Srednjovekovna

1. :
870. .
. , ( . ).
. :
1) , ; , ..
2) : , , , : , ;
.
3) : ( ), , ( ).
. :
. , ( ). .
4) , , . .
. , , : .
. , . ,
( , ).
5) .
6) : , , . (
) .
7) . , , :
, . .
8) . ( ).
, ; .
9) , - .
, ( , ).
10) , . , , .
() , .
. , . , . .
, . ,
.
; . ,
.
2.Prva slovenska filoloka rasprava: argumenti u odbranu slovenskog pisma i knjievnog
jezika
Smatra se da je rasprava Skazanje o pismenima nastala krajem 9. ili poetkom 10. veka ,
napisao ju Crnorizac Hrabri tj. ovek koji se krije iza ovog pseudonima (bugarski car

Simeon, Jovan Egzarh ili Naum?). Delo pokuava da iznese argumente u korist
bogosluenja na slovenskom jeziku, pravei paralele sa tradicijom grkog jezika. U uvodu
govori ta je bilo sa Slovenima pre nego to je irilo stvorio pismo doavi na Balkan
ostvarili su kontakt sa Grcima i Latinima i koristili njihova pisma za beleenje svojih rei i
tada su nastajali problemi (u vizantijskom vremenu se recimo umesto B izgovaralo V i nije
postojalo - kako onda izgovarati Bog ili ivot?). Javila se potreba za sopstvenim pismom,
koje je stvorio sveti Konstantin Filozof-irilo i koje je sadralo 38 slova, poetno az. Prva
zamerka je preveliki broj slova u odnosu na grko koje ima 24-ali ono ima i 3 broja i 11
dvoglasa, ukupno takoe 38. Sledea je da Bog nije stvorio slovensko pismo, da su grko,
latinsko i jevrejsko starija (na ova tri jezika su i natpisi na Hristovom krstu)- Bog je prvo
stvorio sirijski kojim je i Adam govorio, sve do gradnje Vavilonske kule, kada su ova tri
nastala. Pre toga Grci nisu imali pismo za svoj jezik ve su koristili feniansko. Sa
jevrejskog na grki je Sveto pismo prevodilo 70oro ljudi dok je irilo na slovenski sam
prevodio knjige. Slovensko pismo je svetije od grkog jer ga nisu stvorili pagani.
3. . ( )
, 1208. . ,
. . . (. ).
, .
. 4
, , .
. , : ,
. , . .
.
( ), .
, , ,
( ..).
, , .
4.
, , . ,
. ( ),
. , , .
( ). , ( ).
. , . ,
, . .
: ( , ) . ,

. ( ). .
10 : 3 , 6 , .
. . ,
( ), ( ).
. .
, . , .
. , .
, . .
.. : - . . :
, . , ,
. : ,
( ). , . ,
. : , .
, .
: , , .
. 8. , ,
- , . .
, , .
: ( ), , . .
. . ,
, 8. : , (
).
5.- .
40-60- 13. . .
, , .
. , , .
. , (1242-3. 1253-4).
(1242-3), 20
. 1260. .
1264. . . 1264. , .
. , . . ,
, . , .
. , . .
( ) . . , .
, - .

 , , , I ;
. , , .
33 ( ), - ,
, . .
. , , . ,
, . , , .
(, ) , ..
, .
, ,
. (, ..), .
(: ), (15. ).
. (33 ).
( , ,
) , .
. , ,
( ) .
, , .
; ,
. : ,
. .
. , , , .
, ( 27. ).
. ( ).
, . , .
, . .
. : ,
. , ,
( ). .
, /, : .
, , ,
, . , ,
, (. ). , ,
, .
, . -
, , .
. , . ,

 . , - .
, .
, - . ,
, . , .
( ). , ,
, . ,
. , .
, .
. :
.
. ,
, . .
, . , , ,
, . , ,
. .
, . .
, , .
, .
. , .
, , ,
, ( ) , (
. , ). ,
. , , . :
, . , .
, , ,
, - , .
, .
. , ,
. : 2 , (
). : .
( ) . ( :
, , , ; ,
).
6.

 : (), (), .
, . ). ,
, .
, , .
, , . , 6. , 29. .
, , , .
, .. 30 , , , :
, . ,
. , ,
( , ). : ,
, . : ( ),
( ), , , ( ),
.
. . 9. .
, . .
, (
) , .
: (), (), .
, . ). ,
, .
, , .
, , . , 6. , 29. .
, , , .
, .. 30 , , , :
, . ,
. , ,
( , ). : ,
, . : ( ),
( ), , , ( ),
.
. . 9. .
, . .
, (
) , .
7.

 13. 14. . . , .
. .
, . .
. . .
, . , .
: . , , ,
. , .
, , .
: , ( ).
, .
, .
.
, . . (6.
). . .
, . ,
. , , .
, , .
, , . , ,
. , .
, , , (.
). , , .
: , , ,
. 17. .
.. ; ,
. , ; , .
. , , , ,
. , , (
); . ( ). ,
.
.
, , . .
, .
( ) . , ,
. , , , .
, ,
. , (

), -. . , ,
, , ,
. - , .
8.
, , .
. , , .
. ; ,
. , ; ,
. . , , ,
, . , ,
( ); . ( ).
, . , , , .
, , . , je
. , .
, ,

9. Jefimijina Pohvala knezu Lazaru: struktura, motivi

Nastala 1402. godine. itav sastav je zamiljen kao pohvala, ali nije dosledno sproveden u
svom anru.Prvi stav (U krasotama ovoga sveta) ostvarila je kao kratku pohvalu. Drugi,
sredinji i najobimniji stav (Sada ne predaj zaboravu) izrastao je u molitvu svetom knezu
za optu i neposrednu pomo (bitka kod Angore) i posrednitvo (hodatajstvo) kod uvenih
svetih muenika. Trei i poslednji stav (Na moja mala prinoenija) obimom je blizak
prvom, ali je sadrajem suprotan. Sada Jefimija govori lino o sebi, o maloj nagradi koju
eka, o knezu hranitelju, o buri ljutoj due i tela.Sredinji stav, molitveni, iygraen je na
poznatom motivu ivotopisake i knjievne ikonografije da pisac ili darivalac prinoenija
trai kroz molitvu zastupljenije ili hodatajstvo (posrednitvo). Obraajui se neposredno
Lazaru, Jefimija prvo trai od svetoga kneza da od Gospoda trai pomo za svoja eda, a
zatim da se kod svetih velikomuenika zauzme, te da svi zajedno mole Boga. Uvoenje ovih
svetih ratnika u molitvu nije spisateljska sluajnost, ve poiva na srednjovekovnom
shvatanju o ovim velikomuenicima kao vojnim pomagaima. Lazar je pogibijom muenja
venac primio i tako postao dostojni sabesednik svetih ratnika. Jefimijina Pohvala je
svedoanstvo tekstualno likovne zaokruenosti kulta kneza Lazara.
10. ( )
15. . ( ), , , ( 1402.
1409.). 1406. ,

. , . , .
, , . . . . .,
. . . .
, .. ,
. , ,
.
, . , ,
, . ,
. . , ( .
. ). : 1) ( ,
, . ). , , ,
, . 2) 5 ,
. , . , .
: , . , . 3) ,
. , .
, .
, . . :
, ! : , ( ).
, : , ,
: , .
.
, , , .
. ,
, .
, .
. , .
, . , , .
, , (, ),
, . , 40 (
). , ( ),
. , .
() .
, .. ,
, ,
.
11.

Izgradnja manastira Deani je u ovom itiju umetniki najuspeliji motiv. Stefan se usled
svoje velike I iskrene pobonosti pita kako moe uzvratiti Gospodu za sve njegove darovei
reava da izgradi hram u slavu Hrista Svedritalja. Poto je cilj itija da Stefana predstavi
kao kanonizovanog hrianina gradnji manastira koja ga prikazuje u tom svetlu prueno je
dosta tekstualnog prostora, vie od, recimo, opisivanja nekih ratnih podviga. Do izraaja
dolazi jako estetiko oseanje pisca, on opisuje izbor mesta, tok same gradnje, neobinost
predela (to preuzima iz knjige Mojsijeve). Nakon puno lutanja naao je mesto Deane u
hvostanskim predelima. , , , ,
, , , . ,
, , .
, . , .
.
, , , .
, . , ,
: " ." , , , ,
. , , , .
, , , .
, . , .
, ,
, , ,
, , . ,
, , .
, . , ,
.
, ,
, .
, , . ,
. .
12. Natpis na kosovskom mramornom stubu despota Stefana Lazarevia (motivi)
Natpis je sauvan u prepisu unesenom u jedan rukopis s kraja 16. veka, a sastavljen je u
prolee ili leto 1404. godine. Natpis je kratak kao to prilii natpisu na spomeniku
neobian i privlaan ve svojim oblikom: umesto pisca, u njemu se itaocu, kao
antropomorfno bie, obraa sam stub: ovee koji stupa na srpsku zemlju, bio ti doljak
ili si odavde, ko si da si, kada doe na polje ovo koje se zove Kosovo i vidi da je celo puno
kostiju mrtvih, a s njime i kamenu prirodu, mene kako ustpravno stojim, da ne proe!.
Govor stuba kasnije postaje intimniji, poinje da rea vrline kneza Lazara i njegove vojske.

Vidljivi su prizvuci antike tradicjie i elementi viteke poezije (u delovima gde se govori o
kosovskim junacima). Koncepcija natpisa je antika, misaoni i oseajni fon je religiozan po
shvatanju muenitva i nebeskog carstva, reniki je blizak crkvenom pesnitvu. To je
duboko pesniki spis po svojoj idejnoj i oseajnoj sutini i po nainu kazivanja.
13. Slovo ljubve despota Stefana Lazarevia: pristupi u tumaenju ovog dela
Problematino je pitanje o ponovnom vienju (Kakvo to vienje i sjedinjenje eli
pisac?)Postoji nekoliko miljenja. Veina tumaa je bila sklona traenju stvarne istorijske
linosti. Radojieva pretpostavka o Stefanovom pozivu bratu Vuku predstavlja samo jednu
mogunost iznalaenja istorijske osnove. Pieva elja za sjedinjenjem sa primaocem moe
se, meutim, posmatrati i kao opte mesto.
14. Osnovni motivi u Slovu ljubve
Sastavljen je 1409, ima oblik poslovnice upuene despotovom bratu Vuku i njegovim
pristalicama. Poslanica se sastoji od 10 strofa, od kojih svaka ima drugi broj stihova, a
svaki stih drugi broj slogova. Akrostih koji povezuje strofe kazuje naslov spisa; prve dve rei
kojim poinje prva strofa sadre ime autora. Pesma je vedra, a tu vedrinu pojaava
slavljenje prirode i pozivanje mladia i devojaka na ljubav. Motiv ulne i motiv duhovne
ljubavi provlae se kroz celu pesmu.Oseanje prirode i misao o ulnoj ljubavi ine ovu
pesmu originalnom u naoj srednjovekovnoj knjievnosti. Despot Stefan je na prvi pisac
koji prirodu ne prikazuje simbolino, ve realno. Opisivanje prirode potie iz linih oseanja
i ono je subjektivno, pesniko.Na poetku, posle obraanja i pozdrava, u drugom stavu,
opisuje se kosmika lepota. Ve u sledeem stavu despot iskazuje ta je ljubav. Slovo ljubve
se zavrava porukama za ljubav: obraanje mladiima i devojkama; pisac i primalac
poslanice su razdvojeni : sve prepreke da nestanu; ponovo da se sastanemo i vidimo. Ljubav
je viena kao sveobuhvatna ili vrhunska vrlina.Grubo podeljeno, Slovo ljubve bi, bez prvog
uvodnog stava, inila tri dela: ljubav, delo ljubavi i poruke za ljubav.
15.
15. . . ,
. 1410. , ( ) .
. . , (1427),
(1439).
14331439. ( ). ,
, . : - (
), , . ,
, . (,
). , ( ).
, (, , , , ),

 (, , ); ( ).
, . , ,
( ). , , (, ).
, .
. . ,
( ), . , ,
. , . .
.
. , 10 . , 10
. , .
, . .
, . ,
( ). ,
13. 14. . . .
. , , .
(, ). , , 4 : 1)
, 2) , . 3) , 4)
, . , : ,
, .
, . . , ,
: . 6935. 19. , 7. , , 5 .
. . ,
, , , ,
, . ,
, . , ,
.
, - , . , ,
. , .
16.
- . , . ,
. , , (
). , , (, ). - ,
. , , . ,
.
, (), . ,

. , , ,
.
17. Molitva Bogorodici Dimitrija Kantakuzina (snovni motivi)
D.K. je originalan knjievnik koji je ostavio za sobom dela raznih anrova himnografske,
hagiografske i epistolografske spise. On je Srbin grkog porekla iz novog Brda, a porodica
mu je bila uglednog vizantijskog roda.Pre svega je pesnik. Pesma Bogorodici pun naslov:
Molitva sa umiljenijem Presvetoj Vladiici naoj Gospoi Bogorodici i s malom pohvalom,
tvorenije Dimitrija Kantakuzina u stihovima.To je dugaka pesma u pravim, silabikim
stihovima, sastavljena od 77 strofa po 4 stiha, anaforski izjednaena, izvanrednog ritma i
melodije. Jedinstvena po svom anru u srpskoj knjievnosti, ona pripada umiliteljnoj,
pokajnikoj crkvenoj poeziji. Kao i sve ostale ispovedne pesme vizantijske i ova je cela u
sumornom meditiranju o smrti, grehu i stranom sudu, ali nije pesimistina. Njena je
misao, naprotiv, graena samopouzdanjem u veliku mo Bogorodice, kojom se spasava
dua koja je spoznala svoju grenost. Stoga je pesma ostvareni luk pokajnike metanoje
od plaa do trijumfalnog i radosnog oekivanja milosti. Van kruga liturgijske himnografije,
ovo je delo ivelo kao monaka meditativna lektira, itana uz Psalme Davidove.
18.Funkcija anafore u Molitvi Bogorodici Dimitrija Kantakuzina
Molitva Bogorodici je sastavljena od 77 strofa od po 4 stiha I prouavaoci smatraju da se
moe podeliti u 4 celine: u prvoj autor (lirski subjekat) sagledava I iznosi svoje
mnogobrojne, teke grehove; u drugoj razmilja o smrti I stradanjima grenika u paklu a u
treoj o prolaznosti I ivotnoj sujeti, dok se u etvrtoj obraa Bogorodici za spas (nju moli da
mu poalje mirnog anela svetlosti (velikim slovom?), posveuje joj pohvale a jednu strofu
komponuje po ugledu na Akatist Bogorodici (Raduj se)). Kroz sve strofe se sprovodi
anafora koja je i dominantna stilska figura u ovoj pesmi. D. Kantakuzin pri za zapoinjanje
stihova koristi gotovo sve vrste rei imenice, prideve, glagole, priloge, predloge pa ak i
rece i uzvike (pr. Svih cara i Boga mati dobra/svih tvorca rodi jedina/svih ivot, svetlost i
blagost/svih eljnih i dobrih kraj; Plai, duo moja kukavna, plai/plai srce s utrobom,
plai/plaite, oi, neprestano plaite/plaite, udi svi moji, plaite; Avaj moje pogibelji
voljne/avaj kakve smrti ekam mune/avaj ljutog razluenja due/avaj bez konca mukama
u biti.). Nekada koristi istovetnu re na poetku svakog stiha u strofi a nekada
istokorenske varijante (Odakle da nanem plakati, Devo/odakle da nanem moliti se,
dobra/od kojih govora ili rei, ista/od kakva srca, od koga jezika?). Anafora u delu ima
vie funkcija, istie ispovedni karakter teksta, uvodi razne kvalifikative i hiperboline slike i
pojaava njihov efekat, uvodi biblijske paralele i teme Stranog suda, kroz nju se iskazuje
moralno vrednovanje i istie izuzetnost i dubina grehova autora a doprinosi i optem

lirinom utisku. Za nju Kantakuzin vezuje i figure kao to su hiperbola, sinonimija,

antonimija, apostrofa
19.Opta mesta u itiju svetog Aleksija Bojeg oveka
itije svetog Aleksija Bojeg oveka je nastalo u Siriji i posveeno je hrianskom podviniku
koji je iveo krajem 4. i poetkom 5. veka, a ije moti danas lee u crkvi Svetog Bonifacija u
Rimu. Na staroslovenski je sa grkog prevedeno u 10. veku, a najstariji srpski prepisi ovog
itija potiu iz 14. veka. Delo je komponovano u skladu sa simbolikom broja 17, 17. mart se
pominje u podnaslovu a itije opisuje tri perioda Aleksijinog ivota od po 17 godina (izmeu
prva dva nema konkretne naznake da je razgranienje ba ova godina, ali se to zakljuuje
po motivu sklapanja brak to je tada bilo karakteristino za taj uzrast, dok trei govori o
povratku iz Rima). Pisac se ne uputa toliko u psiholoko tumaenje dogaaja koje
predoava ve uvodi uoptene motive. itije poinje predstavljanjem Aleksijinih roditelja,
oca Jefimijana i majke Aglaise, njihovog bogatstva, ali i pobonosti i milosra. Aglaisa se
kao nerotkinja obraala Bogu molitvama i molbama da im podari sina, to je Bog i usliio.
Potom su prikazani proces detetovog obrazovanja (naui svu gramatiku i crkvenu istoriju i
postade veoma mudro) i venanje sa nevestom iz carskog roda. Od svoje zarunice se na
dan venanja i oprostio, ostavivi joj prsten i rekavi joj da e izmeu njih biti Bog. Ovaj deo
predstavlja preokret i, budui da je uveden bez psiholoke pripreme, deluje neobino.
Aleksije zatim brodom stie u Laodikiju, grad Magnareju, i na obali se u formi molitve
obraa Bogu traei da ga spasi od sujetnog ivota. Tada poinje njegov novi ivot, bez
materijalnih dobara i u drutvu prosjaka, uz stalan post i priest. Opti motiv koji autor
sada uvodi je motiv potrage, njegov otac alje za njim sluge koje na njega nailaze ali ga zbog
fizikog preobraenja koje je posledica drugaijeg naina ivota ne prepoznaju. Narednih 17
godina Aleksije provodi u priprati Svete Bogorodice i ugodi Gospodu, do trenutka kada od
strane crkvenjaka biva prepoznat kao ovek dostojan carstva nebeskog na koga su mu u
snu ukazivali Bog i Marija. Zbog odjeka kojeg je to imalo u narodu, vraa se u Rim, kod
oca, znajui da ga ovaj nee prepoznati. 17 godina provodi u domu svog oca, od njegove
strane zbrinut, iako nepoznat, ali od strane slugu poniavan i stavljan na velika iskuenja,
gde se i demonstrira ogromna duhovna snaga. Na njega potom u crkvi upuuje nevidljivi
glas iz oltara savetujui narodu da potrai Bojeg oveka koji e se moliti za njih, a koji je u
Jefimijinom domu. Ve na samrti, Aleksije im daje hartiju na kojoj je ranije napisao svu
istinu. Slede prizoru teke tuge i oaja roditelja, supruge koja ga je sa njima ekala ali i svih
okupljenih ljudi koji su, stekavi se pored njega, iscelili svoje rane. Odar na koji su ga
poloili odnose u crkvu Sv. Bonificija na osveenje, a 17. dana njegovo telo su stavili u za

njega izraen zlatan koveg iz koga je isticalo miomirisno miro kojim su se bolesni
isceljivali.
20.
apokrifos (, ), , .
, . , .
. . , (.
). , 2. . ;
. : 1. ( , , ), 2. (,
, , ,) 9. ,
, , .
21.
1. 2. , . . .
. . : , ,
. (7 ). : ,
. . 2 : . . .
, .
22.
. . : .
. , , . .
, . , . , ,
. . , ( ).
. . ,
. . ,
, . . : , .
. . ,
( ). (). .
. . . * ,
. ( ) .
23.Osnovni motivi u apokrifu Jevanelje mladenstva
Ovaj apokrif, koji nazivaju i Tomino jevanelje, nastao je tokom 2. veka, a na
srpskoslovenskom jeziku je poznat u pet prepisa koji potiu iz 14.,15. i 16. veka (i
meusobno se znatno razlikuju). U odnosu na kanonska jevanelja Novog zaveta, ovo se

razlikuje detaljnim i celovitim opisom Isusovog detinjstva. Isusov lik je paljivo psiholoki
graen, prikazan je kao nestano dete koje se ponaa i kao ovek i kao Bog, govori se i o
Hristovim moima koje u detinjstvu nije uvek upotrebljavao na pravi nain. Toma poinje
jevanelje isticanjem namere opisivanja detinjstva Hristovog koga je devica Marija rodila u
Nazaretu, a potom se dogaaji opisuju hronolokim redom. Svaka Hristova re se ostvaruje,
bilo gnevna ili isceliteljska. Sa dve godine Isus je od blata sa zemlje stvorio dvanaest ptica,
oiveo ih i vinuo u nebo, ali je i osuio dete knjievnika Ananija jer mu je rasturilo barice
koje je u igri napravio i kletvom ubio dete koje mu je skoilo na rame. Josifu saoptavaju
da, ukoliko ele da ostanu meu njima, dete mora nauiti da blagosilja, a ne da kune decu
nau. Uvidevi potrebu za obrazovanjem petogodinjeg Isusa, Josif ga odvodi kod uitelja
koji e sa detetom zapravo zameniti uloge uvi njegovu mudrost i zakljuivi da dete nije
od zemnih, ili je Bog ili aneo. Nakon toga Isus, pominjui svoju boansku prirodu o kojoj
ima punu svest, plodovima za zdravlje stade iscelivati one koji su pali od njegove kletve.
Sledei podvig koji je uinio je vaskrsavanje deaka Zinoja koji je pao sa visokog zdanja. Ta
Isusova sposobnost se pominje u jo dva navrata, kada je vaskrsao padnika palog sa
graevine i bebu koja je umrla u majinom krilu. Pominju se jo neka pozitivna ali i
negativna uda: mladiu je vratio stopalo odseeno sekirom, sa est godina majci je doneo
vodu u platnu, sa osam godina istegao deblo potrebno ocu za rad, bolesniku je povratio vid,
Josifovog sina Jakova je iscelio od ujeda zmije dok je narednog uitelja prokleo i decu koja
nisu elela da se igraju pretvorio u svinje. itava struktura apokrifa je bazirana na principu
smenjivanja dobrih i loih dela Isusovih poinjenih u detinjstvu reju, a on je prikazan kao
blagodatno ali i srdito dete koje katkad ne potuje ni roditelje. U delu se istie i Hristova
mudrost koja nadmauje mudrost uitelja, lekara i propovednika a koju priznaju i fariseji.
Jevanelje se zavrava proslavljanjem Marije i samog Isusa koji mudrou i telom uini
velika uda.
24.Prizori muka u apokrifu Hod Bogorodice po mukama
Ovaj apokrif najverovatnije potie iz 6. veka, a sauvani su srpski prepisi u dve razliite
varijante iz perioda od 14. do 17. veka. Nastao je pod velikim uticajem tematski srodnog
Vienja apostola Pavla a ova dva apokrifa posluila su Danteu Aligijeriju da napie Pakao.
Bogorodica umoljava sina Isusa da joj omogui da poseti pakao i da se pomoli za grene i sa
arhanelom Mihajlom i mnotvom anela ga obilazi. Nadalje delo obiluje naturalistikim
scenama pakla sa velikim repertoarom muka onih koji u njemu ispataju za grehe u ovom
ivotu. Osnovni knjievni postupak pri opisivanju muka je gradacija, svaka muka je
adekvatna stepenu teine greha od kojih su sedam, pobrojanih na poetku u katalogu,
neoprostivi. Takvi su odbijanje od Hrista, zatvaranje od suseda, skrnavljenje sopstvene due

i tela i neverovanje u Gospoda Boga, nepotovanje crkvenih zapovesti, rodoskrvne veze,

uskraivanje milostinje sirotima koji prose u ime Boije i nedolaenje u crkvu na svetu
nedelju, petak i velike Gospodnje praznike. Pakao je prikazan vie kao apstraktan prostor
koji zauzima sedam nebesa, Bogorodica prolazi kroz njegove razne delove gde biva suoena
sa najstranijim prizorima muka. Mue se i ene i mukarci, i mirjani i svetenika i
monaka lica, a osuuju se podjednako i konkretna ogreenja o veru i ostala. Ljudi koji su
poinili neverstvo su povezani ognjenim lancima, edomorke su takoe vezane i iz njih
ispadaju crvi, na veni pla su osueni oni koji nisu verovali u ime Oca i Sina i Svetoga
Duha dok one koji nisu verovali da se od Bogorodice rodi Hrist prekrivaju kipua smola,
plameni onjen i gmiue zmije. Na junoj strani nalazi se ognjena reka u kojoj su do pojasa
potopljeni oni koji su dobijali kletve od svojih roditelja, do prsa koji nisu potovali svoje
kumove, do grla koji su jeli ljudskog mesa a do vrha koji su se krivo kleli asnim krstom.
ovek koji visi i kog jedu crvi je zelenaio, a u nekim prizorima su greh i kazna simboliki
vezani pa je tako ovek koji je klevetao svoje susede obeen za jezik a ena koja je
prislukivala, svaala se i klevetala za jezik. Na zapadnoj strani Bogorodica vide ljude koji
su bili u mogunosti a nisu ili nedeljom na jutrenje, koji sada lee na ognjenom oblaku i
po kojima gmiu zmije, zatim drvo na kome su visili ljudi, klevetnici, zlotvori, vraare i
krivotvorci, na udicama obeeni za jezik, ui, vee ili srce. Iguman koji se nije povinovao
Bojoj volji i koji je crkveno imanje razdavao bludnicama visio je za nokte i od glave do pete
bio obavijen zmijom koja mu je ulazila u usta, knjievnika koji je ljude uio Bojoj volji ali je
sam nije potovao rastrzale su zveri a kaluerima koji su inili blud crvi su jeli meso sa
lica, popadije koje su se kao udovice udavale gorele su u vatri. U ognjenom jezeru nalazili
su se Jevreji koji su raspeli Hrista. Sve ove slike propraene su dijalogom arhanela Mihajla
i Bogorodice, koja daje poune komentare i saosea sa grenicima. Svoju empatiju izlae i
Gospodu, govorei mu da patnje vie ne moe gledati ve bi se i ona muila sa njima, i sa
svim svetima moli se za hriane i od Boga trai oprost. Zbog suza majke on im oprost i daje
zbog ega ga aneli, apostoli i muenici jednim glasom slave.