Вы находитесь на странице: 1из 9

MEUNARODNO JAVNO PRAVO

1. ODREIVANJE TERMINA
Termin Meunarodno pravo egzistira od kraja 18. veka
Smatra se da ga je u pravni sistem uveo Deremi Bentam britanski filozof, reformator pravnog
sistema i osniva utilitarizma
(UTILITARIZAM moralni i filozofski sistem koji se zasniva na ideji da su ljudska bia racionalna,
sebina stvorenja, odnosno da tee to veoj koristi)
Danas, shvatanja o pojmu i predmetu Meunarodnog prava nisu jedinstvena
a) Jedni, polaze od izvornog/ireg tumaenja smatraju da meunarodno pravo ureuje odnose
izmeu svih subjekata meunarodnog prava.
b) Drugi, uporite za svoj stav nalaze u stavu Stalnog meunarodnog suda pravde
izjednaavaju ga sa meudravnim pravom pravom koje regulie odnose izmeu suverenih
drava
*Stalni meunarodni sud pravde glavni sudski organ Ujedinjenih nacija, sa seditem u Hagu
c) Preovlaujue miljenje, meunarodno pravo ne regulie odnose samo izmeu drava , ve i
odnose izmeu drava i meunarodnih organizacija, kao i odnose izmeu i unutar pojedinih
meunarodnih organizacija

iri pojam Meunarodno pravo se deli na meunarodno javno i meunarodno privatno pravo.
A. MEUNARODNO JAVNO PRAVO regulie odnose izmeu drava, odnose izmeu drava i
meunarodnih organizacija, kao i odnose unutar i izmeu meunarodnih organizacija, kao
nosilaca suverenosti (javnopravne odnose).
B. MEUNARODNO PRIVATNO PRAVO za predmet regulisanja ima odnose izmei drava
povodom odnosa pojedinaca (privatno-pravne odnose)

U istoriji je poznat pojam i MEUDRAVNO PRAVO naziv lansirala nemaka pravna kola. Njegov
naziv je imao smisla samo do osnivanja prvih meunarodnih organizacija, tj do poetka XX.veka.
U novije vreme, razvojem unipolarnog sveta i tenjom da se meunarodna zajednica predstavi kao
poseban entitet promoteri globalizacije predlau termin TRANSNACIONALNO PRAVO podrazumeva
sve odnose sa meunarodnim karakterom, tj one koji podrazumevaju prelazak nacionalnih granica.
Drugi alternativni termin ije se uvoenje predlae SUPRANACIONALNO PRAVO osnovni smisao
ovog prava je da ukae na vii/superiorniji poloaj meunarodnog prava u odnosu na volju drava.

2. DEFINISANJE MEUNARODNOG JAVNOG PRAVA


Osnivanjem prvih meunarodnih organizacija , krug subjekata iji pravni poloaj i odnose regulie sistem
pravnih pravila meunarodnog prava, proiren je i na organizacije (odnose izmeu me. organizacija i
odnose meunarodnih organizacija i drava), ali i na oveka kao jedinku od meunarodnog interesa.
(nastanak meunarodnih organizacija iniciran je potrebom regulisanja pravnih odnosa koji e
garantovati bezbednost u planetarnim okvirima, te reavanje sporova izmeu drava mirnim putem.)
MEUNARODNO PRAVO predstavlja instrument artikulisanja interesa meunarodne zajednice,
odnosno meunarodnih odnosa njime se usklauju interesi pojedinaca sa interesima meunarodne
zajednice ili oveanstva u oblastima kao to su globalne klimatske promene i druga globalna pitanja
okoline, materijalno i kulturno naslee oveanstva i meunarodni zloini.

Procedura donoenja akata meunarodnog prava, potuje suverenitet drava, pa je donoenje


propisa, po pravilu, izraz saradnje, koordinacIje i usaglaene volje drava
IZUZETAK:
Meunarodno pravo poznaje i norme opteg univerzalnog i obavezujueg dejstva koje kao i IUS
COGENS (prisilno pravo) obavezuje sve drave.

Obzirom na krug subjekata, tj prostorno vaenje -- pravna pravila meunarodnog prava dele se na:
1. UNIVERZALNA imaju opti domen primene, obavezuju jednako sve drave
2. REGIONALNA predstavljaju koncenzus drava lanica jedne regije (pravo regionalne
meunarodne organizacije)
3. PARTIKULARNA pravila koja se donose i obavezuju dve ili vie drava . najueg dejstva.

MEUNARODNO JAVNO PRAVO, kao sistem pravnih pravila , regulie osnivanje, pravni poloaj i odnose
drava, meunarodnih organizacija i drugih subjekata meunarodnog prava, kao i pravni poloaj i odnose
drugih jedinki od meunarodnog znaaja.

3. ODNOS UNUTRANJEG I MEUNARODNOG PRAVA


Intenziviranje meunarodne saradnje u savremenom svetu, rezultiralo je poveanjem broja subjekata i
polja delatnosti odvijanja te saradnje, a samim tim dovelo i do razvoja meunarodnog prava
Otuda i problem koji se namee kako u praksi, tako i u teoriji, a to je pitanje odnosa izmeu
meunarodnog i unutranjeg prava.
U teoriji meunarodnog prava , razlikujemo dve relativno suprotstavljene doktrine: DUALISTIKA i
MONISTIKA

3.1. DUALISTIKA TEORIJA


Polazi od pretpostavke da meunarodno i unutranje pravo funkcioniu kao dva odvojena, ravnopravna i
nezavisna pravna sistema :
- pri emu, meunarodno pravo regulie odnose izmeu drava
- a, unutranje ili dravno pravo propisuje okvire delovanja pravnih i fizikih lica unutar teritorije
jedne drave.

Osniva i najistaknutiji predstavnik dualistike teorijske kole je Hans Tripel


(smatrao je da je volja drave meritorni pokreta i izvor unutranjeg prava, dok je sporazum
zajednikih volja drava izvor meunarodnog prava - izmeu pravila ova dva sistema ne moe da doe
do sukoba, zbog toga to reguliu odnose razliite po karakteru- meunarodne odnose i unutranje),
i po subjektima na koje se odnose drave, pravna i fizika lica)

Ova se teorija se bazira na suverenitetu drave, te se dravi daje primat u odnosu na meunarodnu
zajednicu
(organi vlasti i sudovi jedne drave ne priznaju nikakvu suverenu vlast iznad svog samostalnog,
nacionalnog suvereniteta, te oni primenjuju samo ona pravila meunarodnog prava za koja im to bude
nareeno putem domae pravne norme)

Pravna pravila meunarodnog prava, organi drave primenjuju samo ukoliko je ono inkorporirano u
domae zakonodavstvo i predstavlja njen imperativ.

3.2. MONISTIKA TEORIJA


Polazi od injenice da je pravni poredak jedinstven, a da su meunarodno i dravno pravo delovi jednog
sistema, i nalaze se u posebnom interakcijskom odnosu.
Ali, pristalice ove teorije imaju razliit stav po pitanju znaaja i vanosti pravnih pravila meunarodnog
, odnosno unutranjeg prava:
1. Prvi doktrinarni stav monistike teorije - zagovara primat unutranjeg nad meunarodnim
pravom - pojavio se u pravnoj nauci krajem XIX veka.
(on je u znaajnoj meri bio izraz politike sile, ali i stanja nedovoljno razvijenih meunarodnih
odnosa tog vremena, pa je ova teorija i posluila kao opravdanje nemakom imeprijalizmu)
IMPERIJALIZAM politika neke drave usmerena na irenje neposredne ili posredne kontrolne nad
spoljnim terItorijama i drugim dravama u svrhu bogaenja, dobijanja stratekih resursa ili
ostvarenja vojnog, ekonomskog ili politikog cilja.
2. Drugi doktrinarni stav monistike teorije daje primat meunarodnom pravu u odnosu na
unutranje, i njegovo nastajanje se vremenski poklapa sa stvaranjem Drutva naroda.

*DRUTVO NARODA prva univerzalna meunarodna organizacija, osnovana sa ciljem da ouva mir,
miroljubvim reavanjem meunarodnih sporova i organizovanjem meunarodne saradnje u svrhu
poveanja blagostanja celokupnog oveanstva. (Pariz 28. april 1919. god , posle I svetskog rata)

Pristalica ove monistike opcije je i ameriki teoretiar Filip Desap

(polazei od ideje univerzalnosti ljudskih problema, smatra da postoji samo jedno transnacionalno pravo
- moe se rei i da sama ideja o stvaranju transnacionalnog prava datira od posthladnoratovskog perioda,
odnosno od momenta praktine realizacije GLOBALIZMA koji promovie meunarodne aspekte saradnje
na raun unutranjeg prava.

Pripadnost meunarodnoj zajednici drave manifestuju kroz prihvatanje optih pravila


meunarodnog prava, a neke opte ugovore veina drava je prihvatila kao conditio sine qua non
meunarodne saradnje.
Sa druge strane, svaka drava ima svoje posebno ugovorno pravo koje je rezultat ostvarivanja njihovih
interesa, kako kroz bilateralnu tako i kroz multilateralnu saradnju.
Veina drava Evrope, kroz odredbe svog pozivitnog prava, stoji na principima monistike teorije sa
primatom meunarodnog prava.

(npr. Ustav Republike Srbije iz 2006. godine kae da su opteprihvaena pravila meunarodnog prava i
potvreni meunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka R.S. i neposredno se primenjuju...)

O primatu meunarodnog prava nad unutranjim govori i praksa meunarodnih sudova

(u sluaju da su pravila unutranjeg prava u suprotnosti sa meunarodnim obavezama drave, pa usled


njihove primene nastupi teta za drugu dravu-lanicu meunarodne zajednice, postojae
meunarodnopravna odgovornost drave za pretrpljenu tetu)
Savetodavno miljenje Meunarodnog suda pravde, opte je prihvaeno naelo meunarodnog prava,
da u odnosima izmeu Sila (ugovornih strana), odredbe unutranjeg prava ne mogu imati prevagu nad
Ugovorom
Treba imati u vidu da Meunarodni sud primenjuje meunarodno pravo, a da nacionalni sudovi
primenjuju propise unutranjeg prava, odnosno i meunarodnog prava, koji su na propisan nain
inkorporirani u domae zakonodavstvo

4. ZNAAJ I FUNKCIJE MEUNARODNOG JAVNOG PRAVA


Generalnu odliku/karakteristiku unutranjeg prava kao sistema pravnih normi, koji sankcionie dravna
prinuda sa ciljem da odri dati drutveni poredak, poseduje i meunarodno javno pravo.

Sistem pravila meunarodnog prava, normativni je odraz drutvenih odnosa u meunarodnoj


zajednici, pa je samim tim i podloan promenama koje meunarodni odnosi diktiraju- te promene su
se naroito intenzivirale uvoenjem multilateralizma krajem XIX veka.
Primena nauno-tehnikih dostignua u privredi, saobraaju i drugim oblastima, rezultirala je
razvojem novih oblika meunarodnih odnosa.

Period nakon II Svetskog rata obeleio je kodifikaciju ugovornog, diplomatskog i konzularnog prava,
saobraajnog, krivinog, administrativnog, medicinskog, humanitarnog , kosmikog itd....

Do tog perioda, klasino meunarodno pravo, delilo se na meunarodno ratno i meunarodno


mirnodopsko pravo.

DOPRINOS ME. JAVNOG PRAVA:


1. U ouvanju mira i bezbednosti osnivanje OUN, kao univerzalne politike organizacije, inicirano
je strahotama dva svetska rata i rastuim bezbedonosnim rizicima . CILJ: stvaranje meunarodnog
pravnog mehanizma za ouvanje svetskog mira.
2. Meunarodno pravo se ubrzo i humanizovalo formulisanjem pravnih pravila i standarda o
pravima i slobodama pojedinaca i kolektiviteta doneta serija obavezujuih pravnih akata.
3. Proces sistematizacije, sakupljanja i sreivanja prevashodnih obiajnih pravnih pravila, zapoeo
je krajem XIX veka, nastavljen je u okviru Drutva naroda, a pun zamah doiveo je kroz delatnost
Organizacije Ujedinjenih nacija.
o Istorija meunarodnog prva belei prvu kodifikaciju na Bekom kongresu 1815. godine
Deklaracija protiv trgovine crncima

II IZVORI MEUNARODNOG JAVNOG PRAVA


DRUTVENA INJENICA ILI ODNOS JE STVARNI UZROK NASTANKA PRAVA, KAO DRUTVENE POJAVEnajire materijalno odreenje izvora prava.
Materijalne izvore prava definie unutranje pravo i opta teorija prava.
Dok, MATERIJALNE IZVORE meunarodnog javnog prava ine drutveni odnosi koji nastaju kao sukob
politikih, dravnih, ekonomskih , geopolitikih ili nekih drugih interesa od znaaja za funkcionisanje i
opstanak meunarodne zajednice
... tako nastaju pravni akti meunarodnog prava, koji sadre opte pravne norme koje reguliu drutvene
odnose u meunarodnoj zajednici
FORMALNE IZVORE u meunarodnom poretku stvaraju samo subjekti meunarodnog prava po strogo
utvrenoj proceduri.
Savremena meunarodnopravna doktrina i praksa imaju relativno jedinstven stav po pitanju hijerarhije
formalnih izvora meunarodnog prava:

Klasifikacija prema Statutu Meunarodnog suda pravde, lan 38.:

Sud donosi svoje odluke saglasno meunarodnom pravu i primenjuje:


1. MEUNARODNE KONVENCIJE (opte ili posebne) pravila izriito priznata od strane drava u
sporu
2. MEUNARODNI OBIAJI dokaz opte prakse koja je prihvaena kao pravo
3. OPTA PRAVNA NAELA koja priznaju prosveeni narodi

4. SUDSKE ODLUKE I UENJA NAJPOZNATIJIH/NAJEMINENTNIJIH STRUNJAKA MEUNARODNOG


PRAVA RAZLIITIH NARODA pomono sredstvo.

Saglasno citiranoj odredbi lana 38. Statuta Meunarodnog suda pravde , kao GLAVNI IZVORI
meunarodnog prava utvreni su : meunarodni ugovori , meunarodna obiajna pravila i
opta pravna naela, dok se u POMONE IZVORE ubrajaju sudske odluke i uenja najpoznatijih
strunjaka za meunarodno pravo redosled njihove primene sainjen je shodno njihovoj
utvrenoj vanosti

1. MEUNARODNO OBIAJNO PRAVO


OBIAJ drutvena norma zasnovana na dugotrajnom ponavljanju , koje je prelo u naviku i dobilo
karakter drutvene obaveznosti.
... samim tim, ustaljena praksa meunarodnih subjekata osnov je za izgradnju obiajnih pravnih pravila.
... meutim, da bi obiaj prerastao u meunarodno obiajno pravo, neophodna je pravna svest o
obaveznosti obiaja (opinio iuris sive necessitatis)
Ovaj opteusvojeni pojam meunarodnih obiajnih praviila sadri i OBJEKTIVNI (materijalni) i
SUBJEKTIVNI (psihiki) SUPSTRAT (ELEMENT) 1. materijalni element je sadran u optoj praksi,
2. a subjektivni u psihikom poimanju obaveznosti pridravanja pravilima (opinio iuris)

Praksa drava i meunarodnih organizacija ispoljava se kroz delatnost i ponaanje dravnih


organa, odnosno organa meunarodnih organizacija.da bi ta ponaanja dobila epitet opta,
moraju da budu prihvaena od veine lanica meunarodne zajednice. (kroz jednobrazno i
sukcesivno ponavljanje jednog spoljnog akta u odreenim meunarodnim okolnostima)
Meunarodni obiaji mori da imaju jednobraznost, kontinuitet i uestalost primene.

(UESTALOST PRIMENE direktno zavisi od uestalosti meunarodnih odnosa iz kojih proizilaze)


Podela obiaja na osnovu prostornog vaenja meunarodnog obiajnog prava:
1. OPTI (UNIVERZALNI) OBIAJI imaju globalni domen primene, vae za celu meunarodnu
zajednicu
2. PARTIKULARNI ME. OBIAJI
Dele se na: 1. REGIONALNE (vezano je samo za praksu ogranienog broja drava u istom
geografskom regionu u cilju ostvarivanja zajednikih interesa ), 2. LOKALNE (primenjuju
se u odnosima izmeu dve drave)
Statut Meunarodnog suda pravde , odreuje meunarodni obiaj kao dokaz opte prakse prihvaene
kao pravo
(Meunarodni odnosi iniciraju navedenu praksu, a od znaaja i uestalosti ponavljanja meunarodnih
odnosa zavisi i proces ujednaavanja prakse i stvaranja pravne svesti o obaveznosti ponaanja odnosno
stvaranja obiajnog pravnog pravila)
-

MEUNARODNI UGOVOR predstavlja instrument pravnog ujednaavanja istorodne ili raznolike


meunarodne prakse--- isto dejtsvo moe da ima i SUDSKA ODLUKA

PROCES GAENJA i PRESTANAK meunarodnog pravnog pravila suprotan je njegovom nastanku


-

Nestankom jednog od dva elementa nuna za pojavu obiajnog pravila gasi se i ovo pravilo
(ako nestane pravnog uverenja o obaveznosti pravila, pravilo se pretvara u puki obiaj, a
prestankom odgovarajue prakse nestaje svako pravilo

2. OPTA PRAVNA NAELA

Zauzimaju 3. mesto u klasifikaciji gl.formalnih izvora meunarodnog prava iza


meunarodnih ugovora i meunarodnih obiajnih pravila
(ovaj status dao im je Statut Meunarodnog suda pravde, koji predvia da sporove koji
su podneti Sudu reava saglasno meunarodnom pravu i primenjuje lan 38. stav 1. taka
c) i opta pravna naela priznata od prosveenih/civilizovanih naroda )

Stanovita pravnih teoretiara ,u pogledu definisanja pojma optih pravnih naela,


meutim, nisu jedinstvena:

Jedni prihvataju veoma iroku formulaciju pod optim pravnim naelima podrazumevaju
najoptije pravne principe koji su zajedniki svim vrstama prava (meunarodnom,
transnacionalnom i supranacionalnom), kao i razvijenim pravnim sistema drava .

Drugo miljenje, (preovlauje i u naoj teoriji ) smatra da su opta pravna naela apstraktne
norme, izvedene iz niza pravila koje se primenjuju u unutranjim porecima drava, koje ulaze u
sastav meunarodne zajednice

Odvaja opta pravna naela od naela meunarodnog prava !


Prilikom primene optih pravnih naela, Meunarodni sud pravde e od strane u sporu traiti da
taj pravni princip vai kao opte pravno naelo u pretenom broju drava koje pripadaju razliitim
sistemima

3. SUDSKA PRAKSA I DOKTRINA


Pomono sredstvo za utvrivanje pravnih pravila pomoni izvor meunarodnog prava
Ova (lan 38. Statuta MSP) kao i odredba lana 59. Statuta koja kae da odluka suda ima obaveznu snagu
samo prema strankama u sporu i u odnosu na taj sluajupuuje da je meunarodno pravo prihvatilo
evropsko kontinentalno pravno stanovite, a ne anglosaksonsko (u pogledu mesta sudske prakse u
stvaranju pravnih pravila)
*Pod sudskom praksom u meunarodnom pravu podrazumevaju se: odluke Meunarodnog suda pravde,
arbitranih sudova, a u novije vreme: drugih regionalnih ili specijalizovanih meunarodnih sudova, pa
ak i nacionalnih sudova po meunarodnim pitanjima.
Autoritet Meunarodnog suda pravde proizilazi iz injenice da se radi o glavnom sud Organizacije
Ujedinjenih nacija

4. SUENJE PO PRAVDI
Naelno, sporove koji su pred njim pokrenuti, Meunarodni sud reava saglasno meunarodnom pravu.
...Ipak, Statut Meunarodnog suda pravde predvia i da ta odredba ne prejudicira pravo Suda da jedan
spor reava ex aequo at bono, ako stranke na to pristanu.
= EX AEQUO ET BONO fer i pravino
PRAVINOST se kao pojam definie kao siguran oseaj pravednog i nepravednog, naroito kada se
sagledava kroz prosuivanje nekog konkretnog i posebnog sluaja
U postupku primene meunarodnog prava, o pravinosti se raspravlja : INFRA LEGEM, PRAETER LEGEM i
CONTRA LEGEM
1. PRAVINOST INFRA LEGEM svaka primena prava od strane suda kako unutar dravnog
teritorija, tako i u okvirima meunarodne zajednice
naelo pravinosti obavezuje sudiju i bez zahteva stranaka
posebno je ispoljeno kroz domen slobode diskrecionog odluivanja pri proceni tete,
odmeravanju visine tete itd...
2. PRAVINOST PRAETER LEGEM vezano je za one sluajeve u meunarodnom pravu koji nisu
obuhvaeni pravom, ve postoje pravne praznine
u tim sluajevima, odgovornost i ovlaenja sudija su posebno naglaena, ali i poverenje
stranaka u njihove strune kompetencije
3. PRAVINOST CONTRA LEGEM vezuje se za posebno ovlaenje koje su stranke dale sudu da
njihov spor rei ex aequo at bono fer i pravino

5. JEDNOSTRANI PRAVNI AKTI DRAVE


JEDNOSTRANE AKTE DRAVE predstavljaju razliiti pravni akti koje na osnovu unutranjeg zakonodavstva,
donose kolektivni i inokosni dravni organi, sa ciljem da proizvedu odreene meunarodnopravne
posledice
Ove akte donose : parlament ili vlada (kao kolektivni organi) ili ef drave, predsednik vlade ili ministar
spoljnih poslova, kao individualni organi.

U JEDNOSTRANE PRAVNE AKTE DRAVA spadaju:


Jednostrana izjava
Notifikacija
Protest
Priznanje
Estopel

1. JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE predstavlja akt drave koji u njeno ime daje predsednik drave,
predsednik vlade, ministar spoljnih (inostranih) poslova ili neko tree ovlaeno lice , sa
namerom da ista proizvede odreene meunarodnopravne posledice.

( npr: jednostrana izjava moe da bude uinjena ponuda, koja prihvaena od druge strane ima za
posledicu zakljuenje meunarodnog sporazuma ili obrnuto prihvaena ponuda)
2. NOTIFIKACIJA jednostrani pravni akt kojim drava slubeno obavetava drugu dravu ili druge
meunarodne subjekte o injenicama ili dogaajima od znaaja za odvijanje meunarodnih
odnosa
(notifikacije se dele na obavezne i dobrovoljne) u praksi su to najee notifikacije promene shefa
drave, imenovanja ministra inostranih poslova, oblika dravnog ureenja i vlade)
3. PROTEST - jednostrano javno obavetenje kojim drava osporava punovanost jednog izvrnog
ili nameravanog pravnog akta, postupka, zahteva ili dranja.
(moe da se izrazi pismenim, usmenim putem ili konkludentnim radjama, a meunarodnopravnu
validnost dobija kada se saopti preko diplomatskih predstavnika, podnosi se odmah ili u
razumnom roku po saznanju za sporni akt)
4. PRIZNANJE jednostrani akt kojim drava ili neki drugi meunarodni subjekt prihvata neku
novu pravnu situaciju
(najee se ispoljava kao priznanje drava, vlade ili granica, prihvatanje statusa ustanika)
5. ESTOPEL institut preuzet iz anglosaksonskog prava - predstavlja potvrdu naela doslednosti u
meunarodnim odnosima
(npr: Drava koja je u odreenom meunarodnom odnosu izrazila svoj jasan i nedvosmislen stav
koji je proizveo pozitivne posledice po nju samu, a tetne za neku treu dravu, treba da bude
dosledna u pridravanju datog stava U SUPROTNOM - suprotna drava moe da sprei po nju
tetne posledice putem ESTOPELA )