KRIVINO PRAVO

Prof. dr Mile Matijevi

Ua nauna oblast: Krivino pravo i
krivino procesno pravo

Pojam krivinog prava

Krivino materijalno pravo je:
nauna disciplina i grana
pozitivnog prava.

Kao nauna disciplina:

bavi se izuavanjem sistema krivino
pravnih propisa, utvrujui njihove
opte pravne principe, pojmove i
institute.
Kao grana pozitivnog prava:
ini skup pozitivno pravnih normi koje
se odnose na konkretna krivina dela
i krivine sankcije.

Krivino materijalno pravo moemo

definisati kao nauku koja ini skup
optih i posebnih krivinopravnih pojmova i instituta i kao
granu zakonodavstva odnosno
deo pravnog sistema jedne
zemlje u formi pozitivno krivinopravnih propisa, koji ine
jedinstvenu celinu.

Predmet i karakter krivinog prava

Predmet krivinog materijalnog
prava ine:
1.KRIVINO

DJELO
2.KRIVINA SANKCIJA

Osnovne karakteristike krivinog prava:

Krivino pravo je zakonsko pravo;

Ono regulie ljudske odnose posredno a ne
neposredno;
Njime se ne odreuje ljudsko ponaanje u
zajednici, ve se sankcionie povreda
optepravnih ili zakonskih propisa;
Ono ne odreuje prava i obaveze oveka,
ve inkriminie njihovu povredu;
Krivino pravo propisuje sankcije za
odreena ponaanja, ime ih posredno ini
zabranjenim.

Principi krivinog prava

1.
2.
3.
4.
5.
6.

PRINCIP ZAKONITOSTI
PRINCIP LEGITIMNOSTI
PRINCIP KRIVICE
PRINCIP JEDNAKOSTI GRAANA
PRINCIP HUMANOSTI
PRINCIP SRAZMERNOSTI I
PRAVEDNOSTI

Struktura krivinog prava

OPTI DEO:
Izuava opta pitanja i opte pravne
institute koji se odnose na krivino
delo; krivino pravne institute koji su
zajedniki za sva dela i uinioce; i
opte uslove izricanja krivinih
sankcija.

POSEBNI DEO:
Izuava posebna krivina dela,
odgovornost uinilaca i sankcije koje
se na njih odnose, kao posebne uslove
izricanja sankcija i njihove primene.

Izvori krivinog prava

Osnovni izvori krivinog prava:

Ustav
Zakoni
Dopunski izvori krivinog prava:
Meunarodne konvencije;
Podzakonski propisi i teorija krivinog prava;
Sudska praksa;
Obiaji;
Pravna nauka.

Krivini zakoni su najvaniji izvor krivinog

prava.
Mogu biti:
u formi zbira krivinopravnih propisa koji reguliu
pojedine materije iz oblasti krivinog prava, ili
u formi krivinog zakonika kao kodifikacionog akta
sveukupne materije krivinog prava.

KRIVINI ZAKONIK REPUBLIKE

SRBIJE (2005.)
ZAKON O MALOLETNIM UINIOCIMA
KRIVINIH DELA I KRIVINOPRAVNOJ
ZATITI MALOLETNIH LICA
REPUBLIKE SRBIJE (2005.)
ZAKON O ODGOVORNOSTI PRAVNIH
LICA ZA KRIVINA DELA (2008.)

Tumaenje krivinog zakona

Prema subjektu tumaenja:

Autentino tumaenja: tumaenje stvaraoca

norme, zakonodavca, Narodne Skuptine R.Srbije;

Sudsko tumaenje:
svaka sudska odluka je oblik tumaenja zakonske
norme na konkretan sluaj;

Nauno tumaenje: je slobodno delovanje

naunih radnika dovoenja u vezu zakonskih
normi u okviru teorijskih stavova.

Prema nainu tumaenja:

Jeziko tumaenje(kao osnovno): podrazumeva

tumaenje pravnog smisla norme na osovu gramatiko
leksike metode.

Logiko tumaenje (na dva naina):

princip argumentum a contrario (razlog suprotnosti);
princip argumentum a fortiori (ko moe vie moe i manje, i
ukoliko je dovoljno manje tim pre postoji i vie).

Istorijsk - polazi se od toga kako je zakon nastao,

(subjektivno volja zakonodavca, i objektivno znaenje
zakona.

Kompartivn uporedno (kada se KZ u stvaranju,

primeni uporedjuje sa nekim drugim zakonom.

ANALOGIJA tumaenje po slinosti

(I NA DRUGI SLIAN NAIN)
Metod zakljuivanja i reavanja konkretnih
sluajeva po osnovu slinosti
- Analogija legis -zakonska
- Analogija iuris-pravna
ANALOGIJA KOJOM SE STVARA PRAVO JE
PROTIVNA NAELU ZAKONITOSTI

Vaenje krivinog zakona

Odnosno u kom periodu i na kom prostoru na koje uinioce se on

odnosi i primenjuje.

VREMENSKO VAENJE
PROSTORNO VAENJE

VREMENSKO VAENJE

Uslovljeno je dinaminou potreba pravne

regulacije i deregulacije, odnosi se na estu
promenljivost zakona u formi inkriminacije i
dekriminacije; a u osnovi krivini zakoni se
donose na neodreen period vaenja.

Zakon stupa na snagu prema aktu u kome je

objavljen, a prestaje izriitim stavljanjem van snage
odgovarajuim pravnim aktom.

PRAVILO JE DA KRIVINI ZAKONI STUPAJU NA

SNAGU KAO I OSTALI ZAKONI TJ. OSAM DANA
OD DANA OBJAVLJIVANJA U SLUBENOG
GLASNIKU.

STROG PRAVNI PRINCIP: DA KRIVINI ZAKONI

NE MOGU IMATI RETROAKTIVNO DEJSTVO;OSIM
U SLUAJEVIMA POVOLJNIJIM ZA UINIOCA
KRIVINOG DELA.

Krivina odgovornost se utvruje prema zakonu koji

je vaio u vreme izvrenja krivinog dela.

PROSTORNO VAENJE

Krivini zakon vai na prostoru drave koja

ga je donela.

TERITORIJALNI PRINCIP
PERSONALNI PRINCIP
REALNI PRINCIP
UNIVERZALNI PRINCIP

TERITORIJALNI PRINCIP
Odnosi se na pravilo da krivini zakon vai
za sve dravljane na teritoriji drave koja
ga je donela.
PERSONALNI PRINCIP
Predvia da krivini zakon vai za sve
dravljane drave koja ga je donela, bez
obzira gde je delo poinjeno u zemlji ili
inostranstvu.

REALNI PRINCIP
Uvaava naelo da krivini zakon vai za sve
domae i strane dravljane, koji su povredili
domaa dobra.
UNIVERZALNI PRINCIP
Da krivini zakon vai za sve domae i strane
dravljane, bez obzira gde su delo uinili i
,ija su dobra povredili.
Na zakonodavac: teritorijalni princip
kao osnovni, a realni kao dopunski.

RAZVITAK NAUKE KRIVINOG PRAVA

Klasina kola-.Bekarija(kritika
feudalne reakcije na zloin)
Antropoloka kola-.Lombrozo(zloin
je prirodna i nuna pojava-teorija
roenog zloinca)
Pozitivna kola-E.Feri,
R.Garofalo(endogeni, egzogeni faktori
kriminala)
Socioloke teorije-F.v.List (odgovornost
ne postoji-lica su u opasnom stanju),

Francuska kola-LionskaG.Tarde(teorija kolektivne krivice)

Austrijska enciklopedijska kolah.Gros-stavlja u odnos izvrenje i
suzbjanje delikta, gde je u sreditu
OVEK.
Nemaka socioloka kola-List,
Hamel,Prints.-(potreba utvrivanja
uzroka zloina)
kola drtvene odbraneF.Gramatika(ukidanje
kazn.zakonodavstva, prevaspitanje

Uloga i cilj krivinog prava

Spreavanje, suzbijanje kriminaliteta,
kroz preventivnu i represivnu
delatnost
Oblici drutvene reakcije mogu biti:
- - neformalni (obiajne, moralne
norme, drutvena osuda i dr),
- - formalni (kaznene, represivne
rekcije, mere preventive)

Odnos krivinog prava i drugih grana

prava
-

Krivino procesno pravo

Prekrajno pravo
Kriminologija
Kriminalistika
Kazneno izvrno pravo
Penologija, Viktimologija
Meunarodno krivino pravo
Druge pravne nauke
Nepravne nauke

KRIVINO DELO
(POJAM KRIVINOG DELA)

Pravno shvatanje pojma kriminaliteta:

Ue shvatanje:
Kriminalitet se definie kao deliktno ponaanje
koje se sankcionie kao krivino delo.
ire shvatanje:
Kriminalitetom se smatraju sve protivpravne
kanjive radnje, dakle pored krivinih dela, i
prekraji i prestupi.

Socioloki pristup definisanja kriminaliteta:

Pod kriminalitetom podrazummeva onu

vrstu socijalnog ponaanja kojim se bitno
ugroavaju drutvene vrednosti.

NULUM CRIMEN, NULA POENA

SINE LEGE

Nema krivinog dela, niti kazne

bez zakona

Krivino delo kao teorijski i zakonski pojam

Lat. crimen,delictum - zloin,prestup

Prema zakonskoj definiciji:

krivino delo je ono delo koje je
zakonom predvieno kao krivino
delo, koje je protivpravno i
skrivljeno.

Krivino delo je ono delo koje je

zakonom predvieno kao krivino
delo, koje je protivpravno i koje je
skrivljeno
- Delo oveka,
- Protivpravno
- Skrivljeno
- Odreeno zakonom

ELEMENTI POJMA :
ONO DELO (Ljudsko ponaanje =
RADNJA)
ODREENOST U ZAKONU
PROTIVPRAVNOST
KRIVICA

RADNJA KRIVINOG DELA

Ljudsko ponaanje navedeno u zakonskom
opisu pojedinog krivinog dela.
To je zakonom odreeno ponaanje kojim se
ostvaruje obeleje bia krivinog dela.
Radnja je osnovni element bez koga ne
moe biti ostvareno krivino delo.

INJENJE aktivni, voljni pokret,

telesno, fiziko delovanje (Lice A ispali
projektil u pravcu lica B).Svesno i voljno
preduzimanje telesnog pokreta.
NEINJENJE pasivno ponaanje
(PROPUTANJE) radnje, dunosti.
(Skretniar ne prebaci skretnicu, lekar
ne da lek).Neinjenje je proputanje
dunog injenja.

S obzirom na nain preduzimanja

radnje :
1. Krivina dela injenja (komisivna
k.d.)- svesno i voljno preduzimanje
telesnog pokreta.
2. Krivina dela neinjenja
(omisivna k.d.)- svesno i voljno
proputanje telesnog pokreta.

Prema doprinosu u procesu

nastajanja posledoce k.d. Radnja
moe da bude

1.

Radnja izvrenja
Radnja podstrekavanja
Radnja pomaganja

2.
3.

POSLEDICA KRIVINOG DELA

Je rezultat ovekovog ponaanja kojim se
ostvaruje bie k.d.
To je proizvedena promena ili stanje u spoljnom
svetu koje nastaje kao rezultat dejstva
preduzete radnje izvrenja k.d.
MATERIJALNA KD fiziki uoljiva posledica
koja je sadrana u zakonskom opisu k.d.
ubistvo, telesna povreda
FORMALNA KD posledica nije obeleje dela
(uvreda, kleveta)

VRSTE POSLEDICA
POVREDE se javlja u tri vida kao:
1.
Unitenje;
2.
Oteenje;
3.
injenje neupotrebljivim pravnog objekta
(lii ivota, prouzrokuje pogoranje zdravstvenog
stanja, teku/laku telesnu povredu ili
naruavanje zdravlja)
UGROAVANJA kada se zatieno pravno dobro
nalazi u OPASNOSTI (vanredna situacija kada
prema iskustvu neposredno predstoji povreda
pravnog dobra)

Posledica u vidu ugroavanja

KONKRETNA ako je usled preduzete radnje

izvrenja opasnost stvarno nastupila po
objekat,postojali verovatnoa nastupanja
posledice (ivot, telesni integritet, imovinu, ast i
slino)

APSTRAKTNA kada usled preduzete radnje

izvrenja opasnost nije nastupila za objekat, ali
je postojala mogunost da nastupi (ko poziva
ili podstie da se silom promeni ustavno
ureenje).

POVEZANOST RADNJE I
POSLEDICE
RADNJA VOLJNO PREDUZETA DELATNOT KOJA JE
PROIZVELA POSLEDICU
Odreeno ponaanje koje je odreeno u zakonu, predstavlja osnovno obeleje
kd, a ispoljava se kroz RADNJU IZVRENJA ILI SAUESNIKU
RADNJU. Ukoliko nema radnje izvrenja nema ni ostalih obeleja
krivinog dela, pa prema tome ni krivinog dela.

UZRONA VEZA objektivna veza izmeu radnje i posledice.

Teorija ekvivalencije neophodnost uzroka, uslova za nastupanje posledice
Teorija adekvatne uzronosti podoban, adkvatan da proizvede posledicu.

POSLEDICA Proistie iz radnje kd, a posredstvom uzrone

veze.

MESTO IZVRENJA KRIVINOG

DELA
1.
2.
3.

TEORIJA DELATNOSTI
TEORIJA POSLEDICE
TEORIJA JEDINSTVA (UBIKVITETA)

KZ RS.krivino delo je izvreno kako u mestu

gde je izvrilac radio ili bio duan da radi,
tako i u mestu gde je posledica dela
nastupila.

VREME IZVRENJA KRIVINOG

DELA
1.
2.
3.

TEORIJA DJELATNOSTI
TEORIJA POSLJEDICE
TEORIJA JEDINSTVA (UBIKVITETA)
KZ RS Krivino delo je izvreno u vreme
kada je uinilac radio ili bio duan da radi
bez obzira kada je posledica dela
nastupila.

Objekt krivinog dela

U najoptijem smislu, stvar,dobro ka kome je usmerena

neka ljudska aktivnost. (vrednost,predmet,
dobro,interes,ivo bie...)

U Krivinom pravu postoji:

Objekt radnje krivinog dela;
Objekt krivinog dela.

1.
2.

Objekt radnje krivinog dela je predmet ili stvar na

kome je preduzeta radnja da bi se ugrozilo neko dobro ili
interes.
Objekt krivinog dela (ili zatitni objekt) je dobro,
interes ili pravo protiv koga je upereno krivino delo.

Opti objekt krivinog dela smatra se

drutvena zajednica (javni poredak),
ovek, njegov integritet, pravo i slobode
kao univerzalne vrednosti.

Grupni objekt krivinog dela smatra se

dobro koje predstavlja zajedniki objekt
zatite za vie srodnih krivinih dela (npr.
fiziki integritet, zdravlje ljudi, privredna
dobra)

Subjekt krivinog dela

Subjekt je, u stvari, uinilac krivinog dela,

lice koje je preduzelo radnju koja predstavlja
krivino delo.
Aktivni i pasivni subjekt k.d.
Izvrilac krivinog dela je aktivni subjekt
izvrenja delkta, lice koje je preduzelo radnju
koja je za posledicu imala krivino delo
Kod nas pored fizikog lica izvrilac krivinog
dela moe biti i pravno lice.

Protivpravnost

Protivpravnost je protivnost normi koja je

sadana u bilo kom vaeem pravnom
propisu drave.
Protivpravnost predstavlja pravni osnov za
odreivanje krivinih dela.
Protivpravnost se esto dovodi u vezu sa
drutvenom opasnouProtivpravnost podrazumeva suprotnost s
pravom, ona je opte obeleje i formalni
element svakog krivinog dela.

Osnovi iskljuenja protivpravnosti

1.
2.
3.

Zakonski:
Delo malog znaaja
Nuna odbrana
Krajnja nuda

Osnovi iskljuenja protivpravnosti

1.
2.
3.
4.

5.
6.
7.

Vanzakonski:
Pristanak povreenog
Samopovreda
Vrenje slubene dunosti
Disciplinsko i vaspitno kanjavanje
maloletnika
Sloboda javnog izraavanja
Dozvoljen rizik
Preteni interes

Delo malog znaaja

Znaaj dela odreen je zakonom

shodno vrsti i visini krivine sankcije,
dok se posledice vrednuju prema teti
koja je izazvana ili pretila da nastane.
Zakonski osnov dela malog znaaja
odnosi se iskljuivo na dela iz
osnovnog oblika inkriminacije, jer ona
i predstavlja najnii,osnovni oblik
inkriminacije.

Delo malog znaaja (ili beznaajno

delo) je prvi objektivni osnov
iskljuenja krivinog dela.
Tu se radi o delima koja su po svom
kvalitetu takva da su beznaajna za
krivino gonjenje.

Delo je malog znaaja ako je stepen

krivice uinioca nizak,
Ako su tetne posledice odsutne ili
neznatne;
Ako opta svrha k.sankcija ne zahteva
izricanje k.sankcije;
Ako se njime na napada dobro,
vrednost ili interes koji ima vei znaaj
za drutvo.

Za primenu ovog osnova moraju se

proceniti kumulativni elementi:
1. OKOLNOST IZVRENJA
2. NASTALE ILI IZOSTALE POSLEDICE
3. STEPEN KRIVICE NIZAK
4. SVRSISHODNOST IZRICANJA SANKCIJE
5. OBJEKTIVNI ELEMENT: K.D. NOVANA
KAZNA ILI KAZNA DO 5 DODINa
ZATVORA

Nuna odbrana

KADA JE UINILAC BIO PRINUEN DA OD

SEBE ILI DRUGOGA ODBIJE ISTOVREMENI
PROTIVPRAVNI NAPAD.

Subjektivno shvatanje: nuna odbrana je stanje

koje je uinioca dovelo do stanja neuraunljivosti.
Objektivno shvatanje: polazi od toga da je nuna
odbrana stanje u kojem je uinilac bio ovlaen
da povredi napadaevo dobro.

Da bi se stekli bitni uslovi za nunu odbranu

moraju postojati kumulativni uslovi napada i bitni
uslovi nune odbrane.

Bitni uslovi napada za nunu

odbranu
1.
2.
3.

4.

Napada moe biti samo ovek;

Napad mora biti protivpravan;
Napad mora biti uperen protiv
oveka;
Napad mora biti skrivljen.

Bitni uslovi odbrane za nunu

odbranu
1.
2.

3.
4.

Odbrana mora biti u funkciji odbrane od

napada;
Odbrana mora biti istovremena sa
napadom i upravljena prema
napadaevom dobru;
Odbrana mora biti neophodno potrebna
za odbijanje napada;
Mora postojati srazmernost izmeu
odbrane i napada.

Prekoraenje nune odbrane

Ako napadnuto lice u odbijanju napada od

svog ili tueg pravnog dobra pree granice
odbrane koja je neophodno potrebna
postoji PREKORAENJE (EKSCES) NUNE
ODBRANE
PO INTENZITETU-povreeno dobro vee
vrednosti od spaenog dobra.
PO IRINI- uzvraanje na napad koji jo nije
zapoeo, niti je predstojao,ili ako nastavi
sa povredom dobra napadaa i poto je
napad konano prestao.

Krajnja nuda

KRIVINO DELO UINJENO U KRAJNJOJ NUDI

JE DELO KADA JE UINILAC PREDUZEO
RADNJU DA OD SEBE ILI DRUGOGA OTKLONI
ISTOVREMENU NESKRIVLJENU OPASNOST,
KOJA SE NA DRUGI NAIN NIJE MOGLA
OTKLONITI I AKO POINJENO ZLO NIJE VEE
OD ONOG KOJE JE PRETILO.

Da bi se stekli uslovi za krajnju nudu moraju biti

ispunjeni uslovi opasnosti kao i uslovi otklanjanja
opasnosti.

Uslovi opasnosti krajnje nude:

1.

2.
3.
4.

Opasnost moe da dolazi od:

oveka, ivotinje, prirodnih sila i
stvari;
Opasnost ne sme biti skrivljena;
Opasnost treba da je stvarna;
Opasnost moe biti uperena protiv
bilo kog pravom zatienog dobra;

Uslovi otklanjanja opasnosti:

1.

2.

3.

Opasnost i otklanjanje opasnosti

treba da su istovremeni;
Da se opasnost nije mogla otkloniti
na drugi nain;
Da uinjeno zlo nije vee od zla koje
je pretilo.

Prekoraenje krajnje nude

Ako uinilac u otklanjanju opasnosti

po svoje ili tue pravno dobro pree
granicu krajnje nude koja je
odreena uslovom da uinjeno zlo
nije vee od zla koje je pretilo postoji
prekoraenje (EKSCES) krajnje nude.
Prekoraenje krajnje nude je
fakultativni osnov za blae
kanjavanje uinioca krivinog dela.

Dunost izlaganja opasnosti

Nema krajnje nude ako je uinilac bio

duan da se izlaeopasnosti koja je
pretila

Lica ija je dunost izlaganje opasnosti

(policajci, vatrogasci,rudari...) ne
mogu se pozivati na krajnju nudu
sem u sluaju pretnje po ivot.

Slubenim licem se smatra:

Lice koje u dravnom organu vri slubene

dunosti;
Izabrano, imenovano ili postavljeno lice u
dravnom organu, koje stalno ili povremeno
vre slubene dunosti u tom organu;
Lice kojem je povereno vrenje javnih
ovlaenja, koje odluuje o pravima,
obavezama ili interesima fizikih ili pravnih
lica ili o javnom interesu;
Vojna lica.....

Odgovornim licem smatra se

Vlasnik preduzea ili drugog subjekta

privrednog poslovanja, kojem je,
poveren odreeni krug poslova u
upravljanju imovinom,
proizvodnjom...;
I slubeno lice kad su u pitanju
krivina dela kod kojih je kao izvrilac
oznaeno odgovorno lice

KRIVINA ODGOVORNOST

Skup uslova da se nekome za izvreno

delo moe izrei krivina sankcija
Odreuje se elementima uraunjivosti i
vinosti izvrioca
Uraunjivost psihika svojstva
uinioca da mu se delo moe staviti na
teret
Vinost: odnos uinioca prema delu da
mu se ono moe staviti na teret

KRIVICA

Definicija: postoji ako je uinilac u

vreme izvrenja k.d. Bio uraunljiv
i postupao sa umiljajem ili iz
nehata, a bio je svestan ili je bio
duan i mogao biti svestan da je
njegovo delo zabranjeno.

Krivica
Elementi krivice:
1. Uraunljivost (sposobnost za
rasuivanje, i sposobnost za
odluivanje);
2. Umiljaj i nehat;
3. Svest o zabranjenosti dela
(protivpravnosti svoga postupanja).

URAUNJIVOST

1.
2.

Je skup svesnih i voljnih elemenata

koji odreuju psihiko stanje uinioca
krivinog dela u vreme njegovog
izvrenja, a koji ga ine sposobnim da
rasuuje i odluuje o svojim
postupcima.
Uraunljivost se sastoji iz :
Intelektualne sposobnosti i
Voljne sposobnosti

Uraunljivost
1.

2.

Intelektualna sposobnost se u
krivinopravnom smislu sastoji u sposobnosti
uinioca k.d. da shvati znaaj svoga dela, da
ima predstavu o njemu kao o zabranjenom i
protivpravnom delu koje ostvaruje svojom
radnjom.
Voljna sposobnost je mogunost upravljanja
svojim delatnostima, postupcima tako da se
savladaju spoljne i unutranje prepreke, te
da se odluka ostvari preduzimanjem ili
proputanjem odreene radnje .

Uraunljivost

Uraunljivost je prvi osnovni element

krivice jer ona ne moe uopte da
postoji bez uraunljivosti.

Uraunljivost kao krivina sposobnost

je lino svojsvno , jer svako lice mora
da bude sposobno za rasuivanje i
odluivanje da bi bilo odgovorno za
uinjeno krivino delo.

SVEST predstavlja intelektualno

svojstvo rasuivanja o ponaanju, o
drutvenoj opasnosti nekog injenja ili
neinjena i moguih posledica takvog
ponaanja.
VOLJU ine elementi upravljanja
sopstvenim postupcima i htenja za
nastupanje posledice o kojoj postoji
svest kao moguoj i izvesnoj.

UMILJAJ

Delo izvreno s umiljejem

postoji ako je uinilac bio
svestan svog dela i hteo njegovo
izvrenje (direktni umiljaj);
ili kada je bio svestan da je usled
injenja ili neinjenja mogla
nastupiti zabranjena posledica
pa je pristao na njeno nastajanje
(eventualni umiljaj).

1. svestan svog dela i hteo izvrenje

= DIREKTNI UMILJAJ
2. svestan da moe uiniti delo pa na
to pristao = EVENTUALNI UMILJAJ

Posebni oblici umiljaja:

Prethodni, nakandni umiljaj

(irelevantni), jer mora postojati u
momentu izvrenja kd.
Predumiljaj, momentalni
umiljaj (due vreme razmilja,
momentalno odlui.
Neodreeni, opti umiljaj kraa
na nevieno (depna kraa),

NEHAT

Delo je uinjeno iz nehata kada je

uinilac bio svestan da iz njegove
radnje moe nastupiti zabranjena
posledica pa je olako drao da nee
nastupiti ili e je on otkloniti (svesni
nehat),
ili nije bio svetsan posledice ali je
prema okolnostima i linim svojstvima
bio duan i mogao biti svestan te
posledice (nesvesni nehat).

SVESNI NEHAT:
Uslovi:

1. SVEST: svestan da svojom radnjom

moe uiniti delo
2. VOLJA :
olako dri da do toga nee doi ili
Dri da e to mooi spreiti.

NESVESNI NEHAT
USLOVI

1. SVEST: nije svestan da svojom radnjom

moe uiniti delo (a nesvesnost iskljuuje
VOLJU)
2. prema okolnostima pod kojima je ono
uinjeno i prema svojim linim svojstvima
bio je duan i mogao biti svestan te
mogunosti.
BIO DUAN objektivno prema obavezama
MOGAO prema subjektivnim svojstvima uinioca

ODGOVORNOST ZA NEHAT

Prema posledici nehatna kd se

sutinski ne razlikuju od umiljajnih !
Umiljaj je pravilo, a nehat se
propisuje za konkretno krivino delo
(mora biti posebno propisan).
Propisana kazna za nehat je uvek
blaa u odnosu na kaznu za umiljaj

POSEBNI SLUAJEVI
ODGOVORNOSTI
1.

2.

3.

Odgovornost za dela uinjena

putem tampe ili drugih sredstava
javnog informisanja
Odgovornost u meunarodnom
krivinom pravu ( komandna
odgovornosi i zajedniki zloinaki
poduhvat)
Odgovornosta za kvalifikovane
oblike krivinih dela

Osnovi iskljuenja krivice

1.
2.
3.
4.
5.

Neuraunljivost
Stvarna zabluda
Pravna zabluda
Sila
Pretnja

Neuraunljivost

Je psihiko stanje uinioca koje

postoji u vreme izvrenja krivinog
dela u kome on nije mogao da shvati
znaaj svoga dela ili nije mogao da
upravlja svojim postupcima usled
duevne bolesti, privremene duevne
poremeenosti, zaostalog duevnod
razvoja ili druge tee duevne
poremeenosti.

Neuraunljivost
BIOLOKE OSNOVE
1. Duevna bolest (patoloko stanje
privremeno ili trajno)
2. Privremena duevna poremeenost
(privremeno patoloko stanje kod inae
duevno zdravih lica)
3. Zaostali duevni razvoj (trajno stanje)
4. Druge tee duevne poremeenosti
(sociopatije i sl.)

PSIHOLOKE POSLEDICE
1. Nemogunost shvatanja znaaja svog
dela
2. Nemogunost upravljanja svojim
postupcima

NAPOMENA: Da bi postojala neuraunljivost,

mora biti konstatovan bioloki osnov +
jedna od psiholokih posledica

Neuraunljivost se utvruje:
in tempore criminis (u vreme izvrenja KD)
in concreto (u odnosu na konkretno KD)
NEURAUNLJIVOM LICU MOEMO IZREI MERU
BEZBEDNOSTI OBAVEZNOG LEENJA I UVANJA
U ZDR. USTANOVI (i druge mere bezbednosti)

BITNO SMANJENA URAUNLJIVOST postoji

kada je sposobnost uinioca KD da shvati
znaaj svoga dela ili sposobnost da
upravlja svojim postupcima bila bitno
smanjena usled postojanja jednog od etiri
zakonom predvienih oblika duevne
poremeenosti.
LICE JE URAUNLJIVO, KAZNA MU MOE
BITI FAKULTATIVNO UBLAENA I MOE SE
IZREI MERA BEZBEDNOSTI UZ KAZNU.

SKRIVLJENA NEURAUNLJIVOST Actines

liberae in causa
Uslovi:
Da se sam doveo u stanje u kome su
iskljueni psiholoki uslovi za krivicu
Da je to uinio upotrebom alkohola, droga
ili na drugi nain
Da je postojao umiljaj neposredno pre
dovoenja u takvo stanje na izvrenje KD
Da je u vreme izvrenja dela bio
neuraunljiv

KRIVINOPRAVNO DEJSTVO: SMATRA

SE DA POSTOJI KRIVICA, KANJAVA
SE, PRI TOME JE ISKLJUENA
MOGUNOST BLAEG KANJAVANJA
ZBOG BITNO SMANJENE
URAUNLJIVOSTI

SILA I PRETNJA

Sila i pretnja predstavljaju oblike prinude

Sila je upotreba fizike ili druge snage
jednog lica prema drugom licu sa ciljem da
se ono prinudi na injenje ili neinjenje
koje dovodi do ostvarenja k.d.
NEODOLJIVA-sila mora biti po snazi, obimu
i intezitetu takva da joj se uinilac k.d. pri
postojeim okolnostima nije mogao
odupreti; NEMA k.d.po KZ
ODOLJIVA- sila takve snage i intenziteta da
joj se uinilac mogao odupreti ali nije, tada
postoji k.d. ali blae kanjavanje.

Sila i pretnja

Sila se javlja u dva oblika:

APSOLUTNA I KOMPULZIVNA
Apsolutna sila postoji kada je pritisak
na volju drugog takav da ga potpuno
liava mogunosti da donese odluku o
injenju ili neinjenju,nema voljnog
akta, tako da se preduzimanje
telesnog pokreta ne smatra kao njegov
ve kao tu akt.(posredni izvrilac)

Sila i pretnja

KOMPULZIVNA SILA- postoji kada je

pritisak na volju drugog takav da ima
sposobnost za odluivanje, ali je
njegova odluka da preduzme radnju
izvrenja iznuena tako da nije akt
njegove slobodne volje.
Moe biti:
Neposredna
Posredna

Pretnja

Blai oblik prinude

To je najava zla, izjava kojom se drugom
licu stavlja u izgled nanoenje zla koje je
podobno da utie na njegovu volju, da
uini ili propusti odreenu radnju i time
prouzrokuje zabranjenu posledicu.
Mora biti:
Ozbiljna:
Mogua;
Sadanja;
Neotklonjiva.

STVARNA ZABLUDA

je postojanje pogrene ili nepotpune

predstave o stvarnoj okolnosti
krivinog dela;
Stvarna zabluda u uem smislu: je
zabluda o stvarnim okolnostima koje
ine obeleja bia krivinog dela;
Stvarna zabluda u irem smisli: je
zabluda o stvarnim okolnostima koje
ne predstavljaju elemenat bia
krivinog dela.

STVARNA ZABLUDA MOE BITI:

Neotklonjiva stvarna zabluda: ako

uinilac nije bio duan i nije mogao da
izbegne zabludu u pogledu neke stvarne
okolnosti koja predstavlja obeleje k.d.
NEOTKLONJIVA NEMA KRIVICE

Otklonjiva stvarna zabluda: kada je

uinilac k.d imao pogrenu predstavu o
obelejima k.d.,iako je bio duan i mogao
da ima pravilnu predstavu o tim
okolnostima.

Posebni oblici stvarne zablude

1.
2.
3.

Zabluda o predmetu;
Zabluda o linosti;
Promaeni udarci.

PRAVNA ZABLUDA
ZABLUDA O ZABRANJENOSTI DELA
nepostojanje svesti o tome da ini kd, da
ini zabranjeno ponaanje.
(NEPOZNAVANJE PROPISA NE OPRAVDAVA)

NEOTKLONJIVA nije znao niti je bio duan

znati - NEMA KRIVINOG DELA
OTKLONJIVA nije znao ali je mogao i bio
duan da zna- FAKULTAT.BLAE
KANJAVANJE

KRIVINO PRAVNI ZNAAJ ZABLUDE

Osnov koji iskljuuje krivicu:

KZ Srbije eksplicitno kae (da delo
koje je uinjeno u neotklonjivoj
pravnoj zabludi nije krivino delo).
Kod otklonjive pravne zablude (kada
je uinilac mogao i bio duan da zna,
isti se moe blae kazniti

STADIJUMI IZVRENJA
KRIVINOG DELA

ODLUKA ZA IZVRENJE K.D.OBAVEZAN (NEKANJIVO)

PRIPREMNE RADNJE-MOGU
(IZUZETNO KANJIVO)
Prelazak na delo
POKUAJ (KANJIVO ZA TEKA KD)
DOVRENO DELO (KANJIVO)

PRIPREMNE RADNJE:

KZ ne predvia pripremne radnje kao

fazu u izvrenju k.d.za koju se kanjava,
ali u posebnom delu je na vie mesta
predvieno kanjavanje za pripremne
radnje kao samostalno krivino delo.

Olakavaju ili omoguavaju realizaciju

radnje krivinog dela (dogovor
uinilaca, nabavka sredstva, otklanjanje
prepreka).

PRIPREMNE RADNJE nain

propisivanja kanjivosti

1. kanjivo pripremanje pojedinih KD

(protiv ustavnog ureenja)
Vrste
Nabavljanje ili osposobljavanje
sredstava za izvrenje KD,
Otklanjanje prepreka za izvrenje KD,
Dogovaranje, planiranje ili organizovanje
sa drugim izvrenja KD
Druge radnje kojima se stvaraju uslovi
za neposredno izvrenje KD

2. KAO RADNJE SAMOSTALNIH KRIVINIH

DELA ILI OBLICI POJEDINIH KRIVINIH DELA
(npr. pripremanje neovlaene proizvodnje
opojnih droga)

POKUAJ

Zapoeto a nedovreno krivino delo , delikt nastao

u meufazi pripremanja i dovrenja krivinog dela.
radnja kojom se ulazi u kriminalnu zonu
zapoinje sa umiljajem izvrenje KD ali ne nastupa
posledica
ELEMENTI:
1.

2.

3.

Umiljaj (eventualni ili direktni, obuhvata obeleja KD i

posledicu)
Zapoeto izvrenje KD (izaao iz stadijuma pripremnih
radnji i ostvario jedno obeleje KD, kod vieaktnih dela
zapoeo prvu radnju, npr. prinude, )
Nedovrenost dela nenastupanje posledice kod
materijalnih delikata (specifinost krae)

Kada se uinilac kanjava za

pokuaj ?

UMILJAJNO ZAPOINJANJE
IZVRENJA DELA
PROPISANA KAZNA (PET GODINA
ZATVORA ILI TEA KAZNA)
AKO JE PROPISANA KAZNA ZATVORA
MANJA OD PET GODINA, SAMO KADA
ZAKON IZRIITO PROPISUJE
KANJAVANJE ZA POKUAJ

Kako se uinilac kanjava za

pokuano delo?

KAZNOM PROPISANOM ZA DELO ILI

UBLAENOM KAZNOM

!!! POKUAJ JE OSNOV ZA

FAKULTATIVNO UBLAAVANJE
KAZNE !!!

Vrste pokuaja

NESVRENI
SVRENI
!!!! POSLEDICA UVEK IZOSTAJE !!!
KVALIFIKOVANI (umesto pokuanog k.d.
Ostvari bie drugog k.d.)
NEPODOBNI (ZBOG NEPODOBNOG
SREDSTVA ILI PREDMETA RADNJE)
OSNOV ZA OSLOBOENJE OD KAZNE

POKUAJ

SVRENI POKUAJ kada je uinilac

sa umiljajem zapoeo i dovrio
radnju KD, ali je posledica izostala.
NESVRENI POKUAJ kada je
uinilac sa umiljajem zapoeo radnju
KD, ali je ne dovri, pa se na taj nain
i ne steknu svi uslovi neophodni za
nastupanje posledice k.d.

POKUAJ NEPODOBNI:

1. S obzirom na sredstvo (puca iz prazne

puke)
2. U odnosu na objekt radnje (puca u mrtvog
oveka)

POKUAJ KVALIFIKOVANI: Zapoinjui

radnju teeg krivinog dela ostvari
obeleja lakeg krivinog dela zbog
posledice ili naina (pokuaj ubistva TTP,
pokuaj TTP opasna laka telesna
povreda) RAZGRANIENJE: UMILJAJ

DOBROVOLJNI ODUSTANAK

Potrebno da je D.O : DOBROVOLJAN & KONAAN

ZLATAN MOST, jer izvrilac moe dovriti delo, ali

nee: pokuao je izvrenje KD, ali je:

dobrovoljno odustao od daljeg preduzimanja radnje

izvrenja (ODUSTANAK OD NESVR. POKUAJA)
spreio nastupanje posledice (ODUSTANAK OD SVR.
POKUAJA - mogu samo kod temporalnih delikata)

USLOVI:
Dobrovoljnost autonomne odluke izvrioca
Neopozivost odluke izvrioca
Izostanak posledica.

KRIVINOPRAVNO DEJSTVO
Moe se osloboditi od kazne
Ako je pri dobrovoljnom odustanku ili
stvarnom kajanju dovrio neko drugo
samostalno delo za to drugo delo se
kanjava
OSLOBODITI SE OD KAZNE MOE I
SAIZVRILAC, PODSTREKA ILI POMAGA
KOJI DOBROVOLJNO SPREI IZVRENJE KD

1.

2.

Dobrovoljni odustanak od svrenog

pokuaja
Dobrovoljni odustanak od
nesvrenog pokuaja ( uvek
mogu )

SAUESNITVO

Ostvarenje kd od strane vie lica

IZVRILAC samostalno
izvrenje kd
(SA)IZVRILAC zajedniko
izvrenje kd
PODSTREKA zajedniko izvrenje
POMAGA zajedniko izvrenje kd

USLOVI ZA POSTOJANJE
SAUESNITVA
1.

2.

Zajedniko delovanje u ostvarenju

kd (objektivni uslov)
Svest o zajednikom delovanju
(subjektivni uslov)

PRAVNA PRIRODA
SAUESNITVA
TEORIJA AKCESORNOSTI (zavisnosti)
Bez drugog saizvrioca nema
saizvrilatva, bez izvrioca nema ni
podstrekavanja, pomaganja

Dvostruka akcesornost- dva lica

Kvantitativna akcesornost-dovreno kd
Kvalitativna akcesornost kvalitet kd (sadraj)
Limitirana akcesornost - ostvarenje objektivnih
elemenata
Ekstremna (potpuna) akcesornost ostvarenje kd sa
optim oblejima
Hiperekstremna akcesornost ostvarenje svih okolosti kd
Minimalna akcesornost da se ostvare bitna obeleja kd

SAIZVRILATVO

Izvrilatvo saizvrilatvo (slinost-razlike)

Kada vie lica uestvuje u izvrenju kd, na
osnovu zajednike volje, preduzimajui
zajednike radnje (dva lica odlue da ubiju
tree, i zajedniki mu nanesu smrtonosne
povrede.)
Subjektivno objektivno shvatanje (radnja,
svest)
Teorija podele rada (dogovo o radnjama
izvrenja).
Posredni izvrilac nije saizvrilac
(posredstvom sile, pretnje).
UEE U RADNJI IZVRENJA (SA UMILJAJEM ILI IZ NEHATA)
DRUGA RADNJA, PREDUZETA SA UMILJAJEM KOJOM SE BITNO
DOPRINOSI IZVRENJU DELA, PO ZAJEDNIKOJ ODLUCI

TEORIJE O SAIZVRILATVU
1.
2.
3.
4.

5.

OBJEKTIVNE - radnja
SUBJEKTIVNE svest
MEOVITE radnja i svest
TEORIJA PODELE RADA- dogovor o
radnjam izvrenja
TEORIJA VLASTI NAD DELOM
presudna uloga u izvrenju kd

PODSTREKAVANJE
umiljajno navoenje drugog na
izvrenje kd

NAVOENJE NA IZVRENJE DELA, STVARANJE

ODLUKE KOD DRUGOG O IZVRENJU DELA

STVARANJE UVRENJE ODLUKE

MOLBOM
OBEANJEM ILI DAVANJEM POKLONA
PLAANJE
NAGOVARANJE
SAVETOVANJE...
VERBALNO ILI KONKLUDENTNIM RADNJAMA

Vrste podstrekavanja:
1. Neposredno - direktno
2. Posredno preko drugog lica
3. Uspelo proizvodi dejstvo (izvrenje
kd)
4. Neuspelo ne proizvodi kd

KANJAVNJE ZA
PODSTREKAVANJE

Podstreka je odgovoran SAMO ako je kd

uinjeno sa umiljajem, i ako je kd izvreno
Umiljaj podstrekaa mora da obuhvati

SVEST O UZRONOJ VEZI IZMEU RADNJE PODSTREKAVANJA

I ODLUKA PODSTREKAVANOG DA IZVI KD

Kao da je (podstreka) sam izvrio delo (u

granicama propisane kazne)
NEUSPELO PODSTREKAVANJE: kada se
podstrekavanje odnosi na delo iji je
pokuaj kanjiv, podstreka se kanjava i
kada delo nije ni pokuano)

POMAGANJE
umiljajni doprinos ostvarenju kd
Lice A nabavi pitolj licu B,znajui-neznajui
zbog ega licu B treba pitolj)
DAVANJE SAVETA ILI UPUTSTAVA KAKO DA
SE IZVRI DELO,
STAVLJANJE NA RASPOLAGANJESREDSTAVA
ZA IZVRENJE DELA,
STVARANJE USLOVA ILI OTKLANJANJE
PREPREKA ZA IZVRENJE,
UNAPRED OBEANO PRIKRIVANJE
UINIOCA, SREDSTAVA, TRAGOVA ILI
PREDMETA PRIBAVLJENIH KRIVINIM DELOM

VRSTE POMAGANJA
1. FIZIKO-nabavka sredstava (pitolj,
lani peat)
PSIHIKO-intelektualno (davanja
saveta)
2. NEPOSREDNO - lino
POSREDNO - preko treeg lica

VRSTE POMAGANJA
3. PRETHODNO pre izvrenja kd
ISTOVREMENO za vreme izvrenja kd
NAKNADNO posle izvrenja kd (sportno,
jer je u pitanju prikrivanje kd, izvrioca)
4.NEINJENJEM! proputanje dunosti
(uvar omogui da se izvri kd)
INJENJEM - aktivna delatnost
5. NEUSPELO POMAGANJE

KANJAVANJE POMAGAA
(odgovara u granicama svog umiljaja )

ONO TO NIJE BILO OBUHVAENO

UMILJAJEM, (EKSCES) NE PODLEE
ODGOVORNOSTI (kvalitativni (drugo)
kvntitativni eksces (tee, lake) kd u odnosu
na radnje pomaganja.
POMAGA SE KANJAVA KAZNOM
PROPISANOM ZA KRIVINO DELO ILI
UBLAENOM KAZNOM
NAJLAKA FORMA SAUESNITVA
!!! FAKULTATIVNI OSNOV ZA
UBLAAVANJE KAZNE !!!

STICAJ KRIVINIH DELA

Sticaj krivinih dela potoji onda kada

jedan uinilac jednom radnjom, ili sa
vie radnji uini vie krivinh dela za
koja mu se istovremeno sudi.
Svrha ustanovljenja sticaja je u vezi
sa odmeravanjem kazne (za vie
samostalnih KD, ili KD u sticaju)

STICAJ KRIVINIH DELA

1.
2.

3.

4.

ISTOVETNOST UINIOCA
DVA ILI VIE SVRENA ILI
POKUANA K.D.
DA ZA UINJENA DELA NIJE
IZREENA PRESUDA
DA SE ZA SVA UINJENA K.D.
ISTOVREMENO SUDI

VRSTE STICAJA
1. IDEALNI

jednom radnjom je uinio

vie KD,
2. REALNI sa vie radnji je uinio vie
KD za koja mu se istovremeno sudi.
3. HOMOGENI sa jednom ili vie radnji
ini ista ili istovrsna KD,
4. HETEROGENI sa jednom ili vie
radnji ini razliita KD

PRIVIDNI STICAJ

PRAVNA KONSTRUKCIJA KOD KOJE

IZGLEDA DA POSTOJI VIE KRIVINIH
DELA U STICAJU, A NE POSTOJI
VRSTE
1. PRIVIDNI

IDEALNI = kada jednom

radnjom ostvari bia vie KD, ali se
smatra da je uinjeno samo jedno KD
2. PRIVIDNI REALNI = kada preduzme vie
radnji, ali ostvaruje samo jedno KD

PRIVIDNI ( IDEALNI) STICAJ

1) specijalitet: kada je KD poseban oblik nekog drugog, opteg
KD primenjuje se posebno KD (npr. iznuda kao poseban
oblik prinude, pronevera kao poseban oblik utaje, teko
ubistvo kao tei oblik ubistva)
2) supsidijaritet: kada je KD prethodni stadijum drugog KD,
primenjie se norma samo ako nisu ispunjeni uslovi za
drugo KD (npr. kanjivo pripremanje, kanjiv pokuaj dela,
pomaganje, podstrekavanje)
3) konsumpcija: kada je jedno KD sadrano u drugom (tee
konzumira lake, ubistvo konzumira TTP, ukrade klju kojim
kasnije izvri provalnu krau)
4) alternativitet: kada postoje dva oblika istog KD iste teine
(ubistvo na svirep i podmukao nain),
5) inkluzija: pratee KD zanemarljive teine u odnosu na
uinjeno (oteenje tue stvari kod ubistva).

PRIVIDNI REALNI STICAJ

Sluajevi zakonskog jedinstva vie

KD:
1. sloeno KD
2. produeno KD
3. kolektivno KD

SLOENO KRIVINO DELO : bie KD

sadri u sebi bia dva ili vie KD (na
primer, razbojnitvo: prinuda + kraa)
KOLEKTIVNO KRIVINO DELO: vie
ponovljenih injenja istog KD smatra se
jednim KD zbog posebnog psihikog
odnosa uinioca prema vrenju tih KD
(iz navike, zanata ili zanimanja)

PRODUENO KD = u vremenskom kontinuitetu vri

ista ili istovrsna KD koja se zbog najmanje dve
okolnosti koji ih povezuju pojavljuju kao
jedinstveno KD
Zakonom zahtevane OKOLNOSTI:
1.
Istovetnost oteenog,
2.
Istovrsnost predmeta KD,
3.
Korienje iste situacije ili trajnog odnosa,
4.
Jedinstvo mesta ili prostora,
5.
Jedinstveni umiljaj uinioca
KOD KD UPRAVLJENIH PROTIV LINOSTI MORAJU BITI
UINJENA PROTIV ISTOG LICA.

SISTEM KRIVINIH SANKCIJA

KRIVINA SANKCIJA = ogranienje ili

uskraenje odreenih prava osuenom
koje sud izrie u zakonito sprovedenom
postupku radi postizanja naroite svrhe
OPTA SVRHA (l. 4. st. 2): suzbijanje
dela kojima se povreuju ili ugroavaju
vrednosti zatiene krivinim
zakonodavstvom
ZABRANA IZRICANJA DECI

VRSTE
Kazne
Mere upozorenja
Mere bezbednosti
Vaspitne mere (namenjene maloletnicima)
Mera oduzimanja imovinske koristi (mera
koju KZ ne navodi kao posebnu vrstu, ali
je regulie)
RAZLIKE meu vrstama sankcija:

1.
2.
3.
4.
5.

PRIRODA,
SVRHA,
UZRAST LICA PREMA KOME SE PRIMENJUJU

KAZNE

SVRHA KANJAVANJA (l. 42)

1)

2)

3)

Spreavanje uinioca da ini KD i uticanje na njega da

ubudue ne ini KD (SPECIJALNA PREVENCIJA)
Uticanje na druge da ne ine KD (GENERALNA
PREVENCIJA)
Izraavanje drutvene osude za KD, jaanje morala i
uvrivanje obaveze potovanja zakona (VASPITNI
UTICAJ U CILJU GENERALNE PREVENCIJE)

VRSTE KAZNI (l. 43):

Kazna zatvora
Novana kazna
Rad u javnom interesu
Oduzimanje vozake dozvole

KAZNE

GLAVNE KAZNE: kanjavanje se

iscrpljuje izricanjem jedne glavne kazne
SPOREDNE KAZNE: dopunjavaju glavnu
kaznu, radi postizanja svrhe kanjavanja
KOD NAS:

ISKLJUIVO GLAVNE KAZNE: zatvor i rad u

javnom interesu
GLAVNE ILI SPOREDNE KAZNE: novana
kazna i oduzimanje vozake dozvole

KAZNA ZATVORA

POJAM: ogranienje slobode kretanja

uiniocu KD na neko vreme koje odreuje
sud u zakonito sprovedenom postupku
ZAKONSKI RASPONI:

DONJA GRANICA - MINIMUM = 30 DANA

GORNJA GRANICA - MAKSIMUM = 20 GODINA

IZUZETNA KAZNA ZATVORA: od 30 do 40

godina (za teka KD, ne moe se izrei
mlaem punoletniku)

IZRICANJE:
KAZNA ZATVORA: NA PUNE GODINE I
MESECE,
IZUZETNA KAZNA OD 30 DO 40 G.NA PUNE GODINE,
KRATKOTRAJNI ZATVOR DO 6 MESECI
NA MESECE I NA DANE

USLOVNI OTPUST

OTPUTANJE SA IZDRAVANJA KAZNE

ZATVORA
USLOVI:

IZDRANA 2/3 KAZNE

OEKIVANO DOBRO VLADANJE NA
SLOBODI, NAROITO DA NEE VRITI KD
AKO LICE NIJE POKUALO BEKSTVO

OPOZIV: ZBOG UINJENOG NOVOG KD

ILI SAZNANJA ZA RANIJE UINJENO

VRSTE OPOZIVA:

OBAVEZAN (ako je osuenom za novo

KD izreena kazna preko 6 meseci
zatvora)
FAKULTATIVNI (ako je osuenom za novo
KD izreena kazna do 6 meseci zatvora)

Kod fakultativnog opoziva naroito se ceni:

srodnost izvrenog ranijeg i novog KD,
pobude iz kojih je uinio KD i slino.

NOVANA KAZNA

Pojam: Ogranienje prava na imovinu

uinioca u korist drave
SISTEMI ODMERAVANJA:

1. dnevni iznosi (broj dnevnih iznosa)

2. fiksni sistem (u rasponima)

KOD NAS: oba sistema PRIORITETNO

SE PRIMENJUJE SISTEM DNEVNIH
IZNOSA

NOVANA KAZNA DNEVNI

IZNOSI

Odreivanje: br. iznosa x visina dn. iznosa

Broj dnevnih iznosa (10-360 iznosa)
2) Visine jednog dnevnog iznosa (500-50 000 dinara)
3) Broj dn. iznosa usaglaava se prema visini
propisane kazne zatvora za to KD
Visina jednog dnevnog iznosa = ukupni prihodi
nuni rashodi uinioca u protekloj godini : sa
brojem dana u godini
Utvrivanje ukupnih prihoda i rashoda:
- Obaveza ustanova da prui podatke,
- Po slobodnoj oceni suda ako nema drugih
podataka
1)

NOVANA KAZNA - FIKSNA

Uslovi primene:

Kad ni po slobodnoj oceni nije mogue

odrediti iznos dnevnih iznosa
Kad utvrivanje dnevnih iznosa izaziva
produenje kriv. postupka

Rasponi: 10 000-1 000 000, za dela iz

koristoljublja 10 miliona
Odreivanje: usaglaeno sa rasponima
po propisanim kaznama zatvora za ta
KD

NOVANA KAZNA - IZVRENJE

Rok plaanja: odreen u presudi, najkrae 15

dana najdue 3 meseca od pravosnanosti,
izuzetno otplata u ratama najdue 1 godinu.
Zamena nenaplaene novane kazne koja se
prinudno ne moe naplatiti:
Kaznom zatvora (supletorni zatvor)
Supletorni zatvor: 1000 din 1 dan, maksimalno
traje 6 meseci, izuzetno 1 godina kod kazne vee
od 700 000 dinara. Zamena kod delimino
izvrene isplate uz srazmerno proraunavanje
ostatka kazne.
Rad u javnom interesu: zapoetih 8 asova = 1000
dinara (ne vie od 360 asova).
1.

RAD U JAVNOM INTERESU

Zak. def.: Rad u javnom interesu je onaj drutveno

koristan rad kojim se ne vrea ljudsko dostojanstvo i
koji se ne vri u cilju sticanja dobiti
IZRICANJE: Iskljuivo kao GLAVNE kazne za KD za
koja je propisan zatvor do 3 godine ili novana
kazna
RASPON: 60-360 asova, izvrivo u periodu od 1 6
meseci
Ne moe se izrei bez pristanka okrivljenog da radi,
ceni se svrha kanjavanja, vrsta KD, linost,
spremnost da obavlja rad.
MOGUE FAKULTATIVNO UMANJENJE za ako
ispunjava obaveze vezane za rad.

ODUZIMANJE VOZAKE
DOZVOLE

Moe se izrei uiniocu KD u vezi sa ijim

izvrenjem ili pripremanjem je korieno motorno
vozilo
KAO GLAVNA KAZNA: za KD za koja je propisan
zatvor do 2 godine
KAO SPOREDNA KAZNA: uz kaznu zatvora ili
novanu kaznu
TRAJANJE: 1-3 godine
KRENJE ZABRANE: svaka godina se zamenjuje 1
mesecom zatvora
ISKLJUENO IZRICANJE UZ MERU BEZBEDNOSTI
ZABRANE UPRAVLJANJA MOTORNIM VOZILOM

ODMERAVANJE KAZNE

ZAKONSKO ODMERAVANJE =
PROPISIVANJE VRSTE I RASPONA
KAZNE U ZAKONU ZA SVAKO DELO
PONAOSOB
SUDSKO ODMERAVANJE = IZBOR
VRSTE I MERE KAZNE U OKVIRU
ZAKONSKIH RASPONA .

INDIVIDUALIZACIJA KAZNE
(prilagoavanje kazne linosti
izvrioca) KAZNE PREMA VRSTI KD,
UINIOCU I OKOLNOSTIMA IZVRENJA
KD

Odmeravanje kazne moe biti:

Odmeravanje kazne u okviru
propisane kazne za odreeno KD,
2. Odmeravanje blae kazne od
propisane (ublaavanje kazne)
3. Odmeravanje tee kazne od propisane
(pootravanje kazne)
Propisanost opteg minimuma
maksimuma kazne, nesme se
prekoraiti.
1.

ZAKONSKO ODMERAVANJE
KAZNE

NAIN PROPISIVANJA

ZATVOR: u rasponima od minimuma do

maksimuma (opte odredbe KZ i odredbe iz
posebnog dela)
NOVANA KAZNA: kao glavna odreena samo
po vrsti, izuzetno po visini (kod KD uvrede i
klevete),
RAD U JAVNOM INTERESU: samo opte odredbe
KZ
ODUZIMANJE VOZAKE DOZVOLE: samo opte
odredbe KZ

Kazna zatvora ili novana kazna:

Alternativno propisane

Kumulativno novana kazna je sporedna:

kaznie se KAZNOM ZATVORA OD 30 do 40 godina ili

KAZNOM ZATVOROM od najmanje 10 godina
Kaznie se KAZNOM ZATVORA DO 3 godine ili NOVANOM
KAZNOM
Kaznie se KAZNOM ZATVORA DO 3 godine i NOVANOM
KAZNOM

NAPOMENA: uz izreenu kaznu zatvora uz koju je

alternativna novana kazna, sud moe novanu
kaznu izrei kao sporednu za dela uinjena iz
koristoljublja

SUDSKO ODMERAVANJE KAZNE

KRITERIJUMI ZA ODMERAVANJE:
ZAKONOM PROPISANE GRANICE
KANJAVANJA (propisani raspon kazni
opti minimum-opti maksimum.
SVRHA KANJAVANJA retribucija,
prevaspitanje (generalna prevencija)
OKOLNOSTI koje utiu da kazna bude
manja (OLAKAVAJUE) ili vea
(OTEAVAJUE) u okviru zakonskih raspona

TIPINE OLAKAVAJUE I
OTEAVAJUE OKOLNOSTI:
1.

2.

3.

STEPEN KRIVICE (vrsta umiljaja, vrsta

nehata, bitno smanjena uraunljivost)
POBUDE IZ KOJIH JE KD UINJENO
(MOTIVI - mrnja, saoseanje,
koristoljublje)
JAINA UGROAVANJA/POVREDE
ZATIENOG DOBRA (nain izvrenja,
upotrebljena sredstva, vrsta i teina
ostvarene posledice)

4. OKOLNOSTI pod kojima je KD uinjeno

(mesto, vreme, nain, sredstvo, posebno
odnos rtve (doprinos i sl.)
5. RANIJI IVOT UINIOCA (delinkventnost,
naroito ne/osuivanost za KD)
6. LINE PRILIKE (ne/zaposlenost,
zdravlje, brane i porodine prilike,
imovno stanje i slino)

7.DRANJE POSLE UINJENOG KD

(naroito odnos prema rtvi KD,
priznanje, kajanje olakavajue,
neprizanje nebi smela biti
oteavajua okolnost)
8. DRUGE OKOLNOSTI koje nisu
obuhvaene prethodnim osobenosti
uinioca i sl.

NAIN PROCENJIVANJA
OKOLNOSTI
Metodi procenjivanja su:
1.
Analitiki metod svaka okolnost se
procenjuje pojedinano, pa se odlui o kazni
2.
Sintetiki metod sud ceni KD i uinioca
zajedno tj. kao jednu celinu.
3.
Analitiko-sintetiki metod kombinacija
prethodnih metoda (opti utisak
pojedinane okolnosti)
Sudska teorija i praksa zabranjuje princip dvostrukog vrednovanja
okolnosti (od strane zakonodavca, od strane suda)

DOPUNSKA PRAVILA

PRI IZRICANJU NOVANE KAZNE MORA SE

CENITI IMOVNO STANJE UINIOCA
ZABRANA DVOSTRUKOG VREDNOVANJA
okolnosti koja je obeleje KD (ili oblika KD)
izuzev ako je u konkretnom sluaju:
okolnost prela meru potrebnu za postojanje KD
(npr. ogromna svirepost)
za taj oblik KD dovoljna 1, a postoji 2 ili vie
okoln. (npr. ubistvo na svirep i podmukao nain)

ODMERAVANJE KAZNE POVRAT

POVRAT-(recidiv) = kada uinilac koji je ranije
bio osuen za KD, ponovo uini isto ili drugo
KD.
Povratnitvo recidivizam se moe tumaiti
kroz: (kriminoloko, kriminalistiko,krivino
prvno znaenje)
OPTI (RAZLIITA KD)
VIESTRUKI (dva puta osuivan)
SPECIJALNI (osuivan za ista ili istovrsna
dela)

Uslovi:
1. da je posle izdrane, oprotene,
zastarele kazne ili osloboenja od
kazne, opoziva uslovne osude ili
sudske opomene izvrio novo KD
2. cene se: teina ranijeg KD, vrste
izvrenih KD, pobude, okolnosti pod
kojima su uinjena dela, vreme
proteklo od prethodne osude.

UBLAAVANJE KAZNE

SPUTANJE KAZNE ISPOD POSEBNOG

ZAKONSKOG MINIMUMA
USLOVI:
1. KZ predvia mogue ublaavanje (npr. kod
prekor. nune odbrane, krajnje nude, pokuaja,
otklonjive pravne zablude itd.)
2. KZ predvia mogue osloboenje od kazne, a
sud se za to ne odlui
3. postojanje naroito olakavajuih okolnosti i
da ublaena kazna moe postii svrhu
1. I 2. SU ZAKONSKA UBLAAVANJA, 3. JE SUDSKO

UBLAAVANJE KAZNE GRANICE

Granica SUDSKOG
ublaavanja =
NAJMANJA MERA
PROPISANE KAZNE =
POSEBNI I OPTI
ZAKONSKI MINIMUM
Kod mogueg
osloboenja od
kazne ublaavanje
je bez ovih
ogranienja

Minim. od Do 2
5 ili vie
godine
godina
Minim. od Do 1
3 godine godine
Minim. od Do 6
2 godine meseci

Minimum od 1 godine
Minimum ispod 1
godine

Do 3 meseca
Do 30 dana (DO
OPTEG ZAKONSKOG
MINIMUMA)
Bez naznaenja
NOVANA ili RAD U J.
najmanje mere kazne INTERESU (PROMENA
zatvora
VRSTE KAZNE)
Novana sa
Do 10 000 dinara
naznaenjem
minimuma

OSLOBOENJE OD KAZNE

ZAKON PROPISUJE OSNOV, IZRIE SE

KAZNA, UINILAC SE SMATRA KRIVIM, ALI
SE OSLOBAA KAZNE
ZAKONSKI OSNOVI U OPTEM DELU KZ:
PREKORAENJE NUNE ODBRANE USLED JAKE
RAZDRAENOSTI NAPADOM OTEENOG
2. PREKORAENJE KRAJNJE NUDE POD OSOBITO
OLAKAVAJUIM OKOLNOSTIMA
3. DOBROVOLJNI ODUSTANAK ILI SPREAVANJE KD
4. NEPODOBAN POKUAJ
1.

NAROITI OSNOV (u delu KZ kod sankcija)

1. KD uinjeno iz nehata, a posledice teko pogaaju
uinioca tako da kazna ne bi postigla svrhu
2. ispunjeni sporazum naknade tete sa rtvom (KD
za koja je propisan zatvor do 3 g. ili novana kazna)
3. KD za koja je propisan zatvor do 5 g naknada
tete ili otklanjanje posledica KD posle izvrenja KD,
a pre nego to je saznao da je otkriven
POSEBNI OSNOVI predvieni u POSEBNOM DELU KZ:
npr. prijavljivanje pripadnika zlo. udruenja,
prijavljivanje organizatora neovl. prodaje droge i sl.

ODMERAVANJE KAZNE ZA K.D. U

STICAJU
SISTEM ASPERACIJE SUD E IZREI
JEDINSTVENU KAZNU KOJA MORA BITI VEA
OD SVAKE POJEDINE UTVRENE KAZNE, ALI
NE SME DOSTIGNUTI ZBIR UTVRENIH KAZNI.
SISTEM APSORPCIJE KADA JE ZA JEDNO KD
izreena kazna od 30 do 40 godina zatvora,
ona apsorbuje ostale kazne
OGRANIENJA:

1. krajnja granica je 20 godina zatvora,

2. za vie KD za koja su izreene kazne do 3 g.
jedinstvena kazna ne sme biti via od 10 g.

SISTEM KUMULACIJE kod novane

kazne i kazne rada u javnom interesu
(gornja granica opti maksimumi: 18
miliona, 1 milion, odn. 10 miliona za
dela iz koristoljublja, 360 asova
izvrivo u roku od 6 meseci)

ODMERAVANJE KAZNE
OSUENOM LICU
Uslovi:
1. KD uinjeno pre zapoetog izdravanja kazne ili
2. KD uinjeno za vreme izdravanja kazne zatvora
ili maloletnikog zatvora
Izrie se jedinstvena kazna po pravilima za
odmeravanje kazne za dela u sticaju
IZUZETNO: ne primenjuje se prethodna odredba
AKO TEINA DELA I NEIZDRANI DEO DOVODE U
PITANJE SVRHU KANJAVANJA
IZUZETNO: za uinjeno novo KD za koja je
propisana kazna zatvora do 1 godine ili novana
kazna moe se samo DISCIPLINSKI KAZNITI

URAUNAVANJE PRITVORA ILI

DRUGOG LIENJA SLOBODE

Uraunava se pritvor ili drugo lienje

slobode u vezi sa KD za koje je kanjen
Uraunava se kazna za: prekraj,
privredni prestup, disciplinska mera
lienja slobode zbog povrede vojne
discipline
ODNOS: 1 DAN ZATVORA = 1 DAN
PRITVORA, DRUGOG LIENJA SLOBODE
= 8 ASOVA RADA U J. INTERESU =
1000 DINARA NOVANE KAZNE.

Mere upozorenja

USLOVNA OSUDA
SUDSKA OPOMENA

Uslovna osuda

Je odlaganje izvrenja utvrene

kazne uiniocu k.d. Pod uslovom da
za vreme koje odredi sud ( vreme
proveravanja ) ne izvri novo k.d.
Vreme proveravanja od 1 do 5
godina

Uslovi za izricanje uslovne osude

Da je uiniocu za izvreno k.d.

Utvrena kazna zatvora do 2 godine ili
novana kazna
Uverenje suda da e se na osuenog i
bez izvrenja utvrene kazne u
dovoljnoj meri uticati da vie ne vri
krivina dela.
Vreme proveravanja se utvruje u
rasponu od 1 do 5 godina

Sudka opomena

Da je uinjeno krivino delo za koje je

u zakonu propisana kazna zatvora do
1 godine
Uverenje suda da se ovom sankcijom
moe ostvariti svrha kanjavanja.

Mere bezbednosti/sigurnosti
1.

2.

3.
4.
5.

Obavezno psihijatrijsko leenje i

uvanje u zdravstvenoj ustanovi ;
Obavezno psihijatrijsko leenje na
slobodi ;
Obavezno leenje narkomana ;
Obavezno leenje alkoholiara ;
Zabrana vrenja poziva , delatnosti i
dunosti ;

Mere bezbednosti
6. Zabrana upravljanja motornim vozilom ;
7. Oduzimanje predmeta ;
8. Proterivanje stranaca iz zemlje ;
9. Javno objavljivanje presude ;
10. Zabrana pribliavanja i komunikacije
sa oteenim ;
11. Zabrana prisustvovanja odreenim
sportskim priredbama.

PITANJA

HVALA NA PAZNJI