TERITORIJA U

MEUNARODNOM
PRAVU

DRAVNA TERITORIJA
Deo p
povrine zemlje,
j , sa pripadajuim
p p j
delom p
podzemlja
j i
vazdunog prostora, kao i (za drave s morskom
obalom) odgovarajuim pojasom mora, morskog dna i
njegovog podzemlja
- prirodne i ugovorne granice
- vazduni prostor, more i morsko dno podleu
reimu meunarodnog

d
prava
- Faze utvrivanja granice:
1) zakljuivanje
klj i
j osnovnog meunarodnog

d
ugovora
2) osnivanje meovite komisije (nekada i meunarodne)
Afrika i Latinska Ameraika - naelo uti possidetis SFRJ -

Badenterova komisija

MEUNARODNE REKE
IZVORI

Prva kodifikacija renog prava - Beki

kongres (1815)
- meunarodne reke su slobodne za plovidbu

- trgovaki promet na rekama se ne moe zabraniti

ap a a je dabina
da b a mora
o a biti
b t jednako
jed a o zaa sve
s e
- naplaivanje
brodove

- Konvencije
j o reimu plovnih
p
puteva
p
meunarodnih reka (1921)
- Konvencija
j o pravu
p
korienja
j meunarodnih
vodenih puteva u neplovidbene svrhe (1997)

PLOVIDBA NA DUNAVU
(Rajna, Kongo, Niger)
Pariski mirovni ugovor (1856) - Evropska
komisija i Komisija pribrenih drava
Definitivni Statut Dunava - Pariz 1921
Konvencija o reimu plovidbe na Dunavu Beograd 1948 - (Bugarska, ehoslovaka,
Jugoslavija Maarska,
Jugoslavija,
Maarska Rumunija,
Rumunija SSSR i
Ukrajina i kasnije Austrija)

REIM PLOVIDBE NA DUNAVU

Dunavska
k komisija
k

Plovidba je slobodna i otvorena trgovakim brodovima i robi svih drava na

bazi ravnopravnosti
Ravnopravnost u plaanju lukih i plovidbenih taksi i uslova trgovake
plovidbe
Zabranjena je kabotaa - pravo stranih brodova da ukrcavaju ili iskrcavaju
teret izmeu luka jedne iste drave
Sl b d plovidbe
Sloboda
l idb ne postoji
t ji za ratne
t b
brodove,
d
policijske,
li ij k carinske
i k i druge
d
dravne brodove
Ratni brodovi pribrenih drava mogu uploviti u sektore Dunava na
t it iji d
teritoriji
druge pribrene
ib d
drave

samo uz iizriitu
iit saglasnost
l
t tteritorijalne
it ij l
drave.
Pribrene zemlje su dune da svoje delove Dunava odravaju u plovnom
stanju,
t j da
d vre
potrebne
t b radove
d
kako
k k bi se omoguilo
il uredno
d k
korienje
i j
plovnog puta, kao i da ne spreavaju slobodu plovidbe.

PRAVO MORA

IZVORI PRAVA MORA

OBIAJNO PRAVO
UGOVORNO PRAVO
OPTA PRAVNA NAELA

KODIFIKACIJA PRAVA
MORA
O A
1930. ENEVA
1958. ENEVA:
1. KONVENCIJA O TERITORIJALNOM MORU I
SPOLJNJEM MORSKOM POJASU
2. KONVENCIJA O SLOBODNOM MORU
3 KONVENCIJA O RIBOLOVU I OUVANJU
3.
BIOLOKIH BOGATSTAVA OTVORENOG MORA
4. KONVENCIJA O EPIKONTINENTALNOM POJASU

1982. KONVENCIJA UN O PRAVU MORA

PODELA MORA

Unutranje morske vode

Teritorijalno
l more
Spoljni
Spo
j pojas
Arhipelako more
Iskljuiva privredna zona
Otvoreno more

Polazna ((osnovna,, bazna)) linija

j
(od koje se raunaju granice ostalih delova
mora)

ide du obale,, p
polazei od crte od
najnie oseke

MORE
KOPNO
KOPNO

Unutranje morske vode

MORE
KOPNO

UNUTRANJE MORSKE
VODE - potpuna suverenost drave
pojas mora koji je najue povezan s kopnenom
teritorijom drave

POLAZNA LINIJA
- ide
id d
du obale,
b l polazei
l i od
d crte
t od
d najnie
j i
oseke
Povlai se najisturenijim takama kopna,
lukih postrojenja i ua reka u more

Teritorijalno more
(do 12 morskih milja)

MORE
KOPNO

PRAVNI REIM
TERITORIJALNOG MORA

PRAVO
O
NE
EKODLJIIVOG
PROLAZ
ZA

SUVERENOST OBALNE DRAVE

ali nije neograniena

NEKODLJIV PROLAZ
- svih brodova (ukljuujui i ratne) koje
viju zastave drugih drava kada
- brod prolazi kroz teritorijalno more a ne
ulazi u unutranje vode
- kada uplovljava ili isplovljava iz neke od luka
obalne drave

- Nekodljiv prolaz kada ne teti miru,

bezbednosti, ili unutranjem poretku
obalne drave

KRIVINA JURISDIKCIJA
J
J
OBALNE DRAVE
Ako se posledice vezuju za dravu ije su
teritorijalne vode
Ako se p
prua pravna
p
pomo
p
Ako se radi o krivinim delima izvrenim
u luci ili u nekom drugom delu
unutranjih voda drave ije su
teritorijlane vode

KRIVINA JURISDIKCIJA
J
J
HAPENJE I ISTRAGA SAMO AKO SE POSLEDICE
DELA PROTEU NA OBALNU DRAVU
DRAVU, AKO
DELO REMETI MIR ILI RED ZEMLJE, AKO
ZAPOVEDNIK BRODA, DIPLOMATSKI AGENT ILI
KONZULARNI FUNKCIONER DRAVE

IJU
ZASTAVU BROD VIJE ZATRAI ILI AKO SU
MERE NUNE RADI SUZBIJANJA NEDOPUTENE
TRGOVINE DROGOM ILI PSIHOTROPNIM
TVARIMA

GRAANSKA JURISDIKCIJA
OBALNE DRAVE
- PRAVILO JE DA SE NE ZAUSTAVLJA BROD
ZBOG DELA NEKOG POJEDINCA
- U ODNOSU NA BROD SAMO ZBOG OBAVEZA
KOJI JE PREUZEO ILI ODGOVONOSTI KOJA JE
NASTALA TOKOM PLOVIDBE KROZ VODE
OBALNE DRAVE ILI ZBOG PLOVIDBE
- AKO SE ZAUSTAVIO U TER.
TER MORU ILI DOLAZI
IZ UNUTRANJIH VODA NEMA
OGRANIENJA

Spoljni pojas
(do 24 morske milje)
Otvoreno more

MORE
KOPNO

SPOLJNI
J MORSKI POJAS
J
- PRAVO DRAVE DA VRI NADZOR
KOJI
J JJE POTREBAN DA BI SE
SPREILO KRENJE NJENIH
CARINSKIH,FISKALNIH,
ZDRAVSTVENIH PROPISA I PROPISA
J
J I DA KAZNI
O USELJAVANJU
KRENJA POINJENA NA KOPNU ILI
TERITORIJALNOM
J
MORU

SPOLJNI
MORSKI
POJAS

POLAZNA
LINIJA

ISKLJUIVA
EKONOMSKA
ZONA

OTVORENO
MORE

TERITORIJALNO
MORE

EPIKONTINENTALNI
POJAS

12 NM
200 NM

PRAVNI REIM OTVORENOG

(S O O OG) MORA
(SLOBODNOG)
O A

SLOBODA PLOVIDBE
SLOBODA PRELETA
SLOBODA RIBOLOVA
SLOBODA POSTAVLJANJA POMORSKIH
KABLOVA I CEVOVODA
SLOBODA POSTAVLJANJA VETAKIH

OSTRVA
SLOBODA NAUNOG

ISTRAIVANJA

PRAVNI REIM ISKLJUIVE

PRIVREDNE ZONE
OBALNA DRAVA IMA SUVERENA PRAVA
ISTRAIVANJA I ISKORIAVANJA,
OUVANJA I UPRAVLJANJA IVIM I NEIVIM
BOGATSTVIMA MORA, KAO I DRUGIM
DELATNOSTIMA RADI EKONOMSKOG
ISTRAIVANJA I ISKORIAVANJA IEZ
ISKORIAVANJE BOGATSTAVA:
IVIA BOGATSTVA
NEIVA BOGATSTVA NEMA OGRANIENJA

Iskljuiva privredna zona

(do 200 morske milje)

MORE
KOPNO

ISKLJUIVA PRIVREDNA ZONA

ISKORIAVANJE IVIH BOGATSTAVA
OBAVEZA ZALAGANJA ZA OPTIMALNO
ISKORIAVANJE
ODREUJE MAKSIMALNO DOPUTEN ULOV
MOE GA SAMA OBAVITI ALI AKO NE MOE
UGOVOROM UZ NAKNADU PREPUTA
DRUGIM PRISTUP VIKU
PREVASHODNO U OBZIR UZIMA DRAVE

BEZ
OBALE, U NEPOVOLJNOM GEOGRAFSKOM
POLOAJU A POSEBNO U RAZVOJU
POLOAJU,

MORE
KOPNO

Epikontinentalni pojas

EPIKONTINENTALNI POJAS
pojas morskog dna i njegovog podzemlja
izvan granica teritorijalnog mora do dubine
od 200 metara ili vie ako je eksploatacija
prirodnih izvora tehnoloki mogua.
poetak merenja poinje od spoljne granice
teritorijalnog mora

GRANICE EPIKONTINENTALNOG
POJASA
KONVENCIJA 1958.
DO CRTE GDE DUBINA MORA NE PRELAZI 200 METARA ILI
DO MESTA GDE DUBINA VODE DOPUTA ISKORIAVANJE

KONVENCIJA O PRAVU MORA 1982.

1982
MORSKO DNO VAN TERITORIJALNOG MORA PREKO KOJE SE
PROTEE PREKO CELOG PRIRODNOG PRODUETKA ILI DO
UDALJENOSTI OD 200 MORSKIH MILJA

Pravni status epikontinentalnog pojasa ne

utie na status morske vode iznad njega ili na
status vazdunog prostora jer se pravni status
p
gp
pojasa
j odnosi samo na
epikontinentalnog
odgovarajui deo morskog dna i podmorja

MORSKO DNO I PODZEMLJE

oblast koja preostaje poto obalne drave
prisvoje delove morskog dana i njegovog
podzemlja iji se izvori danas mogu
komercijalno eksploatisati (epikontinentalni
pojas)
ZAJEDNIKA BATINA OVEANSTVA