...

a doi e vreme kad e svaki koji vas ubije

misliti da Bogu slubu ini. Jovan 16:2
JAN HUS (ura Jaki, 1877.)

Na saboru kosmikome
Ima valjda pet stotina
Crnih riza i mantija Ali nigde vedra lika,
Ve ka ona tuga tiha,
Spustila se pomrina,
Pa se valja kao zmija
Po grudima stanovnika...
Samo one crne zveri,
to avolji apat uju Samo crni kalueri
Podmuklo se osmejkuju.
Pred njima je borac stari,
Uzor sveta i oveka,
to idejom svoga veka,
I vekova gospodari;
elo mu je bez oblaka,
Mudro oko puno plama,
Gleda decu crnog mraka,
Gleda etu pustinjaka,
U tim crnim mantijama...
"Zvali ste me da poreem
Svojom krvlju to sam piso,
Mojim noem da preseem
Od pomisli prvu miso;
Da se klanjam nemoj slici,
Koju ne znam niti ujem
I u njojzi varalici!
Hrista Boga da potujem!"...
Tako ree smelim glasom
Pouitelj nove vere,
A glas mu je sa uasom
Ispunio kaluere;
Digoe se elepui
Ko da druga kosa nie,
Pa ko zmija kada sie
Sav se sabor zapenui:

"Teko tebi nesrenie!

Teko tvojoj grenoj dui!
Oporeci knjigu gada!
Knjigu greha, knjigu jada! ..."
"... Ja nikada! ..."
"Na spalite! Na spalite!
Pako svoju rtvu ite!
Duu, telo i spiskove,
I nauka vere nove,
Sve nek ide na spalite!
Na spalite! Na spalite! ..."
Narod uti, Rajna uti,
A uitelj novog znanja
Od sudija strogih, krutih,
I ne trai poravnanja:
"Neka Rajna nosi pepo!
U Rajni je tako lepo!
Brda plava, reka plava,
Od pakosti zatiava,
I grehove prata svima:
A nauke, nova vera,
Potresae vekovima,
Podlu etu kaluera! ..."