Ivan Šijaković - SOCIOLOGIJA

Izdava
UNIVERZITET U BANJOJ LUCI

EKONOMSKI FAKULTET
Banja Luka
Za izdavaa
Prof. dr Novak Kondi
Recenzenti:
Prof. dr Aljoa Mimica
Prof. dr Krstan Maleevi
Prof. dr Lazo Risti
dr Ivan ijakovi
SOCIOLOGIJA
UVOD U RAZUMEVANJE
GLOBALNOG DRUTVA
TREE DOPUNJENO IZDANJE
Banja Luka, 2008.
SADRAJ
Predgovor 9
U V O D 11
1. Zato uimo sociologiju? 11
2. Dve stranputice u savremenoj sociologiji 14
3. Pojam i podela sociologije 15
4. Teoretiari zasluni za nastanak i razvoj sociologije 17
II PREDMET I METOD SOCIOLOGIJE 23
1. Predmet sociologije 23
2. Odnos sociologije i drugih drutvenih nauka 24
3. Socioloki metod 26
3.1. Faze naunog istraivanja 27
3.2. Instrumenti i tehnike sociolokog istraivanja 28
3.3. Faze istraivakog projekta 33
III
D R U T V O 36
1. Pojam drutva 36
2. Opte, posebno i pojedinano drutvo 37
3. Odnos drutvo pojedinac 38
4. Razliita stanja kroz koja prolazi drutvo 39
5. Otvoreno i zatvoreno drutvo 41
6. Tipovi savremenih drutava 42
6.1. Industrijsko drutvo 42
6.2. Postindustrijsko drutvo 43
6.3. Globalno drutvo 44
6.4. Drutvo u tranziciji. 48
6.5. Drutvo rizika 50
6.6. Preduzetniko drutvo 52
6.7. Civilno drutvo 54
6.7.1. Civilno i/ili graansko drutvo 56
6.8. Post-civilno drutvo 56
7. Drutveni konflikt 59
7.1. Konflikt i/ili sukob 60
7.2. Vrste konflikta 61
IV POTREBE, INTERESI I VREDNOSTI 73
1. Potrebe 73
2. Interesi 76
3. Vrednosti 77
V
DRUTVENE GRUPE 84
1. Pojam i osnovne karakteristike 84
2. Struktura grupe 86
I
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
3. Podela drutvenih grupa 88

4. Odnosi u grupi i meu grupama 89
P O R O D I C A 95
1. Miljenja o ulozi i znaaju porodice 95
2. Funkcije porodice 96
3. Iskuenja savremene porodice 96
N A C I J A 104
1. Pojam i istorijski razvoj 104
2. Konstitutivni elementi nacije 106
3. Homogenizacija nacije i formiranje 108
nacionalne ideologije 108
4. Etnocentrinost, nacionalizam i ovinizam 111
5. Nacija i savremeni svet 114
K L A S E 118
1. Osnovni pojmovi o klasi 118
2. Savremeno shvatanje klasa 119
3. Klasna struktura savremenog drutva 121
4. Siromatvo 126
DRAVA I OBLICI POLITIKE VLASTI 131
1. Pojam i istorijski razvoj drave 131
2. Teorije o nastanku drave 133
3. Dva stava o ulozi drave u modernom drutvu 134
4. Razvoj drave i njena uloga u savremenom drutvu 136
5. Nacionalna drava 137
6. Pravna drava 140
7. Oblici organizacije drave 141
8. Oblici dravnog ureenja 141
9. Oblici politike vlasti 142
POLITIKA 146
1. Pojam i osnovno znaenje 146
2. Politika kultura 148
POLITIKE PARTIJE 150
1. Pojam i nastanak politikih partija 150
2. Sadrajni elementi politike partije 152
3. Podela politikih partija 154
4. Vrste partijskih sistema 157
5. Budunost politikih partija 160
DRUTVENI POKRETI 162
1. Osnovne karakteristike 162
2. Klasifikacija drutvenih pokreta 164

3. Vrste novih drutvenih pokreta 165

XIII MO 168
1. Pojam i osnovno znaenje moi 168
2. Analiza moi 169
3. Distribucija moi 170
XIV PRAVO, LJUDSKA PRAVA I SLOBODE 174
1. Pravo socioloki aspekt 174
2. ta su to ljudska prava? 175
3. Izvori ljudskih prava i sloboda 176
4. Osnovna ljudska prava i slobode 177
5. Uzroci krenja ljudskih prava u savremenim uslovima 179
XV D E M O K R A T I J A 182
1. Pojam i osnovna obeleja 182
2. Osnovne vrednosti demokratije 184
3. Uslovi za razvoj demokratije 185
4. Oblici i sfere demokratije 186
5. Demokratija u savremenim uslovima 188
XVI I D E O L O G I J A 192
1. Osnovno znaenje 192
2. etiri velike ideologije 193
XVII JAVNO MNENJE 196
2. Javno mnenje, javnost i demokratija 197
XVIII K U L T U R A 201
1. Pojam kulture 201
2. Osnovna obeleja kulture 202
2.1. Ki kao svakodnevni kulturni fenomen 206
2.1.1. Masovna kultura produkuje ki 206
2.1.2. Kako se ki manifestuje? 208
3. Kultura i civilizacija 210
4. Simboliki karakter kulture 211
5. Smisao i znaaj igre 212
6. Kultura i ekonomija 215
6.1. Promena kulturnih vrednosti i ekonomski razvoj 217
6.2. Deset kulturnih vrednosti koje podstiu preduzetnitvo 226
6.3. Individualne vrednosti i preduzetnitvo 228
7. Tolerancija 233
8. Prijateljstvo 234
9. Kultura dijaloga 234
XIX INTELEKTUALCI I INTELIGENCIJA 236

1. Pojam intelektualca 236

2. ta ini intelektualca 237
3. Inteligencija 238
XX M O R A L 240
1. Osnovne karakteristike morala 240
2. Moralne dileme savremenog sveta 241
3. Poslovni moral 243
3.1. Znaaj poslovne etike 244
XXI R E L I G I J A 248
2. Koreni religije (religioznosti) 249
3. Osnovne karakteristike i funkcije religije 251
4. Podela religije 255
5. ta za savremenog oveka znai vera (verovati)? 256
6. Ekumenizam i sekularizacija 257
7. Sekte 258
XXII RAD, OBRAZOVANJE, ODGOVORNOST 262
1. Rad kao nuda ili socijalna promocija 262
2. Rad i slobodno vreme 263
3. Socioloko poimanje organizacije 264
4. Obrazovanje, informacija, motivacija, odgovornost 265
XXIII OVEKOV RURALNI I URBANI IVOT 268
1. Osnovne karakteristike sela 268
2. Funkcije sela i tipovi seoskih naselja 268
3. Problemi i perspektive sela u savremenim uslovima 270
4. Osnovne karakteristike grada 273
5. Problemi savremenog grada 274
XXIV E K O L O G I J A 278
1. Pojam i znaaj ekologije 278
2. Pojam ekoloke krize 279
3. Uzroci i posledice ekoloke krize 280
4. Kako zaustaviti ekoloku krizu 282
XXV POLOAJ OMLADINE I ENA U DRUTVU 285
1. Omladina i drutvo 285
2. Poloaj ena kroz istoriju 287
3. Oblici potiskivanja ena u savremenom drutvu 289
4. Feministiki pokreti i poloaj ena u drutvu 292
LITERATURA 295
Predgovor
vaj udbenik pisan je sa namerom da poslui studentima kao uvod u

raspravu o temama koje se obrauju po programu predmeta Sociologije na
Ekonomskom fakultetu u Banja Luci. Mogu ga koristiti i studenti drugih fakulteta
i univerziteta ako odgovara njihovom programu i interesovanju Namera mi je
bila da napiem udbenik koji e obraivati savremene teme i aktuelna pitanja iz
oblasti drutva i ovekovog ivota. U svakom poglavlju daje se kratko pojmovno
objanjenje bez ireg izlaganja sociolokih teorija o tome. Postoji dosta udbenika
koji sociologiju prezentuju kao skup raznih sociolokih teorija i miljenja. Malo
je udbenika koji upuuju na razmiljanje, istraivanje i razumevanje procesa,
odnosa i pojava u drutvu u savremenim uslovima. U ovom izdanju knjige izvrio
sam dopunu nekih poglavlja, neke lekcije proirio a neke skratio, takoe sam
dodao nove teme za analizu i razgovor na vebama.
Biu veoma zahvalan svima koji mi budu uputili korisne sugestije za dalje oblikovanje udbenika u sadrajnom i tematskom smislu.
Svoje sugestije mogu uputiti na e-mail: isijakovic@yahoo.com.
Neke tekstove i stavove moete videti na www.sijakovic.com
Autor
Banja Luka - Beograd 2008
UVOD
1. Zato uimo sociologiju?

U nauci je uobiajeno, neophodno i korisno da se postavi pitanje zato se
neto posmatra, analizira, istrauje ili ui. To pitanje postavljamo ovde na poetku
knjige kao to se to postavlja na poetku svakog udbenika ili predavanja. Na
to pitanje je, istovremeno, i lako i teko odgovoriti. Laki odgovor bi podrazumevao da su oni koji itaju upueni u socioloka istraivanja, imaju formiran
stav i znaju ta oekuju, a tei odgovor je za one koji imaju tek neke naznake (ili
moda nemaju) o sociologiji kao nauci i njenim mogunostima u istraivanju,
obrazovanju i svakodnevnom ivotu. Pitanje zato uimo sociologiju upuuje
na njenu sutinu, vrednost i svrhu, na njen znaaj kako za sistem obrazovanja,
tako i za mogunosti, interesovanja i senzibilnost savremenog (posebno mladog)
oveka.
Sociologija se bavi ovekom i drutvom, saznanjima o pojavama, procesima i odnosima koji se odvijaju oko nas, u naem uem i irem okruenju, u
drutvu, u savremenom svetu. Promene su toliko brze i neoekivane za obinog
posmatraa da to kod njega izaziva strepnju, nepoverenje, zbunjenost, spontane
i nepromiljene reakcije. Kako pomoi savremenom oveku, njegovoj grupi, zajednici da prepozna i otkrije uzroke, sutinu i znaaj pojava koje se odvijaju i
odnosa koji se uspostavljaju? Savremeni ovek se nalazi na raskrsnici izmeu
individualizma koji se nudi kao mogunost slobode, samostalnosti, kreativnosti
i potvrivanja i raznih kolektivizama koji se nameu, trae pripadanje i negiraju
individualnost. Re je o odnosu izmeu individualnog i kolektivnog identiteta,
njihovoj nesrazmeri, te njihovom stalnom konfliktu, pa i sukobu.
Sociologija tei da postavi mnotvo pitanja vezanih za razvoj savremenog
drutva. Ona ukazuje na poloaj i mogunosti oveka u drutvu, na uzroke, uslove
i naine drutvenih promena, te na rizike koji nastaju kao posledica naunog,
tehnikog i ekonomskog razvoja. Sociologija treba da ponudi i odgovore na
brojna pitanja. Naravno, sociologija nije nauka koja pretenduje da d odgovore na
sva pitanja i da ti odgovori budu jedini mogui. Odgovori na stanja i zbivanja u savremenom drutvu i poloaj oveka u njemu mogu biti samo interdisciplinarni. ak i tada nije mogue pruiti odgovor koji bi uteio savremenog,
prilino zbunjenog, ponekad i frustriranog oveka, jer su i drutvo i ovek jo
uvek (znaajnim delom) tajna za sadanji stepen naunih saznanja.
11
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Kada je u pitanju njihov lini ivot, ljudi su danas esto pod utiskom da upadaju
iz jedne klopke u drugu. Oseaju da u svome svakidanjem ivotu ne mogu da otklone
nevolje koje ih pritiskaju. Oseajui to, esto se u tome nimalo ne varaju. Ono to im
je potrebno a to oni kao potrebu i oseaju jeste onaj posebni kvalitet duha koji bi
im pomogao da se obavetenjima koriste i da razum razvijaju kako bi doli do lucidne,
obuhvatne, saete predstave o tome ta se, po svoj prilici i u njima samima zbiva. To je
ona specifina disciplina koju bi bilo moda umesno nazvati socioloka imaginacija.
Rajt Mils
Na vratima Apolonovog proroita u Delfima pisalo je: Spoznaj samoga sebe.
Metaforiki reeno, na vratima sociologije, kao nauke, moglo bi da pie: Spoznaj
sutinu drutva.
ZoranVidojevi
Tako sociologija,ne samo kod Konta, ve i kod Sen Simona, Prudona i Marksa, ima
od samog poetka opte-teorijsko i praktino-empirijsko obiljeje. Ona se istovremeno
rodila iz Minervine glave i Vulkanovog nakovnja
Rudi Supek
Savremena sociologija traga za odgovorom na pitanje, zato su neke zemlje

razvijene a druge nisu, ak i na istom geografskom prostoru i podjednakim prirodnim resursima. Zato nerazvijene zemlje (prostori, regije, zajednice) decenijama i
vekovima ostaju u tom statusu, iako njihovo okruenje ubrzano napreduje? Da li
to zavisi od objektivnih ili subjektivnih (njihovih unutranjih) faktora i okolnosti?
Kakav drutveni milje i koja kultura pogoduju razvoju i modernizaciji drutva a
koja sporije i tee prihvataju inovacije i promene? Mnotvo je pitanja i problema
koji zapljuskuju savremenog oveka i njegovu zajednicu a koji trae objanjenje,
razumevanje i delovanje.
Danas je terorizam problem koji pretenduje da postane najvee zlo XXI
veka. Stalno se razvijaju novi oblici i sadraji nasilja, skoro da nema podruja u
kome ono nije prisutno (sve vie u porodici i sportu). Kriminal, narkomanija i druge
devijantne pojave u drutvu, rat i pretnje ratom kao tenja za raspodelom moi i
potiskivanjem odreenih socijalnih subjekata, predstavljaju nezaobilazne teme za
sociologiju. Stoga, pitanje da li savremeni svet moe bez ratova, treba stalno postavljati i tragati za njegovim odgovorom, kao i za razreenjem moralne dileme u vezi
sa proizvodnjom oruja. Siromatvo je jedan od stalnih izazova za sociologiju.
Potrebno je analizirati posledice ekonomskog rasta i razvoja, posebno pitanje
odrivog razvoja. Proces globalizacije postaje svakodnevna tema. Za jedne globalizacija je instrument stalnog napretka i razvoja savremenog drutva, dok drugi u
njoj vide sredstvo porobljavanja malih drava, nacija, te opasnost za male jezike
i kulture. Demokratija i ljudska prava, politiki pluralizam i pravna drava predstavljaju teme koje sociologija mora kritiki analizirati i ukazivati na pozitivne i
12
UVOD
negativne pojave u njihovoj savremenoj manifestaciji i pomoi ljudima da se lake
snalaze u svojim svakodnevnim aktivnostima i susretima.
Napredak nauke i tehnike ima i svoje janusovo lice. Robotika, informatika, digitalna i laserska tehnika, prema oekivanju, trebalo bi da proire
ovekove potencijale i slobodu, ali one ponekad ine i suprotno ograniavaju
oveka i izlau ga sve veim rizicima. Gde su koreni tog obrta? Sociologija
treba da se bavi posledicama nekih aktuelnih naunih otkria i postupaka. Na
primer kloniranje predstavlja veoma aktuelnu temu i pokree brojne dileme
(naune, medicinske, moralne, socijalne, kulturne). Slino je i sa drugim naunim
dostignuima: vetaki virusi, vetake sirovine, genetski izmenjena hrana,
boravak u kosmosu. Sociologija treba da istrauje i brojna druga pitanja koja
se postavljaju pred savremenog oveka: ta ga pokree i motivie (posao, rad,
mo, ljubav); koji su strahovi i koje dileme dominantne; demografska eksplozija
i problem kontrole kretanja i ponaanja ljudi; pretea nestaica vode i ratovi koji
e se, moda, voditi oko kontrole pitke vode; hrana oruje budunosti u rukama
monih i razvijenih zemalja i kompanija; uloga ideja u razvoju (spraavanju) i
napretku (zaostajanju, razaranju) drutva.
Savremena sociologija je dinamina disciplina, ona svoja istraivanja
prilagoava stalnim promenama u materijalnoj i duhovnoj sferi drutva. Sociologiji
je potrebno da ee (nego to je to bio sluaj u prethodnih sto godina) redefinie
utvrene pojmove, da osavremenjuje pojmovno-kategorijalni aparat, te da propituje odnos izmeu teoriskih postavki, empirijskog sadraja i praktinog delovanja.
Danas je sasvim oito da je potrebno redefinisati i proveriti pojmove i njihovo
savremeno znaenje, kao to su: drava, demokratija, nacija, ljudska zajednica,
porodica, civilno drutvo, politika, odnos individualnog i kolektivnog identiteta,
drutvena promena, trka za ogromnim bogastvom pojedinaca i grupa, ovek kao
drutveno bie, tehnoloki (tehniki) napredak, vrednosti, moral i td.
Da bi kritiki analizirala pomenute pojave, procese, stanja i dostignua u
savremenom svetu, sociologija mora da ispuni svoje osnovne funkcije: saznajnu
funkciju (da otkriva pozadinu pojava i dogaaja); propedeutiku (propedevtiku)
funkciju (da uvodi u probleme i teme); svoju metodoloku funkciju (da ukae
na metode i tehnike koje se koriste u istraivanju i logikom miljenju); funkciju izotravanja kritike svesti (kritiki pristup teorijskim i empirijskim
injenicama) i funkciju orijentacije u drutvu ( slobodan i samouveren odnos
prema svim pojavama i dogaajima koji nas okruuju ).
Iz prethodno skiciranih pitanja i potrebe za odgovorima na njih, moemo
konstatovati da je zadatak sociologa da stalno otkriva uzroke i korene pojavama,
procesima i odnosima i da ukazuje na puteve i naine pronalaenja reenja i savladavanja tekoa. Stalno postavljati granice da bi ih dostizao(Supek), prelazio
i pomerao, to je profesionalni, drutveni, kulturni i moralni izazov za sociologa.
13
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
2. Dve stranputice u savremenoj sociologiji

U sociologiji kao nauci postoji mnotvo teorijskih pravaca, kola i orijentacija koje su se razvile tokom njenog dosadanjeg postojanja. Svi su oni imali
pozitivne i negativne strane u odnosu na sociologiju kao integralnu nauku. Ovde
e biti rei o dva vana i znaajna teorijska pravca koji su ostavili i pozitivne, ali
i negativne tragove u razvoju sociologije. Veoma kratko emo izneti samo negativne strane jer su one doprinele da sociologija, u jednom periodu, zastane u svom
razvoju i krene stranputicom, umesto pravim teorijskim putem.
Prvi pravac je funkcionalizam. On zastupa miljenje da drutvo funkcionie
kao dovren sistem i da u njemu (drutvu) postoje utvrene uloge koje skladno
funkcioniu. Na osnovu toga, nema zastoja u sistemu, kriza, poremeaja i drutvo
stalno odrava potreban pozitivan odnos meu subjektima i vrstu drutvenu
strukturu. Ovde se daje prednost normativnom poretku. Institucije vre samo pozitivne funkcije u drutvu. Ako se stvari tako ne odvijaju onda je, prema stanovitu
funkcionalizma, na delu devijacija sistema. Funkcionalizam daje prioritet sistemu
u odnosu na pojedinca, njegove potrebe, interese i mogunosti. Ako se uloge koje
su unapred utvrene i usklaene (konsenzus i adaptacija) dobro obavljaju, sistem
je u ravnotei pa nema potrebe za njegovom promenom.
Na taj nain, zatvaraju se mogunosti za pojavu alternativnog programa
razvoja i funkcionisanja drutva. Nema potrebe za promenama, sueljavanjima sa
novim, brim, naprednijim. Promene su mogue samo u tehnolokom i ekonomskom napretku, ali nikako u sutini i formama socijalnog, politikog, ideolokog i
kulturnog dela drutvenih odnosa jer to bi dovelo do naruavanja funkcija sistema.
Funkcionalizam kao teorijski pravac svojim stavovima iao je na ruku ideolokim
opravdanjima industrijskog drutva i snanog razvoja kapitalistikih drutvenih
odnosa. Svojim negativnim stavom prema temeljnim drutvenim promenama suprotstavljao se socijalizmu i revolucionarnim zahvatima u drutvu i postojeem
sistemu drutvenih odnosa.
Najznaajniji predstavnici funkcionalistike teorije su Talkot Parsons i
Robert Merton, dok se zaetnicima ove teorije mogu smatrati Ogist Kont i Emil
Dirkem, a posebno Bronislav Malinovski i Redklif Braun. Kritiari funkcionalizma su Rajt Mils, Ralf Darendorf, i posebno Alvin Guldner.
Drugi pravac koji je poveo socioloka istraivanja na stranputicu jeste
marksizam. On drutvo i drutvene tvorevine i institucije posmatra kao rezultat
klasnih odnosa i klasne borbe. Revolucija je glavni pokreta drutvenih promena.
Postojanje privatne svojine je glavni uzrok eksploatacije ljudi i dominacije
vladajue (kapitalistike) klase u drutvu. Privatna svojina se mora ukinuti kao
prepreka napretku i humanom razvoju drutva i izvor svih nedaa i kriza. Radnika
klasa je nosilac revolucionarnih promena i zahteva za ukidanjem privatne svojine,
14
UVOD
i za njeno pretvaranje u dravnu (drutvenu) svojinu, kao i zahteva za ukidanjem
klasnog drutva, a samim time i sebe kao klase.
Reenje klasnog sukoba i ukidanje klasnih odnosa u drutvu marksizam
vidi na taj nain to e radnika klasa sruiti buroaziju kao vlasnika sredstava
za proizvodnju i nosioca dravne vlasti, oduzee joj privatno vlasnitvo i uiniti
ga optedrutvenim dobrom. Srednja klasa kao nosilac malograanske svesti
i konzervativizma e se, u sukobu radnike i buroaske klase, sve vie marginalizovati i na kraju nestati kao klasna snaga i klasni subjekt. Kada dovri sa
buroazijom, radnika klasa nee imati potrebe da egzistira kao klasa. Poto nema
privatne svojine nee biti eksploatisana niti e ona koga eksploatisati. Tako e se
stvoriti komunizam kao asocijacija slobodnih i samostalnih proizvoaa. U njemu
nee biti klasa, klasne eksploatacije ni klasne borbe. Ljudi e proizvoditi prema
svojim mogunostima, a uestvovae u raspodeli prema svojim potrebama. Dakle,
kapitalizmu kao eksploatatorskom i nepravednom drutvu u kome vlada sukob
interesa koji proizvodi stalne krize i militaristike reime u drutvu, suprotstavljen
je komunizam kao humano i pravedno drutvo sa bogatim ljudskim potrebama i
interesima koji skladno funkcioniu i koji produkuju narodnu vlast.
Marksistika teorija je inspirisala brojne revolucionarne pokrete koji su
ruili buroaske drutvene odnose i gradili socijalistiki sistem. Ti su se sistemi
kasnije pretvorili u zatvorena drutva (samodovoljna), ekonomski neproduktivna
i neracionalna u kojima je komunistika partija i ideologija dominirala u svim
oblastima (ekonomija, nauka, kultura, socijalni odnosi). Umesto slobode, kreacije, individualizma i humanog razvoja u drutvu je vlado voluntarizam, opravdanje
svih postupaka i reenja koje je provodila otuena komunistika nomenklatura,
potisnuta je kritika svest i akcija i stvoreno autarhino drutvo koje se nakon
izvesnog vremena samo iznutra sruilo.
3. Pojam i podela sociologije

Termin sociologija nastao je spajanjem dve rei, latinske societas (drutvo)
i grke logos (govor, nauka), da bi se njime oznaila jedna nova nauka koja se bavi
prouavanjem drutva, njegovih pojava, odnosa i strukture. Pojam sociologija prvi
put pominje Ogist Kont 1839. godine u delu Kurs pozitivne filozofije, izraavajui
tako potrebu da se formira nauka koja bi prouavala ljudsko drutvo kao celinu.
Sociologija se odreuje kao opta, teorijska, objektivna i sistematina nauka o
drutvu. Optost podrazumeva njenu upuenost na prouavanje optih karakteristika drutva i njegovih delova. Teorijska disciplina oznaava razlikovanje od
nekih empirijskih disciplina i upuuje na stav da sociologija ima svoju teoriju,
izgraenu i zasnovanu na naunim zakonima. Objektivna nauka znai da se svi
15
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
stavovi, dokazi i objanjenja koja iznose naunici mogu proveriti, te da ne zavise

od subjektivnog stava naunika i istraivaa. Sistematinost podrazumeva da sociologija svoje teorijske stavove iskazuje u vidu teorijskog i naunog sistema u
kome se nalazi vie posebnih i pojedinanih mikrosociolokih disciplina.
Odreenjem sociologije kao nauke o drutvu izrie se samo jedna opta
konstatacija koja nije dovoljno operativna i podsticajna za ire, dublje i potpunije razumevanje pojma sociologije kao nauke. Kada se kae da je to nauka koja
istrauje drutvene odnose, procese i pojave, onda se iz nivoa teorijske apstrakcije sputamo za stepenicu nie i pribliavamo temeljnom razumevanju sutine
sociologije. Sociologija je nauka koja izuava i drutvene strukture, tvorevine i
institucije, nastale kao rezultat procesa i pojava koji se kontinuirano odvijaju. Ali,
ne moe se zadrati samo na tome. Kako je drutvo rezultat ovekove aktivnosti,
onda je razumljivo da sociologija prati poloaj oveka u drutvenoj grupi, zajednici, dravi, svetu. Sociologija istrauje drutvenu mobilnost (pokretljivost),
ukupnu dinamiku (i statiku) drutva, to jest ona istrauje ta utie na ubrzavanje i
usporavanje drutvenih procesa i pojava, kakve to ima posledice na ljude i njihove
zajednice, ali i to kako stalne promene (ekonomske, tehnike, socijalne, politike,
kulturne) utiu na oveka, njegov poloaj u drutvenim grupama i odnos prema
tim promenama.
Da bi obuhvatila sve pomenute karakteristike i jo vie od toga (vie o
tome bie rei u objanjenju predmeta sociologije), sociologija mora da se razvija
u sistem vie meusobno povezanih disciplina, koje e potpunije i preciznije analizirati, istraivati i objanjavati drutvo kao konkretnu istorijsku celinu. Podela
sociologije poinje od opte sociologije, koja prouava opte karakteristike
drutva kao celine, zatim se iri na grupu posebnih sociologija koje prouavaju
neku posebnu vrstu pojava ili procesa u drutvu (sociologija rada, sociologija
kulture, sociologija politike. sociologija naselja, sociologija porodice). Lepeza
sociolokih disciplina iri se dalje na taj nain to se svaka posebna sociologija
grana u vie pojedinanih sociologija, sociolokih grana ili mikrosociologija.
Tako se, na primer, sociologija kulture kao posebna sociologija razvija u vie
mikrosociolokih disciplina koje istrauju neku pojedinanu kulturnu pojavu ili
tvorevinu (sociologija umetnosti, sociologija knjievnosti, sociologija jezika,
sociologija filma, sociologija muzike, sociologija roka). Sociologija naselja
se deli na nekoliko specijalizovanih sociologija (sociologija sela, sociologija
grada, sociologija okruenja, socijalna ekologija). Sociologija rada obuhvata vie
mikrosocilokih disciplina (sociologija industrije, sociologija menadmenta, sociologija slobodnog vremena, sociologija turizma, sociologija preduzetnitva). Ue
socioloke discipline nastaju iz potrebe da se fokusira na jednu oblast u okviru
ireg predmeta istraivanja ili nastaju autonomno, tokom dueg istraivanja
neke drutvene pojave i procesa.
16
UVOD
Gotovo da ima smisla posebno govoriti o sociologiji urbanog okruenja. Ni sa sociologijom rada, porodice ili masovnih komunikacija, na primer, stvari ne stoje
drugaije. Svaka od njih sve vie uoava teskobu u okviru tradicionalne predmetnosti
jer iritirajue promene okruenja duboko zadiru u n jihovo polje interesovanja.
Ljubinko Pui
4. Teoretiari zasluni za nastanak i razvoj sociologije

Ogist Kont (1798-1857), smatra se osnivaem sociologije, jer je prvi
izneo celovit i sistematian pogled na predmet, metod i ulogu nauke koja treba
da prouava drutvo. On je to izloio u delima Kurs pozitivne filozofije i Sistem
pozitivne politike. U poetku je upotrebljavao termin socijalna fizika, po ugledu
na prirodne nauke, da bi kasnije upotrebio termin sociologija. On je na sociologiju
gledao kao na enciklopedijsku nauku koja treba da prouava drutvo u celini,
kako u stanju kretanja, tako i u stanju mirovanja. Kont je sociologiju podelio
na socijalnu statiku (opta teorija spontanog reda u ljudskom drutvu), koja
prouava osnovne principe reda i odnosa u drutvu, u stanju njegovog mirovanja
i socijalnu dinamiku (optu teoriju prirodnog napretka oveanstva), koja prati
uzroke drutvenih promena. Osnovni gradivni element drutva je porodica, a ne
pojedinac. Porodica je prirodno okruenje koje se povezuje sa drugim institucijama i gradi drutveni sistem. Porodica je model i uzor za izgradnju ostalih institucija (na primer drave). Odluujui inilac koji doprinosi razvoju drutva jeste
razvoj ljudskog uma. Svakoj etapi drutvenog razvoja odgovara stepen razvoja
ljudskog uma. Sociologija prema Kontovom miljenju treba da se usmeri na
istraivanje pojavnog sveta, onoga to je vidljivo, to predstavlja stvarne ivotne
injenice. Teko je, prema miljenju Konta, otkriti sutinu pojava, odnosno onoga
to se krije u pozadini vidljivih manifestacija. Metod zasnovan na prouavanju
vidljivih injenica naziva se pozitivistiki metod. Prema tom metodu je i celokupan Kontov teorijski doprinos sociologiji nazvan pozitivizmom.
Emil Dirkem (1858-1917) je predstavnik kolektivno psiholokog pravca u
sociologiji. Njegov osnovni stav u sociologiji polazi od injenice da je kolektivna
svest glavni pokreta drutvenih promena i drutvenih pojava. Drutvo nije prost
zbir pojedinaca ve kroz stapanje i proimanje mnotva pojedinanih individualnih svesti i tenji nastaje jedan vii kvalitet. Drutvene pojave treba izuavati
kao stvari (uticaj Kontovog pozitivizma) ukljuujui sve elemente sa kojim je ta
pojava (stvar) povezana. Dirkem je prvi uveo kurs sociologije na univerzitetu u
Parizu 1896. godine i osnovao socioloki asopis. Glavna su su mu dela: O podeli
drutvenog rada, Pravila sociolokog metoda, Osnovni oblici religijskog ivota.
17
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Maks Veber (1864-1920) je jedan od najznaajnijih i najinspirativnijih teoretiara. I danas skoro da nema teme i socioloke oblasti u kojoj se
istraivai ne pozivaju na neki Veberov stav ili ideju. Njegov istraivaki i
tematski opus je veliki. I on obuhvata: znaaj ponaanja i delovanja pojedinca
u sociolokim istraivanjima; karakteristike religije; uticaj protestantizma na
privredni razvoj; konstituisanje metoda idealnih tipova, kao pogodnog instrumenta za istraivanje drutva; istraivanje slojevitosti drutva; odreenje sociologije kao vrednosno neutralne nauke; analiza moi kao specifine drutvene
pojave; prouavanje birokratije. Glavna su mu dela: Privreda i drutvo,
Protestantska etika i duh kapitalizma, Eseji iz sociologije.
Karl Marks (1818-1883) je jedan od najkontroverznijih teoretiara.
Inspirisao je mnoge istraivae i izazvao razliite polemike o temama i idejama
koje je zastupao. Bavio se analizom kapitalistikog naina proizvodnje, dao
znaajan doprinos istraivanju uzroka i oblika otuenja oveka u drutvu, analizirao teme iz oblasti filozofije (filozofski humanizam). Marks je zastupao
stanovite da je privatna svojina uzrok eksploatacije u drutvu, da drutvo
pokree klasni sukob i klasna borba, da je proletarijat jedina snaga u drutvu,
sposobna da oslobodi drutvo eksploatatorskih odnosa i razvije humane, solidarne i pravedne institucije.
or Gurvi (1894-1965) je sam svoje teorijsko stanovite nazvao
dijalektiki hiperempirizam. Sociologiju je odredio kao nauku koja izuava
totalne socijalne fenomene u celini njihovih aspekata i kretanja, nastojei da
ih dosegne u mikrosocijalnim, grupnim i globalnim dijalektikim tipovima
koji su upravo u nastajanju i nestajanju. Gurvi je uveo pojam dubinska sociologija, koji oznaava stepenastu sloenost drutva. Drutvo se sastoji od
dubinskih spratova, stratuma (morfoloka i ekoloka povrina, drutvena organizacija, uzori, kolektivna ponaanja, kolektivne uloge i stavovi, drutveni
simboli, stvaralako ponaanje, kolektivne vrednosti i ideje). Broj tih spratova zavisi od sociolokog pristupa, znanja i tipova drutva. Glavna su mu
dela: Drutveni determinizam i ljudska sloboda, Dijalektika i sociologija,
Savremeni poziv sociologije
Rajt Mils (1916-1962) je istraivao problem elita u modernom drutvu
(ekonomske, politike, vojne elite), a posebno njihov uticaj na vlast. Istraivao
je i poloaj oveka u svakodnevnom ivotu i naine njegove duhovne osposobljenosti da se suprotstavi strahu, nemiru i neizvesnosti. Rajt Mils je
jedan od poznatijih kritiara funkcionalizma. Glavna su mu dela: Elite vlasti,
Socioloka imaginacija.
Talkot Parsons (1902-1972) je ostvario znaajan uticaj na razvoj
amerike sociologije. On je glavni predstavnik funkcionalistike teorije
kao jednog od najsnanijih pravaca u razvoju sociologije. Glavni Parsonsov
18
UVOD
stav je da drutvo funkcionie kao skladan sistem, uokviren normativnim
pravilima, te da svako odstupanje od normativnog poretka znai patoloku
drutvenu pojavu koju izaziva devijantan pojedinac. Glavna Parsonsova dela
su: Struktura drutvenog delovanja, Drutveni sistem, Teorije o drutvu.
Ralf Darendorf (1929 -) je predstavnik liberalne struje u sociologiji.
Razvio je teoriju konflikta u kojoj pokazuje da u drutvu nije samo klasni konflikt vaan, ve i mnotvo drugih konflikata. Analizirao je mo i teoriju uloga.
Kritikovao je funkcionalizam i njegov stav o oveku kao igrau uloga.
Glavna su mu dela: Klase i klasni konflikti u industrijskom drutvu, Drutvo i
sociologija u Americi, Homo sociologikus.
Predstavnici kritike teorije drutva nisu isti sociolozi ali su svojim
istraivanjima i analizama faizma i totalitarizma, te stavovima o otuenju u
modernom drutvu doprineli izotravanju sociolokih teorija i metoda. Maks
Horkhajmer (1895-1973) dao je doprinos istraivanjima u oblasti socijalne
filozofije (sinteza sociologije i filozofije). Herbert Markuze (1898-1979)
analizira poloaj oveka u vremenu totalitarizma, a kasnije i u vreme ekspanzije industrijskog drutva. ovek i njegove potrebe svedeni su na jednu
dimenziju potronju. Njegova najznaajnija dela su: Kultura i drutvo,
Jednodimenzionalni ovek. Erih From (1900-1980) je teoretiar socijalne
psihologije. Oslanjajui se na Frojdove stavove razvio je teoriju otuenja
oveka u savremenim uslovima (Najznaajnije su mu knjige: Zdravo drutvo,
Bekstvo od slobode, Anatomija ljudske destruktivnosti). Jirgen Habermas
(1929-) je najmlai iz ove grupe sjajnih teoretiara i nastavlja je njenih teorijskih stavova. Bavi se irokim spektrom tema. za sociologiju su najvanija
njegova istraivanja na podruju teorije interesa i javnog mnenja.
Pomenuemo i grupu teoretiara, ija bi zajednika odrednica mogla
biti da su to teoretiari postindustrijskog drutva. Rejmon Aron se istakao
lucidnom kritikom marksizma i socijalizma. Istakao je tezu da drutvo ide
neizbenoj konvergenciji (i socijalizam i kapitalizam idu istom tipu drutva).
Moe se rei da je shvatio znaaj globalnih tendencija u razvoju savremenog
drutva. Danijel Bel je najavio raspravu o postindustrijskom drutvu, kao i
raspravu o kraju ideologije. Alen Turen (1925-) posvetio je posebnu panju
empirijskim istraivanjima u sociologiji. Analizirao je karakteristike postindustrijskog drutva i drutvene pokrete. Alvin Guldner (1920-) daje znaajan
doprinos kritici funkcionalizma i marksizma. Smatra da su skoro iste (negativne) posledice ostavili u savremenoj teoriji. Znaajna je njegova ideja o
refleksivnoj sociologiji (sociologija koja sagledava samu sebe, svoje slabe
strane i traga za mogunostima inovacije u teoriji i metodologiji). Kljune
su mu knjige: Obrasci industrijske birokratije, Za sociologiju. Alvin Tofler
je svojom knjigom Trei talas izazvao dosta panje kod sociologa i naune
19
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
javnosti tokom osamdesetih godina XX veka. Tu je analizirao posledice nove

tehnoloke revolucije, posebno razvoja informatike.
Pomenuemo i dve ene koje su svojim istraivanjima dale veliki doprinos analizi znaajnih tema i problema savremenog drutva. Hana Arent
(1906-1975) dala je znaajan doprinos istraivanjima u oblasti politike
antropologije, koja je dodirna oblast sa sociologijom. Posebno su podsticajne
njene analize nasilja, moi i vlasti. Agne Heler je svoj doprinos zasnovala na
analizi drutvenih potreba i vrednosti, kao i analizi novih drutvenih pokreta.
Ovaj kratak pregled teoretiara znaajnih za razvoj sociolokih
istraivanja zavravamo sa grupom savremenih sociologa. Entoni Gidens
(1938 -) je jedan od najveih savremenih britanskih sociologa. Bavi se temama
kao to su pitanje modernosti, da li se sada nalazimo u postmodernom dobu
ili u dobu kraja modernosti. Istrauje teme identiteta, savremenih politikih
procesa, sutine i posledica procesa globalizacije. Njegova poznata dela su:
Nacionalna drava i nasilje, Modernost i samoidentitet, Posledice modernosti, Sociologija. Ulrih Bek (1944-) bavi se drutvom rizika, odnosno
temom rizinog stanja i ponaanja u savremenom dobu. Konstatuje da se
nalazimo u vremenu brojnih rizika (ekoloki, nuklearni, ratni). Dvadeseti
vek je vek katastrofa (Auvic, Bopal, ernobil). Danas se ostvaruje solidarnost iz straha umesto klasne ili neke druge solidarnosti (Pomenimo samo
dve znaajne knjige:Rizino drutvo, ta je to globalizacija?). Dejvid Held
svojim istraivanjima daje veliki doprinos raspravama o razvoju, oblicima
i mogunostima demokratije u modernom drutvu. Istrauje poloaj nacionalnih drava i pitanja vezana za znaaj i posledice procesa globalizacije.
Najpoznatije su mu knjige: Modeli demokratije, Demokratija i globalni
poredak, Procesi globalizacije. Zigmunt Bauman (1925-) istrauje probleme
kulture i odnosa kulture i savremenog drutva. Najpoznatije su mu knjige:
Kultura kao praksa, Individualizovano drutvo, Modernizacija i holokaust.
Manuel Kastels (1942-) jedan je od najznaajnijih predstavnika sociologije
grada (urbane sociologije). Istrauje teme vezane za socijalne u urbane probleme modernog oveka u savremenom drutvu. Trethodnih godina posvetio
je veliku panju istraivanjima uticaja informatike na drutvo. Poznata su mu
dela: Grad, klase i mo, Sociologija industrijskog prostora, Uspon drutva
mree, Mo identiteta, Kraj milenijuma.
20
UVOD
TEME ZA ANALIZU I RAZGOVOR NA VEBAMA
U svom nastanku sociologija nosi nesumnjivo holistiko obiljeje. Do diobe na pojedine grane i podruja, na pojedine discipline, dolazi tek kasnije, kao i do razdvajanja
na vie teorijsku orjentaciju za razliku od empirijsko-istraivake: bolest od koje se
sociologija nije sasvim oslobodila ni do danas, iako uvia njene tetne posljedice.

Biti svjestan postavljenih granica znai ve odreenu sposobnost gledanja
preko njih i dalje od njih. Problemski i metodoloki to ve znai da ih prekoraujemo.
To je upravo ona sposobnost koja sociologu daje prednost pred svakom vrstom uskogrudog pozitivizma koji se eli zatvoriti u granice ne samo datoga, ve i upravo-takoi-nikako-drugaije metodoloki odreenog predmeta. ....... Sociolog se mora odrati
u veoma tekom poloaju: mora se znati ograniiti u istraivakom projektu, pronai
metode koje tom projektu najvie odgovaraju i primijeniti ih s najveom naunom
strogou.

....ekspanzije ljudskih saznanja i porasta ljudske svijesti ostaju i dalje sudbonosni program oveanstva. Upravo je vlast ovjeka nad prirodom, s razvojem prirodnih
nauka i proizvodnjom modernog atomskog oruja, nametnuta ovjeanstvu da obuzda
iracionalne sile koje njime jo uvijek suvereno vladaju. Odgovornost sociologije u tom
poslu danas je vea nego to je bila ikada.

Rudi Supek

Sociologija treba da znai: nauka koja hoe da razume i tumai drutveno
delanje i time objasni ono to je uzrono u njegovom toku i njegovim posledicama. Pri
tome delanje treba da znai ljudsko ponaanje (...) ako onaj ili oni koji delaju povezuju s njim neko subjektivno znaenje. A drutvenim delanjem treba da se naziva
takvo delanje koje se, po ciljanom znaenju onoga ili onih koji deluju, dovodi u vezu
sa ponaanjem drugih i u svom toku je orjentisano prema ovome.

Max Veber

Moderna sociologija znai i brzoreagujua sociologija. Pokuaji da se brane
pojmovi, poput postindustrijskog drutva, i razaznaju njihovi sadraji, danas moe da
se uini kao neto to je ve prevazieno. Pretekli su ih pojmovi poput teletopijskog, informatikog, kibernetskog ili sutra ko zna kakvog novog drutva. Koraa
li sociologija naporedo sa izazovima promena drutva koje dolaze iz ekonomskih ili
tehniko-tehnolokih sfera?

..... Pojavu suburbanizacije smenjuje eksurbanizacija i mapa socijalne segregacije u gradu dobija sasvim novi izraz. Socijalno-patoloka slika grada menja se
vrlo dinamino: prostituciju smenjuje masovna pornografija, kokajin zamenjuje krek,
a ovaj njuk, standardni kriminal potiskuju razne vrste kompjuterskog kriminala.

Ljubinko Pui
21
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Danas kapital mora da trai nove kolonije koje bi osvojio i eksploatisao radi dalje
akumulacije. Te nove kolonije su, po mom miljenju, unutranji prostori enskih tela,
biljaka i ivotinja. Globalne hemijske korporacije restrukturisale su se u korporacije
za bionauke i pokupovale kompanije za proizvodnju semena i biotehnologije.... Rue
se tradicionalne granice izmeu farmaceutske industrije, biotehnologije, agro-biznisa,
proizvodnje hrane, hemikalija, kozmetike i sektora energetike.

Vandana iva

fiziar i ekolog iz Nju Delhija

Svi mi iz familije Coca-cola probudimo se svakog jutra znajui da e svako
od 6,3 milijardi ljudi na planeti zemlji toga dana oedneti. Ukoliko uinimo da tih 6,3
milijardi ljudi ne moe da zaobie coca-colu, osiguraemo na budui uspeh za mnogo
narednih godina. Nema druge opcije.

Iz godinjeg izvetaja kompanije Coca-cola
PITANJA
1. Kako sociologija moe pomoi savremenom oveku?
2. Zato je vana ravnotea izmeu teorijske i empirijske dimenzije sociologije?
3. Koje granice danas stoje pred sociologijm i sociolozima?
4. Analizirajte rizike koje proizvode moderna nauka i tehnika.
. Pokuajte da pronaete jo neke nove kolonije koje trai savremeni
kapital.
6. Analizirajte stav Coca-Cole, sa ekonomskog i sa sociolokog
stanovita.
7. Koje funkcije mora da ispuni sociologija da bi odgovorila zahtevima
naeg vremena?
8. Koje teme moe izdvojiti kao bitne za socioloku analizu?
9. Odredi pojam sociologije kao nauke.
10. Izaberi tri teoretiara koji su zasluni za konstituisanje i razvoj sociologije, obrazloi svoj izbor.
22
II
PREDMET I METOD SOCIOLOGIJE
1. Predmet sociologije
Odrediti predmet jedne nauke znai izneti u jednoj ili nekoliko reenica
njene najvanije karakteristike, njenu sutinu, specifinosti i namere. To je uvek
najtei zadatak za onoga ko se time bavi. Sama re predmet podrazumeva sve ono
to ulima zapaamo, ono to ini sadrinu tog zapaanja, ono o emu razmiljamo,
ta prouavamo, radimo. To upuuje na neki objek(a)t na kome subjek(a)t vri
odreenu radnju (gramatiko poimanje predmeta). Dakle, predmet jedne nauke
upuuje na ono ta ta nauka ima ispred sebe kao objek(a)t na koji je usmerila
svoju panju, svoj kategorijalno pojmovni aparat i svoj metodoloke instrumente. Ono ta e da analizira, istrauje, otkriva osnovne zakonitosti, strukturu
i osnovne manifestacije neke pojave. U onome to se odreuje pojmom ljudska
stvarnost kao celina, nalaze se tri osnovna dela: priroda ovek drutvo. Oni
su istovremeno predmeti tri grupe nauka: prirodnih, medicinskih i drutvenih.
Naravno, ovo je samo uslovna podela, i ne podrazumeva potpunu odvojenost tih
nauka, ve njihov interdisciplinarni pristup u prouavanju svakog od tri pomenuta
dela stvarnosti.
Sociologija je drutvena nauka, te je onda i predmet njenog istraivanja
drutvo, shvaeno u najoptijem smislu kao totalitet drutvenih procesa i odnosa.
Dakle, osnovne zakonitosti razvoja drutva, ono to je zajedniko svim njegovim
manifestacijama u prolosti i sadanjosti. Ono to nam ukazuje kako se drutvo
formira, strukturie, razvija, menja, napreduje, stagnira, propada. Ovde je re
o optoj sociologiji, te se i njen predmet odnosi na opte karakteristike drutva,
drutvenih pojava, procesa i odnosa. Ovo su, istovremeno, zajedniki elementi odreenja predmeta sociologije, sa kojima korespondira vie od sto razliitih
definicija, koliko postoji u literaturi za ovih neto vie od 160 godine od njenog
prvog pominjanja.
Potrebno je dalje operacionalizovati ovo uopteno odreenje predmeta
opte sociologije. Rekli smo da sociologija danas predstavlja skup vie sociolokih
disciplina (mikrosociologija), koje uspostavljaju odreeni odnos i preuzimaju
delove opteg predmeta, produbljuju i ire polje istraivanja. Time je omogueno
sociologiji da otkriva uzroke, korene, strukturu, razvoj i posledice odreene
drutvene pojave. Opta sociologija e istraivati opte karakteristike, zakonitosti
i tendencije neke pojave ili procesa, a ostale socioloke discipline e uzimati za
predmet svog istraivanja pojedine specifine manifestacije tih pojava i procesa,
23
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
i osvetljavati ih iz razliitih teorijsko-metodolokih uglova. Tako e sociologija (kao integralna disciplina) moi potpunije da istrai, analizira i sagleda neku
drutvenu pojavu, proces ili tvorevinu.
Drutvo nije statina kategorija, vrsto uzrono-posledino odreena
(kao to su to prirodne pojave i bioloke strukture), ve je to jedna promenljiva,
dinamina, fluidna kategorija, zato i predmet sociologije mora imati razvojni,
procesualni karakter. Predmet sociologije se mora iriti, specijalizovati, kako bi
mogao obuhvatiti sve promene koje se deavaju u drutvu. Svakako da predmet
sociologije ne moe, u svim elementima, biti isti poetkom XXI veka, kao to
je to bio krajem XIX veka. Ni dananji ovek, kao osnovni gradivni elemenat
drutva, sa svojim potrebama, interesima i vrednostima, nije isti kao ovek
iz Kontovog, Spenserovog i Dirkemovog vremena. Sociologija mora prvo da
shvati oveka sa svim njegovim potencijalima i tenjama, da bi mogla da krene
u istraivanje savremenih drutvenih pojava. Sociologija mora biti sa-vremena
nauka, a ona to postaje kroz stalno osavremenjivanje predmeta istraivanja.
Predmet savremene sociologije je i neposredno dogaanje, od lokalnog do globalnog nivoa: integracije i dezintegracije; uspon svih vrsta moi i nasilja konzervativnih i retrogradnih ideologija (nacionalizam); borba individualnog i kolektivnog identiteta; pojava novih kriza, sukoba i ratova; siromatvo; destruktivne
i devijantne aktivnosti savremenog oveka; socijalne posledice i moralne dileme
ekonomskog rasta, nauno- tehnikog razvoja i slino.
2. Odnos sociologije i drugih drutvenih nauka

Predmet jedne nauke predstavlja i njenu granicu (poroznu i transparentnu)
prema drugim naukama. U sluaju sociologije, to je itav niz drutvenih nauka,
prema kojima sociologija ima odreeni odnos, koristi njihove naune rezultate i
daje njima na uvid svoje rezultate istraivanja. Tu se pokazuje interdisciplinarnost
sociologije i njena okrenutost prema drugim naukama, to je u dananje vreme
neophodno polazno stanovite.

Ako uzmemo, na primer, rat kao drutvenu pojavu, onda e opta sociologija istraivati
osnovne karakteristike rata, zakonitosti koje stoje u osnovi svih rataova (recimo od Peloponeskog
do Vijetnamskog, ili do rata u bivoj Jugoslaviji): sukob dva ili vie drutvenih subjekata (grupa,
zajednica, naroda, drava); nemogunost da se ostvare odreeni interesi mirnim putem; tenja
da se izvri drugaija raspodela moi, sredstava, dobara, teritorija; unitavanje ljudskog i materijalnog potencijala; nastajanje novih drutvenih odnosa na prostoru zahvaenim ratom. Sociologija
rada e istraivati posledice koje rat ostavlja na proioizvodnju i privredu uopte; sociologija politike analizira politike odnose pre, tokom i posle sukoba; sociologiju kulture interesuje kakve su
posledice rata na kulturne tekovine, prekid kulturnih veza i komunikacija i slino.
24

Ako pogledamo odnos sociologije i ekonomskih nauka, moemo rei da
ekonomske nauke (posebno opta teorijska ekonomija) prouavaju samo jednu
sferu drutva, ekonomsku sferu, otkrivaju osnovne zakonitosti koje se javljaju
u procesu proizvodnje, raspodele i razmene dobara i usluga. Dakle, ekonomska teorija ne prouava drutvo kao celinu, ve samo jedan njegov deo, ali je
upuena da prati zbivanja u ostalim segmentima drutva (politika, kultura, socijalni odnosi, obrazovanje), kako bi mogla bolje analizirati uslove i mogunosti
razvoja privrede. Sociologija i ekonomija imaju dosta zajednikog i dodirnog u
svojim istraivanjima. Rezultati sociolokih istraivanja omoguuju ekonomskim
disciplinama da utvrde koje kulturne, politike i ideoloke osobine nekog drutva
pogoduju brem ili sporijem prihvatanju tehnolokih inovacija i ekonomskih
promena. Ekonomske discipline, kao to su menadment i marketing, ukljuuju
brojna istraivanja i saznanja koja prua sociologija o drutvu, drutvenim
grupama, poloaju oveka, njegovom ponaanju u razliitim situacijama, aktivnostima, raspodeli moi i slino.
Odnos sociologije i istorije. Istorija prouava drutvo kao hronoloki niz
drutvenih dogaaja u prolosti, vezanih za konkretan prostor i vreme. Obilje prikupljenih podataka i svedoenja o dogaajima, prua injenini materijal iz koga
opta sociologija moe izvui premise i zakljuke, potrebne za formulisanje optih
zakona o drutvenim kretanjima i pojavama. Istorija iznosi mnotvo pojedinanih
podataka i karakteristika o odreenom dogaaju (izdvojen i konkretan pristup)
bez veih uoptavanja, dok sociologija iz mnotva slinih dogaaja (ratovi, revolucije, smene vlasti, dravni udari, pobune, promene monete), izdvaja zajednika
svojstva, prepoznajui u njima opte drutvene tendencije. Istorija e u opusu
pojedinih dogaaja koristiti definicije i opte stavove, koje je utvrdila sociologija
o revoluciji, ratu, vlasti, moi, novcu, proizvodnji, poloaju oveka u drutvenoj
grupi i slino.
Odnos sociologije i psihologije mogue je pratiti na osnovu njihovog
slinog predmeta istraivanja, a to su osobine, ponaanje, poloaj i uloga oveka u
drutvenim akcijama, dogaajima i procesima. Psihologija prua saznanja o strukturi linosti, njenim nagonima, motivima i potrebama. Socijalna psihologija kao
kombinacija sociologije i psihologije, prouava ponaanje pojedinca u grupi i
odnose izmeu malih drutvenih grupa, kao i drutvenu uslovljenost nekih individualnih psihikih pojava i aktivnosti. Sociologija i psihologija su dosta upuene
jedna na drugu u svojim istraivanjima.
Na slian nain se moe pratiti odnos sociologije i politikih nauka
(prouavaju politike procese u drutvu), demografije (prouava kretanje
stanovnitva i njegovu strukturu), antropologije i etnologije (prouavaju razvoj
ljudske kulture, kroz istraivanje obiaja, odevanja, stanovanja). Posebno je vano
ispitivati odnos sociologije sa prirodnim i tehnikim naukama.
25
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
3. Socioloki metod
Pored predmeta istraivanja, metod je druga kljuna karika svake mauke.
Tek sa konstituisanim metodom predmet istraivanja dolazi do izraaja i nauka
dobija svoju neophodnu formu kao nauka. Metod potie od grke rei methodos,
to znai put, nain. Dakle to je put, nain i sredstvo kojim se istrauje neka
pojava i dolazi do naunih saznanja. Metod se naslanja na teorijska shvatanja i
dostignua nauke. On pomae da nauka ostvari svoje osnovne zadatke i tenje.
Metod ima istraivaku, operativnu, konstitutivnu i razvojnu funkciju u nauci.
On je i faktor razgranienja predmeta istraivanja pojedinih nauka. Nauke koje
prouavaju isti deo drutva mogu se preciznije razlikovati po svom istraivakom
postupku. Metod je pokazatelj dinamike i ukupnog stepena razvoja neke nauke.
On mora biti precizan, jasan i objektivan egzaktan.
ta spada u nauni metod? Pre svega misaone radnje pomou kojih naunik stvara
polaznu hipotetiku osnovu svog istraivanja analizirajui postojee nauno znanje,
otkrivajui u njemu neke praznine, nereene probleme ili izvesne nove mogunosti
meusobnog povezivanja raznih injenica i teorijskih stavova koji jo nisu sagledani u
odreenom meusobnom odnosu.
Vojin Mili
Ovde je potrebno napraviti razliku izmeu metoda i metodologije.

Metodologija je logika disciplina koja se bavi prouavanjem i analizom metoda,
ispituje njegovu sposobnost, preciznost i aktuelnost. Odnosno, metodologija je
pre svega logiko-epistemoloka kritika analiza raznih metodskih postupaka i
itavog stanja jedne nauke (V.Mili,1978, str.27 ). Metodologija razvija osnovna
pravila i kriterije na osnovu kojih e se putem odreenog metoda doi do novih
saznanja, kako e se ta znanja proveriti i utvrditi nauni stavovi. Odnosno, kako
e se prei taj (esto mukotrpan) put od nane pretpostavke do naunog saznanja. Treba napomenuti da nauno saznanje nije jedini oblik ljudskog saznanja, da
postoji filozofsko, umetniko, religijsko i zdravorazumsko saznanje (poimanje)
sveta i stvarnosti. U utvrivanju kriterija i pravila metodologija postupa samostalno i nezavisno od drugih teorijskih znanja (filozofije, naune teorije), oslanja
se na logiku i epistemologiju (nauno saznanje). Moe se rei da je metodologija
nauka o metodu, njegovoj primeni i izgradnji teorijskog sklopa jedne cele nauke.
Dakle, metodologija je ira od metoda, ona ukljuuje vie metoda (statistiki, istorijski, uporedni metod). Najoptija podela metodologije je podela na metodologiju
drutvenih nauka (sociologija, psihologija, ekonomija, istorija, politike nauke) i
metodologiju prirodnih nauka.
Socioloki metod se naslanja na predmet sociologije, usmerava istraivaki
postupak, odreuje analitiki okvir. Socioloki metod se deli na opti, teorijs26

ki i konkretni, empirijski deo metoda. Teorijski deo metoda ukljuuje osnovne
postupke naunog istraivanja (osnovne metode): analitiki postupak i sintetiki
postupak saznanja. Analitiki postupak (metod) ukljuuje: analizu (rastavljanje
pojmova, stavova, miljenja na sastavne delove); apstrakciju (odvajanje, izdvajanje pojedinih istih delova pojma, istraivane pojave, predmeta); specijalizaciju (posebno oznaavanje nekog dela); klasifikaciju (razvrstavanje na grupe
pojmova, kategorija, predmeta) i dedukciju (izvoenje posebnog zakljuka iz
opteg stava). Sintetiki postupak (metod) naunog istraivanja obuhvata: sintezu
(spajanje vie posebnih delova pojave, pojma predmeta u celinu); generalizaciju
(uoptavanje, primena opteg pravila na sve sluajeve); konkretizaciju (prikazati
stvarno, opipljivo, formirati konkretan pojam, sud, predmet); spajanje (povezivanje konkretnih delova u celinu) i indukciju (zakljuivanje na osnovu pojedinanih
pojmova i postupaka o optem stanju).
3.1.
Faze naunog istraivanja
1. Teorijsko, logiko odabiranje teme za istraivanje i analizu. To podrazumeva dugotrajno iitavanje ranijih istraivanja i teorijskih stavova iz oblasti
na koju se usmerava panja naunika. Prilikom itanja i analiziranja otkrivaju se
prazna mesta i prostori u kojima se moe dati novi nauni doprinos.
2. Odreenje predmeta istraivanja i istraivak(og)ih problema(), je
postupak kada se iz ogromnog dela proitane i istraene oblasti naunik usmerava
na konkretno pitanje ili postupak, koji eli da analizira, istrauje. On iz mase
pojmova, teorijskih stavova i empirijskih problema izdvaja jedan problem ili
manju grupu pojmova, ili problema koje operativno obrauje i definie konaan
stav o tome ta je uzeo za predmet svog istraivanja, na ta se fokusirao, usmerio
svoju panju i nauno znanje.

3. Postavljanje hipotetikog okvira za istraivanje. Na osnovu prethodna dva postupka istraiva polazi od nekih saznanja i pretpostavki o pojavi,
odnosno predmetu koji istrauje. On iznosi svoja oekivanja o karakteristikama,
strukturi, razvoju i posledicama koje e predmet njegovog istraivanja imati u
okviru teorijskog kruga u kome se kree od poetka interesovanja za dati pojam,
pojavu postupak. Hipoteze treba da usmeravaju istraivaa prema predmetu
istraivanja i da budu orijentir tokom istraivako-analitikog postupka.
4. Prikupljanje naune grae i podataka na bazi predmeta istraivanja
i postavljenog hipotetikog okvira. Ovaj postupak podrazumeva prikupljanje,
kako teorijske grae koja e biti ire analizirana, tako i empirijske grae, ako
se radi o istraivanju koje ukljuuje praenje neke pojave u toku njenog odvijanja. Od vrednosti prikupljene grae zavisi dalji nauni postupak, kao i kvalitet
27
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
postavljenih hipoteza i pravilna usmerenost predmeta istraivanja. Ako nije prikupljena odgovarajua i dovoljna graa onda e zakljuci i teorijska saznanja
biti nepotpuni.
5. Nauni opis pojave koja se istrauje. Ovde se vri klasifikacija prikupljene grae prema odabranim naunim kriterijima i oekivanjima iznetim u predmetu istraivanja i hipotetikom okviru. Opisuje se detaljno teorijsko i empirijsko stanje koje je naunik zatekao posle dugotrajnog uporeivanja dotadanjih
istraivanja i stavova i prikupljene empirijske grae, koja e posluiti za
potvrivanje, korigovanje ili odbacivanje postavljenih hipoteza (pretpostavki).
Ova faza je neka vrsta transmisije izmeu ranijih stavova o istraivanoj pojavi i
vlastitog autorovog stava kojeg e kasnije izneti.
6. Nauno objanjenje istraivane pojave. Ovo je najvaniji deo naunog
postupka kojim se od poetne pretpostavke dolazi do naunog stava o predmetu
istraivanja. Ovde se primenjuje analitiki i sintetiki postupak na osnovu koga
se razvrstana i opisana nauna graa pretvara u teorijske postupke koji dovode
do konanog naunog saznanja o istraivanoj pojavi, procesu, tvorevini. Stavovi
do kojih je naunik doao moraju biti potpuni, jasni, precizni i nauno operativni.
Naunik e primeniti i postupak provere kako bi bio siguran da li su njegove
polazne pretpostavke potvrene. Ovde je najvanija objektivnost u zakljuivanju.
Stavovi moraju ostati otvoreni i pristupani za dalja istraivanja onih koji su zainteresovani za datu temu i oblast.
7. Ukljuivanje dobijenih naunih rezultata u naunu teoriju i sistem nauke.
Ovo je zavrna faza jednog istraivanja i potvrda da je ono predstavljalo kariku u
ukupnom naunom postupku odreene nauke, u ovom sluaju sociologije.
3.2.
Instrumenti i tehnike sociolokog istraivanja
1. Posmatranje je postupak prikupljanja podataka o pojavama na osnovu

njihovog ulnog doivljaja. To je neposredan dodir sa istraivanom pojavom.
Posmatranje se odnosi na pojave koje su u toku. Posmatraju se spoljanje manifestacije odreenih drutvenih dogaaja, procesa, odnosa. Postupak moe biti spor
ako se pojava prati u duem vremenskom periodu. Tekoe i ogranienja posmatranja vezane su za vremensko trajanje, kao i postupke koji mogu biti namerno
skrivani. Mogunost izvoenja ovog postupka vezana je za manje drutvene
grupe. Posmatranje se moe podeliti na dve grupe: posmatranje sa uestvovanjem
(posmatra uestvuje u dogaajima ili procesu koji posmatra) i posmatranje bez
uestvovanja (posmatra ne uestvuje u pojavi koju posmatra).
Posmatranje sa uestvovanjem moe da se odvija u etiri razliita oblika.
Prvo, posmatra kao potpuni uesnik. To je situacija kada istraiva ivi u sredini
28

koju posmatra a sredina ne zna da je njegova uloga da posmatra ponaanje i
postupke sredine. Drugo, uesnik kao posmatra. Kada neko iz odreene sredine
ili grupe, pored svakodnevnih uloga, preuzme i ulogu da prati dogaaje i ponaanja
radi prikupljanja podataka, tada sredina zna za taj njegov istraivaki zadatak.
Tree, posmatra se moe pojaviti u situaciji u kojoj je posmatra i uesnik, to
znai da ne mora da obavlja neku odreenu stalnu funkciju u sredini ili grupi, ve
mu je posmatranje glavni zadatak, a grupa zna za tu njegovu ulogu. On moe da
menja razliite poslove i pozicije u grupi. etvrto, potpuni posmatra je situacija
u kojoj posmatra nema nikakve druge uloge u grupi ili sredini. Njegov dodir sa
grupom je vrlo povran. On samo posmatra javno odvijanje i tok neke pojave,
procesa ili stanja.
2. Razgovor i upitnik. Ovo je tehnika prikupljanja podataka gde se
koristi verbalna ili neverbalna komunikacija sa ljudima od kojih se eli saznati
miljenje i stavovi o nekoj pojavi ili dogaaju. Ovim postupkom se prikupljaju
podaci koji nisu dostupni posmatrau kao to su vrednosti, oseanja, elje.
Ovim se istrauje neto to se moe saznati samo na osnovu iskaza ispitanika,
to se zbiva u zatvorenom krugu (porodici, sekti, tajnoj grupi). Ispitanik moe
da svedoi o dogaajima koji su se zavrili i nisu dostupni posmatrau. Postoje
tri bitne pretpostavke za uspeno istraivanje na osnovu upitnika i intervjua:
prvo, da ispitanik eli da prui odreene podatke; drugo, da je kompetentan
da to uini, da poznaje situaciju; tree, da istraiva (ispitiva) i ispitanik uspostave dobru komunikaciju. Razgovor ili intervju moe biti standardizovani,
gde se unapred pripreme pitanja i ispitiva ne moe da menja formulacije tokom
razgovora i nestandardizovani intervju, kod koga je unapred predviena samo
tema za razgovor i osnovna pitanja. Tokom razgovora se menja redosled pitanja,
ubacuju druga pitanja, preformuliu postojea. Razgovor moe biti licem u
lice ili telefonskim putem. Upitnik (anketa) je oblik prikupljanja podataka na
osnovu napisanih pitanja koja se dostavljaju ispitaniku. Izrada upitnika odvija
se u vie faza: definisanje problema i odreivanje ciljeva, odreivanje sadraja
pitanja, prilagoavanje ankete ivotnim uslovima ispitanika (duina pitanja, razumljiv jezik), broj pitanja i njihov redosled po vanosti i oekivanju.
3. Klasifikacija i merenje (skaliranje). Da bi prikupljena graa bila
efikasnije koritena i upotrebljiva potrebno je izvriti njenu klasifikaciju, da se
uspostavi red i odnos medu uoenim pojavama, njihovim delovima i tendencijama. Klasifikacijom se vri deoba na pojmove roda, vrste, klase, potklase. Pri
tome je potrebno biti paljiv, jer se ista pojava moe klasifikovati na razliite
naine, kao to je sluaj sa pojmovima zanimanje, obrazovanje, rad, socijalni
status i slino. Osobine pojava kao kriterij klasifikacije moraju se uzeti polazei
od predmeta istraivanja i hipotetikog okvira. Klasifikacija se sastoji iz elementarne klasifikacije (osnovno razvrstavanje na bazi logikog, apstraktno29
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
analitikog poimanja) i kompleksne tipologije (gde se ukrtaju razliite osobine

i stvaraju odreeni tipovi osobina i karakteristika). Merenje je oznaavanje
iskustvenih pojava (kompleksnih pojava, pojedinih njihovih osobina, odnosa
i procesa) pomou brojanih simbola koji se merenim pojavama pridaju na
osnovu precizno utvrenih pravila (V.Mili, 1987, str.609). Merenje podrazumeva tri funkcije: a) opisnu (precizan opis pojave i njenih odnosa, karaktera, vanosti); b) pojmovnu (logiko-semantika analiza i jezika preciznost):
c) analitiko-sintetiku funkciju (upotreba preciznih postupaka uz dodatak
matematiko-statistikih sredstava). Osnovni merni instrument je skala koja
podrazumeva nain da se predmet merenja izrazi serijom numerikih veliina
(brojeva ili drugih simbola). Postoje nominalne skale (sreivanje mnotva podataka u manji broj skupova ili klasa), ordinalne skale ili skale rangova (rangiranje po nekim kriterijumskim svojstvima vei, jai, uspeniji, tei), intervalna skala (odreivanje distance izmeu posmatranih objekat na osnovu stepena
izraenosti mernog svojstva osnovna jedinica, ekvidistantnost), racio skala
(poseduje osnovnu skalnu jedinicu, ijim se mnoenjem ili deljenjem dobijaju
sve ostale skalne jedinice).
4. Statistika analiza (metod) meri uestalost i rasprostranjenost
odreene pojave ili delova pojave, odnosno odreenih osobina. U sociolokim
istraivanjima se upotrebljavaju srednje vrednosti, merne disperzije, merne
asimetrije, statistika grafika, statistiko testiranje hipoteza, ukrtanje podataka,
Hi- kvadrat test, regresijska analiza, faktorsaka analiza, klaster analiza i analiza
vrednosnih serija. Statistika analiza je veoma vana za otkrivanje karakteristika i zakonitosti meu pojavama, korelacionih i uzrono-posledinih veza.
5. Eksperiment. Za eksperiment kao istraivaki instrument vlada
miljenje da je on primenjiv samo u prirodnim i tehnikim naukama, jer je to
oblik istraivanja odreenih uzono-posledinih veza u uslovima i situacijama
koji se za tu svrhu namerno stvaraju, izazivaju. Zbog toga posti sumnjiavost
meu naunicima o njegovoj upotrebi u ispitivanju drutvenih pojava. Pre
svega, to se odnosi na etiku dimenziju stvaranja uslova u kojima se ljudi ili
grupe mogu podvrgnuti neprirodnim (drugaijim od uobiajene) situacijama.
Ipak u sociologiji se mogu izvoditi neke vrste blaih eksperimenata kako bi
se potpunije dolo do saznanja o ponaanju i delovanju malih grupa, poloaju
oveka u njima i njihov odnos prema okolnostima u koje su dovedeni delovanjem nekog spoljanjeg subjekta. Postoje tri grupe eksperimenata koje se koriste
za socioloka istraivanja. Prvo, laboratorijski eksperiment se izvodi u manjim
grupama da bi se ispitali odnosi i ponaanje grupe u odreenim uslovima. Na
primer kako e se grupa ponaati ako se nae zatvorena u prostoru na nekoliko
dana (nedelja), ili kako e grupa reagovati ako je sastavljena od nepoznatih
lanova, ili ako joj se ogranie sredstva, a daju ambiciozni zadaci i slino. Danas
30

je to praenje mogue u vrlo razliitim, namerno stvorenim, uslovim pomou
razvijene elektronske opreme. Ovaj eksperiment podrazumeva dobrovoljni pristanak uesnika i ogranieno vreme trajanja. Drugo, eksperiment u prirodnim
uslovima podrazumeva da eksperimentator polazi od uslova u kojim se grupa
nalazi i dodaje im izvesne nove uslove, odnosno stvara postepenu promenu
situacije i okruenja. Ovo je pogodno za eksperimente u oblasti organizacije
rada, praenja promena u obrazovanju, saobraaju, trgovini, marketingu. Tree,
prirodni eksperiment jeste praenje neke pojave ili procesa u njegovom prirodnom toku, ali na onim mestima i u vremenu kada se deavaju neki prelomni
dogaaji u ivotu i delovanju grupe (trenutak poveane migracije izazvane delovanjem prirodnih ili drutvenih sila, preseljenje nekog naselja zbog izgradnje
vetakog jezera, formiranje novog gradskog naselja i slino). Vojin Mili napominje da je prilikom pripremanja i izvoenja eksperimenta u socioloke svrhe
potrebno obratiti panju na etiri osnovna zadatka: izbor problema, uspostavljanje ili pronalaenje najadekvatnije eksperimentalne situacije, stvaranje plana
posmatranja celog toka eksperimenta i etvrto, analiza i teorijsko tumaenje
rezultata eksperimenta.
6. Uporedna analiza je postupak u kome se pojedine vrste drutvenih
pojava posmatraju, analiziraju i prouavaju u to razliitijim oblicima i uslovima ispoljavanja, na razliitim mestima i u razliitim vremenskim periodima,
u razliitim drutveno-istorijskim uslovima, poredei te osobine i izvlaei
neke karakteristine stavove i zakonitosti razvoja pojave, procesa, tvorevine.
Tako se mogu ispitivati karakteristike i osobine porodice, kao drutvene grupe
u razliitim istorijskim periodima i razliitim prirodnim i drutvenim okolnostima. Ova analiza se esto naziva i komparativno-istorijska analiza (metoda).
Postoje tri nivoa uporednih istraivanja. a) poreenje u okviru istog drutva
(porodica u ruralnim i urbanim uslovima); b) uporedna istraivanja u raznim
drutvima, istog istorijskog perioda i nivoa razvijenosti (porodica u skandinavskom i italijanskom drutvu poetkom XXI veka). c) uporedna analiza koja se
odnosi na drutva razliitih istorijskih epoha i nivoa drutvenog razvoja ( porodica u Evropi i Indiji od poetka XVII veka do Drugog svetskog rata).
7. Analiza sadraja je postupak prikupljanja podataka koji se odnosi na
analizu nekih dokumenata i poruka. Ona se ponegde u literaturi oznaava i kao
analiza sadraja dokumenata. Dokument je svaka informacija koja je registrovana i dostupna odreenom krugu zainteresovanih ljudi ili grupa, sa eljom da
prenese neku poruku, stav ili miljenje. Za istraivaa je vano ko alje poruku,
kome je namenjena poruka i kakav je sadraj poruke. Poto se nalazimo u
drutvu informacija onda je ova tehnika prikupljanja podataka veoma vana
i logina. Ona je dosta prisutna u savremenim naunim istraivanjima i analizama. Kada se pristupi prikupljanju podataka ovom tehnikom onda treba voditi
31
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
rauna koju vrstu komunikacije, koja dokumenta i koji vremenski period uzeti
kao predmet analize. Zatim treba definisati koji sadraj nas interesuje (stavovi,
ideje, ciljevi, akcije) i kako ih pratiti, beleiti i razvrstavati. Analiza sadraja
moe biti kvantitativna (pokazuje uestalost i irinu komunikacije i poruka) i
kvalitativna (pokazuje sadraj i vrednosti stavova koje poruka nosi). Analiza
sadraja je pogodna prilikom istraivanja politikih partija, politikih stavova,
raznih drutvenih grupa i pokreta (sekte, udruenja graana, ad hoc grupe,
ekoloki pokreti, mirovne grupe, militaristiki i nacionalistiki pokreti).
8. Studija sluaja je specifian postupak prikupljanja podataka u
istraivanju neke pojave, procesa i odnosa. Ovim postupkom se analizira jedna
celina drutvene stvarnosti, neto to je izdvojeno i zaokrueno u vremenu i
prostoru (dogaaj, institucija, kompanija, nastajanje, funkcionisanje i transformacija neega). Studija sluaja podrazumeva povezivanje posmatrane pojave
sa prolim stanjem, kao i sa oekivanom manifestacijom u budunosti. Ona podrazumeva i vru povezanost sa okruenjem i njihov meusobni uticaj. Sam
naziv, studija sluaja, upuuje na to da se radi o nekom izdvojenom sluaju,
nekom primeru manifestacije koji je pogodan za preduzeti istraivaki postupak
i analizu. Takav primer, odnosno sluaj ima najreprezentativnije manifestacije
pojave, odnosa, dogaaja, stanja, aktivnosti, ponaanja koji istraujemo. Studija
sluaja je pogodna u istraivanju osnivanja, razvoja i funkcionisanja institucija, organa, preduzea, za ispitivanje stavova i ponaanja pojedinaca i grupa, za
ispitivanje konstituisanja i funkcionisanja grupa i udruenja (partije, privredna
udruenja), za istraivanje trenutnih dogaaja (izbori, uvoenje poreza, protest
graana, trajkovi) i slino. Prednost studije sluaja je u tome to moe na
jednom konkretnom primeru da primeni i proveri raznovrsne izvore i podatke,
kao i ispravnost nekih optih stavova i hipoteza. Ovim postupkom se mogu
istraivati pojave na mikro i makro sluaju (Milosavljevi, Radosavljevi,
2000, str. 541). Makro plan ukljuuje vee grupe, privredne celine, drave,
drutva), a mikro plan se odnosi na pojedince i manje, kolektivne i grupne
sluajeve. Studija sluaja moe se koristiti za istraivanje prolih, tekuih i
buduih sluajeva (Milosavljevi, Radosavljevi, 2000, str.541) s tim to
najbolje rezultate postiemo istraujui tekue, ive sluajeve. Za studiju
sluaja je najvanije da sluaj bude dovoljno reprezentativan za pojavu koju
istraujemo i da prui dovoljno korisnih podataka za sam predmet istraivanja.
Sve pomenute metode i tehnike imaju specifinu vrednost, ulogu i
znaaj u naunom istraivanju. Meutim, da bi istraivanja i analize imale
vei nauni znaaj i postigla postavljene ciljeve i zadatke uvek je bolje koristiti nekoliko metoda i tehnika istovremeno. Tako se dobijaju potpuniji podaci
i raznovrsnija nauna graa pogodna za analizu i izvoenje sigurnijih naunih
stavova i dokaza.
32

3.3.
Faze istraivakog projekta
1. Uvodni deo u kome se iznose razlozi interesovanja za odreenu pojavu ili

problem. Ideje do kojih je istraiva doao radei u biblioteci, posmatrajui pojave
oko sebe ili primajui informacije sa medija i drugih sredstava komunikacija.
2. Odreenje predmeta i problema istraivanja. Istraiva se sada usmerava na neposredan problem koji eli da analizira. Predmet istraivanja mora da precizno izrazi namere i oekivanja istraivaa vezana za problem koji je odabrao.
Od toga kako je odabran i preciziran predmet istraivanja zavisie i vrednost
ukupnih rezultata istraivakog postupka. Predmet istraivanja mora da se operacionalizuje, da se izradi pojmovni okvir, da se objasne osnovni pojmovi (i njihovi
uzajamni odnosi) koji su u njemu sadrani. Ako se, na primer predmet istraivanja
odredi kao Svest mladih o ekolokim problemima na nekom podruju, onda je
potrebno objasniti ta se podrazumeva pod kategorijom mladi, koje su njihove
osnovne karakteristike, kako se formira njihova svest o neemu, ta utie presudno, zatim ta se misli pod ekolokim problemima, na koje dimenzije ekoloke
krize se misli, zato je to vezano sa kategorijom mladi, koje su osnovne karakteristike podruja i vremena koje istraiva posmatra.
3. Cilj istraivanja treba da odgovori na pitanje ta se eli postii preuzetim istraivakim postupkom i temom koja je naznaena i operacionalizovana u
predmetu istraivanja. Da li se eli opisati stanje neke pojave, problema u uoj
ili iroj okolini, ponaanje i karakteristike neke grupe, uloga pojedinca u nekom
dogaaju. Cilj moe da bude nauni i istraivaki doprinos nekoj oblasti ili teorijskom problemu, primena odreenog naunog saznanja. Takoe, cilj moe da
bude mobilisanje ili usmeravanje na neku drutvenu akciju, upoznavanje javnosti
(ne samo naune) sa stanjem i problemima u nekoj oblasti.
4. Postavljanje hipoteza. Formulisati hipoteze znai izneti neke pretpostavke o pojavi ili problemu koji smo odredili u predmetu istraivanja, a do kojih
smo doli kroz literaturu i na osnovu prethodnog ukupnog saznanja o tome. Putem
hipoteza istraiva iznosi odreene iskaze i probna objanjenja (kratka i koncizna) o osnovnim elementima i odnosima u okviru pojave koju istrauje. Hipoteza
direktno usmerava istraivanje na podruje koje je ranije navedeno. Hipoteza
daje zadatak istraivau (i istraivanju) da proveri da li su tani ti pretpostavljeni
odnosi i strukture. Hipoteze moraju da budu argumentovane teorijski (da je izvedena iz neke opte ili posebne teorije), logiki (procena relevantnosti za naznaeni
predmet istraivanja) i iskustveno (argumentovati ranijim istraivanjima na koja
se naslanja ili ve prikupljenom graom). Postoje tri vrste hipoteza: preliminarna
hipoteza (teza koja nije dovoljno argumentovana i precizno formulisana); radna
hipoteza (ona sa kojom zapoinjemo istraivanje iako nismo sasvim zadovoljni
njenom argumentacijom i preciznou); glavna hipoteza (hipoteza koja ispunjava
33
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
sve kriterije, argumentacije i preciznosti). Jedan od ciljeva istraivanja moe biti

dolaenje do glavne hipoteze.
5. Varijable ili promenljive su sve pojave koje se menjaju u svojstvima i stepenima ispoljavanja, svaka veliina koja raste i (ili) opada (Havelka,
Kuzmanovi, Popovi, 1998). Varijable se mogu podeliti na zavisne i nezavisne.
Nezavisne varijable su pojave za koje se zna ili se pretpostavlja da prethode
nekim drugim pojavama kao njihovi uzroci i uslovi nastajanja i ispoljavanja.
To su obino neke osobine, okolnosti, poloaji (u ranije pomenutom predmetu
istraivanja to su ekoloki problemi i ekoloka kriza). Zavisne varijable su one
pojave ili svojstava koja elimo da istraimo, upoznamo, sagledamo a koje su
posledice prethodno oznaenih kao nezavisne varijable (u odnosu na prethodno
to je svest mladih).
6. Tehnike prikupljanja podataka. Na osnovu predmeta istraivanja, njegove
operacionalizacije, ciljeva, zadataka istraivanja i postavljenog hipotetikog okvira,
biramo odgovarajue tehnike i instrumente kojim emo prikupiti relevantnu naunu
grau. Kada analiziramo pojavu u toku, akcenat stavljamo na posmatranje, anketiranje, analizu sadraja, eksperiment, statistiku analizu. Ako je re o nekoj tvorevini,
procesu ili instituciji dueg istorijskog trajanja onda emo uzeti u obzir i uporednu
analizu, klasifikaciju i merenje uz prethodno pomenute instrumente i tehnike.
7. Uzorak. Kod istraivanja koje se izvodi analizom pojava u toku posebno
je vano precizno i jasno odrediti uzorak koji e se u istraivanju koristiti. Od relevantnosti uzorka zavise rezultati koje emo dobiti posmatranjem, anketiranjem,
analizom sadraja. Opis uzorka podrazumeva njegovu reprezentativnost, prostor
i vreme, te socijalne, ekonomske, obrazovne. polne, psiholoke i druge karakteristike (ako se radi o nekoj drutvenoj grupi).
8. Analiza dobijenih rezultata. Ovo je kljuni deo svakog istraivakog
rada. Ovde je istraiva pred iskuenjem ta da uini sa prikupljenom empirijskom
graom. Prvo mora da konstatuje da li mu je ta graa potpuna i dovoljna, zatim da je
rasporedi po vremenu i prostoru prikupljanja i da je sredi kao bazu podataka. Kada
pree na analizu, prva faza je deskriptivni opis dobijenih podataka. Druga faza
predstavlja statistiku obradu i utvrivanje i prikazivanje (tabelarno, skalarno) svih
bitnih veza i korelacija izmeu pojava ili elemenata pojave. Trea faza je izvoenje
konanih stavova i njihovo obrazloenje o istraivanoj pojavi, utvrivanje da li su
potvrene hipoteze i da li je zadovoljen predmet i cilj istraivanja.
9. Zakljuak. Saeto, kratko i precizno istraiva iznosi osnovne rezultate
koje je njegova analiza dala i konstatuje njen doprinos odreenom naunom i
teorijskom podruju ili dotadanjem iskustvenom sadraju.
10. Literatura i prilozi. Na kraju istraivakog rada dolazi sreena literatura i prilozi (upitnici, ankete, dokumenti i delovi neke znaajne grae, tabelarni
prikazi i slino).
34

PREDLOZI ZA ANALIZU I RAZGOVOR NA VEBAMA
Analizirajte probleme vae generacije i napravite skicu za istraivaki projekat

koji bi predstavljao portret vae generacije
Analizirajte (s pozicije istraivaa) ulogu slenga i argona u komunikaciji meu

mladima.
Napravite istraivaki projekat na temu Koliko graani veruju medijima?
Kako bi ste koncipirali istraivanje na temu: Gubitnici u postsocijalistikoj

tranziciji
Kako izabrati profesiju za budunost?
Analizirajte antiglobalistike stavove, tenje i pokrete u svojoj sredini i

okruenju.
Dvojicu nabogatijih ljudi planete (Bil Geits i Voren Bafet) mui ozbiljan problem:
ta uiniti sa milijardama dolara koje poseduju?
Analizirajte problem prisutnosti strahova kod graana i napravite istraivaki

projekat?
Predloite nekoliko tema za analizu i istraivanje
Pitanja
1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
ta je predmet istraivanja u sociologiji?

Kako se moe osavremenjivati predmet istraivanja?
Osnovne karakteristike sociolokog metoda.
Koje su to faze naunog istraivanja?
Koje se tehnike i instrumenti primenjuju u sociolokim istraivanjima?
Znaaj posmatranja kao tehnike prikupljanja podataka.
Koje su prednosti i nedostaci upitnika i razgovora kao instrumenta u prikupljanju
podataka?
Koje su karakteristike uporedne analize kao postupka u istraivanju
Analiza sadraja kao istraivaki postupak.
Gde se i kada primenjuje studija sluaja (case study)?
Koje su to faze u istraivakom projektu?
35
III
DRUTVO
1. Pojam drutva
Poto je sociologija nauka o drutvu, drutvenim pojavama, procesima
i odnosima onda je potrebno da se to ire i preciznije upoznamo sa osnovnim
karakteristikama drutva, stavljajui akcenat na njegove savremene manifestacije.
Etimoloko poimanje rei drutvo vodi nas ka latinskoj rei socio (zdruiti, sjediniti, svezati), socius (drug, brat, zajedniki, saveznik, ortak), societas (zadruga,
savez, drutvo). Na isto nas upuuje i engleska re social (drutveni, drugarsko vee), society (udruenje, drutvo, javni ivot, socijalna sredina). U srpskom
jeziku re drutvo potie od korena drug (ovek blizak nekome po radu, zanimanju, oseanjima), drugarski (prijatan, prisan, predusretljiv), druina (skup
ljudi povezanih nekim zajednikim poslom ili zabavom), drutvo (skup ivih bia
vezanih istim nainom ivota, sluajan ili nameran skup vie lica, udruenje).
Ovaj opirniji navod etimolokog poimanja rei drutvo ima za cilj da ukae na
dvostruko znaenje pojma. Prvo je zdravorazumsko, a drugo nauno odreenje
pojma drutvo.
U naunom smislu, drutvo se odreuje kao totalitet drutvenih pojava,
procesa i odnosa. Drutvo je proizvod uzajamne delatnosti ljudi socijalne interakcije. Drutvo je i sloena ljudska zajednica nastala na bazi potreba i interesa.
Drutvo je, takoe, i najvii vid udruivanja ljudi radi opstanka i razvoja. U svim
ovim odreenjima uoavamo veze i odnose meu ljudima koje su trajnog karaktera, koje se prenose iz generacije u generaciju, menjaju i razvijaju. Drutvo
podrazumeva tvorevine, strukture, institucije, neophodnost, nunost, viestrukost,
raznovrsnost, uzajamnu upuenost, mnotvo interesa, ciljeva i zadataka.
Ljudsko drutvo je najbolje sagledati kao neprekidni i izukrtani kaleidoskop*
grupnosti, a ne kao pluralni sistem razdvojenih grupa.
Riard Denkins
profesor sociologije na Univerzitetu u efildu
U zadravorazumskom (laikom) poimanju, drutvo podrazumeva

udruenje ljudi radi ostvarenja jednog cilja ili zadatka (sportsko drutvo, kulturno*
Kaleidoskop je optika sprava koja se sastoji od jedne cevi sa obino est ravnih
ogledala, koja se spajaju svojim ivicama, ispod kojih predmeti (komadii raznobojnog stakla)
izgledaju umnoeni i pokazuju lepe figure koje se formiraju i stalno menjaju prilikom obrtanju
sprave oko dune ose.
36
DRUTVO
umetniko drutvo, privredno drutvo), povremeni susret radi zabave i razonode
(drutvo za igranje fudbala, za kafanu, za odlazak na sportske i druge priredbe), skup ivotinja radi zajednikog opstanka (drutvo pela, mrava), razliita
udruenja ljudi zbog nekog specifinog interesovanja (drutvo za zatitu reka,
ugroenih ivotinja, retkih biljaka). U ovom sluaju drutvo ne podrazumeva
strukturisane i trajne odnose, ne ukljuuje pojave i tvorevine, institucije, ne podrazumeva nunost i uslovljenost. Upotreba pojma drutvo u ovim primerima
vie je lingvistiki problem, nedostatak odgovarajuih termina, ekonominost
jezika, njegova argonska upotreba, proizvod spontanosti i modernih, komotnih
jezikih i komunikacijskih odnosa.
2. Opte, posebno i pojedinano drutvo

Kada se upotrebljava pojam drutvo najee se misli na opte drutvo
ili drutvo uopte. To je misaona, teorijska, apstraktna kategorija i zato je esto
nerazumljiva. Zbog toga je i njena upotreba u zdravorazumskom (laikom) smislu
tako esta. Drutvo, kao jedan od osnovnih pojmovno-kategorijalnih elemenata
sociologije, nastaje kao rezultat naunog i metodolokog postupka (analitiko
sintetikog). Drutvo podrazumeva najbitnije zajednike karakteristike svih
poznatih manifestacija drutva u prolosti i sadanjosti. Najoptije shvaeno,
postoje tri zajednike (minimalne) sfere drutva u svim njegovim prostornim i
vremenskim pojavljivanjima i manifestovanjima. To su ekonomija, organizacija
drutva i kultura. Svako drutvo je moralo da ima neki nain rada, privrede, ekonomije. Ono je, takoe, moralo da se organizuje da bi opstalo (vri podelu rada i
uloga, odbranu, zatitu, razvija pravni i politiki poredak). I na kraju, drutvo je
razvijalo kulturu kao trag o svom postojanju.
Kada se na ova tri elementa, koja podrazumeva drutvo uopte, dodaju
kategorije prostor i vreme, onda se prelazi na nivo posebnog drutva. Tako se
sputamo sa nivoa teorijske apstrakcije na konkretno istorijska i iskustvena
polja. Posebno drutvo ukljuuje zajednike karakteristike koje su dominirale
(dominiraju) kod veeg broja pojedinanih drutva u odreenom duem vremenskom periodu i irem prostoru. U istorijskom smislu takvi primeri su bili
robovlasniko drutvo, feudalno drutvo, kapitalistiko drutvo, socijalistiko
drutvo . Ali danas govorimo i o islamskom drutvu, afrikom drutvu, zapadnom drutvu, balkanskom drutvu. Sva ova drutva podrazumevaju odreen broj
zajednikih karakteristika (nivo teorijskog uoptavanja), ali i konkretne pokazatelje u prostoru i vremenu, koji ih jasno odvajaju (ekonomski, politiki, kulturno)
od neke druge skupine drutava.
37
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Kreui se teorijskom lestvicom od opteg, preko posebnog, dolazimo i

do pojma pojedinano drutvo. Pre toga mora se rei, da se posebna drutva nisu
smenjivala kao na traci, ve da je tu re o prelaznim periodima u kojima su
uporedo egzistirale (egzistiraju) razliite forme i oblici posebnih drutava. Jedna
su nastajala, dok druga jo nisu nestala. Imamo i primere drutava koja nisu nikada
prela od pojedinanog ka posebnom tipu drutva, iako su tu tenju ispoljavala
(rimsko carstvo, mongolsko carstvo, otomanska imperija), to su drutva zaustavljena (zaleena) u vremenu. To su bila prilino izolovana, samodovoljna drutva.
Kontaktirala su sa drugim drutvima uglavnom preko osvajanja (imperijalistikih
tenji). Kada govorimo o pojedinanom drutvu, onda imamo u vidu drutvo koje,
posmatrano u duem vremenskom periodu, sainjavaju ljudi sa istim ili veoma
slinim karakteristikama (antropolokim, socijalnim, kulturnim) na istom prostoru, a te ih karakteristike jasno odvajaju od drugih ljudi i drutava u njihovom
neposrednom okruenju. Tako govorimo o grkom, francuskom, ruskom, egipatskom, ileanskom drutvu. Za neka drutva se smatra da su prola kroz ceo istorijski period ( grko, kinesko, egipatsko), dok su druga nastala tek posle feudalizma
(ileansko, severnoameriko).
Kada danas govorimo o pojedinanim drutvima, onda ih posmatramo
kao drutva koja vie nisu izolovana, zatvorena, upuena na uzak krug drugih
drutava, ve o drutvima koja su sve vie povezana i upuena jedna na druge.
Pronalaze sve vie elemenata koji ih ine slinim, i sve vie potreba i interesa da
grade iru zajednicu i ponovo vraaju krug ka posebnim drutvima, da bi, moda,
formirala i jedno zajedniko drutvo.
3. Odnos drutvo pojedinac

Drutvo nije nikakav prost zbir pojedinaca, ve ukupnost odnosa koje
ljudi grade idui za svojim potrebama, interesima i vrednostima. Zbog toga je
veoma vano kakvi e ti odnosi biti, kakva e biti drutvena klima, drutveni
milje u kome ovek moe (ili ne moe) da razvija svoje sklonosti i sposobnosti, da
kreira, da bude slobodan i odgovoran da bude ovek. Postoje tri osnovne i vane
situacije odnosa izmeu oveka i drutva, kao dva subjekta, autonomna u svom
delovanju i aktivnostima, ali istovremeno, sijamski povezana i uslovljena.
Prvo, drutvo je esto nadreeno pojedincu, ono je samostalna odvojena sila iznad oveka. Drutvo svojim karakteristikama, formom i manifestacijama sputava oveka, potiskuje, zatvara. ovek se osea nesigurnim, frustriranim, izgubljenim, osea fiziku i duhovnu teskobu. Takva drutva su zatvorena,
bez dinamike, bez perspektive, obino siromana i nerazvijena, njima dominira
38
DRUTVO
neka ideologija (komunizam, nacionalizam, verska ideologija). U tom sluaju
kolektivni identitet dominira nad individualnim. Drutvo i zajednica (njihovi interesi i potrebe) imaju prioritet nad pojedincem. Pojedinac je izgubljen, otuen,
doivljava drutvo kao neto strano, tue.
Drugi odnos drutvo pojedinac ogleda se u nadreenosti pojedinca (pojedine linosti) drutvu. Pojedinac se svojim poloajem ulogom i moi, koju je
stekao u drutvu, izdie iznad drutva. Drutvo postaje poligon njegovih
elja, motiva, ambicija, akcija i namera. Sve se stavlja u funkciju i u slavu
nekog voe, nezamenjive linosti. Svojim karakteristikama i limitiranim dometima pojedinac sputava razvoj drutva, ili ga svojim avanturistikim postupcima
odvodi u stanje krize, sukoba, pa i katastrofe. U istoriji su poznati primeri linosti
koje su podredile drutvo svojim linim interesima i ambicijama ( Dingis Kan,
Aleksandar Makedonski, Hitler, Staljin).
Trea situacija u kojoj se moe pratiti odnos izmeu drutva i pojedinca,
jeste odnos u kome i drutvo i pojedinac zadravaju odreeni stepen autonomije i
specifinosti, ali na taj nain da jedno drugo ne ugroavaju i ne sputavaju. Drutvo
ima svoje nune specifinosti, posebne karakteristike kao kolektivni subjekt u koje
se ovek uklapa (nasleena i dostignuta pravila ponaanja i zajednike obaveze).
Na drugoj strani ovek zadrava svoje specifinosti i autonomnost, neka prirodna svojstva ili razvijene potrebe koje se ne mogu sasvim uniformisati i koje
ostaju svojstvo svake individue, bez obzira na karakter i sposobnosti konkretnog
drutva. Samo uz naglaeni stepen specifinosti i autonomnosti u odnosima, usvajanju neophodnih, civilizacijski razvijenih pravila i odnosa, drutvo i pojedinac
mogu skladno funkcionisati. Osnovna poluga tog skladnog odnosa jeste uzajaman
i reciproan odnos izmeu obaveza i odgovornosti (odgovorno drutvo odgovoran ovek, pojedinac).
4. Razliita stanja kroz koja prolazi drutvo

Drutvo u svom istorijskom razvoju prolazi kroz razliita stanja koja
oznaavaju njegove dominantne karakteristike i forme ispoljavanja, razvoja i
odranja, a prema kojima se ono prepoznaje spolja i legitimie prema svom uem
i irem okruenju. Ovde emo to izloiti kroz nekoliko karakteristinih primera.
Statina (status quo) drutva su ona koja zadravaju isti stepen razvoja i drutvenih
odnosa u duem vremenskom periodu. Sumnjiava su prema promenama i inovacijama i prilino zatvorena. Dinamina drutva, unose stalne promene i inovacije (ekonomske, politike, kulturne), u njima je prisutna socijalna pokretljivost. Ona su otvorena i privlana, podsticajna za razvoj i kreativnost, brzo se
prilagoavaju nastalim promenama unutar sebe i u okruenju.
39
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Progresivna drutva se istiu posebno ekonomskim i nauno-tehnolokim

napretkom (ranije industrijskim, danas postindustrijskim, informatikim). Sama
kreiraju i podstiu inovacije, ali usvajaju novine i od drugih drutava i uvek
tee da su meu prvima po ekonomskom i tehnolokom napretku. Zaostala (regresivna) drutva uvek kasne sa prihvatanjem ekonomskih i tehnolokih novina.
Sumnjiavo i skeptino prilaze svim inovacijama. Prihvataju ih na kraju njihovog
tehnolokog veka. Kaskaju za korak iza ostalih i uvek zaostaju, to se odraava
i na njihovo ukupno stanje.
Moderna drutva su ona drutva koja, pored dinaminosti i tehnikog
progresa, obuhvataju i savremena dostignua i napredak i u ostalim oblastima,
a posebno u oblasti kulture, stila i naina ivota. U tim drutvima se razvija
kreativnost i stvaralaki duh, razvijaju se nove i obogauju postojee ljudske
potrebe. U njima su prisutni novi trendovi u umetnosti, muzici, knjievnosti,
nauci, modi. Tradicionalna drutva sporo i teko prihvataju kulturne inovacije.
Ona odbacuju nove stilove, posebno u umetnosti, muzici i modi. U svaki pokuaj
unoenja novog u oblasti kulture upliu se ideoloki stavovi o naruavanju
tradicije i gubljenju veza sa prolou, slabom uvanju korena i ugroavanju
etnikih, verskih i nacionalnih interesa.
Razvojna drutva se poznaju po svom stalnom napretku i razvoju, kako
u statistikom pogledu, tako i unutranjem oseaju sigurnosti, slobode, dostojanstva, samopouzdanja i poverenja njihovih lanova. Opadajua drutva su ona
drutva koja ne mogu da zadre u duem vremenskom periodu nikakve pokazatelje napretka i razvoja do koga su u jednom trenutku bila dola, neto zaslugom
neke svoje posebne generacije, neto ukupnim drutvenim okolnostima koje
su u okruenju u tom vremenu vladale. Ta drutva se stalno kreu po amplitudi
kraeg uspona i dueg pada. Ta drutva esto ulaze u stanje entropije (gubljenja drutvene energije, koja se ne moe vie povratiti). Najvei stepen opadanja
takvih drutava jeste ulazak u stanje anomije. Pojam anomija u sociologiju je uveo
Emil Dirkem. Time se opisuje stanje dezorganizacije drutva, odsustvo regularnih
pravila i funkcija. To je stanje kada nema meusobne saradnje i tolerancije meu
ljudima i drutvenim grupama, kada se gube prethodne vrednosti i sve ono to
je odravalo drutvo kao celinu, kada nema kolektivne svesti i odgovornosti za
nastalo stanje. Anomija nije potpuno odsustvo drutvenog regulisanja odnosa i nepostojanja normi, ve stanje u kome su norme u neskladu sa drutvenim prilikama,
kada su neodgovarajue, kontradiktorne, nelegitimne, kada unose zabunu meu
graane i ine ih dezorijentisanim. Graani su zbunjeni, ne znaju da li da potuju
norme koje su neproduktivne. Norme idu na jednu stranu, a graani na drugu.
Ovo stanje nastaje prilikom naglih drutvenih promena, velikih drutvenih potresa
i kriza (revolucija, graanskih ratova, etnikih i politikih sukoba). Takvo stanje
moe da nastupi i prilikom naglog zaokreta u razvoju drutva (promene ekonom40
DRUTVO
skog, politikog sistema i ideologije). U takvom drutvu ljudi gube kolektivni i
individualni identitet, ive u frustriranom i fobinom stanju, nemaju poverenja,
ele da pobegnu to dalje od takvog stanja. U takvom drutvu se razvija kriminal,
nasilje, samoubistvo i druge pojave socijalne patologije.
5. Otvoreno i zatvoreno drutvo

Otvorena drutva su ona drutva koja razvijaju sve vidove unutranje i
spoljanje komunikacije. Unutranja otvorenost drutva znai svestranu komunikaciju izmeu pojedinaca i grupa, grupa i drave, politikih institucija i organizacija. Otvorena ekonomija podrazumeva slobodno, liberalno trite, savremenu
tehnologiju, nemeanje drave u privredu i poslovne odnose, konkurenciju, visoke
(meunarodne) standarde i kvalitet robe i usluga. Otvorena ekonomija unutar znai
slobodan pristup graana finansijskim, investicionim i organizacionim centrima,
sigurno vlasnitvo, preduzetniki duh. U odnosu prema okruenju otvorena ekonomija znai otvoreno trite, bez monopola, protekcionizma i dampinga, bez
velikih carina i drugih oblika zatite lokalnih kompanija i trita.
Otvoreno drutvo se karakterie dinaminim socijalnim odnosima,
visokom socijalnom mobilnou praenom dobrim ivotnim standardom. Graani
imaju mogunost da nalaze zaposlenje, menjaju poslove i profesije, ispoljavaju
svoje radne i stvaralake potencijale. Kulturna otvorenost oznaava slobodno
i kreativno stvaralatvo, protok ideja, stavova i miljenja, slobodan pristup
graana kulturnim institucijama, usvajanje novih kulturnih stilova i umetnikih
trendova. Kulturna saradnja i razmena ideja, stvaralatva i kulturnih tendencija sa uim i irim okruenjem. To dalje podrazumeva i prihvatanje tehnikih
inovacija ( Internet komunikacija). Otvoreno drutvo podrazumeva visok stepen
slobode, pravo i mogunost izbora, pravo i mogunost uea graana u svim
drutvenim tvorevinama i institucijama. Podrazumeva toleranciju, politiki pluralizam, civilno drutvo, kvalitetno informisanje i slobodne medije.
Zatvoreno drutvo je ono drutvo koje se svojim odnosom prema graanima
i prema okruenju pretvara u izolovano i samodovoljno drutvo. U istoriji se
pominje primer stare Kine iz vremena dinastike vlasti, primeri raznih istonih
despotija, kao i primer Indije, sa njenom kastinskom strukturom. Zatvoreno
drutvo se moe poznati prvo po svojoj ekonomskoj zatvorenosti, koju karakterie
autarhina (samodovoljna) privreda, stalni dravni intervencionizam i dominacija
politikih struktura i vlade nad privredom i ukupnim ekonomskim tokovima. U
tom drutvu nema pluralizma svojine (posebno zatite privatne svojine), slobodnog trita, preduzetnikog duha i inicijative u poslovanju. Slaba tehnoloka razvijenost uslovljava proizvodnju slabog kvaliteta iji se proizvodi koriste samo u
41
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
lokalnim okvirima. Ekonomska razmena sa okruenjem u ovom drutvu je pod

strogom kontrolom drave, a tu su i visoke carinske stope i drugi vidovi zatite
domae privrede.
Zatvorenost jednog drutva ogleda se i u njegovoj socijalnoj statinosti,
odnosno slaboj socijalnoj mobilnosti ( drutvo je podeljeno na mali broj bogatih i
povlatenih slojeva, elita i veinu siromanog stanovnitva). Tu je i politika zatvorenost, koja se moe pratiti kroz odsustvo politikog pluralizma i politikih
sloboda, a tamo gde imamo poetke politikog pluralizma, on se odvija kroz stalne
sukobe i nemire, kroz smene politikih reima i izmene politikih pravila. Posebno
je karakteristina ideoloka zatvorenost ovih drutava, odnosno dominacija ideologije u unutranjoj i spoljanjoj komunikaciji (komunizam, nacionalizam, verska
ideologija). Postoji i kulturna zatvorenost (otpor prema kulturnim uticajima spolja
i kulturnom pluralizmu unutra), koja se danas moe pratiti kroz protok kulturnih
tekovina (knjige, filmovi, muzika, odevanje, Internet). Na kraju se moe rei da je
osnovni uzrok i posledica zatvorenosti jednog drutva psiholoka zatvorenost, strah
od promena, nepoverenje, sindrom stalnog prisustva neprijatelja (unutranjih i
spoljnih) i odsustvo samopouzdanja, vlastitih sposobnosti i uticaja u okruenju.
6. Tipovi savremenih drutava

6.1. Industrijsko drutvo
Industrijsko drutvo je obeleilo kraj XIX i vei deo XX veka. Ono je
donelo velike i nagle promene u drutvu, koje se ogledaju prvo u stalnom smanjenju udela poljoprivrede u ukupnom nacionalnom dohotku i poveanju udela i
znaaja industrije. Industrijsko drutvo prati masovna proizvodnja, veliki utroak
energije i sirovina, te stalno proirenje trita i poveanje proizvodnje (jedno
drugo uslovljavaju). Industrijsko drutvo je praeno stalnim tehnolokim napretkom i urbanizmom, razvojem velikih gradskih centara i njihovom dominacijom
u ekonomskom, administrativnom, politikom i kulturnom pogledu. Industrijsko
drutvo karakterie razvoj velikih, multinacionalnih kompanija koje dele trite i
ostvaruju monopol na irem podruju.
U socijalnom pogledu industrijsko drutvo menja navike i nain ivota
ljudi. Stvara se ogromna radnika klasa, a smanjuje seljatvo. Ubrzano se razvijaju novi socijalni subjekti, kao to je klasa veoma bogatih, zatim srednja klasa,
kao i mase osiromaenog (proletarizovanog) stanovnitva. Sve ovo je praeno
velikim stepenom migracija (iz sela u grad, iz nerazvijenih krajeva u razvijene) i
socijalnih, kulturnih i psiholokih problema koje one sa sobom nose. Industrijsko
drutvo donosi i poveanje ukupnog standarda graana u razvijenim zemljama.
42
DRUTVO
Time se poinje praviti razlika i distanca izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja,
onih zemalja koje su kasnije ule u proces masovne industrijalizacije ili su iz
njega potpuno izostale.
Industrijsko drutvo razvija potroaku kulturu i logiku, kao uslov masovne
proizvodnje i irenja trita. Kultura poprima obeleje masovne kulture, gde
vladaju trini, umesto umetnikih kriterija i vrednosti. Osnovna negativna posledica industrijskog drutva jeste naruen odnos sa ovekovom prirodnom sredinom, odnosno stvaranje ekolokih problema ekoloka kriza. Postoji miljenje
da se za industrijsko drutvo moe rei da je donelo mnogo prednosti (ekonomski,
tehnoloki i komunikacijski napredak u celini), ali i jednu znaajnu suprotnost:
suprotnost prirode i drutva, kao svoje sutinsko obeleje.
6.2. Postindustrijsko drutvo
Od kraja 60-tih godina XX veka u sociolokoj literaturi se pojavljuje
termin postindustrijsko drutvo, kao drutvo koje se po svojim karakteristikama
sve vie razlikuje od prethodno opisanog industrijskog drutva. U ekonomskom
pogledu dolazi do pomeranja od preraivake i klasine industrije (i rudarstva)
ka sektoru usluga (tercijarnom sektoru). To dovodi do promena u strukturi rada i
zapoljavanja (fiziki rad se smanjuje, a poveava udeo intelektualnog rada),
kao i do promena u strukturi investicija (kapital se seli ka servisnoj ekonomiji,
gomila se investicioni kapital i investicioni subjekti, formiraju se i kolektivni investicioni subjekti, kao to je penzioni fond). Disperzija svojine postaje glavna
karakteristika i promena u svojinskim odnosima. Razvijaju se akcionarska drutva
i iri krug vlasnika akcija. Akcije se usitnjavaju, a berza postaje osnovno merilo i
posrednik u promeni vlasnitva.
Postindustrijsko drutvo poveava znaaj, ulogu i uticaj multinacionalnih kompanija (megakompanija) i ekonomskih integracija. Vlada miljenje da
savremenom ekonomijom dominira (diktira uslove) 100 do 200 najveih megakompanija i slinih integrisanih privrednih celina. Brz nauno-tehnoloki progres
i napredak postaju glavno obeleje postindustrijskog drutva. Razvijaju se nove
privredne grane i one postaju pokreta i motor ukupnog razvoja drutva (informatika, telekomunikacije, biotehnologija, vetake sirovine). Ubrzava se razvoj
nauke i snano jaa uticaj naunih i istraivakih centara.
Nuno dolazi do promene u organizaciji rada. Razvijaju se manje poslovne
celine, veoma fleksibilne i sposobne da odgovore novim tehnolokim i organizacijskim uslovima. Funkcija menadmenta dobija istaknuto mesto u savremenoj organizaciji i strukturi rada. Marketing i razliiti oblici promocije proizvoda i usluga
predstavljaju uslov irenja trita i stvaranja novih proizvoda.
43
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Socijalna struktura se ubrzano menja. Smanjuje se radnika klasa (posebno

u industriji i rudarstvu). Poveava se broj zaposlenih u uslunom sektoru. Poveava
se srednja klasa, ali raste broj nezaposlenih i broj marginalnih siromanih slojeva
(neobrazovani, imigranti). Ukupan ivotni standard se poveava. Bogati slojevi
i bogati pojedinci se sve vie primeuju. Postindustrijskim drutvom dominira znanje, obrazovanje i informacije. Oni su uslov stvaranja novog bogatstva,
pojedinanog i drutvenog - ak vie nego to je to nekada bilo samo vlasnitvo nad
preduzeem i sredstvima za proizvodnju. Ideje, informacije i znanje postaju izvor
moi i bogatstva. Postindustrijsko drutvo je potvrdilo stalnu tenju da se skrati
put od ideje do bogatstva, statusa i moi. Primer Bila Gejtsa to najbolje ilustruje.
Postindustrijsko drutvo razvija politiki pluralizam, civilno drutvo, graanske
inicijative i pokrete. Dinamian razvoj i korenitost socijalnih i kulturnih promena
naveli su neke teoretiare da tragaju za posebnim terminom koji bi izrazio sutinu
svih tih promena: tehnotronsko drutvo (Zbignjev Beinski); programirano
drutvo (Alen Turen); postkapitalistiko drutvo (Piter Draker); doba informacija (Frensis Fukujama).
6.3. Globalno drutvo
Danas se sve vie govori o procesu globalizacije i njenim pozitivnim
i negativnim karakteristikama. Za jedne je globalizacija oblik integracije i napretka savremenog sveta, a za druge bauk koji krui svetom i ugroava male
drave, nacije, jezike, vere. Globalizaciju su pokrenule ekonomske potrebe savremenog drutva. Pre svega, potreba za integracijom trita, tehnologija i finansija.
Globalizacija se kree u nekoliko koncentrinih ekonomsko-tehnolokih krugova
koji se oznaavaju kao regionalno povezivanje drava, kao regionalne integracije.
Spor oko pojma globalizacije, njene uloge i znaaja nastaje zbog razliitog gledanja na samu globalizaciju. Jedni je vide kao proces koji se namee odozgo, od
strane visokorazvijenih zemalja uz pomo meunarodnih institucija (UN, MMF,
SB, STO, NATO), kao nametanje novog svetskog poretka, novog imperijalizma. Drugi vide globalizaciju kao nuan proces, nastao na bazi razvoja i irenja
potreba za ekonomskim, tehnolokim i socijalnim progresom. Dakle, kao proces
irenja i razvoja drutva odozdo. Preciznije reeno kao horizontalno irenje
drutva. U ovom drugom smislu globalizacija je proces ije korene i poetke nalazimo ranije u istoriji i nije nikakav hir jedne ili vie razvijenih drava, ili
jedne svetske sile.
Globalizacija je manifestacija, pojavljivanje globalnog drutva (svetskog
drutva). Pojam globalno drutvo se u sociologiji, esto, upotrebljavao (upotrebljava) pogreno (naalost, i od strane teoretiara sa velikim stvaralakim opusom
44
DRUTVO
i znaajnim idejama). Ta greka se ispoljavala i ispoljava na dva naina: jedanput se pod globalnim podrazumeva opte drutvo (drutvo uopte), kao teorijski
pojam, misaona konstrukcija (kao to smo objasnili na poetku ovog poglavlja);
drugi put se pojam globalno upotrebljava kada se eli objasniti neka opta karakteristika pojedinanog drutva (na globalnom nivou srpskog drutva, ili globalno indijsko drutvo). Pojam globalno moe se upotrebiti samo (da bi bilo
teorijski precizno) na one manifestacije koje se ispoljavaju na nivou globusa
(kao simbola zemlje, ukupnosti naeg realnog ivota), ili na nivou karte sveta,
kao razvuenog globusa, dakle, na svetskom nivou. Ako se posluimo etimologijom onda nas to upuuje na francusku re globe (kugla, zemljina kugla,
zemlja, globus), ili global (celokupan, ukupan, sveopti). Naravno, treba se podsetiti i latinske rei globosus, globus (okrugao, lopta, kugla).
I ovo etimoloko tumaenje nam sugerie da su jednostrana ona shvatanja
koja pod pojmom globalno podrazumevaju jedno drutvo u njegovim teritorijalnim i istorijsko-vremenskim granicama oznaenim kao drava, oblik vlasti,
politiki sistem, stanovnitvo (vedsko drutvo, japansko drutvo). Isto se moe
rei i za upotrebu pojma globalno, kao sinonim za opte drutvo (drutvo uopte)
jer ono nema realnu egzistenciju, dok pojam globalno upuuje na neto to egzistira na globusu u vreme kada o tome govorimo. Globus (karta sveta),
kao simboliko znaenje pojma svet, je realan prostor na kome se mogu pratiti
pojave, procesi, dogaaji.
Globalno drutvo je drutvo u nastajanju, potencijalno, mogue drutvo,
drutvo u izgradnji na nivou globusa. To je tendencija ka integraciji svih
pojedinanih, savremenih drutava uokvirenih granicama nacionalnih drava.
Sada emo razmotriti osnovne konstitutivne, gradivne i integrativne elemente globalnog drutva. Njegov osnovni element je ekonomija, slobodno i integrisano svetsko trite. Izgradnja takvog trita je poela. Globalni ekonomski trendovi se stvaraju kroz ubrzanje meunarodnih tokova kapitala. Finansije
postaju digitalne, virtuelne. Sve se odvija velikom brzinom. Berze i drugi
oblici protoka kapitala stalno rade i dostiu do svake take na globusu. Novac
se, sve vie, pretvara u informaciju. U privredi i poslovanju odvijaju se ukrupnjavanja i megaintegracije. Stvara se mrea kompanija i privrednih integracija, povezivanja privrednih i poslovnih subjekata. U razvoju globalne eko
Globalno drutvo se u slikovitom i figurativnom smislu moe porediti sa nekom velikom
graevinom ije se konture vide, fundament je postavljen, zavreni su zemljani radovi, nazire
se dovretak prizemlja i postavljeni su stubovi i konture prvog i narednih spratova. Kada se
gleda sa srtane vidi se da je u pitanju graevina, ne zna se njena konana vliina, vreme izgradnje
ni konana namena.

Mrea je paradigma globalnog drutva, sve se povezuje u mreu (ne samo u ekonomiji),
umreava, premreava.
45
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
nomije odluujuu ulogu imaju transnacionalne kompanije. Sam podatak da je

godinji promet pojedinih multinacionalnih kompanija vei od bruto nacionalnog proizvoda veine nacionalnih drava, govori o njihovoj moi i uticaju na
drave, vlade, teritorije. Vaan je podatak da 100 najveih kompanija kontroliu
oko 70% svetske trgovine. Razmena tehnologija i njihovo irenje takoe se
ubrzava. Tehnologija se ujednaava, standardizuje, postaje dostupna i primenjiva u svim drutvima i u razliitim uslovima (informatika, telekomunikacije). Ubrzavaju se i umnoavaju tokovi roba (Internet trgovina, DHL-isporuka,
proizvodnja tamo gde ima najvie interesovanja za odreenu vrstu proizvoda).
Najbolji pokazatelj kontura globalnog drutva jesu regionalne ekonomske
integracije, ekonomski blokovi (EU, APEC-azijskopacifika koopetracija,
NAFTA - severno i junoamerika ekonomska saradnja, ASEAN grupa azijskih zemalja). U okviru ekonomske globalizacije treba pratiti i nove principe
u upravljanju, menadmentu i marketingu, koji postaju standardni i primenjivi
u svim uspenim ekonomijama i slobodnim ekonomskim prostorima.
Globalno drutvo se razvija i na planu socijalnih odnosa. Poveava se
ukupan standard (meren na nivou svetskog proseka), poveava se socijalna mobilnost, stvaraju se uslovi u kojima dolazi do breg kretanja ljudi, radi boljeg
zaposlenja i kreativnijeg rada (re je o onima sa znanjem i informacijama). iri
se preduzetniki i poslovni duh i prema zatvorenim i nerazvijenim drutvima.
U ekonomski razvijenim prostorima formira se dvotreinsko drutvo (dve
treine graana je u stanju od solidnog do bogatog, jedna treina od solidnog do siromanog materijalnog stanja). U nerazvijenim podrujima takoe
postoji dvotreinsko drutvo, ali sa obrnutim proporcijama od prethodnog.
Globalno drutvo e se uvrstiti kada postigne nivo globalnog dvotreinskog
drutva prema proporcijama iz prvog primera (ekonomski razvijeni prostori).
Politika globalizacija ce ogleda u izgradnji politikog pluralizma, odnosno
odreenih standarda u politici, u razvijanju demokratije i demokratskih procedura, u potovanju ljudskih prava, u izgradnji pravne drave, u razvoju
drutvenih pokreta i civilnog drutva irom globusa, u uklanjanju nedemokratskih, militaristikih i totalitarnih reima. Pored ekonomske oblasti,
kultura je sledee podruje na kome je uoljivo formiranje globalnog drutva.
Osea se potreba za jednim jezikom, kao sredstvom globalne komunikacije
( za sada engleski ostvaruje najvie pretenzije). Obrazovanje se standardizuje
i postaju sve dostupniji rezultati i principi modernog i uspenog obrazovanja.
Nauna znanja se stalno ire i postaju dostupna velikom broju korisnika. Ona
utiu, pokreu i pomau savremenom oveku da se bolje snalazi i uspenije
izbori sa problemima i pitanjima od lokalnog do globalnog nivoa. Mediji,
informacije i komunikacije su onaj deo kulture koji predstavlja najznaajniji
instrument izgradnje globalnog drutva.
46
DRUTVO
Globalno drutvo mora da ima i svoje globalne resurse i da vodi
domainsku brigu o njima. Takvi resursi su stanovnitvo, energetski resursi i
sirovine, ekoloki prostor, voda, atmosfera, kulturna, ekonomska i nauna dobra
na celom prostoru globusa. Postoji i jedan resurs koji se stie i poveava svakim
danom, to je svest o potrebi, a ne samo neminovnosti, izgradnje globalnog drutva,
svest o globalnom oveku i njegovim globalnim potrebama i interesima.
Posledice razvoja globalnog drutva. Kako svaki razvoj i izgradnja imaju
svoje dobre i loe strane, tako i izgradnja globalnog drutva ima svoje negativne
posledice. Prva posledica se odnosi na razvoj i ulogu nacionalnih drava (dravanacija). Menja se pojam i shvatanje suvereniteta (unutranjeg i meunarodnog)
pojedinanih drava, te znaaja, uloge i uticaja tih drava u bliem i daljem
okruenju. Nacije i nacionalni odnosi, poloaj etnikih grupa, patriotizam, identitet, sve dobija drugaiju dimenziju i posmatra se kroz prizmu saradnje, uzajamnih odnosa, tolerancije i integracije. Ako je re o suprotnom kretanju onda se male
drave, nacije, etnike grupe pojavljuju kao velika prepreka razvoju globalnog
drutva. Ovo ve danas izaziva razliite reakcije, strahove, nepoverenje, postaje
motiv za otpor globalizaciji (razvija se teorija zavere i sindrom rtve), za
nastup dezintegrativnih, separatistikih i tribalistikih tenji i pokreta.
Nejednaka raspodela ekonomskih dostignua i bogatstva, nejednak ekonomski razvoj i nejednaka raspodela sirovina i resursa, predstavlja sledeu
posledicu, problem i prepreku razvoja globalnog drutva. U tom kontekstu se
postavlja kljuno socijalno pitanje globalnog drutva: kako amortizovati naraslo
svetsko siromatvo koje postaje tako vidljivo i gotovo nepodnoljivo. Razvoj globalnog drutva ostavlja posledice i na brojne druge drutvene grupe i institucije
(porodica, verske grupe, kole). Uporedo sa razvojem globalnog drutva razvija
se i globalno varvarstvo (kriminal, terorizam, trgovina nedozvoljenim sredstvima, opasnim materijama i belim robljem, ratne pretnje i rat, eksploatacija
ena i dece, ekoloki problemi, javni moral). Jedna od znaajnih posledica razvoja
globalnog drutva i globalizacije jeste i nestrpljenje koje ta pojava izaziva kod
nekih politikih i ekonomskih centara moi. Oni hoe da ubrzaju taj proces,
da se nametnu kao lideri globalnog drutva, da iskoriste sve poetne pozicije i
prednosti, da ostvare monopol na globalizaciju. To izaziva sasvim realne i
oekivane reakcije onih koji najvie trpe i koji su u autsajderskoj poziciji u
odnosu na sadanje glavne tokove globalizacije.
Ve su se legitimisali protivnici globalnog drutva u vidu brojnih
antiglobalistikih pokreta, zemalja i vlada, koje otvoreno govore o potrebi su
Antiglobalistiki pokreti postaju sve masovniji I sve ee organizuju svoje manifestacije. Poznati su pokreti Seljaka konfederacija voa oze Bove, francuski farmer koji se sma-
47
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
protstavljanja globalizaciji, svrstavajui je pod pojam novi svetski poredak,

koji se namee malima i nemonima. Zatim tu su i male nacije i velike vere (islam
posebno), te mnotvo drugih grupa koje se oseaju ugroenim u svom autonomnom ivotu i podrazumevajuoj slobodi. Poseban vid otpora razvoju i napretku
globalnog drutva i globalizaciji jeste globalofobija ( stanje u kome se a priori
iri neumeren i nerealan strah od globalizacije). Postoji jo jedna specifina opasnost (delegitimizacija), koja dolazi od samog naina i postupka izgradnje globalnog drutva, ubrzanja globalnih procesa i realnih tekoa koje iz toga izviru
opasnost zvana globalizam (pretvaranje procesa globalizacije u ideologiju kao
to je to bio komunizam, nacionalizma, lokalizam).
Postoji mnotvo pitanja i problema na koje treba odgovoriti u daljnjem
razmiljanju i istraivanju teme oznaene pojmom globalno drutvo. Jedno od njih je i
pitanje: kako formirati institucije globalnog drutva? Da li od postojeih meunarodnih
organizacija mogu postati institucije globalnog drutva (UN, MMF, SB, STO,
UNICEF)? Ko bi mogli biti kontrolori razvoja institucija globalnog drutva (nevladine organizacije, graanski svetski parlamenti, drutveni pokreti, znaajne linosti)?
Kako ostvariti globalno partnerstvo i globalnu zatitu (borba protiv kriminala i terorizma, globalno partnerstvo za pitku vodu, zdravu ivotnu sredinu, protiv nasilja,
siromatva)? Kako reiti problem globalnih sudova i globalne pravde?
6.4. Drutvo u tranziciji.
Sama re tranzicija podrazumeva prelazak ili prolazak kroz odreeni
prostor, savladavanje odreenog rastojanja u vremenu i prostoru. Drutvo
u tranziciji je pojam koji je u literaturi i u svakodnevnom ivotu aktuelizovan tokom 80-tih godina dvadesetog veka kada se poelo govoriti o tranziciji
najpre latinoamerikih vojno-puistikih i populistikih reima , a potom i
istonoevropskih komunistikih sistema i socijalistikih drutava ka demokratiji
i trinoj ekonomiji. Drutvo u tranziciji je svako drutvo koje se nae u stanju
oslobaanja od diktature (panija, Portugalija, Grka tokom 70-tih godina XX
veka), totalitarizma, kolonijalizma. To je stanje kada se raspadne jedan sistem
drutvenih odnosa (iscrpi svoje unutranje pokretake snage i ivotne sokove ili
bude sruen dejstvom unutranjeg ili spoljanjeg faktora), a jo nije uspostavljen
tra jednim od lidera ukupnog antglobalistikog otpora; zatima Svetski socijalni forum Porto
Alegre (Brazil), koji odrava kongres kada se odravaju neki skupovi meunarodnih organizacija
(posebno Svetski ekonomski forum u Davosu); Mobilizacija za globalnu pravdu trai otpis
dugova za sve sironane zemlje; Narod Sijetla, (pokret nazvan po protestu koji je organizovan
tokom konferencije STO u Sijetlu, marta 2000. godine, koji je ak uspeo da izazove prekid zasedanja).
48
DRUTVO
novi sistem, onaj kome se tei. Tranzicija u drutvu podrazumeva nastojanje da
se iz jednog stanja (koga se eli osloboditi) pree u drugo drutveno stanje (kome
se tei, za koji postoji uzor, primer). Ovde emo pojam drutvo u tranziciji blie
objasniti na primeru socijalistikih drutava.
Socijalistika drutva su imala svoj specifian oblik razvoja drutvenih
odnosa tokom XX veka. U ekonomskim odnosima je vladalo centralno dravno
planiranje i dravna (drutvena) svojina. Proizvodnja se odvijala esto na zastareloj tehnologiji. Organizacija i upravljanje u privredi bilo je podreeno partijskoj
(komunistikoj) politikoj eliti. Komandovanje i dirigovanje od strane politikih
struktura nastavilo se i u oblati raspodele i razmene (unutranje i spoljne). Nije
se razvijao slobodan trini princip i preduzetniki duh. Proizvodnja je bila neracionalna, ona nije bila trino uslovljena, ve se odvijala prema kabinetskim
planovima i politikim programima, tako da je takva ekonomija (posle kratkog
perioda revolucinarnog zanosa) brzo dola u stanje autarhinosti i zaostajanja za
slobodnom, trinom i dinaminom kapitalistikom ekonomijom. Socijalistika
ekonomija nije izdrala konkurenciju na svetskom tritu ni u jednom elementu,
tako da je dolo do njenog raspada (unutarnjeg ruenja).
U oblasti socijalnih odnosa u socijalistikim drutvima se polo od stava
da treba graditi besklasno drutvo. U poetku se govorilo o klasnim ostacima
prethodnog drutva, kasnije se priznavala samo radnika klasa, ali ne kao klasa
ve kao drutvena snaga razvoja i progresa i garant protiv povratka buroaskih
odnosa i eksploatacije. U drutvu se polo od namere da se ostvari puna zaposlenost, a raspodela dohotka i plata po principu jednakih potreba a ne na osnovu
konkretnog rada, kreativnosti, inovacija, efikasnosti. Takav rad nije razvijao individualnu motivisanost i postao je brzo neproduktivan i neracionalan. Postojao je i
visok stepen izdvajanja za zajednike potrebe u nameri da se obezbedi besplatno zdravstvo, obrazovanje, socijalna zatita, kultura i tako socijalizam predstavi
kao humano i napredno drutvo. Neracionalan i rasipniki odnos prema budetskoj
potronji predstavljao je veliki teret za privredu i poslovanje. Socijalizam se na
kraju sveo na drutvo u kome se vodi borba za pravednu raspodelu siromatva.
U politikom smislu socijalistika drutva su bila jednopartijska drutva
potpune vladavine jedne partije, bez postojanja opozicije i politike alternative.
U njemu se razvila snana partijska drava koja se poistovetila sa drutvom, do
te mere da se moe rei da je potisnula drutvo (slobodan graanski nain
ivota). Partija (komunistika, socijalistika, radnika) donosi pravila i principe drutvenog organizovanja i ivota i postaje glavni arbitar u procenjivanju
njihovih potovanja. Razvija se specifina kultura, sistem vrednosti, moral, stil
i nain ivota, koji podrava i opravdava socijalistiko drutvo. Obrazovanje
se prilagoava potrebama socijalistikog sistema i njegovom unapreenju.
Ideologija dominira u svim segmentima drutva.
49
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina XX veka poinje da

se raspada (negde i otvoreno rui) ceo sistem drutvenih odnosa, oznaavan kao
socijalizam. Tada se javlja potreba njegovog prelaska u novi oblik drutvenih
odnosa i drutvenog ivota. U ekonomskom smislu to podrazumeva prelazak na
trinu privredu, slobodnu konkurenciju, ekonomsku efikasnost. U politikom
smislu odvija se promena od jednopartijskog (monistikog) politikog sistema ka
politikom pluralizmu, viepartijskom sistemu. Postavlja se pitanje razvoja demokratije, graanskog, civilnog drutva, prelazak od partijske ka pravnoj dravi,
potovanje ljudskih prava i sloboda, javnog mnenja i slobode medija, novih
odnosa u kulturi, promene sistema vrednosti, stila i naina ivota, navika, moralnih vrednosti. Meutim za to je bila potrebna odreena priprema. Zato se drutvo
u tranziciji moe oznaiti kao drutvo koje se nalazi u duem ili kraem periodu
pripreme prelaska iz jednog tipa drutvenih odnosa u drugi.
Zahtev za prelazak iz postojeeg u novo drutveno stanje podrazumeva
odlunost, usmerenost i htenje. U drutvu se teko stvara potrebna kritina masa
za promene i bri razvoj. Duina i karakter tranzicionog (prelaznog) perioda
zavisi od odnosa u drutvu koji su nastali posle raspada prethodnog sistema. U
tom vakumu izmeu prethodnog stanja i onog kojem se tei dolaze do izraaja
velike protivrenosti i sukobi. Nastaje stanje kolektivne zbunjenosti i anarhije
(stanje drutvene anomije). Sruen je jedan sistem vrednosti i moralnih normi i
sve znaajnije socijalne grupe i subjekti pokuavaju da uspostave svoja pravila
i drutvene norme. Svi interesi i tenje koji su bili potisnuti kada je socijalizam
bio na vrhuncu, sada dolaze do izraaja. U drutvu se naglo pojavljuje kriminal, nasilje, korupcija, populizam, nacionalizam, separatizam i druge patoloke
pojave. Mnogi drutveni slojevi koji su ranije imali znaajan poloaj i standard
postaju osiromaeni i potpuno obespravljeni (seljatvo, radnika klasa, srednja
klasa). Takvo stanje podrazumeva dug period pripreme za prelazak na stanje
trine privrede, demokratije i vladavine prava. Drutva koja su zadrala potrebnu socijalnu, kulturnu i duhovnu kompaktnost lake mogu da savladaju period
tranzicije, i bre da uu u period ekonomskog razvoja i drutvenog napretka.
6.5. Drutvo rizika
to se savremeno drutvo, u globalnim koordinatama, vie razvija, to se
vie umnoavaju problemi, opasnosti i rizici za oveka i njegove brojne zajednice
i institucije. Prisustvujemo velikom modernom paradoksu: ovek je stvorio instrumente i preduslove za slobodan, human i dostojanstven ivot (tehnika, tehnologija, ekonomija, demokratija) ali ivi u stalnom strahu, ponien i bespomoan (terorizam, nasilje, ratovi, ekonomske krize, ekoloke katastrofe). Kako kae Ulrih
50
DRUTVO
Bek (2001, 1999), naa nesigurnost u savremenom drutvu ne opada nego raste
uporedo sa vie znanja, vie istraivanja i vie ekspertske racionalnosti. Koji su
uzroci i gde su koreni takvog stanja?
Rodno mesto nesigurnosti u svremenom svetu lei u protivrenom razvoju
svetskog (globalnog) drutva. Postoji izraena neravnomernost u razvoju globalnog drutva: na jednoj strani je bogastvo i obilje, dok je na drgoj strani siromatvo
i glad. Nagli razvoj idustrije tokom XX veka imao je mnogo negativnih prateih
pojava i posledica, kao to je unitavanje prirodnih resursa, zagaenje prirode,
nagla urbanizacija, razaranje seoskih zajednica, visok stepen migracija, socijalna
raslojavanja, kao i brojne socijalne i kulturne poatoloke pojave. Tehnoloki razvoj
se neprestano ubrzava (u nekoliko izreenih tehnolokih talasa) i pomera ravnoteu,
prirodni razvoj i sklad u drugim oblastima ovekovog ivota i delovanja. Stare
drutvene strukture ne mogu da prate nagli tehnoloki i tehniki razvoj, pa tako
dolazi do raskoraka izmeu tehnologije i ekonomije, zatim ekonomije i socijalnih
odnosa, kao i izmeu tehnologije i kulture (kulturnih vrednosti).
Tehnoloki razvoj modernog drutva ukazuje na jedno novo mesto izvora
sadanjih i buduih nesigurnosti, strahova i opasnosti, a to je borba za resurse (sirovine,
voda, bezbedan prostor, obrazovani kadrovi, medijski proator). Tehnoloka i ekonomska dinamika zahteva slobodan i potpun pristup resuresima. Meutim, resursi
nisu ravnomerno rasporeeni. Pristup resursima zavisi od politikih, socijalnih,
kulturnih i ideolokih prilika u pojedinim podrujima savremenog sveta, kao i od
samih prirodnih okolnosti. Naunici predviaju da e se u narednom periodu stalno
zaotravati konkurencija i pojaavati trka za koritenjem i kontrolom najvanijih
svetskih resursa, to e stvarati uslove za produbljivanje svetske krize i podsticati
nesigurnost i strepnje pojedinaca, grupa i zajednica irom sveta.
Neposredno povezano sa prethodnim, jeste i protivrenost izmeu prisutne
globalizacije na jednoj strani, te nastojanja nacionalnih drava i velikih kompanija
da donose sve vanije odluke i zadre kontrolu nad tim procesom, na drugoj
strani. Ako se naune, tehnike, ekonomske i druge vane odluke, upozorava
Bek (1999), donose samo na nivou nacionalnih drava i preduzea, sa njihovim
preteim posledicama, onda smo svi mi danas lanovi jednog svetskog drutva
rizika. Ovo upozorenje znai da se mora vie panje posvetiti meunarodnoj
saradnji, koordinaciji i kontroli naunih, tehnolokih, ekonomskih, socijalnih i
politikih tokova savremenog drutva. Ne mogu se svi pomenuti tokovi kontrolisati i o njima odluivati na nacionalnom i lokalnom nivou, a da posledice budu
globalne. Nauka, ekonomija i demokratija predstavljaju tri glavna stuba razvoja
globalnog drutva. Meutim, oni u sebi nose i mnotvo rizika, neizvesnosti i opasnosti, posebno ako se razvijaju bez globalne kontrole.
Koji su to rizici u pomenutim centralnim oblastima savremenog razvoja?
U oblasti nauke i tehnologije tu su nuklearna energija i nuklearno naoruanje
51
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
(posebno u posedu nedemokratskih drava), genetski inenjering, biotehnologija, prenatalna dijagnostika, nove tehnologije, nova nauna i tehnoloka otkria,
praena konkurentskim motivom da se bude prvi i ostvari to bolji finansijski
efekat. Ekonomski rizici su u samoj sri savremene ekonomije koja poiva na
stalnoj tenji za privrednim rastom i osvajanjem novih trita, zatim tu su i este
ekonomske recesije, ekonomske krize, posebno finanasijske. Ekoloki rizici
su veoma vidljivi i o njima postoji odreena svest: ugroena prirodna sredina
(vazduh, voda, tlo) do tog nivoa da se figurativno oznaava kao ekocid (genocid
nad prirodom), rizina hrana, obolenja ljudi izazvana ekolokim grekama, industrijski otpad, prirodne katastrofe (pojava ekolokih migranata). Socijalni
rizici savremenog drutva ogledaju se u stalnom poveanju siromatva i gladi,
poveanju nezaposlenosti (ak i u ekonomski razvijenim sredinama), demografski rast, kriminal, nasilje, i posebno terorizam. Na kraju se mogu navesti i politiki
rizici: kriza nacionalnih drava, izolovane politike odluke, kriza demokratije,
nametanje politikih reenja malim dravama od strane velikih, postojanje diktatura, autokratija i totalitarnih reima, slab uticaj i autoritet Ujedinjenih nacija.
Nalazimo se u globalnom drutvu rizika, odnosno svetskom drutvu
globalnog rizika u kome svaki nauni i tehniki napredak nosi odreene opasnosti
i rizike. Kako kae Ulrih Bek, neke rizike ne moemo izbei ni spreiti, dok neke
rizike moramo otkloniti, jer ugroavaju egzistenciju (pos)modernog drutva. Sa
nekim rizicima moramo iveti, na njih se navikavati. Odgovor na drutvo rizika je
izgradnja globalnog civilnog drutva, globalnog odgovornog drutva.
6.6.
Preduzetniko drutvo
Prethodno smo naveli osnovne karakteristike postindustrijskog drutva

kao niz opttih manifestacija i pojava koje pokazuju zaokret od industrijskog
drutva u oblasti nauke, tehnologije i ekonomije. Karakteristika postindustrijskog
i (post)modernog ndrutva jeste stalna i brza promena, posebno u oblati tehnologije i ekonomije, i stalni pritisak na drutvene strukture i drutvene odnose da se
menjaju i prilagoavaju. U savremenim razvijenim drutvima primeujemo tendenciju stalnog poboljanja drutvenih struktura i institucija kako bi se ukljuile,
apsorbovale i artikulisale sve promene u nauci tehnici i tehnologiji. Drutvo
koje prihvata dinamiku nauno-tehnolokog razvoja, usmerava njegove tokove i
podstie tehnoloke, ekonomske i kulturne inovacije, oznaeno je u savremenoj
teoriji kao preduzetniko drutvo.
Osnovne karakteristike preduzetnikog drutva jesu inovacija, kreacija, sloboda stvaralatva, preduzetniki duh, preduzetnika klima, takmienje,
konkurencija, stalne promene i restrukturisanje postojeih i zastarelih, struktura,
52
DRUTVO
organizacija i institucija. Tri kljune kategorije preduzetnikog drutva su: 1)
preduzetnitvo kao poslovna aktivnost; 2) preduzetnik kao pokreta poslovnih
aktivnosti i 3) inicijativa kao mentalna, radna i stvaralaka pokretaka snaga kod
pojedinca i(ili) grupe.
Postoje razliti pristupi i naini odreenja, shvatanja i razumevanja samog
pojma preduzetnitvo. Svi oni polaze od pretpostavke da je re o nekoj poslovnoj
aktivnosti koja se zapoinje, preduzima sa ciljem da se ostvari odreena dobit.
Preduzetnitvo je, pre svega, pojedinana, individualna inicijativa, ideja i zamisao
koja kasnije prelazi u kolektivnu poslovnu aktivnost i daje odreeni manji ili vei
rezultat u vidu novog proizvoda ili usluge.
Dakle, postoji individualno (inokosno) i kolektivno preduzetnitvo kao
oblik ovekove poslovne inicijative i ispoljene volje za stvaranjem neeg novog.
To podrazumeva spremnost i odlunost da se stvori neto novo, da se inovira i unapredi postojee, da se preuzme odreeni rizik vezan za uspeh poslovnih aktivnosti
i da se ispolji elja za stalnim sticanjem dobiti, bogastva i proirenja vlasnitva.
U ekonomskom smislu preduzetnitvo se moe shvatiti i kao stalna aktivnost
pojedinaca, grupa i kolektiva na kombinovanju resursa (prirodnih, ekonomskih,
ljudskih) radi ostvarivanja odreenog poslovnog poduhvata. Preduzetnitvo je
matovita i kreativna kombinacija i kombinatorika privrednih resursa i poslovnih
uslova sa ciljem ostvarenja profita i sticanja bogastva. Preduzetnitvo podrazumeva uvek neto novo, bilo ako kreacija novog proizvoda, usluge, projekta, bilo kao
reorganizacija i reforma starog.
Da bi se preduzetnitvo uspeno razvijalo mora u drutvu da postoji
energija za preduzetnitvo koja nee presudno zavisiti od veliine preduzea,
zapoinjanja novog posla ili revitalizacije i reafirmacije starog, ni od tipa svojinske strukture preduzea, kao ni od vrste delatnosti (proizvodnja ili usluge).
Preduzetnika energija deluje istovremeno na interno preduzetnitvo (unapreenje
poslovanja unutar preduzea) i na eksterno preduzetnitvo (irenje uticaja preduzea
i preduzetnikog duha na uu i iru okolinu). Potrebno je ispuniti mnotvo uslova
da bi se preduzetnitvo irilo i zauzelo odgovarajui poloaj u drutvu, da bi nas
Ako poemo od etimolokog tumaenja pojma preduzetnik, onda u srpskom jeziku nalaziomo osnov u rei preduzeti koja podrazumeva da se neko prihvatio, latio nekog
posla, poduhvatio se neega, preduzeo (neke mere) da neto uini, izvri, pokrene, uradi,
obavi. Odatle dalje sledi re preduzetnik (u arhainom smislu: preduzima) koja podrazumeva lice koje preduzima odreene poslove. Na kraju dolazimo do rei preduzee koja
oznaava privrednu ustanovu, organizaciju ili subjekt koji preduzima izvoenje razliitih
poslova. U engleskom jeziku imamo osnovnu re enterprise koja prema Websters new
Dictionary oznaava : a bold or dangerous undertaking; business project; willingness
to engage in undertakings of risk. (hrabar ili opasan poduhvat; poslovni projekat; volju,
spremnost za angaovanjem u rizinim poduhvatima).
53
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
tupilo kao znaajna drutvena pojava, koja pokree drutvo napred. Osnovni uslovi
su ekonomski (nivo ekonomske razvijenosti, odreeni ekonomski resursi), socijalni (socijalna struktura, socijalna dinamika, ivotni standard), politiki (politiki
odnosi i politika kultura) i kulturni (nivo obrazovanja, kulturna otv orenost i
sklonost ka inovacijama i modernizaciji, moral, sistem vrednosti, stil i nain ivota).
Iz ovih osnovnih uslova izvodi se mnotvo posebnih i specifinih uslova za razvoj
preduzetnitva koji se razlikuju prema lokalnim sredinama. Ukupnost uslova u
jednoj sredini (lokalnoj, regionalnoj ili jo iroj) moe se nazvati preduzetnikom
klimom. Tako dolazimo do centralnog pitanja koje je vano za nastanak, razvoj i
konaan uspeh preduzetnitva u jednoj sredini kakva je preduzetnika klima, ima
li odgovarajue preduzetnike klime? Uslovi za razvoj preduzetnitva se zatiu
ali se i stvaraju zavisno od elja, nastojanja i ambicija ljudi u odreenoj sredini.
Preduzetnika klima je rezultat kolektivnog nastojanja da se stvore povoljni uslovi
za razvoj poslovanja i biznisa. Meutim, ona pre svega zavisi od volje svakog pojedinca, uesnika u poslovanju i biznisu u odreenoj sredini.
Ono to je potrebno savremenom oveku, kako kae Draker (2003)
jeste jedno preduzetniko drutvo u kome su inovacije, kreacije, promene i
preduzetnitvo, normalne, stalne, vrste i organizovane pojave. Prema drakerovom miljenju, preduzetnitvo treba da zameni drutvo blagostanja, kao to je
ono zamenilo klasino liberalno drutvo 18. veka. Ovde se moe dodati i nada
modernog oveka da e preduzetniko drutvo amortizovati i otkloniti brojne
nedostatke i opasnosti drutva rizika.
6.7.
Civilno drutvo
Poreklo pojma civilno drutvo susree se najpre u sedamnaestom veku

(Don Lok), a u razvijenijem obliku u XIX veku (G.V.F. Hegel). Time se elela
oznaiti razlika izmeu drutva i drave, potreba da se pokae da postoji podruje
autonomnog delovanja i ljudskih odnosa, koji nisu direktno pod uticajem drave,
kao institucije vlasti i sile nad graanima. Pojam civilno drutvo ponovo se aktuelizovao u sociolokoj literaturi i svakodnevnom ivotu tokom 80-tih godina XX veka
i odnosio se na poloaj oveka i stanje graanskih prava i sloboda u latinoamerikim
i jugoistonoazijskim dravama, kao i socijalistikim drutvima koja su ulazila u
stanje drutvene krize.
Osnovu civilnog drutva predstavlja ovek-graanin, njegov poloaj, uloga
i uticaj u drutvu. ovek treba da zadri dovoljan stepen autonomnosti, slobode i
samostalnosti u odnosu na dravu i oblike vlasti. Dominacija kolektivnih interesa
i kolektivne psihologije, prioritet kolektivnih zahteva i tenji nad individualnim,
stvaraju drutveni milje u kome se ne moe razvijati civilno drutvo.
54
DRUTVO
Postoje neophodni uslovi za razvij civilnog drutva. Prvi uslov je ekonomska razvijenost. Drutva na niskom ekonomskom nivou ne mogu da ostvare bitne
principe ovekove slobode, autonomnog delovanja i pluralizma politikih, socijalnih
i kulturnih potreba i interesa. ovekova sigurnost i samostalnost u materijalnom i
irem ekonomskom pogledu predstavlja osnov svake druge samostalnosti, slobode i
ukupne emancipacije. Razvoj demokratije i stalna demokratizacija drutvenih odnosa
(usvajanje demokratije kao sadraja i procedure u svim oblastima komunikacije i delovanja meu ljudima i njihovim grupama), predstavlja sledei uslov civilnog drutva.
Civilno drutvo pretpostavlja i postojanje pravne drave i vladavine prava (umesto
partijske i policijske drave), kao i razvijanje i irenje ljudskih prava i sloboda.
Autonomija drutvenih institucija (univerziteta, institucija kulture, medija),
takoe ini jedan od bitnih uslova za uspostavljanje civilnog drutva. Nuni uslovi za
postojanje takvog drutva su i razvoj velikog broja emancipatorskih drutvenih pokreta i
graanskih inicijativa, postojanje nevladinih organizacija, politika kultura u kojoj nema
sukoba i manipulacija, javnost rada dravnih institucija i svih oblika vlasti, razvijeno
javno mnenje, sloboda tampe i medija. Liberalizam u svim segmentima drutvenog
ivota predstavlja neophodan milje u kome nastaje i razvija se civilno drutvo.
Osnova koncepta civilnog drutva jeste slobodan ovek, graanin sa svojim
izvornim i autonomnim ljudskim pravima, da kao takav stupa u graanske organizacije i druge oblike udruenja u kojima se manifestuje moderno civilno drutvo.
Civilno drutvo je arena aktivnosti u kojoj vlada dualizam ljudske egzistencije (E.Dirkem): borba za line i grupne interese, ali i altruistiko-idealistika aktivnost za opte interese, motive i ciljeve koji vode zajednikom (u smislu mikrosredine) i opteoveanskom dobru i napretku. Civilno drutvo ima tri osnovna nivoa:
graanin (pojedinac), udruenja graana i graanske ustanove, te javnost kao trei
nivo rasprostiranja civilnog drutva. Iz prethodnog stava moe da se zakljui da civilno
drutvo mora da korenspondira, da bude u stalnom dijalogu sa demokratijom, liberalizmom, pluralizmom i tolerancijom. Ako civilno drutvo nije povezano sa prethodna
etiri elementa, onda ono moe da poseduje odlike etatistikih tendencija, zatim moe
da vodi ka drutvenom anarhizmu ili anomiji drutva, odnosno moe da bude u slubi
razliiith diktatorskih i ruilakih ideologija, stavova tenji i pokreta. Civilno drutvo
je skup potencijala, mogunosti i aktivnosti prethodno pomenuta tri nivoa (graani,
udruenja, javnost), koje mogu odvesti u emancipaciju, slobodu i stvaralatvo, ali
mogu odvesti i u u krizu, retrogradne postupke i raspad drutva.

Zahtevi razliitih graanskih udruenja i pokreta za irenje civilnog drutva tokom 90ih godina XX veka u zemljma Istone evrope (bive socijalistike drave) doveli su do raspada
tih drava, siromatva i socijalne agonije veine graana, pojave mnotva retrogradnih pokreta i
graanskog rata. Neki od graanskih pokreta, inicijativa i tenji, u tom vremenu, nisu mogli da
civilizuju (uine pristojnim i uljudnim) tadanje drutvo koje se raspadalo, dok su drugi, prema
svojaoj sutini i namerama, bili necivilizovani (nepristoj i neuljudni).
55
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
6.7.1. Civilno i/ili graansko drutvo

Moe se postaviti pitanje: da li su graansko drutvo i civilno drutvo
sinonimi? U literaturi, kao i u svakodnevnoj komunikaciji, esto se ti pojmovi
upotrebljavaju u sinonimnom znaenju. Ako je to pojmovno i metodoloki ispravno, znailo bi da su to dva termina koja opisuju i oznaavaju isti sadraj (pojavu,
proces, tvorevinu). Meutim, precizna socioloka analiza i razumevanje nalau
nam da napravimo odreenu distinkciju izmeu pojma i termina graanko i civilno
drutvo. Graansko drutvo obavezno postoji, ine ga graani jedne drave, zajednice, geografskog prostora, ono je po sebi dato, ali nije zadato, nije uvek za
sebe knstituisano, nema formu vlastitosti, nije slobodno, podsticajno i poeljno.
U takvom drutvu graani ive, deluju, komuniciraju i stupaju u razliite odnose,
ali oseaju i izvesnu (manju ili veu) teskobu, nelagodu, strah, neizvesnost, nesigurnost, frustriranost, potitenost i apatinost. Civilno drutvo ne postoji obavezno, ono nije po sebi dato, ono je svakom drutvu zadato. Ono mora da prua
graanima sigurnost, izvesnost, slobodu, prostor za kreaciju i napredovanje, da
otkloni nelagodu, strah i neizvesnost. Civilno drutvo mora da deluje, da se dokazuje, da podstie, ohrabruje, pokree i ini graane srenim i zadovoljnim. Civilno
drutvo je zahtevano, eljeno, oekivano i pretpostavljeno. Graansko drutvo je
zateeno, nametnuto, odreeno, spontano (nekada i stihijski) nastalo.
Da bi distinkcija graansko civilno bila jasnija, moe se postviti pitanje:
zato svako drutvo nije civilno? Zato to civilno podrazumeva slobodno, svesno
svoje teine, stanja i mogunosti. Zato to civilno znai i uljudno, prijatno, tolerantno, razumno, kontrolisano, planirano i voeno. Graansko drutvo je injenica,
izvesnost i postojanost jer se razlikuje od drave i od privatne sfere ovekovog
ivota i rada. Ono je ravnoduno prema pojedincu, grupama i zajednici, ponekad
i prema dravi, ili bar nije u sukobu sa dravom. Civilno drutvo pokuava da
zatiti oveka, graanina (njegova prava, sloobode, autonomiju) od drave i retrogradnih drutvenih pojava i pokreta.
6.8.
Post-civilno drutvo
Prethodno je bilo rei o nekim nedostatcima, problemima i protivrenostima

civilnog drutva. Danas se moe govoriti o krizi civilnog drutva i gubljenju
njegove snage i moi u nastojanju da afirmie i zatiti oveka, graanina kao slobodnu, samostalnu, kreativnu i odgovornu linost. Civilno drutvo ispoljava svoje

U engleskom jeziku moemo uoiti razliku izmeu citizen (graanin, sugraanin, stanovnik),
citizenry (graanstvo) i civil (civilni, utiv, uglaen, uljudan), civility (utivost, uglaenost, susretljivost).
56
DRUTVO
slabosti i protivrenosti u oba glavna pravca delovanja prema dravi i prema
retrogradnim i patolokim pojavama u drutvu. Umesto da kontrolie dravu i
institucije vlasti, civilno drutvo se sukobljava sa dravom, u najteim oblicima
tog sukoba dolazi do razaranja drave (slucaj bive Jugoslavije), dok se, na drugoj
strani, civilno drutvo povlai i ostavlja prostor za nekontrolisano delovanje vlasti
i prekomerno jaanje drave. Kada je re o delovanju civilnog drutva u pravcu
zatite ovaka i drutva od retrogradnih pokreta i patolokih pojava, uoavamo
da u tom prostoru civilno drutvo upada u zamku brojnih pokreta, organizacija,
udruenja i graanskih inicijativa ije aktivnosti, poruke i principi sadre razliite
oblike netolerancije, diskriminacije i nasilja. Ovi pokreti se pozivaju na demokratiju, pluralizam i prava ljudi da se organizuju i izraze svoje stavove i miljenja o
vanim kolektivnim i drutvenim pitanjima.
Civilno drutvo dolazi u pomalo paradoksalnu situaciju borei se protiv
retrogradnih pokreta i pojava, stvara prostor za iste te pokrete da se umnoavaju,
ire uticaj, koriste sredstva i instrumente delovanja civilnog drutva za svoje
prisustvo u graanskom drutvu, kao i usmeravanju aktivnosti prema vlasti i
dravnim institucijama. Zbog toga neki autori govore o krizi civilnog drutva,
umesto krize moderne, te o post-civilnom drutvu umesto post-moderne (Negri
i Hart, 1994; Douns, 2001). Civilno drtvo je zahvaeno psihologijom gomile
i pokretima masa, kolektivnom histerijom i kolektivnim identitetom, dok postcivilno drutvo tei da prui vie prostora individualnim karakteristikama i akcijama pojedinaca, te pomeranju privatne sfere ka javnom delovanju. Dok je civilno
drtvo karakteristino po svom delovanju na planu nacionalnih prostora i nacionalnih drava, dotle je post-civilno drutvo usmereno ka globalnim prostorima.
Moderne korporacije, fleksibilan nain poslovanja, opti principi u marketngu,
menadmentu, finansijama i ljudskim resursima, takoe doprinose ubrzanoj
transformaciji civilnog u post-civilno drutvo. Savremena tehnika dostignua
pruaju oveku mogunost i ansu da razvije svoje individualne potencijale, da se
osami, ali da je istovremeno umreen sa brojnim slinim stvaracima i kreatorima.
Razvoj nauke i tehnike, ubrzana transformacija rada i poslovanja, kao i
nain komunikacije meu ljudima doprinose potrebi daljnje transformacije civilnog drutva ka post-civilnom. Razvojem Interneta dolazi do formiranja jednog
novog tipa zajednice onlajn zajednice. Ove zajednice, esto, mogu da zadovolje vie potreba savremenog oveka, nego to je to sluaj sa klasinim civilnim zajednicama. Onlajn zajednica je privlana i zbog toga to je osloboena
problema i stega prostora i vremena, problema stanovanja i kominskih relacija.
Internet zajednica razvija oseaj pripadnosti koji nije uslovljen, nametnut, koji je
sluajan, ali stvara potrebu povezivanja i oseaj da mi i oni ipak imamo neto
zajedniko(Douns, 1994). Dakle, moe se konstatovati da savremeni ovek
ivi na relaciji izmeu onlajn i oflajn zajednica. Postavlja se pitanje kako e se u
57
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
budunosti razvijati odnos izmeu tih zajednica, kako e se deliti poslovi, kako e
se menjati i meati identiteti i slino. Da li e se sloboda, anonimnost, bestelesnost
i bezvremenost onlajn zajednica kositi sa pravilima oflajn zajednica? Mnogo je
pitanja koja se postavljaju, i koja e se u budunosti postavljati o odnosu onlajn
i oflajn zajednice (zajednica). Na to nam skree panju i Douns (2001, str. 36)
kada pita koji je domen jurizdikcije kada se uzme u obzir da Internet nema geografsku zasnovanost? Ako je on zajednica, ili skup zajednica, kakve su njegove
strukture moi i kako su povezane sa oflajn strukturama? Sve vie e dolaziti do
meanja virtuelnih i stvarnih (fizikih) zajednica, kao i pokuaja da se oflajn zajednice nametnu kao primarne, da vraaju oveka starim pripadnostima i identitetima
(porodica, vera, nacija, drava). Oflajn zajednica (zajednice) e stalno teiti da
namee pravila i ogranienja onlajn zajednici (zajednicama). Postavlja se pitanje:
da li je, moda, potrebno da se stvari obrnu, da onlajn zajednica diktira pravila i
procedure koji ureuju ovekov ivot? Naredni period e biti obeleen traganjem
za odreenjem granice izmeu onlajn i oflajn zajednica, izmeu viestrukih identiteta koje pruaju te zajednice, za drugaijim poimanjem drutvenog (javnog)
prostora, komunikacije, demokratije, potreba i vrednosti.
Post-civilno drtvo je i sajber (cyber) drutvo. U tom drutvu se formiraju
posebne drutvene grupe juzernet grupe. Svi koji poseuju Internet i provode
vreme na forumima, virtuelnim biblotekama, listaju enciklopedije, tragaju za informacijama, svi oni imaju oseaj da pripadaju nekoj novoj grupi (grupama) iji
lanovi rade to isto. Tako se razvija jedna nova vrsta drutvenosti, nova vrsta
zajednitva i bliskosti umreeni pojedinci, koji slobodno, bez prisile i uslovljavanja ulaze u juzernet grupe. To su, istovremeno, grupe po sebi i grupe za
sebe, odnosno odreene od strane Interneta (kompjutera, provajdera), ali i vlastitom eljom i odlukom da tamo odu. Ili kako to jedan pripadnik juzernet grupe
i sajber drutva kae, biti na Internetu je vreme kada je ovek sam, a ipak u
drutvu.
Post-civilno drutvo nam donosi i transformaciju ovekovog aktivizma,
delovanja i uestvovanja, karakteristinog za civilno i graansko drutvo. Umesto
na trgovima, ulicama, stadionima i sindikatima, savremeni ovek ( lan sajber
drutva) sve vie e teiti da se susree (okuplja) sa drugim ljudima u trnim
centrima, hipermarketima, parkovima, izletitima i plaama. Svi zauzeti poslom
ili rekreaciom, niko ne obraa panju na drugog, a ipak svi zajedno.Ako uzmemo
primer sindikata, videemo da su oni izgubili mo kao kolektivni zatitnik interesa zaposlenih. Kompanija koja je pritisnuta zahtevima sindikata, moe lako da
preseli svoje poslovanje u neku drugu zemlju ili drugi kontinent, gde je manja
cena radne snage i nema sindikalnog organizovanja.
Kada je reakcija javnog mnenja u pitanju, moe se oekivati da ovek
post-civilnog drutva svoj protest izrazi u vidu performansa, umesto mitinga,
58
DRUTVO
slanjem imejla, umesto bacanja kamena, diskusijom na forumu, umesto urlanjem
i psovkama na stadionu ili ulici. Kada je re o zabavi, ovek post-civilnog drutva
e se opredeliti za DVD projekciju i kuni bioskop, umesto odlaska na maosvne
projekcije u klasinom biskopu, kao to e umesto odlaska na koncert, danloudovati nekoliko paketa od po nekoliko stotina pesama i u miru, na svom mp3 (mp4)
plejeru sluati. Savremeni ovek e se radije opredeliti za uzbudljiv fragment,
nego za dosadnu (ponekada i opasnu) celinu.
Sledea aktivnost juzernet oveka, graanina bie potreba za digitalnom demokratijom, digitalnom upravom i digitalnom kololom. Za sajber
drutvo deluje anahrono sadanji nain izbora i izbornih kampanja, politikog
i ideolokog pluralizma, a koji se u civilnom drutvu uzimaju kao temelj demokratije, slobode i jednakosti graana. Zamislimo situaciju u kojoj bi se poslanici u parlamentu i lanovi neke vlade birali konkursom. Softver bi bio taj
koji bira, umesto veine nekompetentnih, frustriranih i navijaki usmerenih
graana biraa. Ako se unapred odrede pravila i uslovi koji su potrebni za
obavljanje nekog dravnog i politikog posla, onda svi punoletni graani mogu
da konkuriu za takvo radno mesto. Tada e se stvarno i pravno poklopiti uslovi
da svaki punoletni graanih istovremeno ima pravo da bira i da bude biran. U
sadanjoj demokratiji to je samo privid, a tamo gde dominira privid i simulacija
demokratije, tamo je na delu manipulacija ljudima, njihovim potrbama i interesima. Post-civilno drutvo e pokrenuti i prelazak demokratije u post-demokratiju ili meritokratiju (vladavine znanja, sposobnih i strunih ljudi).

7. Drutveni konflikt
Pod drutvenim konfliktom se podrazumeva nastojanje jednog drutvenog
subjekta da ostvarujui svoje interese i ciljeve, svojom akcijom onemogui
potrebe, interese i ciljeve drugog subjekta, nekada ak i da potisne drugi
subjekt. Drutveni konflikti nastaju zbog visoke socijalne i kulturne fragmentacije drutva. U svakom drutvu postoje razliite potrebe, interesi, namere,
tenje, aktivnosti. Konflikti nastaju i zbog uslova u kojima jedna grupa deluje,
zbog stanja u okruenju, ali i zbog strukture same grupe. Konflikti su povezani
i sa stepenom opte kulture, tradicionalnim odnosima i sklonostima drutvene
grupe i zajednice. Konflikt je jedna vrsta drutvene dinamike i socijalne interakcije, nain konstituisanja, pokretanja i odravanja drutva, ali i zaostajanja,
nazadovanja i razaranja drutvenih struktura.
59
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
7.1. Konflikt i/ili sukob

Prethodno odreenje konflikta podrazumeva konflikt izmeu drutvenih
grupa, kao i konflik sa visokom amplitudom, koji dovodi do prevlasti jedne grupe
ili potiskivanja druge grupe. Meutim, konflikt se odvija i unutar drutvenih
grupa, unutar timova, izmeu pojedinaca, kao suprostavljanje stavova, miljenja,
ideja, potreba i slino. U takvim okolnostima konflikt predstvlja podsticaj za rad
i delovanje grupa, postaje energija koja reava probleme, podstie stvaralatvo,
razvija takmiarski duh izmeu uesnika u konfliktu i podie radni ritam. Konflikt
moe da bude energija koja pokree grupe, koja remeti ustaljeni i uobiajeni tok
i ritam delovanja. To znai da moramo razlikovati oblik, karakter i nivo konflikta
da bi smo mogli zakljuiti kakve efekte ima na odnos u grupi i meu grupama.
Moe se postaviti teza da nii nivo konflikta, konflikt sa manjim intenzitetom ima
pozitivno delovanje na rad i aktivnost drutvenih grupa, dok vii intenzitet konflikta moe da dovede do tetnih posledica na rad i mivot tih grupa.
Da bi smo lake razlikovali karakter, ulogu i znaaj konflikta u drutvu,
uveemo pojam sukob, koji e oznaiti visok intenzitet konflikta, odnosno onu
graninu liniju izmeu korisnog i tetnog manifestovanja konflikta. Ili jo preciznije, sukob oznaava nepomirljivi konflikt, onaj koji razara drutvenu grupu
ili dovodi do sudara grupa iz koga jedna grupa izlazi kao pobednik, dok je druga
poraena, potisnuta ili razorena. Ako se vratimo etimolokom poimanju rei
konflikt, videemo da je njeno poreklo u latinskom jeziku, conflicto udariti o
to, poremetiti, oboriti, boriti se, trpeti. U latinskom jeziku postoji konstrukcija
conflictatio onis, koja oznaava sudaranje, sukob, borbu, kao i pojam conflictio
onis, sa znaenjem sukob, borba, razilaenje. Vidimo da je u latinskom postoji
razlikovanje konflikta prema njegovom obliku i intenzitetu. Pojam konflikt je u
na kulturni prostor stigao iz nemakog jezika, gde oznaava razmimoilaenje,
raspravu, sudaranje. U nemakom jeziku postoji re zusammensto koja oznaava
sukob, odnosno sudar ili nepomirljivi konflikt. U engleskom jeziku, takoe,
moemo nai rei koje opisuju razliit nivo konflikta. Re conflict oznaava
konflikt nieg intenziteta, pa se moe koristiti za opis situacije u kojoj konflikt
predstavlja unutranju energiju jedne drutvene grupe. Na drugoj strani, re clash
znai prasak, sudar, sukob, biti u neskladu, to se moe primeniti na objanjenje
situacije u kojoj konflikt prelazi granicu korisnog i poeljnog i postaje tetan i
razarajui.
Ako se jo jednom vratimo pojmu sukob i tragamo za njegovim etimolokim
korenom, videemo da nam on moe pomoi u analitikom pristupu prilikom
razmatranja karaktera, oblika i intenziteta ispoljavanja konflikta. U srpskom jeziku
re sukob moe se razdvojiti kao su-kob, gde su znai s ili sa, dok kob znai lou
sudbinu (zla kob). Dakle, su-kob (sukob) je konflikt koji donosu lou sudbinu tamo
60
DRUTVO
gde se pojavi (grupa, tim ili komunikacija izmeu grupa i pojedinaca). Ako sumiramo rezultat ove kratke etimoloke i pojmovne analize, konstatujemo da emo u
ovom udbeniku pojam i termin konflikt koristiti za nizak intenzitet ispoljavanja
konflikta i njegove osobine koje imaju pozitivne efekte na odnose u grupi i meu
grupama. Na drugoj strani, termin i pojam sukob, koristiemo da oznaimo stanje
u grupi i odnose meu grupama kada konflikt prelazi granicu kontrolisanog, podsticajnog i korisnog delovanja i postaje tetan i razarajui.
7.2. Vrste konflikta
Predmet konflikta mogu biti razliiti interesi, ciljevi i stanja: poloaj, status,
pravo, teritorija, postojanje drugog subjekta i slino. Postoji nekoliko kriterija na
osnovu kojih se mogu podeliti konflikti. Prema subjektu konflikta postoje klasni,
rasni, etniki, verski, politiki, generacijski, polni. Prema vremenu ispoljavanja,
konflikti se dele na povremene i stalne. Prema intenzitetu ispoljavanja, postoje otvoreni i tihi (prikriveni) konflikti. Prema poloaju (mestu) ispoljavanja, konflikti
se dele na unutargrupne i meugrupne konflikte. Ovde treba napomenuti da svaki
pomenuti oblik konflikta moe prei granice poeljnog i kontrolisanog i prerasti
u sukob.
Unutargrupni konflikti su svakodnevna pojava. Oni zavise od naina komunikacije unutar grupe i sa okruenjem, od stepena informisanosti, intenziteta
i puteva protoka informacija, od horizontalnih i vertikalnih odnosa u grupi, od
raspodele obaveza i odgovornosti. Oni potiu i od konflikta unutar svake linosti
(pojedinac i njegove unutranje dileme, struktura linosti). Postoji vie oblika
manifestovanja unutargrupnog konflikta: konflikti potreba i vrednosti, konflikti
motiva, konflikti uloga i poloaja, konflikti interesa, konflikti ciljeva, konflikti
vizija, konflikti prava i obaveza, konflikti odgovornosti, konflikti oekivanja, konflikti rukovoenja.
Konflikt ima viestruki znaaj i ulogu u drutvu. Pozitivna uloga se sastoji
u tome to konflikt niskog nivoa donosi potrebnu dinamiku u drutvu ili grupi,
to sueljava, potrebe, interese, vizije, oekivanja, odgovornosti. Konflikt je
posebno vano podruje za prouavanje u savremenom menadmentu. Znaaj
konflikta visokog intenziteta ogleda se u tome to ukazuje na probleme u drutvu
i podruja na kojima se ee ispoljavaju. To prua mogunost za predvianja i
blagovremene pripreme da se konflikt kanalie i kontrolie, pa i sprei. Negativna
strana konflikta jeste njegovo otvoreno ispoljavanje i sukobljavanje drutvenih
grupa, a koje dovodi do poremeaja drutvenih odnosa, pa ak i do razaranja
drutvenih struktura. Konflikti su karakteristika modernog drutva. Oni se svakodnevno umnoavaju po formi, subjektima i intenzitetu. Danas se postavlja
61
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
kljuno pitanje: kako upravljati konfliktima u grupi, zajednici, drutvu, lokalnoj

sredini, uoj ili iroj regiji i globalnom drutvu? Za sociologiju je vano jo jedno
pitanje: postoji li, i da li je mogue beskonfliktno drutvo? Odgovor je da ne
postoji, nije mogue i nije potrebno beskonfliktno drutvo. Beskonfliktno drutvo
je mrtvo drutvo. Konflikt je jedna vrsta drutvene energije. Naravno, treba
pratiti njegov intenzitet, subjekte, vreme i prostor ispoljavanja. Postoji izreka da
je konflikt kao zain: dobar u malim koliinama, tetan i razoran u velikim, neumerenim koliinama.

Nauili smo, ili je trebalo da nauimo, mnogo toga tokom poslednjih deset ili dvadeset
godina dvadesetog veka o tome ta pristojno drutvo ini moguim.Dobro drutvo, lokalno, nacionalno ili globalno, jeste ono drutvo koje balansira dravu i vladu, civilno
drutvo i trinu ekonomiju. Mogu da postoje, a stvarno i postoje, patologije na spojevima ovih elemenata. Drutvo u kojem je drava suvie jaka postaje represivno. Ali tamo
gde je ona isuvie slaba, drutvu nedostaju mehanizmi, ukljuujui i one koji su nuni
za stabilan ekonomski razvoj. Tamo gde je civilno drutvo neadekvatno razvijeno, ne
moe biti ni dobre uprave ni stabilnog ekonomskog razvoja. A ipak, tamo gde je civilno
drutvo isuvie jako, dutvo u celini zapada u etnike podele i identitetske konflikte.
Isto je i sa ekonomijom. Pristojno drutvo ne moe biti ono u kojem se trite uplie
u sve, a sve vrednosti su komercijalizovane. Pa ipak, bez prostora za trite, sloboda i
prosperitet su ugroeni.

Entoni Gidens
.....potrebno je da se napravi razlika, da se povue granica izmeu onoga to bi bilo
savreno dobro i onoga to je ostvarivo. .....ne postoji mogunost da se ostvari bolje
drutvo, ako se pre svega jasno ne definie dobro i ostvarivo drutvo.

Don Kenet Galbrajt
Novi kapitalizam je radikalno promenio, na primer, ljudsko shvatanje rada. Korporacije se preobraavaju iz vrstih i esto rigidnih piramidalnih birokratija u fleksibilne
mree koje su u neprekidnom stanju unutranje revizije. U fleksibilnom kapitalizmu
ljudi obavljaju kratke poslove i esto menjaju poslodavce doivotno zaposlenje u
jednom preduzeu je stvar prolosti. Kao rezultat toga ljudi ne mogu da se identifikuju
sa konkretnim zaposlenjem ili jednim poslodavcem, frustrirani su, i kako sam otkrio, o
svojim poslovima ispisuju odriv ivotni narativ.
Novi kapitalizam takoe je i uznemirio identitete zasnovane na mestu, tom oseaju
doma i pripadanja neemu posebnom u svetu......Investicioni bankar iz Njujorka
mnogo e se vie identifikovati sa slinima sebi u Londonu ili u Frankfurtu, nego sa
62
DRUTVO
ostalim Njujoranima; domar koji odrava njegovu kancelariju verovatno ima majku
u Panami, a brata u Buenos Ajresu: gde ti ljudi pripadaju, gde ima je dom? Kao i
Odiseju, potrebna im je nekakva orjentacija na ivotnom putu. Kako se traume niu,
globalizacija sve vie lii na rat; ali za sada niko ne eli da za nju umre. Ipak, jedna
druga promena uznemirava. Neki analitiari analitiari veruju da e ljudi nastojati da
se odbrane istiui prividno stabilne kulturne vrednosti nasuprot kameleonskoj indiferentnosti ekonomije: konflikt e se voditi izmeu idealizovanog doma i zahteva zaposlenja, mesta i posla.

Riard Senet
profesor sociologije na LSE
Na tip drutva pokree ekonomski rast vie nego bilo koje drugo drutvo. Partikularizmi privatnog ivota, lokalne zajednice, ivotne navike, sve je to razbijeno i uniteno
sve veom geografskom i socijalnom pokretljivou, irenjem reklame i propagande,
kao i irim uestvovanjem u politici, irim nego ikada ranije.

Alen Turen
francuski sociolog
Gotovo ceo globus premreen je verovanjem da je ekonomski rast smisao svake zajednice, te da on moe da bude samo rezultat kapitalizma neoliberalnog tipa. Na taj nain
jedna ideologija postaje vrhunsko naelo savremenog sveta. I to jeste problem. Istovremeno, ekonomski rast nikako nije sinonim za drutveno blagostanje......
Ne postoji ekonomija koja, nezavisno od politike i drutvene organizacije, regulie
distribuciju moi i mogunosti za sticanje odgovarajueg profita, koristi i privilegija na
tui raun. Odrivi razvoj znai odrivo drutvo. Znamo da postoje drutva koja nisu
izdrala iskuenja vremena.

Ljubinko Pui
profesor sociologije grada u N.Sadu
Za uspostavljanje cena i trendova na svtskim finansijskim tritima, nekontrolisane informacione turbulencije podjednako su vane koliko i ponuda i potranja.....Ishod ovih
procesa finansijske globalizacije mogao bi biti taj da smo u srcu naih ekonomija stvorili veliki Automaton koji odluujue utie na nae ivote. Nona mora oveanstva,
ideja po kojoj maine preuzimaju kontrolu nad svetom, na ivici je da postane stvarnost
mada ne u obliku robota koji nas ostavljaju bez posla ili vladinih kompjutera koji
nadgledaju na ivot, ve kao elektronski sistem finansijskih transakcija. ... Kako profit
iz svih izvora pronalazi svoj put do finansijskih trita na kojima se i odigrava najvei
rast kapitala, ova mrea elektronskih transakcija koja rukovodi globalnim i lokalnim
protokom kapitala uspostavila se kao kolektivni kapitalista.
Pomeranja na finansijskim tritima indukovana su meavinom trinih pravila,
politikih i biznis strategija, psihologijom mase, racionalnim oekivanjima, iracionalnim ponaanjem, spekulativnim manervima i informacionim turbulencijama svih vrsta.
63
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Danas se raunovodstvo obavlja elektronski, pa bi globalna finansijska inspekcija mogla da ima pristup svim raunima koji su zakonski podloni inspekciji koristei skoro
potpuno zatienu lozinku (a ona postoji i zauzima samo 4096 bajta). ...
Zato se SAD tako nepopustivo protive globalnom upravljanju finansijama, i zato e
to initi i u bliskoj budunosti? Jednostavno je: trenutni sistem makar kratkorono, radi
u korist ekonomije SAD i amerikih kompanija, a posebno u korist onih finansijskih
kompanija koje sve vie investiraju na globalnom nivou. ....amerika vlada je uloila
napore da se globalni kapitalizam proiri otvaranjem trita u nastajanju, zahtevajui
ukidanje propisa i vladinih kontrola irom sveta.
Nove informacione tehnologije (ukljuujui genetski inenjering pod etikom kontrolom) mogle bi da izrode plodnu interakciju snage uma i drutvenog blagostanja. Finci
su tiho uspostavili prvo pravo informatiko drutvo, sa jednim veb-sajtom po osobi,
pristupom iunternetu u 100% kola, kampanjama za kompjutersko opismenjavanje
odraslihnajveom rasprostranjenou kompjuterske moi i mobilne telefonije na svetu,
i globalnom kometitivnom industriom informacione tehnologije na elu sa Nokiom.
Oni su, uz izvesno fino podeavanje, istovremeno ouvali dravu blagostanja.... Finac
Linuds Torvalds kreirao je operatini sistem Linux i pustio ga slobodno na Internet. To
je doprinelo rastuem pokretu za slobodan pristup softveru, uz hiljade korisnika Linuxa
koji su onlajn unapreivali njegov kod.... doprineli boljoj informacionoj tehnologiji,
ohrabrujui umove irom sveta da ive od nje.

Manuel Kastels

profesor sociologije i planiranja na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju
Postoje, zapravo, osnovni razlozi to je rast meu azijskim tigrovima, starim i novim,
bio decenijam odravan na visokim stopama. Postoji dobra ponuda energine i inteligentne radne snage. Jak preduzetniki duh izgleda da je ztakoe prisutan. Postoji elja
da se usvoji i da se prilagodi novim tehnologijama i odri visok nivo tednje. Sve to
znai niske trokove i brzo podizanje produktivnosti, ak uprkos onome to po zapadnim standardima izgleda kao oteena i slaba institucionalna struktura. Taj potencijal
je do danas ostao neiskoriten. Ali jasno je da se neto iznenada desilo i prekinulo taj
proces (misli se na finansijsku krizu u tom delu sveta 1997. godine prim. I). Meni
se ini da to neto lei pre u finansijskoj areni nego u strukturalnim manama koje su
toliko u centru panje.

Pol A. Volker

bivi predsednik Odbora guvernera sistema federalnih rezervi SAD

ivimo u doba opadanja drutvenog poretka nacionalne drave, klase, etniciteta i tradicionalne porodice. Etika individualnog samoispunjenja i linog dostignua najsnanija
je odlika modernog drutva. Biranje, odluivanje, uobliavanje ljudskog bia koje tei
da postane autor njegovog ili njenog ivota i kreator individualnbog identiteta, osnovno
je pitanje naeg vremena. To je fundamentalni cilj koji se krije iza promene porodice i
64
DRUTVO
globalne rodne evolucije u vezi sa poslom i politikom. Svaki pokuaj da se stvori novi
oseaj drutvene kohezije morao bi da poe od injenice da individualizam, raznolikost
i skepticizam ine sutinu zapadne kulture. Znaaj ivljenja sopstvenog ivota u svetu
koji se ubrzano menja moe se skicirati u sledeih petnaest taaka.
1. Poriv da vodite sopstveni ivot, kao i mogunost da to uradite, pojavljuje se
kada je drutvo veoma sloeno. .... ljudi su integrisani i ujedinjeni u drutvo samo u
pojedinanim aspektima, jer plaaju porez, voze automobil, studiraju, kupuju, glasaju, idu kod lekara, proizvode neto, oevi su, majke, sestre, peaci itd..... Moderno drutvo ne obuvata ih svojim funkcionalnim sistemima kao kompletne osobe;
ono se pre zasniva na injenici da pojedinci nisu integrisani ve samo privremeno
ukljueni u njega svoijim lutanjem meu razliitim funkcionalnim svetovima....
2. Va sopstveni ivot nije vam svojstven. U stvari, tano je je ba suprotno. Standardizovan ivot isproduciran je tako da kombinuje uspeh s pravdom i da spoji
interes pojedinca sa racionalizovanim drutvom....
3. Time va ivot u potpunosti zavisi od institucija. Institucionalna uputstva za
ivot tu su da vam ga organizuju....
4. ivljenje sopstvenog ivota tako podrazumeva da uobiajene biografije postaju stvar izbora, uradi sam biografije, biografije rizika, biografije slamanja...
. Uprkos, ili ba zbog institucionalnih upustava za ivot i nesigurnost, koje je
esto nemogue predvideti, u sopstvenom ivotu osueni ste na aktivnost. ak i
kada pogreite, vi vodite aktivan ivot (koji strukturie zahteve)....
6. Va sopstveni ivot je va lini neuspeh. Konsekventno, teret rizika za fenomen
socijalne krize poput strukturne nezaposlenosti, prebaen je na lea pojedinca.
Drutveni problemi mogu se direktno preokrenuti u psiholoke predispozicije: krivicu, oseanja, anksioznost, konflikt i neuroze. Da paradoks bude vei, razvila se
nova neposrednost u odnosu pojedinca i drutva.
7. Nepovratno globalno umreeni ljudi nastoje da ive sopstvene ivote u svetu
koji im sve vie i oiglednije izmie pod nogama.... to je i bukvalno i metaforiki
putujui, nomadski ivot, proveden u kolima, avionima i vozovima, telefonirajui
ili na Internetu, podran masovnim medijima i transnacionalnim razvlaenjem
ivota preko granica.... veza izmeu mesta i zajednice ili drutva prosto je pukla....
bilo svojom voljom ili ili obavezno, ili i jedno i drugo, ljudi prostiru svoje ivote
razliitim svetovima. Globalizacija biografije podrazumeva podrazumeva prostornu poligamiju ljudi su venani sa razliitim mestima odjednom.
8. Druga strana globalizacije je detradicionalizacija. I vi sami vodite detradicionalizovan ivot. To ne znai da tradicija ne igra vie nikakvu ulogu esto je ba
suprotno. Ali tradicije moraju biti izabrane, esto i izmiljene, a snagu dobijaju
tek odlukama i kroz iskustvo pojedinaca. Izvori kolektivnog i grupnog identiteta i
znaenja, kao karakteristike industrijskog drutva (etniki identitet, klasna svest,
vera u progres) iji su ivotni stilovi i pojmovi o bezbednosti podravali zapadne demokratije do 1960-tih, sada su iscrpljeni, raspadaju se i gube svoju mistinost....
9. Ukoliko globalizaciju, detradicionalizaciju i individualizaciju analiziramo zajedno, postaje jasno da je va ivot eksperimentalan.....
65
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
10. Va sopstveni ivot je refleksivan. ...neto nalik na individualnu posebnost

zaista se po prvi put pojavljuje kroz kombinaciju drutvenih kriza koje pojedince
prisiljavaju da misle, deluju i ive....
11. ivljenje vaeg sopstvenog ivota u tom smislu je forma kasne modernosti
vredna potovanja...
12. a sopstveni ivot, vien u ovom smislu, radikalno je neidentian. .. kultura je
polje na kom nam je jasno da moemo da ivimo zajedno, jednaki mada razliiti.
13. Zato ivljenje vaeg sopstvenog ivota moe da znai ivot u uslovima radikalizovane demokratije, za koju su mnogi koncepti i formule prve modernosti postali
neadekvatni... kako pomiriti masovne organizacije (politike partije, sindikati) sa
individualizaciom i samoorganizaciom...
14. .....dok je u starom sistemu vrednosti sopstvo moralo da bude podreeno obrascima kolektiviteta, ove nove mi-orjentacije stvaraju neto nalik na kooperativni
ili altruistiki individualizam...
1. Predominacija ivljenja sopstvenog ivota tako vodi otvaranju i subpolitizaciji
drutva, ali i depolitizaciji nacionalne politike.

Ulrih Bek
Smatram da je neophodno jasno razlikovati termine meu-narodno i globalno. Crtica
u rei meu-narodno stvara konfuziju u shvatanju globalizacije jer je meu-narodno
zasnovano na postojeem pa makar i izmenjenom sistemu nacionalnih drava, dok
globalno oznaava pojavu procesa i sistema drutvenih odnosa koji nisu zasnovani na
sistemu nacionalnih drava......
Analiza globalizacije u sociologiji vreti se uglavnom oko dve vrste fenomena koji postaju sve znaajniji u nekoliko prethodnih decenija. Re je o pojavi globalizovane ekono
mije zasnovane na novim sistemima proizvodnje, finansija i potronje, kao i o ideji
globalne kulture....
....razlikujem sledea etiri tipa istraivanja globalizacije u savremenoj sociologiji:
Svetsko sistemski pristup
Model globalne kulture
Model globalnog drutva
Model globalnog kapitalizma
Teorije globalnog drutva tvrde da je koncept svetskog ili globalnog drutva postao
mogu tek u moderno doba zahvaljujui nauci, tehnologiji, industriji i univerzalnim
vrednostima koje su stvorene u XX veku i koje se razlikuju od onih u bilo kojem
drugom dobu...... vano je da se ustanovi da li je globalizacija samo novo ime za relativno stari fenomen (to je robertsonova tvrdnja), odnosno da li je re o relativno novom fenomenu nastalom u vreme pozne modernosti (Gidensova tvrdnja) ili je u pitanju
veoma skoranji fenomen koji je posledica razvoja kapitalizma nakon 60-ih godina XX
veka (Sklerova tvrdnja).....
....Ideja globalnog drutva zasnovana na subjektivnim odnosima prema globalizaciji,
planetarnoj svesti i tome slino, veoma je spekulativna.

Lesli Skler, profesor sociologije LSE
66
DRUTVO
Globalizacija, inicijalno, moe biti shvaena kao irenje, produbljivanje i ubrzavanje
svetske meuzavisnosti u svim aspektima modernog drutvenog ivota, od kulture do
kriminala, od finansija do duhovnosti. Na primer, programeri u Indiji sada opsluuju
svoje saradnike u Evropi i Americi, bez vremenskog odlaganja, dok uzgajanje konoplje
u Burmi moe biti povezano sa zloupotrebom droga u Berlinu i Belfastu

Dejvid Held

profesor politikih nauka na LSE

Zauujue je pri tom sledee: industrijsko zagaenje ovekove okoline i unitavanje
prirode sa svojim mnogostrukim efektima po zdravlje i drutveni ivot ljudi, koji nastaju
tek u visokorazvijenim drutvima, karakteriu se gubitkom drutvenog miljenja. Ovaj
gubitak postaje groteska: ovo odsustvo niko ne primeuje, ak ni sami sociolozi...
Gde i kako se mogu povui granice izmeu jo prihvatljivih i ne vie prihvatljivih
izlaganja opasnostima? Koliki su kompromisni pretpostavljeni standardi? Treba li,
na primer, prihvatiti mogunost neke ekoloke katastrofe, kako bi se zadovoljili ekonomski interesi? ta su nunosti, ta su pretpostavljene nunosti, a ta su nunosti koje
moraju da se promene?

Ulrih Bek
Pejsmejker protiv depresije
Najnovija istraivanja pokazuju da broj osoba, utonulih u duboku depresiju gde lekovi
i psihoterapija ne pomau, raste zapanjujuom brzinom.
U pomo priskae pejsmejker, spravica slina onoj koja se ugrauje sranim bolesnicima. Mali kao metalni novi, pejsmejker jaa i poboljava dejstvo lekova protiv
depresije kod onih kojima tradicionalna terapija dotad nije pomogla.
Slabim elektrinim impulsom (toliko lakim da ga pacijent ne osea), ureaj stimulie
lutajui ivac u predelu vrata. Aparat je snabdeven baterijama koje u proseku traju 4
do 5 godina: da bi se zamenile, potreban je mali potkoni rez kroz koji ureaj moe da
proe. Baterije se, naravno, ne prazne preko noi.
Podaci se prenose rukovanjem
Na raspolaganju su vam (nam) viestruke linije, jer u ljudskom telu ima mnogo kostiju i
zglavaka, to je uzbudljivo, zar ne? Zamisao koju su nedavno izloili na meunarodnom
savetovanju u Firenci (Italija) pobudila je znatielju. Preporuili su da se ubudue na
rukama nose vibratori - i prijemnici i odailjai u isti mah - koji e umecima ispod
koe slati naloge da isputaju lekove, a da u povratku budu obaveteni da li je i kako
to obavljeno. Na slian nain krckanje zubima ili pucketanje prstima ukljuivalo bi
- mobilne telefone!
Najvee preimustvo ovakvog prenosa ogleda se u tome to je veoma bezbedan, jer se
odigrava u ljudskom telu i jedino se moe nadzirati neposrednim pregledom. A ljudi e
razmenjivati podatke obinim - rukovanjem.
67
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Koja zanimanja nestaju?

U svijetu gdje je Deep Blue, pobijedilo ahovskog velemajstora, trebalo bi biti jasno da
raunari mogu (ili e uskoro moi) da urade veinu pojedinanih radnji bolje nego ljudi.
Veina advokata, doktora, trgovaca akcijama i obveznicama na primjer, ve su viak
ak iako e proi jo nekoliko godina da to postane realnost. Vrsta ljudi koje emo i
dalje zapoljavati e biti inovativni i kreativni, i oni koji mogu da rade u vie razliitih
vrsta disciplina.
Trebalo je da Internet stvori zajednicu osloboenu stega prostora i vremena i tako nam
da slobodu da se udruimo sa drugim ljudima ne obazirui se na geografsku i asovnu
udaljenost; stvorio bi tu zajednicu pre iz komunikacije nego iz stanovanja i postojanja
koje ne jame komunikaciju.....
Naa ja, s druge strane, loguju se da bi videla ta su nae rei iskovale, kakve su druge
rei/ivote stvorila (od drugih ja). .... U meri u kojoj obezbeuje nove oblike javnog
prostora, kiber-prostor nam, po svemu sudei, daje mesta za izraavanje.......
Internet je jo jedna u sledu modernih tehnologija koja podriva tradicionalne pojmove
graanskog drutva koji zahtevaju ujedinjenost i izbegavaju viestrukost, dok ostavljaju utisak da zapravo uspostavljaju takvo drutvo. Internet nas okuplja, ali najvie to
moemo uiniti, pod uticajem iirine to se ini da on obuhvata, jeste da pitamo kako
da organizujemo njegovu sadrinu da ne bi poremetili temeljnu ideju jednog jedinog i
najboljeg kulturnog poretka.

Stiven Douns
Staro shvatanje zajednice prevazieno je u mnogo emu, i treba ga unaprediti kako
bi se suoilo sa izazovima dananjice. Stara ili tradicionalna zajednica esto je bila
zatvorena, neprilagodljiva, izolovana, nepromenjiva, monolitna i homogena. Nova zajednica ona koja je duboko posveena demokratskom reavanju problema mora
nastati iz ostatka stare.

Daglas uledr
Tamna strana civilnog drutva
Plakat ultradesnice (mart 2007.): Be ne sme postati Istambul
68
DRUTVO
Talas nacionalistikih i (neo)nacistikih provokacija u srednjoj Evropi dostigao je
alarmantni nivo. Iz Nemake, Austrije i vajcarske pristiu izvetaji o novim incidentima tamonjih pripadnika ekstremne desnice. Na meti su doseljenici, ali, po
desniarskim merilima, i rasno ili po verskom opredeljenju nepodobni starosedeoci i
novi dravljani.
Ministar pravosua Kristof Bloher, jedan od lidera ultradesno orijentisane vajcarske
narodne partije SVP, izjavio je na kongresu stranke u Luganu: ... Suoeni smo sa
najezdom varvara, koji brutalno gaze tekovine nae (vajcarske) kulture... Strance koji
se ne uklapaju u standarde integracije, trebalo bi proterati iz zemlje. Po Bloheru, proterivanje stranaca bi bilo opravdano, i kada je re o gresima njihovih lanova porodice.
Ako dete ukrade okoladu u supermarketu, oca bi trebalo deportovati kui, ak i ako je
u meuvremenu stekao vajcarsko dravljanstvo.

*
*
*
Francuski predsednik Nikola Sarkozi je 20. Decembra 2007. primio titulu poasnog
kanonika katedrale u Rimu, u toku posete Vatikanu, raskidajui sa tradicijom njegovih
prethodnika i francuskim konceptom sekularne drave, koji otelovljuje zakon iz 1905.
godine o razdvajanju drave i crkve. Ne ustruavajui se da jo jednom okira javnost,
Sarkozi je insistirao na hrianskim osnovama Francuske. Posle uvoenja pojma
pozitivne imigracije u francuski politiki ivot, on je smislio i pojam pozitivni sekularizam, koji treba da oznai njegovo vienje odnosa drave i vere. Ovaj koncept po
njemu znai da nadzirui slobodu opredeljenja, da verujemo i ne verujemo, ne posmatramo veru kao opasnost, ve kao prednost.
Sarkozi je kritikovao istroeni sekularizam koji je pod udarom verskog fanatizma,
i otiao dotle da oceni da je interes Republike da je u njoj mnogo mukaraca i ena
koji veruju i da u prenoenju vrednosti i spoznaje o razlici izmeu dobra i zla,
uitelj nikada ne moe da zameni svetenika.
Probueni nacisti: Maarska garda

poloila zakletvu (maj, 2007.) u Budimpeti
69
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Nezadrivo rastui broj (neo)nacistikih i rasistikih izgreda irom Nemake uslovio je

pokretanje inicijative za izricanje zabrane rada Nacionaldemokratskoj partiji Nemake
(NPD). Povod je i desetak hiljada registrovanih izgreda ekstremne desnice godinje.
Istie se, meutim, da iako u svim tim aktivnostima nisu direktno uestvovali pripadnici NPD-a, sam status legalne politike stranke motivie simpatizere NPD-a na
provokacije. Aktivnosti ekstremne desnice uzimaju sve vie maha u Evropi, pre svega
mrnja prema strancima i rasizam.
Nae nacionalno-dravno ustrojstvo, ali tokovima denacionalizacije zahvaeno
drutvo otvara se danas prema jednom svetskom drutvu izgraenom na ekonomskim temeljima. Mene zanima pitanje da li je poeljno ponovno politiko zatvaranje
tog globalnog drutva, i kako je ono u datom sluaju mogue. U emu bi mogao da se
sastoji politiki odgovor na izazove postnacionalne konstelacije?

Jirgen Habermas
Konflikti
Konflikti su poeljni
Kada ljudima omoguavaju da redefiniu svoje veze na nnovim, zdravijim i stabilnijim
osnovama; kada uspostavljaju distancu, ponekad neophodnu, meu protagonistima i
otvaraju put promeni koja je oduvek, prema Heraklitu jedina stvar koja se nikada ne
menja, tada su konflikti poeljni, da ne kaemo poeljni za ovekovu ravnoteu.
Konflikti nisu poeljni
Kada nas vode u na mentalni zatvor, suavaju nae vienje sveta i drugih, kada nas
primoravaju na bekstvo, na pokornost ili na nasilje, konflikti postaju zaarani krugovi
koji su sve vri i hrane se sami sobom.... u ovom sluaju konflikti su opasni, mogu da
dovedu do tekim psihikih poremeaja, do svih oblika ravog postupanja, ukljuujui
fiziko, do ispiranja mozga, do odbacivanja ili negiranja drugog.

Kristof Kare
Analizirajte sledea dva primera i zakljuite o kojoj vrsti konflikta je re:
1. Mirjana je zaposlena u jednom informatikom preduzeu. Njen direktor joj predlae
unapreenje sa znaajnim prednostima. Ali, medalja ima drugu stranu: ona treba da
napusti mesto gde ivi sa porodicom i da pree u prestonicu. Rastrzana je izmeu
elje da se profesionalno potvrdi i elje da sauva lep ivot svoje porodice.
2. Svake nedelje u mesecu, gospoa i gospodin Simi pozivaju svoju decu na ruak.
Toga dana, u toku ruka Petar, njihov stariji sin zapoinje razgovor o politici sa
Nikolom, muem njihove mlae kerke. Njih dvojica se jedva podnose. Diskusija
se zaotrava, poinju i uvrede, ostali lanovi su uznemireni i pokuavaju da smire
situaciju. Petar ustaje od stola i izjavljuje da vie nee prisustvovati nedeljnom
ruku ukoliko bude prisutan i Nikola
70
DRUTVO
Navedite nekoliko slinih primera u kojima se vide razliite vrste konflikta.

Analizirajte sledei primer i razmislite da li je re o konfliktu ili sukobu, ili....
Naoruani 19-godinji mladi, identifikovan kao Robert Hokins, ubio je 5.12.2007.
godine osam ljudi i petoro ranio pucajui nasumino iz puke u prepunom trnom
centru u gradu Omahi, u amerikoj saveznoj dravi Nebraski. Sada u postati slavan,
rekao je i izvrio samoubistvo.
Ubilaki pohodi s nasuminom pucnjavom, koji su najee ubistva i samoubistva,
nisu retkost u SAD iji graani poseduju oko 200 miliona komada vatrenog oruja,
odnosno dve treine ih je naoruano.
PITANJA
1. ta podrazumeva nauni pojam drutvo i kakva je njegova korespondencija sa
zdravorazumskim poimanjem drutva?
2. Opte, posebno i pojedinano drutvo.
3. Koje su to situacije u kojima se moe pratiti odnos izmeu pojedinca i drutva?
4. Obrazloi razliita stanja kroz koja prolazi drutvo i navedi primer iz savremenog
sveta koji to reprezentuje.
. ta podrazumeva stanje anomije nekog drutva (pokuajte da naete odgovarajui
primer u bliem i irem okruenju?)
6. Koje su karakteristike otvorenog drutva?
7. Analiziraj stav Jirgena habermasa o ekonomskom otvaranju i politikom zatvaranju drutva
8. ta znai pojam zatvoreno drutvo?
9. Karakteristike industrijskog drutva
10. Zato se govori o postindustrijskom drutvu i koje su njegove manifestacije i sinonimi?
11. Analiziraj stavove Gidensa i Galbrajta o pristojnom i dobrom drutvu
12. U kojoj meri moemo govoriti o nastajanju globalnog drutva?
13. Koje su osnovne manifestacije globalizacije?
14. Kako Lesli Skler vidi problem rasprave o globalizaciji u sociologiji?
1. ta se deava sa identitetima mesta i rada u novom kapitalizmu?
16. Analizirajte pojam odrivo drutvo
17. ta je sutina Kastelsovog pojma Automaton?
18. Kakvo je Bekovo vienje odnosa individualnog i kolektivnog identiteta?
19. Razdvoj pozitivne i negativne posledice savremenih globalizacionih procesa.
20. ta, prema miljenju U.Beka, ini sutinu zapadne kulture i zato je drutvena
kohezija sve manje mogua, kako stoje stvari u vaoj sredini?
21. Koje su osnovne karakteristike i manifestacije antiglobalistikih pokreta?
71
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
22. Napravi vlastiti dijagram rizika u savremenom drutvu na osnovu Bekovog stava
ta su rizici koji su nuni, pretpostavljeno nuni i koji moraju da se promene
23. koje su karakteristike preduzetnikog drutva?
24. ta je sutina preduzetnikog duha kod azijskih privrednih tigrova?
2. Analizira da li je i do koje mere, ljudima potrebno ugraivati ipove
26. Koja zanima i aktivnosti moe bolje obavljati kompjuter i softver nego ovek?
27. Koje su osnovne karakteristike civilnog drutva?
28. Da li sredina u koji ivi ima odlike civilnog drutva?
29. Koje su to loe manifestacije koje se prezentuju kao civilno drutvo?
30. Analiziraj problem nove zajednice koja nastaje na Internetu
31. ta karakterie drutveni konflikt?
32. Kakva je uloga konflikta u drutvenoj grupi i u drutvu uopte?
33. Postoji li beskonfliktno drutvo?
34. Kako upravljati konfliktom?
72
IV
POTREBE, INTERESI I VREDNOSTI
1. Potrebe
Potrebe su osnovni pokretai nastanka i razvoja drutva. Mogu se odrediti
kao skup dinamikih snaga unutar pojedinca ili grupe koje svojim prisustvom
ine neophodnim da se neto ispuni, ostvari, pokrene, pokua. Potrebe nastaju
kao dvostruko prisustvo pomenutih unutranjih snaga: a) kao oseaj nedostatka
neega (disfunkcija) koji pokree, motivie usmerava da se taj nedostatak nadomesti, nadoknadi, pribavi (nedostatak novca, znanja, ljubavi); b) kao viak neega
ega se treba osloboditi ili ga usmeriti i pokrenuti, kako bi se stvorila prirodna
ravnotea i odgovarajue povoljno stanje (viak energije, novca, robe). Izvori
potreba se nalaze u odreenim stanjima, motivima, nagonima, talentu, zadacima,
ulogama, oekivanjima.
Potrebe se mogu podeliti prema nekoliko kriterija. Prema osnovnom
znaaju za oveka, one se dele se na primarne, generike, bioloke i prirodno date
oveku, kao biu (hrana, stanovanje, odevanje, produenje vrste, odmor, kretanje,
rad) i sekundarne potrebe, steene u grupi, zajednici, ovekovim delovanjem
i odnosom prema drugim ljudima, socijalizacijom (druenje, znanje, profesija,
priznanje, afirmacija, bogatstvo, kultura).
Prema subjektima, nosiocima, potrebe se dele na potrebe pojedinca,
drutvene grupe i zajednice. Potrebe pojedinca su one potrebe koje istiu njegov
znaaj i ulogu, kao linosti, njegov razvoj, kretanje (navike, samopotvrivanje,
napredovanje, sticanje, menjanje). ovekove potrebe su raznovrsne i zavise od
mnotva uslova i razliitih okolnosti u kojim se ovek nalazi.* Prema potrebama
se procenjuje ovekov znaaj i uloga u drutvu, njegove ambicije i akcije. ovek
je u sutini bie mnotva potreba. Drutvene okolnosti ine da on postane jednodimenzionalni ovek kako kae Markuze, ovek potronje, potroako bie
(homo conzuments), ili homo ekonomikus, homo politikus. ovek bogatih
potreba ima potencijal da ostvari slobodu, samostalnost, da kreira i unapreuje.
ovek siromanih potreba ne moe biti oslonac skladnog razvoja i progresa. On
moe lake postati objekt politike, ideoloke, verske i svake sline manipulacije.
Potrebe drutvene grupe su specifine potrebe udruenih pojedinaca, koje
se kao takve lake zadovoljavaju nego kad je ovek sam i izolovan. Neke potrebe
ovek sam ne moe ni zadovoljiti ni razviti. Takve potreba razvija porodica, radna,

Kako kae D.K.Galbrajt, ima onih iji je najvii cilj da steknu novac i bogastvo, onih koji
ele da budu vieni u javnosti ili onih koji ele u tiini da razmiljaju (Dobro drutvo, str.30).
73
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
profesionalna grupa, etnika, verska grupa). Potrebe drutvene grupe ispunjavaju

se kroz uloge i oekivanja koja pojedinac ima prema pripadajuoj grupi. Grupa
moe da usmerava potrebe pojedinca, da vri selekciju. Grupa moe da razvija
i bogati potrebe pojedinca, ali moe i da sputava njegove potrebe, da dovodi do
nesklada i sukoba izmeu individualnih i kolektivnih potrebe.
Potrebe drutvene zajednice (drutvo, drava, regija, lokalna zajednica)
su specifine potrebe za irim udruivanjem radi zatite, razvoja i napretka pojedinaca i drutvenih grupa. Zajednica nastoji da oblikuje poeljne potrebe, da ih
usmerava ka stvaranju identiteta sa zajednicom, ka injenju neeg to je dobro
i korisno za tu zajednicu. Zajednica ima svoje specifine potrebe, koje se esto
nameu individualnim i grupnim potrebama (potreba drave da intervenie u ekonomiji, u socijalnim odnosima, u kulturi). Zajednica nastoji da izbegne sukob
potreba, da uspostavi harmoniju potreba. Zajednica moe da nametne i hijerarhiju
potreba (to najee i ini), moe da uspostavi prioritet potreba. Zajednica nekada
odlae potrebe ( zbog nedostatka uslova za njihovo ispunjenje ili nedostatka vizije
i oseaja vanosti odreene potrebe).
Treba naglasiti da je podela potreba veoma sloen i komplikovan teorijski
i praktini postupak. Podela potreba skoro da se ne bi mogla iscrpiti, zahtevala
bi veliki prostor i vreme. Zapravo, podela bi morala stalno da usavrava i osavremenjuje, jer se potrebe stalno uveavaju i mnoe, te se menjaju i kriteriji i principi
njihove podele. Abraham H. Maslou je 1954. godine podelio potrebe u sedam
velikih grupa. To su:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
fizioloke potrebe (homeostatike),

bezbednosne i sigurnosne potrebe,
potrebe za ljubavlju i pripadnou,
potrebe za potovanjem,
potrebe za samodokazivanjem (unutranja motivacija
za postizanjem onoga to neko moe da postigne),
potrebe za znanjem i razumevanjem,
estetske potrebe.
Ova podela je bazirana na psiholokim i prirodnim stanjima oveka, njegovim unutranjim nagonima, oseajima, odnosima unutar same linosti. Potrebe
su esto uslovljene spoljanjim okolnostima, stanjima i odnosima u drutvu,
mogunostima i nemogunostima drutvenih grupa i zajednica da neto pokrenu,
urade, podstaknu ili spree.

Homeostaza oznaava postupak u kome se ljudsko telo instiktivno, automatski, autoregulaciono napree da bi se odralo u normalnom stanju ravnotee
74

Potrebe su istorijska kategorija. One se stalno razvijaju i menjaju. Na
odreenom stepenu razvoja drutva nastaju odgovarajue potrebe. Potrebe
zavisne od ekonomske, tehnoloke, socijalne, politike i kulturne razvijenosti drutva, ali i potrebe utiu na bri ili sporiji razvoj drutva. Neke potrebe
nestaju, druge (nove) nastaju. Savremeno drutvo je drutvo dinaminih
potreba (ekologija, Internet, digitalna tehnologija, estetska hirurgija, boravak
u kosmosu). Potrebe se stalno proizvode, stvaraju, jedna drugu uslovljavaju. Savremena tehnologija i ekonomija mogu napredovati i razvijati se samo
ako stalno stvaraju (proizvode) nove potrebe. Te potrebe mogu biti stvarne,
nune, ali i prividne, lane . Razvijeno drutvo i bogate potrebe nalaze se u
pozitivnoj korelaciji. Potrebe su pokazatelj razvoja ekonomije, demokratije,
slobode, ljudskih prava.
Ovde se moe napomenuti da esto dolazi do sinonimne upotreba
pojmova potrbe i pojma motivi. Izjednaavanje pojmova motiv i potreba
najee je pogreno, stvara odreenu zabunu i nejasnou. Ovo potie otuda
to je u prethodne dve, tri decenije dolo do prodora bihejvioristikih (behaviour-ponaanje) orjentacija u pojedine poslovne discipline (menadment,
organizacija, marketing), kako bi se potpunije objasnilo i istrailo ponaanje
ljudi u radu, poslovanju, potronji. Poterbe i motivi se samo delimino mogu
izjednaavati, jedino na planu individualnih, linih potreba, koje imaju
pokretae u strukturi same linosti (primarne, homeostatike, egzistencijalne
potrebe). U sluaju sekundarnih potreba, kao i potreba grupe i zajednice, to
izjednaavanje potpuno je pogreno. Motiv je unutranji podraaj, poticaj u
strukturi same linosti, u njenom mentalnom i intelektualnom sklopu. Jo preciznije je rei da je motiv sklop unutranjih energetskih i voljnih elemenata i
struktura linosti koje autoreguliu i odreuju njeno ponaanje, bez obzira da li
su inicirane unutranjim ili spoljanjim pobudama i podsticajima.
Potrebe i motivi se prepliu u svakodnevnom ovekovom ivotu, pa
i to posmatraima i istraivaima stvara tekoe da jasno razlikuju i razdvoje ova dva elementa ljudske i drutvene pokretake i energetske snage.
Motiv je prepoznatljiv kad se ispoljio, ovaplotio, izrazio, bio u nekoj radnji,
aktivnosti deavanju. Na drugoj strani, potrebe vidimo, oseamo, znamo i
onda kada se nisu ostvarile, izrazile, zadovoljile. To je posebno karakteristino
kod zajednikih potreba (grupa, kolektiv, drutvo). Ako uzmemo, kao primer,
potrebu za komunikaciom meu ljudima, onda vidimo da je motiv jedan (preneti
neto drugome/drugima) dok su potrebe brojne (kada, kako, kojim sredstvima,
na koji nain, u koje vreme). Ovaj primer pokazuje kako se potrebe razvijaju,
gomilaju, zastarevaju, nastaju nove u irokom rasponu od Mratona do mobilnog telefona i Interneta. Ko moe pretpostaviti ta je sledee u neobuzdanim i
samoreprodukujuim potrebama za komunikaciom?
75
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
2. Interesi
Znaenje pojma interes moe se dovesti u vezu sa latinskom rei interesse,
interessum (biti izmeu, uzeti uee). Tako se interes moe oznaiti kao nastojanje da se pree rastojanje izmeu potrebe i objekta te potrebe (momenta zadovoljenja potrebe). To podrazumeva odreenu akciju prema predvienom objektu
potrebe. Interes je izraena, osveena (svesno artikulisana) potreba. Za interese
vai stav, kao i za potrebe, da su to pokretai razvoja i napretka drutva. (Naravno,
podrazumeva se i suprotno dejstvo interesa). Izvori interesa su praktine, racionalne, potrebe, motivi, stavovi, akcije, ali i iracionalne, patoloke potrebe i motivi.
Grupni, drutveni interes predstavlja socijalnu vrednost (sponu), kojom se pojedinac vezuje za socijalnu sredinu.
Interesima nazivam osnovne orijentacije koje su vezane za odreene fundamentalne
uslove mogue reprodukcije i samokonstituisanja ljudskog roda, naime za rad i interakciju. Stoga te orijentacije nisu usmerene na zadovoljavanje neposredno empirijskih
potreba, nego za reavanja sistemskih problema uopte.
Jirgen Habermas
Prema subjektu interesa, moemo podeliti interese na line, porodine,

etnike, verske, generacijske. Prema podruju na kome se interesi ispoljavaju,
mogu se podeliti na ekonomske, politike, socijalne, kulturne, ili uopteno na
materijalne i duhovne interese.
Interesne grupe su one drutvene grupe koje se okupljaju oko jednog ili
vie interesa, nastojei da ih zatite i bre ili potpunije realizuju, stupajui time
u odnose sa drugim grupama ili sa dravom. Tako, ekonomske grupe nastaju
oko nekog ekonomskog interesa (poslovna, finansijska i trgovaka udruenja,
komore, udruenja potroaa). Socijalne interesne grupe nastoje da istaknu,
pokrenu i zatite neki socijalni interes (sindikati, nezaposleni, grupe za socijalnu pomo). Politike grupe pokreu posebna pitanja (partije, pokreti, politika
udruenja, udruenja ena, omladinske organizacije). Pomenimo i interesne grupe
u oblasti kulture (udruenja knjievnika, filmskih i dramskih umetnika, kompozitora, muziara).
Kada interesne grupe usmere svoje delovanje i aktivnosti na odreene
nosioce moi, vlasti i njihove centre i vre pritisak da bi bre i potpunije ostvarili svoje interese, onda one prelaze u oblik grupa za pritisak. Grupe za pritisak deluju na pojedince i institucije koji su nosioci vlasti i uticaja (ekonomskog,
politikog) i koji donose znaajne odluke. Grupe za pritisak u svom delovanju
koriste medije, deluju na javno mnenje, ali i tajno nastupaju prema pojedincima
i grupama, koristei i druga sredstva (ucene, podmiivanje). Grupe za pritisak
76

mogu biti formalne i neformalne, ad hoc ili na due vreme formirane. Posebni oblici
grupa za pritisak su lobi (lobistike grupe). To su obrazovani i informisani pojedinci,
specijalisti za odreene oblasti, koji su dobro plaeni, i koji deluju raznovrsno to se
tie vremena, mesta, sredstava. Poznati su u svetu razni lobiji (farmerski, medicinski, vojni, naftni, filmski, farmaceutski). Svi znaajniji sektori razvijenog drutva nastoje da organizuju interesne grupe i grupe za pritisak (lobistike
grupe), kako bi obezbedili prisustvo u centrima moi i odluivanja.
3. Vrednosti
Teko je odrediti i precizno definisati pojam vrednosti, poto je to kategorija koja zalazi u oblast psiholokog stanja i unutranjeg doivljaja svakog pojedinca. Sloiemo se, ipak, da su osnovne vrednosti ivot, sloboda, pravda, dobrota,
lepota, znanje, materijalno bogatstvo, uspeh. Vrednosti se nalaze u osnovi svih
ovekovih delatnosti i ovekove drutvene svesti, kao stavovi, ponaanja, verovanja, ubeenja, odluke. Vrednosti su korektori potreba i interesa, ali i motiva, elja,
akcija. One vre njihova usmeravanja, dopune, selekciju. Vrednosti su odreeni
standardi pomou kojih se shvata da li je neto poeljno ili nepoeljno, dobro ili
loe za pojedinca, grupu, zajednicu, drutvo, dravu.
Postoji mnotvo tipologija i kriterija prema kojima se vri klasifikacija
vrednosti. Ovde e biti rei o podeli vrednosti na dve velike grupe. Prema kriteriju
optosti, vrednosti se mogu podeliti na univerzalne vrednosti (ivot, sloboda), grupne
vrednosti (pravda, jednakost, ekonomski uspeh) i line vrednosti (dobrota, lepota,
znanje). Prema karakteristikama i podrujima ispoljavanja, vrednosti se dale na:
saznajne (istina, nauka, znanje), ekonomske (rad, korisnost, bogatstvo, proizvodnja,
profit, trite), politike (vlast, mo, demokratija, parlamentarizam, pluralizam), religijske (sveto, nedodirljivo, neporecivo), estetske (lepo, prijatno, ugodno), moralne
(dobro, poteno, humano, ljudsko), pravne (zakonski, pravino, nezavisno).
Vrednosti su uvek vezane za potrebe i interese pojedinca ili grupe. Lako
moemo pretpostaviti da su, za veinu ljudi, osnovne vrednosti ivot, sloboda,
pravda, jednakost, lepota, dobrota, znanje i uspeh. Sve ono to je suprotno pomenutim vrednostima, smatraemo da nije vredno i poeljno za veinu ljudi. Ali
moramo prihvatiti injenicu da za nekoga pomenute vrdnosti nisu neto poeljno,
ono to usmerava njegovu aktivnost. Tako, recimo, ivot nije univerzalna i trajna
vrednost za samoubice. Ovde se treba setiti Sartrovog stava da su vrednosti pitanje
ovekovog izbora. Dakle, preovlaujue vrednosti su racionalnog karaktera, ali ne
moemo iskljuiti ni prisustvo iracionalnog u usmeravanju pojedinanih i grupnih
akcija u pojedinim istorijskim fazama razvoja drutva i civilizacijskog toka.
77
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Vrednosti su u stalnom odnosu sa potrebama i interesima, ali se ne

mogu poistovetiti sa njima u sinonimnom znaenju, kako to ine neki autori.
Potrebe se mogu zadovoljiti i bez artikulisanog i svesnog vrednosnog stava
i standarda. Interesi pojedinca ili grupe mogu biti nametnuti i onda kada su
protiv vrednosnih normi odreene sredine. Potrebe i interesi mogu da se suprostavljaju vrednostima i vrednosnim orjentacijama (nacionalizmu, tradicionalizmu, liberalizmu) kada ove spreavaju njihovo zadovoljenje, ispoljavanje
i razvoj. Dakle, potrebe i interesi utiu na promenu vrednosti i vrednosnih
stavova i orjentacija, ostajui u disfunkcionalnoj poziciji ak i sa promenjenim
vrednostima i okolnostima u kojima je dolo do te promene. Isto tako, formirane vrednosti jedne sredine ili grupe utiu na zadovoljenje potreba (podstiu,
zadravaju ili odlau), kanaliu ispoljavanje razliitih interesa, spreavajui
(ili podstiui) njihov sukob.
Iz prethodnog se vidi da dolazi do nestajanja, prevazilaenja odreenih
vrednosti i nastajanja novih. To potvruje da su vrednosti drutvena i istorijska
kategorija, dakle, podlona stalnim promenama. Razvojem drutva, formira
se, razvija i menja sistem vrednosti kao skup vrednosnih obrazaca drutvenih
grupa i zajednica. Nije dobro za jedno drutvo ako se sve usvojene vrednosti
i vrednosne orjantacije dugo zadravaju. Isto tako, loe je ako se vrednosni
sistem esto menja. I jedno i drugo izaziva zbunjenost, dezorjentaciju, nespokoj
i nepoverenje kod ljudi
Vrednosti su drutveno uslovljene kategorije. One zavise od stepena
razvijenosti i karaktera drutva. Ono ih formira, usmerava, odluujue utie na
njih. To su pasivne vrednosti. Na drugoj strani, vrednosti utiu na drutvo, na
njegov razvoj, njegove glavne osobine, usmeravaju njegov tok, koriguju njegovu
putanju. To su aktivne vrednosti. Vrednosti mogu biti uvari tradicije, ali i
pokretai novog, promena, napretka. Vrednosti su esto odluujui momenti
stabilizacije (stabilnosti) nekog drutva, ali esto mogu biti i uzrok stagnacije
i raspada drutva. Moe se rei da je kriza drutva i kriza sistema vrednosti
uzajamno proporcionalan odnos. Dobra drutva poivaju na vrednostima kao
to su znanje, istina, pravda, tolerancija, dobrota, lepota, sloboda, uspeh. Loa
drutva poivaju na vrednostima (ne - vrednostima) kao to su neznanje,
neistina, nepravda, netolerancija, zlo, runo, nesloboda, neuspeh. Sociologija
traga za uslovima i uzrocima stvaranja, irenja, odravanja, menjanja i nestajanja pojedinih vrednosti i celog sistema vrednosti i odgovarajuih posledica koje
to stanje ostavlja na pojedinca i drutvo.

Ovde istiemo nekoliko autora i naslova u kojima se moe sresti takav stav o odnosu
izmeu potreba i vrednosti: B.ukanovi, M.Bei (2000); R.Boovi, Komparativno socioloko
istraivanje svojine i preduzetnitva u prelaznom periodu, Lua, Niki, 1995.; B. Horvat,
Politika ekonomija socijalizma, Zagreb, 1982.
78

Kada se Kolumbo vratio kui, mogao je da kae svojim pokroviteljima, kralju Ferdinandu i kraljici Izabeli, da iako nije pronaao Indiju, moe da potvrdi da je zemlja
zaista okrugla.
Ja sam u Indiju krenuo idui na istok, preko Frankfurta. Leteo sam u biznis klasi
Lufthanze. Tano sam znao u kom pravcu idem zahvaljujui GPS ( Global Positioning System) mapi na ekranu koji je iskoio iz naslona za ruku moje stolice u avionu.
Sleteo sam sigurno i na vreme. I ja sam sreo ljude Indije. Kolumbo je traio hardver
- dragocene metale, svilu i zaine - izvore bogatstva njegovog vremena. Ja sam tragao
za softverom, umovima, sloenim algoritmovima, naunim radnicima, kol centrima,
protokolima za transmisiju, pronalascima u optikom inenjeringu - izvorima bogatstva naeg doba.
Kolumbo je bio srean to Indijance koje je sreo moe da naini svojim robovima,
nepresunim izvorom besplatnog manuelnog rada. Ja sam samo eleo da shvatim zato
Indijci koje sam sreo uzimaju na rad, zato su postali jedan toliko vaan izvor za
preuzimanje usluga i poslova informativne tehnologije iz Amerike i drugih industrijalizovanih zemalja.

Tomas L. Fridman
Mnoge tehnologije koje se razvijaju za poslovne potrrebe korisne su i za socijalizaciju
i obrnuto. Na veliku alost poslodavaca koji su otkrili da tehnologija koja je trebalo
da uvea produktivnost njihovih radnika ima suprotno dejstvo i smanjuje je, dok kao
prateu pojavu ima veu socijalizaciju na radnom mestu.
U sluaju komunikacijskih tehnologija, naa oekivanja su usredsreena
prvenstveno na tri polja: prenos, komunikaciju i uvanje (skladitenje). Sve troje igra
sredinju ulogu u razvoju kompjuterske tehnologije i Interneta, i uobiajeno je to se
Internet smatra sredstvom prenosa (Kuda bi ste danas?), sredstvom komunikacija
(elektronska pota, e-phone, itd.) i aparatom za pohranjivanje podataka (neka vrsta
umreene enciklopedije).
. Bio prostor realan ili virtuelan, naa sposobnost da ga stalno ispunjavamo je neumanjena (.), ali naa sposobnost da ga obuhvatimo u smislu da ga prigrlimo, da ga
simboliki obgrlimo da ga razumemo, ne uveava se istom brzinom. Imati informaciju
i znati ta ona znai potpuno su razliite stvari.

Stiven Douns
ivot e biti sreniji za on-line pojedince zato to e ljudi s kojima se najintezivnije saobraa biti vie birani na osnovu zajednikih interesa i ciljeva nego na osnovu
sluajne blizine. Komunikacija e biti delotvornija i produktivnija, te tako i ugodnija.
Liklajder J.C., Tejlor R.V.
79
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Prva ena turista u kosmosu

Amerikanka iranskog porekla Anueh Ansari, prva ena turista u svemiru i jo
dva kosmonauta, poleteli su rano jutros (18.9. 06) iz Bajkonura u Kazahstanu na
Meunarodnu svemirsku stanicu, prenele su jutros svetske agencije.
Analizirajte sledeu sliku i tekst. ta moete zakljuiti o (zlo)upotrebi tela u politikoj propagandi i politikom marketingu, o potrebama i vrednostima u sklopu takvog marketinga.
Glasajte za nas, gole smo! Nova vanparlamentarna poljska Partija ena nastoji da
privue birae razgolienim kandidatkinjama na predizbornim plakatima i porukom
Poljska je ena - nema ta da krije. Sedam najlepih zvaninica te partije nale su
hrabrosti da se u konzervativnoj Poljskoj javno obnae na plakatima. Gole smo i
iskrene. iste su nam ruke, srca i namere, poruuju.
80
Slona braa: Jaroslav (levo) i Leh (desno) Kainski

Devet meseci poto je ideju proglasila neprihvatljivom, poljska vladajua partija ( Partija za zakon i pravdu) je od blizanaca Kainski nainila najmonije ljude u zemlji tako
to je Jaroslava imenovala za premijera koji e sluiti mandat pored predsednika Leha,
svog brata koji je stariji 45 minuta. Odluili smo da preuzmemo rizik i da predsednik i premijer budu dvojica brae, rekao je Jaroslav koji e sada od brata zatraiti da
formira kabinet. Partija za zakon i pravdu imenovala je Jaroslava poto je prethodno
prihvatila ostavku premijera Kazimirez Marcinkijevia koji je nedavno naljutio blizance zbog toga to je pokazao neoekivane znakove politike samostalnosti.
Ima mnogo optubi na raun narodnih poslanika da su pod uticajima raznih
interesnih grupa, odnosno lobija. Da li su ustanovljeni neki lobiji?
- Poslanik sam od 2001. godine .... Naravno da postoji uticaj biznisa na politiku. Toga ima svuda u svetu i nije toliko netransparentan u nekim zemljama. S druge
strane, u nekim zemljama nije problem da se o tome razgovara. On postoji i kod nas i
uvek je vano nai dobar balans izmeu onoga to je interes kapitala i interes drutva.
U zemljama gde nema tog balansa ima mnogo problema - ekolokih, socijalnih i tu
biznis uspeva, kupujui poslanike za razliite odluke, da udalji tu zemlju od evropskih integracija terajui poslanike da donose odluke protivne zakonodavstvu Evropske
unije. To e se verovatno kod nas deavati u budunosti.
Opozicija Vas je optuivala da ste kao vlasnik preduzea za promet raunarima
DG izdejstvovali ukidanje poreza na raunare. Ima li istine u tim tvrdnjama?
- Imam preduzee, radnju koja prodaje raunare. Ideja da se ukine PDV na
raunare, odnosno da se smanji sa 18 na osam odsto, u programu je moje stranke zato
to je ovu zemlju potrebno kompjuterizovati i to bi graanima trebalo olakati kupovinu raunara, jer e predstavljati jedno od sredstava za rad u budunosti.
81
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
U Evropskom parlamentu lobiji su odavno legalizovani. Postoji preko 400

lobija koji imaju svoje kancelarije i zastupnike. Da li se planira neto slino i u
vaem parlamentu?
Upravo ti lobiji slue da spoje politiku i realan ivot. Dobro bi bilo da budu legalizovani, jer bi se onda izbegle prie da su poslanici na ovaj ili onaj nain korumpirani.
Iz intervjua s jednim poslanikom
ta moete rei o potrebama i vrednostima na primeru Madonine

koregrafije i scenografija na koncertu?
82

Za koju temu moete vezeti postupak ilustrovan na ovoj fotografiji?
Monasi cepaju plakat sa likom Madone u ruskoj prestonici

Koncertna turneja amerike pevaice nazvana Otkrovenje uzbudila je mnoge
duhove, posebno crkvene.
PITANJA
1. Nastanak i karakteristika potreba.
2. Razlika izmeu potreba i motiva?
3. ta podrazumeva stav da su potrebe istorijska kategorija, obrazloite to
analizirajui impresije Tomasa L. Fridmana o Indiji?
4. Kako potrebe utiu na razvoj informatike tehnologije (stav Stivena Donsa)?
. Potreba za virtuelnim prostorom (Stiven Douns)
6. Da li informatika tehnologija smanjuje ili poveava socijalizaciju savremenog
oveka?
7. Odlazak prve ene kao turiste u kosmos, govori o ljudskim potrebama, interesima ili vrednostima?
8. Pojam i znaaj interesa
9. Interesne grupe i grupe za pritisak.
10. Analizirajte vrednosti, i nterese i mo na primeru brae Kainski
11. ta su to vrednosti i kako se one dele?
12. Kako zamiljate osnovne vrednosti dobrog drutva, a kako osnovne vrednosti loeg drutva?
13. Navedite primer krize i transformacije sistema vrednosti u svom okruenju?
83
V DRUTVENE GRUPE
1. Pojam i osnovne karakteristike

Ako je ovek prvi gradivni elemenat drutva, onda su drutvene grupe
prva celina ili kolektivni elemenat u zgradi zvanoj drutvo. Sve poinje od
drutvenih grupa. One su poetak i uslov nastanka svake ire celine (zajednice,
drave, drutva). Drutvene grupe se mogu odrediti kao skup manjeg ili veeg
broja ljudi povezanih odreenim potrebama i interesima, koje vre odreene funkcije i uspostavljaju odreene odnose.
Postoje razliiti uzroci i uslovi nastanka drutvenih grupa. To zavisi od
potreba i interesa oko kojih se grupa okuplja. Socioloki posmatrano postoje dva
osnovna naina formiranja grupa. Prvo su grupe nastale od nekog spoljanjeg
interesa. To su grupe po sebi, iji lanovi nemaju zajednike potrebe i interese,
odnosno oni ih ne oseaju kao takve, nisu ih svesni. Takva grupa je grupa TVgledalaca. Nju je formirala odreena TV-stanica radi istraivanja gledanosti
svog programa. lanovi grupe su potpuno nezavisni jedni od drugih, nemaju iste
potrebe, interese i vrednosti. Oni nisu grupa za sebe, nastala zbog artikulacije
svojih unutranjih potreba i interesa. Slino se moe rei i za grupu potroaa
elektrine energije, oni su grupa za odreenu kompaniju koja vri prenos i prodaju
elektrine energije. Isto tako grupa moe nastati delovanjem nekog drutvenog
subjekta, koji daje pravila i propise za formiranje odreene grupe. Tu se lanovima
grupe odreuju (nameu), za krae ili due vreme, potrebe, interesi i ciljevi, pa
ak i odreeni sistem vrednosti. Takve grupe formira drava u oblasti odbrane i
zatite ljudi i poretka (policija, vojska, zatvori, sudovi), u oblasti finansija (razne
komisije i saveti), zatim u delu rada u javnom sektoru i slino
Drugi nain formiranja drutvene grupe jeste nastanak grupe za sebe.
Zbog ostvarenja nekih zajednikih potreba i interesa, ljudi se udruuju u grupu,
svesni svojih uloga, obaveza i odgovornosti. Veoma je irok spektar uzroka i
uslova nastanka takvih grupa. One se nekada formiraju na bazi nekog spoljanjeg
faktora, dogaaja koji ih privlai (publika na nekoj sportskoj ili kulturnoj priredbi). lanovi takve grupe su veoma raznorodnog interesovanja i potreba, starosne, polne i socijalne strukture. Njihov interes traje dok traje dogaaj oko koga
su se okupili. Dalje praenje uzroka i oblika formiranja drutvenih grupa pokazuje da se interesi sve vie suavaju, produbljuju i postaju blii (od perifernih,
sekundarnih do primarnih ). Tako se lepeza drutvenih grupa suava od pokreta
84
DRUTVENE GRUPE
(pokret potroaa), grupa vrnjaka, kolske generacije, drugova iz kraja, preko
proizvodne grupe, profesionalne grupe, etnike, verske, politike, do rodbine i
porodice kao najblie (primarne) drutvene grupe.
Drutvena grupa je stvarna kolektivna jedinica, ali delimina, koju neposredno moemo
posmatrati, a zasnovana je na kontinuiranim i aktivnim kolektivnim stavovima, jedinica koja ima da ostvari zajedniko delo, koja je jedinstvo stavova, dela i ponaanja,
koja ini jedan strukturabilni drutveni okvir i tei ka relativnoj koheziji manifestacija
drutvenosti.
or Gurvi
Savremeno drutvo je drutvo mnotva grupa. to je drutvo razvijenije,

bogatije i privlanije to je i broj drutvenih grupa vei. Grupe uspostavljaju razliite
meusobne odnose, menjaju oblike i sadraje, pojaavaju ili gube svoj uticaj, mo,
znaaj i ulogu u drutvu. Grupe ponekad menjaju svoj naziv, a zadravaju sve ostale
karakteristine elemente. Isto tako, grupe menjaju principe i kriterije funkcionisanja a zadravaju raniji naziv. Dakle, grupe nastoje da se prilagode spoljanjim uslovima i zahtevima, ali i nekim unutranjim odnosima i stanju u grupi. Drutvene
grupe ine osnovu dinamike i socijalne mobilnosti u drutvu. Ovde je potrebno
naglasiti odnos i razliku izmeu drutvene grupe i drutvene zajednice. esto se
ta dva pojma i termina upotrebljavaju u sinonimnom znaenju, iako to teorijski
i empirijski nije uvek opravdano. Termin zajednica vie ima vrednosno znaenje:
upuuje na prisnije i neposrednije veze, na potrebu da se uvek bude zajedno i
deluje skladno (brana zajednica, radna zajednica, mesna zajednica). Dok termin
drutvena grupa ima neutralno znaenje: bilo koji skup ljudi povezan odreenim
potrebama, interesima, zahtevima i ulogama. Nekada se, zaista, termin zajednica i termin grupa poklapaju, odnose na isto i mogu se upotrebiti u sinonimnom
znaenju. Takav je sluaj sa ve pomenutim zajednicama, odnosno drutvenim
grupama, kao to su porodica, brak, radna grupa i slino
Na drugoj strani termin zajednica moe da ukljuuje vie drutvenih
grupa, kao to je to sluaj sa nekom regionalnom zajednicom, koja ukljuuje vie
sela i gradova kao teritorijalnih grupa. Zajednica moe da podrazumeva i mnotvo
razliitih drutvenih grupa. Takav primer nalazimo kod zajednice drava, kao to
je Evropska unija (Ona je u poetku imala naziv Evropska ekonomska zajednica).
Dakle, za drutvenu (ljudsku) zajednicu bi moglo da se kae da je to specifian
oblik drutvene grupe, odnosno poseban kvalitet i struktura veza i odnosa meu
ljudima koji stvaraju oseaj kolektiviteta i zajednitva u prostoru i ivotu. Te da
se za svaku drutvenu grupu ne moe upotrebiti termin zajednica u sinonimnom
znaenju. Nemaki sociolog Ferdinand Tenis (1855-1936) tvrdio je da se zajednica (Gemeinschaft) zasniva na organskoj solidarnosti i vezama, dok se drutvo
85
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
(Gesellschaft) zasniva na mehanikim vezama. Danas se moe rei da i pojam i

termin zajednica podrazumeva mehanike veze, koje su uslovljene odreenim,
manje ili vie trajnim, potrebama i interesima.
2.
Struktura grupe
Drutvena grupa ima svoju odreenu strukturu. Ona je specifina i svojstvena svakoj grupi zasebno. Ipak, postoji nekoliko osnovnih elemenata koji su
karakteristini za sve grupe i na osnovu kojih se moe posmatrati, istraivati neka
grupa i donositi stavovi o njenoj veliini, znaaju i ulozi u drutvu. Prvi elemenat
u strukturi grupe predstavljaju ljudi, linosti sa svojim ambicijama, sklonostima
i tenjama. Ljudi stupaju u odreene, nune ili dobrovoljne, meusobne odnose
i na taj nain zapoinju formiranje grupe kao forme koja oblikuje i zadrava te
odnose. Veliina, struktura, karakter i trajnost grupe zavise od potreba, interesa,
elja i ambicija ljudi koji je sainjavaju. ovek ne moe da ostvari svoj potencijal,
niti svoje elje i potrebe kao usamljeno, izolovano bie. On to moe jedino preko
jedne ili vie grupa u koje se ukljuuje. Dakle, grupa je nuan i primaran uslov
ostvarenja oveka kao drutvenog bia.
Grupa ima odreene potrebe na osnovu kojih razvija aktivnosti, delatnosti i pribavlja sredstva za njihovu realizaciju. Potrebe su osnovni uzrok nastanka i razvoja neke grupe. One su istovremeno i kriterij odvajanja, razlikovanja i uspostavljanja odnosa meu grupama. Drutvena grupa ukljuuje mnotvo
pojedinanih, istih ili slinih, potreba. To nije mehaniki zbir potreba, ve je to
dugotrajni proces usklaivanja i artikulacije pojedinanih potreba, kako bi se
formirale zajednike, vie i sloenije potrebe. Tako nastaju potrebe grupe, koje
su autonomne, nezavisne, esto se nadreuju individualnim i linim potrebama.
Potrebe su pokretaka snaga svake grupe. to su razvijenije i savremenije, to je
grupa snanija i ima vie mogunosti da uspostavlja svestranije odnose i veze sa
drugim grupama u drutvu. Grupa mora stalno da pronalazi nove naine i oblike
usklaivanja individualnih i grupnih potreba, kako ne bi dolo do naruavanja
odnosa u grupi, odnosno njene stagnacije ili raspada.
U grupi se uspostavljaju odreeni odnosi (saradnje, pomoi, podrke) koji
predstavljaju poetak artikulacije potreba i njihovo pretvaranje u interese. Ako su
potrebe osnovni uslov formiranja neke grupe, onda su interesi bitan inilac njenog
funkcionisanja i razvoja. Ljudi stupaju u grupu da bi ostvarili neke svoje interese
(primarne ili sekundarne). Od toga kako e se uskladiti interesi meu lanovima
grupe, zavisi nain funkcionisanja i budunost same grupe. Ako preovlauju
odnosi saradnje i uzajamne pomoi i podrke meu lanovima, onda e grupa
dobijati sve vie znaaja i uticaja u drutvu. U suprotnom, ako poinju da vladaju
86
DRUTVENE GRUPE
odnosi surevnjivosti, ako se tei za nametanjem linih interesa, onda grupa dolazi
u krizu, poinju sukobi i preti opasnost da se raspadne.
Svaka grupa mora da uspostavi odreene norme i pravila, kako bi mogla
funkcionisati i obavljati svoju osnovnu ulogu, odnosno kako bi mogla zadovoljiti
potrebe i interese svojih lanova, kao i ue i ire sredine. Da bi se uspostavili
skladni odnosi u grupi, neophodno je da postoje pravila i norme na osnovu kojih
se grupa organizuje, odnosno kako se u njoj deluje, te koji su zadaci i obaveze
njenih lanova. Za neke grupe postoje pravila i norme koje drava propisuje, a
koje grupa mora ukljuiti kako bi dobila odobrenje za svoje delovanje. To su grupe
koje imaju obavezu da se registruju kod dravnih institucija, kako bi zadovoljile
odreene standarde koji su im neophodni radi formiranja i delovanja (politike
partije, sportski kolektivi, obrazovne grupe). Veina drutvenih grupa same donose
odreena pravila na osnovu kojih se zasnivaju i funkcioniu. Nekada grupa ima
odreena pravila i norme koje dugo traju, nasleuju se i prenose sa jedne generacije na drugu (verske, etnike grupe). Postoje sluajevi gde grupe esto menjaju
norme i pravila rada i ponaanja kako bi se prilagodile promeni uslova u okruenju
(radne i profesionalne grupe). Pravila rada, ponaanja i odnosa u jednoj grupi
povezani su sa odreenim sistemom vrednosti. Zato, esto krenje normi i pravila
u nekoj grupi moe da bude pokazatelj naruenog sistema vrednosti te grupe. Isto
tako, dugo zadravanje pravila i normi koje je vreme pregazilo, ukazuje na
nedostatke i slabosti grupe i moe biti uzrok njene stagnacije i propadanja.
Bitan elemenat u strukturi grupe jeste njena unutranja organizacija,
odnosno podela zadataka i uloga meu lanovima grupe. Tu se govori o uspostavljanju neophodne hijerarhije uloga, odnosa i obaveza. Samo dobro organizovane
grupe imaju mogunost da ostvare potrebe, interese i ciljeve zbog kojih su nastale.
Grupa ima rukovodioca ili rukovodstvo koje se stara o izvrenju svih zadataka i
obaveza. Zatim grupa ima kreatore ideja, planova i projekata koji e uiniti grupu
znaajnom, vrstom, neophodnom i dovesti je na to bolje pozicije u drutvu. Zbog
toga je vana podela uloga meu lanovima grupe, prema sposobnosti, znanju i
kompetentnosti. Prema principima i karakteru organizacije moe se zakljuiti da
li je grupa demokratski i liberalno usmerena, ili je vie sklona militarizmu i diktaturi, odnosno da li je grupa labave i nestabilne strukture, koja esto sklizne u
anarhiju. Organizacija esto moe postati predmet sukoba unutranjih snaga koje
zastupaju svoje parcijalne i kratkorone interese.
Svaka drutvena grupa mora postii, ostvariti i imati odreeni rezultat
svog delovanja. To je elemenat na osnovu koga procenjujemo snagu i znaaj grupe.
Rezultat je ono zbog ega je ona nastala. To moe biti neki proizvod, usluga,
program, projekat, akcija ili bilo koji postignuti uspeh. Naravno, rezultat delovanja neke grupe moe biti i izostanak svih ovih elemenata. U tom sluaju grupa ne
ostvaruje svoje osnovne ciljeve, ne zadovoljava potrebe i interese svojih lanova,
87
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
nije produktivna i korisna u uem i irem okruenju. Takva grupa se, esto, odrava
stvarajui konflikte u odnosima meu grupama i u okruenju, kao i manipulacijama
interesima i potrebama u odnosima unutar grupe i meu grupama.
Na kraju dolazi veliina grupe i njen sastav (polni, starosni, obrazovni),
kao rezultat postojanja i funkcionisanja svih prethodno pomenutih elemenata. Ako
su zastupljeni svi pomenuti elementi u strukturi grupe, te ako oni deluju na efikasan
nain, onda e veliina i sastav grupe biti zadovoljavajui i odgovarajui za njeno
uspeno delovanje. Veliina grupe e se poveavati, ostajati ista ili smanjivati
u zavisnosti od skladnog funkcionisanja njenih strukturalnih elemenata. Grupa
e biti privlanija za nove lanove ukoliko ima dobru strukturu. Svi pomenuti
elementi ine jednu integralnu celinu od koje zavisi funkcionisanje grupe, njena
uloga i duina trajanja. Ako neki od elemenata ne funkcionie, grupa dolazi u
krizu, postaje nefunkcionalna, neproduktivna, neuspena i lanovi je naputaju.
3. Podela drutvenih grupa

Na osnovu prethodne rasprave uoavamo da postoje uzroci i razlozi formiranja mnotva grupa u drutvu. Postoje razliiti principi podele i klasifikovanja drutvenih grupa prema velikom broju kriterija. Ovde e biti rei o podeli
drutvenih grupa prema etiri opta kriterija.
1. Prema kriteriju bliskosti, grupe se dele na primarne (porodica, rodbina, vrnjaci,
radna grupa) i sekundarne (klase, partije, sindikati, udruenja). Primarne grupe
su blisko vezane za oveka, njegova egzistencija i nain ivota direktno zavise od
pripadnosti tim grupama. Za neke od njih ovek nema izbora (porodica, rodbina,
vrnjaci). Sekundarne grupe ovek najee bira. On moe da napusti neku od tih
grupa, da pree u drugu ili da uopte ne pripada nekoj od tih grupa.
2. Prema unutranjoj strukturi, postoje strukturisane (formalne, ureene) grupe
(porodica, politika partija, sindikat) i nestrukturisane (neformalne) grupe
(publika, masa, gomila). Strukturisane grupe imaju odreenu formu, svoju
vrstu strukturu u kojoj su utvreni odnosi, poloaj i uloga njenih lanova.
Nestrukturisane grupe nastaju zbor nekog kratkoronog interesa i cilja, nemaju
unutranju strukturu i precizne odnose i uloge. One traju samo dok traje pojava
ili dogaaj zbog koga su se okupile.

or Gurvi je utvrdio itav spektar kriterija na osnovu kojih se moe izvriti klasifikacija drutvenih grupa. Ti kriteriji su: sadraj, opseg, trajanje, ritam, rasutost, osnov formiranja,
stepen ispoljenosti, funkcije, orjentacija, nain proetosti grupe globalnim drutvom, stepen spojivosti izmeu grupacija, nain prinude, nain upravljanja, te stepen jedinstva u grupi. Na osnovu
tih kriterija, Gurvi je konstatovao da postoji 49 razliitih vrsta drutvenih grupa.
88
DRUTVENE GRUPE
3. Prema veliini, grupe se klasifikuju na velike (klase, nacije, verske grupe, tvgledaoci, publika) i male grupe (porodica, vrnjaci, trijade).
4. Prema vremenu trajanja, grupe se mogu podeliti na ad hoc (privremene, trenutne) grupe (publika, masa, gomila) i na trajne (trajnije) drutvene grupe
(porodica, etnika grupa, verska grupa, sindikat, profesionalno udruenje).
4. Odnosi u grupi i meu grupama

Potrebno je neto vie analizirati odnose koji se uspostavljaju i razvijaju
unutar drutvene grupe, kao i odnose koji se uspostavljaju izmeu grupa. To je
najvanija strukturalna karakteristika svake drutvene grupe. Grupa nastaje kao
prostor u kome pojedinci nastoje da zadovolje svoje potrebe i interese i ostvare postavljene ciljeve. Svaki ovek mora pripadati odreenom broju grupa, jer je to uslov
njegove egzistencije i ostvarenja njegovih potencijala. Usamljen i izolovan pojedinac nije u mogunosti da ispolji i realizuje svoj talenat, znanje, ambicije i elje. To
je jedino mogue u drutvu, jer je ovek drutveno bie. A drutvo je sastavljeno od
raznovrsnih drutvenih grupa i njihovih odnosa.
Od roenja pojedinac zapoinje svoj hod kroz primarne i sekundarne grupe,
u nameri da razvije svoje potencijale, zadovolji potrebe i interese i ostvari postavljene ciljeve. Porodica je prva, osnovna i neizbena grupa kojoj pojedinac pripada.
Ve tu on poinje da stie odreena znanja, informacije, potrebe i navike. Tu pojedinac ui da bude koristan lan grupe, da radi, da se razvija i da na razliite naine
doprinosi dobrom stanju u porodici i dobrom poloaju porodice u okruenju. Prvi
oblici socijalizacije linosti, ostvaruju se u porodici kao primarnoj grupi. Za dalji
razvoj pojedinca vano je znati da li se pomenuta socijalizacija odvijala kroz proces
solidarnosti, saradnje, podrke i ljubavi, ili kroz sukobe i tekoe. Zbog toga je
veoma bitno sa kakvim e navikama i ambicijama pojedinac krenuti iz porodice
kroz mreu drutvenih grupa, u potrazi za sredstvima, uslovima i nainima svoje
afirmacije u drutvu.
Odnosi u grupi su veoma sloeni i zavese od velikog broja faktora. Najpre
od sastava grupe, zatim od njenih interesa i ciljeva, pa od mesta i poloaja grupe
u drutvu, kao i od stepena razvijenosti i ukupnog stanja drutva, odnosno uslova
i stanja u svetu. Odnosi u grupi mogu biti dobri (zasnovani na racionalnim, solidarnim i tolerantnim principima), ali i loi (poivaju na zavisti, manipulaciji, sukobima). Grupa je neka vrsta omeenog prostora (polja) u kome se odvija takmienje
izmeu pojedinaca, izmeu pojedinaca i kolektiva, kao i izmeu samih kolektiva.
Takmienje esto prerasta u borbu pojedinanih ili kolektivnih interesa u grupi.
Javlja se tenja za nametanjem pojedinanih i posebnih interesa, za potiskivanjem i
potinjavanjem drugih ljudi.
89
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Kada se razmatraju odnosi u drutvenoj grupi, posebnu panju treba obratiti na mesto i ulogu pojedinca, na uslove i mogunosti njegovog razvoja i delovanja. Delovanje i uspeh grupe esto zavisi od sposobnosti, moralnih i voljnih
karakteristika nekoliko pojedinaca. Obino su to kreatori, inspiratori i pokretai
najvanijih aktivnosti koje grupa preduzima. Postoji jedan deo grupe koji preuzima i operacionalizuje ideje, zamisli i postavke sposobnih i dobronamernih pojedinaca kreatora i inspiratora rada grupe. Najvei deo grupe koristi rezultate ovih
prethodno pomenutih, tako to se delimino ukljuuje u sam proces sticanja materijalnih dobara i drugih vrednosti ili se javlja samo kao njihov pasivni potroa.
Ako grupa stvara vie prostora i povoljnije uslove za delovanje kreatora i operativaca, onda e se ona bre razvijati i postii bolje rezultate. Takva grupa
poiva na trajnim i pravim vrednostima i pojedinci joj se rado prikljuuju a retko
i tee je naputaju. Tamo gde grupa, svojim normama i pravilima, suava prostor
za slobodno i kreativno delovanje pojedinaca, javljaju se konflikti i negativne
pojave. Takva grupa ne moe brzo da se razvija, u njoj su prisutne patoloke
pojave a sposobni i ambiciozni pojedinci nastoje da je napuste. Svaka grupa mora
da razvija svoje norme i pravila, koji reguliu i usmeravaju celokupan ivot i
delovanje u grupi. to su ta pravila jasnija, operativnija i objektivnija, to je vea
pretpostavka da e biti potovana od strane pojedinaca i kolektiva, te da e biti
manje potrebe za njihovim nametanjem od strane rukovodstva grupe. Ponaanje,
poloaj i uloga pojedinca u grupi zavisi od njegovih nasleenih, kao i od steenih
osobina i inilaca. Neophodno je da postoji odreena srazmera i sklad izmeu ova
dva inioca, kako bi pojedinac uspenije delovao i zauzeo bolje mesto u grupi. To
zavisi kako od svakog pojedinca, koji nastoji da uskladi (ili zanemaruje) ova dva
inioca, tako i od grupe koja moe da daje primat jednom ili drugom iniocu. Ako
pojedinac ili grupa nastoje da due zadravaju, te da se vre veu za nasleene
i tradicionalne inioce, onda su oni skloni tradicionalizmu, sporije prihvataju
promene i inovacije, to moe dovesti do sporog razvoja grupe i stvaranja konfliktnih odnosa izmeu tradicionalista i modernista. Ukoliko se primat daje
samo onim osobinama i faktorima koji su steeni u grupi, onda moe doi do
razvoja dinamikih i agresivnih postupaka i situacija koje jedan deo grupe nije
u stanju da prati. U savremenim uslovima ovo je karakteristino za neke pojave i
procese u ekonomiji, tehnologiji i kulturi.
U svakoj grupi postoje pojedinci koji odbacuju uobiajena pravila i norme,
koji nee radom i zalaganjem da stiu materijalna i ostala dobra, ve to ine raznim
nedozvoljenim sredstvima (kraom, kriminalom, prevarom, manipulacijom).
Broj ovakvih ljudi se poveava ili smanjuje, zavisno od stanja i odnosa u grupi.
Naravno, oni uvek i u svim grupama postoje ali se njihov broj poveava u vreme
tekoa, kriza i drugih poremeaja u grupi. Vrednost, mo i uticaj jedne grupe esto
direktno zavisi od broja njenih lanova sa pomenutim karakteristikama. Ovde treba
90
DRUTVENE GRUPE
pomenuti da postoje grupe ija je osnovna i jedina karakteristika destruktivno delovanje u drutvu (kriminalne, teroristike, razbojnike i sline grupe).
Da bi grupa imala veu ulogu, znaaj, uticaj i mo u drutvu, samim tim
bila korisna za svoje lanove i privlana za pojedince iz drugih grupa, ona mora
da usklauje odnos izmeu individualizma i kolektivizma, kao dve dominantne
osobine i sklonosti u ponaanju i delovanju savremenog oveka. Individualizam
je neophodna osobina kada je usmeren na kreativnu, slobodnu i korisnu delatnost.
Meutim, ako individualizam proizvodi egoizam, zatvorenost i iskljuivost, onda
je on tetan po odnose u grupi. Takav princip podste ljude koji pojedince i grupu
koriste za ostvarenje samo svojih linih interesa i ciljeva, za sticanje materijalnih
i drugih dobara na tetu grupe i drutva u celini. ovek je ipak drutveno bie
(bie grupe) i on mora da radi, deluje i ponaa se tako da stie korist za sebe ali
i za grupu kojoj pripada. Meutim, sve vie uavamo probleme koje savremeni
ovek ima sa ostvarenjem svoje drutvenosti. Drutvenost, kao opti kolektivni
identitet, postaje teina i teskoba za oveka cyber drutva i user-net grupa. Isto
tako, grupa mora da motivie pojedince da se zalau, rade i stvaraju u svoju korist
i u korist grupe. Ne moe biti uspeha i tolerancije u grupi ako se nameu iskljuivo
kolektivni interesi i ciljevi. Nametanje pitanja ko je vaniji, grupa ili pojedinac,
uvek donosi tekoe i probleme i pojedincu i grupi.
Odnose u grupi i poloaj pojedinca u njoj, ini jo sloenijim injenica da
je svaki pojedinac pripadnik istovremeno vie grupa (porodica, vrnjaci, radna
grupa, profesija, zabava, etnika grupa). Svaka grupa ima svoja specifina obeleja,
svoj svet, svoje interese, koji se prelamaju u svakom pojedincu, stvarajui kod
njega tekoe prepoznavanja prioriteta interesa i potrebu njihovog usklaivanja.
Neke grupe daju vie slobode, kreativnog i stvaralakog prostora pojedincu, dok
druge imaju stroga pravila delovanja, te esto ograniavaju, sputavaju i zarobljavaju pojedinca. Pojedincima nisu podjednako dostupni svi resursi grupe. U takvoj
situaciji esto dolazi do sukoba interesa u samom pojedincu, kao i u odnosima sa
drugim ljudima, pa i sa celom grupom. Osnovna vrednost i kvalitet svakog pojedinca i svake grupe jeste sposobnost da drugog prihvate racionalno i tolerantno,
bez predrasuda i da u svakoj komunikaciji uvaju, kako svoj integritet, tako i
integritet onog drugog (drugih).
Odnosi meu grupama imaju direktan i indirektan uticaj na poloaj i ulogu
pojedinca u grupi i drutvu. Pojedinci koji su lanovi vie grupa istovremeno,
imaju u jednoj grupi vei poloaj, znaaj i uticaj, dok u drugoj imaju manji. Taj
svoj uticaj oni pokuavaju da prenesu i na druge grupe i tako nastaje sukob
interesa i opasnost da doe do konflikta meu grupama. Uzroci sukoba meu
grupama su brojni: predrasude, ideoloke manipulacije, poloaj grupe u drutvu,
konkurencija u oblasti u kojoj grupa deluje, ue i ire okruenje, tradicionalno
i kulturno naslee i slino. Kao to se vodi borba izmeu pojedinaca za bolje
91
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
mesto u grupi, tako se vodi i borba izmeu grupa za bolje pozicije i bolje mesto
na hijerarhijskoj lestvici u drutvu.To je drutveni konflikt. Ako se konflikt odvija
u normalnim i pravilima uokvirenim drutvenim prostorima, onda on doprinosi drutvenoj dinamici i napretku drutva. Ali ako konflikt izie iz utvrenih i
uobiajenih drutvenih pravila, ako je otvorenog karaktera i nepomirljiv (ako
pree u sukob), onda on razara drutveno tkivo, odnosno teti i grupama i drutvu.
Takva borba (konflikt-sukob) esto dovodi do raspada pojedinih grupa, pa i do
propasti celog drutva.
Analiziratejte sledei tekst i razmislite gde savremeni ovek moe zadovoljiti potrebu
za zajednicom a da to nije, obavezno, nacija, vera, ideoloka ili politika grupa, te kakav je odnos izmeu civilne socijalne zajednice i virtuelne, post-civilne zajednice.
Razliita drutva i razliite zemlje e svakako strukturisati drutveni sektor na vrlo
razliite naine. U Zapadnoj Evropi, na primer, ne treba oekivati da e crkve igrati
kljunu ulogu kakvu igraju u Americi,, koja je i dalje u velikoj meri hrianska. U Japanu, lanstvo u zajednici zaposlenih moda zaista ostane u sreditu zajednice i glavno
obeleje zajednice, naroito kada su u pitanju neposredni radnici. Ali, svakoj razvijenoj
zemlji je potreban autonoman, samoupravan socijalni sektor sazdan od organizacija
koje pripadaju zajednici za pruanje neophodnih usluga u zajednici, ali iznad svega
radi ponovnog uspostavljanja veza u zajednici i oseaja aktivnog pripadanja zajednici.
U istorijskom smislu, zajednica je bila ljudska sudbina. U postkapitalistikom drutvu
i dravnom ureenju zajednica mora da se pretvori u posveenost, privrenost.

Piter F. Draker
ena, ugledni advokat iz Palestine, probudila se jednog jutra, lepo odenula i spremila,
stavila na sebe 10 kilograma eksploziva, izila na ulicu, stala na autobusku stanicu,
aktivirala eksploziv i ubila na desetine nedunih graana. Nije izgledala nenormalno,
niti je pokazivala ikakve znake da pripada nekoj teroristikoj grupi. Ipak, ona se zbog
posveenosti grupi kojoj pripada, odluila na ovakav korak.

Ari Nadler
socijalni psiholog sa univerziteta u Tel Avivu
Razvrstajte sledee grupe prema etiri kriterija koja su navedena prethodno u knizi: studenti
jedne godine studija, zaposleni u jednoj banci, imigranti iz BiH u Kanadi, ljubitelji raftinga,
navijai nekog kluba, birai na izborima, udruenje knjievnika u jednoj sredini, svi dosadanji
dobitnici nobelove nagrade za fiziku, zaposleni u graevinskoj kompaniji, sportska ekipa, plesna grupa, sportski klub sa vie sekvcija, putnici na transkontinentalnom letu....
92
DRUTVENE GRUPE
Etnike grupe su one grupe koje na osnovi slinosti u spoljnem izgledu, ili u obiajima, ili
i u jednom i drugom, ili na osnovu seanja na kolonizaciju i seobe, gaje subjektivnu veru
u zajedniko poreklo, tako da ta vera postaje znaajna za propagiranje formiranja zajednica..... za razliku od njih, rasne grupe su stvarno utemeljene na zajednikom poreklu.

Maks Veber
....izraz etnika grupa obino se upotrebljava da bi se oznaila populacija koja se (1)
u velikoj meri bioloki odrava; (2) ima zajednike osnovne kulturne vrednosti koje
se ostvaruju u manifestno jedinstvenim kulturnim formama; (3) predstavlja prostor
komunikacije i i interakcije i (4) ini je skup lanova koji sebe identifikuju, a i u oima
drugih bivaju identifikovani, kao kategorija koju je mogue razlikovati od ostalih kategorija istog reda,

Fredrih Bart
Internet nam, pravo u nae dnevne sobe i kancelarije, i nehotice donosi oseaj povezanosti, ali to je jedna sluajna povezanost, meu onima koji koji oseaju da mi i
oni ipak imamo neto zajedniko. Kad se jednom uverimo, sve smo blii tome da
moramo otii tamo nekud. Ta sluajna povezanost ne moe uiniti Internet zajednice
nita boljim ili gorim od onih van Interneta, ali ih ini drugaijim. ......da li je Internet
zapravo prostor, on line svetom na jednoj, i off line na drugoj strani. ......koji je domen
jurisdikcije kada se uzme u obzir da Internet nema geografsku zasnovanost. Ako je on
zajednica ili skup zajednica, kakve su njegove strukture moi i kako su povezene sa off
line strukturama? ........ kako arbitrirati u sluaju meanja fizikih i virtuelnih granica
izmeu drtvenih grupa i zajednica? ..... Internet stvara krizu granica izmeu stvarnog
i virtuelnog, izmeu vremenskih zona i izmeu bliskih i udaljenih prostora, izmeu
naeg shvatanja bia i oseaja da se nae uloge menjaju.

Stiven Douns
Ameriki lekari, Indijske domaice i studenti kao jedna grupa

..U to vreme su ameriki lekari uzimali rukom pisane zabeleke, a potom ih diktirali
u diktafon sekretarici ili nekom drugom da ih pretvore u pisani tekst, to bi obino trajalo
nekoliko dana ili nedelja. HELTSKRAJB je postavio sistem koji je telefon lekara pretvorio u
mainu za diktiranje. Doktor bi ukucao neki broj i jednostavno izdiktirao svoje beleke personalnom raunaru koji je imao glasovnu karticu i koji bi digitalizovao njegov glas. Mogao je
da sedi bilo gde dok je to radio. Zahvaljujui satelitu, domaica ili student u Bangaloru (Indija)
mogli su da uu u kompjuter i daunlouduju taj digitizovani glas lekara i prepiu ga - ne za dve
nedelje ve za dva sata. Potom bi ta osoba satelitom vratila tekst fajla koji se mogao ubaciti u
kompjuterski sistem bolnice i postati deo rauna. Zbog vremenske razlike od 12 sati u odnosu
na Indiju, Indijci mogu praviti prepise dok ameriki lekari spavaju, a fajl je gotov i eka
93
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
ih sledeeg jutra. To je bio znaajan proboj za kompanije, jer ako se iz Bangalora sigurno,
legalno i bezbedno mogu prepisivati medicinski podaci, laboratorijski izvetaji i doktorske
dijagnoze - u jednoj od industrija u kojoj se vodi najvie parnica u svetu - mnoge druge industrije su mogle da razmiljaju o tome da deo svojih manje vanih poslova poalju da se takoe
obave u Indiji. I one su to uradile.
Tomas L. Fridman
PITANJA

Osnovne karakteristike drutvene grupe.
Koji elementi ine strukturu jedne grupe?
Kako drutvenu grupu odruje Riard Denkins?
Analizirajte Veberovo i Bartovo poimanje etnike grupe
Podela drutvenih grupa.
Kakvi odnosi vladaju unutar grupe?
Razmatrajte pitanje nastanka i odnosa fizikih i virtuelnih grupa i zajednica
8. Mesto i uloga pojedinca u drutvenoj grupi.
9. ta karakterie odnose meu grupama?
10. Objasnite potrebu savremenog oveka za zajednicom
11. Do ega moe dovesti preterana odanost grupi?

1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
94
VI
PORODICA
1. Miljenja o ulozi i znaaju porodice

Porodica je primarna drutvena grupa koja ima vie znaajnih funkcija
za pojedinca i drutvo. Uobiajeno miljenje o porodici je da ona predstavlja
osnovnu eliju drutva. Istie se znaaj porodice za razvoj i stabilnost drutva
jer porodica svojim funkcijama omoguava da se linost lake uklopi u drutvene
tokove. Takoe se istie i velika uloga drutva u podsticanju porodice i stvaranju
uslova za njen napredak i bolje ispunjavanje predvienih funkcija i uloga. esto
se uje izreka kakva je porodica, takvo je i drutvo, ili, vaspitanje ovek donosi
iz porodice (kue). Porodica je drutvena grupa koja prva oseti tekoe i krize
u drutvu, ali i njegov napredak i razvoj. Porodica je od svog postanka prolazila
kroz razliite oblike razvoja, ali je ouvala neke osnovne, nezamenjive funkcije
u razvoju oveka kao linosti i njegove ue i ire zajednice. Ona je istorijska kategorija, to znai da je podlona stalnim promenama. O ulozi i znaaju savremene
porodice postoje protivrena miljenja kod savremenih sociologa, psihologa i
drugih istraivaa koji se bave porodicom.
Neki teoretiari ukazuju na univerzalni znaaj porodice u svim drutvima
i u svim vremenskim i prostornim okvirima. Piter Mardok je svoje miljenje o nezamenjivosti porodice zasnovao na istraivanjima provedenim na uzorku od 250
razliitih tipova drutava (od lovakih i sakupljakih do industrijskih drutava).
Na porodicu se gleda kao na poetni faktor socijalizacije i organizacije drutvenog
ivota, posebno u nerazvijenim i tradicionalnim drutvima. U predindustrijskim
drutvima odnosi su se temeljili na porodinim i rodbinskim vezama, koje su
se irile u koncentrinim krugovima i tako stvarale ire zajednice. U industrijskom drutvu je dolo do raspadanja proirene porodice (rodbinskih struktura)
i formiranja samostalne, inokosne porodice. Osnovni uzrok takve promene jeste
princip sticanja statusa i poloaja u drutvu koji zavisi iskljuivo od individualnih ovekovih sposobnosti i umea a ne od porodinog nasleivanja. Porodica
u industrijskom drutvu dobija ulogu ovekovog utoita (azil) od spoljanjih
strahova, neprilika i frustracije. Ona postaje neka vrsta psiholokog stimulansa,
podsticaja i podrke, emotivna rehabilitacija nakon iscrpljujueg i rutinskog rada
i ritma koji naruava fiziki i duhovni integritet. Meutim, to se industrijsko
drutvo vie razvija, ono donosi i nove podele u porodici. Zbog pronalaska posla
njeni lanovi esto naputaju porodicu i odlaze u druga podruja. Porodica u
klasnim drutvima preteno ima i funkciju klasne reprodukcije (radnike porodice
stvaraju radnike, porodice srednje klase reprodukuju svoj socijalni nivo).
95
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Postoje teorijski stavovi koji govore da porodica u savremenom drutvu

gubi svoju raniju funkciju primarne socijalizacije, ekonomske i emotivne zatite
i postaje snaga koja sputava i ograniava pojedinca, njegove sklonosti i sposobnosti, njegove tenje i ambicije.
Ideal dobre porodice i porodinih odnosa podrazumeva stanje u kome
roditelji i deca u porodici trae zadovoljstvo i sreu, toplinu, prijateljstvo, solidarnost, pomo i podrku. U realnom ivotu najee sve izgleda sasvim suprotno:
nerazumevanje, uslovljavanje, sputavanje, ograniavanje, konflikti, naputanje,
zanemarivanje, zaboravljanje. Da bi se porodica odrala kao znaajna kategorija
savremenog drutva, ona bi trebala stalno da tei ka pomirenju idealnog, potencijalnog, mogueg sa stvarnim, sadanjim stanjem.
2. Funkcije porodice
Bez obzira na karakter drutva, stepen njegove razvijenosti , prostorno i
vremensko obeleje, porodica ima nekoliko znaajnih funkcija. Brana funkcija
podrazumeva emotivnu vezu, podrku i pomo branih drugova. Reproduktivna
funkcija porodice ima bioloku ulogu, raanje dece, proirenje funkcije kao primarnu ljudsku potrebu, potrebu oveka kao specifine vrste. Ekonomska funkcija
porodice je doivela najvie transformacije. Od potpune zavisnosti svih lanova od
porodine proizvodnje i ekonomije, do potpune samostalnosti i njihove upuenosti
i vezanosti za izvore sticanja prihoda izvan porodice. Ipak, ekonomska funkcija u
veini savremenih drutava ostaje i dalje veoma znaajna, esto i najznaajnija za
funkcionisanje i opstanak porodice. Funkcija socijalizacije podrazumeva odgoj,
vaspitanje, obrazovanje, norme, tradicionalna pravila, sistem vrednosti, stil i nain
ivota. Porodica ima i svoju zatitnu funkciju, bilo da je re o emotivnoj zatiti,
zatim fizikoj zatiti, ili o pomoi bolesnima, starima i nemonima.
3. Iskuenja savremene porodice

Porodica je u dananje vreme suoena sa brojnim tekoama i problemima, kako bi se odrala i ispunila pretpostavljene funkcije i oekivanu ulogu. Prvi
problem sa kojim se savremena porodica susree jeste siromatvo. Istraivanja
pokazuju da jedna petina svetskog stanovnitva (globalnog drutva) ivi u
siromatvu. Siromatvo je prisutno u lokalnim sredinama, u pojedinim regionima,
pa i celim kontinentima. Porodica trpi dvostruki pritisak od siromatva: prvo, porodice se raspadaju zbog siromatva i drugo, ne mogu na vreme da se zasnuju
nove i obavljaju oekivane funkcije. Poseban problem predstavlja injenica da
96
PORODICA
su siromane porodice obino brojne i nalaze se u nerazvijenim podrujima, sa
visokom stopom nataliteta (demografskom eksplozijom).
Jedan od veih i znaajnijih problema, svakim danom sve prisutniji, jeste
problem nasilja. Porodice su ugroene nasiljem kako unutar samih porodica, tako
i nasiljem u neposrednom okruenju. Nasilje unutar porodica karakteristino je
za sva savremena drutva bez obzira na njihovu ekonomsku i ukupnu razvijenost. nasilniko ponaanje se ispoljava od strane suprunika meusobno (posebno
mua prema eni), od strane roditelja prema deci, kao i od strane dece prema
roditeljima. Visok stepen nasilja u porodici ima svoje korene u frustracijama,
strahu, neizvesnosti i tekoama, koje pojedini lanovi doivljavaju u drutvu i
to prenose na porodicu. Neostvarene ambicije, namere, tenje i interesi pojedinih
lanova porodice, stvaraju refleksno nasilje koje se ispoljava u porodici, kao
neka vrsta emotivnog i socijalnog ventila. Kriminal, terorizam, ratne pretnje i
ratovi, predstavljaju okruenje i socijalni i kulturni milje u kome se nasilje stalno
iri i postaje nain ivota i delovanja.
Tenja za slobodom i individualizmom u porodici i porodinim odnosima, predstavlja jedan od znaajnih izazova u savremenom drutvu. Savremeno
drutvo i liberalne tendencije donose potrebu za individualnom afirmacijom i
potvrivanjem sposobnosti, ambicija i elja svakog pojedinca. To poinje od rane
mladosti kroz kolu i druge vidove socijalizacije. Pitanje line slobode, izbora i
odluke postavlja se i u porodici. Gde su granice slobode, autonomnosti i samostalnosti svakog lana, kako ostvariti linu slobodu a da to ne bude na utrb slobode
drugih lanova. Patrijarhalne i tradicionalne porodice su posebno na udaru
zahteva za individualizmom , samostalnou i potovanjem linosti svakog
lana. Tradicionalni autoritet i ugled pater familiasa sve vie slabi, osipa se,
i nastaje vakum u porodinoj organizaciji i skladnim odnosima. Emancipatorski
feministiki pokreti nastoje da istaknu pitanje ugroenosti enskih ljudskih prava u modernoj porodici i potrebu izvlaenja ene iz teskobe branog i
porodinog stanja. Sve su ei sukobi izmeu roditelja i dece na osnovu prava na
individualnost i slobodu, obaveza i uloga koje roditelji nameu i oekuju od dece.
Osnovno pitanje se postavlja, kako razviti skladne porodine odnose i porodinu
toleranciju kako bi svi lanovi oseali zadovoljstvo i sreu u porodici. U tradicionalnim porodicama lanovi oseaju potrebu da pobegnu iz porodice i ostvare
svoju slobodu i samostalnost ivei sami ili u nekom drugom vidu zajednice (rana
udaja, neke zajednice vrnjaka, komune, sekte i slino). U liberalnim porodicama
deca rano naputaju porodino gnezdo u potrazi za samostalnou, to moe
da stvori drugi vid frustracije (nedovoljno socijalizovani i pripremljeni susreu

U rimskom pravu pater familijas (domain, otac porodice) imao je pod svojom
direktnom vlau decu i robove.
97
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
se sa surovom realnou i to izaziva emotivnu prazninu, strah i nesigurnost).

Problem porodine tolerancije i granice u zahtevu za slobodom i samostalnou
najei je uzrok poveanog stepena razvoda brakova u savremenom drutvu.
Nezadovoljni stanjem u porodici i oseajem fizike i duhovne teskobe
mladi esto pokuavaju da nau utoite u drugim grupama koje su negacija porodice. Na prvom mestu to su sekte koje privlae mlade ljude (i ne samo mlade)
svojim aktivnostima i vetinom prezentovanja alternative skuenim porodinim
odnosima, tekoama i nepravdi u savremenom drutvu. Ulaskom u sektu nastaje
sukob u samoj linosti (nove obaveze i uloge i potreba da se napusti porodica
ili odri neka veza sa njom). Veina modernih sekti je po samoj svojoj prirodi
orijentisana na negaciju porodice jer se ona predstavlja kao velika porodica.
Neke sekte direktno zahtevaju raskid sa porodicom, a neke to ine postepeno i
prikriveno svojom indoktrinacijom i nametanjem novih pravila. Pored sekti, u
moderno vreme, jedan od problema koji naruava skladne porodine odnose, jeste
i sve rairenija pojava idola i irenje idolatrije (predanost oboavanju idola) kod
mladih ljudi. esto zbog neispunjenih vlastitih ambicija i oekivanja, mladi se
orijentiu na projektovanje sutine i smisla svog ivota u praenju i oboavanju
neke linosti ili grupe iz ou biznisa, sporta ili druge oblasti. To se ogleda u
elji da svog idola prate svuda, pokuavaju da mu se priblie, znaju sve njegove
manire, oponaaju ga i imitiraju u nainu odevanja, ponaanja, vrsti hrane,
pokuavaju da ive njegov ivot, zanemaruju svoje obaveze. Poseban problem
je kada mladi ljudi za idole uzimaju frustrirane i patoloke linosti (kriminalce,
ubice, teroriste).
Postoje i takve porodice koje, posmatrano sa strane, izgledaju kao veoma
skladne i tolerantne, ali kada im se pribliite otkrivate sve njihove probleme i
tekoe. To se moe nazvati pojavom otuenja u porodici. Obino su te porodice
posveene jednom cilju (sticanju bogatstva, linoj afirmaciji lanova, predanom
ispunjavanju obaveza na poslu) i za svakodnevna porodina druenja i obaveze
nemaju dovoljno vremena, strpljenja i ambicije. lanovi se eto ne viaju danima
iako stanuju u istom prostoru, okupljaju se povremeno na rukovima ili nekim
porodinim sveanostima. esto nisu meusobno upoznati o problemima i potrebama. Svaki lan trai pomo i podrku u nekoj instituciji graanskog drutva
(savetovalita, lini psiholog, agencije). Takve porodice imaju samo spoljanju
formu porodice (kuu, veliki stan u kome zajedno ive), ali ne i klasinu formu
unutranjih bliskosti, povezanosti, upuenosti jednih na druge i oseaj porodine
sigurnosti.
Porodice sa mnogo dece predstavljaju znaajan problem modernog sveta i
novih porodinih odnosa. Najee je re o siromanim porodicama koje ne mogu
da ispune neophodne ekonomske i socijalne funkcije da bi se njihovi lanovi normalno razvijali. Siromatvo moe biti nasleeno, a moe se pojaati brojnou
98
PORODICA
lanova koji dodatno optereuju porodini budet. Porodice sa velikim brojem
dece obino se nalaze u siromanim krajevima sveta (Afrika, Juna Amerika,
jugoistona Azija) ili u sirotinjskim kvartovima i prigradskim naseljima velikih
svetskih gradova. Takve porodice doprinose poveanju demografske neravnotee,
zadravaju siromatvo i izazivaju sumnjienje, podozrenje i nepoverenje razvijenog dela sveta. Suprotan primer su porodice sa malo dece, koje podstiu strah
od nedovoljne reprodukcije i potrebne obnove stanovnitva (rezervna radna snaga,
preuzimanje obaveza). Posebno se ta injenica istie kao argument u irenju straha
od nestajanja pojedinih etnikih grupa, rasa, kultura (sindrom bele kuge).
Postoji jo nekoliko iskuenja i problema u porodici, porodinim odnosima
i odnosima porodice i njenog okruenja u dananje vreme. Jedan od njih je i pojava
brakova istog pola (homoseksualnih i lezbejskih brakova). Ovaj problem postaje
izraen jo vie sa zahtevom tih parova da legalno usvajaju decu i tako formiraju prave porodice. Bie veoma znaajno za psihologe i sociologe istraivanje
ivota takvih porodica, ponaanje dece u okruenju, njihove potrebe, senzibilnost,
sklonosti, odnos sredine prema njima. Savremena porodica se susree i sa sve
izraenijim problemom meovitih brakova (rasno, kulturno) koji zahtevaju dui
period prilagoavanja, posebno u sredinama koje inkliniraju rasnoj ili kulturnoj
istoti. Na kraju, moe se pomenuti i problem kohabitacije (ivot u zajednici
bez formalnog sklapanja braka) za koju neki teoretiari smatraju da predstavlja
budunost branih zajednica i modalitet porodinih odnosa. Sloboda kretanja
partnera (odlaska, ostajanja, povratka), nije formalno-pravno ograniena. Veza
se zasniva na emotivnoj bliskosti ili nekom interesu dueg ili kraeg trajanja.
Ona moe da prerasta iz emotivno-ljubavnih, branih u prijateljske, poslovne,
saradnike odnose i obrnuto, iz pomenutih odnosa u prave brane odnose. Ovde
e se postaviti i pitanje budueg neophodnog prilagoavanja drutvenih institucija
za takav vid funkcionisanja porodica i brakova.
99
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi

Ni jedno drutvo nije uspelo nai adekvatnu zamenu za inokosnu porodicu na koju bi njene
funkcije moglo preneti. Veoma je neizvesno da li e i jedno drutvo u tome ikada uspeti.

Dord Piter Mardok
Porodica je utoite u kome ovjek eli doivjeti i proivjeti ono to mu je uskraeno u
spoljanjem svijetu i javnom ivotu.

Ivan Kuvai
Porodica ne samo da nije temelj dobrog drutva, ve je, sa svojom uskogrudom
privatnou i otrcanim tajnama, izvor svih naih nezadovoljstava. Roditelji i deca sakupljeni zajedno u svojoj usamljenosti, previe oduzimaju jedni drugima. Roditelji se
svaaju, deca se bune.

Edmund Li
Porodica je zamagljujua institucija koja spreava razvoj svakog JA i uglavnom
uskrauje oveku slobodu da razvija vlastitu individualnost. Svako dete ima potencijal
da postane umetnik, vizionar i revolucionar, ali je taj potencijal uniten u porodici.

Dejvid Kuper
Gotovo da nema oblasti ili aspekta porodinog ivota koji nije zahvaen dubokim i
dalekosenim promenama:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
smanjenje raanja,
proirena kontrola raanja (kontracepcija i abortusi),
seksualne slobode,
proces izjednaavanja polova,
alternativne forme braka i porodice,
zaposlenost velikog broja ena,
poveanje delinkvencije mladih,
poveanje broja razvoda i usled toga jednoroditeljskih porodica,
irenje upotrebe droga i side,
promene u porodinim normama i vrednostima,
poveanje nasilja u porodicama, naroito prema deci,
produena starost (post-roditeljske porodice).
...... U postmodernoj epohi sama ljudska priroda postaje predmet tehnolokog oblikovanja i prilagoavanja potrebama diverzifikovanog planetarnog ekonomskog rasta,
a drutveni sistemi samo veoma prilagodljiva matrica planetne globalizacije.
100
PORODICA
...... kad izdvajamo post-moderni tip porodice u savremenosti onda ne inimo to u smislu da ga tretiramo kao iskljuivo prisutnim, pa ak ni preovlaujuim, ve kao dimenziju budunosti u savremenosti. Polazei od ove osnovne pretpostavke, smatram da se
istorijska tipologizacija porodice moe zasnovati na sledea tri istorijska modaliteta.
1.
Premoderna porodica koju zapravo ini domaa, ili kuna zajednica u kojoj se
odvija domaa ekonomija.
2.
Moderna porodica u obliku privatnog reproduktivnog nukleusa koji slui generacijskom obnavljanju i drutvenoj reprodukciji klasne stratifikacije.
3.
Postmoderna porodica kao intimna zajednica odnosno partnerstvo koje je
osloboeno reproduktivne seksualnosti ali i prinude ekonomskih odnosa reprodukcije i
eksploatacije lanova unutar porodice.
Anelka Mili
Profesor sociologije porodice
na Filozofskom fakultetu u Beogradu
....u porodicu kao socijalni odnos ulazi se radi samog socijalnog odnosa, radi onoga
to moe biti sadrano za svaku osobu iz odrivog zajednitva sa drugom osobom; a
to zajednitvo traje samo dotle, dokle obe strane smatraju da im prua dovoljno zadovoljstva da ostanu u njemu.

Entoni Gidens
enama u posebn oj meri preti zapadanje u siromatvo. Karakteristino je da razlog
tome nije obrazovanje ili poreklo. Mnogo vie je razvod postao znaajan faktor, koji
posebno majke sa decom potiskuje u ivotne uslove ispod egzistencijalnog minimuma......Siromatvo je za njih esto jedan meudogaaj. One su samo za jedno
venanje udaljene od savlaivanja siromatva.
......Stoga se spirala individualizacije: trite rada, obrazovanje, mobilnost, planiranje
karijere sada udvostruava u porodici. Porodica postaje stalno ongliranje centripetalnih viestrukih ambicija izmeu profesija i njihovih zahteva u pogledu mobilnosti, pritisaka za obrazovanjem i obaveza prema deci i svakodnevnoj monotoniji posla u kui,
koji im se preporuuju.

Ulrih Bek
Dve ene, eron Siks i Grejn Klouz, sklopile su jue prvi homoseksualni brak u
istoriji Velike Britanije. Tako je Severna Irska, 24 asa pre kotske i 48 asova pre
Engleske, promovisala novi zakon koji homoseksualnim parovima daje gotovo ista
prava kao heteroseksualnim. Prvo gej venanjeu kotskoj bie odrano danas, a u
Engleskoj i Velsu sutra. Britanska vlada smatra da e do 2010. godine biti sklopljeno
22.000 homoseksualnih brakova, istina u novom zakonu taj oblik venanja zove se
graansko partnerstvo.

Izvetaj Bi-Bi-Si, od 19. 12. 2005.
101
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Nemica Gabrijela Pauli, kandidatkinja za predsednicu Hriansko-socijalne unije

(CSU) kancelarke Angele Merkel, predloila je da se trajanje braka ogranii na 7 godina, kako bi se izbegli trokovi razvoda. Njen predlog predvia i produenje ugovora
na zahtev suprunik
Novinski izvetaj od 24.9.2007.
Od marta do oktobra 2007. godine u porodinim masakrima u Srbiji nestalo je 20
ivota, navode policijski izvetaji.
Austrijske vlasti procenjuju da organizovane bande kriminalaca svakog dana alju oko
250.000 maloletnika, veinom iz Albanije, Bugarske, Gruzije, Moldavije i Rumunije,
da kradu po ulicama i prodavnicama irom Evrope. Ona se ne mogu vratiti uvee u
sklonite ako nisu ukrali sumu koju su im toga dana odredili njihove gazde.

Agencijski izvetaj od 8. septembra 2004.
Upotreba institucije braka
Iako se u optini Kozarska Dubica stotinu parova godinje odlui na ivot u branoj
zajednici, ak 70 procenata brakova zavri razvodom.Prema rijeima Milkice Adi,
matiarke u optini Kozarska Dubica, ova tendencija je prisutna ve due vrijeme i brak
kao institucija gubi svoju vrijednost.Ona kae da je broj razvoda na godinjem nivou
gotovo jednak broju brakova koji se sklopi.
Od poetka ove godine (2007.) do danas (2.9.2007.) su sklopljena 82 braka, od ega je
njih 40 razvedeno. Inae, godinje se sklopi stotinak brakova, a razvede se oko sedamdeset branih parova, kae Adieva.Ona objanjava da ova pojava nije prisutna samo kod
mladih branih parova koji su nespremni uli u brak, nego se vrlo esto razvode brani
parovi koji su i dvije decenije u braku.
Adieva istie da su razlozi razvoda uglavnom neslaganje linosti i prevara.
Razvodi se deavaju kod svih drutvenih i starosnih kategorija. Bio je nedavno sluaj da su
se dvoje mladih razveli nakon 10 dana u braku. To je najkrai brak na podruju ove optine,
kae Adieva.Ona naglaava da je esta pojava da se mladi, kolovani ljudi udaju ili ene kako
bi dobili neko drugo dravljanstvo i odlaze iz ove zemlje, odnosno grada.Sve je vie takvih
sluajeva i nakon ostvarenja tog cilja podnose zahtjev za razvod braka, objanjava Adieva i
dodaje da bi se ova pojava ublaila kada bi se ljudima pruila mogunost zaposlenja.
Azra Milunovi iz Centra za socijalni rad u ovoj optini kae da je prema njihovoj evidenciji u toku ove godine podneseno 15 zahtjeva za pomirenje koji prethode zahtjevu za razvod braka.Mi vodimo evidenciju onih parova koji se razvode, a imaju maloljetnu djecu.
Inae, broj razvoda na podruju ove optine je znatno vei, ali nemamo podatke o onim
parovima koji se razvode sporazumno ili imaju punoljetnu djecu, kae Milunovieva.
Ona objanjava da se prije odlaska na sud parovi koji imaju maloljetnu djecu obraaju
Centru za socijalni rad jer oni kao institucija tite prvenstveno interese djece.Postoje i
fiktivni razvodi kada se ljudi razvode da bi otili u inostranstvo zbog papira i takva su
etiri sluaja od ovih petnaest, dok su ovi ostali zahtjevi za razvod podneseni zbog postojanja tree osobe, kae Milunovieva.
102
PORODICA
PITANJA
1.
2.
3.
4.
.
6.
Analiziraj stave D.P. Mardoka i I. Kuvaia o porodici.

Analiziraj stavove E. Lia i D. Kupera o porodici.
Koje su osnovne funkcije porodice?
Analizirajte stav Anelke Mili o tri istorijska modaliteta savremene porodice
Porodica i problem siromatva.
ta moete zakljuiti iz stava E. Gidensa o porodici kao socijalnom
odnosu?
7. Nasilje u savremenoj porodici.
8. Porodica i demografski problemi.
9. Individualizam i otuenje u porodici.
10. Kakav je va stav o homoseksualnim brakovima?
11. Alternative klasinom braku i tradicionalnoj porodici?
103
VII
NACIJA
1. Pojam i istorijski razvoj

Uobiajeno odreenje nacije polazi od toga da je to drutvena grupa
nastala na odreenom istorijskom stepenu razvoja proizvodnje i podele rada
(robnonovane privrede), kao zajednica koja u sebi integrie kulturne, politike i
ekonomske uslove ivota i zauzima odreenu teritoriju. Nacija je nastala u periodu
prelaska iz feudalizma u kapitalizam. Posebno su je pokrenule buroaske revolucije u Evropi. Smatra se da je devetnaesti vek bio odluujui za konano formiranje i oblikovanje nacija u Evropi, zato se on naziva vekom nacija. Dvadeseti vek
takoe donosi mnotvo novih nacija, nacionalnih pokreta i nacionalnih drava.
Buroaske revolucije samom svojom prirodom, zahtevima i aktivnostima
pokreu nacionalno pitanje. Potreba za irenjem ekonomskog prostora, odnosno
ire trite i brojna radna snaga postaju prioritet, prvo u Engleskoj, Francuskoj
i paniji, kasnije u Italiji (Savojska dinastija kao pokreta ujedinjenja), zatim u
Nemakoj (poznato Bizmarkovo ujedinjenje nacije odozgo) i Skandinavskim
zemljama. Poetkom dvadesetog veka dolazi do raspada tri velike imperije
(Turska, Austrougarska, Rusija) i formiranja vie nacija i nacionalnih drava.
U drugoj polovini dvadesetog veka zapoinje proces oslobaanja od kolonijalizma u Africi i nastanak novih nacionalnih drava. Svi ovi procesi odvijaju se
kroz izbijanje sukoba, revolucija i ratova koje vode oslobodilaki pokreti. To ima
dobre i loe strane. Dobra strana je raspadanje starih, uglavnom feudalnih struktura (Turska, Rusija) i konzervativnih, tradicionalnih drutava (Austrougarska),
zatim oslobaanje od kolonijalnog ropstva i sticanje samostalnosti i nezavisnosti
(Afrika). Loa strana je to to suprotnosti meu novim nacijama i njihova tenja
za formiranjem nacionalnih drava dovode do irenja sukoba. Nacije koje su
nastale raspadom tri pomenute imperije, ulaze u novo stanje, bez identiteta, one
nisu oblikovale svoj etniki sadraj i zaokruile prostor, Oseaju se nezatiene i
izloene razliitim uticajima i teritorijalnim aspiracijama iz okruenja.
Na mesto ranijih imperija dolaze nove federacije (SFRJ, ehoslovaka,
SSSR) koje ukljuuju novonastale i jo nedovoljno formirane nacije i tako ih zaustavljaju na pola puta od njihovog konanog oblikovanja i formiranja nacionalnih drava. Novonastale federacije grade socijalizam, zasnovan na komunistikoj
ideologiji o socijalnoj jednakosti. Tako se nacionalno pitanje potpuno potiskuje
104
NACIJA
u ime klasnog pitanja, bratstva, jednakosti i budunosti. Takvo stanje, meutim,
nije trajalo ni jedan vek. Krajem XX veka dolazi do raspada ovih federacija. To se
deava, esto, kroz sukobe, rtve i materijalna razaranja. Sve to dovodi do nastajanja novih nacija i nacionalnih drava.
Tokom dvadesetog veka dominiraju dve teorijske koncepcije o nastanku, razvoju, ulozi i sudbini nacije. Marksistika teorija istie da nacionalno
pitanje treba da ustupi mesto klasnim problemima i klasnom pitanju. Nacija je
samo prostor u kome treba da doe do oslobaanja rada. Proletarijat kao klasa je
subjekt razvoja drutva i emancipacije oveka a ne nacija. Nacionalni interesi su
uski i jednostrani. Proletarijat ima opteoveanske interese i univerzalne ciljeve
oslobaanje oveka od svih eksploatatorskih i porobljivakih sila. Nacije treba da
rade na proirenju prostora i stvaranju uslova za radniku klasu i klasnu borbu, kao
pokretae nastanka novog, humanog, ljudskog drutva. Marksistika teorija zagovara tezu o proleterskom internacionalizmu (radnik nema nacije ni domovine), kao
jedinoj formi integracije. Reenjem klasnog pitanja reeno je i nacionalno pitanje,
Nacionalno se potiskuje u korist klasnog. Liberalna teorija polazi od stava da
nacije imaju istorijsko opravdanje i znaaj samo ako prelaze postojei prag etnikih
granica i postaju integrativnije od prethodnih etnikih grupa u pogledu teritorije i
stanovnitva. Nacije trebaju da se ukrupnjavaju, da ire prostore za slobodno trite
i ekonomski, tehnoloki i drutveni razvoj. Nacije imaju smisla i igraju pozitivnu
ulogu samo ako su integrativne i podstiu ukupan razvoj drutva. Razmiljajui o
integrativnosti nacija italijanski teoretiar R. Macini (1805-1872) iznosi tezu da u
budunosti Evrope ima mesta samo za desetak nacija.
Zato se teze i predvianja marksistikih i liberalnih teoretiara nisu ostvarile sve do naih dana, zato se proces odvijao ak u suprotnom smeru? Ovo se
najbolje moe objasniti na primeru Balkana. To je podruje dugo bilo pod turskom
imperijom. Poto je bilo etniki veoma heterogeno, nije moglo da postigne nikakvu
znaajniju unutranju homogenizaciju, a istovremeno je postojala izvesna bliskost
izmeu mnogih grupa (jezika, tradicionalna, slian istorijski razvoj) pogotovo u
odnosu na porobljivaa, zajednikog neprijatelja. Zato su ove etnike grupe teile
da se oslobode tuinske vlasti i formiraju svoje drave, po ugledu na okruenje. U
tim svojim tenjama, one su povremeno saraivale i oslanjale se jedna na drugu u
pruanju otpora turskom osvajau (kasnije i austrougarskom). Meutim, kada je
dolo do konanog osloboenja, te etnike grupe su poele da pronalaze sve vee
meusobne razlike i da se pozivaju na tradiciju svojih dinastija i prostora koje su
one zauzimale pre pada pod tursku vlast. Njihovom etnikom udaljavanju doprinela
je i razliita religija i delovanje crkve. U poetku nije bilo ni zajednikog ekonomskog interesa, poto je glavno bogatstvo u gradovima pripadalo tuinskim slojevima i bogatim pojedincima (Turcima, Cincarima, Nemcima). Uticaj okruenja,
velikih sila i susednih drava, takoe je doprineo udaljavanju ovih etnikih za105
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
jednica i njihovom nastojanju da se zaokrue u svoje nacionalne drave. Neke

nacije (bugarska i grka) su uspele da se zaokrue u svoju nacionalnu i teritorijalnu formu, dok su druge (hrvatska, srpska, makedonska, slovenaka), u strahu
od ponovnog pada pod uticaj snanih drava u okruenju, formirale zajedniku
dravu, kao privremeno utoite, zadravajui svoje ambicije i elje da u pogodnom trenutku formiraju svoje posebne nacionalne drave. Drugi svetski rat je
pojaao tu tenju, ali ju je socijalizam ponovo potisnuo i odloio. Raspad socijalizma pojaao je stare nacionalne elje i ambicije meu junoslovenskim etnikim
grupama i one su poele konano (sa zakanjenjem veim od jednog veka) da
formiraju i zaokruuju svoje nacionalne drave. Ovim primerom se potvruje da
nacionalna i kulturna frustriranost (etnika neiivljenost) postaju jai dezintegracioni faktor, nego to je potreba za ekonomskim razvojem, socijalnim napretkom i emancipacijom kao integrativnim elementima u modernim zajednicama.
2. Konstitutivni elementi nacije

Sa sociolokog stanovita moe se postaviti pitanje ta ustvari hoe nacija,
kada ima toliku tenju za odvajanjem i samostalnou, za zaokruivanjem svog
prostora i formiranjem snane nacionalne drave. Nacija hoe da ostvari dominaciju nad ovekom, da homogenizuje sve svoje pripadnike, da dominira nad
materijalnim i duhovnim uslovima njihove egzistencije, da im nametne nacionalni identitet kao odluujui, jedini, dominirajui. Nacija pokazuje iskljuivost
i ljubomoru prema drugim oblicima graanskog drutva i institucijama koje
ukljuuju graane (pokreti, graanska udruenja, partije, crkva, vlast, drava).
Ona eli da oveka dri na distanci prema svim drugim oblicima udruivanja i
zajednitva, da mu uree u svest i oseanja misao o prioritetu nacionalnih interesa nad linim i svim drugim interesima. Suprotno navodno prirodnoj logici i
miljenju nekih teoretiara da je nacija ekonomski projekat, moe se tvrditi da
je nacija politika tvorevina.
Drugo vano pitanje odnosi se na nain i uslove nastanka nacije. Nacija
je nastala kao izraz zajednike svesti o istoj istorijskoj sudbini (mitovi, legende,
junaci), o kolektivnim crtama karaktera i mentaliteta, zajednikim i slinim
obiajima, porodinoj tradiciji. Sve to se uobliavalo kroz odreena idejna stremljenja, kroz elje za proirenjem u etnikom i teritorijalnom smislu, kroz politiki
ivot i politiku kulturu, pa i religiju. Jezika i kulturna bliskost etnikih grupa
bili su vaan momenat za uspenije irenje trita i snaniji nastup industrijskog i
106
NACIJA
kapitalistikog naina proizvodnje. Ekonomski razvoj i irenje trita podudaraju
se sa tenjom za etnikim irenjem i homogenizacijom stanovnitva. Jezik je bio
jedan od instrumenata ostvarenja te obostrane tenje. U Evropi latinski i francuski
jezik vie nisu bili upotrebljivi za masovnu komunikaciju. Veina stanovnitva
nikada nije nauila latinski i francuski. Mase su komunicirale na svojim lokalnim
jezicima. Masovna proizvodnja i trite zahtevaju bre i lake sporazumevanje. Nacionalne tenje na tome takoe insistiraju, ak i zasnivaju svoje projekte
etnikog ujedinjenja. Zbog toga su lokalni jezici doli do izraaja. Jezike grupe
sa istim korenom se ujedinjuju i postaju glavni instrument komunikacije u proizvodnji, na tritu i u etniko-politikim projektima. Svi ovi elementi povezani u
jednu celinu predstavljaju pogodne i potrebne uslove za formiranje nacije. To je
dug istorijski proces i nije uvek bio u potrebnom kontinuitetu, on je zavisio od
ukupnih istorijskih okolnosti i posebno od stanja u neposrednom okruenju.
Moe se postaviti pitanje, koja je prava uloga nacije? Nacija kao proirena
kategorija roda, plemena, naroda (etnosa) treba da doprinese socijalizaciji linosti,
njenom povezivanju sa prolou, tradicijom, kulturnom batinom. Nacija treba
da ostvari napredak i razvoj (posebno ekonomski), da deluje kao integrativni
faktor (unutra i spolja), da povezuje pojedince i drutvene grupe, da podstie otvorenost prema idejama, duhovnim i materijalnim tvorevinama, da razvija toleranciju i saradnju. Instrumenti ostvarivanja takve uloge su kole, mediji, istorijski
instituti, kulturne ustanove, nauna, struna i umetnika udruenja, akademije
nauka, znaajni pojedinci (posebno oni koji su se istakli u naunom i kulturnom
stvaralatvu). Sve ovo je mogue postii ako se radi o naciji kao manjoj etnikoj
grupi koja je u stanju da dri na okupu svoje lanove, odnosno ako oni imaju
blii kontakt. Tada nije potreban nikakav politiki projekat ostvarenja i ouvanja
nacionalnih interesa, ve nacija funkcionie kao razvojna istorijska kategorija.
Problem u nacionalnoj komunikaciji poinje kada nacija dostigne milione
pripadnika, kada se izgubi neposrednost i blizak kontakt, podrka i upuenost
na nacionalni kolektivitet, kao siguran izvor zatite i ohrabrenja. Industrijsko i
postindustrijsko drutvo nameu principe individualnog i linog potencijala,
uspeha i znaaja. Pojedinac dobija prioritet nad zajednicom. Nacija (njene voe i
uvari) ne moe da se pomiri sa takvim stanjem i poinje da osporava pravo
pojedincu na samostalnost ili vru upuenost na druge identitete i pripadnost
drugim kolektivima. Nacija traga za instrumentima, putevima i nainima kako
da zadri na okupu svoje lanove koji sve vie odlaze na sve strane globalnog
drutva, kako fiziki (imigracija), tako i duhovno (prihvatanje novih vrednosti,
saznanja, stila i naina ivota). Nacija poinje sve manje da se osea, doivljava,
ivi, praktikuje, a sve vie poinje da se zamilja, da se pravi predstava o
naciji kao neophodnoj, jedinoj i pouzdanoj zajednici.
107
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
U antropolokom duhu predlaem, dakle, ovu definiciju nacije: to je zamiljena politika

zajednica, i to zamiljena kao istovremeno ograniena i suverena. Zamiljena je zato
to pripadnici ak i najmanje nacije nikada nee upoznati veinu drugih pripadnika
svoje nacije, pa ak ni uti o njima, no ipak u mislima svakog od njih ivi slika njihovog zajednitva.
Nacija je zamiljena kao ograniena jer ak i najvee nacije koje broje milijardu ljudi,
imaju odreene, iako rastezljive granice s one strane kojih se nalaze druge nacije.
Nacija se zamilja i kao suverena jer se pojam pojavio onda kada su prosvetiteljstvo i
revolucija razbili legitimitet hijerarhijskog dinastikog kraljevstva koje vlada po milosti boijoj . Nacije su uvek sanjale o slobodi, simbol te slobode je suverena drava.
Benedikt Anderson
Dakle, u savremenim uslovima nacija sve vie postaje imaginarna kategorija, za njom se traga, ona se zahteva, o njoj se sanja, drugi se uveravaju u
njeno postojanje, snagu, vrstinu i potrebu. Imaginarnost tako postaje jedan od
najvanijih konstitutivnih elemenata moderne nacije.
3. Homogenizacija nacije i formiranje

nacionalne ideologije
Etniki identitet je proizvod socijalizacije, moda vie nego neki drugi

kolektivni identitet. Od najranijeg detinjstva pojedinci se upuuju da moraju da
uoe razlike izmeu nas i njih, da budu oprezni i s rezervom prihvataju sve
to dolazi od drugih, da istiu i uvaju te razlike, da uoavaju nove, kako bi se
108
NACIJA
stalno odvijao proces ukorenjivanja razlika u vlastitu kulturu, svest i svakodnevni
ivot (Denkins, R., 2001). To je stalna interakcija izmeu linog, unutranjeg
doivljaja i spoljanjih zahteva, nametanja (od strane svojih ili njihovih),
to moe biti spontano i mirno, ali i kroz tenzije i konflikte, posebno kada
nama oni drugi nameu identitet. Kroz etniki identitet se trai takva vrsta
lojalnosti i odanosti grupi koja zanemaruje, esto i potiskuje, sve druge kolektivne
pripadnosti. Nacionalni identitet se smatra oveku datim po roenju. Tu nema
slobode izbora, ak i onda kada se pojedinac nalazi prostorno udaljen od glavne
etnike grupe (matice, zajednice). Kroz nacionalni identitet se trai stalno od
pojedinca da otkriva svoju kulturu, da saznaje i pamti ko smo mi bili u prolosti
I ko smo u sadanjem okruenju, te da pronalazi sebe i svoje mesto u tome, da se
samospozna i samoodredi. To je nekada dug proces, nije uvek bez tekoa, kako
za pojedinca, tako i za naciju, to izaziva nestrpljive reakcije kod samospoznatih
i samoosveenih uvara nacionalnog identiteta.
Pomenuti stavovi uzrokuju pojavu nacionalne homogenizacije, gde se
pojedinci odriu vlastite individualnosti, specifinosti, samobitnosti, slobode i
duhovnosti, u ime kolektivnog, nacionalnog identiteta. Oni su spremni da potisnu
sve druge oblike kolektivne identifikacije u korist nacije, ali to trae i od ostalih
pripadnika svoje nacije. A kada se postigne unutranja homogenizacija i identifikacija i ostvari veinska podrka za proklamovani nacionalni identitet, onda
se poinje ispoljavati namera da se ogranii sloboda i samostalnost kod ostataka u svojoj naciji (koji nisu prihvatili jednodimenzionalni identitet), zatim se
tenja iri na suavanje slobode i prostora kod drugih etnikih grupa u okviru iste
politike zajednice ili u uem i irem okruenju. Proces se dalje iri do pojave
nacionalizma. Nacionalizam postaje mo koja privlai pojedince i grupe, koji tu
doktrinu, obogaenu etnikim mitovima, herojima i zajednikom sudbinom,
nose kao borbeno geslo: nacija vanija od linog ivota. Dakle, nacionalni
identitet moe egzistirati bez nacionalizma, on je tada tradicija koja ne pritiska
i ne sputava pojedinca, a nacionalizam je iskrivljeni, jednostrani, instrumentalizovani (sredstvo manipulacije i zloupotrebe), otueni identitet.
Posledica procesa homogenizacije jeste pojava nacionalne ideologije, kao
jedinog kohezivnog elementa nacije. To je nastojanje da se nacija iz imaginarne
sfere prenese u realni ivot. Nacionalna ideologija tei da ostvari kompenzaciju
svih nedostataka nacije (malu brojnost, ekonomsko zaostajanje, politike probleme, neodgovarajuu teritorijalnu rasprostranjenost). Homogenizacija nacije
se uvruje kroz nacionalnu ideologiju. Tu se ispoljava tenja i namera da se
unutranji problemi i konflikti prebace na spoljanji plan. Sukob unutranjih socijalnih i politikih interesa dobija ideoloko obeleje, prebacuje se na okruenje, po
uzrocima i obeleju prikazuje se drugaijim od stvarnog (drugi su krivi za nae
ekonomsko zaostajanje). Nacionalna ideologija nastoji da ostvari privid har109
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
monije i dobrih odnosa unutar nacije i da forsira probleme na meunacionalnom

planu. Tako poinje namerno i intenzivno stvaranje problema, odnosno socijalnih
i politikih tenzija u komunikaciji sa okruenjem (drugim etnikim grupama).
To se ini sa dvostrukim ciljem: prvo, da bi se uticalo na pojaanje unutranje
homogenizacije (motivisati i mobilisati za akciju) i drugo, da bi se izbegle ire
integracije u okruenju, kako se time ne bi utopila i obezliila svoja nacija.
Instrumenti za takav postupak pronalaze se u ideolokom i politikom drilu
graana, izraenom kroz irenje sumnji, podozrenja, zavisti i mrnje prema
drugima. Preko medija, edukacije i drugih vidova komunikacije iri se ponekad
ak orvelovska mrnja (asovi mrnje) kako bi se postigao cilj: suprotstavljanje okruenju kao tipovanom uzroku svih nedostataka, neznanja, nesnalaenja
i problema u prostoru i vremenu.
Tokom svih naznaenih procesa izdvaja se odreena politika grupa, nacionalna elita, koja preuzima na sebe ulogu tumaa i arbitra o svim dogaajima,
postupcima i odnosima u okviru nacije i u njenom okruenju. Nacionalna elita
ostvaruje monopol na tumaenje svih zbivanja u drutvu, na formiranje potreba,
interesa i sistema vrednosti svoje nacionalne grupe, na karakter i formu dravne
vlasti, kao I na nainu komunikacije sa drugim nacijama i dravama. Nacionalna
elita pri tome zanemaruje (esto otvoreno odbacuje, kritikuje) miljenje naunika,
strunjaka, drugih kompetentnih ljudi i javnog mnenja. Ona poinje da arbitrira u reavanju svih drutvenih sporova i sukoba, koji nastaju unutar nacije i u
meunacionalnim odnosima. Pri tome potiskuje i ignorie drutvene i dravne institucije, koje su nadlene za te poslove. U takvoj situaciji esto nastaje paraliza
drutvenih institucija i kriza drutvenih odnosa, te stagnacija drutva (posebno u
vienacionalnoj sredini). Kriteriji po kojima se formira i izdvaja pomenuta nacionalna elita nisu kriteriji stvaralatva, rada, kreacije, duhovnosti (specijalnog
duhovnog senzibiliteta), ve kriteriji frustracija, kompleksa, netolerancije, pristrasnosti, poniznosti, odanosti, poslunosti., samovolje, nesposobnosti i nametljivosti.
Nacionalna elita poinje da insistira na pravljenju nacionalnog programa obnove i rehabilitacije nacije, zatite nacionalnih interesa i spasavanja nacionalne kulture i tradicije. Takav program postaje opsesija pojedinih nacionalnih
grupa, ali on, obino, nikada ne bude donesen (ne moe se postii konsenzus o
njegovom sadraju). Tenja za konstituisanjem nacionalnog programa poiva na
nekoliko elemenata na kojima insistiraju pojedinci ili posebne nacionalne grupe.
Polazi se od uverenja (i uveravanja drugih) da nacija ima dugu istorijsku tradiciju
formiranja i organizovanja vlasi (carstvo, kraljevstvo, drava), da je nekada zauzimala veliki prostor, da je imala (ima) superiornu kulturu i demokratsku tradiciju
u svom okruenju i da je imala znaajnu ulogu (ekonomsku i zatitnu) u celom
regionu (potkontinentu, kontinentu). Nacionalna elita se u tom zanosu traganja
za nacionalnim programom i rehabilitacijom uloge i uticaja nacije odvaja od
110
NACIJA
realnog stanja, ivi u svom imaginarnom, virtuelnom svetu, punom voluntarizma i nerealnih zahteva. Takvo stanje stvara sve vie tekoa u odnosima unutar
nacionalnih grupa, kao i u meunacionalnoj komunikaciji. Da bi otklonila nastali
problem elita poinje da priprema teren za nastup nacionalnog voe. Pojavom
nacionalnog voe zavrava se faza homogenizacije nacije i uvruje nacionalna
ideologija. Voa postaje spasitelj, mesija, koji dobija opte poverenje. Nacija
se identifikuje sa njim uz masovni izliv strasti, emocija, socijalnog i psiholokog
naboja usmerenog prema svima koji nisu iz te nacije. Nastaje period populistikih
akcija i manifestacija sebinih interesa i netolerancije u drutvu.
Ovakva pojava je karakteristina za kraj dvadesetog veka i prostor
bivih socijalistikih drava. Nacije koje tada nastaju ubrzo shvataju da nisu sa
dobrodolicom doekane od strane neposrednog etnikog okruenja i velikih,
starih nacija. One dolaze u ve popunjen geopolitiki i geostrateki prostor,
stvaraju probleme meunarodnom regulisanju odnosa meu dravama i ostvarenju interesa lidera i centara moi u regionu i svetu. Da bi izborile svoje mesto
pod suncem, novonastale nacije (nacionalne drave) pribegavaju sukobima i
sporovima praenim fanatizmom, netolerancijom, ksenofobijom i ovinizmom.
One nastoje da uvere druge u svoju istorijsku dravotvornost, a time I na pravo
na samoopredeljenje, to jest izdvajanje iz ranijih politikih zajednica. Nasuprot
tome, u okruenju vlada miljenje o njihovoj nedravotvornosti, neodrivosti,
doivljavaju se kao veiti faktor remeenja odnosa i opasnosti za interese drugih.
4. Etnocentrinost, nacionalizam i ovinizam
Potrebno je napomenuti da pojam nacije, nacionalnog interesa i nacionalnog znaaja, nema isti smisao u svakodnevnoj upotrebi u anglosaksonskom, kao
u istonoevropskom i junoevropskom prostoru. ak se i u teorijskim raspravama
susreu nedoumice i nejasnoe oko pojma nacija i pojma etnika grupa. U zapadnoj literaturi pod pojmom etniki, etnicitet podrazumeva se kulturna srodnost
jedne grupe (jezik, tradicija, obiaji), ono to ih identifikuje kao grupu za sebe i po
emu drugi mogu da ih identifikuju. Sama re etniki i etnicitet potie od gre rei
ethnic, koja je oznaavala malu grupu srodnika. Kasnije se tako oznaavalo pleme
i na kraju narod (narodni). Dok se pod pojmom nacionalno i nacija podrazumeva
neto to se odnosi na iru zajednicu, koja obuhvata vie ili mnotvo (kao u SAD)

U srednjem veku su hrianski pisci sve nehriane i nejevreje oznaavali pojmom etnici
(lat. gentes) to je znailo neznaboci, mnogoboci.
111
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
etnikih grupa i to se zaokruuje dravom i odreenom institucionalnom strukturom. Kada se u zapadnoj teoriji i empiriji koristi izraz nacionalni interesi,
onda se time misli na dravne interese, dravni znaaj i odgovornost graana te
drave . Dakle etniko se odnosi na kulturno, rasno, a nacionalno podrazumeva
politiku artikulaciju i upotrebu etnikog. Ili, kako Denkins (2001) kae, nacionalno podrazumeva mobilizaciju etniciteta u ostvarivanju politike dominacije.
Dok Hobsbaum (1996) istie da nije mogue uvek se pozvati na stvarni kontinuitet izmeu etniciteta i nacionalnog oseanja ili onoga to se zove patriotizam, a
pogotovu se ne moe nai u ukupnosti oseanja, koja razlikuju lanove vlastite
grupe od stranaca.
Etnocentrinost (etnocentrizam) podrazumeva stepen oseanja i razumevanja zajednike kulture i zajednikog porekla i bliskosti. To znai stavljanje svog etniciteta u centar vlastite panje, visoko (nekada na vrh) na listi vlastitih vrednosti. To podrazumeva kolektivno samoljublje, zaljubljenost u svoju
etniku grupu, oseanje zadovoljstva i ponosa zbog njene posebnosti i njenih kulturnih odlika (tradicionalne nonje, muzike, narodnih rituala, obiaja, svetkovina,
hrane). Etnocentrinost podrazumeva tolerantan odnos prema drugim etnikim,
nacionalnim, rasnim I kulturnim grupama, odnosno priznavanje i prihvatanje da i
drugi ljudi doivljavaju isti odnos prema svojim etnikim i nacionalnim grupama.
Etnocentristi ne istiu nikakav ekskluzivitet svoje nacije, ne porede je sa drugima,
ne oseaju nikakvu teskobu (duhovnu i prostornu) od prisustva i stalnog kontakta sa drugim etnikim grupama, ne sanjaju za granicama koje e jasno odvojiti
etnike grupe meusobno. U delatnom i akcionom smislu, etnocentrinost (etnocentrizam) podrazumeva zatitu manjinskih kultura i uvanje istorijskih i kulturnih vrednosti, njihovo ukljuivanje u svetsku kulturnu batinu, iznoenje na
svetlost dana (posebno danas kada to omoguava ovakav tehniko-tehnoloki
stepen razvoja), kako bi svojom lepotom, posebnou i vrednostima privukli to
iru panju i interesovanje. Time se i kod pripadnika drugih etnikih i nacionalnih grupa javlja potreba da se zatite i uine svetski dostupnim tvorevine vae
kulture. Takva etnocentrinost moe biti inspirativan i mobiliui faktor koji e
podstai jo vie kulturno stvaralatvo jedne grupe, i uticati na ekonomski, socijalni i politiki razvoj i napredak.
Nacionalizam je takav oblik nacionalne svesti koji stalno istie razlike
izmeu svoje i drugih nacija, predstavljajui svoju naciju kao superiornu u odnosu
na druge. Nacionalizam poinje sa ispoljavanjem predrasuda prema drugim
etnikim grupama i sumnjienjem u njihove namere u komunikaciji i kontaktima
sa mojom etnikom grupom (nacijom). Nacionalizam je stalno nipodatavanje
i obezvreivanje kulturnih tvorevina i karakteristika drugih nacija u okruenju.
112
NACIJA
Nacionalizam je doktrina koja naciju postavlja za cilj svakog politikog pregnua a nacionalni identitet za meru svake ljudske vrednosti, od Francuske revolucije dovodi u pitanje
celokupnu ideju o jednom oveanstvu, o svetskoj zajednici i njenom moralnom jedinstvu.
Umesto nje, nacionalizam nudi usku, sukobom bremenitu legitimaciju za politiku zajednicu, legitimaciju koja neminovno suprotstavlja jednu kulturnu zajednicu drugoj .
Antoni D. Smit
Nacionalizam je nastojanje da se ispolji sebian, agresivan i netolerantan

odnos prema ekonomskim, socijalnim, kulturnim i politikim interesima drugih
nacija, da se vlastiti interesi realizuju kroz spreavanje i potiskivanje drugih. To
je tenja da se ostvari privilegovan poloaj za svoju naciju u odreenom prostoru,
na osnovu njenih posebnih vrlina, zasluga i misije, koja joj je namenjena
u regionu, na kontinentu, u svetu. To je pokuaj da se isprave nepravde koje
su nanete naoj naciji delovanjem razliitih faktora i u razliitim istorijskim
okolnostima. Nacionalizam je uvek politiki projekat jedne uske grupe, nacionalne elite, koja svoje posebne interese (najee kamuflirane line frustracije i
neuspehe) namee kao opte interese nacije, stavlja naciju u prvi plan, govori
o opasnostima po nacionalni suverenitet i nacionalnu dravu. Nacionalizam prerasta u ideologiju, koja nastoji da prikrije sve objektivne i subjektivne nedostatke,
protivrenosti i sukobe unutar svoje nacionalne grupe, da za sve okrivi istorijsku sudbinu i loe namere drugih, da opravda postupke nacionalne elite i
nacionalnih voa, da stalno dri nacionalnu hipertenziju i da mobilie nacionalne snage protiv imaginarnog neprijatelja (unutranjeg i spoljanjeg), da iri
teoriju zavere i nepravedne rtve. Nacionalizam u sutini nema pozitivan odnos
prema svojoj naciji, niti naciji i etnikoj grupi uopte. Ne postoji blagi, liberalni nacionalizam. Svi nacionalizmi su tetne i negativne pojave, koje razaraju
bie jedne grupe i celog drutva.
ovinizam je najvei stepen negativne nacionalne, rasne i kulturne svesti
i poimanja nacionalnih i grupnih interesa. On se ispoljava kroz otvorenu mrnju
prema drugim etnikim, kulturnim i nacionalnim grupama. To je nacionalna
iskljuivost i nepomirljivost sa poloajem svoje nacije u okruenju. ovinizam
ispoljava otvoreno neprijateljstvo prema drugim nacijama. On nastoji da se na
svaki nain vlastita nacija izoluje i ogradi od drugih nacija ili da se druge nacije,
etnike kulturne, rasne grupe potisnu i uklone sa prostora koji zauzima moja
grupa jer se doivljavaju kao stalna pretnja za njen skladan i miran razvoj.

Re ovinizam vodi poreklo od imena francuskog vojnika ovena (Chauvin), kojeg u
jednoj komediji Skribo opisuje kao elavka i tupavog rodoljuba, koji nastoji da svim silama
propagira i povrati mo osvajake politike i ratnih uspeha Napoleona I, irei pritom mrnju protiv
svih u okruenju.
113
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
5. Nacija i savremeni svet
Nacija je kategorija i pojam koji je krajem dvadesetog veka postao veoma

aktuelan u teorijskom i empirijskom smislu. Raspadom socijalizma, na svetsku
scenu stupaju brojne nacije, koje, kroz nacionalizam i sukobe, ele da ostvare
svoje istorijske tenje za formiranjem (ili reafirmacijom) nacionalnih drava.
To je jedan retrogradni proces koji vodi separatizmu, tribalizmu i provincijalizmu,
umesto integracijama i globalnom drutvu. Nacija tako postaje utoite za nesposobne, neznalice i nedobronamerne ljude, koji svoje frustracije prenose na nacionalnu grupu i itavo drutvo. Nacija postaje negacija specifine kulture i tradicije
umesto da bude njena afirmacija. Ideologija nacionalizma postavlja naciju kao
prepreku savremenim tendencijama globalnih svetskih procesa.
Prava uloga i smisao nacije u savremenim uslovima jeste da razvija sigurnost, slobodu i odgovornost svojih pripadnika i pripadnika drugih nacionalnih i
etnikih grupa, sa kojima gradi uu ili iru zajednicu. Nacija mora da bude otvorena drutvena grupa koja potuje demokratiju kao proceduru i podstie liberalizam
kao princip ivota i rada. Savremena nacija podrazumeva grupu koja integrie
najvie civilizacijske karakteristike, stvara uslove i podstie kreativan, racionalan
i produktivan rad. Ona potuje jednakost ansi, javnost rada, toleranciju i saradnju
unutar grupe, kao i u uem i irem okruenju.
Nacija mora da se vrati principu zaviaja koji podrazumeva emotivni i
nostalgini odnos prema tradiciji, kulturi i obiajima lokalne sredine i male grupe
koja nastanjuje odreeno podruje, iji pripadnici odlaze na razne strane i rado
se vraaju (fiziki ili samo emotivno, u seanjima). Nacija ne izraava etnos
ako iskljuuje pripadnike drugog etnosa iz zajednikog zaviaja, ako im osporava
pravo na pripadnost istom prostoru i kulturnom miljeu, ako ostvaruje monopol na
zaviaj i njegove kulturne karakteristike.
Savremene nacije i nacionalne drave nalaze se na raskrsnici dva puta.
Prvi put vodi ka integrativnim procesima, saradnji i ravnopravnom odnosu sa
drugim nacijama i dravama. To podrazumeva stalno nastojanje da se stvore bolji
ekonomski uslovi, pobolja ivotni standard, unaprede politiki odnosi. To je
ivotni stav i sistem vrednosti koji globalizaciju vidi kao instrument stvaranja
uslova u kojim svi uestvuju i svi postaju svesni i odgovorni za svoju zajednicu,
od mikrosredine do globalnog drutva. Drugi put ide ka stalnim deobama i sukobima, razaranju ekonomskih resursa drutva, siromatvu, politikim i ideolokim
manipulacijama, kulturnom i duhovnom zatvaranju. Taj put vodi nacije ka direktnom suprotstavljanju svetskim integracijama i globalnom drutvu i pravi od njih
rtvene jarce tog gotovo prirodnog procesa.
114
NACIJA
Etnija ovde znai: samostalna forma zajednice koju karakterie stabilno poimanje solidarnosti i uz to se odlikuje zajednikim simbolikim mitom o poreklu (koji opet u
velikoj meri poiva na izmiljenim tradicijama), ivom sveu o zajednikim istorijskim iskustvima i izrazitom vezanou za odreenu teritoriju. Etniki otuda nema
rasno znaenje, nego se tim pojmom obuhvata jedna u sociokulturnom smislu distinktna populacija sa sopstvenim oblikom drutvenog ivota.
.......svuda se daju zapaziti etiri starozavetna elementa. ...adaptirana predstava o izabranom narodu, .....predstava o obeanoj i svetoj zemlji kao primordijalnom
zaviaju. ....predstava da svaki protivnik moe da postane smrtni neprijatelj,
.....predstava o mesijanizmu u smislu istorijske misije, ...
Nacionalizam nipoto nije neto samo po sebi razumljivo u razvoju naroda i kultura. A
pogotovo je sve drugo nego vena supstanca nezavisna od toka istorije, kako to tvrdi
takozvano primordijalno tumaenje.
Nacionalizam nastaje kao odgovor na strukturalne krize ranih modernih zapadnih
drutava i njihovih nekada obavezujuih i neprikosnovenih slika sveta......proishodi iz
kritine faze fundamentalnog poremeaja poverenja u pravila i propise. ...esto se
borba vodi oko politike autonomije, a nije redak sluaj da je usmerena protiv faktike
ili potencijalne strane vladavine..... nacionalizam je podsticao stvaranje nacije sa ciljem
da se ostvari potpuna homogenost i neosporni nacionalni identitet.
.... a ipak Nemaku nacionalnu dravu nije stvorio moni i popularni nacionalni pokret,
nego je ona bila delo velikopruske politike kneza Bizmarka.
..... Na mesto nacionalizma treba da stupi nova paradigma koja moe da poslui kao
osnova za legitimaciju modernih drava. Re je o demokratskoj ustavnoj dravi, socijalnoj dravi i dravi s ekoloki obuzdanim privrednim rastom.
Hans-Urlih Veler
......zato to je nacionalizam jedan politiki program, dok etnicitet, ma ta bio, nije
politiki program i nema pragmatiki sadraj. Svakako, on moe biti upotrebljen u
politike svrhe, ali politika oslonjena na etnicitet nije nuno povezana s nacionalizmom
i moe biti potpuno ravnoduna prema nacionalistikim programima.
Filip Putinja
Etnicitet naglaava kulturnu diferencijaciju (iako je identitet uvek dijalektika

izmeu slinosti i razlike);
Etnicitet je stvar kulture zasnovan je na zajednikim znaenjima ali se proizvodi i reprodukuje kroz drutvenu interakciju;
Etnicitet je u izvesnoj meri varijabilan i podloan manipulisanju, a ne definitivno
fiksiran ili nepromenljiv; i
115
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Etnicitet kao drutveni identitet je istovremeno kolektivan i individualan, eksternalizovan i internalizovan.

Riard Denkins
Rije nacija je novijeg porijekla od demokratije i etniciteta. Potie od latinske rijei

nasci to znai roditi se. Nastala je na evropskim univerzitetima u srednjem vijeku i
oznaavala grupe studenata koji su doli studirati iz iste regije ili pokrajine. Nacije su
bile grupe ija je svrha bila uzajamna zatita i saradnja meu lanovima dok studiraju
daleko od svog kraja. Na elu svake nacije je bio proctor, koji je biran na period od jednog mjeseca (kao to je to bilo na Univerzitetu u Parizu) do godine dana (Univerzitet
u Bolonji). Univerzitet u bolonji je bio mjesto gdje su formirane prve nacije kojih je
bilo etiri:Lombarda, Toscana, Romana i Ultramontana. Studenti iz same Bolonje nisu
imali potrebu za posebnom organizacijom i nisu pripadali nacijama.
Demal Sokolovi
Profesor na univerzitetu u Bergenu
(nekada profesor na FPN u Sarajevu)
1. Dva oveka su iste nacionalnosti ako i samo ako imaju zajedniku kulturu, pri
emu kultura znai sistem ideja, znkova, asocijacija i naina ponaanja i komuniciranja.
2. Dva oveka su iste nacionalnosti ako i samo ako priznaju jedan drugog ko pripada
istoj naciji. Drugim reina nacija ini oveka; nacije su artefakti ljudskih ubeenja,
lojalnosti i solidarnosti. Puka kategorija linosti (recimo, onih koji zauzimaju izvesnu teritoriju ili, na primer, govore dati jezik) postaje nacija ako i kada lanovi
te kategorije vrsto priznaju izvesna uzajamna prava i dunosti koje imaju jedni
prema drugima i koje su posledica zajednikog lanstva u naciji. Upravo priznavanje drugih kao takvih sapripadnika, koje ih onda pretvara u naciju, jeste ono to
ovu kategoriju odvaja od onih koji nisu lanovi, a ne odvajaju je drugi zajedniki
atributi, ma koji bili.
Nacionalizam je prvenstveno jedan politiki princip koji podrazumeva da politiko i
nacionalno jedinstvo treba da bude kongruentno (saglasno, istovetno, podudarno).
Nacionalizam kao sentiment, ili kao pokret, moe se najbolje definisati posredstvom ovog principa. Nacionalistiki sentiment je oseanje gneva koji je izazvan
naruavanjem tog principa ili oseanje zadovoljstva koje je izazvano njegovim ispunjenjem. Nacionalistiki pokret je pokret koji je posledica sentimenta ove vrste.
Ernest Gelner
Razmislite o sledeem stavu: kojoj etnikoj ili nacionalnoj grupi pripadaju deca iji su
roditelji pripadnici razliitih etniciteta ili nacionalnostri? Da li deca iz takvih brakova
negiraju princip da se etnkoj ili nacionalnoj grupi pripada po roenju?
116
NACIJA
PITANJA
1. Kada i zato je nastala nacija i kako se istorijski razvijala?
2. Koji su osnovni konstitutivni elementi nacije?
3. Primer Balkana kao negacija marksistike i liberalne teorije o ulozi
nacije u drutvu.
4. ta je etniki identitet i kao se on formira?
. Analiziraj stav Benedikta Andersona i daj svoje miljenje o tome da li
je nacija zamiljena (imaginarna) zajednica.
6. Kada i zato poinje homogenizacija nacije?
7. Nacija kao imitacija vere?
8. Kako zamiljate promenu paradigme nacionalizma?
9. Sutina etniciteta prema Riardu Denkinsu?
10. Kako ste razumeli pojam nacije i nacionalizma kod Ernesta Gelnera?
11. Kako se formira nacionalna ideologija?
12. Etnocentrinost, nacionalizam i ovinizam kao oblici nacionalne svesti.
13. Analiziraj stav Antoni D. Smita o nacionalizmu.
14. Kakva je budunost nacije u savremenom svetu?
117
VIII
K LA S E
1. Osnovni pojmovi o klasi

Klase su drutvene grupe koje svojim postojanjem ukazuju na drutvene
nejednakosti, na postojanje razliitih socijalnih uslova, ansi, kao i polaznih
pozicija u kojim se ovek nalazi. O nejednakosti u drutvu se stalno raspravlja.
To je jedna od najeih tema za teorijske rasprave, ali i jedan od estih uzroka
za formiranje i delovanje razliitih socijalnih i drutvenih pokreta. Klase spadaju
meu najstarije drutvene grupe. Pojavile su se sa podelom rada i prvim prisvajanjem vika proizvoda od strane jedne grupe i proirenjem njene dominacije u
okruenju. Smatra se da je istorijski prvo jasno izdvojeno klasno drutvo bilo
robovlasnitvo. Kroz istoriju ljudskog drutva odvijala su se dve paralelne klasne
tendencije: tenja vlasnikih i dominantnih klasa da zadre svoj poloaj i proire
svoj uticaj u drutvu i tenja potlaenih i siromanih klasa da poboljaju svoj
poloaj i ukinu nejednakosti u drutvu. Ova druga tenja se esto pretvarala u
egalitarizam, neumerenu i neracionalnu tenju za apsolutnom ekonomskom i socijalnom jednakosti, bez obzira na vlastite potencijale, rad i doprinos ukupnom
razvoju drutva.
Klase se mogu odrediti kao drutvene grupe iju osnovu ine isti i slian
poloaj u drutvenoj podeli rada, stepen ekonomskog bogatstva, odreeni socijalni status, vrsta i nivo obrazovanja, blizina centrima politike moi, kulturni
tokovi, sistem vrednosti, stil i nain ivota, te prema tome, i odreena svest o
svojoj socijalnoj grupi, odreeni nivo klasne svesti. Teoretiari obino uzimaju
bogatstvo, mo i ugled kao tri kljune kategorije koje su nezaobilazne za razvrstavanje pojedinaca, njihovih porodica i drugih bliskih grupa u klase.
Klase su sloene drutvene grupe, koje su podlone stalnim promenama i
pomeranjima to zahteva paljivo praenje prilikom njihovog istraivanja i opisivanja. Do tih promena dolazi usled stalne transformacije vlasnitva i promene
veliine i snage ekonomskih subjekata (korporacije, akcionarstvo, megakompanije), promene oblika i naina upravljanja, promene karaktera i obima rada,
poveanja znaaja i uloge obrazovanja, promene ukupnih socijalnih politikih i
kulturnih odnosa u drutvu.

Logikim i metodolokim principom analize, klasa kao opti pojam, odreuje se kao
grupa morfolokih ili funkcionalnih svojstava i obeleja koja karakteriu pojedini predmet ili
pojavu, u ovom sluaju poloaj i ulogu pojedinca i grupe u drutvu.
118
KLASE
U sociologiji su se izdvojila dva modela shvatanja i prouavanja klasa.
Prvi je klasni model (najizrazitije primenjen u marksistikoj teoriji) koji polazi od
stava da je drutvo podeljeno na dve osnovne klase (buroazija i radnika klasa)
koje su meusobno potpuno udaljene i suprotstavljene, iji kontakt se odvija
kroz klasnu borbu. Izmeu njih postoje odreeni prelazni slojevi. Drugi model
je stratifikacijski model prouavanja klasa koji govori da je drutvo podeljeno na
mnotvo socijalnih stratuma (slojeva), koji se meusobno proimaju i gde postoji
socijalna dinamika. Za predstavnike stratifikacijske teorije ne postoje klase kao
jasni homogeni i odvojeni socijalni subjekti. Danas je mogue primeniti i trei
model koji bi bio kombinacija prethodna dva, uz izvesne specifinosti. Po tom
modelu postoje klase kao iroko obuhvatne kategorije u kojima se nalazi mnotvo
socijalnih slojeva i segmenata. Klase nisu odvojene meusobno kineskim zidom
ve se meusobno isprepliu i pomeraju. Upravo ovaj trei model e biti primenjen u nastavku ovog izlaganja.
2. Savremeno shvatanje klasa
Iz savremenog teorijskog okvira iezla je stara dihotomna slika (posebno

marksistika) klasnog drutva. Ta slika je prikazivala strukturu drutva podeljenu
na dve klase, unutar sebe homogene, a meusobno krajnje suprotstavljene
buroaziju i radniku klasu. Bogata socijalna empirija savremenih drutava i
stavovi teoretiara govore o veoma sloenoj klasnoj i socijalnoj strukturi u kojoj
sve vie prostora, uticaja i znaaja ima srednja klasa. Poslednjih decenija XX veka
dolazi do ubrzane transformacije klasa i klasnih odnosa i promena u smeru i intenzitetu klasne mobilizacije. Dolazi do, kako primeuje Turen (1980), rastakanja klasa kao socijalnih bia, kao drutvenih sredina i kulturnih realnosti, i irenja
klasnih odnosa kao principa analize drutvenih sukoba. Ono to je posebno
uticalo na klasnu strukturu savremenog drutva jeste izmena u strukturi vlasnitva.
Razvojem transnacionalnih kompanija i irenjem akcionarskih preduzea dolazi do
odvajanja privatnog vlasnitva od realnog, odnosno ekonomskog, kao i do odvajanja procesa upravljanja od vlasnitva. Takoe dola
zi do stalne transformacije
u procesu upravljanja. Smanjuje se broj izvrilaca i vreme potrebno za pripremu
pojedinih odluka, a jaa znaaj tehnike organizacije i izvravanja odluka, kao i
neposredne kontrole u procesu proizvodnje i rada uopte. Dakle, sve vie dolazi do
disperzije i rastakanja privatne svojine i svojinskih odnosa, kao i optih funkcija
proizvodnog procesa, a sve vei znaaj dobija bezlina korporacijska svojina.
119
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Razvoj industrijskog drutva stvorio je veliku koncentraciju proizvodnih

sredstava i kapitala u razvijenim zemljama, naroito pedesetih i ezdesetih
godina XX veka. Napredak kapitalistikog naina proizvodnje doveo je do
ekspanzije krupnog kapitala (industrijskog i finansijskog) na nacionalnom i
internacionalnom nivou i uticao na formiranje odgovarajue klasne strukture.
Sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka dolazi do ubrzane transformacije
klasine industrijske strukture, pre svega do promene proizvodnog procesa, a time
i ekonomskih i drutvenih struktura. Ovo je posledica brzih promena u nauci i
tehnologiji. Razvoj novih tehnologija (elektronika, informatika, telekomunikacije,
biotehnologije) stvara potrebu za drugaijom raspodelom i preraspodelom kapitala
i radne snage. Uvoenje mikroelektronike, kompjutera, robota i lasera u proizvodni
proces izazvalo je ubrzanu transformaciju u kvalifikacionoj strukturi radne snage
i dovelo do njenog ukupnog smanjenja. Osamdesetih godina XX veka dolo
je do prevlasti novih tokova nauno tehnolokog napretka nad tradicionalnim
industrijskim strukturama. Kriza koja se tih godina ispoljila u ekonomskoj sferi
dobrim delom je bila posledica te prevlasti novih tehnologija. Ta kriza je otkrila
i nove prostore u kojima se nalaze eksploatisani i potinjeni socijalni slojevi i
otklonila iluziju o irokoj i masovnoj dostupnosti tvorevina blagostanja i
iznedrila specifian fenomen siromanih i ekstraeksploatisanih nezaposlene.
Napredak nove tehnologije postavio je na dnevni red i pitanje drutvenog konteksta
u kome se taj napredak odvija, raspodelu drutvene moi, politiku dominaciju,
internacionalizaciju ekonomsko-finansijskog sektora, kontrolu drutvenih sukoba
(esto proizvodnjom novih), neutralizaciju klasinih i novih antimonopolistikih
i emancipatorskih pokreta.
Znaajno je napomenuti da dolazi do promene u samom odnosu kapital
rad. Novi vidovi centralizacije, integracije i internacionalizacije kapitala
(posebno finansijskog) dovode do meunarodne podela rada i internacionalizacije
procesa eksploatacije u okviru koga se pojavljuje stepenasta podela i hijerarhijski
odnos najamnih i eksploatisanih klasa i slojeva. Izmene u odnosu proizvodnineproizvodni rad takoe utiu na transformaciju klasnih i socijalnih odnosa u
savremenom drutvu. Proizvodni rad (shvaen kao neposredan fiziki utroak radne
energije) vie nije osnovni kriterijum klasne podele. U savremenim razvijenim
ekonomijama naglo se poveava komponenta intelektualnog, a smanjuje udeo
fizikog rada. Ekspanzija tercijarnog sektora u razvoju savremenog kapitalizma
dovodi do izmena u strukturi, obimu i karakteru najamnog odnosa. Najamni
odnos se neprekidno iri i obuhvata pored klasinog industrijskog radnitva i neke
delove zaposlenih u oblasti informacija i komunikacija, uslunom i transportnom
sektoru, javnoj upravi, pa ak i u nauci i kulturi.
Klasno drutvo se znaajno izmenilo tokom druge polovine XX veka. To se
moe pratiti prema mnotvu elemenata : dohodak, mobilnost, obrazovanje, vreme
120
KLASE
rada, slobodno vreme, ulazak ena u ire prostore savremenog poslovanja. Poveao
se ukupan materijalni standard svih slojeva, posebno u zapadnim drutvima. To
je efekat socijalnog lifta, kako kae Ulrih Bek (2001), koji podrazumeva da
se celokupno klasno drutvo popelo jedan sprat vie. U. Bek napominje da je
nastupilo vreme kraja tradicionalnog drutva velikih grupa (klasa, sindikata) i da
se prelo na masovnu individualizaciju i ulogu linih biografija i pojedinanih
sudbina (niko vie ne nudi kolektivnu zatitu).
Svi pomenuti uslovi dovode do stalnih promena u klasnoj strukturi, klasnim
odnosima i socijalnoj mobilizaciji u savremenom drutvu. Zbog toga je potrebno
izotriti pojmovno kategorijalni aparat i metodoloki pristup prouavanju
savremenih klasa. Klasa se ovde shvata kao analitika i induktivna kategorija
u razvrstavanju i ralanjivanju ukupne drutvene strukture. Klasa je pre svega
teorijski okvir u kome se vri razvrstavanje mesta i uloge pojedinaca i grupa
(socijalnih poloaja i uloga), a potom i mogunost empirijskog raspoznavanja.
Pored klase, postoji i pojam sloj kojim se oznaava ua i homogenija drutvena
grupa ili skupina socio-ekonomskih karakteristika i poloaja, nego to je to klasa.
Pojam segment podrazumeva jo uu socijalnu i drutvenu skupinu, nego to je to
sloj. Pojam segment je pogodniji od pojma frakcija (tu se vie misli na politike
karakteristike odreene grupe).
3.
Klasna struktura savremenog drutva
Na osnovu dosadanjeg izlaganja mogue je napraviti osnovnu skicu

klasne strukture savremenog drutva. Mogue je razlikovati etiri velike klase
(etiri teorijska okvira razvrstavanja): viu klasu (buroaziju), srednju klasu, poljoprivrednu klasu (seljatvo) i radniku klasu.
Pod terminom via ili buroaska klasa (staro obeleje) podrazumevaju se
oni socijalni slojevi i segmenti nosilaca kapitala koji imaju dominantan, neposredan uticaj na glavne ekonomske i nauno-tehnoloke tokove razvijenih industrijskih i postindustrijskih zemalja, a preko toga posredno i znaajan uticaj na ostale
oblasti drutvenog ivota na nacionalnom i meunarodnom nivou. Dakle, primaran kriterijum odreenja buroaske klase jeste preovlaujui uticaj u ekonomskoj
sferi drutva. Via klasa je heterogena drutvena grupa sastavljena od razliitih,
esto delimino suprotstavljenih slojeva i segmenata. Ti razliiti interesi integrisani su na viem nivou u zajedniki interes: tada su oni nosioci pojedinih funkcija
kapitala. Jezgro vie, odnosno buroaske klase, ine nosioci krupnog kapitala (finansijskog, industrijskog i trgovakog). Zatim se, u vidu koncentrinih krugova,
ire nosioci srednjeg kapitala (uglavnom na nacionalnom i regionalnom nivou).
121
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Kao nosioce kapitala identifikujemo iroki spektar vlasnika, upravljaa, naunotehnikih i tehnolokih grupa, menadera. Posebno velike promene doivljava
kategorija vlasnitva. Svojina se raspruje, obezliava (posebno u sluaju velikog
broja akcionara). Veliki uspon belee kategorije upravljaa. Formira se sloj vrhunskih menadera, rukovodilaca i direktora kompanija. Mogue je napraviti osnovnu
podelu nosilaca kapitala po vertikalnoj liniji (krupni, srednji, sitni) i horizontalnoj
liniji (finansijski, industrijski, trgovaki, nove tehnologije, osiguravajua drutva).
Meu svim ovim slojevima savremene buroazije postoji konkurencija i borba interesa, ali i procesi koordinacije, kooperacije i integracije (danas veoma prisutne).
Tako se danas istie sloj finansijske buroazije, koji je unutar sebe podeljen na
segmente (nie i vie spratove). To su nosioci krupnog korporacijskog bankarskog kapitala (investicije u nove tehnologije), bankari, meunarodni kreditori,
regionalni i lokalni finansijeri. Meu svim ovim segmentima postoji konkurencija
i suprotstavljanje interesa na nacionalnom i meunarodnom nivou, ali i podela
interesnih sfera i strateko partnerstvo u ouvanju i poveanju profita.
Svetski instituti i asopisi, koji prate privredna kretanja, kao primer finansijske moi istiu 100 najveih kompanija i partnerstava koje kontrolie i njima
upravlja neto vie od hiljadu ljudi. Moe se rei da se naspram ovog monopolskog finansijskog jezgra nalaze svi ostali delovi vie klase (buroazije), manje
ili vie suprotstavljeni, koji istovremeno tee (vidljivo ili prikriveno) da mu se
to vie priblie i uspostave odnos partnerstva na nivou viih interesa kapitala.
Konkurencija i sukob interesa odvija se i na polju ulaganja u nove tehnologije,
u povlaenju kapitala i prebacivanju u profitabilne grane, te u vidu berzanskih
igara i pekulacija. Glavni slojevi vie klase su vlasnici, akcionari i menaderi.
Tu treba dodati i grupe koje se bave organizacijom, istraivanjem i marketingom
vezanim za savremene tehnologije i medije, birokratiju, vojne i politike krugove.
Uspon novih bogataa mogu je na osnovu znanja, informacija, fleksibilne
tehnologije i organizacije i bez velikih poetnih finansijskih ulaganja.
Klasa poljoprivrednika (seljatvo) obuhvata neposredne poljoprivrednike
(sitni vlasnici zemlje koju sami obrauju), krupne i srednje vlasnike zemljita
(zapoljavaju drugu radnu snagu),. strunjake u poljoprivredi (menaderi,
agroinenjeri, veterinari) i radnike koji su stalno zaposleni u poljoprivredi. Ova
klasa se prema statistikim pokazateljima nalazi u stalnom opadanju. U pojedinim zemljama (SAD, Engleska) seljatvo
belei svega oko 2% od ukupnog

stanovnitva. U nerazvijenim zemljama seljatvo zauzima jo uvek veliki procenat

Ako se pogledaju podaci za Evropsku Uniju (2001. god.) vidimo da udeo poljoprivrede
u ekonomiji tog regiona nije veliki. U proseku EU 4,5% radne snage je zaposleno u poljoprivredi,
a poljoprivreda uestvuje sa 1,8% u BNP. Grka zapoljava 17% radne snage u poljoprivredi
i uestvuje sa 7,1% u BNP Grke. Luksemburg zapoljava 1,7% radne snage, poljoprivreda
uestvuje sa 0,7% u BNP.
122
KLASE
stanovnitva. Ipak po svim obelejima klase i kriterijima klasne diferencijacije
seljatvo ini jednu posebnu klasu. Tu treba uzeti u obzir i samu razliku izmeu
urbanog i ruralnog naina ivota i naina rada. Postoje i poljoprivrednici koji su
slini nezavisnim urbanim preduzetnicima. U nekim zemljama se oni svrstavaju
u kategoriju sitne buroazije, a negde kao slojevi srednje klase. I sami
poljoprivrednici ponekad e sebe svrstati u srednju klasu (ili sloj), po principu
self-image. Ni teorijski ni empirijski nije opravdano jednostavno razvrstati
seljatvo prema unutranjoj hijerarhiji (veliina poseda i prihoda sa zemljita) i
zatim pojedine delove svrstati u viu klasu, a druge u srednju, zanemarujui da,
iako heterogeni po ekonomskom bogatstvu i statusu (krupni vlasnik radnik na
farmi), ti slojevi seljatva ostvaruju neke vane uslove egzistencije kao klase. To
su, pre svega, specifian oblik rada, zaokruena ekonomska celina, upuenost i
prisnija veza u procesu rada i organizacije, zajedniki nastupaju prema grupama
iz drugih sektora, imaju osoben sistem vrednosti, drutveni milje i slino.
Moda najvee promene u sadanjoj fazi razvoja drutva na svim
meridijanima doivljava radnika klasa. U razvijenim zemljama dolazi do
stalnog opadanja klasine radnike klase (industrija, rudarstvo). Nova tehnologija
zahteva obrazovanje, strune kvalifikacije i sve manji broj radnika u proizvodnom
procesu. Uporedo sa tim raste broj zaposlenih radnika u uslunim delatnostima.
Druga karakteristika savremene radnike klase jeste njena unutranja podela
na slojeve i segmente sa bitno razliitim poloajem u procesu proizvodnje, sa
materijalnim, socio-psiholokim, politikim i kulturnim interesima i nivoima
najamne egzistencije. Razliiti su uslovi tih deoba: akumulativna sposobnost
pojedinih privrednih grana i sektora proizvodnje; privlana snaga novih tehnologija;
kvalifikaciona struktura; poreklo (imigrantsko i domae), rasne, nacionalne i
kulturne razlike. Dalje se nastavljaju deobe izmeu industrijskog radnitva i onog
u uslunom sektoru (trgovina, banke, osiguravajua drutva, agencije, servisi,
transport, mediji). Svakako treba dodati i meunarodnu podelu radnike klase
(bolje stojei radnici u razvijenim zemljama od radnika u nerazvijenim i zemljama
tranzicije) i svrstavanje na ukupnoj lestvici meunarodnih eksploatisanih snaga.
Poseban fenomen u savremenoj radnikoj klasi jeste njena feminizacija (sve
vee prisustvo ena u uslunom sektoru).
U savremenim uslovima se smanjuje klasina radnika klasa ali se iri
broj socijalnih slojeva koji su u najamnom i eksploatisanom poloaju. Smanjenje
broja polukvalifikovanih i kvalifikovanih radnika i poveanje broja obrazovanog
radnitva obuhvata posebno tercijarni sektor. U zavisan, kontrolisan i subordinisan,
u klasinom teorijskom diskursu reeno najamni poloaj, dospeva sve vei broj
socijalnih slojeva i segmenata: industrijski radnik, tehniar, kompjuterski programer,
medicinska sestra, slubenik u lokalnoj upravi, prodavaica u robnoj kui. Naravno,
sve ove socijalne kategorije posmatrane u prostoru podsaharske Afrike, Bangladea
123
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
ili Bolivije delovale bi kao pripadnici srednje klase, to nam govori o znaaju
ukupnog razvoja drutva za preciznije odreenje klasnog poloaja.
Promene u strukturi i poloaju radnike klase podstakle su brojne teorijske
rasprave tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka o tome da li je re o
prelasku radnike klase u srednju klasu ili padu nekih slojeva srednje klase na
poloaj radnitva. Bilo je i onih teoretiara koji su tvrdili da se formira nova
radnika klasa (Ser Male), da se moe govoriti o irenju radnike klase
(Andre Gorc) ili da je re o formiranju narodne klase (Alen Turen). Kada se
pomenutim kategorijama radnitva i slojevima sa niim dohotkom, nekreativnim
i neautonomnim poslom dodaju i kategorije nezaposlenih, imigranti i izbeglice i
kada se sve to posmatra na nivou globalnog drutva onda se moe zakljuiti da
se broj niih socijalnih slojeva stalno iri. Umesto klasinog termina radnika
klasa mogue je uvesti pojam nia klasa ili klasa subordinisanog (potinjenog,
zavisnog) rada i poloaja.
Prvi sloj u okviru ovako postavljene srednje klase ine vlasnici u

proizvodnom sektoru, bilo da su samostalni ili da su njihovi proizvodni pogoni
vezani za srednje ili krupne kompanije. Najee su to mali proizvodni pogoni,
radionice i itav spektar malih proizvoaa sa jednom mainom, ureajem, ili
onih koji samo sklapaju neku celinu od ve proizvedenih delova. Ovde je potrebno
dosta opreza kod posmatranja granice izmeu preduzetnika koji zapoljavaju
mali broj radnika i prema ukupnom potencijalu preduzea pripadaju srednjoj klasi
i onog preduzea koje pripada srednjem ili ak krupnom kapitalu.
Drugi sloj srednje klase predstavljaju vlasnici u tercijarnom sektoru,
uslunim delatnostima. Tu se mogu ubrojati vlasnici trgovakih i ugostiteljskih
objekata (izuzimajui vlasnike lanaca velikih hotela i lanaca robnih kua), servisa
zanatskih radnji (koje nisu proizvodne), benzinskih pumpi, razliitih agencija,
modnih, terapeutskih, medicinskih i rekreativnih salona. Ovaj i prethodni sloj u
124
KLASE
teoriji se esto oznaavaju kao stara srednja klasa, jer ukljuuju samostalne
delatnosti klasinog tipa poput zanatstva i trgovine. Meutim, ovde nije re o
ostacima stare klase ve o potpunoj transformaciji delatnosti i poslova u
skladu sa napredovanjem i irenjem ovekovih potreba. To potvruje da su
pogrene one teze koje govore o prolaznosti sitnih vlasnika, pre bi se moglo
rei da sadanji stepen razvoja drutva prua mogunosti za permanentan uspon
ove socijalne kategorije.
Trei sloj savremene srednje klase ine samostalne delatnosti i zanimanja
u oblasti kulture i sporta. Ovaj sloj je poslednjih decenija XX veka u velikom
usponu. On je najveim delom produkt masovne kulture, potrebe za zabavom i
spektaklom, kao i razvijenih potreba i komunikacija na planu ukupne kulture. Tu
spadaju zanimanja i delatnosti koja nisu vezana za vlasnitvo, ve su iskljuivo
proizvod specifinih znanja, vetina i sposobnosti. Samostalnost je znaajna
karakteristika njihove delatnosti. Ovaj sloj ukljuuje zanimanja kao to su pevai,
zanimanja iz ou-biznisa, profesionalni sportisti, treneri, slobodni agenti,
samostalni menaderi u sportu i ou-biznisu, dizajneri, fotomodeli, manekeni,
novinari, naunici, umetnici, pisci, glumci, reiseri, kao i tradicionalne slobodne
profesije (lekari, advokati, profesori). Prema ekonomskom bogatstvu oni su
veoma heterogen sloj (veliki raspon zarada izmeu jednog profesora i lekara
na jednoj strani i jednog profesionalnog sportiste i pevaa na drugoj strani) ali
su prema ukupnom statusu, ugledu, stilu i nainu ivota meusobno sliniji
nego sa ostalim slojevima unutar srednje klase i sa drugim klasama. Ovaj sloj
je predstavnik prave srednje klase savremenog drutva i njegovih kulturnih
i duhovnih karakteristika. Oni u sebi akumuliraju, nose i izraavaju duhovni
potencijal jedne generacije sa svim njegovim prednostima i slabostima.
Najzad etvrti sloj srednje klase ine slubenici i strunjaci vezani za
velike korporacije i javne poslove. Ovo je kategorija najmanje nezavisnih
meu pomenutim slojevima srednje klase. Slikovito reeno, on predstavlja
etvrti koncentrini krug u okviru rasprostiranja srednje klase u drutvu. To
su, pre svega, istraivai, komercijalisti, strunjaci za marketing, propagandu i
reklamu u kompanijama i medijima, zatim specijalni savetnici za pojedina pitanja
iz oblasti prava, finansija, meunarodnih odnosa i komunikacija, strunjaci za
meuljudske odnose, oficiri, profesionalni politiari, menaderi srednjeg i nieg
nivoa, slubenici u javnoj upravi. Oni takoe ne spadaju u vlasniku kategoriju
srednje klase (iako mogu da kupuju i poseduju akcije nekih kompanija). Njih
karakteriu relativno visoke plate koje su rezultat specijalnih znanja, informacija
i sposobnosti. Znaajna komponenta njihovog ukupnog stanja jeste ugled koji
uivaju, iako ne u razmerama optenarodne popularnosti kao to se to moe rei
za mnoga zanimanja iz prethodnog sloja.
Srednja klasa ima svoju veliku ulogu u savremenom drutvu. Sa
125
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
ekonomskog stanovita to je veoma dinamina i progresivna snaga koja ceni i

praktikuje rad, kreativnost, stvaralatvo, linu preduzimljivost i inicijativu. U
socijalnom smislu predstavlja okosnicu socijalne dinamike i klasne pokretljivosti.
Obrazovanje sve vie ini odluujuu komponentu srednje klase. Ona takoe utie
na obrazovanje, te na politike i kulturne tokove drutva. Zbog toga se mnoga
razvijena drutva sama predstavljaju kao drutva srednje klase i nju smatraju
energijom razvoja drutva i elementom njegove stabilnosti.
4. Siromatvo
Osnovno pitanje jeste kako da se meri siromatvo. Ako se poe od

minimuma sredstava potrebnih za odravanje ivota (hrana, odevanje, stanovanje)
onda se mora postaviti pitanje da li je dovoljan samo kvantitet , odnosno kakav
je kvalitet tog minimuma. Isto se odnosi i na minimum obrazovanja, kulturnih
potreba, slobodnog vremena. Indeks siromatva mora da ukljui vrednost ukupnih
resursa pojedinaca i porodica kao to je vrsta naselja u kome ive, nasleena
imovina, postojanje institucija zatite i drugih oblika pomoi u lokalnoj i iroj

Pojam relativno siromatvo moe se shvatiti na osnovu podataka koji govore da je u
Evropskoj Uniji svaki esti stanovnik siromaan (57 miliona ljudi, 23 miliona porodica, 13 miliona dece). Kao kriterijum siromatva uzima se da domainstva imaju manji prihod od prosenog
u zemljama lanicama EU (neto vie od 500 eura). Prosena socijalna pomo u zemljama EU je
oko 250 eura meseno. Na drugoj starni, vie od 90% stanovnitva u tri afrike drave (Zambija,
Mali, Nigerija) imali su tokom 2001. godine manje od 2 dolara dnevno.
126
KLASE
zajednici. Zatim treba razmotriti mogunosti dodatnih primanja (povlastice,
posebne doplate, kao i stalna konkretna primanja (slian ili isti iznos zarada).
Povezivanjem svih ovih elemenata moe se izgraditi odgovarajua skala merenja
siromatva u pojedinim sredinama i u odreenom vremenu.
Prema kriterijima Ujedinjenih nacija siromaan je onaj ovek koji uzima
dnevno manje hrane nego to je potrebno da ouva telesnu teinu a istovremeno
obavlja neki laki posao. Ova uoptena i nedovoljno precizna odrednica ostavlja
prostora pojedinim dravama i politikim sistemima da se neodgovorno odnose
prema problemu siromatva i gladi. Prema kriterijumu FAO, donja granica
ispod koje se smatra da je ovek gladan jeste ako unosi u organizam dnevno
manje od 1900 kilokalorija. Po tom kriterijumu u 2001. godini u svetu je ivelo
u siromatvu (bilo gladno) vie od 800 miliona ljudi. Prema kriterijima Svetske
banke (proseno 2200 kilokalorija dnevno) u svetu danas ima oko 1,2 milijarde
ljudi gladno. Kriterijum siromatva (linija ispod koje poinje puko siromatvo)
jeste dva i manje dolara dnevno po lanu domainstva. O stepenu siromatva u
svetu govori podatak da svake godine od gladi umire u svetu oko 6 miliona dece,
24.000 ljudi dnevno (svakih 3,6 sekundi), 20% trudnica u Africi i Aziji umire
godinje od neuhranjenosti i nedostatka gvoa u organizmu. Siromatvo ostaje
jedan od najveih problema globalnog drutva, posebno neravnotea izmeu
sveta bogatih i sveta siromanih.
Postoji pojava u drutvu koja oznaava stav i odnos prema siromatvu,
lini doivljaj siromatva, stil i nain ivota, shvatanje siromatva kao sudbine,
kao neto normalno, od boga dodeljeno. Ta pojava se oznaava kao kultura
siromatva. Ovaj pojam je u literaturu uveo ameriki antropolog Oskar Luis,
pedesetih godina dvadesetog veka, tokom istraivanja ivota gradske sirotinje u
Meksiku i Portoriku. Kultura siromatva je nacrt ivota koji se prenosi iz jednog
pokolenja u drugo. Elementi kulture siromatva kako iznosi Luis mogu da se primene
kao jedan univerzalan model i za savremena drutva i mnoge prostore u svetu. To
su pre svega odnos pojedinca, njegove line karakteristike i stav prema ivotu:
oseaj marginalizovanosti, bespomonosti, zavisnosti, inferiornosti, rezignacija
i fatalizam, snana upuenost na sadanjost, putanje da sve tee nezavisno od
pojedinca, odbacivanje drugaije mogunosti i alternative. Takav stav se produava
na nivou porodica: neambicioznost, zadovoljstvo malim stvarima, izolovanost .
Na kraju postoji i trei nivo, nivo zajednice: neukljuivanje i neuestvovanje u
glavnim institucijama drutva i sistema (nije to za nas, to je za nekoga drugog,
bolje e to oni). Kultura siromatva deluje putem spontane socijalizacije na
generacije koje dolaze i tako se kontinuirano prenosi, postaje tradicija, sastavni
deo drutvenog imida mikrosredine, celog pojedinanog drutva, regiona.

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu
127
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Uzroci siromatva mogu biti naslee, odgovarajua podela rada, slaba

socijalna mobilnost, dugotrajna ekonomska nerazvijenost, nivo obrazovanja,
postojanje estih i dugotrajnih sukoba u drutvu (ratovi, revolucije), krize, este
prirodne katastrofe (poplave, zemljotresi, sue). Sa sociolokog stanovita vano
je pitanje da li se siromatvo koristi kao instrument od strane pojedinih drutvenih
grupa. Bogatima siromatvo koristi kao izvor jeftine radne snage, kao upozorenje
onima koji nisu ambiciozni i odani poslu, kao sredstvo merenja drutvene
osetljivosti. Siromanima koristi da se manje angauju, da se oslanjaju na druge i
oekuju od drugih, da dobijaju stalne povlastice, ili da imaju pravo na pobunu.

Analizirajte sledei stav amerikkog milijardera ( Pol Geti): ako bi sav novac sveta
danas u 15 asova bio ravnomerno podeljen meu ljudima, ve u 15.30 mogle bi da
se otkriju znaajne novane razlike meu tim istim ljudima
Klase i kola
Iako je formalno kolovanje u Grkoj besplatno, kolstvo je klasno podeljeno - pokazuju rezultati velikog istraivanja Centra za razvoj prosvetne politike Generalne konfederacije radnika Grke. Besplatno kolovanje je samo mit, jer cifre govore da su bez
osnove ustavne odredbe o jednakim ansama za sve Grke. Domainstva godinje troe
4,3 milijarde za kolovanje dece.
Ova suma koju graani privatno plaaju za kolovanje dece ini 2,2 odsto bruto nacionalnog proizvoda. Istovremeno, drava je za prosvetu u istom periodu potroila 7,2
milijarde evra, to je oko tri odsto nacionalnog proizvoda. Prosvetu u Grkoj, oito,
pored drave, finansiraju i domainstva.
Grka je specifina po tome to dravne osnovne i srednje kole ne pruaju odgovarajui
kvalitet nastave pa su uenici, ako ele da se upiu na fakultete, primorani da uzimaju
privatne asove. Za dopunsku nastavu i privatne asove se potroi 805 miliona evra.
Najvei su trokovi za roditelje studenata koji studiraju u drugom gradu. Oni godinje
plate milijardu evra. Za studiranje u inostranstvu se troi 342 miliona evra. Ni dravnih
predkolskih ustanova nema dovoljno, pa roditelji za privatne vrtie daju 284 miliona
evra. Privatne predkolske ustanove kotaju i do 6.000 evra godinje. kolovanje u
privatnim osnovnim i srednjim kolama kota do 12.000 evra godinje, zavisno od
kole i razreda. Na privatnim fakultetima kolarina je oko 10.000 evra godinje.
Analiza jednog asopisa od 12. septembara 2007.
128
KLASE
Siromasi su dobili legalnu dozvolu u Venecueli da zaposednu farme bogataa. Grupice
beskunika okruuju magacine hacijende prepune stokovima eerne trske, pale ih, i
tek letina izgori, proglaavaju hacijendu svojom zemljom.
.Niu zadruge na otetim imanjima veleposednika u okviru avesovog projekta za
ubrzano uvoenje Venecuele u socijalizam 21. Veka
. i u ostalim latinoamerikim zemljama ogromne parcele plodne zemlje vekovima
su u rukama malobrojnih veleposednika, koji su uz pomo svog bogatstva upravljali I
politikim kretanjim.
Iz novinskog izvetaja od 21. Maja 2007.
Postaje li hrana oruje budunosti?
Svet potresa velika nestaica penice. Globalne rezerve te itarice sada su najnie u
prethodnih 30 godina.
Apetiti Zapada za biodizelom i novi kulinarski prohtevi sve bogatijeg Istoka kroje nove mape oranica irom sveta, podstiui divljanje cena itarica, poljoprivrednih
proizvoda I hrane sa pogubnim posledicama po siromane.
Novovekovna namera zapada da smanji energetsku zavisnost od nepredvidivih odluka nove generacije lidera sirovinama bogatih drava Srednjeg istoka, JuneAmerike
i Rusije podstakli su svojevrsnu agrarnu revoluciju 21. veka. Nadmetanje 800 miliona
vozaa automobila sa bogate zapadne hemisfere i dve milijarda neuhranjenih stanovnika juga za kukuruzom, poinje da lii na tragediju. Kukuruz je vekovima osnovna
namirnica miliona ljudi irom Afrike i Latinske Amerike.
Svetska banka i MMF su decenijama vrili pritisak na agrarne zemlje nerazvijenog dela
sveta da odustanu od proizvodnje itarica i okrenu se profitabilnijim poljoprivrednim
proizvodima za kojim postoji trite na Zapadu. Te zemlje nisu imale naina da se
odupru zahtevima vodeih zapadnih finansijskih institucija, pa su osamdesetih i devedesetih godina 20. veka prestale da gaje ito i istovremeno postale zavisne od etve u
SAD i drugim razvijenim zemljama. Danas kada ameriki farmrti seju milione hektara
kukuruzom da bi zaraivali na etanolu, neuhranjenost siromanijeg dela planete vie
nije velika tema.
Skok cena itarica, sve skuplja nafta, setva itarica namenjenih proizvodnji etanola,
agresivna tranja azijskih potroaa za mesom.primoravaju FAO da smanji porcije
najugroenijim stanovnicima planete. Svetu preti novo doba gladi sa nesagledivim
posledicama
Upozorenje ozet iran,
efa agencije UN za program hrane (WFP)
Norveki radnici imaju najbolje plate na svetu
Radnici u Americi najdue ostaju na poslu od svih zaposlenih u industrijski razvijenim
zemljama, to ih ini najproduktivnijom radnom snagom na svetu. Meutim, oni nisu
i najplaeniji, nego su tek na drugom mestu, iza Norveana, zakljuak je istraivanja
Meunarodne organizacije za rad.
129
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Prosean Amerikanac godinje proizvede dobara u vrednosti od 63.885 dolara, a za

jedan sat rada zaradi neto vie od 35 dolara.
Na drugom mestu po produktivnosti su radnici iz Irske, a slede zaposleni u Luksemburgu, Belgiji i Francuskoj.
U istraivanju se istie da ak 1,5 milijardi zaposlenih, ili treina ukupne radne populacije na planeti nije radno korisna u potpunosti. To ukljuuje i 195,7 miliona nezaposlenih i skoro 1,3 milijarde zaposlenih koji zarauju manje od 2,4 dolara po lanu
porodice dnevno.
Norveani najvie zarade po satu od svih zaposlenih u svetu - 37,99 dolara. Glavni
razlog tome su milijarde dolara od izvoza nafte i visoke cene proizvoda. Prosean
Amerikanac na poslu godinje provede 1.804 sati, Norveanin 1.407, a Francuz 1.564.
Najdue na poslu ostaju zaposleni u Junoj Koreji, Bangladeu, ri Lanki, Kini i Tajlandu, oko 2.200 sati godinje, ali ove zemlje imaju manju stopu produktivnosti.

*
*
*
Srednja klasa u Srbiji, ukazuju sociolozi, nije nestala, samo se spustila nanie. Drutvo,
koje je uvek imalo oblik piramide, izduilo se i vrh je sada mnogo dalje od osnove, nego
to je to bilo nekada. Procene su da srednja klasa u Srbiji, danas, obuhvata oko etvrtinu
graana, ali u okviru nje izdvaja se jedan poseban sloj. To su menaderi, ljudi koji rade
za strane kompanije, sektor nevladinih organizacija, koji ima kontakt sa inostranstvom i
odatle izvlai glavnicu svog novca, zatim advokati, vlasnici malog i srednjeg biznisa

*
*
*
U Evropi
Intelekttualna elita ini srednju klasu u evropskim zemljama. Tu su i menaderi u
bankama, zaposleni u dobrostojeim i poludravnim kompanijama. Njihove plate su,
u svakom sluaju, iznad dravnog proseka - tolike da sebi mogu da priute porodinu
kuu, letnjikovac, jedan vei auto za firmu i drugi porodini, letovanje van standardnih
destinacija, kao to su putovanja u egzotine krajeve. Kredite, uglavnom, uzimaju za
kupovinu kue i nisu prezadueni.
PITANJA
1. Kakvo je savremeno socioloko poimanje klase?
2. Do kakvih je promena dolo u savremenoj klasnoj strukturi?
3. Ko danas ini viu ili bogatu (buroasku) klasu?
4. Promene u biu radnike klase.
. Postoji li klasna diferencijacija u obrazovanju.
6. Osnovne karakteristike i podele unutar srednje klase.
7. Zbog ega se srednja klasa uzima kao stabilizujui faktor drutva?
8. Analizirajte jedan od prethodnih tekstova
9. Opii socijalnu strukturu u tvom okruenju.
10. Pojam i osnovne karakteristike siromatva.
11. ta je to kultura siromatva.
130
IX
DRAVA I OBLICI POLITIKE VLASTI
1. Pojam i istorijski razvoj drave

Drava je najznaajnija politika institucija u drutvu. Prema njoj se
usmeravaju interesi svih drutvenih grupa i pojedinaca izazivajui socijalne,
ideoloke i politike odnose kroz sukobe i saradnju. U dravi se, kao u ogledalu,
prelamaju svi odnosi, karakteristike, usponi i padovi jedne drutvene zajednice.
Jedni dravu doivljavaju kao porobljivaa, nekog ko spreava ostvarenje njihovih interesa i ambicija, ko im oduzima ansu i nanosi nepravdu, kao centar
nedodirljive i nedokuive moi. Drugi u dravi vide zatitnika svojih prava i interesa, kao i onoga ko obezbeuje jednaka pravila i anse za rad i stvaralatvo svih
graana. Dok trei dravu doivljavaju kao instrument za sticanje privilegovanog
poloaja, moi i uticaja.
Bez obzira kako je doivljavali, pojedinci i drutvene grupe u stalnom su
dodiru sa dravom. im izie iz svog intimnog kruga (stana ili radnog mesta)
ovek je u prilici da stupa u odnose sa nekom od dravnih institucija. Dok se
nalazi na javnom mestu, on mora da potuje principe javnog reda i mira. Svaku
statusnu, obrazovnu ili teritorijalnu identifikaciju ili promenu ovek registruje u
nekoj od brojnih slubi dravne administracije. Postoji mnotvo i drugih naina i
trenutaka u kojima drava podsea pojedince i grupe na svoje neizbeno prisustvo u drutvu. Uspene, organizovane, moderne i civilizovane drave izazivaju
potovanje, respekt i divljenje kod veine svojih graana, kao i kod pripadnika
drugih drava, dok one sa suprotnim karakteristikama izazivaju, sumnju, gnev i
neugodnost.
Drava je institucija koja proima sve drutvene grupe i njihove odnose.
Ona se izdvaja iz drutva kao autonomna sila koja svojim autoritetom i instrumentima donosi (namee) opta pravila i nastoji da obezbedi skladno funkcionisanje i
odravanje drutvenog poretka.
Ako poemo od etimolokog tumaenja, vidimo da na mnogim jezicima
re drava znai stanje, poloaj, postaviti, odrediti, narediti, utvrditi, preduzeti (lat.
statio, ital. stato, pan. estado, fran. etat, nem. staat, eng. state ). Na nekim slovenskim jezicima re drava se moe izvesti od glagola drati, odravati (drava,
deela). Svako dranje, stanje, poloaj treba uspostaviti, uvati i odravati, ali
i menjati i nanovo uspostavljati, a za to je potrebna i sila i dobrovoljni pristanak
onih na koje se to odnosi.
131
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Dravu moemo odrediti kao najznaajniji oblik pravno-politikog organizovanja stanovnitva koje ivi na odreenoj teritoriji. To je najvii oblik
politike, javne, suverene vlasti na odreenoj teritoriji. Ovo poimanje drave
vie je sa pravnog stanovita, dok za socioloki pogled na dravu treba dodati
da je drava prostor, polje na kome se takmie (bore) razliite drutvene grupe
i organizacije kako bi ostvarili svoje interese kroz interakciju punu socijalnih,
politikih, ideolokih i drugih tenzija i konflikata. Drutveni subjekti nastoje da
zauzmu to povoljniju poziciju kako bi ostvarili neposredniji uticaj na dravu,
stekli njenu naklonost i ostvarili privilegije. Na drugoj strani, drava se bori da
sauva autonomnost i uticaj u drutvu, da ne bude instrument samo jedne socijalne, politike, verske ili kulturne grupe, da koristi svim graanima kao javno
(optedrutveno) dobro.
Drava organizuje i odrava vlast na dva naina: prinudom i dobrovoljnim
pristankom stanovnika, graana, podanika. Neophodno je da postoji ravnotea
izmeu ova dva oblika organizovanja i odranja vlasti, kako ne bi dolo do nasilja
od strane drave ili nepotovanja pravila od strane graana, to bi vodilo u diktaturu ili u anarhiju i rasulo. Dobrovoljan pristanak graana na odreeni tip
dravnog ustrojstva i dravne vlasti ogleda se kroz pravne i politike mehanizme
zakone, norme, pravila ponaanja (od ekonomije do kulture) koje drava
donosi uz due ili krae procedure u kojima graani uestvuju nastojei da ugrade
svoje ideje, stavove, namere, oekivanja, interese i slino. Drava ima i svoje
ekskluzivno polje delovanja (zatita drutva, javni poslovi) i svoje instrumente
(vojska, policija, sudovi, porezi) pomou kojih nagovetava, istie ili primenjuje
silu kako bi odrala red i mir. Drava je pravni subjekt neophodan graanima u
unutranjoj komunikaciji (upis, dokumenti) i meudravnim odnosima ( posredovanje, predstavljanje, akreditovanje).
Iako se drava pojavila jo u vreme podele drutva na klase i prelaska iz
prvobitne zajednice u klasno i interesno sukobljavanje, moe se rei da je prvi
put prava uloga i sutina moderne drave dola do izraaja u XVI veku u Evropi.
Tada se pojavila potreba za razdvajanjem sfere drave (javne sfere) i sfere drutva
(graanske, privatne sfere). To je bilo uslovljeno irenjem teritorije, razvojem
privrede, potrebom za novim tritem, a to je dalje stvaralo potrebu za kontrolom nastajueg graanskog drutva. Potrebni su bili novi principi, norme i oblici
organizovanja, kontrole i upravljanja drutvenim procesima, pojavama i odnosima, mnogo vie nego to je to bilo u prethodnim istorijskim periodima. Potreba
za obavljanjem javnih, zajednikih poslova zahteva postojanje javnih pravila,
njihovu obaveznost, stalnost i standardizaciju.
Da bi se prethodna teza potvrdila i bili jasniji uzroci i uslovi nastanka
modernih drava napraviemo kratku istorijsku digresiju i rei neto o nastanku
drave kod pojedinih naroda i u posebnim istorijskim razdobljima. U vreme
132

antike Grke drava je nastala raspadom rodovsko - plemenske i mnogoboake
strukture drutva uslovljene stvaranjem vika proizvoda i radne snage i time izazvane podele na klase. U Rimu je drava nastala kao potreba da se sprei neprestana borba izmeu uskog, izdvojenog aristokratskog jezgra poznatog pod imenom
populus romanus i irokih slojeva siromanog, porobljenog i obespravljenog
plebsa. Kada su Germani osvojili rimske teritorije oni su se nalazili u rodovsko
plemenskom tipu organizacije i dravu su stvorili iz praktine potrebe da odre
i organizuju vlast na toj teritoriji. Ovo se u teoriji pominje kao primer kada su
osvajai prihvatili institucije i organizaciju od porobljenog naroda. A znamo da
je u istoriji situacija bila najee obrnuta. Kod istonih naroda drava je imala
formu rigidne despotije u kojoj je vladar (despot) raspolagao teritorijom, dobrima
i stanovnitvom i odluivao o njima po vlastitoj volji. Vladar je tu samo transformisana uloga stareine porodice, roda ili plemena. Ovi primeri pokazuju da je
na tom stepenu istorijskog razvoja drava poistoveivana sa drutvom, sa malim
naznakama njenog izdvajanja u posebnu instituciju razliitu od drutva.
Nasuprot plemenskom, krvnosrodnikom (gentilnom) tipu organizacije
drave, moderna drava poiva na principu teritorijalne organizacije i javne vlasti.
To je fundamentalna novina koja je uslovila promenu prirode, tipa i oblika drave,
politike vlasti i drutvene zajednice na prelazu iz srednjovekovnog u moderno
doba. U XV veku Evropa je bila podeljena na oko pet stotina potpuno ili delimino
nezavisnih teritorijalnih i politikih celina (kraljevstava, vojvodstava, kneevina,
autonomnih i polu-autonomnih gradova i drugih sitnih autonomnih delova) ije su
granice bile nedefinisane, nadlenosti i prava isprepletene a vlast zavisila od snage
i uticaja lokalnog vladara ( Held, 1997). Katolika crkva je nastojala da nametne
svoj princip objedinjavanja tih politikih i teritorijalnih subjekata u jedinstvenu
hriansku zajednicu ali se sukobljavala sa lokalnim vladarima. U takvim uslovima sukobi su bili esti i privreda nije mogla da se razvija. Ekonomija se sastojala
od dva bitna oblika, poljoprivredne feudalne strukture u selima i trgovine i manufakture u gradovima. Poetkom XX veka mrea politikih i teritorijalnih jedinica
je svedena na dvadeset pet, dok je poetkom XXI veka uoljiva tendencija za
stvaranjem jedne megadravne celine na prostoru Evrope.
2. Teorije o nastanku drave

Zbog specifinog poloaja, uloge i uticaja u drutvu, kao i veoma sloene
strukture, drava je oduvek privlaila panju mislilaca i teoretiara. Njeno poreklo
i uzroci nastanka razliito su shvatani i prikazivani, to je dovelo do formiranja
velikog broja teorija, koje tumae nastanak i prirodu drave. Teoloka (teistika,
133
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
verska) teorija smatra da je drava boanskog porekla i da je vladar boiji poslanik, te prema tome i on svoj legitimitet zasniva na boanskom poreklu. Podanici
moraju da se odnose prema takvom vladaru i takvoj dravi sa poniznou i
strahom, koji oseaju i prema drugim boanskim pojavama. Misao apostola Pavla
da je svaka vlast od boga (non est potestas nisi a Deo) predstavljala je vekovni
obrazac na kome je poivao odnos prema dravi i vladaru.
Patrijarhalna teorija shvata dravu kao produetak porodice, roda i
plemena. Poto se drava doivljava kao jedna proirena porodica, onda njom
treba da upravlja vladar kao to to ini stareina porodice ili plemena. Ova teorija
je opravdavala sve oblike autoritarne monarhistike vlasti jer je monarha shvatala
kao produetak autoriteta oca porodice. Organska teorija, iji je jedan od predstavnika Spenser, dravu vidi kao jedinstvenu celinu koja funkcionie slino ivom
organizmu, odnosno ljudskom telu. Kao to ovek ima mozak, tako drava ima
vladu, ruke i noge odgovaraju ulozi i znaaju seljaka i radnika, dok se saobraaj
moe poistovetiti sa nervnim sistemom u organizmu. Ova teorija eli da istakne
da celina dominira nad delovima i da u dravi moe biti sklada i razvoja samo
ako svi delovi besprekorno postupaju po signalima i komandama koje dobijaju
od mozga, odnosno vlade. Sve ove teorije, dravu poistoveuju sa drutvom to
predstavlja njihov osnovni nedostatak.
Idealistika teorija, u Hegelovoj interpretaciji, dravu shvata kao umnu
tvorevinu, realizaciju apsolutne ideje, mesto gde ideja postaje svesna svoje egzistencije i dosee najvii stepen slobode. U ovom sluaju drava se predstavlja kao
kategorija koja dominira nad socijalnom sutinom drutva. Teorija drutvenog
ugovora (Hobs, Ruso) opisuje dravu kao tvorevinu koja je rezultat uzajamnog
dogovora ljudi na odreenoj teritoriji o dobrovoljnom prenosu dela prirodnih
prava i suvereniteta na dravu, a drava je duna da im obezbedi jednaka prava u
dravnim institucijama. Marksistika teorija dravu vidi kao klasnu tvorevinu, rezultat klasne borbe vladajue i potinjene klase. Zadatak drave je da titi interese
vladajue klase. Savremena drava je izraz ekonomske dominacije i politike moi
buroaske klase. Ona spreava emancipaciju proletarijata i osloboenje radnike
klase. Drava predstavlja vrhunac politikog otuenja u drutvu, zbog ega je
njeno odumiranje neminovno.
3.
Dva stava o ulozi drave u modernom drutvu
U brojnim teorijskim objanjenjima porekla, uloge i znaaja drave u

modernom vremenu istiu se dva pristupa koja na razliit, ak suprotan nain
opisuju dravu. Jedan stav se moe povezati sa Marksovom, a drugi sa Veberovom
134

teorijom. Karl Marks (kao i Fridrih Engels, a kasnije V.I. Lenjin i itava plejada
marksistikih teoretiara) dravu shvata kao klasnu tvorevinu, kao instrument u
rukama vladajue klase kojim ova dri u podreenom poloaju i eksploatie ostale
klase, posebno radniku. Poto se radnika klasa ne miri sa podreenim, subordinisanim, kontrolisanim i ponienim poloajem, to je ona prinuena da se bori
protiv buroazije za ovladavanje dravom kao instrumentom kojim e ograniiti i
potisnuti buroaziju. Drava tako postaje polje stalne borbe klasa (klasna borba),
to je spreava da postane optedrutveno dobro. Uzroci takvog stanja, prema
marksistikom vienju, nalaze se u postojanju privatne svojine i antagonizmu
izmeu rada i kapitala. Radnika klasa raspolae samo svojom radnom snagom
kao jedinom imovinom, a buroazija kapitalom (u razliitim oblicima) i organizacijom rada. Da bi spreila objedinjavanje rada i kapitala u rukama radnika,
buroazija organizuje dravnu vlast kao silu koja titi njene sebine, posebne
interese. Jedino reenje za promenu poloaja radnike klase, kako marksizam
sugerie, jeste otimanje drave iz buroaskog poseda i upotreba iste kao instrumenta kojim e se razvlastiti buroazija i ukinuti privatna svojina. Taj revolucionarni zahvat dovee do stanja u kome e se radnika klasa organizovati
kao drava, a poto to ne moe cela radnika klasa, onda e to uiniti njena
avangarda - komunistika partija. Kada poslui kao instrument oslobaanja
radnike klase (proletarijata), ukidanja svih klasa i eliminisanja privatne svojine,
drava e, prema K. Marksu (posebno F. Engelsu) i marksistima, otii u muzej
starina. Ovi teorijski stavovi doveli su do formiranja socijalizma u pojedinim
zemljama i stvaranja drave kao snane centralizovane sile koja je raspolagala
svim resursima drutva (od ekonomije do linog ivota graana) i spreavala
svaku autonomiju i pluralizam. Drava je ponovo poistovetila sebe sa drutvom, i
tako prekrila graansku, privatnu sferu drutva. Danas se u zemljama tranzicije
jo uvek, delom, zadrala svest o klasnoj ulozi drave, instrumentu dominacije i
prostoru na kome se vodi klasna i socijalna borba.
Drugi teorijski stav o ulozi drave vezuje se za Veberovu koncepciju
o jaanju drave u modernom drutvu. Drava nije samo izraz klasnih odnosa
i rezultat klasnih sukoba i nije iskljuivo instrument vladajue klase. Ona je
proizvod raznovrsnih sloenih i isprepletenih potreba i interesa brojnih socijalnih slojeva u drutvu (drava kao kompleks usklaenih delovanja). Drava je
jedan od mnotva razliitih oblika dominacije nad ovekom, grupom, zajednicom.
Zbog toga drava sve vie jaa. Njena se uloga iri. Ona ukljuuje predstavnike
razliitih socijalnih slojeva. ire se i jaaju institucije drave i postaju sve nunije
i nezaobilazne za modernog oveka. Veber smatra da e birokratski aparat drave
stalno jaati, odvajajui se od drutva on e pridavati sebi sve vei znaaj (postae
sebi cilj i svrha), te je takvoj dravi potrebno stvoriti protivteu u vidu privatnog
kapitala, politikih institucija (partija), lidera.
135
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
4. Razvoj drave i njena uloga u savremenom drutvu

Stalni napredak industrijskog drutva (meren ekonomskim i socijalnim pokazateljima) uslovio je i transformaciju uloge, znaaja i moi drave.
Karakteristika industrijskog drutva ogleda se u sve veem znaaju multinacionalnih korporacija, sposobnih da privlae kapital, ostvaruju tehnoloke inovacije,
zapoljavaju, osvajaju nova trita i utiu na druge tokove drutvenog ivota u
bliem i irem okruenju. Industrijsko drutvo donosi poveanje ivotnog standarda, poveanu tednju i njenu upotrebu u investicijama i podsticanju privredne
aktivnosti. Kapital iri svoj prostor i znaaj. On stie sve atribute moi (kao to
je to u predindustrijsko vreme imalo zemljite, posed). Poveava se znaaj planiranja u ekonomiji, kao i uloga organizacije. Pojavljuje se menadment kao novo
i kljuno zanimanje. iri se znaaj obrazovanja. Razvija se tehnostruktura (sloj
nauno-tehnike inteligencije koji ima sve vei znaaj, kako u privredi tako i
u drutvu uopte). Stalno se poveava i uslonjava socijalna mobilnost, praena
naizmeninim talasima poveanog zapoljavanja ili otputanja sa posla. Javlja
se sindikat kao snaga koja brani interese zaposlenih u pregovorima sa poslodavcima i predstavnicima tehnostrukture.
Odnosi izmeu drave i snanih privrednih subjekata meusobno se
isprepliu, ili kako kae D.K. Galbrajt industrijski je sistem nerazmrsivo
povezan sa dravom. Zrela korporacija je samo ispruena ruka drave, a drava
je u mnogome instrument industrijskog sistema. (D.K. Galbrajt, 1978, str. 327).
Ipak, taj odnos nije takav da u razvijenom drutvu doe do opasnosti da drava
zavlada ekonomijom, niti da kompanije sasvim podrede dravu svojim interesima. Drava postaje jedna specifina velika korporacija. Ona odreuje pravce
obrazovanja, stvara povoljan okvir za delovanje trinih zakona ponude i tranje,
za podsticanje tehnolokog napretka, odnosno vodi ukupnu brigu o stabilnosti
privrede i drutva. Posebno je danas znaajna uloga drave u preraspodeli velike
koliine novca, prikupljenog od poreza, u korist novih tehnolokih grana. To se
postie, izmeu ostalog, i preko vojnog budeta i zahtevom za osavremenjivanjem i poveanjem vojne opreme i naoruanja. Drava se javlja kao preduzetnik i
u drugim oblastima gde je interes privatnog kapitala mali.
Postoje i druge oblasti u kojim se drava javlja kao poslodavac ili korektor, odnosno transmisija u distribuciji kapitala i materijalnog bogatstva drutva
(veliki broj zaposlenih u dravnim slubama, briga o socijalnoj zatiti, mere za
podsticaj zaposlenja, poreska, fiskalna i monetarna politika, alokacija resursa,
upravljanje konjunkturom). Posebno je danas znaajna uloga drave na planu
ekologije (dravni programi uvoenja i usavravanja sredstava i mera zatite
ivotne sredine). Na kraju, veliki je uticaj drave na odnose u okruenju i stvaran136

je povoljne (ili nepovoljne) klime u odnosima sa drugim drava to ima veliki
znaaj na ukupno stanje, kako u konkretnom drutvu, tako i tim regionima.
Vidimo da drava nije samo fizika zatita drutvenog poretka, niti je
samo klasna institucija i instrument u rukama vladajue klase ili neke dominantne
drutvene grupe. Drava ima optedrutveni znaaj, ona predstavlja opte dobro
za sve graane. Ako to nije sluaj onda je drava nerazvijena, jednostrana, okrnjena, izdvojena sila, otuena od drutva. Moderna drava je kombinacija vlasti,
prava, obaveza i odgovornosti. Ona treba da razvija kooperaciju i partnerstvo sa
svim subjektima unutar drutva i u okruenju.
U savremenim razvijenim drutvima imamo stalno takmienje izmeu socijalne i liberalne drave. Socijalna drava stavlja akcenat na poveanje poreza,
kako bi prikupila vie sredstava za finansiranje zajednikih potreba u drutvu
(socijalna davanja, pomo nezaposlenima). To esto predstavlja optereenje za
kompanije i privredu. Liberalna drava, na drugoj strani, vodi posebno rauna
o otklanjanju svih prepreka koje stoje na putu slobodnom tritu i poveanju
stope privrednog rasta (smanjenje poreza, otklanjanje svih monopolskih pozicija
i uticaja u drutvu, smanjenje socijalnih davanja).
5. Nacionalna drava
Moderna drava se razvijala u formi nacionalne drave (drave-nacije,
nacije-drave). Postoji istorijska, prirodna tenja nacije prema dravi i drave
prema naciji. Nacija ostvaruje neophodnu unutranju koheziju (materijalna
kultura, idejna, istorijska tenja i stremljenja ka zajednikom) za kojom drava
tei kako bi mogla ispuniti svoje funkcije i igrati svoju ulogu u drutvu. Nacija
se javlja kao socijalni oslonac suverenosti drave. Odnos izmeu drave i nacije
prelama se kroz prizmu suvereniteta. Nacija terba da prenese svoj suverenitet
na graanina kako bi ga graanin ustupio dravi radi obavljanja zajednikih
poslova i mogunosti koritenja drave kao opteg dobra. Drava, dalje, ravnomerno rasporeuje (vraa) suverenitet na sve graane. Tako se odvija kruni
tok suvereniteta, njegovo dvosmerno kretanje. Svako jednostrano i iskljuivo
zadravanje suvereniteta, kod nacije, drave ili graanina, izaziva poremeaj u
funkcionisanju pojedinih institucija i generie krizu u drutvu.

U literaturi se koristi i pojam nacija-drava ili drava-nacija da bi se oznaila
specifina manifestacija i oblik drave koja korespondira sa nacijom, jedna drugu uslovljvaju
i dele suverenitet nad graaninom. Ovde emo upotrebljvati termin nacionalna drava, jer je
najblii naim socio-lingvistikim uslovima.
137
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Unutranji suverenitet jedne drave kree se izmeu veite istorijske i

teorijske dileme: narodni suverenitet (aktivno pravo naroda da postavlja, menja
i rui vlast), ili puni, jasan i snaan dravni suverenitet (vlast nedeljiva, neprenosiva, neotuiva). Kod jednonacionalnih drava ili drava sa pretenom
dominaciom (demografskom) jedne nacije dravni i nacionalni suverenitet se
ne sukobljavaju. Nacija tu uva patriotizam, ispoljava blagi strah i opreznost
od svakog otvaranja drave prema okruenju, pojaava kulturnu, tradicionalnu i
idejnu socijalizaciju. Pravi problem prenosa i deobe suvereniteta izmeu nacije
i drave javlja se kod vienacionalnih drava, posebno kod onih koje su organizovane u formi federacija razliitih nacionalno-teritorijalnih i politikih jedinica (republika ili pokrajina). Tu postoji nepoverenje i oseaj neravnomernog i
neusklaenog prenosa vie nacionalnih suvereniteta na jednu, zajedniku dravu.
Javlja se borba oko prostora pojedine nacije u zajednikim institucijama i dravi,
uspostavlja neravnotea uticaja i moi, to stvara stanje poviene drutvene tenzije
koje moe prerasti u konflikt, pa ak dovesti i do raspada federalne drave. Postoje
i primeri uspenog prenosa suvereniteta i izbegavanja svih konfliktnih situacija u
vieetnikim i multikulturnim federalnim dravama (vajcarska, SAD).
Nacionalna drava se razvila kao snana institucija politike vlasti i mehanizam kontrole drutvenih tokova na unutranjem i spoljanjem planu. Ona je
istovremeno potovala ustavnost i zakonitost, titila privatnu svojinu, podsticala
trinu privredu, politiki pluralizam, graanske drutvene odnose i demokratiju.
Nacionalne drave su prole kroz razliite forme politikog ureenja (apsolutne
monarhije, parlamentarne monarhije, demokratske i socijaldemokratske republike) i partijskih sistema (viepartijski, jednopartijski). Tako su se razvile snane
nacionalne drave, posebno na evropskom prostoru, kroz ratove i jaanje vojne
moi, razvijanje vojne industrije, ekonomske i finansijske moi, istovremeno
oslobaajui se autoriteta crkve i borei se sa raznim ideologijama (konzervativizam, militarizam, faizam, komunizam).
Spoljanji suverenitet nacionalnih drava temelji se na principu
zaokruenog teritorijalnog integriteta (vlast odgovorna samo svojim graanima) i
na osnovu njega uspostavlja meudravne odnose. To je pitanje odnosa pojedinih
nacionalnih drava i okruenja. Tokom osamnaestog, devetnaestog i prve polovine
dvadesetog stolea, meudravni odnosi su se temeljili na principu podele sveta
na suverene nacionalne drave koje ne priznaju bilo kakvu viu vlast (supernacionalno, zajedniko koordinaciono telo). I meunarodno pravo se tako formiralo
i praktikovalo kao koegzistencija drava, do granice koja ne bi dirala u suverenu
nacionalnu politiku. Reavanje sporova i ekscesa na granicama uglavnom se smatralo kao iskljuiva stvar tih drava i reavalo se nekada dogovorom, a nekada
silom ili nagovetajem upotrebe sile. Diplomatski odnosi i saradnja odvijali su
se selektivno: vri i prijateljski sa zemljama koje su bile snanije i uticajnije, a
138

minimalna saradnja sa ostalim dravama. U veini sluajeva meunarodni odnosi
su se regulisali po principu da sila odreuje pravo.
Moje je stanovite da suverenitet znai politiku vlast unutar zajednice kojoj je priznato
pravo da vri dravnu vlast i da odreuje pravila i praktine mere politike u okviru
date teritorije.
Unutranji aspekt suvereniteta izraava uverenje da politiko telo koje je uspostavljeno
kao suvereno, ima pravo da vri vrhovnu komandu nad drutvom.
Spoljanja dimenzija suvereniteta oznaava da ne postoji vrhovna i apsolutna vlast
koja bi bila iznad i izvan suverene drave.
Dejvid Held
Konstituisanje Ujedinjenih nacija (1946. godine), kao meunarodnog mehanizma uspostavljanja i regulisanja odnosa izmeu nacionalnih drava promenilo je, u izvesnoj meri, raniju logiku prava jaega u meudravnim odnosima, sporovima i krizama. Ujedinjene nacije su nametnule meunarodna pravna i
politika pravila (standarde) ponaanja i nove organizacione principe u odnosima
meu samostalnim, suverenim dravama. Istina, snane drave su zadrale i
uveale (uinile legalnim i legitimnim) svoj poseban poloaj, ulogu i znaaj, kroz
specijalna ovlatenja, koja su im dodeljena u meunarodnoj zajednici (pravo veta
u Savetu bezbednosti UN). Delovanje raznih mehanizama Ujedinjenih nacija
nagovetava pojavu osipanja suvereniteta nacionalnih drava u odnosu na ono
kako je on ranije doivljavan i praktikovan.
Globalizacija savremenog drutva izraena kroz stvaranje svetske ekonomije, mree meunarodnih i regionalnih organizacija, vojnih saveza, svetskih
standarda u politikim procesima i potovanju ljudskih prava utie na ograniavanje
suvereniteta (unutranjeg i spoljanjeg) nacionalnih drava. U meunarodnom
pravu se postepeno potiskuje raniji princip nemeanja spoljanjih institucija u
unutranja prava jedne drave na planu ekonomije (MMF i Svetska banka nameu
standarde i pravila), strukture bezbednosti (NATO, OEBS) i politikih odnosa
(politiki pluralizam, slobodni izbori, demokratija, ljudska prava).
Meuzavisnost modernih drava sve vie dolazi do izraaja. Ostvaruju se
ire teritorijalne, ekonomske i politike integracije (primer Evropske unije), globalizuju se politiki i kulturni odnosi, sve to praeno je i potpomognuto snanim
razvojem informacija i komunikacija. Regionalizacija (meufaza globalizacije)
namee nove potrebe i obaveze saradnje nacionalnih drava, stvaraju se novi
identiteti. Javlja se i potreba za saradnjom u borbi protiv siromatva, bolesti, ter
Princip regionalizacije kao savremeni oblik organizovanja ivota i rada, najbolje se vidi
na prineru Evrope. Tamo su 23 zemlje organizovane u 354 regiona. panija ima 16 autonomnih
pokrajina, Francuska 22 regiona a vajcarska 26 kantona.
139
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
orizma, kriminala, ugroavanja ivotne sredine. U takvim uslovima neminovno je

smanjenje apsolutnog suvereniteta nacionalnih drava, kako na unutranjem tako
i na spoljanjem planu.
Moe se rei da se danas u svetu paralelno odvijaju dva procesa rastakanja nacionalnih drava. Prvo, transnacionalizam (regionalizam, globalizam), kao integracija i transformacija nacionalnih drava spolja u vee zajednice i drugo, tribalizam ( povratak plemenu, separatizam, deljenje), kao put
unutranjeg rastakanja nacionalnih drava.
6. Pravna drava
Pravna drava kao termin i pojam ula je u teorijski i empirijski vidokrug
posle Drugog svetskog rata, a intenzivnije se o njoj poelo raspravljati krajem
dvadesetog stolea, posle raspada socijalistikih zemalja. Pravna drava podrazumeva de se vlast u jednoj dravi zasniva (i provodi) iskljuivo na zakonima,
primenom zakonskih, pravnih odredbi a nikako prema slobodnoj volji onoga ko
je vrhovni nosilac vlasti, bilo da je to pojedinac ili grupa. Zakoni, pravne norme
i pravila su dominantni. Nosioci javne vlasti se njima povinuju i prema njima se
upravljaju a graani su pred zakonom jednaki. Pravna drava se poistoveuje sa
vladavinom prava, bolje je rei vladavinom zakona (engleski: Rule of Law). To
znai da u drutvu vladaju zakoni a ne pojedinci ili grupe izvan i nezavisno od
zakona, drugih pravnih normi i savremenih civilizacijskih pravila.
Ako dravna vlast obezbeuje primenu zakona i pravnih normi na takav
nain da su ljudi sigurni u pravednost, odsustvo bilo kakvog vida diskriminacije
i selektivne primene prava onda se moe govoriti o postojanju pravne drave.
Dakle, nije pravna drava svaka drava u kojoj se primenjuje pravo, ve je vano
kakva je sadrina tog prva, kakva je priroda zakona i kojim instrumentima se oni
donose i provode (primenjuju). Zakoni mogu biti, sa moralnog stanovita, dobri
ili loi, primenjivani uz puno potovanje graanskih prava i sloboda ili provoeni
silom, militaristikim merama, diktaturom i slino. Pravna drava ne znai dravu
sa bilo kojim pravom, ve sa pravom koje uvaava najvie civilizacijske norme,
izgrauje, potuje i titi graanska i ljudska prava, poiva na dobronamernosti,
jednakosti, pravednosti i odgovornosti.
Da bi se neka drava, dravna vlast razvijala kao pravna drava ona
mora da ispunjava nekoliko bitnih uslova. Prvi uslov jeste podela vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Ovi delovi vlasti moraju biti autonomni i nezavisni
u ispunjavanju svoje uloge i zadataka u drutvu i ne mogu se meusobno sukobljavati. Izvrna vlast (vlada) ne moe dominirati nad zakonodavnom (parlamentom) niti nad sudovima. Takoe nad bilo kojim delom (ili nad integralnom vlau)
140

ne moe dominirati neka grupa (partija, grupa za pritisak) ili pojedinac. Dalje,
da bi postojala pravna drava u drutvu mora da postoji demokratija (primena
i potovanje procedura), pluralizam ekonomskih, socijalnih i kulturnih interesa.
Ekonomski razvijenije drutvo ima bolje pretpostavke i uslove za razvoj pravne
drave od nerazvijenog drutva. Pravna drava je uslovljena i postojanjem kritike
i javnog dijaloga, politikog pluralizma, civilnog drutva, graanskih pokreta i
inicijativa, javnog mnenja i slobodnih medija.
Suprotnost i negacija pravne drave jeste partijska drava. U njoj formalno
postoje zakoni, pravo i pravila ali se oni selektivno primenjuju. Partija ih tumai i
dorauje po svojoj volji i prema potrebama i uslovima. Partija se pojavljuje i kao
zakonodavac, tuma i izvrilac zakona i pravnih normi. Njen uticaj i dominacija
protee se na sve oblasti drutvenog ivota (od ekonomije do kulture). Umesto
sposobnosti, strunosti, znanja i pravednosti, partijska drava ceni poslunost i
lojalnost. Ona primenjuje diskreciju i diskriminaciju u tumaenju zakona i prava
i u odnosima prema graanima. Partijska drava se ponaa rasipniki i neodgovorno u raspolaganju i koritenju resursa i dobara, kao i u celokupnoj organizaciji
drutva. Vrhunac potiskivanja pravne drave jeste policijska drava. Ona razvija
teror, strah i nesigurnost u drutvu.
7. Oblici organizacije drave

Postoje tri osnovna oblika organizacije modernih drava: unitarna drava,
federacija i konfederacija. Unitarna drava podrazumeva centralizovani oblik organizacije drave u smislu distribucije vlasti i teritorijalne organizacije institucija
i dravnih slubi. Za takav oblik organizacije koristi se i izraz centralizovana
drava, jer sve dolazi iz jednog centra, nema podele na autonomne jedinice, ili
ako je ima, onda je ta podela samo formalna. Lokalna vlast samo provodi odluke
centralne vlasti po principu podreenosti i subordinacije. Federacije su takvi
oblici organizacije drave u kojima je jedna drava podeljena na vie teritorijalnih i politikih jedinica koje imaju svoju autonomiju u delovanju i ispunjavanju
osnovnih funkcija u drutvu (republike, pokrajine, regije). Konfederacija predstavlja savez drava koje imaju jedno zajedniko koordinaciono telo koje obavlja
minimum funkcija od interesa za sve lanice konfederacije.
8. Oblici dravnog ureenja

Postoje razliiti oblici dravnog ureenja, ali su u savremenim uslovima
dva najkarakteristinija: monarhija i republika. Monarhija je oblik vladavine u
141
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
kojoj je vlast predstavljena u jednom licu (kralj, car). Ona je nasledna. ef drave
(monarh) postaje to nasleem, ustolienjem, proglaenjem (krunisanjem). Njegov
mandat se ne ograniava. Monarhije se dele na apsolutne i parlamentarne. Apsolutna
monarhija podrazumeva iskljuivi suverenitet monarha ija vlast nije ograniena.
On je jedini nosilac vlasti ( primer: Saudijska Arabija). Postoje i ustavne monarhije dualistikog tipa gde je ustavom formalno ograniena vlast monarha (primer:
Jordan), ali izvrni organi zavise od monarha koji postavlja i smenjuje ministre
umesto predstavnikog tela (skuptine, parlamenta) iako ono formalno postoji.
Parlamentarne monarhije su takvi oblici vlasti gde je ustavom i zakonima ograniena
vlast monarha. Njegova uloga je svedena na ceremonijalne i protokolarne dunosti.
Parlament ima svu vlast. Obino se kae da monarh formalno vlada, ali ne upravlja
zemljom, ve to ini parlament i vlada (primer: Velika Britanija).
Republike su oblici dravne vlasti u kojima se ef drave bira neposrednim
izborima ili u parlamentu. Njegova vlast je ograniena ustavom i zakonima. On
je smenjiv u svakom trenutku, predvienom po ustavu i zakonu. Po nainu izbora
i karakteru vlasti razlikuju se republike sa parlamentarnim sistemom i republike
sa predsednikim sistemom. U parlamentarnom sistemu teite vlasti je u parlamentu. Predsedniku pripada reprezentativna i ceremonijalna uloga u unutranjim
i spoljanjim oblicima predstavljanja drave. U predsednikom sistemu parlament
i predsednik dele funkcije vlasti i uporedo ih obavljaju prema ustavom odreenim
principima i pravilima. Koji e tip sistema u republici biti zavisi od tradicije i
odnosa socijalnih i politikih snaga i interesa u jednom drutvu.
Moe se rei da u savremenim uslovima nije oblik dravnog ureenja
automatska garancija za demokratinost ili autoritarnost jedne drave. Postoje
parlamentarne monarhije kod kojih je znatno vei stepen demokratije nego kod
formalno proklamovanih republika, kao to postoje i republike sa znatno vie demokratije, pluralizma i tolerancije od nekih ustavnih monarhija.
9. Oblici politike vlasti

Prema obliku politike vlasti (politikog sistema, politikog reima)
drave se mogu podeliti na dve velike grupe. Prvo su drave sa demokratskim
oblikom vlasti, a drugo su drave sa nedemokratskim, apsolutistikim karakterom
vladanja. Kod demokratskog oblika moemo razlikovati socijaldemokratsku varijantu i liberalno-demokratsku varijantu politike vlasti. Zajedniko i jednoj i
drugoj varijanti demokratske vlasti jeste autonomija i princip graanstva, priznanje veine, zatita integriteta i prava manjine, potovanje prava, zakona i proce142

dura prilikom odluivanja, zatita svojine, ekonomskih, politikih, socijalnih i
kulturnih interesa graana. Socijaldemokratska vlast akcenat vie stavlja na socijalne funkcije drave (visoki porezi, socijalna davanja i pomo nezaposlenima,
visoka budetska potronja), to moe da deluje destimulativno na privredu i da
dovede do zastoja u njenom razvoju, mereno stopama godinjeg rasta. Liberanodemokratska drava stavlja akcenat na trite (trite je metafora liberalizma) i
delovanje njegovih regulatornih mehanizama u drutvu.
Apsolutistiki oblici vlasti podrazumevaju vlast koja je neograniena ili
se izmie kontroli, zaobilazi kontrolne i ograniavajue mehanizme drutva.
Istorijski, apsolutizam je nastao prilikom formiranja prvih nacionalnih drava i
razvijao se u periodu od XV do XVIII veka. Javio se prvo kao pokuaj spasavanja
feudalnih odnosa, da bi kasnije uspeo da pokori i potisne feudalce, a i crkvu (Luj
XIV, Henri VIII, Ivan IV Grozni). Apsolutizam je kasnije pokuao i sam da
se reformie (prosveeni apsolutizam) i tako se to due zadri (Petar Veliki,
Fridrih II Pruski, Jozef II Austrijski, Katarina II). Nije samo kraj feudalizma
karakteristian za nastanak apsolutistikih reima. Svi prelazni periodi (feudalizam kapitalizam; kapitalizam-socijalizam; socijalizam kapitalizam, trina
privreda i demokratija) obiluju pokuajima i pojavama manifestacije apsolutistike
vlasti. U XX veku dolo je do razliitih oblika manifestovanja apsolutistikog
reima irom sveta: faizam u paniji, Portugaliji, Nemakoj, Italiji, staljinizam u
SSSR, Severnoj Koreji, Kubi, Etiopiji, Kambodi, verski apsolutizmi u Iranu,
Sudanu, Avganistanu, Pakistanu.
Savremeni apsolutizmi se prikrivaju, oni simuliraju demokratiju i pluralizam u poetku da bi se kasnije ispoljili u punom obliku. Manifestacije savremenog apsolutizma moemo podeliti na stroge i blae varijante. U stroge manifestacije apsolutizma spadaju: despotizam, vladavina jednog oveka, koji potiskuje i zanemaruje zakone; diktatura, pojedinac ili grupa dolaze na vlast puem,
vojnim udarom, uvoenjem vanrednog stanja ili nekim drugim populistikim mehanizmom i suspenduju sve demokratske i zakonske institucije u dravi; tiranija,
vlast pojedinca ili grupe koja je legalno izabrana ili nasleena (monarhija), a koja
kasnije potiskuje sve mehanizme legalne vlasti i nastavlja da vlada po svojoj volji,
koristei korupciju kao osnovni mehanizam kojim pribavlja lojalnost i podrku
pojedinih socijalnih i politikih grupa u drutvu.
U blae varijante savremenog manifestovanja apsolutizma spadaju: totalitarizam, uplitanje drave u sve oblasti drutva i njena dominacija i regulacija
svih odnosa (od ekonomije do porodice), sa ciljem da se izvue korist za grupu na
vlasti (partiju ili neku interesnu grupu); cezarizam, pojedinac ili grupa na vlasti
pribavlja formalno sve oblike legitimne vlasti kojim se okruuje i simulira podrku
naroda (referendum, razni oblici plebiscitarnog izjanjavanja, pisma podrke,
masovni izlivi poverenja na javnim mestima) u cilju personalizacije parlamen143
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
tarne vlasti u liku voe; autoritarizam, kao ideoloko opravdanje svih postupaka i mera vlasti, gde postoje forme demokratske vlasti (parlament, izbori),
ali je celokupna praksa antidemokratska. Sve se radi u ime vieg cilja i pod
visokim stepenom politikih, socijalnih i ideolokih tenzija.
Na osnovu celokupnog izlaganja o dravi moe se zakljuiti da je drava
instrument drutva, drutvenih odnosa i da ona samo po sebi nije ni loa ni dobra,
demokratska ili autokratska. Ona to postaje nainom njene upotrebe, raspolaganjem njom kao instrumentom (od strane neke grupe ili socijalne snage) i
centrom akumulacije i distribucije moi i vlasti u drutvu.
Najriskantnije reenje takozvanog etnikog konflikta, aktuelnog i virtuelnog, odnosno
problema etniciteta i zatite razvitka njegovog identiteta, jeste nacionalna drava. Rizik
je dvostrukog karaktera. Na unutranjem planu proces etabliranja nacionalnog identiteta
moe postai sukob sa distinktivnim etnikim grupama; na spoljanjem planu nacionalna
drava moe doi u sukob sa isto tako distinktivnim nacionalnim identitetima drugih
drava.sukobi nisu izvjesni samo na nivou nacionalnih ekonomskih interesa, nego, kao i
na unutranjem planu, i u sferi kulturnog identiteta nacije, a posebno na nivou jezika.
Zemlja (teritorija-I), istina uvijek ostaje osnovom politike zajednice, uslov bez kojeg
ona ne moe, ali se zemlja ne moe uzeti kao njen definirajui kriterij. Tamo gdje je to
sluaj, kao kod drava, a posebno modernih, zemlja, odnosno suverenitet nad teritorijom, postaje feti. Egzaktno definiranje politike zajednice, ukljuujui i distingviranje
od drave, mogue je upravo u odnosu na zemlju, odnosno teritoriju.
Demal Sokolovi
Moe se desiti da politika granica date drave ne obuhvati sve lanove neke nacije; ili,
ona moe obuhvatiti sve njih, ali i obuhvatiti i neke strance; ili bi mogla da istovremeno
ne zadovoljava ni jedno ni drugo, da ne obuhvata sve pripadnike te nacije, istovremeno
obuhvatajui neke koji ne pripadaju toj naciji. Ili opet, nacija moe iveti neizmeano
sa strancima, u mnotvu drava, tako da ni jedna drava ne moe tvrditi da je ba ona
nacionalna. ovek koji pripada organizaciji, radi i zabavlja se u njoj, ali njegova deca
i dalje idu u dravne ili nezavisne kole.
Tako je, s druge strane, ova obrazovna struktura suvie velika i skupa za svaku organizaciju sem najvee od njih, drave. U isto vreme, samo drava moe da izdri tako
veliki teret i samo drava je dovoljno jaka da kontrolie tako vanu i kljunu funkciju...
samo drava to moe, ak i u zemljma u kojima je znaajan deo obrazovne maine u
privatnim rukama ili u rukama religioznih organizacija, drava zaista preuzima kontrolu kvaliteta u toj najvanijoj industriji, proizvodnji sposobnih i korisnih ljudskih bia.
Ernest Gelner
144

....ali gde god su nastale demokratije zapadnog tipa one su preuzele lik nacionalnih drava.
Nacionalna drava oigledno ispunjava vane pretpostavke za uspeh demokratskog
samoupravljanja drutva, koje se konstituie u njenim okvirima. Nacionalnodravno
ureenje demokratskog procesa moe se ematski analizirati u etiri stanovita. Moderna drava je naime (a) drava uprave i poreza, (b) nastala je kao drava sa uspostavljenim teritorijalnim suverenitetom, koji se (c) u okvirima nacionalne drave (d) moe
razviti u demokratsku pravnu i socijalnu dravu.
Jirgen Habermas
Moe biti odreene erozije moi nacionalne drave u narednim decenijama, ali nacionalna drava ostaje prvenstveno mesto identiteta veine ljudi; bez obzira na to ko im je
poslodavac, ili ta rade u ivotu, pojedinci plaaju poreze dravi, podloni su njenim
zakonima, slue (ako je potrebno) u njenim oruanim snagama, i mogu da putuju samo
ako imaju njen paso.
Pol Kenedi
PITANJA
1. Pojam i osnovne karakteristike drave.
2. Kada je nastala drava u modernom smislu?
3. Koja su to dva dominantna teorijska stava o ulozi drave u modernom
drutvu?
4. Funkcije i uloga drave u savremenom drutvu.
. Osnovne karakteristike nacionalne drave (drave-nacije).
6. Zato je nacionalna drava rizina u savremenom drutvu?
7. Moe li drava kao politika zajednica postojati bez izriitog suvereniteta
nad teritorijom?
8. Analizirajte dva stava o dravi E. Gelnera
9. ta nam govori stav J. Habermasa o dravi?
10. Pojam i karakteristike suvereniteta.
11. Osnovne karakteristike pravne drave.
12. Analiziraj da li je drava u kojoj ivi, pravna drava?
13. Koji su osnovni oblici dravnog ureenja?
14. Osnovni oblici politike vlasti.
145
X POLITIKA
1. Pojam i osnovno znaenje
Politika je drutvena delatnost koja je najee prisutna u ovekovom svakodnevnom ivotu. Moda i zbog toga to je politika pojam koji se skoro identino
izgovara na svim velikim svetskim jezicima. Ako poemo od etimolokog
tumaenja, onda nas to vodi ka grkoj rei polis - zajednica, grad-drava, skup
graana; ili dalje, politea - javni poredak, ustav; ili politikos - graanski, dravni.
U osnovi savremene rei politika nalaze se latinske rei politica i politia - javni
poredak, ustav. Iz prethodnog vidimo da je politika pojam i re koji upuuju na
javnost rada, na javnu sferu drutva, na ustav i zakon, na onu oblast gde se organizuje i usmerava javni posao i vodi briga o stanju i ureenju ivota u zajednici.
Politika kao drutvena delatnost nastala je iz potrebe da se, najpre, organizuje unutranji ivot u zajednici, a kasnije da ukae na potrebu razdvajanja sfere javnog posla od sfere privatnog ivota. U antikom smislu politika je
nastojanje da se ostvare neki temeljni principi na kojima poiva zajednica To su
ideja najvieg dobra, pravde i opte koristi. Na individualnom planu ovek tei da
razvije i usavri svoje moralne karakteristike, a na javnom planu ide ka pravdi i
optem dobru. Etika i politika su ovde shvaeni kao lice i nalije jedne iste stvari
- ovekovog ivota u zajednici.
U srednjem veku je potpuno potisnut pojam i znaenje politike koje je
dala antika misao. Srednji vek je ponovo spojio sferu javnog i sferu privatnog,
odnosno, uspostavljena je dominacija duhovnog nad svetovnim, ovekovim
ivotom je zavladala religija (vera), a zajednicom (dravom) dominirala je crkva.
Feud (posed) bio je izvor i ue ovekovog ivota, rada i odluivanja (vladanja).
Onaj ko je bio vlasnik feuda taj je vladao i raspolagao svim to pripada feudu.
Tako su vlast i vlasnitvo potpuno izjednaeni, mo se izvodila iz vlasnitva, protezala u staleko pravo i odravala putem sile. Politika je ovde izgubila svoje
prvobitno znaenje.
Novi vek razdvaja dravu i drutvo. Drava poprima oblike nove politike
organizacije i prostor politikog ivota, dok drutvo (graansko drutvo) obuhvata
sferu ekonomskog i socijalnog rada i ivota. Politika je sada dobila ire znaenje.
Ona nije samo dravna vlast (in vladanja), ve predstavlja sve vidove uticaja
drutva na dravu i drave na drutvo. to se tie uticaja drutva na dravu, on se
ogleda u potrebi i nastojanju da se ogranii dravna vlast, imajui u vidu iskustvo
apsolutistike drave i moi apsolutistikog vladara. U graanskom drutvu ovek
146
POLITIKA
postaje javna osoba, koja oblikuje, ispoljava i brani javno svoje ekonomske, socijalne i politike interese.
Graansko drutvo, samim tim, vie nije skup privatnih vlasnika, ve i skup javnih
osoba. Ono postaje politiko drutvo, drutvo citoyena (lica sa politikim pravima), a
ne samo drutvo bourgeoisa (privatnih osoba).
Slobodan Samardi
U savremenim uslovima politika ima mnogo ire znaenje od pojma vlasti

i drave, iako se smatra da baviti se politikom neizbeno upuuje, pre ili kasnije,
na mogunost da se dobije mandat i sa pozicije vlasti utie na drutvene tokove.
Politika ipak podrazumeva i delovanje, susretanje razliitih interesa na javnoj sceni,
komunikaciju, vetinu upravljanja poslovima, ali i ljudima, drutvenim grupama
i zajednicom. Politika je esto i lukavstvo u odreivanju prioriteta i postizanju
ciljeva. Ovo e biti jasnije ako se posluimo leksikom engleskog jezika u cilju
dodatnog preciziranja pojma politika. U engleskom jeziku postoje tri termina
koji razlau vrlo slojevit pojam politike. Re polity znai politiki poredak neke
zemlje, dravno ureenje, ustavnu formu (republika, parlamentarna monarhija,
federalna drava). Politics oznaava sam politiki proces, aktere, politike interese, raspodelu moi, odnose politikih subjekata, procedure, politiku taktiku.
Dok re Policy znai upravljanje konkretnim drutvenim oblastima i poslovima,
organizaciju i usmeravanje pojedinih drutvenih delatnosti od strane vlade ili lokalnih institucija (ekonomska politika, socijalna, obrazovna, kulturna politika).
Politika predstavlja skup procesa odluivanja koji se tiu itavog drutva.
an-Viljam Lapjer
Politika predstavlja posebnu oblast ljudskog delovanja u kojoj se na osnovu miljenja,
govora i argumentovanja odluuje, tj. uestvuje u odluivanju o javnim poslovima.
U svojoj biti politika je i u modernom vremenu ono to je bila i u Antici - res publica,
javna stvar za koju podjednako odgovaraju svi graani.
Hana Arent
Moe se rei da sutinu politike danas moemo pratiti kroz tri oblasti.
Prvo, vladavina - politika mo, poredak, uspostavljanje pravnog sistema, vladavina zakona, pravila i procedure odluivanja. Drugo, interes - politika participacija svih subjekata u drutvu koji nastoje da izraze svoje potrebe, i tree, javnost
- svestrana komunikacija, sloboda miljenja, delovanja, demokratija, transparentnost svih institucija i javno mnenje. Izmeu ove tri oblasti mora postojati

Ovu zanimljivu ideju dugujem Slobodanu Samardiu.
147
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
ravnotea. To je mogue postii ako te tri oblasti poivaju na pravdi, procedurama, kompetencijama, nadlenostima, obavezama i odgovornosti.
Politika predstavlja poslove javnog, slobodnog, demokratskog i odgovornog odluivanja o svim pitanjima znaajnim za razvoj, funkcionisanje i opstanak
zajednice (drutvene grupe, drave, drutva).

Racionalno u politici znai mobilizaciju, integraciju, planiranje,
uoavanje, realno mogue. toleranciju, viziju, prognozu, saradnju, kulturu dijaloga, izbegavanje sukoba, pluralizam, javnost. Iracionalno u politici znai voluntarizam, nekritinost, manipulaciju, destrukciju, euforiju, emocije, uzburkane
strasti, frustracije, diskrecione odluke i kratkoronost reenja i taktike.
2. Politika kultura
Politika kultura jednog drutva zavisi od nivoa opte kulture. Ona se na
nju naslanja, iz nje crpe motive, oblike i sadraj. Politika kultura se moe podeliti
na politiki jezik, politiku tradiciju, politiku socijalizaciju i apolitinost.
Politiki jezik predstavlja pojavnu manifestaciju, indikator politike
kulture. On najavljuje njen sadraj, ciljeve, oblike i manifestacije. Politiki jezik
moe nekada biti nerazumljiv, pun metafora, skrivalica. On moe da alje poruke
samo za zatvorni krug primalaca. Meutim, savremeni politiki jezik najee
je nametljiv, pun emocija, pretvorenih u fraze i floskule i u sutini prazan. On se
esto pretvara u monolog koji izlazi iz kruga komunikacije, umesto analitinog
postaje dnevnopolitiki, stereotipan (najee fraze: mi, oni, vi, moranje,
trebanje, hegemonija, suverenitet). Politiki jezik nekad postaje direktna propaganda, koja poziva na akciju (opasnost, sumnjienje, etiketiranje), i time nastoji
da pogodi oekivane emocije. Herbert
Markuze je rekao da magija, autoritet
i ritual proimaju politiki jezik i govor. Politiki govor ovakvog tipa Teodor
Adorno je nazvao oblikom ne-istine. Dord Orvel je u svojoj knjizi 1984
posebno slikovito opisao politiki govor kao novogovor, iji je vrhunac govor
iz grla, bez uea viih modanih centara, dakle kao patkogovor.
Politika tradicija ukljuuje period kroz koji je konkretno drutvo prolo
od svog prvog konstituisanja i formiranja institucija do danas. U njegovom biu,
kolektivnoj svesti, drutvenom kodu ostale su zapisane sve nagle promene,
iskuenja, migracije, ratovi, revolucije, seobe, osvajanja, ivot u ropstvu, ali i
mirni periodi, uspon, ekonomski razvoj, dui periodi bez sukoba i ratova. Politika
tradicija podrazumeva sklonost nekog drutva ka mirnim i tolerantnim odnosima unutar drutva i u okruenju ili usmerenost ka brzom stupanju u sukobe i nastojanje da se sve rei silom. Politika tradicija podrazumeva pitanje kada i u kom
vremenu je drutvo izgraivalo politike institucije, kada je uvedeno pravo glasa i
148
POLITIKA
mogunost uestvovanja ena u drutvenim institucijama i politikim procesima,
da li se vie oslanjalo na autokratske ili na demokratske politike reime, kako je
potovalo politike i ljudske slobode. Od svih tih elemenata gradi se savremena
politika kultura kao naslee opte kulture.
Politika socijalizacija se u poetku razvija kroz spontane vidove identifikacije i imitacije nekih zbivanja i dogaaja u okruenju. Partije, politiki pokreti,
politike institucije se formiraju po ugledu na nekoga ko ima dugu tradiciju i
provereno postie dobre rezultate u demokratizaciji drutva. Naravno ugledanje
moe da bude i na neke postupke i pokrete u svetu koji imaju retrogradan predznak
(faizam, militarizam, nacionalizam). Politika socijalizacija podrazumeva planirano, programski usmereno i organizovano pripremanje graana za poslove razumevanja i uestvovanja u politici i politikim dogaanjima. Politika socijalizacija se provodi kroz kole, vaspitanje u porodici, delovanje u mikrosredini, zatim
kroz aktivnosti raznih politikih subjekata (partije, pokreti) i institucija (vlada,
parlament, drava). Negativne pojave u politikoj socijalizaciji su indoktrinacija
(politiki dril) i manipulacija interesima, potrebama i mogunostima graana.
Apolitinost je stanje svesti, raspoloenja i ponaanja koje pokazuje
ravnodunost i nezainteresovanost pojedinaca ili grupa za uee u politikim
dogaajima i politikom ivotu. To se najee vezuje za odsustvo elje kod ljudi
da shvate politike injenice i ovladaju njihovim manifestacijama, kako bi lake
izrazili politiku volju i oblikovali politike stavove. Uzroci apolitinosti mogu
biti razliiti. Nekada je to izraena politika dinamika, koja ne moe da se prati,
jer se sve odvija brzo, dogaaji se smenjuju svakodnevno. To je ritam koji je
drugaiji od drugih oblasti drutvenog ivota, zbog toga mnogi odustaju od njegovog praenja. Isto se deava i kada su politiki dogaaji retki, neprimetni, kada
se nita ne dogaa, kada politika postaje dosadan posao. Uzroci apolitinosti
mogu biti i odsustvo direktne i izvesne koristi (materijalne ili profesionalne, ili
uspona u karijeri), zatim mogunost (nemogunost) uestvovanja u politikim
dogaajima i institucijama, ali i stepen obrazovanja, kao i starosna dob.
Pitanja i teme za analizu i razgovor
1.
2.
3.
4.
.
6.
Pojam politike u savremenim uslovima.

analiziraj stav Hane Arent o politici.
ta je to politika kultura?
Kakav je politiki jezik u tvojoj dravi?
Koji su najznaajniji elementi politike socijalizacije u tvojoj sredini?
Koji su osnovni uzroci apolitinosti i postoji li ona u tvojoj sredini?
149
XI
POLITIKE PARTIJE
1. Pojam i nastanak politikih partija

Kraj XX veka donosi ekspanziju politikih partija (stranaka) u svetu.
Tome je posebno doprineo raspad socijalistikih zemalja gde su postojali, uglavnom, jednopartijski politiki sistemi. Istraivai smatraju da poetkom XXI
veka u svetu postoji vie od 1500 politikih partija, od onih najsitnijih, do onih
ije se lanstvo rauna u milionskim ciframa. Samo u bivim socijalistikim zemljama u prethodnih petnaestak godina nastalo je oko 700 politikih partija, a od
toga skoro polovina na prostoru bive Jugoslavije. Ovo pokazuje da politike
partije dobijaju sve vie prostora na politikoj pozornici savremenog drutva, ali
to je i znak sve veeg interesnog i socijalnog cepanja drutva.
Politike partije su drutvene grupe koje predstavljaju jedan od najvanijih
subjekata u politikoj kulturi, u politikoj sferi drutva i u politici uopte. One su
nastale kao potreba da se brojni ekonomski, socijalni i kulturni interesi okupe,
izraze i usmere ka centrima moi i vlasti, odnosno prema institucijama drave.
Ako se poe od etimolokog tumaenja rei partija, videemo da se u osnovi
nalaze rei: part, partire, party, il partito, le parti, to oznaava deo neega,
posebnu grupu koja se okuplja oko nekog interesa i pitanja, udruenje politikih
istomiljenika, deo politikih aktivista. U srpskom jeziku sinonimna re je stranka,
to upuuje na jednu stranu neega, deo neega, ali i na stranu (lice, grupu lica)
koja je zainteresovana za neki problem, koja se bori za svoje interese (u sudskom
sporu, sportu, ratu).
Sa sociolokog stanovita politika partija predstavlja drutvenu grupu
organizovanu sa ciljem da okupi, artikulie i reprezentuje odreene drutvene interese, usmeri ih ka osvajanju vlasti na izborima i sa pozicije dravnih institucija
utie na stanje i razvoj drutva. Dakle, partija ima ulogu da animira graane,
shvati njihove potrebe i interese, uvai njihove zahteve, respektuje njihovu mo
i socijalnu energiju neophodnu za pokretanje pitanja, za odranje ili promenu
datog stanja i politikih odnosa u drutvu. Ali, sa druge strane, partije ele i da
ostvare to vei stepen samostalnosti u odnosu na socijalne i kulturne grupe koje
predstavljaju, da nametnu svoju ideologiju i svoje posebne, uskopartijske interese
celom drutvu.
Vreme nastanka modernih politikih partija vezuje se za kraj XVIII
veka u SAD i prvu polovinu XIX veka u zapadnoevropskim zemljama, kao i
150
POLITIKE PARTIJE
junoamerikim zemljama (uporedo sa oslobaanjem od panske i portugalske kolonijalne zavisnosti). U istonoevropskim zemljama to je druga polovina
XIX veka . Kraj tog veka je vreme nastanka partija u nekim azijskim zemljama:
Japan (1867 - Meidi restauracija), Indija (1885 - Kongresna partija). Do pojave
politikih partija na afrikom tlu dolo je veinom posle Drugog svetskog rata i
povezano je sa nacionalnooslobodilakom i antikolonijalnom borbom afrikog
naroda, iako se mora rei da je poetak tih partija bio po uzoru na partije zemalja
kolonizatora. Meu uzroke nastanka politikih partija moemo svrstati ekonomski razvoj (poetak industrijske revolucije), politike i ljudske slobode (posebno
podstaknute buroaskim revolucijama), prava oveka (posebno irenje izbornog
prava, odnosno sticanjem opteg prava glasa), kao i sve prisutnije socijalno raslojavanje (nastanak brojnih novih socijalnih slojeva).
Biraka osnova sistema graanske parlamentarne demokratije bila je na poetku XIX
stolea veoma uska. Tako je na primer u Francuskoj status biraa imalo svega 3%
- 5% punoletnih graana, u Velikoj Britaniji od 5% - 7%, a u SAD na izborima je
uestvovalo svega oko 40 hiljada biraa. Konsolidacija vlasti graanstva reflektovala
se u stalnim izmenama izbornog zakonodavstva. Do irenja izbornog prava u Engleskoj je dolo 1832. i 1884, u Austriji 1860, 1882. i 1907, u Belgiji 1893, Danskoj 1901,
Norvekoj 1898, vedskoj 1909, Francuskoj 1848. u Nemakoj 1867.
Vladimir Goati
U teoriji postoji stanovite (posebno kod Morisa Diverea) da su politike

partije formirane na dva naina. Prvi je proces nastanka partija odozgo, iz parlamenta, udruivanjem poslanika sa izbornim komitetima graana formiranih
sa ciljem da utiu na proces izbora i proteiraju svoje interese, a ujedno i da odre
poslanika mesta to due. Drugi nain je nastanak partija odozdo, kada se
povezuju razliite interesne grupe (sindikati, profesionalna udruenja, privredni
subjekti, verske i ideoloke grupe) i organizuju politiko udruenje koje sa vanparlamentarnih pozicija poinje da utie na politiku strukturu i politiki ivot
odreene zemlje. Ovo pravilo vai, uglavnom, samo za zapadnoevropske zemlje i
SAD jer podrazumeva odreenu drutvenu stabilnost i zavidan ekonomski napredak. Meutim, partije ee nastaju u procesu drutvenih promena, kriza i raspada,
posebno u vreme znaajnijih tektonskih promena stanja drutva i sistema vrednosti, kao to je to bio sluaj i kod raspada socijalistikih zemalja. Teoretiari
se slau da dominiraju tri oblika kriza koji raaju politike partije, ali i druge
politike i socijalne pokrete. To su kriza legitimiteta (legitimacije) u kojoj se gubi
suverenitet nosilaca vlasti (monarha ili republike), zatim kriza integracije u kojoj
dolazi do teritorijalnog cepanja jedne vee celine ili spajanje vie rascepkanih
delova u veu celinu, a sve to biva politiki artikulisano u vidu partija koje nose
151
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
neku od postojeih tenji, i najzad, kriza participacije nastupa kada zanemarene,

potisnute i marginalizovane drutvene grupe nastoje da preko politike partije uu
u politiku igru i drutveni ivot.
2. Sadrajni elementi politike partije

Da bi se potpunije objasnila sutina i karakteristike politikih partija
potrebno je naznaiti njihove osnovne elemente. Meu brojnim elementima koji
ine sutinu i prirodu svake partije istiu se: organizacija, ciljevi, ideologija, socijalno utemeljenje i finansiranje.
Organizacija. Kroz partijsku organizaciju se odvija celokupna aktivnost,
uspostavljaju odnosi izmeu lanstva i rukovodstva, kao i odnosi unutar rukovodstva, ostvaruju zadaci i uloge, reavaju problemi i sporovi, ostvaruje saradnja
sa drugim partijama. Organizacija je odraz ukupnog stanja, mogunosti i znaaja
partije. Organizacija jedne partije istaknuta je u njenom statutu, kao i u programu
i posebno istaknutim principima organizacije.
Demokratija se ne moe zamisliti bez organizacije. Tek organizacija daje masi konzistentnost.
Organizacija, koja se temelji na naelu najmanjeg utroka snage, tj. maksimalne tednje
snage, darovano je oruje slabima u borbi sa jakima, koja se moe odvijati jedino na
osnovi solidarnosti jednakih interesa.
Robert Mihels
Unutranja organizacija partije predstavlja njen ivot, njeno bie, ona

govori o njenoj mobilnosti i unutarpartijskim (horizontalnim i vertikalnim) hijerarhijskim odnosima. Najvii partijski (rukovodei ) organi razliito se nazivaju.
Kod demokratskih i liberalnih partija to su glavni odbori ili predsednitva, kod
socijalistikih i komunistikih komiteti. Nii partijski organi su lokalni ili regionalni odbori, zatim sekcije, elije, kod militaristikih i faistikih partija upotrebljavao se izraz milicija. Negde se upotrebljava i uopteni izraz osnovne organizacije.
Pored toga partije imaju i izvrne organe (izvrne odbore, komitete) koji obavljaju
sve poslove sa lanstvom, sprovode odluke glavnog rukovodstva i lidera partije.
Pored ovih postoje i organi koji su zadueni za disciplinu i reavanje sporova
u partijama (najee oznaeni kao sud asti), zatim organe za finansijsku kontrolu i pribavljanje finansijskih sredstava, razni oblici savetodavnih tela i slino.
Ovi organi obavljaju svakodnevne poslove sa lanstvom, predstavnikim telima,
152
POLITIKE PARTIJE
dravnim institucijama, ostvaruju meupartijsku saradnju i slino. Meutim, statutarno najvii organi politikih partija su kongresi, konferencije, skuptine, oni
donose odluke od presudnog znaaja za delovanje partije i njeno mesto i ulogu
u politikom sistemu i drutvu uopte. Unutranja organizacija partije predstavlja
neku vrstu simulacije dravnih organa i institucija: lanstvo simulira birae, glavni
odbor parlament, izvrni odbor vladu, predsednik partije igra predsednika drave
i tako dalje. U organizaciji partije se potvruje da li je ta partija liderskog tipa ili
partija ravnopravnih rukovodilaca. Veina novonastalih partija su liderske partije,
jer dominira uticaj predsednika partije, koji je najee i osniva te partije.
Teritorijalna organizacija partije protee se od dravnog nivoa, preko regionalnih, optinskih i niih lokalnih jedinica. Veliina, snaga, namere i ozbiljnost
jedne partije ogleda se kroz njenu teritorijalnu rasprostranjenost. Tu se ostvaruje
partijska aktivnost, prikupljanje lanstva, irenje ideja, pristup razliitim socijalnim, kulturnim, etnikim i drugim grupama.
Ciljevi partije. Svaka partija istie ciljeve i namere svog delovanja. Osnovni
cilj veine politikih partija jeste osvajanje vlasti, odnosno uee u vlasti. Da bi se
to ostvarilo, partije moraju uestvovati na izborima, osvojiti potreban broj glasova
(mandata) i tako stei uslove da formiraju vladu (samostalno ili u koaliciji sa drugom
partijom.). Partije imaju cilj da prikupe to vie lanova i simpatizera, da ire svoju
bazu, da zastupaju odreene socijalne, etnike i kulturne grupe, da ostvare to iru
komunikaciju sa graanima. U dananje vreme jedan od osnovnih ciljeva partije
jeste privlaenje medijske panje, odnosno njena prezentacija u medijima, posebno
elektronskim. Neke partije ne istiu u prvi plan dolazak na vlast kao osnovni cilj.
One prvo vre razliite pritiske, borave due u opoziciji ili izvan parlamenta i tako
pokuavaju da podignu nivo politike tenzije i skrenu panju na svoje delovanje,
svoje namere i tenje. Svoje ciljeve partije iznose u programima, ali ponekada i
u raznim deklaracijama, poveljama, principima i slino. Putevi i naini delovanja
politikih partija mogu biti parlamentarni i vanparlamentarni.
Ideologija. Ideologija je unutranja energija svake partije, to je njena
pokretaka snaga. Ona je naznaena (direktno ili indirektno) u programu svake
partije. Ideologija predstavlja zbir ideja, misli, pogleda na drutvo, svet, razvoj,
promene (ili odranje istog stanja), sistem vrednosti i slino. Ideologija je ono
to daje boju svakoj partiji. Na osnovu nje procenjujemo da li je neka partija
demokratska, liberalna, socijaldemokratska, konzervativna, da li dominiraju
nacionalistike, komunistike ili militaristike ideje, stavovi i namere.
Ideologija je izvor sporova i podela unutar partije i sukoba ili saradnje
meu partijama. Unutar partija esto dolazi do razliitih vizija razvoja i kretanja
partije, do pokuaja prilagoavanja i promene osnovnih ideolokih karakteristika
i tada dolazi do sukoba unutar partija, stvaranja odreenih frakcija, a nekada i do
cepanja partije ili izdvajanja pojedinih grupa i formiranja nove (novih) partija.
153
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Ideoloki sukobi nastaju i izmeu pojedinih politiki partija, nekada stvarni, a

ponekad simulirani, kako bi se privukla panja biraa i uticalo na njihovo opredeljenje.
Socijalno utemeljenje. Ova odrednica politike partije ukazuje na to kako
je partija prisutna u drutvu, ije interese nastoji da reprezentuje, koje grupe je
podravaju. Partije su nastale kao organizacije koje objedinjuju i prestavljaju
razliite interesne grupe, pokuavajui da te interese dovedu do pozicija vlasti i
centara politike moi i odluivanja. Neke partije se oslanjaju na pojedine socijalne i klasne grupe (srednju klasu, viu klasu, radnike, penzionere), dok druge
pokuavaju da se predstave kao optenarodne (vieklasne) partije. Postoje i
partije koje se preteno oslanjaju na etnike, rasne, kulturne grupe i njihove interese artikuliu i reprezentuju. Od irine i dubine socijalnog (drutvenog) utemeljenja partije zavisi i njena stabilnost i postojanost na politikoj sceni jednog
drutva. Ona odatle crpi ivotne sokove, pribavlja i iri ili suava i gubi svoj
uticaj, ugled i mo na odreenom prostoru. Partije nisu samo klasne politike
organizacije, kako je to tvrdila marksistika teorija, kao i brojni istraivai drugih
teorijskih provenijencija.
Finansiranje. Partije se finansiraju iz razliitih izvora. Od dobrog i stabilnog izvora finansiranja zavisi sve prethodno to smo nabrojali kao sadrajne i konstitutivne elemente jedne partije. Izvori finansiranja mogu biti razliiti: lanarina,
donacije, prilozi bogatih lanova, simpatizera, uplate od strane kompanija, prihod
od vlastitog partijskog poslovanja, marketinkih aktivnosti i slino. Finansiranje
moe da bude predmet razliitog spora i afera koje dospeju u javnost. Razliiti
subjekti koji daju novac za partije obino oekuju neku uzvraenu uslugu u smislu
proteiranja njihovog posebnog interesa. Finansiranje partija moe da dovede i do
razliitih nelegalnih situacija: podmiivanja, korupcije, pronevere novca i slino,
to krnji ugled i partije i finansijera.
3. Podela politikih partija

Partije se mogu deliti prema razliitim kriterijima poto postoji dosta
elemenata koji utiu na njihovo razlikovanje, njihovu posebnost i specifinost.
Podela partija zavisi od ukupnog stanja drutva, prostora i vremena u kome deluju,
karaktera politikog sistema i politike klime iji su i partije deo, nivoa politike
kulture, tradicije, kao i unutranjih karakteristika samih partija. Ove emo uzeti
etiri najea kriterija na osnovu kojih se moe izvriti podela partija: prema
politikim i ideolokim stavovima, prema poloaju na politikoj sceni, prema
broju lanova i veliini partije i najzad, prema tipu unutranje organizacije.
154
POLITIKE PARTIJE
Prema politikim i ideolokim stavovima partije moemo podeliti na nekoliko grupa. Konzervativne - okupljaju one lanove, simpatizere i birae koji nastoje
da zadre staro stanje, koji nisu skloni estim i lakim promenama u drutvu, koje
brane status quo. Demohrianske - spadaju meu najstarije politike parije,
koje pokuavaju da na demokratski nain proteiraju osnovne principe i vrednosti hrianstva. Liberalne - zastupaju slobodu trita, politiki pluralizam i tee
da istaknu znaaj ljudskih prava i pravne drave. Republikanske - nastale kao
tenja da se umesto monarhija i diktatura konstituie republika. One se zalau za
javnost rada svih politikih institucija. Narodne (narodnjake) - obino za sebe
smatraju da su zastupnici najirih socijalnih slojeva. Pokuavaju da privuku to
vie socijalno, etniki i kulturno raznovrsnih grupa. Ponekad stavljaju akcenat na
materijalno ugroene slojeve. Radikalne - zahtevaju potpun raskid sa postojeim
politikim odnosima i stanjem u drutvu. Ponekad se slue i silom da bi ostvarili svoje interese. Demokratske - zastupaju stavove o razvijanju slobodnog i
pluralistikog politikog sistema, o brem ekonomskom razvoju, potovanju
demokratskih procedura, toleranciji i dijalogu. Ove partije se, obino, ne opredeljuju za pojedine socijalne, etnike i kulturne grupe, ve nastoje da ukljue pripadnike svih tih grupa. Socijaldemokratske partije su poele kao partije radnike
klase i, uz znaajnu podrku sindikata i drugih vidova radnikog pokreta, izrasle u
najsnanije partije u zemljama Zapadne Evrope tokom sedam decenija XX veka.
Kasnije su postale interklasne i promenile orijentaciju ka prihvatanju privatne
svojine i osnovnih principa slobodnog trita i delovanja kapitala, uz pokuaj da
odre visok stepen socijalnih davanja i socijalne zatite niih drutvenih slojeva.
Socijalistike - zastupaju radniku klasu i druge siromane slojeve, predstavljaju se kao iskljuivo klasne partije. Svoju ideologiju zasnivaju na klasnoj borbi i
revolucionarnom raskidu sa kapitalistikim nainom proizvodnje. Komunistike
- dolaze na vlast nasilnim, revolucionarnim putem i uspostavljaju socijalistiki,
komunistiki poredak, kao jednopartijski politiki sistem, te formiraju partijsku
dravu koja kontrolie sve segmente drutva od ekonomije do kulture. Oslanjajui
se na radniku klasu ele da ukinu klase i stvore besklasno drutvo. Umesto toga u
praksi su stvorile jedno zatvoreno drutvo, ekonomski neracionalno, bez socijalne
i politike mobilnosti.
Ova podela politikih parija nije sasvim ukljuila sve politike partije
poto je dolo, prethodnih decenija, do bujanja partija i njihovog nedovoljnog
socijalnog i politikog profilisanja. Tako danas imamo mnogo malih partija koje
u sebi ukljuuju vie karakteristika iz prethodno pomenutih grupa ( predstavljaju
meavinu raznih ideja i stavova), pa je teko precizno odrediti njihov politiki
i ideoloki profil i na osnovu toga ih razvrstati. Danas u svetu postoje i partije
militaristike, profaistike, nacionalistike i druge retrogradne ideoloke orijentacije, kao to je to bio sluaj mnogo puta u istoriji.
155
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Prema poloaju u politikom sistemu i nainu delovanja partije se dele na

one koje pripadaju desnici, zatim partije levice i partije koje pripadaju politikom
centru. Ova podela batini svoje poreklo od termina koji je upotrebljavan u francuskoj skuptini u vreme francuske revolucije. Naime, oni koji su bili konzervativne orijentacije ili podravali vladu, sedeli su na desnoj strani, opozicija je
zauzimala levu stranu skuptine, a umerene partije su bile u sredini. U partije
desnice ubrajaju se konzervativne, demohrianske, radikalne, faistike i sline.
To su istorijski ostaci monarhistkih tenji, aristokratskih i tradicionalnih pravila,
odnosno partije iji idejni i moralni stavovi tee za autoritetom, koje nemaju poverenja u oveka, ve samo u silu kao garanta mira, reda i zakona, koje ire duh pesimizma i nepoverenja i koje su antidemokratski usmerene. Tu postoji irok raspon
politikih partija i pokreta, od konzervativnih i rojalistikih do nacionalistikih i
neofaistikih orijentacija i ideologija. Partije levice ine, takoe, irok raspon
politikih orijentacija i ideologija, od socijaldemokratije do komunizma. Partije
centra obuhvataju, uglavnom, manje partije umerene politike orijentacije (liberalne i demokratske partije), razvijaju duh tolerancije, potuju demokratsku
proceduru, razvijaju saradnju, otvorene su za sve socijalne, etnike i kulturne
grupe. U savremenoj politikoj teoriji postoje i termini desni i levi politiki
centar da bi se preciznije odredio taj prelaz koji partije koriste u svojoj politikoj i
ideolokoj evoluciji ili strategiji prilikom zauzimanja pozicija u politikom ivotu
i delovanju u drutvu.
Prema veliini (broju lanova) partije se dele na male i velike (masovne)
partije. Raspad socijalistikih zemalja i pojava sukoba brojnih socijalnih,
etnikih i drugih interesa imali su kao posledicu ekspanziju malih partija.
Male partije se najee oslanjaju na svog lidera (vou) koji ima prepoznatljiv
imid i pribavlja uticaj i mesto partiji u politikom ivotu. Uz njega postoji
jo nekoliko znaajnijih partijskih aktivista. lanstvo tih partija obino broji od
nekoliko stotina do nekoliko hiljada lanova. Njihova aktivnost je najee usmerena ka medijskoj promociji, jer tako nadoknauju svoju manju zastupljenost
u socijalnom biu drutva. Velike partije, u dananje vreme, broje od nekoliko
desetina hiljada, pa do nekoliko miliona ( KP Kine vie od 50 miliona) lanova.
One organizuju razliite politike akcije, vre edukaciju i mobilizaciju lanstva
i tako pridobijaju nove lanove i vre uticaj u drutvu. Masovnih partija (kakve
su nekada bile socijaldemokratske, demohrianske i komunistike) danas je
sve manje. Partije se sve vie sastoje od uskog jezgra partijskih aktivista, ireg
kruga simpatizera i onih koji povremeno (zavisno od linih interesa i opte
klime u drutvu) podravaju neke partijske akcije. Pokazuje se da je i danas
aktuelna Divereova (Moris Divere) podela partija na kadrovske i masovne.
Posebno su do izraaja dole karakteristike kadrovskih partija, njihovo direktno
usmerenje ka ueu u vlasti.
156
POLITIKE PARTIJE
Prema unutranjim odnosima i stepenu komunikacije lanstva i rukovodstva, partije se mogu podeliti na centralizovane I decentralizovane. Ove
prve se karakteriu nedovoljnom unutranjom demokratijom, dominacijom
partijske birokratije, strogim potovanjem zahteva i volje partijskog lidera,
nezamenljivou veitih i zaslunih partijskih rukovodilaca, odsustvom
dvosmerne komunikacije i cirkulacije ideja, odnosno razmene energije I kreativnosti izmeu lanstva i rukovodstva. Za ove partije u teoriji postoji i termin
stroge partije. Na drugoj strani su partije sa razvijenom unutranjom demokratijom, decentralizovane partije. Kod njih postoji vea samostalnost niih nivoa
organizovanja, vea cirkulacija ideja i akcija od baze prema vrhu. One
uglavnom nisu liderskog tipa i imaju razvijene mehanizme reavanja nastalih
konflikta i ekscesnih situacija.
4. Vrste partijskih sistema

Kao kriterijum podele partijskih sistema u teoriji se obino uzima broj
partija koje deluju, uestvuju na izborima i formiraju vlast. Prema tom klasinom
stavu moe se rei da postoje jednopartijski, dvopartijski i viepartijski sistemi.
Jednopartijski sistem, u teorijskom smislu, podrazumeva postojanje samo jedne
partije (recimo, komunistika partija u socijalistikim zemljama) koja je potisnula ili zabranila delovanje drugih partija. Meutim, u praksi moe da postoji
situacija u kojoj postoji jedna hegemonistika partija koja doputa postojanje
malih, patuljastih partija, koje ne ugroavaju njen interes i poziciju u drutvu,
a slue joj kao dekor kojim simulira pluralizam i demokratiju. Postoji i situacija u kojoj se jedna partija nametne u izbornoj utakmici da sama formira vlast
i dui period uspeva da odrava svoju dominaciju, bez obzira na postojanje vie
partija. Ta situacija se deava onda kada jedna partija nastane iz nekakvog pokreta
otpra (protiv kolonijalizma, rata, autokratske vlasti) ili nacionalistikog, verskog i
slinih pokreta, zadobije poverenje masa, i kada se veina graana sa njom identifikuje. Na tom talasu poverenja ona uspeva da se dugo odrava kao dominantna.
Odrednica o dvopartijskim sistemima bi, moda, sa teorijsko logikog
stanovita, predstavljala izvesnu nepreciznost. Naime, retka je situacija da u
praksi postoje samo dve partije u jednoj zemlji, ali i ako postoji takva situacija, dve se mogu raunati kao vie (od jedne). Meutim do toga dolazi zato to
postoje sistemi u kojima su se izdvojile dve partije i one se povremeno smenjuju
na vlasti (primer SAD), bez koalicija sa manjim partijama. Ponegde manje partije
i ne uestvuju u izbornoj trci, ili ne uspevaju da prou izborni cenzus.
157
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Viepartijski sistemi imaju razliite modele funkcionisanja. Postoje

sistemi gde se izdvajaju tri ili etiri vee partije (pribline veliine i politikog
uticaja u drutvu) i grupa partija iji je uticaj i veliina manji. U ovakvoj situaciji retko koja partija moe dobiti veinu na izborima i tako sama formirati
vladu i ostvariti dominaciju u parlamentu. Sa teorijskog stanovita to su primeri
pravog politikog pluralizma. Raspad socijalistikih zemalja imao je za posledicu stvaranje atomizovanog politikog pluralizma u kome se broj parija kree
i do nekoliko desetina, a negde prelazi cifru od sto partija (politikih grupacija).
Za socioloko stanovite vano je pitanje ta dovodi do toga da imamo jednopartijski ili viepartijski sistem, koji su za to bitni uzroci? Mogui odgovor je
da se uzroci nalaze, pre svega, u socijalnom biu i ukupnoj prirodi samog drutva.
Podele u drutvu na osnovu socijalnih, politikih, etnikih, kulturnih i drugih interesa pruaju priliku da se svi oni izraze i politiki oblikuju u vidu razliitih partija,
politikih grupacija i pokreta. Prisustvo razliitih oblika i nivoa drutvenog konflikta produkuje mnotvo partija i ini politiki sistem i ukupnu drutvenu organizaciju nestabilnom. Odsustvo veih drutvenih sukoba ima za posledicu razvijanje dvopartijskog sistema ili uskog (manji broj partija) pluralistikog sistema.
Koja e biti vrsta politikog sistema zavisi i od politike kulture i tradicije,
sklonosti ka toleranciji, saradnji i mirnom reavanju drutvenih sukoba, ili nastojanju da se sve reava kroz brojne konflikte, odsustvom dijaloga, nepotovanjem
drugih subjekata i slino. Pored toga, odluujui uticaj na razvijanje partijskog
sistema ima i nivo ekonomske razvijenosti, regionalni poloaj, nivo opte kulture.
Stanje posle Drugog svetskog rata pokazuje da je u zemljama koje su se oslobaale
od kolonijalnog poloaja nastajao i viepartijski i jednopartijski sistem. Ako se kolonizator (protektor) sam povlaio (zbog ekonomske neracionalnosti da dri
kolonije), onda se, obino, zadravala politika infrastruktura koju je on razvio,
a koja je bila kopija sistema u metropoli. To je, najee, znailo viepartijski
sistem koji se kasnije modifikovao prema lokalnim karakteristikama. Ako je na
delu bila antikolonijalna borba, pomou militantnih pokreta otpora i kroz revoluciju, onda je rezultat toga bio jednopartijski sistem, a negde i diktatura, koja ukida
sve partije i politike grupacije nastale u ranijem periodu. Jedna partija u tim zemljama nastoji da kontrolie sve drutvene tokove verujui da e na taj nain ostvariti integraciju drutva, bolje koristiti resurse i tako ubrzati razvoj zemlje. U praksi
se, obino, stvari odvijaju suprotno: ekonomsko zaostajanje se nastavlja (zbog
nedostatka liberalnih ekonomskih mera), a razvija se korupcija i diskriminacija.
Svako oslobaanje od tiranije, totalitarizma, militaristikih i faistikih
reima dovodi do nastanka brojnih politikih partija, organizacija i pokreta, koji
nastoje da se priblie centrima moi i uestvuju u raspodeli i usmeravanju te moi.
Ilustrativan je primer panije sredinom sedamdesetih godina XX veka posle smrti
generala Franka i oslobaanja od faizma. U prvim godinama posle tog dogaaja
158
POLITIKE PARTIJE
na politikoj sceni je bilo na stotine politikih, socijalnih, kulturnih i ideolokih
grupa i partija koje su elele da uestvuju u izbornom procesu i parlamentarnom
ivotu. Ali sve se to stialo za nekoliko godina i ostale su tri - etiri partije,
koje su odluujue uticale i utiu na organizaciju i razvoj panskog drutva.
Raspad socijalistikih zemalja je poseban primer nastanka pluralizma posle dueg
vremena vladavine jedne partije (dominacije jedne partije, partije-drave) koja
je uspela da potisne sve konflikte i razlike i stvori situaciju prividnog mira, tolerancije i saradnje u drutvu.
Broj politikih partija zavisi i od karaktera izbornog sistema u pojedinim
zemljama. Ako je re o veinskom izbornom sistemu, onda e on podsticati manji
broj ali veih partija. A ako je u pitanju proporcionalni sistem onda on pomae nastanak veeg broja malih partija (ili njihovo udruivanje u koalicije) koje uspevaju da preu izborni prag i to ih stimulie da dalje rade i ire svoj prostor. Karakter
izbornog sistema moe da utie na broj partija tamo gde je izborni sistem tek u
razvoju i gde nije dolo do vre identifikacije biraa sa partijama pa se male
partije nadaju da e sa svakim novim izborima uspeti da pridobiju vie biraa.
Opozicija predstavlja katalizator politikog, izbornog i partijskog sistema.
Priroda opozicije jeste da se suprotstavlja vladajuoj partiji, da istie alternativna
reenja, da traga za razliitim mogunostima drutvenog razvoja, da daje neophodan dinamizam politikoj kulturi, da utie na politiku socijalizaciju. Opozicija
moe biti parlamentarna i vanparlamentarna. Prva ima mogunosti da u samom
parlamentu uestvuje u donoenju zakona i da kritikuje pojedina reenja i rad
vlade. Vanparlamentarna opozicija ima znatno manje prostora za isticanje svojih
ideja i predlaganje reenja. Ona mora da svojim delovanjem privue medije kako
bi njene ideje, predlozi i stavovi stigli do grana. Vanparlamentarna opozicija
moe da koristi mere pritiska, protesta, raznih oblika graanske neposlunosti
i slino kako bi naterala vladu da ozbiljno shvati njene namere a istovremeno,
privukla panju biraa i simpatizera koji imaju sluha za takve postupke. Partije
mogu da dobrovoljno egzistiraju u opoziciji, neizlaskom na izbore ili istupanjem iz parlamenta, ali najee ostaju u opoziciji zbog nemogunosti da ispune
izborni cenzus i uu u parlament.
Partijski sistemi sa opozicijom donose konkurenciju ideja i stavova i razvijaju politiko trite. Svi subjekti su ukljueni u nastojanju da ostvare to bolje
pozicije, uticaj i znaaj. Trite se razvija izmeu partija, kao i unutar partija,
te izmeu biraa i partija. Kroz politiki marketing politiki subjekti nastoje da
istaknu svoje prednosti. Oni ulau znaajna sredstva u popravljanje imida
partije. Na politikom tritu postoji ponuda i tranja, kao najznaajniji deo partijske aktivnosti. Tu se nude proizvodi, roba (programi, ideje, zakoni, deklaracije,
obeanja), postie se odreena cena (glas biraa, ulazak u parlament), ostvaruje se
politiki profit (mo, ugled, uticaj, broj lanova, simpatizera i biraa). Kao u eko159
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
nomiji, tako se i u razvijenom partijskom sistemu potvruje trina sposobnost,

usponi i padovi, pa i bankrotstva politikih partija ili njihovo irenje.
Izbori su sredinje mesto zapadnih demokratija (Abeles, M. 2001, str.
9), ali, treba dodati, ne samo u zapadnim demokratijama, ve u svim zemljama
i tipovima drutava u svetu. Na izborima se prelamaju, kao kroz prizmu, sve
karakteristike jednog drutva. Pitanje dolaska na vlast (izbori kao tajanstven
proces kojim se jedinka preobraava u javnu linost -M. Abeles), nain i problem
njenog odranja, zaokuplja sve politike partije i ispreplie se sa ostalim segmentima drutvenog ivota. Na izbore utiu razliiti elementi (karakter lokalne
sredine, profesionalne veze, etnike i ideoloke karakteristike) u drutvu, posebno
stepen slobode i demokratije. Isto tako, izbori utiu na odranje ili promenu nekih
drutvenih pravaca i strategija razvoja.
5. Budunost politikih partija

Kada se govori o budunosti politikih partija treba pomenuti da postoje
drave u svetu gde se jo uvek nije javila potreba za organizovanjem partija, niti
isticanjem alternative postojeem obliku vlasti (Saudijska Arabija, Jordan, Nepal).
Obino se kae da su to autokratski reimi vlasti koji nasleuju vlast od svojih
porodinih i dinastikih prethodnika, imaju apsolutni suverenitet i ne ele da ga dele
sa nekim drugim drutvenim subjektom. Dakle, one egzistiraju kao takve vekovima.
Neke su veoma bogate ekonomski i imaju znaajan uticaj u svojoj okolini ili irem
prostoru. Postoje i drave iji su politiki reimi antipartijski opredeljeni. To su
odreeni militaristiki reimi i diktature koje su potisnule raniji politiki pluralizam
i ne dozvoljavaju pojavu bilo kakve alternative svojoj vlasti u drutvu.
Dananji svet, ipak, ne zavisi presudno od pomenutih politikih reima i
prirode njihovog drutvenog ivota. Osnovna tendencija u modernom vremenu
ide ka razvoju demokratije, politikog pluralizam, slobode i tolerancije, a tome bi
trebalo da doprinesu (negde i odmognu) i politike partije.
Koje su dobre strane politikih partija? Utiu na drutvenu dinamiku,
pokreu, mobiliu, pronalaze i artikuliu odreene interese u drutvu. Partije stvaraju odreenu politiku kulturu, utiu na njenu izmenu i daju neka nova obeleja.
Partije daju odgovore na odreene probleme, pitanja i stanje u drutvu. Animiraju
graane da uestvuju u politikom ivotu, ukazuju na mogunost izbora, postojanja ili traenja alternative za svaku pojavu ili stanje u drutvu. Partije predstavljaju odreene drutvene grupe i njihove interese vode ka centrima raspodele moi,
utiu na drutvenu socijalizaciju i ukazuju na potrebu za organizovanjem svih
segmenata drutva.
160
POLITIKE PARTIJE
Slabe strane partija su dominacija partijskog aparata i rukovodstva u unutarpartijskom ivotu (vebe iz birokratije), njihova vezanost za lidere i njihovu
promociju (simulacija monarhistikog sindroma). Partije predstavljaju uske socijalne i druge interese. esto donose na scenu i nameu i one interese koji nisu prioritetni za razvoj drutva ( predstavljaju i retrogradne stavove). Partije manipuliu
odreenim interesima i stavovima i tako pokuavaju da okrenu panju javnog
mnenja u svoju korist. Partije gue samostalnost, drugaije miljenje i stavove,
kreativnost, slobodu, viziju. Na drugoj strani, razvijaju netrpeljivost, poslunost,
nesposobnost, netoleranciju, jednoumlje, automatizam, inerciju i spontanost u delovanju i odluivanju, pristrasnost u odabiru kadrova za politike, dravne i druge
funkcije. Partije su esto izvor i nosilac korupcije i drugih nepoeljnih pojava u
jednoj demokratskoj dravi. Partije ponekad okupljaju i razne marginalne slojeve
i grupe, koje zauzimaju znaajno mesto u njihovoj strukturi i delovanju, utiu na
javno mnenje i u kampanjama i tokom izbora stvaraju utisak da najgori biraju
najgore (vladavina loih i nekompetentnih).
U budunosti partije e imati sve manje prostora da deluju kao ekskluzivni
subjekti politikog sistema i politikog ivota. Njihovo delovanje, uticaj i znaaj
svakako e biti dopunjen delovanjem razliitih drutvenih pokreta, udruenja
graana i graanskih inicijativa, nevladinih organizacija, poznatih strunjaka i
znaajnih linosti koje su se dokazale na planu mira i saradnje meu narodima.
Partije e sve vie morati da dele svoj uticaj, ulogu i znaaj u drutvu sa pomenutim subjektima, kao to e i ti subjekti imati znaajnijeg uticaja na parlamente,
vlade i ukupan imid drutva.

1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
8.
ta su politike partije i kada su nastale?

Navedite snovne elemente koji ine jednu partiju.
Koji su to najvaniji kriteriji prema kojim se vri podela politikih partija?
Od ega zavisi da li e se razvijati jednopartijski ili viepartijski sistem?
Da li je mogu politiki sistem bez partija?
Znaaj opozicije u viepartijskom sistemu.
ta je to politiko trite?
Koje su dobre a koje slabe strane delovanja politikih partija?
161
XII
DRUTVENI POKRETI
1. Osnovne karakteristike
Pojam drutveni pokret je kasno uao u kategorijano-teorijski aparat
sociologije, tek u drugoj polovini XIX veka. Termin pokret se kao konstanta
dodavao razliitim drutvenim pojavama da bi oznaio njihovo stanje, kretanje,
nastajanje, menjanje. Tako se susreu razliite sintagme sa dodatkom rei pokret:
klasni pokret, narodni pokret, verski pokret, pokret masa, istorijski
pokret, kulturni pokret, pokret otpora. Iz ovog pregleda moemo zakljuiti
da se pojam i termin pokret susree u brojnim drutvenim pojavama, procesima
i odnosima, tako da je sasvim logino da se uzme opti naziv za sve pokrete
- drutveni pokret. Tako drutveni pokret dobija svoje znaajno mesto kako u
optoj sociologiji, tako i u sociologiji politike. Interesovanje za drutvene pokrete
u sociologiji znaajnije se ispoljilo izmeu dva svetska rata u Americi (ikaka
kola, Park i Blum) i posebno krajem 60-tih godina XX veka u Evropi. Postoji
vie odreenja drutvenih pokreta (navodimo neke od njih u pregledu koji sledi).
Drutveni pokret u najirem znaenju moemo definisati kao kolektivno nastojanje da
se u drutvu kome pokret pripada izvedu (pospee) ili spree promene.
Tom Botomor
Drutveni pokret je organizovano kolektivno delovanje putem koga se u odreenoj
konkretnoj istorijskoj celini klasni akter bori za drutveno rukovoenje istoricitetom.
Govoriti o drutvenim pokretima znai stvarati sociologiju i odbraniti narode od bogova i vladara.
Alen Turen
Drutveni pokret je kolektivna, javna, dobrovoljna, masovna, manje ili vie spontana akcija ljudi koja izrasta iz nezadovoljenih potreba, izraava odreene sukobe interesa, pokree
reavanje znaajnih drutvenih pitanja i stremi manjim ili veim drutvenim promenama.
Vukain Pavlovi
Botomorova definicija drutvenog pokreta naglaava njegovu kolektivnu

dimenziju i nastojanje da se izvedu promene (mogu biti progresivne, ali i regresivne) ili spree promene (konzervativan pokret, ali i zatita od reakcionarnih
delovanja). Turen naglaava klasni, socijalni karakter drutvenih pokreta i istie
162
DRUTVENI POKRETI
znaaj koji istraivanje drutvenih pokreta ima za sociologiju. Odreenje koje
daje Vukain Pavlovi spada u najpotpunije shvatanje prirode i znaaja drutvenih
pokreta koje se moe sresti u savremenoj literaturi.
Ako se usmerimo na karakteristike drutvenih pokreta na koje nas upuuju
prethodna odreenja onda moemo paljivom analizom izvui najvanije.
Drutveni pokreti su kolektivna akcija ljudi, graana koji imaju neki cilj. Pokreti
su dobrovoljni i otvoreni, u njih se ne upisuje niti se iz njih neko iskljuuje. Oni
su otvoreni za sve koji imaju istu i slinu percepciju drutvenih dogaaja i stanja.
Pokreti su masovne akcije graana, usmereni su ka nekoj promeni okotalog,
neracionalnog ili opasnog stanja i poretka. Isto tako, oni su usmereni i ka tome
da zaustave neku promenu koja ide da pogora postojee stanje ili da vrati neto
korak unazad. Drutveni pokreti su uvek izraz i pokazatelj postojanja otvorenog drutvenog konflikta. Oni se okupljaju oko nekog jasno izraenog i vidljivog
interesa , koji je nastao iz nezadovoljene kolektivne, drutvene potrebe. Pokreti
pokazuju sklonost ka punom javnom delovanju, javnost ima uvida u sve razloge
nastanka i delovanja pokreta. Oni se slue nenasilnim metodama u svom delovanju i akcijama (okupljanja na trgovima i drugim mestima gde se javio problem).
Drutveni pokreti pokazuju spontanost u akcijama i nastanku, difuzni su po strukturi i elastini u konstituisanju i delovanju.
Vidimo da je nastanak drutvenih pokreta veoma znaajan za ovekovu
aktivnost, to je izraz svesti o mogunostima i potrebi da se pokrene i uestvuje u
razliitim akcijama i vrstama delovanja u drutvu. Da bi istakao znaaj drutvenih
pokreta, Alen Turen iznosi tezu da svakoj etapi razvoja modernog drutva odgovara odreeni tip drutvenog pokreta. Tako trgovakom drutvu odgovara graanski
pokret za prava i slobode. Industrijskom drutvu - radniki pokret; postindustrijskom drutvu odgovaraju novi drutveni pokreti.
Posebno je zanimljivo pratiti ta je to uslovilo naglu i iroku pojavu
drutvenih pokreta ezdesetih i sedamdesetih godina XX veka u Evropi i Americi.
Prvo se uoava tenja ponovnog spajanja javne i privatne sfere drutva (u
socijalistikim drutvima to je bilo u potpunosti izvedeno). Zatim, konzervativna
kultura i tradicionalni sistem vrednosti dovode do apatije i gubljenja smisla ivota
i delovanja, posebno u industrijskom drutvu. Pojedinac se osea bespomoan i
izgubljen u mrei institucija vlasti i drave. Poinje kriza porodice, braka, linog
i kolektivnog identiteta, poveava se otuenost u svakodnevnom ivotu, ovek
biva sveden na potroako bie (homo conzuments). Troiti i samo troiti da bi
se vie proizvodilo i da bi industrijska logika dobila vie prostora i ovladala svim
ovekovim ulima.
U takvoj situaciji vapaj za malo utopije i slobode sasvim je bio razumljiv. Poinje potraga za utopijom, pokret i utopija se susreu (bez utopije nema
pokreta - Agne Heler) i nova potreba se javlja - potreba za promenom postojeeg
163
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
stanja. Senzibilitet intelektualaca prvi reaguje i poinju kritike civilizacije koja je

porobila oveka (konzervativizam proet industrijskom potroakom logikom na
Zapadu i marksizam na Istoku). Vode se rasprave meu teoretiarima, piscima
i knjievnicima o tome da li je doao kraj ideologije, o utopiji slobode i
utopiji poretka. Javlja se intelektualno-kritiki pokret nazvan nova levica,
koji kritikuje marksizam i socijalizam i sve teorije i stavove koji oveka svode na
jednostrano, parcijalno bie. Trai se mogunost da se ovek oslobodi svih stega
koje su mu nametnute i da ponovo zadobije svoju celovitost kroz slobodu i samostalnost. Ova intelektualna aktivnost je pripremila nove drutvene pokrete koji su
snano i buno zakoraili na svetsku scenu.
2. Klasifikacija drutvenih pokreta
Postoji dosta kriterija na osnovu kojih se moe vriti razvrstavanje i deoba

drutvenih pokreta. Ovde e se izdvojiti etiri kriterija i na osnovu nih razvrstati
drutveni pokreti u etiri velike grupe.
Prema sadraju njihovog delovanja, pokreti se mogu podeliti na emancipatorske (oni koji tee oslobaanju oveka, proirivanju prava i sloboda) i neemancipatorske (oni koji porobljavaju i sputavaju ovekovu slobodu).
Ako za kriterijum uzmemo odnos prema drutvenim promenama, onda
pokrete moemo podeliti na revolucionarne (zastupaju nagle, radikalne promene,
drutvene konflikte, potiskivanje drugog subjekta); reformistike (trae postepene
promene i otklanjanje uzroka koji produkuju negativne pojave, stalno popravljanje stanja, modernizaciju, saradnju, odgovornost); konzervativne (ele da zadre
postojee stanje, status quo, sumnjiavi su prema inovacijama, promenama, napretku) retrogradne ( ele da vrate na ranije stanje, svojim akcijama razaraju
drutveno tkivo, izazivaju konflikte, nesigurnost, strah i netoleranciju).
Prema osnovnom nosiocu, subjektu pokreta, moemo ih podeliti na socijalno-klasne, politike, etnike, nacionalne, rasne, kulturne, verske, generacijske,
polne. Svi ovi, kao i prethodni pokreti, mogu imati i svoju teritorijalnu podelu na
lokalne, regionalne i internacionalne (svetske).
Najzad, prema aktuelnosti delovanja i aktuelnosti pitanja koja pokreu,
pokrete moemo klasifikovati na dve velike grupe: klasini pokreti (radniki
pokreti, sindikati, pokreti otpora, nacionalnooslobodilaki); i novi drutveni
pokreti (pojavili se od 60-tih godina XX veka), za koje se u poetku koristio izraz
alternativni drutveni pokreti.
164
DRUTVENI POKRETI
3. Vrste novih drutvenih pokreta

Novi drutveni pokreti su nastali iz iroke graanske inicijative i spontanih akcija tokom 60-tih godina XX veka u SAD i Zapadnoj Evropi usmerenih
na promenu tradicionalnih i konzervativnih vrednosti i zatvorenog, socijalistikog
drutva na Istoku. Ovde moemo postaviti pitanje: ta to novo (sa sociolokog
stanovita) donose novi drutveni pokreti?
Prva novina odnosi se na usmerenost njihovih aktivnosti. Nisu usmereni
ka direktnom osvajanju vlasti i uestvovanju u izborima. Oni se okreu prema
drutvenim problemima, drutvu i pojedincu, odnosno poloaju modernog oveka
u iskuenjima koje mu donosi, pre svega, ubrzani tehnoloki razvoj. Ovi pokreti
nemaju politike programe, ve se okupljaju oko jednog pitanja (ili grupe povezanih pitanja) i najee traju dok traje i taj drutveni problem ili pojava. Novi
drutveni pokreti pokazuju odlunost da ostanu autonomni u odnosu na politike
partije i druge politike organizacije i institucije (izuzetak je recimo bio pokret
zelenih koji je u nekim zemljama Evrope transformisan u ekoloku partiju).
Oni pokazuju rezervisanost prema institucijama, zanemaruju socijalne, ideoloke,
rasne i kulturne razliitosti u svojim redovima (ako je re o emancipatorskim
pokretima). Emancipatorski usmereni novi drutveni pokreti izbegavaju nasilno
delovanje, razvijaju nove metode i forme delovanja - ulice, trgovi, pasivni otpor,
lini primer, graanska neposlunost, novi jezik, medijska atraktivnost, nova
politika kultura i kultura akcije i komunikacije.
Postoji irok spektar novih drutvenih pokreta. Prvo su se pojavili tokom
60-tih godina XX veka kontrakulturni pokreti (hipi, rok, pop, bit, pank, andergraund kultura). Studentski pokret je krajem 60-tih godina najavio dolazak novih
drutvenih pokreta i ozbiljnost njihovih zahteva i akcija. Njegova aktivnost se
lanano irila i na socijalistike i nerazvijene zemlje. Danas je taj pokret samo
povremeno aktivan u nekim zemljama sa nedemokratskim politikim reimom
Feministiki pokret. Ovaj pokret u irem teorijskom poimanju predstavlja
stari drutveni pokret koji se vekovima bori za emancipaciju ena, za njihova
politika, socijalna i kulturna prava. Meutim, krajem 60-tih godina XX veka
nastao je neofeministiki pokret koji je pored kritike drutva, kritikovao i sam
klasini feministiki pokret. Ovaj pokret je u poetku bio dosta snaan, borio se
za emancipaciju ena od dominacije mukog sveta i zahtevao pristup ena svim
oblastima drutvenog ivota (od ekonomije do kulture) a ukljuivao se u akcije
i drugih pokreta. Danas feministiki pokret deluje vie u medijima, ukazuje na
problem nasilja nad enama i na razne oblike zloupotrebe ena u drutvu.
Mirovni pokret je svoju aktivnost zapoeo protiv rata u Vijetnamu, hladnoratovske logike i psihologije, zatim je nastavio borbu za smanjenje naoruanja
165
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
i drugih vojnih intervencija po svetu. Posebno se istakao u protestu protiv irenja

vojnih baza i razmetanja nuklearnih raketa na granici Zapadne i Istone Evrope.
Mirovni pokret je i danas aktivan u podrujima gde se vode ratni sukobi, ali nema
vie takvu masovnost i odlunost kako je to bilo dvadesetak godina ranije. Danas
vie deluje u vidu upuivanja apela kojima pokuava da probudi savest odgovornih za ratove i ekspanziju naoruanja. Pojava terorizma u tako zastraujuim
razmerama mogla bi dodati nove dimenzije aktivnosti mirovnog pokreta i podstai
njegovu veu prisutnost u svetu.
Antinuklearni pokret je u poetku bio povezan sa mirovnim pokretom i isticao opasnosti koje prete od nagomilavanja nuklearnog naoruanja
imajui u svesti razarajue i za ljudski rod degradirajue posledice iz Hiroime.
Antinuklearni pokret je svoju aktivnost proirio i na osporavanje upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe (proizvodnja elektrine energije, pogonsko
gorivo). ernobiljska katastrofa iz 1985. godine pokazala je opravdanost strepnji
i bojazni koje istie antinuklearni pokret. Moe se rei da su drutvene okolnosti i kretanja u savremenom svetu (nestanak hladnog rata, smanjenje nuklearnog
naoruanja, usporavanje izgradnje nuklearnih centrala) potvrdili vrednost akcija
mirovnog pokreta. On danas povremeno protestuje protiv transporta i neadekvatnog skladitenja nuklearnog otpada.
Ekoloki pokret je bio jedan od najsnanijih i najrasprostranjenijih novih
drutvenih pokreta. On je zaista nov pokret jer se ekoloki problem nije postavljao ranije, dok zagaenost i ugroenost ivotne sredine industrijskim razvojem nije
postala sasvim vidljiva. Ekoloki pokret je u svakom pogledu bio mobilizatorski i
podsticajan pokret koji je okupljao pojedince i drutvene grupe razliitog socijalnog,
politikog, etnikog, ideolokog i kulturnog obeleja. Ekoloki pokret je postavio
centralno pitanje ovekove svesne i racionalne aktivnosti: odnos izmeu bezobzirne
trke za profitom i odrivog razvoja, odnosno ukupne sudbine oveka i planete.
Poruka ekolokog pokreta misli globalno, deluj lokalno upuuje na odgovornost
oveka kao svesnog, aktivnog i racionalnog bia u svakodnevnom ivotu.
Pored ovih, najznaajnijih i najveih, postoji i mnotvo drugih, savremenih drutvenih pokreta. Pokret za alternativnu tehnologiju i energiju promovie
potrebu za sve veim ukljuivanjem energije sunca, vetra, vode, morskih talasa,
umesto nuklearne energije, nafte i uglja. Pokret za alternativnu ekonomiju
(odrivu ekonomiju, koja ne ugroava prirodnu okolinu, nije eksploatatorska,
koja je protiv tekog rada, protiv logike potroakog mentaliteta i fetiizma, a za
nove ekonomske komune, zadruge i druge samoodrive ekonomske celine i zajednice). Pokret za autonomiju (lokalnu, regionalnu, kulturnu, etniku). Pokret za
rasnu jednakost i protiv svih vrsta diskriminacije (crnci, Indijanci, Romi, uti,
beli, imigranti). Pokret za ljudska prava i slobode (civilno drutvo, vladavina
prava, ukidanje smrtne kazne, sloboda miljenja i delovanja). Pokret za alterna166
DRUTVENI POKRETI
tivnu medicinu (bioenergija, akupunktura, lekovito bilje, tradicionalna medicina).
Pokret za zdravu hranu (hrana bez pesticida, konzervansa i aditiva, protiv genetski izmenjene hrane, za makrobiotiku).
Pored pokreta sa emancipatorskim sadrajem, danas u svetu postoji i
mnotvo novih pokreta sa regresivnim i retrogradnim sadrajem, porukama i akcijama. To su razne militantne sekte, zatim verski pokreti ( panislamizam, teroristiki
usmereni vahabiti (vehabije), mudahedini, zatim neke ortodoksne i netolerantne
grupe u katolikoj i pravoslavnoj crkvi i slino). U ovu grupu spadaju i razne
okultne i mistine grupe i pokreti koji u kriznim vremenima nastupaju kao vidovnjaci, proroci, izbavitelji, itai sudbine i slino.
Kakva je budunost novih drutvenih pokreta? Pokreti stalno nastaju, dok
se neki raniji gase ili ulaze u fazu mirovanja da bi se ponovo pojavili i oiveli. Kao
to smo ranije istakli, sam njihov karakter, ciljevi i nain delovanja uslovljava da
savremeni drutveni pokreti nisu trajne pojave i organizacije. im prestanu razlozi
zbog kojih je pokret nestao (ili ako nisu uspeli da animiraju javno mnenje u duem
periodu) pokret se osipa ili povlai. Sa razvojem tehnologije i novih sredstava
komunikacije (satelit, Internet), pokreti se sele u virtuelnu sferu drutva. ak
i veoma mali pokreti danas mogu da deluju na globalnom planu. Njihovi ciljevi
i namere, zahvaljujui Internetu, postaju dostupni svima. Oni tako mogu brzo da
okupe istomiljenike, pristalice i simpatizere, da su stalno u kontaktu, a da se ne
pomeraju iz svojih lokalnih sredina. Oni imaju oseaj i satisfakciju da deluju, da
se njihova re i misao iri, da se njihova energija nagomilava, pa kada se postigne
kritina masa oni poinju i praktino da deluju (fiziki da se okupljaju). Primer
tog novog (virtuelno - realnog) delovanja novih pokreta jeste antiglobalistiki
pokret(i) koji u sebi akumulira sve karakteristike do sada pominjane (masovnost,
odlunost, prisustvo raznovrsnih socijalnih, politikih, ideolokih i drugih grupa i
orijentacija, radikalizam, mobilnost). Dakle, drutveni pokreti dodaju i dalje nove
teme za sociologe i istraivae.
1. Kada je pojam drutveni pokret uao u socioloki pojmovno-kategorijalni
aparat?
2. Analiziraj stavove A. Turena i V. Pavlovia o drutvenim pokretima.
3. Kriteriji po kojima se moe izvriti klasifikacija drutvenih pokreta?
4. Koje su osnovne karakteristike novih drutvenih pokreta?
. Vrste novih drutvenih pokreta.
6. Postoje li novi drutveni pokreti u tvojoj sredini?
167
XIII
MO
1. Pojam i osnovno znaenje moi

Mo je jedan od pojmova i rei koje se esto susreu u komunikaciji meu
ljudima, i ima razliito znaenje (implicitno i eksplicitno). Zbog toga neki teoretiari
smatraju da je potrebno uz re mo obavezno koristiti i atribut drutvena. Dakle,
kada se govori o moi misli se, prvenstveno, o drutvenoj moi, moi u drutvu.
Mo je jedna od najznaajnijih pojava u drutvu. Ona pripada krugu pokretaa
drutvenih procesa i gradivnih elemenata drutvenih tvorevina (ugraena u sve elemente drutvene strukture). Borba za mo, njena distribucija, formiranje centara
moi i njihovo delovanje odluujue utiu na karakter drutva, poloaj pojedinca
i drutvenih grupa. Promena moi izaziva promene u drutvu, kao to i nastojanje
da se menja odreeni drutveni poredak podrazumeva promenu moi (pomeranje
centara moi i promenu nosilaca). Mo je usko povezana sa oblicima i karakterom
vlasti. Zbog svega toga mo je znaajna kategorija iz sociolokog pojmovnog i
istraivakog aparata.
Istraivanje moi ima veliki znaaj i za druge drutvene nauke: filozofiju,
istoriju, ekonomiju, psihologiju. Filozofija nastoji da otkrije sutinu moi i njene
korene. Zato govori o moi kao postojanju, energiji, pokretau, uslovu opstanka;
zatim o moi kao prevladavanju, postajanju nadmonim nad drugim, putem sile
kao ekskluzivnog sredstva ili slobodnim i ravnopravnim takmienjem; i moi kao
moguoj realizaciji (talenat, stvaralatvo, sloboda, rad, napredak, humanizam).
Za sociologiju istraivanje i posmatranje moi ima za cilj da se otkrije
kakve posledice mo ostavlja na oveka i drutvo, u konkretnim uslovima i
oblicima manifestacije. Sociologija posmatra tri strane moi: a) mo pojedinca u odnosu na drutvene grupe i zajednicu; b) mo jedne drutvene grupe nad
drugim grupama ili nad celim drutvom; c) nain sticanja, raspodele (distribucije)
i odranja moi.
Mo podrazumeva izglede jednog oveka ili vie ljudi da sprovedu sopstvenu volju
u nekom zajednikom delovanju, ak i uprkos otporu drugih koji u tom delovanju
uestvuju.
Maks Veber
Mo je osnovni pojam u drutvenim naukama u istom smislu u kojem je energija
osnovni pojam u fizici.
Bertran Rasel
168
MO
Mo je sposobnost pojedinca ili grupe da svoje interese nameu drugima. Mo slui
sticanju prihoda; prihod prua mo kontrole nagraivanja drugih.
Don K. Galbrajt
Mo znai stupanj do kojega pojedinci ili skupine mogu nametnuti svoju volju
drugima, sa ili bez pristanka tih drugih.
Mihael Haralambos
Mo se moe odrediti kao sposobnost i nastojanje pojedinca ili grupe

da nametne odreene interese i volju u odgovarajuim uslovima i razliitim instrumentima. U ovom odreenju vidimo da je mo aktivna drutvena injenica
(nastojanje, nametanje), da su joj u osnovi interesi koje treba ostvariti, te da su
potrebni odreeni uslovi i instrumenti kada, gde i kako e se mo ispoljiti.
2. Analiza moi
Ako smo konstatovali da je za sociologiju bitna mo kao drutvena
injenica, onda moemo dalje tvrditi da izvor moi (njeno rodno mesto) lei u
socijalnim odnosima, socijalnom biu (rasporedu socijalnih snaga) odreene
sredine u odreenom istorijskom periodu .
Kratka istorijska etnja moe da nam
da argumente za ovu tvrdnju. U starom veku mo je nastajala na osnovu ratnike
privrede i samog ropskog poloaja. U feudalizmu izvor moi je zemljini posed
(feud). Na njemu se sve zasniva: proizvodnja, organizacija, uprava, odbrana. Oko
njega se bore vlastelin i crkva, a kasnije i nastajua buroazija i monarhija. U
kapitalizmu izvor moi postaje novac, roba, privatno vlasnitvo u industriji, ali
i organizacija i politika. U savremenim uslovima imamo pravu disperziju izvora
moi: novac, znanje, informacije, mediji, trite, upravljanje, politika i slino.
Prema dosadanjem izlaganju moe se konstatovati da postoji mnotvo
oblika moi, manje ili vie prikrivenih (nevidljivih) ili otvorenih (vidljivih). Ako
bi smo eleli izvriti podelu oblika moi onda emo poi od dva osnovna kriterija:
a)nosioci moi i b) oblasti ispoljavanja moi. Prema nosiocima mo se deli na:
mo pojedinca i mo kolektiva. Mo pojedinca - potie od njegovog poloaja,
uloge, bogatstva, obrazovanja, rukovodilakih sposobnosti, umea, fizikog
izgleda, proeta je unutranjim karakteristikama linosti i socijalnim okolnostima.
U istoriji su postojali moni vladari, ratnici, proroci, ideolozi, politiari, naunici.
Mo kolektiva - mo drutvene grupe, zajednice, drave, pojedinanog drutva,
institucija (posebno meunarodnih). Prema oblastima ispoljavanja razlikujemo
ekonomsku, politiku, ideoloku, duhovnu i etiku mo.
169
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Mo kao znaajna drutvena kategorija ima nekoliko obeleja: nametanje

stavova, uverenja, ideja, interesa, normi, pravila (to se postie argumentima ili
silom); simboli ( bogatstvo, standard, status, titule, nagrade, publicitet); hijerarhija kao unutranji princip grupe ili odnos meu grupama (kao i pojedincima);
dejstvo moi na okolinu moe biti u pravcu privlaenja ili odbijanja, neutralisanja
ili podsticanja pojedinaca, grupa, celog drutva.
Bez obzira kako razumemo i doivljavamo mo, ona ima svoje znaajne
funkcije u drutvu. Ovde navodimo nekoliko najkarakteristinijih funkcija moi
koje je ine znaajnom i nezaobilaznom u strukturi i karakteru svake zajednice.
Funkcija odranja - odranje pojedinca u grupi na osnovu poloaja, mesta, uloge,
znaaja, kao i odranje grupe u hijerarhijskom poretku drutva. Funkcija pokretanja i mobilizacije - mo pokree pojedince i grupe na akciju, stvaranje, menjanje,
napredak (ako je progresivna i stvaralaka mo). Integrativna funkcija moi znai
okupljanje u ime nekog interesa i cilja, homogenizaciju grupe i slino. Funkcija
stvaranja - svaka mo ima neki rezultat svog delovanja, neki proizvod (poloaj,
ugled, instituciju). Kontrolna funkcija moi (norme, sila, ideologija, nagrade,
kazne). Emocionalna funkcija (vezanost za mo kao oseaj sigurnosti, utoita;
davanje hrabrosti i snage). Kompenzacijska funkcija podrazumeva da pojedinac
ili grupa sve nedostatke i frustracije nadoknauju sticanjem i raspolaganjem moi
kao spasonosnim instrumentom zatite, alibija ili delovanja.
3. Distribucija moi
Dinamika jednog drutva, odnosi koji se u njemu uspostavljaju, pojave
i procesi koji nastaju, povezani su sa distribucijom moi. Raspodela prihoda,
poloaja, uloga i ugleda posledica je raspodele moi, kao i obrnuto, raspodela
moi posledica je raspodele prihoda i uloga u drutvu. Tu se ostvaruje jedan
kruni tok: mo prihod uticaj kontrola. Najvie to moe uiniti demokratsko, graansko i liberalno drutvo jeste da nastoji pravednije raspodeljivati
mo izmeu pojedinaca i interesnih grupa, udruenja, pokreta, manjih i veih
drutvenih subjekata.
Raspodela drutvene moi povezana je sa centrima moi, kao prostorom
gde se mo koncentrie i postaje autonomna snaga, ima svoj poseban predmet i
cilj akcije i delovanja, odnosno usmeravanja drutvenih subjekata. Gledano po
vertikalnoj, teritorijalnoj hijerarhiji centri moi se proteu od lokalnih, preko
regionalnih, nacionalnih, meunarodnih do globalnih. U svakom od ovih pros
Ovu klasifikaciju funkcija moi preuzimam iz Enciklopedije politike kulture (odrednicu napisao edomir upi), Beograd, 1993.
170
MO
tornih okvira postoje razliiti oblici ispoljavanja moi, posmatrano sa stanovita
pojedinih drutvenih oblasti. Ekonomski centri moi su vezani za multinacionalne
kompanije (posebno u savremenim uslovima megaintegracija), banke, finansijske institucije (MMF, Svetska banka, STO), investicione fondove, osiguravajua
drutva, velike deoniare, znaajne resurse. Ekonomski centri moi privlae i sve
druge oblike moi i utiu znaajno na distribuciju ukupne moi u drutvu. Poslovni
krugovi, politiki i finansijski centri esto su meusobno povezani, njihovi interesi se ukrtaju i stvaraju odreenu mreu moi i uticaja.
Socijalne centre moi i uticaja u drutvu predstavljaju znaajne socijalne
grupe, klase, slojevi, sindikati, trite rada, institucije socijalne zatite, udruenja,
bogati pojedinci, penzioni fondovi. Politiki centri moi izazivaju najvie panje
i usmerenih akcija u drutvu. Oni su esto poluga za preraspodelu ekonomske I
socijalne moi u drutvu, te izvor drutvenih konflikata i kriza. Tu spadaju drava,
partije, politike interesne grupe, pokreti, meunarodne politike institucije i slino.
Vojni krugovi ve odavno predstavljaju znaajne centre moi. Oni obezbeuju
zatitu nekog podruja a pretnju za druga. Vojni budeti su poluge izvlaenja i
preraspodele finansijskih sredstava. Zatim proizvodnja i prodaja naoruanja i
savremene vojne opreme, irenje vojnih saveza i alijansi (NATO) imaju uticaja
na irokom prostoru od lokalnog do globalnog nivoa. Organizacione strukture
(birokratija, upravljake strukture u kompanijama, regionalne i meunarodne organizacije) postaju sve vei i znaajni centri moi u drutvu: postavljaju, pokreu
pojedince i grupe, uspostavljaju hijerarhijski odnos, nadlenost i saradnju. U
savremenim uslovima mediji su znaajni centri moi. Oni prenose i proizvode
dogaaje, promoviu, usmeravaju pojedince i grupe, otvaraju (zatvaraju) prostore
za njihovo delovanje. Informacije u savremenim drutvenim uslovima predstavljaju posebnu mo. Tu svakako treba dodati i mo koju poseduje znanje (instituti,
istraivaki centri, univerziteti).
Danas se uoavaju i sasvim novi centri moi. Oni ire strah i nesigurnost, ukazuju da se nalazimo u rizinom drutvu. To su, pre svega, terorizam sa
svojim razarajuim i zastraujuim akcijama i porukama, zatim primitivizam,
razbojnitvo, kriminal, andergraund trgovina (siva ekonomija, belo roblje), nasilje,
secesionistiki i dezintegracioni pokreti, zagaivai ivotne sredine i slino.
171
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi

Mo odgovara ljudskoj sposobnosti ne samo delanja, ve delanja u saglasnosti. Mo
nikada nije svojstvo pojedinca; ona pripada grupi i postoji samo onoliko dugo koliko se
grupa dri zajedno. Kada za nekog kaemo da ima mo mi, u stvari, kaemo da ga je
izvesna grupa ovlastila da dela u njeno ime. Onog trenutka kada ta grupa od koje potie
mo isezne, njegova mo takoe nestaje. Kada u svakodnevnom jeziku govorimo o
monom oveku ili o monoj linosti, mi ve u tom trenutku re mo upotrebljavamo metaforino; ono na ta ukazujemo bez metafore jeste snaga.
Snaga nedvosmisleno oznaava neto u jednini, individualni entitet; to je svojstvo inherentno jednom objektu ili jednoj osobi i pripada njihovom karakteru, koje moe sebe da
dokae u odnosu prema drugim stvarima ili osobama, ali je u sutini nezavisno od njih...
Sila, re koju u svakodnevnom govoru esto koristimo kao sinonim za nasilje, pogotovo ako nasilje slui kao sredstvo prinude, trebalo bi da je u terminolokom jeziku
rezervisana za sile prirode ili za silu prilika, odnosno da ukae na energiju koja se
oslobaa fizikim ili socijalnim pokretima.
Autoritet, termin koji se odnosi na pojave koje je najtee definisati, pa se, prema tome,
najee pogreno koristi, moe se pripisati osobama, kao to je lini autoritet, ili moe
biti slubeno ovlatenjeObeleje autoriteta je bespogovorno priznavanje od strane onih
od kojih se oekuje poslunost; nije potrebna; nije potrebna ni prinuda ni nagovaranje.
Hana Arent
Sirovi primordijalizam je u sutini zdravorazumsko gledite, a njegova mo u svetu
je ogromna. Zaogrnuta u jagnjeu kou ona se katkada ukae na akademskoj sceni,
posredno pod imenom sociobiologije
Mo je sposobnost da se za druge odrede ne samo posledice identiteta, nego i sama
njihova nominalna identifikacija
Riard Denkins
Razume se da se, sa stanovita koje povezuje seksualnost i mo, nojgore ponienje za
mukarca sastoji u tome da bude preimenovan u enu. A za to se moemo ovde podsetiti svedoenja onih mukaraca o torturama koje su za njih namerno organizovane
sa ciljem da ih feminizuju naroito putem seksualnog poniavanja, ruganjem njihovoj mukosti, optubama za homoseksualnost itd., ili, jednostavnije, obavezom da se
ponaaju kao ene, to je omoguilo da se otkrije ta znai biti stalno svestan svog tela,
biti uvek izloen ponienju ili podsmehu i pronai utehu u domainskim poslovima ili
u razgovoru sa svojim prijateljima.

Pjer Burdje
Analizirajte pitanje moi: mo trita ,mo informacija, mo simbola, mo masa, mo
porodice, mo vere, mo mitova, mo pokreta, mo igre
172
MO
PITANJA
1. Kako se moe odrediti mo sa sociolokog stanovita?
2. Analizirajte stavove B.Rasela o moi
3. Analizirajte stav H.Arent o moi.
4. Koji su to osnovni izvori i oblici moi?
. Koja su to osnovna obeleja moi?
6. Zdravorazumsko poimanje kao mo?
7. Analizirajte seksualnost kao mo na osnovu napomene P. Burdjea
8. Da li je homoseksualizam osipanje ili sticanje moi?
9. Koje su funkcije moi u drutvu?
10. Kako se vri distribucija moi u drutvu?
173
XIV
PRAVO, LJUDSKA PRAVA I SLOBODE
1. Pravo socioloki aspekt

Ovde nee biti rei o pravu sa normativistikog i pozitivno pravnog, ve sa
sociolokog aspekta. Kada sa tog stanovita govorimo o pravu obino podrazumevamo pod tim obiajno-moralne predstave o neemu to je ispravno, pravilno, saglasno. Ono to se oekuje kao najbolje, tenja da bude najbolje, i oekivanje da
se neko (neto) zatiti, da se ne skrene sa uobiajenog pravca.
Pravo u tom smislu asocira na zakon iza koga uvek stoji neki autoritet,
subjekt, mo. Svaka analiza prava i bavljenje njime podrazumeva raspravu o
odnosu izmeu prirodnog i normativnog prava (pozitivno pravo), da li je normativno pravo obuhvatilo svojom zatitom sve znaajnije elemente koje ovek nosi
sa sobom kao prirodno bie. Na drugoj strani, postavlja se pitanje da li je ostalo
dovoljno prostora (izvan normativne regulacije) za razvoj ovekovih izvornih,
prirodnih prava i ljudskog dostojanstva.
Minimalno odreenje prava podrazumeva da pravo shvatimo kao skup
pravnih normi i pravila u odnosima meu ljudima ije vaenje i efikasnost
obezbeuje drava odreenim mehanizmima prinude. Normativno pravo ima
ulogu da uspostavi odreeni red i obezbedi zatitu svih graana. Ono na taj nain
odrava celinu drutva i normalne tokove drutvene interakcije. Socioloko interesovanje ima nameru da otkrije socijalne nosioce prava i kreatore pravnih
normi, da pokae da iza toga uvek stoje odreeni odnosi moi I vlasti. Zatim, da
izvede zakljuak o uzrono posledinoj vezi izmeu potovanja (ne potovanja)
pravnih normi i ukupnog stanja u drutvu. Na primer, ako se u nekom drutvu
masovno kre pozitivno-pravne, pa i obiajne norme, onda je to signal da je
drutvo u krizi koja moe, dugorono, dovesti do njegove stagnacije ili raspada.
Ako se norme potuju bez vidljive primene sile i autoriteta dravne vlasti, onda
moemo govoriti o zrelosti, prosperitetu i sigurnosti ivota u drutvu
Tu sada dolazimo do pitanja pravne drave i njene mogunosti da obezbedi
najmanje tri stvari: sigurnost, dostojanstvo i privatnost graanina. Pravo podrazumeva i zastupljenost pravde kao moralne dimenzije prava, kao i veiti odnos
izmeu prava i slobode (zadatog, beskrajnog prostranstva ovekove mate, elje,
stremljenja i akcija). Pravo, pravne norme i pravni odnosi podrazumevaju prisustvo
obaveza i odgovornosti svih subjekata u drutvu u ravnotenim relacijama. Samo
tako se moe ostvariti slobodno, demokratsko i ekonomski razvijeno drutvo.
174
2. ta su to ljudska prava?

Odnos vlasti prema oveku veoma je stara tema. Ona se produava na pitanje
odnosa ljudske slobode naspram autoriteta, i konkretizuje u pitanje odnosa sile i prava.
Moe se rei da je cela istorija ljudskog roda, istorija osvajanja prostora slobode kroz
ostvarenje dostojanstva i prava oveka. Interesovanje za slobodu i prava oveka nalazimo u najstarijim spisima kao to je uenje Konfuija iz 6. veka pre nove ere, zatim
u Platonovim i Aristotelovim spisima, kod Eshila (Okovani Prometej), kod Sofokle
(Antigona), kod mislilaca esnaestog i sedamnaestog veka (Hobs, Lok, Monteskje,
Ruso), kod filozofa (Kant, Hegel), kod Marksa, zatim kod pisaca kao to su ekspir,
Servantes, Solenjicin, eslav Milo, Ivo Andri, Mea Selimovi, Salmon Rudi,
ili kao to je fiziar Andrej Saharov, pa potom crnaki biskup i nobelovac Dezmon
Tutu, kao i crnaki borac za ljudska prava Nelson Mandela i mnogi drugi.
Postavlja se pitanje ta su to ljudska prava? To nisu objektivna prava koja
propisuje i svojim autoritetom namee drava ili neka meunarodna institucija
(zajednica), niti su to samo subjektivna prava koja imaju fizika i pravna lica kao
dravljani, odnosno lanovi ili subjekti drave u kojoj se nalaze. Subjektivna prava
propisuje, daje drava, pa moe i da ih izostavi, ukine, ostavi bez prava, obespravi nekoga. Sva ovekova prava ne mogu da se svedu samo na subjektivna prava,
bez obzira koliko drava bila demokratska. Ostaje neto to ovek nosi po prirodi
svog roenja i to se tie sistema vrednosti, linog oseaja i dostojanstva. Ljudska
prava su ona prava koja se ne duguju dravi i njenoj volji, ve ih ljudsko bie ima
samim tim to je ljudsko bie, dakle, nezavisno od drave i bez drave. Ljudska
prava, prema tome, nisu pozitivno pravnog ve moralnog porekla. (Dimitrijevi
V., Paunovi M. 1997, str. 28.). ovek nosi sa sobom neka specifino svoja
prava, koja mu zajednica koju stvara sa drugim ljudima, ne moe oduzeti.
Ljudska prava su iznad konkretne drave, politike zajednice i drutvene
grupe i oni moraju da ih potuju bez obzira na svoje stavove o tome. Zato se moe
rei da su ljudska prava i predmet politike jer se ostvaruju politikim delovanjem i odnose se na dravu. Ta prava poivaju na vrednostima koje se priznaju
svakom oveku bez obzira na njegov ekonomski, socijalni, politiki, etniki,
kulturni i drugi poloaj i status. Drava ima dvostruku ulogu kada su u pitanju
ljudska prava: 1) drava treba da se uzdrava od ugroavanja, sputavanja i krenja
ljudskih prava (sloboda miljenja, govora, okupljanja); 2) drava treba da stvara
uslove u kojima bi se lake mogla ostvariti ljudska prava (uslovi za kolovanje,
dostojan ivotni standard). Ljudska prava se ne mogu svesti samo na graanska
prava (prava koja imaju samo graani jedne drave, dravljani) ve su ona neto
specifino, vezano za svakog pojedinca posebno, bez obzira da li je dravljanin te
drave ili je, recimo, stranac.
175
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Mogue je izvriti optu klasifikaciju ljudskih prava na pet velikih grupa:

graanska prava, politika prava, ekonomska prava, socijalna prava i kulturna
prava. Zatim se mogu podeliti na individualna i kolektivna prava. Ovde treba
dodati da su ljudska prava istorijska kategorija, da se ona stalno razvijaju, jedna
postaju uobiajena, ulaze u demokratske i civilizacijske standarde, postaju normalno ponaanje drave i ljudske zajednice, dok druga nastaju kao nova (pravo
na zdravu ivotnu sredinu, pravo na drugaiju seksualnu orijentaciju).
3. Izvori ljudskih prava i sloboda

U izvore ljudskih prava i sloboda moemo svrstati razliite povelje i
deklaracije kojima se poziva na potovanje slobode i trai vie politikih prava.
Meu prve pisane dokumente takvog karaktera spada Magna carta libertatis
(Velika povelja sloboda) iz 1215. godine, kojom je plemstvo, nakon pobune,
izdejstvovalo izvesne privilegije za sebe od engleskog kralja ograniavajui tako
njegovu vlast. Time je postignuta i opta korist za graane i za civilizacijski napredak uopte. O tome svedoi 39. stav Povelje gde se kae da ...nijedan slobodan
ovek nee biti ubijen ili zatvoren, ili stavljen van zakona ili prognan, ili na bilo
koji nain lien svog poloaja, niti emo mi protiv njega upotrebiti silu ili uputiti
druge da to uine, osim na osnovi zakonite presude njemu jednakih ili prava
zemlje.(Dimitrijevi, Paunovi, 1997, str. 34). I u Zakoniku srpskog cara Duana
mogu se nai tragovi namere da se ogranii monarhova vlast i da se uvedu elementi pravde, kada se kae da sudije treba da sude pravo kako pie u Zakoniku,
a da ne sude po strahu od carstva mi. Meutim, treba istai da su ovakva prava
davana odabranim (plemiima i vlasteli), da je primenjen selektivni princip, to je
bilo jo veoma daleko od sutine potovanja ljudskih prava.
Treba pomenuti Deklaraciju o nezavisnosti trinaest drava Amerike iz
jula 1776. godine, u kojoj se pominje da su ljudi po prirodi jednaki i da su obdareni neotuivim pravima, kao to su ivot, sloboda i srea. Svakako najznaajniji
trenutak u ovom pogledu predstavlja usvajanje Deklaracije prava oveka i
graanina iz 1789. godine u Francuskoj, koja je bila inspiracija ustava mnogih
zemalja, sve do dananjih dana. Tada je jasno proklamovan otpor ugnjetavanju
oveka i spreavanju njegove slobode, i tako postavljen temelj borbi za neotuiva
i prirodna prava oveka u drutvu.
Pored pomenutih deklaracija i povelja, znaajan izvor ljudskih prava predstavljaju i teorijski spisi. Pozitivizam - prava su obezbeena nekim pravnim dokumentom visokog ranga, poput ustava ili meunarodnih ugovora, pravila i obiaja
176

(Dejvid Hjum, Hans Kelsen), znai zavise od volje zakonodavca. Prirodno pravo
(naturalizam) - ono to je prirodno oveku a nije obuhvaeno pozitivnim pravom.
Teorije drutvenog ugovora - ljudi su po prirodi slobodna i suverena bia, ali
su se odrekli dela tih svojih prirodnih prava kako bi formirali zajednicu na bazi
meusobnog ugovora. Oni su zadrali neka prirodna prava i drava treba da im
omogui potovanje tih prava. Tu treba dodati i spise koji su ukljuili prosvetiteljske ideje, ideje liberalizma, socijalutopizma i marksizma.
Totalitarizam XX veka (faizam, staljinizam) prekida i ponitava sve rezultate koje je teorija, pobuna i revolucija postigla na planu razvoja ideje o potovanju
ljudskih prava i sloboda u prethodna tri veka. Posle Drugog svetskog rata poinje
meunarodna pravno-politika borba za ostvarivanje ljudskih i politikih prava i
dostojanstva oveka graanina. Prekretnicu predstavlja Univerzalna deklaracija
o pravima oveka (usvojena u Ujedinjenim nacijama 10.12. 1948.- uzima se kao
meunarodni dan prava oveka) koja je u 30 lanova pobrojala sve osnovne principe i oblasti potrebne za zatitu ovekove slobode i prava. Zavrni dokument
KEBS -a (Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji) iz Helsinkija 1975.
jo jednom podvlai znaaj individualnih prava i prvi put pominje potrebu zatite
kolektivnih prava (etnika prava). Ovim dokumentima je stvoren jedan sasvim
novi okvir koji govori o tome da ljudska prava nisu stvar slobodne volje neke
pojedinane drave ili institucije, ve da je to predmet brige meunarodnih organizacija i meunarodne zajednice. Odgovornost za ljudska prava podie se na vii
nivo (nadnacionalni, nad-dravni) i proiruje na ceo svet.
4. Osnovna ljudska prava i slobode

U drutvu postoje socijalne grupe i pojedinci koji se mogu svrstati u
posebno ugroene kategorije kada su u pitanju ljudska prava i slobode. Siromatvo
koje je prisutno u svim zemljama sveta, posebno u nerazvijenim delovima gde
veina stanovnitva pripada toj kategoriji, samim svojim postojanjem kao pojava
predstavlja uzrok krenja ljudskih prava i sloboda. Siromani ljudi su ve prema
svom stanju i poloaju u drutvu ugroena kategorija. Zatim ljudi koji se nalaze
u podruju ratnih sukoba, lica bez dravljanstva (apatridi), imigranti (ekonomski i politiki), izbeglice, ene (trgovina belim robljem), deca (nasilje), osobe
drugaije seksualne orijentacije.
Osnovna ljudska prava mogu se podeliti u nekoliko grupa. Graanska
prava kao ljudska prava obuhvataju pravo na ivot i fiziki integritet. ivot je
osnovno dobro i temeljna ljudska vrednost i sve ono to ga ugroava utie na
ljudska prava. To je, pre svega, nezakonito i samovoljno liavanje slobode, zabrana
muenja i poniavajuih kazni i postupaka, kao i pitanje smrtne kazne. Pravo na
177
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
status podrazumeva pravo na status linosti izraeno kroz pravnu i poslovnu sposobnost, pravo na dravljanstvo. Pravo na fiziku slobodu podrazumeva zabranu
ropstva i slinih poloaja negiranja slobode (ropstvo zbog duga, prinudni rad),
zabrana nezakonitog i samovoljnog liavanja slobode; sloboda kretanja unutar
drave i u meudravnim relacijama, postupci sa strancima (ekstradicija) i pravo
azila (utoita) za progonjena lica. Pravo na pravnu sigurnost i pravedno postupanje - zabrana retroaktivnog krivinog zakonodavstva, pravo na jednak i slobodan pristup sudu i poteno suenje. Pravo na lino dostojanstvo podrazumeva
potovanje privatnosti (privatni ivot, potovanje stana, privatnost prepiski, zatita
porodice i dece). Pravo na imovinu - koritenje i slobodno raspolaganje imovinom,
mirno uivanje u vlastitoj imovini i pravo na pravinu naknadu za bilo kakav oblik
gubitka imovine prouzrokovan voljom drugih ili potrebama zajednice.
Politika prava su sredinji deo ljudskih prava, neka vrsta transmisije i
kohezivnog elementa u izgradnji sigurne zgrade za zatitu i potovanje ljudskih
prava i sloboda. Ona predstavljaju i taj dinaminii faktor u politikom delovanju
i u drutvu uopte. Sloboda duha poinje sa slobodom duhovnog ivota slobodnim ispoljavanjem ubeenja, sloboda verskog ispoljavanja, sloboda odbijanja
i odustajanja od neega to se protivi ovekovoj savesti, poznata kao prigovor
savesti (najee vezan za odlazak u vojsku); sloboda izraavanja, sloboda misli,
iznoenja ideja, slobodno delovanje i nastupanje u medijima sa kritikim pristupom drutvenim pojavama i odnosima, akademske slobode, autonomija univerziteta i istraivakih institucija. Sloboda spontane ili organizovane komunikacije
sa drugima (mirno okupljanje, udruivanje). Pravo na upravljanje zajednicom
podrazumeva uee u javnim poslovima, aktivno i pasivno birako pravo, ravnopravan pristup javnim slubama. Ekonomska i socijalna prava ukazuju na karakter i stepen razvijenosti drutva, njegove resurse i pretpostavke za stvaranje
uslova za moderan i prosperitetan razvoj. Pravo na rad i prava iz radnog odnosa
stoji u osnovi ovih prava. Ako jedno drutvo ne moe da obezbedi dovoljno posla
za svoje graane, onda tu nastaju temeljni problemi za raspodelu poloaja, uloga
i ugleda u drutvu. Pravo na socijalno obezbeenje, pravo na dostojan ivotni
standard, pravo na najvii standard fizikog i mentalnog zdravlja, posebno zatita
majki i male dece, zatita hendikepiranih i drugih nemonih i starih osoba.
Kulturna prava spadaju u sferu viih prava koja ovek ostvaruje u
jednom drutvu, ali ona govore o ukupnom razvoju i zrelosti tog drutva, drave,
zajednice, drutvene grupe. Pravo na obrazovanje ini temelj ovih prava, jer je
obrazovanje u modernom vremenu uslov i instrument socijalne promocije i uloge
u drutvu. Pravo na uee u kulturnom ivotu znai dostupnost, raspolaganje
i uee u blagodetima kulturnog stvaralatva i naunog napretka, obezbeenje
irih uslova za nauno stvaralatvo, kao i potovanje i zatitu intelektualne svojine
i autorskog prava.
178

Kolektivna prava predstavljaju oblik posebne zatite malih i manjinskih
grupa i drugih zajednica sa posebnim poloajem i statusom u drutvu. Potujui i
titei kolektivna prava, istovremeno, tite se i individualna prava. To su manjinska prava (etnika, verska, kulturna), prava odreenih naroda, zatita kulturnih i
posebnih prava autohtonog stanovnitva u podrujima koja su pod udarom velikih
migracionih (useljenikih) kretanja. Prava solidarnosti - mir i meunarodna bezbednost, pravo na razvoj i autonomiju, pravo na zdravu ivotnu sredinu, pravo na
raspolaganje i upravljanje nacionalnim resursima.
U svim oblicima prethodno pomenutih prava i sloboda treba da postoji i
kategorija odgovornosti; niko ne moe da ima samo prava a da nema obaveze i odgovornosti. Samo u ravnotenom odnosu prava, obaveza i odgovornosti stvaraju
se uslovi za slobodan, autonoman i siguran razvoja oveka, njegovih potencijala
i sposobnosti, zadovoljenja njegovih potreba, interesa i izgradnje sistema vrednosti. Odgovoran pojedinac, odgovorna zajednica, drava, pojedinano drutvo i
globalno drutvo predstavljaju paradigmu budunosti.
5. Uzroci krenja ljudskih prava u savremenim uslovima

Razvoj i obeleja demokratije u jednoj zemlji mere se stepenom potovanja
ljudskih prava i sloboda. Svi meunarodni pravni i politiki akti o ljudskim
pravima posle Drugog svetskog rata imaju cilj da pokau da ljudska prava nisu
unutranja stvar svake pojedinane drave. Ujedinjene nacije deuraju nad
potovanjem ljudskih prava u zemljama njenim lanicama. Posebnu panju tom
problemu posveuju SAD i Evropska unija. Krajem XX veka ljudska prava su
dospela u javnost zahvaljujui nastojanju velikog broja Nevladinih organizacija
(NGO) da prate potovanje tih prava u zemljama koje su potpisale i ratifikovale
meunarodne ugovore o ljudskim pravima, kao i da ukau na stanje ljudskih prava
u zemljama koje o tome ne vode naroitu brigu.
Sa sociolokog aspekta praenja ove pojave potrebno je ukazati na neke
osnovne (temeljne, primarne) uzroke (prauzroke) krenja i zanemarivanja ljudskih
prava i sloboda, a ne samo na njihove pojavne manifestacije. Potrebno je ukazati
na klimu i drutveni milje u kome se neminovno kre ljudska prava ili se njima
ne posveuje nikakva panja u savremenom svetu, posebno u zemljama tranzicije
i nerazvijenim zemljama. Na primer, teko je ostvariti pravo na prigovor savesti u
sredini u kojoj se odlazak u vojsku doivljava kao najvii in patriotizma i sluenja
nacionalnim interesima. Ili, kako ostvariti pravo na slobodu iznoenja miljenja
i ideja u drutvenom miljeu u kome se svako drugaije miljenje od zvaninog
179
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
ideolokog doivljava kao sluenje neprijatelju. Najzad, kako ostvariti pravo na

dostojan ivotni standard u ekonomski nerazvijenoj i korumpiranoj dravi.
Jedan od temeljnih uzroka krenja ljudskih prava u savremenim uslovima jeste pojava homogenizacije drutvenih grupa i zajednica. Svuda gde je homogenizacija prisutna kao izraz neke stvarne ili lane ugroenosti neminovno je
krenje ljudskih prava. Homogenizacija kao pojava okupljanja ljudi oko nekog
pitanja ili problema nosi u sebi poveane emotivne tenzije i frustracije to predstavlja iskuenje za drutvo. Svaka homogenizacija poiva na principima selekcije i podele na one koji pripadaju i na one koji se odbacuju. Ona nosi neminovno
sa sobom manipulaciju, propagandu, nametanje stavova, sumnjienje, negiranje
drugog miljenja i stavova, istie posebne simbole, ideje, esto i iracionalne tenje
i postupke. Postoje razliiti oblici homogenizacije: etnika, nacionalna, verska,
politika, ideoloka, rasna, kulturna, polna, generacijska i td. Ekonomska zavisnost od drave predstavlja uzrok krenja ljudskih prava jer je poznato da ekonomska sigurnost oveka predstavlja najvaniji deo njegove slobodne i autonomne
egzistencije u zajednici. Zbog toga je ekonomska nezavisnost pojedinaca i grupa
od drave preduslov njihove ukupne slobode. Tamo gde drava na razne naine
sputava liberalnu ekonomiju stvara se nepovoljna klima za razvoj demokratije i
pluralizma u drutvu.
U drutvima gde nije cenjen i posebno vrednovan intelektualni rad, gde je
ak sumnjien i izloen politikoj kritici, intelektualci i duhovni ljudi su potisnuti
na margine drutvenog ivota. Tu se razvija antiintelektualizam praen osvetnikim
reakcijama neobrazovanih i neprosveenih masa, to moe da pripremi neku vrstu
intelektualnog ostrakizma. Vlast esto koristi kategoriju neprijatelj da bi homogenizovala graane oko svojih nastojanja da provede neku politiku i taktiku
zamisao. Proizvodnja neprijatelja, kako unutranjih tako i spoljanjih, slui da
bi se graani drali u stalnom strahu i povienoj emotivnoj tenziji pogodnoj da
se sa njima manipulie zbog postizanja kratkoronih politikih ciljeva. U savremenim uslovima demokratija je postala neka vrsta none more kako za vlast
tako i za graane. Vlast pokuava da dresurom javnog mnenja (N. omski,
1999.) amortizuje prevelike zahteve graana, a ovi poveanim stvaranjem
pokreta, udruenja i akcija da nau puteve i instrumente opstanka u demokratskom procesu. U raspravama o demokratiji i civilnom drutvu obino se govori
o potrebi postojanja podrke veine i prihvatanja neega od strane veine. To je
sutina procedure koju podrazumeva demokratija. Za sociologe je vano postaviti
obrnuto pitanje: ta se zbiva unutar same manjine, proniknuti u strukturu, odnose
i ponaanje manjine. To je mogue ako se imaju u vidu manjinske grupe (etnike,
verske, kulturne, politike). Voe manjinskih grupa nastoje da homogenizuju
grupu, da je odre u stanju stalne tenzije prema veinskim grupama, da skrenu
panju javnog mnenja. Manjinske grupe nastoje da izvuku koristi i privilegije iz
180

svog poloaja, esto ulaze u konfliktne situacije i izazivaju odreene kratkorone
tetne posledice po sebe, a nekada i po celu zajednicu. ta je sa onima iz takvih
manjinskih grupa koji to ne podravaju ili ne mogu da izdre psiholoki pritisak
manjinskog imida? Oni trpe posledice dvostrukog manjinskog poloaja: prema
ukupnoj veini i prema veini u svojoj manjini. Moe se rei da tako nastaje stanje
neke vrste diktature manjinske grupe, kako prema ukupnoj zajednici, tako i prema
lanovima svoje grupe. Tu se stvara veliki prostor za krenje ljudskih prava.

1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
8.
9.
Kako se posmatra pravo sa sociolokog aspekta?

ta su to ljudska prava?
Koji su istorijski izvori ljudskih prava?
ta spada u graanska ljudska prava?
ta je to prigovor savesti kao politiko ljudsko pravo?
Koja su to ekonomska i socijalna ljudska prava?
ta su to kolektivna ljudska prava?
Uzroci krenja ljudskih prava u savremenim uslovima?
Analizirajte stanje ljudskih prava u vaoj sredini.
181
XV
D E M O K RAT I JA
1. Pojam i osnovna obeleja

Skoro da nema, u savremenim uslovima, pojma koji je toliko teorijski
objanjavan i politiki praktikovan, a da je ostao nejasan i nedoreen kao to je to
sluaj sa pojmom i terminom demokratija. Sam pojam potie od grke rei demos
(narod) i kratos (vlast, kratein - vladati). Osnovno odreenje i znaenje je vladavina naroda. Re je prvi upotrebio grki istoriar Herodot. U to vreme demos su
sainjavali graani polisa, malog grada, neka vrsta komune. Postoje neki izvori
koji ukazuju da je za Aristotela demos oznaavao siromane. Antiki grad-drava
(grad-republika), kao izvor i inspiracija kasnijim (pa ak i u savremenim) raspravama o demokratiji imao je znaajnih nedostataka. Pre svega, status graanina
nisu imale ene, stranci i veina robova. Ovakvo, na prvi pogled jednostavno,
odreenje demokratije krije u sebi mnoge teorijske i empirijske zamke i prepreke.
Ako poemo od pojma narod, pitamo se ko sainjava narod, da li su to svi lanovi
jedne zajednice (u antiko vreme to su bili samo slobodni graani, ne i robovi),
da li je to veina (po kom kriterijumu), da li je to nia klasa, socijalna grupa,
ili je to prosena organska celina drutva, da li je to neka masa (nestrukturisana
i nedefinisana)? Ako pogledamo drugi lan u klasinom poimanju demokratije,
pojam vladavina, onda se pitamo kako se formira veina, da li vlada veina, da
li se ona nametnula ili je slobodnom voljom i procedurom dolo do formiranja
veine, kakav je poloaj manjine? U pojmu vladavina naroda uoavamo, na prvi
pogled, jednu kontradiktornost: kako to da narod vlada nad narodom (nad samim
sobom), odnosno nad kim to narod vlada? Dalje se postavlja pitanje predstavljanja i zastupanja (ako je jasno da ceo narod ne moe zauzeti pozicije vlasti),
naina biranja predstavnika, kao i legitimnosti izabranih. Jo jedna dilema, vezana
za demokratiju stoji pred teoretiarima i istraivaima: da li se moe govoriti o
demokratiji u jednini ili u mnoini?
U drugoj polovini XX veka u teoriji je postojala podela na zapadnu
demokratiju i komunistiku demokratiju (demokratije). Pored pojma
komunistika koristio se i pojam (termin) narodna, socijalistika demokratija.
Posebna specifinost bila je samoupravna demokratija. Takoe, o demokratiji
se govori kao idealu (idealnom tipu vlasti i organizacije politike zajednice).
Zatim se govori o politikoj, socijalnoj i ekonomskoj demokratiji, ne kao o aspektima jedne iste pojave i procesa, ve kao o odvojenim i samostalnim tipovima ili
modelima funkcionisanja demokratije.
182
DEMOKRATIJA
Teorija demokratije je jedna (u jednini) podeljena samo diskontinuitetom koji odvaja antiku demokratiju od savremene demokratije, a da je savremena demokratija
sutinski jedna: to je teorija liberalne demokratije.
Zato je demokratija bez kvalifikacija politika demokratija. Razlika izmeu ove i
drugih demokratija je u tome to je politika demokratija iznad njih i uslovljavajua,
a ostale su joj podreene i njome uslovljene. Ako nema velike demokratije, jasno je da
nema ni malih demokratija. To pojanjava zato je demokratija uvek bila koncept koji
se primarno dogaao i teorijski ustanovljavao na nivou politikog sistema.
ovani Sartori
Demokratiju treba posmatrati kao politiki princip u organizaciji drutvenog ivota. To je skup postupaka i procedura koje se primenjuju u
politikom ivotu, u upravljanju zajednikim poslovima znaajnim za ostvarenje interesa pojedinca, drutvene grupe i zajednice. Demokratija nije dostignuti
tip organizacije ivota. Ona se stalno razvija. Demokratija se ne moe uvesti,
propisati, darivati, ali ni spreiti (osim privremeno), zaustaviti, ukinuti. Ona
se dogaa, pojavljuje, izvire. Demokratija postavlja jedno fundamentalno
pitanje u drutvu: kako uskladiti neophodnu kontrolu vlasti sa odgovornostima i obavezama svih uesnika? Na ovo pitanje kroz istoriju su se iskristalisala
dva stava koji se veito nadmeu. Prvi je egalitarizam, kao negacija poverenja
graana u dravu i vlast i kao negacija odgovornosti graana, i drugo, autoritarni reim, kao negacija poverenja u graane, njihove namere i elje, ali i kao
negacija drave i vlasti, kao zajednikog dobra svih graana. Dakle, graani
nikada nisu zadovoljni stepenom i oblicima demokratije, a vlast (ak i autokrate
i diktatori) smatra da je dala i previe demokratije.
Mnogi teoretiari demokratiju shvataju kao poredak pravde i jednakosti
meu ljudima, kao postupak koji priznaje razliitosti u drutvu i doputa stalnu
kritiku pojava, odnosa i postupaka. Demokratija je istovremeno i put i instrument sticanja slobode, pravde i jednakih ansi u drutvu. V. eril i D. Nehru
imaju slino miljenje o demokratiji, kao obliku vladavine koji je dobar zato to je
manje lo od svih drugih oblika koji se povremeno pojavljuju. Postoje i negativna
miljenja koja demokratiju predstavljaju kao postupak koji doputa narodu da
veruje da vlada da bi se moglo njime lake manipulisati od starne elite ili nekog
monog pojedinca. Narod se u tom sluaju poziva kada je potreban da opravda ili
podri postupke elite ili vladara (vlastodrca). Bernard o smatra da demokratija,
kroz izbore od strane nekompetentne veine, promovie korumpiranu manjinu.
Ovi stavovi pokazuju koliko je pojam demokratije sloen, vieslojan, komplikovan, prikriven, nejasan i jo uvek neprecizan i nepotpun, sa teorijskog i empirijskog aspekta.
183
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
2. Osnovne vrednosti demokratije

ta je to u sutini demokratije (njenom biu) to privlai ljude od najstarijih oblika ljudskog udruivanja i formiranja zajednica do danas? To su, pre svega,
neke temeljne vrednosti koje demokratija nosi kao univerzalne poruke i zahteve.
Jedna od njih je jednakost ljudi u drutvu po svim osnovama. Ali demokratija ne
podrazumeva apsolutnu, apriornu jednakost u dohotku, primanjima, raspodeli,
odnosno socijalnu i ekonomsku jednakost, ve jednakost prilika i ansi, koje se
pruaju oveku, graaninu da ostvari svoje potrebe, interese, ambicije, da realizuje svoj intelektualni, obrazovni, radni potencijal i sposobnost. Svi koji uestvuju
zajedno u nekom procesu, postupku, odnosu, projektu treba da imaju jednake
uslove, jednake startne pozicije, a ostalo sve je razliito i zavisi od njihovih sposobnosti i htenja. Naravno, stvaranje jednakih polaznih pozicija je veoma sloen i teak
zadatak za svako drutvo i dravu, i to je vododelnica koja odvaja zrele, napredne i
demokratske drave od onih koje to nisu. Dakle, ne jednakost uopte, ve jednakost
u mogunostima pristupa i uea u drutvu i institucijama drutva.
Individualna i kolektivna sloboda (politika, ekonomska, kulturna) predstavlja sledeu vrednost demokratije koja se neposredno oslanja na prethodnu.
Zahtevi za slobodom (slobodama) kre put demokratiji od najranijih vremena:
slobodan rad, sloboda okupljanja, verovanja, slobodna teritorija, sloboda misli
i izraavanja, sloboda izbora, pravo glasa i drugi oblici sloboda, koji znae
zatitu od samovolje vladalaca i vlasti. Sloboda je povezana sa ostvarenjem
naela autonomije pojedinaca i drutvenih grupa u okviru zajednice, kao uslov
samoodreenja i ostvarenja njihovih interesa i ambicija, a koji su povezani sa
pravilima i normama zajednice. Sloboda i autonomija podrazumevaju vladavinu
prava u drutvu, koja poveava ansu graanima da ostvare pristup svim segmentima drutva i da budu zatieni
Demokratija se javlja kao faktor mobilizacije graana protiv razliitih
oblika totalitarizma i diktature. Ona pokree, podstie graane da se angauju da
prue otpor nedemokratskim reimima i institucijama, od pobune do graanske
neposlunosti, pokazuje da ljudi mogu uticati na promene, da stanja i institucije
nisu veiti, ve su to proizvodi ljudskog delovanja. Demokratija znai mogunost
biranja i predstavljanja graana, razliitih socijalnih politikih i kulturnih grupa
i subjekata. Mogunost izbora je temeljno ljudsko i demokratsko pravo, a istovremeno, uslov i instrument napretka graanina i zajednice. Izbor se odnosi
na sve oblasti drutva i podrazumeva postojanje mnotva alternativa, razliitih
mogunosti i puteva prema kojima se moe opredeliti, izabrati. Mogunost izbora
znai biti graanin u pravom smislu, imati mogunost uestvovanja u poslovima
od javnog interesa.
184
DEMOKRATIJA
Demokratija zasluuje to ime samo ukoliko bi graani imali stvarnu mo da deluju
kao graani; to jest, kada bi mogli da uivaju niz prava koja im omoguavaju demokratsko uee.
Dejvid Held
Demokratija razvija takmiarski duh u svim oblastima drutva. Takmienje

znai otvorene mogunosti za uestvovanje, za iznoenje stavova, miljenja,
predloga, za davanje alternativa. Takmiarski duh vlada kroz kategoriju trita
(koje nije samo ekonomsko) gde se istiu sposobnosti, znanja, umea i rad. Jozef
umpetar (1980) govori o demokratskom metodu kao meri kojom se kroz
takmienje u politikim izborima dobija narodni glas. Takmienje u demokratiji
podrazumeva snagu jaeg argumenta (J.Habermas), slobodu i kulturu dijaloga,
toleranciju, kompromis, izbegavanje nametanja argumenata silom i situacija u
kojima se pokreu sukobi.
Razvoj demokratije podstie stalnu kritiku elita i otuenih centara moi
koji spreavaju drutvenu mobilnost i dvosmernu cirkulaciju ideja, informacija,
znanja i odgovornosti. Pluralizam (ekonomski, politiki, kulturni) predstavlja znaajnu vrednost demokratije jer otvara mogunost ispoljavanja razliitih
potreba, interesa i mogunosti. Vrednost demokratije je i njeno stalno nastojanje
da ukljui elemente ideala i pozitivne utopije kao neto emu se tei, to motivie,
odreuje cilj, predstavlja univerzalni obrazac sa kojim se demokratska praksa
mora stalno porediti. Svi mi manje-vie znamo (to je najlake) kako treba da
izgleda idealna demokratija, ali se malo zna (a to je najtee) o uslovima mogue
demokratije (Sartori,. 2001, str. 92). Upuivanjem na realizam i razum demokratija uspostavlja ravnoteu izmeu idealnog projekta i konkretnih uslova (na
koje upozorava Sartori) u kojima se demokratija razvija.
3. Uslovi za razvoj demokratije

Razvoj demokratije podrazumeva postojanje odreenih uslova u ukupnom
profilu i karakteru drutva. Ekonomski razvijena drutva pogoduju razvoju demokratije jer su zasnovana na potovanju svojine i svojinskog pluralizma, mogu
da obezbede pravo na rad i druga prava izvedena iz rada, mogu da obezbede
razvoj i bogaenje ovekovih potreba. Takva drutva poivaju na trinim vrednostima, obezbeuju nesmetan protok roba, kapitala i ljudi to stvara pretpostavku
za socijalnu mobilnost i poboljanje ivotnog standarda. Ipak, ne moe se izvesti
spontani zakljuak da ekonomski razvijena drutva imaju proporcionalno razvijen
185
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
stepen demokratije. Postoje ekonomski bogata drutva koja nemaju bogat i razvijen demokratski milje i koja zanemaruju demokratske procedure u politikom
i kulturnom ivotu. Ekonomski nerazvijena drutva, skoro u potpunosti su i demokratski nerazvijena, pa ak i sa antidemokratski usmerenom vlasti i dravom.
Istorijsko naslee i iz njega nastala drutvena svest i klima predstavljaju
ograniavajui ili podstiui elemenat za razvoj demokratije. Faze kroz koje su
drutvo i drava proli ostavljaju talog u kolektivnoj svesti i odreuju kolektivni identitet koji pogoduje ( ne pogoduje) razvoju demokratije i prihvatanju novih
uslova i zahteva koje postavlja savremeni civilizacijski tok. Nain na koji je drava
reavala probleme, tekoe i izazove govori o sklonosti da izbegava i spreava
sukobe i krize, da ih kontrolie, ili da ih izaziva i podstie. Na ovo se nadovezuje i odreena politika kultura koja znai prihvatanje (ili ne prihvatanje) novih
vrednosti, toleranciju (netoleranciju), spremnost (nespremnost) da se uestvuje u
odluivanju, u razvoju. Tu je i kultura dijaloga, stepen obrazovanja, vrsta i nain
socijalizacije (porodica, kola, drutvene institucije). Vaan uslov je i da politika
odraava visok stepen zastupljenosti razliitih interesa graana, bez ekstremizma
i ideolokih manipulacija. U osnovne uslove postojanja i razvoja demokratije
spadaju i pravna drava, razvijeno javno mnenje, informisanje i sloboda medija.
Civilno drutvo - pluralizam graanskih organizacija, inicijativa, pokreta i
nevladinih organizacija, sposobnih da se odupru naletu populizma, monolitizma,
militarizma i totalitarizma. Izborni
sistem je pouzdan instrument merenja uslova

za razvoj demokratije. Ako je izgraen kombinacijom najboljih metoda politikog
reprezentovanja graana, praen nezavisnim i slobodnim izborima, uz prisustvo svih vidova kontrole, onda e pruiti mogunost za razvoj demokratije kao
neophodne procedure i potovanja pravila, pravde i zakona u drutvu. Na kraju,
demokratija podrazumeva postojanje ravnotee izmeu prava, obaveza i odgovornosti u svim oblastima drutva. Odgovorno drutvo uslovljava odgovornu
vlast i pokazuje zrelost, otvorenost i lojalnost svih drutvenih subjekata (graana,
drutvenih grupa, institucija).
4. Oblici i sfere demokratije

Prema nainu reprezentovanja interesa graana i karakteru politikih procedura, demokratija se moe podeliti na predstavniku (participativnu) i neposrednu (direktnu) demokratiju. Predstavnika demokratija predstavlja moderni oblik
demokratije u kome graani na neposrednim i slobodnim izborima biraju svoje
predstavnike kojima poveravaju obavljanje poslova od zajednikog interesa za
celu zajednicu. Dobre strane predstavnike demokratije su te to ona moe da obezbedi protok znanja, sposobnosti, strunosti i kompetencija neophodnih za uspeno
186
DEMOKRATIJA
funkcionisanje drave i drugih graanskih institucija. Loe strane predstavnike
demokratije su mogunost stvaranja elita, monopolski poloaj pojedinih socijalnih, ekonomskih i drugih grupa, razvoj birokratskih struktura koje zatvaraju iri
pristup i uticaj na dravne institucije, kao i mogunost manipulisanja interesima i
potrebama graana.
Neposredna (direktna) demokratija se obino vee za male zajednice i
drutvene grupe u kojima veina lanova moe da direktno izrazi svoje potrebe,
interese i oekivanja i tako neposredno uestvuje u konstituisanju oblika vlasti.
Najznaajniji instrument neposredne demokratije jeste referendum ili neki drugi
oblik plebiscitarnog izjanjavanja graana. U teoriji se smatra da je taj oblik
najblii izvornom znaenju i istorijskom uzoru, koji se vezuje za demokratiju u
antiko doba. Neposredna demokratija je mogua u teritorijalnim zajednicama
koje broje nekoliko stotina graana ili u radnim i profesionalnim grupama koje
broje nekoliko desetina lanova. Samoupravljanje je predstavljalo pokuaj razvoja
koncepta neposredne demokratije na nivou celog drutva. Taj eksperiment je imao
loe rezultate, posebno u ekonomskoj sferi drutva.
Prema sadraju i osnovnim karakteristikama demokratskog procesa,
mogue je izdvojiti dva oblika demokratije: socijalna demokratija i liberalna
demokratija. Socijalna (ekonomska) demokratija naglaava (prenaglaava) ekonomske i socijalne inioce (uplitanje drave u ekonomiju, visoki porezi i socijalna davanja), a politike inioce stavlja u slubu ekonomskih i socijalnih.
Liberalna demokratija posveuje vie panje politikim procedurama i nastojanju
da se ogranii dravna vlast , a ekonomsku sferu preputa slobodnom delovanju
trinih mehanizama i zakona, smatrajui trite neutralnim iniocem koji e
najbolje reiti sve ekonomske i socijalne probleme i pitanja bez nepotrebnog uplitanja drave.
Demokratija, kao procedura, postupak i dogaanje podrazumeva dve odvojene, ali uslovljene sfere: sferu dravnih institucija i sferu graanskog (civilnog)
drutva. Sfera drave treba da manifestuje princip slobode i zatite, ugraen u
ustav, povelje i zakone. Struktura parlamenta i predstavnikih tela treba da obuhvata i odraava sve kategorije drutva (socijalne, etnike, rasne, polne, generacijske). Treba da postoji razvijen i civilno kontrolisan mehanizam zatite (spoljanje
i unutranje) graana, zatim nezavisno i kompetentno sudstvo, te odgovorna i

Postoje brojne teorije koje se posebno bave oblicima i modelima razvoja i funkcionisanja
demokratije kroz istoriju. Tako Dejvid Held (1990) pominje devet modela demokratije svrstanih u
dve grupe. Prva grupa su klasini modeli demokratije (atinska, protektivna, razvojna i neposredna), a druga grupa obuhvata kompetetivni elitizam, pluralistika demokratija, pravna demokratija,
participativna i savremena (kombinovana) demokratija. Sam D. Held kasnije (vidi 1997) pominje
tri velike grupe modela demokratije: atinska i republikanska vladavina, liberalno -predstavnika i
jednopartijska demokratija.
187
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
struna vlada. Sfera graanskog (civilnog) drutva obuhvata informisanje, kulturne

institucije, institucije drutvene zatite, pomoi i solidarnosti, potroake grupe,
privatnu svojinu, dostupno obrazovanje, slobodne medije, pokrete i graanske
inicijative, jednakost ansi, stvaralake potrebe i kreativnost.
5. Demokratija u savremenim uslovima

Krajem dvadesetog i poetkom dvadesetprvog stolea dolazi do znaajnih
izmena u karakteru, sadraju i manifestovanju demokratije kao univerzalnog
principa organizacije drutvenog ivota. Dolo je do oigledne pobede liberalne (zapadne) demokratije nad socijalistikom (narodnom, komunistikom,
istonom) demokratijom. Ono to se podrazumevalo pod socijalistikom
(komunistikom, narodnom) demokratijom jednostavno je nestalo sa svetske
drutvene scene, ostavljajui nered, haos i povampirenje svih atavizama prolosti.
U takvoj situaciji istraivai, posmatrai i teoretiari proglasili su pobedu
liberalne demokratije. Pojam liberalna demokratija upotrebljav(a)o se da bi se
istakla razlika izmeu zapadne i istone demokratije, kao i izmeu socijaldemokratskog i liberalnog koncepta razvoja drave i drutva. Ovde je potrebno neto
ire objasniti odnos liberalizma i demokratije.
Liberalna drava se pojavila kao otpor i protivtea apsolutistikoj monarhiji i stvorila odreeni prostor za razvoj demokratije. liberalna drava se pojavljuje
kao drava koja je ograniena zakonom i koja se zasniva na vladavini prava, a ne
na vladavini pojedinca (monarhija) ili grupe (tiranija). Liberalizam je podstakao
razvoj demokratije kroz zahtev za podelu vlasti, princip izbornosti i reprezentativnosti, graanski suverenitet, slobode i prava oveka. Bendamin Konstan je
smatrao da liberalizam i demokratija nisu podudarni, ak su i suprotstavljeni. Po
njemu demokratija jo od antikog vremena podrazumeva podelu vlasti meu
graanima date drave, dok liberalizam podrazumeva sigurnost privatne svojine
i slobodu povezanu sa institucijama drave, koje obezbeuju sigurnost privatne
svojine. Naa sloboda mora biti u mirnom uivanju privatne nezavisnosti, kae
Bendamin Kostan u govoru na Kraljevskoj akademiji u Parizu 1818. godine.
Istorijski je bilo situacija kada liberalizam i demokratija nisu tekli uporedo,
ak su se i suprotstavljali. Izmeu njih postoji izvesna napetost, poto je liberalizam usmeren na individualna prava i slobode, ije granice uvek pomera, dok
je demokratija usredsreena da obezbedi usklaenost individualnih i kolektivnih
akcija i odgovornosti (Held, 1997; Sartori, 2001). Ranije smo napomenuli da se
demokratija shvata na dva naina (dve dimenzije): prvo, demokratija kao ideal,
188
DEMOKRATIJA
kao moralna dimenzija, tj. kao vladavina naroda direktno, to nije mogue u praksi
ostvariti, osim retko u vrlo malim zajednicama i posebnim uslovima; drugo, demokratija se shvata kao procedura, pravila igre u politikom ivotu. Ako se demokratija posmatra samo kao ideal o vladavini naroda, onda se ona suprotstavlja
liberalizmu kao doktrini o tritu koje je neutralni regulator odnosa u drutvu,
gde najspremniji i najsposobniji idu dalje a oni drugi zaostaju, idu na marginu
drutva. Meutim, ako se demokratija posmatra u proceduralnom smislu kao okvir
u kome se razvija sloboda, titi svojina i ljudska prava, onda su liberalizam i demokratija bliski, oni se dopunjavaju. Liberalizam je, kako kae Norberto Bobio
(1995) vremenom prihvatio, kao dodatak pravnoj jednakosti, jednakost ansi,
odnosno polaznih pozicija, ali ne i jednakost rezultata. Na drugoj strani demokratija je postala prirodni razvoj liberalizma jer u proceduralnu aktivnost ukljuuje
neophodna pravila ogranienja. Danas su demokratske drave jedino one koje su
nastale iz liberalnih revolucija i jedino u demokratskim dravama su prava oveka
zatiena: svaka autoritarna drava u svetu je istovremeno i antiliberlana i antidemokratska (Bobio, N.. 1990, str.133). Dakle, demokratija je drutveni proces
koji donosi pravila i proceduru uestvovanja u politikom ivotu i organizaciji
drutva, a liberalizam pojava koja reaguje na svako sputavanje, ograniavanje,
zanemarivanje i izostavljanje tih pravila, kao i na stalno uvoenje novih pravila
koja pomau slobodan razvoj oveka (graanina) i proiruju njegova prava.
U savremenim uslovima demokratija se pojavljuje i kao oblik povratka na demokratiju. U onim sredinama gde je demokratija bila potisnuta nastupom militaristikih, vojnih diktatorskih reima i autokratskih tenji (Latinska
Amerika, Azija, Afrika), posle kraha tih reima dolazi do postepenog povratka na
viepartijski i parlamentarni oblik politikog delovanja. Slino je i sa nekim zemljama biveg socijalistikog reima koje su pre socijalistikih revolucija imale
parlamentarnu demokratiju. One se sada vraaju na puteve demokratske procedure, mada se pre moe govoriti o uspostavljanju novih (nepoznatih) odnosa.
Silaskom sa istorijske scene komunistikih i socijalistikih politikih
sistema, izgledalo je da e demokratija izvojevati pobedu i nad ideologijom, pa su
neki autori ponovo aktuelizovali raspravu o kraju ideologije(a) (F. Fukujama,
2002.). Meutim kraj dvadesetog i poetak dvadesetprvog veka donose uspon
konzervativnih, desniarskih, neofaistikih, nacionalistikih ideologija i,
posebno, verske ideologije. Ove ideologije su uspele da potisnu demokratiju i
liberalizam u defanzivu i da ih upozore na svoje prisustvo i mogunost stalne
revitalizacije u pogodnim uslovima.
Demokratija se u savremenom (globalnom) drutvu pokazala kao konstruktivna kritika, kritika koja nudi alternativu zatvorenim drutvima, nedemokratskim reimima i retrogradnim pokretima. Jedan od velikih izazova pred
demokratijom u savremenom drutvu svakako je i nastojanje da se uspostavi
189
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
ravnotea u odnosima izmeu ekonomije i politike. I u razvijenim zemljama

postoji stalna tenja drave i politikih institucija da se nametnu ekonomiji i slobodnom tritu, posebno kada je re o meunarodnim ekonomskim i politikim
odnosima. Problem odnosa ekonomije i politike posebno je znaajan u zemljama
tranzicije i nerazvijenim zemljama. Tamo politika skoro u potpunosti kontrolie
i podreuje ekonomiju i trite uskim i kratkoronim politikim interesima i interesima povlatenih grupa u drutvu.
Pred demokratijom u narednom periodu stoje jo brojni problemi, izazovi
i pitanja: kako izbei situaciju da se demokratija pojavljuje kao tiranija veine;
kako ukloniti utisak da se u nekim drutvima demokratija javlja kao opsednutost
demokratijom (graani trae sve vie demokratije, a vlast smatra da je dala
i previe demokratije); ako se stalno ne razvija i ne ulazi u sve pore drutvenog
ivota, ve ostaje samo na formalnim procedurama i zahtevima, demokratija se
neminovno pretvara u dogmu; kako izbei situaciju u kojoj se demokratija pojavljuje kao sredstvo za manipulaciju i kontrolu masa; kako da demokratija stvori
uslove za slobodno javno mnenje i da obuzda negativne posledice mas-medija
i savremenih sredstava komunikacija, a da razvija vie kulture dijaloga i tolerancije na svim nivoima u drutvu i najzad, kako da demokratija ubrza integrativne
procese u drutvu, uz ravnopravan razvoj lokalnih, regionalnih i globalnih potreba
i interesa modernog oveka (graanina).
190
DEMOKRATIJA
Masovna demokratija u dravama blagostanja zapadnog kova u svakom sluaju stoji
na kraju dvovekovnog razvoja koji je zapoeo sa nacionalnom dravom proisteklom
iz Francuske revolucije. Treba da se prisetimo konstelacije tog poetka ako hoemo da
razumemo zato je socijalna drava danas zapala u nevolje.
da li politike zajednice izgrauju kolektivni identitet s onu stranu granica nacije,
i da li time mogu da ispune legitimacione uslove za jednu postnacionalnu demokratiju.
Ako ova dva pitanja ne mogu da nau afirmativan odgovor, onda evropska savezna
drava nije mogua.
Jirgen Habermas
Teko da se za ideju moderne evropske demokratije moe rei da svoje teorijske i
praktine koreijene duguje antikim Grcima. Po svemu sudei ona se pojavila kao kompromis u borbi izmeu dvije apsolutistike koncepcije drave: svjetovne i boanske.
Rudolf Ajsler
dilema oko demokratije proizilazi iz njenog osnovnog principa odluivanja veine.
Njegova dvosmislenost i kontradiktornost proizilazi iz jednakosti prava i obaveza. Ako
svi uestvuju u vlasti i ako svi odluuju o svim pitanjima, moe li veina raunati da
bude kvalifikovana? Princip veine nosi sa sobom jo ozbiljniju dilemu. Ako veina,
ma to da je kriterij na kome se ona formira, nije kvalifikovana, nee li demokratija
postati diktatura nekvalifikovane veine nad kvalifikovanom manjinom? Ako je diktatura jednog ili nekolicine nad veinom toliko strana, onda je diktatura veine nad
manjinom jo stranija.
Demal Sokolovi
PITANJA
1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
8.
ta podrazumevamo pod pojmom demokratija?

Analiziraj stav . Sartorija o demokratiji.
Kako Bernard o shvata demokratiju?
Koje su to osnovne vrednosti demokratije?
Analiziraj stav D. Helda o demokratiji.
Koji su to neophodni uslovi za razvoj demokratije?
Koje su to osnovne manifestacije demokratije u savremenom drutvu?
Analizirajte Habermasovu tezu o potrebi uvoenja pojma postnacionalna
demokratija?
9. Princip veine kao problem savremene demokratije?
191
XVI
IDEOLOGIJA
1. Osnovno znaenje
Ideologija je skup ideja, verovanja, predstava i vrednosti jedne drutvene
grupe kojom ona nastoji da izrazi svoje interese i da te interese predstavi ili nametne
kao interese cele zajednice, odnosno optedrutvene interese. Ideologija je pogled
na drutvo, svet i stvarnost, kojim neka drutvena grupa nastoji da stvori drugaiju
sliku od one koja je realno mogua i vidljiva obinim ljudima, posmatraima,
a posebno istraivaima i naunicima. Zato se za ideologiju esto kae da je ona
iskrivljena svest, slika stvarnosti, zbivanja i dogaaja u drutvu, koja je okrenuta
na glavu (Camera obscura - mrana komora). Takva predstava o svetu, pojavama i dogaajima stvara se sa namerom da se zamagli pravo stanje stvarnosti,
posebno alternativnih i boljih mogunosti, i ponudi jedino, pravo reenje ili
projekat. Zavisno od uslova, vremena i prostora, ideologija kao jednostrana slika
stvarnosti i iskrivljeni pogled na drutvo nastoji da se nametne neposredno i prikriveno (sve do trenutka dok okupi dovoljno pristalica i sledbenika), ili direktno
i otvoreno.
Za sociologiju je znaajno pitanje, koja je uloga i koje su funkcije ideologije? Ideologija se bori protiv istine, jer je njoj vaniji interes i korist za grupu iji
pogled, svest i oekivanja predstavlja, nego istina koja e potisnuti, minimizirati
i uiniti zanemarivim te interese. Ideologija je uvek klasno, socijalno ili grupno
ograniena, ona je parcijalna, dok je istina svestrana i univerzalna. Ideologija
nastoji da utie na nauku jer nauka daje objektivnu i realnu sliku pojava, odnosa
i snaga u drutvu, dok je ideologija pristrasna. Nauka je racionalna, sa dozom
pozitivne utopije, ideologija je esto iracionalna i sa negativnom utopijom.
Nauka je razvojna, dinamina i nita ne uzima kao jedino i zauvek dato, dok je
ideologija dogmatska i nastoji da prui jednu vrstu znanja, kao neporecivog.
Ideologija ima ulogu da amortizuje i neutralie slobodna, autonomna i
raznovrsna nastojanja pojedinaca i grupa da tragaju za novim mogunostima i
putevima u svim oblastima, od ekonomije do kulture. Ideologija je protiv slobode
i samostalnosti graana. Ona nastoji da graane homogenizuje oko jednog pitanja,
da to pitanje uini presudnim i ivotno vanim za zajednicu. Meutim, obino je
to pitanje ili taj problem izraz vrlo uskih i posebnih interesa neke grupe. Ideologija
nastoji da se graani umrtve (neka vrsta drutvene anestezije), kako bi se
lake naviknuli i prilagodili na stanje i uslove koje im ideologija namee, zahteva
192
IDEOLOGIJA
ili opravdava. To moe da ima dvostruku funkciju: prvo, pojedinci i grupe se
spreavaju da trae promene (ideologija odranja postojeeg), i drugo, graani se
podstiu da slede ideoloke voe u stalnom zahtevu za promenama, kroz pobune
i konflikte (revolucionarna ideologija). Ideologija tako postepeno dobija ulogu
integracije i kontrole graana i grupa, odvaja ih od drugih uticaja i pogleda na
svet i zatvara u jedan ideoloki sistem. Tako amortizovani i opijeni pojedinci i grupe poinju da se emotivno vezuju za ideologiju, spremni su da se za nju
angauju u razliitim akcijama. Tu se postie identifikacija sa svojom ideologijom, ideoloki identitet, koji esto potiskuje ostale identitete i pokazuje vrhunac
jednostranosti ideologije i njenu nameru da manipulie pojedincima i grupama.
2.
etiri velike ideologije
Dvadeseti vek se smatra vekom ideologija. Sve znaajnije ideologije

nastale su, ili se snano razvile, u dvadesetom veku: konzervativizam, korporativizam, komunizam, socijalizam, faizam, nacionalizam, staljinizam i verska
ideologija. Sve one su proizvod zapadne civilizacije (Hantington,S. 1998), jer
se tamo bre razvio proces oslobaanja oveka i stvaranja razliitih podela i interesa, koji su se artikulisali u pojedinim ideologijama. U dvadesetom veku su do
posebno snanog izraaja dole etiri ideologije koje su uspele da se nametnu na
irem, svetskom prostoru, a to su: faizam, komunizam (staljinizam), nacionalizam i verska ideologija. Ove ideologije su pokazale neke svoje specifinosti, ali,
jo vie, i opte karakteristike i slinosti o kojima smo prethodno govorili, kao i
odreenu vitalnost, samoodrivost i istrajnost. Iako su neki autori ve nekoliko
puta proglaavali kraj ideologija ( posebno Danijel Bel i Frensis Fukujama)
ideologije se i dalje odravaju, ak proiruju i jaaju.
Faizam ima svoje korene od kraja devetnaestog veka, ali se potpuno
ispoljio tokom dvadesetog veka u Evropi, posebno izmeu dva svetska rata i
tokom Drugog svetskog rata u Italiji i Nemakoj, kao i u paniji i Portugaliji sve
do sredine sedamdesetih godina XX veka. ta je to bilo znaajno u faistikoj
ideologiji, kojom je ona najpre privukla mase, a kasnije ih silom drala u pokornosti? Poto se pojavio u vreme velike ekonomske krize, faizam je krenuo
sa socijalnom demagogijom o zaustavljanju propadanja srednjih slojeva, jaanju
industrije i stvaranju velikog broja radnih mesta. Dakle, svi ugroeni i nesigurni drutveni slojevi bili su pozvani da nau zatitu u tom ideolokom projektu. Kasnije faizam poinje da homogenizuje drutvene slojeve koje je okupio
plaei ih socijalizmom i borei se protiv graanske demokratije koju optuuje da
193
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
je izazvala ekonomsku krizu. Faizam zaokruuje svoju ideologiju usmeravajui

se na rasno, etniko i kulturno podruje i uvrujui se rigidnim militaristikim
oblikom vlasti, koji eliminie svaki pluralizam i razliitost i poiva na otvorenoj
sili i represiji kako za unutranje tako i za spoljanje protivnike. Faizam postaje
osvajaki, eli da zagospodari to irim prostorom i da se nametne svim socijalnim
i kulturnim slojevima i prostorima. Istina, u nekim sluajevima, on se zadrava u
granicama jedne drave, u elji da poniti rezultate koji su prethodno postigli neki
prosvetiteljski, liberalni ili socijaldemokratski reimi. Danas je faizam kao oblik
vlasti i dominantna ideologija nestao sa evropskog tla. Pojavljuje se jo ponegde
u nerazvijenim zemljama u vidu pueva i vojnih diktatura. Meutim, manifestacije faistike ideologije prisutne su kroz razne pokrete i partije u Evropi. To su
neofaistiki pokreti i partije u Nemakoj, Francuskoj, Italiji, Austriji. Oni danas
mobiliu mase na osnovi antirasne, ksenofobine i antiimigrantske propagande.
Komunizam kao ideologija uspeo je da homogenizuje graane i socijalne
grupe zahtevom za socijalnom jednakosti i pravednom raspodelom bogatstva.
On je bio ideologija potlaenih slojeva, pre svega radnike klase (proletarijata)
kojoj je obeavao emancipaciju od ponienog poloaja i eksploatisanog rada u
kapitalistikim drutvenim odnosima. Zahtevom za ukidanjem privatne svojine i
stavljanjem u ruke radnika vlasnitvo i organizaciju nad (u) fabrikama i drugim
ekonomskim subjektima, komunizam je bio veoma privlaan za mase. To je u
poetku stvarno bila ideologija koja je zahvatila mase, uinila ih zavisnim,
emotivno i socijalno vezanim za sebe i spremnim da se za nju bore. Kasnije se pokazalo (kao u svakoj ideologiji) da je to sve bilo u interesu jedne posebne grupe,
komunistike partije, ili jo ue, njenog rukovodstva, ili najue, njenog voe
(Staljin). Sa raspadom socijalistikih zemalja, njihovim silaskom sa istorijske
pozornice, komunistika ideologija poinje da bledi. Odrava se jo samo u
nekim zemljama (Kuba , Kina, Severna Koreja). Propast komunistike ideologije
potvruje onu tezu da su ideologije, klasno, socijalno uslovljene, i da, kada izgube
svoj iri socijalni oslonac, one padaju, bez obzira na nastojanje uske grupe da
ih, radi vlastite koristi i interesa, zadri to due.
Nacionalizam je ideologija koja poiva na etnikoj zatvorenosti,
iskljuivosti i realizaciji interesa i ciljeva jedne nacije na raun druge ili drugih
nacija. Nacionalna homogenizacija se oslanja na emotivno - psiholoku osnovu
i teoriju krvi i tla, kao elemente koji su duboko ukorenjeni u ovekovo bie.
Zbog toga ideoloka manipulacija ima vie prostora da se poziva na stalne neprijatelje i ugroenost egzistencijalnih interesa, a na kraju sve to u interesu uske
nacionalne elite i nacionalnog voe. Nacionalizam je ideologija koja se danas

ovani Sartori citira stav Martina Malija koji kae: niim nas komunizam nije vie
zaudio nego svojim izlaskom iz istorije.
194
IDEOLOGIJA
sve vie iri, za razliku od prethodne dve. Nacionalistiku ideologiju podstiu i
neka globalna kretanja (ekonomski neravnomeran razvoj, siromatvo, integracije,
gubljenje suvereniteta nacionalnih drava).
Verska ideologija je u velikom usponu. Moda e ona biti ideologija
dvadesetprvog veka. Hrianska ideologija ima svoje korene jo od osamnaestog
veka, mada se moe rei da se ideja formiranja hrianske zajednice u Evropi
pojavila jo u XV veku. U dvadesetom veku ona se ispoljavala kroz aktivnost
demohrianskih partija (posebno u Italiji i Nemakoj). Danas se ta ideologija
vezuje za one elemente katolike crkve (posebno Vatikana) koji izlaze iz okvira
crkvenog rituala i ele da upute optu poruku o stanju u drutvu, svetu i nekim
politikim i demokratskim (nedemokratskim) postupcima i pojavama. Kada se
religija namee ili propagira, ona onda postaje ideologija u pravom smislu. To se
posebno danas vidi na primeru islama, koji je postao borbena ideologija savremenog doba. Islamska ideologija poseduje sve odlike, funkcije i ulogu iste
ideologije: homogenizuje, okuplja, kontrolie, usmerava, orijentie, upuuje,
emotivno vee svoje pristalice. Njeni podanici pokazuju krajnju odanost i
spremnost za potinjavanje i rtvovanje.

1. Pojam i osnovno znaenje ideologije.
2. Odnos ideologije i istine.
3. Koje su najznaajnije ideologije XX veka?
195
XVII
JAVNO MNENJE

Javno mnenje je pojam i termin koji je u novije vreme prisutan u svakodnevnom ivotu. Njime se opisuje, objanjava i tumai svaka reakcija graana
na postupke vlasti ili poruke koje dolaze iz razliitih izvora, od brojnih centara
moi ili sluajnih poiljalaca poruke. Ako poemo za etimolokim korenom, onda
se susreemo sa rei mnjenje, koja potie od glagola mniti, to znai misliti,
razmiljati, smatrati. Ovo bi bilo moda malo vie pesniko tumaenje rei mnenje
ali nam pomae da otkrijemo njen koren. Ako idemo dalje, onda susreemo latinsku re opinio; englesku: opinion; nemaku: meinung, i sve one znae miljenje,
stavove i slino. Za javno mnenje se jo kae da je to glas naroda (vox populi).
U tom smislu ono podrazumeva dozu nejasnoe, neodreenosti, nepreciznosti,
slobodnih uverenja, neto otprilike, uskomeanost i reakciju na odreene poruke
i stavove koji dolaze od vlasti ili nekog drugog poiljaoca. Javno mnenje sadri
sudove (esto spontane, nekritike i nepromiljene), vrednosne stavove, subjektivne predstave o neemu (pojavama, dogaajima, stanju u svojoj sredini ili ire
u drutvu, svetu).
Jo je G.V.F Hegel razmiljao o fenomenu javnog mnenja i utvrdio da
ono pripada sferi razuma, a znanje sferi uma. Za njega je javno mnenje formalna,
subjektivna sloboda pojedinca da izraava sopstvene sudove o optim poslovima.
Hegel insistira na odvajanju mnenja od znanja i nauke, jer su mnenju svojstvene
nepreciznosti, nepouzdanosti, skrivanja, proizvoljnosti, dok nauka upuuje na
neto otvoreno, objektivno, umno i slobodno. Poto je Hegel bio protivnik liberalizma i demokratije, kako kae Ljuba Tadi (1989), onda se moe lake razumeti
njegova nenaklonjenost javnom mnenju kao sredinjem dogaanju u demokratiji
i liberalizmu.
Danas javno mnenje ima veliku drutvenu i politiku mo. Glas naroda
usmerava se prema konzervativizmu, militarizmu, radikalizmu, vlastodrcima
raznih boja i namera i prua otpor, negde otvoreni i slobodni, a negde prikriveni
i tihi (dosetke, humor, satira, ogovaranje). Javno mnenje je instrument emancipacije oveka u savremenim uslovima i otpor svim vrstama tiranije i netolerancije. Ono se sukobljava sa vladajuim ideologijama, sa indoktrinacijom i propagandom. Istina, javno mnenje je esto i samo podlono delovanju raznih ideologija i
indoktrinacija.
196
JAVNO MNENJE
Javno mnenje je polje napetosti izmeu graanskog drutva i drave.
Jirgen Habermas
Pojam javno mnenje uao je u upotrebu u drugoj polovini osamnaestog veka. Smatra se da ga je prvi upotrebio fiziokrata Luj Sebastajan Mersije
da bi oznaio prosveenu javnost, kao izraz delovanja i odnosa graanskog
drutva prema dravi (dravnim poslovima). Javno mnenje potie iz vremena
koje neposredno prethodi Francuskoj buroaskoj revoluciji i zauzima znaajno
mesto u toj revoluciji, kao to je to imalo i u kasnijim revolucijama i tektonskim
pomeranjima u ekonomskom i socijalnom biu drutva (otpor faizmu, ratovi,
nastanak i krah socijalistikih reima). Javnost na taj nain trai puteve i naine
kako da uzme uea i uticaja na voenje javnih poslova. Ako razmiljamo na
tragu Habermasovog poimanja javnog mnenja, moemo konstatovati da se javno
mnenje kree izmeu graanskog drutva kao polja otvorenog, javnog, istinskog, dostupnog i drave kao sfere tajnog, misterioznog, sporog, institucionalno
zatvorenog i ogranienog.
Na osnovu prethodnih napomena moe se izneti jedno odreenje javnog
mnenja kao oblika kolektivnog primanja informacija i kolektivnog pretvaranja tih
informacija u uverenja, stavove, predstave, procene, oblike delovanja i akcije u
vezi sa pitanjima od znaaja za drutveni ivot neke grupe ili zajednice. Ta pitanja
mogu biti ekonomska, politika, socijalna i kulturna.
2. Javno mnenje, javnost i demokratija

Postoji visok stepen nejasnoe i nerazumevanja oko pojmova javno mnenje
i javnost. Ovi termini se ne mogu upotrebljavati u apsolutno sinonimnom obliku,
ako elimo biti precizni i u startu imati naunu zasnovanost oba pojma. Javnost
je ira teorijska i drutvena kategorija, ona ukljuuje sferu kulture, ekonomije,
socijalnih odnosa, politike itd. Javnost je ukupan potencijalni drutveni prostor na
kome se odvija razmena miljenja, delovanje i socijalna interakcija i koji prima
mnotvo poruka sa raznih strana i od razliitih subjekata (poiljalaca, emitenata).
Javno mnenje je jedan deo javnosti (neka vrsta publike), koji je reagovao na neku
poruku, koji se okupio oko neke ideje, misli, akcije, dajui na taj nain povratnu
informaciju onome ko je poslao poruku. Nikada (ili retko kada) ukupna javnost
ne reaguje na neku (svaku) poruku koja dolazi iz nekog centra ili od subjekta
197
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
koji je poslao poruku sa namerom, ili je ona posledica nekog dogaaja koji su
preneli mediji, nezavisno od elje uesnika u tom dogaaju. Nije svima zanimljiva visina kolarine, poveanje penzija, smanjenje stope izvoza robe ili otvaranje
novog aerodroma. Mediji imaju veliku ulogu u formiranju javnog mnenja. Oni su
posrednici i prenosioci poruka, ideja i informacija izmeu javnosti i emitenata
poruke. Mediji esto artikuliu poruke na svoj nain i tako im daju dodatni smisao
i teinu to izaziva posebne reakcije u javnosti.
Kako se formira javno mnenje najbolje je objasnio ovani Sartori (2001,
126), istiui da se to ostvaruje po odreenom redosledu kroz tri modaliteta:
1) kaskadnim silaskom od elite nadole; 2) kljuanjem od baze navie; 3) identifikaciom sa repernim grupama. Kaskadni silazak predstavlja sputanje i irenje
poruka, ideja, miljenja i stavova od elita prema demosu. To sve podsea na
vodopad koji se protee od vrha do dna kroz pet malih jezera. Prvo jezerce je
prostor u kome cirkuliu ideje i stavovi drutvene i ekonomske elite, zatim se to
sputa u drugo jezerce u kome se nalaze ideje politike i vladajue elite, sada se ta
meavina sputa u tree jezerce koje predstavlja mreu masovnih komunikacija
i kadrova za prenos i artikulaciju poruka. Tu se vodopad iri i prenosi dalje na
etvrti kaskadni nivo koji sainjavaju lideri miljenja na lokalnom nivou. To je
nekih 5-10 procenata stanovnitva koje se stvarno i stalno interesuje za politiku,
poruke, informacije, zbivanja. Oni se trude da daju odreena tumaenja, porukama
i informacijama i da ih proslede u svojoj sredini. Tako se stie do petog, poslednjeg jezerca u nizu kaskadnog vodopada, kojim stiu poruke i ideje od elite. Peto
jezerce sainjava denos, odnosno javnost, kao konaan primalac poruke. Sada
nastaje druga faza formiranja javnog mnenja koja se odvija kroz proces povratnih reakcija, od baze prema eliti, neka vrsta feedbacks-a (povratne reakcije),
kroz proces bubbling-up (mehurii koji idu gore) u vidu gunanja, komeanja,
nestrpljenja, reakcija, stavova, akcija i slino. to su mehurii snaniji i brojniji, elita e primiti vie povratnih informacija, a javnost e biti ire obuhvaena
sa idejama i porukama. Najzad, trei model formiranja javnog mnenja tee kroz
postupak identifikacije pojedinaca sa nekom respektabilnom (repernom) grupom,
kao to su porodica, vrnjaci, profesionalna, radna grupa, partija, etnika grupa.
Pojedinac prima informaciju, poruku i zauzima stav onakav kako to ini i njegova
grupa. On svoj stav utapa u stav grupe ili ga uopte nema pre nego to to njegova
reperna grupa uini. Ovaj slikoviti prikaz govori o sloenoj strukturi javnosti i
specifinoj pojavi javnog mnenja, kao formi i nainu reagovanja (ili ne reagovanja) na odreene poruke, ideje, miljenja i stavove u drutvu koje dolaze sa raznih
strana u raznim prostornim i vremenskim uslovima.
Formiranje javnog mnenja i uticanje na njega govore nam o demokratskim
procesima i strukturama u drutvu. Javno mnenje je sutinska i operativna baza
demokratije. Demokratija je procedura i postupak zasnovan na javnom mnenju,
198
JAVNO MNENJE
ili kako Sartori kae, celokupna zgrada demokratije se temelji na javnom
mnenju. Javno mnenje je prostor gde se postie konsenzus kao vana karika u
demokratskim procesima, a izbegavaju se otvoreni konflikti i razne vrste socijalnih i politikih tenzija, ili se reavaju na miran nain. Naravno, podrazumeva se
i obrnuta situacija: javno mnenje se koristi za podsticanje sukoba, ispoljavanje
emocija i frustracija ako to odgovara grupi (eliti) koja alje poruku. Preko javnog
mnenja se ostvaruje kolektivna socijalizacija, praena slobodom miljenja, slobodom izraavanja, pluralizmom interesa, razvojem informisanja, potovanjem
principa kompetentnosti za pojedine oblasti i delatnosti. Javno mnenje je mikrokosmos u kome se odvija takmienje razliitih ekonomskih, politikih, kulturnih
i drugih grupa i subjekata da bi stekli svoje poklonike i potovaoce, zastupnike i
simpatizere i tako proirili svoj uticaj u drutvu.
Javnost i javno mnenje su prostor borbe za ostvarenje razliitih uticaja u
drutvu. Danas su razvijene forme i metodi uticaja na kreiranje, usmeravanje i
formiranje javnog mnenja, kako bi se dobila podrka za svoje stavove. Politika
propaganda i agitacija predstavljaju formu agresivnog nametanja stavova i ideja
u oblikovanju javnosti. To su, kako je govorio Hitler, borbena sredstva u sukobu
sa neprijateljem. Komunisti su imali svoje agitprope (komitete i centre za agitaciju i propagandu) kao vaan oslonac vlasti. U agitaciji i propagandi veoma su
vani vreme i uslovi u kojim se deluje, ali i sposobnosti govornika (teatralnost,
uverljivost u nastupima i iskazima, ponaanje, postupci). Manipulacija javnim
mnenjem i uspostavljanje njegove kontrole sve je ea pojava u savremenim
drutvima, bez obzira na njihovu ekonomsku razvijenost, socijalne, politike i
kulturne uslove. Ta manipulacija i kontrola nekada je otvorena i direktna, ali je
ee posredna i prikrivena.
Kontrola miljenja je vanija za vlasti koje su slobodoumne i narodske, nego za despotske i militaristike drave. Despotska drava moe da kontrolie svoje domae neprijatelje silom, ali kako drava gubi ovo oruje, trae se drugi mehanizmi koji bi
spreili neupuene mase da se upliu u javne poslove, to nije njihov posao.
Noam omski
Treba istai i znaaj reklame, ekonomske propagande i promocije, kao

poluge uticaja na formiranje javnog mnenja i prisustvo u njemu. Ovde je naglasak na ekonomskoj strani - borba za trite i pridobijanje potroaa. Reklama je
stalni trening za potronju, istie Habermas. To je stalno nastojanje da se zadovolje postojee potrebe, ali i da se stvore nove (esto prividne, lane). Reklama
i promocija imaju i psiholoko dejstvo na javno mnenje. One osvajaju ovekovu
psihu, stvaraju kod njega elje, predstave, nagone za imitiranjem, podraavanjem
i poistoveivanjem.
199
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Kljuna funkcija javnog mnenja u drutvu jeste stalna kritika i strujanje

ideja, stavova, miljenja, predstava, akcija. Javno mnenje je korektivni faktor svih
planova, postupaka, programa i nastojanja u drutvu. Zbog toga je veoma vano
praenje i istraivanje javnog mnenja (sondae, upitnici, intervjui). U razvijenim
drutvima postoje instituti (poznat je Galupov institut) i agencije koje se bave
istraivanjem javnog mnenja. Takoe, razvija se i jedna nova nauna i poslovna
disciplina - odnosi s javnou (public relations -PR) koja ima cilj da pobolja
komunikacije preduzea, organizacija, institucija i drugih drutvenih subjekata sa
uim i irim okruenjem.

1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
Kako se odreuje pojam javnog mnenja?

Analiziraj stav J. Habermasa o javnom mnenju
Razlika izmeu javnog mnenja i javnosti
Kako se formira javno mnenje?
Analiziraj razliite nivoe manifestovanja javnog mnenja?
Kakav je znaaj javnog mnenja za razvoj demokratije?
Javno mnenje kao prostor za ostvarenje interesa razliitih subjekata u
drutvu?
8. Uticaj reklame i propagande na javno mnenje?
9. Kako javno mnenje utie na ovekove potrebe?
10. Analizirajte naine istraivanja javnog mnenja i primenite neki od njih
na praktinom primeru
200
XVIII
K U LT U RA
1. Pojam kulture
Kultura je jedna od rei koja se esto koristi u svakodnevnom govoru.
Pod kulturom se podrazumevaju razliiti sadraji. Ona se odnosi na sve oblasti
ovekovog rada, stvaralatva i na ovekov ivot uopte. Tako se govori o tehnikoj
kulturi, o materijalnoj kulturi, o duhovnoj kulturi, o kulturi stanovanja, odevanja,
kulturnom ponaanju, o kulturi rada, o politikoj kulturi, o kulturi naroda i slino.
Dakle, vidimo da se iza rei kultura kriju razliiti pojmovi i sadraji. esto se
re kultura upotrebljava da bi se njome izrazio neki vrednosni stav, u smislu da
je neto bolje od neega drugog, ili da neije ponaanje i delovanje nije u skladu
sa normama civilizovanog sveta ili date sredine. Ovo nam ukazuje na tekoe sa
kojima se susree onaj ko eli da shvati ta stvarno znai pojam kultura i kako se
on moe shvatiti, razumeti i objasniti.
Re kultura potie od latinskog glagola colere, to je prvobitno znailo
obraivati, kriti zemlju. To se dalje nadovezuje na re agrikultura (cultus agri),
to znai negovati, proiavati zemlju i gajiti na njoj. Ciceronov izraz cultura
animi proirio je ovo prvobitno znaenje rei kultura na polje moralnog ivota
ljudi ime je ono ulo u sferu duhovne kulture. Dakle, sada se pojam kultura
odnosi na moralno i duhovno proienje oveka i njegov odgoj. Time ovaj pojam
poinje sticati irinu i mnogostrukost upotrebe i znaenja, koju danas ima.
uveni teoretiar kulture T.S.Eliot (1995) kae da termin kultura ne treba
samo definisati, ve i ilustrovati, gotovo svaki put kada se njime koristimo. To je
nain ivota odreenog naroda. Kultura se sastoji od mnotva razliitih delova
koji nisu prost zbir, ve su meusobno povezani i utiu jedni na druge. T.S. Eliot
kae da se kultura pojedinca ne moe odvojiti od kulture grupe, niti se kultura
grupe moe izdvojiti od kulture celokupnog drutva. Kulturu moramo shvatiti
kao vieznaan pojam koji ukljuuje vie aspekata posmatranja (socioloki,
antropoloki, ekonomski, istorijski, psiholoki).
Kultura nije jednostavan zbir nekoliko aktivnosti, ve nain ivota odreenog naroda
koji zajedno ivi na odreenom mestu. Ta kultura se moe videti u njegovoj umetnosti,
njegovom drutvenom sistemu, njegovim obiajima i navikama, njegovoj religiji.
T.S. Eliot
201
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Kultura je skup promena i tvorevina koje su nastale u prirodi, drutvu i ljudskom

miljenju kao posledica ljudske delatnosti iji je cilj: olakanje odranja, produenja i
napretka ljudske vrste.
Milo Ili
Kultura je u osnovi svakog drutva, ona doprinosi njegovoj vitalnosti, identitetu i razvoju, ne ukljuuje samo duhovnost, ve sve, s izuzetkom biolokih delatnosti. Ona ne obuhvata samo stavove, mentalna stanja i sklonosti, ve i itav milje u kome ljudi stupaju u
meusobne odnose, koji ukljuuje socijalnu strukturu, privredu i politiki sistem.
Dragan Kokovi
Vidimo da kultura obuhvata sve oblasti ovekove delatnosti i ovekovog

ivota uopte. Ovako iroko shvaena kultura obuhvata materijalnu (graevine,
maine, instrumente, odeu) i duhovnu kulturu (umetnost, nauku, muziku, igru
modu, jezik, obrazovanje). Kultura ne ukljuuje samo pojedine pomenute delove,
ve je to i mera napretka i razvoja pojedinog drutva i oveka u tom drutvu.
Kultura se moe shvatiti kao odnos ovek prema prirodi, drutvu i drugom oveku.
Ona je istovremeno individualni i socijalni in.
Dakle, kulturu u najirem smislu moemo shvatiti kao ukupnost svih materijalnih i duhovnih tvorevina ljudskog roda. Ona ukljuuje u sebe rad i ponaanje
(stvaranje i razaranje) svih ovekovih skupina i drutvenih grupa kroz istoriju.
Kultura je istorijska, razvojna i dinamina kategorija. Ona povezuje prolost,
sadanjost i budunost. Kultura ukljuuje svesne, racionalne i kreativne elemente
ovekove delatnosti, ali i nesvesne, iracionalne i destruktivne.
2. Osnovna obeleja kulture

Poto smo prihvatili da je kultura nain ivota, moramo dalje tragati
za osnovnim karakteristikama i sadrajima kulture koji opravdavaju ovu tezu.
Kultura je sastavni deo drutva, a rad je osnovna poluga drutvenog ivota. Prema
tome rad i kultura se nalaze u uzajamnom odnosu. Rad je pretpostavka kulture,
kao to je i kultura proces koji unapreuje (kultivie) rad. Smatra se da je rad
osposobio oveka da od primitivnog ivota i sakupljake privrede postane stvaralac velikih kulturnih i materijalnih dobara. Rad je taj koji razlikuje oveka od
ivotinje. Kultura je nastala iz razliitih oblika ovekovog rada, ali je i sama
uticala na unapreenje, oplemenjivanje i kultivisnje rada.
Odnos kultura - rad produava se dalje na odnos kultura - drutvo.
Prihvatamo miljenje onih teoretiara koji kau da se kultura i drutvo uzajamno
202
KULTURA
proimaju. Isto tako postoji situacija kada kultura prelazi granice jednog drutva
(tako govorimo o zapadnoj kulturi, koja obuhvata najvei deo savremenog sveta,
o antikoj kulturi, iji se uticaj vekovima prostirao na razna drutva). Ali, postoji
i situacija kada u jednom istom drutvu egzistira vie kultura (islamska, katolika,
pravoslavna u zemljama bive Jugoslavije, hindu i islamska u Indiji). Kultura se
najee postavlja u ravnopravan odnos sa drutvom. Kultura i drutvo se ravnomerno razvijaju u onim drutvima koja se nalaze na putu neprestanog razvoja i progresa.
Mnoga drutva se prepoznaju prema karakteristikama i odlikama svojih kultura.
Kao drutvena kategorija, kultura podrazumeva istorijsku dimenziju koja
se prati kroz pojam tradicija (kulturna tradicija ). Kultura podrazumeva istorijski
kontinuitet, raznovrsnost, inovaciju, napredak. Bez poznavanja tradicije i naslanjanja na tradiciju ne bi se mogao ostvariti napredak u kulturi, niti prevladavanje
odreenih kulturnih tradicija i pravaca, jer najznaajniji delovi kulture, pa i kulturni instrumenti (jezik, pismenost, umetnost, narodna predanja, psihologija, karakteri, mentaliteti) uvaju se u tradiciji i odatle koriste u sadanjosti i prosleuju
u budunost ovekovog stvaralatva. Dakle, bez tradicije skoro da se ne moe
govoriti o kulturi, ali treba naglasiti, da ostajanje samo na tradiciji i oslanjanje
samo na nju, moe znaajno da sputa kulturni napredak jednog drutva. Tradiciju
treba posmatrati kao jednu osnovu iz koje se uzimaju oni delovi koji se mogu
dalje razvijati, dograivati, transformisati i unapreivati, a izostavljaju i odbacuju
oni delovi koji su umali, okamenjeni, istroeni i prevazieni. Sama re tradicija
potie od latinske rei tradere, to znai predati dalje. Evolucija i napredak su
procesi koji oplemenjuju tradiciju i upotpunjuju kulturu spreavajui da jedno
drutvo ostane zarobljeno u tradiciji.
U jednom drutvu postoji dominantna kultura (neki autori to nazivaju
vladajua kultura), koja je isprepletena sa drutvom i nalazi se u odnosu uzajamnog
dejstva. Ali u svakom drutvu postoje i potkulture. Potkultura predstavlja skup
vrednosti, normi, stila i naina ivota, ponaanja, ophoenja, koje usvajaju, slede
i produavaju lanovi odreene grupe. Potkultura moe da obuhvata i odreene
socijalne slojeve i da izraava njihove posebnosti u drutvu, njihov poloaj, znaaj
i uticaj (mladi, obrazovani, bogati). Te posebnosti se mogu izraziti preko odevanja,
luksuzne potronje, muzike, hobija, slobodnog vremena, argona, ukrasnih predmeta, odreenih aktivnosti. Potkultura moe biti u koegzistenciji sa glavnom kulturom. Ona ne mora biti izolovana od glavne kulture. ak moe predstavljati i
odreenu zaokruenu celinu koja dopunjava neke delove glavne kulture. Meutim,
postoje situacije u kojima je potkultura u suprotnosti sa glavnom kulturom, sa dominantnim vrednostima odreenog drutva. U savremenom svetu sve ee se pojavljuju odreene socijalne i generacijske skupine ljudi koje nastoje da istaknu
alternativu dominantnoj kulturi u konkretnom drutvu. Takvi su razni omladinski
pokreti, pokreti ena, ljubitelji i poklonici opasnih sportova i pustolovi, zatitnici
203
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
ivotinja i retkih predela, poklonici spiritualnih i okultnih seansi i psiholokih treninga i slino. Kada potkultura poinje da se sukobljava sa glavnom kulturom,
ona tada prelazi u poloaj kontrakulture, kao to su to nekada bili hipi pokret,
rok i pank muzika, a danas su to skin hedsi, poklonici reiv muzike i drugih novih
muzikih stilova, sekte, huliganstvo i slino. Dok potkultura nastoji da se razlikuje
od dominantne kulture bez sukobljavanja, kontrakultura se suprotstavlja dominantnoj kulturi, otvoreno ili prikriveno, izazivajui esto i politike implikacije.
Kulture nisu izolovane i ne egzistiraju odvojene jedna pored druge, ve se
meusobno dodiruju, meaju i utiu jedna na drugu. Kulture se ire (danas se govori
o irenju zapadne kulture preko filmova, muzike i Interneta), susreu, prepliu,
proimaju, prelaze iz jedne u drugu (delimino ili u celini). Ti procesi se nazivaju
kulturna dinamika i manifestuju se kroz kulturne kontakte u kojima pojedinci, grupe i ire drutvene zajednice formiraju kulturne osnove sa sopstvenim kulturnim vrednostima (Ili, M. 1974. str. 30). Kulturni kontakti ili dodiri mogu se
ostvarivati u okviru iste civilizacije (izmeu urbanih i seoskih sredina, naprednih i
zaostalih sredina, starosedelaca i doseljenika), izmeu razliitih civilizacija (susret
Istoka i Zapada, Severa i Juga - u istorijskom smislu), kao i izmeu primitivnih i
razvijenih naroda, malih i velikih nacija i slino. Kulturni dodiri mogu biti sa pozitivnim i sa negativnim posledicama po pojedine kulture ili delove kultura.
Akulturacija je jedan od elemenata koji oznaavaju stepen kulturne dinamike. Akulturacija podrazumeva dugotrajni i potpuni dodir dve ili vie kultura,
preko svojih pojedinih delova i elemenata (drutvene grupe, jezik, materijalne i
tehnike tvorevine). Ti dodiri kultura nekada su se odvijali preko ratova, osvajanja, masovnih seoba, migracija, a danas se odvijaju, uglavnom, preko sredstava masovnih komunikacija, medija i drugih vidova razmene kulturnih tvorevina
(filmovi, literatura, muzika, arhitektura). U istorijskom razdoblju kad su se kulture
osvajanjem i ratovima dodirivale, obino bi osvajaeva kultura nastojala da se
nametne kao dominantna preko svojih kulturnih normi i principa. Poznato je da
je dugotrajna vladavina Turskog carstva ostavila kulturne tragove na prostorima
zapadnog Balkana. Slino je bilo i sa delovanjem austrougarske kulture (Bosna
i Hercegovina, Hrvatska, Vojvodina). Danas se zapadna kultura namee preko
engleskog jezika, a Internet e sve vie biti sredstvo masovnog dodira i susreta
razliitih kultura.
Neposredno vezana za akulturaciju, kao njen ui deo, jeste pojava kulturne asimilacije. To je vremenski period u kome se jedna kultura ili deo kulture
potpuno utapa u drugu kulturu i nestaje u njoj, gubi svoja osnovna obeleja, identitet i prepoznatljivost. Mora se naglasiti da postoje situacije kada se asimilovani
delovi kulture pokuavaju u pogodnom trenutku probuditi, revitalizovati i reafirmisati. To pokazuje da asimilacija nije bila potpuna. Asimilacija je proces koji
se stalno odvija u drutvima koja se mogu oznaiti kao multietnika, multinacio204
KULTURA
nalna i multikulturna. Takvo je severnoameriko drutvo, ali i zapadnoevropska
drutva postaju sve vie multikulturna.
Ui kulturni proces od akulturacije i asimilacije jeste difuzija. Ona
oznaava irenje pojedinih kulturnih elemenata u prostoru i vremenu. irenje kulturnih elemenata odvija se kroz prenoenje znanja, vetina, orua, raznih tehnikih
dostignua, odevanja, ponaanja, jezika, argona, naina gajenja i kultivisanja
biljaka i ivotinja i slino. Difuzija se odvija tako to odreene kulturne elemente
prihvataju prvo oni koji su najblii toj pojavi, pa onda oni udaljeniji. To se odvija
u vidu koncentrinih krugova, mada se taj proces danas, sa razvojem masovnih
komunikacija i informacija, sve vie ubrzava, preskae i skrauje.
Kod procesa akulturacije, asimilacije, adaptacije i difuzije, bre i lake se
prenose i primaju elementi i delovi materijalne kulture, a tee i sporije elementi
duhovne kulture. To je zbog toga to delovi materijalne kulture (tehnika i tehnologija) izgledaju neophodni i neutralni i ne zadiru u svest i tradiciju drutva, za
razliku od duhovnih elemenata kulture koji se doivljavaju kao menjanje tradicije, etnikog i normativnog naslea i kolektivne svesti. U prihvatanju elemenata
duhovne kulture javlja se otpor, posebno prema onoj kulturi sa kojom se dolo u
dodir kao posledica osvajanja i ratnih sukoba. Iz istorije je poznato da su dinarska
plemena u naim krajevima pruala otpor islamskoj i katolikoj kulturi. To se i
danas deava, zbog toga postoji stalna drutvena tenzija izmeu etnikih i kulturnih grupa to ponovo dovodi i do njihovog sukoba. Kao rezultat kulturnog otpora,
esto nastaju razliiti mitovi i legende koji optereuju kulturni razvoj i napredak.
Sledee vano obeleje savremene kulture jeste masovna kultura. Ona podrazumeva zahtev da se kulturne tekovine i kulturna dostignua uine dostupnim
irokim drutvenim slojevima i veini stanovnitva. To bi trebalo da se ostvaruje
putem obrazovanja, informisanja i drugih oblika tumaenja nastanka i znaaja
kulturnih dela, pre svega proizvoda duhovne kulture. Takvo izvorno znaenje
masovne kulture podrazumeva njenu otvorenost prema svim slojevima drutva,
za razliku od elitistike kulture koja je zatvorena u uzak krug korisnika, obino
povlatenih (na osnovu znanja ili bogatstva) koji uivaju u tvorevinama te kulture.
Da bi se kultura pribliila masama, masovnom drutvu, potrebno je da se njeni
sadraji tumae jednostavno, jezikom i simbolima koji su dostupni i razumljivi
obinom oveku. To se postie kroz sredstva masovne komunikacije (tampa,
radio, televizija, a danas i Internet) koja pojednostavljeno prikazuju sadraje pojedinih kulturnih dostignua. Ovde postoji opasnost da se masovna kultura pretvori
u negativnu drutvenu pojavu (to ona esto i jeste). Naime, nizak nivo tumaenja
i prenoenja sadraja kulturnih dela ini ljude pasivnim posmatraima, objektima,
a ne subjektima kulturnih zbivanja. Tako se esto manipulie ljudima i njihovim kulturnim potrebama. Sve vie se razvija i potroaka kultura, koja akcenat
stavlja na formu i jednostavnost, umesto na sadraj i vrednosti. Obino se nude
205
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
manje vredne kulturne tvorevine i kulturni sadraji, koji se sredstvima reklame

i promocije (propagande) nameu ljudima i time masovna kultura ostvaruje negativni, antikulturni uticaj u drutvu. Ona se pretvara u svoju suprotnost, zanemaruje svoj izvorni i prvobitni cilj - oplemenjavanje i humanizaciju oveka i
drutva. Najpoznatije negativne pojave masovne kulture su ki (dela bez vrednosti u likovnoj i drugim vizuelnim umetnostima) i und (sumnjive vrednosti u
muzici i literaturi). Oni razvijaju neukus i nizak nivo potreba. Danas su to pratee
manifestacije ou biznisa, raznih vidova spektakla i avanturizma. Suprotno
negativnom delovanju masovne kulture, avangardna kultura razvija vii nivo
potreba, vie standarde miljenja i razumevanja, slobodu i kreativnost. ovek je
tu aktivni uesnik u kulturnim dogaanjima. Avangardna kultura unapreuje kulturno stvaralatvo i doprinosi napretku i progresu celokupnog drutva.
2.1. Ki kao svakodnevni kulturni fenomen

Kakva je savremena kultura? ime obiluje na svakodnevni ivot? Kakva
je kultura naeg ueg i ireg okruenja? Kako razliite manifestacije nae svakodnevne kulture utiu na razvoj i napredak drutva? Da li kultura naeg svakodnevnog ivota podstie ili destimulie stvaralatvo mladog oveka? To su
neka od pitanja koja se nameu kada se osvrnemo oko sebe i pogledamo procese,
odnose, pojave i sva druga deavanja. Prvo to se moe zakljuiti, jeste dominacija masovne kulture i njenih negativnih posledica na na ivot, rad i delovanje. Jedna od najeih negativnih manifestacija masovne kulture jeste ki. Ovde
emo izneti nekoliko stavova koji predstavljaju skicu za moguu analizu kia kao
pratee pojave nae kulturne svakodnevice.

2.1.1. Masovna kultura produkuje ki
Masovna kultura je pojava industrijskog doba, ubrzane industrijalizacije,

irenja trita i tenje da se na svaki nain doe do ostvarenja profita i zarade. To je
kultura koja nastoji da pokrene mase ljudi i drutvenih slojeva ka to irem konzumiranju jednostavnih kulturnih proizvoda, onih proizvoda koji su, uglavnom, lieni
znaajnih estetskih vrednosti. Masovna kultura je proizvod XX veka, posebno
njegove druge polovine. Ima autora, kao to je Antonjina Kloskovska (1985), koji
istiu da je masovna kultura u drutvu, na razliite naine, prisutna skoro dva veka.
Medjutim, masovna kultura je nastala sa razvojem sredstava masovne komunikacije kao to su televizija, radijo, video, tampa, a danas posebno, satelitska komunikacija, digitalna tehnologije i Internet. Masovna kultura podrazumeva masovnu
206
KULTURA
proizvodnju i masovno konzumiranje kulturnih tvorevina. To znai kulturu koja
je izloena tritu i na njemu se vrednuje. Za razliku od tradicionalne i elitistike
kulture, koje su bile dostupne samo malom broju potroaa, dobro obrazovanih i
bogatih, masovna kultura je dostupna svim drutvenim slojevima, polnim, starosnim i obrazovnim kategorijama. Kako kae A. Kloskovska, tradicionalna kultura
se nalazi u udbenicima i teorijskim raspravama, a masovna kultura je na tritu.

Kao i mnoge pojave u drutvu, tako i masovna kultura ima svoje
dve strane (lice i nalije, ili dva lica): dobru i lou stranu. Dobra strana masovne
kulture podrazumeva postojonje mogunosi da se iroke mase ljudi upoznaju,
preko masovnih medija, sa odreenim kulturnim proizvodima i vrednim kulturnim tvorevinama. Da mogu da vide velika slikarska dela, saznaju neto njihovom nastanku i njihovim autorima, da uju i nabave dela velikana klasine
muzike, da se upoznaju sa ostacima antike, rimske i drugih velikih kultura i
raznih dela iz svetske kulturne batine. Negativna strana masovne kulture ogleda
se u nastojanju da se masama ponude kulturni sadraji niskih estetskih vrednosti,
da se zadovolje niski porivi i nesvesne ljudske potrebe, da se ljudi pretvore u
pasivne konzumente bezvrednih tvorevina savremene masovne kulture, i kulturne
industrije. Masovna kultura manipulie ljuskim potrebama, ona stvara potrebe
kakve odgovaraju tritu i trinim trendovima, a ne potrebe koje e unaprediti
ovekov ivot, rad i stvaralatvo. Masovna kultura razvija potroaku kulturu i
logiku, koja se oslanja na formu i jednostavnost, a ne na sadrinu i vrednost. Nude
se manje vredni kulturni sadraji, koji se putem reklame i propagande nameu
irokim masama stanovnitva. Od njih se ne trai razumevanje, obrazovanje i
unapreenje u konzumiranju kulturnih tvorevina, ve podraavanje, imitacija,
gomilanje, troenje, pa esto i ispoljavanje, zavisti, inata i primitivizma. Sve je
podreeno kratkom koritenju i neshvatanju svrhe i namene, ali zato to eoj
kupovini i menjanju. Negativna strana masovne kulture razvija spontani i pasivni
odnos prema kulturnim dogaajima i deavanjima u kulturi, umesto kritikog
odnosa i razumevanja. Tu se sve bazira na prihvatanju svega ponuenog od strane
masovnih medija, reklame i propagande, umesto da postoji izbor i provera.
Masovna kultura poiva na spektaklu, na avanturizmu, na emotivnoj, spontanoj, adrenalinskoj strani ovekovog bia. ou-biznis i razna ginisovska
takmienja predstavljaju prave primere savremene masovne kulture. Za nju je
najvanije uzbuenje, masovnost, jednostavnost, zavodljivost, spektakl, promenade,
trnutak, strast, te iznad svega ostvarenje profita za kreatore i organizatore dogaaja.
Negativna strana masovne kulture danas je dola do izraaja, posebno, u vizuelnom
delu ovekovog ivota, poevi od umetnosti, pa do naina odevanja i stanovanja.
Estetske, pa i etike vrednosti, skoro su potisnute iz naeg svakodnevnog ivota,
poevi od televiziskih emisija, priredbi i koncerata, pa do politikih dogaaja. Tako
je masovna kultura proizvela neukus u vizuelnom delu ovekove svakodnevice.
207
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Takvo stanje u kulturi oznaava se pojmom ki. Ki je postao dominantna strana

kulture i kulturnih dogaaja na irem svetskom planu, pa i u naoj sredini. Sve kulturne vrednosti i znaenja podreeni su niskim pobudama i potrebama oveka da
trenutno uiva, da mu je sve dostupno bez truda i znanja. Obrazovna, stvaralaka,
razvojna i vrednosna dimenzija kulture potpuno je potisnuta

2.1.2. Kako se ki manifestuje?
Sama re ki (od nemakog Kitsch) oznaava sve ono u umetnosti i

kulturi to je sladunjavo, sentimentalno, puno patosa, senzacionalistiko, lepo
zanatski upakovano a nema umetnike vrednosti i sraunato je da zadovolji ukus
najirih masa, odnosno publike. Ki se najpre pojavio u slikarstvu kroz imitiranje
i kopiranje originalnih i velikih umetnikih dela, a kasnije je prerastao u masovnu
produkciju slika, skulptura i drugih vizuelnih tvorevina bez ikakve umetnike
vrednosti i znaaja. Masovna proizvodnja i niska cena raznih predmeta potisnula
je vredna umetnika dela i stvorila prostor za surogat umetnosti i stvaralatva,
stvarajui tako iskrivljen estetski ukus irokih masa. To se esto opravdavalo
visokom cenom i nedustupnou visokih i originalnih dela irem krugu korisnika,
pa je potrebno pristupiti imitaciji i kopiranju kako bi se iroke mase bal delimino
upoznale sa delima poznatih umetnika. Svakako da to nije dovoljan razlog za
bujanje kia u svim oblastima ovekovog ivota. To je samo izgovor onih koji
ele da ostvare profit na niskom nivou ovekovih kulturnih potreba i nerazvijenom ukusu masa za estetski vrednim i bitnim stvarima i valjanim okruenjem.
Nae je miljenje da nije sutina u imitaciji i posedovanju, ve u prezentaciji i
znanju. Uzmimo za primer Pikasovu Gerniku. Svakako da je to jedna i jedinstvena slika i da je ne moe posedovati mnotvo ljudi. Stvar je u tome da, putem
masovnih medija, bude tumaena njena estetska vrednost, da nam neki strunjak
i poznavalac Pikasovog dela objasni kako je nastala, da ona izraava mete
panskog graanskog rata iz 30-tih godina XX veka i slino. Tako je i sa ostalim
delima iz oblasti umetnosti, literature, kulture i svega onoga to daje estetsku i
sadrajnu dimenziju ovekovog ivota.
Ki je pojava koja se direktno suprostavlja estetskoj dimenziji kulture i
svakodnevnog ivota ljudi, odnosno masa. Samo prava umetnost moe da razvije
estetski pristup radu, stvaralatvu i ivotu. Kako naglaava francuski filozof i enciklopedista D. Didro, umetnost je sredstvo kojim se propagiraju ideje dobroinstva
i slobode. Jedan drugi francuski filozof Miel Gijo, tvrdi da je zadatak i najhvii
cilj umetnosti da probudi estetske emocije socijalnog karaktera. Prisustvo estetskog u ivotu masa znai mogunost da one razviji kritiki duh, slobodu, toleranciju, mogunost izbora, paraenu znanjem i razumevanjem svega to se oko njih
208
KULTURA
zbiva. To nije u interesu masovne produkcije i masovne potronje koju forsira svremena trina ekonomija koja je poklopila sve oblasti ljudskog ivota pa i kulturu.
Zbog toga ona nudi ki kao altermativu estetskoj dimenziji kulture i drutvenog
ivota uopte. Ki je uao u sve pore naeg ivota. Mi ga i ne primeujemo, mi sa
njime ivimo, on nam se svakodnevno dogaa u stanu, u koli, na ulici, na poslu.
Ki ima tu sposobnost, kako kae Ludvig Gic (1979), da se stalno prilagoava,
da menja svoje lice i oblike, da nas zavodi svojom lakoom i dostupnou. On
stvara oseaj kod ljudi da im je sve dostupno, da nije potrebno da se trude i usvajaju vie kriterije i standarde, treba da ostanu tu gde jesu, bez znanja i potreba,
sve e im biti doneseno na noge, oni treba samo da uivaju i budu sreni. Ki
ne razvija ljuske sklonosti, potrebe, stvaralake nagone, motive, on zaustavlja sve
to na niskom nivou i nudi bezbrinost i odsustvo svake elje da se traga za neim
novim, viim, sloenijim u ovekovom ivotu i radu. Ki je usmeren da izazove
trenutno zadovoljstvo i sreu onim to je oveku ponueno preko sredstava masovnih komunikacija ili dugih oblika posredovanja koji npozivaju na spektakl, igru,
zabavu, ravnodunost, konzumiranje svega to se nudi bez kritikog, svesnog i
kreativnog izbora. Ki se tako pretvorio u umetnost sree, kako kae Abraham
Mol (1973), i poruuje oveku da bude srean i zadovoljan sa onim to mu se nudi
danas, sutra je ve novi dan i sve kree ponovo i drugaije.
Manifestacija kia u naoj sredini i naem okruenju je svakodnevna i
vidljiva. Ki je postao sastavni deo neeg ivota, naeg delovanja i egzistencije. Ako gladnom narodu i eljnom spektakla dele komade boine esnice kod
Terazijske esme, dok se on gui i otima da doe do zlatnika, onda je to odsustvo svih estetskih i etikih normi graanskog ivota. To je degradacija tradicije,
obiaja, vrednosti i svega to podsea na intimno porodino zadovoljstvo i uivanje.
Koncert na punom stadionu, muzike koja predstavlja parodiju i izrugivanje izvornoj narodnoj muzici, uz erotsku koreografiju i lascivni nastup pevaice, izaziva
oduevljenje, frenetinost njenih fanova, veinom mladih ljudi. Ceo spektakl
je parada kia i neukusa. Kontak emisije, tok ou programi i drugi televiziski
oblici masovnih zabava predstavljaju pravi primer kia kome se povinuje i koji
konzumira masa graana koji nemaju znanja i obrazovanja i koji se ne trude da
shvate i razumeju zato im se nude tako jeftine stvari, koji se ne pitaju da li
ima neto bolje, lepe, zanimljivije, korisnije. Poznate panske novele i druge
srceparajue serije prestavljaju direktan doprinos irenju kia i neukusa u naoj
svakodnevici i spreavaju svaki pokuaj upotrebe medija u svrhu edukacije i podizanja obrazovnog, estetskog i kulturnog nivoa graana. Politike manifestacije
i promocije, koje su postale svakodnevne, obiluju kiem i sumljivim vrednostima, kako od ponaanja voa i njihovih simpatizera, tako i u nainu odravanja
samih manifestacija, njihove koreografije, scenografije, jezika i ostalog sadraja
i poruka koje alju.
209
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Ki je proizvod masovne kulture koja je zapoela u SAD ve poetkom

Dvadesetog veka, a proirila se na Zapadnu Evropu posle Drugog svetskog rata,
da bi danas zahvatila, manje ili vie, sve delove sveta. Ki je pratilac potroake
kulture i potroake logike koju namee ekspanzija trita i elja za brzim sticanjem profita i bogastva. Ki zahvata iroke mase stanovnitva jer im nudi spektakl,
emocije, zabavu i bezbrinost, nudi im uivanje u neznanju i nerazumevanju
stanja i zbivanja u svemu to je oko njih i u njihovom ivotu. Ki je zamena
za stvarnost, stvaralatvo, visoke potrebe i napredovanje. On svojom lakoom
i jednostavnou ulazi u duu prosenog oveka i postaje njegov svakodnevni
pratilac. Masovni mediji su najznaajniji prenosioci i eksponenti kia kao fenomena savremene masovne kulture. Ki je potpuno ovladao naom svakodnevicom i
naim ivotom. On je skoro sasvim potisnuo prave kulturne vrednosti i estetiku iz
naeg svakodnevnog ivota i delovanja.
3. Kultura i civilizacija
Ve smo naveli dovoljno podataka za poimanje i razumevanje kulture, a
sada treba naznaiti poreklo rei civilizacija. I civilizacija je re latinskog porekla:
civilis znai oplemenjenost, uljudnost; civis, znai graanin, dravljanin; a civilis
, znai graanski, dravni, uljudan, srdaan. Pojava rei civilizacija (kao i rei
kultura) vezuje se za kraj osamnaestog veka, odnosno za poetak industrijske revolucije i tehnikog progresa. Nastanak civilizacije vezuje se i za pojavu velikih
gradova i ivot ljudi u njima (kako tvrdi Edgar Morin). Neki autori smatraju da je
kultura nastala ovekovim suprotstavljanjem prirodi, a civilizacija suprotstavljanjem varvarstvu (T. Adorno i M. Horkhajmer).
to se tie odnosa kulture i civilizacije u literaturi se mogu sresti tri
osnovna stava: 1. kultura i civilizacija su dve razliite pojave, ak suprotne, i one
nisu sinonimi; 2. civilizacija i kultura se ne razlikuju, to su pojmovi sinonimnog
znaenja; 3. civilizacija je vii, sloeniji oblik kulture.
Upotreba pojmova civilizacija i kultura, kao opozitnih, potie od veite
dileme o podeli kulture na materijalnu i duhovnu, o podeli izmeu lepog i korisnog, materije i duha, rada i slobode. Pri tome se fenomen kulture vezuje za
neto pozitivno, a civilizacije za negativno, ograniavajue, porobljavajue. Tako
Osvald pengler u knjizi Propast Zapada tvrdi da su kulture kao ivi organizmi,
one imaju svoj period nastanka (raanja), rasta (razvoja, procvata) i nestanka (gubljenje stvaralakih moi i uticaja, a zatim izumiranje). Za O.penglera civilizacija
oznaava poslednji stadijum u razvoju neke kulture, kada posle njenog procvata i
210
KULTURA
kulminacije, dolazi do zastoja i nestajanja. Civilizacija je, po pengleru, neizbena,
i svaka kultura se zavrava civilizacijom kao neopozivim krajem. Rimska civilizacija je dovrila sa grkom kulturom. Zapadni imperijalizam je civilizacija XIX
veka koja se doivljava kao oblik propadanja kulture humanizma i renesanse.
Najea je upotreba pojmova kultura i civilizacija u sinonimnom
znaenju. Nekada je to implicite a nekada eksplicite. Tako Lesli Vajt naglaava da
principijelne razlike izmeu kulturne istorije i istorije civilizacije nema i ne moe
biti. Umesto razlikovanja civilizacije i kulture, Vajt predlae razlikovanje prirode
i kulture. Najvrednije miljenje o odnosu civilizacije i kulture jeste ono koje civilizaciju posmatra kao vii oblik kulture, odnosno najvii stepen u razvoju kulture.
U tom smislu je civilizacija suprotnost primitivnoj kulturi i nerazvijenom drutvu,
kao suprotnost divljatvu i varvarstvu.
Na osnovu iznetih stavova moe se zakljuiti da je civilizacija ira i sveobuhvatnija kategorija od kulture. Civilizacija oznaava antitezu primitivizmu i
varvarstvu. Ona obuhvata istorijsko-geografski prostor (vavilonska, persijska,
egipatska, grka, rimska, anglo-saksonska civilizacija) zatim, poprima globalni i
integralni karakter u ovekovom stvaralatvu. Civilizacija obuhvata, pored kulture,
i ekonomiju, ekologiju, politiku, socijalne odnose i ukupnu ovekovu praktinu delatnost. Ona oznaava nivo do koga je dostigao razvoj i napredak ljudskog roda.
4. Simboliki karakter kulture

Ono to oveka odvaja od prirode i od stanja primitivnih drutava jeste
upotreba simbola. Moe se rei da je kultura i nastala na osnovu upotrebe simbola.
Jedna civilizacija i kultura prepoznatljivi su po svojim specifinim simbolima. Oni
su istovremeno tradicionalna, razvojna i istorijska kategorija. Lesli Vajt kae da
svaka kultura (civilizacija) zavisi od upotrebe simbola. Upravo je upranjavanje
simbolike sposobnosti stvorilo kulturu i upravo upotreba simbola omoguava
neprekidno nastajanje kulture. Bez simbola ne bi bilo kulture i ovek bi bio
samo ivotinja a ne ljudsko bie(Lesli Vajt, 1970. str. 42). Govor, jezik i pisanje
su najznaajniji, kohezivni elementi simbolikog postojanja oveka i njegove
kulture. Bez simbolikog delovanja ovek ne bi mogao da formira nikakva pravila
ponaanja i delovanja u ivotu.
Simbol oznaava neku konkretizaciju apstraktnog miljenja, ideje,
ponaanja i slino. Tako je golub sa maslinovom granicom u kljunu simbol mira,
krst je simbol hrianstva, zastava i grb su simboli jedne drave, kukasti krst je
simbol faizma, stisnuta pesnica je simbol otpora. Re simbol vodi poreklo iz
211
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
grkog jezika (simbolon) i znai dva dela jednog predmeta kao znaka raspoznavanja i spajanja. Simbol u obrazovanju i nauci moe da oznaava selektivni i arbitrarni kriterijum (plus je znak sabiranja, broj pet ili deset je znak uspeha). Simboli
obuhvataju celokupno polje ovekovog delovanja. Lesli Vajt kae da se simbol
moe definisati kao stvar kojoj vrednost i znaenje daju oni koji se njome slue.
Ovo podrazumeva da za istu stvar ili delovanje mogu postojati razliiti simboli (u
pravoslavnoj kulturi crna boja je simbol alosti, dok je to u kineskoj kulturi bela
boja). Dakle, simboli su osnovni oblici subjektivnog i objektivnog doivljavanja i
izraavanja stvarnosti, svakodnevnosti, realnosti, svesnog i nesvesnog, psihikog
i socijalnog. Funkcija simbola je da obeleava, izraava i upuuje na neko stanje,
ponaanje i funkcije, da spaja, razdvaja, skriva i otkriva one (ili ono) na koga (ili
na ta) se odnosi. Simboli time poprimaju socijalnu (drutvenu) funkciju. Oni u
saetom obliku istiu ono to je drutveno posebno interesantno, pojednostavljuju
ono to je sloeno, podseaju na ono to je neophodno ili na ono to je prolo.
Odnosno, simboli ureuju i stvaraju sistem miljenja, verovanja, vrednosti i
ureuju poredak stvari kakav je neophodan za egzistenciju jednog organizovanog,
naprednog i civilizovanog drutva. Da bi simboli doprli do nae svesti, saznanja
i razumevanja oni moraju da imaju neki fiziki znak koji se ulima vida i dodira
moe osetiti i doiveti. Meutim, kako kae L. Vajt, ne moe se znaenje jednog
simbola samo ulima shvatiti, ve se mora i misaono artikulisati. Znaenje jednog
znaka sadrano je istovremeno u njegovom fizikom obliku i kontekstu njegove
upotrebe. Tako krst, koji je utisnut na nekom predmetu (recimo na papiru) moe
znaiti neko versko obeleje, a moe znaiti i postupak sabiranja ili nekog evidentiranja. Znai, jedna ista stvar (predmet) moe biti simbol u jednom kontekstu
ili samo znak u drugom kontekstu. Simboli imaju centralno mesto u razvijanju i
prenoenju odreene kulture. Simboliko ponaanje je specifinost koja je svojstvena samo oveku. Samo je ovek moe da je stvara, razume i koristi sinbole.
5. Smisao i znaaj igre

Koliki je znaaj igre za savremeno drutvo pokazuje i to to su UN u globalnom kalendaru uvrstile 29. april kao Svetski dan igre. Igra je uvek imala posebno
znaenje za oveka, drutvene grupe i zajednicu. U prvim epohama ljudske zajednice igra je imala socijalno znaenje, ona je predstavljala nain komunikacije
i socijalizacije. Igrom su se izraavale namere, tenje, elje i oekivanja. Ona je
oznaavala poetak i zavretak svake ljudske aktivnosti. Igra nije bila odvojena
od rada, ve je bila uvod u svaku vrstu rada i delatnosti. Neki istraivai su ut212
KULTURA
vrdili da je pristupna reenica u kontaktima meu starim indijanskim plemenima
glasila: ta vi igrate.
U drevnoj grkoj kulturi igra je imala sutinski znaaj za njen razvoj i
prenoenje kroz generacije. Postoje dva obrasca te kulture izraena kroz shvatanje
uloge igre. Spartanski obrazac je kroz igru razvijao izdrljivost, hrabrost, samopouzdanje, poslunost, odanost. Ve od sedam godina starosti deca su odvoena u
centre za obuku, da bi sa sedamnaest godina postajali veliki borci i ratnici. U atinskom obrascu igre voeno je rauna da se ovek razvija u ravnotei duhovnih i
telesnih sposobnosti. Tako da su glavne discipline kroz koje se odvijalo vaspitanje
bile pisanje, itanje, aritmetika, muzika i gimnastika. Ideal antikog oveka bio
je atleta i muziar istovremeno. Organizovale su se olimpijske igre sa ciljem da
se javno prikau rezultati postignuti u razvoju raznih vetina, posebno borilakih.
ak su se i ratovi prekidali da bi se odrale olimpijske igre. Istina, borilaki susreti
u antikim arenama ponekad su se zavravali davljenjem jednog od uesnika,
to govori da je igra ve tada shvaena i kao izraz nadmoi i elje za potpunom
pobedom, pa ak i kroz postupak eliminisanja protivnika.
U rimsko doba, igre su u poetku imale religijski karakter. Zatim su
se kroz igre slavili heroji i idoli. Poznat je cirkus Maksimus koji je u Cezarevo
vreme primao 260 hiljada posmatraa. Prisustvo cirkuskim predstavama znailo
je nagradu i privilegiju, statusni simbol tog vremena. U doba rimskog carstva
dolo je do degenerisanja sutine igara. One su postale brutalne predstave (gladijatorske borbe) za dokone predstavnike vlasti i moi. uvena izreka panem et circenses (hleba i igara) najbolje opisuje stanje tadanje rimske kulture. Ova izreka
je kasnije postala sinonim za umorna, istroena i bolesna drutva, ili drutva
ophrvana populizmom, stanjem nekreativne svesti i bez jasne perspektive.
Srednji vek potpuno sputava, potiskuje igru iz socijalnih tokova i drutvene
komunikacije. Igra i razonoda se posmatraju kao porone aktivnosti, koje odvlae
misli od posveenosti i predanosti Bogu i lojalnosti feudalcu. Rano industrijsko drutvo odvaja igru i rad i igru stavlja s one strane rada kao dokolicu
(prazno vreme) koja se moe praktikovati ako ostane za nju prostora i vremena
od svakodnevnog iscrpljujueg rada. Liberalna faza industrijskog drutva donosi
slobodu rada, slobodu delovanja. Sve se preputa tritu, trinim zakonima i mehanizmima pa i igra. Igra ima smisla i znaaj ako se uklapa u masovnu potroaku
kulturu i ako donosi profit.
Poznati teoretiar kulture Johan Huizinga smatra da su se ovek i ljudska
kultura razvili iz igre. ovek igre (homo ludens) suprotstavlja se oveku rada
(homo faber), kao izraz amortizacije socijalnih sila, emotivnog naboja i frustracija
stvorenih kroz proizvodni proces i na njemu zasnovane odnose i socijalnu fragmentaciju. Roe Kajoa smatra da igre ilustruju moralne i intelektualne vrednosti
jedne kulture. On daje klasifikaciju svih igara na etiri grupe: a) igre takmienja;
213
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
b) igre na sreu; c) igre preruavanja; d) igre zanosa. Sve ove igre su povezane i
prepliu se u drutvenoj interakciji. Dominacija jedne od pomenutih grupa govori
o sutini, karakteru i usmerenosti kolektivnog duha i ivota.
Sutina igre je stalna promena, menjanje ustaljenog, dovrenog, istroenog.
Ona oslobaa stega i frustracija, podstie, razvija matu, individualnost, polet,
posebnost, samopouzdanje, usmerena je protiv dosade i lenjosti. Igra nije zamena
za stvarnost niti beanje od nje (azil, privremeno utoite, skrivanje), ona je sastavni deo stvarnosti, njena svetlija strana, korekcija. Igra je ritam stvarnosti, deo ovekove individualne i kolektivne egzistencije, instrument oslobaanja,
emancipacije i demokratizacije ljudske zajednice.
Meutim, u savremenom drutvu igra postaje sve vie manifestacija
patolokog stanja i sklonosti pojedinaca i grupa. Ako posmatramo oblike i sutinu
igara na sreu vidimo da se svakim danom poveava broj i sadraj tih igara
tako da je ovek (posebno mladi) potpuno zaokupljen njima. Sredstva masovnih
komunikacija uinila su toliko popularnim i dostupnim ove igre da to vie nije
stvar zabave, ugodne relaksacije, ve borba za sticanje novca i bogatstva praena
povienim emotivnim stanjem, frustracijama, eljama i nadom poklonika ove igre.
Industrija igara na sreu nudi svima ansu, i to je jo vanije, bez napora i
rada, bez posebnih kvalifikacija i znanja. Igre na sreu su jedna velika iluzija,
obmana, opsesija sa neodoljivom privlanou. Psiholozi objanjavaju da takva
igra prua zadovoljstvo uea bez obzira na veitu gubitniku poziciju. Tako se
razvija mentalna zavisnost na isto organskoj bazi (slino alkoholu, duvanu, narkoticima) i kroz stimulaciju neurotransmitora daje oseaj zadovoljstva i pojaava
elju da se to ponavlja. Postoji bioloka i genetska pretpostavka za svaku vrstu
zavisnosti, pa time i za igru i zabavu svake vrste. Tako igra na sreu postaje neka
vrsta drutvene bolesti. Argumente za to nalazimo u stanju i ponaanju kao to
je danonono sedenje pred TV ekranom sa tiketima i kombinacijama u rukama,
uee u kvizovima, boravak za komandama elektronskih igrica, sedenje u salonima kladionica u oekivanju da se neto dobije ili da se pojavi nova mogunost
uea u igri.
Sportske igre, takoe, pokazuju visok stepen negativnih drutvenih pojava.
One se ponekad tzransformiu u rat sportskim sredstvima. Pravi smisao sportskih
takmienja jeste razvijanje slobodne i pouzdane linosti kroz takmiarsko dostojanstvo. Meutim, sport se sve vie pretvara u trku za bezobzirnim uspehom. Sve
se podreuje dobrom rezultatu. Takmiari i takmienje su pod stalnim pritiskom
zahteva za pobedama i dobrim rezultatima. Tako se stavlja na kocku sve to je
humano, viteko, kreativno, matovito i slobodno. Nasilje u sportu je masovna
pojava i pratilac savremenih sportskih priredbi. Za razliku od gladijatorskih borbi
gde je nasilje bilo samo u borilakom prostoru arene, dananje nasilje odvija se
na sportskim tribinama i produava na iri drutveni prostor (ne samo u fizikom
214
KULTURA
smislu). Huliganstvo meu posmatraima sportskih priredbi praeno mnotvom
povreenih, ak i mrtvih, uz velika razaranja materijalnih dobara pokazuje da igra
nije sredstvo za razonodu i zadovoljstvo, ve je samo prilika da se uputi neka druga
poruka (socijalna, politika, etnika, kulturna). Upuivanjem poruka o svom identitetu (lokalnom, regionalnom, dravnom, nacionalnom) skree se panja sa sportskog sadraja na neki aktuelan socijalni ili politiki sadraj, produbljuju se drutveni
konflikti i igra se koristi kao prikriveni rat za svoj kolektivni identitet.
Iskuenje igre u modernom smislu moe se pratiti kroz njen odnos sa
radom. Postavlja se pitanje moe li rad postati igra (mata, kreacija, zadovoljstvo).
Moderna nauka, tehnika i tehnologija pruaju priliku da se rad oslobodi svih rutinskih, stereotipnih i zamornih elemenata, da postane slobodan, autonoman, nesputan,
human. Videli smo, na drugoj strani, kako igra postaje sve vie rad, u smislu posla,
profesije koja donosi uspeh, zaradu profit. Organizacija rada u savremenim uslovima sve vie se moe porediti sa igrom i odgovarajuim primerima sportskih ekipa.
Timovi menadera funkcioniu kao sportski timovi (Piter Draker, 1995), teniski
dubl se moe porediti sa direktorom i njegovim zamenikom, dobar menaderski tim
sa bezbol ili kriket ekipom, hirurkom ekipom ili simfonijskim orkestrom.
6. Kultura i ekonomija
Osnovno pitanje koje se na ovom mestu moe postaviti glasi: zato neke
kulture bre ekonomski napreduju, prihvataju inovacije, stvaraju snane ekonomije, gaje kult rada, a druge ne? Uzmimo primer zapadne kulture koja je
prva stvorila humanizam, renesansu, prosvetiteljstvo to je doprinelo raspadu feudalizma i njegovom silasku sa istorijske scene, mnogo pre nego to je to bio sluaj
u istonoevropskim, jugoistonoevropskim ili azijskim drutvima. Ta kultura je
prva pokrenula, kasnije snano razvila, industrijski nain proizvodnje, industrijsko drutvo, formirala industrijsku kulturu. Danas zapadna kultura (Severna
Amerika, Zapadna Evropa) prva snano i otvoreno reprezentuje postindustrijsko (informatiko) drutvo, prednjai u inovacijama i standardima. M. Veber je
utvrdio da je protestantska etika ta unutranja energija koja podstie neka
zapadna drutva da stvaraju materijalno bogatstvo, razvijaju individualizam,
kreativnost, slobodu, takmiarski duh. To je bila povoljna klima koja je stvorila
mogunost za pojavu liberalizma kao katalizatora ekonomskog i drutvenog
napretka Zapada.
Ako posmatramo kulturne karakteristike nekih pojedinanih, ekonomski
razvijenih, socijalno i politiki dinaminih drutava, onda nam veza izmeu kulture
215
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
i privrednog napretka moe biti jo jasnija. Uzmimo na primer SAD, drutvo koje
je svoj dinamian razvoj zasnovalo na individualnoj slobodi kao vrlini, a sloboda
je dalje podstakla inicijativu, kreativnost i preduzetniki duh, to je dovelo do
snanog ekonomskog razvoja. Sloboda, inicijativa, preduzimljivost, pluralizam
i demokratija postali su temeljne vrednosti na svim nivoima (od porodice do
drave). Trite se pojavljuje kao neutralni regulator svih odnosa u drutvu,
ono stimulie znanje, kvalitet, produktivnost i profit. Konkurencija je osnovni
mehanizam koji odvaja uspene i sposobne od manje uspenih, neuspenih i nesposobnih. Amerika kultura, pored individualizma, ukljuuje i potrebu stvaranja
razliitih asocijacija, udruenja i pokreta - graansko drutvo kao ravnoteu apsolutnom individualizmu.
Posebna dimenzija zapadne kulture moe se pratiti na primeru nemakog
drutva koje karakterie red, disciplina, potovanje pravila, odlunost i predanost
poslu, bez preteranog oputanja i uivanja u neradu, vera u timove i strunjake,
vera u zajednicu (posebno svoju).
Obe dimenzije zapadne kulture razvijaju poverenje u timove i zajednice kao okvir individualne slobode i kreativnosti. To je ono to Frensis
Fukujama (1998) naziva posedovanje socijalnog kapitala, kao preduslova za
uspean ekonomski i ukupan drutveni razvoj. Ovde se moe upotrebiti pojam
ekonomska kultura ili preduzetnika kultura koja ima elemente univerzalne
vrednosti i primenjivosti u savremenim uslovima. Japan je najoitiji primer
drutva istone kulture koje je uspeno spojilo elemente moderne ekonomske kulture sa tradicionalnom vlastitom kulturom i stvorilo veoma podsticajnu i
kreativnu drutvenu klimu koja je pogodovala snanom ekonomskom razvoju.
To se moe rei i za jugoistonoazijske ekonomske tigrove (Juna Koreja,
Tajvan, Singapur, Hong Hong).
Na drugoj strani postoje drutva koja su vie vezana za tradicionalnu
kulturu sporih promena, koja sumnjaju u inovacije i individualizam, ire nepoverenje u zajednice (drava, graanske asocijacije). Ona se oslanjaju na porodinu
tradiciju, na pristrasnost, nepotizam i privilegije u izboru kadrova, umesto sposobnosti, znanje i kreativnost. To su drutva sa nedovoljno socijalnog kapitala kao znaajnog resursa za izgradnju moderne trine ekonomije i liberalnog
drutva (Kina, Rusija, juna Italija).
Na tragu Fukujaminih razmiljanja moemo utvrditi i trei tip drutava
koja nemaju poverenja ni u porodicu, ni u zajednicu, ni u dravu (odsustvo poverenja u sve). To su drutva sa nedovoljno socijalnog kapitala, ili potpuno bez
njega. Osnovne vrednosti njihove kulture su asketizam, trpeljivost, fatalizam,
odlaganje, inertnost, nepouzdanost, nepoverenje, nesigurnost, sklonost ka sukobima. Takva kultura nije pogodna za razvoj modernih ekonomskih tokova. U tu
grupu se mogu svrstati skoro sve balkanske zemlje.
216
KULTURA
6.1.
Promena kulturnih vrednosti i ekonomski razvoj
Kroz istoriju ljudskog drutva susreemo brojne primere koji potvruju da

je promena kulturnih vrednosti uticala na ekonomski i drutveni razvoj odrenog
drutva, neke sredine, naroda, etnike ili kulturne grupe. Promena kulturnih
vrednosti, usvajanje novih kulturnih tokova, kohabitacija razliitih kolektivnih
kulturnih vrednosti esto su dovodili do ubrzanja ekonomskog i socijalnog razvoja,
unosei u drutveni ivot odreene zajednice takmiarski duh, elju za uspehom,
napretkom, sticanjem materijalnih vrednostri i bogastva, za izlaskom i siromatva,
za prevazilaenjem ekonomskih, socijalnih, demografskih i drugih tekoa i
problema. Negde su promene kulturnih vrednosti jedne grupe, jednog kolektiviteta
ili jedne sredine uticale, sa manje ili vie neposredno vidljivih tragova, na kulture i
kulturne vrednosti u svom uem i irem okruenju. Naveemo nekoliko poznatih
primera koji ilustruju kako su novi kulturni tokovi i promena kulturnih vrednosti
uticali na ekonomski i socijalni napredak drutva.
Najpoznati primer je pojava protestantizma i protestantistiki zahtev za
reformom katolike crkve iz petnaestog veka. Veber je prvi istraivao osnovne
karakteristike protrstantizma i ukazao na direktnu vezu protestantistikih kulturnih
vrednosti sa nastankom i jaanjem kapitalizma. Protestantizam je uneo neke
znaajne nove kulturne vrednosti koje su podstakle duh kapitalizma, te u prvi
plan ovekovog rada i ivota unele principe koji pokreu elju za aktivnou,
sticanjem, bogaenjem, materijalnim bogastvom, znaajem individualnih
inicijativa i sposobnosti.
Sticanje materijalnih vrednosti i bogadstva bila je osnovna vrednost
koju je protestantizam uveo u svoj verski i etiki kodeks. Sticanje novca koje je
proklamovao protestantizam, kako kae M.Veber, bila je osnovna pokretaka snaga
preduzetnikog duha, rada i zalaganja koji su odluujue doprineli razvoju duha
kapitalizma. Duh kapitalizma sukobio se sa tradicionalnim pretkapitalistikim
vrednostima koje su se formirale na temelju srednjovekovne katolike verske
etike. Sutina tih vrednosti jeste nizak nivo potreba kod veine stanovnitva,
posebno potreba za veim radom i sticanjem novca i ostalih oblika bogatstva. Bilo
je potrebno da se promeni takva tradicija, da se rad, novac, bogatstvo i sticanje
istaknu kao nove vrednosti, kao neto to se ne protivi boanskim principima
ve neposredno korenspondira sa njima. Ovde treba naglasiti da sam Veber nije
smatrao da je protestantizam jedini uzrok i faktor koji je uticao na nastanak i
razvoj kapitalizma (kako to mnogi autori istiu) ve da je to elemenat koji je
znaano doprineo obrtu u shvatanju i razumevanju potrebe da se vie radi, da se
posveti profesiji, da se podstie materijalni razvoj i napredak drutva, da se stie
i bogati. Kapitalizam i industrijski napredak i razvoj formirali su jednu sasvim
217
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
novu kulturu. M. Veber je sebi postavio zadatak da istrai ta se je od izvjesnih

karakteristinih sadraja te kulture moglo, moda, pripasti uticaju protestantske
reformacije kao historijskom uzroku(Veber,M.1968, str. 75), a nikako da dokae da
je kapitalizam kao privredni sistem iskljuiva i jedina tvorevina reformacije.
M.Veber je shvatio podudarnost u kulturnom preokretu koji su doneli
protestantska reforma na planu duhovnog ivota i kapitalistiki nain proizvodnje
u shvatanju znaaja rada i materijalnog bogatstva. I jedno i drugo su zahtevali
raskid sa tradicionalnim kulturnim vrednostima, sa dominaciom iracionalnog,
sudbonosnog, datog i odreenog u ovekovom ivotu. Oni su tragali za novim
kulturnim elementima koji e napraviti obrt u shvatanju i razumevanju znaaja
ovekove delatnosti, ovekovih napora i ovekovih mogunosti.
U emu je sutina tog kulturnog obrta? Klasina hrianska vera upuuje
na to da ovekov ivot, imovina, sposobnosti, vlastita i kolektivna dostignua
zavise od nevidljive, objektivne sile, a ne od ovekovih sposobnosti, znanja i
vetina. Bez obzira na nivo individualnog i kolektivnog dostignua i uspeha (ne
uspeha), ovek mora da bude zahvalan Bogu, nekoj objektivnoj sili i da tari
iskupljenje za svoj poloaj, stanje i mesto u ivotu, da sve to stvara i radi bude u
slavu boiju. Protestantska, posebno kalvinistika, reforma trai da ovek postane
svestan svojh vrednosti i sposobnosti, da bude zahvalan radu, poslu, profesiji,
htenjima, odlunosti i mogunostima da stvara, menja i napreduje. Veber isie
da je socijalni rad hriana (u smislu kolektivnog stvaranja) dat prema boijim
zahtevima i u svrhu koja Bogu odgovara. Na drugoj strani, socijalni rad kalviniste
stoji u slubi ovozemaljskog ivota svih ljudi (Veber,1968,95), te se njegovim
uveanjem, uveava i slava boija. Na taj nain racionalno, svesno i korisno postaju
osnov ovekove vere. ovek radom i stvaranjem uznosi slavu i potovanje bogu,
umesto da eka sudbinu i sigurnost trai u milosti boijoj (sigurnost milosti).
U tradicionalnom (posebno srednjovekovnom) hrianstvu samo izabrani
mogu initi dobra dela u slavu boiju i zasluiti sigurnost milosti, ovek je
izabran ili odbaen, od njega nita ne zavisi. U kalvinizmu Bog pomae onima
koji sami sebi pomau, ovek svoje spasenje zasluuje radom i stvaranjem. Veber
istie da je normalan srednjovekovni katoliki laik ivio, u etikom pogledu,
unekoliko od danas do sutra, da je ponizno i uzorno izvravao svoje tradiconalne
dunosti, smenjujui dobra dela i grehove, koji su se naizmenino potirali, a
jedno od njih je na kraju odreivalo njegovu ovozemaljsku i venu sudbinu
izabran ili odbaen. Bog kalvinizma je od svojih zahtevao ne samo pojedina
dobra dela nego i do jednog sistema uzdignuto opravdanje dobrim delima....jer
se samo u jednom fundamentalnom preobraaju smisla itavog ivota u svakom
trenutku i u svakom delu moglo da potvrdi delovanje milosti kao izdizanja oveka
iz prirodnog stanja u stanje milosti (Veber,M. 1968, str. 111, 112). Katolika
askeza se sastojala u pokajanju, pokori, oekivanju milosti, rastereenju od
218
KULTURA
greha, ivota u strahu od novog greha, dok se protestantska askeza ispoljavala u
Dekartovom stavu cogito, ergo sum (mislim, dakle, postojim), to je omoguilo
pretvaranje evaneoskih saveta u svetovne, ovozemaljske, racionalne, svesne
postupke i motive za rad i stvaranje u slvu boanskog na ovozemaljski nain koji
uzdie oveka i njegovu zajednicu kao vlastiti, socijalni proizvod. Sada svaki
istinski hrianin nije morao biti samo kaluer, ve radnik, stvaralac, sa jasno
ispoljenim eljama, sposobnostima i motivima da radi, stie i poseduje bogastvo.
Ovakva promena vrednosti i stavova koju je donela protestantska
(kalvinistika i metodistika) reformacija hrianstva, pogodovala je nastanku
jednog novog ekonomskog i privrednog sistema koji je zahtevao slobodnog i
svesnog oveka kome e rad, stvaranje, motivacija i postignue biti istovremeno i
glavni pokreta i mera vrednosti, smisao i uslov ivota i opstanka. Moe se rei da
je protestantizam bio katalizator ubrzanog nastanka i razvoja kapitalizma, ali je,
istovremeno i kapitalizam svojim delovanjem i razvojem, potvivao smisao nekih
stavova i vrednosti protestantizma, inio ih racionalnim, moguim i pristupanim.
Protestantizam i kapitalizam (u svojoj prvobitnoj, poetnoj fazi) su se uzajamno
uslovljavali, potraivali, zahtevali i dogaali.
Glavni preokret u protestantskoj kulturi i reformaciji dogaa se na planu
poimanja sutine rada.
Kako Veber istie, rad se u protestantskoj etici shvata pre
svega, kao od Boga propisana samosvrha ivota uopte,.... neimanje volje za
rad je simptom nedostajueg stanja milosti (Veber,M. 1968, str. 176). Dakle,
rad je sutina kojom se iskazuje i potvruje svaki ovek bez obzira na njegovo
materijalno stanje i drutveni poloaj.
Ako se rezimiraju Veberovi stavovi o efektima protestantske etike na
nastanak kapitalistikog sistema proizvodnje vidimo da su to sledei elementi:
odbacivanje dokoliarenja i bezbrinog uivanja u posedu; obuzdavanje luksuzne
potronje i rasipanja bogatstva; sticanje bogastva na pravedan nain svojim radom
pretvara se u boiji zahtev; rad postaje ovekova svrha i smisao; bogatstvo i
posed upotrebljavaju se u racionalne i korisne svrhe; tednja postaje bogougodna
vrlina; potovanje i posveenost svom pozivu; rad i trud nisu prirodna nuda ve

Moda to najbolje objanjava sledei Veberov stav o sutini protestantskog kulturnog
obrta: Ne dokolica i uivnje, nego samo rad, po nedvosmisleno objavljenoj volji boijoj, slui
uveanju njegove slave. Traenje vremena je prvi i principijelno najtei od svih grehova. Jo se
ne kae kao kod Franklina: vreme je novac, ali ta reenica vai, gubljenje vremena, praznom
priom, luksuzom, ak i spavanjem duim od 6 do 8 sati moralno je apsolutno za osudu. Dokona
kontemplacija je Bogu manje ugodna nego aktivan rad i motiv u pozivu(M.Veber 1968,str. 173).

Veber smatra da je oivljavanje metodizma prethodilo procvatu engleske industrije
krajem 18. veka i potkrepljuje to stavovima Dona Veslija: Ja se bojim da nije, gde se bogastvo
povealo, sadraj religije u istoj meri opao.... jer religija mora u istoj meri da stvara kako radinost
tako i tedljivost, a ove ne mogu opet da proizvedu nita drugo nego bogastvo. Ali ako se poveava
bogatstvo onda se poveava ponos, strast i ljubav prema svetu u svim njihovim oblicima.....Mi ne
219
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
ovekova dunost prema Bogu; materijalna, spoljanja dobra dobijaju sve vei
znaaj u ovekovom ivotu; ovek mora da se stalno potvruje svojim racionalnim,
ovostranim kvalitetima, kao to uiva u onostranom blaenstvu; potvrivanje u
radu predstavlja glavni pokretaki motiv ovekovog ivota i stvaralatva umesto
usamljene kontemplacije i skruene molitve.
Protestantska reforma zahtevala je vie prostora za ovekovo svesno,
racionalno, razumsko i lino delovanje, za oseaj vlastitog uea i doprinosa u
svakodnevnom radu i ivotu. To je bio poetak borbe za slobodu, individualnost
i samostalnost oveka, koja e se kasnije jo odlunije ispoljavati kroz razliite
pokrete i revolucije, posebno tokom 18. i 19. veka. Industrijska revolucija i nastanak
kapitalizma imali su osnovni zahtev za potpunim oslobaanjem oveka, radnika
od svih materijalnih i duhovnih stega i prepreka. Jedino potpuno slobodan ovek
maogao je da se posveti radu i obavezama koje je zahtevao nadolazei period
industrijskog razvoja. Protestantski duh je predstavljao povoljnu duhovnu
klimu i kulturnu podlogu na kojoj je mogao da se razvija kapitalistiki duh
rada, sticanja i bogaenja.
Zenlje koje batine konfuijansku kulturnu tradiciju (zemlje istone Azije)
danas se nalaze u grupi zemalja sa najrazvijeniom ekonomijom (Japan), ili su razvile
veoma snane ekonomije, bez obzira na mali prostor i oskudne prirodne resurse
(Tajvan, Hogkong, Singapur), ili ve godinama imaju najveu stopu ekonomskog
rasta (Kina), ili imaju nekoliko snanih, svetski znaajnih i uticajnih kompanija
(Juna Koreja). Konfuijanizam kao kulturna tradicija (filozofija, etika, nain
ivota) ispoljio je (kao retko koja druga kultura) ogromnu protivrenost, pokazao
svoje dvostruko lice. Na jednoj strani, konfuijanizam je produkovao i odravao
specifian feudalni sistem, koji se u Kini odrao vie od dva milenijuma kroz
brojne dinastije, u Koreji se javio u 12. veku, a u Japanu se posebno ispoljio u
moemo spreiti ljude da budu marljivi i tedljivi, mi moramo sve hriane opominjati da stiu
koliko mogu i da tede koliko mogu, to stvarno znai da se bogate, ali i da daju koliko mogu da
bi porasli u milosti (M.Veber, 1968, str.205-fusnota).

Kapitalistiki uspeh jednog lana ceha bio je - ako je on bio zakonito postignut dokaz
njegova potvrivanja i stanja milosti, dizao je presti i propagandne anse sekte, i stoga je bio rado
vien (Isto, str.249).

Sutinu konfuijanske filozofije, etike i naina ivota, koju je zagovarao Konfuije u
krajem 6. i poetkom 5. veka pre n. e., ine sledei principi: en (dobrota, ovenost), li (obredi,
norme), dong (odanost svojoj pravoj prirodi), u (uzajamnost) i sjao (sinovljeva ljubav). Svih
ovih pet elemenata sainjavaju vrlinu (di) koja je centralno mesto konfuijanske filozofije. Tokom
istorije ove vrednosti su se ispoljavale na razliit naine, zavisno od odreenih drutvenih odnosa
i drutvene sredine. U Kini su dong, u i sjao produkovali centralni znaaj porodice, plemena,
odluujuu ulogu oca i odanost sina ocu, ene - muu, mlaeg brata strarijem bratu. U veini
istonoazijskih zemalja izvorni konfuijanski principi razvili su oseaj dunosti (prema porodici,
dravi, kolektivu, preduzeu, kompaniji) to je bilo od odluujue vanosti za prihvatanje
industrijalizma i kapitalistikog privrednog sistema.
220
KULTURA
periodu Tokugava. U tom vremenu konfuijanizam je poivao na svojim klasinim
principima i uspeno odbijao sve pokuaje ekonomske, politike i socijalne
transformacije i modernizacije. U teoriji je vladalo miljenje da je konfuijanska
kultura, sa dominnatnim porodinim vrednostima, ograniavajui faktor i
prepreka poslovnim inovacijama i ekonomskom uspehu tih sredina i geografskog
prostora. Na drugoj strani, poevi od kraja 19. veka u Japanu, te posebno posle
Drugog svetskog rata u ostalim istonoazijskim dravama, a danas posebno u
Kini i delimino u Vijetnamu, konfuijanska kultura, tradicija i misao postali su
glavni pokretai reformi, preduzetnikog duha i ekonomskog napretka.
ta je uslovilo takav kulturni preobraaj? Koji su kulturni elementi i etiki
principi konfuijanizma koji su dozvolili, prihvatili i podstakli istonoazijsku
modernost?
Ovde se jo jednom potvrdila teorija koja kae da iste kulturne vrednosti
mogu dati razliite ekonomske i socijalne rezultate. To konstatuje i Lusijan V. Paj
(2004,str. 387), kada kae da iste vrednosti, ak i u isto vreme, koje postoje u
potpuno razliitim okolnostima mogu dati, a obino i daju, razliite efekte, dok
na drugoj strani, iste vrednosti u razliitim vremenima mogu se kombinovati na
razliite naine i tako proizvesti razliite efekte. To znai da neke tradicionalne i
ukorenjene vrnjednosti poseduju karakteristike univerzalnih vrednosti. Viljem de
Bari (1998) istie da je konfuijanizam formirao nekoliko univerzalnih azijskih
vrednosti kao to su saoseanje, distributivna pravda, svest o obavezi, ritual,
javni duh i grupna orjentacija, koje mogu da se ravnopravno mere sa vrednostima
koje su proizveli protestantizam, prosvetiteljstvo, racionalizam i druge zapadne
vrednosti.
Konfuijanska odanost autoritetu i spremnost da se potuju pravila,
dovela je do toga da se prihvata vodea uloga drave (vlade) u trinoj ekonomiji
iatonoazijskih zemalja, kako onih koje su prihvatile kapitalizam, tako i moderne
socijalistike Kine. Odgovorna, preduzimljiva, racionalna i drutvu prijemiva
drava (vlada) pokazala se od presudne vanosti za uspon Japana i etiri mala
ekonomska tigra (zmaja) na jugoistoku Azije. Potovanje uzora i organska
solidarnost, proetaa ljudskom interakcijom u skladu sa zajednikim tenjama
i tolerancijom, predstavljaju vrednosti koje su doprinele boljem ukljuivljnju u
savremene privredne tokove. Centralno mesto porodice u veini istonoazijskih
zemalja, kao centralne vrednosti konfuijanizma, doprinelo je brem razvoju
porodinih preduzea i porodinog biznisa. Slika porodice kao mikrokosmosa
drave, i ideala drave kao proirene porodice, ukazuje da je porodina stabilnost
sutinski vana za politiki ivot i da je sutinski vana uloga drave u osiguranju
organske solidarnosti u porodici(Tu Vejming, 2004., str. 411). elja za vlastitom
izgradnjom i samokultivisanjem predstavlja azijsku vrednost koja je
podstakla masovno i kvalitetno obrazovanje i doprinela da ono postane civilna
221
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
religija drutva(Tu Vejming) i pokreta breg razvoja i napretka drutva. Ono

to je doprinelo kulturnoj transformaciji i usponu modernosti kod istonoazijskih
drutava jeste njihova spremnost da se ui od drugih i da se cene rezultati i uspeh
drugih. U Japanu je ta spremnost pokazana ve vie od jednog veka. To se posebno
ispoljilo u prihvatanju zapadnih znanja u oblasti nauke, tehnike i tehnologije,
to je omoguilo da i sami steknu visoka znanja, sposobnosti i vetine i tako
modernizuju svoju privredu, ekonomiju i drutvo u celini. Kako naglaava Tu
Vejming, takva pozitivna identifikacija sa Zapadom, kao i takav model kreativne
adaptacije koji su uinili da doe do potpunog restrukturisanja ekonomije i naina
ivota, te brzog uspona i napretka istonoazijskih drava, nema presedana u
ljudskoj istoriji. Kroz adaptaciju, identifikaciju, uenje, prihvatanje razvijenog i
naprednog dolo je do transformacije tradicionalne konfuijanske kulture i isticanja
novih vrednosti: spremnost da se ui od drugih; odanost radu, zajednici; elja za
novim i viim postignuima; tedljivost, marljivost, takmienje. Sve ovo uinilo
je da istonoazijske zemlje i dalje postiu velike rezultate u ekonomiji, socijalnim
odnosima i politici i postaju ravnopravan partner i respektivan konkurent zapadnoj
razvijenoj trinoj ekonomiji.
Konfuijanizam istie dunost, odanost i obaveze kao vane karakteristike
individualnog i grupnog delovanja, zbog toga to se ovek u ovom uenju zamilja
kao pojedinac uglobljen u itavu mreu postojeih drutvenih odnosa(Fukujama,F.
str.284). To je dovelo da porodine veze u mnigim konfuijanskim drutvima
imaju centralno mesto u pokretanju i razvoju biznisa. Ovaj elemenat konfuijanske
tradicije odluujue je uticao na razvoj juga Kine, oblast Fudijan i Kvangdong.
Iz tog podruja potie najvie emigranata u kineskim zajednicama u Singapuru,
Maleziji, Indoneziji, Hongkongu, Tajvanu. Iako se ta imigracija odigrala pre
nekoliko generacija, oni su odrali svoje porodine (plemenske) veze sa Kinom
i svoj kapital ulagali u porodine i plemenske poslovne mree na jugu Kine,
to je dovelo do ekonomskog buma tog podruja. Slina situacija je i u junoj
Koreji. Naime, tu su poslovni i preduzetniki poduhvati vezani za porodini
biznis, iza svih velikih korejskih kompanija stoji kao osniva neka porodica.
Fukujama napominje da su porodini (plemenski) odnosi u Koreji jo iri nego u
Kini, jer ljudi tamo trae zajednikog pretka ak tridesetak generacija unazad, te
plemena imaju po nekoliko stotina hiljada srodnika. Meutim drava je, u elji da

Fukujama konstatuje da je u tradicionalnoj Kini dunost prema porodici nadilazila
sve ostale dunosti, ukljuujui i obaveze prema caru, nebesima ili bilo kojem drugom izvoru
svetovnog ili boanskog autoriteta(Fukujama, 1997, str. 93)

Ispod spolja nametnutih korporacijskih dinova, kao to su Hjundaji i Samsung, lee
familijaristika preduzea nastala iznutra, koja se sporo prilagoavaju profesionalnom nainu uprevljanja, javnoj svojini, razdvajanju upravljanja od svojine i depersonalizovanom, hijerarhizovanom korporacijskom nainu upravljanja(Fukujama, 1997, str. 139).
222
KULTURA
imitira model Japana i nekih zapadnih zemalja, uticala da se od malih porodinih
preduzea razvijaju velike svetske kompanije. Ono to je posebno pokrenulo
korejsku privredu i poslovanje jeste velika spremnost malih preduzetnika da svoju
decu obrazuju i tako pripreme da budu uspeni menaderi, moderni preduzetnici
i vlasnici. U japanskoj konfuijanskoj tradiciji uloga porodice, oevog autoriteta,
sinovljeve ljubavi i bezuslovnog potovanja, mnogo manje je naglaena neko
u kineskoj i korejskoj tradiciji. Veze unutar porodica mnogo su manje izraene
nego u kineskoj i korejanskoj porodici. U japanskoj transformaciji konfuijanskih
vrednosti centralno mesto dobila je vrlina odanosti. Meutim, odanost u ovom
sluaju podrazumeva odanost vrhovnom politikom autoritetu, gospodaru
(posebno feudalnom gospodaru daimyo), voi grupe. Ovo potie od samurajske
i ogunske kulture i tradicije i njihovih etikih pravila (buido) na koju se
konfuijanizam naslanjao. Odanost kolektivnim subjektima ima prioritet u odnosu
na odanost porodici. U modernim preduzetnikim, poslovnim i ekonomskim
odnosisima u Japanu, princip odanosti ogleda se u odanosti menadera svojoj
kompaniji, zaposlenog radnom mestu i radnoj grupi, mladih obrazovnom sistemu,
svih zaposlenih visokoj radnoj etici, iju sutinu ini tenja ka perfekcionizmu,
kao i odanosti svih graana naciji i dravi.
Transformacija konfuijanske kulturne tradicije u sistem vrednosti koji
podstie i stvara preduzetniku inicijativu, duh i inovativnost, a sve to utie na
snaan ekonomski razvoj i napredak, pokazuju da kulturne tradicije nastavljaju
mono da utiu na na proces modernizacije (Tu Vjeming,2004), na raznim
prostorima planete.
Protestantizam (insistira na ulozi pojedinca) i konfuijanizam (istie
vrednost kolektiva, institucija, autoriteta) predstavljaju dva vana primera kulturne
transformacije i kulturnih vrednosti koje su u istim ili razliitim uslovima i vremenu
dali sline ili razliite ekonomske, socijalne i politike rezultate i uspehe. Pored ta
dva primera mogu se pomenuti jo neki kulturni preobraaji i kulturne vrednosti
koji su uticali na privrednu, ekonomsku i drutvenu modernizaciju i razvoj, pre
svih prosvetiteljstvo, liberalizam, Mejdi restauracija i pragmatizam.
Prosvetiteljstvo je donelo nove vrednosti kao to su sloboda, prirodno
pravo, pravna jednakost, svest, zakon, potovanje privatnosti, individualizam,
racionalnost, prosveenost masa. Osnovna poruka prosvetiteljskog uenja odnosi
se na stav da istorija ljudskog roda treba da bude svedoanstvo o stalnom napretku.
Ovo je bila pokretaka misao i podsticaj za oslobaanje ovekove enrgije, kako
individualne, tako i kolektivne, u svim oblastima ljudskog delovanja i stvaralatva.
Ovo se manifestovalo u zahtevima da se ovek oslobodi autokratske monarhije
potpomognute plemiko-klerikalnim slojem koji je uporno titio feudalni drutveni
poredak. Sloboda i jednakost za ugnjetene slojeve, kao osnovno ovekovo pravo,
proklamovano je kako od strane francuskih teoretiara prosvetiteljstva, tako
223
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
i od strane masovnih pokreta buroazije i proletarijata koji su kasnije usledili.

Na udaru teorijske kritike francuskog prosvetiteljstva i masovnih pokreta koji su
njime inspirisani u Francuskoj, Engleskoj i Americi, nala su se tri glavna stuba
feudalnog drutvenog sistema: monarhija, plemstvo i katolika crkva.
Vrednosni sistem koji su proklamovali predstavnici prosvetiteljskog uenja
pogodovao je nailazeem periodu ekonomskog razvoja drutva, prvenstveno
usponu industrije i trgovine, kao i reformi poljoprivrede. irenje privatnog
vlasnitva i oslobaanje ljudi od besplatnog sluenja feudalnim gospodarima,
stvorilo je snaan potencijal za ekonomski razvoj i drutveni napredak u zapadnim
zemljama tokom 18. i 19. veka. Prosvetiteljstvo je predstavljalo jednu od
inspiracija za preobraaj kulture i nastanak novih kulturnih vrednosti u dravama
ortodoksnog katolikog duhovnog prostora. Taj kulturni preobraaj, zajedno sa
protestantskom etikom, pokrenuo je ubrzani tehnoloki, industrijski, ekonomski i
privredni razvoj zapadnih zemalja.
Liberalizam deluje (vie od tri veka) kao ideologija i pokret koji nosi u
sebi zahtev za vie slobode, racionalnosti, konkurencije, podstcaja, traganja za
novim, sveim, boljim. Obino se istie ekonomski i politiki aspekt liberalizma. U
osnovi svega liberalizam vidi interese, potrebe i vrednosti kao pokretae napretka
i razvoja pojedinca, a zatim njegove ue i ire zajednice kao i celog drutva i
oveanstva. Tenja za prirodnim pravima i mogunostima oveka kao slobodne,
samostalne, nezavisne i kreativne linosti koji su bili sputani, potisnuti i negirani
u srednjem veku od strane crkve i staleke strukture drutva dovela je do pojave
prvih zahteva za promenom takvog stanja. Liberalizam se pojavio kao ideja za
oslobadjanjem oveka od dominacije staleke i crkvene strukture. On je postavio
pitanje podele drutva na javnu i privatnu sferu gde bi javnu sferu titila stroga
dravna pravila, a privatnu sferu sainjavalo pravo ovekovog izbora. Liberalizam
je traio razliitost, konkurenciju i emancipaciju u svim oblastima ovekovog
ivota i delovanja. Od privh poetaka pa do danas liberalizam se uvek pojavljivao,
nastajao, obnavljao, revitalizovao i afirmisao kao ideja slobode i oslobadjanja
od zatvorenog, tromog, zaostalog, ekonomski neracionalnog, nedemokratskog i
rigidnog drutvenog sistema i njemu prateih ideologija.
Mejdi rastauracija (revolucija prosveenosti) je specifian kulturni
preobraaj u Japanu u drugoj polovini 19. veka. Japanski car Mutsu Hitu iz dinastije
Mejdi 1868. gonine uz podrku nadolazee buroazije, jednog dela plemstva, pa
i deliminu stranu podrku sbacuje dotanju ogunsku vlast i uvodi apsolutnu
monarhiju. Carska vlast uvodi znaajne reforme u japansko drutvo, prekidajui
tako izolaciju Japana koja je trajala prethodna tri veka. Ovim reformama ukinuta
je feudalna rascepkanost zemnje, socijalni stalei su izjednaeni u pravima, drava
je podeljena na prefekture koje su bile obavezne da se pokoravaju centralnoj vlasti,
uvedeno je pravo privatne svojine na zemlju i ostalu imovinu ukidajem feudalnog
224
KULTURA
prava svojine, modernizovana je armija, reformisano je kolstvo, uvedene su
mnoge institucije sline evropskim i amerikim, donesen je prvi ustav (1889.
godine) koji je uveo parlamentarnu dvodomu monarhiju, umesto apsolutistike.
Ovo je primer gde se kulturni preobraaj i zaokret u sistemu vrednosti
uvodi odozgo, od strane vladajueg poretka, a ne da dolazi odzdo od strane
obrazovanih, intelektualnih, naunih krugova ili masovnih pokreta. Mejdi
restauracija je postakla snaan razvoj japanskog drutva, posebno u oblasti
industrije, tehnologije i trgovine. Mladi ljudi su masovno odlazili na kolovanje u
Evropu i SAD, donosili nova znanja, informacije i vetine, poela je ekonomska
sradnja sa zapadnim zemljama, sve to je ubrzalo ekonomski i drutveni razvoj
Japana u narednom periodu. Ovo nam pokazuje kako promena kulturnih vrednosti
podstie privredni i ekonomski razvoj i stvara povoljnu drutvenu klimu za
preduzetnitvo i poslovanje.
Pragmatizam je filozofsko i politiko uenje, pre svega u Americi
(najznaajni predstavnici V. Dems i D. Djuj), koje je podstaklo razmiljanje
o znaaju praktinog, neposrednog, konkretnog delovanja oveka u njegovoj
sredini. On je uneo preobraaj u oblast duhovnog i verbalno izraavanja, zahtevom
da se sve to izrazu kroz praktinu korist i materijalne vrednosti. Teorija je, za
pragmatizam, samo pretpostavka i instrument za reavanje odreenih problema,
a ne reenje samo po sebi. Istina koja se u radu ne pokae prikladnom, dobrom i
korisnom, te koja ne vodi napred, za pragmatizam je mrtva istina. ovek i drutvo
samo u radu i praksi mogu stei pravu orjentaciju i krenuti ka progresu. Prema
tome, ni ovek ni drutvo nisu sami po sebi dati, oni se razvijaju i ostvaruju prema
mogunostima. Don Djuj smatra da je reenje svake drutvene krize mogue kroz
stalnu potrebu usklaivanja starog sa novim, prolosti sa budunou, tradicije sa
inovacijom. D.Djuj odbacuje revoluciju i smatra neophodnim rekonstrukciju i
reformaciju drutva i drutvenih odnosa. Promena treba da bude svakodnevna,
inovacija da oplemenjuje tradiciju, progres da nadilazi konzervativizam.
Ideje koje je zstupao pragmatizam predstavljaju jedan kulturni katalizator
koji je uticao na razvoj stvaralatva, individualizma, tenji za radom i sticanjem,
shvatanjem znaaja praktinog i konkretnog za oveka i drutvo u SAD krajem
19. i poetkom 20. veka. Pragmativizam je bio odgovor na klasini liberalizam,
konzervativizam i umalu kulturu toga vremena. Smatra se da je on bio jedan od
podsticaja snanog industrijskog i privrednog razvoja tadanjeg amerikog drutva.
Ode su pomenuti neki karakteristini primeri kulturnog preobraaja i
kulturnih vrednosti koji su podstakli razvoj drutva i omoguili stvaranje povoljne
drutvene klime za razvoj preduzetnitva i poslovanja. Postoje i brojni primeri
gde su kultura i kulturne vrednosti uticali negativno na ekonomski i drutveni
razvoj, odnosno doveli do njegovog usporavanja i opadanja, ili su pruali otpor
svakom preobraaju i modernizaciji.
225
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
6.2. Deset kulturnih vrednosti koje podstiu preduzetnitvo

U savremenoj teoriji sve vie se govori o povezanosti ekonomskih vrednosti (praktinih, neposrednih, racionalnih, kratkoronih) i kulturnih vrednosti
(obrazovanje, znanje, patriotizam, religija, poverenje, pravda, vrlina, ideologija,,
utopija, tradicija). Kako kae Marijano Grondona (2004), ekonomski razvoj je
suvie znaajan da bi bio preputen samo ekonomskim vrednostima, odnosnono,
sam ekonomski razvoj treba shvatiti kao kulturni proces.
Jedna od prvih kulturnih vrednosti koje pogoduju ekonomiji, posebno
preduzetnikom duhu, jeste odlunost. Da bi se postigao ekonomski razvoj mora
postojati odlunost (pojedinca, grupe, zajednice) da se rad stavi u centar zbivanja
i sistema vrednosti, da se podie produktivnost, da se ulae u razvoj. Odlunost je
pokazatelj line ili kolektivne sposobnosti, spremnosti, nastojanja, autonomnosti, snage, moi u delovanju i odnosima u drutvu. Odlunost je pokretaka energija rada i delovanja, podsticaj i preduslov individualnog i kolektivnog uspeha. U
preduzetnikom duhu i poslovnoj kulturi, odlunost znai hrabro nastojanje svakog
poslovnog subjekta da se unapredi svoje poslovanje i poslovanje u svom okruenju.
To je preduslov da se donese odluka o pokretanju sopstvenog biznisa, da se unapredi,
reorganizuje i usavri neka poslovna aktivnost, da se razvije novi koncept, poboljaju
uslovi u drutvenoj sredini, da se uini odluujui zaokret u ekonomiji i drutvu.
Preduzetnika aktivnost moe biti dinamina i produktivna u poslovnoj kulturi u
kojoj se ispoljava hrabrost i odlunost da se istrauje, podigne poslovni i obrazovni
nivo, uvode inovacije, otkrivaju nova trita i novi poslovni prostori, potuje kvalitet,
standardi i poslovna etika. Moe se rei da je ekonomski razvoj jedan stalni proces
odlunog natojanja da se stimulie rad, povea produktivnos, investira, razvija
takmiarski duh, uvode inovacije i unapreuje organizacija poslovanja.
Spremnost na takmienje i konkurenciju sa drugim poslovnim subjektima,
drugim kulturama i prostorima, predstavlja vanu vrednost savremene kulture,
posebno poslovne kulture i preduzetnitva. Biti spreman na izazov sa bilo koje
strane, na odgovore u poslovnom zamahu i preduzetnikoj inicijativi, predstavlja stimulativnu atmosferu za razvoj biznisa i njegov uspeh. Takmienje stvara
preduslove za dinaminost poslovanja i rada u nekoj sredini kao bital elemenat
poslovne kulture.Dinaminost je povezana sa odlunou, izvesnou i nastojanjima da se ide ka novim poduhvatima i poslovnim promenama. Ona obezbeuje
irenje preduzetnikog duha (Gilder, 1992) i poslovne klime na ue i ire poslovno okruenje, pokree i podstie druge da se odlunije angauju u poslovanju,
tee promenama i unapreenjima, ne zadovoljavaju se postignutim ve uvek tee
novom i boljem. Takav primer je Bil Geits i kompanija Majkrosoft.
Kultura koja ceni i praktikuje sigurnost u svim oblastima drtvenog
ivota, moe biti podsticajna za preduzetnitvo i poslovanje. Izbegavanje kon226
KULTURA
flikta i riznih postupaka u nekoj sredini predstavlja sigurnost za poslovanje i
dugotrajno poslovno angaovanje. To se posebno vrednuje u nae vreme kada se
zna da ivimo u drutvu rizika i da se rizici stalno umnoavaju i smenjuju (od
terorizma do ekolokih katastrofa). Neposredno sa sigurnou moe da deluje i
dugoronost kao vana kulturna vrednost koja objanjava da se radi o sredini gde
se moe planirati, investirati, postavljati dalje ciljeve, pripremati poslovnu strategiju i posvetiti se inovacijama. Ekonomski razvoj je, kako kae Grondona, stalna
borba izmeu dugoronih ciljeva i kratkoronih interesa, a funkcija kulturnih
vrednosti je podre dugooronost kao sutinu stabilnog ekonomskog procesa.
Kulturna sredina koja gaji kreativnost prestavlja pogodan prostor za razvijanje preduzetnitva i poslovanja (Molend i Nolen, 1995). Rad i kreativnost
su osnove modernog ekonomskog razvoja. Kreativnost je vrednost koja podstie
grupe i pojedince da stvaraju, da se zalau, da se oseaju sigurno, puni motivacije
i samopouzdanja, da sami odgovaraju za svoj uspeh. To dalje podrazumeva prisutnost slobode pojedinca da se upusti u inovacije i nove poduhvate, da traga za optimalnim reenjima, da ima poverenja u druge i drugi u njega. Kreativnost je direktno povezana sa stvaranjem novog, boljeg, bogatijeg, produktivnijeg, savrenijeg
i naprednijeg. Kreativnost i stvaranje su usmereni ka budunosti i susretu sa novim
i progresivnim, oni podstiu konkurenciju i poslovnu dinamiku.
Podsticajna kultura, odnosno kultura koja daje podrku preduzetnitvu i
ekonomskom progresu postavlja obrazovanje u centar sistema vrednosti. One
nacije koje su u prethodnom stolu poklanjale veliku panju obrazovanju, a nastavile
da to ine i danas, stvorile su glavni uslov da budu razvijene u ekonomskom i
svakom drugom pogledu. Obrazovanje je temelj modernog napretka. Re je o
obrazovanju koje prua kvalitetna znanja, informacije i vetine, kao tri neodvojive
komponente jednog obrazovnog sistema.
Da bi bilo svrsishodno, savremeno obrazovanje proizvodi aktivno znanje, ono nije samo opismenjavanje, nije samo
socijalizacija (usmeravanje ka poeljnom ponaanju), ve instrument razvoja sposobnosti, talenta i ambicija svakog pojedinca i cele zajednice.
Samo dinamino obrazovanje i znanje mogu podsticati i razvijati kreativnost
i inovativnost kod savremenog oveka. Drutva koja gaje kulturu proetu visokim
stepenog modernog obrazovanja i znanja mogu oekivati ekonomski i drutveni
progres u dugoronom periodu.
Odgovornost uspostavlja ravnoteu izmeu potreba, interesa, motiva,
elja, namera i postupaka. Bez odgovornosti svaka od pomenutih kategorija mogla
bi da se pretvori u jednostrano, neproduktivno, neobuzdano delovanje sa pogubnim posledicama po konkretno drutvo (naravno i po globalno drutvo).

Vie o obrazovanju, znanju i odgovornosti videti u poglavlju Rad, obrazovanje, odgovornost u ovom udbeniku.
227
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
6.3. Individualne vrednosti i preduzetnitvo

Da bi se poeo bilo kakav posao, iznela neka poslovna ideja, zapoeo
vlastiti biznis, potrebna je odreena hrabrost. Hrabrost podrazumeva odlunost da
se neto pokrene, promeni, zapone, iznese vlastita ideja, da se veruje u to i vrsto
stoji iza toga u nameri da se realizuje odreeni projekat. Hrabrost je vana polazna
taka u svakom preduzetnikom poslu. Mnogi ljudi imaju odreene ideje, imaju
uslove i neke druge pretpostavke, ali nemaju odlunost da to realizuju. Hrabrost
je osnova formiranja preduzetnike volje, njeno ispoljavanje na konkretnim
poslovnim primerima i u konkretnim ekonomskim uslovima. Otvoriti vlastito
preduzee, radnju, restoran, agenciju, podrazumeva da je ovek svestan soje uloge
u svemu tome, da ima prethodno znanje, da je odabrao dobar tim saradnika koji e
mu pomoi da ostvari svoje ideje. Pre svega, preduzetnika hrabrost podrazumeva
da ovek odluno kree u realizaciju neke zamisli koja e mu pomoi da neto
ostvari, da uini neto znaajno od svog ivota, u poslovnom smislu.
Poslovna hrabrost jo vie dolazi do izraaja kada ljudi nastoje da promene
svoj dosadanji poslovni status, svoje poslovne rezultate i ukupan poslovni imid.
Nekada je lake odluiti se za zapoinjanje novog posla, nego to je to sluaj kada
treba promeniti poslovne principe i poslovno ponaanje kod ve postojeeg posla.
Ljudi se teko odluuju da zaponu restrukturisanje nekog preduzea, promenu
poslovanja, izmenu strukture proizvoda, promenu sistema komunikacija unutar
preduzea i u njegovom okruenju i slino. Postoji mnogo razloga koji spreavaju
ljude da se hrabrije upuste u promenu postojeeg naina i stila poslovanja koji
ne donosi dobre rezultate: delovanje po principu inercije, odsustvo inventivnosti,
nedovoljno znanje i inovacije, sputanost postojeom strukturom u kompaniji i
njenim okruenjem,navike i tradicija, izbegavanje odgovornosti, odsustvo sklonosti
ka novim poduhvatima, socijalna struktura, nivo kulture i komunikacije u radnoj
i ivotnoj sredini. U situaciji kada ovek deluje u ve formiranoj kompaniji na
njegove namere, reenost i odlunost utiu drugi ljudi koji ga svojom aktivnou
ograniavaju, ili spreavaju, da ostvari svoje ideje inicijative i zamisli. U takvoj
sredini hrabrost je obavezna karakteristika odgovornog preduzetnika i menadera.
U veem kolektivu preduzetnik mora imati hrabrost koja donosi rezultate celoj
sredi u kojoj rukovodi i deluje a koja se zasniva na vlastitim promiljanjima i
analizama najbliih saradnika. U nerazvijenim zemljama i zemljama u periodu
tranzicije veoma je vano da preduzetnika aktivnost, odlunost i hrabrost dou do
izraaja kako bi se unapredilo poslovanje, ubrzale privredne reforme i poboljao
ivotni standard.
Preduzetnika hrabrost podrazumeva stanje u kome preduzetnik preuzima
na sebe dozu rizika za uspeh odreene poslovne ideje i strategije, kada on vereuje
u uspeh i poslovni rezultat upkos sumnjienju i podozrenju koje vlada u njegovom
228
KULTURA
okruenju, pa i meu njegovim saradnicima koji nisu u stanju da odmah shvate
sutinu poduhvata. Tako poetna preduzetnika hrabrost prerasta u kontinuirano
nastojanje da se preduzetnik probija kroz sve situacije u kojima se zatekao i u
koje e dospeti svojom aktivnou ili aktivnou i posledicama koje su rezultat
delovanja objektivnih inilaca i okolnosti. Preduzetnika klima i preduzetniki duh
mogu zahvatiti odreenu sredinu samo ako se stalno iri uticaj ideja, informacija
i inovacija na tu sredinu, ako se, uprkos otporu i nerazumevanju, pokazuje elja,
reenost i odlunost da se pokrene i podstakne neka poslovna ideja i neko novo
reenje u postojeem radu i poslovanju. Preduzetnik mora biti spreman da deluje
odluno, hrabro, pouzdano i uverljivo i u uslovima opte privredne konjunkture, kao
i u uslovima privredne recesije, krize i poslovne turbulencije. Vetina prilagoavanja
svim privrednim i poslovnim okolnostima i uslovima, od lokalnog do globalnog
nivoa, predstavlja jedanu od najvanijih karakteristika savremenog preduzetnitva
i poslovanja uopte. Preduzetnik mora biti spreman da aktivno deluje na sve
izmenjene okolnosti poslovanja i rada i da nepovoljne situacije za veinu, pretvara
u prednosti za sebe i svoj biznis. Uspean preduzetnik, individualno ili u kolektivu,
pokazuje sposobnost uspostavljanja ravnotee (ekvilibristika) u promenjenim
uslovima i okolnostima. U svakom drutvu postoji mali procenat prirodno
nadarenih ljudi koji se mogu prilagoditi svim okolnostima i probijati kroz sve
situacije. Tu osobinu treba podsticati, gajiti, iriti, stvarati klimu u kojoj e se
preduzetnici brzo prilagoavati promenama i novim uslovima. Razliite prepreke
i blokade mogu da budu podsticajne za prduzetniku matu i kombinatoriku. U
preduzeu, kao i u drutvu, postoje razliite snage i interesi koji se suprostavljaju
promenama u poslovanju, kao i oni koji trae promene. Potrebno je mnogo znanja,
vetine, informacija i line sposobnosti da se odgovori na takve izazove.
229
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Karakteristika dobrog, ambicioznog i savremenog preduzetnika jeste i

tenja da se nikada ne zadovolji malim uspehom. Zapoeti neki vlastiti biznis
sa ambicijom da se tavori i samo preivljava u poslovnom okruenju znai
unapred sebe osuditi na neuspeh, gledano dugorono. Svaki mali uspeh treba da
bude samo poetak sve veeg rada, zalaganja i tenje da se kontinuirano postie
vei uspeh, iri uticaj, znaaj i mo u poslovnom okruenju. Ako se ostaje na
nivou malog uspeha i malog poslovnog rezultata onda to deluje kao neka vrsta
pritiska i nemira, posluje se u strahu da se moe dogoditi situacija u konjoj posao
moe brzo da padne u tekoe ili propadne. Stalna tenja za veim rezultatima i
veim poslovnim poduhvatima daje oseaj sigurnosti i samopouzdanja u biznisu.
Jedna od osnovnih pretpostavki u preduzetnikom i poslovnom poduhvatu
jeste delovanje bez predrasuda. Na poetku svog poslovnog poduhvata svaki
preduzetnik se susree sa manjim ili veim stepenom razliitih predrasuda u
internom i eksternom preduzetnitvu. Nekada je u pitanju posao koji se u odreenoj
sredini manje ceni, ili se vezuje za odreene socijalne slojeve, za odreenu kulturu,
stil i nain ivota, uslove, vreme, moralne nazore i slino. Svet je pun predrasuda.
ovek kroz razrvoj, socijalizaciju, rad i saznanje susree i predrasude o drugima,
o svojoj sredini, o sebi. On ih apsorbuje i usmerava zavisno od svoje percepcije,
znanja, sposobnosti, ali i od uticaja sredine u kojoj deluje. Naravno, postoji i
nesvesno delovanje predrasuda, kao mo navike. Ako je preduzetnik sputan
i zarobljen predrasudama, onda je njemu tee da uspe u nekom poslovnom
poduhvatu. Ali borba za slobodu i nije nita drugo nego borba sa predrasudama,
kako je to govorio Miroslav Krlea. Postoje sredine koje imaju tradicionalni
230
KULTURA
sistem vrednosti, koji veoma teko i sa velikim socijalnim, politikim i moralnim
lomovima menjaju. Tu se teko prihvataju novine, sumnjie se svake promene i
tenja da se radi drugaije od onoga to su generacije oeva i dedova ostavile.
Posebno se prua otpor prema inovacijama u tehnologiji, znanju i organizaciji
poslovanja, kljunim faktorima za uspeh u savremenom preduzetnitvu. Predrasude
suavaju prostor za slobodno, samostalno i podsticajno delovanje u biznisu, one
smanjuju stepen poverenja u pojedince, odreene socijalne i kulturne grupe, a
poverenje je vaan inilac uspeha preduzetnike ideje i preduzetnikog poduhvata
u svakoj sredini. Zbog toga je za uspeh preduzetnitva od presudne vanosti da
svaki ovek koji preduzima neku poslovnu aktivnost ima na umu da e se susresti
sa predrasudama o tome i da pravi strategiju kako prevazii predrasude i uspeti
u svom poslu. Posebno je vano da individualni preduzetnik koji zapoinje neki
novi posao, sa kojim sredina do tada nije imala iskustva, deluje tako da zanemari
sumnjiavost i podozrenje koje ire pojedinci ili odreene socijalne i kulturne
grupe o nemogunosti i nepotrebi takvog posla u nihovoj sredini.
Preduzetnika volja ispoljava se i kroz dinaminost poslovanja i rada.
Nalazimo se u vremenu i okolnostima dinaminih promena kako u meunarodnim
relacijama, globalnim tokovima, tako i na regionalnom i lokalnom nivou. Posebno
je to izraeno u drutvima tranzicije koja moraju da prihvate svu poslovnu
i privrednu dinamiku koja se svakim danom iri na ova drutva i vri pritisak
na ubrzavanje njihovih ekonomskih i ukupnih drutvenih tokova. Uspean
preduzetnik je pokretljiv, pun energije, stalno spreman da preduzme nove poslovne
aktivnosti i izazove koji e doprineti irenju posla i ostvarenju veeg profita.
Dinaminost je povezana sa odlunou, neizvesnou pa i rizikom u nastojanjima
za novim poduhvatima i poslovnim promenama. Dinaminost obezbeuje irenje
preduzetnike volje i poslovne klime na uu i iru okolinu, pokree i podstie
druge ljude da se uspenije i odlunije angauju u poslovnom svetu. Dinamian
preduzetnik je sklon promenama i poboljanjima u poslovanju, ne zadovoljava se
postignutim ve uvek tei dalje i vie.
Uspean razvoj preduzetnitva podrazumeva i fleksibilnost u poslovanju,
njegovom organizovanju i voenju. Fleksibilnost podrazumeva takav nain rada u
kome se jedno reenje moe prilagoditi promenjenim uslovima i novim zahtevima
poslovanja. Danas smo svedoci da pojedine kompanije za kratko vreme promene
deo ili celokupno poslovanje, odravajui na taj nain mogunosti opstanka na
tritu i dajui odgovor narastajuoj konkurenciji. Fleksibilna struktura nekog
preduzea omoguava lake kombinovanje poslovnih resursa, bolju iskoritenost
kapaciteta, utede u materijalu, vremenu i poveava efikasnost i produktivnost.
Fleksibilna kompanija mora da se u kratkom vremenu preorjentie na novu
proizvodnju ili uslugu i da na taj nain odgovori zahtevima trita i konkurencije.
Ovde posebno dolazi do izraaja preduzetnika volja i motivacija za poslovni
231
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
poduhvat i poslovni uspeh. Fleksibilnost preduzea poiva na znanju, idejama

i informacijama, njihovom brzom protoku i primeni. Pored organizacionog i
tehnikog dela, fleksibilnost ukljuuje i spremnost i odlunost (mentalna
fleksibilnost) preduzetnika da primenjuje inovacije i ideje koje e doprinose
prilagoavanju svim poslovnim promenama. Biti u stanju da se prilagodi
potrebama trita to je osnovna premisa za svakog savremenog preduzetnika i
svako preduzee, ona omoguava opstanak, razvoj i napredak u poslovanju.
Sledei vaan elemenat preduzetnike volje jest mo slekcije. To
podrazumeva, pre svega, individualnu sposobnost, izraenu kroz znanje
i inteligenciju, da se brzo uoavaju potrebe i vri odvajanje vanog od manje
vanog, bitnog od nebitnog, korisnog od tetnog i slino. Preduzetnik sa dobrom
moi selekcije brzo odluuje ta eli, ta je neophodno i vano da se uradi da bi
se preduzeo poslovni poduhvat i postigao poslovni uspeh. Mo selekcije dolazi
do izraaja u uslovima kada preduzee trpi razliite uticaje koji dolaze iznutra,
kao i uticaje koji dolaze od spoljanjih faktora. Dobar preduzetnik brzo, odluno,
jasno i precizno uoava koju vrstu posla treba forsirati, ta je vano za uspeh posla
u odreenim uslovima, kada se primenjuje kategorija sigurnosti u poslovanju,
koje su elje, namere i oekivanja sdaradnika, ta ih motivie, kako odgovoriti na
potrebe trita i potrebe zaposlenih.
Imati viziju u poslovnom poduhvatu prestavlja esencijalni deo kako
individualnog tako i kolektivnog preduzetnitva. Vizionarstvo je ona granina linija
koja odvaja sposobne, preduzimljive, odlune i hrabre preduzetnike od onih koji to
nisu. Preduzetnik mora imati krtkoronu i dugoronu predstavu o mogunostima,
putevima i nainu ostvarenja uspenih poslovnih rezultata. Ta vizija mora biti
realna i ostvarljiva, situirana u odreeni prostor, vreme, uslove, okruenje, mora biti
usmetrena ka tritu, doneti poboljanje poslovanja, vizija ne sme biti optereena
nerealnim pretpostavkama i utopijskim zamislima odvojenim od realnog stanja
i dokuivih resursa. Realne i ostvaruive poslovne vizije deluju motiviue kako
na onoga ko ima viziju tako i na njegove saradnike i celo preduzee, ak i u onim
situacijam kada vizionar nije odmah bio sasvim shvaen. Preduzetnik bez vizije je
kao sportista bez dovoljno talenta, moe uspeti samo do prve znaajnije prepreke
i iskuenja. Rezultate iznad proseka u preduzetnikom poduhvatu moe dati samo
prava vizija kombinovana sa inovacijom, znanjem i upornim radom.
Preduzetnika volja se esto manifestuje i kroz harizmatinost pojedinih
ljudi, menadera ili istaknutih preduzetnika sa vizijom i odlunim nastupom.
Harizmu (poseban dar, sposobnost da vodi, prednjai, organizuje, da ga drugi slede)
ima onaj preduzetnik koji u jednakim uslovima i sa priblinim sposobnostima biva
primeen, izdvojen od drugih, ostavlja poseban, upeatljiv utisak kod sagovornika,
klijenata, saradnika i ostalih koji sa njim dolaze u poslovni kontakt. Preduzetnik sa
harizmom mnogo znai za irenje poslovnog duha i preduzetnikog stila i naina
232
KULTURA
ivota, kako u preduzeu, tako i lokalnoj i iroj zajednici. On iri duh poverenja,
podstie i motivie druge, pokree na poslovni poduhvat druge u svom okruenju.
Istina, harizmatski usmereni preduzetnik moe i da deluje negativno ukoliko
svoju harizmu koristi samo na ostvarenje line promocije, sticanje monopolskog
poloaja i koritenje neregularnih i nedozvoljnih sredstava u sticanju bogastva i
postizanju poslovnog uspeha.
Neposredno povezana sa harizmatinou jeste i sklonost ka liderstvu
u grupi, kompaniji, sredini. Lider ili voa podrazumeva linost koja je po
svojim mentalnim, intelektualnim i obrazovnim sposobnostima sklona da uvek
zauzme poziciju prvi meu jednakima, ali da prednjai u odgovornosti i viziji.
Liderstvo zahteva sposoban, odluan, angaovan i motivisan tim spreman da
ostvari impresivne poslovne rezultate. Liderstvo u timu znai takvu kombinaciju
elemenata voenja u kojim e ono ja lako i neosetno prerati u mi, ali
istovremeno sauvati podsticajnu i kreatvnu dimenziju svakog ja izraenu u
slobodi, slobodnoj volji, linoj motivaciji i vlastitom zadovoljstvu. Lider treba da
deluje po principu line odgovornosti, a ne po principu slobodne volje. On treba
da motivie i pokree, da zastupa etike principe u radu. Lider mora biti mentalno
zrela i snana linost koja nije podlona estim promenama raspoloenja, nije
povodljiv, trpi uticaje sa strane, spreman da se argumentima odupre svakoj vrsti
dijaloga, sueljavanja i konflikta. Za dobrog lidera sardnici u timu uvek e imati
oseaj da on slui timu umesto da ga eksploatie, da slua ta drugi misle i
predlau, da povezuje sve u jednu skladnu celinu, vodi brigu o ispoljavanju svojih
oseanja, uvek stvari gleda oima drugih (u poslovnom i preduzetnikom smislu
to znai oima kupaca i trita).
7. Tolerancija
Savremeno drutvo je puno protivrenosti, podela i atomizovanosti grupa
i zajednica. Da bi se ostvarila komunikacija i usklaenost potreba i interesa
neophodan je visok stepen tolerancije. Tolerancija polazi od pitanja: zato smo
razliiti? Razliitost je prirodno svojstvo oveka, svesti i drutva. To je unutarnja
dijalektika i energija drutva i drutvene mobilnosti. Jedino u mnotvu razliitosti
drutvo moe obezbediti dovoljno podsticaja, ideja, slobode, neophodnih za stalni
razvoj, konkurenciju i pluralizam potreba, interesa i vrednosti. Meutim, bogatstvo
razliitosti esto prelazi u stanje latentne opasnosti od izbijanja sukoba razliitih
oblika i intenziteta. to se drutvo bre razvija, u ekonomskom, tehnikom, i
tehnolokom pogledu, to se ee pojavljuju pukotine u njegovom socijalnom
biu (nezaposlenost, siromatvo, marginalne grupe, lokalna i regionalna nerazvijenost), koje podstiu kulturne razlike, politike sukobe i ideoloke netrpeljivosti.
233
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Tolerancija je neophodna kao kohezivni elemenat u izgradnji minimuma

zajednikih interesa i odgovornosti za razvoj globalnog drutva. Koegzistencija
razliitih starih ekonomskih, kulturnih, politikih, rasnih, etnikih, polnih i generacijskih grupa, njihovih potreba i interesa ve je postala navika i uobiajena
situacija za modernog oveka. Ali, svakim danom javljaju se novi oblici razlikovanja i razliitog ponaanja i tenji u drutvu (drugaije seksualne orijentacije, spiritualistike i okultne grupe i pokreti, muziki trendovi, modni stilovi)
koje je teko pratiti i prihvatiti. Bez stalnog razvoja tolerancije, irenja njenih
oblika i metoda, svet bi sve vie zapadao u protivrenosti i krize, mir bi se tee
odravao i branio, sukobi teko reavali i kontrolisali. Zato je tolerancija jedan
od najvanijih elemenata u izgradnji kulture moderne ljudske zajednice, odnosno
savremenog drutva i njegovih globalnih karakteristika i manifestacija.
8. Prijateljstvo
Prijateljstvo podrazumeva emocionalnu bliskost, toplinu, poverenje, pouzdanost, iskrenost i odanost meu osobama. Razvoj ljudskog drutva kroz istoriju
donosi razliite uloge prijateljstva. Nekada je ono bilo znak odanosti i spremnosti
da se pomogne u borbi protiv neprijatelja i odbrane teritorije ili dravne samostalnosti. Tu se prijateljstvo razvijalo kao nunost, bilo je uslovljeno, posredovano,
funkcionisalo je kao suprotstavljanje neprijatelju, a ne kao izraz unutranje
potrebe i zadovoljstva osoba koje stupaju u prijateljske odnose. Prijateljstvo je
nekada znailo i odnos prema poznanicima i bliskim srodnicima za razliku od
nepoznatih ljudi za koje ne mora da postoji neprijateljski odnos, ve je re o
udaljenosti i distanci u komunikaciji.
Prijateljstvo se moe podeliti na dve grupe. Prvu grupu ine prijateljstva
meu drutvenim grupama i zajednicama, ona su esto institucionalizovanja kroz
neke, izjave, deklaracije, ugovore i poivaju na nekom zajednikom interesu koji
ih jasno odvaja od drugih. Drugu grupu prijateljstva ini prijateljstvo meu pojedincima, poznanicima, kolegama, generacijom ili intimnim, emotivnim vezama
(ljubav, stalno druenje, upuenost na nekoga).
9. Kultura dijaloga
Dijalog je znaajan element kritike, istraivanja, saznanja i kreativnog
pristupa drutvenim odnosima. Dijalog mora biti slobodan, uesnici u dijalogu
ravnopravni i autonomni. Dijalog je samo poetak traganja za istinom i sadrajem
nekog problema, pitanja ili pojave. Kultura dijaloga podrazumeva mnotvo el234
KULTURA
emenata. a) lina kultura sagovornika; b) potovanje sagovornika i pravo da
ima drugaije miljenje; c) razvijenu svest i spremnost na toleranciju sredine u
kojoj se dijalog vodi; d) kritiki pristup i traganje za istinom; e) dijalog mora dati
stvaralaki doprinos (rezultat) daljem istraivanju pokrenutog problema; f) dijalog
ne mogu uspeno voditi sagovornici iji se stavovi unapred znaju; g) dijalog moe
obuhvatiti sva pitanja od znaaja za nauku, drutvo i istraivanje; h) kompetentnost sagovornika moe voditi uspenom dijalogu; i) uesnici u dijalogu moraju
biti ravnopravni u pristupu predmetu dijaloga i njegovom jasnom odreenju; j)
jedina nadmo i ostvarena prednost jednog od sagovornika jeste puna argumentacija stavova koje iznosi; k) dijalog mora da unapredi miljenje, ne da ga potini
ili diskredituje.
Dijalog koji ne posreduje izmeu stvarnog i mogueg nije aktuelan i nema puniji
znaaj za kulturu na koju se odnosi.
Ratko Boovi

1. ta podrazumeva ue , a ta ire odreenje pojma kultura.
2. Koja su osnovna obeleja kulture?
3. Karakteristike savremene kulturne dinamike.
4. Pozitivne i negativne manifestacije masovne kulture.
. Odnos kulture i civilizacije.
6. Analiziraj stav Semjuela Hantingtona o sukobu civilizacija.
7. Koji znaaj imaju simboli za razvoj kulture?
8. Igra kao manifestacija kulturnih vrednosti.
9. Igra kao manifestacija patolokog stanja i sklonosti pojedinca i grupa.
10. Analiziraj odnos igre i rada.
11. Odnos izmeu kulture i ekonomije.
12. Kako kulturne vrednosti utiu na ekonomski razvoj?
13. Kako kultura podstie preduzetnitvo?
14. Analiziraj kulturne vrednosti i njihov uticaj na ekonomski razvoj u tvojoj sredini
1. ta je prijateljstvo?
16. Analiziraj prisustvo tolerancije u tvom okruenju.
17. Analiziraj kulturu dijaloga u tvom neposrednom i irem okruenju.
235
XIX INTELEKTUALCI I INTELIGENCIJA
1. Pojam intelektualca
U svakodnevnom ivotu, ponaanju i govoru postoji dosta nerazumevanja
oko toga ta se porazumeva pod pojmom intelektualac, ko je intelektualac i ta ga
ini takvim, po emu se on razlikuje (i da li se razlikuje) od drugih graana, kakva
je njegova uloga u drutvu i slino. Uobiajeno je da se pod pojmom intelektualac
posmatra ovek sa visokim obrazovanjem, koji radi neki visokostruan i odgovoran posao, koji je dobro informisan, onaj ovek koji je proitao dosta knjiga i
proputovao, upoznao mnogo mesta i kultura. Meutim, za potpunije razumevanje
pojma intelektualac nisu dovoljna samo prethodna obeleja, iako su mnoga od
njih ukljuena u taj pojam. Potrebno je uoiti ta je to to izdvaja intelektualca
od velikog broja visokoobrazovanih, informisanih i naitanih ljudi. To je nain
miljenja, metod kojim pristupa posmatranju, prouavanju i odnosu prema stvarnosti (pojavama, procesima i odnosima u drutvu). Intelektualac postavlja pitanja i
daje odgovore na ve postavljena pitanja. Postavljanje pitanja i kritika postojeeg
stanja, traganje za boljim, novim, drugaijim, predstavlja tu graninu liniju koja
odvaja intelektualca od mirnog kolovanog graanina. Kritika, traganje za uzrocima i korenima negativnih pojava, za smislom ponuenih reenja i projekata
koje nameu centri moi u drutvu i odanost istini kao vodilji u drutvenoj interakciji, ine misao i akciju intelektualca nezavisnom od postojeih odnosa snaga
u drutvu. Istinitost, humanost i racionalnost ideje bitniji su za intelektualca od
njene trenutne koristi i drutvene uslovljenosti.
Intelektualac je svaki ovek u iji je ivot ula razumna i umna ideja to je odredila
itav njegov nain miljenja, verovanja, vrednovanja i delovanja, bez obzira na njegovo
drutveno poreklo, klasni poloaj, formalno obrazovanje itd. Obino u drutvu postoji
skupina ljudi koja prikuplja, sreuje, iri, tumai, stvara i rastvara najraznovrsnije
duhovne vrednosti, ivi duhovnim ivotom, voena interesom da svet upozna i osmisli a
ne da njime vlada ili da ga koristi za druge potrebe.
uro unji

U analizi ove teme oslanjam se velikim delom na stavove koje je izneo uro unji
u knjizi Cvetovi i tla - ogled o ulogama ideja u ivotu, kao i na stavove .P.Sartra objavljene u
knjizi Filozofske i politike rasprave.
236
INTELEKTUALCI I INTELIGENCIJA
Miljenje, kritika i delovanje uslovljeno idejom istine u drutvu govori o
vrednosnom profilu intelektualca i ujedno predstavlja granicu koja se moe povui
izmeu pravih, istinskih i kvazi (lanih, tobonjih) intelektualaca. Za intelektualce iz prve grupe nain miljenja odreuje njihov nain ivota i delovanja,
oni sve podreuju istini i smislu. Kod druge grupe dominira stav da ive od ideje
i proizvodnje istine, a ne od njenog dokazivanja. Oni e misliti, delovati i iznositi
ideje onako kako uslovi i okolnosti u drutvu diktiraju, priklonie se centrima moi
i vlasti, pokuati da izvuku korist za sebe (ponekad za svoju uu grupu), merenu
materijalnim bogatstvom, usponom u karijeri i statusom u drutvu.
2. ta ini intelektualca
Traganje za novim, istraivanje pojava, procesa i odnosa u drutvu, elja da
se doprinese kulturnom napretku ue i ire sredine. U svom stvaralatvu intelektualac tei da misli slobodno, da iznosi svoje ideje, da podstie druge da rade i stvaraju,
da se stvori drutvena klima i uslovi koji omoguavaju slobodno delovanje, ekonomski napredak, politiki pluralizam i potovanje ljudskih prava. Mislioci nisu
odgovorni za svoje ideje koje e drugi protumaiti i zloupotrebiti u nedemokratske
svrhe i retrogradne akcije, kao to je to bio sluaj sa nekim Nieovim i Marksovim
idejama i stavovima. Jedino ako intelektualci instrumentima sile i vlasti nameu
svoje ideje, onda postaju odgovorni za posledice. Meutim ukoliko pribegavaju
nametanju ideja silom onda oni izlaze iz kruga intelektualaca.
Intelektualci u svom radu zastupaju stav humanizma, istiu univerzalne
vrednosti kao orijentir, potuju i tite slobodu (tragaju za njom), podstiu javni
govor, razvijaju kulturu dijaloga kao pravo na drugaije miljenje (drugima i sebi),
odbacuju lai, nastoje da usklade korisno i umno (ono to je korisno nije uvek
umno i obrnuto). Intelektualci reaguju na stanja i dogaaje u drutvu, zato se smatraju najsenzibilnijim delom drutva (neka vrsta savesti drutva), nisu dogmate
(ne prihvataju stvari jednom zauvek date), kritini su prema drugima ali i prema
sebi i svom poloaju u drutvu. Intelektualac se ne opredeljuje unapred za jednu
drutvenu grupu ili neki stav, ve procenjuje prema vrednostima i postupcima njihov
znaaj i uticaj. Za svaki stav ili postupak u drutvu intelektualac postavlja pitanje
- Zato? Kako? Koja je alternativa? Kakve su mogunosti? Koje su posledice
takvog stava ili postupka? Intelektualci teko ulaze u partije i politike institucije,
tamo ih sputava birokratija i ideologija. esto su u sukobu sa politikom moi i
vlasti jer potuju mo znanja, analiziraju i kritikuju postupke vlasti. Meutim politika ih esto dodiruje (bavi se njima), bez obzira koliko je oni izbegavali. ee se
angauju u drutvenim pokretima i graanskim inicijativama. .
237
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Za socioloko stanovite o intelektualcu vano je kako se on angauje

u drutvu, kako iznosi svoje miljenje, kako se opredeljuje, da li deluje kao
savest drutva, da li inspirie i podstie druge da istrauju i uvaju intelektualne
i duhovne tvorevine, da doprinose civilizacijskom napretku. Takoe je znaajno
kako se drutvo odnosi prema intelektualcima, da li stvara uslove za njihov rad i
potuje njihove napore i rezultate ili podstie antiintelektualizam. Intelektualci su
neka vrsta energije u drutvu: ako nema njihovog delovanja, drutvo je upueno
na apatiju, entropiju i stagnaciju.
3. Inteligencija
Pod inteligencijom se podrazumeva drutveni sloj koji sainjavaju nosioci
najvieg znanja i obrazovanja i koji obavljaju stvaralake, kreativne i duhovne
poslove u oblasti nauke, kulture i umetnosti. Da li je inteligencija samo zbir intelektualaca u drutvu ili je to neka posebna grupa? Inteligencija podrazumeva
odreeni stepen kolektivnog i zajednikog u delovanju i poloaju koji zauzimaju
u drutvu, dok su intelektualci vie individualci, odvojeni u svom stvaralakom
svetu i nemiru. Dakle, inteligencija je kombinacija odreenja po sebi (od nekog
drugog definisana, razvrstana kategorija) i oseaja za sebe (pripadnosti nekoj
skupini, snazi, subjektu u drutvu). Inteligencija bi se mogla figurativno doarati
kao more, a intelektualci kao svetionici (orijentiri). Problem moe stvoriti i
razliita upotreba pojma u zapadnoj literaturi gde se esto pod intelektualcima i
inteligencijom podrazumeva sinonimno znaenje. Inteligencija je zapoela svoje
formiranje jo podelom rada na materijalni i duhovni. U novom dobu uoavamo
tri perioda masovne pojave inteligencije u drutvu: prvo, posle raspada feudalizma
(humanizam, renesansa, prosvetiteljstvo); drugo, u vreme industrijske revolucije i
tree, u vreme postindustrijske, informatike revolucije. ovani Sartori naglaava
da je masovna pojava inteligencije u svim oblastima ivota karakteristika postindustrijskog drutva.
Inteligencija potie iz razliitih klasa i socijalnih slojeva. U razvijenom
drutvu najee iz srednje klase. U bivim socijalistikim zemljama iz radnitva
i seljatva. Njeno razliito klasno poreklo govori o stepenu unutranje otvorenosti drutva i socijalnoj mobilnosti, mogunostima pristupa obrazovanju, znanju i
informacijama u drutvu. Prema poloaju koji zauzima u drutvu, materijalnom
stanju i uticaju, danas neki autori govore o postojanju intelektualnog proletarijata u skoro svim zemljama savremenog sveta.
Mogue je izvriti podelu inteligencije prema razliitim kriterijima. Jedna
od najstarijih podela jeste podela na humanistiku i tehniku inteligenciju, gde u
238
INTELEKTUALCI I INTELIGENCIJA
prvu grupu spadaju stvaraoci i kreativci u oblasti drutvenih nauka i umetnosti, a
u drugu grupu naunici i strunjaci iz prirodnih i tehnikih nauka. Podela se moe
vriti i prema vrstama obrazovanja, stepenu znanja i informacija, kreativnosti,
konkretnim uslovima i poloaju u drutvu, kao i prema stavovima, aktivnostima i
odnosu prema drutvenim dogaajima. Jedna od podela koja moe imati znaaj za
socioloko posmatranje inteligencije deli istu na kritiku (angaovanu, pravu)
inteligenciju i na statistiku (inovniku) inteligenciju.
Kritika (stvaralaka) inteligencija ima sve veu ulogu i znaaj u savremenom drutvu. Ona ostvaruje koncentraciju znanja i informacija, nosilac je progresivnih ideja i aktivnosti. Snana i autonomna, ona utie na razvoj demokratije i
javne svesti, javnog mnenja i civilnog drutva. Kritika inteligencija, koncentrisana
u istraivakim centrima, institutima, agencijama i univerzitetima, bila je nosilac
ideja i pokreta koji su doveli do ruenja socijalizma i drugih zatvorenih drutava.
U razvijenom svetu kritika inteligencija je sve vie koncentrisana oko podsticaja
razvoja biznisa. Statistiku (inovniku) inteligenciju sainjavaju obrazovani
ljudi koji obavljaju, strune, rutinske poslove u kompanijama i javnoj upravi
(moderna birokratija). Oni su intelektualni najamni radnici (Rajt Mils). Iz te
grupe inteligencije regrutuju se oni koji postaju savetnici, laskavci, strunjaci
za legitimaciju vlasti, deurni ideolozi i slino. Njima se esto okruuju ljudi od
moi, koristei ih kao pokrie za svoje stavove i postupke, prebacujui na njih
krivicu za pogrene postupke i neuspehe.

1. ta je to to izdvaja intelektualca od velikog broja obrazovanih,
naitanih i informisanih ljudi?
2. Kakav je stav intelektualca o angaovanju u drutvu?
3. Pojam i podela inteligencije.
4. Upotreba i zloupotreba intelektualaca i inteligencije u savremenom svetu.
. Kakav je poloaj intelektualaca u tvojoj sredini?
239
XX
MORAL
1. Osnovne karakteristike morala

Moral je jedan od gradivnih elemenata ljudske zajednice kroz istoriju. On je
specifina drutvena kategorija jer nema svoje institucionalne mehanizme nametanja i zatite kakve ima politika, ideologija i religija. Zbog toga je on za sociologiju
interesantna pojava jer se vekovima odrava kao unutranja snaga svakog pojedinca i zajednice. Zbog toga se govori o ljudskom moralu, profesionalnom moralu,
porodinom moralu, klasnom moralu, moralu lokalne zajednice, moralu jedne
etnike grupe, lekarskoj etici, vaspitaevom moralu, politikom moralu i slino.
Re moral potie od latinske rei mos -obiaj, mores - vladanje, moralis
- obiajan. Grka re ethikos ima isto znaenje obiaja, vladanja. Ove dve rei se
sinonimno upotrebljavaju, s tom razlikom to se za celokupnu naku koja se bavi
prouavanjem morala upotrebljava re Etika.
Moe se rei da moral predstavlja skup odreenih nepisanih normi,
obiaja, pravila, smernica, doputanja, zabrana, ideala i stavova kojima se rukovode pojedinci, drutvene grupe i zajednice u svom svakodnevnom radu, ivotu
i miljenju. Moral podrazumeva odreeno individualno i drutveno postupanje i
odnos prema drugom. Drugi je uvek predmet morala. Sa individualnog stanovita
moral se moe objasniti kao gria savesti za nepravedno uraenim i negativnim
postupkom, ili oseaj zadovoljstva za neim dobrim i korisnim u radu i postupku.
Moral je sistem vrednosnih stavova i postupaka u odnosu na vlastito injenje ili
ne injenje u odnosu na drugoga. Moral se povezuje sa dobrim ili zlim u ljudskim
postupcima u drutvu. Moralno bie i moralni ovek su veiti ideal koji deura u
svim drutvima i svim epohama u istoriji ljudskog roda. Moral se zasniva na ideji
vrhovnog dobra kao istorijskoj kategoriji koja se stalno razvija i pomera napred.
Moral je drutvena kategorija jer jedino nastaje u drutvu i razvija se zajedno sa
drutvom. On je, takoe, ekonomski uslovljena kategorija, jer ekonomsko stanje
utie na promenu ili odranje odreenih moralnih normi.
Moral je sistem pravila ponaanja i od drugih drutvenih pojava se razlikuje time to
moralna pravila poseduju poseban autoritet, bitna karakteristika morala je trebanje
ili obaveza, ispoljavanje poeljnosti da se neto uradi ili ne uradi.
Emil Dirkem
240
MORAL
Moral je ovekovo aktivno oblikovanje, usmeravanje sopstvenih i tuih postupaka i
htenja te njihovo ocenjivanje kao dobrih i zlih.
Vuko Pavievi
Dve su osnovne crte sadrine moralnih normi: one, prvo, nareuju ono to je dobro,
a zabranjuju ono to je zlo; one, drugo, nareuju ono to je dostojno oveka, to je
oveno, a zabranjuju ono to je suprotno tome. Meutim, ta je dobro i zlo, ta je
oveno, a ta neoveno, ne moe se odrediti unapred i jednom za sva drutva. Naprotiv shvatanja o dobru i zlu se razlikuju od jedne zajednice do druge, u skladu sa
osnovnim sastavom te zajednice.
Radomir Luki
Kao drutvena pojava, moral ima odreenu strukturu. Osnovni elementi

morala su: moralna norma (pravila), moralni sud (rasuivanje) i moralna sankcija
(kazna). Moralna norma podrazumeva uobiajena, nasleena ili novouspostavljena pravila ponaanja pojedinca u grupi i grupe u drutvu. Moralni sud je postupak
kojim grupa ili zajednica utvruju da li je neko ponaanje ili postupak u skladu
sa oekivanim normama. Moralna sankcija je postupak kojim grupa ili zajednica
odgovaraju na injenje ili ne injenje pojedinca i grupe, na naruavanje moralnih
normi. Moralna sankcija se sastoji u vidu prezira, odbacivanja i zanemarivanja
(ignorisanja) onoga ko naruava moralne norme.
Jedna od najznaajnijih karakteristika morala, koja dolazi do izraaja
danas, jeste pitanje moralne slobode. Kako ostvariti vlastitu slobodu, gde su njene
granice, a da to ne bude na tetu drugih, da se ne ugrozi sloboda i samostalnost
drugih? Sa tim je usko povezan i egoizam (samoljublje) kao sebinost i insistiranje na svojim posebnim i ekskluzivnim pravima, postupcima i zadovoljstvima, bez
obzira na posledice po druge. Suprotno tome je altruizam kao nastojanje da se u
prvi plan stavi drugi i da se osea zadovoljstvo to se ispunjavaju njegove potrebe,
initi dobro u interesu drugoga. Ta osobina je skoro potisnuta iz svakodnevnog
ivota i delovanja ljudi u savremenim uslovima.
2. Moralne dileme savremenog sveta

Moralna kriza je jedan od prvih pokazatelja i znaajna dimenzija ukupne
krize i nazadovanja jednog drutva kao, i celog sveta (globalnog drutva). U
vremenu u kome vlada egoizam, bezobzirna trka za bogatstvom, nametanje
stavova i ideja silom, manipulacija, la i prevara, sistem vrednosti se menja tolikom
241
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
brzinom da veina graana i grupa nisu u mogunosti da ga prate. Nastupa stanje

nesnalaenja, zbunjenosti, nepotovanja normi i pravila. Pravo sile zamenjuje mo argumenata, dijalog postaje monolog, pluralizam potreba i interesa biva
nadjaan delovanjem policentrine moi. Oekivanja da e materijalni, tehniki
i tehnoloki napredak doneti vie humanizma, tolerancije i duhovni napredak,
esto su izneverena u savremenom drutvu. Tehniko-tehnoloki napredak,
pored pozitivnih dejstava, donosi sve vie straha, teskobe i nepoverenja za modernog oveka (terorizam, kriminal, sofistikovana ratna mainerija, siromatvo,
imigracije i slino). Postoji i mnotvo drugih protivrenosti, nesklada i sukoba
u savremenom svetu, koji utiu na stanje morala i potovanje moralnih normi.
Protivrenost i krizu drutvenog morala mogue je pratiti kroz nekoliko osnovnih
moralnih dilema savremenog sveta.
Prva velika dilema odnosi se na siromatvo. Decenijama se na skupovima razvijenih i monih zemalja govori o potrebi smanjenja siromatva u svetu.
Meutim, retko kada se napravi neki znaajniji pomak, naznaen u deklaracijama
i stavovima sa tih skupova. Podaci svetskih organizacija govore da danas u svetu
gladuje izmeu 800 miliona i milijardu i dvesta miliona ljudi. Ravnomerniji ekonomski razvoj mogao bi znaajnije i bre da smanjuje stopu siromatva u svetu
kada bi svetski centri moi posvetili vie panje i aktivnosti tom pitanju. Neka
istraivanja govore da bi za narednih pedeset godina prethodno pomenuta cifra
mogla biti smanjena na pola. Pitanje koje trai odgovor glasi: zato se svet ne
kree u tom pravcu?
Razvoj sve sofistikovanijeg naoruanja, sa sve razornijim moima i masovnijim unitavajuim posledicama po ljude i njihova dobra, sledea je velika
moralna dilema. Izdvajanja iz budeta za naoruanje i vojnu opremu kod najrazvijenijih zemalja sveta viestruko prelaze bruto nacionalni proizvod veine zemalja
sveta. Zato ovek toliko tei da uniti drugoga? Povezano sa prethodnim je i stalno
izazivanje sukoba, kriza i ratova na svim delovima globusa. Posledica toga je razaranje drutvenih struktura, unitavanje imovine, rtve, izbeglice i imigracija.
Sa svih strana stiu upozorenja od kompetentnih strunjaka i organizacija
o ekolokoj ugroenosti planete Zemlje. Podaci o koliini tetnih gasova u atmosferi, zagaenosti voda, uma, plodnog zemljita, efektu staklene bate tako su
alarmantni da se paljivom i zabrinutom oveku moe uiniti da e uskoro doi
do znaajnijih poremeaja u atmosferi, biosferi, flori i fauni, a time i sudbina
oveka postaje sasvim neizvesna. Na drugoj strane zemlje koje su najrazvijenije
i koje su najvie doprinele zagaenju atmosfere nikako da potpiu Protokol iz
Kjota (dogovor o znaajnijem smanjenju emitovanja tetnih gasova u atmosferu u
narednim godinama) usvojen jo 1997. godine.
Postoji jo nekoliko velikih dilema kao to su korupcija koja je toliko prisutna u veini zemalja (uglavnom nerazvijenih i siromanih) u svetu da potpuno us242
MORAL
porava njihov ekonomski oporavak i razvoj. Zatim terorizam kao najvee zlo koje
se jasno pokazalo poetkom XXI veka. Tu su jo kriminal, trgovina nedozvoljenim
sredstvima i trgovina ljudima. U svim prethodno pomenutim pojavama, novac,
profit i trenutni ekonomski interesi potiskuju i zanemaruju moral i humanizam.
3.
Poslovni moral
Od samog poetka poslovanja i razvoja preduzea, naina rada i sticanja profita, bogastva i ostalih pogodnosti koje prua dobro i uspeno poslovanje,
namee se jedno pitanje veita dilema: da li poslovanje ima dodirnih taaka sa
moralom i moralnim delovanjem pojedinaca i grupa? To pitanje se moe postaviti
i kao dilema o tome da li bogatstvo neminovno podrazumeva i sumnju, nepoverenje i zavist prema njegovom poreklu, nainu sticanja i gomilanja. Posmatranje
odnosa izmeu poslovanja i etike moe se proiriti na nain rada, koritenje
prirodnih i ekonomskih resursa, vlasnike odnose, rukovoenje preduzeem,
kvalitet rada, odnos prema zaposlenima, odnos prema lokalnoj zajednici, regiji,
dravi. Mnogi e konstatovati da istoriski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja
mnogo argumenata za tezu da je etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi e
pak rei da etika i nain rada, pogotovo upravljanja preduzeem i njegovog organizovanja, nemaju nita zajednikog. Neki e moda rei da ekonomija nema
nikavu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima i onih koji e, sa dozom
cinizma dodati da ekonomija, po svojoj sutini, ne moe biti etina sve i kada
bi to htela i nastojala da bude. Takvi e dobronamerno savetovati sve one koji
trae moralno postupanje u poslovanju, neka idu u crkvu i neka se bave religijom
umesto biznisom.
Na drugoj strani, postoji miljenje da poslovanje bez moralnih kriterija i
ekomomija bez etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i znaajnije rezultate, niti neku
konkretnu zajednicu uiniti srnom i prosperitetnom. Zbog toga se esto govori
o potrebi uvoenja etikog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovoenja u
svim preduzeima. Tu se jo javlja dilema o tome da li je poslovna etika stvar line
savesti direktora, menadera, slubenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i
zajednikog morala neke grupe, zajednice, sredine, drutva. U dananje vreme,
oznaeno kao doba globalizacije, ova dva suprostavljena stava o odnosu izmeu
Zastupnicima ovog stava moe se odgovoriti da je crkva sve vie krenula ka
biznisu. Navodimo dva karakteristina primera: Papa Jovan Pavle II objavio je 1999.
godine CD pod nazivom Abba Pater sa rep muzikom, gde i sam repuje (CD se odlino
prodavao); drugi primer, na jednom univerzitetu u Britaniji moe da se studira crkveni
menadment.
243
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
poslovanja i etike dobijaju sve vie na znaaju i trae to potpuniji i urgentniji

odgovor koji e biti potkrepljen svestranijim interdisciplinarnim istraivanjem.
ini se da je danas ovo pitanje ponovo aktualizovano i ono postaje nezaobilazno,
kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije, tako i u
onim narazvijenim ekonomijama i drutvenim prostorima. Kako kae Don Kosta
(John Costa), poslovni svet je pun skandala od trgovine, banaka, osiguranja do
lanih trokova menadera. Mogu se uzeti, kao ilustracija, dva karakteristina
primera koji reito govore u prilog teze o ponovnom i svakodnevnom propitivanju pojma i znaenja onoga to se naziva poslovni moral. To su poznati sluaj poslovnog skandala sa velikom amerikom kompanijom Enron, zatim italijanskom
prehrambenom kompanijom Parmalat , koje su prikazivanjem lanih finansijskih
izvetaja uticale da njihove akcije rastu na berzi. Kada je prevara otkrivena,
akcije su naglo pale, kompanije su propale a akcionari ostali bez novca.
3.1. Znaaj poslovne etike
Poslovna etika najbolje dijagnostifikuje i odslikava ponaanje, delovanje i imid poslovnih ljudi. Nedostatak poslovne etike predstavlja prvi i osnovni
uzrok da e, u pogodnom trenutku, u nekom preduzecu, kompaniji ili bilo
kom poslovnom subjektu, doi do izbijanja skandala i poremeaja poslovne atmosfere. U prva dva prethodno pomenuta skandala (Enron i Parmalat) imamo
primer nedostatka etike u samom rukovodstvu preduzea. Upravni odbor, direktori i glavni menaderi te dve kompanije nisu potovali elementarne principe poslovnog morala, jer su prikrivali i lano prikazivali podatke o finansiskom poslovanju i ukupnom stanju kompanija. Tako je uprava Parmalata prikazala da je
njen neto dug skoro osma puta manji (1,81 milijarde evra) nego to je to kasnije
utvrdila revizija na zahtev suda (14,3 milijarde evra). Slino je postupala, pre
toga, i amerika kompanija Ernon, koja je takoe prikrivala negativne poslovne
rezultate u svojim redovnim godinjim poslovnim izvetajima. Uprave ovih kompanija su, iznoenjem friziranih podataka, uticale na zadravanje i poveanje
vrednosti njihovih akcija na berzi i celokupnog uspeha na tritu. To je dovelo do
to toga da su mnogi ljudi posedovali akcije koje su imale lanu vrednost i koji su,
kada je prevara obelodanjena, izgubili znatna finansijska sredstva. Ovo je primer
John Dalla Costa, The Etical Imperative: Why moral leadeship is Good Business, Perseus Publishing, 1998.

U savremenoj literatiri dominira pojam poslovna etika, umesto pojma poslovni moral.
Oni se sinonimno upotrebljavaju. Poslovna etika se upotrebljava i u znaenju naune discipline,
kao i u znaenju praktinog moralnog delovanja i postupaka u oblasti poslovanja i rada.
244
MORAL
nedostatka poslovne etike kod najodgovornijih ljudi, odnosno rukovodstva same
kompanije. Moe se rei da je to primer nedostatka kolektivne ili grupne etike.
Posledice pomenutih skandala su velika teta za kompaniju, gubitak radnih
mesta za zaposlene, potresi na berzi, sumnje u poslovanje drugih kompanija, teta
kod onih koji su posedovali akcije pomenutih kompanija i porast nepoverenja
u savremene principe poslovanja. Dakle, nije re samo o direktnoj teti za pojedine kompanije, ve o teti koja je naneta celokupnoj svetskoj ekonomiji, jer
ekonomija danas deluje po principu spojenih posuda, a njeni negativni sluajevi
(krah pojedinih kompanija, skandal, pad poslovanja) izazivaju domino efekat
na svetskom nivou. Tako se vri pritisak na obaranje svetskog imida moderne
ekonomije, dolazi do erozije poslovnog poverenja i socijalnog kapitala kao veoma
vanih elemenata u savremenoj globalnoj ekonomiji. Nita vie nije stvar samo
lokalnih, pojedinanih i izolovanih poteza, odluka i posledica. Sve se reflektuje
na globalnom nivou.
U sluaju Sosijete enerasl banke, imamo primer, pre svega, nedostatka
poslovne etike pojedinca, uesnika u poslovnom procesu (ovoga puta u berzanskom poslovanju). Pojedinac koji ne poseduje elementarne principe line poslovne
etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvri prevaru,
da stavi svoje line interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi obiajnog
poslovnog morala i ljudskog odnosa, da narui poslovnu klimu i atmosferu, da
pokoleba druge. Etika pojedinca je gradivni elemenat kolektivne etike, korporacijske etike. ovek bez line poslovne etike predstavlja malignu taku u poslovanju svake kompanije, taku koja stalno vreba da se proiri i zahvati ceo sistem
kompanije. Nedostatak poslovne etike dovodi do poremeaja uobiajenih tokova
poslovanja, kako u sredini gde se kompanija nalazi, tako i u irem okruenju, a
nekada deluje i na svetske ekonomske i poslovne tokove. Gubitak poverenja u
poslovanje, u preduzee, u rukovodstvo i slino. Treba naglasiti da je poverenje
danas jedan od kljunih uslova za uspeno poslovanje i razvoj preduzetnike i
poslovne klime na svim nivoima i u svim sredinama. ta dovodi do gubitka poverenja? Pre svega re je o prevarama i iskazanim namerama da se ostvari prevara,
kao to je to sluaj u tri prethodno pomenuta primera poslovnih skandala. to se
vie iri potreba za poverenjem i jedinstvenim poslovnim standardima, to se vie
otvara mogunost za razliite oblike prevara, skrivenih i nedobronamernih postupaka u poslovanju. Ako se tome doda nedostatak poslovne tradicije, neizgraane
moralne norme u radu i poslovanju, razoren sitem pozitivnih poslovnih i ivotnih
vrednosti u narazvijenim sredinama (drutvo u tranziciji), kakva je naa, onda se
moe govoriti o eldoradu za razliite vrste prevara i poslovnih skandala.
U januaru 2008. godine mediji su preneli vest da je uhapen broker Sosijete eneral
banke, jer je trgovanjem na berzi, otetio banku za 4,9 milijardi eura.
245
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Poslovna etika nije samo prisutna u odnosima izmeu kompanija i

okruenja, ona je vana i u odnosima unutar same kompanije. Odnos poslodavaca,
menadmenta i rukovodstva meusobno, kao i njihov odnos prema zaposlenima u
kompaniji mora se posmatrati kroz prizmu poslovne etike i moralnog postupanja.
Nijedan segment rada i poslovanja, bez obzira na veliinu preduzea ili poslovnog
subjekta, ne moe se zapostaviti i osloboditi od brige za etikim delovanjem i
postupanjem. Recimo, ako je nizak moral zaposlenih u jednom preduzeu (slabo
se zalau na poslu, nenefikasno koriste radno vreme, este konfliktne situacije, ogovaranja i podmetanja, iznoenje poslovnih tajni, slaba lojalnost preduzeu), onda
je i najboljem menadmentu teko da postigne neke znaajnije poslovne rezultate.
Protok informacija je vaan elemenat poslovne etike. Ako informacije od znaaja
za uspeh i pruenje ansi svima u preduzeu zadravaju i obrauju pojedinci
ili grupe, koji tako stiu prednost nad ostalim zaposlenim, onda je tu izostanak
poslovne etike oigledan. Pokretljivost osoblja unutar preduzea, uspon u karijeri, mogunosti dodatnog rada i poveanja zarada, predstavljaju stalni izazov za
primenu ili izostanak principa poslovne etike.
Prethodno su pomenuta tri primera iz svetskog poslovnog okruenja, kako
bi se pokazala univerzalnost potrebe za primenom poslovne etike u savremenoj
ekonomiji. Dakle, nijedna sredina nije imuna na prevare, podvale i skandale u
oblasti poslovanja. Zbog toga se u razvijenom svetu toj problematici poklanja
sve vie panje (od kompanija do univerziteta). Ipak, ovde elim naglasiti da o
poslovnoj etici treba mnogo vie govoriti, i mnogo vie je praktikovati u nerazvijenim i tranzicionim zemljama i sredinama, kakva je i naa. Ova tema je u naoj
sredini potpuno zapostavljena, bolje rei, ona je jo nepoznata, a rasprava o njoj
(kako nauna tako i kolokvijalna) jo uvek nepoeljna. U naoj sredini je,
jo uvek, normalno i poeljno poslovanje po netrinim principima i kriterijima. Argumente za ovu tezu nalazimo u sledeim ponaanjima: oslanjanju na
politike subjekte i centre politike moi u poslovanju; prisustvu nepotizma,
prijateljstva i korupcije u zapoljavanju; u povezanosti politikih struktura i
upravljakih pozicija u javnim preduzeima; u nedovoljno transparentnoj privatizaciji i prodaji dravnih preduzea; u prelivanju dravnog kapitala u privatne ruke
kroz neracionalne i tetne (po dravna preduzea) poslove, ugovore i transakcije; u proteiranju privatnih preduzea na javnim tenderima od strane politikih
stuktura ili uticajnih pojedinaca, i najzad, u brojnim prevarama i aferama unutar
preduzea (zaposleni rukovodstvo), kao i izmeu preduzea na tritu.
Ako se sada vratimo na prethodni podnaslov i formuliemo ga u pitanje:
zato je poslovna etika vana?, onda se moe konstatovati da prethodne napomene
i primeri upuuju da su brojni poslovni razlozi zbog kojih je etika vana. Ali je
svakoko najvanije pitanje trokova i tete koje izostanak poslovne etike nanosi
preduzeima, pojedincima, sredini i ukupnim svetskim poslovnim odnosima.
246
MORAL
Izostanak moralnih nazora u bilo kom segmentu poslovanja uzrokuje, direktno ili
indirektno, poveane trokove, gubitak profita i smanjenje zarade, a to smanjuje
konkuretsku sposobnost preduzea i time naruava njegov ugled u poslovnom
okruenju. Poslovna etika mora biti zastupljena u svim segmentima preduzea,
kao i kod svih zaposlenih, od direktora do portira. Ali je njeno prisustvo neophodno i u uem i irem poslovnom okruenju. Pravednost, moralnost, ekonomska
racionalnost i koristoljublje stalno se prepliu i meaju.

1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
8.
9.

Znaaj kategorije drugi u shvatanju morala.
ta je grupni a ta individualni moral?
ta znai stav da je moral drutvena i istorijska kategorija?
Da li je moral ekonomski uslovljen?
Koje su to moralne dileme savremenog sveta i kako ih ti vidi?
ta je to poslovni moral?
Zato je vana poslovna etika?
Analiziraj poslovnu etiku u svom okruenju?
Navedi primere pozitivnog i negativnom moralnog postupka u poslovanju

Trokove i tetu preduzeu, pre ili kasnije, nanose kako prevare u izvetajima o poslovnom uspehu preduzea, tako i nain pakovanja, etiketiranja proizvoda, zatim prevare u deklarisanju sadraja proizvoda, naina oglaavanja i reklamiranja, naina rukovoenja, nagraivanja i
motivacije zaposlenih.
247
XXI
RELIGIJA

R
eligija se obino shvata kao oblik drutvene svesti, kao pogled na svet,
odnosno kao deo kulture. Bez obzira gde je svrstali, ona zauzima jedno od
vanih podruja ovekovog ivota, jer postavlja neka temeljna pitanja ovekove
egzistencije i odgovara na njih. Religija je prvo pitanje naeg detinjstva i
poslednje pitanje nae starosti (imi, E. 1984, str. 15). U etimolokom poimanju
religije polazi se od latinske rei religare, to znai povezivati, dovoditi u vezu.
Sveti Augustin je zastupao miljenje da treba poi od sintagme re-eligere, koja
ima znaenje ponovo izabrati, ponovo itati. Prvo znaenje upuuje na ovekov
lini pokuaj stupanja u vezu sa natprirodnim biem kao nadom i oekivanjem,
nepoznatim i ne doivljenim, dok sv. Augustinov stav upuuje na iskustvo, doivljaj,
potvrdu, saznanje koje je neko ve imao i predao ga (zapisao) drugima.
Religija se moe shvatiti kao objava Boga, darivanje svim ljudima
podjednako dostupnog metoda traganja za smislom ivota, za vrednostima i
postupcima koji e ih uiniti, bar na kratko, srenim. Religija je istovremeno i
ovekov odgovor na objavu Boga, svojstven samo misleim biima. Taj odgovor
znai primanje i prihvatanje zadatog ivota, ispunjavanje uloga, skruenost,
poslunost i odanost nekom ko je nesporan, nedodiriv i neporeciv. Religija takoe
podrazumeva i tradicionalno miljenje nakupljeno u generacijskom kodu
pojedinca ili grupe. Ona je proizvod okolnosti (prostornih i vremenskih) u kojima
se ljudi nalaze, nudei im utehu i iskupljenje. Religija je prisutna u ovekovoj
svesti i iskustvu kao nadracionalno, nadljusko, umom i razumom prihvaeno, ali
nikada do kraja shvaeno (veita tajna). Tajnost (tajanstvenost), mistinost ini
religiju drugaijom od svih drugih podruja ovekovog intelektualnog, praktinog
i racionalnog delovanja. Moe se rei da je to jedino podruje gde je meanje
racionalnog i iracionalnog uobiajeno i svakodnevno, a da nije suprotstavljeno
i da jedno drugo ne iskljuuju. Religija zadire u najdublje, najtamnije i
najneizvesnije delove ljudske egzistencije. Religija je istovremeni odnos prema
svetom, apsolutnom, uzvienom, dalekom, nedokuivom, a ipak svom i jedinom,
bliskom i nezamenjivom Bogu.
Sa sociolokog stanovita prouavanje religije obuhvata dva podruja.
1) Objektivno vidljivi svet religije, neto to je utvreno, dostupno, nasleeno
ponovljivo: svete knjige (Biblija, Kuiran), mitovi, rituali, simboli.
248
RELIGIJA
2) Proces stalnog dogaanja religije, neto novo, nepoznato, lino: unutranji
doivljaj, oseaj, emotivno stanje, motivi, stavovi, miljenja. Postoji objektivna
religioznost (institucionalizovana), uglavnom kao kolektivni in (prisustvo
bogosluenju, liturgija, priee, krtenje) i subjektivna religioznost, unutranje
individualno stanje oveka (nemir, nagon) koje ga pokree da trai zadovoljenje
svojih duhovnih potreba (ili drugih potreba na duhovni nain), u neemu to je
izvan objektivnog sveta. Takoe postoji aktivna i pasivna religioznost.
Najznaajniji zajedniki nazivnik religije, bez obzira na vreme i kulturu, jeste njen
pokuaj da posveti (uini svetim) ponaanja i verovanja povezana sa najneposrednijim,
stvarnim, individualnim i kolektivnim opstankom, materijalno i duhovno shvaenim.
Joakim Wach
Religijska beda je jednim delom izraz stvarne bede, a jednim delom protest protiv
stvarne bede. Religija je uzdah potlaenog stvorenja, dua sveta bez srca, kao to je i
duh bezdunih prilika. Ona je opijum naroda.

Karl Marx
Religija je upoznavanje naih moralnih dunosti u obliku boanskih zapovesti.
Imanuel Kant
Religija je jedan (i esto najvaniji) od organizatora i regulatora svakodnevnog ivota
Agne Heler
2.
Koreni religije
(religioznosti)
Nastanak religije povezuje se sa brojnim uzrocima i njihovim vremenskim i prostornim manifestacijama, tokom razvoja ljudskog roda. Na poetku se

Rjenik sociologije i socijalne psihologije, Informator, Zagreb, 1978.
249
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
moe konstatovati da korene religije treba traiti u subjektivnoj dimenziji svakog

oveka. Kako ovek doivljava svoje vlastite mogunosti, kako shvata sebe kao
bie, kako traga za smislom ivota. Zatim, kakav je njegov lini odnos prema
svetu, stvarnosti, bliem i irem okruenju. Kakve su ovekove line potrebe,
interesi i vrednosti. Projekcija svih ovih momenata u ovekovoj psihi usmerava
se ka nekim vlastitim unutranjim (otkrivenim ili neotkrivenim) mogunostima ili
spoljanoj zatiti u obliku nade i oekivanja (Bog).
U korene religije moemo svrstati i tradicionalni momenat u ivotu
svakog oveka. ovek nasleuje odreeno stanje, uslove i pravila ivota koji
utiu na njegovu socijalizaciju, na odnos prema drutvu, svetu i ivotu. U
drutvenom nasleu, tradiciji znaajan deo predstavlja religija i religijski nain
ivota i razumevanja pojava u prirodi i drutvu, tako da ovek, sve i da hoe, ne
moe da se oslobodi ili da promeni zateene uslove i okolnosti. Porodica kao
najblie ovekovo okruenje i porodini odgoj, ulaze u krug najvanijih uslova
prihvatanja (ne prihvatanja) religije kao svesnog (nesvesnog) odnosa prema
svemu to se u oveku i oko njega deava. Porodica i porodini odnosi, formiraju taj poetni ivotni stav, pogled na svet i ivot i sistem vrednosti, koji pojedinca kasnije dugo prati. Okolina, lokalna zajednica takoe moe biti jedan
od uzroka pojave, razvoja i prihvatanja religije. Vrnjaci, prijatelji, rodbina i
sugraani u maloj zajednici imaju blizak kontakt, tako da utiu i usmeravaju
jedni druge. Ako je lokalna sredina vie religiozna, onda je realna pretpostavka
da e pojedinac iz te sredine pre prihvatiti takav pogled na svet, nego neko iz
sredine gde je religioznost mnogo manje izraena. esto je pojaano prisustvo
vere uslov da bi se neka sredina blagonaklono odnosila prema svojim graanima
ili prema novajlijama, kao i da bi se razlikovala od drugih. To nekada postaje
i znaajna (moda i odluujua) dimenzija kolektivnog (lokalnog) identiteta,
razlikovanja i rivalstva.
Nagle promene i dogaaji kroz istoriju (prirodne katastrofe, seobe,
masovne bolesti) takoe uslovljavaju pojaani nastup religijskog verovanja, kao
jedine anse za spas i izlazak iz postojeeg stanja. Mit o potopu je najbolja ilustracija te pretpostavke. Tu treba dodati i drutvene krize (ekonomske,
politike, moralne) koje su se smenjivale kroz razvoj civilizacije. I danas, u uslovima drutvenih kriza, nastupa pojaana faza jaanja i revitalizacije religije i
religijskih verovanja. Brz napredak i razvoj drutva esto baca u okrilje religijskih (verskih) pokreta mase marginalizovanog stanovnitva i onih grupa i pojedinaca koji nisu u stanju da prate takav ritam napretka. Oni u veri pronalaze spas i
zatitu od surove stvarnosti. Promena i ruenje sistema vrednosti izaziva nesigurnost, nesnalaenje i nestabilnost kod pojedinaca i grupa, jaa njihovo nepoverenje u postojee drutvene snage i okolnosti, pa i u samog oveka. To je pogodna
okolnost i milje u kome se ljudi sve vie okreu religiji.
250
RELIGIJA
3.
Osnovne karakteristike i funkcije religije
Jedna od prvih i najznaajnijih karakteristika religije jeste njeno psiholoko

dejstvo. ovek je bie koje ne zna (ne moe da sazna), u potpunosti i do kraja
svoje mogunosti i sposobnosti, ili je esto svestan svojih ogranienja i nemoi. I
u jednom i u drugom sluaju on trai pomo od Boga (ako Bog da, uz pomo
Boga, pomozi Boe). ovek time projektuje svoja ogranienja, nesposobnosti
i neizvesnosti u neku taku koja je nezavisna od njega, pred kojom je nemoan i
tako pribavlja alibi za svoje neuspeno (ili uspeno) delovanje i postupke.
ovek
trai oslonac, zatitu, podrku i pomo izvan svojih potencijala i mogunosti,
izvan sveta, izvan racionalnog doivljaja i stanja oko sebe. On oekuje da mu
Bog ulije snagu, znanje i sposobnost kao kompenzaciju za odanost. Sve se tada
prenosi na metafiziki nivo komunikacije, nadanja i oekivanja. Religija je oduvek
zasnivala svoje prisustvo u oveku na principima delovanja na njegovu psihiku i
emotivnu dimenziju. Tako u Bibliji nalazimo poziv ohrabrenja i podrke ljudima:
doite meni svi vi koji ste umorni i koji nosite teko breme, ja u vam pruiti
mir. Ovaj poziv ljudima pokazuje da ima neko ko brine za njihovu nemo i
neuspehe u svakodnevnom ivotu, ko prua utehu, mir i razumevanje za njihove
tekoe, postupke i neznanja. to je jo vanije, on stoji na raspolaganju svima.
Podjednako je blizak svakom biu. U svakom trenutku mogue mu se obratiti,
potraiti pomo, savet i zatitu.
Religija, odnosno vera, uspostavlja kontrolu
nad ovekovim psiholokim,
posebno oseajnim i umnim aktivnostima. Njegovo psiholoko i mentalno stanje
dosee samo do granice koju je boija volja odredila. Kako kae poznati sociolog
religije Glen Vernon, ovek je u religiji izloen dvostrukoj mogunosti: da dobije
boiju podrku ili da mu Bog tu podrku uskrati. Religija dozvoljava oveku da
proiri ili suzi predstave o sebi samom. Ako je ovek uspean, sve mu ide od ruke,
on stie predstavu da je Bog na njegovoj strani. To mu daje samopouzdanje i
podsticaj za njegove aktivnosti. Suprotno, ako ovek esto nailazi na prepreke i
tekoe, bez obzira na vlastiti potencijal (talenat, znanje, rad) on moe doi do
zakljuka da Bog ne obraa panju na njega i da su njegove mogunosti da
neto vie postigne u ivotu veoma male. Artur openhauer je konstatovao da je
najvea korist od religije to ona, kada joj se predano posveti, na jedan prihvatljiv
i zgodan nain ispunjava prazninu i bljutavost svakodnevnog ivota, jer pored
zemaljskog sveta i ivota, prua i jedan drugi nevidljivi svet i daje mogunost da
se ljudi sa puno nade i oekivanja ophode sa biima onog drugog sveta.
Dve onostrane mogunosti i predstave o ivotu i oekivanjima, posle odlaska
sa ovog sveta su raj i pakao. Te predstave su ponekad i orijentir, graninik
u postupcima i aktivnostima veoma religioznog oveka. One se esto koriste i kao
251
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
metafora za ugodan ili neugodan, sadrajan ili siromaan ivot oveka u drutvu
i na zemlji. Religija za oveka moe da ima i terapeutsko dejstvo. Odlazak na
ispovesti i saveti koji se primaju od svetenika mogu imati isto, ili jo uspenije,
dejstvo kao odlazak kod psihologa ili psihijatra. Meutim, ako ovek sam sebi,
bez pomoi svetenika, kroz samospoznaju i samoosveenje u religiji, moe biti
terapeut, onda bi to zaista bilo korisno dejstvo religije u ovekovom ivotu. Ponekad
ovek doivljava boga i kao poslednje i najsigurnije utoite, odnosno azil. To se
deava onda kada mu sva druga sklonita i utoita od svakodnevnih iskuenja, od
tekog, surovog i teskobnog ivota postanu nesigurna. Moda je budizam najbolji
primer da je ovek u svakodnevnom ivotu, ustvari samo u boijem azilu na
zemlji. Sa psiholokog stanovita religija se javlja kao inilac koji vri selekciju
ciljeva i uloga koje ovek ima i obavlja. Mnotvo ciljeva koje sebi ovek postavlja
i uloga koje ispunjava, esto dovode do uznemirenosti i frustracija. Religija se
javlja kao prostor gde e ovek potraiti oprotaj za neispunjene ciljeve i uloge,
za odustajanje i beanje od njih (Bog je tako hteo). Religija moe da oslobaa
od straha, tuge, bola ili da pojaava takva stanja.
Religija se javlja kao moralni korektor i nadzor nad ovekovim stavovima,
postupcima i ponaanjem. Bog se doivljava kao vrhovni moralni sudija (Bog
sve vidi), koji je nepogreiv i pravedan. On e proceniti i u pogodnom trenutku
opomenuti ili kazniti za nepravedne i nemoralne postupke. Ortodoksni
religijski stavovi upuuju na to da pravde na zemlji nema, te da jedino moe biti
sigurna (uvek e stii) boija pravda. Ljudi se, ipak, pozivaju da vode rauna o
svom moralnom integritetu i izgradnji pravedne i na moralu zasnovane zajednice.
Postoji veliki raskorak izmeu onoga ta savremeni ovek moe da uini i onoga
ta on hoe i stvarno ini. Tu je sada religija stavljena na ispit da pokae svoju
mo kontrole nad ovekom i njegovim nemoralnim postupcima, da mu nametne
griu savesti kao unutranji limitator za sve postupke koji nisu u skladu sa
dobrotom, ljubavi i pravdom.
Religija koristi greh kao instrument kojim regulie moralno ponaanje
ljudi. Greh je sve ono to ovek ini, a to se protivi boijim kriterijima pravde i
moralnosti. Ali kako odrediti gde su granice do kojih dopire ovekovo moralno
ponaanje koje je po boijoj volji. Poto je moral drutvena i istorijska kategorija
(stalno se menja) onda ovek nastoji da pomeri granice boije pravde ili da ih
tumai na sebi svojstven nain. Tako je ovek stalno u iskuenju da prekorai
granice pravde, morala i dobra i da ode u polje nepravde, nemorala i zla. Religija
je i tu pronala nain i instrument kojim obezbeuje ovekov povratak na pravi
put, a to je institucija pokajanja. ovek moe da okaje svoje grehe, da se
iskupi kod Boga i da mu bude oproteno. Ovo je razumljivo za male grehove,
nastale nesmotreno i spontano, ali ta rei za mogunost pokajanja i oprotaja
velikih ovekovih grehova (ubistva, kriminal, siledijstvo, terorizam). Da li
252
RELIGIJA
je uopte moralno govoriti i praktikovati mogunost pokajanja za takvu vrstu
grehova? Ako se greh moe dovesti u vezu sa znaenjem glagola greiti, onda
prethodni postupci nisu greka nastala kao posledica neznanja ili ne-snalaenja,
kao normalnog ljudskog stanja, ve kao namera, plan i reenost da se uini neto
to je dobro za pojedinca, grupu ili da se to oduzme drugome.
Moralna dimenzija religije predstavlja, u dananjim uslovima, moda
i najslabiju kariku religije kao drutvene injenice i kao pogleda na svet. Ona
ne uspeva da unapredi i podstakne ljudsku vrlinu, kao kriterijum uspeha, sree i
zadovoljstva. Ne uspeva da smanji stepen sebinosti, zavisti, zlobe i mrnje kod
savremenog oveka. Jo je Kant upozoravao da kada se ovek rukovodi samo
svojim sklonostima, eljama i nagonima, on brine o vlastitoj srei i zadovoljstvu,
a kad sledi moralni zakon onda brine o vrlini. Njego je upozoravao da treba
razlikovati ojstvo kao vrlinu (brigu da se drugome ne nanese nepravda) i junatvo
kao brigu o vlastitom stanju i integritetu (identitetu). ini se da u dananjim
uslovima Bog sve manje uspeva da urazumi ljude i da ih odvrati od njihovih
loih namera i postupaka.
Religija takoe ima i svoju saznajnu dimenziju kao vanu komponentu
u integralnom sistemu vlastitih normi i pravila. Ona polazi od stava da postoje
neke vene istine i znanja koja se ne dovode u pitanje i koja se samo prihvataju.
Njima se potpuno i bez rezerve veruje. Sa druge strane, religija tumai pojave
i dogaaje u prirodi i drutvu na taj nain to sugerie da se neke stvari mogu
saznati i razumeti jedino kroz veru u Boga i posveenost njemu. On prosvetljuje
i upuuje na nain kako saznati, proiruje granice znanja i mogunosti saznanja.
On otkriva puteve ka znanju, ali i spreava da neto bude otkriveno i saznato,
neto to treba da ostane nepojmljivo. Zbog toga ovek treba da bude zahvalan
Bogu to je dopustio i pomogao da se neto sazna, dokui, istrai.
Religija opisuje i tumai pojave i svet oko nas i u nama. Ona zauzima
stanovite da je sve zapisano i dato u svetim knjigama. Treba ih samo razumeti
i potovati, malo prilagoditi savremenim uslovima i rukovoditi se pravilima i
pogledom na svet i ivot koji tu propisan. Ovo govori o religiji kao zatvorenom
sistemu ija se sutina i metod ne mogu shvatiti, samo se forma moe i terba
pratiti. Zato je religija oblik znanja koji zahteva stalno tumaenje i posrednike,
kako bi se ovek mogao uputiti u neka njena znaenja. To prua priliku da se
razvije ceo sistem posredovanja (institucija crkve) i usmeravanja znanja i saznanja,
da se pokae da je sve ve otkriveno i zapisano, te da ga mogu tumaiti samo oni
koji su institucionalno odreeni (svetenici) i Bogu posveeni.
Nauna i religijska znanja se bitno razlikuju i u stalnom su sukobu. Nauni
metod je objektivan, poiva na intelektualnoj funkciji, dok je religijski metod
subjektivan, i poiva na oseajnoj i emotivnoj funkciji. Nauka svakim danom,
novim otkriima i saznanjima, dovodi u pitanje religijska i magijska znanja i
253
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
stavove. Danas su to, svakako, put u kosmos, otkrie strukture genoma, mogunost
kloniranja. Ipak, treba rei da su ostale mnoge pojave koje nauka nije jo uvek
objasnila na dovoljno dobar i uverljiv nain. Posebno se mogu izdvojiti sledee
dve: poreklo svesti i poreklo vasione. Ova i njima slina podruja ostaju i dalje
velika prednost religije u daljnjem takmienju sa naukom na saznajnom polju.
Ko je Stvoritelj sveta i svega u svetu i izvan njega? Da li je dovoljno rei da je
to kosmika energija? Kako to dokazati, potvrditi?
Svakako da je najznaajnija karakteristika religije njena socijalna funkcija
u drutvu. Sa sociolokog aspekta vano je postaviti pitanje: kako je religija, nastala
u pretklasnom drutvu, uspela da pree i da se odri kroz sve oblike klasnih i
socijalno podeljenih drutava? To je bilo mogue samo dobrim prilagoavanjem
nastalim odnosima i okolnostima kroz istoriju ljudskog roda. Religija je nastala
kao zatita (utoite) ponienih, eksploatisanih, potlaenih i obespravljenih
socijalnih kategorija. Ona je uspela da pokae i prikae njihov poloaj nunim
na putu iskupljenja i prelaska u carstvo boije, kao olienje pravde, jednakosti,
mira i spokoja. Na drugoj strani, religija je apelovala na savest i moral bogatih
slojeva drutva da se odreknu dela svog bogatstva i ustupe ga siromanima kako bi
zasluili boiju panju i blagonaklonost. Religija se pojavljuje kao najznaajniji
instrument koji je pokuavao da amortizuje socijalne sukobe i nezadovoljstvo
klasnom podelom rada i da ih usmeri ka boijoj pravdi. Religija je nastojala (i
uspela) da se nametne kao zatitnik i predstavnik i siromanih i bogatih slojeva. U
verskim knjigama i porukama nalazimo stavove koji na vrlo specifian i prikriven
nain opravdavaju bogatstvo i klasno drutvo. Tako jedna biblijska poruka kae
da je Isus rekao, blago siromanima, njihovo je carstvo nebesko. Ili, pre e kamila
proi kroz iglene ui, nego to e bogati ui u carstvo boije.
Religija je stalno nastojala da amortizuje zahteve siromanih slojeva
pozivajui ih na trpeljivost, stoiko podnoenje tekoa, odricanje od bogatstva
i ovozemaljskog raja i zadovoljstva, razvijajui ideju o siromatvu kao vrlini
i uslovu za iskupljenje od svih ovozemaljskih grehova. Protestantizam se javio
kao negacija ideje siromatva kao vrline. Svojom strategijom amortizacije bede i
klasnog poloaja vera je uspela da se, u jednom istorijskom periodu, nametne kao
vladajua ideologija (hrianstvo, islam) i dravna religija (srednji vek). Via klasa
je kroz istoriju koristila religiju kao sredstvo da amortizuje zahteve eksploatisanih
za socijalnim i politikim promenama. Moe se rei da religija prua podrku
svim socijalnim slojevima: jedni se mole da sauvaju ono to imaju, drugi se mole
da steknu ono to nemaju.
Osnovna tenja i najvii cilj religije u socijalnom smislu, jeste stvaranje
verske zajednice. Takva tenja se ostvaruje kroz molitve i rituale kao kolektivni
in u kome se postie specifian socijalni kontakt meu ljudima, kao i duhovni
kontakt sa Bogom. Traga se za iskrenim predanjem Bogu koji daje ohrabrenje,
254
RELIGIJA
prua zatitu i spasenje tela i due. Religijski rituali se koriste kao aktivna strana
religije (priee, krtenje, venanje, pojanje u crkvi, horski zanos). Kolektivni rituali
znae snaenje pojedinca u veri (versku homogenizaciju) i duhovno disciplinovanje
vernika (duhovni trening). U prelomnim, burnim i tekim vremenima crkva jo vie
koristi kolektivne rituale i propovedi (kroz njih upuene poruke) za privlaenje
vernika. U psiholokom i socijalnom smislu, to je neka vrsta nametanja vere. Na
takav nain religija i vera, sve ee, dobijaju odlike ideologije.
4. Podela religije
U teoriji i prouavanjima religije postoji mnotvo podela i mnotvo kriterija
na osnovu kojih se izvode podele religije. Ovde e biti prikazane najoptije podele
koje se tiu savremene religije, bez osvrta na istorijski razvoj (prvu pojavu religije
i religijskog doivljaja i opaanja). Jednu od najinteresantnijih optih podela
religije izvrio je Karl Gustav Jung (vajcarski psihoanalitiar) na: a) istonjake
religije koje opisuje kao introvertne, okrenute sebi (oveku), one trae spasenje u
kontemplaciji (umovanju, razmiljanju, misaonosti, intelektualnosti), bez velikog
institucionalnog posredovanja; b) zapadnjake religije, ekstravertne (okrenute
prema spoljanjosti, prema drugom), koje ivot na ovom svetu shvataju kao
pripremu za onostrani ivot (venost, neprolaznost).
Druga velika podela svrstava religije u: a) prirodne (neobjavljene) religije
kao to su taoizam, religije Okeanije, religije severnoamerikih Indijanaca,
amanizam, intoizam, afrike religije i slino; b) objavljene religije (religije
knjige, religije molitve) kao to su judaizam, hrianstvo, islam. To su religije
koje su date od Boga, poslate ljudima, otkrivene, religije koje se kolektivno
ire, praktikuju i nameu.
Ako kao kriterijum podele uzmemo odnos prema religiji i nain
praktikovanja religije, onda moemo konstatovati da postoje dva tipa religije.
Prvo, religija koja se zasniva na veri (uveravanju) u postojanje boga izvan
oveka i sveta, u boga koji je otuen od oveka i samo se retkim i izabranima
prikazuje. Molitvom se pokuava uspostaviti odnos u smislu slanja poruka
o odanosti i poniznosti. Svetenici tu posreduju, organizuju, usmeravaju i
upravljaju (pastiri), a vernici se vode i usmeravaju da veruju onom to im se
kae (stado). Takve religije (vere) su judaizam, hrianstvo, islam, hinduizam.
Drugi tip religije zasniva se na meditaciji. U njima nema verovanja u Boga koji je
negde izvan svega, nedokuiv i nepristupaan, kome se ovek samo obraa preko
posrednika. Tu se kroz meditaciju traga za slikom, pra-slikom Boga u sebi. To
255
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
je neka vrsta podsticaja, skupljanja, ohrabrivanja i usmeravanja vlastitih snaga. U

ovim religijama uitelj samo upuuje uenika na duhovni put, kojim on kasnije
samostalno ide. U takve religije spadaju budizam, taoizam, zen-budizam.
5.
ta
za
savremenog
oveka
zna
i
vera
(
verovati
)?
Postoje ljudi koji su po svom unutranjem oseaju, po svom odnosu
prema svetu i ivotu, religiozni ljudi, a da nisu vernici, u smislu borbe za veru
(zagrieni vernici), tako da je propagiraju i nameu drugima. To su ljudi koji
trae u religiji lini put mira i predanosti oseanjima koji ih (samo pojedinano)
povezuju sa Bogom kao psiholokom i moralnom zatitom (griom savesti), kao
strepnjom i strahom, kao podsticajem i nagradom. Na drugoj strani su ljudi koji
su angaovani i nametljivi vernici, koji nisu shvatili sutinu religije, niti im je do
toga previe stalo. Oni religiju doivljavaju kao posao, priliku da se istaknu, da
se nametnu, da se razlikuju od drugih. Oni prave od vere ekskluzivitet za sebe,
porede je sa drugim verama, bore se za nju, propagiraju, puni su simbola i drugih
spoljanjih i povrnih obeleja vere.
.
On to sam doivljava, saznaje, nije potrebno da nekome veruje (po-veruje) ili ne

veruje, tako da ovaj mora da mu namee uverenja (strah, opasnost, iskuenje).
Prava religija otkriva Carstvo boije u oveku, kao njegovu sposobnost,
potencijal, moralni i intelektualni integritet, ono to filozofi oznaavaju kao bitak,
a dubinska psihologija kao sopstvo (sopstvenost). Takva religija ima cilj da ovek

Neki autori smatraju da islam i konfuionizam dugo nisu preli na tampane knjige
samo zbog toga da bi svetenici sauvali ekskluzivitet da jedino oni znaju da itaju i tumae
svete knjige.
256
RELIGIJA
u svom konkretnom svetu (ovozemaljskom) dostigne duhovni i moralni rast i
razvoj, mir i zadovoljstvo, da razume i prihvati drugoga, da razvija svoju zajednicu.
Na tome su insistirali mnogi mislioci (K.Jung, L.A.Seneka, Sokrat), posveenici
(Isus, Buda), naunici (A.Ajntaj, N.Tesla). Za njih je pojam boga psiholoka
injenica, psiholoki sadraji koji znae sposobnost oveka da se odupre pukoj
volji, da pokree savest, da utie na raspoloenje i svest, da ima samokontrolu nad
instinktima, nagonima, strastima i poudama.
U tom smeru su i Ajntajnova razmiljanja o Bogu kada kae da ne moe
prihvatiti nikakav koncept Boga zasnovan na strahu od ivota, ili strahu od smrti,
ili slepu veru, ali ne moe ni dokazati da ne postoji lini Bog. Religija u kosmikom
smislu ne priznaje ni dogme, ni boga nainjenog u ljudskom liku. Ajntan tvrdi
da je kosmiko religiozno oseanje najaa i najplemenitija pogonska sila naunog
istraivanja. Jedino dubokoreligiozni ljudi, smatra Ajntajn, naeg veinom
materijalistikog sveta, su ozbiljni istraivai. Ajntajn veruje u Spinozinog boga
koji se otkriva u harmoniji onoga to postoji, ne u boga koji se brine o sudbini
i dilemama ljudskih bia. Ovo je jo jedan pokuaj da se religija predstavi kao
individualno psiholoka snaga koja pomae da se ovek sam snae u komaru
svakodnevnog ivota, da bude sam svoj vodi. U takvim okolnostima religija ne
bi bila nikakva presija, niti bi potiskivala ostale fenomene i doivljaje sa kojim
se ovek susree i ivi. Ona bi pozivala na jedinstvo unutar bia i u njegovom
okruenju istovremeno. Ona hrabri, snabdeva nadom, eljom, zadovoljstvom i
blaenstvom.
6. Ekumenizam i sekularizacija
Ekumenizam potie od grke rei ekumena, to ima znaenje vaseljena,
svet, naseljena zemlja. Ekumenizam oznaava odnos izmeu crkava i verskih
zajednica koji poziva na dijalog i saradnju. Velike religije, odnosno vere
(teoideologije) esto pokreu pitanje uzajamne saradnje i dijaloga kako bi proverili
raspoloenje i namere one druge strane, a sve u cilju da se doprinese irenju
vere i sigurnoj podeli verskog prostora. Ekumenizam ima i ue znaenje, kao
poziv na saradnju i dijalog unutar hrianstva (katolici, protestanti, pravoslavlje).
Ekumenizam je ui pojam od verske tolerancije, koja podrazumeva izbegavanje
tenzija i sukoba, poziva na mirnu koegzistenciju svih verskih pravaca i pokreta,
na njihovo meusobno razumevanje i potovanje.
Sekularizacija je proces postepenog slabljenja uloge crkve i vere u
drutvu. To se ogleda u slabljenju delovanja i uticaja na drutvene ustanove.
257
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Sekularizacija se pojavljuje u onim sredinama koje se oslobaaju od religijske

dominacije u drutvenom ivotu. Pokazatelji sekularizacije su smanjenje broja
vernika, smanjenje i iezavanje nekih verskih obreda, verovanje u Boga, ali ne i
u zagrobni ivot, raj, pakao,
7.
Sekte
Ovde treba napomenuti da postoji i kult, kao manja religijska grupa,

vie mistinog i ezoterinog karaktera. On se zasniva na verovanju u mo neeg
posebnog (svetlost, tama, vatra, predmet, ivotinja, misaoni in, postupak), kao i
na mistinim i tajnim obredima (obred rtvovanja). Kultovi mogu biti neprimetni
u okolini, izolovani, ali i veoma nametljivi i agresivni.
Uzroci nastanka sekti nalaze se, pre svega, u nezadovoljstvu stanjem u
crkvi (organizaciji i funkcionisanju) i njenim odnosom prema okruenju i drutvu.
To se nezadovoljstvo moe ispoljiti u zahtevima za reformama crkve, ili beanjem
od nje i formiranjem posebne verske grupe (zajednice). Postoji i vie uzroka koji
potiu od individualnih karakteristika i sklonosti pojedine linosti. Psiholoka stanja
258
RELIGIJA
i krizne situacije kod pojedinca emocionalna nesigurnost, umor, neostvarene
elje, tekoe i teskobe u svakodnevnom ivotu. Potreba za pripadanjem nekome
i traganje za identitetom mogu biti est uzrok odlaska u sekte koje nude toplinu
i zajednitvo. Traganje za smislom ivota, loe stanje u porodici, nedostatak
prijatelja. Jedan od uzroka je i prisustvo egzistencijalnog straha i apokaliptikih
oekivanja za koje se ne mogu nai odgovori i uteha u svakodnevnom ivotu.
Mnoge linosti imaju potrebu za duhovnim vostvom, za vrstom rukom u
rukovoenju zajednicom, za potinjavanjem i sluenjem autoritetu. Opte stanje
u drutvu (krize, siromatvo, neizvesnost, besperspektivnost) takoe moe biti
jedan od uzroka. Najzad, veoma znaajan uzrok ulaska u sektu moe biti vetina
voe ( tehnika i taktika) kojom pridobija sledbenike. Re je o njegovoj harizmi,
izgledu (imidu), nastupu i odnosu prema sledbenicima, odnosu prema uoj i
iroj okolini, drutvu, odnosno njegovom pogledu na svet.
Podela sekti. Postoji vie teorija koje razvrstavaju sekte prema razliitim
kriterijima. Ipak, veina autora uzima poreklo sekti kao kriterijum njihovog
razvrstavanja. Prema tom kriteriju sekte se mogu svrstati u tri velike grupe.
1) Sekte hriansko-judejskog porekla, nastale odvajanjem od glavnog toka
crkve, oslanjaju se na drugaije itanje (ortodoksnije, fundamentalnije) Biblije,
na proroanstvo i dolazak mesije. One odbacuju crkvene institucije, simbole i
rituale. Pomenuemo nekoliko istaknutih sekti iz ove grupe. Jehovini svedoci su
sekta koju je osnovao bogati poslovan ovek arls Teiz Rasel 1874. godine u
Pitsburgu (SAD) pod imenom Drutvo za istraivanje Biblije. Kasnije (1931)
su promenili ime u Jehovini svedoci. Ime potie od njihovog stava da Bog ima
svoje vlastito ime (Jehova) i da je to zapisano u Bibliji, a da je ime Bog, Svemoni,
Spasitelj, Gospod samo titula koja mu se daje. Svi koji svedoe u ime Jehove
nazivaju se jehovini svedoci. Prvi svedoci koji su poznavali Boga bili su Avelj,
Avram, Noje, Isak, Jakov, Mojsije, David, Isus. Jehovini svedoci u svom uenju
odbacuju sveto trojstvo, besmrtnost due, pakao, sudbinu, idolopoklonstvo i
instituciju svetenika. Veruju u uskrsnue, smatraju da je oveanstvo nepravedno
i greno, ali da je Bog ograniio vreme do kada e tako biti i da je blizu kraj
takvom oveanstvu. Kada doe kraj oveanstvu Jehovini svedoci e biti
poteeni i nastavie da vladaju novim Svetom. Takvo uenje iri se predanim
radom lanova i sledbenika sekte kroz svakodnevne susrete, razgovore sa ljudima
i podelu broura. Jehovini svedoci odbacuju drutvene institucije (vlade, sluenje
vojske,), iako to ne pokazuju javno, kako bi se zatitili od dravnih kazni. U osnovi
svog uenja oni su netolerantni i protive se ekumenizmu, jer ne priznaju druge
vere, kao ni verske ni svetovne institucije. Adventisti sedmog dana predstavljaju
sektu koju je osnovao Viljem Miler iz drave Njujork, po zanimanju farmer.
Ime su dobili po tome to su subotu uzeli kao sedmi dan i dan adventista. Oni
sebe smatraju crkvom, a ne sektom. Njihovo uenje poiva na stavu da je Hristos
259
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
jedini posrednik izmeu oveka i boga i da nema svetenika. lanovi su duni

da od celokupnih prihoda deset procenata daju crkvi. Od velikog novca koji
se tako skupi grade bolnice, kole, univerzitete, na taj nain ire uticaj meu
stanovnitvom. Treba pomenuti jo sektu Mormona, Pokrete novog doba (new
age) i Boiju decu .
2) Drugu grupu ine sekte istonjakog porekla. One se ne pozivaju na
Bibliju, ve na istonjake religije. U svom uenju oslanjaju se na istraivanja
i saznanja o svesti, govore o dolasku svetog uitelja koji e osnovati jednu
svetsku religiju. Imaju nameru da se proire (to i ine) na Zapad. Govore o nastajanju tree civilizacije (posle materijalizma i hrianstva), duhovne civilizacije, koja e nastupiti u novom dobu (misli se na trei milenijum od Hrista).
Najpoznatiji predstavnici ove grupe sekti su Hare Krina, Sajentoloka crkva,
Crkva ujedinjenja (Sun Mun).
3) Posebnu grupu ine sekte gnostikog, ezoterinog porekla. Tu spadaju
razne terapeutske grupe, kole meditacije, grupe za psihiko i telesno vebanje,
putem koga se oslobaa ono boansko, uspavano i skriveno u oveku (linosti).
Ove sekte se inspiriu i Biblijom i istonjakim uenjem. Za sebe tvrde da su
nosioci krajnje istine, ( za razliku od crkve koja skriva istinu) , da imaju lini
doivljaj i iskustvo sa onostranim, tajnim, skrivenim. Najpoznatiji sekte ove grupe
su Rua i krst, Rozenkrajcerovo udruenje, Organizacija akcione analize (psiho
sekta), Antropozofija (podstie razvoj misli), Svetska dobra volja (meditacije svake
nedelje, osniva ena Elis Bejli), Transcendentalna meditacija, Novi Akropolj.
Ako nije re o teim psiholokim i mentalnim torturama, sekte iz ove grupe mogu
biti neka vrsta oslobaanja oveka od pritiska i dominacije velikih vera.
U savremenim uslovim sekte ire svoj uticaj i oblike delovanja, stalno
prilagoavaju metode prikupljanja lanova i sledbenika. U Francuskoj se svake
godine registruje oko 800 novih udruenja takvog tipa (videti, an Vernet, 1997).
Osnovno pitanje koje se danas postavlja, jeste ta doprinosi nastajanju tolikog broja
sekti? Odgovor je vrlo sloen (neki od moguih uzroka su prethodno pomenuti),
ali se moe sveti na jednu optu konstataciju: sekte ubrzano nastaju tamo gde je na
delu neki poremeaj u drutvu i drutvenim tokovima. Drutvo nema mogunosti
da apsorbuje narasle potrebe, interese, senzibilnost i strahove modernog oveka.
Zvanina crkva jo loije stoji u tom pogledu. Njena zastarela, stereotipna struktura
i ideologija mogu samo da udalje mladog oveka, a ne da ga privuku. Sekte ipak
pruaju alternativu drutvenim institucijama na planu socijalizacije i traganja za
odgovorima na znaajna pitanja iz ivota pojedinca. Pitanja koja se takoe nameu
jesu: da li su sekte tetna i opasna pojava u drutvu (mnoge jesu); kako se odnositi prema sektama (zabranama svakako ne!); kako se moe spreiti i prepoznati
tetno dejstvo sekti; kako osloboditi one koji su postali zarobljenici militaristikih
sekti. Mnoge sekte danas, posebno one iz prve i druge gore pomenute grupe, imaju
260
RELIGIJA
osnovni cilj da pribave i gomilaju novac i materijalno bogatstvo, uglavnom u
rukama svojih voa. Ukupno njihovo uenje i delovanje podreeno je tom cilju.
Istina, veina lanova i sledbenika nije toga svesna, jer je zarobljena psiholokom
i ideolokom maglom koju sekta emituje (posebno njen voa).

1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
8.
9.
Objasnite pojam i znaenje religije.

Analizirajte stav K.Marksa o religiji.
Gde su koreni religije?
Karakteristike psiholokog dejstva religije?
Koje su moralne dimenzije religije.
Karakteristike socijalne funkcije religije?
Postoje li slinosti izmeu religije i ideologije?
Da li su religija i vera istoznani pojmovi?
Analizirajte manifestacije ekumenizma i sekularizacije u savremenim
uslovima.
10. Koji su uzroci ekspanzije sekti u savremenom drutvu?
11. Kako prepoznati tetno dejstvo sekti?
261
XXII RAD, OBRAZOVANJE, ODGOVORNOST

1. Rad kao nuda ili socijalna promocija
Rad je pojava i sastavni deo ovekovog svakodnevnog ivota. ovek ima
razliito shvatanje, doivljaj i odnos prema radu. Rad se najee shvata kao neto
spoljanje, nametnuto oveku, neto to ga prisiljava, pritiska, primorava. ovek
stalno tei da pobegne od rada. To je pomalo protivrena i apsurdna situacija, ako
znamo da je rad stvorio oveka i njegovu kulturu. Ali tako je jo od biblijskog i
mitolokog poimanja rada. Naime, sam ovekov izgon iz Raja (Adam i Eva)
znaio je upuivanje na rad, kao kaznu za greh koji bogovi nisu mogli da oproste
. ovek vie nije mogao iveti u raju kao metafori ivota bez rada i uivanja u
dokolici, ve je morao da radi u znoju lica svog i tako pribavlja sebi sredstva za
ivot. Rad je kod mnogih plemena, naroda i kultura shvatan kao teret i nuno zlo.
Za razliku od toga. neke kulture i stavovi o ivotu doivljavaju rad kao sredstvo za
afirmaciju i sticanje bogatstva. Kao primer obino se uzimaju protestanti, metodisti i kalvinisti. Oni su (posebno ovi poslednji) rad shvatili kao versku obavezu
kojoj se treba ozbiljno i odgovorno predati, kako naglaava Haralambos (1989).
Rad je svesno organizovana svrsishodna delatnost ljudi radi postizanja nekog
korisnog uinka koji zadovoljava odreenu pojedinanu ili drutvenu potrebu. Rad
je osnovni uslov opstanka i razvoja drutva i odluan inilac ovekova izdvajanja
iz ivotinjskog carstava. Zato je svojstven svakoj ljudskoj zajednici, a ono to se u
razliitim istorijskim epohama menja to su uslovi pod kojim se rad obavlja, njegova
plodotvornost i vremensko razdoblje u kojem je ovek radom okupiran.
Ekonomska enciklopedija
Rad obezbeuje ispunjenje i dalje razvijanje ovekovih potreba. On je

osnovni uslov za razvoj ovekovih potencijala, mogunosti i ambicija. To se dalje
nastavlja na ovekov odnos prema prirodi, samome sebi i prema drugim ljudima.
Rad je uslov komunikacije, svojstvene samo oveku kao prirodnom i drutvenom
biu istovremeno. Meutim, kako je rad uslov slobode, emancipacije, kreacije i
razvoja ovekovih sutinskih snaga i osobina, tako rad moe da bude i sredstvo
porobljavanja oveka i sputavanja njegovih kreacija, potencijala i slobode. Takav
rad naziva se otueni rad. On je zaista oveku teak i neprirodan. Takva karakteristika ne nastaje iz samog rada kao delatnosti, ve iz njegove drutvene upotrebe i
karaktera drutvenih odnosa koji se zasnivaju na radu i podeli rada.
262
RAD, OBRAZOVANJE, ODGOVORNOST

U uslovima nerazvijenog drutva i neosloboenog rada, rad postaje
iscrpljujue, zaglupljujue i nehumano robovanje kako kae H. Markuze.
Bez obzira na drutvene uslove rad ostaje jedino sredstvo i mogunost u
kome e se moderni ovek potvrditi i afirmisati. Jedino preko rada ovek moe
zadovoljiti svoje potrebe i interese, izgraditi svoj sistem vrednosti i pribaviti standard i status dostojan oveka kao ljudskog bia, bia bogatih potreba. Dakle, rad
je uslov i instrument sticanja bogatstva (materijalnog i duhovnog), moi i ugleda
u zajednici, on je uslov socijalne promocije pojedinca i drutvenih grupa.

2. Rad i slobodno vreme

Rad je pojava koja deluje na ovekov ivot, ini ga sadrajnim, srenim
ispunjenim ili nesrenim i praznim. U savremenim uslovima on tei da okupira
celokupno vreme koje oveku stoji na raspolaganju. To je zbog toga to se stalno
razvijaju novi oblici i sadraji rada. Potrebe za radom i stvaralatvom stalno se
ire. Rad ulazi u sve pore ovekovog ivota (javnog i privatnog, slobodnog, otvorenog i prikrivenog, intimnog). Na drugoj strani, ovek stalno nastoji da skrati
rad (radno vreme) i proiri prostor za slobodno vreme, udaljeno od rada, ili da
uini rad slobodnim i lako podnoljivim kako bi izbrisao jo uvek vidljivu granicu
izmeu radnog i slobodnog vremena.
Radno i slobodno vreme se sve vie meaju, esto i sukobljavaju. Moderni
rad, njegova dinamika i potreba da se stalno bude u radu, proiruju radno i potiskuju slobodno vreme. Nezaposlenost kao masovna pojava savremenog drutva
vri dodatni pritisak na one koji rade da se posveuju radu i radnom vremenu
na utrb slobodnog vremena. Moderna tehnika i tehnologija ine rad sve zanimljivijim i lakim, sve se vie smanjuje potreba za bukvalnim fizikim radom a
proiruje potreba za intelektualnim radom koji zahteva znanje, obrazovanje, informacije, stalno praenje promena u profesionalnoj oblasti i usavravanje prema
zahtevima posla i sadraja rada.
Budunost rada je da postane sve fleksibilniji u smislu formi i sadraja,
da sve vie iri prostor za intelektualne, kreativne i stvaralake aktivnosti, a da
rutinski deo preputa savremenim elektronskim i digitalnim ureajima. U takvim
uslovima rad e se obavljati sa razliitih pozicija i u razliito vreme. ovek e
moi da kreira svoje vreme, da pomera granice radnog i slobodnog vremena, da
ih ukrta, da upravlja njima. Rad e u budunosti sve vie poprimati odlike igre,
naslanjati se na igru kao ovekovu spontanu, slobodnu i kreativnu delatnost.
263
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
3. Socioloko poimanje organizacije
Organizacija je pojam i termin koji se esto koristi u svakodnevnom

ivotu modernog oveka. Tako da se moe postaviti pitanje da li je savremeni
ovek bie organizacije. Organizacija je dinamika celina koju sainjavaju pojedinci i profesionalne grupe povezani aktivnou koja je usmerena da ostvari
postavljene ciljeve i doprinese vlastitom opstanku i zauzimanju pozicije u
drutvenim odnosima. Organizacija poiva na radu, usmeravanju i okupljanju
pojedinaca koji imaju neki cilj a ne bi ga mogli ostvariti bez pomoi drugih.
Organizaciju ine ljudi specifinih znanja, obrazovanja i mogunosti koji rade
zajedno na realizaciji zajednikog zadatka, sa odreenom svrhom i oekivanim
rezultatom i efektom.
Organizacija uspostavlja specifine veze meu ljudima, drugaije od onih
koje ovek ima u porodici, etnikoj grupi, graanskim zajednicama, pokretima i
klubovima. Za te grupe su vani neki drugi momenti koji privlae i odravaju grupu
na okupu (emocija, jezik, psihologija, kulturna istorija, tradicija, lokalna obeleja
i slino). Kod organizacije, uglavnom, izostaju sva ova obeleja. Prednost dobija
rad, motivacija, usmerenost na jedan cilj i konkretizacija u izvravanju postavljenog cilja i preuzetog zadatka. Organizacije su trajnijeg karaktera i usmeravaju
se na zadatak, posao i svrhu.
Savremeno drutvo je drutvo organizacija. Tako se govori o poslovnim
organizacijama, proizvodnim, ekonomskim, finansijskim, sportskim organizacijama, kolama, sudovima, vojnim jedinicama i slino. Postoje organizovana i neorganizovana drutva. Prva su efikasnija, svrsishodnija, racionalnija, sigurnija,
privlanija. Druga su troma, neracionalna, neefikasna, dosadna, nepodnoljiva.
Osnovna funkcija organizacije jeste da povezuje ljude i aktivnosti, da pravi
mreu od mnotva specijalizovanih znanja i aktivnosti, da ta znanja i aktivnosti
uini konkretnim, ciljno usmerenim i produktivnijim.
Najbolje emo razumeti sutinu organizacije ako je poredimo sa dravom,
porodicom, etnikom ili verskom grupom (zajednicom). Dok se ove poslednje
bave mnotvom razliitih pitanja i problema, esto bez veeg efekta i konkretnog rezultata, izgledajui sebi samodovoljne, dotle se organizacija bavi jednim
glavnim, dominantnim pitanjem, koje mora da ima neki rezultat koji e biti lako
merljiv i spolja vidljiv. Po miljenju P. Drakera, prototip moderne organizacije je
simfonijski orkestar. Moe da broji 250 lanova, svaki od muziara je specijalista,
ali svi sviraju besprekorno jer imaju istu partituru i dirigenta. Veliko je pitanje
koliko savremenih, pojedinanih drutava mogu odgovoriti zahtevu modernog
vremena da stvaraju ovakve organizacije.
264
4. Obrazovanje, informacija, motivacija, odgovornost
Rad i organizacija mogu se potvrditi i realizovati kroz ovaj magini

etvorougao: obrazovanje (znanje), informisanost, motivacija i odgovornost.
Obrazovanje ima centralno mesto u svim strategijama i planovima razvoja u
postindustrijskom drutvu. Sada je potrebno obrazovanje koje prua korisna,
primenjiva i praktina znanja to irem krugu graana, za razliku od enciklopedijskog (delimino eklektikog) znanja koje je bilo prisutno kod uskog sloja
stanovnitva u prethodnom periodu, dok iroke mase nisu posedovale nikakvo
obrazovanje ili su stekle samo elementarnu pismenost (znati pisati i itati). Da
bi bilo svrsishodno, savremeno obrazovanje proizvodi aktivno znanje, ono nije
samo opismenjavanje, nije samo socijalizacija (usmeravanje ka poeljnom
ponaanju), ve instrument razvoja sposobnosti, talenta i ambicija svakog pojedinca i cele zajednice.
Danas se formira i razvija globalno znanje kao skup mnotva pojedinanih
znanja i vetina. Savremena tehnika dostignua, tehnoloki procesi, menadment,
marketing, informacije i mediji imaju jedinstven sistem pravila i standardizovanih
znanja koja se prenose i usvajaju na isti nain svuda u svetu, ne zavise od karaktera nacionalnih drava, socijalnog i kulturnog obeleja, lokalnih karakteristika
i slino. Globalna znanja su neophodna da bi se ovek lake snaao, prilagodio,
razumeo i uestvovao u savremenim globalnim procesima, ali da bi, sa istom
odlunou, znanjem i razumevanjem, odgovorio i na suprotne izazove (tribalizam, vraanje plemenu, etniki sukobi, separatizmi i podele, terorizam i
kriminal). Obrazovana linost je zahtev i moto savremenog drutva. To drutvo
se temelji na znanju, ono je u svim njegovim segmentima. Sve je manja potreba
za rutinskim, stereotipnim, monotonim i nekreativnim poslovima koji trae golu
fiziku snagu. Dananji rad i posao trae obrazovane i kompletne linosti. Spojiti
svet intelektualaca i svet menadera, to je zahtev i zadatak postindustrijskog
drutva, poruuje Piter Draker (1997).
Obrazovanje je povezano (nerazdvojno) sa znanjem kao osnovnim
resursom moderne privrede, ekonomskog i svakog drugog razvoja. Znanje kao
neposredan rezultat nauke i naunih istraivanja svakog dana unosi novi dinamizam u drutvene tokove (tehnologija, ekonomija, socijalni odnosi). Znanje
podie ukupan nivo modernog drutva: unapreuje postojea, zateena ekonomska i kulturna stanja, koristi nova nauna saznanja, ukljuuje se u nove proizvode i
rezultate (inovacija). Znanje mora biti produktivno, da proizvodi inovacije i nove
informacije koje se direktno ukljuuju i unapreuju privredu, tehnologiju, organizaciju. Znanje je visokospecijalizovan proizvod savremene nauke, dostupno
265
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
(kao proizvod) svim subjektima globalnog drutva. Znanje unosi novu podelu u
globalnom drutvu: jedni proizvode znanje (naune institucije i centri u SAD,
Nemakoj, Japanu), drugi produktivno koriste znanje kao univerzalno raspoloiv
resurs (Japan, Hong Hong, Singapur); jedni obrazuju kadrove na osnovu savremenog znanja (Indija u oblasti informatike), drugi zapoljavaju obrazovani kadar
kao univerzalno raspoloivi resurs (razvijene zemlje i megakompanije).
Moe se rei da je savremeni ovek (ovek XXI veka), ustvari, homo
scientis (ovek znanja). Znanje je njegova osnovna karakteristika, njegov znak
prepoznavanja. Znanje je dinamina kategorija, menja se i napreduje, gomila
(kao bogatstvo). Ko poseduje odreena znanja i vetine mora stalno da ih osavremenjuje, unapreuje (stie nova znanja inovacije) kako ne bi izgubio korak u
stalnoj trci za znanjem. Istraivai u oblasti obrazovanja upozoravaju da u ovom
trenutku oko 1500 novih obrazovnih profila kuca na vrata savremenog obrazovnog procesa i obrazovnih sistema. Da li su oni spremni da to apsorbuju? ta
to znai za oveka i njegovu zajednicu? Da li e se njegove frustracije, sumnje i
strahovi poveati ili smanjiti?
Obrazovanje i znanje neposredno se povezuju sa informacijama (sistemom
informisanja). Postoji anegdota koja kae da moderni menader i poslovan ovek
prilikom susreta sa poznanikom, pre upuivanja uobiajenog pozdrava, izgovara
reenicu: kakve su tebi informacije potrebne?; ili, kakve informacije moe da
mi (nama) prui?. Ovo nam govori o potrebi za informacijom koja je prisutna
u nae vreme, o znaaju informacije i njenom dvosmernom (viesmernom) toku.
Informacija je sredite, motorna snaga, energija ekonomskog razvoja, organizacije i institucija savremenog (globalnog) drutva. Zbog toga se sadanje drutvo
oznaava i kao drutvo informacija. Njegova glavna obeleja su proizvodnja,
prodaja, informacija, znanje. Ta koncentracija stvara polugu (telekomunikacije,
informatika, mediji) koja pokree i pomera savremene drutvene procese i odnose.
Danas sve postaje informacija: proizvodi najprofitabilnijih grana (farmacija, osiguranje, bankarstvo) samo su lepo upakovano znanje i informacija. Novac je vie
informacija nego predmet koji uka u rukama ili zvecka u depu. Glavni
stvaraoci bogatstva u nae vreme su informacije i znanje.
Do sada smo vie govorili o objektivnim okolnostima i dimenzijama
vezanim za rad, stvaralatvo i organizaciju, sada e biti vie re o nekim momentima neposrednije vezanim za linost i ono to je pokree da deluje i stvara. Na
prvom mestu javlja se problem motivacije. ovek je pre svega emotivno bie.
Ljudi veruju da poseduju odreene kvalitete, potencijale, vrednosti. Oni oekuju
priznanje od strane drugih za sve pozitivno i korisno to urade. Uoavanje i priznanje kvaliteta i vrednosti od strane drugih (posebno onih od kojih su zavisni), izaziva
oseaj ponosa, a ponos je pokreta motivacije. Ako se ne priznaju rezultati i vrednosti to stvara gnev kod oveka i de-motivie ga u daljnjem radu i aktivnostima.
266

Ako je priznata njegova aktivnost i njegovi rezultati, pojedinac se identifikuje sa organizacijom i zajednicom u kojoj radi, a identitet moe da bude
najsnaniji pokreta za nove stvaralake i predane poslove i angaovanja. vrst
identitet sa svojom organizacijom ili vrstom rada stvaraju oseaj sigurnosti, samopouzdanja, samopotovanja i potovanja drugih. Motivacije mogu biti razliite:
novane nagrade, uspeh i uticaj kod drugih, unapreenje, sposobnost da se obavljaju specifini poslovi, vie slobode i inicijative i slino.
etvrti ugao u prethodno pomenutom maginom etvorouglu rada i organizacije, predstavlja odgovornost. Odgovornost uspostavlja ravnoteu izmeu
znanja, informacija i motivacije. Bez odgovornosti svaka od pomenutih kategorija
mogla bi da se pretvori u jednostrano, neproduktivno, neobuzdano delovanje sa
pogubnim posledicama po konkretno drutvo (naravno i po globalno drutvo).
Odgovornost je onaj trenutak u kome se linost ili grupa odluuju da preduzmu
(ne preduzmu) neku aktivnost, postupak od znaaja za zajednicu ili drutvo.
Osnovno pitanje je kada i kako preduzeti aktivnost, postupiti, odgovoriti na
potrebe, interese i izazove. Kako koristiti raspoloive informacije, znanja i druge
lokalne i globalne resurse savremenog sveta.
Odgovoran pojedinac je onaj koji svoj rad i aktivnosti usmerava ka racionalnim i korisnim rezultatima (inovacije, znanja, informacije, uspeh). Odgovorno
preduzee je ono koje uvek ostvaruje profit, daje rezultat zbog koga je osnovano.
Odgovorna drava, vlada, je ona koja uspeno reava sve potencijalne sukobe i
krize u drutvu, upravlja optim poslovima u korist i za dobrobit oveka, graanina.
Bez odgovornosti, mo, pozicija i resursi drave pretvorili bi se u silu iznad drugih
(pojedinca, grupe ili drutva). Od moi do odgovornosti je veoma sloen i vaan
put. Obrazovanje, znanje, informacija, rad, samo kroz odgovornost daju doprinos
napretku i razvoju. Sutina svakog savremenog rada, posla i aktivnosti jeste da
pitanje kakva prava ima (imam)?, uspeno usmeri (okrene) ka pitanju za ta
si ti (ja) odgovoran?

1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
ta moete rei o radu kao socijalnoj promociji?

Pojam i znaaj slobodnog vremena.
ta je sutina organizacije?
Znaaj obrazovanja za modernog oveka.
Kakva je uloga informacije u savremenom drutvu?
Motivacija i volja kao uslovi rada i egzistencije savremenog oveka.
kakav je odnos izmeu znanja, moi i odgovornosti?
267
XXIII
OVEKOV RURALNI I URBANI IVOT
1. Osnovne karakteristike sela
Selo je jedna od istorijski najstarijih teritorijalno organizovanih ljudskih

zajednica. To je drutvena grupa povezana prostorno, ekonomski, socijalno,
tehniki i kulturno. Selo je zajednica prvenstveno vezana za prirodnu, geografsku sredinu i od nje zavisna. Selo karakterie poljoprivredna proizvodnja i na
njoj zasnovani primarni drutveni odnosi, stil i nain ivota, psihologija, kultura
i sistem vrednosti.
Prvi nivo seoskog naselja predstavljao je zajednicu krvnog srodstva, gde
je zemlja bila zajednika. Kasnije se zemlja delila prema veliini porodice. Bilo je
situacija kada je jedan vlasnik posedovao zemlju a drugi su plaali najamninu za
njeno koritenje. To je bila zemlja koja je osvojena u ratnom pohodu i dodeljivana
najistaknutijem vojskovoi. Prvi oblik organizacije i upravljanja seoskom zajednicom bila je skuptina sastavljena od stareina porodica. Drugi nivo seoske
zajednice javlja se u feudalno doba. Tada je selo pripadalo feudalnom gospodaru i preko njega je uspostavljalo odnose i komunikaciju sa irom zajednicom
(dravom). Trei istorijski nivo seoske zajednice predstavlja selo u modernom
dobu. Tu rodbinski odnosi nisu jedini ili preteni aspekt zajednice. Moderno selo
ine raznovrsni socijalni i kulturni slojevi i drugi drutveni subjekti (zanatlije,
trgovci, svetenici, uitelji, dravni slubenici).
2. Funkcije sela i tipovi seoskih naselja

Selo ima nekoliko karakteristinih i znaajnih funkcija. Proizvodna
funkcija podrazumeva karakteristian nain proizvodnje i pribavljanja sredstava za ivot seoskog domainstva i ostvarivanja odreenih vikova namenjenih za razmenu. Selo je vaan ekonomski deo svakog drutva, pa i savremenog.
Socijalna funkcija ogleda se u izgradnji specifinih drutvenih odnosa zasnovanih
na poljoprivrednoj proizvodnji, upuenosti ljudi jednih na druge, pomoi, saradnji
i solidarnosti potpuno drugaijoj od urbanih sredina. Selo moe da predstavlja
stabilnu zajednicu i time da znatno doprinese i stabilnosti drutva (bogato selo,
bogata drava tradicionalna izreka). Istina, danas siromano i neureeno selo
268

(komunikacijski nepovezano) moe da predstavlja problem i sebi i da bude teret
za modernu dravu. Ekoloka funkcija ogleda se u skladnom odnosu stanovnika
sa prirodnom okolinom. Seosko stanovnitvo ima prisniji odnos prema prirodnoj
sredini nego urbano. Stalna upuenost i zavisnost od prirode i neposredne ivotne
sredine nadahnjuje oveka, podstie ga da se osea delom te velike celine, da
humanizuje svoju okolinu. Kulturna funkcija sela ogleda se u uvanju tradicije,
izvornih obiaja i obreda (folklora, umotvorina, rukotvorina) i njihovo prenoenje
na mlae generacije.
Postoji nekoliko kriterija prema kojim se moe izvriti tipologija seoskih
naselja. Prema prirodno-geografskim odlikama sela su se konstituisala, oblikovala i orijentisala u svom razvoju prema polju, umi reci, jezeru, moru, te odatle
crpela materijalna dobra i sredstva za egzistenciju. Od tog prostora je zavisila
njihova veliina i karakter. Prema geografskom poloaju sela se mogu podeliti u
dve velike grupe:
a) Brdsko-planinska sela najee su rairena, kue su udaljene jadna od
druge, imanje se nalazi direktno oko kue, sela se sastoje iz vie posebnih celina
(zaseoci). Centar sela se rauna prema nekom zajednikom objektu, ranije to je
bio neki verski objekat, danas je to najee kola, pijaca, trgovaka radnja.
b) Ravniarska sela sve vie lie na urbana naselja (varoice), manje
gradove. Imanja su im odvojena od kua i zgrada, postoji mogunost koritenja
savremenih poljoprivrednih (tekih) maina, naselje je snabdeveno trgovinama,
zanatskim radnjama, vodovodom i saobraajnom infrastrukturom.
Jovan Cviji u knjizi Balkansko poluostrvo pravi podelu na dva glavna
tipa seoskih naselja u tom podruju: 1) sela razbijenog tipa i 2) sela zbijenog tipa.
Prema veliini sela se mogu podeliti na:
. mala sela (obino u brdsko-planiskim predelima, sa vrlo malo prateih
objekata i jo manje zajednikih objekata);
2. velika sela (urbanizovana, saobraaj, vodovod, trgovine, zdravstvene
ustanove, pote i lokalna administracija);
3. sela sa prateim objektima, obino odvojenim u posebne celine (salai,
pojate, katuni, baije).
Prema tipu gazdinstva sela se dele na:
a) poljoprivredna sela (bave se iskljuivo poljoprivredom i sav prihod
dobijaju od tog posla);
b) meovita sela (neki lanovi rade van gazdinstva, dobijaju prihode i iz
drugih izvora, uglavnom iz gradskih sredina);
c) nepoljoprivredna sela su blizu veih gradskih naselja, veina stanovnitva
radi u gradu i ostvaruje prihode ili se u samom selu bavi nekom nepoljoprivrednom delatnou (trgovina, servisi, radionice, proizvodni pogoni).
269
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
3. Problemi i perspektive sela u savremenim

uslovima
U vreme industrijalizacije i urbanizacije dolo je do masovnog odlaska
stanovnitva iz seoskih u gradska naselja. Taj fenomen nazvan je pranjenje sela ili
egzodus ruralis. On je posebno karakteristian za nerazvijene i zemlje u razvoju,
kao to su zemlje Centralne, Istone i Jugoistone Evrope. Dolo je do dvostruke
tete i problema za pojedina drutva: sela su naglo ostala bez stanovnitva i nisu
mogla da ispunjavaju svoje primarne funkcije, a u gradovima je masovan priliv
stanovnika stvorio socijalne, psiholoke, moralne i kulturne probleme. Stvorena je
nova velika socijalna kategorija radnika klasa, kao protivtea seoskoj klasi. Jedan
od razloga naglog pranjenja sela jeste i nain ivota (privid lakoe i uspeha) koji
je urbana sredina nudila, posebno posle Drugog svetskog rata. U nekim sredinama
je odlazak u grad bilo i stvar mentaliteta i prestia, u drugim beanje od tekog
rada i siromatva. Jedna nemaka izreka kae, dok je sela bie i nemakog
naroda, to upuuje na demografski znaaj sela, na istotu rase, na skladan ivot i
znaaj zaviaja. Pranjenje sela u nekim sredinama dovodi do pojave bele kuge
(smanjenog prirodnog prirataja stanovnitva), poto je selo uvek bilo demografski
rezervoar. Tu je najzad i problem starakih domainstava koja nisu u mogunosti
da obavljaju sve poslove koje poljoprivreda i ivot na selu zahtevaju.
Potrebno je izneti nekoliko osnovnih pokazatelja koji mogu pomoi za
sagledavanje, karakteristika, pravaca kretanja i opteg stanja sela i seoskih zajednica
u savremenom svetu. Razlike izmeu razvijenosti sela i njihovog ukupnog stanja u
pojedinim delovima sveta tolike su da se skoro ne moe izvriti precizno, pouzdano
i valjano poreenje. Te razlike potiu, pre svega, od nivoa ekonomske razvijenosti
pojedinih drava, zatim regiona, pa i kontinenata. Situacija je do te mere heterogena,
da se moe govoriti o selima koja se nalaze u stanju klasine zaostale, primitivne, u
najboljem sluaju predindustrijske ruralne zajednice (podruje Afrike i neki delovi
Azije), dok na drugoj strani imamo visokorazvijena i urbanizovana sela koja sve
vidljivije poprimaju odlike gradske zajednice (oblast Zapadne Evrope i Severne
Amerike). Izmeu ove dve take prostire se itav spektar ruralnih oblika ivota i
rada sa pomeanim karakteristikama ova dva pomenuta ekstremna sluaja. Dakle,
imamo na jednoj strani sela sa tehnoloko-tenikog aspekta na vrlo niskom nivou
(obrada zemlje plugom i motikom), kome odgovara nizak nivo drutvenog standarda,
mentaliteta, sistema vrednosti i kulturnog obrasca, dok na drugoj strani imamo
sela sa trinim nainom privreivanja, tehnolokom razvijenou (elektronika,

vajcarac Aribald Rajs je boravei u Srbiji poetkom dvadesetog stolea primetio da e
srpski seljak radije otii u grad i biti pandur i inovnii, nego ostati na svom velikom imanju i
biti svoj gazda na svome.
270

informatika) i njima odgovarajuim nivoom standarda i sistema vrednosti.
Ako pogledamo Evropu, kao nae okruenje, moe se uoiti da postoje
i tu znaajne razlike u razvijenosti sela u pojedinim njenim regijama. Tu se
mogu izdvojiti tri tipa evropske ruralne stvarnosti (Maleevi, 2000: 252). To
su zapadnoevropsko, centralnoevropsko i istonoevropsko stanje i perspektive
savremenog sela. U zapadnoevropskom tipu sela dominira deagrarizacija i
deruralizacija, odnosno viskoindustrijalizovana poljoprivredna proizvodnja i
urbani nain ivota. Tu je selo, kao socijalna zajednica, pretrpelo velike izmene.
Savremena tehnoloka opremljenost omoguila je nastanak krupnih individualnih
poljoprivrednih proizvoaa farmera, sa velikim zemljinim posedom i veoma
produktivnom proizvodnjom. Oni imaju zaokruen ciklus proizvodnje, odnosno
samodovoljni su i izolovani od drugih takvih i slinih farmera. Sela se sastoje
od nekoliko takvih farmera koji su potpuno upueni na svoje kupce i dobavljae i
nemaju interesa ni potrebe da sa drugima grade specifinu seosku zajednicu, seosko
drutvo. Dakle, u zapadnom delu Evrope sve vie nestaje tradicionalni tip sela kao
socijalne, kulturne i vrednosne zajednice. O tome jasno svedoe i procenti uea
poljoprivrednog stanovnitva u ukupnom stanovnitvu pojedinih zemalja i EU u
celini, kao i uee poljoprivredne proizvodnje u drutvenom bruto proizvodu.
Stanje i poloaj sela u Centralnoj Evropi je znatno drugaije od zapadnoevropskog. To su drave koje su imale socijalistika ureenja (Maarska, eka,
Poljska, Baltike Zemlje), pa je tu zakasnila deagrarizacija i deruralizacija sela,
odnosno ukupna modernizacija i na njoj zasnovan ekonomski i socijalni napredak
i razvoj. Ta sela se, zajedno sa ukupnim drutvom, nalaze u procesu tranzicije
od kolektivizacije i dravnog vlasnitva u poljoprivredi ka individualnom radu,
menaderskoj organizaciji i privatnom vlasnitvu. Zemlje Centralne Evrope vre
ubrzane reforme u poljoprivredi i selu zahvaljujui uspenom razvoju demokratije
i trine privrede u drutvu. Iako se proces dekolektivizacije, urbanizacije i privatizacije u poljoprivredi ubrzava, ipak je jo dosta problema: jo uvek nepovoljna
vlasnika struktura, sitni posedi, nedostatak obrazovanih i strunih kadrova, ostaci
tradicionalnih shvatanja i sistema vrednosti.
U istonoevropskim dravama selo i ruralni nain ivota nalaze se u
najteem poloaju. Tu su ostale najdublje posledice prethodnog socijalistikog
sistema koji je kroz strogu kolektivizaciju, dravni centralistiki nain planiranja,
birokratsko spreavanje kreativnosti i preduzetnikog duha, osiromailo selo i
gotovo opustoio njegove resurse. Zbog toga je proces reformi i transformacije sela
i poljoprivrede ka trinom nainu poslovanja veoma spor. Navike i mentalitet iz

Kada je re o ueu poljoprivrede u BDP onda vidimo da je to kod V.Britanije 1,4%, Danske 2,2%, panija 5,1%. Do je uee poljoprivrednog u ukupnom stanovnitvu kod V.Britanije
2,2%, Danske 2,8%, panija 16,4%. Podaci su iz 1995. godine.
271
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
prethodnog perioda, praeni pojavom privrednih mahinacija, prevara, korupcije i

direktnog suprotstavljanja promenama (posebno utvrivanju nosilaca vlasnitva i
privatizaciji), dodatno oteavaju proces tranzicije i reformi u dravama kao to su
Rusija, Belorusija, Ukrajina i Moldavija. Neka sela u ovom prostoru Evrope, po
svom ukupnom stanju, blia su selima azijskih, afrikih i latinoamerikih zemalja,
nego urbanizovanom i trino razvijenom zapadnoevropskom selu.
Ovde je potrebno neto rei i o stanju i perspektivama sela u naem neposrednom okruenju (prostor Balkana i ex Jugoslavije). Ovi prostori su jo manje
zahvaeni tranzicijom, savremenim promenama i modernizacijom. Selo je eksploatisano, iskoritavano i zloupotrebljavano od strane vlade, drave i radnike klase.
Ono je danas preteno osiromaeno i dospelo na margine drutva. Industrijalizacija,
koja je u nekim delovima ovog prostora ranije zapoela, nije korespondirala sa
savremenim tokovima nauno-tehnike i ekonomske modernizacije sela i ruralnog
naina ivota. Stalno se govorilo o oivljavanju sela kroz proces subvencija, stimulacija, kreditiranja i drugih oblika pomoi od strane drave, ali je malo od toga realizovano. Selo se ubrzano demografski prazni, posebno ona sela koja su udaljena
od veih gradova i glavnih komunikacija, kao i veina sela u brdsko-planinskim
predelima. U selima u naem neposrednom okruenju na delu je kriza skoro svih
segmenata ivota i delovanja: socijalnih odnosa, tradicije, porodinih odnosa, stila
i naina ivota, kulturnih obrazaca, odnos prema radu i slino. Na osnovu toga se
namee zakljuak da je teko spojiti poznate tradicionalne vrednosti sela ovih naih
prostora, sa vrednostima i zahtevima modernog trinog poslovanja.
Postavlja se pitanje ta moe pomoi da selo u uslovima smanjenog demografskog priliva odri svoje funkcije znaajne za stabilnost celokupnog drutva. To
je, pre svega, tehniko-tehnoloko unapreenje sela, intenzivnija robno-novana
proizvodnja, profitabilniji poslovi uz prisustvo menadmenta i marketinga, razvoj
prateih slubi i institucija (trgovina, poljoprivredni strunjaci, veterinari, zdravstvena zatita, kole, banke, objekti kulture).
Takav razvoj sela omoguio bi u zemljama tranzicije apsorbovanje vika
radne snage nastale raspadom klasine industrije. Budunost sela moe se predvideti u koordinatama ire drutvene integracije i povezivanja u blioj okolini (gradska
naselja), irem podruju (regionalne komunikacije). Koritenje novih tehnolokih
dostignua za unapreenje poljoprivredne proizvodnje. Globalna informatika i
komunikacijska sredstva koristie selu za unapreenje poljoprivredne proizvodnje, znanja, obrazovanja, podizanja standarda i kvaliteta ivota.

U okviru procesa demografskog iscrpljivanja i izumiranja sela primeuju se izvesne paradoksalne situacije: od 412 vojvoanskih sela procesom depopulacije je manje ili vie zahvaeno
vie od 300. Mada svaki drugi stanovnik Srbije ivi na selu i mada je od deset naselja njih devet
seoskih, vie od 80% privatnih gazdinstava ili nema uopte aktivnih lica ili nema poljoprivrednika. (Maleevi. 1999, str. 218).
272
4.
Osnovne karakteristike grada
Grad je teritorijalna drutvena grupa, odnosno tip naselja sa velikom koncentracijom stanovnitva na malom prostoru, u kojem se obavlja niz ivotnih,
ekonomskih, socijalnih, politikih i kulturnih poslova, delatnosti i uloga. Za grad
se jo kae da je to teritorijalna zajednica koja ukljuuje mnotvo drugih kolektiviteta (radni, socijalni, etniki, kulturni, prostorni i slino).
Pojava gradova vezuje se za dalekoistone zemlje i Mesopotamiju i vreme
od pre pet hiljada godina. Ono to je uslovilo pojavu gradova jeste podela rada
i poveanje poljoprivrednih proizvoda, pojava bogatih i vladajuih grupa koje
raspolau vikom proizvoda i bave se samo upravljakim poslovima. Primeri
takvih gradova su mesopotamski gradovi-drave iz etvrtog i treeg veka pre
nove ere, zatim starogrki polisi (grad-drava) kao zajednice slobodnih graana.
Prema starorimskoj klasifikaciji postojalo je nekoliko vrsta gradskih naselja:
urbus, municipijum, civitas, forum castrum i oppidum. Samo je Rim bio urbus i
smatran je prestonicom sveta. Prvo svetsko carstvo nazvano je po gradu Rimu. U
Evropi u srednjem veku postojali su slobodni gradovi kao naselja sa manjom ili
veom politikom autonomijom. Renesansa u Italiji zapoinje iz gradova-drava
i iri se na ostale prostore Evrope.
Poetak kapitalizma obeleava snaan razvoj trgovine, industrije i bankarstva, koncentrisan u gradovima. Moni i bogati pojedinci pokazuju svoje privilegije
i uticaj gradei palate, zadubine i itave gradske delove (etvrti). U moderno doba
urbanizacija zahvata ceo svet. Novi kontinenti, Amerika i Australija ranije
slabo naseljeni, postaju prostor gde se razvijaju ogromni gradovi kao urbani, finansijski i politiki centri. Zemlje kolonije razvile su velike gradove kao centre
vojne, administrativne i trgovake delatnosti. U nerazvijenim zemljama Latinske
Amerike i Azije razvijaju se ogromni gradovi koji privlae seosko i imigrantsko
stanovnitvo. U prigradskim naseljima (neuslovnim i nehigijenskim) gomilaju se
milioni beskunika i marginalnih slojeva vrei stalni pritisak na urbanizovane i
civilizovane delove velikih gradova.
Karakteristika savremenog urbanog trenutka
u svetu jeste tenja da se grade metropole, megalopolisi i akvapolisi.
Gradovi i varoice su mnogo vie od opeke i kamenja. Fiziki oblici su samo scenografija za mnotvo ljudskih drama koje se neprestano odvijaju. Razliite aktivnosti
kojima gradska mesta slue kao oslonac 24 asa dnevno, sedam dana u nedelji, pokazatelj su njihove vitalnosti.
M.Bredo
273
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
ta uraditi sa tim fabuloznim udovitem? Razbiti ga u odvojene jedinice, kombinovati

stambena naselja sa poslovnim naseljima? Ulepati njegov spoljni izgled ne menjajui
nita sutinski? Ili, poto se stanovnitvo evakuie, dii gradove u vazduh i izgraditi
nove, po novim planovima i na novim mestima?
R.Mils
ta karakterie grad kao specifinu ljudsku zajednicu? To je specifian

urbani nain ivota vezan za mali ureeni prostor koji deli mnotvo ljudi i imaju
prema njemu vie obaveza i odgovornosti. Grad karakterie izvesna suprotnost i
tenzija izmeu sela i grada (ekonomska, kulturna). Gradovi su sedita ekonomske
moi i koncentracije kapitala, investicija, tehnologija, novih privrednih tokova. U
njima je sedite dravne, regionalne ili lokalne administracije, pravnih i politikih
institucija i moi. U gradovima je veoma izraena i lako vidljiva podela na razliite
klase i slojeve, bogate i siromane. Kulturni tokovi u drutvu potiu i razvijaju
se iz gradova. Informacije i komunikacije, obrazovanje, mediji, sve je vezano
i upueno na gradove, u njima se razvija i dalje prenosi i iri. Grad omoguava
koncentraciju kvaliteta, ambicija, talenta, sredstava, kreativnosti i slobode. Grad
je jedna specifina vrsta identiteta za modernog oveka. Naravno, grad moe da
bude (to i jeste) stecite, negativnih i patolokih pojava i pokreta.
5.
Problemi savremenog grada
Urbani problemi velikih gradova sve vie dolaze do izraaja. Loi planovi
i predvianja razvoja gradova uslovili su prenatrpanost i skuenost, nemogunost
slobodnog i breg saobraaja. Mali stanovi u visokim zgradama podseaju vie
na golubarnike neko na kvalitetne ljudske ivotne prostore. Problemi se javljaju
u snabdevanju zdravom pitkom vodom, apsorbovanju velikih koliina otpada,
komunikaciji izmeu prigradskih naselja i gradskog jezgra. Urbanisti, sociolozi
i psiholozi smatraju da su gradovi veliine od 100 do 150 hiljada stanovnika
najpogodniji za zadovoljenje potreba i humanu egzistenciju savremenog oveka.
U takvim gradovima ne preti opasnost oveku da se izgubi (komunikacijski
i mentalno), a dovoljno su veliki da moe da se ostvari koncentracija potrebna
za ispunjenje svih funkcija (ekonomski, tehnoloki, kulturni uslovi). Suprotan
primer je Tokio gde 50% zaposlenih provodi dnevno 4 sata u putovanju od kue
do posla i obrnuto (9 godina tokom radnog veka). Meutim, treba biti oprezan prilikom povezivanja veliine grada sa kvalitetom ivota u njemu. Nije uvek sigurno
da e mali grad obezbediti sve uslove neophodne za kvalitetan i bezbedan ivot
savremenog oveka, kao to ne znai da e to viemilionski grad automatski
274

uskratiti. Kvalitet ivota u jednom gradu zavisi, prvenstveno, od njegove strukture
i organizacije njegovih funkcija, kao i od ueg i ireg okruenja.
Socijalni problemi modernih gradova izazivaju
panju naunika i
istraivaa, a strah vlada i politikih struktura. Velike razlike izmeu uskog sloja
bogatih i mnotva siromanih slojeva uslovljavaju stalno prilagoavanje osnovnih
drutvenih funkcija i slubi. Potrebe za velikim socijalnim izdacima za ugroene
i siromane usporavaju funkcionisanje ostalih gradskih slubi i spreavaju veu
upotrebu sredstava za razvoj drugih gradskih slubi. Siromane etvrti postaju
stecite svih vidova kriminala i asocijalnog ponaanja ljudi. Ekoloki problemi daju
posebnu dimenziju sumornoj slici savremenih metropola ( zagaen vazduh, veliki
otpad, malo parkova i zelenila). Patoloke pojave su pratei deo svakodnevnog
urbanog ivota (kriminal, nasilje, maloletnika delikvencija, radikalni pokreti,
prostitucija, lutalice i beskunici). Prema podacima Svetske zdravstvene
organizacije (SZO) oko 400 miliona ljudi u svetu danas boluje od mentalnih i
neurolokih problema, 180 miliona ljudi koristi psihoaktivne supstance, 140
miliona zavisi od alkohola. U savremenim gradovima se osea nedostatak slobode
(vremenski i prostorno ogranieno kretanje, rizini delovi grada), to utie na
psihiko stanje ljudi (fobije, usamljenost, neizvesnost, nesigurnost).
Razvoj gradova, u smislu broja stanovnika, i dalje se nastavlja sve brim
tempom. Neka predvianja govore da e uskoro dve treine svetskog stanovnitva
iveti u gradovima. Gradovi postaju unutranje super sile pojedinih drutava.
Podaci govore da u nerazvijenim zemljama 55% prihoda daju gradovi, u zemljama srednje razvijenosti 73%, u visokorazvijenim zemljama 85%. To govori
o njihovoj snazi i znaaju u savremenom drutvu. Ameriki globalista Robert
Kaplan predvia da e snaga gradova toliko rasti da e prekoraiti mo klasinih,
nacionalnih drava. Amerika e do kraja XXI veka liiti na labavi savez dvadesetak ogromnih gradova. Dakle, ponovo se postavlja pitanje izgradnje novih
gradova-drava. Tokio, Njujork, angaj, Sidnej, London, San Paolo, Meksiko,
postaju dominantni u okviru pojedinanih drava i veoma vani u meunarodnim
relacijama. Moda e u budunosti dolaziti do regionalnog povezivanja gradova
i stvaranja megagradova. To predvianje e moda prvi ostvariti Portkuver
(spajanje, Portlanda u SAD i Vankuvera u Kanadi). Kineski urbanisti i planeri ve
govore o potrebi izgradnje gradova koji bi imali do 250 miliona stanovnika. Ostaje
pitanje kako e funkcionisati takvi gradovi i kakvi e se problemi u njima pojaviti.
Danas se sve vie postavlja pitanje o odrivosti velikih gradova u urbanom, ekonomskom, ekolokom, socijalnom i politikom smislu.

Kao to gradi sa 5-10 hiljada stanovnika moe biti ekoloki uzorna sredina, tako umrtvljen drutveni ivot, kulturni provincijalizam ili drutvena zatvorenost u njemu (naroito ako
dominira neka etnika ili religijska dimenzija) mogu predstavljati jasne elemente za pretpostavku
o ogranienom kvalitetu ivota (Pui, Lj. 2001,str.113.).
275
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Ideja o odrivosti planete Zemlje i ivota na njoj pojavila se, kao zabrinutost i potreba za svesnom i hitnom akcijom, tokom osamdesetih godina XX veka.
Ta ideja podrazumeva dovoenje u sklad ekonomskog rasta, nauno-tehnolokog
napretka, potroake logike i psihologije sa ouvanjem prirode i ovekove ivotne
sredine. Odriv razvoj znai takav stepen svesti koja omoguava da se preuzme
odgovornost za odranje skladnih uslova ivota i rada od lokalnog do globalnog
nivoa. To dalje uslovljava svakodnevni praktini rad na primeni uslova i principa
odrivog razvoja u mikro i makro sredini. Odriv razvoj podrazumeva svest o
realnom stanju stvari u drutvu, koje se odnose na interakciju ovek priroda, te o
mogunostima i neophodnostima preduzimanja daljih koraka. Projekat odrivog
razvoja mora da poiva na savremenim naunim dostignuima, da ukljuuje
sva sredstva informisanja i sve oblike edukacije, kako bi se podigao nivo svesti
stanovnitva o zajednikim potrebama, mogunostima i odgovornosti. Odrivi
razvoj znai da ljudi moraju da ponu da se odriu nekih navika i zadovoljstva
koja su ila na tetu drugih ljudi, kao i na tetu prirodne i ivotne okoline: razvoj
tehnologije; nekontrolisani rast populacije u pojedinim delovima sveta; neumereno koritenje neobnovljivih resursa; nekontrolisani ekonomski rast; profit po
svaku cenu; principe sile i nadmoi u postizanju interesa i ciljeva, zameniti principima saradnje, dogovora i zajednike odgovornosti za stanje i zbivanje u svetu.
Ako je mogue postii konsenzus o primeni takvih principa u razvoju savremenog
drutva, onda bi bilo mogue govoriti o odrivom razvoju, odnosno o "odrivom
drutvu" (Lj.Pui), kao temeljnom principu izgradnje globalnog drutva. Odrivi
razvoj se odnosi kako na globalno drutvo, tako i na posebna i pojedinana drutva
(uokvirena konkretnom dravnom institucijom).
Odrivi razvoj povezan je u praksi sa odrivim gradom, kao osnovnim
elementom u strukturi savremenog drutva. Grad i drutvo su uzrono-posledino
povezani i isprepleteni brojnim mogunostima, funkcijama i ciljevima. Odrivi
razvoj zapoinje u konkretnom ljudskom naselju, odnosno naseljenoj ljudskoj
zajednici (ruralnoj ili urbanoj). Urbana zajednica je koncentracija ekonomskih,
politikih, socijalnih i kulturnih odlika i elemenata jednog drutva. Zbog toga je
ona ogledalo svakog drutva, ali i nukleus njegovog odrivog razvoja. Grad

Pojam odrivosti povezuje se sa Agendom 21 (A21) koja predstavlja izetaj Svetske
komisije za sredinu i razvoj iz 1987. godine (Komisiju je formirala Generalna skuptina UN
1983. godine). Osnovna poruka u izvetaju Komisije upozorava da je delovanje i ponaanje ljudi
ugrozilo ivotni ciklus planete, te da je potrebno zaustaviti procese koji vode nepodnoljivom i
nesigurnom ivotu oveka i razaranju ekosistema. A21 daje osnovne smernice koje upuuju na
neophodne korake u cilju uspostavljanja osnovnih funkcija odrivog ratvoja: otpoeti sa procesom
odrivog razvoja; smanjiti siromatvo u svetu; promeniti postojei obrazac potronje; demografski
rast dovesti u sklad sa principima odrivosti; unaprediti zatitu zdravlja ljudi; formirati i razvijati
odriva ljudska naselja. (vie o tome u Pui, 2001:371-384).
276

moe da doprinese ubrzanom razvoju ideje odrivosti, kao to moe da je zarobi,
pa i kompromituje. Grad u sebi ukljuuje sve elemente neposrednih veza i odnosa
meu ljudima, njihovu neposrednu upuenost jednih na druge, bliskost, nunost
kontakta i komunikacije, odnosno neizbenost bliskog i zajednikog ivota i delovanja. Takva drutvena grupa, odnosno prostorna zajednica, ima sve preduslove da postane empirijski relevantan okvir za testiranje najveeg broja ideja o
odrivosti zajednica(Pui), odnosno odrivog razvoja savremenog drutva.
Odrivi grad je onaj koji ima odgovoran odnos prema svom prirodnom i
drutvenom okruenju, poevi od prirodnih resursa, zatim usklaenosti izmeu
ekonomske efikasnosti i racionalizacije trokova (posebno racionalno koritenje
urbanih prostora), pa do zadovoljenja svih neophodnih potreba stanovnika,
ukljuujui i one najsiromanije sojeve. Odrivost grada poiva na efikasnim i
racionalnim administrativnim, planskim, ekonomskim i socijalnim elementima.
To podrazumeva da grad racionalno koristi i ouva sve vane resurse u svom
okruenju, da bude razvojan i otvoren, da stvori uslove za savremene ovekove
potrebe bez obzira na svoju veliinu, da razvija participativnos graana u svim
oblastima ivota grada, da preuzima pozitivna iskustva iz razvoja drugih gradova
bez obzira na njihovu teritorijalnu udaljenost i kulturne karakteristike. Odrivi
grad nije onaj koji je zarobljen okvirima prolosti i tradicije ili kodeksom neke
etnicke i kulturne grupe, niti je to (obavezno) onaj grad koji se odrekao svih elemenata tradicije u ime modernih urbanih, kulturnih i drugih trendova. Odrivi
grad je onaj koji stalno unapreuje kvalitet ivota, kako u svojim okvirima, tako
u svom neposrednom okruenju, zatim na regionalnom nivou, pa i na globalnom
nivou moe da prui pozitivna iskustva i primere. Da bi se sve to moglo ostvariti
potrebno je razviti efikasan sistem upravljanja procesima odrivosti grada, koji
e ukljuiti elemente urbanog, ekolokog, ekonomskog, socijalnog, politikog i
kulturnog ivota u gradu.
1.
2.
3.
4.
.
6.
7.

Koje su osnovne funkcije sela?

Koji postoje tipovi seoskih naselja?
ta podrazumeva termin egzodus ruralis?
koje su osnovne karakteristike savremenog evropskog sela?
Koje se promene odvijaju na balkanskom selu?
Analizirajte stanje i perspektive sela u vaem okruenju.
Napravite razliku izmeu pojma grad kao drutvena grupa i kao teritorijalna zajednica.
8. Objasnite pojam odrivi razvoj?
9. ta je to odrivi grad?
277
XXIV E K O L O G I J A
1. Pojam i znaaj ekologije
Re ekologija prvi je upotrebio nemaki biolog Ernest Hekel 1866. godine
u svojoj knjizi Prirodna istorija stvaranja u nameri da se tim terminom oznai
jedna posebna grana zoologije koja bi se bavila istraivanjem odnosa izmeu
ivotinjskih vrsta i njihove neorganske i organske okoline. Smatra se da je i u ovoj
rei koren od grke rei oikos (kua, dom). Tragajui u tom pravci, neki koreni
ekologije mogu se nai i u starogrkoj i rimskoj kulturi (Aristotel, Hipokrat,
Virgilije, Lukrecije).
Ovo prvobitno znaenje ekologije postepeno se irilo i usmeravalo ka konstituisanju ekologije kao samostalne nauke. Tako se ekologija u najirem smislu
moe odrediti kao nauka koja za predmet prouavanja ima odnos ivih bia prema
sredini koja ih okruuje, odnos tih ivih bia meusobno u okviru ivotne sredine,
kao i uticaj sredine na opstanak i razvoj ivih bia. Zavisno od vrsta i oblika uspostavljanja pomenutih odnosa ekologija se moe podeliti na : ekologiju biljaka,
ekologiju ivotinja i humanu ekologiju.
Humana ekologija zauzima sve znaajnije mesto u sistemu savremenih
nauka. Ona se moe shvatiti kao grana ekologije koja prouava mesto oveka
u ekosistemu, uzajamni odnos i uticaj izmeu oveka i ekosistema, i posebno
promene koje iz tog odnosa nastaju. Humana ekologija ukljuuje etiri vane
oblasti ijim istraivanjima se dolazi do potpunijih saznanja o ovekovom odnosu
prema ivotnoj okolini. Te oblasti su stanovnitvo, okolina, tehnologija i organizacija. Znai ekologija se razvija istovremeno i kao prirodna i kao drutvena
nauka. To govori o njenom znaaju i ulozi u savremenom sistemu nauka, o znaaju
njenih istraivanja za ouvanje i prirode i drutva.
Istraivanje u oblasti humane ekologije dovode do sociolokog interesovanja za ekoloke probleme (poloaj i uloga oveka i drutva, uticaj na drutvene
tokove) i tako nastaje posebna socioloka disciplina (mikrosociologija) koja se
m
oe oznaiti kao Socijalna ekologija. Cilj i zadatak socijalne ekologije jeste
da istrauje probleme koji nastaju u odnosu (sukobu) izmeu drutva i prirode,
radne i ivotne sredine. Saznanja o odnosu oveka i njegovog okruenja (ivotne
okoline) treba da doprinesu unapreenju ovekove prirodne i socijalne sredine.
Socijalna ekologija treba da istrauje kvalitet ovekove sredine (okruenja)
kroz naselja, regione, oblasti, kontinente i celu planetu. Treba da ukae na
mogunosti ekoloke ravnotee u sadanjem trenutku i skoroj budunosti. Na to
278
EKOLOGIJA
upuuje i poznati ekoloki slogan: Misli globalno, deluj lokalno (konkretno,
u svom neposrednom okruenju). Dakle, socioloki pristup ekologiji (socijalna
ekologija) obuhvata prouavanje ovekove sredine, prouavanje specifinih veza
izmeu oveka i njegove ivotne sredine, njihovog meusobnog uticaja, uzrono
posledinih odnosa. U teoriji postoji dilema oko samog pojma ovekova okolina
ili ovekova sredina. ini se da je obuhvatnija i preciznija sintagma ovekova
sredina jer je ovek istovremeno i prirodno i drutveno bie, deluje, utie, stvara,
ali i razara, unitava.
ovekova prirodna sredina sastoji se od nekoliko bitnih elemenata.
Atmosfera je vazduni omota koji obavija zemlju. Hidrosfera predstavlja ukupnost
vodene mase na zemlji i u atmosferi. Litosfera ini zemljite na kome ljudi ive
(tle). Zatim tu su biljke kao proizvoai organskih materija i na kraju, u tom lancu
su i ivotinje i mikroorganizmi. Tu se upotrebljavaju jo i pojmovi neiva prirodna
sredina (atmosfera, hidrosfera i litosfera) i iva prirodna sredina (biljke, ivotinje
i mikroorganizmi). Termin ekosistem podrazumeva unutranje odnose izmeu
organskog i neorganskog dela prirode, fizikog, hemijskog i biolokog karaktera,
povezanih u jedinstven proces u odreenoj okolini. Biosfera predstavlja jedinstvo
svih ekosistema na zemlji. Znai planeta zemlja moe se uzeti kao ekosistem. To
je povrinski omota zemlje u kome egzistira ivi svet zajedno sa ovekom.
Kao to smo pomenuli osnovne elemente ovekove prirodne sredine,
tako treba istai i osnovne elemente ovekove drutvene sredine. To je konkretno
drutvo, zatim drutvena klima, drutveni odnosi, radna sredina (kombinacija
fizike i socijalne sredine), sredina u kojoj ovek ivi (naselje, socijalni odnosi).
Dakle, ovekova sredina se sastoji od dva bitna dela: prirodne i drutvene sredine.
Kvalitet ovekove sredine zavisi od prirodnih i ovekovim delovanjem stvorenih
resursa, od aktivnosti koje se odvijaju u sredini, od mera i sredstava ekoloke
politike i uticaja ovekove sredine na ukupan razvoj drutva.
2. Pojam ekoloke krize
279
SOCIOLOGIJA
3.
dr Ivan ijakovi
Uzroci
posledice
ekolo
ke
krize
Kolika je svest o ekolokoj krizi kod odgovornih pojedinaca i grupa

neka poslui sledea ilustracija. Godine 1991. jedna grupa mladih aktivista
ekolokih pokreta dola je u Ujedinjene nacije kako bi prisustvovala obeleavanju
Meunarodnog dana planete Zemlje (22. april). Petogodinja devojica koja je
bila meu njima donela je jedan komadi papira na kome je pisalo: Da nema
Zemlje ne bi bilo ni nas, prema tome moramo o njoj povesti rauna. Ona postaje
sve prljavija pa bi bilo dobro da je oistimo. Ovo upozorenje vai za veinu
neodgovornih pojedinaca i grupa u savremenom drutvu. Zbog toga je dananjem
oveku neophodno da postavi (i pokua da odgovori) sledee pitanje: zato je
Zemlja postala opasno i nezdravo mesto za stanovanje?
U istraivanjima i naunim raspravama o stanju planete Zemlje uvek se na
prvom mestu pominje nekontrolisan prirataj stanovnitva (demografska eksplozija)
kao jedan od elemenata koji naruavaju njenu stabilnost i skladan razvoj ivota na
njoj. Demografi ukazuju na brz i neumeren rast stanovnitva koji Zemlja nee moi
jo dugo da podnese. Pre osam hiljada godina na Zemlji je bilo oko 5 miliona
stanovnika, 1850. godine 1 milijarda, 1900. 1,65 milijardi, 1960. 2,99 milijardi,
280
EKOLOGIJA
1980. 4,3 milijarde, 2000. 6,13 milijardi stanovnika. Ako se ovakav trend nastavi,
prognozira se da bi 2050. godine na zemlji bilo 12 do 15 milijardi stanovnika. Kako
organizovati ivot i rad i upravljati tolikim stanovnitvom? Da li e oveku u tolikoj
masi postati tesno i nesigurno? Moda su ove prognoze preterane i sa ukusom
maltusovskog straha, ali treba da stoje kao upozorenje o problemu ishrane i zadovoljenja ostalih osnovnih potreba i interesa tako naraslog stanovnitva i njegovog
pritiska na prirodne i drutvene resurse. Neka istraivanja pokazuju da, ipak, dolazi
do stiavanja demografskog buma u savremenim uslovima.
Sa demografskim razvojem povezano je pitanje naina ishrane stanovnitva
(njenog kvaliteta). Ve decenijama se raspravlja o gladi kao svetskom problemu. Statistika pokazuje da danas u svetu gladuje izmeu 800 miliona i 1,2 milijarde ljudi, da svake godine umire oko 30 miliona ljudi od gladi (najvie dece).
Pojavljuje se problem optereenosti svih resursa (vode, hrane). U nerazvijenim regionima ljudi unitavaju prirodnu sredinu da bi pronali sredstva za preivljavanje.
Na drugoj strani se postavlja pitanje vikova hrane koji se nekad bacaju zbog
nemogunosti da se na vreme normalno potroe u ljudskoj ishrani. Tu je i aktuelno
pitanje upotrebe genetski izmenjene hrane (ekoloko i moralno pitanje) i njene
uloge u smanjenju gladi u svetu.
Nain proizvodnje i ukupna dinamika industrijskog drutva idu u suprotnom pravcu od skladnog i humanog odnosa oveka prema prirodnoj i
drutvenoj sredini. Novac, vlast, mo kao paradigma delovanja savremenog
oveka nuno vode ka destrukciji ovekove sredine. Opsednutost parametrima
ekonomskog rasta i profita stalno naruava potrebnu ravnoteu izmeu ekonomije
i ekologije.
Ako se pogledaju konkretni pokazatelji o zagaenju prirodne sredine,
onda se moe primetiti da je atmosfera postala kanta za otpad. Svake godine se
tamo alje est miliona tona ugljenika i drugih otrovnih gasova. Kao posledicu toga imamo zagaenost vazduha u pojedinim lokalnim sredinama (posebno
gradovi), a na globalnom nivou imamo pojavu kiselih kia koje unitavaju
umska prostranstva i efekat staklene bate koji podie nivo prosene temperature na zemlji, to za posledicu ima pretnju da se sve vie tope ledene povrine
zemlje i poveava nivo mora i okeana. Treba podsetiti i na podatak da 98% vode
na zemljinoj povrini ima slan ukus, a samo 2% je slatka voda koja se koristi
za pie i ishranu. Naravno, zagaenje vodenih povrina znatno smanjuje ovu
koliinu vode pogodnu za ljudsku ishranu. Prema nekim istraivanjima zdrava i
pitka voda postae sve vei problem narednih decenija. Zapravo, re je o njenoj
neravnomernoj rasporeenosti i pristupanosti. Tako, recimo, reka Jangcekjang
u Kini ima vode za svakog stanovnika zemlje dnevno po 567 litara. Poremeaj u
vodnim tokovima moe se videti i na primeru mogue smrti Aralskog jezera.
Zbog nedovoljnog dotoka vode jezero se stalno povlai i ostavlja velike koliine
281
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
peska i soli koje vetar raznosi po okolini i stvara dodatne probleme. Zagaenost
obradivih povrina takoe je u fazi alarmantnog stanja (pesticidi, radioaktivni
otpad i druge otrovne materije).
Ubrzana urbanizacija praena razvojem ogromnih gradova stvorila je skoro
nepodnoljivim ovekov ivot u njima. Velike koliine tetnih materija krue u
vazduhu koji stanovnici tih gradova udiu. To ostavlja posledice na zdravlje ljudi
(bronhitis, kardiovaskularna oboljenja, mentalni poremeaji). U Meksiko Sitiju
od desetoro dece njih sedmoro ima preterane koliine olova u krvi. Ekoloka
kriza ne poznaje granice nacionalnih drava ili regiona, zagaenje i destrukcija
prirodne sredine ire se u koncentrinim krugovima. Tako nije mogue ouvati
istu Skandinaviju ako vazduh prljaju Nemaka i Poljska. Niti je mogua
ista Kanada ako je prljava Amerika. Ako Indija smanjuje koliine ugljendioksida koje idu u atmosferu a Kina to ne ini, onda su efekti mali (ili nikakvi).
Posledica ovekovog neodgovornog odnosa prema vlastitoj sredini vidi se i na
primeru unitavanja ozonskog omotaa (ozonske rupe) koji direktno ugroava
ovekovo zdravlje (oboljenja koe, poveana pojava karcinoma).
ovekov neodgovoran, nedomainski i nehuman odnos prema prirodnoj sredini moe se okarakterisati kao ekocid (genocid u prirodi), posebno
kada je to posledica ratnih dejstava (Vijetnam, Irak). Krajnja posledica ekoloke
krize moe biti pojava ekolokih imigranata, ljudi koji bee iz svog zaviaja zbog
ugroene i unitene prirodne sredine.
4. Kako zaustaviti ekoloku krizu

Potrebno je angaovanje celokupnog svetskog stanovnitva da bi se zaustavilo daljnje ugroavanje i propadanje ovekove sredine. Meunarodne organizacije prave strategiju i programe zaustavljanja ekoloke krize, meutim,
nivo svesti savremenog oveka je veoma nizak da bi se ti programi prihvatili i
sproveli, a mehanizmi koji bi ga na to privoleli jo uvek nisu razvijeni. UN su
usvojile Program za ovekovu sredinu (UNEP) jo 1972. godine. Donesena je
Deklaracija o ovekovoj sredini 1982. godine. O tom problemu brinu se i upozoravaju i druge meunarodne organizacije: MOR (Meunarodna organizacija
rada); FAO (Meunarodna organizacija za poljoprivredu i ishranu); SZO (Svetska
zdravstvena organizacija); i posebno UNESKO. Meutim, nacionalni i regionalni
planovi i programi zatite ovekove sredine nisu dovoljno razvijeni niti efikasni
da bi pratili meunarodne stavove i poruke.
Veina zemalja u svojim ustavima ukljuuje stavove o potrebi zatite
ovekove prirodne okoline. Pravo na zdravu ivotnu okolinu spada u osnovna
282
EKOLOGIJA
ljudska prava. To ukazuje na potrebu da se podigne nivo ovekove sveti o riziku
koje donose njegove nekontrolisane aktivnosti u prirodnoj i drutvenoj sredini.
Prema tome, prvi uslov za zaustavljanje ekoloke krize i smanjenje rizika jeste
planetarna briga o ouvanju prirodnog bogatstva i ovekove okoline. Mnoge
vlade i drave nisu svesne te zajednike potrebe (potrebe globalnog drutva) i ne
pokazuju spremnost i odlunost na zajedniku akciju u tom pravcu.
Kako istie Pol Kenedi (1998), potrebno je u korenu izmeniti pristup
reavanju ekoloke krize i ekolokih problema. Umesto prilagoavanja nastalim
posledicama i promenama, potrebno je preventivno delovanje na uzroke tih posledica. To podrazumeva da se donesu svetski programi: obnove uma (mlada
uma apsorbuje 5,5 tona ugljendioksida po hektaru); reciklaa otpada (veina otpadnog materijala se ponovo prerauje); upotreba recikliranih materijala (papir,
ambalaa); alternativni izvori energije (suneva energija, vetar, geotermalni
izvori, nuklearna fizija); globalni raspored tereta ekolokog odricanja (bogati
vie da daju za ekoloku zatitu).
Ekoloka svest predstavlja sledei uslov zaustavljanja ekoloke krize.
Ekoloku svest ini skup shvatanja, ponaanja, motiva delovanja, elja i oekivanja
koji se odnose na ovekovu prirodnu sredinu, ona obuhvata ekoloko znanje,
ekoloke vrednosti i ekoloko ponaanje. Za bre i potpunije sticanje ekoloke
svesti postoje i odreeni objektivni inioci (stepen oteenja ekosistema, standard,
kvalitet ivota, ekonomski razvoj, pravni sistem, politiki i socijalni odnosi) i
subjektivni inioci (individualne vrednosti, psiholoke karakteristike, oekivanja
pojedinca, religijska uverenja, etnike karakteristike, oekivanja od budunosti).
Sledei vaan faktor zaustavljanja ekoloke krize jeste ekoloko obrazovanje. To podrazumeva razvijanje senzibilnosti za ivotnu sredinu i potrebu za
suprotstavljanje ekolokoj krizi, pokretanje ljudi na akciju. Ekoloko obrazovanje
treba da bude zastupljeno u vie obrazovnih predmeta u kolama, da bude to
obuhvatnije i podsticajnije za akciju. Naravno potrebna je i posebna ekoloka disciplina (Socijalna ekologija, Humana ekologija). Ekoloko obrazovanje i ekoloka
kultura su deo opte kulture jednog drutva ili savremenog sveta (globalnog
drutva). Ekoloko obrazovanje analizira drutveni razvoj i govori o odrivom
razvoju (ekonomija koja ne ugroava prirodnu i drutvenu sredinu ernobil
je opomena svim sadanjim i buduim generacijama). Obrazovanje za ekologiju
treba, isto kao i nauka uopte, da postavlja pitanja: zato, kako, koje su alternative postojeem stanju, strategiji, projektu, kako podii kvalitet ivota i kvalitet
ovekove sredine.

ernobil je grad u Ukrajini gde je 1985. godine dolo do eksplozije u nuklearnoj elektrani. To je imalo velike tetne posledice na ljude i prirodu i u irem okruenju
283
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Da bi sve prethodno imalo smisla i mogunost da se provede u praksi,

potrebno je da na nivou svake vlade i drave postoji jasna i odluna ekoloka
politika. Tu politiku kreiraju i provode kako dravne institucije, tako i preduzea,
naune institucije (ekoloki instituti), strune organizacije (ekoloke agencije). Da
bi se stalno podizao stepen ekoloke svesti i odgovornosti u drutvu neophodno
je delovanje ekolokih pokreta. Ovi pokreti su najsenzibilnije grupe koje deluju
na svakom mestu i u svakom trenutku. Ekologija, ekoloka svest, obrazovanje i
aktivnost predstavljaju znaajnu kariku izgradnje globalnog drutva.

1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
Objasnite pojam i karakteristike socijalne ekologije?

Koja su to osnovna obeleja ekoloke krize?
Koji su pokazatelji ekoloke krize u savremenom svetu?
ta ovek moe uiniti kako bi se zaustavilo irenje ekoloke krize?
Analizirajte stepen ekoloke svesti u svojoj sredini.
Analizirajte stav Ulriha Beka o drutvu rizika.
Analizirajte stav Ulriha Beka da je danas na delu solidarnost iz
straha, kao jedina realno mogua solidarnost.
8. Analizirajte uticaj prirodnih katastrofa na drutvo.
284
XXV POLOAJ OMLADINE I ENA U DRUTVU

1. Omladina i drutvo
Danas se sve vie susreemo sa problemom odreenja i razumevanja pojma
omladina. Postoji vie termina koji sinonimno krue u svakodnevnoj upotrebi i svi
pretenduju da izraze sutinu ili samo neke karakteristike ove specifine drutvene
grupe. Najee se koriste sledei termini: mladi, mladost, mlada generacija,
mladalako doba, tinejderi, omladina. UNESKO je na konferenciji o omladini
1968. godine u Parizu preporuio da traba biti oprezan prilikom definisanja omladine i prihvatiti ono odreenje koje obuhvata to vie razliitosti. Kompromisno
je prihvaeno da taj pojam treba da ukljui mlade kojim je konkretno drutvo
dalo takav status. Starosne granice koje toleriu pojedina drutva kreu se od
etrnaeste pa do tridesete godine. Oko donje granice je lake postii saglasnost
nego oko gornje. Ovako rastegljiv period svrstavanja omladine govori o karakteru, mogunostima, namerama i stanju nekog drutva, poloaja mladih u tom
drutvu i odnosu drutva prema mladima.
Psihologija deli omladinu u tri grupe: a) rana adolescencija (14 18 godina);
b) pozna adolescencija (18 21 godine); c) rana zrelost (21 24 godine). Postoji
razlika izmeu termina mladi i omladina. Prvi predstavlja ivotni ciklus koji je
prirodna kategorija dok drugi termin predstavlja drutvenu i istorijsku specifinost.
Takoe, prvi termin je statistika kategorija a drugi razvojna (promenljiva) kategorija. Sociologija posmatra omladinu kao jednu drutvenu grupu koja nosi
izvesna drutvena obeleja (ne samo bioloka i psiholoka): tradiciju, kulturu,
razvoj drutva, ugled i uticaj u svetskoj zajednici i slino. Sociologiju interesuje
kakav je poloaj omladine u drutvu. Da li je drutvo prinudilo omladinu da
ostane to due u tom statusu, ili je pouruje da to pre odraste? Da li su
mladi i koliko zavisni od drutva (pritenjeni njegovim delovanjem) ili mogu samostalno da razvijaju i kreiraju svoju budunost?
Poloaj, uloga
i znaaj omladine u drutvu govore mnogo o tipu i
karakteristikama samog drutva. Kao drutvena grupa omladina formira svoj
profil na osnovu ekonomskog razvoja i organizacije drutva. Omladina moe
biti preteno aktivna ili preteno pasivna grupa u drutvu. Opti odnos drutva
prema omladini izraava se reenicom, na mladima svet ostaje. Postavlja se
pitanje da li ta teza izraava prirodnu neminovnost smene generacija, istorijsku
nunost, elju da se smena generacija to bolje ostvaruje ili drutveni projekat o
blagovremenom ukljuivanju mladih u drutvene poslove. Svako drutvo nastoji
285
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
da omladina preuzme njegove vrednosti, stavove, ideje, tradiciju, stil i nain

ivota. Centri moi nastoje da privuku omladinu i da je usmere u eljenom pravcu
(oekivano delovanje).
Postoje tri modela odnosa drutva prema omladini, tri naina modelovanja
(oblikovanja) mladih od strane drutva. Tradicionalni model podrazumeva da
mladi (omladina) u potpunosti i bez otpora slede uputstva, elje i nastojanje
odraslih, da prihvataju postojee stanje i ideale, da se pokoravaju tradiciji i
autoritetu, da slave junake, heroje, mitove, da gaje manir poslunosti kao drutveni
ideal. Liberalni model istie znaaj slobode i samostalnosti mladih (omladine), i
upuuje na mogunost izbora, podstie na kreativnost i rano ukljuivanje u glavne
drutvene tokove. Liberalizam demonstrira krilaticu: Izbori se sam i Ostaju
samo najsposobniji. Trei model predstavlja deliminu autonomiju u razvoju
i ukljuivanju omladine u drutvene tokove. Ovaj model daje omladini izvesnu
samostalnost u izboru, radu i kreaciji vlastitih stavova i projekata, ali esto
pokazuje brigu i sumnje u njihove namere i uspeh.
Najee se pojavljuju dva oekivana stava omladine prema drutvenoj
socijalizaciji i delovanju drutva: 1) konformizam (kada mladi sve prihvataju,
uklapaju se, prilagoavaju okolnostima i deluju bez pobune); 2) nonkonformizam
(kada mladi imaju svoj stav, ne prihvataju postojee stanje bez rezerve i bez
pobune). Ostvarenje pomenutih modela zavisi od toga ta drutvo prua omladini
da bi ona mogla da sledi i podrava odreeni tip razvoja i drutvenog stanja, ili
da traga za novim i drugaijim. U osnovne uslove koje drutvo prua omladini
spadaju obrazovanje, tip socijalizacije, mogunost zaposlenja, ukupan ekonomski
razvoj i oekivani standard, kulturni tokovi, politika i socijalna stabilnost,
tolerancija, perspektiva, budunost. Ako su ovi uslovi raznovrsniji i kvalitetniji,
onda je i odnos omladine prema drutvenim tokovima pozitivan i praen pojaanim
aktivnostima i eljom da se to vie ukljue u sve segmente drutva.
Poloaj omladine i njen odnos prema drutvu povezan je sa procesom
sticanja identiteta. U procesu socijalizacije mladi stiu individualni i kolektivni
identitet. Individualni identitet poinje pitanjima ko sam? Gde sam? Kuda idem?
ta mogu da uradim? kakav potencijal imam? Da li u uspeti? Da li sam uspeo?
Odgovor na prethodna pitanja podrazumeva tenju za stalnim preispitivanjem, ta
pojedinac moe uiniti, kakav mu je prostor dat, osea li slobodu delovanja ili
teskobu, kakve su ambicije, znanje, snalaenje i vlastiti uticaj, ta zavisi od njega,
ta zavisi od drugih. Vlastiti identitet podrazumeva i traganje za novim potrebama,
motivima i interesima, vlastitu kreativnost i znanje, potrebu da se bude priznat i
afirmisan, da se nae svoje mesto pod suncem, da se usvajaju, preteno, duhovne
vrednosti, da se prihvataju iskljuivo materijalne vrednosti, ili da se nae ravnotea
izmeu te dve vrste vrednosti. Kriza individualnog identiteta esta je pojava kod
mladih ljudi, ona posebno moe biti podstaknuta loim stanjem u drutvu.
286
POLOAJ OMLADINE I ENA U DRUTVU

Kolektivni identitet polazi od pitanja: Kome pripadam? Kako da se
ukljuim u grupu ili zajednicu? ta mogu da uinim i za koga? Ko smo mi? Ko
su oni? ta je nae? ta je njihovo? Kakav je na odnos? Da li smo dovoljno
dobri? Ova pitanja upuuju na neku pripadnost, uee u kolektivnim akcijama,
usvajanje kolektivnih pravila i kolektivnog sistema vrednosti. Postoje razni
kolektivni identiteti: generacijski, porodini, profesionalni, zaviajni, etniki,
kulturni, verski. Snalaenje mladih (omladine) u umi identiteta zavisi od linih
sposobnosti svakog pojedinca, kao i od strogosti pravila koja pojedini kolektivi
nameu. Ostaje veito pitanje do koje mere se identifikovati (poistovetiti)
i angaovati u odbrani pojedinih identiteta (odnos emotivna racionalna
strana). Kolektivni identitet podrazumeva stepen kolektivne svesti o budunosti
svoje grupe ili zajednice koja se izraava kroz politiku, ekonomiju, socijalne
odnose, ekologiju. Kolektivna svest podrazumeva odreenu akciju ili odsustvo
akcije. Prihvatanje kolektivnog identiteta nekada znai i beanje u kolektivni
identitet, jer nije pronaen i ostvaren individualni identitet. Ravnotea izmeu
individualnog i kolektivnog identiteta predstavlja sve veu tekou za savremenog
oveka, posebno za mladog oveka. Zbog toga je sukob identiteta esta pojava
kod pripadnika mlade generacije.
Postoje razne negativne posledice sticanja i odbrane identiteta kod
omladine. Jedna od njih je i socijalni parazitizam (inertnost, lenjost, ravnodunost,
asocijalnost, odbacivanje, konfliktan stav). Druga negativna pojava jeste socijalno
devijantno stanje koje se moe ispoljavati na dva naina: 1) unutranje devijantno
stanje (usamljenost, alkoholizam, depresija, narkomanija, samoubistvo) i 2)
spoljanja socijalna devijacija (nasilje, kriminal, terorizam).
2.
Poloaj ena kroz istoriju
287
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
U antikim gradovima ena je bila ograniena na kune poslove, tako

poinje proces udaljavanja ena iz oblasti javnog ivota, od centara ekonomske
i politike moi. To je pomalo paradoksalna situacija ako se ima u vidu da je
grka mitologija obilovala likovima enskih boanstava. Pojavom monoteistikih
religija i svemonog Boga u liku mukarca, koji se javio mukarcu, degradacija
ena silazi na najniu taku. Biblijsko predanje kae da je bog stvorio enu tek
posle stvaranja sveta, od Adamovog rebra. To govori mnogo o odnosu prema
eni i njenom poloaju u sredini kojom dominira religija. Svedoei o poloaju
jevrejske ene u vreme kada je Isus iz Nazareta imao pet godina portugalski
nobelovac oze Saramago ispisuje ovu reenicu: bolje bi bilo da zakon zavri u
plamenu nego da bude poveren eni.
U predfeudalnom periodu (V IX vek) enama su uskraena glavna,
znaajna i uticajna prava. Na primer pravo da mogu ui u crkvenu hijerarhiju
(da budu biskupi). enama je ostao prostor da uestvuju u formiranju manastira
i da ire hriansku veru. Kao opatice, kraljice, princeze one su uestvovale
u obrazovanju dece, bavile se misionarenjem i preobraanjem u hrianstvo.
Poetkom feudalne epohe (X i XI vek) ene su povratile deo svoje moi, naravno
samo odabrane i one koje su imale posebne uslove (supruge, sestre i keri kraljeva
i prineva). Vizantija se posebno izdvajala po broju kraljica i uenih ena koje su
se bavile drutvenim poslom. Teodosijeva ena Evdokija reformisala je vizantijski
univerzitet, Ana Komin je osnovala kolu medicine 1083. godine i predavala u
njoj. Vrhunac feudalizma (XII do XV vek) dovodi ponovo do udaljavanja ene
iz javnog ivota. Celibat u katolikoj crkvi, formiranje centralizovanih drava u
kojim se pojavljuju stalne dravne slube poverene mukarcima, razvoj trgovine,
dravnih kola, dovode do udaljavanja ene iz tih oblasti. U svim oblastima ivota
i delovanja (ekonomija, vera, politika) uloga ena se suava, ali one ne pristaju
na takav poloaj bez otpora. Inkvizicija je poslala hiljade ena na lomau pod
izgovorom da se bave vradbinama (period poznat kao progon vetica). O toj
surovosti svedoi i podatak da je babicama bilo zapoveeno da prilikom poroaja
rtvuju ene a ostavljaju dete. U to vreme su enama ukinuta i prava nasleivanja,
tako da su ostajale potpuno obespravljene.
U doba renesanse ene pokuavaju da povrate svoja prava. One poinju
postepeno da uzimaju uee u umetnikom i kulturnom stvaralatvu tog perioda,
ali esto bez prava priznavanja njihovih dela (anonimni umetnici ili je delo
bilo poznato pod imenom nekog mukarca). Tek razvojem buroazije (XVII i
288

XVIII vek) ene uzimaju uea u drutvenim poslovima (trgovina, zanatstvo).
U devetnaestom veku ene postaju znaajna radna snaga, odnosno znaajan deo
radnike klase. To predstavlja prvi masovniji izlazak ena na drutvenu scenu.
One poinju da se bave humanitarnim i dobrotvornim aktivnostima. Tada u
Francuskoj nastaje prvi feministiki pokret koji se bori za politika i ekonomska
prava ena. Ubrzo se formira i prvo meunarodno udruenje ena (Meunarodni
savet ena International Council of Women ICW) u Vaingtonu 1888. godine,
kome prisustvuje 66 ena (8 iz Evrope). Dvadeseti vek oznaava poetak borbe
ena za njihova celokupna prava. Pre svega one se bore za politika prava (samo 21
zemlja u svetu posle Prvog svetskog rata davala je enama pravo glasa). Revolucija
u Rusiji donela je nadu i podstakla dalju borbu za prava ena irom sveta. Nalet
faizma u prvoj polovini dvadesetog veka ponovo je degradirao poloaj ena i
ponitio sve rezultate koje su do tada postigle u procesu oslobaanja i emancipacije.
Posle Drugog svetskog rata poinje ponovna borba za prava i poloaj ena. U
periodu od 1965. do 1980. godine razvija se neo-feministiki pokret koji trai
ruenje granica izmeu privatnog i javnog ivota, uee ena u oblasti kulture,
obrazovanja, pravo na rad i jednaka prava u radu, uee u politikom ivotu.
3. Oblici potiskivanja ena u savremenom drutvu

Bez obzira na znaajan napredak u emancipaciji ena do koga je dolo u
drugoj polovini XX veka, ipak se moe konstatovati da i dalje ostaje dosta prostora gde enama predstoji naporan i dug put da se izbore za ravnopravan status
sa mukarcima. One su i dalje potisnute iz glavnih drutvenih tokova u mnogim
zemljama savremenog sveta. Uzrok takvog stanja je u neravnomernoj raspodeli
moi u drutvu, a izvor velikim delom u tradicionalnoj kulturi, patrijarhalnoj
svesti i ekonomskoj nerazvijenosti drutva.
Potiskivanje ena poinje jo pre njihovog roenja (u fetusu). To je uglavnom psihiko potiskivanje kroz elju da se rodi muko dete, da bude
prvo muko. Postoje i primeri fizikog uklanjanja, kada se ultrazvukom utvrdi
da majka u svojoj utrobi nosi enski plod. Sa takvom dobrodolicom u patrijarhalni svet nastavlja se njeno potiskivanje i u detinjstvu (prednost mukom detetu,
enski poslovi, ensko vaspitanje, krae kolovanje).
Brak se nekada pojavljuje kao negacija slobode i autonomije ene. Nekim
enama je to nastavak potiskivanja iz prethodnog perioda, dok kod ena koje su
odgajane u tolerantnijim uslovim to moe da bude kulturni ok i izvor frustracije.
ena u braku dolazi u razliite vidove zavisnog poloaja. U Indiji se i danas, u
289
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
velikom broju sluajeva, brak smatra kao prilika da mukarac ostvari dobru i laku
zaradu zbog tradicije da ena mora da donese veliki miraz. U Pakistanu postoji
zloin radi asti , pojava da mukarci ubijaju supruge (nekada ak i sestre i
keri) ako se posumnja u njihovo neverstvo. Istraivanja su pokazala da je to
uglavnom izgovor za nasilje koje se provodi nad suprugama. U osnovi toga stoji
ideologija verskog fanatizma i integrizma. Mnoge ene stupanjem u brak postaju
nevidljive, odsustvuju iz javnog ivota, zarobljene raanjem, odgojem dece i
kunim poslovima, odnosno posveene i potinjene muevljevim zahtevima i
navikama. U svetu jo uvek ima zemalja u kojim se tolerie poligamija kao oblik
branog ivota. Zarobljenost ene u porodici je esta pojava koja se susree u
svim savremenim drutvima, bez obzira na njihovu ekonomsku i kulturnu razvijenost. Razlog takvog stanja nekada je nedostatak ambicije kod ene da se izvue
iz neuspelog braka, a nekada ena dobrovoljno robuje ambicijama mua (rtvuje
svoju karijeru da bi pomogla muu), a nekada je podreena deci ( sve neostvarene
ambicije projektuje na decu, posebno kroz kult maminog sina).
Ekonomsko potiskivanje ene ogleda se u njenoj zavisnosti od mua i
njegovih primanja u sluajevima gde su ene nezaposlene. Kod zaposlenih ena
esto se deava da su slabije plaene od mukaraca za isti posao koji obavljaju.
ene su esto i rezervna radna snaga jer ine veinu meu nezaposlenima. U nerazvijenim zemljama ene su podvrgnute viestrukoj eksploataciji (teki poslovi,
duina radnog vremena, slabo plaen posao). Sve je ea pojava poniavanja
ena na radnom mestu (pritisci i zlostavljanje). Danas je sve ea upotreba
ena od strane kompanija i agencija kao sredstva za sticanje bogatstva i profita
(ou biznis, reklamne svrhe, manekenstvo, sport).
Potiskivanje ena u savremenom drutvu nastavlja se u politikom ivotu.
Pokazatelji za to su neravnomerna i neproporcionalna zastupljenost ena u partijskom rukovodstvu, parlamentima, izvrnoj i upravnoj vlasti. Sam izborni sistem je
polno neproporcionalan i nepodesan za ire uee ena prema njihovom broju u
birakom telu. U tom pogledu postoji veliko nepoverenje u mogunosti i namere
ena da obavljaju poslove od zajednikog interesa. ene su uglavnom udaljene
od centara politike moi i uticaja, to dodatno pojaava njihov politiki hendikep
u drutvu, tako da i njihovo formalno poveano uee u izbornim procedurama

Podaci ukazuju da je tokom 1998/1999. godine u Indiji 13 000 ena bilo predmet nasilja
zbog nedovoljnog miraza (zahteva za dopunom potroenog miraza). Jedna indijska feministkinja tvrdi da je taj broj obuhvatio samo one sluajeve koji su prijavljeni vlastima a da je pravi broj
nekoliko puta vei.

Afrika drava Mali moe se uzti kao primer gde mukarci imaju najmanje po dve ene,
oko 60% ena u dobi do 49 godina ivi u poligamiji (u zemlji vlada muslimanska vera). ene rade
tee poslove, mukarci uglavno pecaju i lenare na obali. Sa dvadeset godina starosti ene ve
imaju po etvoro dece.
290

ostaje nedovoljno i biva lako marginalizovano. Pojava i aktivnost razliitih ekstremnih ideologija i pokreta (nacionalizam, neofaizam) stvara posebno nepovoljne uslove za ire uee ena u politici.
Neravnopravnost u kulturi daje jo jednu dimenziju ukupnom udaljavanju ena od glavnih drutvenih tokova. Ako se pogledaju brojne nagrade koje se
dodeljuju u umetnosti i knjievnosti, zapaa se da ih retko dobijaju ene. ak i
Nobelova nagrada za knjievnost veoma retko je dola u ruke eni piscu. Odavno
je rasprostranjena lana dilema i podela na ensku i muku knjievnost. Sama
ta podela govori mnogo o odnosu prema eni uopte, a posebno prema eni piscu.
ena je esto prototip nemorala i nepouzdanosti u filmovima i knjievnim delima.
Tradicionalna kultura razvija mit o mukarcu kao heroju, spasitelju, mesiji, voi.
Na planu igre kao sastavnog dela kulture postoji podela na igre koje su doputene
eni i one koje nisu. ena se na drugoj strani kroz igru predstavlja kao predmet
za zabavu i razonodu. Na ensku igru se ne gleda kao na kreaciju, slobodu,
uzvienost, neponovljivost, ve kao na trenutnost, prolaznost, emociju i strast.
Obrazovanje je proces u kome se ostvaruje promocija i uspon ene u
drutvu. To je jedini siguran instrument njenog opstanka u glavnim drutvenim
tokovima. Dok neobrazovan ili nedovoljno obrazovan mukarac ima mnogo naina
da se afirmie, pribavi mo i uticaj, neobrazovanim enama to retko uspeva. Ipak
i u obrazovanju postoje principi i mehanizmi koji zaustavljaju uspon i napredak
ene, usmeravaju je na marginalne koloseke u drutvu. Sama nepristupanost obrazovnih institucija u mnogim dravama ostavlja ene bez tog znaajnog sredstva
socijalne i kulturne promocije. Podela na enske kole i fakultete ve usmerava
ene na neto to je lake, manje priznato, manja mogunost napretka u karijeri
i slabije plaeni posao. Primeri nerazvijenih zemalja najbolje ilustruju znaaj obrazovanja za emancipaciju ene (obrnuta korelacija izmeu stope pismenosti ene
i stope fertiliteta).
Uporedo sa stvaranjem uslova za napredak i emancipaciju ene u drutvu
razvijaju se instrumenti i metode degradacije, upotrebe i zloupotrebe ene u
prljavim poslovima. Pojava koja je danas posebno razvijena oznaava se kao
trgovina belim robljem gde se ena kupuje, prodaje i preprodaje kao stvar. To je
najvii stepen degradacije ene u savremenom drutvu. ena se ponovo pretvara u
roba, tretira kao stvar sa kojom se raspolae po volji i nahoenju njenog trenutnog
vlasnika. To je najtei put na kome se savremena, mlada ena moe nai (put
od lepote do pornografije i prostitucije). Godinje preko milion ena postanu rtve
trgovine belim robljem, a trgovci ostvare promet od 6 do 8 milijardi dolara.
Sve to prati pojaani stepen nasilja i kriminala u svim segmentima drutva kako bi
se obezbedio to sigurniji put i stvorili neometani uslovi za takvu trgovinu.
Rat je pojava u kojoj dolazi do potpunog potiskivanja ene iz drutva.
Tada mukarac ostvaruje apsolutnu dominaciju nad enom. ena se pretvara
291
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
u servis za uspeniji ratni pohod (radi u fabrikama municije, donosi hranu,

postaje bolniarka). U tim uslovima kada Tanatos (bog smrti) pobeuje Erosa
(boga ljubavi) ena ivi u strahu i neizvesnosti da, pored svih nevolja, ostane i bez
nekog od svoja etiri voljena mukarca (sin, brat, otac, mu).
Do sada je bilo rei o potiskivanju ene iji su uzroci spoljanji (nalaze
se u samom karakteru drutvenih odnosa) na koji ene ne mogu da utiu ili teko
uspevaju da se izbore sa njima. Meutim, postoje i unutranji uzroci, koji se
nalaze u samom biu ene. Ovde emo ih oznaiti kao oblike samopotiskivanja
ene u savremenom drutvu. ene postaju taoci sopstvenog tela, pristajui na
vrednosti koje su im nametnuli mukarci (izgled, linija i telesne dimenzije, telo
bez prirodnih nedostataka, opti imid). Da bi udovoljile tim trendovima ene
pristupaju odricanju od hrane i naina ivota koji vodi do asketizma. Manekenstvo
kao sve ira pojava (posao, dobra zarada posebno za druge) teraju mlade ene i
devojke da stiu do anoreksije. Ostati mlada i lepa do kraja ivota postaje ideal
kome stremi sve vei broj savremenih ena. Lezbejstvo se pojavljuje i kao potiskivanje i samopotiskivanje ene. U prvom sluaju u mnogim zemljama ova vrste
seksualne i ivotne slobode (naina ivota) doivljava se kao socijalna devijacija,
gleda se na nju sa prezirom i neodobravanjem, a u nekim zemljama je predmet
strogih kazni koje se primenjuju nad enama takvih sklonosti. U smislu samopotiskivanja ene, lezbejstvom kao slobodnim i linim izborom, ona sebe zatvara
u uzak krug (socijalni, vrednosni, kulturni) u kome postoji mogunost da oseti
psiholoku teskobu i marginalizovanost. Pristajanjem bez pobune na vrednosti
koje joj dananji (muki) principi i pravila svakodnevnog ivota nameu, ena
pristaje i na potiskivanje iz vanih segmenata drutvenih odnosa. Neodlunost i
odsustvo potrebe za akcijom koja e biti usmerena na promenu postojeeg stanja,
takoe doprinose samopotiskivanju savremene ene.
4. Feministiki pokreti i poloaj ena u drutvu

Osnovno pitanje koje se namee jeste, ko i kako moe pomoi savremenoj eni da popravi svoj status i poloaj u drutvu. Ako se izostave pojedinane
akcije, stavovi, poruke i zalaganja poznatih i afirmisanih linosti, onda oslonac
treba traiti u drutvenim grupama i kolektivnim akcijama (pokreti, graanske
inicijative, udruenja). Istorija se ne moe shvatiti (ni prihvatiti) samo kao istorija

..elim da se balzamujem u 40- toj, uzvikuje jedna aktivistkinja feministikog
pokreta i pobornik vebanja i odricanja od svega to e spreiti odranje vene lepote.
292

ugnjetavanja ena, ve i kao istorija njihovog otpora i borbe za stalno poboljanje
poloaja, za uee u drutvu, za proirenje polja emancipacije.
Sedamdesetih godina XX veka feminizam kao pokret doivljava svoju
renesansu. Pojavljuje se tenja za reformom klasinog feministikog pristupa pitanjima emancipacije ena. Taj novi senzibilitet i energija oznaeni su kao
neo-feminizam. On zahteva svestraniji pristup (u pogledu strategije i taktike)
najvanijim pitanjima emancipacije ena. Teite se prebacuje na meunarodni
plan i ukazuje na poloaj ena na globalnom nivou. Tu se mogu uoiti tri bitna
podruja (zahteva) na kojima se ogleda aktivnost neo-feministikog pokreta.
Prvo podruje aktivnosti se odnosi na zahtev za ukidanjem svih oblika
nasilja nad enama. Aktivnost u tom pravcu posebno je primetna kod Evropskog
udruenja za borbu protiv nasilja nad enama na poslu . Ohrabrenje i podsticaj koji daje to udruenje vidi se i po tome to je u meunarodnom pravu sada
usvojen stav po kome se silovanje u ratnom pohodu tretira kao zloin (sud u
Hagu ve sudi za takve sluajeve), dok to nije bio sluaj za takve postupke
tokom Drugog svetskog rata. Rezultat borbe meunarodnih udruenja ena je i
zakljuak Konferencije o ljudskim pravima u Beu 1993. godine da su ljudska
prava ena i devojica deo optih ljudskih prava, pa tako neotuiva i nepovrediva, jednaka za sve. Ovo je stvarno apsurd i paradoks, pokazatelj nehumanosti,
slabosti i nedoreenosti savremene (muke) civilizacije i drutvenih odnosa u
kojim je potrebno posebno naglaavati da ene i devojice spadaju u ljudska
bia, da i one imaju ljudska prava koja se moraju potovati i tititi. No ipak i to
nije iznenaenje, ako se ima u vidu da u arapskim i muslimanskim drutvima tek
poinje borba protiv poniavajueg poloaja ena kao posledice verskog fundamentalizma (otpor za sada pruaju ene samo pojedinano).
Drugi globalni zahtev meunarodnih udruenja ena odnosi se na osporavanje postojeeg naina ekonomskog razvoja i traganje za njegovom alternativom. Kroz Svetske konferencije ena (prva u Meksiku 1975., Kopenhagen
1980., Najrobi 1985, i Peking 1995.), aktivistkinje neo-feministikih pokreta
trae poboljanje ekonomskog poloaja i standarda ena, posebno u Aziji, Africi
i Latinskoj Americi. Zatim kritikuju stavove i praksu meunarodnih ekonomskih
institucija (MMF, Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije), trae da se
ekonomski razvoj i ekonomska budunost zasnivaju vie na saradnji i kooperaciji
u svim delovima sveta, a manje na sveoptoj i surovoj konkurenciji.
Tree podruje aktivnosti usmereno je na doprinos borbi i osporavanju
ratova i novih oblika militarizacije sveta. Tu se moe pomenuti jedna vana organizacija, Meunarodna liga ena za mir i slobodu. Predstavnice tog udruenja
upuuju poruke sa zahtevom da se smanji ulaganje u naoruanje, posebno da se
eliminie nuklearno oruje i zabrani upotreba nuklearne energije ak i u mirnodopske svrhe, kao i da se eliminie sofistikovano oruje namenjeno za velika raz293
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
aranja. One se bore za otklanjanje ratnih pretnji i spreavanje daljeg irenja rata.
Insistiraju na pregovorima zaraenih strana putem solidarisanja sa enama koje su
ugroene ratom*. Rezultat svih aktivnosti meunarodnih organizacija ena jeste
i promena tradicionalne svesti i navika. Naveemo jo dva primera. U ileu je
prvi put u njegovoj istoriji ena postala ministar odbrane (2002. godina). Drugi
primer ( manje svetao ), odnosi se na to da ena upravlja vojnom huntom koja
se nalazi na vlasti u Bangladeu.

1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
8.

Navedite oblike interakcije izmeu drutva i omladine?
Analizirajte problem identiteta kod omladine.
Kako mladi reaguju na krizu identiteta?.
Analizirajte poloaj omladine u svojoj sredini.
Kakav je bio poloaj ena u drutvu kroz istoriju?
Koji su to najznaajniji oblici potiskivanje ene u savremenom
drutvu?
Koje su karakteristike i mogunosti savremenog feministikog pokreta?
Analizirajte poloaj ene u svojoj sredini.

Udruenje ena poznato pod imenom ene u crnom izlaze na ulice svakog meseca jedanput i izraavaju solidarnost sa enama ugroenim rato i zahvaenih militaristikim pokretima.
294
LITERATURA
LITERATURA
Abeles, M. (2001), Antropologija drave, Biblioteka XX vek, Beograd.

Adorno, T.-Horkhajner, M. (1986), Socioloke studije, Zagreb.
Anderson, B. (1998), Nacija kao zamiljena zajednica, Plato, Beograd.
Arent, H. (2002), O nasilju, NSPM, Beograd.
Bauman, Z. (1988), Culture As Praxis (Theori, Culture and Society), Sage Pub.
Bauman, Z. (2001), The individualized Societi, Polity Press.
Bek, U. (2001), Rizino drutvo, Filip Vinji, Beograd.
Beck, U. (1999), World Risk Society, Politi, Cambridge
Beck, U. Camiller P. (2000), What is Globalization?, Blackwell Pub.
Bobio, N. (1990), Budunost demokratije, Filip Vinji, Beograd.
Bobio, N. (1995), Liberalizam i demokratija, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd.
Castells, M. (1982), City, Class and Power, Mcmillan.
Castells, M. (1997), The Power of Identity: The Information Age - Ekonomy,
Society and Culture, Blackwell Pub.
Castells, M. (1998), End of Milennium, Blackwell Pub.
Castells, M. (2000) The Rise of the Network Society, Blackwell Pub.
omski, N. (1999), Profit iznad ljudi, Svetovi, Novi Sad.
omski, N. (1999), Kontrolisana demokratija, CID, Podgorica.
Costa Dalla John, (1998), The Etical Imperative: Why moral leadeship is Good
Business, Perseus Publishing, New York
imi, E. (1984), Drama ateizacije, Mladost, Beograd.
Dahrendorf, R. (1959), Class and Class Conflict in a Industrial Society, London.
Dahrendorf, R. (1989), Homo sociologikus, Prosveta, Ni.
Dimitrijevi V., Paunovi M. (1997), ljudska prava, BCLJP, Beograd.
Di Dord, R.T. (2003), Poslovna etika, Beograd
Draker, F.P. (1995), Postkapitalistiko drutvo, Grme, Beograd.
Douns,S. (2001), Virtuelna kultura, Biblioteka XX vek, Beograd
Eliot, T.S. (1995), Ka definiciji kulture, Prosveta, Ni.
From, E. (1963), Zdravo drutvo, Rad, Beograd.
From, E. (1978), Bekstvo od slobode, Nolit, Beograd.
Fukujama, F.(1997), Sudar kultura, Beograd.
Fukujama, F. (2002), Kraj istorije i poslednji ovek, CID, Podgorica.
Elijade, M. (1996), Vodi kroz svetske religije, Beograd.
295
SOCIOLOGIJA
dr Ivan ijakovi
Galbrajt, J.K. (1978), Nova industrijska drava, Stvarnost, Zagreb.

Galbrajt, J.K. (1997), Dobro drutvo-humani redosled, Grme, Beograd.
Gelner, E. (1997), Nacije i nacionalizam, Matica srpska, Novi Sad.
Gidens, E. (1998), Posledice modernosti, Filip Vinji, Beograd.
Gidens, E. (2001), Sociologija, CID, Podgorica, Romanov, Banja Luka.
Goati, V. (1984). Savremene politike partije, Beograd.
Guldner, A. (1980), Za sociologiju, Zagreb.
Gurvi,. (1965), Savremeni poziv sociologije, V. Maslea, Sarajevo.
Denkins, R. (2001), Etnicitet u novom kljuu, Beograd.
Habermas, J. (1972), Javno mnenje, Beograd.
Habermas, J. (1975), Saznanje i interes, Beograd.
Habermas, J.(2002), Postnacionalna konstelacija, Beograd
Hantington, S. (1998), Sukob civilizacija, CID Podgorica.
Haralambos, M. (1989), Uvod u sociologiju, Globus, Zagreb.
Harison,L. Hantington S.P. (2004) Kultura je vana, Plato, Beograd
Havelka N., Kuzmanovi. B., Popadi D. (1998), Metode i tehnike
socijalno psiholokih istraivanja, Beograd.
Held, D. (1990), Modeli demokracije, kolska knjiga, Zagreb.
Held, D. (1997), Demokratija i globalni poredak, Filip Vinji, Beograd.
Held, D., McGrew, A. (1999), Global Transformations, University Press.
Heler, A. (1981), Vrednosti i potrebe, Nolit, Beograd.
Heler, A. (1985), Filozofija levog radikalizma, Beograd.
Hobsbaum, E.(1996). Nacije i nacionalizmi posle 1780. Beograd.
Ili, M. (1974), Sociologija kulture i umetnosti. Beograd.
James,P. William Frederik, E.(1996), Business
and Societi, Corporate
Strategy,Public policy, Ethics, McGraw-Hill, Washington, London
Kangrga, M. (1984), Praksa vrijeme svijet, Nolit, Beograd.
Kenedi, P. (1997), Priprema za XXI vek, Beograd.
Kokovi, D. (1993), Zaboravljena kultura, Svetovi, Novi Sad.
Koleti, L. (1982), Ideologija i drutvo, kolska knjiga, Zagreb.
Kovaevi, B. (2001), Sociologija, Banja Luka.
Kuvai, I. (1979), Sociologija, kolska knjiga, Zagreb.
Markovi, .D. (1999), Opta sociologija, Beograd.
Marks K. - Engels F. (1980), Izabrana dela I-XI, Beograd.
Markuze, H. (1968), ovek jedne dimenzije, Veselin Maslea, Sarajevo.
Maleevi, K.(1999), Novi izazovi za ruralnu sociologiju,

Zbornik Matice srpske, broj 106 107, N. Sad.
Maleevi, K.(2000), O evropskom selu danas globalni procesi i trendovi,

Zbornik matice srpske, broj 108, N.Sad.
Mander,D. Goldsmit,E. /2003), Globalizacija, zbornik radova, Beograd
296
LITERATURA
Mihels, R. (1990), Sociologija partija u savremenoj demokratiji, Zagreb.
Mili, V. (1978), Socioloki metod, Beograd.
Milosavljevi S. Radosavljevi I. (2000), Osnovi metodologije politikih nauka,
Slubeni glasnik, Beograd.
Mils, R. (1998), Socioloka imaginacija, Plato, Beograd
Mimica, A. (1984), Ogled o srednjoj klasi, Beograd.
Negri, A. Hardt, M. (1994), The Labor of Dyonisus, University of Minnesota

Press,Minneapolis
Pei, M. (1999) Sociologija I, (predmet, metod i teorije), Beograd.
Putinja, F., oslin, S.F. (1997), Teorije o etnicitetu, Beograd.
Pui, Lj. ((2001), Odrivi grad, Beograd.
Sartori, . (2001), Demokratija - ta je to?, CID, Podgorica
Sartr, J.P. (1981), Filozofske i politike rasprave, kolska knjiga, Zagreb.
Smit, A.D. (1998), Nacionalni identitet, Beograd.
Sokolovi, D. (2006), Nacija protiv naroda, XX vek, Beograd
ijakovi, I. (1999), arm srednje klase, Prometej, Beograd.
umpeter, J. (1980), Kapitalizam, socijalizam i demokratija, Zagreb
Tadi, Lj. (1989). Javnost i demokratija, Beograd.
Tili, . (1997), Suoavanje sa drutvenom promenom, Filip vinji, Beograd.
Turen, A. (1980), Post-Industrijsko drutvo, Globus, Zagreb.
Turen, A. (1983), Sociologija drutvenih pokreta, Beograd.
Tuza, K. (1996), emu jo sociologija?, Gutembergova galaksija, Beograd.
Vajt, L. (1870), Nauka o kulturi, Beograd.
Veber, M. (1976), Privreda i drutvo I i II, Beograd.
Veber, M. (1968), Protestantska etika i duh kapitalizma, Sarajevo
Vernet, . (1996), Sekte, Beograd.
irarde, R. (2000), Politiki mitovi i mitologije, Beograd.
Yearly, S. (1996), Sociology, Environmrnzalism, Globalization, Sage Pub.
297
Izdava
UNIVERZITET U BANJOJ LUCI
EKONOMSKI FAKULTET
Banja Luka
Za izdavaa
Prof. dr Novak Kondi
Recenzenti:
Prof. dr Aljoa Mimica
Prof. dr Krstan Maleevi
Prof. dr Lazo Risti
tampa
EUROPRINT, Banja Luka
Za tampariju
Zdravko Partalo
Grafika obrada
Bojan Burazor

Ivan Šijaković - SOCIOLOGIJA

Загружено:

Сведения о документе

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Ivan Šijaković - SOCIOLOGIJA

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

Izdava

UNIVERZITET U BANJOJ LUCI

TREE DOPUNJENO IZDANJE

Banja Luka, 2008.

3. Podela drutvenih grupa 88

3. Vrste novih drutvenih pokreta 165

1. Pojam intelektualca 236

vaj udbenik pisan je sa namerom da poslui studentima kao uvod u

Banja Luka - Beograd 2008

1. Zato uimo sociologiju?

Savremena sociologija traga za odgovorom na pitanje, zato su neke zemlje

2. Dve stranputice u savremenoj sociologiji

3. Pojam i podela sociologije

stavovi, dokazi i objanjenja koja iznose naunici mogu proveriti, te da ne zavise

4. Teoretiari zasluni za nastanak i razvoj sociologije

javnosti tokom osamdesetih godina XX veka. Tu je analizirao posledice nove

PREDMET I METOD SOCIOLOGIJE

2. Odnos sociologije i drugih drutvenih nauka

PREDMET I METOD SOCIOLOGIJE

Ovde je potrebno napraviti razliku izmeu metoda i metodologije.

PREDMET I METOD SOCIOLOGIJE

Faze naunog istraivanja

Instrumenti i tehnike sociolokog istraivanja

1. Posmatranje je postupak prikupljanja podataka o pojavama na osnovu

PREDMET I METOD SOCIOLOGIJE

analitikog poimanja) i kompleksne tipologije (gde se ukrtaju razliite osobine

PREDMET I METOD SOCIOLOGIJE

PREDMET I METOD SOCIOLOGIJE

Faze istraivakog projekta

1. Uvodni deo u kome se iznose razlozi interesovanja za odreenu pojavu ili

sve kriterije, argumentacije i preciznosti). Jedan od ciljeva istraivanja moe biti

PREDMET I METOD SOCIOLOGIJE

Analizirajte probleme vae generacije i napravite skicu za istraivaki projekat

Analizirajte (s pozicije istraivaa) ulogu slenga i argona u komunikaciji meu

Napravite istraivaki projekat na temu Koliko graani veruju medijima?

Kako bi ste koncipirali istraivanje na temu: Gubitnici u postsocijalistikoj

Kako izabrati profesiju za budunost?

Analizirajte antiglobalistike stavove, tenje i pokrete u svojoj sredini i

Analizirajte problem prisutnosti strahova kod graana i napravite istraivaki

Predloite nekoliko tema za analizu i istraivanje

ta je predmet istraivanja u sociologiji?

U zadravorazumskom (laikom) poimanju, drutvo podrazumeva

2. Opte, posebno i pojedinano drutvo

Kreui se teorijskom lestvicom od opteg, preko posebnog, dolazimo i

3. Odnos drutvo pojedinac

4. Razliita stanja kroz koja prolazi drutvo

Progresivna drutva se istiu posebno ekonomskim i nauno-tehnolokim

5. Otvoreno i zatvoreno drutvo

lokalnim okvirima. Ekonomska razmena sa okruenjem u ovom drutvu je pod

6. Tipovi savremenih drutava

Socijalna struktura se ubrzano menja. Smanjuje se radnika klasa (posebno

nomije odluujuu ulogu imaju transnacionalne kompanije. Sam podatak da je

protstavljanja globalizaciji, svrstavajui je pod pojam novi svetski poredak,

Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina XX veka poinje da

Prethodno smo naveli osnovne karakteristike postindustrijskog drutva

Poreklo pojma civilno drutvo susree se najpre u sedamnaestom veku

6.7.1. Civilno i/ili graansko drutvo

Prethodno je bilo rei o nekim nedostatcima, problemima i protivrenostima

7.1. Konflikt i/ili sukob

kljuno pitanje: kako upravljati konfliktima u grupi, zajednici, drutvu, lokalnoj

TEME ZA ANALIZU I RAZGOVOR NA VEBAMA

10. Va sopstveni ivot je refleksivan. ...neto nalik na individualnu posebnost

Koja zanimanja nestaju?

Tamna strana civilnog drutva

3. Podela drutvenih grupa 88

3. Vrste novih drutvenih pokreta 165

1. Pojam intelektualca 236