BOGOVI

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20

Vrhovni bog
Bog mora
Bog vatre i zanatstva
Bog rata
Bog trgovine
Bog razuma i svetlosti
Boginja mudrosti i vetina
Boginja ljubavi
Boginja porodice
Boginja lova
Boginja itnih polja
Boginja kunog mira
Bog sunca
Boginja meseca
Boginja zore
Boginja pobede
Bog uma i polja
Bog vinove loze i vina
Boginja pravde
Boginja mladosti

GRCKI

RIMSKI

Zevs
Posejdon
Hefest
Ares
Hermes
Apolon
Atena
Afrodita
Hera
Artemida
Demetra
Hestija
Helios
Selena
Eos
Nike
Pan
Dionis
Temida
Heba

Jupiter
Neptun
Vulkan
Mars
Merkur
Apolon
Minerva
Venera
Junona
Dijana
Cerera
Vesta
Sol
Luna
Aurora
Viktorija
Faun
Bah
Justicija
Juventa

DVANAEST OLIMPSKIH BOGOVA

ZEVS (JUPITER)
Vrhovni bog neba i zemlje , svih bogova i ljudi
Zevs je pre svega pravdoljubiv . Najstroije kanjava sve one koji se ogree o gostoprimstvo. Kao mukarac je neodoljiv, pogotovu ako mu Afrodita
posudi svoj pojas. On je nadlean da se sprovode odluke Mojri.(Sudjaja) Od ptica mu je posveen orao (koji boravi na velikoj visini i sve vidi svojim
otrim pogledom ) Prikazuju ga u umetnosti kao mukarca zrelih godina sa ezlom u jednoj i munjom u drugoj ruci. Ima ogromno potomstvo sa brojnim
boginjama i smrtnim enama. Supruga mu je Hera sa kojom se esto prepire. Od biljaka mu je posveen hrast ( koji svojom kronjom nadmauje sva
ostala drveta)
HERA (JUNONA)
boginja udatih ena, zatitnica braka
Hera je lepa i otmena. Budui da je verna svom muu, ljubomorna je i esto se svadja sa njim. Progoni i najstroije knjava sve Zevsove
ljubavnice pa i njegovu decu iz nezakonitih veza. U njenoj su nadlenosti brak i porodica. Njena ker Ejletija je boginja porodjaja. Prikazuju je na tronu
sa dijademom i skiptrom .Od ivotinja joj je posveen paun i kukavica , a od biljaka : nar , kao simbol plodnosti .
ARTEMIDA (DIJANA)
boginja lova
Ona je Apolonova sestra bliznakinja pa poseduje vetinu gadjanja lukom i strelom. Vrlo je pravina i najstroije kanjava svaku nadmenost pogotovu ako
se neko ruga bogovima. Artemida je izmolila od oca da ostane devica. U nekim drugim krajevima (Efes) Artemidu prikazuju drugaije , kao boginju
hraniteljicu i zatitnicu ivota i porodjaja. Artemida je za sve Grke bila ideal enske lepote. Iz njihovih mitova se vidi da i nije morala da uestvuje u
onom nesrenom nadmetanju Here, Atene i Afrodite, to je na kraju dovelo do trojanskog rata. U Efesu se nalazio uveni Artemidin hram, jedno od
Sedam svetskih uda staroga sveta. U likovnoj umetnosti je predstavljena kao mlada devojka sa lukom i strelom okruena ivotinjama.
O TIPOVIMA LEPOTE GRCKIH BOGINJA
Herina lepota uzviena, Atenina lepota dostojanstvena, Afroditina lepota strastvena, Artemidina lepota - sportska
DEMETRA ( CERERA)
boginja zemljoradnje
Kada se spominje Demetra , uvek je to povezano sa sudbinom njene keri Persefone koju je jednom prilikom , dok je brala narcis, iznenadio i odvukao
Had u Podzemni svet i uzeo za enu. Do tog trenutka Demetra je brinula o vegetaciji i sve je uspevalo pa su ljudi iveli u blagostanju. Medjutim posle
otmice Persefone, Demetra poinje da tuguje i od tada je sve poelo da zamire. Zevs je to primetio i zamolio je Hada da vrati Persefonu svojoj majci. Had
nije hteo da uje za ovo, ali nekako su se nagodili da Persefona ide kod majke devet meseci a da tri meseca bude kod njega.(Na polasku u gornji svet
Had je dao Persefoni zrno nara da proguta da ga ne bi zaboravila) Ovo se dovodi u vezu sa pojavom godinjih doba jer u vreme kada je Persefona kod
Hada, majka Demetra tuguje i tada nita na zemlji ne uspeva.
HERMES (MERKUR)
bog trgovine
Hermes je bio sin Zevsa i Maje.Jo kao mali ukrao je Apolonovo stado i stoku terao natrake kako mu gonioci ne bi uli u trag. Sa Apolonom se izmirio
tako to mu je vratio stado i za uzvrat poklonio liru, a ovaj ga je nauio vetini proricanja. Prikazuju ga obino sa skiptrom, platom , lemom i
sandalama sa krilima .Poto je bio vet u ubedjivanju smatraju ga zatitnikom diplomata. Mnoge trgovake ulice u Grkoj nose njegovo ime. Za nekoga
ko je nepoverljiv kae se i danas u Grkoj da ni Hermes ne moe da ga ubedi.Kao boga iznenadnog dobitka vole ga i potuju kockari i lopovi. Veruje se
da je pronaao brojeve i mere.Posebno je naklonjen lukavim i spretnim smrtnicima pa nije udo to mu je ljubimac Odisej. Sa Afroditom je imao sina koji
je dobio ime Hermafrodit . Kada je Hermafrodita zavolela neka nimfa zamolila je bogove, prilikom jednog strasnog zagrljaja, da taj trenutak uine
venim i da im se tako spojena tela nikada vie ne rastave. Bogovi su usliili njenu molbu i stvorili novo bie sa dvostrukom prirodom.
AFRODITA (VENERA)
boginja ljubavi i lepote
Afrodita je rodjena iz morske pene, tamo gde je kapnula Uranova krv i oplodila Geju. Zato je , skoro uvek, u likovnoj umetnosti prikazuju
kako se radja iz koljke, a ponekad kako se kupa i jednom rukom pridrava svoju kosu. Ovo boanstvo potie iz najstarijih vremena pa je slavljena kao
majka svega ivog to postoji na svetu , a njen sin Eros je zapravo personifikacija prirodnog nagona za produenjem vrste. U njenoj pratnji su uvek
Harite (Gracije, ljupka stvorenja koja ivot ine lepim) i Eros sa svojim lukom i strelicama koji pogadja srca zaljubljenih. Najvea joj je zabava da natera
bogove da stupe u vezu sa obinim , smrtnim enama. Zevs joj je zbog toga uzvratio istom merom, pa se ova zaljubila u Anhiza, smrtnog oveka , iz ije
veze se rodio Eneja , za koga se veruje da je predak Latina (odatle verovanje da su Italijani veliki zavodnici jer su potomci boginje ljubavi) Njen zakoniti
mu je hromi Hefest,ali Afrodita ima mnogo avantura sa drgim bogovima , pogotovu sa snanim grubijanom Arejom , bogom rata. Sa njim je rodila
Dejmosa i Fobosa, koji su zapravo personifikacija Straha i Uasa a kao ravnoteu ratobornim sinovima dobila je kerku Harmoniju ( Skladnu i
uravnoteenu ) i naravno Erosa za kojeg se veruje jo da je nastao iz samog Haosa kao prirodni nagon opstanka i razmnoavanja.
POSEJDON ( NEPTUN)
bog mora
Posejdon ivi na dnu mora sa svojom suprugom Amfitritom odakle alje buru ili kroti talase, a udarcem trozupca izaziva zemljotrese i poplave.
On je u mitologiji blisko povezan sa konjima, koje je stvorio i ukrotio pa zbog toga ima i nadimak HIPPIOS (a kao takav kod Rimljana je EQUESTER).
Najee se prikazuje sa trozupcem, kao zreo mukarac strogog izraza lica, kovrdave kose i brade . Na crteima ga je ponekad teko razlikovati od
Zevsa. Posejdon se sporio sa Atenom oko prevlasti nad Atikom (Atena je ponudila maslinovo drvo a Posejdon konja ( ili izvor slane vode udarcem
trozupca).Pria se da je Posejdon bio ljut zbog takve odluke pa je poslao sina Halirotija da posee sveto drvo, maslinu. Sekira je, medjutim , odskoila i
smrtno povredila mladia, posle ega je Posejdon optuio Areja, tvrdei da je on odgovoran, kao bog rata, za sve to se uini gvodjem. Tako je to mesto
sudjenja dobilo ime Areopag ( Arejevo brdo ) gde je odrano prvo sudjenje za ubistvo

APOLON
bog svetlosti
Apolon je simbol mladalake muke lepote , razuma i svega to je uzvieno.Po njemu je nastao pojam APOLINIJSKI koji podrazumeva sve
ono to je uzvieno, nasuprot DIONIZIJSKOM koje je ulno i strastveno. Apolon je ubio zmaja Pitona i osnovao svetilite u Delfima gde proroica Pitija
izgovara u zanosu nevezane rei ,koje kasnije svetenici tumae pa je zbog toga dobio nadimak Loksija ,to znai mrani . A po babi, Febi dobio je
nadimak Feb ( sjajni ). Obino ga prikazuju sa lirom. Za Apolona je vezano mnotvo mitova. Od ivotinja mu je posveen gavran, labud , petao,
kurjak, delfin i jelen a od biljaka lovorika, pa ga sa lovorovim vencem i prikazuju. ( Dafne je bila lepa nimfa, kerka majke Zemlje u koju se zaljubio
Apolon. Beei pred njim, Dafne zamoli svoju majku da je spase i kada je ovaj pokuao da je zagrli, majka je pretvori u lovorovo drvo . Da bi se uteio,
Apolon je glavu okitio lovorovim vencem i koji je kasnije bio nagrada pobednicima na njemu posveenim Pitijskim igrama. Lovorov venac je u antici
bio simbol pobede uopte.
ARES (MARS)
bog rata
Ares je bio strani bog dvoboja, nepromiljeni i krvoedni kavgadija , i kao takav sasvim je razliit od mudre-ratne boginje Atene (Promahos=
predvodnica u borbi) sa kojom je uvek u sukobu. Njegovi strani sinovi Dejmos i Fobos ga uvek prate i verovalo se da imaju mo da seju strah i uas.
Kao ravnoteu ovim sinovima, sudbina mu je podarila i kerku Harmoniju ( skladnu ) Njegova glavna ljubavna veza je sa nenom i poudnom
Afroditom. U umetnosti ga uvek prikazuju u punoj ratnoj opremi.
HEFEST (VULKAN)
bog vatre i metala
Po jednom mitu, Hefest se umeao u neku od estih svadja svojih roditelja (Zevsa i Here) pa ga je Zevs u gnevu bacio s Olimpa i ovaj je pao
ak na ostrvo Lemnos pa je zbog toga ostao hrom. Da bi se iskupio Zevs mu je podario Afroditu za enu.U drugoj varijanti, Hera ga je bacila sa Olimpa
jer je bio mnogo ruan. Hefest se materi osvetio tako to joj je kao svadbeni dar napravio vladarski tron i im je sela , odmah je bila zarobljena. Na
Dionisovo nagovaranje i verovatno "uz pomoc vina" , on je pristao da je oslobodi. Prikazuju ga uvek sa ekiem, kao krupnog mukarca snanih miica a
ponekad i u pijanom stanju gde ga pridrava Silen.
HESTIJA (VESTA)
boginja ognjita i kunog mira
Hestija je od svih bogova najmanje upadljiva jer je njeno mesto u kui, tako da skoro nema hramova koji su njoj posveeni. Smo njeno ime znai
ognjite pa prema tome ona je boginja gostoljubivosti i kune sloge. Obino je prikazuju sa preslicom u ruci. Poput Artemide i Atene i Hestija je
boginja-devica iako su je prosili Posejdon i Apolon.
ATENA (MINERVA)
Boginja mudrosti
U umetnosti je prikazuju sa kopljem, ratnim lemom i titom (egidom) na kojem se nalazi meduzina glava . Posveeni su joj :sova (kao
simbol otroumnosti mudra sova ) i maslina. Invita Minerva = protiv Minervine volje , je izraz koji znai baviti se umetnou bez talenta .
Ona je boginja devica , (pallas , palladis =mlada devojka) Njoj su bile posveene sveanosti Panatineje