You are on page 1of 7

Lada Stevanovi

ENE KROZ ISTORIJU


BALKANSKOG PATRIJARHATA

Prvi put sam u kontakt sa Studijama balkanskih ena dola u toku postdiplomskih
studija na Institutum Studiorum Humanitatis u Ljubljani. Ovaj privatni fakultet osnovan
1995. godine predstavlja akademsku instituciju jedinstvenu za itavo podruije Balkana,
koja neprekidno otvara prostor za razliite vrste povezivanja ne samo ljudi iz itavog
(akademskog) sveta ve i razliitih znanja i ponekad zaboravljenih rezultata (naunica i
naunika koji su pisali na lokalnim jezicima), teoretskih pristupa, metodologija i interesa
za odreene teme koje su marginalizovane u savremenoj akademskoj praksi. Najveu
zaslugu za ovaj uspeni netvorking ljudi i ideja pripada Svetlani Slapak, ija izuzetna
strunost i istraivaka radoznalost povezuje oblasti antike, balkanskih studija, lingvistike,
studija roda i feministike teorije.
Svi primeri koje u upotrebiti u tekstu kako bih ilustrovala odreene metodoloke i
predavake tehnike studija balkanskih ena odnosie se na ritual. Razlog tome je sa jedne
strane taj to su ene na Balkanu imale oduvek zapaenu ulogu u ritualu. Pored toga,
teme mojih istraivanja uglavnom su vezane za rodne odnose i raspodelu rodnih uloga u
ritualima (pre svega pogrebnim, ritualima plodnosti i rtvovanjima) i to od grke antike
pa sve do danas. Ova istraivanja temelje se na postulatima Francuske antropoloke kole
antike i kole studija balkanskih ena.
Poeu kratkim uvodom o Francuskoj antropolokoj koli i onim metodolokim
polazitima koja su se ispostavila znaajnim za istoriju balkanskih ena. Francuska
antropoloka kola razvila se u Centru Luj erne (EHESS) u Parizu i dobila je ime po
pioniru ovog inovativnog pristupa antici, Luju erneu (Louis Gernet), koji je prvi doveo
u pitanje filoloki metod nemake kole i uveo antropoloki pristup studijama antike.
Najznaajniji predstavnici ove kole su an Pjer Vernan (Jean-Pierre Vernant), Nikol Loro
(Nicole Loraux), Pjer Vidal Nake (Pierre Vidal Naquet) i drugi, a njihov metodoloki
pristup zasniva se na iitavanju antikih tekstova iz perspektive koja se uspostavlja
itanjem drugih antikih tekstova i to uz neprekidno nastojanje da se ne nameu savremene
vrednosti. Vano je da Grka vie nema status neprikosnovene kulture i da je poreenje
sa drugim kulturama postalo dozvoljeno ak i poeljno, s tim da se takoe smatraju
dragocenim terenska istraivanja koja omoguavaju pozicioniranje istraivaa u odnosu
123
ProFemina
zima/prolee 2011.

na odreeni drutveni i istorijski kontekst. Jedno od glavnih polazita antropologije


antikog sveta jeste da se razliiti pristupi i metodologije meusobno ne iskuljuuju. Ovi
postulati implementirani su posredno ili neposredno u metodoloki okvir istraivanja
istorije ena Balkana.
Jedno od glavnih polazita ovog metodolokog okvira jeste zahtev da se prepozna
i istrauje glas ena kroz istoriju Balkana. Jasno je da je re o glasovima prolosti, koji ne
mogu vie govoriti u svoje ime. Re je o dvostrukoj tiini koja zahteva da bude prekinuta
jedna tiina je rezultat neprekidnih napora u tradicionalnim balkanskim drutvima da
se enski glas ukroti (a to je uspevalo samo povremeno; uostalom, da nije tako, ne bi ni
bilo konstantnih napora da se to uini), a druga se odnosi na neprekidno zanemarivanje
istraivanja aktivne enske uloge u istoriji. Osim toga, zanemarivanje ena kao predmeta
istraivanja odnosi se na one ene koje u istoriji nisu bile anonimne, koje su bile kolovane
i prisutne u javnom ivotu (nije ih bilo mnogo, ali jesu postojale), i koje su pale u zaborav
zbog nedostatka naunikog interesovanja, kao i marginalizacije i nebeleenja njihovog rada
u hronikama, itankama ili kanonima, u duim istorijskim periodima. Nita manje znaajno
nije prouavanje ena koje su bile anonimne, koje nisu imale imena (osim onog koje su
dobijale po muevima) i koje su u svakodnevnom, javnom ivotu bile utiane i potisnute.
Pa ipak, u doba kriza, njihova su plea bila dovoljno jaka da prime teret svega to drugi
(tj. Prvi) nisu bili spremni da prihvate, a to je breme smrti. Ovde mislim na ene, uesnice
tradicionalnog pogrebnog rituala koje su bile zaduene za gotovo sve poslove oko pokojnika
i, to je najvanije, bile su zaduene za oplakivanje i naricanje. Da li mukarci nisu bili
dovoljno odvani da se bave mrtvima i smru zbog ritualne neistoe koja je nuno pratila
kontakt sa mrtvima, ili zbog rizika i straha od suoavanja sa sopstvenim emocijama nije
jasno, ali ostaje injenica da su smrt i pogreb bili jedine prilike u antikoj Grkoj kada je
enama bilo dozvoljeno do govore javno na groblju. Ili, kako kae Gail Holst-Warhaft:
Postoji barem jedan javni prostor u kome ene dominiraju a to je groblje i ukoliko se
njihov glas ne uje van kue i u drugim prilikama, pred licem smrti uje ga itava zajednica.1
I premda predstavljaju anonimne akter(k)e, ove ene i njihovu praksu mogue
je pratiti i prouavati kroz dugu istoriju Balkana jo od minojskog doba (dodue, za
ovaj period postoje samo vizuelni materijali na slikanoj keramici) pa sve do danas. To
nas vodi do znaajnog teoretiara i istoriara, veoma vanog za samu disciplinu, a to je
Fernan Brodel (Fernand Braudel), i do njegove ideje da je istorijske dogaaje potrebno
posmatrati u periodima dugog trajanja (koncept long dure), jer je jedino tako mogue
prepoznati anonimnog aktera u istoriji i razumeti istorijske dogaaje (Braudel 1998). Otuda
zahtev da se istorija ena Balkana prouava u dugim periodima trajanja i u irokoj regiji
itavog Balkana. U tom smislu je npr. istraivanje ena u antikoj Grkoj, njihove moi i
uloge koju su imale u pogrebnom ritualu, mogue dopuniti istraivanjima istog fenomena
u ruralnoj Grkoj i drugde na Balkanu. Naime, podaci koji se odnose na rodnu raspodelu
moi u trenutku smrti nesumnjivo ukazuju na zakljuak da je uloga ena u ovim prilikama
1

There is at least one public space that women dominate the graveyard and if their voice is
restrained outside the house on other occasions, in the face of the death it is heard by the whole
community. Holst-Warhaft 1995: 53.
124
ProFemina
zima/prolee 2011.

veoma znaajna i da je ensko naricanje bilo neizostavni deo pogreba, ali i da su u toku
VII i VI veka p. n. e. uvedene brojne zakonske mere irom grkog sveta (izmeu ostalog
i Solonov zakonik u Atini) koje su se odnosile na ograniavanje uloge ena u ovoj prilici.
Uporedo sa time, u toku ratova a oni su oduvek bili povezani sa ratnom propagandom
javne sahrane i javno oplakivanje bili su organizovani od strane drave; enski glas je bio
utian, a naricanje i oplakivanje linog gubitka i pojedinane smrti bilo je zabranjeno.
Komentariui sve ovo, Plutarh, rimski istoriar i biograf, takoe spominje zakone u Atini
koji su se odnosili na ograniavanje uloge ena u pogrebnom ritualu kao i na zabranu
produavanja neprijateljstva meu porodicama koje se prenosilo s generacije na generaciju.2
Sva istraivanja koja su se odnosila na kasnije istorijske periode potvrdila su situaciju u
antikoj Grkoj da su ene te koje, u trenutku smrti, daju Poslednju re (the Last Word)3,
utiui na javno mnjenje i dalje odluke u vezi sa krvnom osvetom. Upravo razlog to je
ensko naricanje na Balkanu i bilo pod stalnom kontrolom i pritiskom drave ili crkve
stoji u vezi sa injenicom da je naricanje bilo (i jo uvek moe biti) mono i opasno po
dominantni patrijarhalni sistem. ensko naricanje nesumnjivo pripada sistemu, neprekidno
predstavljajui pretnju za njega i destabiliui ga. Pa ipak, kao to su pokazala dijahronijska
istraivanja pogrebnog rituala na Balkanu situacija je mnogo komplikovanija ako se,
umesto suzama, pozabavimo enskim smehom. Uprkos nesumnjivom kontinuitetu i
dokazima koji ukazuju na to da je ritualni smeh postojao na sahranama, kao i u drugim
ritualima u vezi sa plodnou i smru (a to su bili uglavnom iskljuivo enski praznici,
koji su, izmeu ostalog, imali znaajnu ulogu za ensku emancipaciju i slobodu), smeh
u kontekstu smrti bio je izuzetno retko predmet istraivanja. To nas vodi do jo jednog
znaajnog zadatka prouavanja istorije ena Balkana, a to je da nije samo vano sauvati
od zaborava istoriju ena, ve i sve one pojave i fenomene koji su vezani za ene, a zbog
tabua su bili zanemareni u akademskim istraivanjima. Naravno, ovakvi fenomeni, koji
su se esto percipirali kao pretnja, bili su podloni kontroli i pritiscima i u svakodnevnom
ivotu, a to nas vodi do teme institucionalizacije akademskog znanja i mehanizama
njegove kontrole. U tom smislu, nije neobino da je prouavanje balkanskih ena poelo na
privatnom fakultetu i da kombinuje metode koje sve u izvesnom smislu preispituju vrsto
ustoliene discipline.
Jo jedno znaajno metodoloko orue studija balkanskih ena zasniva se na
preseku istraivanja kroz sinhroniju i dijahroniju, upotrebom svih izvora koji su nam na
raspolaganju: svi pisani, vizuelni dokumenti, arheoloki artefakti i terenska istraivanja
kada je to mogue. Kombinovanje istraivanja kroz sinhroniju i dijahroniju dvostruko je
korisno: ono ne samo da omoguava da se kroz savremena istraivanje bolje razume i
diferencira prolost u konkretnom kulturnom, politikom i drutvenom kontekstu ve i
obrnuto. Ilustrativni primer za to je istraivanje iskljuivo enskih praznika. Naime, antike
2
3

Plutarch, Solon, 21. 47.


Ovo je naslov knjige Nadije Seremetakis koja se bavila tubalicom u unutranjem Maniju,
oblasti na Peloponezu, a nastala je kao rezultat terenskih istraivanja koja je Nadia Seremetakis sprovodila osamdesetih godina u selima iz kojih, po majci, vodi poreklo. Nadia Seremetakis (1991). The Last Word: Women, Death, Divination in Inner Mani. Chicago.
125
ProFemina
zima/prolee 2011.

grke tesmoforije su bile ritual boginji Demetri za vreme koga su ene oplakivale brak
Demetrine keri sa vladarem podzemnog sveta, Hadom. Drugi deo rituala predstavljao je
Persefonin povratak na zemlju i bio je proslavljan veoma slobodno i lascivno i nuno
bez prisustva mukaraca. Slian ritual postojao je i u Srbiji, Hrvatskoji i Bosni, skoro
do poslednje etvrtine XX veka, tzv. revena. Tek je modernizacija uspela da uniti ovaj
iskljuivo enski praznik apsolutne slobode kada je enama je sve bilo doputeno. Uloge
su se preokrenule i za vreme ovog praznika, sve to je inae bilo doputeno mukarcima,
a zabranjeno enama, pretvorilo se u enska posla. Veoma suptilnim patrijarhalnim
mehanizmima za vreme SFRJ (naime, nominalno je socijalizam nastojao da kroz zakone
izjednai poloaj i prava mukaraca i ena, ali je zapravo esto koristio perfidne mehanizme
pritiska i cenzure u odnosu na pravu, nezavisnu, ensku i feministiku inicijativu, ako
ona nije bila u sklopu partije), proslava Osmog marta koja je po nekim elementima bila
slina reveni (radost, jedenje, pijenje, ples) zapravo je unitila i zamenila praznik enske
slobode, istovremeno izgubivi i svoj izvorni smisao (Maleevi 2007: 87). Tako je jo
jedan metodoloki zahtev kole sistematizacija znanja koje zahteva uveavanje broja
istraivanja u oblasti ena Balkana i patrijarhata u razliitim istorijskim i politikim
kontekstima. Ovo bi dalo bolju perspektivu za prepoznavanje specifinosti poloaja ena u
razliitim istorijskim (i savremenim) kontekstima.
Jo jedan znaajan aspekt discipline odnosi se na naunike i naunice, ne samo
one ija su se istraivanja i interesovanja odnosila na Balkan ve i one koji sa Balkana
dolaze. Naime, veoma korisno za istorijska istraivanja i analize koji su ponudili kompleksnu sliku grkog sveta i Balkana bilo je kombinovanje feministike teorije i istraivanja
najprogresivnijih i priznatih klasiara iz druge polovine dvadesetog veka, kada je disciplina,
kao to sam ve spomenula, poela da se oslobaa okova konzervativizma klasine
nemake filoloke kole. Pored toga, veoma znaajna grupa istraivaa su oni koji su pisali
na lokalnim jezicima i upravo zbog toga ostali neproitani i nepoznati u irim naunim
akademskim krugovima. Ovde mislim pre svega na Milana Budimira, jugoslovenskog
klasiara i specijalistu za balkanske jezike i na Veselina ajkanovia, takoe klasiara
koji je izuzetno dobro poznavao antike narode i njihove religije i koji je, zahvaljujui
tom specifinom znanju, ostavio za sobom sistematinu analizu srpskog folklora i religije, bavei se slojevitim prouavanjima nekih folklornih formi i nudei uvek razliite
sinhronijske i dijahronijske paralele. Osim toga, mislim i na naunicu koja nije poreklom sa
Balkana, ali deli istu sudbinu marginalizacije i to samo zato to nije pisala na poeljnom
jeziku, a to je Olga Freidenberg, nepravedno zanemarena ruska teoretiarka, koja je imala
slina polazita kao predstavnici Francuske antropoloke kole i to pedeset godina pre
njih. Olga Freidenberg istraivala je i posmatrala antiku kao seriju promena drutvenih
konstrukata (od plemena i klanova do polisa) koji su vani za istraivanje promena od
konkretnog ka apstraktnom miljenju i to kroz mitologiju i folklor. Rekonstrukcija rane
antike misli ispostavila se kao veoma korisna za prepoznavanje okamenjenih ostataka
u mitovima i ritualima, ali i za rekonstrukciju promena kognitivnih procesa i drutvene
organizacije onih koji su imali mo i oblikovali je, i onih koji/e nisu. U tom smislu, njen
126
ProFemina
zima/prolee 2011.

rad se ispostavio dragocenim za istraivanja istorije ena Balkana kroz folkloristiki materijal, a to je veoma delikatan i komplikovan zadatak, koji sa druge strane moe doneti
izuzetne rezultate. to se tie savremenih istraivanja poloaja ena u Srbiji danas i kroz
istoriju iz etnoloke i antropoloke perspektive, veoma dragocen, a nedovoljno poznat van
granica zemlje, jeste rad Miroslave Maleevi i Lidije Radulovi.4
Progresivnost zanemarenih i zaboravljenih teoretiara i teoretiarki koje sam
spomenula u prethodnom pasusu najoitija je kada kombinujemo njihov rad i teorije sa
rezultatima teoretiara i istraivaa mnogo mlaih od njih i to ne samo u oblasti antike
ve i ire. Kao primer naveu preklapanje rada aka Deride sa jedne strane i Veselina
ajkanovia sa druge a obojica su se bavili rtvom farmakosa koje je otvorilo zanimljiv
prostor za istraivanje enskog tela u epskoj poeziji, konkretno, u korpusu pesama koje se
bave ljudskom rtvom. Prema legendi, ena je bila zazidana u temelje neke graevine da
bi obezbedila njenu uspenu izgradnju. Prema jednoj varijanti (pesma Zidanje Skadra na
Bojani)5, ena je molila da bude poteena, ali jedino to je uspela da izdejstvuje jeste
nekoliko otvora za njeno telo dva za grudi, da hrani dete, i dva za oi, da posmatra. Ideal
neme ene, majke koja tiho posmatra, narativ je koji se pojavljuje u razliitim drutvenim i
istorijskim kontekstima i samo bogata i kompleksna mrea teoretskih pristupa iz razliitih
perspektiva moe obezbediti orue za njegovo razumevanje i korienje, ak i za itanje i
interpretaciju savremenih konstrukata rodnih identiteta. To je mesto na kome se pojavljuje
potreba za uvoenjem feministikih teorija, kao to je npr. korporealna teorija Elizabet
Gros (Elisabeth Grosz) i druge (npr. teorije pogleda).
ZAKLJUAK
Nabrojau jo jedanput osnovna metodoloka polazita znaajna za istraivanja
istorije ena Balkana:
traganje za enskim glasom anonimnim ili individualnim u prolosti
definisanje istraivanja u irokom istorijskom rasponu kroz balkansku regiju kao
jedinstvenu kulturnu celinu bez dravnih granica
pozicioniranje istraivaa u odnosu na prolost, bez nametanja savremenih vrednosti
bavljenje pojavama i fenomenima koji su marginalizovani u nauci, a istovremeno
kontrolisani i suzbijani od strane sistema
kombinovanje istraivanja kroz sinhroniju i dijahroniju
korienje razliitih izvora, metodologija, teorija i pristupa
sistematizacija znanja koja bi omoguila kvalitetnija istraivanja
uvanje od zaborava naunica/naunika i teoretiarki/teoretiara iji je rad znaajan
za temu istraivanja, a koji su, uprkos strunosti i sjajnim rezultatima, ostali nepoznati
u iroj naunoj javnosti zbog neprivilegovanih jezika na kojima su pisali.
4
5

Videti posebno monografije Maleevi 2007 i Radulovi 2009.


irom Balkana pojavljuju se razliite verzije ove pesme, a najuuvenija je grka varijanta Most
na Arti.
127
ProFemina
zima/prolee 2011.

Dijahronijska istraivanja balkanskih ena koja se zasnivaju na ovim metodolokim pretpostavkama trebalo bi da se pozabave ne samo specifinostima rodnih odnosa i
istorijom ena u balkanskim drutvima ve da budu korisna i za razumevanje rodne dinamike u socijalistikom i postsocijalistikom periodu, koji esto perfidno krije svoje lice,
deklarativno promoviui jedne vrednosti (ovde mislim konkretno na socijalistiki period
kada je promovisana jednakost, za razliku od savremenog doba kada se promovie tradicionalizam). U svom tekstu Identities under Threat of the Eastern Borders, objavljenom
u knjizi Thinking Differently, Svetlana Slapak naglaava da balkanska drutva poseduju
odreene nie koje su istorijski nasleene i da one predstavljaju prostor enske slobode.
Budui da te nie nisu kontrolisane, one otvaraju prostor za moguu (re)akciju (Slapak
2002: 153). Jednu od takvih nia tradicionalnog ritualnog prostora iskoristile su ene u crnom u svojim pacifistikim performansima okupljanja u javnom prostoru (kao na grobu),
gde su palile svee i oplakivale individualne, pojedinane smrti (ibid.: 155).6 Ovi protesti
za vreme jugoslovenskih ratova izazvali su snano neslaganje i osudu javnih autoriteta,
najverovatnije zbog toga to seanje na tradicionalni pogrebni ritual nije iilelo. Zanimljiv paradoks lei u tome da je ratna propaganda koristila tradicionalizam kao sopstvenu
vrednost i oruje. Ali, kao to je ovo istraivanje pokazalo, ratna propaganda u Srbiji koristila je tradicionalne folklorne kliee, oblikujui ih za sopstvene potrebe (olovi 2000:
8789). Ivan olovi naglaava da ljudi obino ne znaju gotovo nita o svojoj tradiciji i
folkloru, to ih ini otvorenim za usvajanje novih obrazaca. Pa ipak, sfera rituala, koja je
zapravo preivljavala konkretno kroz praksu (a praksa se uvek bolje pamti nego usmena
tradicija), ostavljena je enama kojima je i nekada pripadala (iako bi istraivanja socijalizma, kako pretpostavljam, dala drugaije rezultate). Ako ovu situaciju uporedimo sa antikom Atinom, razlike nisu velike. Epsku poeziju i nadgrobne besede koristili su mukarci
i dominantne politike strukture za ratnu propagandu i dravnu kontrolu, dok je enski
ritual bio pod stalnom prismotrom i kontrolom, ali je tek privremeno stavljan pod dravnu
kontrolu. to se tie segmenta rituala koji sam ukratko prikazala, jasno je da istraivanja
tradicije i poloaja ena u patrijarhalnim drutvima na Balkanu mogu i treba da se koriste
kao antipod konzervativizmu koji svakodnevno narasta u balkanskom svakodnevnom i
akademskom ivotu, kako bi se ponudilo dublje razumevanje esto pojednostavljenih i
kontradiktornih rodnih obrazaca.

Re je o pokretu koji je internacionalan i ije su pacifistike akcije prvi put organizovane u Izralu 1988. godine kada su jeverejske i arapske ene zajedno istupile u protestu protiv izraleske
okupacije Gaze.
128
ProFemina
zima/prolee 2011.

LITERATURA
Braudel, Fernand (1998). Sredozemlje i sredozemni svijet u doba Filipa II. Zagreb.
Budimir, Milan (1969). Poreklo evropske scene. U Sa balkanskih istonika. Beograd.
ajkanovi Veselin (1994). Sabrana dela, 5. Beograd: SKZ, BGZ, Partenon, Prosveta.
olovi, Ivan (2000). Bordel ratnika. Beograd: XX vek.
Freidenberg, Olga (1987). Mit i antika knjievnost (translated into Serbian by Radmila Meanin).
Beograd: Prosveta.
Freidenberg, Olga (1997). Potika sjueta i anra. Moskva.
Grosz, Elizabeth (2005). Promenljiva tela. Beograd: Centar za enske studije i istraivanja roda.
Holst-Warhaft, Gail (1995). Dangerous Voices: Womens Lament and Greek Literature. Patsdow,
Cornwall: T J Press.
Loraux, Nicole (1984). The Children of Athens, Athenians ideas about the Citizenship and Division
between the Sexes (translated into English by Caroline Levine). New Jersey.
Maleevi, Miroslava (2007). Dan raspusnog ivljenja. U ensko. Beograd.
Maleevi, Miroslava (2007): ensko, Etnografski aspekti drutvenog poloaja ene u Srbiji. Beograd.
Radulovi, Lidija (2009). Pol/Rod i religija, Konstrukcija roda u narodnoj religiji Srba. Beograd.
Seremetakis, Nadia (1991). Last Word: Women, Death, Divination in Inner Mani. Chicago: The University of Chicago Press.
Slapak, Svetlana (1985). Svi Grci nazad. Beograd.
Slapak, Svetlana (2000). Za antropologijo antinih svetov. Ljubljana.
Slapak, Svetlana (2002). Identities under Threat of the Eastern Borders. U Rosi Braidotti and Gabriele Griffin (eds.), Thinking Differently. London: ZED Books.
Slapak, Svetlana (2003). Baubo: slika iz arheologije mizoginije. U ProFemina 3636.
Winkler, John (1991). The Laughter of the Oppressed: Demeter and The Gardens of Adonis. U The
Constraints of Desire. London and New York: Rutledge.

129
ProFemina
zima/prolee 2011.