You are on page 1of 11

ZAKON

O POTVRIVANJU SPORAZUMA IZMEU VLADE REPUBLIKE


SRBIJE I VLADE REPUBLIKE HRVATSKE O PLOVIDBI PLOVNIM
PUTEVIMA NA UNUTRANJIM VODAMA I NJIHOVOM
TEHNIKOM ODRAVANJU
lan 1.
Potvruje se Sporazum izmeu Vlade Republike Srbije i Vlade Republike
Hrvatske o plovidbi plovnim putevima na unutranjim vodama i njihovom tehnikom
odravanju, sainjen u Beogradu, 13. oktobra 2009. godine, u originalu na srpskom i
hrvatskom jeziku.
lan 2.
Tekst Sporazuma izmeu Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske
o plovidbi plovnim putevima na unutranjim vodama i njihovom tehnikom
odravanju, u originalu na srpskom jeziku glasi:

-2SPORAZUM
izmeu
Vlade Republike Srbije
i
Vlade Republike Hrvatske
o plovidbi plovnim putevima na unutranjim vodama i njihovom tehnikom
odravanju
Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Hrvatske (u daljem tekstu: ugovorne
strane),
svesne potrebe za olakavanjem i razvijanjem meunarodnog i meudravnog
saobraaja na unutranjim plovnim putevima,
svesne oekivanog porasta meunarodnog i meudravnog prevoza robe kao
posledice rastue meunarodne razmene,
naglaavajui vanost unutranje plovidbe, koja u poreenju s ostalim vidovima
unutranjeg saobraaja ima privredne i ekoloke prednosti, i
voene eljom za zajednikim regulisanjem plovidbe na plovnim putevima
unutranjih voda i njihovom tehnikom odravanju,
u skladu sa Konvencijom o reimu plovidbe na Dunavu, potpisanom 18. avgusta
1948. godine u Beogradu, Dodatnim protokolom od 26. marta 1998. godine, uz
Konvenciju o reimu plovidbe na Dunavu od 18. avgusta 1948. godine, Okvirnim
sporazumom o slivu reke Save, Protokolom o reimu plovidbe uz Okvirni sporazum o
slivu reke Save potpisanim 3. decembra 2002. godine u Kranjskoj Gori, Sporazumom
o izmenama Okvirnog sporazuma o slivu reke Save i Protokolom o reimu plovidbe
uz Okvirni sporazum o slivu reke Save, potpisanim 2. aprila 2004. godine u Ljubljani,
ugovorile su sledee:

DEO I
OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim sporazumom ureuju se odnosi ugovornih strana koji se odnose na plovidbu
meunarodnim plovnim putevima na dravnoj teritoriji ugovornih strana u granicama
njihove plovnosti kao i tehniko odravanje zajednikog plovnog puta reke Dunav
izmeu renog km 1433,1 i renog km 1295,5, a koji nisu regulisani drugim
meunarodnim ugovorima koji se odnose na navedene plovne puteve.
lan 2.
U smislu ovog sporazuma:
1) zajedniki plovni put je meunarodni plovni put reke Dunav izmeu renog km
1433,1 i renog km 1295,5;
2) plovilo je, za srpsku stranu, brod, tehniki plovni objekt, jahta, amac, plovee
telo i drugi objekt koji je osposobljen za plovidbu i koji uestvuje u plovidbi;
plovilo je, za hrvatsku stranu, plovni objekt namenjen za plovidbu ili plutanje
unutranjim vodama;

-33) javna plovila su plovila koje upotrebljavaju organi drave jedne od ugovornih
strana, a koja nisu ratna plovila i koriste se iskljuivo u neprivredne svrhe;
4) ratna plovila su plovila koja su pod komandom oficira vojske drava ugovornih
strana, a ije su posade vojne;
5) organizatori plovidbe su fizika ili pravna lica koja su registrovana za obavljanje
delatnosti plovidbe, koja imaju stalno sedite svog privrednog drutva ili trajni
boravak u ugovornoj strani;
6) luke i pristanita su vodeni i sa vodom neposredno povezani kopneni prostori sa
objektima namenjenim za pristajanje, sidrenje i zatitu plovila, kao i ukrcavanje i
iskrcavanje putnika i robe;
7) meudravni prevoz je prevoz stvari i/ili putnika koji obavljaju brodovi ugovornih
strana izmeu luka, odnosno pristanita koja se nalaze na dravnoj teritoriji jedne
ugovorne strane i luka, odnosno pristanita koja se nalaze na dravnoj teritoriji druge
ugovorne strane;
8) prevoz brodovima tree drave je prevoz stvari i/ili putnika izmeu luka,
odnosno pristanita koja se nalaze na dravnoj teritoriji jedne ugovorne strane i luka,
odnosno pristanita koja se nalaze na dravnoj teritoriji druge ugovorne strane,
brodovima koji viju zastavu tree drave;
9) prevoz za tree drave ili iz treih drava je prevoz stvari i/ili putnika koji se
obavlja brodovima jedne ugovorne strane izmeu luka, odnosno pristanita na
dravnoj teritoriji druge ugovorne strane i luka, odnosno pristanita na dravnoj
teritoriji drave koja nije ugovorna strana;
10) kabotaa je prevoz putnika i stvari izmeu luka i pristanita i drugih delova
unutranjih plovnih puteva koji se nalaze na dravnoj teritoriji jedne ugovorne strane,
a koji se obavlja plovilima koja viju zastavu druge ugovorne strane;
11) tehniko odravanje zajednikog plovnog puta podrazumeva planiranje i
izvravanje poslova hidrografskih merenja, hidrotehnikih radova i obeleavanja
zajednikog plovnog puta.

DEO II
PLOVIDBA
lan 3.
Plovilima ugovornih strana dozvoljeno je da plove unutranjim plovnim putevima iz
lana 1. ovog sporazuma i da upotrebljavaju luke, odnosno pristanita koja se nalaze
na njima, uz uslov da potuju vaee nacionalne propise ugovornih strana i odredbe
meunarodnih ugovora koje se odnose na navedene plovne puteve.
Javna plovila ugovornih strana mogu ploviti zajednikim plovnim putem pod uslovom
da imaju istaknute oznake prema vaeim propisima ugovorne strane kojoj pripadaju.
Ratna plovila ugovornih strana mogu ploviti zajednikim plovnim putem pod uslovom
da imaju istaknute oznake prema vaeim propisima ugovorne strane kojoj pripadaju,
da imaju saglasnost nadlenog organa druge ugovorne strane i da potuju odredbe o
nekodljivom prolasku.
Plovila koja plove plovnim putevima navedenim u lanu 1. ovog sporazuma mogu se
sluiti radio stanicama i obalnim ureajima za vezu u plovidbene svrhe.

-4lan 4.
Nadleni organi jedne ugovorne strane nee plovilima druge ugovorne strane
naplaivati naknade radi poboljanja uslova plovidbe i korienja objekata
bezbednosti plovidbe, osim onih u sistemu Renih informacionih servisa (RIS-a).
Sva pitanja iz domena korienja RIS-a bie usklaena sa evropskim standardima i
razmatrae ih Meudravna komisija.
lan 5.
Poprena plovidba na zajednikom plovnom putu dozvoljena je samo uz prethodno
sprovedeni postupak za otvaranje graninog i skelskog prelaza, u skladu s vaeim
nacionalnim propisima i meunarodnim ugovorima izmeu ugovornih strana.
lan 6.
Plovila jedne od ugovornih strana dolaskom ili odlaskom na/sa dravne teritorije
druge ugovorne strane, podleu nadzoru graninih slubi u skladu sa vaeim
nacionalnim propisima ugovornih strana i odredbama meunarodnih ugovora koje se
odnose na pojedine plovne puteve.
Graninu kontrolu obavljaju nadleni organi ugovornih strana.
lan 7.
Plovidba plovilima koja viju zastavu drave jedne ugovorne strane i nisu obavila
granine formalnosti radi ulaza na dravnu teritoriju druge ugovorne strane, slobodna
je na zajednikom plovnom putu, bez obaveze obavljanja navedenih graninih
formalnosti, uz uslov da se ne ostvaruje kontakt sa obalom ili drugim plovilima na
dravnoj teritoriji druge ugovorne strane.
lan 8.
Sidrenje, stajanje i noenje plovila i sastava tokom plovidbe na zajednikom plovnom
putu slobodno je na za to odreenim mestima bez obaveze obavljanja graninih
formalnosti, uz uslov da se ne ostvaruje kontakt s obalom ili drugim plovilima na
dravnoj teritoriji druge ugovorne strane; da se sidrenje, stajanje i noenje plovila i
sastava obavezno najavi najbliem organu nadlenom za bezbednost plovidbe, carini
i graninoj policiji na dravnoj teritoriji gde se plovilo nalazi; kao i da se potuju
unutranji propisi ugovorne strane na ijoj se dravnoj teritoriji sidrite nalazi.
lan 9.
Pristajanje plovila iz jednog sastava uz plovila drugog sastava radi ukrcavanja i/ili
iskrcavanja stvari i/ili putnika izvan luka, odnosno pristanita, dozvoljeno je samo uz
odobrenje i prema uslovima koje odrede nadleni organi ugovorne strane na ijoj se
dravnoj teritoriji takvo pristajanje treba odvijati.
lan 10.
Kada zbog vie sile, doe do zaustavljanja plovila, prekrcavanja i/ili ukrcavanja stvari
i/ili putnika u meunarodnom saobraaju na zajednikom plovnom putu izvan
graninog prelaza i dozvoljenih mesta za sidrenje, zapovednik plovila ili osoba koju
on ovlasti, duna je da se odmah prijavi najbliem organu nadlenom za bezbednost
plovidbe, nadzor dravne granice i carinskom organu, a po potrebi i drugim organima
nadlenim za obavljanje poslova granine veterinarske, fitosanitarne i sanitarne
inspekcije u dravi ugovorne strane na ijoj dravnoj teritoriji je dolo do
zaustavljanja.

-5U sluaju vie sile na zajednikom plovnom putu, dozvoljava se javnim plovilima
drave jedne ugovorne strane, da na poziv zapovednika plovila koje je u opasnosti,
uplove na dravnu teritoriju druge ugovorne strane radi spaavanja plovila i posade,
kao i prevoenja spasilakih ekipa, uz prethodnu najavu najbliem organu
nadlenom za bezbednost plovidbe i carinskom organu, odnosno za nadzor dravne
granice druge ugovorne strane.
lan 11.
Organi nadleni za bezbednost plovidbe ugovornih strana zajedniki ispituju i donose
odluke o preduzimanju potrebnih mera za bezbednost plovidbe u sluaju plovidbenih
nezgoda plovila i sastava, nastalih za vreme plovidbe na zajednikom plovnom putu,
kada se te plovidbene nezgode dogode na dravnoj teritoriji druge ugovorne strane.
Stvari spaene sa plovila jedne ugovorne strane koje je pretrpelo plovidbenu
nezgodu na dravnoj teritoriji druge ugovorne strane ne podleu obavezi plaanja
uvoznih dabina, pod uslovom da se pod carinskim nadzorom otpreme sa carinskog
podruja iste i da su posle nezgode bile smetene pod carinski nadzor.
lan 12.
U sluaju izlivanja zagaujuih ili opasnih materija sa plovila, nadleni organi drava
ugovornih strana utvruju odgovornost, nastalu tetu i preduzimaju potrebne mere u
skladu sa vaeim propisima.
lan 13.
lanovi komisije za ispitivanje plovidbenih nezgoda, dravljani jedne ugovorne
strane, mogu ploviti na dravnoj teritoriji druge ugovorne strane radi obavljanja
zajednikog uviaja i ispitivanja plovidbene nezgode, na osnovu spiska lanova
komisije, izdatog od nadlenog organa za bezbednost plovidbe, koji se mora dostaviti
organu nadlenom za nadzor dravne granice druge ugovorne strane, pre poetka
uviaja.
lan 14.
Meudravni prevoz mogu obavljati brodovi drava ugovornih strana na osnovu
uzajamnosti i, po mogunosti, ravnomerno tokom godine. Rasporeivanje prevoza
stvari obavlja se na osnovu ugovorenih koliina u tonama.
Ako organizatori plovidbe jedne ugovorne strane ne mogu da ostvare prevoz svog
dela stvari, tada su oni duni da ponude organizatorima plovidbe druge ugovorne
strane da obave taj prevoz, bez njegovog uraunavanja u utvrenu koliinu.
Ako organizatori plovidbe ugovornih strana nisu u mogunosti da prevezu ugovorene
koliine stvari u skladu sa stavom 1. ovog lana, mogu poveriti prevoz brodovima
tree drave, pod uslovima i na nain koji je odreen unutranjim propisima
ugovorne strane na ijoj se dravnoj teritoriji obavlja ukrcaj.
lan 15.
Prevoz stvari i putnika za ili iz tree zemlje dozvoljen je samo uz dozvolu nadlenog
organa ugovorne strane na ijoj se dravnoj teritoriji obavlja ukrcaj ili iskrcaj.
lan 16.
Kabotaa je dozvoljena samo uz posebno odobrenje ugovorne strane na ijoj se
dravnoj teritoriji nalaze luke i pristanita izmeu kojih se namerava vriti prevoz.

-6lan 17.
Organizatori plovidbe ugovornih strana mogu meusobno da zakljuuju tehnike,
komercijalne i sporazume o eksploataciji u podruju primene ovog sporazuma, u
skladu sa vaeim propisima ugovornih strana.
lan 18.
Ugovorne strane, u skladu sa nacionalnim propisima, postupaju bez diskriminacije
prema svim plovilima u meunarodnoj plovidbi u pogledu sledeih obaveza:
1) naplaivanje brodskih i lukih taksi i plaanje usluga;
2) korienje luke opreme, mesta sidrenja, prevodnica i drugih plovidbenih ureaja
od opte koristi;
3) utovara i istovara robe i ukrcaja i iskrcaja lica;
4) sprovoenje svih oblika kontrola i izdavanje dokumenata od nadlenih organa;
5) snabdevanje plovila gorivom, mazivom, vodom i namirnicama, lekovima i drugom
robom za iskljuivu upotrebu na plovilu;
6) usluge RIS-a.
lan 19.
Ugovorne strane priznaju bez diskriminacije jednak status svim plovilima kod
sprovoenja carinskih formalnosti radi snabdevanja namirnicama i zalihama za
plovilo i snabdevanje plovila gorivom i mazivom, a u skladu sa nacionalnim propisima
kojima se regulie meunarodni saobraaj.
lan 20.
lanovi posade plovila ugovornih strana, radi prelaza dravne granice ugovornih
strana, moraju imati vaeu ispravu koja je propisana za prelazak dravne granice
ugovornih strana.
Na plovilu, zajedno sa lanovima posade, mogu se nalaziti njihovi suprunici i
maloletna deca, uz uslov da poseduju isprave koje su navedene u stavu 1. ovog
lana.
Na plovnim putevima iz lana 1. ovog sporazuma, lanovi posade plovila ugovornih
strana kod prelaenja dravne granice ugovornih strana, ukrcaja i iskrcaja na/sa
plovila i na podruju luka, odnosno pristanita, otvorenih za meunarodni saobraaj
ne moraju da poseduju vizu, uz uslov da imaju vaeu brodarsku knjiicu. Ove
odredbe vae i za lanove porodica posade plovila iz stava 2. ovog lana, upisane u
brodarsku knjiicu i za lanove posade plovila ugovornih strana koji poseduju
brodarsku knjiicu koju su izdale druge drave u skladu s odgovarajuim
meunarodnim ugovorima. Odredbe ovog stava ne odnose se na amce.
Sva lica iz st. 1. i 2. ovog lana moraju biti upisana u spisak lanova posade.
lan 21.
Svaka od ugovornih strana e na svom delu plovnih puteva iz lana 1. ovog
sporazuma priznati zvanja i ovlaenja za posadu plovila druge ugovorne strane,
ukljuujui i zapovednika plovila, koje je izdala druga ugovorna strana, kao i druge
brodske isprave i knjige koje se nalaze na plovilu.

-7lan 22.
Ako lan posade plovila jedne od ugovornih strana na plovilu prekri nacionalne
propise druge ugovorne strane na ijoj se dravnoj teritoriji plovilo nalazi, nadleni
organi e preduzimati mere protiv tog lana posade bez saglasnosti predstavnika
ambasade ili konzulata ugovorne strane zastave plovila, u sledeim sluajevima:
1) ako krenje nacionalnih propisa prouzrokuje posledice na dravnoj teritoriji
ugovorne strane na kome se plovilo nalazi;
2) ako krenje nacionalnih propisa u odreenom sluaju naruava javni red i
bezbednost ugovorne strane na ijoj se dravnoj teritoriji plovilo nalazi;
3) ako kri granini reim propisan nacionalnim propisima ugovorne strane;
4) ako se poinjeno delo smatra krivinim delom prema nacionalnim propisima
ugovorne strane na ijoj se dravnoj teritoriji plovilo nalazi;
5) ako je delo poinjeno samo protiv ili na tetu lica koje nije lan posade.
Za sva ostala krenja nacionalnih propisa lanova posade iz stava 1. ovog lana,
nadleni organi mogu postupati u skladu sa svojim zakonodavstvom samo uz
saglasnost predstavnika ambasade ili konzulata ugovorne strane zastave plovila.
Odredbe stava 1. ovog lana ne utiu na pravo nadzora i istrage koje nadleni organi
ugovorne strane, na ijoj se dravnoj teritoriji plovilo nalazi, imaju prema svom
zakonodavstvu.

DEO III
TEHNIKO ODRAVANjE ZAJEDNIKOG
PLOVNOG PUTA
lan 23.
Ugovorne strane e na osnovu ovog sporazuma, sporazumno, u okviru svojih
nadlenosti, vriti tehniko odravanje zajednikog plovnog puta u utvrenoj
kategoriji, u skladu sa meunarodnim propisima koji su na snazi.
lan 24.
Tehniko odravanje zajednikog plovnog puta u cilju bezbednosti plovidbe
obavljae se na osnovu pravilnika iz lana 29. ovog sporazuma, viegodinjih i
godinjih planova.
Ugovorne strane su dune da viegodinje i godinje planove iz stava 1. ovog lana
usaglase pre donoenja.
Tehniko odravanje zajednikog plovnog puta obavljae ovlaena pravna lica.
Ovlaena pravna lica drava ugovornih strana iz stava 3. ovog lana mogu
meusobno da zakljuuju tehnike, komercijalne i sporazume o eksploataciji iz
oblasti primene ovog sporazuma, a u skladu sa vaeim propisima ugovornih strana.
lan 25.
Maine i ostala sredstva za rad koja su namenjena za tehniko odravanje
zajednikog plovnog puta, a koja se sa dravne teritorije jedne ugovorne strane
privremeno uvoze na dravnu teritoriju druge ugovorne strane, osloboena su svih
uvoznih i izvoznih taksi i ne podleu ni uvoznim ni izvoznim ogranienjima.
Objekti bezbednosti plovidbe, pre svega plovci i bove, koji usled vie sile dospeju sa
dravne teritorije jedne na dravnu teritoriju druge ugovorne strane, ne podleu

-8uvozno - izvoznim ogranienjima i bie vraeni ovlaenom pravnom licu koje obavlja
poslove tehnikog odravanja zajednikog plovnog puta uz prethodnu najavu i
odobrenje organa nadlenog za bezbednost plovidbe na teritoriji drave gde e se
primopredaja obaviti.
lan 26.
Sredstva iz lana 25. ovog sporazuma mogu se privremeno uvoziti i izvoziti, uz uslov
da se to prijavi organima nadlenim za carinske poslove i da se nalaze pod carinskim
nadzorom.
Za sredstva koja se do odreenog roka ne vrate, sprovee se odgovarajui carinski
postupak.
lan 27.
Ugovorne strane dae prioritet u sprovoenju carinskog postupka prilikom uvoza
graevinskog materijala, potronih sredstava, maina i ostalih sredstava rada koji se
koriste u skladu sa ovim sporazumom.
lan 28.
Plovila iz drave jedne ugovorne strane koja se koriste prilikom tehnikog odravanja
zajednikog plovnog puta, mogu da borave i obavljaju radove na dravnoj teritoriji
druge ugovorne strane.
Predstavnici ovlaenih pravnih lica drava ugovornih strana za vrenje tehnikog
odravanja zajednikog plovnog puta, dravljani jedne ugovorne strane mogu ploviti
na teritoriji druge ugovorne strane radi vrenja poslova tehnikog odravanja
zajednikog plovnog puta, kao i prilikom zajednikog redovnog ili vanrednog obilaska
zajednikog plovnog puta i objekata bezbednosti na njemu, na osnovu spiska. Spisak
lica sainjava organ nadlean za odravanje plovnog puta i dostavlja ga organima
nadlenim za nadzor dravne granice, carinskim i organima nadlenim za
bezbednost plovidbe obe ugovorne strane.
lan 29.
Meudravna komisija iz lana 30. ovog sporazuma donee, u roku od 90 dana od
dana osnivanja, Pravilnik o obeleavanju plovnog puta, kojim e se posebno utvrditi
nain i deonice, planiranje i kontrola izvrenja obeleavanja i Pravilnik o odravanju
plovnog puta i druge akte u vezi sa tehnikim odravanjem.

DEO IV
MEUDRAVNA KOMISIJA
lan 30.
Za praenje sprovoenja i primenu odredbi ovog sporazuma osniva se Meudravna
komisija, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog sporazuma.
Meudravnu komisiju ini po est imenovanih predstavnika svake ugovorne strane.
Meudravna komisija moe, po potrebi, angaovati predstavnike drugih organa i
eksperte u vezi sa pojedinim pitanjima.
lanove Meudravne komisije imenuju ugovorne strane.
lan 31.
Nadlenosti Meudravne komisije su:

-91) donoenje pravilnika iz lana 29. ovog sporazuma;


2) usklaivanje predloga planova iz lana 24. ovog sporazuma;
3) praenje statistike prevoza brodovima;
4) usklaivanje i praenje projekata na zajednikom plovnom putu;
5) reavanje spornih pitanja proizalih iz primene ovog sporazuma;
6) obavljanje drugih poslova koji proizilaze iz ovog sporazuma.
lan 32.
Meudravna komisija sastaje se po potrebi, a najmanje dva puta godinje.
Sastanci Meudravne komisije odravaju se naizmenino na dravnoj teritoriji
ugovornih strana.
lan 33.
Meudravna komisija donosi odluke konsenzusom.
Ako Meudravna komisija ne postigne konsenzus, tada e se, na zahtev jedne od
ugovornih strana, predstavnici nadlenih organa ugovornih strana sastati radi
konsultacija, u roku od 45 dana od dana podnoenja zahteva.
lan 34.
Meudravna komisija na prvom sastanku donosi Poslovnik o radu.

DEO V
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 35.
Ugovorne strane razmenjivae: informacije o promenama pravnih, privrednih,
tehnikih i drugih uslova plovidbe; informacije o stanju i tehnikom odravanju
plovnih puteva; informacije o uslovima prijema i snabdevanja plovila i boravka
lanova posade na svojim unutranjim plovnim putevima i u svojim lukama i
pristanitima.
lan 36.
U skladu sa potrebama bezbednosti plovidbe na unutranjim plovnim putevima, a
uvaavajui meunarodno priznate standarde, ugovorne strane se obavezuju da e
meusobno razmenjivati hidroloke i meteoroloke informacije.
lan 37.
Na prvom sastanku Meudravne komisije ugovorne strane e razmeniti:
1) podatke o organima nadlenim za nadzor dravne granice;
2) podatke o organima nadlenim za bezbednost plovidbe;
3) podatke o organima nadlenim za tehniko odravanje plovnih puteva;
4) podatke o pravnim licima ovlaenim za tehniko odravanje plovnih puteva;
5) podatke o organima nadlenim za udese usled izlivanja zagaujuih materija;
6) podatke o utvrenim graninim prelazima za obavljanje granine kontrole na
rekama;

- 10 7) podatke o pozicijama mesta za sidrenje, stajanje i noenje iz lana 8. ovog


sporazuma;
8) podatke o organima nadelenim za upravljanje vodama;
9) podatke o nadlenim telima za hidroloke i meteoroloke poslove;
10) opise oznaka javnih plovila;
11) podatke o lukama, odnosno pristanitima otvorenim za meunarodni saobraaj;
12) podatke vezane za Rene informacione servise koje obe ugovorne strane
pruaju.
lan 38.
Odredbe ovog sporazuma ne utiu na prava i obaveze utvrene drugim
meunarodnim ugovorima koji obavezuju ugovorne strane.
Odredbama ovog sporazuma, kao i njegovom primenom, niim se ne zadire u pitanje
utvrivanja i obeleavanje meudravnih granica izmeu ugovornih strana.
lan 39.
Ovaj sporazum stupa na snagu 30. (tridesetog) dana od dana prijema poslednje od
nota kojom se ugovorne strane meusobno obavetavaju, diplomatskim putem, da
su ispunjeni uslovi predvieni unutranjim zakonodavstvom ugovornih strana za
njegovo stupanje na snagu.
Ovaj sporazum zakljuuje se na neodreeno vreme. Svaka ugovorna strana moe ga
otkazati u pisanom obliku diplomatskim putem. Sporazum prestaje da vai nakon
isteka est meseci od datuma prijema obavetenja o otkazivanju.
Sainjeno u Beogradu, dana 13. oktobra 2009. godine, u dva orginalna primerka,
svaki na srpskom jeziku i hrvatskom jeziku, pri emu su oba teksta jednako
verodostojna.
ZA VLADU REPUBLIKE SRBIJE
Milutin Mrkonji, s.r.
Ministar za infrastrukturu

ZA VLADU REPUBLIKE HRVATSKE


Boidar Kalmeta, s.r.
Ministar mora, prometa i infrastrukture

- 11 -

lan 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije Meunarodni ugovori.