_Fagizam. 335 FaSizam. Homer ie divnu opievao u 17. pievaniu Hijade borbu Grka i Yro- janaca oko mrtvog trupla Patroklova. Cuimo nekoliko stihova: Sabiti udare Trojci, a pred njima idase Hektor. Kao Sto udara val u rijekw veliki morski, Gdieno je nebeskoj uSée rijeci; visoki Zali Svi odjekuju, kako iza njih pucina uti, — Tako viéudi Trojci zalete se (263268. (Mareticev prevod.) Siajnooke Aheice ‘Trojanci potisnu prvi, Ostaviv mrea svi se razbieze, ali ni jednog Troici ne mogose ubit prehrabreni vrlo Zeledi, Nego oteti htjeSe mrtvyaca, ali Abejci Za Cas od njega se samo udaljiSe, jer ih okremr Brzo yeoma Ajas, koi dielima svoiimi i licem Za Ahilejem bieSe nezazornim Danajac prvi. Naprijed sune on kroz pryoborce naligan vepru Napriied sune on z prvoberee naligan vepru KrSne rasprSati ana, kad okrene on seu dela (273-284). ‘PeSka i velika borba med onima trajage vas dan; Znoj_ je i umor borcem neprestano koljena kaljo. Kao Sto kada Soviek od bika velikog kozu Celjadi dade rastezat, a ona puna je masti: Celiad ju primi te se razmakmuvSi u kolo vuci Prione, iz nje Viaga iscuri i prodirat potne Mast, ier nateZu mnogi, i ona se rastegne sasvim. Tako su ovame oni i onamo vakli mrtvaca Na malom prostoru. Srce u grudma se nadalo Troicem, Da ée mrtvace cdnesti u THi, a Danaicem da ée K ladam odnesti_ ga dupkim. Oko uj Borba (384-—398), Takeva fe dila borba Mussotiniieva wu Tteliji, ne oko mrtve tari, nego oko vlasti u Italiji. Tko ce tw pobijediti i odniieti Patrokla? 1. Pogetak faSizma, U Italiji se je zaceo fasizam. On Se iza rata napeto odekivale silne blagodati, koje im je morao donijeti versaillski mir. No brao i¢ nastalo opée razotaranje: skupota je rasla, posao i zasinzba padala, uove ideie pomolise glavu. NadodeSe izbori u studenom g. 1919. So- cijalisti dobiSe u novom parlamentu 156 zastupnickih miesta. Niibova stranka zpoce da progoni silom sve postoiede stranke, esohito tele 1336 . . Pasizam. toj godini osnovanu katoli¢ku pucku siranku. Ova je u spomenutim izborima odmah osvojila 87 mandat Socijalisti stadose izazivati i nema sumnje da im je pred cfima lebdiela boliSevisticka Rusija. Botige- vizam je niihov ideal, ali kako da ga provedu? ZametnuSe ogortenu borbu sa svim burZouskim strankama. iza spomenutih izbora sve su novine pune opisa o borbama na ulici po gradovima i selima, To je bio gotovo gradanski rat. I kada se sam partamenat x, 1919, otvarao, éuSe se poklici u East Lenjinu. Neko¢ su Gvelfi i Gibelini u Dantove doba formalno ratovali jedni protiv drugih: rudili su protivnicima kuée, j stokit i pristaSe. Sada, je gore bilo: pucanje revel- vera, stroinih pusaka, opsjedanje kuca i Gitavih mjesta. Komuniste su hticli da sve poruse ispred sebe. Pri tome se jako ulivatise u koStac i s novom strankom miadih fagista. Tu je bilo i smijeSnih prizora, jer sic s prisiljenim operacijama pornoén ricinmmsa. Za te borbe ostavi Nitti stolicu ministra predsiednika i ode da pise svoie dielo »Evropa bez mirac, Niega zamijeni Giolitti M. i ca kratke vriieme. Medutim ic poplava rasla sve vise, Ipak ni soliacki nemiri ni radnigko osvaianie ivornica nije uznemitilo novog ministra predsjeduika Factu. On da- pate izjavi, da é¢ pri sventt tome tiegova vlada biti meutralna. Ovo je bila voda na mlin faSizma. To nije bilo stvaranje stranke; to je bio pokret, koii je vrlo brzo mobilizirao ogronum vojsku. Tako niknu voi- ska »crnih koSuljac. Ta moéna ruka hitiela doskora da gurne Factu i uniSti vojsku »crvenih koSuliax (Komuniste), Htiede da otme Patrokla. Trojanski narod Cikne otragu videé Aheice, gdie diZu mrtvaca. Nalitni psima. Trojanci polete, kojino skacu. Na vepra raniena, eni pred borcima mladiiem skaéi (723—726), Trojce su Ajusa dva suzbijala, ko Sto bredzuljak Usiaviia vodu Sumovit daleko se u ravan Sire¢; On a valove jake riieka sustavlia silnih, On if odbijja sve i navrne na ravan tok im: Ne mogu niega ni te rijeke tekué pedrovat (747-752), Novi su Aliejci pobijedili, ier su im na dela bila dva Ajasa. Lu Haliji ie pobijedio faSizam, jer mu je vodom bio — Mussolini. On je Ajaks i Akil svojim faSistima. tim modernim Mirmidoncima. On ie hio cio| program i te na diel. M. Mussolini je napiszo svoj »raini duevnik., Tw ima crtica i o niege- vol prvoj mladosti, Mnogi njegovi dragovi nose i danas ua slavi znak kame: kojim ih ie poxedio njegoy bijes dictinski. Cio dan se skitao, trazio pti wnijezda i voce. Ta mu je nemirna cria ostala za sveg Zzivota. M. se rodio 29. srpnja 1883. n Varano di Costa, na maloj visini secea Dovia (opéina Prappie). Otac rim ie Aleksandar bip kovac i Zestoki socijalista. A33 Mati je bila pobozna i naxovori muza, da su sina poslali iza puéke Skole u Forli i to k Saleziiancima. Jo’ dan p potuée se sa jednim drugom i tako' dode u novi zavod povezane ruke. U salezijanskom zavodu ostane do god 1898. Ode iz zavoda, jer je u srditosti ubo noZi¢em svog druga. U 16. godini objelodani u jednom fistu jedan élanak i par soneta. Cetiri godine kasnije upotrebi ove sonete, da stekne diplomu puckog uditeli, U 25. godini Zivota dobi namjestenje u Gvaltieri Emila na rijeci Po. Prigodom izbora u Predappio razbi izborne Zare, da zaprijeti katolicima pobiedu, pa odmali, pobjegne u Svicarskn. Tamo Je stigao s 2 lire i 10 centisima u Zepa. Ovdie se sada priivati svakojakog posla: zidarstva, slikarstva, pisarstva, trhonose, seljaStva. Cuk je bio sIugom u prodavaonici mesnate robe. pa se gospodar te. trgovine nije malo iznenadio, kad ga ie u istom duéanu iza 20 godina posietio taj sluga kao ministar predsjednik, jer ie u taj grad doSao da konferira s Lord Curzonom i M. Poincarcom, Mussolini j¢ medutim za stobodna vremena vazda uéio i napokon na syeutilistu u Lausanni polozi profesorski ispit za francuski jezik, Jedne ga noci zatete policija da spava pod nekim mostom. To tanena- denje svréi tako, da je morao kao skitalica. ostaviti Svicarsku. Kamo é¢e sada? Mussolini se preseli u Trient. Tu postade suradnikom lista »Avenires, kasnije »Popolo«, Urednikom je tada bio socijalistitki iredentista Cesare Bat- tistl, No doskora morade Mussolini da pobjegne i odatle, pa ode u Forti, Uslijed; amnestije zadobi' i sam slobodu, pak osnuje ticdnik »La lotta delle classi« (sta- te3ka berba). Time se otvori pred njim Siroke polie rada. God. 1912. ustaje Bonito Mussolini ia narodnom socijalistitkom sastanku u Reggio Emilia protiv zastupnika Bissolatia, Cabrinia i Bonomia. Slijedece godine sprijeCi pobjedw katolika i umjerenih liberalaca u Milanu | omogudi po- hiedu socijalistima. U dalinom radu trazi acka na elo socijalistitke. stranke stupi revolucijcnarna frakeija. U to deba ne bira on totne izraze uw borbi protiv syoiih protivnika, Nayale se tako zao8tre, te je stranka pozvala skup- Stinu neka izbaci Mussolinia »radi potititke i moralne nedostoinosti«. T ta ga udari ostracizmom. Miesee dana kasnije siupi Mussolini na delo lista »Popolo d’ Italiac. U njemu se on sada obori na wmjereno’ socijalistitko krilo, God, 1914. zagovara oduSevijeno, rat. 16, tuna 1945. stiZe Mussolini na Sotu, da se bori kao prosti voinik, © toi sa borbi zanimive njegove biljeSke. Tu Je i ranjen u oZujku 1916., pa je ostavio ratiste. fx bolnice ode na dopust i opet preuze urednistvo »Popolo d’ Ttaliaw § pote da napada neutratiste. Rat se sveSi i Mussoling se vrati u Milano. U o2uiku god. 1919. sastade se s nekojim drugovima, ‘To ie bilo u kudi na trgu San -Sepolero, Te veteri osnovase prvi >fascio di combattimento« (savez ili borbena skupina). Nitko, pa ni osnivadi nijesu ni slutili, da ¢e iz te ustanove izidi faSizam.* Fa8izam se pote Siriti na sve strane. Mussolini vite: Treba ofu- vati sve Sto je Italija dobila » ratu, a unutra je uéiniti velikom i zado- voljnom. Od ruina god. 1919, do studenog 1920. fi8izam se zalaZe zd * © to] stvari ima opSimnije Jean Alazard u broSuri »Communisme’ et Fascio« (Paris 1922,),338 Fadia, pripojenie Rijeke; Mussolini skuplia novac i Salje ga D'Annunzin na Riieci. Ovaj ustade proti Rapallskom ugovoru, ali Mussolini izjavi u svom listu, da time prestaie pitanje Rijeke. Ta se dvojica na to zava- dise, FaSizam se iza toga vecom silom baci na borhu protiv konmunista i katoliéke pucke stranke. U Italiii je ploduo tlo za socijalne borbe: prenapusenost, pomanj- kanje bragna, ugliena i Zelieza, tvornica, te neobradeni veliki posjedi (atifundia) i t. d. Ni versailiski ugovor ni drugi iza niega ne doniie’se Svijetu mir, a najmanie Italiji, gdie je proletarijat vedi nego li drugdie. Stoga nije Cudo, Sto ie potetkom g. 1920, po svoi Italiji zaudaralo po revoluciji. Tako u Toskaniji, na Romagni i Emilifi ne htjedoSe seliaci ni oranice, a u Ferrari do 60.000, 1 Lombardiii do 200.000 liudi poljodielaca stupi u Straik. Mase su bile spremne, da podu u revolu- ciju. Sarno im je jo trebalo vode. Mussolini je bio kao stvoren za to. Lon se nametnu. Li¢no leti po svoj Italiji i osniva svoje crne Sete. Niegove éete imaju cru koSulin a na kapi mrivacku glavu. Mase éuin frazumiju niegov glas, ier se on niima i Zeliama njihova srca sasma pri- lagodio. On ide za masama, da ih onda povede za sobom. Sto ée na to sada Factova vlada pred tako uznemirenim valoviem siluih masa, koje su se svrstale pod Mussolinijev barjak? Mase, koje su spremne na sve, ier nemaju Sto da izgube? Crne mase Gekaju samo glas boine trublie, da navale na svakoga, koji ie protiv nijih, pa bile to i vlasti. Mussolini vidi, da masi treba navale na viadu i tamo svesti biies neza- dovlisiva. To on uéini s uspichom. Mase kreéu na Rim. One kreéu oboruZane i a bojnoj opremi. Idu na sneprijateljas, na viadu. Jedan je ogevidac opisao u pariskom éaso- pisu »Etudes« (20. studenog 1922.) tai mar’, pa veli: Tai je mars impre- sionirac doiuteranje komuniste iu samom Ritu, te su okitili svoje knée kao da im je faSizam donio spas. | taj je Gin odicknuo po svoj Haliji. Mase su sada poéele rasti poput nabuiale pototine. Tako je Mussolini uSao u Rim, oborio Pactovu vladu iu komori postao diktator. Mnogi usporeduju Mussolinia Napoleon 1, pak je izanedu nil ogromna razlika. Qvai je imao samo par cva_u »direktorijumuc protiv sebe, a imao je uza se vojsku i puk. Napoleon je bio general revoluciic. A Mussolini? On ima protiv sebe krunu, znatni dio redo- vite voiske; on je demagog i voda nezadovoline mase, nestalne mase, koja se lako mijenja kao lava u svom téku. OduSevljenie mase brz0 se uspali, a’ jo8 brie jenja. Istina Mussolini ie pokazao i politike tak- tike, koja obiéno nije svojina putkih demagoga, Takav ic bio njegov odrjeSiti nastup protiv Gréke i framasonerije, izmjena Skolstva i vaniske politike, . Mussolini je zauzeo posebno stanoviste napram katolicima. Odmah je uzeo da pokaze, kako je katolitka putka stranka suviina. U tu ie svrhu povratio vieronauk u Skole. prema sveéenstvu nastupio prijazno._ Fadizam. _. oo _ 339 No pucka je lini bio do j Mussolini se je kao svaki demagog pokazao velo spretnim wu Fasizam ie uopée izrastao na vulkanitnom tla, ua kome se as javljaju novi petresi. Kapitolij je uzviseno micsto, ali je do rpejska pecina, Na to regbi racuna i sam Mussolini, te sada ne nastupa onako ponosno kao prije te kao da se ne pouzdaie u redo- yitu vojska; on ima drugu milicu, svoju faSistiéku i ovaj je povierio policaiske poslove, poStu i Zelieznice. ranka ostala, ier katolici nijesu zaborayili Sto je Musso- tr IL Ovo navedosmo, da se vidi kako je fa8izam Gedo ialiianskog temperamenta i istodobno dijete liberalne izrodene demokra To nam i tumati bit niegove metode, koju on upotrebliuje i danas « svom nastupu i borbi oko viasti. Niegova ie metoda: sila. Ova je metoda preSla iu naSe krajeve. Orjuna ju je .potpuno usvoiila, Zato i ova uz zakonitu viast drZavau ho¢e da ima kontrolu toboZe nad neprijateliima drZave i nastupa tom metodom, pa »auctori- tate privata« lincuje, izazivlie tuénjavu, polititke progone i drugo. Kao ustuk osnovase i druge stranke polititke svoie borbene organi- zacije pod drugim imenima. Je li ovakova fadisticka metoda u opreci s katolitkim nacelima? Sto kaze katoli¢ka moralka? . a) Sv. Toma Akv. piSe: »Svoje tijelo, ier je od Boga, moramo takoder Ijubiti [jubaviju, koiom Ijubimo Boga« (IL IL a. 25. a. 5). To je utio i sy. Augustin prije sv. Tome {I De dectr. christ. c. 23, col. 27, t. 3). To je naravni zakon, kome je Bog zatetnik. U evandeliu pak veli Krist Bog: »Liubi iskmiega svoga kao samoga sebe« (Mrk. 12, 31). Dakle, kako moramo Guvati sebe i svoie zdraviie, taku ne smijemo ni dregoga sakatiti, tudem zdravlju Skoditi, Uz to izritite kaze Bog u svom dekalogu: »Ne ubiis (2 Mois. 20, 13). Kako nitko ne smije sebe ubiti ili raniti, tako to ne smije nitko udiniti kao privatna osoba ni na svem iskrnjenm, Samo vrhovna drZavna vlast moZe za stalne zlocine ubiti ili zatvoriti u tamnicu, kako to priznaje i zdrav razum j sv. Pavao piSe: »Ako Ii zto Gini§, boi se, jer vlast ne nosi uzalud mava« (Rim. 13, 4). Sudac, oviaSten od vrhovne vlasti da moZe koga osuditi na smut, ne smije to uciniti nego na temelju suda i juriditkog dokaza o zloginu (Lehmkuhl, Theologia moralis 1, 497, S. Alfons de L., n. 376). Isto kaZi o osakaéenin (Lehmkuhl, ib. 498). Uopée sudac mora da ispita dogadai ida sudi o zlocinu prema dokazima sviedoka. Ako to vrijedi o sucu, toliko vise vrijedi o privatnoj osobi! Ova uopce nije pozvana_niti smije da ikome »privata auctoritate« sudi ili tak da kazni koga. Zato je Crkva osudila dvoboj (Pijo IX. 12. 10. 1869, i Leon XIII. 12. 9. 1891.) Cak ni Sibati ne smije muz Zenu, ni gospodar slugu, jer je to kazna iMO Raeate kazna pretpostaviia koercitivau vlast (Roditelii imaju tu vlast nad nedoraslom djecom; tako i uditelji kao zamjenici roditelja. Ovi mogu diccu kazniti u svriu popravka). To je naravai zakon (Cfr. Bucceroni, institutiones Theol. moralis, n. 725). b) Taka je eto strog naravni zakon. Jo je stroZiji, kad se radi o nepravedno napadnutoj osobi. Lehmkuht veli: »Nikada nije dozvolieno upravice ubiti_ nevinu osobu, pa niti javnoj viasti, jer ic to dieto w sebi zlo, I Bog prikriguie: »Bezazlenoga i pravoga nemoj ubitic (Mois, 23, 7). Stoga se ne su ubiti ranjenika, da dalie ne trpi; maiku u skrainoj muci, da se dijete ntoze krstiti; bifesnog Covieka,. da drugome ne Skodi; nekoga izbaciti iz. breda, da se time druge spasi za brodoloma (Noldin, Summa theol. moralis H, 363). ‘To. je razlog, radi koga je sv, Oficii zabranio i kranio- tomiju (28. 5, 1884); dapage ako nema nade da ¢e dijete modi Zivicti iavan majke, ne smije se dijete izvaditi iz matetice prije vremena, pa niti ektopino (S. Oficij 5. 3, 1902). Zato Crkva udara svojim kaznama one, koji izvedu ili prokuriraju abortus, Jo& dva pitania. c) Da li je dozvoliena privatna osveta na obranu opéeg dokaza? »Niie dozvolijena privatna osveta, pa bila ona i na korist opGeg dobra. Drugome zlo nanijeti za potinjene pogreSke, da se tako obrani_javni poredak, nije stvar privatne osobe, nego one, kojoj je poviereno Suvanjie javnog poretka. To bi znatilo potkopati javnu pravnu sigur- nost, kad bi se htjelo dozvoliti svakom privatniku, da pozove na odgo- vornost i kazni svog isktnieg za niegove pogreSke« (Cathrein, Mora!- philosophie IL, 104). d) Da li je dozvotieno silu sitom odbiti? »Da Goviek moZe ispuniti svoje duznosti, treba da je siguran glede svoje osobe i svog Zivota protiv tudeg svojevolinog dirania. On dakle mora da ima pravo na svoj Zivot i cjelovitost svojih uda. A buduci se ne moze pomisliti jedno pravo bez odgovarajuce pravne duznosti, to moraiu svi drugi Hudi biti pravno duZni, da neoviaSteno ne diraju u niegovu osobu, njiegov Zivot i njegeva uda. Sigurnost osobe i Zivota mora -- barem opéenito -- da se jpostigne veé u ovom Zivotu; dakle to ne moZe da ovisi o volji poiedinca, da li Ce on postivati ili ne tudi Zivot. Dapate svatko mora da ima pravo, neka tou nitko protiy miegove razborite volie ne oSteti niegov Zivot ii adravlie ili udas (Catlirein 1. ¢, 92), Iz ovoga slijedi, da ie i drZava -dudna Stititi ove duZaosti. No ako to drZava ne Gini, jer ne moze ili ne ée? Onda valia paziti na ovo: Nasilnik ii ho¢e da nas ubiie ili da nas rani ili da nas nepravedno pokrade. U prvom sluéaju prihvataiu svi moraliste, da mo%emo i mi ubiti nepravednog nasilnika (injustus aggressor) i to uz uviete: da nas djelom napadne, i druktije ne moZemo izbjeci pogibelj (vikom ili biiegom), niti se mo%emo spasti, ako ga samo ranimo.Kako misle engleski katolici_o sjcdinjenju cricvi. aa Ako nas nepravedni nasilnik ho¢ée samo da rani, moZemo uz tiavedene uviete i mi niega prije raniti i sebe tako spasti (Noldin HI, 360). Ako nam taj nasilnik hoée da pokrade’ nage stvari, onda valia ovo razlikovati: LupeZa mozemo ubiti, ako nam ho¢e da ugrabi stvari velikog pomena (t, j. ako nam odnese ono, Sto nam je nuzno za uzdr- zavanie svoje i svojih, ili bismo inade imali znatnu Stetu). To dakako ne vrijedi za stvari manie vrijednosti (Noldin II, 358). Sve ovo vriedi za gradane u drZavi, koja se brine za osobnu i imovnu sigurnost; jo vise vriiedi, ako su u kojoj drZavi takove prilike, te se drzava ili ne brine, ili ne moZe da se brine za spomennte sigumosti, Tu se moze sila silom odbiti. Ako ie istina da sila silu dovodi k pameti, to ni faSizam ma u kojem obliku ne moZe da se odrZi nekoliko decenija. Ne veli uzalud i hrvatski narod: TeSko kuéi, gdie nesklad zavlada; gdje je stanovati, nije vragovati; u pustinii kosovci sude; bolji ic jedan zalogaj u miru, nego hiljadu u nemiru; gdje ie sloga, tu je i korist mnoga; u bodata vola, isparana stegna: od velike buke nema goreg zanata. A. S. UREONISTVG .Z1V OTA" ZAGREB |/1 Kako misle engleski katolici o sjedinjenju crkvi. 1. Engleskt katolici. Bez obzira na svu i skrajnu nelogignost, katolici (mislimo ovdje u prvom redu engieske katolike) s razloga razuwma i ljubavi drZe, da vecina onih, koji nastoje oko siedinienja, Cine to u dobroj_vieri. Ipak drZe, da bi sve, Sto bi nalidilo kompromisu, bilo upravo obratno negoli liubay naprama nijima.* Oni se postavljaju priie svega na nacelno stanoviste katolitke Crive, te kaZu o prikazanim formulama (v. »Zivot« br. 5.) anglikanskih krugova za sjedinjenje te jedinstvu, koje bi se imalo postiéi ili koje page veé postoji, da »su svi ovi nazori lazni, i ako se oni ne napuste uw Korist istine, ne moZe se isposlovati nikakav istiniti napredak k jedin- stvu. A istina jest, da Crkva Kristova ne moZe biti, nije, i nije nikad bila razdijeljena, da ona jedina posje- duje Sitav zalog objaveida zato tu ne moZe biti pitania o ponovnom ujedinjeniu (reunijon) s niom, nego samo o sjedinjeniu (union), ata unija moze se + Month, January, 1923. p. 23.