, •

,
·(~ ·?Г­
, ~...• , / ЈЈ

<'.
 Као велюсе празнике Ii;рfCВЗ. сиаtра ДB~­
вајест: оса» ГОСIIОДЊИХ и четири Боrороди­
чивз, и то: Божиh, Боrојављеље, Сретеље, Цвети,
Вазнесеље, i ројице, Преображеље и Крстов-дан;
Блаtовести, Бел. Госпојину, Малу Госпојину,
Ваведење. Ускрс сматра као празник нап пра·
аиицWIЗ;- као сунце Me~ звездама.
 Но овога nalia празнује се и почетак
Нове Године~
у

години, кае почетнн еvди-

не, од I\ојин као почееен

други као iодине. Такп
или по љиховом називу Низан, био
је као
с~ештено време, у ком је месецу било створе­
ље света; њихово Т. ј. еврејско избављеље из
ропства мисириског, и према томе ЦРКВе'На 1,0-
дина као да се од 110четка тога месеца рачу·
нала. Јесен због тога,
усеви већ
а тим као да је свој
дину заврппше љ:ррдбу људску са-
бираљем произведених плодова; - па да за ТИlll
одмах настаје нов природни течај, кад и нову
наду на будуhу родност ваља гајити. С тога
Септебар месец важио је као први месец нове
године ц то zрађанске. Првог дана месеца Сеп·
тебра, кад празно вали
једаред дошее Христос
зборницу I Еванђелист
Еванђељ у даше му
Исаије, и кљигу где
беше написано: Дух је Господљи на меНИј за
то ме помаза да јавим ЕваН9еље сиромасима,
посла ме да исцелим скрушене у срцу, да про­

поведам заробљеним а да ће се отпустити и

слепима да ће прогледати; да отпустим сужље
годинр

нљигу даде ееде

и сви у гледаху на њ. им
74

истиву, И свахи ко ГОЈ'. је од истине, слуша

глас мој.; - другим речма он је мој подајник,
Пилат ве звајуhи значеље речи .истине«, за­
пита га: .Шта је то истиваr«; - па и не че­
хајуhи одговора: Ba~дa за то што није ни на­
учио да му се истина у очи хаже, диже се

па изађе пред Евреје, па им рече: »Ја не на­

лазим вихакве кривице на овом човеку.с Кад
то чуше Евреји,' а они повикаше: »Кяко да
није крив' Он буни људе, учеhи по свој Ју­
деји, почев од Галилеја па Д~Bдe.c А Пилат
хад чу' за Галилеју, запи!а: .А зар, је он Га­
лилејац? - Кад му рекоше да јесте,. онда
Пилат упуrи Исуса к' Ироду, који управљаше
Галилејои,. да му он суди. А и Ирод беше
због наступајуhег празника Пас~е дошао у
Јерусалим, где се све ово и дешаваmе. Пре
тога Ilилат и Ирод били су нешто у завади,'
па се овом IIРИЛИКОМ измирише. Ирод видевши
Исуса, беше му врло мило, јер чуо беше за .
љега, али га није видео и жељаше га видети
а и надаше се да ће Исус учинити какво
чудо. Ирод одпоче испитивати Исуса за много
које шта, али му Исус не хте ништа одгова·
рати, и тада га даде војницима да му се на­
ругају и осрамоте, па обукавши му белу ха­
љину, за знак да не налази никакве кривице,

врати Г.а х' Пилату.

Пи.uат позва првосвештенике и кнезове
јудејске, па им рече: »Ето, доведости ми овог
човека, као да развраhа народ, и ја ra испита и
не нађо нихакве кривице, па га сла' и к Ироду,
па и 08 ве 8а9е кривице за шта би заслужио
 iз7

прилике ШТО сад ваши порезници, питаху га

шта љих д~ "Не

преоптереh~ џ~JТf?!
ћујте оноющ,~ ној-
ничког peд~, ~eћ
заштиln.авају народ, а научељаке оног времена,
.тако зване фарисеје и садукеје, који су се
много поносили својом мудрошhу и' госпо·
ствоltl, прекоревао је речма: "Вог се гњеви на
вас.! Покајте се и створите род добрих дела,
а немојте само тиме по-

томци Авр~:'fЩТf:S, вам 'кажем, ~пже

џџепа СТВОРИТИ

сикира CToj~:к
дрвеТа, и које не paђ~
одсеhи ће се и у ватру бацити!"
Многи људи почеше мислити за Јована да
је он обеhани Месија, за којег су' пророци
предсказали били да ће доhи; а неки дођоше
и ва ту мисао, да је Јован 'неко од старих
пророка, ~iРТВИ устао па

ли ти Н'оји
други пророо?" пн одговарашп ја
сам глас пустињи" . га
питаше: ."Јеси ли ти Месија или другог да че­
камо?"; - св. Јован одговараше: "Ја вас кршта­
вам водом, али Онај што иде за мном, јачи је
од мене; ја нисам достојан да му одрешим ка­
јиша с!! Његове обуhе; Он ве вас крстити
Духом свеоонк Лопата ,еп:sвој
386

цркви, Једни су били поред каДИЛИПlта и ка-

дили K:CZ:CZ и ово се најчас-
нија су солил:cz хле·
бове; своје одређ:czп:cz ~~и'~"д~~и~,
ЗахарПЈП своје
лишту.

]едаред кад је Захарија служио службу у

храМУЈ и хтео да кади, угледа он Божијег
Анђеnа. Захарија се упшiши, али га Анђео
почне умириiњти да се не плаши, пећ да прими
к знању! да ће му жена родити сина! коме да
надене ; који" ће знатан,
вина и :czгтиритуозна пити;

веБ који Ду_{ом СвеТЮ~I још у

утроби ттттоје и који. Богу
многе синове Израиљ еве.
Захарија" поче сумњати у ове- анђелске
речи, па рече: »Ја не знам како то Ј.юже БИТИ t
кад смо ја и" моја жена стари?«"" Анђео му
одговори: »Ја сам Гаврило, који служим Бuгу
"и послттл .да ти овттј iн:шесем; а
"за то, КИ~:рУЈеш, биlкш . мутав
све пол пе ИСllУНИ«. часа 3а-
харија ием, И ПОU1ттп МЛШЩИј:lше
ГОВОРИТТИ у F~Iу:czавским знаЩ1ТilifЛ људма

присутнима у храму на знање, шта му се

десило. Језиком је 3ахарија изразио своју сум­

њу у анђелске речи, и за то га је анђео каз
вио да не може никоме више изја-вљивати своје
сумничење у свеМОћ Божију, докле се све не
испунп 11 ровиђење Сви се
чудиш&:: И;Тiliплнадном
 403

че у човеL<,а створеног пс, при­

лици Божијој, да би усавршио на себи ту сли-

. , \
Ј!У И помрачену СВОЈУ природу грехом очистио.

Прошла су времена љутих гањања истра­

дања за Христа и сад ни од кога се не тра­
жи да ПОДП<'zСИ оиокове муке, какве су· млоги

некада подииеz:шz:т ели тражи ће

се тражити, год будемо
љали крсте ирста и

Оца и Сине Духа, амии еиагда

имамо на уму, да треба да разапиљемо т. ј.
савлаljујемо у себи рljаве страсти, склоности
и навике, као што· су: лаж, освета, завист,

гордост, сујета, среброљубље, ПРОЖ.lрљивост,

пијанство, блудочинство и друге; и да би, са·
влаljуј"уhи то, замењzz:а,щи
врлинама, постати ириm·

haHQ, пошсс,ш'F ди, честити

светли

Св. оци и матере есране

цркве истављају нам се као оглеАала добро­
детељног т. ј, моралног живота. -
Св. uраtlедне како Старог тако и Новог
Завета, црква сматра па и прославља ове лич-
ности, који живеhи скромно и тишини, је-
дино заДОСzffiљеакю нелажаху у ве] за-

ещпкеhи у

дужност~.f И

беху као бистри lIоточиhи, који жуборе

цветну ливаду, па напајају жедног и клонулог.
Меlj праве.lпе на прво место спомињу се
Аћим и Ана родитељи Богородичини, за тим