I-Opsta pitanja Ustavnog prava

1.Predmet i naziv Ustavnog prava?

Predmet Ustavnog prava su pravne norma koje sadrze Ustavi, kojim se uglavnom
propisuje funkcionisanje i ogranicavanje politice vlasti.
1) tradicionalno shvatanje u formalnom smislu -Ustavni rezim postao je sinonim
za Liberalni rezim zato sto je Ustav utvrdjivao prava i slobode gradjana.
Postojanje Ustava bio je simbol politicke slobode. Imao je ideolosko znacenje.
2) U materijalnom smislu - Predmet Ustavnog prava u materijalnom smislu su
norme koje uredjuju politicke institucije koje se odnose na najvisu vast.
Institucije se sastoje iz organa (predsednik republike, parlament, sindikati..) i
mehanizama (mandat, referendum, brak, ugovor..). Ustav je pravni tekast koji
ima za svoju glavnu temu organzaciju javnih vlasti i ujamcavanje licnih i
kolektivnih sloboda.
Ustavno pravo je deo Javng prava zato sto je ustav skup normi koje organizuju
javne ustanove.
Ustavno pravo ima trostruku sadrzinu:
1 strukturu drzave
2 sastav i funkcionisanje organa
3 osnovna nacela politickog rezima drzave.
Naziv- Pored naziva Ustavno pravo koristi se i naziv Drzavo pravo. Ustavno pravo
je novijeg datuma, potice od kraja 19.veka stvaranjem formalnih Ustava.
Istorijski, nastao je u Engleskoj.
Ustav je izaraz narodne suverenosti (ogranicava drzavnu vlast).Ustavom
sestvara drzava, on je delo najvise vlasti koju vrsi neposredno narod, dok je
zakon izraz vlasti ustanovljene ustavom koji vrse narodni predstavnici.
Ustavno pravo ne sme se ograniciti na proucavanje liberalno-demokratskih
rezima, jer: 1) je ideoloski domasaj reci ustav danas ublazen i 2) jer je svako a
priori odbacivanje proucavanja necega iz ideoloskih pobuda nedopustivo.

2.Pojam i klasifikacija izvora Ustavnog prava?

1

Pojam izvora prava ima tri znacenja:

1

Izvor DONOSENJA prava (organ ili subjekt nadlezan za donosenje

norme)
a Drzavni organ
b Pojedinacni subjekt
c Svi clanovi drustva
2 Izvor SAZNANJA prava (akt ili document koji sadrzi pravne norme)
3 Izvor NASTANKA prava (proces stvaranja norme)
Materijani izvor prava su sve drustven cinjenice i snage koje stvaraju pravo.
Formalni izvor prava su svi oblici kojima se izrazavaju opsti pravni akti.
Klasifikacija izvora prava:
1 Ustavi
2 Zakoni pralamenta (ne mogu biti suprotni od ustava, ne mogu uredjuvati
3
4
5
6
7
8

pitanja iz ustavne nadleznosti)

Delegirani zakoni
Dekret-zakoni
Uredbe izvrsne vlasti ---\\ ne mogu izmeniti, derogirati ili
Parlamentarni poslovnici ---//
abrogirati zakone parlamenta
Obicaji i ustavne konvencije
Odluke ustavnih sudova (njima se tumaci pravo-imaju snagu zakona)

*zakonski I ustavni rezervati ustavni rezervati odredjuju materiju koja

mora biti propisana ustavom, dok zakonske rezervate propisuje ustav,
odredjujuci koja materija mora biti uredjena zakonom; postoje relativni
(ustav propisuje samo osnovna nacela I smernice) I apsolutni (ustav propisuje
do detalja kako treba resiti neko pitanje)

3.Ustavni obicaj kao izvor Ustavnog prava?

Obicaju su tip nepisanog prava. Obicaj kao pojam sastoji se iz 2 elementa:
1 Spoljasnji-sastoji se u nizu trajno ponavljanih ponasanja
2 Unutrasnji-obicajna norma se mora postovati, jer je to ponasanje pravno
obavezno.
Postoji 3 tipa obicaja:
2

secundum cnstitutionem-interpretativne norme (tumaci nejasnu ili

neodredjenu normu, moze dodadi nesto cega uopste nema)

2 praeter onstitutionem-introduktivne norme (popunjavaju pravne praznine
koje nastaju kada ustavne norme ne urede deo njenog podrucja)
3 contra conatitutionem-abrogativne norme (supretne su izricito utvrdjenoj
normi)-posledica su prilagodjavanja ustava novim drustvenim cinjenicama.
Ustavni obicaji su jaci u privatnom nego u javnom pravu.
Posebnu vrstu ustavnih normi cine ustavne konvencije(nisu pravnoobavezujuce,
vec se shvataju kao obaveza lojalnosti, uljudnosti bitan izvor prava u velikoj
britaniji, postoje tri vrste oni koji se odnose na kraljeve prerogative I
kabinetski system, oni koji se odnose na parlament I oni koji se odnose na
britansku zajednicu naroda).
4.Priroda i znacaj Ustavnog prava?
Priroda i sadrzaj obuhvataju ukupnost pravnih pravila koja uredjuju politicke
institucije u kojima je sediste vlasti u svakoj drzavi kao i licne i kolektivne
slobode kojima se ogranicava drzavna vlast.
Sledece oblasti se nalaze u okviru ustavnog prava i cine posebne odeljke:
* teorija drzave
* savezno i regionalno pravo
* drzavno racunovodstvo
* izborno politicko pravo
* parlamentarno pravo
Ustavno pravo moze se pojavljivati u 3 oblika:
1 opste ustavno pravo(proucava opste ustavne institute)
2 pozitivno ustavno pravo (odnosi se na pojedinacni poredak)
3 uporedno ustavno pravo(uporedjuje norme kako bi uporedio slicnosti i
razlike)
Znacaj: Spada u javno pravo. Javno pravo moze biti unutrasnje I medjunarodno,
Unutrasnje je jer se odnosi na najvise drzavne institucije (najvazniji organi koji

donose najvaznije odluke i mehanizmi preko kojih se ove odluke donose:sef

drzave, vlada)
Proucavanje demokratije.
Administracija+politicke institucije=ustavno pravo

5.Nauka i metod Ustavnog prava?

Pocinje svoj razvoj 1834.god kada je osnovana katedra Ustavo pravo.
Ustavno pravo i politicka nauka: Ustavno pravo je pravna disciplina sto odradjuje
i metod njegovog proucavanja koji je pretezno pravni, po tome se razlikuje od
politicke nauke. Obuhvata nekoliko dimenzija proucavanja predmeta:
-istorijska
-nacionalna
-inostrana
-komparativna
-sinteza
Politicka nauka ne bavi se onim sto bi trebalo da bude nego onim sto jeste.
Ustavno pravo je pozitivna disciplina ali nema prilaz stvarnosti kakav ima
politicka nauka. Ona se bavi primenom prava, obraca paznju na vladavinu prava.
Kada otkrije njihove uzroke i medjusobna delovanja zadatak politikologa se tu
zavrsava (oni samo objasnjavaju i konstatuju).
Metod:
I Egzegeticki i normativni prilaz Ustavnom pravu:
Posto proucava politicke institucije, metod DOGMATSKOPRANI. Metod zavisi
od shvatanja predmeta ustavnog prava.
Egzegeticki prilaz sastoji se u objasnjavanju teksta ustava.

Normativni prilaz zasniva se na analizi ustavne stvarnosti jedne zemlje I

uporedjivanje sa prethodno postavljenom idealnom koncepcijom kao merilo za
ocenu ustavne stvarnosti.
II Socioloski i pozitivni prilaz ustavnom pravu
Socioloski-bez poznavanja drustvene pozadine teso je utvrditi pravi smisao
pravne norme. treba ga staviti u kulturni I istorijski okvir.
Pozitivni metod- analiza posmatranih fenomena bez obzira na idealan model
konstituisan a priori
Cilj ustavnog prava je da utvrdi zasto postoje takva pravila kakva ono obuhvata.

II-Funkcija i priroda Ustava

6.Pojam Ustava?

Ustav je najvisi glvni akt o drzavnoj vlasti kojim se stite prava i obaveze
pojedinaca, izlozen u pisanoj formi.
Pojam ustava obelezavaju prvi pisani i svecani tekstovi, kojima se ogranicava
dotle neogranicena drzavna vlast, odnosno organ koji je tu vlast olicavao. Svrha
tih tekstova je:
1 da utvrde prava i slobode koje ce monarh postovati
2 da zajemce prava i povlastice parlamenta
3 da poboljsaju vrsenje vlasti
NORMATIVNI POJAM USTAVA- U materijalnom smislu Ustav je skup normi
kojima se uredjuju osnovi drustvene organizacije, nacin vrsenja i granice vlasti.
-U formalnom smislu Ustav je formalni pisani
pravni akt opste pravne snage.
Elementi POLITICKOG POJMA USTAVA: 1) podela vlasti
2) unapred propisani pravni mehanizmi
5

3) racionalan metod drustvenih promea

4)pruzanje slobode i prava pojedincima
SOCIOLOSKI POJAM USTAVA- postoji stvarni (realni odnosi sila koji postoji u
drustvu) i pisani ustav (napisan na papiru).

7.Materija (sadrzina) Ustava- materia constitutionis?

Ustav se odnosi na dve vrste pitanja:
1 drzavna vlast
2 drustvo (obuhvata nacela ustanove pomocu kojih se idvija ekonomski i
politicki zivot)
Postoje 4 shvatanja o ustavnoj materiji:
1
2
3
4

funkcionisanje drzavnih organa

stvaranje prava u zemlji
rad politickih institucija
ustav je process ogranicenja vlasti

Najbitniji deo ustava jeste normativni deo, a pored njega postoje:

PREAMBULA u vidu dugacke recenice, kao predgovor ustavu; moze biti pre
ili posle naslova, obicno se iskazuje u njoj motiv donosenja ustava, ili se
resave goruce politicko pitanje (kao nas ustav od 2006. za Kosovo sto kaze da
je teritorija nedeljiva, a Kosovo je sastavni deo); glavni spor oko preambule je
to da li je pravnoobavezujuca ili ne.
APENDIKSI I razni dodaci ustavu, dodaju se po clanovima, radi
modernizacije ustava, ubacuju se u sam tekst
AMANDMANI dodaju se na kraju ustava, dakle ne menjaju originalni tekst
ustava, sluze da bi se postigla dugovecnost ustava, vazi nacelo lex posteriori
derogat priori tj ako su suprotni od nekog clana ustava abrogiraju ga,to
jest vaze amandmani a ne oirginalni clan

8.Svojstva Ustava?
6

Ustav u formalnom smislu ima par pravnih i par nepravnih svojstava.

I PRAVNA SVOJSTVA- Ustav je:
1

osnovni zakon-doneo ga je poseban ustavotvorni organ; on je akt kojim se

predvidja zakonodavni postupak; sadrzi osnovnija pravna pravila od obicnih

zakona; akt koji obuhvata najsir materiju.

2 najvisi opsti pravni akt-iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti
njegov dodnosilac je pravno suveren, pravno slobodan; donela ga je
ustavotvorna vlast koja je originerna i pravom neogranicena.
Akti koji nisu u skladu sa Ustavom lisavaju se pravne snage.
II NEPRAVNA SVOJSTVA- Ustav je i ideolosko politicki akt (jer se resenja
data u ustavnim normama cesto inspirisana razlicitim teorijama o ulozi drzave u
drustvu) I programsko deklarativni akt (to jest postavlja neke ciljeve, kroz
norme) Postoji ustav-bilans koji je okrenut sadasnjosti, cilj mu je da pravno
uoblici realnost. Takodje, postoji i ustav-program koji tezi promeni ralnosti,
okrenut je buducnosti.

9.Vrste Ustava?
I KLASICNA PODELA USTAVA
Izvedena je prema formalnim merilima, na pisane i nepisane; kodifikovane i

nekodifikovane; cvrste i meke.

Prevazidjena podela prema donosiocima: oktroisani, ustavni paktovi i ustavi koji

su izraz narodne suverenosti.

II MODERNA PODELA USTAVA

Normativni-pravljeni su za konkretnu drustvenu stvarnost.

Nominalni-to su samo po imenu, a ne po stvarnosti; ne podudaraju se sa
stvarnoscu (pravljeni su za neku imaginarnu stvarnost).

Semanticki-oni su kao normativni ustavi i ne prihvataju drustvene promene ni

promene politicke vlasti.

10.Donosenje i promena Ustava?

Ustavotvorna vlast donosi ustave, dok ih reviziona vlast menja.

Ustavotvorna vlast je originerna i neogranicena; moze pripadati celom narodu,

izabranom predstavnistvu ili obicnoj zakonodavnoj vlasti.

Reviziona vlast se najcesce dodeljuje zakonodavcu, a moze biti i izglasana na
referendumu.
Promena ustava se vrsi ili u vidu ustavnih amandmana ili u vidu Zakona o
promenama I dopunama ustava.
11.Promena Ustava u Republici Srbiji?
Utsav iz 2006.god je cvrst ustav. Ne moze se menjati u toku neredovnog stanja.
Postupak promene odvija se u dve faze:
I faza je podnosenje i usvajanje predloga za promenu Ustava koju moze podneti:
1
2
3
4

1/3 narodnih poslanka u NS

Predsednik republike
Vlada
Najmanje 150.000 biraca

Ustav RS ne utvrdjuje sadrzinu predloga za promenu Ustava. U tom predlogu, po

prirodi stvari, bi trebalo da se naznace odredbe ustava cija se promena predlaze
i da se naznaci pravac promene. A kada je rec o zameni ustava novim (totalna
revizija), trebalo bi navesti razloge za donosenje novog ustava i osnovna nacela
na kojima bi se novi ustav zasnivao. Predlog za promenu ustava usvaja NS 2/3
vecinom.
II faza je izrada i usvajanje akta o promeni.
Akt o promeni ustava usvaja se dvotrecinskom vecinom u NS. Referendum moze
biti obavezan (ukoliko se menja preambula, naziv drzave, licna I manjinska prava
I slobode,) ili fakultativan.

18.Funkcija ustava?

Ustavom se propisuju pravna pravila za vrsenje drzavne vlasti, cilj je da se

drzavna vlast vodi tim pravilima a ne prema subjektivnoj volji vladajucih. Cilj
ustava je takodje, da se vlast vrsi za dobro cele zajednice, a ne samo da sluzi
ostvarivanju insteresa vladajucih.
Ustav je i prvi simbol nezavisnosti drzave. Putem ustava drzava se pred spoljnim
svetom legitimise kao najvisa vlast na svom podrucju.
Osnovna funkcija ustava je da iskljuci samovolju drzavne vlasti i da zavede
vladavinu objektivnog prava. Kad postoji ustav, nosioci drzavnevlasti nisu
svemocni, njihova moc je udredjena ustavom, i oni je mogu vrsiti samo u
granicama ustava.
Ustav omogucava pravnu sigurnost, garantije prava i sloboda pojedincima.
Simbol je nacionalnog jedinstva, i odrzava mir u drzavi.

IV- Drzavna vlast

31. Suverenost drzave i suverenost naroda?
Elementi drzave:
-

Stanovnistvo
Teritorija
Vlast

Svojstva drzavne vlasti su:

-

Nezavisnost- znaci da drzavna vlas nije potcinjena, nije podredjena

nikakvoj visoj vlasti od nje.

Neprekidnost-drzavna vast ostaje ista i trajna, nezavisno od svojih

nosilaca koji su razliciti i menjaju se.

Nedeljivost- to je jedna vlast, cak i kad se vrsi posredstvom vise organa.

Suverenost drzave je pojam koji se dobija kada se drzava poredi sa drugim

politickim institucijama. Tada se vidi da ona u odnosu na ostale institucije ima
suverenu vlast, ima suprematiju nad svim drugim vlastima. Tri elementa pojma
suverenosti drzave:

1) Spoljni element- nezavisnost drzave u odnosu na druge, ne mora da se

povinuje bilo kojoj spoljasnjoj vlasti.
2) Unutrasnji element- suprematija drzavne vlasti u odnosu na druge
institucije na njenoj teritoriji.
3) Sinteticki element- vlast moze propisivati pravne norme po svom
nahodjenju bez ikakvog spoljasnjeg ili unutrasnjeg ogranicenja.
O tome ko je nosilac drzavne suverenosti postoji vise teorija:
1) Teokratska teorija-nosilac suverenosti je Bog koji je to vrsenje preneo na
vladaoca kao svom zemaljskom namesniku.
2) Legitimisticka teorija-nosilac suverenosti je jedna dinastija.
3) Teorija narodne suverenosti-vlast je presla na narod, svakom pripada deo
suverenosti. Karakteristican je imeprativni mandate (biraci daju uputstva
svojim predstavnicima I mogu ih smeniti u bilo kom trenutku)
4) Teorija nacionalne suverenosti-suverena je nacija, ona je nedeljiv entitet
ima jednu volju. Karakterise ga predstavnicki mandat (od kada je izabran,
predstavnik radi u ime I u interesu nacije a ne pojedinaca koji cine tu
naciju; ne mogu ga biraci opozvati do isteka mandata)
5) Marksisticka teorija-suverena je vladajuca klasa koja je pobedila u klasnoj
borbi.
Narodna suverenost: Narod je suveren u smislu svih gradjana, i svakom
gradjaninu pripada deo te suverenosti,. Gradjani imaju pravo da biraju svoje
predstavnike, i to je sustina birackog prava. Suveren narod moze i sam vrsiti
neposredno suverenu vlast ili je preneti na svoje predstavnike. Oni ce tu vlast
vrsiti u njihovo ime, i po njihovim instukcijama, odavde se zacela ideja o

imperativnom mandatu (poslanik je vezan za svoje birace).

32. Oblici ostvarivanja suverenosti?

I Predstavnicka demokratija- politicki rezim u kojem suveren vrsi suverenost
posredstvom svojih predstavnika. Glavni problem predstavnicke demokratije je
kako obezbediti kontrolu birackog tela nad predstavnicima, posto ona formalno
postoji samo u trenutku izbora predstavnika a ne i tokom trajanja mandata.

10

II Neposredna demokratija- to je skupstina svih gradjana koja neposredno

oducuje tj. vrsi drzavnu vlast. Pripada proslosti, nemoguce je ostvariti u
mnogoljudnim drzavama.
III Poluneposredna demokratija- mesovit sistem, koji se nalazi izmedju I i II.
Suverenost vrse izabrani predstavnici gradjana, al ii sai gradjani neposredno
preko institucija neposrednog vrsenja suverenosti: Narodna inicijativa,
referendum, narodna sankcija i narodni veto.

33. Ustav i suverenost?

Danas su retki Ustavi koji sadrze odredbu o tome da je drzava ciju ustavnu
organizaciju utvrdjuju suverena. To svojstvo drzave se podrzaumeva cim donosi
Ustav.
Ipak, ne postoji ustav koji izricito ne odredjuje titulara suverenosti u drzavi
(narod, nacija). Sa stanovista Ustavnog prava najkorektnija odredba o nosiocu
suverenosti je ona koja kaze da su to GRADJANI.

34. Legitimnost drzavne vlasti?

Legitimnost je pristanak pripadnika jedne politicke zajednice (drzave) na

postojece institucije vlasti i njihove vrsioce, zato sto su u saglasnosti sa nekim
visim nacelima.
Legitimna je ona drzavna vlast u cijem radu je sto neposrednije ostvarena
narodna suverenost. Legitimna vlast koja je to postala odlukom/pristankom
naroda.
3 idealna tipa legitimne vlasti (Veber):

-racionalno-zakonita

-tradicionalna vlast
-harizmatska vlast

11

Teorije o legitimnosti drzavne vlasti odgovaraju na pitanje odakle potice

autoritet vlasti, i one su sledece:

1) Teokretska teorija- Pravi vladalac je Bog, zemaljski vladalac je zato

odgovoran samo njemu. Vlast je legitimna samo kada ne povredjuje Bozije
zapovesti.
2) Autokratska teorija- Drzavna vlast sama iz sebe crpi autoritet. Apsolutna
je zato sto je oslobodjena svakog ogranicenja. Legitimna je jer proizilazi
iz prava drzave da vlada.
3) Demokratska teorija- Vlast je punomocje dobijeno iz naroda. Drzavna
vlast je narodna volja. Legitimna je ona vlast koja potice iz naroda.

35. Teorije o funkcijama drzavne vlasti?

Vlast je deljiva na pojedinacne svoje funkcije. Funkcija drzave je skup njenih
delatnosti koje streme istom pravnom cilju. Drzava ima vise funkcija, one se
mogu utvrditi primenom 3 merila:1) materijalno ili objektivno merilo
2) organsko ili subjektvno merilo
3) formalno merilo.
Njjednostavnije merilo je broj drzavnih funkcija, prema tom merilu razlikujemo
sledece teorije:
1) Dualisticke t.- sustinu vlasti vide u naredjivanju i izvrsavanju naredbi. Ona
vlast koja propisuje opsta pravila je zakonodavna vlat, dok je ona koja ih
izvrsava izvrsna vlast. Zakonodavna vlast konstituise pravni poredak, dok
se upravna i sudska vlast odvijaju u vec konstituisanom pravnom poretku.
2) Trijalisticke t.- formulisao je Monteskje; Sve drzavne funkcije dele se na:
a. Zakonodavnu
b. Izvrsnu(upravnu)
c. Sudsku funkciju.
3) Kvadrijalisticke t.-Sve drzavne funkcije dele se na:
a. Zakonodavnu
b. Izvrsnu
c. Sudsku

12

d. Funkciju vlade (izvrsno politicka vlast)- glavni zadatak ove funkcije

je da obezbedi odgovarajuci odnos izmedju vlade i parlamenta kao
drzavnih organa, kao I nadzor nad primenom ustava.
Zan Rivero smatra da je tesko razlikovati funkciju vlade i upravu. Jedna razlika
je ocigledna: vladati, to znaci donositi osnovne odluke koje se ticu buducnosti
nacije, dok uprava, pak, obavlja svakidasnje zadatke drzave, aktima mnogo
skrominjeg znacaja.

36. Materijalni ili objektivni pojam drzavnih funkcija?

Ovaj pojam utvrdjuje se s obzirom na sadrzinu delatnosti drzave kojom ona
ostavruje svoje ciljeve. Primenom ovog merilarazlikuju se:
1) Zakonodavna funkcija- drzava je vrsi kada stvara norme svog pravnog
poretka. Skupovi tih normi zovu se zakoni. Obelezja zakona su:
a. Opstost Norma je upucena raznovrsnim adresatima. Vazi erga
omnes i tice se neodredjenog broja slucajeva i odnosa. Moze
delovati I inter partes, u jednom slucaju lex specialis.
b. Apstraktnost Norma se ne iscrpljuje u jednoj primeni. Njene
konkretne mogucnosti primene su neodredjene. Vazi dok ne bude
izricito ukinuta.
c. Novostvorenost Tom normom se vrsi jedna konstituisuca funkcija
u pravnom poretku drzave.stvara se ius novum.
Dakle, sustinsko obelezje zakona u materijalnom smislu je
konstituisanje novog pravila u pravnom poretku.
Tu spada i ustavotvorna funkcija.
Zakoni postoje:
a) U materijalnom smislu(sastoji se od novostvorenih normi ali nije
donet od strane zakonodavnog organa)
b) U formalnom smislu (donet od strane zakonodavnog oragana ali ne
sadrzi novostvorene norme)
c) I u materijalnom i u formalnom smislu (sadrzi novostvorene norme i
donet je od strane zakonodavnog organa)

13

2) Izvrsna funkcija- Aktima izvrsne vlasti ostvaruje se izvrsavanje zakona,

ona je izvrsna u odnosu na zakonodavnu funkciju. Neposredna je i
konkretna. Moze se podeliti na:
a. Upravnu funkciju (stara se o javnim interesima)
b. Funkciju vlade (stara se o celokupnom zivotu drzave)
3) Sudska funkcija- Funkcija kojom se garantuje odrzavanje i ostvarivanje
pravnog poretka. Svodi se na vrednovanje ljudskog ponasanja po meri
pravne norme u cilju resavanja spora. Iz recenog proizilazi da postoje tri
sustinska elementa sudske funkcije:
a. Pravna norma- konkretna norma kojom se meri ljudsko ponasanje
b. Ljudsko ponasanje-ponasanje koje se vrednuje sa stanovista pravne
norme.
c. Spor- pretpostavka za vrsenje sudske funkcije (razlikuje sudstvo
od uprave)
Izraz sudske funkcije je presuda ili odluka.

37. Organski (subjektivni) i Formalni pojam drzavnih funkcija?

I Organski(subjektivni) pojam- Podrazumena podelu na razlicite drzavne organe:
-

Zakonodvna vlast- jedna ili dve skupstine (doma)

Izvrsna vlast-sef drzave i vlada
Sudska vlast- organi pravosudja

II Formalni pojam- Proizilazi iz razlicite forme akata koje donose razlicite

drzavne vasti:

Zakonodavna- formalni zakon , koji ima snagu zakona

Izvrsna- upravni akt , koji ima snagu izvrsnosti
Sudska-presuda , koja ima snagu presudjene stvari

*Drugacije su presude Ustavnih sudova koje mogu erga omnes staviti zakone van
snage.

38. Pojam drzavnih funkcija prema Ustavu Republike Srbije?

14

1) Narodna Skupstina- najvise predstavnicko telo i nosilac ustavotvorne i

zakonodavne vlasti.
2) Vlada- nosilac izvrsne vlasti.
3) Sudovi opste i posebne nadleznosti- sudska vlast.
Predsednik Republike (organ blizak izvrsnoj vlasti)- izrazava drzavno jedinstvo.
Ustavni sud (organ blizak sudskoj vlasti)-stiti ustavnost i zakonitost i ljudska i
manjinska prava.

39. Teorije o podeli vlasti?

Ovu teoriju razvio je Monteskje u svom delu Duh zakona. Ovo je primena
podele rada na drzavnu organizaciju. Jedan organ nije sposoban da vrsi sve
poslove. Da bi se izbeglo koncentrisanje vlasti u jednom organu, uspostavlja se
medjusobna kontrola I ogranicavanje.
Postoje dva shvatanja: 1) podela vlasti tumaci se kao IZOLACIJA vlasti
2)tumaci se kao SARADNJA i RAVNOTEZA izmedju
vlasti
Sve tri vlasti bi morale biti skroz ravnopravne mada je to nemoguce, uvek jedna
vrsta organa ima blagu prevagu u odnosu na druge dve. Obicno je to zakonodavna
vlast.

40. Teorije o jedinstvu vlasti?

Javlja se u marksisticko orijentisanoj pravno-politickoj knjizevnosti. Postoje dva
oblika:
APSOLUTNI gde jedan organ (tacnije, hijerarhijski niz organa) vrsi svu vlast,
I danas je ovakav tip jedinstva vlasti nezamisliv I nesprovodiv.

15

RELATIVNI vlast jeste podeljena na legislative, egzekutivu I sudstvo, ali

jedna vlast ima prevlast nad drugom, na ciju egzistenciju moze uticati. Ovo
dovodi do konfuzije vlasti.

41. Predsednicki sistem?

Obelezja:
- Monocefalna egzekutiva olicena u sefu drzave.
- Ne postoje sredstva kojim bi se moglo uticati na egzistenciju druge
vlasti.
- Stroga podela poslova.
Predsednika biraju ili gradjani neposredno ili izborni kolegijum. Predsednik je
inokosan organ, mora ga priznati predstavnicki organ.
-Zakonodavna vlast je u rukama parlamenta.
-Izvrsna vlast u rukama predsednika uz pomoc svg ministarskog kabineta .
S obzirom na velika ovalscenja koje ima predsednik postoji opasnost od
personalizacije vlasti, resenje tog problema je: relativno kratko trajanje
mandata i dopustanje samo jednog uzastopnog izbora ili iskljucivanje te
mogucnosti.
-Sudska vlast- Nezavisna, dozvoljeno joj je da ispituje ustavnost akata.
U predsednickom sistemu vlada nacelo kocnica i ravnoteza- oznacava potpunu
ravnopravnost i medjuzavisnost izmedju nosilaca svih funkcija.
Poseban oblik predsednickog sistema koji je danas zastupljen je

PREZIDENCIJALIZAM- ne postuje sva obelezja predsednickog Sistema tj. ne

postuje strogu podelu vlasti. Postoje dva njegova modela:
1) Konzulski prezidencijalizam- prerogative egzekutive karakterise premoc
sefa drzave i neposredno uplitanje vojske u funkcionisanje vlasti.
2) Parlamentarni prezidencijalizam-kombinacija predsednickog
parlamentarnog sistema. Primer Vajmarski ustav iz 1919.
16

42. Parlamentarni sistem?

Obelezja:
I Gipka podela vlasti- sredstva kojima vlada moze ucestvovati u radu parlamenta
su sledeca:
-

Zakonodavna inicijativa
Ucesce u utvrdjivanju dnevnog reda na sednicama parlamenta
Ucesce u parlamentarnim debatama

Sredstva kojima parlament moze ucestvovatiu radu vlade su sledeca:

-

Ima pravo da saslusava clanove vlade

Pravo da formira komisije i odbore koji prate i kontrlisu rad vlade
Glasa o usvajaju budzeta

II Postojanje sredstava uzajamnog uticaja jedne vlasti na drugu:

-

Jedna vlast ne sme biti podredjena drugoj

Vlada je politicki odgovorna parlamentu koji je moze oboriti zbog lose

politike
Vlada moze raspustit parlament

III -Zakonodavna vlast pripada dvodomom parlamentu ciji se clanovi biraju

neposrednim glasanjem.
-Izvrsna vlast je bicefalna, dva organa sef drzave i vlada. Osnovna funkcija sefa
drzave je uskladjivanje odnosa izmedju vlade i parlamenta.
-Vlada proizilazi iz parlamentarne vecine pa je odgovorna samo parlamentu; njeni
clanovi su: - staresine upravnih resora (ministri),
- clanovi bez resora (ministri bez portfelja) i
-predsednik vlade
17

IV Ravnopravnost legislative i egzekutive- parlament moze lisiti mandata vladu

izglasavanjem nepoverenja, i obrnuto raspustanjem pralamenta.
Da bi ovaj sistem mogao da funkcionise potrebno je da se ispune odredjene
drustvene i politicke pretpostavke. Ovaj sistem svoje postojanje duguje istoriji.

43. Oblici parlamentarnog sistema?

Najpoznatiji oblici: Britanski parlamentarni sistem, pociva na dvostranackom
sistemu i Francuski parlamentarni sistem pociva na visestranackom sistemu.
Oblici parlamentarnog sistema su:
1) Dualisticki parlamentarni sistem-Dvostruka odgovornost vlade (monarhu i parlamentu)
-Vlada mora uzivati poverenja sefa drzave i parlamenta
-Sef drzave imenuje i razresava minister I raspusta skupstinu
Ovaj obik pripada proslosti.
2) Monisticki parlamentarni sistem-Slabljenje izvrsne vlasti
-Vlast proizilazi iz parlamenta (kralj vlada ali ne upravlja)
3) Klasicni ili obicni parlamentarni sistem- dominira vecinsko nacelo
(vecinski parlamentarni sistem)
4) Racionalizovani parlamentarni sistem-Glavni cilj je stvaranje stabilne vlade
-Na detaljan nacin organizuje odnose izmedju vlade i parlamenta
-Pociva na zabludi da se institucionalnim sredstima mogu leciti
teskoce koje su u stvari politicke prilike.
Parlamentarni sistem je koncentrisanje vlasti u korist stranke.
Politike stranke imaju veliki uticaj na funkcionisanje paramentarnog Sistema. U
zavisnost koliko stranaka ima razlikujemo:
a) Parlamentarni visestranacki system stvara nestabilnu vladu
b) Parlamentarni dvostranacki system stvara prejaku vladu

44. Mesoviti i Autoritarni sistem?

18

I Mesoviti sistem: izmedju predsednickog i parlamentarnog Sistema.

Od predsednickog Sistema pozajmljuje ustavnovu presdednika Republike
izabranog na neposrednim izborima ili od strane izbornog kolegijuma.
Od parlamentarnog Sistema pozajmljuje vladu.
Nezavisnost sefa drzave (proglasava vanredno stanje, moze da raspusti
skupstinu); Vlada je politicki odgovorna parlametu ona moze, preko sefa drzave
ucestvovati u raspustanju parlamenta, ukljucena je i u zakonodavni rad
parlamenta.
Vlada je u senci sefa drzave.
II Autoritarni sistem: Jedinstvo vlasti sprovodi se u korist egzekutive. U tim
rezimima razlikuju se: legslativa, egzekutiva i sudstvo.

45. Skupstinski sistem?

Jedinstvo vlasti sprovodi se u korist skupstine. Skustina ima politicku prevlast
nad vladom.
Skupstina donosi zakone koje drugi organi izvrsavaju. U skupstinskom sistemu
postoji samo zakonodavna skupstina kao vlast, sto se tice egzekutive ona ne
poseduje sopstvenu autonomnu volju.
Skupstinski sistem podrzaumeva sledece:
1)
2)
3)
4)

kolegijalni oblik egzekutive

imenovanje egzekutive od strane skupstine
mogucnost razresenja egzekutive od strane skupstine
pravo skupstine da ponisti odluke egzekutive

Ralika od parlamentarnog Sistema je nemogucnost egzekutive da postavi pitanja

svog poverenja skupstini i ne moze da raspusti skupstinu.

46. Sistem valsti u Republici Srbiji?

19

U RS system ima odlike mesovitog, ali naginje ka racionalizovanom

parlamentarnom.
I Narodna Skupstina: -ustavnotvorna I zakonodavna funkcija
-odlucuje o ratu I miru, proglasava neredovno stanje
-izborna funkcija
-kvazisudska funkcija (sudi predsedniku republike)
II Vlada: nosilac izvrsne vlasti:
a) utvrdjivanje i vodjenje politike (predlaze zakone skupstini)
b) izvrsavanje zakona (donosi uredbe)
c) usmerava rad organa uprave (propisuje unutrasnje uredjenje
ministarstava, vrsi nadzor, i drzavna uprava je odgovorna vladi)
d) ZAKONODAVNA INICIJATIVA predaze zakone skupstini
III Sudovi: vrse sudsku vlast. Ustavni sud stiti ustavnost i zakonitost. Sudstvo
je nezavisno.
IV Predsednik Republike:
-

izrazava jedinstvo RS
predstavlja drzavu u inostranstvu, postavlja ambasadore
vrhovni komandant vojske Srbije, imenuje I razresava oficire
PROGLASAVA ZAKONE UKAZOM, ima pravo SUSPENZIVNOG VETA
predlaze predsednika vlade

V- Politicke institucije

NARODNA INICIJATIVA I REFERENDUM

47. Pojam poluneposredne demokratije?

20

Neposredna demmokratija postoji kada se pripadnici jedne politicke zajednice

okupljaju na javnim mestima i zajedno odlucuju o javnim poslovima. Danas je
ovakav oblik demokratije nemoguc u vecim zajednicama. Zato ne neposredna
demokratija kao oblik demokratije zamenjena PREDSTAVNICKOM
DEMOKRATIJOM- gradjani neposredno biraju one koji ce u njihovo ime da
odlucuju.
Poluneposredna demokratija je kombinacija predstavnicke i ciste demokratije.
Predsednicki system ublazen je: imeprativnim mandatom, opozivom I kratkim
mandatom.
U njoj postoje predstavnicki organi ali on najvaznijim pitanjima odlucuje narod.
Oblici neposrednog narodnog odlucivanja su: narodna inicijativa, referendum,
plebiscit i narodni veto.

48. Narodna inicijativa?

Narodna inicijativa je ovlascenje odredjenog dela birackog tela da pokrene
postupak za promenu Ustava ili za donosenje formalnog zakona.
Uslov da formalin donosilac akta postupi po predogu je dovoljan broj potpisa
biraca. Narodna inicijativa ima dva oblika:
1) prosta-neforulisana inicijativa-opstim izrazima oznacavaju cilj zakona
koji zele da se donese, a formalin zakonodavac te ciljeve prevodi u
zakonske clanove.
2) formulisana inicijativa to je ustvari redigovani predlog zakona.

49. Referendum?
Postoji kada se jedan akt podnosi na usvajanje narodu. To je ustanova pomocu
koje biracko telo izrazava neposrednim glasanjem svoje glediste ili svoju volju o
merama koje jeneka druga vlast preduzela ili tek treba da preduzme.
Referendum je neposredno izjasnjavanje gradjana za dve ponudjene alternative
ZA/PROTIV.

21

Prema predmetu razlikuju se:

J
J
J
J

ustavotvorni
zakonodavni
finansijski
administrativni

Prema vremenu primene:

prethodni
naknadni
Po dejstvu:
J
J

konstitutivni (stavlja zakon na snagu)

abrogativni (ukida stari zakon novim suprotnim)

Po pravnom osnovu:
J
J

obavezni (obavezna faza u postupku)

fakultativni (u postupku je mogucnost, a ne obavezan deo)

Sa gledista obaveznosti odluke donesene na referendumu:

obavezujuci (odluka referenduma je obavezna)
savetodavni (odluka referenduma ne mora da se postuje)
Posebna vrsta referenduma je arbitrazni referendum- kada sef drzave iznosi na
arbitrazu spor koji je nastao izmedju njega i parlamenta.
Pravno, odlika koja je doneta na referendum ne obavezuje parlament da po njoj
postupa. Uslovi koji su potrebni da bi referendum uspeo su sledeci:
J
J
J

biraci mogu slobodno da izraze svoju volju

biraci moraju biti dovoljno kvalifikovani
pitanje mora biti tako formulisano da bude pogodno za odgovor sa DA ili
NE.

22

50.Narodni veto i plebiscit?

NARODNI VETO
-podvrsta referendum

PLEBISCIT
-pravo naroda da odlucuje o samom

-ukida se neki zakon KAO DA

sebi

NIKADA NIJE POSTOJAO

-razlikuje ga od referenduma to sto

(retroaktivno)

se ovde izjasnjava za ili protiv

-potrebna apsolutna vecina biraca

(ne izaslih nego od ukupnog broja

LICNOSTI, a ne kao u referendumu

za ili protiv izjave

upisanih biraca)

51. Narodna inicijativa i referendum u Republici Srbiji?

Prema Ustavu Republike Srbije suverenost naroda se izrazava referendumom i
narodnom inicijativom.
Narodna inicijativa za :

-donosenje zakona zahteva 30.000 potpisa biraca.

-promenu Ustava zahteva 150.000 potpisa biraca.

Ustav iz 2006. Razlikuje dva oblika republickog referendum:

1) ustavotvorni, moze biti fakultativni i obavezni

Ukoliko Nardna Skupstina usvoji 2/3 vecinom akt o promeni ustava moze
da ga stavi na potvrdu referendumom.
2) Narodna Skupstina na zahtev vecine svih narodnih poslanika ili namanje

100.000 biraca raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadleznosti .

BIRACKO PRAVO
52. Biraci i biracko pravo?
23

Biracko telo je nosilac suverenosti. Kako ne moze tu svoju suverenu vlast vrsiti
neposredno, ono bira svoje predstavnike koji obrazuju parlament i u ime i u
interesu birackog tela vrse vlast.
Biracko telo sastoji se od gradjana koji imaju biracku sposobnost (ustavom
zagarantovano pravo da biraju svoje predstavnike). Sa birackom sposobnoscu ide
i predstavnicka sposobnost (sposobnost da se predstavljaju biraci).
O pravnoj prirodi birackog prava postoje tri razlicite teorije:
1) BP je INDIVIDUALNO PRAVOPojedinci koji cine narod zadrzavaju deo
suverenosti i po izboru svog predstavnistva. Ono pripada svakom
pojedincu. Karakteristicno za shvatanje naroda kao nosioca suverenosti
2) BP je JAVNA FUNKCIJABiracko pravo je javna funkcija usostavljena
ustavom radi izrazavanja nacionalne volje. Ustav i zakoni biraju lica koja
ce izrazavati volju nacije a ta lica su biraci. Karakteristicno za shvatanje
nacije kao nosioca suverenosti
3) Kompromis izmedju prve dve, biracko telo je istovremeno i individualno
pravo i javna funkciija.
U zavisnosti od toga kolikom je krugu gradjana dato biracko pravo razlikuju se:
-

Opste- kvalifikacije se kod opsteg prava glasa svode na drzavljanstvo,

punoletstvo i poslovnu sposobnost.

Ograniceno-postoji kada se iz njegovog uzivanja iskljucuju citav
kategorije gradjana. Potrebne su drugacije kvalifikacije nego za opste
pravo glasa. Postoje izvesne granice kao so su, imovinski cenus, starosni
census, census po poreklu, census obrazovanosti

Jednako biracko pravo funkcionise po nacelu jedan covek jedan glas

Nejednako biracko pravo postoji kada pojedine kategorije gradjana raspolazu
vecim brojem glasova od ostalih (pluralni votum kada neka kategorija gradjana
ima 2 gassa; mnogostruki votum kada neke kategorije mogu glasati u dve
izborne jedinice;porodicni votum).
Pored ove izricite nejednakosti postoji tzv. prikrivena nejednakost (kada izborne
jedinice s razlicitim brojem biraca biraju jednak broj predstavnika I vice versa;
ovo postoji u SAD-u).

24

53.Zastita birackog prava?

Cilj zastite birackog prava je obezbedjivanje slobodnog opredeljivanja biraca i
njihova zastita od svakog uticaja sa strane I ono ima najvisu pravnu zastitu
ustavnopravnu.
Oblici zastite birackog prava mogu se razvrstati po razlicitim merilima:
- Prema karakteru zastite razlikuju se politicka i pravna zastita.
- Prema momentu kada se zastita obezbedjuje razlikuju se zastita koja se pruza

dok izborni postupak jos uvek traje i zastita koja se obezbedjuje nakon
zavrsenog izbornog postupka.
-Prema vrsti organa koji pruza zastitu razlikuju se zastita od strane organa za

sprvodjenje izbora i zastita od strane organa za pruzanje pravne zastite svih

prava gradjana.
u RS se govori o zastiti IZBORNOG PRAVA, koje je siri pojam od birackog
(sadrzi: pravo da se bira I bude biran, pravo da kandiduje I bude kandidovan,
pravo javnog postavljanja pitanja kandidatima)
Svaki birac, kandidat za poslanika ili podnosilac izborne liste ima pravo da
podnese prigovor Republickoj izbornoj komisiji zbog povrede izbornog prava u
toku izbora ili nepravilnosti u postupku izbora. Republicka izborna komisija moze
doneti resenje kojim odbacuje ili odbija prigovor. Na to resenje moze se podneti
zalba Upravnom sudu Srbije koji odlucuje u roku od 48h.
U Republici Srbiji postoji institut verifikacije madata narodnih poslanika.

54.Evidencija biraca?
Izborni postupak zapocinje dokazivanjem birackog prava, to se cini upisivanjem

u biracki spisak.
Biracki spisak sadrzi: redni broj; licno ime; licni broj; pol; godinu rodjenja; mesto
prebivalista; prostor za primedbu.

25

Biracki spiskovi su stalni i jedinstveni. Stalni su zato sto se ne vode samo za

konkretne izbore, vec se nezavisno od izbora u njih upisuju svi gradjani cim
steknu uslove za posedovanje birackog prava. Jednistveni su zato sto vaze za sve
izbore. Oni se ispravljaju i dopunjavaju tokom cele godine.
Biracki spisak ima snagu javne isprave, znaci da predstavlja dokaz o birackom
pravu jednog lica.
55.Izborne jedinice?
Celo biracko telo se deli po teritorijalnom principu na izborne jedinice , od kojih
svaka bira po jednog ili izvestan broj predstavnika. Ukupan zbir biraca po
birackim jedinicama daje biracko telo, a ukupan zbir predstavnika izabranih po
birackim jedinicama daje predstavnicko telo.
Kada biracko telo nije izdeljeno na biracke jedinice vec svi biraci biraju sve
predstavnike tada se glasa po birackim listama, a predstavnicki mandati
raspodeljuju se po sistemu srazmernog predstavnistva.
U izbornim jedinicama izbori se mogu vrsiti prema principu jedan poslanik u
svakoj izbornoj jedinici i prema principu liste i izbora vise poslanika u svakoj
izbornoj jedinici.

56.Kandidovanje?
U visestranackom sistemu politicke stranke drze monopol kandidovanja za
izbore. Nacini na koje politicke stranke odredjuju candidate mogu se svrstati u
tri grupe:
1) Kandidate i stvarno formalno bira stranacko rukovostvo
2) Kandidate biraju nacelno svi lanovi stranke
3) U odredjivanju kandidata nacelno mogu ucestvovati svi biraci a ne samo
clanovi stranke (koristi se u SAD)
U Republici Srbiji kandidate za narodne poslanike mogu predlagati registrovane
poiticke stranke, stranacke koalicije i grupe gradjana. Na izbornoj listi na svaka
tri kandidata mora da bude i jedan pripadnik pola koji je manje zastupljen na
listi. Izborna lista je utvrdjena kad je svojim potpisima podrzi najmanje 10.000
biraca.
26

57.Sprovodjenje izbora?
Rdnja sprovodjenja izbora sastoji se u glasanju biraca.
U Republici Srbiji izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, a
od dana raspisivanja do dana odrzavanja izbora ne moze proteci manje od 45 ni
vise od 60 dana. Organi za sprovodjenje parlamentarnih izbora su Republicka

izborna komisija (clanove postavlja narodna skupstina, deluje na celoj teritoriji) i

biracki odbori (samostalni i nezavisni u svom radu; obrazuje ih Republ. izborna
komis. po birackim mestima).
Izbori se mogu sprovoditi kao neposredni ili kao posredni.
Neposredni- postoje kada biraci sami biraju svoje predstavnike
Posredni-postoje kada biraci neposredno biraju odredjeno telo koje ce umesto
njih izabrati njihove predstavnike. Mogu biti jednostepeni (biraci biraju izborno
telo koje bira-drugostepeni birac) i visestepeni (kada drugostepeni biraci ne
biraju predstavnike nego trecestepene birace koji biraju).
Glasanje za predstavnike obavlja se na mestu posebno organizovanom za tu
svrhu, naziva se biracko mesto.
Glasa se na specijalnom overenom glasackom listicu kojih ima onoliko koliko ima
biraca na birackom spisku. Mora se glasati licno, u izvesnim slucajevima i preko
pisma.
Moguce je javno i tajno glasanje od kojih je tajno vise demokratsko jer bolje
izrazava narodu volju, gradjani su slobodni da se izjasne.

58.Raspodela mandata?
27

Posle utvrdjivanja rezultata glasanja, sledi raspodela mandata izmedju

stranackih kandidata prema rezultatima glasanja.
Postoje dva nacina raspodele mandata:
I SISTEM VECINE:
Citava zemlja se deli na onoliko izbornih jedinica koliko predstavnicko telo ima
calnova, a u svakoj se bira po jedan predstavnik. Izabran je onaj koji je dobio
vecinu glasova. Ovaj sistem se primenjuje u dve varijante:
1) Sistem relativne vecine- Osvaja onaj kandidat koji je dobio najvise
glasova. Losa strana onaj sa relativnom vecinom glasova dobija apsolutnu
vecinu mandata
2) Sistem apsolutne vecine- izbore je dobio onaj kandidat koji je dobio
polovinu+1 glas od ukupnog broja glasova. Ukoliko ni jedan kandidat ne
dobije apsolutnu vecinu, glasa se jos jednom za jednog od dva kandidata
koji su osvojili najvise glasova u prvom krugu (sistem ciste balotaze).
II SISTEM SRAZMERNOG PREDSTAVNISTVA
Moguc je ako se u jednoj izbornoj jedinici bira vise predstavnika (glasanje po
listama). Tehnike raspodele mandata primenom Sistema srazmernog
predstavnistva su sledece:
1) Sistem izbornog kolicnika-ukupan broj glasalih u izbornoj jedinici deli
se brojem predstavnika koji izborna jedinica bira. Lista dobija onoliko
predstavnickih mandata koliko se kolicnik puta sadrzi u broju glasova
koji je osvojila.
2) D ontov sistem (sistem najveceg kolicnika)-broj glasova koji je dobila
svaka lista deli se sa 1,2,3,4 i tako do broja predstavnika koji se bira u
toj izbornoj jedinici. Dobijeni kolicnici sredjuju se po velicini pri cemu
se u obzir uzima onoliko najvecih kolicnika koliko se predstavnika u toj
izbornoj jedinici bira. Svaka lista dobija onoliko predstavnickih
mandata koliko se ovih kolicnika u njoj sadrzi.
3) BADENSKI sist karakterise ga postojanje dve liste posebne (za
izborne jedinice) I opste (za celu teritoriju); glasovi koji preostanu
sa posebnih lista se prenose na opste
4) HEROV sist najkomplikovaniji system, retko se koristi; glasa se
tako sto se stavljaju redni brojevi ispred imena kandidata (1. za
28

onoga koga birac najvise zeli, 2. za onog malo manje I tako dalje).
Pobedjuju oni sa najvise procenata prvih, pa drugih pa trecih itd.
III Mesovit sistem- kompromis izmedju prva dva. Biraci glasaju dva puta
na istim birackim mestima. Posle zavrsenog glasanja polovina mesta se
popunjava primenom Sistema relativne vecine dok se druga polovina
mandata rasporedjuje primenom metoda srazmernog predstavnistva.
***U Republici Srbiji za raspodelu mandata primenjuje se D ontov sistem.
Mandati se rapodeljuju tako sto se ukupan broj glasova koji je dobila svaka
izborna lista podei brojevima od 1 do 250. Svaka lista mora da predje minimalni
broj glasova- cenzus od 5%. Za stranke nacionalnih manjina cenzus ne vazi.

59.Odnos predstavnika i biraca?

O odnosu predstavnika i biraca postoje dva shvatanja:
1) Prvo svatanje je deo teorije o slobodnom ili predstavnickom mandatu i
kaze da su predstavnici nezavisni od biraca. Predstavnici od biraca
dobijaju punomocje, i uloga biraca iscrpljuje se u momentu glasanja.
2) Drugo shvatanje je deo teorije o imperativnom ili vezanom mandatu i kaze
da su predstavnici odgovorni svojim biracima. Biraci sui dalje titular
suverenosti i zato mogu u svako doba opozvati predstavnika koji se ne
pridrzava izbornog programa. Ovaj mandate je u nekim zemljama ustavom
zabranjen.
Imperativni mandat karakterisu tri osnovna obelezja:
-pravo biraca da daju uputstva svojim predstavnicima.
-obaveza predstavnika da po tim uputstvima postupaju i da podnose
izvestaje o radu svojim biracma.
-biraci imaju pravo da opozovu svoje predstavnike i pre isteka roka na koji
su izabrani.
*** U Republici Srbiji Ustav kaze da su predstavnici odgovorni politickoj stranci,
zato sto politicka stranka odredjuje ko ce sedeti u Narodnoj skupstini. Tako da
29

je mandat imperativan u politickom smislu. Postoji imperativni stranacki

mandate, sto znaci da predstavnika stranka moze opozvati u svakom trenutku.
Ovim se krse neka nacela: predstavnik predstavlja birace (ne, nego stranku),
predstavnik glasa prema sopstvenom uverenju (ne, nego prema uverenju stranke)
I predstavnik ne moze biti opozvan (moze, od strane stranke)

60.Prestanak mandata, ponovni izbori i popunjavanje upraznjenih

predstavnickih mesta?
*Prestanak politickog mandata- postoje tri grupe razloga za to:
1) Razlozi vezani za uslove sticanja birackog prava:gubljanjem drzavljanstva,
lisen poslovne sposobnosti, prestanak prebivalista u Srbiji.
2) Razlozi vezani za pravne ili politicke odluke koje uticu na status narodnog
poslanika: osudjen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje 6
meseci, kada preuzme funkciju koja je nespojiva sa poslanickom funkcijom.
3) Razlozi licne prirode: podnosenje ostavke, smrt.
*Ponovni izbori-do njih dolazi kada izborna komisija ponisti odrzane izbore usled
nepravilnosti. Oni mogu biti ponisteni na jednom birackom mestu i tada se opet
tu glasa. Ponovne izbore raspisuje Republicka izborna komisija, najkasnije 15
dana od dana ponistenja prethodnih.
*Popunjavanje upraznjenih predstavnickih mesta-vrsi se usled prestanka
mandata predstavnika pre isteka vremena na koji su izabrani. Kada predstavniku
koji je izabran prema vecinskom sistemu prestane mandate tada se raspisuju

dopunski izbori prema vecinskom sistemu. Kada predstavniku koji je izabran

prema sistemu srazmernog predstavnistva, mandate pripada politickoj stranki sa
cije je izborne liste bio izabran poslanik.
Zakonodavstvo Srbije uredjuje tri situacije popunjavanja upraznjenih
poslanickih mesta:
1) Kad poslanicki mandat prestane poslaniku koji je izabran sa stranacke
izborne liste jedne stranke
2) Kad poslanicki mandat prestane poslaniku koji je izabran sa koalicione
izborne liste

30

3) Kad poslanicki mandat prestane poslaniku izabranom za clana Vlade, kojem

je u istom sazivu Skupstine prestala funkcija clana Vlade.
Mandat novog poslanika traje do isteka mandata poslanika kojeg je zamenio.

POLITICKE STRANKE
61.Pojam i drustvena uloga politickih stranaka?

Politicka stranka je oblik politickog organizovanja ljudi na osnovu istovetnih

politickih ideoloia, a cilj udruzivanja je osvajanje i vrsenje drzavne vlasti,
legalism demokratskim putem vecinom glasova na izborima.
3 elementa: 1. politicka organizacija, 2. ideologija I 3. cilj joj je osvajanje i
vrsenje drzavne vlasti
Politicke stranke se razlikuju od:
J

- Interesnih grupa- zato sto one imaju konkretne materijalne ciljeve i ne

teze vrsenju vlasti, vec zele samo da uticu na nju

- Politickih pokreta- cilj p pokreta je odbrana sirokih relativno

neodredjenih opstenarodnih interesa ali se ne mogu nazvati ideologijom.

- Oruzanih grupa- teze osvajanju vlasti rusenjem postojecih drzavnih
institucija.

Uloga politickih stranaka:

-

Utvrdjivanje i izlucivanje opste volje

Biranje buducih predstavnika i disciplinovanje izabranih
Obrazovanje i obavetavanje biraca (putem kubova, sindikata..)

Drazava moze zauzeti jedan od 4 stava prema politickim strankama:

1)
2)
3)
4)

Ignorisanje
Zabrana
Priznavanje
Inkorporacija kada drzava priznaje samo jednu stranku

Pravna priroda politickih stranaka je dvostruka:

I Udruzenje gradjana radi ostvarivanja zajednickih politickih ciljeva.

31

II Drzavni organ- kao parlamentarna grupa(obrazuju je poslanici u parlamentu

iz iste stranke radi ostvarivanja zajednickih ciljeva).

62. Istorijat politickih stranaka?

Prethodnica politickih stranaka bile su grupe istomisljenika koje su vrsile uticaj
na drzavnu vlast.
Prve stranke u Engleskoj nastale su u 17. Veku i to su bile dve suparnicke stranke
Torijevci(u 19.veku postali su Konzervativci) i Vigovci(u 19. veku postali su
Liberali), u 20. veku nastala je Laburisticka stranka.
Prve stranke u Francuskoj nastale su u burzoaskoj revoluciji (18.vek) od kojih su
obe bile republikanske samo sto su Zirordinci bili umereni, a Jakobinci radikalni.
Prve stranke u SAD nastale su prilikom usvajanja federalnog ustava, Federalisti
(smatrali su da nosilac suverenosti mora biti federalna drzava) ii Antifederalisti
(smatrali su da suvrenost mora pripadati drzavama clanicama).
U 19./20.veku nastaju radnicke stranke kao sto su Socijalisticke i
Socijaldemokratske. U 20.veku oblici totalitarnih stranaka kao sto su
Komunisticke i Fasisticke.

63.Tipologija politickih stranaka?

I Prema grupi cije interese zastupa:
1) Burzoaske
2) Radnicke
II Prema karakteru i ciljevima:
1) Ideoloske (stabilna ideologija; prilagodjava stvarnost sebi)
32

2) Interesne (promenljiva ideologija; prilagodjava sebe stvarnosti)

III U zavisnosti od sirine clanstva:
1) kadrovske
2) masovne
IV Prema odnosu sa postojecim drustvenim sistemom:
1) revolucionarne
2) Stranke drusvenog statusa QUO
V Prema osnovu okuljanja clastva:
1) politicke u uzem smislu
2) nacionalne
3) konfesionalne
4) regionalne
VI Prema tome da li je osnov okupljanja i organizovanja politicke stranke licnost
ili sadrzina stranackog programa:
1) liderske
2) programske
VII Prema stepenu discipline:
1) cvrste
2) labave

64.Tipologija stranackih sistema?

Da bi se odredila tipologija stranackih Sistema najcesce se primenjuju pravila
broja, vrste i odnosa menju politickim strankama i prema drzavnoj vlasti.
Od prirode stranackog sistema zavisi uticaj politickih stranaka na druge vlasti
(vise stranaka manji uticaj i obrnuto).
33

I Jednostranacki sistem
Uvek je jedna stranka na vlasti jer samo ona i postoji. Postoji glasanje ali ne i
izbor.
II Dvostranacki sistem
1) Cisti- biracko telo je podeljeno na dve politicke stranke i te dve stranke se
smenjuju na vlasti.
2) Lazni- uprkos postojanju dve stranke ne postoji cvrsta parlamentarna vecina
jer nema stranacke discipline
3) Sistem 2 i po stranke- postoje dve velike stranke, ali nijedna nema
apsolutnu vecinu bez trece stanke. Ovim se stvara koaliciona vlada.
III Visestranacki sistem
Postoji vise politickih stranaka.
1)Integralni visestranacki sistem (cisti)- nijedna ne moze sama obrazovati vladu
2)Polarizovani visestranacki sistem- kada se vise stranaka grupise u dva
stranacka bloka koji nastaju npr. radi stvaranja parlamentarne vecine nakon
izbora.
3)Visestranacki sistem sa dominirajucom politickom strankom - jedna stranka je
najmocnija, na parlamentarnim izborima dobija blizu ili cak celu aposlutnu vecinu.
IV Strenacki sitem sa i bez opozicije
1)Sa opozicijom-postoje najmanje dve politicke stranke od kojih je jedna na
vlasti a druga u opoziciji.
2)Bez opozicije-jedna ili vise stranaka na vlasti a nijedna u opoziciji.
Postoji i vanparlamentarna opozicija koja deluje van parlamenta i suprotstavlja
se vladinoj politici.
Opozicija je stranacka manjina u parlamentu(parlamrntarna opozicija).

65.Organizacija politickih stranaka?

34

Da bi se odredila organizacija politickih stranaka mora se odgovoriti na dva

pitanja:
I KO CINI POLITICKU STRANKU? Razlikuju se sledece kategorije pripadnika:
1)
2)
3)
4)
5)

osnivaci
organizatori (organizuju aktivnosti)
rukovodstvo (stranacki kadar)
ucesnici (ljudi koji aktivno ucestvuju u zivotu stranackih aktivnosti)
pristalice (ljudi saglasni sa programom stranke)

Razlikuju se 3 stupnja veze izmedju stranke i pojedinca:

1) pristalice (glasaju za tu stranku na parlamentarnim izborima)
2) simpatizeri(glasaju, ucestvuju u stranackom zivotu, novcano podrzavaju
stranku)
3) clanovi(upisani su u politicku stranku, imaju obavezu da plcacaju clanarinu,
uzivaju sva prava i obaveze koja daje ta politicka stranka)
Clanstvo moze biti individualno (direktno) i kolektivno (indirektno).
3 stepena clanstva: obicni clanovi, aktivisti i stranacko rukovodstvo
II ORGANIZACIJA?
Politicke stranke se dele na organizacione jedinice koje mogu biti:
J
J

OSNOVNE- organizuju se nateritorijalnom ili finkcionalnom principu

SIRE- cine je osnovne organizacione jedinice na teritoriji jedne
teritorijalne jedinice, koja ima svoje organe da bi svi ti siri rganizaioni
oblici bili povezani u jedinstvenu celinu-politicku stranku

Na celu stranke nalazi se Glavni centralni odbor, uglavnom je to KONGRES (cine

ga delegate organa stranke)- on je vrhovni organ stranke. Sastaje se u razmaku
od 1 do 4 godine; donosi programske akte; bira organ koji ce umedjuvremenu biti
vrhovni.
Parlamentarna grupa je bitna za organizacij- ima svoju unutrasnju organizaciju
koja obezbedjuje jedinstveno glasanje polsanika iz iste stranke.

66.Politicka ideologija?
35

Politicka ideologija je najbitniji vezivni material za opredeljenje biraca i veze

izmedju clanova. Politicke stranke se po ideologijama i ralikuju.
Osnovne ideologije stvaraju slobodni politicki mislioci van politickih stranaka, a
nalaze se u filozofiji i drustvenoj ideologiji.
Ideologija je sistem uverenja ideja o uredjenju drustva i drzave sa stanovista
organizovanih grupa.
Ideologija se razlikuje od:
- propagande-izlaganje svih ideja, sirenje ideologije.
- agitacije-izlaganje jedne ideje.

67.Ocena politickih stranaka?

Drustvena uloga politickih stranaka moze se oceniti kao NUZNA i KORISNA.
Politicke stranke izrazavaju narodnu suverenost. Posredstvom politickih stranaka
biraci biraju poslanije i vladu, kad ih ne bi bilo poslanici bi se birali na osnovu
licnih kvaliteta, to je pogodno za malverzacije lazno predstavljanje, predugo bi
taj process trajao i nastao bi haos.
Ali postoje i opasnosti kao sto je mogucnost da umesto vladavine prava nastane

vlast stranackih aktivista, i demagogija je posebna opasnost.

68.Politicke stranke u ustavnom sistemu Republike Srbije?

Stvaranje politickih stranaka je slobodno. Politicke stranke vlast ne smeju
potciniti sebi.

Politicku stranku moze osnovati najmanje 10.000 punoletnih, poslovno sposobnih

drzavljana Srbije.
Stranka se stvara na Osnivackoj skupstini OSNIVACKIM AKTOM, tu se donose
progami, statut i odredjuje se lice ovlasceno za zastupanje politicke stranke. 30
36

dana od osnivanja upisuje se u registar koji vodi Ministarstvo za poslove

unutrasnje uprave. Ponovni upis se vrsi na 8 godina.

Upisom u registar stranka postaje pravno lice.
Moze da se samoorganizuje,a clanstvo je dobrovoljno i slobodno.
Drzava joj moze zabraniti rad ukoliko narusava celovitost drzave.
Clanovi stranke ne mogu biti:
-

Sudije Ustavnog suda

Sudije
Javni tuzioci
Ombudsman
Policija
Vojska

Stranka se brise iz registra:

-

Ako njen organ statutom donese tu odluku

Ako se spoji sa nekom drugom strankom
Ako joj Ustavni sud zabrani rad (1. jer prima sredstva od stranog lica i 2.
jer je nasilna)

Politicke stranke nacionalnih manjina- mogu je osnovati najmanje 1000 punoletnih

poslovno sposobnih drzavljana Srbije. Statutom moze biti predvidjeno da bude
na jeziku i da se sluzi pismom nacionalne manjine. Za njih ne vazi census od 5%
na parlamntarnim izborima.
Nadzor nad radom politickih stranaka vrsi Ministarstvo za upravne poslove preko

Upravne inspekcije.

PARLAMENT
69.Pojam i poreklo parlamenta?
Predstavnicki organ, nosilac zakonodavne i ustavotvorne vlasti. Ali nije suveren,
nije iznad Ustava koji detaljno regulise njegov rad i organizaciju.
Nastao je radi ogranicenja prava monarha. A teorija o parlamentu kao
zakonodavnom telu nastala je u 18.veku u Monteskjeovom Duhu zakona. Prvi put
37

je ustavno uoblicena ustavno SAD 1787., pa u Deklaraciji prava coveka i

gradjanina 1789., pa u Ustavu Francuske iz 1791.
U Engleskoj je parlament nastao evolutivnim putem, a u Francuskoj revolutivnim
putem.
Najstariji parlament stvorili su Norvezani na Islandu 930.god.

70.Funkcije paramenta?
Zakonodavna vlast parlamenta ima svoju gornju(ustav) i donju(uredba) granicu.
Zakoni koji su izglasani u pralamentu primenjuju se tek posto budu sanbdeveni
sankcijom egzekutive. Amandmane na predlozen zakon mogu doneti i parlament i
vlada.
I ZAKONODAVSTVO: donosi zakone, ima pravo amandmana na predloge
zakona, ustavotvorna funkcija, donosi BUDZET i zavrsni racun, ratifikuje
medjunarodne ugovore; Vlada ima pravo zakonodavnog veta i zakonodavne
sankcije
II KONTROLA IZVRSNE VLASTI: pretezno vlade
sredstva: stalna (stalne komisije parlamenta) i povremena (poslanicko
pitanje, interpelacija, ankentne komisije..)
moze dati predlog o izglasavanju neodgovornosti vladi (koji usvaja vecina)
III ODLUCUJE O RATU I MIRU i proglasava (i ukida) neredovno stanje
IV RASPISUJE REFERENDUM
V Izborna funkcija- uglavnom bira nosioce izvrsne vlasti.
VI Kvazi-sudska ovlascenja
VII Bira sudije Ustavnog suda
VIII Amnestija za krivicna dela

Funkcija parlamenta u Republici Srbiji:

38

Narodna Skupstina je zakonodavno telo. Donosi zakone i druge opste akte. Po

posebnom potupku donosi i menja Ustav.
Funkcije skupstine u vezi sa suverenoscu su sledece:
-

Odlucuje o promeni granica

Odlucuje o ratu i miru
Proglasava i ukida ratno i vanredno stanje
Raspisuje republicki referendum
Raspisuje javni zajam i odlucuje o zaduzivanju Srbije.

Razresava i kontrolise rad Vlade. Bira i razresava:

-

Sudije Ustavnog suda

Predsednike sudova
Republickog javnog tuzioca
Javne tuzioce
Guvernera Narodne banke
Ombudsmana

Kvazi-sudska ovlascenja sudi o razresenju predsednika Republike

-daje amnestiju za krivicna dela

71.Ratno i vanredno stanje?

Narodna skupstina se sastaje odmah bez poziva nakon proglasena ratnog ili
vanrednog stanja. Za to vreme skupstina ne moze biti raspustena i ustav ne moze
biti menjan. Ako mandat tad istice produzava se do tri meseca nakon ukidanja
radnog/vanrednog stanja. Ustav za to vreme ne moze biti promenjen.
Postoje dva stepena neredovnog stanja:
VANREDNO STANJE

RATNO STANJE

-Stanje javne opasnosti u kojem je

-Stanje opasnosti u kojem je oruzanim

ugrozen opstanak drzave ili

delovanjem spolja ugrozena nezavisnost i

gradjana, a posledica je vojnih ili

suverenost drzave koja mora da mobilise

nevojnih izazova.

snage za odbranu.
39

-Proglasava ga Skupstina vecinom

-Proglasava ga Narodna Skupstina vecinom

glasova svih narodnih poslanika na

glasova narodnih poslanika na sednici na

osnovu zajednickog predloga

kojoj je prisutna vecina.

predsednika i vlade.
-Kada prestanu razlozi za vanredno
stanje predsednik i vlada podnose
predog skupstini za ukidanje stanja.
-Vazi najvise 90 dana+ 90 dana.
-Skupstina moze propisati mere
kojima odstupa od Ustavom
zajemcenih ljudskih i manjinskih
prava.

-Sve kao za Vanredno stanje

Ukoliko su ukinuta ljudska i manjinska
prava to mora biti:
-ukoliko je neophodno
-ne sme doci do razlikovanja po rasi, polu..
-prestaju da vaze ukidanjem
-nisu dozvoljena odstupanja u pogledu
prava.

-Kad skupstina ne moze da se

sastne tada ga proglasavaju:
Predsednik Republike, predsednik
Vlade i predsednik Narodne
Skupstine, ali NS mora da potvrdi u
roku od 48h.

72.Struktura parlamenta?
Parlament moze biti:
J
J

jednodomno telo
dvodomno telo

Dvodomni ogranicavaju se medjusobno, popravljaju medjusobne greske.

Postoje tri vrste bikameralizma:
1) Politicki bikameralizam- Gornji dom treba da bude protivmera donjem
domu, treba da zaustavlja njegove eventualne greske. Ima dve varijante:
a. Aristokratki drugi dom
b. Demokratski drugi dom
40

Biracko pravo za izbor clanova drugog doma znatno je suzeno u odnosu na prvi
dom (starosni census za drugi dom je visi). Clanovi gornjeg doma biraju se
posrednim izborima, dok se clanovi donjeg doma biraju neposrednim izborima.
2) Federalni bikameralizam- Izraz je slozene politicke structure federalne
drzave pa obuhvata dvostruk niz drzavnih organa(organi drzava clanica i
organi cele drzave).
Parlament ima dva doma: -donji predstavlja sve gradjane
-gornji predstavlja svaku drzavu clanicu
Smisao je odrzavanje federalne vlasti u granicama njene ustavne nadleznosti, i
tako garantuje autonomiju drzava clanica. Ovde mora postojati apsolutna
ravnopravnost domova.
Za karakter federalnog doma bitno je kako su uredjena sledeca pitanja:
a) Nacin odredjivanja predstavnika- biraju biraci neposredno
-biraju parlamenti federalnih jedinica
-postavljaju ih izvrsne vasti fed jedinica
b) Karakter njihovog mandata imperativni
-slobodni
c) Nacin glasanja predstavnika u pralamentu- en bloc
-pojedinacno
3) Socijalno-ekonomski bikameralizamPrvi dom (donji)-preko politickih stranaka predstavljeni su politicki
interesi naroda.
Drugi dom (gornji)-predtavljeni su pojedinci kao vrsioci odredjene
profesije. Ima manja ovlascenja/nekoristan/nedemokratski.
Pozitivne strane bikamerlizma : -povecan je kvalitet zakona
-nemogucnost prevlasti jedne vlasti
Nacini na koje dvodomni parlament obavlja svoje nadleznosti:
-sve nadleznosti vrse oba doma ravnopravno.
-saglasnsost samo jednog doma.
-dodnose se odluke na zajednickoj sednici dva doma.

41

73.Unutrasnja organizacija parlamenta?

Unutrasnja organizacija sadrzi tri olasti:
1) POLOZAJ PARLAMENTARACA- treba da obezbedjuje:
a. Nezavisnost od spoljnih pritisaka (imunitet)
b. Nezavisnost institucije parlamentaraca (inkompatibilitet)
Parlamentarni imunitet-omogucava nesmetano obavljanje funkcije. Postoji:
-Imunitet neodgovornosti (deluje automatski)- Ovim imunitetom pokrivena je
neodgovornost za govor, izrazeno misljenje i dat glas u parlamentu. Van
parlamenta parlamentarac je odgovoran kao i savki drugi gradjanin.

Samo ih parlament kaznjava disciplinskim merama: -opomena

-oduzimanje reci
-privremeno udaljavanje sa
sednice.
Neodgovornost za govor je ogranicena, samo za vreme sednica, a za misljenje i
dat glas je apsolitna, do isteka mandata.
-Imunitet nepovredivosti (samo ako se na njega pozove)- odnosi se iskljucivo na
krivicni postupak. Ovaj imunitet je samo privremen. Poslanik se ne moze privesti
niti se moze povesti krivicni postupak protiv njega. Ne vazi ukoliko je zateknut
na delu.
Parlamentarni inkompatibilitet-zabrana istovremenog vrsenja parlamentaraca
sa drugim polozajem.
***U Republici Srbiji imunitet jos imaju i:
-predsednik Republike
-predsednik, potpredsednik i ministi Vlade
-sudije Ustavnog suda

42

-zastitnik gradjana
2) MATERIJA ZASEDANJA I SEDNICE PARLAMENTA
3) PARLAMENTARNA RADNA TELA I PARLAMENTARNI FUNKCIONERI

74.Zasedanja i sednice parlamenta?

Oblast je unutrasnjeg organizovanja parlamenta.
Period trajanja mandata parlamenta naziva se legislaturni period (ne sme trajati
duze osim kada je ratno ili vanredno stanje).
Zasedanja- U nekim drzavama parlament je u stalnom zasedanju a negde zaseda
kada ga sazove predsednik drzave. Postoje:
1)Redovna- jedno u prolece (mart) i jesen (oktobar), svako zasedanje moze
trajati najvise 90 dana.
2)Vanredna- na zahtev najmanje 1/3 narodnih poslanika ili na zahtev Vlade.
Narodna skupstina sastaje se bez poziva nakon objavljenog ratnog ili vanrednog
stanja.
Sednice- Poslovnikom se odredjuje ko saziva sednice, vreme pocetka i zavrsetka,
kada su pauze
Osnovno pitanje je pitanje dnevnog reda sednice, treba utvrditi redosled tema.
Odluke se donose glasanjem (javno ili tajno).
*** U Republici Srbiji mandat parlamenta traje 4 godine, on nema pravo
samoraspustanja,dnevni red sednice predlaze predsednik Narodne skupstine,
odluke se donose vecinom glasova od prisutnih na sednici.

75.Parlamentarna radna tela i parlamentarni funkcioneri?

Oblast unutrasnjeg organizovanja parlamenta.
Parlamentarna radna tela :
1) plenum (plenarne sednice)
43

2) parlamentarni odbori (pomocna radna tela)- pretresaju se pitanja i

predlozi za donosenje odluka na sednicama. Clanovi su parlamentarci.
Pripremaju rad parlamenta. Razmatraju tekst predoga zakona o tome
izvestavaju plenum.
3) Povremeni odbori-njegove clanove bira parlament na plenarnim sednicama.
Parlamentarni funkcioneri:
Visoki zvanicnici koje bira parlament na plenarnim sednicama. Ti funkcioneri su:
Predsednik parlamenta,pr domova, pr odbora, potpredsednici.. Biraju ih
parlamentarci

76.Raspustanje parlamenta?
Rspustanje parlamenta pre isteka mandata je akt vlade (sefa drzave) i to je
Politicki akt.
U vezi raspustanja parlamenta postavljaju se neka pitanja:
1) Ko je nosilac prava raspustanja parlamenta?
Nosilac tog prava je organ izvrsne vlasti (sef drzave ili vlada)
Dva oblika ovlascenja:

-predsednicki-kada sef drzave (ukazom) raspusti parlament jer je postavljen

neprijateljski.
-vladin-vlada ga raspusta i raspisuje prevremene izbore.
2) Iz kojih razloga se parlament raspusta?
-razlozi navedeni u Ustavom
-razloz u vidu blanko ovlascenja (vlada odlucuje na osnovu slobodne ocene)
3) Kakva je pravna priroda raspustanja parlamenta?
Rspustena skupstina vrsi samo tekuce ili neodlozne poslove, odredjene zakonom.
Za vreme ratnog ili vanrednog stanja uspostavljena puna nadleznost.
4 slucaja raspustanja skupstine ex consistione:
44

1)
2)
3)
4)

ako u roku od 90 dana ne izabere vladu

ako ne izabere novu vladu 30 dana od izglasavanja nepoverenja vladi
30 dana ne izabere od neizglasavanja poverenja
30 dana od dana ostavke predsednika vlade

***U Republici Srbiji ovlascenje raspustanja Skupstine dele Predsednik i Vlada.

Vlada predlaze predsedniku da je raspusti. Predsednik je ne moze raspustiti na
Vladin predlog ukoliko parlament prethodno pokrenuo pitanje odgovornosti Vlade.

SEF DRZAVE
77.Pojam i evolucija sefa drzave?
Sef drzave prethodio je Parlamentu i vrsio je sve tri vlasti.
U krutoj podeli vlasti sef drzave je celokupna izvrsna vlast. U gipkoj podeli vlasti
sef drzave izvrsnu vlast deli sa vladom.
Sef drzave moze biti:
-monarh postaje to rodjenjem, mandat mu je neogranicen tj vlada dozivotno, on
je neodgovoran i nepovrediv
postoji apsolutna monarhija (monarh ima neogranicenu vlast), staleska monarhija
(u feudalnom sistemu, centralna vlast je oslabljena staleskim skupstinama) i
ustavna (moze biti dualisticka monarh postavlja vladu, ne parlament i
parlamentarna monarhova ovlascenja su simbolicna)
-predsednik republike postaje to izborom; njegov polozaj zavisi od sistema
vlasti:
Parlamentarni sistem- bira se od strane narodnog predstavnistva
Predsednicki sistem- bira se neposredno od strane biraca
Izvrsna vlast moze biti:
-monocefalna-postoji samo sef drzave (predsednicki system)
-bicefalna- sef drzava je simbolican nosilac dok je vlada stvarni nosilac
-mesovita
45

78.Izbor i organizacija sefa drzave?

Izbor:
-nasledjem (monarhija)
-izborom (republika)
U parlamentarnom sistemu bira ga parlament, a u predsednickom narod
neposredno i zato ima vecu legitimnost, tada je jedini nosilac izvrsne vlasti.
Duzina njegovog mandata je 4 ili 5 godina. Mogucnost ponovnog izbora moze biti
aposlutna, samo jednom uzastopno, jos jednom ali nakon izvesnog vremena.
Monarh je inokosni organ, dok predsednik moze biti ili inokosan ili kolegijalni.
***Izbor i organizacija u Republici Srbiji
Predsednik se bira neposrednim, opstim i tajnim glasanjem. Izbore raspisuje
predsednik Narodne skupstine 90 dana pre isteka mandata proslog predsednika.
Kandidate mogu predloziti: -politicka stranka
-koalicija politickih stranaka
-grupa gradjana
Republicka izborna komisija utvrdjuje listu kandidata.
Ukoliko niko ne dobije vecinu, onda sledi sistem balotaze (dva kandidata sa
najvise glasova ulaze u uzi krug i neko mora dobiti vecinu). Mandat pocinje nakon
polaganja zakletve pred Narodnom Skupstinom i traje 5 godina.
U slucaju prevremenog prestanka mandata ili sprecenosti vrsenja funkcije
zamenjuje ga predsednik Narodne skupstine na najvise 3 meseca a za to vreme
raspisuje nove izbore. Ustav RS od 2006. ne poznaje ustanovu podpredsednika
Republike.
Iako ga zamenjuje on nema sva ovlascenja, ne moze davati pomilovanja i
odlikovanja; ne moze raspustiti skupstinu

46

79.Ovlascenja i akti?
Ovlascenja:
J
J
J
J
J
J
J

-Predstavlja drzavu u zemlji i inostranstvu

-Postavlja i opoziva diplomatske predstavnike svoje zemlje u inostranstvu
-Daje odlikovanja, priznanja, pomilovanja
-Predlaze mandatara na sastav vlade
-Predlaze kandidate za sudije
-Raspisuje izbore za parlament
-Vrhovni je komandant vojske
-Ima pravo na suspenzivni veto, potpisuje opste akte vlade, raspisuje
referendum, proglasava zakone ukazom

U presednickom sistemu je sam na vlasti i ima jaka ovlascenja. U parlamentarnom

deli vlast sa vladom.
Akti:
1) Ukaz (proglasava zakone raspusta parlament, daje odlikovanja)
2) Odluke (rasoisuje izbore za narodne poslanike, predlaze kandidata za
predsednika vlade )
3) Pravila
4) Naredbe
5) Naredjenja
*** U Republici Srbiji ovlascenja predsednika su malo veca nego u
parlamentarnom sistemu.
Predstavlja drzavno jedinstvo.
Ovlascenja:
J
J
J
J

-predstavljanje drzave
-poslovi stabline egzekutive
-ovlascenja u neredovnim stanjima u zemlji
-donosi Ukaze

Ovlascenja sefa drzave prema Narodnoj Skupstini:

- da joj vrati izglasani zakon na ponovno odlucivanje (suspenzivni zakonodavni
veto)

47

- da raspusti Narodnu Skupstinu samo na predlog Vlade (pravo disolucije)

Predsednik Republike nece razmatrati predlog Vlade da raspusti NS ukoliko:
-je u Skupstini podnesen predlog da izglasa nepoverenje vladi
-ako skupstina nije prihvatila vladin odgovor na interpelaciju
-ako je Vlada podnela predlog da se gasa o njenom poverenju
Predsednik Republike ima obavezu da raspusti NS ako:
-u roku od 90 dana ne sastavi Vladu
-ne izabere novu Vladu 30 dana od prestanka rada prosle.

80.Polozaj i odgovornost?
I Monarhija-Nije odgovoran za svoje postupke ni politicki ni krivicno.
II Predsednicki sistem-Ne moze biti politicki odgovoran, jer nije odgovoran
parlamentu
III Parlamentarni sistem-Nije politicki odgovoran, jer vlada preuzima njegovu
politicku odgovornost (sef vlade ili minister koji je dao premapotpis)
IV Skupstinski sistem-Jedino je ovde predsednik politicki odgovoran.
*** Republika Srbija
Odgovoran je krivicno ali ne i politicki. Za povredu Ustava odgovara
Krivicno/pravno pred NS, Ustavni sud odlucuje o razresenju u roku od 45 dana.
Predsednik ima i pravo da pismenu ostavku koju dostavlja predsedniku Narode
skupstine.

VLADA
81.Pojam i poreklo vlade?
48

Vlada kao organ izvrsne vlasti karakteristicna je samo za parlamentarni sistem.

Prvi put se pojavljuje u Engleskoj. Jednom izabrani iz vecine u Parlamentu nisu
se mogli otpustiti sve dok su uzivali poverenje iste te vecine- tako je nastala
politicka odgovornost vlade i ministara pred parlamentom(jer ih je on i stvorio).
Vlada je organ koji predstavlja skup najvisih funkcionera (ministara), koji se
nalaze na celu pojedinacnih resora uprave. Ministri su prosli kroz fazu feudalnog
i ustavnog ministra.

82.Izbor i sastav?
Vladu obrazuje parlament (od predstavnika vecine u pralamentu). Vecinu u
parlamentu moze ciniti:
-Jedna politicka stranka-nastaje politicki homogena jednostranacka Vlada.
-Vise politickih stranaka-nastaje svestranacka Vlada.
-Postoje i politicki neutralne Vlade (nestranacke). Takve su cinovnicke
(sastavljaju je cinovnici sa najvisih mesta uprave)i ekspertske (obrazuju je
strucnjaci)vlade.
Vrste Vlada su sledece:

1) poslanicke u sastav vlade mogu uci samo poslanici parlamenta

2) mesovite u sastav vlade mogu uci i poslanici i oni koji nisu poslanici
3) neposlanicke u sastav vlade ne mogu uci poslanici parlamenta (nespojive
funkcije)
Vlada je kolegijalan organ, sacinjavaju je:
- predsednik Vlade (prvi minister/premijer)
- potpredsednik Vlade
- ministri-

=oni koji imaju resor (delokrug)

=oni koji nemaju resor (ministri bez portfelja)

Zavisno od broja clanova, postoje male (manje od 20clanova); srednje (izmedju

20 i 40) i velike (vise od 40) Vlade.
49

Razliciti organizacioni oblici rada Vlade: kao (1) ministarski savet

(2) kabinetski savet
Ostavka predsednika Vlade povlaci odstupanje citave Vlade.
Ministri imau dvostuku ulogu:
(1)
(2)

politikcu- imaju je kao clanovi Vlade

administrativnu- imaju je kao rukovodioci nekog resora uprave

Duzina mandata Parlamenta jednaka je duzini mandata Vlade (osim u slucaju

izglasavanja nepoverenja ili ostavke).
U okviru Vlade obrazuju se uza malobrojna tela u kojima se donose najbitnije
odluke.
***Republika Srbija
Kandidati za predsednika Vlade predlaze predsednik Republike Narodnoj
Skupstini koja o tome odlucuje.
Otvara se pretres za program i rad Vlade i odlucuje se u celini tajnim glasanjem.
Prema Ustavu RS clan Vlade ne moze biti i narodni poslanik.
Clanstvo:
J

- Predsednik Vlade- predstavlja Vladu; saziva sednice; void i usmerava rad

J
J

NS.
- Clanovi Vlade- izvrsavaju uputstva
- Potpredsednik Vlade- pomaze predsedniku; uskladjuje rad ministara;

moze bit ii sam minister.

- Ministri- rukovode radom ministarstava; vrse upravni nadzor; primenjuju

zakone i druge opste akte i propise.

Drzavni sekretari NISU clanovi vlade ali najcesce prisustvuju njenim

sednicama.

50

83.Ovlascenja i akti?
Ovlascenja:
- daje impulse
- donosi odluke
-to je organ koji predvidja
-utvrdjuje i vodi poltitku zemlje
-odgovorna je za planiranje nacionalne privrede
-predlaze zakone (zakonodavna inicijativa)
-propisuje unutrasnje uredjenje ministarstava
-vrsi nadzor nad radom uprave:
1) Donosi propise koje nije doneo nadlezan organ uprave a
nedonosenje bi stetilo.
2) Moze da ponistipropis uprave ako nije zakonit.
-zastupa drzavu kao pravno lice
-vodi pored unutrasnje i spoljasnju politiku drzave.
Akti:
1) Uredbe-podrobnije uredjuje odnos propisan zakonom
2) Individualni akti-ati imenovanja, ovlascenja
3) Delegirano zakonodavstvo-donosi uredbe sa zakonskom snagom kada mu
parlament delegira zakonodavnu vlast. Parlament moze dvojako delegirati
Vladi ovlascenja za donosenje zakona:
a. Zakon o punim vlastima (njime moze da uredi odredjene oblasti
zakonom sa ogranicenim vremenskim vazenjem)
b. Okvirni zakoni (odredjuje opsta nacela a dalju razradu ostavlja
Vladi)
4) Odluka-osniva javna preduzeca
5) Resenje imenovanje i razresenje u upravnim stvarima
6) Zakljucak-njega donosi kada ne donosi druge akte.

51

Vlada glasa vecinom.Ukoliko se ne postigne vecina, odluka koju je podrzao i

predsednik Vlade se sprovodi-zlatni glas predsednika.

84.Odgovornost vlade i ministarska odgovornost?

Politicka odgovornst Vlade moze biti:
I INDIVIDUALNA
1) Politicka odgovornost ministra- razresava se minisatrske duznosti.
2) Matrijalna odgovornost ministra- odgovoran je za stetu nastalu prilikom
vrsenja njegove sluzbene duznosi nanesenu nezakonitom radnjom.
3) Krivicna odgovornost
Ministar koji je podneo ostavku vrsi samo neodlozne tekuce poslove dok mu ne
prestane mandat.
Ministar kojem je prestao mandat- njegova ovlascenja vrsi drugi minister koji je
za to ovlascen. Raspisan izbor za novog u roku od 15 dana.
II SOLIDARNA

1) Poslanicko pitanje
2) Interpelacija-nakon interpelacije pokrece se pretres i rasprava, nakon
toga se glasa. Ukoliko bude nezadovoljna, Vlada moze postaviti pitanje
svog poverednja.
3) Predlog za glasanje o nepoverenju- ukoliko za to glasa vecin u Parlamentu.
Vlada kojoj je prestao mandat vrsi samo tekuce poslove.
-Glasanje o poverenju Vladi-predlog Vlade NS u cilju da Vlada dobije sto vecu
podrsku i da izadje jaca is a vecom politickom snagom.

Predlog predsednika Vlade za razresenje pojedinacnog clana vlade (to moze i NS

ukoliko za to glasa 60 poslanika).
Ostavka- predsednik vlade je podnosi narodnoj skupstini, a clan vlade je podnosi
predsedniku koji je prosledjuje narodnoj skupstini.

52

VI-FEDERALNA DRZAVA
85. Unitarna i federalna drzava kao tipovi drzavnog uredjenja?
Oblici drzavnog uredjenja mogu biti unitarna (jednostavna) i federalna
(slozena)drzava.
U unitarnoj drzavi vlast je usresredjena u centru, postoji jedan nivo drzavne
vlasti. Ona moze biti decentraizovana ali je svakako unitarna.
U federalnoj drzavi su vrlo jasno istaknuta dva centra vlasti, postoje dva nivoa
drzavne vlasti (nivo federacije i nivo federalne jedinice).
Najteze je razlikovati unitarnu decentralizovanu drzavu i federalnu drzavu.
Razlike:
- u federalnoj drzavi je podela nadleznosti ustavom kontstituisana
- federalne jedinice imaju ustav pa je samoorganizovanje jace
- sto se tice ucesca u vlasti, federalne jedinice imaju to pravo a autonomne
jedinice u decentralizovanoj unitarnoj drzavi to pravo nemaju.

86.Znacenje i poreklo federalizma?

Izraz federalizam znaci savez (ugovor). Oznacava pojavu povezivanja i
slobodnog udruzivanja razlicitih teritorijalnh zajednica ljudi u okviru jedne
drzave ili izmedju vise drzava u razlicite svrhe.
Postoje dva glavna oblika federalizma: INTRA (federalna drzava) i INTER
(konfederacija). Dakle, fedracija i konfederacija su oblici ostvarivanja
federalizma.

53

87.Konfederacija i federacija?
KONFEDERACIJA

FEDERACIJA

Nezavistan savez drzava

Pociva na ugovoru
Clanice imaju pravo na

nulifikaciju i secesiju
Tvorevina je medjunarodnog

prava
Nemaju zajednicke organe
Nije drzava

Jedinstvena slozena drzava

Pociva na ustavu
Clanice nemaju pravo na

nulifikaciju i secesiju
Tvorevina je ustavnog

prava
Imaju zajednicke organe
Jeste drzava

Konfederaciju cine suverene drzave, to je udruzenje koje moze imati zajednicki

organ (dieta-u kome svaka clanica ima jednak broj predstavnika i odluke se
nonose jednoglasno).
Federaija je suverena drzava koja ima svoju vlast i ustav.
Konfederacija je ugovornopravni odnos dok je federacija ustavnopravni odnos.

88.Priroda i ciljevi federacije?

Federacija je jedinveno obavljanje zajednickih poslova, samostalno obavljanje
posebnih poslova.
Na pitanje ko je nosilac suverenosti u federalnoj drzavi? postoje dva odgovora:
1) federalna drzava-zato sto je u pravom smislu drzava
2) federalne jedinice-zato sto su prethodile federaciji
Ovo pitanje reseno je u korist centralne vlasti. Suverena je federalna drzava.

Pravna priroda federalne drzave: -njeno glavno obelezje je suverenost

-najvisi prani akt je federalni ustav
Jos neke odlike fed drzave: postoje 2 nivoa drzavne vlasti;svaki nivo ima
podrucje vlasti u kojem je samostalan.

54

Ciljevi federacije:
1) Da se pomire politicko jedinstvo i regionalne ili nacionalne razlicitosti
2) Da se ostvari dublje jedinstvo

89.Merila federacije?
Merila/nacela federacije su:
I Merilo SUPREMATIJE federacije
1) Suprematija u unutrasnjem smislu- podrazumeva nadmoc federalnih prava
nad pravom federalnih jedinica
2) Suprematija u spoljasnjem smislu- drzava je subjekt medjunarodnog prava
II Merilo AUTONOMIJE federalnoh jedinica
-

Federalne jedinice su sacuvale autonomiju

Imaju svoju federalnim ustavom utvrdjenu nadleznost i poseban

zakonodavni, izvrsni i sudski sistem organa

Imaju nadleznosti koje obavljaju samostalno
Propisuju sopstveni ustav koji mora biti u skladu sa federalnim

III Merlo PARTICIPACIJE federalnih jedinica

- kljucno je za razlikovanje federacije od unitarne decentralizovane
drzave
-federalne drzave ucestvuju u nadleznosti federacije tj. federalnih
organa, zjasnjavaju se o pitanjima iz nadleznosti federacije
- ucestvuju u zakonodavnoj vlasti federacije, u promeni federalnog
ustava

90.Nuznost federacije i najvazniji razlozi obrazovanja federacija?

Federaicja je najpogodniji oblik drzave u kojoj postoji nacionalna, verska i
kulturna slozenost i razlicitost, i u kojoj process duhovnog izjednacavanja ije jos
uvek dovrsen.

55

Samo u jacim i vecim zajednicama moze da se sacuva samostalnost i sloboda.

Razlozi obrazovanja federacije:
1)
2)
3)
4)

Etnicki-postojanje vise nacija i etnickih grupa na podrucju iste drzave.

Istorijski-federacije koje su nastale mnogo ranije
Geografski-u cilju lakseg i adekvatnijeg organizovanja drzavnog podrucja
Privredni-privredna specificnost pojedinih regiona u drzavi koja moze biti
uslovljena karakterom tla ii istorijom podrucja.

91.Vrste federacija?
I Prema nacinu nastanka:
a) Evolucija- dogovorom; sjedinjenje nekoliko drzava koje su do tada bile
suverene u jednu federalnu drzavu.
b) Devolucija-potpuna promena unutrasnje strkture unitarne drzave, cepanje
na federalne jedinice.
II Prema nacionalnom sastavu:
a) Homogene-ne vidi se nacionalna razlicitost - jednonacionalne
b) Heterogene-vidi se nacionalna razlicitost - visenacionalne
III Prema tome da li struktura moze ili ne moze da se promeni:
a) Stalna (nepromenljiva)-struktura se ne moze menjati
b) Promenljiva-moze se menjati npr broj federalnih jedinica..
IV Federacije sa obicnim i mesovitim sastavom:
a) obicne-sastavljene samo od federalnih jedinica
b) mesovite- sastavljene od federalnih jedinica ali i drugih federalnih
podrucja
92.Polozaj federalnih jedinica?
Elemeni federacije su njeni gradjani i federalne jedinice.
-Federalne jedinice su medjusobno ravnopravne; imaju istu nadleznost
-Nisu suverene ni na spoljasnjem ni na unutrasnjem planu
56

-Nemaju pravno nuifikacije i secesije

-Njihov ustav mora biti u skladu sa federalnim
-imaju pravo na samoorganizovanje, koje moze biti reseno na dva nacina: 1.
Federalni ustav posvecuje celu glavu organizaciji FJ-a ili 2. Fed. Ustav ima 1-3
odredbe o organizaciji FJ, neka opsta necela, a FJ sve ostalo same uredjuju

93.Podela nadleznosti kao onsovno obelezje federacije?

Vazi pravilo da ono sto nije posao federacije spade u posao federalnih jedinica.
Postoje poslovi koji spadaju u zajednicku nadleznost, oni se istovremeno
obavljaju i njih obuhvata DVOSTUKA VLAST: 1) opsta-obavlja zajednicke posl
2)posebna-obavlja posebne
poslove federalnih jedinica.
Podela nadleznosti utvrdjuje se ustavom federacije i moze biti :
1) materijalna- obuhvata poslove koji su u nadleznosti svake vlasti
2) formalna-obuhvata instrumente pomocu kojih se obavljaju poslovi
Sto se tice zakonodavne vlasti postoji PARALELNA (obe vlasti su nadlezne,
federalna vlast odredjuje opsta nacela dok ih federalne jedinice razradjuju) i
KONKURENTNA (u praksi je to nadleznost federacije ali ako ona ne donese
odrednjeni propis to ce uciniti federalna jedinica) nadleznost.

94.Metodi podele nadleznosti u federacijama u svetu? Oblasti u nadeznosti

federacije i federalnih jedinica?
Postoje 2 metoda podele nadleznosti:
I metod (pravilo)- Ustavom se pozitivno odredjuje nadleznost federacije a
negativno federalnih jedinica. Pretpostavka je u korist federalnih jedinica.
II metod (izuzetak)- Nadleznosti koje nisu ustavom pozitivno odredjena kao
nadleznost federalnih jedinica, pripadaju federalnojvlasti. Pretpostavka
nadleznost je u korist federacije.

57

Oblasti nadleznosti:
Federacije najvaznije nadleznosti:
1)
2)
3)
4)
5)
6)

inostani poslovi
privreda
finansije
carina
odbrana
telekomunikacije

Federalne jedinice-nadeznosti koje nisu strogo vezane za drzavnu suverenost:

1) zdravlje
2) kultura
3) prosveta
4) rad
Zajednicke nadleznosti: saobracaj, trgovina,
95.Drugi dom federalnog pralamenta i egzekutiva u federaciji?
*Drugi dom-U njemu su predstavljeni gradjani nezavisno od podele na federalne
jedinice-predstavljeno je stanovnstvo kao nedeljivo biracko telo.
Ali postoje i federacije gde su predstavljeni gradjani srazmerno broju biraca.
Domovi pralamenta su ravnopravni u svim nadleznostima,
*Egzekutiva u federaciji-Federalne jedinice nisu bitno zastupljene u Vladi, jer
se ona vodi interesima svih a ne samo interesima federalnih jedinica. Zahteva se
strucnost od clanova. Neposredno preko organa uprave ucestvuju u izvrsavanju
federalnih zakona.

96.Sudstvo u federaciji i ucesce federalnih jedinica u vrsenju ustavotvorne

vlasti u federaciji?
Sudstvo je nezavisno. Postoji:
I Federalna sudska vlast-resavaju sporove opsteg keraktera za koje treba
primeniti federalne zakone, medjunarodne ugovore ili ustav.
Moze biti organizovano u dva oblika:
58

1) Kao jedan Vrhovni sud

2) Kao visestepeno federalno sudstvo (mreza sudova)
II Sudska vlast federalnih jedinica- resavaju sporove koji prizilaze iz
zakonodavstva federalnih jedinica.
Na pitanje ko ucestvuje u ustavotvornoj vlasti nude se dva odgovora:
1) U donosenju i promeni Ustava odlucuje federalni parlament kvalifikovanom
vecinom. Tu federalne jedinice ucetvuju posredno preko gornjeg doma (u
kome su predstavljene federalne jedinice)
2) Donosenje i promena Ustava obavezno podleze saglasnosti federalnih
jedinica-neposredno.

59

VII- Lokalna samouprava

97. Dekoncentracija I decentralizacija?
S obzirom na odnos koji se moze uspostaviti izmedju centralnih I necentralnih
organa unitarna drzava moze biti: CENTRALIZOVANA i DECENTRALIZOVANA.
DEKONCENTRACIJA: instrument pomocu kojeg se postize potpuna
podredjenost necentralnih organa centralni I uspostavlja se centralisticko
uredjenje. Poslovi drzavne uprave poveravaju se necentralnim odzavnim
organima, predstavnicima drzave. To je obavljanje poslova iz nadleznosti
centralnih organa van njihovog sedista, preko ekspozitura tj. vrse poslove u ime
centralnih organa jer su potpuno podredjeni njima. Centraizacija preko

posrednika.
DECENTRALIZACIJA: instrument kojim se necentralnim organima ostavlja
izvestan stepen samostalnosti u odnosu na centralne organe I uspostavlja se
decentralizovano uredjenje. Poslovi drzavne uprave poveravnaju se necentralnim
nedrzavnim organima- predstavnicima naroda. To je prenosenje odredjenih
poslova s centralnog na lokalni nivo.

98. Teritorijalna decentralizacija?

Decentralizacija moze biti: -Funkcionalna- priznavanje javnim sluzbama
odredjene nezavisnosti.
-Teritorijalna- nezavisnost gradjana na odredjenom
podrucju da saostalno sobom upravljaju. Teritorijalna decentralizacija moze se
shvatiti u UZEM SMISLU- kao decentralizacija drzavne uprave (lokalna uprava)

60

SIREM SMISLU- kao narodna samouprava, tu nema prenosenja poslova

vec oni posebno obavljaju lokalne i regionalne poslove kao sopstvene poslove.
Drzavna ordganizacija podeljena je na vise i nize drzavne organe od kojih su visi
centralni i suvereni dok su nizi lokalni.
Zakoni jedinica teritorijalne autonomije za razliku od drzavnih zakona ne vaze na
celj teritoriji nego samo na teritoriji autonomne jedinice i imaju slabiju pravnu
snagu od drzavnih zakona.
99. Pojam lokalne samouprave?
-Lokalna samouprava je oblik oducivanja i upravljanja u lokalnim zajednicama I to
neposredno od strane njenih stanovnika ili predstavnika koje neposredno biraju.
Ona je oblik ogranicenja centralizma i samostalna ustanova, nezavisna od
centralnih organa. Lokalnu vlast vrse organi koji predstavljaju lokalnu zajednicu.
U lokalnim samoupravama resavaju se svakodnevna zivotna pitanja i potrebe
gradjana, a drzavnim organima se void visoka politika.
Obelezja lokalne samouprave su:
1) Postojanje ustavom i zakonom utvrdjenog kruga samoupravnih lokalnih
posova koje obavljaju bez centralnih organa.
2) Gradjani u lokalnim jedinicama slobodno biraju svoje predstavnicko telo ili
neosredno ucestvuju u resavanju biting pitanja za lokalnu zajednicu.
3) Organizaciona i personalna samostalnost lokalnih institucija.
4) Postojanje samostalnih finansijskih sredstava.
5) Postojanje zastite samoupravnih prava.
Lokalne samouprave imaju pravo da se udruze I povezu u razlicte oblike saveza,
kako na drzavnoj teritoriji tako I van nje kao medjunarodne oraganizacije.
U vecini drzava lokalna samouprava potisnuta je zbog:

1)
2)
3)
4)
5)
6)

Jacanja centralizma
Velikih politickih stranaka
Premestanja poslova na drzavne organe
Suzavanja finansijske samostalnosti
Suzavanja normativne samostalnosti
Suzavanja prostora lokalne samouprave

61

100. Sistemi lokalne samouprave?

Sistemi lokalne samouprave razlikuju se prema nekim obelezjima kao sto su:
I Odnos dzave prema lokalnoj samoupravi:
Organi lokalne jedinice mogu biti drzavni organi uprave, i drzavni i lokalni organi
ili samo organi lokalne samouprave.
a) Engleska- sistem se zasniva na razlikovanju dva posebna sistema vlasti u
drzavi: jedan cine centralni organi vlasti, drugi cine organ lokalne
samouprave. Nadleznosti obe vlasti utvrdjuje Parlament.
b) SAD- osnovni princip lokalne samouprave je samoorganizovanje lokalnih
jedinica u okviru Ustava i zakona federalnih jedinica. U SAD postoji vise
razlicitih sistema lokalne samouprave od koji su najvaznija tri: model
mer-savet, komisijski model i menadzerski model.
c) Francuska- gotovo I da ne postoji lokalna samouprava, posto lokalne vlasti
imaju mali stepen samostalnosti. U osnovi sistema lokalne samouprave u
Francuskoj su dve lokalne jedinice: opstina (predstavnicko telo je

Opstinsko vece) i departman (predstavnicko telo je Opste vece).

II Zavisno od strukture i teritorijalne organizacije lokalne samouprave:

a)
b)
c)
d)

Jednostepena lokalna samouprava

Dvostepena lokalna samouprava
Trostepena lokalna samouprava
Visestepena lokalna samouprava

U sistemima dvostepene i trostepene lok samouprave prvi stepen je u pravom

smislu samoupravna organizacija, dok organizacija dvostepene itrostepene
samouprave predstavlja izvesnu decentalizaciju centralne vlasti pomesanu sa
odredjenim stepenom samostalnosti lokalnih samoupravnih organa.
62

U razlicitim sistemima lokalne samouprave osnovnu jedinicu prestavlja

OPSTINA.
U tradiciji structure lokalne samouprave je zastupljena trostepena lokalna
samouprava, sa 3 stepena lokalnih jedinica:
1) Najnizi stepen- cilj je neposredno ukljucivanje gradjana u obavljanje
lokalnih poslova.
2) Osnovni stepen-glavni nosilc lokalnih poslova i lokalnih javnih sluzbi.
3) Regionalni stepen- treba da izrazi realno postojece regionalne celine u
zemlji.

III Stepen ucesca gradjana u upravljanju:

a) Neposredno ucesce.
b) Predstavnicko ucesce gradjana u obliku kabinetske vlade.
c) Predstavnicko ucesce gradjana na celu predsednicke, policijske i

menadzerske vlade.
d) Predstavnicko ucesce gradjana na celu komitetske vlade.
e) Predstavnicko ucesce gradjana na celu skupstinske vlade.

101. Jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji?

Dva znacenja pojma lokalne samouprave: kao pravo grajdana i kao ukupnost
organa i institucija jedinice lokalne samouprave.
U Republici Srbiji postoji jednostpena lokalna samouprava. Lokalna samuprava
ostvaruje se u Opstini, Gradu i Gradu Beogradu.
1) OPSTINA- Osnovna jedinica lokalne samouprave.
Sposobna je da preko svojih organa vrsi sva prava I duznosti iz svoje nadlezosti
I ima najmanje 10.000 stanovnika. Samoupravni status opstine sastoji se u
sledecem:
a)
b)
c)
d)

Ima samostalni delokrug ovlascenja I poslova

Moze samostalno da bira organe
Ima sigurne I samostalne izvore prihoda
Uziva posebnu zastitu samoupravnog statuta.
63

U Republici Srbiji postoji 150 opstina.

2) GRAD- Primarna lokalna zajednica.
Predstavlja ekonomski, administrativan ulturni centar sireg podrucja.
Ima vise od 100.000 stanovnika.
Pored poslova opstina povervaju mu se I drugi poslovi drzavne uprave. Grad
obrazuje I komunalnu policiju. Ima svojstvo pravnog lica. Ima svoju imovinu.
U Republici Srbiji ima 23 grada.
Najvisi pravni akt jedinice lokalne samouprave je STATUT.
3) GRAD BEOGRAD- ima status posebne teritorijalne autonomije.
Obavlja nadleznost opstine i grada kao i poslove navedene u Zakonu o glavnom
gradu. Moze ukinuti sopstvenu gradsku opstinu.

102. Nadleznost opstine i finansiranje lokalne samouprave?

*Vrste nadleznosti opstine:
1) Samoupravna (izvorna)
Poslovi u cijem obavljanju opstina uziva autonomiju.
Javni poslovi od neposrednog interesa za lokalno stanovnistvo.
2) Poverena
Drzavni poslovi koje drzava ima pravo da prenese na odredjenu jedinicu lokalne
samouprave kao i sredstva za obavljanje tog posla. Ti poslovi nikada ne prelaze u
Samoupravne poslove, to su i dalje drzavni pslovi ali je drzava prenela izvrsenje
nedrzavnim organima.
Republka moze poveriti opstini:

a)
b)
c)
d)

Izvrsavanje zakona
drugih propisa
opstih akata
Inspekcijski nadzor
64

*Finansiranje:
Opstine imaju relativnu finansjsku autonomiju. Finansiranje se obezbedjuje iz
njenog budzeta i budzeta Republike. Sredstva budzeta obezbedjuju se iz
izvornih i ustupljenih javnih prihoda. Kad jedinica lokalne samouprave nije u
mogucnosti da tokom godine obezbedi finansiranje poslova iz svog budzeta, njoj
se obezbedjuju dopunska sredstva iz budzeta Republike.

103. Organi jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji?

1) SKUPSTINA OPSTINE: Sastoji se od
odbornika koji se biraju na 4 godine. Glasa
se vecinom glasova. Sekretar opstine se
postavlja isto na 4 god, on saziva I odrzava
sednice.

Izbor odbornika:

Na osnovu:- politickih stranaka koalicija

grupe stranaka
-Mora biti podrzana o najmanje 30 biraca
po predlogu za svakog kandidata na
izbornoj listi
-Mora sadrzati najmanje jednu trecinu

2)PREDSEDNIK OPSTINE:
Vrsi izvrsnu vlast u opstini. Bira ga Skupstina
Opstine iz reda odbornika na 4 godine tajnim
glasanjem vecine.
Ima dva svojstva:
Predsednik optine ima dva svojstva. On
je inokosni izvrni organ u optini, s
jedne, i on je po poloaju predsednik
optinskog vea kao kolegijalnog
izvrnog organa u optini, s druge
strane.

kandidata o ukupnog broja odbrnika koji se

bira
- Medju svaka tri kandidata mora biti
najmanje jedan kandidat pripadnik pola koji
je manje zastupljen na listi.
Za odbornika moze biti odabran punoletan
poslovno sposoba drzavljanin Srbije. Izbore
raspisuje predsednik Narodne skupstine.
Cenzus je 5%, ne vazi za stranke
nacionalnih manjina. Dontovim sistemom se
raspodeljuje mandat.

65

3)OPSTINSKO VECE

4)OPSTNSKA UPRAVA

Kolektivni izvrsni organ

Nosilac je upravne funkcije

Sastoji se od:

Ovim organom rukovodi NACELNIK .

D
D
D

-predsednika opstine
-zamenika
-clanova (4 god)

Predlaze odluke I akte opstine; izvrsava

odluke; vrsi nadzor uprave; ponistava
nezakonite akte uprave.

Donosi akte o organizaciji uprave.

Saradjuje sa gradskim menadzerom I gradskim
arhitektom.
Njena uloga je izvrsavanje akata I resavanje
upravnih postupaka.

104. Neposredno ucesce gradjana u obavljanju poslova u opstini?

1)Gradjanska inicijativa

2)Zbor gradjana

Gradjzani neposredno predlazu

Raspravljaju se I daju predlozi o

donosenje odredjenog akta.

pitanjima iz nadleznosti jedinica lokalne

samouprave.

3)Referendum

4)Mesna zajednica

1) Fakultativan raspisuje ga

Oblik stalnog ucesca gradjana u

Skupstina opstine na sopstvenu

ostvarivanju poslova lokalne samouprave.

inicijativu

Skupstina joj moze poveriti vrsenje

2) Obavezan- raspisuje ga Skupstina

nekog posla uz pruzanje za to dovoljnih

opstine na zahteva najmanje 10%

sredstava.

biraca.

105. Odnos Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave?

66

1) Vlada je duzna da obustavi akt jedinice lokalne samouprave za koji smatra da

nije saglasan sa politikom drzave.
2) Ministarstvo ce pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti I zakonitosti akta
koji je donet u jedinici lokane samouprave.
3) Ministarstvo nadlezno za poslove lokalne samouprave kada smatra da akt
jedinice lokalne samouprave nije saglasan sa njenim statutom ukazace na to
skupstini jedinice lokalne samouprave, ako se to ne ispravi onda ukazuje na to
Vrhovnom sudu.
4) Ministarstvo nadlezno za poslove jedinica lokalne samouprave ako nadje da
akt nema odredjenu sudsku zastitu predlaze skupstini jedinice lokalne
samouprave da ga ukin, ukoliko to ne uradi onda ce ga ukinuti ministarstvo.
5) Vlada na predlog ministarstva nadleznog za poslove lokalne samouprave moze
doneti odluku o raspustanju skupstine jedinice lokalne samouprave ako:
a) skupstina ne zaseda duze od 3 meseca
b) ne izabere predsednika opstine ili opstinsko vece u roku od mesec dana od
dana konstituisanja skupstine jedinice lokalne samouprave
c) ne donese statut ili budzet u roku utvrdjenim zakonom.
6) Ukoliko se ne konstituise skupstina jedinice lokalne samouprave ili se ne
izaberu odbornici onda Vlada imenuje privremeni organ koji ce izvrsavati
neodlozne poslove.

106. Zastita lokalne samouprave?

Lokalna samouprava zasticena je nizom instrumenata I institucija. Zastita se
ostvaruje preko:
1) Drzavnih organa: a) organ oredjen statutom jedinice lokalne samouprave
predlaze pred Ustavnim sudom da oceni ustavnost I zakonitost zakona ili
nekog drugog opsteg akta Republike Srbije kojim se povredjuje pravo na
lokalnu samoupravu.

67

b) garantuje se ustavnosudska zastita prava na

lokalnu samoupravu protiv pojedinacnih akata i radnji
drzavnih organa.
2) Organizovanog mehanizma lokalne samouprave: a) ombudsman
b) savet za
medjunacionalne odnose kao samostalno radno telo (cine ga predstavnici
srpskog naroda I predstavnici nacionalnih manjina).

107. Pojam teritorijalne autonomije?

To je demokratski oblik drzavnog uredjenja. Stvara se kada se u unitarnoj

drzavi na podrucju zahteva veci stepen politicke samostalnosti od lokalne

samouprave, ali ne toliko da bi se moralo promeniti i drzavno uredjenje .
Autonomija podrazumeva svojstvo teritorijalne zajednice u okviru drzave da je
zakonodavni subjekt (da donosi sopstvene zakone); to je obelezje koje je
priblizava federalnoj jedinici, a udaljava od jedinice lokalne samouprave.
Teritorijalna autonomija:
1) Uziva samostalnost u zakonodavnoj funkciji.Zakoni su izvorni samo imaju
slabiju prvnu snagu od drzavnih.
2) Samostalnost u izvrsavanju sopstvenih zakona, I u mnogo manjoj meri
izvrsavanje drzavnih zakona.
3) Drzava moze jednostrano ukinuti teritorijalnu autonomiju.
4) Njen delokrug se odredjuje drzavnim zakonima. A postojanje teritorijalne
autonomije je predvidjeno Ustavom.
5) Zakonodavna nadleznost uvek ide u korist drzave.
6) Zakoni teritorijalne autonomije vaze samo na njenom prostoru I moraju
biti saglasni sa drzavnim zakonima I Ustavom.
7) Drzava raspolaze pravom nadzora nad ustavnoscu i zakonitoscu zakona
koje donosi zakonodavni organ teritorijalne autonomije.
8) Nisu nezavisni od centralnih organa.
9) Drzava ima kontrolu zakonitosti rada organa teritorijalne autonomije.
Nije drzava zato sto: nema ustavotvornu vlast; nema pravo samoorganizovanja;
nema institut drzavljanstva; nema obelezje drzavnosti.
68

Drugi oblici autonomije:

1) Personalna autonomija(za odredjene nacionalne verske ili kulturne grupe).
2) Kulturna autonomija (pravo nacija I etnickih grupa).
3) Institucionalna autonomiija (podrzaumeva pravo institucija da slobodno
urede svoju organizaciju).
4) Regionalna autonomija (u olasti privrede).
5) U smislu medjunarodnog prava.

108. Iskustva teritorijalne autonomije u ustavnoj praksi?

Napravilniji oblik primene teritorijalne autonomije je kada je cela drzava
prekrivena mrezom autonomnih jedinica koje imaju jednak polozaj.
Najnepravilniji oblik primene je kada se ovim oblikom zavod sistematicno
drzavno uredjenje, kada se autonomne jedinice konstituisu samo na delu
drzavnog podrucja.
Uporedjivanjem drzavnih uredjenja s teritorijalnom autonomijom omoguceno je
izvodjenje sledecih zakljucaka:
1) Odstupanja od teorijskog modela:
a. Davanje vece autonomije (ide se ka fed jedinici)
b. Davanje manje autonomije (ide se ka lok
samoupravi)
2) Razlozi uvodjenja:

a. Etnicko-jezicki
b. Geograsko-teritorijalni
c. Ekonomski
d. Kulturno-istorijski
3) Nema autonomije bez autonomnog vrsenja zakonodavne funkcije.
4) Autonomni delokrug ostvaruju organi koji su autnomni od centralnih
drzavnih organa ali autonomnost ne obuhvata sudove.
5) Pojam teritorijalne autonomije absorbuje u sebi i jezicku i kulturnu
autonomiju.
6) Nema teritorijalne autonomije bez realne materijalne osnove, koja se
sastoji od finansijske autonomije autonomnih jedinica.
7) Autonomne jedinice ne ucestvuju u radu centralnih organa drzave.

69

8) Nadzor od strane drzavnih organa. Dve najstroze sankcije: stavljanje van

snage akta i raspustanje autonomnih organa.

9) Samo u Italiji I Spaniji je najbolji oblik ostvarivanja teritorijalne
autonomije u ostalim zemljama je samo deo teritorije obuhvacen
teritorijalnim autonomijama.
10)Teritorijalna autonomija je u sustini kompromisan oblik drzavnog
uredjenja.

109. Pokrajinska autonomija u Republici Srbiji?

U Republici Srbiji postoje dve autonomne pokrajine : Vojvodina i Kosovo i
Metohija (ima sustinsku autonomiju).
Predlog za osnivanje novih ili ukidanje starih usvajaju gradjani na Referendumu.
Ustav daje mogucnost osnivanja novih pokrajina. Samostalno obavljanje poslova
iz njihovog delokruga preko organa koje biraju gradjani autonomne pokrajine.
Nadleznost: 1) samostalna/izvorna
2)poverena
Izvorna nadleznost obuhvata ovlascenja:
1) Programskog-uredjuje pitanja od pokrajinskog znacaja u oblasti
prostornog planiranja, razvoja I izgradnje objekata.
2) Budzetskog-donosenje budzeta I zavrsnog rauna autonomne pokrajine.
3) Normativnog-mogucnost donosenja odluka I ostih akata kojima se
uredjuju pitanja od pokrajinskog znacaja.
4) Izvrsnog-izvrsavaju se zakoni I obezbeduje se izvrsavanje pokrajinskih
odluka.
5) Organizacionog karaktera za obrazovanje organa, uredjenje organizacija
I sluzbi autonomne pokrajine I za uredjivanje njihove organizacije I rada.
Kljucni element za odredjivanje sustine autonomije je obim autonomnog
delokruga. Drugi kljucni element pokrajinske autonomije su pokrajinski organi
preko kojih pokrajina obavlja svoje nadleznosti. Najvisi organ autonomne
prokrajine je Skupstina autonomne pokrajine (cine je poslanici izabrani na 4
god).

70

Najvisi oblik normativnog ovlascenja je Statut pokrajine.

Dva ustavna instrumenta koja stite od separatizma autonomne pokrajine I

centralizma drzave su:
a) Nadzor- vlada moze pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu
ustavnosti ili zakonitosti odluke autonomne pokrajine.
b) Zastita- takodje se ostvaruje pred Ustavnim sudom dvojakim
ovlascenjem:

1. Pravo zalbe pred Ustavnim sudom

ukoloko neki drzavni organ svojim
radom onamogucava da organi
pokrajine vrse svoja ovlascenja.
2. Pravo organa autonomne pokrajine
da pred Ustavnim sudom pokrene
postupak za ocenu ustavnosti ili
zakonitosti akta republike ako
povredjuje pravo na autonomnu
pokrajinu.

VIII- Civilno drustvo

110. Poreklo i znacenje pojma civilno drustvo?
Drustvo je nezavisno i samostalno politicko telo koje bira i kontrolise vlast.
Civilno drustvo- drustvo koje se povinuje drzavnoj vlasti i zakonima. Pokazatelji
civilnog drustva su: ljudske i gradjanske slobode i slobodna privreda.
Elementi:
1) Ljudske i gradjanske slobode i prava- njima gradjanin stice politicki i
ekonomski subjektivitet kao i moralnu, versku i stvaralacku autonomiju.
2) Postojanje vladavine prava- pravom su vezani organi I pojedinci. Vlast
mmora biti ogranicenai legitimna tj. mora biti izraz volje biraca.
Civlno drustvo zasnovano je jos I na posebnom tipu politicke kulture, koja
podrzaumeva jednaku dostupnost svih javnih funkcija gradjanima, ogranicavanje
71

vlasti, vladavinu prava, ucesce gradjana u odabiru drzavnih organa vlasti. Civilno
drustvo je otvoreno kako u unutrasnjem (zasnovano na postovanju razlika) tako I
u spoljasnjem (slobodno za komunikacije sa drugim drustvima organizovanim u
drzave) pogledu.

111. Pojam i evolucija ljudskih i gradjanskih prava?

Ovim pravima se utvrdjuje pravni polozaj pojedinca prema organima vlasti. Ona
su prepreka ljudskoj samovolji, brani od apsolutne vlasti zato se prpisuju
Ustavom.
Liberalna je ona drzava koja ostavlja pojedincu zonu za slobodnu privatnu
aktivnost.
Drzava intervenise u privredni zivot I stara se o fizickom I kulturnom razvoju
gradjana tako sto za njih konstituise odgovarajuca prava, a sebi namece
odrdjene obaveze.
Prva ljudska prava koja su bila osvojena I svecano zapisana- Velika povelja o
slobodi 1215. Ali to nisu bila ljudska prava nego prava koja su bila rezervisana
za najvise plemstvo. Uspostavljanjem kapitalizma moze se govoriti o pravim
ljudskim pravima. Kapitalisticki odnosi pocivaju na trzistu, slobodnom kretanju
kapitala a podzaumevaju priznalje ljudskih I gradjanskih prava.
Prava su uvek prolamovana Ustavom, izuzetak je Francujska u kojoj su zapisana u
Deklaraciji prava coveka I gradjanina. Ljudska prava uredjuje I stiti drzava.
-Ustavi su polazili od dva razlicita shvatanja o ljudskim pravima:
1) Ljudska prava su podarena kao dar vlasti kojoj je ostavljano na volju hoce li ih
postovati ili nece.
2) Ljudska prava su prirodna I neotudjiva od coveka ijedan su od najvaznijih
cinilaca ogranicenja vlasti.
Ljudska prava su prebacena iz cisto unutrasnje u medjunarodnu sferu. Taj
process internacionalizacije ljuddskih prava otpoceo je vec donosenjem Povelje
Ujedinjenih nacija 1945.

72

Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima donetom u Generalnoj skupstini

Ujedinjenih nacija 1948. napravljen je katalog svih zasticenih ljudskih prava. To

je bio akt univerzalizacije ljudskih prava.
Dalja internacionalizacija ljudskih prava vrsena je dopunama kataloga lj. p.
Paktovima o ljudskim pravima. U sistem medjunarodne zastite lj p ulaze I
Regionalni akti. Zavrsnim aktom iz Helsinkija 1975. doneta su I prava
nacionalnih manjina I etnickih grupa I tako je upotpunjena internacionalizacija
ljudskih prava.

112. Podela ljudskih I gradjanskih prava?

I Prema subjektu-nosiocu:
1) Individualna(pojedinacna)
2) Kolektivna (grupna)
II Prema tome da li postoje u pravnim normama ili u stvarnosti:
1) Formalna
2) Stvarna

III Prema medjusobnom odnosu pojedinca I drzave:

1) Prava negativnog statusa- licna prava, traze necinjenje drzave.
2) Prava positivnog statusa- ekonomska, socijalna prava,ovlascuju gradjanina
da trazi nesto od drzave.
3) Prava aktivnog statusa-politicka prava, ocekuje se da gradjanin bude
aktivan.
4) Prava pasivog statusa- vise su duznosti.
III Prema predmetu koji stite:
1)
2)
3)
4)
5)

Licna
Politicka
Ekonomska
Socijalna
Kulturna

73

1,2 su klasicna prava, prava prve generacije.

3,4,5 su nova prava, prava druge generacije.
Prava trece generacije ouhvataju mnozinu prava, a njihov nosilac je citava
zajednica drzavljana jedne drzave.
Svako ima pravo zastite bez diskriminacije!
Uslov za uzivanje svih prava koje proklamuje I stiti jedna drzava je
drzavljanstvo.
Republika Srbija pruza zastitu svom dzavljaninu, I to ukljucuje svedece
garantije:
1) Domaci drzavljanin ne moze biti lisen drzavljanstva
2) Doomaci drzavljanin ne moze biti proteran iz zemlje
3) Dmaci drzavljanin ne moze biti lisen prava da promeni drzavljanstvo

113. Licna prava?

Licna prava obezbedjuju privatnu licnost gradjaninu.
Ustavnim garantijama i zajemcenim licnim pravima stiti se integritet coveka
pred drzavnim organima.
Ustavne garantije koje pojedinac ima prema sudskoj I uravnoj vlasti su:
1) Garantije u vezi sa lisenjem slobode- prema Ustavu RS razlikuju se dve
vrste:
a. Bez odluke suda
b. Na osnovu odluke suda
2) postovanja licnosti
3) izricanjem kazni I osuda.
Licna prava mogu biti spoljasnja, kad se njima stiti fizicki integritet coveka, ili
unutrasnja kada se njima stiti duhovni integritet coveka.
Nepovredivost covekove licnosti zajemcena je I posebnim licnim pravima ciji je
uzivalac gradjanin, u njih ulaze:
1) Licna soboda-pravo na licnu bezbednost
74

2) Pravo na zivot-ljudski zivot je neprikosnoven

3) Nepovredivost integriteta coveka-zabrana fizickog I psihickog
maltretiranja
4) Pravo na pravnu licnost-pravo na pravnu I poslovnu sposobnost
5) Nepovredivost stana-niko bez dozvole ne moze uci u stan
6) Nepovredivost tajne pisma-ne smeju se otvarati privatna pisma
7) Pravo na zastitu podataka o licnosti
8) Sloboda kretanja I nastanjivanja
9) Slooda savesti I veroispovesti
10)Sloboda izrazavanja nacionalne pripadnosti
11) Sloboda nauke I umetnosti- slobode stvaranja I objavljivanja naucnih I
umetnickih dela kao I garantovanje autorskih prava.

114. Politicka prava?

Politicka prava su u osnovi razliciti oblici ucesca pojedinaca u javnom zivotu
zemlje. Posredstvom tih prava gradjani ucestvuju u stvaranju drzavne volje ili u
izrazavanju svog misljenja o javnim poslovima. Politicka prava susledeca:
1) Biracko pravo- pravi gradjana da bira(aktino)i da bude biran(pasivno). Tri
su Ustavna uslova za uzivanje ovog prava:
a. Domace drzavljanstvo
b. Punoletstvo
c. Poslovna sposobnost
2) Sloboda stampe- sloboda osnivanja novena, ukljucuje zabrane:
a. Cenzure
b. sprecavanja rasturanja stampe
Pravo na ispravku objavljene neistine I pravo na odgovor na informaciju
objavljenu u medijima.
3) Sloboda govora
4) Sloboda misli I javnog izrazavanja
5) Sloboda zbora- dozvoljeno je svako mirno okupljanje I bez prijave, dok se
demonstracije I protesti prijavljuju nadleznom drzavnom organu.
6) Sloboda udruzivanja- razne organizacije na bilo kom osnovu ukoliko ne
remeti mir drzave
7) Pravo peticije-pravo na podnosenje molbi.

75

115. Ekonomska I socijalna prava?

Ekonomska prava su:
1) Pravo svojine- mirno uzivanje svojine stecene na osnovu zakona
2) Pravo nasledjivanja-derivat prava svojine
3) Pravo na rad- obavezu drzave da obezbedi zaposlenje svakom radno
sposobnom gradjaninu u smislu obezbedjivanja sigurnostizasnovanog
radnog odnosa.
4) Pravo na socijalno osiguranje-obavezno osiguranje zaposlenih. Obuhvata:
a. Pravo na naknadu zarade u slucaju privremena sprecenosti za rad
b. Pravo na nakanadu u slucaju privremene nezaposlenosti
c. Pravo na penzijsko osiguranje
5) Pravo na strajk
Socijalna prava su:
1) Pravo na zastitu zdravlja
2) Pravo na zdravu zivotnu sredinu- individualno pravo coveka koje obuhvata
I pravo na blagovremeno I potpuno obavestenje o njenom stanju.
3) Pravo na zastitu porodice, samohranog roditelja I deteta
4) Pravo na socijalnu zastitu-pripada gradjanima kojima je neophodna
drustvena pomoc radi savladavanja socijalnih I zivotnih poteskoca.
5) Pravo na obrazovanje-osnovno obrazovanje je obavezno, srednje je
besplatno a visoko je besplatno samo za najbolje.

116. Prava pripadnika nacionalnih manjina?

Pripadnicima nacionalnih manjina se obezbedjuju neka posebna prava kako bi bili
u rangu sa vecinom. Dve su skupine brojcane manjine:
1) Nacionalne manjine- delovi nacija koje imaju svoju nacionalnu drzavu ali
zive u drugoj.
2) Etnicke grupe-deo nacije koji nema formiranu nacionalnu dzavu a poseduje
svest o poreklu, kulturi

76

Najvaznija zabrana koja se tice prava brojcanih manjina je zabrana

ASIMILACIJE- nasilno menjanje pripadnika manjina u vecinsku zajednicu. Ali
sam prpadnik manjine moze to uraditi po svom nahodjenju.
Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo:
1)
2)
3)
4)
5)
6)

Izrazavanja, negovanja I cuvanja svoje culture

Upotrebe svojih simbola na javinm mestima
Slobodne upotrebe svog jezika I pisma
Skolovanja na svom jeziku
Osnivanja privatnih obrazovnih ustanova
Da sopstveno ime I prezime koriste na svom jeziku

Pripadnici nacionalnih manjina s ravnopravni sa pripadnicima vecine:

1) Mogu pod istim uslovima da ucestvuju u upravljanju javnim poslovima I da
stupaju na javne funkcije
2) Pri zaposljavanju u drzavnim organima I javnim sluzbama void se racuna o
zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.
Dozvoljena je neka vrsta pozitivne diskiminacije kao npr. za stranke nacionalnih
manjina ne vazi census od 5% na prlamentarnim I lokalnim izborima.

117. Ustavni polozaj stranaca?

Stranac je lice sa stranim drzavljanstvom ili lice bez drzavljanstva (apatrid).

Imaju sva prava osim oni propisanih samo za domace drzavljane.
RS daje azil stranim drzavljanima cija je egzistencija ugrozena u njegovoj
zemlji. Strani rzavljani su na trzistu izjednaceni sa domacim drzavljanima.
Stranci mogu biti roterani samo odlukom drzave. Mogu sticati sojinu na
nepokretnostima u skladu sa zakonom ili medjunarodnim ugovorom.

118. Ostvarivanje I zastita ljudskih prava?

Uslovi ostvarivanja ljudskih prava:
77

I Drustveni uslovi- najbitniji uslovi za ostvarivanje prava I obuhvataju sledece:

1)
2)
3)
4)
5)
6)

Stepen razvoja materijane proizvodnje

Nepostojanje klasnih sukoba
Postojanje drustvene toleracije
Mogucnost sobodng udruzivanja
Efikasno javno mnjenje
Postojanje ubedjenja da je covek najveca vrednost drustva

II Postojanje mehanizama zastite i pravnih sredstava za njihovo koriscenje

kada su ona povredjena, odnosno obezbedjivanje pravnih sredstava da do
povrede uopste ne dodje. Predvidjeni su Ustavom i obuhvataju sledece:
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)

Ljudska I manjinska neposredno se primenjuju

Svako ima pravo zastite bez diskriminacije
Pravo sudske zastite
Pravo da se obrate medjunarodnim institucijama
Pravo na zalbu
Pravo na pravnu pomoc advokata
Pravo na naknadu stete

119. Ombudsman?
Ombudsman je institucija koja stiti gradjaneod nezakonitog I nepravilnog rada
drzavne uprave.
Karakteristike:
-

Kontrolise radorgana uprave

Stiti ljudska prava
Kontrolise I ogranicava javnu vlast

Ombudsman je nezavistan inokosan organ parlamenta, iam pravo zakonodabvne

inicijative, ima pravo u uvid sudkih akata ali nema pravo odlucivanja. Moze da
pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ispitivanje zakonitosti.
On daje preporuke organima uprave, podnosi IZVESTAJ o radu pralamentu.
78

Njgova zastita je supsidijarna- koristi se tek kada su sva druga sredstva

iskoriscena.
Bira ga Parlament iz redova ugednih najiskusnijih pravnika sa dugogodisnjim
iskustvom. Kandidat mora biti politicki neutralna licnost. Mandat traje 5 godina,
vazi nacelo nespojivosti funkcije, ima imunitet neodgovornosti.
Postoji Ombudsman Opsteg i Specijalizovanog tipa.
U Republici Srbiji zove se Zastitnik gradjana.
Da bi bio izabran, kandidat mora biti:
-

Diplomirani pravnik
Minimum 10 godina iskustva
Poseduje visoke moralne i strucne kvalitete
Ima zapazeno iskustvo u zastiti gradjana.

Mandat od 5 godina, moze biti biran 2 puta.

120.Pojam i elementi slobodne privrede u Republici Srbiji?

Sloodna privreda pociva na neogranicenom pravu svojine. Potpuno slobodna
privreda ne postoji nigde jer drzava mora da intrvenise na trzistu da ne bi doslo
do ekonomskog haosa.
Zato svugde postoji Mesovita privreda, njeni elementi su: privatna preduzeca i
drzavna kontrola privrede.
Elementi slobodnog privrednog poretka su sledeci:
1) Ravnopravnost privatne i drugih oblika svojine- deo je javna svojina
(drzave, lokalne uprave, autonomne pokrajine), ostalo sticu gradjani
zakonskim putem
2) Slobodno trziste- sloboda konkurencije

79

3) Sloboda privrednog delovanja- preduzetnistvo, moze ga ograniciti drzava

radi npr zastite zdravlja ljudi, zivotne sredine.
4) Samostalnost provrednih subjekata-ekonomska autnomija
Elementi ekonomskog uredjenja RS su:
-

zastita potrosaca koju na sebe preuzima RS

javne finansije sticanje i raspodela sredstava za finansiranje javnih
potreba

Prihodi i rashodi drzavnih organa moraju biti zapisani u budzetu koji se mora
usvojiti. Kontrolu izvrsavanja svih budzeta obavlja Drzavna revizorska

institucija.
Institucija javnih finansiranja sa svojstvom drzavnog organa je i Narodna banka

Srbije (centralna banka Srbije). Na njenom celu nalazi se guverner kojeg bira i
razresava Narodna Skupstina.
Ustavna kategorija u oblasti javnih finansija je i javni dug (dug drzave i javnih
tela).

IX-VLADAVINA PRAVA I SUDSKA VLAST

121.Razlicita shvatanja vladavine prava?

I Liberalno-demokratsko shvatanje-prirodnopravno shvatanje

Vladavina prava je merilo ispravnosti i valjanosti bilo kog pozitivnog pravnog
poretka.Odbacivanje samovolje drzavne vlasti.
Valjanost zakona odredjuju metapravna nacla koja su izvan pozitivnog prava, to
je prirodno pravo.
Vladavina prava je nesto vise od vladavine vazeceg ucenja i zakona-ona je
poredak slobode.
80

II Pozitivisticko shvatanje
Vladavina prava se svodi na puku usaglasenost pravnih akata manje pravne snage
sa aktima vece pravne snage. Zakonodavac je suveren i nije ogranicen prirodnim
pravom.

III Vladavina pozitivnopravnog poretka

Znaci ustavom i zakonima ogranicenu vlast,koja iskljucuje koncentraciju vlasti na
jednom mestu, samovolju vlasti i zadiranje vlasti u ljudska i gradjanska prava.
Tri nacela:

1) prevlast zakona
2) jednakost pred zakonom
3) postojanje ustava

122.Nacela i institucije vladavine prava?

Postoji nekoliko nacela i institucija koje pozitivno pravo treba da sadrzi:
1) Legitimnost vlasti- podrazumeva opstost i jednakost birackog prava;
neposrednost i slobodu izbora;tajnost glasanja.
2) Podela vlasti-mora da postoji ravnoteza izmedju vlasti;vladavina zakona a
3)
4)
5)
6)

ne ljudi.
Nezavisnost sudova!
Ustavnost i zakonitost
Ustavna jemstva ljudskih i gradjanskih prava.
Slobodna privreda i privredne aktivnosti-privredni zivot treba da se
odvija po nacelu samoregulisanja.

123.Sudska vlast, sud i sudije?

Sudska vlast resave sporove o pravu; njen cilj je da osnazi i sankcionise nacelo
legaliteta.
I Sudska vlast je: -vlast izricanja prava
-vlast donosenja izvrsne odluke

81

Zakonodavstvo se sastoji u odredjivanj opstih pravila, a sudska vlast se sastoji u

primanjivanju tih akata na posebne slucajeve ukoliko nastane spor. Postoje dve
vrste sporova:
1) kada se privatna lica ne slazu sa propisom koji uredjuje njihov odnos
2) kada drzavna vlast treba da kazni krivca za povredu pravnog poretka
II Sudovi: Prema stvarnoj nadleznosti postoje OPSTI (gradjanski, krivicni) i
SPECIJALNI sudovi. Prema funkcionalnj nadleznosti postoje PRVOSTEPENI,
APELACIONI i VRHOVNI KASACIONI sudovi.
III Sudije:
Nacina na koji se postaje sudija:
J
J
J
J

kockom
izborom od strane prarlamenta/sefa drzave
na osnovu uspeha

124.Ustavna nacela o sudovima u Republici Srbiji?

1) Sudska vlast je posebna drzavna vlast-jedinstvena je, vrsi se u citavoj
drzavi.
2)Samostalnost i nezavisnost sudova-sredstva za garantovanje
nezavisnosti su zalbei vanredni lekovi.
3)Obaveznost sudskih odluka- odluku suda moze preispitati samo nadlezni
sud.
4)Zbornost sudjenja- sud sudi u vecu.
5)Ucesce gradjana u sudjenju-porotno sudjenje.
82

6)Javnost sudjenja- posebno se donosi odluka o privatnom sudjenu usled

odredjenih okolnosti.
7)Stalnost sudijske funkcije- Izuzev probnog mandata sudija se bira
trajno.
8)Sudijski imunitet- sloboda misljenja i zastita od pritvora bez odobrenja
Visokog saveta sudstva.
9)Nespojivost sudijske funkcije

125.Izbor sudija i prestanak sudske funkcije? Visoki savet sudstva?

Ustav Republike Srbije razlikuje dva naina izbora sudija:
1) Prvi nacin se primenjuje kada se lice prvi put bira za sudiju. Bira ga
Narodna Skupstina na predlog Visokog saveta sudstva. Mandat je 3
godina-to je tzv. probni mandat.
2) Drugi nacin se primenjuje kada se sudija trajno bira. Tada ga bira Visoki
savet sudstva, a uslov za imenovanje je probni mandat.
Poseban nacin izbora vazi za: -predsednika Vrhovnog kasacionog suda-njega
bira Narodna Skupstina na predlog Visokog saveta sudstva a po misljenju sednice
kasacionog suda na mandat od 5 godina uz nemogucnost ponovnog izbora.
Odrgovoran je NS.
-predsednike sudova- bira ih NS na predlog
Visokog saveta sudstva na mandat od 4 godina uz mogucnost ponovnog izbora.
Sudiji prestaje funkcija:
1)
2)
3)
4)

na njegov zahtev
zbog propisanih razloga
razresenjem iz zakonskih razloga
ako ne bude odabran za trajnog sudiju

Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva. Za prestanak

funkcije predsednika Vrhovnoh kasacionog suda vaze isti uslovi, samo o tome
odluku donosi Narodna skupstina.
Sudsko osoblje su pomocnici, pripravnici i sluzbenici.
83

Visoki savet sudstva:

Nezavistan je i samostalan organ koji obezbedjuje i garantuje nezavisnost i
samostalnost sudova i sudija. Nije sudsko telo jer ne vrsi sudsku vlast! On
obavlja posao pravosudne uprave, i bira se na mandat od 5 godina.
Clanove bira Narodna Skupstina kojoj podnosi godisnji izvestaj.
Sastav od 11 clanova (3 clanova po polozaju, 8 izbornih clanova):
1)
2)
3)
4)
5)
6)

predsednik Vrhovnog kasacionog suda

ministar pravosudja
predsednik odbora Narodne skupstine
6 sudija sa stalnom funkcijom
Advokat sa minimum 15 god iskustva
Profesor pravnog fakulteta

Izornim clanovima prestaje funkcija:

1)
2)
3)
4)

gubitkom radne sposobnosti

ostavkom na clanstvo
istekom mandata
razresenjem

Prevremeno razresenje izbornih clanova sledi usled:

1) krsenja pravila Ustava
2) osudjenosti za krivicno delo na bezuslovnu kaznu
3) osudjen za krivcno delo koje ga cini nedojstonim funkcije
Odluku o razresenju donosi Narodna skupstina na predlog Viskog saveta sudstva.
Na tu odluku moze se uloziti zalba.

126.Javno tuzilastvo u Republici Srbiji?

Nezavistan, samostalan organ koji se ne bavi sudjenjem, ali vrsi funkciju u
neposrednoj vezi sa sudjenjem. Poverena mu je funkcija GONJENJA.
Javno tuzilastvo Republike Sbije cine:
J
J

Republicko javno tuzilastvo

Apelaciona javna tuzilastva
84

J
J
J

Visa javna tuzilastva

Osnovna javna tuzilastva
Javna tuzilastva posebne nadleznosti

Inokosni je organ, njegovim radom rukovodi Javni tuzilac. Bira ga Narodna

skupstina na predlog Vlade (a po pribavljenom misljenju od stane odbora NS), na
mandat duzine od 6 godina(uz mogucnost reizbora). Javno tuzilastvo karakterise
nacelo organizacionog jedinstva i vertikalne povezanosti svih nivoa kao
jedinstvenog organa za obezbedjivanje zakonitosti.
Obavezno uputstvo za postupanje u pojedinim predmetima moze izdati:
a) visi, nizem javnom tuziocu
b) Republicki javni tuzilac svakom tuziocu
Republicki javni tuzilac (RJT):
- ima pravo uvida u svaki predmet
- izdaje opsta obavezna uputstva za sve tuzioce
- nadredjen je zameniku RJT
Dva su nacela polozaja javnih tuzilaca:
I IMUNITET koji obuhvata neodgovornost za misljenje i nemogucnost hapsenja
bez odobrenja Narodne skupstine.
II NESPOJIVOST tuzilacke funkcije znaci zabranu poitickog delovanja, oni ne
mogu bit ii organi za donosenje propisa, organi izvrsne vlasti, ne smeju raditi u
javnim sluzbama
*Drzavno vece tuzilaca:
Samostalan drzavni organ koji obezbedjuje i garantuje samostalnost i
nezavisnost javnih tuzilaca i njihovih zamenika. Sve clanove Drzavnoh veca
tuzilaca bira Narodna skupstina na mandat od 5 godina, kojoj podnosi godisnji
izvestaj.
Njegov sastav cini 11 clanova:
1) Republicki javni tuzilac (predsednik Veca)
2) Ministar pravosudja
85

3) Predsednik nadleznog odbora Narodne skupstine

4) 8 izbornih clanova (6 javnih tuzilaca; advokat i professor pravnog
fakulteta)
Odrzava sednice kada je prisutno minimum 6 clanova, dok odluke donosi vecinom
glasova.
Prestanak i razresenje funkcija clanova vrsi se po istom posupku kao za Visoki
savet sudstva.

127.Pojam i znacaj ustavnog sudstva?

Ustavni sudovi stvoreni su u SAD njihov tvorac bio je Dzon Marsal.
Svi akti nizi od ustava moraju biti u skladu sa njim u: - unutrasnjem (materija
mora da se poklapa) i u spoljasnjem (donet po ustavom propisanom postupku)
smislu.
Sto se tice akata koji uredjuju istu materiju, vazi interpretativno praviloprednost ima akot koji je kasnije donet.
Za formiranje institucije kontrole ustavnosti (ustavnog sudstva), potrebno je da
budu ispunjena dva uslova:
1) postojanje hijerarhije pravnih normi (bez hijerarhije akata nema kontrole
ustavnosti)
2) da su proglasenja ljudska i gradjanska prava

Ustavni sudovi:
*U SIREM SMISLU-predstavljaju drzavne organe koji po sudskom postupku
resavaju ustavne sporove.
*U UZEM SMISLU-predstavljaju posebne drzavne organe koji su formirani radi
kontrole ustavnosti.
Zbog postojanja podele vasti sudije mogu odlucivati samo secundum legem, u
suprotnom bi se bavili zakonodavstvom. Ukoliko ne bi postojalo ovo ogranicenje

86

sudija bi dobio preveliku moc, mogao bi da kaze ne izvesnim zakonima a ustavu bi

mogao dati smisao kakav zeli.

128.Sistemi ustavnog sudstva?

I Prema ORGANU koji vrsi kontrolu:
1) Sudska-vise je u interesu gradjana i moze biti vrsena od strane:
a. Posebnog suda
b. Redovnog suda
2) Politicka-vise je u interesu javnih vlasti, moze je vrsiti:
a. Parlament
b. Poseban nesudski organ
II Prema TRENUTKU u kojem se pristupa oceni ustavnosti:
1) Prethodna kontrola ustavnosti-nakon usvajanja ali pre stupanja na snagu
2) Naknadna kontrola-posle stupanja na snagu
III Prema tome da li je osnovno pitanje NEZAVISNO od postojanja spora ili
ppostoji samo POVODOM spora:
1) Neposredna-kada se zainteresovano lice neposredno obraca organu
vrsenja ustavnosti
2) Posredna-kada stranka pred sudom postavlja pitanje ustavnosti
IV Prema nacinu POKRETANJA postupka:
1) Zahteva se stranacka legitimacija pokretaca- moze zahtevati samo lice
koje istice da mu je zakonom povredjeno neko pravo
2) Prema nacelu narodne tuzbe-moze zahtevati kontrolu ustavnosti svako
lice koje smatra da je ustav povredjen nezavisno od toga da li on trpi ili ne
trpi stetu.
V Prema DEJSTVU ODLUKE organa:
1) Odluke koje imaju snagu propisa i deluju erga omnes
2) Odluke koje deluju prema konkretnim strankama, inter partes
VI Prema tome da li je kontrola ustavnosti CENTRALIZOVANA ili
DECENTRALIZOVANA:
87

1) Centralizovana- to je kontrola koja se vrsi pred posebnim ustavni sudom

ili drzavnim organom putem TUZBE. Ovaj oblik kontrole ustavnosti nije
moguc ako ga Ustav ne predvidja. Proizvodi posledice erga omnes. NJeno
postojanje opravdava se sa par razloga:
a. Drugacijim shvatanjem podele vlasti
b. Ne vazi nacelo treba se drzati odlucenog
c. Neprikladnost redovnih sudova za vrsenje kontrole ustavnosti.
2) Decentralizovana-kontrola koja omogucava privatnom strankama da
postave pitanje ustavnosti pred obicnim sudovima u toku redovnog sudskog
postupka. Pitanje se postavlja indirektno-u okviru konkretnog spora a ne
kao posebno pitanje. Ovaj oblik kontrole ustavnosti moze postojati iako
nije predvidjen ustavom. Njeno postojanje opravdava se sledecim
razlozima:
a. Sudije treba da tumace pravo radi primene
b. Usleg nesuglasica koristi se akt jace pravne snage
c. Kada su jednake pravne snage vazi onaj kasnije donet
d. Ustavne norme su jace od zakonskih

129.Funkcije ustavnih sudova?

1) Kontrola ustavnosti prava (normativna kontrola)- kontroli podlezu:
a) ustavi federalnih jedinica
b) zakoni federalnih jedinica
c) zakoni u formalnom i materijalnom smislu
d) pojedinacni zakoni
2) Kontrola odluka organa autonomnih pokrajina.- pokrece je Vlada pred
Ustavnim sudom pre stupanja na snagu akta.
3) Resava sukobe nadleznosti izmedju visokih drzavnih organa.
4) Sude odredjenim visokim drzavnim funkcionerima zbog povrede ustava.
5) Resava federalne sporove.
6) Resava sporove u vezi sa parlamentarnim i predsednickim izborima.

88

7) Resava ustavne sporove o povredama osnovnih ustavnih prava gradjana.

Ustavnom zalbom-moze je izjaviti svako lice koje smatra da su mu povredjena
prava.
8) Funkcija tumaca ustava.
9) Ustavne sporove o protivustavnosti i zabrani delovanja politickih
stranaka.
10) Sporovi o oduzimanju ustavom zagarantovanih gradjanskih prava.
11) Davanje misljenja o odredjenim ustavnim pitanjima.

130.Izbor i sastav ustavnih sudova?

Sudije se biraju izmedju lica sa razlicitom pravnickom karijerom-dominira
politicki kriterijum.
Ustavni sud cini 15 sudija koje se biraju na 9 godina:
1) 5 sudija bira Narodna skupstina izmedju 10 kandidata koje predlaze
predsednik republike.
2) 5 sudija bira predesednik Republike izmedju 10 kandidata koje predlaze
Narodna skupstina.
3) 5 sudija imenuje opsta sednica Vrhovnog kasacionog suda izmedju 10
kandidata koje predlaze Visoki savet sudstva i Drzavno vece tuzilaca.
Kandidati su istaknuti pravnici sa minimum 40 godina zivota i 15 godina iskustva.
Data je mogucnost reizbora.
Predsednik Ustavnog suda bira se iz istog sastava na 3 godine tajnim glasanjem
svih sudija Ustavnog suda.
Sudije uzivaju imunitet narodnih poslanika.
Prestanak i razresenje funkcije je isto kao za clanove Visokog saveta sudstva i
Drzavno vece tuzilaca.

131.Postpak pred ustavnim sudovima?

89

Pokretaci postupka mogu biti: politicki organ ii sudovi, pojedini gradjani,

parlamentarna manjina
Postupak se deli u dve faze:
1) Prva faza naziva se PRETHODNI POSTUPAK- u ovom delu utvrdjuje se da
li postoje pretpostavke za vodjenje postupka.
2) Druga faza je RAZMATRANJE i ODLUCIVANJE- u ovom delu odrzava se
javna rasprava i donosi se odluka.
Kada Ustavni sud oceni da ima osnova za pokretanje postupka, on taj postupak
pokrece resenjem. Postupak za ocenu usatvnosti mogu pokrenuti: drzavni organi;
organi autonomne jedinice; sam ustavni sud;25 narodnih poslanika; savet za
medjunacionalne odnose
Ustavni sud se sastoji iz dva veca:
1) Veliko vece-sastav odredjuje predsednik Ustavnog suda, a cini ga on i jos
7 sudija (8 clanova). Odluke se donose jednoglasno, ukoliko se odluka ne
donese onda se to radi na sednici svih sudija.
2) Malo vece- sastav odredjuje predsednik Ustavnog suda, cine ga 3 sudije.
Odluke se donose jednoglasno, ukoliko se to ne postigne odluku donosi
Veliko vece.

132.Dejstvo odluka ustavnih sudova?

Za odredjivanje dejstva odluka Ustavnih sudva bitno je odgovoriti na 3 pitanja:
1) Da li odluka obavezuje svakog ili samo stranke?
Posebni sudovi (ustavni)donose odluke koje su opsteobavezne, deluju erga omnes.
Redovni sudovi donose odluke koje vaze medju strankama, inter partes.
U Republici Srbiji odluke su konacne (nacelo ne bis in idem), opsteobavezujuce,
izvrsne.

90

2) Da li se odlukom neustavnom proglasava citava celina ili samo

odredjene odredbe tog zakona?
Posebni sudovi (ustavni) donose odluke koje neustavnom mogu proglasiti kako
celinu tako i odredjene odredbe.
Redovni sudovi mogu neustavnim proglasiti samo pojedine odredbe.
Kasiranje iz formalnih razloga povlaci za sobom kasiranje citavog zakona, a
kasiranje iz materijalnih razloga povlaci za sobom samo ukidanje odredjenih
odredaba zakona.
Ukoliko prestankom vazenja pojedinacnih odredaba zakona ne nastanu pravne
praznine koje onemogucavaju primenu, takav zakon ce i dalje vaziti.
3) Da li vazi retroaktivno ili prospektivno?
U decentralizovanom sistemu kontrole ustavnosti neustavan zakon proglasava se

nistavim.
U sistemu centralizovane kontrole ustavnosti, neustavni zakon nije nistav, on se
samo ukida.

91