dr Nada Plava

dr Neboja Nedi

PRAKTIKUM IZ PELARSTVA

Novi Sad, 2015.

EDICIJA POMONI UDBENIK

Osniva i izdava edicije

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,
Trg Dositeja Obradovia 8, 21000 Novi Sad
Godina osnivanja
1954

Glavni i odgovorni urednik edicije

Dr Milan Popovi, redovni profesor
Dekan poljoprivrednog fakulteta

lanovi komisije za izdavaku delatnost

Dr Ljiljana Nei, vanredni profesor predsednik
Dr Branislav Vlahovi, redovni profesor lan
Dr Milica Raji, redovni profesor lan
Dr Nada Plava, vanredni profesor lan

CIP -
,
638(075.8)(076)
,
Praktikum iz pelarstva / Nada Plava, Neboja Nedi. Novi Sad : Poljoprivredni fakultet, 2015. - 153 str. :
ilustr. ; 21 cm. - (Edicija Pomoni udbenik)
Tira 20. - Bibliografija.
ISBN 978-86-7520-325-4
1. , []
a) -
COBISS.SR-ID 293842951

Autori
Dr Nada Plava, vanredni profesor
Dr Neboja Nedi, docent
Glavni i odgovorni urednik
Dr Milan Popovi, redovni profesor,
Dekan poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu
Urednik
Dr Sneana Trivunovi, vanredni profesor,
Direktor departmana za stoarstvo,
Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu
Tehniki urednik
Ivan Spasojevi
Lektor
Milena Opai, profesor knjievnosti i srpskog jezika
Recenzenti
Dr Zlatko Pukadija, redovni profesor,
Sveuilite Josipa Jurja Strossmayera
Poljoprivredni fakultet u Osijeku
Dr Ivan Pihler, docent,
Univerzitet u Novom Sadu
Poljoprivredni fakultet
Izdava
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Zabranjeno pretampavanje i fotokopiranje. Sva prava zadrava izdava.
tampa:
tampanje odobrio: Komisija za izdavaku delatnost
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Tira: 20
Mesto i godina tampanja: Novi Sad, 2015.

PREDGOVOR
Izdavanje Praktikuma za pelarstvo uslovljeno je brojnim razlozima. Do
sada nije postojala ovakva udbenika literatura iz pelarstva. Najvaniji razlog
je da se studentima Poljoprivrednih fakulteta obezbedi lako savladavanje
gradiva iz predmeta Pelarstvo. Moe posluiti i studentima drugih fakulteta
gde se pelarstvo izuava kao posebna oblast ili zajedno sa drugim granama
stoarske proizvodnje. Praktikum se sastoji iz etrnaest poglavlja: Medonosna
pela u opraivanju biljaka, Anatomija medonosne pele; Opraivanje gajenih
biljaka; Sastav cvetnog (floralnog) nektara i procena prinosa meda; Odreivanje
glukoze, fruktoze i saharoze u uzorcima nektara i meda; Pelinja paa;
Dresiranje pela; Tipovi konica; Pelarski pribor i oprema; Pregled pelinjih
drutava; Rojenje pela; Odgajivanje pelinjih matica; Pelinji proizvodi;
Bolesti pela. Na kraju svakog poglavlja nalazi se spisak pitanja za proveru
znanja ili diskusiju.
Savladavanjem predvienog gradiva prema nastavnom planu, studenti
bi trebalo da budu osposobljeni za korienje medonosne pele u opraivanju
gajenih biljnih kultura, primenu dodatnih mera u stimulaciji medonosne pele za
opraivanje manje atraktivnih biljaka, pravilnu procenu i iskoriavanje
medonosne pae. Pored toga, bie osposobljeni za zasnivanje pelarske
proizvodnje, korienje opreme i alata na pelinjaku, gajenje medonosne pele,
dobijanje pelinjih proizvoda i prepoznavanje pelinjih bolesti. Steeno znanje
studentu osnovnih akademskih studija obezbeuje strunost za rad u pelarstvu.
Ovaj praktikum sadri veliki broj fotografija, ije korienje je imalo za
cilj pojanjenje pojedinanih problema i detalja iz oblasti pelarstva. Ovim
putem zahvaljujemo se svim kolegama za ustupljene fotografije i materijale koji
su korieni u ovom praktikumu.
Zahvaljujemo se recenzentima, dr Zlatku Pukadiji i dr Ivanu Pihleru,
koji su svojim sugestijama doprineli sadraju ovog praktikuma.
Oekujemo da e Praktikum iz pelarstva dopuniti literaturu iz oblasti
Pelarstva i da e upoznati strunu javnost sa novim saznanjima i trendovima u
pojedinim segmentima pelarske proizvodnje.
Novi Sad i Beograd, 2015.

Autori

SADRAJ
1. MEDONOSNA PELA U OPRAIVANJU BILJAKA.................................1
1.1.OPRAIVANJE......................................................................................2
1.2. FAKTORI KOJI UTIU NA BROJ PELINJIH DRUTAVA
PO HEKTARU......................................................................................4
1.2.1. Atraktivnost cveta........................................................................5
1.2.2. Duina cvetanja vrste ili sorte.....................................................7
1.2.3. Koliina ramova sa otvorenim leglom........................................7
1.2.4. Optimalna udaljenost pelinjih drutava
od gajenog zasada......................................................................8
1.2.5. Klimatski uslovi...........................................................................9
1.2.6. Jaina pelinjeg drutva.............................................................11
1.2.7. Udaljenost vode.........................................................................11
1.2.8. Prisustvo samoniklih i korovskih biljaka..................................12
1.3. PREDISPOZICIJE MEDONOSNE PELE ZA
OPRAIVANJE BILJAKA.................................................................12
2. ANATOMIJA MEDONOSNE PELE..........................................................15
2.1. SISTEM ORGANA ZA VARENJE....................................................18
2.2. SISTEM ORGANA ZA DISANJE......................................................19
2.3. KRVOTOK MEDONOSNE PELE...................................................20
2.4. LEZDE MEDONOSNE PELE.......................................................21
2.4.1. Prednja eljusna lezda (Glandula mandibularis)....................21
2.4.2. Mlena lezda (Glandula subfaringealis).................................21
2.4.3. Slinovnica (Glandula labialis)..................................................21
2.4.4. lezde za luenje voska.............................................................22
2.4.5. lezda za odbranu gnezda (aoni aparat)...............................23
3. OPRAIVANJE GAJENIH BILJAKA..........................................................25
3.1. OPRAIVANJE VOAKA.................................................................26
3.2. OPRAIVANJE POVRA..................................................................30
3.3. OPRAIVANJE RATARSKIH KULTURA.......................................31
3.4. UTVRIVANJE ZASTUPLJENOSTI OPRAIVAA
U ZASADU..........................................................................................32
3.5. UGOVOR O OPRAIVANJU BILJNIH KULTURA........................34
3.6. ZATITA MEDONOSNE PELE OD TETNOG
DEJSTVA PESTICIDA.......................................................................34
4. SASTAV CVETNOG (FLORALNOG) NEKTARA I
PROCENA PRINOSA MEDA......................................................................37
4.1. NEKTARIJE I NJIHOV POLOAJ..................................................37
4.1.1. Cvetne (floralne) nektarije.........................................................38
4.1.2. Vancvetne (ekstrafloralne) nektarije.........................................39
4.2. Hemijski sastav nektara iz cvetnih nektarija................................40

4.3. Faktori koji utiu na sastav nektara..............................................40

4.4. Procena intenziteta luenja nektara i proizvodnje meda..............42
5. ODREIVANJE GLUKOZE, FRUKTOZE I SAHAROZE
U UZORCIMA NEKTARA I MEDA............................................................47
5.1. ODREIVANJE GLUKOZE FRUKTOZE I SAHAROZE
U UZORCIMA NEKTARA I MEDA.................................................48
5.1.1. Oprema .....................................................................................48
5.1.2. Potrebno staklo i oprema...........................................................48
5.1.3. Priprema osnovnih standarda ...................................................48
5.1.4. Priprema radnih standarda.........................................................48
5.1.5. Priprema nektara........................................................................49
5.1.6. Priprema meda...........................................................................49
5.1.7. Izraunavanje koncentracije u uzorku.......................................49
6. PELINJA PAA...........................................................................................53
6.1. RANA PROLENA PAA.................................................................53
6.2. PROLENA PAA.............................................................................54
6.3. POZNA PROLENA PAA...............................................................58
6.4. LETNJA PAA....................................................................................60
6.5. POZNA LETNJA PAA......................................................................61
7. DRESIRANJE PELA...................................................................................65
7.1. DRESIRANJE AROMATIZOVANIM SIRUPOM............................65
7.2. METOD FLITOVANJA......................................................................66
7.3. METOD INSERTA..............................................................................66
7.4. DRESIRANJE POMOU SINTETIKIH FEROMONA..................68
8. TIPOVI KONICA.........................................................................................71
8.1. PRIMITIVNE KONICE....................................................................72
8.1.1. Trmke (Vrkare)........................................................................72
8.1.2. Pletare (Rojevnjae)..................................................................73
8.1.3. Dubine.......................................................................................73
8.2. SAVREMENE KONICE...................................................................73
8.2.1. Langstrot - Rut konica (LR).....................................................74
8.2.2. Dadant - Blatova konica (DB).................................................76
8.2.3. Alberti - nideri konica (A)...............................................77
8.2.4. Poloka......................................................................................77
8.2.5. Pomone konice (Nukleus konice).........................................78
9. PELARSKI PRIBOR I OPREMA ..............................................................81
9.1. PELARSKI PRIBOR I OPREMA ZA OTVARANJE
KONICA I PREGLED PELINJAKA.............................................81
9.2. PELARSKI PRIBOR I OPREMA ZA PRIHRANJIVANJE............82
9.3. PELARSKA OPREMA ZA TOPLJENJE VOSKA I
PRIBOR ZA UMETANJE SATNIH OSNOVA .................................84

9.4. PRIBOR I OPREMA ZA CENTRIFUGIRANJE MEDA ..................86

9.5. PRIBOR ZA DODAVANJE, SLANJE I OGRANIAVANJE
MATICA..............................................................................................88
9.6. MATINA REETKA........................................................................89
9.7. GLOSOMETAR..................................................................................90
9.8. PELARSKA VAGA..........................................................................90
10. PREGLED PELINJIH DRUTAVA.........................................................93
10.1. LOKACIJA PELINJAKA...............................................................93
10.2. REGISTRACIJA PELINJAKA.......................................................94
10.3. PROLENI PREGLEDI PELINJEG DRUTVA..........................95
10.4. SELIDBA NA PAU.........................................................................98
10.5. PREGLED PELINJIH DRUTAVA U MEDONOSNOJ PAI..........99
10.6. ODUZIMANJE I CENTRIFUGIRANJE MEDA..............................99
10.7. POSTUPAK SA PELINJIM DRUTVIMA NAKON
BAGREMOVE PAE......................................................................100
10.8. POSTUPAK PRIPREME PELINJIH DRUTAVA
ZA ZIMOVANJE.............................................................................100
10.9. ZIMOVANJE PELA.....................................................................101
11. ROJENJE PELA......................................................................................103
11.1. PRIRODNO ROJENJE PELA......................................................103
11.1.1. Uzroci prirodnog nagona za rojenje......................................103
11.1.1.1.Nasledna osnova pela............................................103
11.1.1.2. Nedovoljno prisustvo feromona matice.................104
11.1.1.3. Starost matice........................................................104
11.1.1.4. Prisustvo trutova....................................................104
11.1.1.5. Nedostatak ivotnog prostora u gnezdu.................104
11.1.1.6. Loa ventilacija......................................................105
11.1.1.7. Nepovoljni klimastki uslovi ..................................105
11.1.2. Proces prirodnog rojenja pela..............................................105
11.1.3. Znaci za prepoznavanje rojenja ............................................106
11.1.4. Postupak hvatanja prirodnog roja..........................................107
11.1.5. Suzbijanje rojenja..................................................................108
11.1.5.1. Suzbijanje rojenja
zamenom mesta pelinjih drutava .......................108
11.1.5.2. Lathamov metod....................................................108
11.1.5.3. Metod po Taranovu ..............................................109
11.2. VETAKO IZROJAVANJE PELA ..........................................109
11.2.1. I Nain izrojavanja pelinjeg drutva..............................109
11.2.2. II Nain izrojavanja pelinjeg drutva..............................110
11.2.3. III Nain izrojavanja formiranjem
roja iz vie pelinjih drutava.....................................111
11.2.4. IV Nain izrojavanja formiranjem
vie rojeva od jednog jaeg drutva............................111

12. ODGAJIVANJE PELINJIH MATICA....................................................113

12.1. Odgajivanje matica bez presaivanja radilikih larvi.................113
12.1.1. Milerov metod..................................................................114
12.1.2. Alejev metod....................................................................115
12.2. Odgajivanje matica presaivanjem radilikih larvi....................115
12.2.1. Dulitlov metod odgajivanja matica..................................116
12.2.1.1. Kontrola i priprema odgajivakih drutava........116
12.2.1.2. Formiranje izolatora ..........................................116
12.2.1.3. Rastavljanje odgajivakih drutava ...................117
12.2.1.4. Presaivanje larvica, dodavanje odgajivakog
rama i spajanje odgajivakog drutva................118
12.2.1.5. Postupak sa odgajivakim drutvom..................120
12.2.1.6. Formiranje nukleusa (oplodnjaka).....................120
12.2.1.7. Kontrola prijema i dopuna matinjaka...............121
12.2.1.8. Sakupljanje matica.............................................121
13. PELINJI PROIZVODI.............................................................................123
13.1. MED............................................................................................123
13.2. POLEN........................................................................................125
13.3. PERGA........................................................................................127
13.4. MATINA MLE......................................................................128
13.5. PELINJI OTROV.....................................................................130
13.6. PELINJI VOSAK.....................................................................132
13.7. PROPOLIS..................................................................................133
14. BOLESTI PELA......................................................................................135
14.1. PRAENJE I OTKRIVANJE BOLESTI PELA.....................135
14.2. BAKTERIJSKE BOLESTI........................................................136
14.2.1. Amerika kuga legla......................................................136
14.2.2. Evropska kuga legla.......................................................138
14.3. GLJIVINA OBOLJENJA...........................................................139
14.3.1. Nozemoza (Nosemosis apium)......................................139
14.4. PARAZITSKE BOLESTI.............................................................141
14.4.1. Varoza pela (Varoosis apium).....................................141
14.4.2. Etinioza (Aethiniosis).....................................................143
14.5. NAJZNAAJNIJE VIRUSNE BOLESTI PELA.......................144
14.5.1. Meinasto leglo..............................................................144
14.5.2. Paraliza pela.................................................................145
14.5.3. Akutna paraliza pela....................................................145
14.5.4. Hronina paraliza pela.................................................146
LITERATURA.................................................................................................147

1. MEDONOSNA PELA U OPRAIVANJU

BILJAKA
Opraivanje je vitalan proces za opstanak kopnenog ekosistema i
ljudske vrste. Vie od 75% glavnih gajenih biljaka i 80% cvetnica oprauju
ivotinje prenosioci polena (Nabhan i Buchmann, 1997). Samo u Evropi od oko
264 biljnih useva 84% se oprauje ivotinjama. U ukupnoj opraivakoj
delatnosti insekti uestvuju sa oko 80%, pri emu od tog boja pele doprinose sa
blizu 80% i zato se smatraju najboljim polinatorima. Polinatori ili prenosioci
polena doprinose ouvanju biodiverziteta biljaka i ova povezanost je obostrana.
Insekti prenosioci polena imaju znaajnu ulogu u poveanju prinosa gajenih
biljaka i poboljanju kvaliteta njihovih plodova. Procenjeno je da u Evropskoj
Uniji godinje direktna ekonomska dobit od opraivanja insektima iznosi preko
14 milijardi evra, a da opraivanje gajenih biljaka od strane samo medonosne
pele godinje vredi oko 4,25 milijardi evra (Borneck i Merle, 1989). U
Sjedinjenim Amerikim Dravama polinatori doprinose ekonomiji sa vie od 24
milijardi dolara, od ega 15 milijardi dolara pripada medonosnoj peli kroz
njenu vitalnu ulogu u opraivanju u voarstvu i povrtarstvu
(www.whitwhouse.gov, 2014).
Veina insekata koristi nektar i polen za sopstvenu i za ishranu svog
potomstva. Na planeti Zemlji ivi preko 25.000 vrsta pela (OToole i Raw,
1991). Pele su zajedno sa biljkama cvetnicama koevoluirale i u procesu
prirodne selekcije razvile gotovo fantastine uzajamne prilagoenosti, a sve u
cilju efikasnog opraivanja (sa aspekta biljke) ali i obezbeivanja hrane za
potomstvo pela (sa aspekta pela). Medonosna pela (Apis mellifera) je
najvaniji i najrasprostranjeniji prenosilac polena gajenih biljaka (indirektna
korist). Zahvaljujui injenici da je visoko prilagodljiva vrsta, tolerantna prema
razliitim klimatskim podrujima i da je ovek ovladao tehnologijom njenog
gajenja, obezbedilo joj je irok areal rasprostranjenja i prvo mesto meu
pelama. Ona se koristi za opraivanje preko 200 vrsta gajenih biljaka. Za
mnoge znaajne kulture, opraivanje pelama obezbeuje vei prinos plodova i
semena, kao i njihov kvalitet. Kada se vei broj polenovih zrna prenese na ig
tuka i ako doe do oploenja razvija se vie semena. Samo seme, luenjem
odgovarajuih fitohormona (giberelini), stimuliu okolno tkivo da se pravilno
razvija; tako e na primer, plod jabuke sa vie semena biti krupniji i pravilnijeg
oblika od ploda sa manje semena. Ova injenica je od najveeg znaaja za
1

proizvoae voa i povra. Svojom opraivakom ulogom medonosna pela

utie indirektno i na veu proizvodnju hrane i poboljava kvalitet ljudske
ishrane.
Osim opraivake delatnosti, medonosna pela se koristi za dobijanje
direktnih pelinjih proizvoda (med, polen, matini mle, vosak, propolis,
pelinji otrov) i veina razvijenih zemalja ima posebno razvijenu delatnost u
vidu pelarske industrije.

1.1. OPRAIVANJE
Opraivanje (polinacija) predstavlja prenoenje polenovih zrna iz antera
na ig tuka. Prema poreklu polenovih zrna koja se koriste u opraivanju
razlikuju se dva tipa opraivanja: samoopraivanje i stranoopraivanje
(Milatovi i sar., 2011).
Biljke se prema nainu opraivanja mogu podeliti na:
a) anemofilne (prenoenje polena obavlja se vetrom)
b) entomofilne (prenoenje polena obavljaju insekti, slepi mievi, ptice
(kolibri) i druge ivotinje).
Orah, leska i pitomi kesten su anemofilne vrste, skoro sve ostale vone
vrste su entomofilne (Velikovi, 2014). Najvei znaaj u opraivanju
jabuastih i kotiavih voaka ima medonosna pela (Cerovi i Mii, 1996).
Ako se u istom cvetu nalaze pranici i tuak, takav cvet naziva se
dvopolan ili hermafroditan. Ovakav cvet ima veina vonih vrsta: jabuaste,
kotiave ili jagodaste voke. Ukoliko cvetovi imaju samo pranike ili samo
tuak nazivaju se jednopolni (npr. orah, leska). Cvetovi koji nose pranike su
muki, a cvetovi koji nose tuak su enski.
Kod jednopolnih biljaka mogu se razlikovati dva sluaja:
a) ako se muki i enski cvetovi nalaze na istoj biljci onda se one nazivaju
jednodomim biljkama (npr leska ili orah);
b) ako se muki i enski cvetovi nalaze na razliitim biljkama onda se one
nazivaju dvodomim biljkama (npr. aktinidija)
Prema nainu opraivanja mogu se razlikovati:
a) Samoopraivanje, proces gde se biljke oprauju sopstvenim polenom
kada polen jednog cveta dospe na ig tuka istog cveta ili kada polen
jednog cveta dospe na ig tuka drugog cveta iste biljke ili iste sorte;

b) Unakrsno opraivanje (alopolinacija) je proces gde se polen sa jedne

biljke prenosi na ig tuka druge biljke ili sorte (Mii, 2004). Ovaj
proces se naziva jo i stranoopraivanje ili interpolinacija.
Uspeno opraivanje je uslov za oploenje. Kada jajna elija postane
potpuno razvijena i sposobna za oploenje ig tuka postaje spreman za prijem
polena (muke polne elije). Polenovo zrno koje u to vreme dospe na ig tuka
poinje da klija u polenovu cev koja raste i dospeva do embrionove kesice. U
trenutku kada vrh polenove cevi stigne do embrionove kesice iz nje izlaze dve
spermatine elije, od kojih se jedna spaja sa jajnom elijom. Spajanje
spermatine elije sa jajnom elijom naziva se oploenje. Da bi dolo do
oploenja neophodni su odgovarajui bioloki uslovi kao to su funkcionalna
sposobnost iga u vreme opraivanja, dobra klijavost polena, kompatibilnost podudarnost izmeu polena i tuka i funkcionalna sposobnost embrionove
kesice u momentu kada do nje dospe polenova cevica. Za uspenu oplodnju
voaka neophodni su i povoljni meteoroloki inioci, a medju njima najvei
znaaj imaju temperatura i vlanost vazduha. Za klijanje polena i uspeno
oploenje optimalna temperatura je u granicama od 21-25oC i relativna vlanost
vazduha od 60-80% (Stankovi i Jovanovi, 1990; Velikovi, 2014). Navedeni
ekoloki uslovi pogoduju opraivakoj aktivnosti medonosne pele.
Samoopraivanje obezbeuje oplodnju i rodnost kod samooplodnih
(autofertilnih) voaka. Ono ne obezbeuje oplodnju i rodnost kod
samobesplodnih
(autosterilnih,
autoinkompatibilnih)
voaka.
Pri
samoopraivanju kod samobesplodnih sorti voaka ne dolazi do samooploenja
i obrazovanja i razvoja ploda. Samobesplodne sorte voaka se ne mogu gajiti u
jednosortnim zasadima, ve im se moraju obezbediti sorte opraivai. Transfer
polena izmeu sorte opraivaa i sorte voaka za proizvodnju plodova obavlja
se putem posrednika insekata (entomofilija). Najvaniji insekt u ovom procesu
transfera polena je medonosna pela (Apis mellifera L.).
Unakrsno opraivanje obezbeuje oplodnju i rodnost u grupi meusobno
seksualno kompatibilnih-podudarnih (interfertilnih) sorti voaka (sve sorte jabuke
zahtevaju unakrsno opraivanje). Ova vrsta opraivanja ne obezbeuje oplodnju i
rodnost u grupi meusobno besplodnih (intersterilnih) sorti voaka. Pojava
intersterilnosti je karakteristina za brojne sorte trenje i kruke.
Samooplodne vone vrste su: veina sorti kajsije i breskve, ljive,
vinje, pojedine sorte trenje, jagode, maline, kupine, orah.
Stranooplodne su skoro sve sorte jabuke, kruke, badema i veina sorti
trenje.
Postoje i vrste ili sorte, kao to je to sluaj u voarstvu, koje mogu formirati
plodove bez oploenja. Tada se radi o jednom od dva osnovna naina razvoja
ploda bez oplodnje: partenokarpija ili apomiksis.
3

Slika 1. Uzduni presek cveta

(modifikovano po Bulatoviu, 1979)

Slika 2. Medonosna pela

na cvetu jabuke

1. pranik; 2. antera; 3. prani koni; 4. ig tuka; 5.

stubi; 6. plodnik; 7. tuak; 8. krunini listi; 9.
aini listi; 10. nektar.

Veina dananjih sorti gajenih biljaka, nisu samooplodne i zahtevaju

unakrsno opraivanje tj. prenoenje polena sa jednog cveta na drugi (to ine
ivotinje i njih nazivamo opraivai, od eng. pollinator = onaj koji prenosi
polen) bilo sa iste ili susedne biljke, istog ili drugog hibrida (takve biljke se
nazivaju polinizatori, od eng. pollinizator = biljka koja daje polen za
opraivanje). Zbog toga je u savremenom voarstvu i povrtarstvu potrebno
na vreme planirati i upotrebu adekvatnih opraivaa. Za pojedine voke,
opraivanje moe biti poslednja ansa za poveanje prinosa. Sve naknadne
mere posle opraivanja, kao to su regulacija rasta, primena herbicida,
fungicida ili insekticida, se sprovode ne radi poveanja prinosa nego radi
ouvanja gubitaka (Stanisavljevi i Nedi, 2008). Medonosna pela se
smatra sigurnim opraivaem jer poseuje cvet dok ne doe do njegove
oplodnje.
Korist od opraivanja medonosnom pelom ustanovljena je i za druge
gajene biljke kao to su dinja, lubenica, bundeva, krastavac, paradajz, mrkva i
dr.

1.2.

FAKTORI KOJI UTIU NA BROJ

PELINJIH DRUTAVA PO HEKTARU

Tokom evolucije razvio se mutualistiki odnos izmeu medonosne

pele i biljaka. On se ogleda u pozitivnoj obligatornoj vezi i koristi po obe
vrste organizama. Da bi privukle opraivae biljke su razvile primarna i
4

sekundarna atraktantna svojstva. Sa druge strane pele su dobile siguran

izvor hrane. U primarne atraktante biljaka spadaju nektar i polen. U grupu
sekundarnih atraktanata mogu se ubrojiti oblik, veliina, boja i miris cveta.
Pored ovih faktora na posetu medonosne pele cvetovima gajenih biljaka
mogu uticati: duina cvetanja vrste ili sorte, udaljenost pelinjih drutava od
medonosne pae, jaina pelinjeg drutva, udaljenost vode, klimatski uslovi,
prisustvo samoniklih i medonosnih korovskih biljaka.

1.2.1. Atraktivnost cveta

Najvaniji signali koje pele u nameri da pribave hranu iz prirode
prepoznaju i pamte su olfaktorni signali. Hemijski signali poput mirisa mogu
indirektno delovati tako to mlade medonosne pele pamte miris hrane
kojom su hranjene u konici. Kada prvi put izlete iz konice kao radilice,
pele trae hranu sa istim mirisom. Pele su sposobne da razlikuju i pamte
veliki broj olfaktornih nadraaja i tako razdvajaju cvetove u kojima ih
oekuje nagrada u vidu hrane a u kojima ona izostaje (Viik, 2012, Hepburn i
Radlof, 2011). Boja cveta moe biti opredeljujui faktor za posetu
medonosnih pela biljci. Boja kruninih listia moe da varira i najee
zavisi od prisutnih pigmenata (flavonoida, karotenoida ili betalaina).
Flavonoidi su najkoloritniji pigmenti. Na primer, pele rado poseuju
cvetove volujskog jezika (Anchusa officinalis L.) koji ima vrlo uoljive
tamnoplave vrhove kruninih listia sa beliastim ili svetloruiastim
nijansama ka njegovom dnu. Ova raznobojnost kruninih listia posledica je
prisustva antocijanina. Zahvaljujui ovom kontrastu cvet se lako moe uoiti
sa velike daljine. Krunini listii su na vrhu krunice otvoreni tako da ine
ravan plato na koji pela lako moe da sleti. Meutim, ima biljaka koje
imaju cvetove iji oblik podsea na trubu. Takav je sluaj na primer sa
cvetovima volujskog jezika koji su cevasti, duboki i relativno uski to su
oteavajui faktori da medonosna pela doe do nektara koji se lui iz
prstenastih nektarnih lezda oko plodnika na dnu cveta. Kod biljaka koje
imaju cvetove sakupljene u cvasti ili su cvetovi sa velikim kruninim
listiima, lake budu uoeni i ee poseeni od strane opraivaa. Ako je
dubina krunice cveta velika, kao to to moe biti sluaj kod bele deteline
(slika 3), tada medonosna pela tee dolazi do nektara i smanjuje posetu
cvetovima.

Slika 3. Pela na cvetu bele deteline

Slika 4. Konica sa pelama u

zasadu jabuke

Cvetovi proizvode razliite mirise koji obino trebaju da privuku

insekte opraivae i neki od njih imaju izuzetno osetljivo ulo mirisa. Kom
mirisu i cvetu e insekti dati prednost zavisi od vrste biljaka. Diferencijaciju
izbora mirisa cveta medonosna pela moe vriti i na nivou iste biljne vrste.
Medonosna pela slabo poseuje cvetove kruke zbog male koliine izluenog
nektara po cvetu i kaprilne kiseline u njemu koja repelentno deluje na pele.
Ipak ona poseuje cvetove kruke zbog sakupljanja polena. Sa druge strane
pele vrlo rado poseuju cvetove jabuke (slika 4). Miris cvetova moe varirati
u okviru iste vrste biljaka. Tako mnoge razliite orhideje imaju samo sebi
svojstven miris tako da ih poseuje samo jedna odreena vrsta insekata. Zbog
ovakvih sluajeva definisana je pojava flower constancy (cvetna
konstantnost) ili pollinator constancy (konstantnost polinatora). Ona
podrazumeva stalnost posete pojedinih opraivaa iskljuivo cvetovima jedne
vrste biljaka ili cvetovima pojedinih biljaka unutar vrste. Insekti pri ovoj
pojavi izbegavaju posetu cvetovima drugih vrsta bilja koji bi potencijalno bili
i bolji izvori nektara i polena od one koju trenutno poseuju. Za ovu tzv.
cvetnu konstantnost koristi se i termin loyalty of pollinator (odanost
opraivaa).
Kod razliitih vrsta biljaka veliina pora na nektarnim lezdama nije
ista i ona moe uticati na veu ili manju produkciju nektara. Ova pojava moe
uiniti cvet vie ili manje atraktivnim za insekte opraivae, a posebno za
medonosnu pelu. Pojedine vrste biljaka mogu biti opraene samo u kratkom
vremenskom periodu. Zato se luenje nektara u cvetovima moe poklopiti sa
terminom koji je najpogodniji za opraivanje i na taj nain se poveava
atraktivnost za opraivae. Medonosna pela je uglavnom verna poseti
cvetu jedne iste vrste dok ne doe do oplodnje. Na primer jedna pela moe
stalno poseivati cvetove jabuke, dok druga pela iz istog pelinjeg drutva
moe poseivati cvetove maslaka u zasadu jabuke. Ovakvo ponaanje pela
6

moe se promeniti ako u cvetovima jedne od navedenih vrsta izostane nagrada

u vidu nektara (James i Pitts-Singer, 2008).
Ako je cvet biljke lako uoljiv, prijatnog mirisa za medonosnu pelu i
dovoljno velik i pogodan da na njega moe lako da sleti i dopre do nektara i
polena, za takvu biljnu vrstu potreban nam je manji broj pelinjih drutava za
opraivanje po jednom hektaru povrine.

1.2.2. Duina cvetanja vrste ili sorte

Duina cvetanja vrste ili sorte povezana je sa efikasnou opraivanja
ali i sa vremenom unoenja pelinjih drutava u zasad. Kod veine biljaka pele
se unose u zasad kada je oko 10 do 20% cvetova otvoreno. Kod kruke se
preporuuje da se pele unose odloeno dok ne procveta 25 do 50% cvetova. U
sluaju opraivanja jabuke, lubenice, i dinje, kada je vano opraivanje
primarnog cveta koji se prvi otvara i od koga zavisi stvaranje najveeg ploda,
pele trebaju biti aktivne od samog poetka cvetanja. Jabuaste vone vrste u
proseku cvetaju due u poreenju sa kotiavim vonim vrstama. Zato se kod
jabuastih vonih vrsta angauje manje konica sa pelama po jedinici povrine
u odnosu na kotiave vone vrste.

1.2.3. Koliina ramova sa otvorenim leglom

Utvreno je da postoji pozitivna korelacija izmeu koliine otvorenog
legla u konici i broja polenarica. Otvoreno leglo ini stadijum jajeta i larve. U
potrazi za polenom radilice polenarue bolje obavljaju opraivanje cvetova
biljaka nego to to rade radilice koje sakupljaju nektar. Za uspeno
opraivanje i plaanje ove usluge, vlasnici gajenih biljaka u Danskoj zahtevaju
da u konicama koje se dovoze na opraivanje bude najmanje 4 rama sa
otvorenim leglom. U Sjedinjenim Amerikim Dravama standard za
opraivanje ranije vone pae, kao to je trenja i sl., u konicama mora biti
minimum 4 rama sa leglom, dok se za opraivanje jabuke zahteva minimum 6
ramova sa leglom i gusto zaposednuti pelama u konici. Za poveanje gustine
pela u zasadu preporuuje se unoenje dodatnih pelinjih drutava sa
novim pelama nakon prve nedelje od poetka opraivanja. to je vei broj
ramova sa otvorenim leglom u konicama potreban je manji broj konica po
hektaru.
7

1.2.4. Optimalna udaljenost pelinjih drutava od

gajenog zasada
Mehanizam kojim pele odreuju udaljenost medonosne pae nije do
kraja razjanjen. Postoje razliita objanjenja, a hipoteze o potronji energije i
optika hipoteza se najee koriste da objasne odluku pela za sakupljanjem
hrane sa razliite udaljenosti.
Hipoteza o potronji energije se zasniva na izboru pela radilica da
sakupljaju hranu na razdaljini za koju se opredeljuju na osnovu odnosa energije
koja je potrebna za povratni let do biljaka i koliine energije sakupljene hrane.
Ako razdaljina do lokacije sa paom iznosi 1 km peli je potrebno 6,7 minuta za
povratni let i to bi je kotalo sakupljenog nektara iz 267 cvetova deteline. Ako
ima bolje isplativ izvor nektara (blii konici sa relativno istom energetskom
vrednou nektara) medonosna pela se odluuje za taj izvor hrane. Medonosna
pela ima jau sklonost da u potrazi za hranom poseuje biljke du reda u
zasadu nego da poseuje biljke izmeu redova.
Optika hipoteza razmatra pretpostavku da pela meri brzinu protoka
pokretne slike iz oka na putu do hrane i koristi je za proraunavanje razdaljine
do nje (von Frisch, 1967, Esch i Burns, 1996). Radilica medonosne pele moe
leteti i do 5983 m od konice. Prosena razdaljina do koje leti radilica podvrste
Apis mellifera carnica koja sakuplja nektar iznosi 1526,1 m, a polenarua
1743 m (Steffan-Dewenter i Kuhn, 2003). Na osnovu ovih podataka jedna
nektarua i polenarua mogu biti zastupljene na teritoriji ija povrina iznosi
187 ha i 238 ha, respektivno.
Raspored konica u polju moe biti razliit i esto je uslovljen
konfiguracijom terena, dozvolom da se konice sa pelama rasporede na
konkretnom terenu i neretko su u suprotnosti sa preporukama za odreenu vrstu
biljaka. Najbolje je da se konice sa pelama postave u malim grupama (3-5
konica) kroz zasad tako da pele izletom pokriju celu povrinu. Na primer ako
su pelinja drutva za opraivanje lubenice postavljena uz ivicu polja sa ovom
kulturom, pele e dva puta ee poseivati cvetove ove biljke u odnosu na
pele iz konica koje su udaljenije od parcele sa ovim povrem. Grupe konica
treba postavljati u cik-cak rasporedu na razdaljini od oko 160 m, to je znatno
bolje nego skoncentrisati konice sa pelama na jednom mestu. Izuzetak od
ovog pravila za raspored konica sa pelama se ini u sluaju da se radi o
Alberti nideri konicama koje su uobiajeno ugraene na vozila (uobiajeno
se radi o 48 konica po vozilu). Tada se pelinja drutva nalaze skoncentrisana
na jednom mestu i postavljaju dublje unutar zasada/parcele (slika 5). Ako
konice sa pelama ne mogu biti smetene unutar zasada/useva one bi trebale
biti postavljene niz vetar, tako da miris cvetova biljke dospe do pela. Lokacije
koje su osunane tokom jutra, ocedne (suve) i zatiene od jakog vetra trebaju
da podstaknu maksimalanu aktivnost pela radilica (slika 6).
8

Slika 5. Opraivanje vinje

medonosnom pelom

Slika 6. Medonosna pela na

uljanoj repici

U Sjedinjenim Amerikim Dravama se za opraivanje jabuke

preporuuje postavljanje grupa od po 4 konice sa pelama na svakih 130 m, ili
na veim plantaama od 8 do 16 pelinjih drutava na svakih 180 do 270 m
s tim da se prva grupa konica postavi na 90 m od poetka zasada. Radijus
radilica u sakupljanju hrane se poveava nakon prvog dana po rasporeivanju na
novom terenu/polju. Todd i McGregor (1960) su ustanovili da je polinacija
lucerke pelama najvea na razdaljini do 91 m od konice u poredjenju sa
rezultatima opraivanja na 137 m. Njihova preporuka je da konice treba
rasporeivati u polju na meusobnoj razdaljini manjoj od 183 m.
to je eljena parcela sa biljkama za opraivanje dalje od pelinjih
drutava to se vie energije troi za let pele, poveava se rizik da pela strada
od neprijatelja pela i potrebno je angaovati vei broj pelinjh drutava za
opraivanje zasada.

1.2.5. Klimatski uslovi

Medonosna pela je aktivna po lepom i sunanom vremenu. Ona izlee
iz konice kada je spoljna temperatura vazduha iznad 12,7oC. Hladno vreme
smanjuje aktivnost pela u polju. Razliite vrste pela ispoljavaju razliit nivo
radilikog ponaanja u zavisnosti od klimatskih uslova (Abrol, 2006).
Minimalni uslovi za pokretanje aktivnosti pela Apis dorsata i posetu cvetovima
azijske trenje-lii (Litchi chinensis) utvrena je pri temperaturi od 16 oC,
relativnoj vlanosti od 74%, intenzitetu osvetljenja od 600 lx i sunevom
zraenju od 10 mW/cm2. Medonosna pela Apis mellifera poinje da poseuje
cvetove liija na temperaturi od 16 oC, relativnoj vlanosti od 75%, intenzitetu
osvetljenja od 800 lx i sunevom zraenju od 10 mW/cm2. Razlike su utvrene i
za pele Apis cerana gde je optimalna temperatura za njihovu aktivnost iznosila
15,5 oC, relativna vlanost 76%, intenzitet osvetljenja 600 lx i sunevo zraenje
9

9 mW/cm2. Najvea odstupanja utvrena su za pele Apis florea koje su bile

aktivne pri temperaturi od 18,5 oC, relativnoj vlanosti od 64%, intenzitetu
osvetljenja od 1700 lx i sunevom zraenju od 20 mW/cm2. Konice sa pelama
treba postaviti na osunanom mestu tako da prvi sunevi zraci obasjaju leto i
iniciraju aktivnost pela.
Na temperaturi preko 12,7 oC pele radilice poinju sa izletom i njihov
broj se poveava do temperature od oko 32 oC. Medonosna pela smanjuje
aktivnost pri hladnom, kiovitom, maglovitom i vetrovitom vremenu. Hladnije
vreme utie na rast polenske cevice i proces oplodnje kod biljaka. Na visokim
temperaturama smanjuje se broj radilica van konice, jer se one tada angauju
za regulisanje mikroklime u konici (tabela 1).
Vetar nepovoljno deluje na izlet pela jer po vetrovitom vremenu pele
troe vie energije za let. Ako brzina vetra dostigne 32 do 40 km/h prestaje
aktivnost pela. Po loem vremenu pele skrauju distancu do koje lete u potrazi
za hranom i koncentriu se na biljke u blizini svoje konice.
Tabela 1. Relativna aktivnost medonosnih pela u zasadu jabuke u zavisnosti
od temperature vazduha (Mayer i sar., 1986)
Temperatura (oC)
18,3
17,2
12,2
10,5

Aktivnost radilica (%)

100
62
21
6

Za uspeno opraivanje potrebno je da po sunanom danu pri

temperaturi od 18oC ili vioj iz konice izlazi najmanje 75 pela u minuti. Kia
spreava izlet pela, a po kii rosulji pele su aktivne samo u blizini svoje
konice na udaljenosti do 150 m.
Temperatura znaajno utie na proces opraivanja i oploenja u cvetu.
Da bi dolo do opraivanja neophodno je da doe do pucanja antera i
oslobaanja polenovih zrna. Za neke voke minimalna temperatura pri kojoj
dolazi do pucanja antera iznosi 13-15oC. Da bi dalje dolo do uspenog
oploenja potrebno je da jajna elija u plodniku tuka sazri, tada igovi tuka
lue sluzavi sok koji treba da zalepi polenova zrna koja klijaju u polenove
cevice, dopiru do jajne elije i moe doi do oplodnje (Mii, 1994). Niska
temperatura vazduha umanjuje klijavost polena i usporava rast polenovih
cevica u stubiu tuka. Visoka temperatura vazduha negativno utie na
klijavost polena i smanjuje prijemivost iga tuka za polen, ali ubrzava rast
polenovih cevica u stubiu tuka (Miloevi, 2013). Kia i visoka vlanost
vazduha inhibiraju pucanje antera.
10

1.2.6. Jaina pelinjeg drutva

Jaina pelinjeg drutva uslovljena je periodom godine. Na poetku
pelarske sezone, u rano prolee, pelinja drutva se ubrzano razvijaju ako su
pani i klimatski uslovi povoljni. Zato se za opraivanje voa koje ranije cveta
oekuje da pelinja drutva imaju etiri rama sa otvorenim leglom, dok je za
kasniji period (npr. cvetanje jabuke) preporuka koristiti pelinja drutva sa
minimum dva nastavka, sa 6 ramova otvorenog legla gusto prekrivenih pelama
i dodatnim pelama koje zaposedaju ulice u konici (Bradbear, 2009). Samo
jaka pelinja drutva bie aktivna i po hladnijem vremenu.
Preporuka za jainu pelinjih drutava koja se koriste u opraivanju
moe da varira jer ona mogu brojiti do 60.000 pela. Na jednoj strani
standardnog rama iz Langstrot Rut konice (LR) povrine 880 cm2 moe biti do
1100 gusto zbijenih pela. Rauna se da na jednom cm2 moe biti 4 odrasle
pele. Kod Dadant Blatove konice (DB) na jednoj strani rama povrine 1130
cm2 moe biti do 1400 gusto zbijenih pela, a na jednom cm2 mogu biti 4
odrasle pele (Delaplane i sar., 2013).
Za proveru gustine pela u zasadu koristi se metod osmatranja u toku
lepog i sunanog dana. U vonjaku se na individualnom stablu broje pele koje
ga poseuju u toku jednog minuta. Ovo posmatranje treba ponoviti na deset
stabala i izraunati prosenu vrednost. U proizvodnom vonjaku treba biti 25-35
pela na stablu trenje, 20-25 pela na stablu jabuke i 10-15 pela na stablu
kruke (Mayer, 2013).

1.2.7. Udaljenost vode

Voda je veoma vana za pele i slui im kao univerzalni rastvara
hrane. Kada je u konici prisutna velika koliina larvi potrebna je i velika
koliina hrane koja moe sadrati i do 66% vode. Voda je neophodna za
odravanje odgovarajuih mikroklimatskih uslova u konici, posebno za vreme
leta. Pele vodu sakupljaju iz najblieg izvora i onog koji naviknu da poseuju.
Pele hlade unutranjost konice stavljajui kap vode na sae i lepezaju krilima
izazivajui evaporaciju. Dodatno isparavanje nektara i vode proizvode tako to
ih usisavaju i kapljicu ovih tenosti dre na vrhu jezika. Ukoliko je izvor vode
dalje od konice sa pelama to se vei broj pela angauje u njenom donoenju.
U toj situaciji potrebno je angaovati vei broj pelinjih drutava za opraivanje
po hektaru.
11

1.2.8. Prisustvo samoniklih i korovskih biljaka

Sve biljke koje se nalaze u blizini ili su prisutne na samoj povrini sa
gajenim biljkama (npr. maslaak i dr.), bie u kompeticiji za posetu medonosnih
pela. Ako je identifikovano vee prisustvo nepoeljnih biljaka ija se faza
cvetanja preklapa sa cvetanjem biljaka u gajenom zasadu, za potrebe
opraivanja se mora angaovati vei broj pelinjih drutava. Da bi se izbegli
dodatni trokovi angaovanja veeg broja pelinjih zajednica od optimalnog,
preporuuje se koenje ili zaoravanje samoniklih i korovskih medonosnih
biljaka i usmeravanje posete medonosnih pela na opraivanje i iskoriavanje
gajenih biljaka.

1.3. PREDISPOZICIJE MEDONOSNE PELE

ZA OPRAIVANJE BILJAKA
Medonosnu pelu ka cvetovima privlae hrana, miris, oblik i boja.
Medonosna pela u toku dana ima 10-14 izleta iz konice (12 u proseku), na
pai se proseno zadrava 10-12 minuta i poseti od 1000 do 4000 cvetova (u
proseku 2.500) u toku dana (Mladenovi i sar., 2013). Na osnovu informacija
koje dobijaju od pela izviaica (eng. scout bees) pele donose odluku koji
izvor hrane e posetiti. Na antenama pele nalaze se senzorni receptori
(sensillae) koji su odgovorni za raspoznavanje mirisa i imaju presudnu ulogu u
hemijskoj komunikaciji pela. Ovi receptori igraju vanu ulogu u prepoznavanju
i markiranju cvetova. Za vreme toplog dana iz cveta se isputa veliki broj
isparljivih mirisnih komponenti. Ako medonosnu pelu u cvetu oekuje bogata
nektarna ili polenska nagrada ona e izdvojiti ove cvetove u mnotvu drugih
pamtei njihov miris. Na osnovu eksperimenata utvreno je da pele razlikuju
boje jer su se vraale na pojedine vetake hranilice (sa i bez hrane) obojene
razliitim bojama. Pele razlikuju utu, plavo zelenu i plavu boju, a vide i u
ultravioletnom spektru (UV). Opseg njihovog vida varira na talasnoj duini od
oko 350 nm do 650 nm. Pele su slepe za crvenu boju. Cvetovi mogu
reflektovati jednu boju, a neki od njih reflektuju u ultravioletnom spektru. Za
ljudsko oko cvet maslaka je ute boje, ali za pelu su pojedini spoljni delovi
cveta ljubiaste boje koja je vidljiva u UV spektru. Kada zaponu sa radom na
cvetovima jedne boje nastavljaju da ih kontinuirano poseuju. Meutim, ako
vrsta bilja ima cvetove razliitih boja tada pele poseuju cvetove razliitih boja
i tada ignoriu boju kao faktor distinkcije (Mather, 1947). Pele su sposobne da
razlikuju oblik cveta i formu biljke ali je vizuelna otrina ove slike mala i zato
bolje razaznaju visinu biljke i poziciju cveta na biljci (Manning, 1956).
12

Usni aparat pele prilagodjen je za grickanje i srkanje. Odmah nakon

to pela ubaci jezik u cvetnu aicu, dospevajui do nektara sa nektarija, dolazi
do njegovog usisavanja i transportovanja kroz usta i jednjak do mednog eluca.
Medonosna pela je prekrivena brojnim razgranatim hitinskim
dlaicama na kojima se zadravaju polenova zrna, a slue im i za prijem ulnih
nadraaja. Sposobnost da se na telu pele meu hitinskim dlaicama zadravaju
polenova zrna koristi se i pri vetakim nainima nanoenja polena na pele uz
pomo dispenzora.
Ekstremiteti medonosne pele prilagoeni su za sakupljanje polena i na
njima se kao i na telu pele nalaze hitinske dlaice. Na prvom paru nogu nalazi
se aparat za ienje antena koji se sastoji od zubolikog izrataja na golenjai
(tibia) i polukrunog i dlaicama obraslog udubljenja na stopalu (tarsus). Pela
povremeno provlai i isti antene ovim aparatom. Sa unutranje strane prednjih
nogu na golenjai se nalazi etkica za ienje, dok je na stopalu etka za
sakupljanje polena. Na prednjim nogama nalaze se mamuzasti izrataji koji
pelama slue za skidanje polenovih loptica iz polenovih korpica sa zadnjih
nogu (Stanimirovi, 2000).
Na srednjim nogama nalaze se ravne polenske etkice. Srednjim parom
nogu pela brzo skida polen sa glave, grudnog dela i prednjih nogu i prenosi ga
do polenskih korpica na zadnjim nogama.
Sa spoljanje strane golenjae zadnjih nogu nalazi se polukruno
udubljenje na ijim ivicama su ka unutra kruno povijene hitinske dlaice inei
polensku korpicu (corbicula). U ovim korpicama pela do konice transportuje
polen (u vidu polenskih loptica) i propolis. Na unutranjoj strani tarzusa zadnjih
nogu smetene su polenove etkice. One su graene od hitinskih dlaica
postavljenih u 9 redova pod uglom od 45o.. Njih pele koriste u ienju tela, a
posebno srednjih nogu u prenoenju polena do polenskih korpica. Na zadnjim
ekstremitetima smetena je i polenova presa koju izgrauje polenov ealj
(rastellum) i mamuza (arcus).
Krila medonosnoj peli omoguavaju da obie veliki broj cvetova i zato
ona predstavlja efikasnog insekta opraivaa. Sa evolutivnog aspekta postoje
nedoumice da li su se u prolosti krila u poetku razvila od delova nogu ili su
jednostavno izrasla na telu pele i pojavila se kao novi delovi tela. Tehnika
letenja pelama omoguuje da idu od cveta do cveta kratko se zadravajui
iznad njih i olfaktornim ulima ispitujui da li su vredni da se u njima trai
hrana.
Radilica koja sakuplja nektar (nektarua) je manje efikasan opraiva od
pela koje sakupljaju polen (polenarua). U grupi nektarua postoje dve
podgrupe pela. Prva podgrupa nektarua koje slete na cvet i sakupljaju nektar
sa vrha cveta su efikasniji opraivai. ansa da one dou u kontakt sa polenom
je vea u odnosu na drugu grupu pela koje nektar sakupljaju sa strane cveta.
Druga grupa nektarua slee na cvet i jezik gura izmeu kruninih listia u
podnoju pranika, zato ovakve pele nisu dobri opraivai.
13

Selekcijom medonosne pele moe se postii znaajan uspeh u

stvaranju linija pela za sakupljanje polena sa odreene vrste biljaka i time one
postaju i bolji opraivai iste biljne kulture u poreenju sa pelama koje nisu
selekcionisane za ovu namenu (Free, 1970).
Medonosna pela obezbeuje jednovremeno opraivanje i utie na
ravnomernije sazrevanje i berbu plodova ili etvu semena, bolji kvalitet i vei
prinos plodova ili semena po hektaru povrine.

Pitanja:
1. ta predstavlja samoopraivanje a ta unakrsno opraivanje? Objasniti.
2. Koje su vone vrste samooplodne, a koje stranooplodne?
3. Koji su faktori koji pored primarnih i sekundarnih atraktanata utiu na posetu
medonosne pele gajenim biljkama?
4. Od ega zavisi raspored konica u polju?
5. Kako klimatski uslovi utiu na broj pelinjih drutava po ha?
6. Koji metod se koristi pri proveri gustine pela u zasadu?
7. Koje boje razlikuju pele?
8. Koje su dve podgrupe pela nektarua i po emu se razlikuju?

14

2. ANATOMIJA MEDONOSNE PELE

U pelinjem drutvu razlikujemo maticu, pele radilice i trutove.
Radilica je najmanji lan pelinje porodice i duina tela joj je oko 12 mm, a
masa oko 0,1 g. Matica se razlikuje po izduenom telu, krilima koja doseu do
polovine tela i manjom glavom u odnosu na pele radilice i trutove. Jedina je
reproduktivno sposobna enka u pelinjem drutvu. Dosee duinu od 20 do 25
mm i ima masu od oko 0,2 g. Trutovi su sezonski lanovi pelinjeg drutva i
imaju funkciju da uestvuju u sparivanju matice i u toku aktivne sezone
stimulativno deluju na maticu. Trut je dugaak od 15 do 17 mm i ima masu od
oko 0,2 g. Od ostalih lanova u konici se razlikuje po zdepastom obliku i
duim krilima od trbuha koja mu omoguavaju bri let od pela radilica.
Takoe, prepoznatljiv je i po veoma krupnim oima koja prekrivaju gotovo celu
glavu. Telo pele sastoji se iz tri dela: glave (caput), grudi (torax) i trbuha
(abdomen) (slika 7). Telo je lankovito i sastoji se iz 13 segmenata od ega 3 na
grudima i 10 na trbuhu. Spoljanji omota ili egzoskelet sastoji se od mrtvog
sloja (hitina), a boja hitina i dlaica mogu biti od preteno ute do tamno mrke
boje i jedan su od parametara za odredjivanje rasne pripadnosti pela.
Glava (caput) medonosne pele nastala je spajanjem est telesnih
segmenata. Glava matice i radilice je srcolikog oblika, dok je glava truta
okrugla. Na glavi su smetena dva pipka i kod matica i radilica se pipci sastoje
od 12 segmenata (lanaka), a kod trutova su sagraeni od po 13 segmenata. Prvi
lanak pipka je bazalan i nepokretan, a dalje se pipak produuje u bi
(flagellum). Na segmentima bia nalazi se mnotvo mirisnih pora (sensile ili
ravni organi) koje su prekrivene perforiranim membranama i kojima pela
prima mirisne nadraaje, a oni putem nervnih impulsa stiu do mirisnih ivaca.
Mirisnih pora u pela radilica ima oko 6500, dok ih je kod truta oko 20.000.
Iako je vei deo tela pele prekriven ulnim dlaicama koje imaju ulogu
taktilnih i hemoreceptornih ula, na pipcima pela smeteni su Johnstonovi
organi koji su odgovorni za ulo pipanja.
ulo sluha je takoe smeteno na antenama pela, tj. na drugom
antenalnom lanku. Za orijentaciju medonosne pele od velikog znaaja je i
nekoliko miliona malih kristala magnetita smetenih u prednjem delu
abdomena pele koji su rasporeeni tako da stvaraju prirodno magnetno polje.
Ovi kristali omoguavaju peli da reaguje u odnosu na magnetno polje Zemlje i
tako se bolje orijentie u prostoru.
15

Na glavi medonosne pele nalaze se i oi i to na eonom delu tri prosta

oka (ocelli), namenjena za gledanje u konici i ona uglavnom reaguju na
intenzitet osvetljenja. Sloene oi nalaze se sa strane glave i sastoje se od
velikog broja faceta ili omatidija (ommatidia). Sloene oi pela radilica sadre
od 4000 do 5000, matica od 3000 do 4000 i trutova od 7000 do 8000 omatidija.

Slika 7. Anatomija medonosne pele: A glava; B grudi, C trbuh (zadak);

1 antena; 2 sloeno oko; 3 proste oi; 4 gornja vilica; 5 donja vilica;
6, 7 i 8 grudni segmenti; 9 prvi abdominalni (trbuni) segment; 10 krila;
11 noge; 12 leni segmenti; 13 abdominalni (trbuni) segmenti;
14 aoka; (Gregorc, 2008).
Vidno polje svake omatidije je malo i predstavlja samo deli slike, koja
postaje jasna tek kada se sakupi informacija iz svih omatidija sloenog oka i
nastane mozaina slika. Pela je poludaltonista, jer razlikuje belu, plavu i deo
ute boje. Sve ostale boje vidi kao jednu od njih ili sivu, dok crvenu boju vidi
kao crnu. Takodje, pela dobro vidi u ultraljubiastom delu spektra, posebno
kada se reflektuje sa kruninih listia i tada pela nepogreivo prenosi ostalim
pelama informaciju o pravcu i daljini pae. Pela razlikuje oblike, pri emu
veu razliku pravi izmeu komplikovanijih oblika. Ova osobina pela se vrlo
esto upotrebljava i kombinuje sa bojenjem razliitih geometrijskih oblika koji
se stavljaju na prednju stranu konice, u cilju bolje orijentacije pripadajuih
pela i posebno mladih matica koje se vraaju sa svadbenog leta.
Usni aparat medonosne pele prilagoen je za srkanje i grickanje.
Sastoji se od gornje usne (labrum), gornje vilice (mandibula), donje vilice
16

(maxilla) i donje usne (labium). Gornje vilice pele koriste da sa njima raskidaju
pranike, hvataju predmete ili da popunjavaju pukotine propolisom i sl. Donje
vilice u vidu sare tite donju usnu. Donja usna sastoji se od brade (mentum),
podbratka (submentum), jezika (glossa) i para usnenih pipaka. Jezik je
valjkastog oblika i suava se prema kraju. Sastoji se od hitinskih prstenova i
obrastao je dlaicama. Na samom vrhu jezik je kaikasto proiren (labellum) to
medonosnoj peli omoguava uzimanje tene hrane.
Grudi medonosne pele (thorax) nastale su spajanjem tri grudna i
jednog trbunog segmenta, ali se granice izmeu njih ne mogu uoiti. Na
grudima se nalaze i tri para lankovitih nogu, pri emu je prvi par najkrai,
srednji par neto dui, a zadnji par nogu je najdui. Noge se sastoje iz pet
lanaka: kuk (coxa), butni valjak (trochanter), but (femur), golenjaa (tibia) i
stopala (tarsus). Meutim, samo stopalo (tarsus) takoe je graeno iz pet
lanaka od kojih je prvi basitarsus veoma dugaak i etiri manja koja ine
metatarsus. Poslednji lanak stopala noge zavrava se kandicom sa kojom
pela, pogotovo kod prvog para nogu, isti svoje antene. Na samom kraju
stopala nalaze se jastuii napunjeni vazduhom, a koji peli omoguavaju da se
kree po glatkim povrinama.
Prednji par nogu na sebi imaju poseban polukruni izrez obrastao
dlaicama i namenjen ienju antena. Na golenjai prednjih nogu sa unutranje
strane nalazi se i etkica koja pelama slui za ienje oiju, dok na stopalu
imaju etkicu za prikupljanje polena.
Srednji par nogu slian je po grai prvom paru, ali sa dodatkom ostrige
i slui za skidanje i prenoenje votanih ljuspica.
Zadnji par nogu veoma je vaan za sakupljanje polena i u tu svrhu su
golenjaa i prvi lanak stopala posebno graeni. Golenjaa (tibia) je u donjem
delu, sa zadnje strane, udubljena, po ijoj ivici su rasporeene hitinske dlaice i
predstavlja polenovu korpicu (corbicula). U ovim korpicama pele prenose
polenske loptice mase od 15 do 18 mg u konicu. Na gornjem delu prvog
lanka stopala nalazi se mamuza (arcus) kojom pela sakupljeni polen gura u
polenovu korpicu na golenjai.
Na drugom i treem segmentu grudi sa gornje strane, smetena su dva
para krila (prednja i zadnja), koja pelama radilicama omoguavaju da lete
brzinom do 30 km/h i trutovima do 50 km/h. Krila su potpuno spljotene kone
vreice i za vreme mirovanja priljubljena su uz telo pele. Prednja krila su vea
i polaze iz drugog grudnog segmenta, dok su zadnja krila manja i polaze iz
treeg grudnog segmenta. Krila pele su proeta hitinskim nervima i oni su
meusobno spojeni poprenim nervima (bice) i tako se obrazuju elije krila.
Na gornjoj strani zadnjih krila rasporeene su kukice koje se pri uzletanju pele
zakae za lebove donje ivice prednjih krila. Medonosna pela u letu u jednoj
sekundi naini krilima oko 200 pokreta.
Trbuh (abdomen) medonosne pele gradi 10 segmenata, ali je samo est
mogue identifikovati (od II do VII), jer je prvi segment srastao sa prvim
17

grudnim segmentom, a segmenti 8, 9 i 10 su uvueni u sedmi trbuni segment.

Svaki trbuni segment sagraen je iz lenog (tergit) i trbunog (sternit) dela.
Oni su spojeni tankim opnama (pleura), koje omoguavaju meusobno
uvlaenje i izvlaenje segmenata, tj. sakupljanje ili istezanje trbuha.

2.1. SISTEM ORGANA ZA VARENJE

Sistem organa za varenje je sloene grae (slika 8). Pela usisava nektar
jezikom i on dospeva u usta i drelo (pharynx), odakle se jednjakom
(oesophagus) transportuje u medni eludac (ingluvies). Zapremina mednog
eluca pela radilica, u kome se donosi voda i nektar, iznosi 50 mm3. Na granici
izmeu mednog i pravog eluca, odnosno srednjeg creva (ventriculus) nalazi se
suenje ili meucrevo (proventriculus). Ovo suenje funkcionie kao ventil,
proputajui ili zadravajui hranu iz mednog u pravi eludac-srednje crevo.
Deo hrane koji je neophodan samoj peli za njene ivotne potrebe proputa se
dalje u srednje crevo i tu se obavlja glavna funkcija varenja hrane. Preostali deo
nektara se povraanjem kroz usni aparat deponuje u elije saa, a u intenzivnoj
pai metodom usta na usta prebacuje pelama iz kuevnog perioda ivota.

Slika 8. Sistem organa za varenje kod mednosne pele; 1 jezik; 2 gornja

vilica; 3 drelo; 4 jednjak; 5 medni eludac - prazan; 6 medni eludac
pun; 7. meucrevo; 8 srednje crevo; 9 tanko crevo; 10 Malpigijeve cevi;
11 debelo crevo; 12 anus; (Gregorc, 2008)
Srednje crevo je proireno i popreno naborano. Kod pele radilice ono
ima duinu od 10 do 12 mm, kod matice oko 13 mm i kod truta oko 19 mm. U
crevni kanal se ubacuju enzimi koji pospeuju varenje unete hrane. Svarena
hrana se u vidu bezbojne tenosti apsorbuje kroz zid srednjeg creva i dospeva u
hemolimfu i na taj nain se raznosi po itavom telu. Nesvarene materije se
18

potiskuju kroz tanko crevo do debelog creva i anusa i u vidu fecesa izbacuju
napolje iz organizma. Debelo crevo je krukolikog oblika i popreno naborano.
Ima funkciju rezervoara nesvarene hrane i u zimskim mesecima, kada pela ne
izlee na proisne letove, moe zauzeti i do 2/3 zapremine trbuha. U zidu
prednjeg dela ovog creva nalaze se rektalne lezde koje lue sekret koji
spreava truljenje izmeta. U toku zime rektalne lezde imaju funkciju
izuzimanja (adsorpcije) vode iz izmeta, ime se zapremina izmeta smanjuje i
spreava prekomerno punjenje creva.

2.2. SISTEM ORGANA ZA DISANJE

Sistem organa za disanje sastoji se iz mree traheja, vazdunih kesa i
traheola koje su rasprostranjene po itavom telu (slika 9). Traheole su najmanje
grane sistema za disanje i one dospevaju do samih elija u tkivu pojedinih organa.

Slika 9. Sistem organa za disanje

Na bonim stranama grudi pele nalaze se po tri otvora (stigme igovi)
preko kojih je trahejni sistem u vezi sa spoljanjom sredinom. Preostalih sedam
pari stigmi nalazi se na bonoj strani trbuha pele. Smatra se da pela udie na
19

grudnim, a izdie na trbunim igovima. Velika traheja polazi od prvog grudnog

otvora (stigme) i prolazi u glavu pele gde se ire u tri velike vazdune kese. Od
prva tri para grudnih stigmi, traheje formiraju i vazdune kese snabdevajui deo
grudi vazduhom. Dve velike traheje ulaze u abdomen gde se ire u dve veoma
velike vazdune kese. Trbune kese meusobno su povezane poprenim
komisurama. Punjenjem vazdunih mehura pela smanjuje specifinu teinu i
lake leti, dok ih pri sletanju prazni i omoguuje lagano sletanje.

2.3. KRVOTOK MEDONOSNE PELE

Krvni sistem kod medonosne pele otvorenog je tipa (slika 10).
Hemolimfa tee kroz sistem krvnih sudova i telesnih upljina. Srce pele
smeteno je u trbuhu i njegov zadnji deo poinje od petog trbunog segmenta.
Cevastog je oblika i podeljeno na pet komorica, izmeu kojih se bono sa obe
strane nalaze otvori sa zaliscima (ostije). Kroz ove otvore krv ulazi u komore
srca, ali zbog zalistaka ne moe iz njega izai. Kada se komore proire krv ulazi
u srce, a njegovim sakupljanjem krv se potiskuje napred prema aorti. U
trbunom delu krv se snabdeva hranljivim materijama koje potom transportuje
kroz celo telo pele.
Aorta je nastavak cevastog srca i nalazi se u suenom delu izmeu
trbuha i grudi. Ona je spiralno uvijena (18 vijuga) i protee se blie gornjoj
strani grudi i iznad jednjaka ulazi u glavu gde se zavrava.

Slika 10. Krvotok medonosne pele; 1-aorta; 2-srce; 3. ventralna dijafragma;

4. dorzalna dijafragma; strelicama je oznaen smer kretanja hemolimfe
20

Krvotok pela je otvorenog tipa, jer krv iz aorte izlazi slobodno i

obliva sve organe. U kruenju krvi veliku ulogu imaju ledjna i trbuna
dijafragma. Krv pela (hemolimfa) je bezbojna ili slabo ukasta tenost koja
se sastoji od krvne plazme i nekoliko vrsta krvnih elija (hemociti), koje
plivaju u krvnoj plazmi. Za razliku od sisara, kod insekata kiseonik se ne
prenosi krvlju hemolimfom. Krajnji produkti metabolizma iz hemolimfe
putem Malpigijevih sudova dospevaju u tanko crevo i fecesom se izbacuju iz
organizma pele.

2.4. LEZDE MEDONOSNE PELE

2.4.1. Prednja eljusna lezda
(Glandula mandibularis)
Smetena je u prednjem delu glave u vidu dva voria i lui sekret
kisele reakcije koji se uliva u usnu duplju i slui za rastvaranje voska, propolisa,
a delimino i opne polenovog zrna (slika 11).

2.4.2. Mlena lezda

(Glandula subfaringealis)
Smetena u donjem delu glave i odgovorna je za luenje matinog
mlea. Mle je sivkasto-bele boje i kisele reakcije. Slui za ishranu larvi u
poetnom stadijumu radilica, a kod matice u toku celog njenog ivota. Kod
starijih pela ova lezda atrofira sa mogunou ponovnog aktiviranja
pojaanom ishranom polenovim prahom.

2.4.3. Slinovnica pljuvana

(Glandula labialis)
Sastoji se iz dve lezde: grudne (glandula toraxalis) i temene
(glandula ocipitalis). Grudna lui sekret koji se spaja sa sekretom temene i
tako zdruene ulivaju se u usnu duplju. Kod mladih pela ovaj sekret slui za
ispredanje kokona u stadijumu lutke, a kod starijih pela ove lezde lue dve
vrste sekreta od kojih je sekret grudne lezde gui i slui za podmazivanje
usnog aparata.

21

Slika 11. lezde pele radilice; 1 mandibularna lezda; 2 izvod pljuvane

lezde; 3 hipofaringealna lezda; 4 pljuvana leda u glavi; 5 pljuvana
lezda u grudima; 6 aorta; 7 mehurasti rezervoar; 8 meusegmentalne
membrane prstenova na leima; 9 dorzalna dijafragma; 10 Nasanova
lezda; 11 Koevnjikova lezda; 12 aoka; 13 jajovod; 14 spermateka;
15 alakalna otrovna lezda; 16 tarzalna lezda; 17 nervni nodusi;
18 voskovne lezde; 19 - otrovna lezda; 20 jajnik; (Gregorc, 2008)

2.4.4. lezde za luenje voska

Smetene su na ventralnoj strani trbuha od drugog do petog segmenta i
ima ih etiri para. Votana lezda je sa spoljanje strane prekrivena tankom
perforiranom ploicom koja se naziva votano ogledalo. Izlueni vosak iz
tenog stanja u kontaktu sa vazduhom prelazi u vrsto stanje poprimajui oblik
romboidne ploice. Ovako stvoreni votani listi prenosi se od nogu do usnog
aparata, a potom preko pela transportera prenosi do pela graditeljica. Za jedan
kg saa potrebno je l.400.000 listia. Pele po pravilu grade sae od dole na
gore hvatajui se medjusobno za noice u obliku zavese, gde se pri dnu nalaze
mlade pele koje lue vosak u sredini pele transporteri, a pri vrhu pele
graditeljice. U izgradnji saa uestvuju i starije pele zbog ega je
najintenzivnija izgranja saa u toku noi. Pele po pravilu grade sae na dobroj
pai kada je intezivni unos cvetnog praha i nektara, ali i kada se drutva
prihranjuju eernim sirupom. Uslov da pele grade sae je temperatura od
32C. Za radilinu eliju potrebno je 50 votanih listia, a za trutovsku 120.
Mlado izgradjeno sae je svetle, beliastoute boje, ali ono upotrebom stari
zbog zaostalih kouljica larvi i lutki. U elijama starog saa sa smanjenom
zapreminom legu se sve sitnije i sitnije pele, ali je i koliina meda ili polena,
koja se u starije elije moe smestiti sve manja i manja. Zbog toga se u
22

savremenom pelarstvu preporuuje obavezna zamena do 30% saa na

pelinjaku svake godine.

2.4.5. lezda za odbranu gnezda

(aoni aparat)
Slui ne samo za odbranu gnezda, jer filogenetski potie od legalice, pa ga
i danas matica koristi pri polaganju jaja kao pomono sredstvo. aoni aparat
je smeten u zadnjem delu abdomena. Matica zaoni aparat koristi samo u
borbi sa suparnicama i kod matica on je sabljastog oblika sa 3 para zubaca, a
kod pela harpunastog oblika sa 5 pari zubaca povijenih unazad. Pri ubodu u
elastino tkivo, koje je karakteristino za toplokrvne ivotinje, aoka se ne
moe vratiti u donji deo abdomena. Ona se kida sa zadnjim delom crevnog
trakta nakon ega pela umire. aoni aparat se sastoji iz male i velike
otrovne lezde, aonog mehura, aonog ljeba, 2 aone ploice, 2
duguljaste, 2 kvadratne i 2 trouglaste ploice. U korenu aonog ljeba nalazi
se koevnjikova lezda koja stvara sekret koji podmazuje saonice prilikom
izbacivanja aoke (slika 11a). Otrov lue starije pele od 12. do 20. dana, a
najintenzivnije od 18. do 21. dana kada obavljaju ulogu straarice na poletaljci
leta konice. Otrov se izluuje u koliini od 0,2 do 0,3 mg, a u hemijskom
sastavu dominiraju fosforna, histaminska i ortofosforna kiselina, kao i
neurotoksini hemolizin i kantaridin. Delovanje otrova je lokalnog karaktera,
ali se posledice oseaju u celom organizmu, to zavisi od imuniteta ili
prirodne otpornosti i koliine primljenog otrova. Na mestu uboda se oseti jak
bol. Kasnije se pojavi crvenilo sa veim ili manjim zapaljenjem koe, ponekad
i simptomima alergije od poetka svraba u predelu prepona, do otoka koji se
na kraju sputa od glave ka vratu i disajnim putevima. U najgorim sluajevima
moe doi do guenja. ovek odlino podnosi ubode i do stotinak pela, dok
je kod ivotinja najosetljiviji konj (moe podneti do 30-ak uboda). Od ljudi
najosetljiviji su srani bolesnici, astmatiari i alkoholiari. Pri ublaavanju
bola koriste se hladne obloge ili tinkture joda ili amonijaka. Kod ljudi se otrov
koristi u sanaciji reumatskih oboljenja, upale zglobova ili spondiloze. Sva
pelinja drutva na pelinjaku nisu iste razdraljivosti. Na stepen
razdraljivosti utie genetska predispozicija i spoljanji faktori okoline kao to
su visoke ili niske temperature, vetar i padavine, zatim ako su pelinja drutva
bez matice, kao i bolesna pelinja drutva koja su po pravilu agresivnija od
zdravih. U selekciji se odabiraju pelinja drutva koja su mirna i ne
ispoljavaju agresivno ponaanje.

23

Slika11a. aoni aparat pele radilice: 1 velika otrovna lezda; 2 mala

otrovna lezda, 3 aoni luk; 4 - duguljasta ploica; 5 - trouglasta ploica;
6 luk aonog leba; 7 aoni leb; 8 kvadratna ploica; 9 aoni pipci;
10 nazubljene lancete (Snodgrass, 1956)

Pitanja:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Objasniti razliku izmeu matice, pele radilice i trutova.

Iz ega se sastoji telo medonosne pele?
Objasniti oni aparat kod medonosne pele.
Navedite gde se nalaze korbikule i opiite njihovu ulogu.
Iz ega se sastoji krvotok medonosne pele i kako funkcionie?
Iz ega se sastoji sistem organa za disanje medonosne pele i kako
funkcionie?
7. Navedi lezde medonosne pele i objasni njihov znaaj.
8. Iz ega se sastoji aoni aparat i koja je njegova funkcija?
9. Zato je vana zamena saa i u kom vremenskom periodu se ona vri.

24

3. OPRAIVANJE GAJENIH BILJAKA

U pojedinim regionima sveta postoji izuzetno razvijena praksa da se u
opraivanju voaka i povrtarskih kultura koristi medonosna pela. Procenjuje se
da u Sjedinjenim Amerikim Dravama (SAD) ekonomska korist samo od
opraivanja badema i jabuke medonosnom pelom iznosi 2 i 1,98 milijardi
amerikih dolara, respektivno (www.beyondpesticides.org/pollinators). Od
ukupnog broja pelinjih drutava u posedu profesionalnih pelara u SAD oko 60
do 75% njih se angauje za opraivanje badema. Pelarima se usluga
opraivanja plaa u zavisnosti od vrste useva i snage pelinjih drutava koja su
dopremljena na plantae sa gajenim kulturama. Prema podacima Ministarstva
poljoprivrede SAD nadoknada za jedno iznajmljeno pelinje drutvo za
opraivanje badema je u 2005 godini iznosila 76 amerikih dolara ($), a usled
sindroma nestajanja i stradanja pela u 2009. godini dostigla itavih 157 $. U
periodu izmeu 2000. i 2011. godine prosena nadoknada za iznajmljivanje
jednog pelinjeg drutva za opraivanje porasla je sa 32,85 $ na 90,62 $.
Medonosna pela se u Severnoj Americi koristi i za organizovano opraivanje
zasada jabuke, kruke, vinje, ljive, borovnice, maline, brusnice, citrusa i
drugog voa. Pored ovih biljnih kultura, medonosna pela se seli du itavih
SAD u cilju korienja u opraivanju tikvi, uljane repice, suncokreta i lucerke i
poboljanja prinosa i kvaliteta plodova i semena (Economic Research Service,
USDA, FTS-357SA, 2014).
Povrina teritorije Republike Srbije prostire se na relativno malom
prostoru (88.407 km2). Na oko 5,09 miliona hektara poljoprivrednog zemljita
postoje povoljni agroekoloki uslovi za gajenje svih kontinentalnih vrsta
voaka. Rezultati popisa poljoprivrede iz 2012. godine pokazuju da vonjaci
zauzimaju 4,8% povrina od ukupnog poljoprivrednog zemljita. Proizvodnja
voa ini oko 11% vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Najvea je
proizvodnja ljive, maline, jabuke i vinje. Veina ostalih kontinentalnih vonih
vrsta (breskva, kruka, kajsija, trenja, jagoda i kupina) se takoe tradicionalno
gaje u pojedinim regionima Srbije. Znaaj voarstva u ishrani stanovnitva i
privrednom prosperitetu Srbije je veliki. Pored toga, polen i nektar voaka u
velikoj meri koriste i pele u svojoj ishrani i tako utiu na bolje opraivanje
biljaka (Nikoli i sar., 2012; Keserovi i Magazin, 2014).
U Srbiji ne postoji organizovana aktivnost korienja medonosne pele
u opraivanju biljaka. Postoji samo sporadina privatna inicijativa za takvom
merom od strane pojedinih naprednih uzgajivaa voaka i ratarskih i povrtarskih
25

kultura. Zbog znaaja koji voarstvo ima za Srbiju i mogunostima razvoja ove
grane poljoprivrede, neophodno je uvoditi korienje medonosne pele u
opraivanju voaka.

3.1. OPRAIVANJE VOAKA

Efikasnost medonosne pele kao opraivaa najvie dolazi do izraaja u
opraivanju voaka (slika 12). Cvetanje voaka odvija se tokom prolea kada su
nektar i polen medonosnoj peli neophodni da obezbedi hranu za intenzivan
razvoj pelinjeg legla i ishranu odraslih lanova pelinjeg drutva. U potrazi za
hranom medonosna pela vri sakupljanje polena u korbikulama (slika 13)
Nesvesno vri prenoenje polena od cveta na cvet i opraivanje cvetova voki.
Na taj nain obezbeuje se vei prinos po jedinici povrine i bolji kvalitet
plodova. U savremenom voarstvu gde se primenjuje princip guste sadnje
ivotni vek zasada ogranien je na najmanje 15 godina kod jabuastih i
kotiavih voaka. U takvim uslovima svaka proizvodna godina je vana da bi
se poetna investicija isplatila. Zato je i adekvatno korienje medonosne pele
u opraivanju jabuastih i kotiavih voaka neophodna mera kod veine vonih
vrsta.

Slika 12. Pela na cvetu vinje

Slika 13. Pele sa tovarima polena u

korbikulama

U prolee, u drugoj polovini marta ili poetkom aprila meseca poinje

da cveta kajsija (Prunus armeniaca). U beogradskom podruju utvreno je da
je prosean datum poetka cvetanja kajsije bio 22. mart. Veina sorti kajsije je
samobesplodna i zahteva unakrsno opraivanje. Kajsija je entomofilna biljka i
kod nje se opraivanje obavlja posredstvom insekata (Milatovi, 2013). Pele
sakupljaju nektar i polen iz cvetova kajsije. Pele polenarue su efikasniji
opraivai cvetova kajsije i one proseno posete 5,3 cvetova kajsije u minuti, u
26

odnosu na nektarue koje posete 2,7 cvetova u minuti (Austin i sar., 1996).
Pelinja drutva se u zasad kajsije unose kada je otvoreno 5-10% cvetova
(Keogh i sar., 2010). Za postizanje velikih prinosa kod kajsije preporuuje se
korienje 3 6 jakih pelinjih drutava (sa 8 do 10 ramova sa pelama i 5
ramova sa leglom) po jednom hektaru zasada. Konice sa pelama treba
postavljati popreko u odnosu na redove jer e efekat opraivanja biti bolji
(Mladenovi i sar., 2013).
Breskva (Prunus persica) u ekolokim uslovima Srbije u proseku cveta
od druge polovine marta do prve dekade aprila. Cvetanje breskve traje 8-10
dana, a nekih godina moe biti 11-20 dana. Breskva je entomofilna biljka i
polinacija breskve obavlja se preko posrednika insekata. Za postizanje visokih
i stabilnih prinosa nije potrebno unositi konice sa pelama u zasad, jer su
dovoljni spontani insekti opraivai. Izuzetak ine samobesplodne sorte kod
kojih je potrebno obezbediti 2-3 pelinja drutva po jednom hektaru (Mratini,
2012).
Trenja (Prunus avium) u ekolokim uslovima nae zemlje cveta od
poetka aprila do polovine istog meseca. Cvetanje jedne sorte traje od 12 do15
dana. Razlika u vremenu cvetanja razliitih sorti proseno iznosi oko 7 dana.
Prema vremenu cvetanja sve sorte trenje razvrstavaju se u ranocvetne, srednjeranocvetne, srednje-poznocvetne i poznocvetne sorte. Cvetanje je najkritinija
fenofaza u godinjem ciklusu razvoja trenje i od nje zavisi rodnost ove voke.
Trenja je preteno samobesplodna voka (Milatovi i sar., 2013). Prenos
polena trenje obavlja se uz pomo insekata, od kojih je najzastupljenija
medonosna pela. Opraivanjem prvih 20% otvorenih cvetova dobie se
kvalitetniji plodovi nego opraivanjem ostalih 80% (Mayer i sar., 1988).
Pelinja drutva treba uneti u zasad kada je procvetalo do 10% cvetova (Mayer i
sar, 1986). Kod trenje i vinje efektivni period polinacije moe da traje 1-7
dana u zavisnosti od vremenskih uslova. Za postizanje visokih prinosa kod
trenje treba angaovati 2,5-5 pelinjih drutava po jednom hektaru.
Vinja (Prunus cerasus) u ekolokim uslovima nae zemlje u proseku
cveta od sredine-kraja aprila do poetka maja. Cvetanje prethodi opraivanju i
oploenju i od njegovog poetka, redosleda, toka, trajanja i obilnosti zavisi
rodnost vinje i smatra se jednim od najvanijih inioca rodnosti. Sve sorte se
po vremenu cvetanja grupiu u tri grupe: ranocvetne, srednje-ranocvetne i
poznocvetne. Sve sorte vinje mogu biti samooplodne, samobesplodne ili
delimino samooplodne. Polinacija vinje se obavlja uz pomo posrednika
insekata, tj. entomofilno (Mratini, 2002). Medonosna pela veoma rado
poseuje cvetove vinje u kojima biva nagraena nektarom i polenom. Konice
sa pelama unose se u zasad jedan dan nakon poetka cvetanja. Za adekvatno
opraivanje u zasadu vinje treba raunati sa 2,5 do 5 pelinjih drutava po
jednom hektaru zasada.
27

Cvetanje Evropske ljive (Prunus domestica) i njenih sorti deava se u

periodu od polovine aprila do kraja meseca. ljiva je entomofilna voka i za
transfer polena meu cvetovima najznaajniju ulogu ima medonosna pela.
Ovaj insekt ima pozitivan uticaj na oploenje cvetova i procenat zametanja
plodova, naroito ako su konice sa pelama postavljene u blizini stabala (Free,
1993; Jaimovi i sar., 2013). U zasad se pele unose nakon poetka cvetanja
kako bi se usmerile na posetu cvetovima ljive. Za adekvatno opraivanje
potrebno je obezbediti 2-3 pelinja drutva po jednom hektaru.
Jabuka (Malus sp.) u ekolokim uslovima Srbije cveta u periodu od
prve dekade aprila do kraja prve dekade maja. Prema poetku cvetanja sorte
jabuke se dele u etiri grupe: ranocvetne, srednje ranocvetne, srednje
poznocvetne i poznocvetne. Razlika u vremenu cvetanja izmeu ranocvetnih i
poznocvetnih sorti jabuke moe da iznosi proseno 8-10 dana. Cvetanje
razliitih sorti jabuke moe da traje 8-18 dana. Tok cvetanja jabuastih voaka,
posebno jabuke, znatno je sporiji nego kod kotiavih voaka. Kod jabuke se
cvetovi javljaju u cvastima, a cvetovi kotiavih voaka su pojedinani ili u
manjim grupama. Cvast jabuke gronja sastoji se od 5 do 6 cvetova. Centralni
cvet otvara se prvi i po pravilu od njega nastaje najvei i najbolji plod. Periferni
cvetovi (4-5) se otvaraju sukcesivno sa malim zakanjenjem u odnosu na
centralni cvet. Sorte jabuke se oprauju i oplode stranim polenom, a izuzetno se
mogu opraiti i oploditi sopstvenim polenom. Jabuka je entomofilna,
stranooplodna biljka. Njen najvaniji insekt prenosilac polena koji vri prenos
polena sa sorte opraivaa na cvetove glavne sorte je medonosna pela.
Medonosna pela obavi opraivanje vie od 90% cvetova jabuke. Poto
medonosna pela uglavnom oprauje biljke u redu i retko prelazi iz reda u red,
potrebno je da odreeni broj stabala sorte opraivaa budu u svakom redu
pomeana sa glavnom (vodeom) sortom. U opraivanju ove vrste voaka mogu
da uestvuju i drugi insekti kao to su bumbari, ose, solitarne pele i leptiri.
Pela u jednom minutu moe da poseti 10 cvetova jabuke (Mii, 1994). Kod
pojedinih sorti jabuke, npr. Crveni Delies, cvetovi imaju otvor blizu baze
pranika. Ovaj prostor pele koriste da dou do nektara sa strane ne dodirujui
antere i ig tuka. Ovaj nain uzimanja nektara je vrlo zgodan za pele ali
znaajno smanjuje efekte opraivanja pelama u jabunjaku.
Ako pele borave neko vreme na istom jabunjaku one se naue
ovakvom ponaanju i znaajno se smanjuje opraivanje cvetova jabuke. Da bi se
ovaj problem reio treba poveati broj pelinjih drutava po hektaru sa prosenih
2,5 na 5. Pelinja drutva treba da su jaka sa 6 ramova legla pokrivenih pelama
radilicama. Bolji metod da se pobolja efekat opraivanja u ovakvom specifinom
sluaju je da se pelinja drutva u zasad jabuke unose sukcesivno u kombinaciji sa
maksimalnim poveanjem gustine pelinjih drutava po hektaru zasada. Ovaj
metod se zasniva na tome da se polovina drutava unosi u zasad kada je 10%
cvetova procvetalo (raunajui 2,5 drutava po jednom hektaru), a druga polovina
pelinjih drutava se unosi pri punom cvetanju (dodatno optereenje od 2,5
28

drutava/ha). Unoenjem druge polovine pelinjih drutava u zasad unose se nove

(naivne) pele koje se nisu nauile obliku ponaanja da nektar uzimaju sa strane
cveta (eng. sideworking). Od drugog unoenja pela u punom cvetanju do kraja
cvetanja znaajno se poveava i aktivnost pela u njihovom radu izmeu redova u
zasadu (Stern i sar., 2007).
Kruka (Pyrus communis) cveta u proseku od poetka do kraja aprila i
ono traje 12-18 dana. Cvetanje je razliito i unutar iste vrste kruke. Tako se sorte
po vremenu cvetanja razvrstavaju u 4 grupe: ranocvetne, srednje ranocvetne,
srednje poznocvetne i poznocvetne. Razlika u vremenu cvetanja izmeu
ranocvetnih i poznocvetnih sorti varira u opsegu od 9 do 14 dana. Sve sorte
kruke (sa retkim izuzecima) potpuno su ili praktino samobesplodne. Kod sorti
kruke entomofilija je odluujui inilac opraivanja. U prenosu polenovih zrna
pri polinaciji uestvuje veliki broj insekata, a glavnu ulogu ima medonosna pela.
U nektaru kruke sadrana je i izvesna koliina kaprilne kiseline, zbog ega
insekti u vreme cvetanja kruke radije poseuju druge biljne vrste (Mratini,
2000). Neatraktivan nektar u cvetu kruke kompenzuje se obilnom koliinom
polena po cvetu (1,2 mg/cvetu). Pelinja drutva se zbog neatraktivnosti nektara i
izbegavanja preorijentacije pela da poseuju cvetove drugih biljaka u zasad
kruke mogu unositi i kada je 25-50% cvetova procvetalo. Najbolje efekte
opraivanja daje kombinovani metod kada se pelinja drutva u zasad kruke
unose suksecivno u kombinaciji sa maksimalnim poveanjem gustine pelinjih
drutava po hektaru zasada. Prva grupa od 2,5 pelinjih drutava ha-1 pri 10%
otvorenih cvetova, a naredna grupa od 2,5 pelinjih drutava ha-1 pri sredini
cvetanja. Ukupna zastupljenost od sredine cvetanja treba da iznosi 5 pelinjih
drutava po hektaru (Stern i sar., 2007).
Dunja (Cydonia oblonga) u ekolokim uslovima nae zemlje u proseku
cveta od druge polovine aprila do poetka maja. Cvetanje traje u proseku 6
dana. Zbog razlike u cvetanju pojedinih sorti razvrstavaju se u etiri grupe:
ranocvetne, srednje ranocvetne, srednje cvetne i poznocvetne. Polinacija je
inilac rodnosti dunje, jer kod najveeg broja sorti oploenje zavisi od
opraivanja. Dunja je entomofilna biljka i medonosna pela je najznaajniji
prenosilac polenovih zrna. Za postizanje adekvatnog opraivanja potrebno je
jedno pelinje drutvo po hektaru kod samobesplodnih sorti, odnosno proseno
0,5 drutava po hektaru za samooplodne sorte (Mratini, 2010).
Jagoda (Fragaria x ananassa) u odnosu na druge umereno
kontinentalne voke cveta posle vinje i domae ljive, a pre jabuke i maline.
Cvetanje traje u proseku 20-30 dana. Prvi cvetaju primarni cvetovi iz kojih
nastaju najkrupniji i najkvalitetniji plodovi sa najvie semenki. Po vremenu
cvetanja sorte batenske jagode razvrstavaju se u etiri grupe: ranocvetne,
srednje ranocvetne, srednje poznocvetne i poznocvetne. U toplijim podrujima
Srbije jagoda poinje da cveta u prvoj dekadi aprila, a u hladnijim i vlanijim
podrujima krajem aprila ili poetkom maja. Jagoda je entomofilna voka.
Ukoliko izostane opraivanje insektima mnogi plodovi bie deformisani i prinos
29

smanjen (Nikoli i Milivojevi, 2010). Za opraivanje jagode treba angaovati

proseno 1,2 pelinja drutva po hektaru (Scott-Dupree i sar., 1995).
Malina (Rubus idaeus) u veini malinogorja u Srbiji poinje da cveta u
drugoj polovini maja, a cvetanje traje 20-25 dana. Prema vremenu cvetanja dele se
na ranocvetne, srednjecvetne i poznocvetne. Malina je entomofilna biljka, a
najvaniji insekt prenosilac polena je medonosna pela. Za razvoj zbirnog ploda
maline neophodno je da se oploenje obavi u svim ili skoro svim tukovima jednog
cveta u priblino isto vreme. Pele potpomau prenos polena na sve receptivne
igove tukova i pozitivno utiu na pravilan oblik i masu ploda. Za opraivanje
maline treba upotrebiti vie od 2,5 konice sa pelama po jednom hektaru.
Kupina (Rubus fruticosus) u zavisnosti od vrste, sorte i ekolokih
uslova cveta od maja do jula. Obino cvetanje pojedinane sorte kupine na
nekom lokalitetu traje do mesec dana. Privredno znaajne sorte kupine su
samooplodne u visokom stepenu. Zato mogu dobro da raaju i u istim
(jednosortnim) zasadima, ako su obezbeeni insekti prenosioci polena.
Najvaniji meu njima je medonosna pela koja utie na distribuciju polenovih
zrna do receptivnih igova tukova. Za opraivanje kupine treba upotrebiti vie
od 2,5 konice sa pelama po jednom hektaru.

3.2. OPRAIVANJE POVRA

Za opraivanje cvetova krastavca (Cucumis sativus) kada se gaji u polju
konice sa pelama treba postaviti unutar parcele sa ovom biljnom kulturom ili po
njenoj ivici po poetku cvetanja. Na biljci krastavca postoje muki i enski
cvetovi. enski cvetovi izluuju vie nektara od mukih, ali je sadraj eera u
nektaru u obrnutoj srazmeri. Cvetovi ove biljke produkuju polen koji je velik i
lepljiv. Njega pele sakupljaju izjutra i efikasno prenose. Za uspeno opraivanje
krastavca u polju potrebno je 2,5 do 5 pelinjih drutava po hektaru ili jedno
pelinje drutvo na 50.000 biljaka (Connor, 1969; Levin, 1986).
Za uspeno opraivanje cvetova lubenice (Citrullus lanatus), pelinja
drutva se rasporeuju oko ivica polja sa ovom kulturom. Ovo je posebno vano za
triploidne sorte. Ako je kod njih opraivanje medonosnom pelom obezbeeno na
vreme, lubenice e biti slae, krupnije i pravilnog i ujednaenog oblika. Opraivanje
cvetova lubenice uglavnom se deava u jutarnjim asovima kada veliki broj pela
poseuje polje sa ovom kulturom. Uobiajena preporuka za proizvoae lubenica u
SAD je da koriste 2,5 do 7,5 pelinjih drutava po hektaru. U izraunavanju
potrebnog broja pelinjih drutava za opraivanje lubenice uzima se u obzir i da je
jedna pela radilica dovoljna za 100 cvetova u polju. Prekobrojnost pelinjih
drutava izaziva nedostatak nektara i polena za pele.
30

Kod opraivanja cvetova dinje (Cucumis melo) preporuka je da se

medonosna pela dovozi i rasporeuje po polju 6 dana od otvaranja prvih
cvetova. Iako je samooplodna, unakrsno opraivanje u kome uestvuje pela kao
prenosilac polena utie na veu masu i slast ploda. Cvetovi dinje se otvaraju
rano izjutra i zatvaraju popodne. ig tuka prijemiv je za polen samo u
jutarnjim asovima. Za uspeno opraivanje preporuuju se 2,5-5 pelinjih
drutava po hektaru.
Opraivanje paprike (Capsicum annuum) medonosna pela radi
dominantno u uslovima kada se ovo povre gaji na otvorenom polju. Takav
sluaj je u Australiji gde se oko 80% paprike gaji u podruju Kvinslenda u
junoj Australiji (RIRDC, No 10/114). Transfer polena koji prenose insekti
opraivai na cvetove paprike utie na masu i veliinu ploda. to je poseta
medonosne pele cvetovima paprike ea to je vei broj semena u plodu
paprike. Preporuena gustina pelinjih drutava je 3/ha.

3.3. OPRAIVANJE RATARSKIH KULTURA

Uljana repica (Brassica napus) je uglavnom samooplodna, a
delimino i stranooplodna ratarska kultura. Zbog prisutne stranooplodnosti i
estog gajenja hibrida prisustvo insekata opraivaa je veoma poeljno (Terzi
i sar., 2010). U ekolokim uslovima nae zemlje cvetanje uljane repice traje
dve do tri sedmice (ozime od druge dekade aprila, jare poetkom juna), pri
emu pojedinani cvetovi traju oko tri dana. Za uspeno opraivanje uljane
repice treba koristiti tri do etiri pelinja drutva po hektaru (Abrol, 2007).
Suncokret (Helianthus annuus) je samooplodna biljka ali se
unakrsnim opraivanjem dobija vei prinos semena i vei procenat ulja u
semenu. Introdukovanjem novih samobesplodnih hibrida suncokreta,
medonosna pela dobila na znaaju u njegovom opraivanju (Duani i sar.,
2005). Cvetanje suncokreta traje oko dve sedmice, a u semenskoj proizvodnji
kod linija oca traje i due. U zavisnosti od roka setve suncokret poinje da
cveta od kraja juna ili poetkom jula. U uslovima Srbije medonosna pela
uestvuje sa 50-90% u ukupnom broju polinatora koji poseuju cvetove
suncokreta (Mikli i sar., 2006). Nije potpuno definisana potreba u broju
konica sa pelama po hektaru, ali to je gustina pela na polju za proizvodnju
hibridnog semenskog suncokreta vea to je i prinos semena po hektaru bolji.
Za dobre rezultate u opraivanju treba koristiti od 1 do 2,5 konica sa pelama
po hektaru.
Lucerka (Medicago sativa) je vodea krmna kultura za proizvodnju
stone hrane u svetu. Ona je ksenogamna biljka i opraivanje se vri unakrsno.
31

Postoji problem za opraivae da prilikom otvaranja cveta dolazi do naglog

izbacivanja mukih i enskih delova cveta. Medonosna pela bude
kratkotrajno zaglavljena u cvetu lucerke prilikom njegovog otvaranja i zato u
ponovljenim posetama guraju jezik izmeu latica cveta u nameri da dou do
nektara. Zato su neke od solitarnih pela bolji opraivai lucerke od
medonosne pele. Ako se ipak koristi za transfer polena treba koristiti 5-10
konica sa pelama po jednom hektaru. Jevti (2001) je pri potpunoj izolaciji
useva utvrdio prinos semena od 23,3 kg po hektaru, dok je u varijanti
slobodnog opraivanja prinos iznosio 304,1 kg. Selekcijom se moe uticati da
se stvore linije medonosne pele koje efikasnije poseuju cvetove lucerke.
Opraivanje bele deteline (Trifolium repens) medonosnom pelom i
drugim insektima je potreba u proizvodnji semena ove ratarske kulture. Polen
bele deteline se teko prenosi vetrom i zato je prisustvo insekata opraivaa
veoma poeljno. Oertel (1961) je utvrdio da je na poljima sa i bez uea
pela u opraivanju prinos semena iznosio 434 i 299 kg/ha, respektivno. U
Danskoj se proizvodi 80% od ukupne proizvedene koliine semena bele
deteline u Evropi, sa prosenim prinosom semena po hektaru od 483 kg
(Boelt, 2002). Za opraivanje bele deteline u svrhu semenske proizvodnje
potrebno je koristiti
2,5 - 5 pelinjih drutava po hektaru.

3.4. UTVRIVANJE ZASTUPLJENOSTI

OPRAIVAA U ZASADU
Da bi se utvrdila poseenost insekata opraivaa parceli sa biljkama
treba najpre uzeti u obzir opta pravila:
- Izvriti nekoliko osmatranja tokom perioda cvetanja;
- Izvriti nekoliko osmatranja u toku pojedinanih dana beleei vreme;
- Osmatranje vriti tokom povoljnih vremenskih uslova ako je mogue u
toku sunanog dana (temperatura 15oC, brzina vetra 16 km/h, bez
kie);
- Osmatranje vriti dalje od ivice parcele (na malim parcelama najmanje
5 m od ivice polja).
Osmatranje se realizuje na izabranim biljkama u ogranienom
vremenskom intervalu. U toku 10 minuta prati se broj pela koje su posetile
markiranu biljku, koliko je jedna ista pela posetila cvetova na biljci, koliko je
ista pela provela vremena u poseti pojedinanim cvetovima i broj otvorenih
cvetova na biljci. Osmatranje se vri za 5-10 pela i biljaka. U toku dana vri se
32

osmatranje u pravilnim vremenskim intervalima (Dafni i sar., 1988). Za brojanje

cvetova i pela u polju koriste se runi brojai (slika 14).
% posecenost cvetova =

broj cvetova koje je posetila jedna pcela x ukupan broj pcela koje su posetile biljku
ukupan broj otvorenih cvetova na biljci

Kod biljaka koje se gaje u redovima (npr. jagoda) prosean broj

otvorenih cvetova utvruje se u duini od jednog metra u redu. U Severnoj
Americi se za procenu gustine insekata opraivaa kod divlje borovnice koristi i
metod brojanja pela na povrini od 1 m2 u toku 5 minuta. Ovo osmatranje se
ponavlja 10 puta na razliitim sluajno odabranim pozicijama unutar polja.
U vonjaku se osmatranje vri kada je 10% cvetova otvoreno. Procena
gustine otvorenih cvetova po jedinici povrine u vonjaku ne mora biti
apsolutna. Ako su grane voke lako vidljive i dostupne, dovoljno je evidentirati
cvetanje du glavne grane ili pratiti cvetanje na jo jednoj dodatnoj grani. Za
osmatranje se uzimaju najmanje dva stabla po parceli. U sluaju da je u zasadu
prisutna sorta opraiva i sorta za proizvodnju (npr. u zasadu jabuke) za
osmatranje se uzimaju po dva stabla od svake sorte. Parovi stabala koji se
uzimaju u osmatranje moraju se osmatrati na etiri razliite i meusobno
udaljene lokacije u zasadu. Procena gustine opraivaa u vonjaku se bazira na
podacima posmatraa o prisustvu insekata na fiksnom broju otvorenih cvetova.
Za biljne vrste koje imaju cvetove poput jabuke osmatranje gustine insekata
opraivaa vri se na bazi 250 cvetova (slika 15). Kod biljaka sa sitnijim
cvetovima (npr. uljana repica) procena prisustva insekata opraivaa se vri na
osnovu posmatranja 400 do 500 cvetova (Vaissiere i sar., 2010).

Slika 14. Broja za brojanje

insekata u zasadu

Slika 15. Pela na cvetu jabuke

33

3.5. UGOVOR O OPRAIVANJU BILJNIH

KULTURA
Uobiajeno je da se u nekim delovima sveta poput Sjedinjenih
Amerikih Drava, gde je usluga opraivanja medonosnom pelom vrlo isplativ
posao, ugovorno reguliu obaveze i prava vlasnika gajenih biljaka sa jedne i
pelara sa druge strane. Ugovor najee sadri informacije o fazi cvetanja u
kojoj se nalaze biljke u zasadu i potencijalno samoniklo bilje oko zasada,
prosean broj ramova sa pelama i leglom po pelinjem drutvu na poetku
davanja usluge opraivanja, iznos nadoknade po pelinjem drutvu za uslugu
opraivanja i datum isplate, potvrdu uzgajivaa bilja da za vreme prisustva pela
u svom zasadu nee koristiti pesticide koji mogu biti tetni po pele i da e u
sluaju da ih je neophodno primeniti obavestiti pelara 48 asova pre njihove
upotrebe, uzgajiva bilja se takoe obavezuje da e dodatno platiti uslugu
opraivanja pelaru ako bude dodatne selidbe pela za opraivanje bilja a nisu
bile predmet prvougovorenih obaveza sa pelarom, uzgajiva bilja se obavezuje
da e omoguiti lak pristup vozilima sa pelama za njihovo dovoenje i
odvoenje sa parcela i da u vremenu dok su pele rasporeene u zasadu nee
vriti bilo kakve radnje koje e onemoguiti oteano odvoenje pela sa polja.
Pelar se obavezuje da pregleda pelinja drutva dok su u funkciji opraivanja
na uzgajivaevom posedu i da e pelinja drutva odravati u dobroj kondiciji
neophodnoj za proces opraivanja. Pelar se obavezuje da e potovati zakonsku
regulativu vezanu za ovu oblast i da e konsultovati nadlene slube u vezi svog
boravka na privremenoj lokaciji.

3.6. ZATITA MEDONOSNE PELE OD

TETNOG DEJSTVA PESTICIDA
Porast broja stanovnika i ubrzan industrijski razvoj u svetu ugroavaju
prirodne resurse. Primena savremenih agrotehnikih mera u oblastima sa
intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom i permanentno korienje
sintetiko hemijskih preparata u zatiti poljoprivrednih kultura dovelo je do
rapidnog smanjenja populacija spontanih opraivaa i gajenih insekata poput
medonosne pele. Krenjem umskih predela u cilju iskoriavanja i prerade
drveta ili u potrazi za novim obradivim zemljitem, unitavaju se prirodna
stanita spontanih opraivaa. U pojedinim agroekosistemima gustina
populacija mnogih opraivaa je smanjena ispod nivoa odravanja opraivakog
servisa i reproduktivnog kapaciteta divljih biljaka. Da bi se ouvao biodiverzitet
u prirodnim oblastima Evrope, neophodna je zatita opraivaa koji su izloeni
razliitim pretnjama i negativnim procesima.
34

Naalost i pored razvijenih metoda gajenja i zdravstvene zatite,

prijavljeni su znaajni gubici medonosne pele u 2009. godini na podruju
Evrope (1,8 do 53%), Srednjeg Istoka (10-85%), Japana (25%) i SAD (-30%)
(Neumann i Carreck, 2010). Stradanje medonosne pele dovodi se u vezu sa
korienjem pesticida u poljoprivredi i izazivanjem letalnih i subletalnih
trovanja, neadekvatnom ishranom pela, irenjem bolesti i parazita, vitalnou
pelinje zajednice, klimatskim promenama, kvalitetom i selekcijom matica
pela, GM biljnim organizmima, neadekvatnom apitehnikom i njihovim
meusobnim interakcijama (Kluser et al., 2010).
Da bi se spreila trovanja pela od upotrebe pesticida biljke se ne smeju
tretirati kada su u cvetu, ve samo pre ili posle cvetanja. Tretiranje gajenih
biljaka treba obavljati u veernjim satima, kada nema izleta pela. Ako su u
zasadu prisutne korovske medonosne biljke treba ih kositi ili zaoravati, jer
koliina pesticida koja se zadrava na cvetovima ovih biljaka moe delovati
letalno ili subletalno po pele. Potrebno je da se pelari na vreme obaveste o
vremenu tretiranja gajenih biljaka (najmanje 48h pre tretmana), kako bi se
konice sa pelama izmestile na bezbednu lokaciju

Pitanja:
1. Opisati opraivanje voaka po vonim vrstama.
2. ta se preporuuje kod sorti jabuke Crveni Delies da bi se reio problem
smanjenog opraivana?
3. Koji je najbolji efekat opraivanja kruke medonosnom pelom?
4. Objasni opraivanje povrtarskih kultura?
5. Objasniti opraivanje ratarskih kultura.
6. Koja su to opta pravila prilikom utvrivanja poseenosti insekata opraivaa
parceli sa biljkama?
7. Kako se vri zatita medonosne pele od tetnih dejstava pesticida?
8. Koji su najvaniji segmenti ugovora o davanju usluge pela u opraivanju
biljaka?

35

36

4. SASTAV CVETNOG (FLORALNOG)

NEKTARA I PROCENA PRINOSA MEDA
Nektar predstavlja glavni izvor energije za mnogobrojne insekte
opraivae, kao i za pele koje ga samostalno koriste ili ga meaju sa polenom i
koriste u ishrani. Za brz proleni razvoj pelinjeg drutva na poetku pelarske
sezone izuzetno je vano da pele imaju dobre izvore hrane, nektara i polena.
Nedostatak ugljenih hidrata u nektaru u prolee ograniava broj larvi pela koje
se uzgajaju, naroito ako su i zimske zalihe hrane u konici potroene
(Brodschneider and Crailsheim, 2010). Nektar je neophodan izvor energije
tokom ivota medonosne pele.

4.1. NEKTARIJE I NJIHOV POLOAJ

Nektar se lui iz cvetnih i vancvetnih nektarija. Pojam nektarije
(nectarium) prvi je upotrebio Linnaeus (1735), a kasnije dodatno pojasnio.
Nektarije se sastoje od tri komponente: a) epidermisa (sa ili bez stoma) koji
posreduje u isputanju nektara; b) parenhima koji proizvodi nektar ili skladiti
supstance koje postaju rastvorene u nektaru; c) provodnih snopia koji prenose
vodu ili hranjive materije u parenhim.
Prema Fahn (1979, 1988) provodno tkivo koje dospeva do nektarija
moe biti sastavljeno od floema, floema i ksilema ili vaskularizacija moe
potpuno nedostajati.
Rastvor koji potie iz floema je relativno koncentrovan i sadri
saharozu kao glavni sastojak. Floem takoe moe transportovati aminokiseline,
kao i organske kiseline i druge supstance. Voda i produkti fotosinteze preko
floema dospevaju do cvetova. Prihvaeno je miljenje da nektar potie iz floema
(De la Barrera and Nobel, 2004).
Prema mestu gde se mogu nai na biljci Caspary (1848) je nektarije
klasifikovao na floralne cvetne (nalaze se na cvetu biljke) i ekstrafloralne
vancvetne (razvijaju se na vegetativnim delovima biljke). Delpino (1868-1875)
je izvrio funkcionalnu klasifikaciju na nupcijalne nektarije (pojavljuju se u
cvetovima i povezane su sa procesom opraivanja) i ekstranupcijalne (nisu u
direktnoj vezi sa opraivanjem i mogu biti izvan cveta - na primer na ainim
listiima ili na vegetativnim organima biljke).
37

Da bi izbegli taj problem, novija klasifikacija koju predlae Schmid

(1988) odobrava upotrebu termina reproduktivne nektarije (nalaze se na bilo
kojoj reproduktivnoj strukturi cvasti, brakteja - list iz ijeg pazuha se razvija
cvet, cvetnih drki, do cvetova i plodova) i ekstrareproduktivne nektarije
(iskljuivo se nalaze na vegetativnim organima). Uprkos tome, tradicionalna
upotreba termina cvetne i vancvetne nektarije kako su predloili Elias i
Gelband (1975) i dalje je standard u botanikim radovima objavljenim u
celom svetu.

4.1.1. Cvetne (floralne) nektarije

Klasifikacija cvetnih (floralnih) nektarija (Fahn, 1990; Maukanovi,
2005) izvrena je prema njihovom poloaju u cvetu:
1. Perigonalne* nektarije koje se razvijaju blizu osnove ainih ili
kruninih listia (perijantu), ili na ostruzi koja je formirana od delova
perijanta (slika 16);
2. Toralne nektarije se razvijaju na cvetnoj drci (receptakulumu)(slika
17). One mogu biti smetene izmeu baza krunice i aice cveta
(marginalne nektarije) ili formirati prsten u obliku kruga na povrini
cvetne drke (krune nektarije). Ako su nektarije smetene u cevastoj
(tubularnoj) upljini cvetne drke radi se o cevastim (tubularnim)
nektarijama.
3. Pranike (staminalne) nektarije se mogu nalaziti na filamentima
pranika (slika 18).
4. Plodnike (ovarijalne) nekatrije razvijaju se na zidu plodnika (slika 19).
5. Nektarije koje se razvijaju na bazi stubia tuka nazivaju se stilarne
nektarije.
*Kada su listii u oba kruga cvetnog omotaa cveta po obliku, boji i dr. isti,
kao npr. kod lale, takav cvetni omota se oznaava kao perigon.

Slika 16. Perigonalne nektarije

Slika 17. Toralne nektarije

38

Slika 18. Pranike nektarije

Slika 19. Plodnike nektarije

4.1.2. Vancvetne (ekstrafloralne) nektarije

Vancvetne (ekstrafloralne) nektarije razvijaju se na bilo kom
nadzemnom delu biljke izuzev u cvetu. Vancvetne nektarije lue nektar koji
nema ulogu u privlaenju ivotinja polinatora ve ima ulogu u privlaenju
pojedinih insekata, posebno mrava, koji biljkama obezbeuju antiherbivornu
zatitu (slika 20). One se mogu nalaziti na listovima, lisnoj drki, lisnim
zaliscima, peteljci i dr. (slika 21) (Mizell, 2012).

Slika 20. Vancvetne nektarije na

stabljici kanadske zove (Sambucus
canadensis) (Mizell F.Russel, UF)

Slika 21. Vancvetne nektarije na

divljoj vinji (Prunus cerasus) (Mizell
F. Russel, UF)
39

4.2. HEMIJSKI SASTAV NEKTARA

IZ CVETNIH NEKTARIJA
Nektar koji pele sakupljaju iz cvetova biljaka je uglavnom sastavljen
od eera i vode i u manjoj koliini prisutnih aminokiselina, proteina, lipida i
organskih kiselina. Nektar u malim koliinama sadri i sekundarne metabolite
kao to su fenolni i azotni alkaloidi koji mogu imati atraktantno ili repelentno
dejstvo na opraivae.
Sadraj eera u nektaru glavni je sastojak koji utie na posetu insekata
cvetovima biljaka (Baker and Baker, 1983; Adler 2000; Ogbemudia and
Thompson, 2014). Pele ne oseaju nektar slatkim ako je sadraj saharoze u
njemu manji od 4% ili je meavina glukoze i saharoze razblaena vie od 8-9%
(rsi, 1968). Prema Gulyas (1975) sadraj eera u nektaru moe da varira od
3 do 75%.
Pele, koje dolete na cvet, jezikom dospevaju do nektarija, usisavaju
nektar koji dolazi do usta gde se ulivaju pljuvane lezde i imaju ulogu
transformacije nektara u med. Dalje nektar preko drela dospeva do mednog
eluca u kome se prenosi do konice. Jedinjenja koja se nalaze u nektaru su
sastavni deo meda i utiu na njegov kvalitativni sastav.
Na osnovu sadraja saharoze (S) i njenog odnosa sa glukozom (G) i
fruktozom (F) izdvojila su se etiri tipa nektara sa:
) dominantnim prisustvom heksoze S/ (G+F) < 0.1,
) bogatim sadrajem heksoze S/ (G+F) = 0.1 0.49,
) bogatim sadrajem saharoze S/ (G+F) = 0.5 0.99,
) dominantnim prisustvom saharoze S/ (G+F) > 1.
Medonosna pela vie voli koncentrovaniji nektar sa veim sadrajem
saharoze (Nicolson, 2011; Harmen et al., 2014).

4.3. FAKTORI KOJI UTIU

NA SASTAV NEKTARA
Sastav nektara moe da varira na nivou biljne vrste ili izmeu razliitih
sorti unutar vrste. Njegov sadraj moe varirati i usled razliitog morfolokog
izgleda i starosti cvetova, razliitih klimatskih faktora i osobina zemljita (Nagy
Toth et al., 2003; Canto et al., 2008).
Cvetovi koji su cevastog oblika i imaju srasle krunine listie imaju
tendenciju da sadre vie saharoze u nektaru u odnosu na one koji imaju
slobodne krunine listie, otvoreni su i lako dostupni za pele (slika 22). Kod
40

cvetova koji imaju cevastu grau, insekti su skloni da do nektara dodju

alternativnim nainom (kraom) progrizajui mali otvor pri dnu krunice cveta
(Slika 23). Kod cvetova koji su pristupani za pele nektar bre isparava
(Southwick i sar., 1981). Otvoreni, lako dostupni cvetovi, su vie podloni
uticaju spoljanje vlage i zato nektar u ovim cvetovima moe biti razreen.
Meutim, previe koncentrovan nektar, sa preko 50% saharoze, moe biti suvie
viskozan i pela ga teko uzima i prenosi do gnezda.

Slika 22. Pela na cvetu trenje

Slika 23. Pela krade nektar na

cvetu movarne crnjue (Erica tetralix)

Luenje nektara zavisi i od starosti cveta u toku faze cvetanja.

Uglavnom najvie nektara lue cvetovi u fazi punog cvetanja, a mladi i stari
cvetovi lue manju koliinu nektara. Koncentracija eera u nektaru moe da
opada sa starou cveta.
Klimatske karakteristike znaajno utiu na koliinu i kvalitet izluenog
nektara. Temperatura vazduha znaajno utie na proces luenja nektara u cvetu.
U uslovima kontinentalne klime optimalna temperatura za luenje nektara je u
opsegu od 10 do 30oC. Luenje nektara se poveava sa poveanjem temperature
vazduha. Varijacije u temperaturi vazduha u toku noi i dana dovode do
varijacije u sastavu nektara. Prevelike razlike u ovim temperaturama mogu
dovesti do prestanka luenja nektara. Kod pojedinih biljnih vrsta i njihovih
klonova (npr. bela detelina) luenje nektara u toku dana je optimalno kada su
none temperature iznosile 10oC, a dnevne 18oC.
Relativna vlanost utie na sastav nektara koji je higroskopan i
apsorbuje vlagu iz vazduha. Pri velikoj vlanosti vazduha koliina nektara u
cvetu je vea ali je procenat eera u njemu manji i obrnuto. Za veinu biljaka
najpogodnija vlanost vazduha za luenje nektara je u opsegu od 60 do 80%.
Padavine - kia je nepovoljan faktor za luenje nektara jer ga razreuje
ili potpuno spira sa cvetova. Pri umerenim padavinama (kia rosulja) nektar
41

biva razreen, a koncentracija eera u njemu manja. Sua utie na smanjenje

veliine cveta i koliine izluenog nektara.
Suneva svetlost je neophodna za proces fotosinteze i od nje zavisi
luenje nektara. to je intenzitet osvetljenja slabiji to je manje energije za
otvaranje cvetova i luenje nektara. Luenje nektara karakterie se i
danononim ritmom. Nektar izluen preko noi moe sadrati vie vode.
Luenje nektara i sadraj eera u njemu moe biti razliit i u toku dana, s tim
da se maksimum najee postie u prepodnevnim asovima.
Vetar negativno utie na luenje nektara. Uobiajeno je da vetar
smanjuje luenje nektara i isuuje ga, a moe izazvati i potpuni prestanak
njegovog luenja.
Zemljite preko svojih osobina utie na rast i razvoj biljaka. Laka
zemljita su uglavnom ocedna, aerisana i topla. U sezoni sa pravilno
rasporeenim padavinama ovakva zemljita mogu da obezbede normalan razvoj
biljaka, a time i optimalno luenje nektara. Meutim, u sunim godinama luenje
nektara iz cvetova biljaka na ovom zemljitu je znaajno smanjeno. Teka, zbijena
i nedovoljno aerisana zemljita, u godinama sa dosta padavina, zadravaju vlagu i
bivaju hladnija, to su nepovoljni uslovi za rast biljaka i luenje nektara. Bolje
karakteristike zemljita utiu pozitivno na luenje nektara. Popravka zemljita
ubrenjem utie na procese u biljci a posredno i na sekreciju nektara iz cvetova.
Dodavanje velike koliine azota u zemljite smanjuje luenje nektara, a kalijum
pozitivno deluje na sekreciju nektara u cvetovima (kenderov i Ivanov, 1986).
Najbolje luenje nektara je iz biljaka koje rastu na dubokom, plodnom, oceditom i
rastresitom zemljitu bogatom humusom.

4.4. PROCENA INTENZITETA LUENJA

NEKTARA I PROIZVODNJE MEDA
Koliina eera koja se nalazi u nektaru je pozitivan stimulans za posetu
medonosne pele cvetovima. Na osnovu tog podatka moe se izvriti i
potencijalna procena koliine meda po jedinici povrine.
Metod utvrivanja koliine eera u nektaru zasniva se na merenju
koliine izluenog nektara i utvrivanju zastupljenosti eera u nektaru.
Radi odreivanja 24 asovne proizvodnje nektara u cvetu odabiraju se
svei otvoreni cvetovi po sluajnom izboru. Da bi se dobila prosena vrednost
nektara i sadraja eera u nektaru po cvetu, uzorkovanje se vri na najmanje pet
odabranih cvetova na vie biljaka. Od posete insekata oni se obeleavaju i
izoluju mreom od finog tila 24 asa pre uzorkovanja nektara (slike 24 i 25).

42

Slika 24. Izolacija cvetova vinje

kesama od tila

Slika 25. Efikasna izolacija za

insekte opraivae

Na dan uzorkovanja pre poetka rada graduisane mikrokapilare (standardne

zapremine u l) se mere na preciznoj vagi (slika 26). Nakon toga se
mikrokapilarom izvlai nektar pomou kapilarne sile iz markiranih cvetova (slika
27). Po uzimanju nektara, cvetovi se ponovo prekrivaju mreicom od tila, a
mikrokapilare sa nektarom se mere na preciznoj vagi. Iz razlike mase pune i prazne
mikrokapilare dobija se masa nektara iz svakog pojedinanog cveta. Nektar iz
mikrokapilare se potom stavlja na prizmu runog refraktometra i oita vrednost
koncentracije eera. Za veoma male koliine nektara moe se koristiti i metoda pri
kojoj se upotrebljavaju male traice filter papira (Whatman Number 1).
Masa eera u nektaru cveta izraunava se korienjem formule:

eera u cvetu (mg) =

masa nektara (mg) x koncentracija eera u nektaru (%)

100

Potrebna oprema za odreivanje procenta eera u nektaru cveta:

) precizna vaga,
b) graduisana mikrokapilara,
c) refraktometar.
U sluaju da se koriste nestandardne mikrokapilare njihova zapremina
se mora izraunati po formuli:
V = (r2 x h)/broj cvetova SD (l/cvet)

r2 poluprenik mikrokapilare (mm),

h visina nektarskog stuba u mikrokapilari (mm).

43

Slika 26. Pribor za uzorkovanje

nektara

Slika 27. Uzorkovanje nektara

iz cveta

Dnevna nektarska produkcija cveta utvruje se na osnovu zbira koliine

nektara merenog u pravilnim vremenskim intervalima tokom obdanice
(uobiajeno na svaka 3 h). Odabrani i obeleeni cvetovi se izmeu uzorkovanja
nektara u toku dana izoluju finim tilom i na taj nain speava poseta insekata
opraivaa.
Potencijalna koliina meda izraunava se na osnovu koncentracije
eera u nektaru, nektarske produkcije po cvetu, prosenog broja biljaka po
hektaru, ukupnog broja cvetova po biljci u sezoni i prosenog trajanja cvetanja
jednog cveta izraene u danima.
Potencijalna koliina nektara po hektaru na dan (Vd) ili po sezoni (Vs)
izraunava se na osnovu sledeih formula:

Vd (l/ha) = Vf (l) x No x P x 10-6

Vs (l/ha) = Vf (l) x Nt x d (dana) x P x 10-6
gde je: Vf - 24 asovna koliina proizvedenog nektara ili dnevna
produkcija nektara, No- broj otvorenih cvetova na biljci, Nt- ukupan broj
cvetova po biljci u sezoni, d- duina ivota jednog cveta u danima, P- prosean
broj biljaka po hektaru, 10-6 vrednost za transformaciju mikrolitara u litre
(Nedi i sar., 2013).
Potencijalna koliina meda po hektaru po danu ili po sezoni uzimajui u
obzir da je medonosna pela posetila sve cvetove izraunava se na osnovu
sledeih formula:
PYd= Vd x C x K
PYs= Vs x C x K

44

gde je: PYd- potencijalna koliina meda po danu (kg/ha), PYspotencijalna koliina meda po sezoni (kg/ha), C koncentracija eera u nektaru
(g/ml), K = 1,25 koeficijent za transformaciju eera u med (Ion i sar., 2007).
Potencijalna koliina meda po danu ili sezoni na bazi procenta
poseenih cvetova izraunava se na osnovu sledeih formula:
PYdv= PYd x Nv
PYsv= PYs x Nv
gde je: PYdv- potencijalna koliina meda po danu samo na bazi procenta
poseenih cvetova (kg/ha), PYsv - potencijalna koliina meda po sezoni samo na
bazi procenta poseenih cvetova (kg/ha), Nv- broj poseenih cvetova u odnosu
na otvorene cvetove.

Pitanja:
1.
2.
3.
4.
5.

Koje su cvetne, a koje vancvetne nektarije?

Koja su etiri tipa nektara?
Koji faktori utiu na sastav nektara?
Kako se vri procena inteziteta luenja nektara i proizvodnje meda?
Kako se utvruje dnevna nektarske produkcija cveta?

45

46

5. ODREIVANJE GLUKOZE, FRUKTOZE

I SAHAROZE U UZORCIMA NEKTARA
I MEDA
Tena hromatografija predstavlja separacionu tehniku koja se zasniva na
razliitoj raspodeli analita izmeu stacionarne i mobilne faze. Ukoliko je uzorak
due zadran u stacionarnoj fazi imae vee retenciono vreme, tj. kasnije e izai
iz horomatografskog sistema.
Visoko efikasna hromatografija predstavlja vrstu tene hromatografije
koja se odlikuje visokom efikasnou, kratkim vremenom analize i
ekonominosti. Svaki sistem za visoko efikasnu hromatografiju se sastoji od
pumpe injektora kolone i detektora.
Pumpa je povezana sa rezervoaraom mobilne faze i odrava
konstantnim pritisak u sistemu to je veoma vano za analizu i reproduktivnost.
Prolazak mobilne faze kroz kolonu naziva se eluiranje. Ono moe biti
izokratsko (isti sastav mobilne faze sve vreme) ili gradijentno (sastav mobilne
faze se menja u toku analize).
Na koloni se odigrava razdvajanje ispitivanih supstanci koje se unose u
sistem preko injektora.
Funkcija detektora je da pokae kad je ispitivana supstanca sila sa
kolone, tj. da pokae da li se supstanca nalazi u ispitivanom uzorku i kolika joj
je koncentracija. Detektor prati neku odreenu promenu u sistemu tj. svojstvo
supstance tako da se detektori dele na: UV/VIS detektore (prate promenu u
apsorbciji u bliskom ultaljubiastom i vidljivom delu spektra), elektrohemijske
(prate promenu redoks potencijala) i RI detektore (prate promenu indeksa
refrakcije).
Razvojem visoko efikasne tene hromatografije (HPLC) analiza meda i
nektara je postala svakodnevna praksa u svim laboratorijama koji ispituju
ispravnost ivotnih namirnica, jer na osnovu njihovog odnosa moemo
zakljuiti da li je med prirodan ili nije.

47

5.1. ODREIVANJE GLUKOZE FRUKTOZE I

SAHAROZE U UZORCIMA NEKTARA I
MEDA
5.1.1. Oprema

Sistem za visoko efikasno hromatografiju (HPLC) sa kolonom WAT

084038 3.9x300mm.
Stacionarna faza: WAT 084038 3.9x300mm
Mobilna faza: acetonitril voda 65/35(v/v)
Detektor: RI detektor (prati promenu indeksa refrakcije)

5.1.2. Potrebno staklo i oprema

Normalni sud od 100 ml

Normalni sud od 25 ml
Pipeta od 2 ml
Automatska pipeta 10-100l
aa od 100 ml
Vaga

5.1.3. Priprema osnovnih standarda

U tri normalna suda od 100 ml odmeriti odvojeno po 100 mg glukoze,
fruktoze i saharoze i razblaiti vodom do crte. Na taj nain smo dobili osnovne
rastvore glukoze fruktoze i saharoze koncentracije 1000 mg/ l.

5.1.4. Priprema radnih standarda

U normalni sud od 100 ml odmeriti sledee zapremine standarnih
rastvora glukoze, fruktoze i saharoze: 1, 2 ,4, 8 i 10 ml i razblaiti vodom do
crte. Na taj nain dobili smo zbirni standard u kome su koncentracije ispitivanih
eera 10, 20, 40, 80 i 100 mg/ l.
Proitati sa hromatograma povrinu pikova za ispitivane eere i
nacrtati kalibracionu krivu koncentracija ispitivane supstance u funkciji od
povrine pika.
48

Kalibracionu krivu konstruiemo tako to na X osu nanesemo

koncentraciju ispitivane supstance (npr. glukoze, fruktoze ili saharoze), a na Y
osu oitane vrednosti povrine pika dobijene za datu koncentraciju i
konstruiemo krivu na osnovu linearne regresije.

5.1.5. Priprema nektara

Odmeriti 10l nektara u normalni sud od 25 ml i razblaiti vodom do crte.
Injektovati dobijeni rastvor. Proitati povrinu pika sa hromatograma i
izraunati koncentraciju.

5.1.6. Priprema meda

Izmeriti izmeu 0,2 i 0,3 g meda i razblaiti do 100 ml. Preneti 1 ml
tog rastvora u normalni sud od 10 ml i razblaiti vodom do crte. Injektovati
dobijeni rastvor. Proitati povrinu pika sa hromatograma i izraunati
koncentraciju (slika 28).

5.1.7. Izraunavanje koncentracije u uzorku

Koncentracija u uzorku se rauna na sledei nain:

C dobijena =

C dobijena razblaenje
V

Cdobijena-koncentracija proitana na hromatogramu

Cuzorka-koncentracija u uzorku
Razblaenje - mnoimo sa zapreminom razblaenja (kod meda je 1000,
a kod nektara 25).
V-masa ili zapremina uzorka u mg ili ml
Procentna koncentracija se dobija kada koncentarciju dobijenog eera
podelimo sa ukupnom koncentracijom eera i pomnoimo sa 100.

49

Tabela 1. Koncentracija glukoze, fruktoze i saharoze u nektarima bagrema, lipe,

uljane repice i suncokreta kao i meda koji potie od navedenih biljnih vrsta
(Univerzitet u Beogradu, Hemijski fakultet Beograd)
Vrsta
Bagrem
Lipa
Uljana repica
Suncokret

Nektar
Med
Nektar
Med
Nektar
Med
Nektar
Med

Glukoza (%)
23.91
43.53
34.86
47.83
46.78
41.61
43.81
45.32

Fruktoza (%)
39.63
45.62
34.43
49.87
48.36
49.33
55.84
49.26

Saharoza (%)
36.08
4.0
29.01
0.93
0.80
0.47
0.50
0.05

Slika 28. Hromatogram i kalibraciona kriva dobijena za ispitivane eere

(primer glukoze)
Svi rezultati prikazani u ovoj vebi su dobijeni u okviru projekta
Prouavanje karakteristika nektara, meda, propolisa raznih hortikulturnih i
medonosnih biljaka koji se odvija u saradnji sa katedrom za Analitiku hemiju
Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beograd
50

Pitanja:
1. Objasniti pojam tene hromatografije.
2. Na koji nain se priprema radni standard za anlizu eera u nektaru i
medu?
3. Kako se izraunava koncentracija eera u uzorku nektara i meda?
4. Koji je prosean sadraj glukoze, fruktoze i saharoze u nektaru iz cveta
bagrema, lipe, uljane repice i suncokreta?

51

52

6. PELINJA PAA
Pravilno iskoriavanje pelinje pae jedan je od osnova uspenog
pelarstva. U uslovima primene intenzivne agrotehnike i zatite u poljoprivredi,
osvajanje novih zemljinih povrina seom uma i unitavanjem samonikle
flore od strane oveka, medonosna pela je u poziciji da ima sve manji izbor
biljaka koje e joj obezbediti raznoliku nektarsku i polensku pau. Dug boravak
pela na jednoj lokaciji i iskoriavanje samo jedne pae moe uticati na
stagnaciju ili u nekim sluajevima i slabljenje pelinje zajednice. Zato je
najbolje da se pelama obezbedi dobra i kontinuirana medonosna paa. Ovo je
izuzetno vano za ostvarenje dobrih prinosa pelinjih proizvoda i zdravlje pela.
Ako pelinje drutvo u prolee brzo napreduju usled pae leske, drena, vrbe, a
kasnije vone pae ili medobranja na uljanoj repici, razvie se i biti spremno za
bagremovu i druge glavne pae u naem podneblju. Dobro odnegovana pela
znai napredak pelinjaka i pelara.

6.1. RANA PROLENA PAA

Dren (Cornus mas) raste u regionima listopadnih uma hrasta, cera i
graba. Cveta sitnim, utim cvetovima po 10-20 u titastoj cvasti (slika 29A).
Cveta vrlo rano jo u februaru. Plod je crvena elipsoidna visea kotunica
drenjina. Daje nektar i polenov prah i to je prvi sve nektar koji pele unesu u
prolee. Otvoreni cvetovi podnose vrlo niske temperature (i do -50C).
Leska (Corylus avellana) je razgranat bun ili nisko drvo, cvetovi su u vidu
resa, listovi su sa kratkom drkom okruglasti ili ovalni, po obodu otro testerasti i sa
donje strane dlakavi. Moe se gajiti i kao ukrasni bun ili u plantanim zasadima za
proizvodnju jezgra. Muki cvetovi su rese (jedna resa moe imati 4 miliona polenovih
zrna). enski cvetovi su odvojeni od mukih i razvijaju se u obliku tamnocrvene
cvasti. Cveta u februaru pre listanja, ponekad i u januaru. Cvetanje jednog buna traje
oko 7 dana. Daje samo polenov prah koga pele sakupljaju prilikom vraanja sa
proisnih letova. On je pelama neophodan u ovom periodu za ishranu legla u
razvoju. Polen je dobrog kvaliteta (i do 30% proteina). Jedan bun leske srednje
veliine daje 50-60 g polena i to je prvi polen koji pele unesu u konicu.
Bela vrba (Salix alba) je drvo sa svetlom i irokom kronjom, moe biti i
bun i polubun. Vrbe su dvodome biljke, tako se na jednom stablu nalaze muki
cvetovi, a na drugom enski cvetovi. Cvast je u obliku mace. Listovi su beliasti
53

na naliju. Javlja se obino pored reka ili u poplavljenim i movarnim predelima.

Poto postoji veliki broj vrsta, podvrsta i njihovih hibrida, cvetanje vrbe se protee
prilino dugo. Cveta od marta do aprila i kasnije. Neke vrbe cvetaju pre listanja, a
druge posle listanja. Daje obilje nektara i cvetnog praha, medi gotovo svake
godine. esto produkcija nektara nije problem ve snaga pelinjag drutva da bi
se iskoristila ova rana paa. Medonosna paa vrbe je od velike vanosti u
krajevima gde je voarstvo slabo razvijeno i gde nema listopadnih uma. Jedan
cvet izlui male koliine nektara, sa sadrajem eera koji varira od 30-70 % u
zavisnosti od relativne vlanosti vazduha. Dnevni prinos meda na bogatoj pai
bele vrbe moe biti 1-2 kg po drutvu (Farkas i Zajacz, 2007).
Vrba iva (Salix caprea) se od drugih vrba razlikuje po tome to ne
zahteva iskljuivo vlano stanite za svoj razvoj. Cveta krajem marta, pelama
je izvor nektara i polena i veoma je vana u prolenom razvoju pelinje
zajednice. Najbolja temperatura za luenje nektara je 18-20oC, pri emu dnevni
prinos meda moe biti i nekoliko kilograma. Procenat eera u nektaru varira od
20,0 47,6 %. Boja meda je narandasta. Procenjeni potencijalni prinos meda
po konici iznosi 10-25 kg (Halmagyi, 1991).
Maslaak (Taraxacum officinale) je viegodinja zeljasta biljka veoma
rasprostranjena na livadama, travnjacima, naputenim njivama, po vonjacima i
pored puta (slika 29B). Cveta tokom cele sezone od marta do oktobra, a za pele
je najkorisniji u aprilu i maju. Daje dosta nektara i polenovog praha koji koriste u
ishrani legla. Dnevni unos moe biti do 3 kg nektara, a sa 1 ha ukupan prinos i
preko 100 kg meda. Med je ilibarno ute boje i pele ga potroe za ishranu legla.

6.2. PROLENA PAA

Bela detelina (Trifolium repens) je viegodinja zeljasta biljka. Ima
nekoliko varijeteta, retko se gaji samostalno, ve se nalazi u sastavu livadskih
zajednica. Odrava se spontano na prirodnim travnjacima, a dobro podnosi
gaenje i ispau. Cveta od aprila do septembra. Posebno je znaajna po tome to
veoma dobro medi na dnevnim temperaturama i preko 30oC (Jevti i sar., 2006).
Osim nektara pelama daje i polenov prah. Dnevni unos nektara moe biti od 3
do 4 kg. Med je ekstra kvaliteta, prijatnog ukusa, proziran, sporo kristalie
sitnim beliastim kristalima.
Hibridna ili vedska detelina (Trifolium hybridum) je viegodinja
zeljasta biljka. Raste na nizijskim livadama koje su povremeno poplavljene.
Cvetovi bele ili belo ruiaste boje sakupljeni su u cvetnoj glavici. Cveta u aprilu
ali bolje medi u kasnijem periodu godine. Nektar sadri proseno 39% eera.
Med je srednje kvalitetan, svetlo ute boje, malo mutnog izgleda i brzo kristalie.

54

Danarika (Prunus cerasifera) je iroko rasprostranjena po parkovima i

batama bez obzira na podruje. Cveta vrlo bogato, neposredno posle kajsije u
treoj dekadi marta ili poetkom aprila. Cvetovi su sitni bele boje, sabrani u kitice.
Cvetovi danarike privlae pele svojim intenzivnim i prijatnim mirisom. Pele je
vrlo rado poseuju. Izluuje nektar i na niim temperaturama, a sa jednog hektara
pele mogu sakupiti oko 40 kg meda.
Kajsija (Prunus armeniaca) je voka koja cveta krajem marta i
poetkom aprila. Cvetanje traje 10 - 14 dana. Cvetovi su uglavnom bele boje, ali
kod nekih sorti krunini listii mogu biti svetloruiaste boje. Pele cvetove
rado poseuju, jer su dobar izvor nektara i polenovog praha. Dnevno jedan cvet
izlui 2-3 mg nektara. Sadraj eera u nektaru varira od 13 do 25%.
Poetak cvetanja kajsije se priblino deava oko 40 dana pre cvetanja bagrema.
To vreme se poklapa sa vremenom potrebnim da se od jajeta razvije pela
izletnica. Zato cvetanje kajsije oznaava momenat kada treba poeti sa
stimulativnom prihranom pela. Ovom prihranom podstie se radno
raspoloenje pela, a matica ima privid dotoka hrane iz prirode i poveava
koliinu legla u konici. Stimulativna prihrana vri se eernim sirupom (1:1). U
hranilicu konica se svako vee sipa po 150 do 200 ml eernog sirupa.
Trenja (Prunus avium) je voka koju pele u cvetanju vrlo rado
poseuju. Cvetovi su grupisani po 2-4 u racemoznu cvast tit. U beogradskom
regionu cvetanje trenje poinje u prvoj polovini aprila, ali se ovaj termin menja
sa promenom geografske irine na kojoj se gaji, sa nadmorskom visinom,
ekspozicijom terena, podloge na kojoj je sorta kalemljena, starosti stabala,
rezidbi, ekolokih faktora i same sorte. Ovi faktori su razlog razliitog vremena
cvetanja i kod ostalih voki. Proseno jedna sorta trenje cveta 12 do 15 dana.
Cvetovi su beli sa dugim peteljkama, sakupljeni po desetak u gronjastim
cvastima. Sve trenje su dobre medonoe i daju nektar i polenov prah. Sadraj
eera u nektaru varira od 30-54% (Benedek, 2003). Dnevni unosi nektara mogu
biti oko 3 kg po konici. Prinos meda sa jednog hektara kree se od 35-40 kg.
Med je prijatnog ukusa, svetloljubiaste boje.
Vinja (Cerasus vulgaris) cveta neto kasnije od kajsije i trenje. Cveta
u drugoj polovini aprila i daje dosta nektara i polenovog praha. Cvetovi su beli
postavljeni na dugim peteljkama, sakupljeni u racemoznim cvastima. Pele rado
poseuju cvetove vinje zbog nektara i polena. Trajanje cvetova jedne sorte
vinje traje od 6 do 18 dana. Koliina nektara koju jedan cvet vinje izlui varira
od 2,76 mg do 5,44 mg. Sadraj eera u nektaru veoma mnogo varira i kree se
od 18,0 do 60,6 %. Sa 1 ha pele mogu da sakupe oko 30 kg meda.
ljiva (Prunus domestica) veoma intenzivno cveta (procveta za 5-7
dana). Veina sorti ljive daje obilje kvalitetnog nektara i polena. Ova voka
veoma pozitivno utie na proleni razvoj drutva. Cveta u periodu od aprila do

55

maja. Poetak cvetanja mnogo zavisi od klimatskih i drugih uslova kao kod
trenje. Cvetovi su beli ili sa blagom zelenkastom nijansom, pojedinani ili
sakupljeni po nekoliko u grupi. Jedan cvet dnevno izlui oko 3 do 4,8 l nektara,
sa sadrajem eera od 23,9 do 28,0 % (Farkas i Zajacz, 2007). Cvetanje jednog
stabla traje 4-5 dana, a nekad i do nedelju dana. Dnevni unos nektara na ovoj pai
moe da bude 2-3 kg po konici. Prinos meda sa 1 ha moe da bude do 80 kg
(Umelji, 1999). Zbog nesavesne zatite od ljivine ose (prskanje u vreme punog
cveta) pelinje drutvo moe da izgubi veliki broj pela izletnica.
Kruka (Pyrus domestica) je voka koju pele nerado poseuju zbog
nektara koji sadri kaprilnu kiselinu i odbija pele. Nektar je sa malim procentom
eera i brzo se sui. Pele sa ove medonosne pae sakupljaju polen. Pele se za
prenoenje polena u zasadu kruke trebaju dresirati. U ekolokim uslovima nae
zemlje kruka cveta od poetka do kraja aprila (Mratini, 2001). Cvetovi kruke
su bele boje, grupisani u racemoznu cvast-gronju. Proseno cvetanje kruke traje
12 do 18 dana. Sa 1ha zasada pele mogu da sakupe oko 20 kg meda.
Jabuka (Malus domestica) je najmedonosnija voka. Po
rasprostranjenosti je odmah iza ljive. Sorte jabuke su praktino samobesplodne.
Cveta relativno kasno od polovine aprila do polovine maja. Za normalno
plodonoenje neophodno je da se zametne 5-8% cvetova jabuke. Krunini listii
cvetova jabuke su bele ili bledoruiaste boje. Od 5 do 6 cvetova jabuke
sakupljeno je u cvast gronju. Koncentracija eera u nektaru jabuke iznosi od 4555%. U zonama sa velikim zasadima, dobro pripremljena drutva sakupe i po 2 do
3 kg nektara na dan. Prinos sa jednog hektara iznosi oko 30-40 kg meda. U vreme
ove pae mogu se na konicama aktivirati skupljai polena. Jabukov med je
zatvoreno ute boje, pomalo gori i po ukusu podsea na kotice voaka. Nakon
centrifugiranja brzo se kristalie u sitne kristale (Umelji, 1999).
Facelija (Phacelia tanacetifolia) je jednogodinja zeljasta biljka i jedna
od najmedonosnijih (slika 29C). Pored toga to je medonosna, ona se
upotrebljava kao zelenino ubrivo u voarstvu. Zaoravanjem facelije posle
cvetanja zemljitu se obezbeuje dosta organske materije. Za setvu je potrebno
6-8 kg semena. Od setve do cvetanja proe od 45 do 60 dana i pogodna je za
popunjavanje bespanog perioda (setvom u serijama). Raste od 30 - 50 cm
visine. Cvetovi su plavi ili bledoljubiasti i do 70 sakupljenih u cvasti u obliku
pua-spirale. Na vrhu stabljike i grana rastu zajedno po 3-10 cvasti. Obrazuje
ogroman broj cvetova. Odlina je medonosna biljka. Pored nektara daje i mnogo
cvetnog praha, tamnoplave boje. Pele poseuju faceliju neprekidno od ranog
jutra pa do mraka, sve vreme dok traje cvetanje. Med pripada prvoj klasi, boje
ilibara, a ponekad svetlo zelene, prijatne arome i ukusa, brzo kristalie pa je
pogodan za prezimljavanje pela. Ukupan prinos po konici moe dostii oko
30 kg meda. Medonosni potencijal u zavisnoti od sezone i vremenskih uslova
varira od 60-360 kg/ha (Nagy, 2002).
56

Uljana repica (Brassica napus L. var. oleifera) je industrijska i

medonosna zeljasta biljka (slika 29D). Stabljika je razgranata i pri osnovi malo
odrvenela. Cveta utim sitnim cvetovima sakupljenim u grozdaste cvasti.
Dominantno se seje u Vojvodini. Ozima forma cveta u aprilu i daje obilje
nektara i polenovog praha. Ovo je veoma izdana paa za pele. Pelinja drutva
se veoma dobro razvijaju na njoj. U toku ove pae pele rado izgrauju vosak,
to se koristi za zamenu starog saa i izgradnju novih satnih osnova. Uljana
repica pelama daje dosta polena i zato se u toku pae na konice mogu postaviti
hvatai polena. On u proseku sadri 23% sirovih proteina. Cvetanje ove biljke je
dugo i moe trajati do 30 dana. Prosena koliina nektara koja se izlui iz
jednog cveta iznosi 5,39 0,77 l/dan, sa prosenim sadrajem nektara od 42
1,9% (Nedi i sar., 2013). Dnevni unos nektara moe ii do 4 kg, a po drutvu
se moe ostvariti prinos do 15 kg. Med je druge klase, veoma brzo kristalie i
tokom uvanja poprima beliastu boju. Uljana repica, kao izdana paa, moe
biti uzrok pojave rojevnog nagona u drutvima pre bagrema. Zato je neophodno
pravovremeno intervenisati i po potrebi proirivati prostor u ploditu.

Slika 29. Biljke medonosne pae; A dren; B maslaak; C facelija;

D uljana repica; E bagrem; F bagremac; G lipa; H suncokret;
I evodija.
57

6.3. POZNA PROLENA PAA

Bagrem (Robinia pseudoacacia) je drvo iz porodice leptirnjaa
(Fabaceae). Raste visoko 20 i vie metara, cveta belim cvetovima, sakupljenim
u grozdaste cvasti koje se pojavljuju na jednogodinjim izbojcima u pazuhu lista
(slika 29E). iroko je rasprostranjen kao monokultura ili u sastavu hrastovih,
grabovih i borovih uma po celoj teritoriji Srbije. Najvie ga ima na podruju
Pomoravlja (okolina Stalaa, Aleksinca, Nia), u istonoj Srbiji (agubica,
Kobinica, Kalna), umadije (okolina Kragujevca, Gornjeg Milanovca),
Subotikoj i Deliblatskoj peari, u Sremu i drugde. U ekolokim uslovima
Srbije poinje da cveta poetkom maja (obino do 7. maja), a fenofaza cvetanja
traje 7 do 10 dana, zavisno od varijeteta, klimatskih uslova i nadmorske visine
na kojoj raste. Pored reka bagrem poinje da cveta ranije. Sa poveanjem
nadmorske visine kasni sa cvetanjem, pa se selidbom najee mogu iskoristiti
dve pae na bagremu. U izuzetnim sluajevima ostvaruje se i trea bagremova
paa. Usamljena stabla posaena na meama (bagrem mea) su veoma
medonosna i pojedinano mogu da daju do 30 kg nektara. U Maarskoj je
vrena selekcija razliitih genotipova ove biljke. Na taj nain je sadnjom
selekcija bagrema sa razliitim vremenom u poetku cvetanja produena
medonosna paa. Optimalna temperatura za luenje nektara je 25oC, pri
relativnoj vlanosti vazduha od 60-80%. Najbolje medi kada raste na plodnom
zemljitu, koje je prethodne godine i u prolee tekue godine primilo dovoljno
padavina. Bagrem je najmedonosniji od sedme do petnaeste godine, a nakon
trideste godine starosti medi kao u petoj. Cvet bagrema izluuje obilje nektara i
vrlo malo polena. Za 24 h jedan cvet izlui do 2 mg nektara, sa sadrajem eera
koji moe da varira od 36% do 55%. Prosean dnevni unos po drutvu iznosi
oko 5 - 6 kg. Med je ekstra kvaliteta, prijatne arome i ukusa, proziran, svetle
uto-zelene boje. Bagremov med veoma sporo kristalie i u tenom stanju ostaje
i tri godine. Tome doprinosi odnos fruktoze i glukoze (F/G) koji u bagremovom
medu moe da varira od 1,4 do 1,5. Ovaj med je po ukusu veoma blage i
prijatne arome. Slai je u poredjenju sa drugim vrstama meda. Na tritu je
veoma traen i postie najveu cenu.
alfija (Salvia officinalis) je biljka mediteranskog podruja, a u Srbiji
prirodno raste na podruju Sievake klisure. alfija je viegodinja
polubunasta biljka sa razgranatim stablom. Listovi su izdueno jajasti i
zailjeni na vrhu, obrasli sitnim dlaicama. Polubun alfije naraste u visinu od
50 do 80 cm. Cvetovi su plavoljubiasti, sakupljeni u klasastoj cvasti, koja se
sastoji od 5-8 prljenova, sa po 2-3 cveta i nalazi se na vrhovima stabljika i
bonih granica (Maukanovi-Joci, 2005). Cveta u maju i junu. Najpre se
otvaraju cvetovi na dnu cvasti i cvetaju prema vrhu. Najvie nektara izluuje pri
toplom vremenu i visokoj relativnoj vlanosti vazduha. Cvetanje pojedinanih

58

bunova alfije traje oko 20 dana. Sa poveanjem nadmorske visine kasni u

cvetanju. Zato se selidbom drutava korienje ove pae moe produiti. U
uslovima Srbije ova paa daje mali prinos meda od oko 10-15 kg po drutvu.
Prema Umeljiu (1999) u povoljnim godinama izluuje vrlo velike koliine
nektara. Proseni dnevni unosi mogu biti 5-6 kg ili do 70 kg meda po konici.
Med je ekstra kvaliteta, svetlo ute do ilibarne boje. Prijatnog je slabo gorkog
ukusa. Sporo kristalie u srednje krupne kristale.
Bagremac (Amorpha fruticosa) je bun ili drvo sa savitljivim granama
visoko do 4 m. Javlja se pored velikih reka (Sava, Dunav), u ritskim umama,
bujinim terenima, na nasipima eleznikih pruga i po parkovima (slika 29F).
Odlina je biljka za vezivanje zemljita na plavnim terenima. Lako se
razmnoava iz semena ili izdanaka na korenu. Iz vrhova jednogodinjih lastara
izbijaju cvetii, ljubiastoplave boje, nanizani u vidu uspravnih grozdia sa
izbaenim pranicima. U jednoj cvasti moe da bude do 300 cvetova. Cveta od
maja do juna i daje obilje polena i nektara. Cveta odmah po zavretku
bagremove pae, ali moe i da se delimino preklopi sa njom. U tom sluaju
utie na boju bagremovog meda koji dobije crvenkastu nijansu. Cvetanje
bagremca moe da traje 20-25 dana. Nektar bagremca sadri 53% eera.
Dnevni unos nektara iznosi do 7 kg, a ukupan prinos meda po konici do 30 kg.
Pele su veoma aktivne na ovoj pai tokom celog dana, med je tamnocrvenkaste boje, prijatnog ukusa i mirisa.
Malina (Rubus ideaus) raste u divljoj formi po planinama koje su
obrasle umom. Postoji vie od 200 vrsta maline u svetu, a od 21 vrste postale
su plemenite sorte. Malina je viegodinja bunasta biljka sa dugim
dvogodinjim izdancima i viegodinjim korenom. Cvetovi su beli ili
bledoruiasti i grade cimozne cvasti koje se obrazuju u pazuhu gornjih listova
na rodnim granicama. Cveta od druge polovine maja do jula. Zato se na istoj
stabljici istovremeno mogu nai i cvetovi i zreli plodovi. Malina daje vrlo dobru
nektarsku i polensku pau. Medenje najdue traje oko 20 dana. Pele cvetove
maline poseuju od ranog jutra pa do mraka. Nektar izluuje i pri hladnijem
vremenu. Sadraj eera u nektaru moe biti do 48%. Jaka drutva mogu da
unesu i po nekoliko kilograma nektara na dan. Med je svetloute boje i
izvanrednog mirisa i ukusa. U planinskim predelima gde se ova biljka gaji
prosean prinos meda po konici ne prelazi 15 kg (Todorovi, 1983).
Kupina (Rubus sp.) je u divljoj flori rasprostranjena po umarcima i
zaputenim zemljitima. U stvaranju plemenitih sorti kupina koje se gaje
uestvovale su uglavnom vrste: Evropska (obina) crna kupina, Perunasta
kupina, Visoka kupina, Amerika visokobunasta kupina, Amerika uspravna
kupina i Puzea kupina (Nikoli i Milivojevi, 2010). Kupina u zavisnosti od
vrste, sorte i ekolokih uslova cveta u periodu od druge polovine maja do jula.

59

Cvetovi su beli do ruiasti, skupljeni u cimozne cvasti na rodnim granicama.

Cvetanje jedne biljke traje oko 20 dana. Entomofilna je biljka, a medonosna pela
je najznaajniji opraiva. Cvet kupine je dobar izvor nektara koji sadri do 35%
eera. Dnevni unosi nektara mogu se kretati do 3 kg po pelinjem drutvu. Med
je proziran, bistar, svetlout i spada u najkvalitetnije vrste. Poetak cvetanja i
medenja kupine esto se delimino preklopi sa zavretkom bagremove pae, pri
emu medu bagrema menja boju i daje mu zlatno utu nijansu.

6.4. LETNJA PAA

Lipa (Tilia sp.) je viegodinje, ukrasno, lekovito i tehniko drvo. U
pogledu klimatsko-zemljinih uslova lipa je zahtevnija od bagrema, a isto tako i
u luenju nektara pokazuje veu nesigurnost. Najvea koncentracija lipe u naoj
zemlji nalazi se na Frukoj Gori, Jastrepcu, Gou i Kopaoniku, oko Donjeg
Milanovca, po planinama istone Srbije. Kao i bagrem, spada u glavne
medonosne pae u Srbiji. Nije pouzdana medonosna paa, jer cveta u junu kada
su dnevne temperature preko 30C. Cvetovi su ukastobeli, miriljavi,
skupljeni po 4-16 u titastoj cvasti (slika 29G). Isputa jaka eterina ulja koja
omamljujue deluju na pele. Sa svojim relativno velikim liem lipa isparava
veliku koliinu vode i zato ako u zemljitu ne postoji dovoljno vlage, lie
prekida sa stvaranjem sirovina za proizvodnju nektara i prestaje da medi. Bela
ili srebrna lipa (Tilia tomentosa) ima beliaste listove na naliju i po tome je
dobila ime. Cvetovi bele lipe lue dosta nektara. Krupnolisna lipa (Tilia
platyphyllos) se sadi po parkovima i alejama. Ona slabije lui nektar, ali daje
dosta polenovog praha. Sitnolisna ili srcolika lipa (Tilia cordata) je
rasprostranjena po umama, ali se sadi i kao ukrasno drvo po parkovima. Dobra
je nektarska paa za pele. Najranije cveta velikolisna lipa, zatim sitnolisna i
najzad bela lipa. Duina cvetanja kod velikolisne i sitnolisne lipe iznosi oko 10
dana, dok bela lipa cveta neto due (do 15 dana). Luenje nektara je
najintenzivnije u jutarnjim asovima. Koncentracija eera u nektaru lipe moe
biti veoma varijabilna i kree se od 20 do 70% (Konarska, 2013). Dnevni unos
nektara jakih pelinjeh drutava moe biti i po nekoliko kilograma. Ukupan
prinos po konici varira od 2,5 do 22 kg (Gyor 2005). Lipov med je prve klase.
Njegova boja ide od bledo ute do ilibarne, prijatnog je slatko gorkog ukusa,
sporo kristalie.
Pitomi kesten (Castanea sativa Mill.) je listopadno drvo sa velikom
gustom kronjom. Listovi su produeno ovalni i po obodu nazubljeni.
Jednodoma je biljka. Muki cvetovi su sakupljeni u bledo ute klasove, a pri
njihovoj osnovi nalazi se po jedan ili vie enskih cvetova. Cveta u drugoj i
treoj dekadi juna ili poetkom jula. Cvetanje jednog stabla traje oko 10 dana.
Poto sva stabla ne procvetaju u istom momentu cvetanje moe trajati 20 dana.

60

Kesten pelama daje izuzetnu koliinu polena. Samo muki cvetovi proizvode
nektar. Dnevna nektarska produkcija iznosi iznad 1 mg/cvetu, sa prosenim
sadrajem eera od oko 22%. Unos nektara u povoljnim uslovima iznosi preko
5 kg/drutvu. Med je ekstra kvaliteta, braon boje, specifinog mirisa i
specifinog slatko gorkog ukusa. U medu je prisutna znatna koliina polena.
Kestenov med sporo kristalie.
Suncokret (Helianthus annuus) je samooplodna, jednogodinja
industrijska biljka. Poreklom je iz Meksika i Perua. Svake godine se dominantne
povrine zaseju ovom kulturom u Vojvodini. Na terenu je u toku sezone prisutna
velika raznolikost hibrida suncokreta. Cvast suncokreta je glavica na kojoj se
nalazi do 1500 cvetova ute ili narandaste boje (slika 29H). U agroekolokim
uslovima Srbije poinje da cveta krajem juna i poetkom jula. Optimalna
temperatura za luenje nektara je 25 30oC, a relativna vlanost vazduha preko
60%. Na jednoj cvetnoj glavici prvo poinju da cvetaju spoljni cvetovi, a za 5 do
6 dana procvetaju i cvetovi u sredini. Prvi cvetovi su najrazvijeniji, jer su i
najbolje hranjeni. Vreme setve ove biljne kulture se razlikuje na terenu. Zbog
toga, ali i zbog razlike u vremenu otvaranja cvetova na glavici, cvetanje
suncokreta se razlikuje izmeu lokaliteta i moe trajati 30-tak dana. Za luenje
nektara potrebna je vlaga u zemljitu. Na ovoj medonosnoj pai pelama je
potrebno obezbediti vodu. Ako pelinjak nije mogue locirati blizu nekog izvora
vode, onda im se ona obezbedjuje postavljanjem pojila. Koliina izluenog
nektara u cvetu znaajno se razlikuje izmeu razliitih hibrida suncokreta (od
0,082 0,353 mg po cvetu), pri emu varira i sadraj eera u nektaru od 36,858,7% (Zajacz i sar., 2006). U zavisnosti od snage i intenziteta luenja nektara
jedno pelinje drutvo na suncokretovoj pai moe da sakupi od 10 do 35 kg
meda. Suncokretov med je druge klase, ute boje, karakteristine arome i mirisa.
Vrlo brzo kristalie nakon ceenja. U kombinaciji sa livadskim medom i medom
kasne ritske pae predstavlja hranu na kojoj pele prezimljavaju.

6.5. POZNA LETNJA PAA

Evodija (Evodia sp.) je biljka sa oko 50 vrsta koje su rasprostranjene na
podruju Istone Azije, Polinezije i Australije. Oko 20 vrsta potie iz Kine.
Neke od tih vrsta gaje se na podruju Evrope. U nau zemlju Evodija je preneta
iz Maarske. Evodija je listopadno drvo visine do 6 metara sa velikom i
razgranatom kronjom. Evodija za svoj razvoj trai dosta svetlosti, a ne podnosi
dobro alkalno ili suvie zbijeno vlano zemljite. Listovi su neparno perasti,
sastavljeni od oko 7 do 9 manjih duguljastih listia. Cvetovi su belo ute boje,
sakupljeni u cvast gronju (slika 29I). Cveta u julu i avgustu i znaajna je za
pripremu pela koje e ui u proces zimovanja. Cvetanje traje 3 do 4 nedelje.
Cvetovi izluuju nektar sa sadrajem eera od 44,2 do 64,3%. Dnevni unosi

61

nektara po konici mogu biti preko 3 kg. Sa jednog hektara pod evodijom pele
mogu sakupiti oko 500 kg meda (Umelji, 1999).
Kokotac (beli i uti) (Melilotus officinalis i Melilotus alba) raste kao
korovska biljka pored puteva, kanala, reka i na zaputenim zemljitima.
Kokotac je jedna od glavnih medonosnih biljaka u Severnoj Americi.
Dvogodinja je biljka koja se seje u prolee. Stabljika kokotca izraste do 2 m u
visinu. U prvoj godini daje vegetativne organe, dok u drugoj godini daje
generativne organe. Pelama daje netar i polen. Cveta svake godine od polovine
maja ili poetkom juna do jeseni. Beli kokotac cveta oko 10 dana ranije od
utog. uti kokotac daje manju koliinu nektara ali je sadraj eera u njemu i
do 70% eera. Jaka drutva unose nekoliko kilograma nektara na dan.
Potencijalni prinos meda od belog kokotca iznosi od 250 do 500 kg/ha. Med je
svetloute boje, malo zamuen, brzo kristalie i prijatnog ukusa koji podsea na
vanilu.
Beli bosiljak ili staraac (Stachys annua) raste kao samonikla
korovska biljka po njivama posle etve strnih ita. Uglavnom je rasprostranjena
u Mavi i Vojvodini, ree u Pomoravlju i umadiji. Stabljika je razgranata, a
listovi su izdueno eliptini. Raste do visine od 30 cm. Na glavnom stablu i
granama razvija se dosta cvetova bele ili beloute boje. Uobiajeno se nalaze na
gornjem delu stabljike formirajui klasastu cvast. Cvetovi mogu da proizvode
nektar ako je temperatura iznad 18oC a relativna vlanost via od 60%. Jedan
cvet proseno izlui 0,5 mg nektara sa prosenim sadrajem eera od 33%.
Dnevni unos nektara moe iznositi oko 5 kg. Med je druge klase, bledoute
boje, vrlo brzo kristalie.
Japanski bagrem (Sophora japonica) je viegodinje drvo iz porodice
leptirnjaa. Potie iz Kine i Japana, odakle je preneta u Evropu. Ima neparno
peraste listove sline bagremu. Cveta krajem jula i poetkom avgusta. Cvetanje
traje oko 20 dana. Na jednom stablu prisutno je mnotvo cvetova bledoukaste
boje. Oni su sakupljeni po 50 do 100 u rastresite metvice i sitniji su u poreenju
sa cvetovima bagrema. Pelama je sofora izvrstan izvor nektara i polenovog
praha, naroito za razvoj pela koje e ui u period zimovanja. Nektar sofore
sadri 52% eera. Jaka pelinja drutva unose i po nekoliko kilograma nektara
na dan. Med je extra kvaliteta, tamnobraon boje, specifine arome zbog
prisustva polenovog praha.
Heljda (Polygonum fagopyrum) je jednogodinja itarica koja se gaji u
planinskim delovima. Poreklom je iz Centralne Azije. U Srbiji se seje u okolini
Rake, Kopaonika, Zlatara. Stabljika je razgranata i dostigne visinu oko jednog
metra. Cvetovi su beloruiasti ili ukastozeleni, sakupljeni u titastim
cvastima. Zbog relativno kratke vegetacije moe se sejati kao postrni usev.

62

Cveta 20 do 25 dana nakon nicanja, a cvetanje traje oko tri nedelje. Vrlo je
medonosna, ali nesigurna pelinja paa. Med je crvenobraon do tamnobraon
boje, pripada prvoj klasi. Sporo kristalie u srednje krupne kristale. Miris meda
je izraen i za neke ljude prijatan, a za druge neprijatan. Zato se retko nalazi ist
monofloran u prodaji na tritima gde potroai nisu naviknuti na miris i ukus
ovog meda. Prinos sa jednog hektara moe biti od 100 do 200 kg.
Vrijesak (Calluna vulgaris) je viegodinji odrveneli polugrm, koji
naraste do 30 cm. Svake godine izbijaju novi izdanci iz kojih se razvijaju sitni
ljubiasti cvetovi. Poinje da cveta u avgustu i septembru. Cvetanje jednog
polugrma traje oko 15 dana. Pelama predstavlja izvor nektara i polena i
znaajan je za razvoj pela koje ulaze u period prezimljavanja. Prinosi meda na
ovoj pai se kreu oko 15 kg po drutvu. Med je prve klase. Iako je vodnjikav,
lepljiv je i teko se vrca. ute je boje, prijatnog mirisa, slabo gorkog ukusa,
sporo kristalie. Pele dobro zimuju na ovom medu.
Medljika nastaje kao proizvod sakupljanja eksudata koji izlue biljne
vai, a pele zbog slatkih materija sakupe i skladite u konicu. Biljne vai su
obino nastanjene na vrhovima granica, jer su oni meki, a na njima je i mlado
lie u koje vai lako mogu zabosti rilice i sisati hranu. U sokovima ima dosta
ugljenih-hidrata, a vrlo malo belanevina. Da bi vai dole do potrebnih koliina
belanevina one moraju isisati veliku koliinu biljnog soka, zadravajui
belanevine, a izluujui eer u obliku kapljica, kao medljiku. Medljika nema
miris, po ukusu podsea na slabu rakiju, karamelu ili smolu od kotiavog voa.
Gua je i rastezivija od meda. Ima tamnu boju a pri prelivanju iz jednog u drugi
sud daje tamnozelenu nijansu. Za prezimljavanje pela medljika moe biti
opasna naroito u hladnijim krajevima, jer pele ne mogu izai da se proiste.

Pitanja:
1. Koje biljke pripadaju ranoj prolenoj pai? Opisati njihov pojedinani
znaaj.
2. Opisati znaaj vone prolene pae.
3. Opisati znaaj biljaka pozne prolene pae.
4. Znaaj suncokreta kao medonosne pae.
5. Koje biljke pripadaju poznoj letnjoj pai? Opisati njihov znaaj.
6. Navesti karakteristike medljike kao medonosne pae.

63

64

7. DRESIRANJE PELA
Entomofilno opraivanje je esencijalno za veliki broj voki i povrtarskih
kultura. Problem u opraivanju pojedinih biljnih kultura je nain kojim se moe
privui dovoljan broj insekata prenosilaca polena ili da se insekti iskoriste da
eljeni polen raznesu po zasadu. Medonosna pela je veoma osetljiva prema
mirisu cvetova. Mlade pele pamte miris hrane kojom su hranjene u konici. Kada
izau iz konice kao pele izletnice, one trae i prepoznaju miris koji je bio
prisutan u njihovoj preanjoj ishrani. Uobiajeno je da pele izjutra izlete i
odluuju se o izvoru hrane (nektara i polena) koji e i u toku dana poseivati. Zato
se metode dresiranja aromatizovanim sirupom i flitovanja izvode u ranim
jutarnjim asovima. Miris hrane i koncentracija eera u nektaru u znaajnoj meri
opredeljuju pele u poseti cvetova biljaka. Zato su se tokom vremena u cilju
efikasnijeg opraivanja gajenih biljaka razvile razliite metode dresiranja pela.
U cilju poveanja oplodnje i sigurne posete pela cvetovima gajenih
biljaka u savremenoj poljoprivredi se koriste posebni metodi kao to su:
- dresiranje pomou aromatiziranog sirupa,
- metod flitovanja,
- metod inserta,
- dresiranje pomou sintetikih feromona.

7.1.

DRESIRANJE AROMATIZOVANIM
SIRUPOM

Dresiranje aromatizovanim sirupom se sastoji u spravljanju eernog

sirupa u odnosu 1:1 (jedan deo vode i jedan deo eera). Rauna se da se
meanjem 1 kg eera i 1 l vode dobije 1,6 l eernog sirupa. U veernjim
satima se u pripremljen, topao sirup, dodaju cvetovi eljenih biljaka bez
ainih listia u odnosu 3:1. Preko noi se izvri ekstrakcija eterinih mirisnih
supstanci. Rano ujutru, 3 asa pre izletanja pela sirup se ocedi od cvetova i vri
se stimulativno prihranjivanje pelinjih drutava. U hranilicu u zbegu konice
dodaje se 150 do 250 ml aromatiziranog sirupa. Pele radilice raznose sirup u
plodite i ire miris eljene biljke i informaciju o hrani. Prilikom izletanja, pele
trae biljke sa istim mirisom koji im je ve poznat na osnovu prethodnog
stimulativnog prihranjivanja. Na taj nain pele poseuju one vrste ili sorte
biljaka koje su prethodnim planom predviene za opraivanje medonosnom
pelom.
65

7.2. METOD FLITOVANJA

Metod flitovanja se koristi u vinogradarstvu kod sorti sa slabom
rodnou ili kod sorti sa funkcionalno enskim cvetovima. eerni sirup se
priprema kao i kod prethodne metode u odnosu 1:1. Ovako pripremljenom
sirupu se dodaju cvetovi eljene biljke bez ainih listia u odnosu 3:1. Posle
ekstrakcije eterinih komponenti iz cvetova, a 3 asa pre izletanja pela, drutva
se prihranjuju sa 150 do 250 ml aromatiziranog sirupa. Dodatno, jedan as pre
izletanja pela, vri se razreivanje ve napravljenog aromatiziranog eernog
sirupa u odnosu 3:1 (voda : sirup) i sa njim se vri prskanje (flitovanje) eljene
parcele.

7.3. METOD INSERTA

Metod inserta se sastoji u pripremanju polenovog praha na 20-ak dana
pre cvetanja biljaka i njegovog dodavanja pelama preko specijalne kutije
(insert ili raspriva polena-dispenzer). Postavljanjem rasprivaa polena na leto
konice pele se primoravaju da prelaze preko polena koji se zadrava na telu
pele meu hitinskim dlaicama (Sharma i sar., 2014).
Osim namene da se pobolja prenoenje polena i opraivanje,
rasprivai polena se mogu koristiti u suzbijanju nekih prouzrokovaa bolesti
biljaka. U njih se mogu dodati razliita prakasta sredstva sa aktivnim
komponentama za bioloku kontrolu bolesti biljaka, koja pele raznose na
cvetove u zasadu. U praksi se uspeno primenjuju rasprivai u koje se dodaju
smee sa aktivnom komponentom - gljivicom Trichoderma harziantium T39 u
borbi protiv sive trulei (Botrytis cinerea). Slinu primenu rasprivai su nali u
borbi protiv bakteriozne plamenjae jabuastog voa (Erwinia amylovora) (Bilu
i sar., 2004).
Postoji nekoliko tipova polenskih rasprivaa: Dag i Harwood (slika
30), Peng i Triwaks (slika 31), ameriki Bee BoosterR (slika 32) i modifikovani
Firmanov dispenzer (slika 33).
Postupak izvoenja metode inserta je sledei:
Dvadeset dana pre cvetanja skidaju se rodne granice sa cvetnim
pupoljcima sa eljene biljke. Na sobnoj temperaturi provocira se prevremeno
otvaranje cvetova i pristupa se otkidanju antera sa polenovim prahom. Polen se
uva u friideru (+4oC) do upotrebe. Kada nastupi cvetanje u prirodi, ranije
pripremljeni polen se uzima iz friidera i mea sa inertnim nosaem - suvim
sporama Lycopodium u odnosu 3:1. Korienjem Lycopodium-a se tedi
koliina upotrebljenog polena i poveava lepljivost polenovih zrna za ig tuka.

66

Nakon razreenja smea se stavlja u polenski raspriva (insert) na poletaljku

ispred leta konice. Pele prilikom izlaska iz konice bivaju napraene ovom
smeom i raznose polenov prah na cvetove irom zasada.

Slika 30. Rasprivai polena tipa Dag i Harwood

(izvor: Sharoni Shafir)

Slika 31. Rasprivai polena tipa Peng i Triwaks

(izvor: Sharoni Shafir)
67

Slika 32. Raspriva polena

BEE BOOSTER
(izvor: Scott Beddard)

Slika 33. Modifikovani raspriva

polena po Firmanu
(izvor: Sharma K. Harish)

7.4. DRESIRANJE POMOU SINTETIKIH

FEROMONA
Mandibularni feromon matice sastavljen je od najmanje pet
komponenti proizvedenih u mandibularnim lezdama matice. Ovaj feromon ima
znaajnu ulogu u odravanju kohezije pelinjeg drutva i roja pela. Za pele
ovaj feromon predstavlja vrstu hemijskog atraktanta. Sintetiki mandibularni
feromon matice koristi se u posebno spravljenom komercijalnom sredstvu
(Fruit-BoostTM) koje se u izuzetno malim koliinama razreuje u vodi.
Koncentracija sredstva je promenljiva u zavisnosti od biljne vrste i kree se u
opsegu od 50 do 1000 matinih ekvivalenata po hektaru povrine. U jutarnjim
asovima, nakon pravljenja rastvora, prskanjem se tretiraju biljke u zasadu. Prvi
tretman se obino radi kada je 10% cvetova otvoreno, a nakon toga se ponavlja
nekoliko puta zavisno od biljne vrste. Ovaj nain dresiranja ima za cilj da
povea aktivnost pela radilica i posetu cvetovima eljene biljke. Najbolje
rezultate sredstvo sa mandibularnim feromonom pokazalo je u zasadu kruke
gde je prinos po hektaru povean za 7%. Primena ovog sintetikog atraktanta
pozitivno je uticala na polinaciju i prinos povrtarskih kultura: krastavca, crnog
luka i rotkvice (Sivaram i sar., 2013).
Feromon legla je proizvod pljuvanih lezda pelinje larve. Ovaj
feromon daje signal radilicama o prisustvu larvi i potrebi da se hrane polenom.
Postoje komercijalna sintetika sredstva koja sadre feromon pelinjeg legla
(npr. Super BoostTM). U specijalne polietilenske kesice ubacuje se feromon legla
na nosau. Kesice se montiraju u mali ram (kuite) oblika slajda, veliine 3,8 x
3,5 cm. Kada se pakovanje otvori i doda izmeu ramova sa leglom u sredinu
konice kree postepeno isparavanje feromona i traje do 36 dana. Primenom
ovakvog sintetikog feromona legla unutar pelinjeg drutva, utie se na veu
68

aktivnost radilica u sakupljanju polena (slika 34), a polenske loptice koje pele
prenose u konicu su vee mase u odnosu na kontrolnu grupu pela kojoj nije
dodavan feromon u konici (Pankiw i sar., 2011).

Slika 34. Medonosna pela polenarua

Pitanja:
1. Koje metode se koriste u cilju poveanja oplodnje i sigurne posete pela
cvetovima gajenih biljaka?
2. Objasniti metod dresiranja pela aromatizovanim sirupom.
3. Gde se koristi metod flitovanja i u emu se sastoji?
4. Objasniti postupak izvoenja metode inserta.
5. Koja je uloga mandibularnog feromona matice?
6. ta je feromon legla i emu slui?
7. Na ta utie primena sintetikog feromona legla unutar pelinjeg
drutva?

69

70

8. TIPOVI KONICA
Konica je namenjena za smetaj, ivot, razmnoavanje pelinjeg
drutva i odlaganje rezervne hrane. Sa druge strane ona omoguava oveku da
na prihvatljiv nain doe do pelinjih proizvoda. Savremena konica mora da
zadovolji dva glavna uslova: dobru bioloku funkciju drutva i racionalan rad
oveka. Ona je najvaniji deo opreme i od njenog kvaliteta jednim delom zavise
rezultati pelarenja..
U dalekoj istoriji, za oveka je med bio jedini zaslaiva. Posmatrajui
nain funkcionisanja pelinjeg drutva polako je ovladavao nainom gajenja
pela i kao rezultat su se pojavile prve primitivne konice. Prvobitne primitivne
konice bile su u obliku poloene cevi. Sa obe strane bile su zatvorene drvenim
poklopcima. Na jednoj strani bi ljudi otvorili malu rupu leto kroz koje su pele
izlazile i ulazile u konicu. Pelarenje sa ovim konicama bilo je u neku ruku
racionalno, jer se pele nisu ubijale zbog oduzimanja meda, ve se sae sa
medom isecalo sa suprotne strane od leta. Idue godine ove primitivne konice
su okretane i pele bi radile na izgradnji saa i proirenju gnezda u tom delu.
Sve primitivne konice su karakteristine po tomo to pele sae privruju za
unutranje zidove konice i ono je nepokretno. Ova osobina spreavala je
detaljan pregled i upoznavanje biologije pelinjeg drutva.
Prvu konicu sa pokretnim saem opisao je Grk sa ostrva Krita Abbot
Della Rocca 1790. godine. Radilo se o pletari sa pokretnim poklopcem, ispod
koga su satonoe bile drvene letvice. Ova pletara bila je ira u gornjem, a ua u
donjem delu. Zbog ove kosine pele nisu lepile sae za zidove konice. Po
uzoru na tu pletaru A. D. Rocca je izradio konicu od dasaka, sa pokretnim
satonoama (poreane letvice). Konica se otvarala sa gornje strane i sa dve
bone strane. Imala je dva vertikalna dela, donji (dananje plodite) i gornji
(dananje medite). U svakom delu imala je po 9 satonoa. U sadanje vreme se
u zemljama Afrike koristi tzv. Top Bar Hive koja je po principu konstrukcije
ista kao i konica od A. D. Rocca.
vajcarac Huber je krajem XVIII veka prvi napravio okvir (ram) ali bez
da ih koristi u konici, ve su oni meusobno bili povezani i inili su svojevrsnu
konicu rasklapau (Slika 35). Na svakom okviru je bio po sat (sae). Sa jedne
strane meusobno su bili povezani arkama, a sa druge su se prikopavali
kukicama.
Ukrajinac Petro Prokopovi prvi je izumeo pokretan okvir i konstruisao
konicu sa pokretnim okvirima. Konica je bila visoka oko jednog metra, irine
50 cm i dubine 40 cm i otvarala se sa zadnje strane. Bila je podeljena u tri dela
od kojih su prva dva sluila kao plodite, a tree (gornje) je bilo medite. U dva
71

donja odeljenja bilo je po 11 okvira priblinih dimenzija 30 x 47 cm. U meditu

su bili okviri irokih stranica. Satonoe okvira su se meusobno doticale celom
povrinom, pele su ih lepile propolisom i nisu mogle prolaziti povrh okvira.
Meutim, bone letvice okvira bile su suene i pele su tuda nesmetano
prolazile. Prokopovi je 1826. godine konstruisao matinu reetku.

Slika 35. Huber-ova konica na

Poljoprivrednom fakultetu u Osijeku

Slika 36. Nove ispletene trmke

Kvin Bee je u Americi usavrio Huberov okvir. Otkrivanje tajne

pokretnog rama vodila je ka domestifikaciji medonosne pele.
Revolucionarno za razvoj pelarstva bilo je otkrie Lorenza Langstrotha 1853. godine - principa pelinjeg prostora (bee space: 81,6 mm). Ovaj
prostor pele ostavljaju slobodnim za svoje kretanje, jer je preuzak da bi gradile
sae i preirok da bi ga ispunile propolisom. Langstroth je usavrio konicu u
kojoj su okviri visili ne dodirujui podnjau ni zidove konice. Nedugo zatim
Mehring 1857. godine otkriva nain proizvodnje satnih osnova koji se dalje
usavravao ugradnjom osnova radilikih elija. Krajem XIX veka dolazi do
pronalaska centrifuge (Hruka, 1867) i vetakog naina proizvodnje matica
presaivanjem larvi (Dulitl, 1881).

8.1. PRIMITIVNE KONICE

U naem regionu su do polovine prolog veka od primitivnih konica
najzastupljenije bile trmke (vrkare), pletare (rojevnjae) i dubine.

8.1.1. Trmke (Vrkare)

Trmke se prave od prua loze ili prua leske (Slika 36). Mogu se plesti i
od raane slame. Najee imaju oblik zarubljene kupe, zapremine od 10 do
15 l. Spoljanost trmke oblepljuje se smeom pepela i svee govee balege ili
72

ilovaom. U procesu prezimljavanja na trmku se postavlja kapur ili kaptar. On

se moe praviti od ter papira ili rogozine i titi drutvo u trmki od niskih
temperatura za vreme zime. Pele u unutranjosti trmke izgrauju sae
fiksirajui ga za zidove konica i razvijaju gnezdo. Zaliha hrane se magacionira
u gornji deo trmke (batak). U sredinjem delu se razvija leglo i ovaj deo
predstavlja plodini deo. Sa donje strane ostaje veliki otvor koji se naziva
usta. Trmke imaju vie nedostataka nego prednosti. Prinos meda je relativno
mali. Iznosi 3 do 4 kg muljanog meda (prilikom vaenja ovog meda pele se
gue, ostaju lutke, larve, ima mlea, propolisa). Kontrola pelinjih bolesti je
oteana, jer je sae fiksirano. Oduzimanje meda obavlja se tek kad se pele
ugue. Zbog ograniene zapremine pele su se esto rojile i tako su prenosile
nagon za prirodnim rojenjem. Poseban metod pelarenja sa ovom primitivnom
konicom naziva se linenburki metod. Trmka se u vrnom delu sasee (izgleda
kao zarubljena kupa), na nju se doda daska sa kruno iseenim otvorom, a preko
svega nastavci sa pokretnim saem. Na taj nain pele med skladite u nastavke
sa pokretnim saem, a u ostatku trmke razvijaju leglo. Kod oduzimanja meda
nema unitavanja pela.

8.1.2. Pletare (Rojevnjae)

Ove primitivne konice pletu se od slame ili rogoza. Pletare su plitke sa
velikim otvorom na dnu (usta). Zbog takve konstrukcije pogodne su za
hvatanje prirodnih rojeva po emu su dobile ime rojevnjae.

8.1.3. Dubine
uplja stabla naseljena pelama koje je ovek odsekao i preneo na
okunicu zovu se konice dubine. Prilikom vaenja meda iz dubine, pele se ne
ubijaju ve se dimom oteraju iz medita i zagrejanim noem se skida sae sa
medom.

8.2. SAVREMENE KONICE

Savremene konice nazivaju se konice sa pokretnim ramom.
Savremena konica treba da omogui: potpuno normalan bioloki proces ivota
i rada pelinjeg drutva u uslovima to priblinijim prirodnom; da potpuno titi
pelinje drutvo od atmosferskih nepogoda i padavina; podeavanje zapremine
prostora prema potrebama pelinjeg drutva; odravanje stabilne temperature
zimi i leti u ekstremnim uslovima, pri emu je njeno kolebanje slino kao u
prirodnim stanitima, bez naglih promena; dobru izolaciju od vlage i
spreavanje prodiranja vlage u unutranjost konice; pokretljivost svih osnovnih
73

delova, jednostavnost i lakou manipulacije i zatitu pelinjeg drutva pri tome;

spreavanje ulaska neprijatelja pela; odvajanje plodita i medita radi
preduzimanja razliitih tehnolokih postupaka i intervencija, tako da se moe
raditi samo sa delom u kome se intervenie (leenje, prihrana). (Svatok i
Daljevi, 2004). U svetu su se najbolje pokazala dva tipa konica za gajenje
pela i to Dadant Blat (DB) i Langstrot Rut (LR) konica. U Srbiji je najvie
zastupljena DB konica (44,4%) i LR konica (38,8%), sledi Alberti nideri
(A) sa 7,3% i konica poloka (3,4%), svi ostali tipovi konica zastupljeni su
sa ukupno 5,8% (izvor: elektronska baza podataka Saveza pelarskih
organizacija Srbije, 2013).

8.2.1. Langstrot - Rut konica (LR)

Langstrot Rut konica (slika 37) je u svetu najzastupljenija u SAD,
Australiji i Novom Zelandu. Ovo je konica nastavljaa. Karakteristika ove konice
je da se za plodite koriste 2 nastavka - tela, a za medite jedan ili vie nastavaka.
Nastavci se reaju jedan na drugi u vertikalnom smeru. U svako telo staje 10 okvira
dimenzije 43,2 x 20,3 cm. Postoji varijanta ove konice sa 8 okvira.
Osnovni delovi ove konice su:
1) Podnjaa titi pelinja drutva od rashladivanja i neprijatelja pela.
Radi dueg veka eksploatacije i zatite od vlage premazuje se nekim sredstvom
za zatitu drveta. Najbolje je koristiti podnjau sa ianom reetkom, koja
omoguava da varoa pri antivarooznim tretmanima propadne kroz nju. Na isti
nain kroz nju propadaju i sve mehanike neistoe na umetak od lesonita koji
se lako moe oistiti. Podnjaa sa eone strane moe da se produuje u
poletaljku sa koje pele poleu i sleu. Poletaljka moe biti pokretna i da se po
potrebi sklanja i po potrebi postavlja. Takvo reenje tedi prostor pri pakovanju
konica koje se pakuju jedna do druge. Iznad poletaljke se nalazi letvica sa
urezom leto kroz koje pele izlaze i ulaze u konicu. Leto se po potrebi moe
suavati ili proirivati ili potpuno uklanjati. Zimi, radi spreavanja ulaska
mieva u konicu, na leto se stavlja tzv. ealj.
2) Plodite - slui da se u njemu izvodi potomstvo, tj. mlade pele kao i
da se lageruje rezervna hrana, polenov prah i med. Hrana slui za odgajivanje
legla, ishranu starijih lanova pelinje sloene porodice i prezimljavanje.
Plodite se sastoji iz 2 nastavka sa po 10 okvira.
3) Medite je sezonski deo konice i slui da se u njemu skladiti viak
meda (med koji se oduzima od pela). Medite se u vreme prezimljavanja
uklanja. Radi lakeg rada i obavljanja apitehnikih operacija u medobranju
mogu se upotrebiti polunastavci, ali ovo nije standard za LR konicu.
4) Zbeg za mranu ventilaciju je stalni deo konice koji je uveo pelar
Tihomir Jefti. Zapremina zbega odgovara zbiru svih ulica iz plodita, a ulica
predstavlja prostor izmeu 2 okvira. Kod LR konice u zadnjem delu zbega

74

ugraena je hranilica koja slui za dodavanje tene hrane. Hranilicu treba uvek
postavljati ka prednjem nagibu, tako da pele mogu lako uzeti sirup. Osim
hranilice ugraene u zbeg, u primeni su i plastine hranilice razliite zapremine
(od 1 do 4 l) ili ram hranilice koje se dodaju u konicu.
Zbeg za mranu ventilaciju ima sledee funkcije:
a) da omogui uspenu selidbu pela, tj. da obezbedi mranu ventilaciju
konice tako to prihvati sve stare pele iz plodita koje nisu na nezi legla,
b) da zatiti pele prilikom tretiranja biljaka raznim pestcidima,
c) da prihvati utopljavajui materijal (dodaje se u zbeg u toku zimskih
meseci),
d) da omogui dodavanje tene i vrste hrane i
e) da omogui uspeno tretiranje pela protiv varoe (ako se zadimljavajui
listii dodaju preko zbega).
5) Krov titi konicu i pelinje gnezdo od atmosferskih padavina i
osunavanja. Osnova krova pravi se od drvenih daica, debljeg lesonita ili
iverice i oblae limom. Dimenzije krova su neto vee od spoljanje dimenzije
zbega. Krov ne nalee potpuno na zbeg zbog drvenih umetaka postavljenih u
uglove krova. Na taj nain se obezbeuje dobra ventilacija pelinjeg gnezda.
Spoljanjost konice treba dobro zatititi kako bi due trajala u
proizvodnji. Najbolje je novu konicu spolja najpre dva puta premazati
zagrejanim firnajzom, a potom prei uljanom farbom u svetlosivoj ili golubijoj
boji. Ovakav postupak treba ponoviti nakon tri do etiri godine, a po potrebi
ranije.

Slika 37. Langstrot Rut konica (eoni i popreni presek)

75

Osnovna prednost LR konice su jednaki okviri u ploditu i meditu, to

omoguava razne tehnoloke postupke. Iste su i dimenzije nastavaka tako da se u
intenzivnom pelarenju primenjuju postupci u kojima je jedinica za rad nastavak.
Iste dimenzije ramova bi mogle da budu i nedostatak ove konice, jer se ramovi iz
plodita u razliitim apitehnikim postupcima premetaju iz plodita do medita.
Pele se protiv ektoparazita varoe tretiraju dodavanjem medikamenata u plodite.
Zato postoji mogunost da kod neadekvatne primene sredstava za zatitu protiv
grinje varoe tetne rezidue dospeju i do pelinjih proizvoda.

8.2.2. Dadant - Blatova konica (DB)

Dadant Blatova konica je nastavljaa (slika 38). U svetu se primenjuje
u pelarstvu Evrope i Rusije.

Slika 38. Dadant Blat konica (eoni i popreni presek)

Plodite ini jedno telo, dok se medini prostor sastoji iz dva polumedita.
Podnjaa ima iste funkcije kao i kod LR konice. Iznad nje se nalazi letvica sa
urezom (leto). Plodite se sastoji iz jednog nastavka u kome se izvodi potomstvo i
skladiti hrana za ishranu lanova pelinje zajednice. U ploditu se nalazi 12
okvira, dimenzija 42 x 27 cm. Postoji varijanta ove konice sa 10 okvira. U
ploditu se moe nai i pregradna daska, kojom se plodite po potrebi suava ili
proiruje. Dva polunastavka ine medini prostor u koji se stavlja po 12
poluokvira dimenzija 42 x 11,5 cm. Polumedita su sezonski delovi konice i
slue da pele u njima odlau viak meda koji se centrifugira. Plodite DB
76

konice ima zapreminu od priblino 64 dm3 a dva polunastavka medita su

pojedinane zapremine 32 dm3. Ukupna zapremina ove konice priblino iznosi
128 dm3 (Daljevi i Svatok, 2004). Ova konica moe imati dasku prekriva ili
poklopnu dasku. Ona se postavlja iznad plodita u toku zimovanja ili iznad
medita u toku aktivne sezone. Na njoj se razlikuju zimska i letnja strana. Zimska
strana ima vee udubnjenje u koje se stavlja eerno testo ili pogaa.
Zbeg za mranu ventilaciju je stalni deo konice sa istim funkcijama
kao kod LR konica. Krov ima iste funkcije kao i kod LR konice.
Prednosti Dadant Blatove konice su: u polunastavcima matica po
pravilu ne lee jaja, ve se skladiti samo med, sazrevanje meda je brzo, mogue
je vadjenje sortno istog meda na tihim paama i sa ovom konicom se mogu
primeniti savremeni metodi pelarenja.

8.2.3. Alberti - nideri konica (A)

A je najzastupljenija konica za paviljonski nain pelarenja.
Karakteristika ove konice je da se okviri vade sa zadnje strane, u horizontalnom
smeru. Sastoji se iz dva odeljka smetena u jedinstveni korpus (slika 39). U donjem
delu nalazi se plodite, a u gornjem medite. U oba dela se moe smestiti po 9-11
okvira. Dimenzije ramova nisu standardizovane, kao to to nije sluaj i sa samom
veliinom ove konice. U praksi dimenzija ramova varira i iznosi 40 x 20 cm, 40 x
25 cm ili 40 x 30 cm. Matina reetka je sastavni deo ove konice i nalazi se izmeu
plodita i medita. Ona spreava prolazak matice i trutova u medite (gornji deo).
Prednost ove konice je da se koristi za ugradnju na prevozna sredstva. Uglavnom
se postavljaju tri konice jedna iznad druge a na prevoznom sredstvu (kamion ili
autobus) najee se montira 48 konica. Na svakoj strani vozila postavlja se po 24
konice. Izmeu ova dva reda unutar vozila postoji hodnik kojim se nesmetano
prolazi i konice se mogu otvarati i pregledati ak i kada napolju ima padavina.
Kada su ugraene na vozila premetanje sa jedne na drugu lokaciju sa medonosnom
paom je veoma brzo i ne zahteva angaovanje dodatne snage i pojedine postupke,
kao to je to sluaj kod drugih tipova konica. U toku zime mikroklima u celom
paviljonu je blaa u odnosu na druge tipove konica koje su rasporeene u prostoru.
Mane ove konice su to je ograniene zapremine i ne moe da zadovolji bioloki
razvoj pelinjeg drutva. Zaletanje sparenih matica je vee nego kod drugih konica,
jer su konice tik jedna do druge i deava se da mlade matice, vraajui se sa
svadbenog puta uu u pogrenu konicu. Jedinica rada kod ove konice je ram.

8.2.4. Poloka
Osnovna karakteristika konice poloke je da se plodite nalazi u sredini
konice, a medite levo i desno od plodita (slika 40). Jedinica rada je okvir
(ram), kojim se vri proirivanje ili suavanje gnezda u horizontalnom smeru.
77

U poloku staje 20 okvira dimenzija kao u ploditu DB konice.

Podnjaa je fiksirana za telo. Krov je arkama vezan za telo konice i moe se
podizati ili preklapati pomou arki. Iz ovih razloga ova konica bila je dugo
pogodna za selidbu.

Slika 39. Izgled prednje i zadnje strane A konice

8.2.5. Pomone konice (Nukleus konice)

Pored konica koje slue za proizvodnju meda, u pelarstvu se koriste
pomone ili nukleus konice. One imaju 4 do 5 okvira, 3.000 do 5.000 pela
radilica, jednu maticu i nekoliko stotina trutova. Slue za sparivanje matica i
uvanje istih do upotrebe. Koriste se i za pojaavanje osnovnih, produktivnih
drutava pomou okvira sa zatvorenim leglom ili pelama razliite starosti.
Nukleusi mogu biti jednodelni i viedelni. U viedelnom nukleusu, smeteno je
vie manjih pelinjih zajednica u razliitim odeljcima (slika 41). One se
medjusobno naslanjaju na zajedniki pregradni zid koji ih deli. Na taj nain
ovakvi viedelni nukleusi bolje uvaju toplotu. Kod viedelnih nukleusa leta se
nalaze na suprotnim stranama pojedinanih odeljenja. Na pelinjacima gde se
vri velika proizvodnja matica koriste se razliiti tipovi nukleusa (od nukleusa
sa ramovima standardne veliine kao u konicama kojima se pelari, do malih
tzv. bebi oplodnjaka). Mali oplodnjaci imaju 2-3 mala rama na kojima izvlae
sae iza kojih je pregrada u koju se stavlja hrana. Oni slue za oplodnju matice.
78

Slika 40. Konice poloke i kamion sa

A konicama

Slika 41. Trodelni LR nukleus

Pitanja:
1. Koji su najzastupljeniji tipovi primitivnih konica? Opisati svaku konicu
pojedinano.
2. Nabrojati i opisati funkciju sastavnih delova kod LR konice?
3. Nabrojati i opisati funkciju sastavnih delova kod DB konice?
4. Nabrojati i opisati funkciju sastavnih delova kod A konice?
5. Nabrojati i opisati funkciju sastavnih delova kod konice poloke?
6. Opisati pomone konice i njihovu namenu.

79

80

9. PELARSKI PRIBOR I OPREMA

Za redovno obavljanje poslova na pelinjaku u cilju pregleda pela,
preduzimanja tehnolokih postupaka u gajenju pela i ostvarivanju dobrih
prinosa pelinjih proizvoda neophodno je posedovati odgovarajui pelarski
pribor i opremu.

9.1. PELARSKI PRIBOR I OPREMA ZA

OTVARANJE KONICA I PREGLED

PELINJAKA
Za pregled i rad sa pelama neophodno je na pelinjak poi sa
adekvatnom opremom. Najosnovnije za pelara je da se opremi pelarskom
dimilicom, pelarskom kapom (pelarskom bluzom ili kombinezonom) i
pelarskim noem.

Slika 42. Pelarska kapa

sa kombinezonom

Slika 43. Postupak otvaranja konice

Pelarska kapa titi lice i glavu od uboda (slika 42). Pravi se od

platnenog eira u iji obod se ugrauje ica, preko koje pada til. Najbolja boja
tila je zelena ili crna, jer se oi ne umaraju. Til ne sme biti bele boje.
Pelarska dimilica slui da se u njoj stvori dim pomou koga se pele
umiruju i tako izbegavaju nepotrebni ubodi, a poveava efikasnost rada (slika
43). Dimilica se sastoji iz: meha, cilindra, konusnog zatvaraa i rotilja. Najbolji
materijal za sagorevanje je drvo, trud, karton, iarke od kukuruza. Pele po

81

pravilu ne treba mnogo dimiti, jer svako dimljenje iskljuuje jedan broj pela iz
procesa rada. Konici se prilazi sa bone ili zadnja strane. Na leto se ubaci 2 do
3 dima, a kod razdvajanja nastavaka, nakon blagog odizanja prvog nastavka u
konicu se ubaci par dimova da se pele uklone iz tog ugla (Naumovski i
Krlevska, 1994). Osetivi dim pele napune mednu voljku medom, postaju
tromije i manje ubadaju. Kod otvaranja konice prvo podiemo krov, okrenemo
ga i postavimo blizu konice tako da celom spoljnom stranom lei na zemlji. Na
njega dalje stavljamo nastavke u dijagonalnom poloaju da se to manje lepe
zbog propolisa sa krovom. U toku rada doziramo dimljenje prema potrebi i
ponaanju pela.
Pelarski no slui za otvaranje konica i predstavlja gvozdenu polugu,
duine 30 cm i irine 3 cm, koja je na jednom kraju proirena i zaotrena, a na
drugom kraju je povijena pod uglom od 90 i takoe proirena i zaotrena. Slui
za otvaranje konice, odvajanje nastavaka konice, razdvajanje i vaenje okvira
iz nastavaka, struganje i ienje okvira itd. No sa urezom za vaenje eksera
naziva se amerikaner.

9.2. PELARSKI PRIBOR I OPREMA ZA

PRIHRANJIVANJE
U periodu gajenja pela deavaju se pelarske sezone koje su izuzetno
nepovoljne za razvoj pelinjeg drutva ili za njegovo zimovanje. U toku
pelarske sezone se ponekad, usled apitehnikih mera koje se preduzimaju na
pelinjaku (npr. izrojavanje pela), pojavi potreba za prihranom pelinjih
drutava. Za pripremu hrane za pele koristi se razliita oprema. Hrana se
pelama dodaje u hranilicama razliitog tipa.
Od cvetanja voa do poslednje dopune zaliha hrane i pripreme za
zimovanje pelama se uglavnom dodaje tena hrana. Ona se spravlja od
konzumnog eera i vode, ime se dobija eerni sirup razliite koncentracije. U
prolee se pelama dodaje rei sirup za stimulaciju, spravljen u odnosu 1:1
(kilogram eera rastopljen u litar tople vode). Na kraju sezone se po potrebi, u
cilju dopune hrane i obezbeenja dovoljne zalihe, pravi gui sirup sa
poveanjem koliine eera (1,5 : 1 ili 2 : 1) i dodaje preko hranilica u konici.
Kada matica, nakon perioda mirovanja, pone da polae jaja u plodino
sae u januaru mesecu poinje i vea potronja hrane. Ako su zalihe hrane
nedovoljne, pelama se dodaje eerno testo (pogaa) iznad legla na satonoe
ramova u konici. Kod ovog naina prihrane ne koriste se hranilice, ali se za
pripremu eernog testa koristi oprema.
Dulitlova (ram) hranilica se koristi tako to se iz konice izvadi jedan
ram, uglavnom prvi do bone strane konice i umesto njega postavi dulitlova
hranilica (slika 44). Ova hranilica moe biti napravljena od drvenog rama i
lesonitnih ploa. Na bonim stranama rama (okvira) privrsti se lesonit. Pre
82

upotrebe u ram hranilicu se sipa malo rastopljenog voska, koji ima ulogu da
popuni sitne upljine na ivicama spojeva sa unutranje strane. Na taj nain se
spreava nekontrolisano curenje tene hrane iz hranilice. Ram hranilica moe
biti izlivena od plastine mase. Sa unutranje strane boni zidovi ove hranilice
su hrapavi kako bi pele bez utapanja u sirup bezbedno uzimale hranu. Plastine
ram hranilice su jeftinije i lake se odrava higijena jer se lako mogu oprati.
Milerova hranilica (hranilica pod poklopcem) je velika hranilica koja
direktno nalee na konicu. Ona se sastoji iz dna i okvira od 4 letvice (slika 45).
U prednji deo hranilice zalepljena je drvena letvica. Kroz nju i dno hranilice
probuen je prorez preko koga pele iz konice dolaze u hranilicu. Da se pele
ne bi razilazile po hranilici i utapale u tenoj hrani, deo oko proreza prekriven je
reetkom od ice. Pre upotrebe unutranjost hranilice se obloi rastopljenim
voskom koji zaptije nepoeljne male otvore po ivici spojeva hranilice. Ova
hranilica se nalazi odmah ispod krova (poklopca). Kada se pele u toku
veernjih sati prihranjuju sirupom, krov se podigne, sirup se sipa u hranilicu i
konica ponovo zatvori. Nema nepotrebnih uboda pela jer ne mogu da izlete
zbog mree na hranilici, a nema ni nepotrebnog rashlaivanja pelinjeg legla.
Varijanta ove hranilice moe biti ugraena u zbeg konice.

Slika 44. Dulitlove ram hranilice

od drveta (1) i plastike (2)

Slika 45. Milerova hranilica

Na pelinjacima se vrlo esto primenjuju plastine hranilice razliitih

zapremina (od 1 do 4 litra). One su praktine za upotrebu jer se dodaju u zbeg
konice. Sastoje se od dve pregraene komore (manje i vee) i funkcioniu po
principu spojenih sudova. Po potrebi se mogu ukloniti, oistiti i odloiti do
sledee upotrebe. Mana im je to u sluaju izrade od loeg materijala ili
nepaljivog rukovanja mogu lako da se slome.
Kod pripremanja eerno mednog testa u kunim uslovima nabaviti
eer u prahu i njega pomeati sa kristalisanim medom u istoj dubljoj posudi.
Za pripremu eernog testa pristupa se prvo pravljenju invertnog sirupa, koji se
potom mea sa eerom u prahu do eljene gustine. eerno testo se pakuje u
83

polietilenske kese i tako spremljeno odnosi na pelinjak gde se dodaje pelama

u konicu.
U industrijskim pogonima za pripremu hrane za pele neophodna je
sledea oprema: vaga, mlin za mlevenje eera i dobijanje eera u prahu, kazan
duplikator za spravljanje invertnog sirupa, pumpa, mealica za testo,
polietilenske kese.

9.3. PELARSKA OPREMA ZA TOPLJENJE

VOSKA I PRIBOR ZA UMETANJE
SATNIH OSNOVA
Sae upotrebom stari, menja boju od svetloute do crne. Ujedno se
poveava i masa saa zbog zaostalih kouljica od presvlaenja larvi i lutki i
smanjuje se zapremina radilinih elija iz kojih se kasnije raaju sitnije pele.
Preporuuje se da se u konici svake godine zameni 1/3 starog saa.
Na manjim pelinjacima moe se koristiti sunani topionik. To je
drvena ili metalna kutija od lima, sa prednjom niom i zadnjom viom
stranicom. Ovaj nagib napravljen je da bi se otopljeni vosak slivao u posudu sa
vodom koja je postavljena na prednjem delu topionika. U unutranjosti
topionika se nalazi koso postavljen lim kvadratnog ili pravouganog oblika,
iznad koga je zategnuta mrea od ice. Na nju se postavlja sae ili ram sa starim
saem koje elimo da otapamo. Sa gornje strane se postavlja poklopac sa
dvostrukim staklom radi stvaranja vee temperature u topioniku. Kada se staro
sae postavi u topionik, on se zatvori i odnese na najosunanije mesto. Sunevi
zraci prolazei kroz dvostruko staklo topionika zagrevaju sae koje se topi i curi
u prihvatni sud sa vodom na prednjoj strani topionika. Za vreme sunanih dana
temperatura u topioniku moe prei 100oC. Proces otapanja nije potpun i
efikasnost ovog topionika je oko 50%. Zato se ostatak voska na mreici
sakuplja, sui na promajnom mestu i uva do jeseni kada se pretapa u presama.
Stari vosak se bolje pretapa u parnom topioniku. Najpre se iz konice
oduzmu ramovi sa starim saem. Otrim noem sae se odvoji od okvira i
pristupa se topljenju saa. Parni topionik sastavljen je iz dva cilindra od kojih
jedan ima duplo dno u kome je smetena voda i greja. Greja ne sme ostati bez
vode koja u procesu topljenja isparava. Drugi unutranji cilindar je perforiran. U
njega se naizmenino stavlja sloj starog saa i slame (slui kao drenani sloj).
Kada se napuni do vrha zatvara se poklopcem koji na sebi nosi kruni disk sa
zavrtnjem i ruicom. Greja se ukljui i pregrejana vodena para cevima prolazi
do unutranjosti topionika i sae se topi. Kada istopljeni vosak krene da curi na
slavinu topionika, zavrtanj na polopcu se povremeno dotegne i pospei topljenje
voska. Pretopljeni vosak se sakuplja u posudi sa hladnom vodom postavljenom
ispod slavine topionika. Postoje i parni topionici u koje se postavljaju kompletni
84

ramovi sa starim saem i kod kojih nije neophodno isecati sae iz ramova. U
njih staje 20 i vie ramova.
U specijalizovanim pogonima za pretapanje voska koriste se veliki
autoklavi za sterilizaciju voska i na taj nain unitavaju spore amerike kuge. U
ovim pogonima vosak se nakon sterilizacije izliva u satne osnove korienjem
posebnih linija za tu namenu.
Prvu satnu osnovu izumeo je nemac Johannes Mehring 1857. godine.
Meutim, ta satna osnova bila je loa, jer je imala samo dno elije. Amerikanac
Samuel Wagner je 1861. godine osim dna elija dodao i zaetke zidova elija.
Prve rune prese za proizvodnju satnih osnova bile su od drveta, a kasnije od
metala. Prva maina kojom su izraivane satne osnove bila je izum amerikanca
E. B. Weed 1985. godine. Ovom mainom se izraivala traka voska u rolnama.
Rune prese za proizvodnju satnih osnova rade na principu presa za
pravljenje keksa. Koliina od 120 do 130 g rastopljenog voska ulije se u presu,
poklopi i pri hlaenju zidova prese vodom vosak ovrsne i formira se satna
osnova.
Savremene maine za proizvodnju satnih osnova (prese) rade po
principu da se pripremljeni vosak ubaci u prijemne kazane gde se otapa, prolazi
kroz filtere i oslobaa mehanikih neistoa (slika 46). Vosak dalje curi na
valjke gde se hladi i gde mu se ugraviraju osnove radilikih elija. Oformljena
traka voska se na kraju prenosi do elektrinog noa i see na eljenu dimenziju.
Od 1 kg voska moe se dobiti oko 12 osnova LR dimenzija.
Oiavanje ramova i umetanje satnih osnova je redovna aktivnost u
pelarstvu. Dodavanjem satnih osnova pele se usmeravaju na izgradnju novog
voska i pravilnih radilinih elija, a procenat trutovskih se smanjuje na
minimum. Da bi se satna osnova ubacila u okvir, on se prethodno oii
pocinkovanom ili prohromskom icom debljine 0,4 do 0,5 mm. Orim
obuarskim ilom ili runom builicom bui se bona letvica okvira. Prva rupa
se bui na 3 cm ispod satonoe, druga na 5 do 6 cm ispod prve, trea 5 do 6
ispod druge, a u zavisnosti od visine rama i etvrta na 5 do 6 cm ispod tree.
Kada je okvir izbuen i ica provuena pristupa se zatezanju ice. Od alata za
jednostavno i brzo oiavanje moe se koristi sto za armiranje satnih osnova.
Oiavanje moe biti horizontalno, vertikalno, paralelno i koso.
Kada je ram oien, pristupa se umetanju satne osnove u oieni okvir.
Jedan od naina je korienje runog vrka, provlaenjem i pritiskom du ica
na ramu. Najbolje je satnu osnovu po duini i irini skratiti tako da je kraa za
0,5 cm od bone letvice kao i 1,5 cm od donje letvice. vrk se sastoji od drke,
nosaa i mamuzastog tokia. Ivice mamuzastog tokia su koso oborene ka
unutra. Oieni ram se postavi da ice naleu na satnu osnovu, a potom se
mamuzastim tokiem vrka prolazi du njih ime se utiskuju u vosak. Dobro je
da se pre utiskivanja ice mamuzasti toki navlai vodom. Bolja i bra metoda
je korienje elektrinog vrka koji je u osnovi elektrini transformator. Ovaj
ureaj struju napona od 220 V transformie u struju napona 12 V. Satna osnova
85

se postavi preko zategnutih ica na ramu. Elektrini vrk se ukljui u struju.

Vrhovima kablova koji izlaze iz vrka dotaknu se ice na suprotnim krajevima
rama. Na taj nain zatvori se strujno kolo i ica se greje, dok se satna osnova
utapa pod sopstvenom teinom. Za bre oiavanje satnih osnova koristi se
radni sto za oiavanje (slika 47).

Slika 46. Automatska linija za

proizvodnju satnih osnova

Slika 47. Sto za armiranje satnih

osnova

9.4. PRIBOR I OPREMA ZA CENTRIFUGIRANJE

MEDA
Iz konice se oduzima samo zreo med poklopljen votanim
poklopiima. Da bi se pele odstranile sa mednih okvira koristi se pelarska
etka sa dugakom drkom. Kod brisanja pela sa rama deo etke sa dlakama
treba da pokrije irinu rama. U toku rada pelarska etka se povremeno kvasi
obinom vodom. Bolji nain da se pele uklone iz medita je postavljanje
bealica. Ona se ugrauje u poklopnu dasku, a daska postavlja izmeu plodita i
medita. Pele iz medita prolaze kroz bealicu u plodite, ali ne mogu da se
vrate nazad. Na taj nain medite ostane bez pela. Dovoljno je da se bealice
postave na konice 24 h pre oduzimanja meda. U primeni se nalazi i motorni
stresa. To je sprava sa dva elektromotora koji se snabdevaju strujom napona
12V iz akumulatora. Motori okreu paralelno postavljene etke, a celokupna
konstrukcija je montirana na metalno sklapajue postolje. Jedan od pelara vadi
ramove sa medom iz konice i dodaje ih drugom koji ih proputa kroz stresa
pela. Najbre se radi sa motornim izduvaem za izduvavanje pela iz medinih
nastavaka. Ovaj izduva radi po principu motornog duvaa za lie. Kada su
okviri sa medom izvaeni prenose se u prostor za centrifugiranje. Votano
medni poklopii otklapaju se korienjem pelarske viljuke ili noa za
86

otklapanje (slika 48). Rad sa pelarskom viljukom je veoma spor. Prednost je

to se njome mogu otklopiti i elije kod izvitoperenog saa. Noevi za
otklapanje mogu biti sa ravnim ili nazubljenim ivicama na seivu. Duine su
oko 25 cm i treba da zahvataju celu irinu rama (slika 49). Povremeno no treba
nakvasiti, ime se vosak manje lepi za seivo. Bolji su pelarski noevi koji u
seivu imaju ugraen greja.

Slika 48. Noevi za otklapanje i

pelarske etke

Slika 49. Razliit pelarski alat

Manuelni otklapa saa skida votano medne poklopce sa obe strane

okvira i sa njim se postie velika efikasnost u radu. Automatski otklapa saa
ima najveu efikasnost, jer se u njega postavi serija ramova sa zapeaenim
saem. Otklapa se ukljui i proces tee automatski otklapajui 8 ramova u
minuti.
Ramovi se mogu otklapati u kadi za otklapanje saa. Nakon otklapanja
ramovi se reaju u centrifugu. Ona se sastoji iz limenog valjka u kome se nalazi
ko centrifuge, a na ijim stranicama je zategnuta iana mrea. Sa bone strane
centrifuge nalazi se slavina, a ispod su metalne nogice centrifuge. Dno
centrifuge je izboeno u vis (ka unutranjosti centrifuge). Ko je krutom vezom
privren za osovinu centrifuge. Sa gornje strane osovine nalazi se mehanizam
za prenos pogona, a iz njega izlazi ruka za pokretanje centrifuge. Ona se moe
pokretati runo ili putem elektromotora. Brzina i ritam okretanja koa centrifuge
sa elektromotorom uglavnom su zadati posebnom programskom jedinicom.
Elektrine centrifuge mogu raditi na naponu od 220 V ili 12 V. Najzastupljenije
su tangencijalne i radijalne centrifuge (slike 50 i 51). Kod tangencijalnih
centrifuga ramovi se postavljaju paralelno, jedan naspram drugog. Kod radijalne
centrifuge ramovi se postavljaju upravno na osovinu u centru. Vei kapacitet
imaju radijalne centrifuge i u njih se moe smestiti do 120 ramova. Kada se
ramovi pravilno rasporede po masi (ne sme se stavljati tei naspram lakeg
rama), ko centrifuge treba pokrenuti lagano, a potom postepeno ubrzavati
okretanje ruke. Brzina kojom se okree ko centrifuge moe biti 280 o/min.
Kada se izvrca jedna strana saa, centruga se polako zaustavi, ramovi se okrenu

87

za 180o i ponovi postupak. Vrcanje jedne strane traje 3 do 5 minuta i zavisi od

vrste meda (njegove gustine) i vremena kada se vrcanje vri (neposredno nakon
oduzimanja iz konice ili kasnije od toga). Kada je sae sa medom u objektu
najbolje ga je odmah izvrcati, a sa kanjenjem med postaje viskozniji i tee se
vrca. Izvrcani med se sliva niz bone stranice centrifuge i preko slavine izlazi iz
nje. Ispod slavine se po pravilu treba postaviti dvostruko sito sa gornjom reom
i donjom guom mreom radi proceivanja meda od fizikih neistoa.
Pre i nakon vrcanja sva oprema i alat se detaljno isti i uva u posebno
odvojenom prostoru do sledeeg centrifugiranja.

Slika 50. Tangencijalna centrifuga

Slika 51. Radijalna centrifuga

Ambalaa za med moe biti napravljena od stakla, plastike, metala

(unutranjost metalnih buradi premazana je specijalnim lakom) i prohromska.
Za mala pakovanja (do 1 kg) najbolja je staklena ambalaa. Zbog manje cene
kotanja koristi se i plastina ambalaa u koju je dozvoljeno pakovati hranu. Za
vea pakovanja koriste se kante ili burad razliite zapremine uglavnom od
plastike i metala. Sa ambalaom manje zapremine se lake manipulie i
premeta u sluaju potrebe. Kod uvanja ili transporta velikih koliina meda
koriste se cisterne.

9.5. PRIBOR ZA DODAVANJE, SLANJE I

OGRANIAVANJE MATICA
Da bi se matice mogle dodati u pelinje drutvo one se moraju uhvatiti i
zatvoriti u odgovarajui kavez za matice (slika 52). Slino je i kada se matica
alje kupcu na neku udaljenu destinaciju.
Batlerov kavez napravljen je od iane mree sa okcima dijametra od 3
mm. Sa jedne strane nalazi se fiksiran drveni ep, a sa druge je pokretni drveni
ep. Matica se prvo pronae na ramu, otvorenom stranom kaveza se poklopi i
saeka da udje u njega. Nakon njenog ulaska kavez se zatvori, do pola se
obavije novinskom hartijom, a druga polovina se ovla namae medom. Tako
88

pripremljen kavez sa maticom se dodaje u obezmatieno drutvo izmeu

centralnih ramova sa leglom i ostavlja 24 h. Nakon tog vremena matica se puta
na ram i prati se ponaanje pela. Ako se pele sklanjaju matici sa puta i
uestvuju u njenoj ishrani matica je primljena. Ako se pele sakupljaju oko nje i
klupaju u cilju uguenja matice, treba je ponovo uhapsiti u kavez i ostaviti
jo 24 h u njemu. Nakon ovog vremena matica se puta iz kaveza. Nakon
ukupno 48 h od kaveenja matica bi trebalo da bude primljena u pelinjoj
zajednici.
Milerov kavez je jednostavne konstrukcije. Pljosnat je i moe da se
okai izmeu ramova u konici. Nakon stavljanja matice u njega i par mladih
pela dadilja, otvor sa prednje strane kaveza popuni se eernim testom. Tako
pripremljen kavez sa maticom dodaje se da visi izmeu centralnih ramova sa
leglom. Pele konzumiraju eerno testo na kavezu i samostalno oslobaaju
maticu. Pelinje zajednice u kojima je dodata mlada sparena matica ne treba
uznemiravati narednih 7 dana i u tom periodu poeljno je pele prihraniti preko
hranilice u zbegu za mranu ventilaciju.
Bentonov kavez (kavez za tarnsport matica) se pravi od drveta
(uglavnom lipovog) i na njemu se nalaze tri udubljenja, prekrivena icom. U
jedno udubljenje se postavlja eerno testo, a ostala dva slue da prihvate
maticu sa 6-7 mladih pela dadilja. Na eonim stranama kaveza nalaze se otvori
promera 8 mm. eoni otvor gde se nalazi hrana zatvara se drvenim epiem.
Kroz eoni otvor sa druge strane ubacuje se matica i pele dadilje. Sa bone
strane moe postojati prorez koji pelama olakava protok vazduha. Sa gornje
strane iznad mreice moe se dodati natpis sa porukom ive pele-Uruiti
hitno. Ova praksa slanja matica potom kod nas nije aktuelna, dok je u
Severnoj Americi ustaljena praksa. Pripremljenom kavezu se uklanja drveni ep
na strani eernog testa. Kavez se dodaje izmeu ramova sa leglom. Pele same
progrizu eerno testo i otvore put za maticu.

9.6. MATINA REETKA

Matina reetka se postavlja izmeu plodita i medita (slika 53). Ona
spreava prolaz matice i trutova u medini prostor. Njenom primenom se
ograniava irenje legla u konici. Kod slabih paa ukoliko nema matine
reetke leglo se iri na osnovu unosa nektara i izostaju prinosi meda. Na suvino
leglo odlazi dosta hrane. Spreavajui prolazak matici u medini prostor
izbegava se pojava legla u tom delu konice. Med se moe bez bojazni brzo
oduzimati i nema straha da emo otetiti maticu a sae je popunjeno samo
medom. Postoji hanemanova matina reetka napravljena od plastine ili limene
table. Ivice otvora kod ove reetke mogu biti otre. Pri prolasku kroz
Hanemanovu reetku pele mogu da otete ili iskidaju krila i nogice.
Hofmanova matina reetka napravljena je od ice kroz koju pele bezbednije
89

prolaze i nemaju oteenja. Dijametar otvora na matinoj reetki iznosi 4,14

mm. Matina reetka moe da se postavlja direktno preko satonoa konice, ali
kod njih prolazak pela iz plodita u medite moe biti smanjen. Matina
reetka moe da se ubaci u drveni okvir ije dimenzije odgovaraju duini i irini
konice kojom se pelari. Ove reetke poveavaju razmak izmeu plodinih i
medinih okvira pa se mogu pojaviti zaperci. Uokvirene matine reetke mogu
imati otvor leto. U tom sluaju pele skrauju put i ne moraju se provlaiti
kroz reetku, a omoguen je i nesmetan izlet trutova.

Slika 52. Razliiti tipovi kaveza za

matice

Slika 53. Matina reetka

9.7. GLOSOMETAR
Glosometar je sprava za merenje duine jezika pela. Sastoji se iz
mikrometarskog zavrtnja i tubusa. Za merenje se koristi serija graduisanih
staklenih cevica, unutranjeg prenika 2,2 mm. Po tri cevice se postavljaju u
drveno postolje, a ono se premesti na poletaljku ispred leta konice. Cevice se
pune razblaenim obojenim medom. Kada pele izlete iz konice one se hrane
razblaenim medom. Nakon toga se cevice postavljaju u glosometar i
direktnim oitavanjem u nivou preostale tenosti iz cevice merimo duinu
jezika. Duina jezika kod pela radilica kree se od 5 do 7,2 mm. Duina jezika
matica je 5,4 mm; truta 4,4 mm. Glosometar se moe koristiti za odabir pela,
jer u odreenoj meri produktivnost moe da zavisi od duine jezika.

9.8. PELARSKA VAGA

Ima izgled obine decimalne vage, niska i konstruisana tako da se na
nju lako moe postaviti konica. Njom se meri prinos i potronja odabranog,
srednje jakog kontrolnog drutva. Razlika jutarnjeg i veernjeg merenja konice
sa pelama predstavlja dnevni unos. Razlika veernjeg i jutarnjeg merenja daje
90

informaciju o potronji meda. Preko zime se vre merenja u intervalu od oko 10

dana i utvruje se potronja hrane u periodu mirovanja. Na osnovu vee
potronje hrane u tom periodu, moe se proceniti poetak aktivnosti matice i
razvoja legla. Merenjima u aktivnoj sezoni, na osnovu veeg unosa, moe se
vriti blagovremeno proirivanje u ploditu. Postoje i savremene elektronske
vage koje putem SMS poruka javljaju o variranju mase konice sa pelama kad
se postave na terenu.
Pitanja:

1.
2.
3.
4.
5.

Nabrojati i opisati opremu koja se koristi za pregled i rad sa pelama.

ta spada u opremu i pribor za prihranjivanje pela? Opisati.
Opisati postupak oiavanja ramova i umetanje satnih osnova.
Opisati pribor i opremu za centrifugiranje meda.
Koja je razlika izmeu Batlerovog, Milerovog Bentonovog kaveza za
matice?
6. Objasniti upotrebu matine reetke?
7. emu slui glosometar?

91

92

10. PREGLED PELINJIH DRUTAVA

U toku pelarske sezone pelinja drutva se pregledaju po potrebi, a na
osnovu ovih pregleda preduzimaju se adekvatne mere i postupci u cilju
nesmetanog razvoja pelinjeg drutva i ostvarenja dobrih prinosa pelinjih
proizvoda.

10.1. LOKACIJA PELINJAKA

Za uspeno gajenje i razvoj pelinjeg drutva najpre je potrebno veoma
paljivo odabrati lokaciju za postavljanje pelinjaka. Mesto na kome se
postavlja pelinjak treba da obezbedi da pelinja drutva dobijaju dovoljno
jutarnje svetlosti i toplote koja ih stimulie na rani izlazak na rad. Konice sa
pelama ne trebaju biti u toku celog dana na Suncu, ve bi trebale biti smetene
u arenoj hladovini voaka ili drugog drvea na pelinjaku. Leta konica treba
da su okrenuta ka jugoistoku. Zbog odravanja biolokih funkcija u pelinjem
drutvu, na pelinjaku ili njegovoj blizini, treba postaviti dovoljan broj pojila.
Konice ne smeju biti smetene na mestu gde se akumulira vlanost vazduha, tj.
poloaj treba da omogui blago strujanje vazduha (provetrenost) i oceditost
terena. Konice treba da budu izdignute od zemlje i, po pravilu, blago nagnute
ka napred kako bi se onemoguilo zadravanje vlage u konici (slika 54).
Pelinjak treba zatititi od vetra vokama ili drugim rastinjem, a na stalnom
mestu ogradom koja titi konice sa pelama i od uznemiravanja od drugih
ivotinja na gazdinstvu ili na privremenoj lokaciji. Trava na pelinjaku i oko
pelinjaka treba da bude pokoena kako ne bi predstavljala izvor poveane
vlage, sklonite za tetoine pela i prepreku pri izlasku/ulasku pela u konicu.
Lokacija pelinjaka treba da omogui lak i jednostavan dolazak pelaru. Na taj
nain se, posebno u seleem pelarenju, obezbeuje bra mobilnost pelinjaka
sa jedne na drugu medonosnu pau.
Potrebno je izbegavati postavljanje konica u dugakim redovima bez
prekida, jer se na ovaj nain pele oteano orijentiu i esto ulaze u konice na
krajevima redova, dok centralno postavljene konice slabe sa brojem pela i
koliinom meda. Ukoliko su konice ipak postavljene u duim redovima, na
svakih 10 konica mora biti neka vrsta orijentira za pele, npr. prazno mesto,
drvo, kamen, konica druge boje i sl. U sluaju paviljonskog naina pelarenja
(uglavnom sa Alberti nideri tipom konica), radi lake orijentacije pela,
prihvatljivo je da kao orijentiri poslue konice ili leta razliitih boja, razliiti
93

geometrijski oblici iscrtani ili postavljeni iznad leta konice i sl. Lokacija
pelinjaka (u toku vegetacije) treba da obezbedi pelama pristup onim biljkama
koje im daju dobru nektarsku i polensku pau. Pelinjak treba da bude udaljen
najmanje 100 metara od autoputa, eleznike pruge i aerodroma, odnosno 15
metara od kategorisanog puta. Minimalna udaljenost od eerana i drugih
pogona koji vre proizvodnju i preradu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda
je 500 metara, a od ostalih industrijskih pogona najmanje 100 metara. Pelinjak
treba da bude udaljen najmanje 20 metara od objekata za boravak ljudi i gajenje
ivotinja, i u svakom sluaju leta konica ne smeju biti okrenuta prema tim
objektima. U svakom sluaju, bez izuzetaka, pelinjak treba da bude udaljen
najmanje 100 metara od predkolskih i kolskih ustanova, internata, igralita i
drugih sportskih terena za decu i odrasle.

10.2. REGISTRACIJA PELINJAKA

Prilikom registracije poljoprivrednih gazdinstava u Ministarstvu
poljoprivrede i zatite ivotne sredine Republike Srbije dobija se broj
registrovanog poljoprivrednog gazdinstva (BRPG). Gazdinstva na kojima se
dre i uzgajaju ivotinje registruju se i kod Uprave za veterinu Ministarstva
poljoprivrede, pri emu se dobija HID identifikacioni broj gazdinstva
(Holding ID broj). Prema Pravilniku o nainu obeleavanja pelinjih
drutava i registraciji pelinjaka (Sl. glasnik RS broj 54/2010) vri se
registracija pelinjaka. Na osnovu registracije dobija se identifikaciona ploica
sa jedinstvenim identifikacionim brojem, kojom se obeleavaju konice na
pelinjaku (Slika 55).

Slika 54. Pelinjak u prolee

Slika 55. Konice obeleene

ID ploicama

94

10.3. PROLENI PREGLEDI PELINJEG

DRUTVA
Nakon perioda zimskog mirovanja neophodno je obaviti pregled
pelinjih drutava, a zateeno stanje evidentirati. Postupci koji se preduzimaju
od ranog prolea trebaju da omogue maksimalan razvoj pela, kako bi bile u
stanju da iskoriste najznaajniju glavnu medonosnu pau bagrema.
Za pregled pelinjaka pelar treba da pripremi adekvatnu odeu,
pelarski kombinezon ili pelarsku bluzu, bele boje. Pelarska kapa moe biti
sastavni deo kombinezona/bluze, ali postoje izuzeci kada se pelarska kapa
koristi odvojeno. Poeljno je da se za rad na pelinjaku nabave i koriste bele
duboke izme. Ovo je naroito vano ako na terenu gde se nalazi pelinjak ima
zmija. Ako se koristi plitka obua prostor oko zglobova na nogama ostaje
nezatien i moe doi do napada i uboda pela. Pelarski no treba oistiti od
prethodnog korienja. Spremiti materijal za zadimljavanje, sa untranje strane
konusnog zatvaraa na dimilici oistiti rupe koje se od smole i garei mogu
nakupiti i smanjuti ili spreiti prolazak dima. U toku pregleda pelinjih drutava
ne smeju se praviti nagli pokreti, a sa pelama se mora raditi paljivo, bez
njihovog neopreznog gnjeenja i ubijanja.
Prvi delimian pregled pela, bez otvaranja konica, obavlja se
uglavnom na poetku marta kada su dnevne temperature vie od 12oC,
(Mladenovi i Svatok, 2004). Ovaj pregled ima za cilj da se indirektnim putem
utvrdi prisustvo matice u konici sa pelama i obnovi utopljavajui materijal.
Izvodi se po lepom danu, prie se konici, kucne se u stranicu plodita, prisloni
uvo sa te strane i oslune ponaanje pela. Kod drutava u kojima su matice
prisutne, pele jako zabruje na poetku, ali se brzo smiruju. Kod obezmatienih
zajednica brujanje pela traje dugo i ne stiava se tako brzo. Bezmatke treba
evidentirati i im klimatske prilike dozvole treba ih sanirati spajanjem sa jaim
pelinjim drutvima. Ako ima izleta pela posmatra se ponaanje pela. Ako se
pele pri izlasku iz konice zadravaju na poletaljci, lutajui po njoj, a pri
povratku ponavljaju ovo ponaanje, takvu konicu sa pelama treba zabeleiti i
im klimatski uslovi dozvole pregledati. Lo predznak stanja u konici su mrtve
pele na letu, poletaljci i ispred konice. Pregledati utopljavajui materijal u
zbegu konice i ako je vlaan zameniti ga novim.
Kada zapone cvetanje kajsije i danarike, po lepom i sunanom
vremenu obavlja se glavni proleni pregled. Ovaj pregled ima za cilj
utvrivanje prisustva matice, legla, rezerve hrane, jaine drutva, zdravstveno
stanje i ienje podnjae (slika 56). Nakon izvrene pripreme konici na
pelinjaku treba prii sa zadnje ili bone strane. Pre otvaranja konice kroz leto
se dimilicom ubaci 2 do 3 dima. Pri razdvajanju nastavaka ubaciti jo 2-3 dima
u konicu kako bi se pele udaljile. Pregled treba raditi brzo da se pelinje leglo
ne bi prehladilo. Matica se ne trai ve se na osnovu legla u sau konstatuje
95

njeno prisustvo u konici. Ako je radilino leglo u svim fazama razvoja znak je
da se matica nalazi u konici. Pojava ratrkanog trutovskog legla moe ukazati
na lou maticu ili lane matice. Takva drutva se saniraju spajanjem sa jaim
drutvima preko novinske hartije.
Koliina hrane meda u ovom periodu treba da je od 8 do 10 kg i da je u
mednim vencima rasporeena na 6 do 8 okvira. Ako hrana nedostaje pelinjem
drutvu dodati ram sa medom do poslednjeg okvira sa leglom. Ako ramova sa
rezervnim medom nema, dodaje se eerna pogaa iznad ramova sa leglom.
Jaina pelinjeg drutva procenjuje se na osnovu ulica izmeu ramova
zaposednutih sa pelama. Slaba drutva imaju 3-4 ulice pela, srednja 5-7, a
jaka preko tog broja.
Iz konice se izbacuju ramovi sa starim (crnim), plesnivim ili oteenim
saem (slika 57). Umesto njih se dodaju ramovi sa pravilno izgraenim
radilikim saem iz rezerve.

Slika 56. Leglo ukazuje na stanje u

konici

Slika 57. Staro sae izbaciti iz konica

Zdravstveno stanje legla se proverava na osnovu izgleda poklopljenog

legla i ponaanja pela. Poeljno je otvoriti i proveriti nekoliko elija sa
zatvorenim leglom.
Ako su podnjae konica od punog drveta treba iz rezerve uzeti jednu
podnjau i kod prve konice izvaditi staru i podbaciti podnjau iz rezerve. Kada
se podnjaa oisti podbacuje se pod narednu konicu. Trunje sa podnjae
sakupljati na jedno mesto, upakovati u najlonsku vreu i bezbedno ukloniti. Kod
dubokih ianih podnjaa treba izvui uloak od lesonita ili lima i oistiti ga, a
potom vratiti u pripadajuu ianu podnjau.
Od poetka cvetanja kajsije pele se mogu stimulativno prihranjivati u
veernjim satima sa po pola litra eernog sirupa svako drugo vee.
Sva zapaanja po pojedinanom drutvu belee se u pelarskom
dnevniku.
Poetkom aprila, pele poinju sa konstantnim izletom iz konice. Sa
pojavom vone pae u konici se skladiti polenov prah u elijama ramova do
96

legla. Matica je blokirana, nema dovoljno prostora za polaganje jaja i

preduzimaju se mere za proirivanje legla. Pelinje zajednice sa intenzivnim
razvojem, paljivo se proiruju dodavanjem po jednog rama sa izgraenim
saem do poslednjeg rama sa leglom. U toku ovog pregleda nastavlja se sa
uklanjanjem loeg saa iz konice, koje se odvaja za pretapanje. U ovom
periodu se ne uri sa proirivanjem drutva ukoliko spoljna temperatura varira i
nou pada ispod 10oC, jer u takvim sluajevima moe doi do prehlade
pelinjeg legla. Kod konica nastavljaa (Langstrot Rut-LR) se gornji nastavak,
u kome se razvija drutvo u prolee, povremeno okrene za 180o, jer pele ne
trpe med iz medne kape ispred sebe i nastoje da ga prebace u zadnji deo ramova.
Na taj nain vri se tzv. automatsko prihranjivanje. Kod drutava u Dadant
Blat konicama (DB) vri se zakretanje pojedinanih ramova sa leglom za 180o.
Nakon nekoliko dana, drutvima koja se intenzivno razvijaju moe se dodati
ram sa satnom osnovom do poslednjeg rama sa leglom. Izvaeni ram moe se
smestiti u donji nastavak kod LR konice pri emu se iz konice izvadi jo koji
ram sa starim ili loe izgraenim saem i odvaja se za pretapanje. Izgradnja
novog saa najpravilnije tee u toku vone tihe pae, pri novom unosu polena
i nektara (slika 58). Nova satna osnova se ne dodaje u centar konice, odnosno
legla, jer se na taj nain leglo moe predvojiti, zato se po pravilu uvek stavlja do
poslednjeg rama sa leglom.
Dok se jo radi na razvoju pelinjeg drutva, u toku dodavanja satnih
osnova, moe se pelarskom viljukom otvoriti poklopljeni med sa ramova u
donjem LR nastavku (slika 59). Poto pele ne trpe med ispod sebe one e ga
prebacivati u gornji nastavak i na taj nain vriti automatsko stimulativno
prihranjivanje stvaranjem pojaanog utiska priliva hrane iz prirode. Kod DB
konice se moe otvarati poklopljeni med zaostao na starim ramovima i dodati
pelama preko zbega da ga oiste. Proirivanje plodita i deblokada matice se u
toku aprila vri nekoliko puta u zavisnosti od jaine pelinjeg drutva i sezone.
Dobra praksa je da se do bagremove pae konici sa pelama dodaju 3 satne
osnove.

Slika 58. Proirivanje legla u prolee

dodavanjem satnih osnova

Slika 59. Radi stimulacije ogrebati

ramove sa medom
97

Kada u gornjem nastavku LR konice bude 7-8 ramova sa leglom, znak

je da se drutvo dobro razvilo i da moe odravati konstantnu temperaturu. Tada
se gornji plodini nastavak spusti na podnjau, na njega se postavi matina
reetka (slika 60), a na vrh se postavi dotadanji prazan donji nastavak. U
njega se stavlja po ram sa zatvorenim leglom i medom koji se izvade iz donjeg
plodinog nastavka. Izvuena dva rama, sa leglom i medom, utiu da pele bre
preu u gornji nastavak. Matina reetka, koja je postavljena izmeu nastavaka,
ostaje u konici sve do kraja poslednje pae u sezoni. Kod DB konice se u
vremenu kada dostignu 8 ramova sa leglom (oko 20. aprila) postavljaju matine
reetke, a do 1. maja se zavri i sa dodavanjem polumedita.

Slika 60. Postavljanje

matine reetke

Slika 61. Priprema konica i fiksiranje

pokretnih delova pred selidbu

10.4. SELIDBA NA PAU

Vreme dodavanja matinih reetki i medita ili polumedita u zavisnosti
od tipa konice, pripreme su za neposredno blisku bagremovu pau. Ukoliko se
ona ne nalazi u blizini pelinjaka, konice sa pelama se sele na ovu pau.
Selidba pela na medonosnu pau zahteva i neophodnu pripremu konica
nastavljaa i pelinjih drutava koja se sastoji u sledeem: dobiti pristanak od
vlasnika parcele na koju se pele doseljavaju, rezervisati novu lokaciju, srediti
teren na lokaciji gde se konice sa pelama doseljavaju, pripremiti propratne
dokumente o selidbi pela, viak meda iz konica iscediti, obezbediti dobru
ventilaciju u konici (mrea u zbegu i podnjai) da ne bi dolo do uguenja legla
i pela, fiksirati sve pokretne delove konica (slika 61), u veernjim asovima
pre selidbe zatvoriti sunerom leta konica, a odmah po dolasku na novu
lokaciju otvoriti leta. Konice nastavljae mogu se seliti na pau sa dva
nastavka, dok se na samoj pai po potrebi dodaje trei ili vie nastavaka. Kod
konica ugraenih na prevozna sredstva nije potrebno dodatno uvrivati
98

konice, nije potrebno angaovati dodatnu radnu snagu za utovar i istovar

konica i selidba se bre izvodi.

10.5. PREGLED PELINJIH DRUTAVA U

MEDONOSNOJ PAI
U toku medonosne pae pelama treba obezbediti dovoljno prostora
iznad matine reetke da smeste nektar. U toku pae pele unose velike koliine
nektara u konicu (posebno u bagremovoj pai) i potrebno je obezbediti dobru
ventilaciju. Sa izmenom vazduha iz konice izlazi viak vodene pare iz nektara,
u njemu deluje enzim invertaza koji je dodala pela, nektar sazreva i na kraju se
pretvara u med. Zreo med pele pokrivaju votano mednim poklopiima. Kada
pele napune medom prvi nastavak iznad matine reetke, on se podie, a ispod
njega se podmee nastavak sa praznim saem.

10.6. ODUZIMANJE I CENTRIFUGIRANJE

MEDA
Po zavrenoj pai pristupa se uklanjanju nastavaka sa medom. Poetak
oduzimanja meda procenjuje se na osnovu povrine meda zatvorenog votano
mednim poklopiima. Ako je 2/3 saa sa medom poklopljeno vri se
oduzimanje i centrifugiranje meda. Drugi nain je da se med uzorkuje iz konica
i proveri sadraj vlage na refraktometru. Med sme da sadri maksimalno 20%
vode. Najbolje je da se prethodnog dana od dana planiranog za centrifugiranje,
na konice, izmeu plodita i medita, postave bealice za pele. Nakon do 24 h
od postavljanja bealica medita bivaju ispranjena od pela. Narednog dana
nastavke sa medom treba poskidati i preneti u objekat. Med je najlake
iscentrifugirati istog dana kada je oduziman iz konica. Ako se centrifugiranje
odlae, med biva gui i tee se cedi u centrifugi. Ramovi sa medom se
otklapaju viljukom ili noem za otklapanje nad kadom za otklapanje saa.
Otklopljeni ramovi se redjaju u njoj, odakle se uzimaju i stavljaju u centrifugu.
Med iz centrifuge se sliva niz zidove do slavine kroz koju izlazi i cedi se kroz
dvostruko sito nad sudom za prihvatanje meda. Dvostruko sito se sastoji od
gornjeg reeg i donjeg eeg, i na sebi zadrava fizike neistoe. Med se iz
prihvatnog suda prenosi u pripremljenu veu ambalau. Ambalaa pre punjenja
medom mora biti ista. Na kraju procesa centrifugiranja med u ambalai odnosi
se na uvanje u zatamnjenu prostoriju sa temperaturom do 25oC (optimalna
temperatura skladitenja je 10oC 20oC).

99

U veernjim satima nastavci sa ispranjenim saem od meda vraaju se

na konice u pelinjaku. Narednog dana mogu se suziti leta na konicama zbog
prevencije grabei na pelinjaku.
Sav pribor i oprema koji se koriste za otklapanje saa i centrifugiranje
meda moraju biti isti na poetku rada, a nakon zavretka oieni i odloeni u
adekvatan prostor.

10.7. POSTUPAK SA PELINJIM DRUTVIMA

NAKON BAGREMOVE PAE
Nakon zavretka bagremove pae u pelinjem drutvu se nalazi veliki
broj ramova sa zatvorenim leglom i vei broj neuposlenih pela. Zato se u tom
periodu mogu preduzeti mere vetakog izrojavanja pela. Novo formirane
rojeve prihranjivati do sledee pae. U zavisnosti od geografske lokacije nakon
bagrema pelinja drutva se mogu seliti na livadsku, lipovu ili suncokretovu
pau. Pelinja drutva koja se nameravaju seliti na neku od narednih paa treba
pripremiti proirivanjem prostora u ploditu dodavanjem satnih osnova i
sreivanjem redosleda ramova.
Za livadsku pau je karakteristino da je to paa malog intenziteta na
kojoj se ostvaruje skroman prinos od 10 do 15 kg po drutvu.
Medonosna paa lipe je nesigurna jer ne medi svake godine i zbog
malog izbora lokaliteta sa ovom paom dolazi do prekomernog broja konica sa
pelama. Zato izostaju oekivani prinosi.
Suncokretova paa je uglavnom prisutna svake godine. Zbog uticaja
klimatskih inilaca, promene hibrida i snage pelinjih drutava koja se sele na
ovu pau prinosi meda vrlo su varijabilni po godinama. Zbog prirodnog nagona
da se obezbedi hrana za zajednicu, a nakon kratkog bespanog perioda nakon
lipe, pele hranu sa suncokretove pae skladite u plodite blokirajui maticu.
Zato u ovoj pai, nakon nekoliko dana od doseljavanja pela i poetka cvetanja,
konice treba pregledati i proiriti plodini prostor dodavanjem satnih osnova
do ramova sa leglom. Nakon zavretka pae izvrcati suncokretov med.

10.8. POSTUPAK PRIPREME PELINJIH

DRUTAVA ZA ZIMOVANJE
Krajem jula ili na poetku avgusta skidaju se medini nastavci i odlau u
magacin. Nastavak sa maticom kod LR konice koji se nalazi na podnjai podie
se na gornju poziciju, a ispod njega se podmetne nastavak u koji se smeste ramovi
koje nismo odabrali da na njima pele zimuju. Pele treba da zimuju na
rumenom radilikom sau iz koga se ve izleglo nekoliko generacija pela. Na
100

rumenom sau sa dobrom (dubokom) mednom kapom pele najbolje zimuju.

Svetlo novo sae treba skloniti prema bonim zidovima konice ili prebaciti u
donji nastavak LR konice, kao i sae sa malo meda. Kod DB konice se skidaju
polumedita a ramovi sreuju kao i kod plodita LR konice.
Krajem jula, nakon pae, vri se tretiranje protiv varoe jer se ne sme
dozvoliti da ona oteti pele koje treba da uestvuju u procesu prezimljavanja.
Ako se pregledom pelinjih drutava, krajem jula ili poetkom avgusta,
ustanovi da nemaju dovoljne zalihe hrane, potrebno ih je dohraniti. Smatra se da
je za dobro zimovanje neophodno obezbediti 15 do 20 kg meda u konici. U
nedostatku hrane, pelinja drutva se prihranjuju guim eernim sirupom (u
razmeri 1,5 kg eera : 1 l vode). U veernjim satima, u hranilicu u zbegu
konice, sipa se vea koliina (2-3 l) sirupa (slika 62). Ovo dohranjivanje moe
se ponoviti svako drugo vee u to kraem vremenskom periodu, do dostizanja
potrebnih zaliha hrane. Pravilo je da se vetakom prihranom moe zameniti do
1/3 prirodnih potrebnih zaliha hrane. Na osnovu merenja na kontrolnoj vagi u
ovom periodu treba obratiti panju na pojavu medljike, koja je tetna za
zimovanje pela. Ako se pojavi treba je izvrcati, a ako to nije mogue drutva
prihraniti guim eernim sirupom.
U toku septembra, dok su pele jo uvek aktivne, sledi pregled i sreivanje
pelinjaka. Drutva bez matice saniraju se na vreme, a ako je zakanjeno sa
dodavanjem nove matice, izvri se spajanje bezmatka preko novinske hartije sa
jaim pelinjim drutvom. U ovom periodu pele unose nektar sa korovskog bilja i
polen u konicu, ali celokupna aktivnost zajednice se smanjuje. Na konice treba
postaviti eljeve ime se spreava ulazak mieva u konicu.

Slika 62. Dopuna nedostajue hrane

Slika 63. Pelinjak u zimskom periodu

10.9. ZIMOVANJE PELA

U periodu zimovanja treba obezbediti mir na pelinjaku. Svako
uznemiravanje pela u toku zimskog perioda moe imati negativne posledice po
pelinju zajednicu. U toku decembra meseca, pri lepom danu sa temperaturom
101

od 4oC -5oC, konice sa pelama se paljivo otvaraju i pele tretiraju protiv

varoe nakapavanjem sa oksalnom kiselinom. Sneg koji napada na konicu ne
treba sklanjati (slika 63). Kad pone da se otapa treba obratiti panju da se voda
na letu ne zamrzne i sprei dotok vazduha. U toku januara moe se pojaviti prvo
leglo, a sa njim i vea potronja hrane. Ukoliko su zalihe hrane male, po potrebi
se, dodaju eerne pogae iznad pelinjeg legla. Do cvetanja voa, u zavisnosti
od stanja zaliha hrane u konici, moe se dodati 2 do 3 eerne pogae. U
februaru mesecu treba instalirati pojilo sa sveom pitkom vodom na pelinjaku.
Ako se pele naviknu na neki drugi izvor vode vrlo teko ih je preusmeriti.

Pitanja:
1. ta je potrebno obezbediti prilikom izbora mesta za postavljanje
pelinjaka?
2. ta je potrebno izbegavati prilikom postavljanja konica u dugakim
redovima?
3. Objasniti postupak prilikom prvog deliminog pregleda pela.
4. ta je cilj glavnog prolenog pregleda? Objasniti postupak.
5. ta je neophodno uraditi prilikom selidbe pela na medonosnu pau?
6. Objasniti postupak oduzimanja i centrifugiranja meda.
7. Na kom sau pele najbolje zimuju?

102

11. ROJENJE PELA

U pela postoje dva nivoa reprodukcije:
a) na individualnom nivou (parenjem matice i zaleganjem jaja) i
b) na nivou drutva (podelom i umnoavanjem osnovnog pelinjeg drutva
rojenje).
Po nainu izvoenja rojenje moe biti: prirodno ili vetako
izrojavanje pela.

11.1. PRIRODNO ROJENJE PELA

Pelinja zajednica se ne roji svake godine, ve svake druge ili tree.
Postoji nekoliko uzroka koji su odgovorni za pojavu prirodnog nagona za
rojenje pela i to su: nasledna osnova pela, nedovoljno prisustvo feromona
matice, starost matice, nedostatak ivotnog prostora, loa ventilacija u konici,
nepovoljni klimatski uslovi. Uzunov i sar. (2014) su na osnovu ispitivanja 16
genotipova pela u Evropi utvrdili da na rojidbeni nagon veoma znaajno utie
godina (sezona), lokacija i genotip pela, a znaajan uticaj ima i starost matice.
Prirodno rojenje nije poeljna pojava, jer se gubi planirani prinos meda u pai, a
novi rojevi se moraju negovati. Pored toga, deava se da prirodni roj pobegne
pre nego to se preduzmu aktivnosti u njegovom hvatanju.

11.1.1. Uzroci prirodnog nagona za rojenje

11.1.1.1. Nasledna osnova pela
Ekspresija rojidbenog nagona moe biti uslovljena genotipom. Ova
osobina varira meu podvrstama medonosne pele ili unutar njih. Kranjskoj
podvrsti pela (Apis mellifera carnica) se pored izuzetno dobrih proizvodnih
osobina pripisuje manje poeljna osobina sklonosti ka rojenju. Unutar povrste
A. m. macedonica koja se nalazi u istoj evolutivnoj grupi sa kranjskom pelom,
postoji gradacija ekspresije rojidbenog nagona pri emu je ona kod populacije
pela iz Bugarske najmanja, kod populacije pela iz Grke najvea, dok je
tendencija rojenja kod populacija pela iz Makedonije bila intermedijarna.
Prosean koeficijent naslednosti (h2) za rojidbeni nagon regionalnih populacija
103

medonosne pele iz Srbije iznosi 28,62% (Jevti i sar., 2012). U cilju

spreavanja rojidbenog nagona treba gajiti i odabirati pele koje ne pokazuju
sklonost ka ovoj osobini.

11.1.1.2. Nedovoljno prisustvo feromona matice

Za normalno funkcionisanje pelinje zajednice neophodno je prisustvo
dovoljne koncentracije feromona matice koji je prisutan u atmosferi unutar
konice. Ovaj feromon se prenosi direktno na pele radilice u njenom okruenju,
ali i putem tzv. informacionih pela radilica (eng. messenger bees) na ostale
lanove pelinje zajednice. Ukoliko doe do prevelikog broja pela u konici
(jaka drutva u periodu pred glavnu pelinju pau), smanjuje se frekvencija
kontakata izmeu matice i pela zaduenih za prenoenje feromona ka drugim
pelama radilicama. Prosleena efektivna doza feromona je mala i dolazi do
poetka odgajivanja nove matice to je prva faza ulaska pelinjeg drutva u
rojidbeni nagon dok je druga faza sam in rojenja (Fefferman i Starks, 2006).

11.1.1.3. Starost matice

Starije matice lue manje feromona, ali legu i manje jaja ime se
smanjuje koliina legla u konici. U tom sluaju pele mogu izgraditi
matinjake tihe zamene u koje matica polae jaja. Tada ne mora neophodno
doi do rojenja. Zato je neophodno u pelinjem drutvu drati mladu i vitalnu
maticu, pri emu maticu treba redovno menjati (svake druge ili tree godine).

11.1.1.4. Prisustvo trutova

Prisustvo trutova ili trutovskog zatvorenog legla pospeuje nagon za
rojenjem. U konici je neophodno postavljati pravilno izgraeno sae i dodavati
satne osnove sa radilinim elijama. Nepravilno izgraeno sae treba na vreme
zameniti.

11.1.1.5. Nedostatak ivotnog prostora u gnezdu

U toku panog perioda pele intenzivno hrane maticu koja znaajno
poveava noenje jaja. Izvodi se veliki broj mladih pela i one zamenjuju stare
pele u strukturi pelinjeg drutva. Ujedno se smanjuje broj praznih elija za
leenje jaja, ali i smetaj meda i polena. Nastaje nesrazmera izmeu koliine
mladih pela i otvorenog legla. Mlade pele nemaju koga da hrane matinim
mleom. Kategorija pela starih od 12-18 dana biva takoe neuposlena, jer
nema izgradnje novih elija saa i nema izluivanja voska iz votanih lezda.
Da bi se speilo rojenje u ovakvim pelinjim drutvima iskoriena je pozitivna
veza koja postoji izmeu razvia i funkcionisanja mlenih i voskovnih lezda.
104

Ukoliko se pelinjem drutvu, u kojem se primete znaci rojenja, dodaju satne

osnove, mlade pele e se angaovati na izgradnji saa, a njihove mlene lezde
polako zakrljavaju (Stanimirovi, 2000). Dodavanjem novih satnih osnova vri
se proirivanje gnezda i upoljavanje mladih pela.

11.1.1.6. Loa ventilacija

Dobra ventilacija u konici je neophodna za nesmetan razvoj pelinjeg
legla. Pele su vrlo osetljive na nivo ugljen dioksida u atmosferi konice. Loa
ventilacija moe biti signal pelama da je konica prenaseljena i uticati na
poetak rojenja. Za reavanje loe ventilacije u konici, naroito u letnjem
periodu, umesto zbega za mranu ventilaciju treba koristiti ram sa mreom.
Proirivanje otvora na letu i uklanjanje uloka iz mreaste podnjae doprinosi
veem protoku vazduha kroz nju u toku intenzivne aktivnosti pelinjeg drutva
u toku sezone i smanjuje rizik od pojave rojidbenog nagona.

11.1.1.7. Nepovoljni klimatski uslovi

Dugotrajne kie spreavaju izlet pela iz konice, nema unosa nektara i
polena u konicu, poveava se broj neuposlenih pela, naruava se struktura
zajednice, a zbog prenaseljenosti konice feromon matice tee dolazi do pela.
Posledica ovog stanja je pojava rojevnog nagona. Da bi se rojenje predupredilo,
mora se na vreme proiriti prostor u konici.
Direktna osunanost konice utie na poveanje temperature u
pelinjem gnezdu i pele veoma teko reguliu mikroklimu. Zato treba
izbegavati postavljanje konica na terenu gde bi bile izloene intenzivnom
osunavanju. Konice farbati svetlijim bojama.

11.1.2. Proces prirodnog rojenja pela

Kada pele dobiju nagon za rojenje, one po ivici saa ramova sa leglom
(slika 64), prave vie desetina osnova matinjaka u koje matica snese jaja.
Mlade pele hrane larve u rojevnim matinjacima do zatvaranja sa ciljem da se
iz njih izlene mlada matica (slika 65). Ovaj akt predstavlja prvu fazu rojenja. U
meuvremenu se pele radilice dodatno hrane, jer im neophodna energija da
odlete do novog stanita gde zapoinju izgradnju novog gnezda. U toku
priprema za rojenje pele uskrauju hranu matici, ona smanjuje telesnu masu,
to joj omoguuje da izleti sa novim rojem.
Roj prvenac izlee iz konice u periodu izmeu 10 i 14 h. On se sastoji
od stare matice, nekoliko stotina trutova i oko polovine broja pela radilica
105

razliite starosti iz osnovne konice (starak). Izleteli roj u vidu komete

kratko vreme krui u blizini konice iz koje je izleteo. Zbog prisustva stare
matice ponaa se veoma homogeno i deluje kao celina. Potom matica slee na
granu oblinjeg drveta ili neko drugo mesto, a za njom sve pele obrazujui
bradu ili grozd. Roj e nekoliko sati ostati na mestu gde je obrazovao
bradu. Ovo vreme se koristi za hvatanje roja.
Nakon 7-8 dana iz konice moe da izleti roj drugenac. U njemu ima
vie mladih nesparenih matica i vei broj mladih pela. Upola je manje veliine
od roja prvenca. Drugenac je po izletanju iz konice veoma uznemiren i
nehomogen. Vrlo esto se razdvaja i spaja. Leti dalje i vie od roja prvenca.
Kada se spusti na neko mesto, na njemu ostaje vrlo kratko vreme i potrebno ga
je brzo uhvatiti i smestiti u novu konicu.
Nekoliko dana po izletanju drugenca iz konice starak moe da izleti i
roj treak. On sadri vie mladih nesparenih matica, po broju radilica je mali i
ponaa se kao i roj drugenac. Ovo kontinuirano izrojavanje starka moe se
deavati sve dok se legu mlade matice.

Slika 64. Ram sa leglom i rojevnim

matinjacima

Slika 65. Rojevni matinjaci u

razliitim fazama razvoja

11.1.3. Znaci za prepoznavanje rojenja

Znaci da do rojenja moe doi su pojava trutovskih elija u gnezdu,
slabija aktivnost pela i slabije izletanje na pau. Pele mogu poeti da se
sakupljaju u grozdovima ispred leta i formirati grozdove (brade), mogu
izgraditi vie desetina poetaka matinjaka po obodu rama i slabije hraniti
maticu, pa ona smanjuje nosivost. Siguran znak da drutvo ulazi u rojevno
stanje je zaleganje matinih elija od strane matice. Matica ne polae jaja
istovremeno u sve matine elije ve u razmaku od po nekoliko dana, sa ciljem
da se nove matice ne bi izlegle istovremeno.
106

11.1.4. Postupak hvatanja prirodnog roja

Kada roj prvenac izae iz konice i uhvati se za neko mesto, poeljno
je da se to je pre mogue smesti u konicu. Ako se rojenje deava na pelinjaku
u vremenu kad se nalazimo na pelinjaku, neophodno je preduzeti mere kako bi
usporio izlazak pela i to: suziti leto, pele prskati vodom, a ako se matica
sluajno ugleda treba je staviti u kavez za matice. Na ovaj nain se pele
nateraju da se uhvate na mesto koje je blie konici i koje je nie. Tako se
olakava postupak hvatanja roja.
Najlake hvatanje roja je u sluaju da se roj uhvatio za neku granu niskog
drveta (slika 66). U takvoj situaciji najbolje je pele sa grane stresti u trmku ili
slinu konicu (slika 67), a potom prebaciti u konicu ili direktno roj stresti u
konicu. Ako se roj uhvatio visoko (slika 68) na drvetu tada skidanje treba
pokuati pomou hvataljke rojeva koja se sastoji od platnene kese privrene na
vrhu dugake drke (slika 69). Ako se na taj nain ne moe skinuti roj, onda se iz
neke konice na pelinjaku uzima ram otvorenog legla bez pela, privee se za
dugaku letvu ili motku i nasloni na roj pela. Pele e prei na ram sa otvorenim
leglom. Kada je roj na ramu sa leglom paljivo se spusti u konicu.

Slika 66. Prirodni roj

Slika 67. Hvatanje prirodnog roja

Uhvaeni roj treba smestiti u praznu istu konicu. Roj se naseljava na

satne osnove. Poeljno je roju dodati jedan ram sa medom i jedan ram sa
zatvorenim leglom iz druge konice. jer e roj u poetku poeti da slabi. Od
prvog dana uhvaeni roj je pun energije i brzo gradi sae. U prvim danima roj se
prihranjuje sa po 1 litar eernog sirupa da bi se pospeila izgradnja saa i
razvoj nove pelinje zajednice.
Drugenac i dalji rojevi su po snazi znatno slabiji od prvenca. Da bi
uspeno prezimio najee treba spajati drugenac sa prvencem.
107

Slika 68. Prirodni roj u kronji

bagrema

Slika 69. Platnena kesa za hvatanje

roja

11.1.5. Suzbijanje rojenja

Za suzbijanje rojenja priimenjuju se sledei metodi: zamena mesta
pelinjeih drutava, Lahmanov metod spreavanja rojenja, metod po Taranovu.
Svi metodi se zasnivaju na oduzimanju dela pela i smanjenju broja jedinki u
drutvu to treba da dovede do prekida rojnog stanja pelinjeg drutva.
Lahmanov i Taranovljev metod se mogu podvesti i pod oblik vetakog
izrojavanja pela.

11.1.5.1. Suzbijanje rojenja zamenom mesta pelinjih

drutava
Metod zamene mesta drutva koje je ulo u rojevno stanje sa slabim
pelinjim drutvom, po danu kada su pele aktivne, moe spreiti rojenje. U
toku dana doi e do zamene izletnica jednog i drugog drutva to dovodi do
smanjenja broja pela u drutvu koje ima nameru da se roji i poveanja broja
pela u slabom drutvu. Ako i posle toga drutvo bude u rojevnom stanju
postupak se moe ponoviti sa drugim slabim pelinjim drutvom.

11.1.5.2. Lathamov metod

Za Lathamov metod je karakteristino istresanje pela iz drutva koje se
sprema za rojenje. Na odabrano mesto, ranije se u pelinjaku privrsti lisnata
grana da visi okaena o tronoac napravljen od letvi i svojim krajem dodiruje
108

zemlju. Nakon istresanja iz konice starije pele e se vraati u konicu

starak, dok e se pele koje nisu letele uspeti na granu i formirati grozd
pela - roj. Kada koliina istresenih pela, uhvaenih na grani, odgovara jednom
roju treba ga zajedno sa granom istresti u novu pripremljenu konicu na satne
osnove. Staro drutvo je osloboeno i trbalo bi da izae iz rojevnog stanja.

11.1.5.3. Metod po Taranovu

Suzbijanje rojenja po Taranovu je slino Lathamovom metodu sa
razlikom to se pele iz drutva istresaju ispred konice na koso postavljenu
dasku, a koja je od konice udaljena oko 10-20 cm. Starije pele koje su letele
odletee u svoju konicu, dok se mlade pele sakupljaju ispod daske formirajui
grozd (slika 70). Kad koliina pela odgovara jednom roju treba ga predvee, po
istom principu kao i kod Lathamovog metoda, preneti u novu konicu. Na taj
nain je smanjen broj mladih pela u rojevnom drutvu.

Slika 70. Metod po Taranovu

11.2. VETAKO IZROJAVANJE PELA

Vetako izrojavanje pela se za razliku od prirodnog rojenja planira i
na taj nain planski poveava broj pelinjih drutava na pelinjaku i spreava
nekontrolisano rojenje. U agroekolokim uslovima Srbije pelinja drutva se
najee razrojavaju nakon bagremove pae.

11.2.1. I Nain izrojavanja pelinjeg drutva

Do konice sa pelama (starak) koju elimo da izrojimo postavimo
podnjau sa nastavkom. U konici starak naemo maticu i sa pripadajuim
109

ramom je izdvojimo sa strane. Iz konice starak se uzimaju ramovi sa

zatvorenim leglom i prebace u novu konicu (Slika 71). Do njih se doda po
jedan okvir sa satnom osnovom, zatim po jedan ram sa polenom i medom iz
starka. U sluaju da je broj pela u novom roju mali, moe se sa 1-2 rama sa
otvorenim leglom dodatno stresti pela u novi roj. Ako se prazna mesta u
novom roju ne popune i ostavi se slobodan prostor, pele u roju kreu sa
intenzivnom izgradnjom saa vezujui ga za dno zbega (Slika 72). Prostor se
po potrebi moe suziti pregradnom daskom. Konica sa pelama novo
formiranog roja se zatvara i prenosi na novo mesto na pelinjaku. Nakon toga
joj se odmah otvara leto i ostavlja se da bude bez matice minimum 6 sati.
Posle tog vremena, u konicu se dodaje mlada sparena matica u kavezu ili 1-2
zrela matinjaka. Stare pele iz ovako formiranog roja vraaju se u svoju staru
konicu, dok u roju ostaju mlade pele. U veernjim asovima, narednih
nekoliko dana (4-5), novi roj se prihranjuje sa po 1 litar eernog sirupa preko
hranilice u zbegu konice.
U konici starak ostaju ramovi sa preteno mladim leglom, starom
maticom i preostali ramovi sa medom i polenom. U njoj se rasporede preostali
ramovi, a upranjena mesta popune satnim osnovama, izgraenim saem.

Slika 71. Prebacivanje materijala iz

starka u novu konicu i
formiranje roja

Slika 72. Snaga novog roja u

izgradnji saa

11.2.2. II Nain izrojavanja pelinjeg drutva

Na pelinjaku se do jakog pelinjeg drutva, na rastojanju od oko pola
metra, postave dve prazne konice. Materijal iz konice starak (leglo, med i
polen sa pripadajuim pelama) se potpuno i jednako raspodeli u dve nove
konice. Matica se ne trai. Stara konica se uklanja sa pelinjaka. Radilice koje
se vraaju sa pae ulaze podjednako u obe konice. Ako to nije sluaj regulie se
110

razdaljina izmeu dve nove konice sa pelama. Nakon minimum 6 sati od

razrojavanja, u konicu sa pelama bez matice dodaje se nova mlada sparena
matica u kavezu ili 1-2 zrela matinjaka. Roj se u narednih nekoliko dana u
veernjim satima prihranjuje sa po 1 litar eernog sirupa.

11.2.3. III Nain izrojavanja formiranjem roja iz

vie pelinjih drutava
Formiranje roja mogue je i uzimanjem materijala iz vie pelinjih
drutava. U novu konicu se iz vie drutava dodaje po jedan okvir sa leglom i
pelama i po jedan okvir sa medom i polenom. Ramovi iz razliitih konica se
postavljaju na meusobnom rastojanju od 3-5 cm da se pele iz razliitih
konica ne bi tukle. Roj se postavlja na novo mesto. Nakon minimum 6 sati,
predvee, odlaskom starih pela u svoja pripadajua stara drutva, pristupa se
sreivanju ramova u novoformiranom roju. U njemu su ostale mlade pele koje
se meusobno ne tuku. Ramovi sa leglom postavljaju se u sredinu konice, do
njih se dodaje po jedan ram sa satnom osnovom, a zatim ramovi sa polenom i
medom. Nakon toga novom roju se dodaje mlada sparena matica u kavezu ili 12 zrela matinjaka. Roj se u narednih nekoliko dana u veernjim satima
prihranjuje sa po 1 litar eernog sirupa.

11.2.4. IV Nain izrojavanja formiranjem vie

rojeva od jednog jaeg drutva
Na kraju bagremove pae iz jakog pelinjeg drutva sa dosta legla,
moe se oduzeti materijal i formirati vie novih rojeva. U vie praznih novih
konica sa zatvorenim letima prenosi se po jedan ram sa zatvorenim leglom i
pripadajuim pelama, po jedan ram sa meovito rasporeenim medom i
polenom, i po jedan ram sa izvuenim saem ili satna osnova. Ovakav roj se
moe dodatno pojaati stresanjem mladih pela sa ramova sa otvorenim leglom.
Iza ramova se prostor suzi pregradnom daskom. Na isti nain mogu se puniti i
odeljenja u trodelnim nukleusima (Slika 73). Nakon 6 - 12 sati, svakom roju se
dodaje po mlada sparena matica u kavezu ili po 1-2 zrela matinjaka (najbolje u
titu). Ovako formirani rojevi sa zatvorenim letima ostaju do veeri u hladu na
pelinjaku i dobrom ventilacijom kroz mreu zbega. Potom se prevoze na novu
lokaciju udaljenu minimum 3 km od stare lokacije. Po dolasku na novu lokaciju
rojevi se rasporede u prostoru i otvore im se leta. Poeljno je rojeve stimulisati
prihranom.
111

Slika 73. Formirani rojevi u

trodelnom nukleusu

Pitanja:
1.
2.
3.
4.
5.

Koji su uzroci prirodnog rojenja pela?

Objasniti proces prirodnog rojenja pela.
Koji su znaci za prepoznavanje rojenja?
Koje su metode za suzbijanje rojenja?
Koje su slinosti i razlike izmeu Lathamovog i Taranovog metoda za
suzbijanje rojenja pela?

112

12. ODGAJIVANJE PELINJIH MATICA

Na pelinjacima se zamena matica prirodno moe deavati iz
rojidbenog nagona, prisilno ili usled tihe smene.
Rojidbeni nagon je prirodni nagon pela za umnoavanjem
(reprodukcijom). Rojevne matice se razvijaju pod povoljnim uslovima, ali je
negativna strana ovog naina to se u jednom trenutku gaji veliki broj larvi u
matinjacima i kvalitet matica je neujednaen. Rojevni nagon se prenosi na
potomstvo i ovo je veliki nedostatak na pelinjacima gde se matice u pelinjim
drutvima menjaju na ovaj nain.
Prisilna zamena se deava kada u pelinjem drutvu nestane matica.
im osete da nema matice u konici pele kreu da proizvode maticu od starijih
larvi koje su do tada hranjene medom i polenom. Matice koje se izvedu iz
prisilnih matinjaka loijeg su kvaliteta od matica proizvedenih drugim
prirodnim nainima.
Matice proizvedene tihom smenom su najkvalitetnije prirodno
proizvedene matice. One nastaju u prisustvu hrane i svih starosnih kategorija
pela u pelinjem drutvu. Broj matinjaka tihe smene je mali i oni se nalaze u
gornjoj zoni legla gde se dobro hrane i greju. Nedostatak je to se tiha smena
deava kada pele menjaju staru maticu novom (mladom) usled nekog
nedostatka. Kerka koja bude opstala i nasledila staru maticu ne prolazi takav
proces odabira kao to je to sluaj pri izboru matice rodonaelnice u vetakom
odgajivanju matica.
Za postizanje boljih proizvodnih rezultata u pelarstvu i gajenje vitalnih
pelinjih zajednica izuzetno veliku ulogu ima pravilan odabir matice majke iz
rodonaelnog pelinjeg drutva, a potom i pravilan tok odgajivanja kerki
matica. Pelinje drutvo (rodonaelnik) sa maticom majkom mora da se odlikuje
nadprosenom produktivnou, da je vitalno i bez znakova bolesti i da je mirnog
temperamenta.
Postoje razliite metode odgajivanja pelinjih matica, a sve se zasnivaju
na dva osnovna principa:
- odgajivanje matica bez presaivanja radilikih larvi,
- odgajivanje matica presaivanjem radilikih larvi.

12.1. ODGAJIVANJE MATICA BEZ

PRESAIVANJA RADILIKIH LARVI
Metode odgajivanja matica bez presaivanja nisu toliko zahtevne kao
to je to sluaj kod pojedinih metoda sa presaivanjem larvica. Ove metode ne
113

zahtevaju sloena organizaciona reenja u toku proizvodnje na pelinjaku.

Uglavnom se svode na odabir pelinjeg (matinog) drutva koje daje larve od
kojih e se proizvesti nove matice i drutva odgajivaa u kojima se hrane
prenete larve i proizvode matinjaci (Stanimirovi i sar., 2000).

12. 1. 1. Milerov metod

Milerov metod odgajivanja matica sastoji se u odabiru dva rekordno
jaka pelinja drutva. Iz jednog od njih se obezbeuje bioloki materijal, a u
drugom pelinjem drutvu se neguju larve i odravaju matinjaci buduih
matica. U prvo odabrano drutvo se postavlja Milerov okvir. To je prazan okvir
u koji se postavljaju 3 do 4 trake od satnih osnova irine 4 do 5 cm i duine 10
do 15 cm. Ove visee trake su jedna od druge udaljene oko 3 do 4 cm (slika 74).
Trake su privrene za satonou okvira. Milerov ram se odnosi do odabranog
pelinjeg drutva i postavlja u konici do poslednjeg rama sa leglom. U konicu
se mogu dodati i dva Milerova rama sa obe strane do poslednjih ramova sa
leglom. U radilike elije votanih traka koje pele izgrade, matica poloi jaja.
Vrlo je vaan dobar odabir drutva koje daje poetni bioloki materijal za
odgajivanje matica. Odabrano drutvo u kome se nalazi matica majka, mora da
je vitalno, bez znakova pelinjih bolesti, produktivno i mirnog temperamenta,
jer su one bitna nasledna osnova za kerke matice koje se dobijajaju na kraju
odgajivakog procesa. Iz pelinjeg drutva Milerov ram se vadi 6-og dana.

Slika 74. Oblik traka kod Milerovog

metoda proizvodnje matica

Slika 75. Isecanje traka kod Alejevog

metoda proizvodnje matica

Pele se etkom paljivo uklone sa rama i on se prenese u toplu

prostoriju (temepratura oko 25oC i relativna vlanost preko 60%). Milerov ram
postavlja se na radni sto i toplim noem vri se uklanjanje trutovskog saa koje
su pele nadogradile izmeu traka sa radilikim saem. Po obodu traka
uklanjaju se naizmenino po dve radiline larvice, a svaka trea larvica se
ostavlja netaknuta. Kada se na taj nain ram pripremi, prenosi se u drugo jako
odabrano pelinje drutvo, koje je prethodno obezmatieno i dodato mu je
otvoreno leglo. U ovom drutvu se nastavlja proces odgajivanja i u njemu
114

Milerov okvir provede 11 dana (Mladenovi i Stevanovi, 2003). Jedanaestog

dana Milerov okvir se vadi iz konice, pele zbriu sa saa i odnosi se u toplu
prostoriju. Na radnom stolu se otrim zagrejanim noem pojedinano isecaju
matinjaci. Oni se dalje prenose u nosau od stiropora do pelinjaka gde se
rasporedjuju u pojedinane nukleuse ili odeljenja viedelnih nukleusa.

12.1.2. Alejev metod

Kod Alejevog metoda odabiraju se dva jaka i zdrava drutva. Ram sa
mladim saem se dodaje pored rama sa leglom u odabranom pelinjem drutvu
koje e dati poetni bioloki materijal za odgajivanje kerki matica. Nakon est
dana ram se vadi iz konice, pele se paljivo zbriu etkom i okvir se odnosi u
prostoriju. U prostoriji temperatura vazduha treba biti oko 25oC, a relativna
vlanost vazduha preko 60%. Ram sa otvorenim leglom koji je oduzet iz
konice postavlja se na radni sto i otrim noem (ili skalpelom) odsecaju se
trake saa u kojima su larvice (slika 75). Svaka traka treba da ima po jedan red
elija sa larvama. Traka se iseca kroz svaki drugi red elija i postavi se da lei
poloeno na stolu. Sa jedne strane se skrate elije do polovine (do visine od oko
6 mm). Na tom delu sa pliim elijama lako je prii larvama. Drvenim tapiem
ili akalicom unite se svake dve susedne larve, a trea ostavi netaknuta.
Pripremljena traka se rastopljenim voskom, sa strane gde se nalaze duboke
elije (normalne veliine), prilepi na donji deo okvira sa mladim saem
saseenim do oko polovine. Pripremljena traka se moe zalepiti rastopljenim
voskom i za tri pokretnu letvicu na odgajivakom ramu.
Tako pripremljen ram se prenosi i stavlja u drugo odgajivako drutvo
koje e nastaviti negovanje larvi i matinjaka. Jedanaestog dana okvir se vadi,
pele se mekanom etkom paljivo obriu sa saa i ram odnosi u prostoriju.
Matinjaci se skidaju i po potrebi rasporeuju u nukleuse. Alejevim metodom se
moe dobiti 50 do 80 matinjaka.

12.2. ODGAJIVANJE MATICA PRESAIVANJEM

RADILIKIH LARVI
Postoji vei broj metoda koji u osnovi ima presaivanje larvi, ali je
najbolji i u najveoj primeni Dulitlov metod ( Doolittle system). Ovaj nain
odgajivanja deli se na dva podsistema. U sistemu sa korienjem starter i
bilder drutva, proces zapoinje drutvo starter (otpoinje gajenje
presaenih larvica u prvih 24 do 36 sati), a zavrava drutvo odgajiva. Bolja
varijanta Dulitlovog metoda, koja e biti izloena, je sistem u kome isto drutvo
zapoinje gajenje larvica i proces odgajivanja u njemu traje do faze zrelih
matinjaka.
115

12.2.1. Dulitlov metod odgajivanja matica

Ovaj metod odgajivanja matica zahteva odreene pripreme koje se
sastoje u: odabiru rekordnog drutva u kome se nalazi matica majka i iz kog se
uzimaju larve za presaivanje, odabiru grupe odgajivakih drutava koja imaju
funkciju negovanja larvica i matinjaka, formiranju nukleusa u kojima e se
izvesti matica i gde e zapoeti sa polaganjem jaja, pripremi prostora u kome e
se vriti presaivanje, pripremi pribora tj. igala za presaivanje, odgajivakog
rama sa letvicama, izolatora, lampe sa led osvetljenjem, grejnog tela i
ovlaivaa vazduha, kalupa za izradu votanih aurica i njihovoj izradi.

12.2.1.1. Kontrola i priprema odgajivakih drutava

Sa pripremom odgajivakih drutava poinje se oko 30 dana pre
poetka sezone odgajivanja matica (slika 76). Od raspoloivih drutava na
pelinjaku biraju se najbolja drutva. Ova drutva se neguju i ako nema prirodne
pae trebaju se prihranjivati svako drugo vee sa po 0,5 litara eernog sirupa.
Ova drutva imaju ulogu negovanja presaenih larvica i obezbeenja uslova za
razvoj matice u matinjaku. Odgajivaka drutva, osim jaine i dobrih
negovateljskih karakteristika, moraju imati besprekorno zdravstveno stanje
pela. Zato se u skladu sa zakonodavstvom najmanje dva puta godinje (prolee
i jesen) kontrolie njihovo zdravstveno stanje.

Slika 76. Odgajivaka drutva

12.2.1.2. Formiranje izolatora

Formiranje izolatora se obavlja tako to se izabere ram sa saem u kome
je ve izleeno nekoliko generacija pela (rumen poput jabuke). Treba
116

izbegavati svetlo sae, jer ono oteava sam in presaivanja i vidljivost larvice.
Izabrani ram se stavlja u izolator (slika 77), a zatim i matica majka. Ova
operacija se izvodi u rano prepodne. Nakon 24 h matica majka se vadi iz
izolatora. Ram sa larvicama vadi se iz konice etvrtog dana popodne raunajui
da je najbolji prihvat larvi starosti 6 do 12 h. Neophodno je voditi rauna kada
se matica majka stavlja i oslobaa iz rama izolatora, jer se pri ovim postupcima
vrlo lako moe povrediti.

Slika 77. Ubacivanje odabranog

rama i matice u izolator

Slika 78. Ubacivanje zatvorenog

izolatora u konicu

12.2.1.3. Rastavljanje odgajivakih drutava

Rastavljanje odgajivakog drutva najbolje je uraditi u jutarnjim
asovima, na dan presaivanja. Drutvo se najpre podeli na dva dela i matica
koju se prethodno pronae, ostaje sa otvorenim leglom. U drugom nastavku
bezmatku vri se raspored ramova i to: do bonih strana nastavka stavljaju se
ramovi sa medom, jedna satna osnova, zatim ramovi sa polenom, slede po dva
rama sa zatvorenim leglom i u sredini ostaje prostor za prijem odgajivakog
rama. U jakoj pai se umesto satne osnove moe postaviti ram sa izgraenim
saem za prihvat nektara. Nakon toga se formiran bezmatak stavlja na
podnjau, na njega se postavlja pregrada koja potpuno spreava meanje pela
sa gornjim nastavkom. Iznad pregrade se dodaje nastavak u kome je matica, pri
emu je leto ovog dela zaokrenuto za 180o u odnosu na prvobitni poloaj (slika
81). Polen i nektar moraju biti dostupni pelama sve dok traje prihvat i
zatvaranje matinjaka. Ukoliko nema prirodnih uslova moraju se odgajivaka
drutva vetaki prihranjivati, posebno im se dodaje proteinska hrana u vidu
polenske pogae.

117

a
Potpuna
pregrada

Slika 81. Rastavljanje odgajivakog drutva;

a sa maticom; b bezmatak;

12.2.1.4. Presaivanje larvica, dodavanje odgajivakog rama

i spajanje odgajivakog drutva
Prvo presaivanje se u ekolokim uslovima nae zemlje izvodi obino oko 1.
maja. Tada u pelinjem drutvu ima oko 7 do 8 ramova sa leglom. Presaivanje
larvica vri se u votane matine aurice koje se prave viestrukim potapanjem
krukovog ablona u rastopljeni devianski vosak ili izlivanjem uz pomo
mesinganog kalupa. Umesto votanih aurica presaivanje se moe vriti i u plastine
aurice koje se nabavljaju na tritu. Matine votane aurice se rastopljenim voskom
lepe za drvene nosae na letvicama odgajivakog rama (slike 82 i 83). Na jednom
odgajivakom ramu moe biti ukupno oko 25 aurica. Na 2 do 3 h pre presaivanja
dodaje se odgajivaki ram sa votanim osnovama matinjaka na poliranje.

Slika 82. Votane osnove matinjaka

(aurice)

Slika 83. Odgajivaki ram sa votanim

osnovama matinjaka

Prostorija u kojoj se izvodi presaivanje mora da bude zagrejana

(oko 25oC) i da je relativna vlanost vazduha iznad 60%. Presaivanje se
vri uobiajeno u poslepodnevnim asovima (slika 84 i 85). Ako je potrebno
118

staviti posudu sa vodom da isparava na grejnom telu. U svaku votanu

auricu stavi se po kap rastvora mlea i vode, a potom se larvica paljivo
uzima iglom za presaivanje i prenosi u votane osnove matinjaka. Nakon
presaivanja se odgajivaki ramovi sa presaenim larvicama prenose do
pelinjaka gde se dodaju u odgajivaka drutva u donji nastavak (slika 86).

Slika 84 . Presaivanje larvica sa

tzv. kineskom iglom od plastike

Slika 85. Radni sto za presaivanje sa

led osvetljenjem
(foto: Stojanovi Zoran)

Posle 24 asa od presadjivanja, gornji nastavak u kome je matica sputa

se na prvobitnu poziciju na podnjau, a na njega se postavlja pregradna daska sa
matinom reetkom. Na ovu pregradnu dasku sa matinom reetkom stavlja se
nastavak sa pelama i odgajivakim ramom. Mirisi ove dve podjedinice se
meaju kroz matinu reetku, ali nema opasnosti da matica proe u deo sa
matinjacima i porui ih. Odgajivako drutvo mora se u nedostatku prirodne
hrane prihranjivati polenskom pogaom i tenom hranom sve do zatvaranja
matinjaka. Sedmog dana od presaivanja vri se provera prinudnih matinjaka
i njihovo uklanjanje. Lo prijem larvica ponekad moe biti uslovljen grekama u
odgajivanju (grekama pri presaivanju, prisustvom oploene ili neoploene
matice u nastavku gde je presaivano, prisustvo prinudnih matinjaka).

Slika 86. Dodavanje odgajivakog rama

119

Slika 87. Prihrana odgajivakog

drutva polenskom pogaom

12.2.1.5. Postupak sa odgajivakim drutvom

Odgajivaka drutva prihranjuju se sa 0,5 kg polenske pogae (slika 87)
i 0,5 l tene hrane (1:1) u periodu do zatvaranja matinjaka. Prihranu treba
zapoeti nekoliko dana pre dodavanja odgajivakog rama. Najbolja ishrana je
prirodna ako ima unosa nektara, ali je u sluaju potrebe neophodno vetaki
prihraniti pelinja drutva. U sluaju jake medonosne pae se pored satne
osnove u odgajivaka drutva dodaju i ramovi sa izgraenim saem da prihvate
viak nektara i da se sprei tzv. zarastanje matinjaka.

12.2.1.6. Formiranje nukleusa (oplodnjaka)

Kod Dulitlovog sistema nukleusi (oplodnjaci) se koriste da se u njima
matica izvede iz matinjaka, izleti na sparivanje i pronese. Nakon toga se mlada
sparena matica oduzima iz nukleusa, pakuje u kavez za matice i dalje koristi po
potrebi. Postoji nekoliko tipova nukleusa i oni mogu biti jednodelni ili viedelni,
sa standardnom veliinom rama (kao i u razliitim tipovima konica) ili mali
oplodnjaci (sa 2 do 3 mala rama i pregradom za hranu). Oplodnjaci sa
standardnom veliinom rama u sebi sadre 3 do 5 ramova i formiraju se od
pomonih pelinjih drutava. U poreenju sa malim mikro oplodnjacima su
daleko vee snage u pogledu broja pela i hrane. U primeni su i stakleni
oplodnjaci koji se sa pelama i nesparenim maticama prevozom alju na
izolovana sparivalita (izolovana ostrva ili udoline u planinskim predelima). Oni
omoguavaju da se posmatranjem utvrdi prisustvo nepoeljnih trutova koji su
doli zajedno sa pelama i maticom. Kada se uoi njihovo prisustvo u
oplodnjaku, oni se hvataju i eliminiu.

Slika 88. Nukleus LR tipa sa etiri

odeljenja (u svako odeljenje staju po 2
standardna LR rama)
120

Slika 89. Kontrola staklenih

nukleusa na oplodnoj stanici na
ostrvu Norderney, Nemaka

Za naseljavanje nukleusa koriste se pele iz pomonih drutava koja

moraju biti pod zdravstvenim nadzorom. Za prvo naseljavanje oplodnjaci se
formiraju 24 h ranije od dodavanja zrelih matinjaka. Svaki nukleus Langstrot
Rut tipa podeljen je na tri ili etiri segmenta (odeljenja). U svako odeljenje se
dodaju dva ili tri rama zavisno od tipa. Leta odeljenja na nukleusima su
meusobno okrenuta na suprotne strane sveta. Bolje je koristiti trodelne
nukleuse, jer su stabilniji tokom proizvodnje, obezbeuju prostor i potpunije
uslove za mlade matice i opstajanje pela po odeljenjima. U trodelnom nukleusu
prvi ram je sa medom, drugi sa zatvorenim leglom i oba su dobro zaposednuta
pelama, a trei prazan ram sa pravilno izgraenim radilikim elijama (ukoliko
nedostaju izgraeni ramovi sa saem moe se dodati i satna osnova). Kada se
naseljavanje nukleusa zavri zatvara se da pele ne mogu izleteti, ali se preko
zamreenog poda i zbega omoguuje dobra ventilacija. Ako je spoljna
temperatura visoka, pele se mogu ovlaiti rasprskivaem sa vodom da se ne
podiu i ujedno se pele napajaju vodom. Formirani zatvoreni nukleusi prenose
se u hlad, gde ostaju dok se ne odnesu na novu lokaciju. Obino se formirani
nukleusi u veernjim satima prenose do oplodne stanice, rasporeuju u polju,
otvaraju i proverava se da li su sva leta na odeljenjima otvorena. U jutarnjim
asovima se pristupa dodavanju zrelih matinjaka.

12.2.1.7. Kontrola prijema i dopuna matinjaka

Nakon 2 - 3 dana od dodavanja matinjaka vri se kontrola prijema
matinjaka i njihova dopuna iz sledee serije, radi ouvanja odeljenja u kojima
nedostaje matica. Potrebno je da se nukleusi prihrane eernim testom ili
najbolje ramom sa medom (u bespanom periodu obavezno se dodaje u
veernjim asovima).

12.2.1.8. Sakupljanje matica

Sakupljanje mladih sparenih matica vri se proseno nakon 15 dana od
dodavanja zrelog matinjaka u nukleus. Sakupljanje se vri u prepodnevnim
asovima. U popodnevnim asovima istog dana sledi dodavanje zrelih
matinjaka ili u toku prepodneva sledeeg dana. Dodavanje matinjaka mora ii
veoma brzo u sve nukleuse, kako bi provodili to manje vremena van
odgajivakog drutva (temperaturna oscilacija negativno utie na kvalitet
izvedenih matica).

121

Slika 90. Sakupljanje matica

Slika 91. Dodavanje zrelih

matinjaka

Pitanja:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Koje su osnovne karakteristike prirodnih naina zamene matica?

Kako se vri odgajivanje matica Milerovom metodom?
Kako se vri odgajivanje matica Alejevom metodom?
Koje su faze Dulitlovog naina proizvodnje matica?
Kako se izvodi proces rastavljanja odgajivakog drutva?
Kako se izvodi proces presaivanja larvi?
Kako se vri formiranje nukleusa?

122

13. PELINJI PROIZVODI

Pelinji proizvodi su: med, polen, matina mle, propolis, pelinji otrov
i vosak. Svi ovi proizvodi imaju lekovita svojstva. Iskustva od davnih vremena
do dananjih dana, kao i brojna savremena istraivanja, svedoe o izuzetno
blagotvornom uticaju pelinjih proizvoda na ljudski organizam. Njihovo
redovno konzumiranje u ishrani donosi zdravlje i spreava razvoj bolesti, a to
je najvanije produuje ljudski vek i donosi kvalitetniji ivot bez hroninih
bolesti koje neminovno prate starost i ubrzani tempo 21. veka.

13.1. MED
Med je slatka, gusta, sirupasta, aromatina materija koju
proizvodemedonosne pele (Apis mellifera) iz nektara cvetova medonosnih biljaka
ili slatkih izluevina (medne rose) nekih insekata. Ove sokove (nectar) pele u
konicu donose u mednoj voljci, obogauju sekretom iz svoga tela, skladite u elije
saa i zatvaraju votanim poklopiima kao rezervnu hranu do konanog zrenja.
Pretvaranje nektara u med je sloen hemijski, fiziki i fizioloki proces.
Kada se pela izletnica vrati u konicu sa napunjenom mednom voljkom nektara,
ona iroko otvara gornju vilicu i izvlai kapljicu nektara na prednji deo svoga
jezika. Pela primalac (kuna pela) svojim jezikom prima nektar i poinje da ga
pretvara u med. Ova obrada meda se vri putem viekratnog izvlaenja kapljice
nektara izmeu usana i ponovnog vraanja u periodu od 20 minuta. Pri ovom
postupku nektar gubi vei deo sadraja vode i obogauje se enzimima
(invertazom, amilazom, i dr.) koji se lue iz pljuvanih lezda pela, a koji vre
invertovanje saharoze do glukoze i fruktoze. Nakon zgunjavanja nektara pele ga
prenose i skladite u druge elije gde zavrava sazrevanje i pretvara se u zreo
med. Tek tako zreo med pele zapeauju votanim poklopiima. Da bi pele
sakupile 1 kg meda one moraju obraditi 3 kg nektara (Mladenov i sar., 1997).
Svaka vrsta medonosnog bilja ima specifian nectar, to uslovljava da
se i medovi razlikuju meu sobom. Med proizveden od nektara naziva se cvetni
med, a med proizveden od medljike (medne rose) naziva se medljikovac.
Kada se vri duzimanje satova/satnih osnova sa medom uvaavajui
injenicu da se uveavanjem zaliha meda u pelinjem gnezdu, znaajno smanjuje
instikt sakupljanja nektara, vri se oduzimanje meda iz konice kako bi se
pojaala letnja aktivnost pela na sakupljanju i preradi nektara. Zbog toga treba
pratiti brzinu popunjavanja nastavaka medom kontrolom dnevnog/nedeljnog
123

unosa putem pelarskih vaga postavljenih na odreenom broju pelinjih drutava.

Povremeno se pregledaju
medini nastavci i odreuje stepen njihove
popunjenosti medom, a na osnovu njihove popunjenosti odreuje se vreme
vaenja meda iz konice. Smatra se da se satne osnove popunjene medom mogu
vaditi iz konice ako je 2/3 elija saa zatvoreno votanim poklopcima i ako su
nezatvorene elije donjeg dela saa do vrha zalivene medom. To garantuje
potpunu zrelost meda i njegovu vlanost manju od 20%. Ne treba oduzimati
nezreo med (vie od 22% vlage) iz konice zbog toga to takav med uskisne,
poinje da previre i postaje sredina u kojoj se razvijaju mikroorganizmi. Satne
osnove koje na sebi imaju legla ne treba izdvajati za centrifugiranje.
Postupak oduzimanja meda- pri oduzimanju okvira sa medom, prethodno
je potrebno da se odstrane pele koje su na njima. Iz konica popunjene satne
osnove se vade pojedinano, pele se stresu, a ostatak pela se oetka i u sanduku
za prenoenje okvira odnose se u prostoriju u kojoj se vrca med. Postoji vie
naina udaljavanja pela sa okvira/satnih osnova koje elimo da vrcamo i to
stresanjem (prethodno objanjeno), putem bealice i putem stresaa pela. Da bi
se med koji je poklopljen poklopcem istresao iz elija saa, mora se prethodno
otklopiti. To se obavlja pomou pelarske viljuke ili pomou noa (runi ili
elektrini) za otklapanje mednih poklopaca. Okviri sa skinutim poklopcima
stavljaju se u centrifugu (vrcaljku) za istresanje meda. Postoji vie vrsta vrcaljki
(rune, elektrine), a zavisno od veliine mogu biti sa 4 i vie ramova. Za vrcanje
velike koliine meda koriste se i automatske vrcaljke koje same okreu ramove,
to znaajno ubrzava proces ekstrakcije meda. Kad se med istrese iz okvira, okviri
se vade iz vrcaljke, odlau u nastavke i ponovno vraaju u konicu od koje su
oduzeti, kako bi ih pele oistile i popravile oteene elije saa. Med iz vrcaljke
izlazi kroz slavinu i prolazi kroz sito kako bi se odstranile neistoe (delovi voska,
delovi pela i dr.) i pakuje u higijensku ambalau (najbolje od rostfraja ili
medicinske plastike). Posle zavrenog vrcanja potrebno je sav pribor koji je
koriten detaljno oprati toplom vodom i suiti.
Da bi sauvali med i zatitili njegov kvalitet, pelari odnosno
proizvoai meda, moraju da zadovolje potrebe standarda koje vae u naoj
zemlji i koje su regulisane Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za med,
druge pelinje proizvode, preparate na bazi meda i drugih pelinjih proizvoda
"Slubeni list Srbije i Crne Gore" broj 45/2003.
Ovim pravilnikom se odreuje da med koji se stavlja u promet mora
ispunjavati sledee uslove:
- prirodni cvetni med mora da sadri najmanje 65% fruktoze i glukoze
- ne vie od 5% saharoze (med od vresa, tilovine, drae, kadulje i
ruzmarina do 8%, a med od bagrema, lavande i medljikovac do 10%
saharoze),
- do 20% vode (med od vresa i deteline do 23% vode),
- 0,5% mineralnih materija (med od medljike do 1,2% mineralnih
materija).
124

- specifina teina ne sme biti manja od 1,390 (na 20 0C),

- aktivnost oitane diastaze posle meanja ne nia od 8,
- sadraj HMF ne sme biti vei od 40 mg/kg.
Med mora biti zreo, bez znakova vrenja i prisustva pene. Mora imati
ukus, miris i boju svojstvenu odreenoj vrsti meda, bez ikakvih stranih primesa.
Deklaracija na pakovanju mora imati oznaku vrste meda i oznaku kvaliteta.
Da bi se ouvala organoleptika svojstva i visok kvalitet meda moraju
se obezbediti uslovi za njegovo uvanje. uvanje meda u neadekvatnim
uslovima kao to su visoka temperatura i poviena vlanost izaziva znaajne
promene u njegovom sastavu. Zato je bitno da optimalna vlanost prostorije
bude 60% do 80% i temperatura ne via od 100C. Isto tako se preporuuje
uvanje meda u staklenim, plastinim i emajliranim posudama, hermetiki
zatvorenim. Veoma je bitno da se med ne uva sa prizvodima jakih mirisa koje
on veoma lako vezuje i time umanjuju svoj kvalitet.
Upotreba meda- sastav hranljivih materija u medu zavisi od vrste meda
(monoflorni-bagremov, lipov med, suncokretov med i poliflorni-livadski med).
Tamnije vrste meda (umski med) sadre mnogo minerala i antioksidanasa i
preporuuju se za jaanje organizma slabijih ljudi, za uklanjanje problema sa
pluima-kaalj, prehlade i slino. Bagremov med je najblai, pa se preporuuje
kod dece i osetljivih osoba. Specifian ukus ima i lipov med, koji je posebno
preporuljiv kod respiratornih oboljenja i snienja telesne temperature. Med
poseduje antibakterijska, antivirusna, antimikotitina i antiparazitska svojstva.
Istraivanja su pokazala da redovna upotreba 1 supene kaike meda dnevno
(15g), produuje godinu dana ivota, jer med sadri antioksidanse koji
spreavaju stvaranje krvnih ugruaka, odnosno uvaju epitel krvnih sudova
(Kap, 2013). Preporuka je da se med konzumira drvenom kaikom, 1 do 2g po
kilogramu telesne teine dnevno.

13.2. POLEN
Polen (pelinji prah) pele skupljaju sa procvetalih biljaka, obrauju
sopstvenim izluevinama i skladite u votanim elijama saa kao nezamenjivu
hranu za razvoj pelinjeg drutva. Polenov prah su u stvari muke polne elije
biljaka cvetnica, koje se nalaze u pranicima. Polenovo zrno je svojstveno po
obliku i veliini svakoj biljnoj vrsti.
Pele izletnice po dolasku sa pae, prolaze kroz skuplja polena (slika
92) koji skida 40-70% donetog polena, koji zatim pada u koritance na dnu (slika
93). U praksi postoje tri tipa skupljaa polena:
- spoljanji (ispred leta)- pokriva spolja donje i gornje leto;
- podni - postavlja se ispod nastavka sa gnezdom
- i magacinski - koji je iznad gnezda ispod poklopca konice.
125

Slika 92. Hvata polena

Slika 93 . Ladica sa polenom

Nakon sakupljanja zbog velike koncentracije vlage, polen se obavezno

mora to pre osuiti. Danas se sve vie praktikuje suenje polena u suarama
(slika 94), jer se u kontrolisanim uslovima dobija kvalitetniji proizvod. Suenje
je pri temperaturi od 38 do 41oC, do vlanosti od 8 do 9 %. Polen se u suari
rairuje na debljinu od 1,0 do 1,5cm i u zavisnosti od ulazne vlage polena
duina suenja se kree od 20 do 72 asa. Suenjem polena na suncu gubi se
njegova hranljiva i bioloka svojstva, a postoji i mogunost napada od strane
raznih tetoina.

Slika 94. Suara za polen

Prilikom dostizanja odgovarajue suvoe, polen se stavlja na ventilaciju
pri kojoj se izbacuju strane primese (nogice, krila, praina, vosak). Skladitenje
polena se odvija u polivinil-kesama i plastinim kantama zdravstveno
bezbednim bez uticaja na kvalitet polena (Mladenov i sar., 1997). Posude se
hermetiki zatvaraju i stavljaju na hlaenje do -20 oC, nakon toga se prebacuje i
uva u uslovima 0 do 12oC.
126

U raznim naunim ispitivanjima ustanovljeno je da polen ima

antibakterijska svojstva i antiprotozoarna dejstva. Polen se moe koristiti i kao
medikament u leenju hroninih crevnih oboljenja kod zatvora i dijareja, a daje
dobre rezultatei u leenju prostate. Postoji mogunost korienja polena u leenju
dijabetesa, zatim u redukciji holesterola, zbog niskog sadraja magnezijuma i
kalcijuma pozitivno utie na rad srca i krvnih sudova. Poto sadri dosta gvoa
polen se moe uspeno davati kod leenja anemije. Polen od razliitih biljaka ima
razliita lekovita svojstva: od bagrema deluje sedativno, od kestena na bolju
cirkulaciju krvi, od maslaka normalizuje funkciju bubrega i beike, a polen od
alfije ima dijuretiko dejstvo. Polen sadri 35 do 40% ugljenih hidrata, 20 do
30% proteina, oko 5% lipida, 1 do 7% mineralnih materija i 2 do18% vode. Pored
toga u polenu se nalaze amino-kiseline (arginin, leucin, izoleucin, histidin, lizin,
metionin, fenilalanin), enzimi (preko 50 enzima koji vre ulogu biolokih
katalizatora u mnogim procesima), vitamini (posebno vitamini B grupe, betakarotin, C, D i E), hormoni rasta, aktivne antibiotske supstance kao i jo neke
neidentifikovane supstance. U sastavu polena dokazani su i pigmenti, flavonoidi
(kvercetin, leukoantocianin, katehini i dr.). Sastav polena zavisi od biljnog
porekla, naina dobijanja, geoloke karakteristike podruja, klime i naina
uvanja (Jankovi, 1979).
Kada je sadraj vitamina u pitanju poznato je da 1 g cvetnog praha (polena)
sadri nekoliko dnevnih doza vitamina R (rutina) koji spreava izliv krvi u mozak,
mrenjau oka i srce. Tako Stankovi, (1978) navodi da je polen naroito dragocen
izvor rutina, kojeg ima i do 17 mg/100g i to posebno u polenu od heljde. Ova
meterija obezbeuje elastinost krvnih kapilara, to doprinosi suzbijanju bolesti srca
i krvnih sudova. Polen je poznat i kao afrodizijak, zbog svog stimulativnog i
okrepljujueg uticaja. Koristi se i u leenju povienog krvnog pritiska i kao
preventiva adenoma prostate, a zbog sadraja selena polen spada u antioksidanse.
Veoma je bitan nain korienja polenovog praha, a najnovija istraivanja ukazuju
da polenova zrnca sadre tanak dvostruki omota koji je izgraen od materije koju
organizam oveka veoma teko vari, pa se zato preporuuje da se polenov prah
sitno samelje pre upotrebe. Dnevna terapeutska doza polenovog praha za odrasle je
15 do 20 g u trajanju od 1 do 3 meseca (API-AR, 2001).

13.3. PERGA
Perga je produkt koji pele pripremaju od cvetnog praha i meda uz
dodatak sekreta svojih lezda. Polen donose u konicu i skladite u sae, zatim
ga druge pele paljivo meaju uz dodatak sekreta iz lezda. Pod uticajem
fermenata meda i sekreta pelinjih lezda, dolazi do mleno kiselinske
fermentacije i polen se pretvara u pergu. Sama fermentacija traje 15 dana i za to
vreme raste sadraj mlene kiseline u pergi. Perga u sau je mikrobioloki
sterilna zbog visoke koncentracije mlene kiseline. Hemijski sastav perge je
127

slian polenu, s tim da je kod perge sastav veoma stabilan jer su pele odradile
konzervaciju. Perga za razliku od polena sadri vie eera, udeo masnoe je za
9% vei, a proteina za 20 %. Kvalitet perge se sastoji u tome da sadri sve
nezamenljive aminokiseline u odgovarajuem odnosu.
Perga je bogata belanevinama, ugljenim hidratima, vitaminima,
masnim kiselinama, zbog ega je nala veoma iroku primenu u industriji hrane,
kozmetici i medicini. Koristi se u leenju hroninih zapaljenja, poboljava
imunoloki sistem, povoljno deluje kod nervnih i psihinih oboljenja.
Vaenje i prerada perge se radi na poetku glavne pae ili u jesen prilikom
formiranja gnezda za zimu. Satovi sa pergom izdvojeni za preradu se prvenstveno
oslobaaju meda, zatim se pomou pela iste vikovi zaostalog meda.
Izvlaenje perge iz saa obavlja se na razne naine. Mogu se sei
komadi saa sa pergom i na taj nain koristiti u ishrani. Razraena je i
tehnologija mehanizovanog izvlaenja perge iz elija saa. Sam postupak se
sastoji u suenju sirovine do 14 do 15% vlanosti na temperaturi od 40oC u
trajanju od 8 do 10 sati ili procesom skarifikacije. Isuena sirovina se prosejava
i uz vazdunu struju brzine 8 m/s produvava, na ovaj nain se odvaja vosak od
perge. Dobijena perga se dezinfikuje gama zracima. Perga se uva u staklenim
teglama, polietarskim vreama na temperaturi 0 do 15oC pri vlanosti od 75%.

12.4. MATINA MLE

Matina mle je sekret subfaringealnih lezda mladih pela radilica,
starosti izmeu 6. i 12. dana, koji slui za ishranu matinih larvi tokom celog
perioda razvoja kao i larvi radilica i trutova u prva tri dana ivota. Matina mle
je gusta tekuina bele do bledoute boje karakteristinog mirisa, kiselog i
pomalo oporog ukusa, delimino topiva u vodi.
Sama proizvodnja matinog mlea sastoji se u sledeem: priprema
matinih osnova i presaivanje larvi, priprema i iskoriavanje odgajivakog
drutva, oduzimanje matinog mlea, pravilno uvanje, transport i skladitenje.
Za ovu proizvodnju neophodna su jaka odgajivaka drutva, koja imaju ne
manje od 7 do 8 ramova sa leglom i ne manje od 10 ulica pela. Najvie mlea
daju drutva koja imaju 45.000 do 50.000 pela. Pelinja drutva treba da su
obezbeena znaajnim zalihama belanevinaste hrane: 10 do12 kg meda i 2 do 3
satne osnove sa polenom. Matina mle se oduzima 72 sata posle presaivanja
larvi. Skladiti se u tamne staklene teglice po 75 do 100g. Samo punjenje teglice
ne bi trebalo da traje due od 1 sata, a za sve to vreme mora se drati na
temperaturi ne vioj od 00C. Posle punjenja teglica se zatvara poklopcem i
uranja u rastopljeni vosak, nakon ega se uva u zamrzivau. Tek izluena
matina mle je tene konzistencije i bele boje (Slika 95), vrlo brzo se
zgunjava i dobija sivkastu boju, a ukus mu je opor i palei.
128

Slika 95. Matina mle

Zbog ouvanja bioloke aktivnosti matine mlei, odmah posle
uzimanja, mora se izvriti konzervisanje iste metodom apsorpcije. Apsorpcija
matinog mlea se vri paljivim utrljavanjem u porcelanskoj posudi jednog
dela mase svee dobijenog mlea sa etiri dela mase apsorbenta. Kao kvalitetan
apsorbent koristi se smesa laktoze (97-98%) i glukoze (2-3%). U fabrikim
uslovima konzerviranje matinog mlea vri se postupkom liofilizacije (Krivcov
i Lebedev, 2000). Uslovi za ouvanje kvaliteta matinog mlea prema istom
izvoru su sledei: svee oduzet sirov matini mle uva se do suenja na
temperaturi -6 0C, ne due od 24 sata, sirov apsorbovan mle, uva se na
temperaturi od +4 do +6 0C oko 6 meseci, suv apsorbovan, uva se na
temperaturi okoline tokom 3 godine, a suv liofilizovan, moe se uvati tokom
2,5 godina na temperaturi +60C.
Hemijski sastav matinog mlea je: 60 do 70% vode, 30 do 40% suve
materije, 10 do 18% belanevina (svih 8 esencijalnih aminokiselina sadrani su
u idealnoj proporciji), 9 do 15% eera (najvie glukoze i fruktoze), 1,5 do 7,0%
masti (najvie masnih kiselina, posebno 10- hidroksi 2 decenska kiselina sa
izraenim antibakterijskim i antimikotinim osobinama) i preko 1% mineralnih
materija (Ca, Fe, K), vitaminia (B kompleks, posebno B5, B12 i vitamin C), i u
znaajnim koliinama acetilholina do 1 mg/kg (Bogdanov, 2012).
Primena matinog mlea ima veoma dobre efekte kod oboljenja
kardiovaskularnog sistema, eludano-crevnog trakta, kod tuberkuloze i
bruceloze, kod zapaljenja zglobova, kod regulisanja krvnog pritiska (Jojri,
1977). Matina mle pomae regeneraciju crevne flore, sadri polne hormone i
gamaglobuline koji imaju ulogu u jaanju otpornosti organizma posle
tretmana koi vraa elastnost, zategnutost uz znatno bolju ishranjenost.
Delotvornost mlea je poznata i kod osteoporoze, zatim kod bolesti zuba, kod
raznih dermatita, u leenju katarakte i drugo. Zahvaljujui velikim koliinama
vitamina B5 matina mle usporava efekte starenja, vidljive na koi, kosi i
noktima. Doze i nain upotrebe matinog mlea se razlikuju kod raznih autora, a
prvenstveno zavise od starosti bolesnika i vrste oboljenja.
129

Prema podacima (Mladenov i sar., 1997; Kap, 2013) matina mle se

moe koristiti peroralno i to 5 do 10 mg dnevno za odojad i 250 do 300 mg za
odrasle, u dva obroka, ujutro i uvee pre jela. Prirodni mle se stavlja pod jezik,
a kapsule i tablete se gutaju. Mle moe da se koristi i putem ubrizgavanja pod
kou ili u mii, zatim spoljnom primenom u vidu lekovitih masti za
dermatoloke ili kozmetike potrebe, a moe da se primenjuje i u vidu
supozitorija. Preporuke su da se mle koristi u obliku tableta ili pomean sa
medom (u koncentraciji 1 do 3%), a dnevne doze su 500 do 600 mg,
stavljanjem pod jezik, ali ne due od 5 do 6 nedelja, a tretman ponoviti
maksimalno do 4 puta godinje. Kod slabih stanja organizma udarna doza moe
biti i do 1 g mlea dnevno, a za neke antivirusne tretmane primenjuje se 3 do 5 g
mlea dnevno. Prekoraenje doze ili dugotrajnija upotreba mlea moe dovesti
do hormonalnih poremeaja.
Prema podacima (Kapa, 2013) upotreba matine mlei u dozi od 30 do
100 mg dnevno ispoljava znajan efekat protiv oksidacije tetnog (LDL)
holesterola i poveava koncentraciju poeljnog, zatitnog (HDL) holesterola.
Istraiva matine mlei De Belfever, (1958) napisao je:Kad bi bilo
mogue oveka hraniti kao maticu, matinom mlei, nedvojbeno bi doiveo 300
godina, zdrav i snaan (Kap, 2013).

13.5. PELINJI OTROV

Pelinji otrov je proizvod koji pele koriste za svoju odbranu.
Deponuje se u rezervoaru otrovne lezde sve dok nisu prinuene da ga upotrebe.
Ubodni aparat je smeten u poslednjem segmentu trbuha i ine ga: aoka, dva
noia, tri pera hitinskih ploica, dve otrovne lezde. Radilice u starosti 2 do 3
dana poinju luenje otrova i pri starosti 12. do 14. dana u lezdi je dostignut
maksimum, dok kod pela starih 14. do 20. dana prestaje luenje otrova.
Potroena rezerva otrova se ne obnavlja. Na kvalitet otrova utie starost pela,
godinje doba, rase pela, jaina drutva kao i zaliha hrane.
Pelinji otrov je sekret aonog aparata pela radilica i matice. Radilice
ga koriste za odbranu od uljeza i drugih neprijatelja, a matica iskljuivo u borbi
s drugom maticom (slika 96). Mlade, tek izleene pele ne sadre otrov, on se
postepeno lui, a najveu koncentraciju dosee u zadnje 3 do 4 nedelje ivota.
Pelinji otrov moe se nai u svoja dva oblika: teni pelinji otrov i osueni
pelinji otrov.
Pelinji otrov u tenom stanju je bez boje, otro-gorkog ukusa i
aromatinog mirisa. Slabo je kisele reakcije (pH 5,0 do 5,5). Pelinji otrov se
sui na sobnoj temperaturi za oko 20 minuta i pri tom gubi 60 do 70% od svoje
poetne teine (Mladenov i sar., 1997; Novakovi, 2003).

130

Slika 96. aoka

ist, osueni pelinji otrov je ukaste boje. Specifina teina mu je
1,313 g/cm3. Otporan je na hladnou i na zamrzavanje pri emu ne gubi svoja
svojstva. Otporan je i na visoku temperaturu ak i do 1000C. Osueni pelinji
otrov, ako se zatiti od vlage, moe da se uva i nekoliko godina. On je dobro
rastvorljiv u vodi, nerastvorljiv u amonijum sulfatu i alkoholu. Sadri oko 88%
vode, a suva materija sadri supstance nie molekularne mase (aktivni amini,
nepeptidni sastojci - glukoza, fruktoza, lipidi, aminokiseline); peptide (melitin,
apamin, sekarpin, terciapin, adolapin, prokain A i B, inhibitore proteaze i dr.) i
supstance visoke molekulske mase (fosfolipaza A2, hijaluronidaza, glukozidaza,
lizofosfolipaza i fosfomonoesteraza). Peptidi ine oko 50% suvog ekstrakta
pelinjeg otrova (Bogdanov, 2012). Najznaajniji meu njima je melitin, koji je
sastavljen od 26 aminokiselina (Kim i Chiristopher, 1997). Pelinji otrov se
koristi i u humanoj medicini za leenje nekih sistemskih oboljenja.
Ova tradicionalna terapija pelinjim otrovom odvija se tako to se uz
pomo ivih pela, stimuliui ih da ubadaju, tretiraju obolela mesta ili
akupunkturne take. Otrov deluje u vidu tipinog aseptinog arita upale ije
su karakteristike oteklina, crvenilo i bol. Pomou receptornog aparata sastojci
pelinjeg otrova direktno ili indirektno uestvuju u stvaranju vanih lekovitoprofilaktikih kompleksa sa irokim terapijskim spektrom koji deluje
stimulativno na razne organe i sisteme.
Indirektno ili direktno pelinji otrov deluje protivupalno, poboljava
tonus miia, poveava snagu sranog miia, poveava priliv krvi u krvne
sudove mozga i koronarne arterije srca, ima antialergijsko dejstvo, ukida
alergijski gr bronhija, proiruje krvne sudove mozga, poveava ukupnu brzinu
srca i sranog rada, smanjuje krvni pritisak perifernog karaktera, smanjuje
holesterol u krvi i krvnim sudovima, utvren je i radiozatitni efekat,
baktericidni i bakteriostatski efekat prema Grampozitivnim i Gramnegativnim
bakterijama i jo niz drugih efekata (Mladenov i sar., 1997; Hegazi, 2012).
131

13.6. PELINJI VOSAK

Pelinji vosak je proizvod luenja 4 para voskovih lezda smetenih sa
donje strane trbuha pela radilica. Najvie ga lue pele starosti 12. do 18. dana
ivota. Ova funkcija votanih lezda pojavljuje se samo kao rezultat ivota pela
u drutvu (Slika 97). Kod matice i truta votane lezde ne postoje. Izgradnja
novog saa i luenje voska su u tesnoj zavisnosti od prisustva u prirodi sveeg
nektara i polena, kao i njihovog unosa u konicu. U periodu potpunog odsustva
pae u prirodi pele ne lue vosak i ne izgrauju sae. Isto tako prisustvo u
konici velike koliine meda, sloenog i zatvorenog u sau, nema vidnog uticaja
na proces luenja voska. Staro sae se u toku godine oduzima iz konice i
pretapa (slika 98), a na njegovo mesto se ubacuju satne osnove.
Utvreno je da pele obilno lue vosak i izgrauju sae samo onda kada
u konicu pristie sve nektar i polen. Utvreno je i da uveanje dnevnog unosa,
nektara i polena, od 200 g poveava koliinu izluenog voska za 35 g, pa je na
osnovu tih rezultata izraunato da 1 kg pela iz drutva koje se hrani u izobilju,
moe tokom svog ivota dati oko 0,5 kg voska, a celo kvalitetno drutvo za
jednu sezonu do 7,5 kg voska. Da bi jedno pelinje drutvo izgradilo 1 kg
voska mora da utroi 3,5 do 3,6 kg meda (Krivcov i Lebedev, 2000).

Slika 97. Votane elije radilice

Slika 98. Pretapanje starog saa

Sam vosak u ivotu pela ima nezamenljivu ulogu. Slui za izgradnju

saa, od koga zavise ne samo proizvodnja meda, ve i njihovo razmnoavanje.
Kao to je poznato, matica polae svoja jajaca u prethodno izgraene,
pripremljene i dezinfikovane elije u kojima se razvija podmladak (matice,
radilice i trutovi). Jedan deo elija slui za odlaganje hrane, meda i polena
(perge) i za proizvodnju matinog mlea. elije saa su idealno estougaone,
dubine oko 12 mm, irine oko 5,7 mm (za radilice), dok su za trutove i matice
neto prostranije (Jankovi, 1979).
132

Vosak je ute, utosive ili utomrke boje, tvrd, zrnastog preloma i

prijatnog mirisa. U vodi je nerastvorljiv, u alkoholu vrlo malo, dok je potpuno
rastvorljiv u etru, benzinu, terpentinu, toluolu, hloroformu i toplim masnim i
etarskim uljima. Specifina teina mu je: 0,964 do 0,970, a taka topljenja 62
do 640C. Po svom sastavu vosak pripada lipidima i sadri oko 300 komponenti.
Osnovne komponente su: 1,2% slobodni alkoholi, 2% voda, do 6% propolis,
12% ugljeni hidrati, 14% su kiseline, 49% monoestri i 15,8% drugi estri.
Prema najnovijim istraivanjima API-AR-a (2000) vosak je ponovo
zauzeo svoje mesto kao uspean medikament. Vosak se koristi u leenju
artritisa, upale nosnih upljina, dermatoza, bronhijalne astme, a potvreno je i
antibiotsko dejstvo protiv odreenih bakterija (Salmonella). Savremena
kozmetologija je najvei potroa pelinjeg voska. Od njega se prave kreme za
kou, antirid kreme, mleka za uklanjanje minke, a sve ovo zahvaljujui
njegovoj savitljivosti, elastinosti, topljivosti na relativno niskim temperaturama
(62 do 640C). Do danas nije pronaen sintetiki proizvod koji bi mogao da
objedini sva ta svojstva.
Vosak ima izvanredno veliki znaaj i kao sirovina za niz privrednih
grana. Nalazi iroku primenu kao sredstvo za impregnaciju kablova, tkanina,
koe i drveta, u proizvodnji voskovih boja, lakova i preparata za ienje
parketa, u livnicama za vajarske i galvanske odlivke, za graviranje stakla, u
hemijskoj, optikoj, brodograditeljskoj, grafikoj i automobilskoj industriji i u
drugim granama delatnosti.

13.7. PROPOLIS
Propolis (pelinji lem) je pelinji proizvod koji pele skupljaju sa
smolastih izluevina pupoljaka razliitog drvea dodajui mu sekrete pljuvanih
lezda. On ima sloen hemijski sastav koji jo uvek nije do kraja analiziran. Do
sada je opisano najmanje 180 sastojaka koji se nalaze u propolisu. Najnovija
istraivanja ukazuju da je to prirodni proizvod koji sadri vie od 300 razliitih
farmakolokih supstanci.
Detaljnom analizom ustanovljeno je da propolis sadri oko 55% biljnih
smola i balzama, 30% voska, 10% etarskih i aromatinih ulja, 5% cvetnog praha,
mehanikih primesa i dr.(Erski-Bilji, Dobri, 2003; Bankova, 2003). Pele unose
propolis u konicu i direktno ga primenjuju za premazivanje unutranjih zidova,
elija saa, zatvaranje pukotina i mumificiranje uginulih "uljeza" to ukazuje na to
da propolis zaista igra vanu ulogu u ivotu pelinjeg drutva.
Iz konice propolis se skuplja tokom leta (do jeseni), proseno po 100
do 150g iz svake konice. Organoleptika i fizika svojstva, (miris i boja) i
hemijski sastav propolisa zavise uglavnom od vrste biljaka od kojih se on
sakuplja u radijusu letenja pela iz pelinjaka. Do danas je identifikovano
najmanje 67 vrsta biljaka sa kojih pele sakupljaju propolisni materijal.
133

Najvaniji izvori su: cvet breze, topole, jove, kestena, jasena, vrbe i mnoge
druge (Erski-Bilji i Dobri, 2003). Sezonske varijacije imaju znaajnu ulogu u
hemijskom sastavu propolisa. U uzorcima skupljenim u jesen dominirali su
diterpeni, dok u uzorcima sakupljenim u zimskom i prolenom periodu
uglavnom su dominirali fenoli (Bankova i sar., 1998). Sam propolis ima
specifinu teinu izmeu 1,112 i 1,136, nema odreene take topljenja, ali se
najee topi izmeu 800C i 1050C. Slabo se rastvara u hladnoj vodi, a u vruoj
izmeu 7 do 10%. U etru zagrejanom na 1230C rastvara se do 66%, u etil
alkoholu se rastvara 50 do 75%, a u acetonu samo 20 do 40%.
Propolis poseduje antibakterijska, antivirusna, antimikotitina i
antiparazitska svojstva (El Deen et all., 2013). Ima osobinu da pomae u leenju
rana pri emu snano utie na obnavljanje epitela pa se uspeno primenjuje u
dermatologiji (opekotine II. stepena, ekcemi, osipi). Poto ubrzava zarastanje rana
primetni su dobri efekti u leenju hemoroida. Propolis deluje na mikroorganizme
slabije od antibiotika, ali je manje toksian od njih, ne stvara rezistentnost prema
bakterijama, a kod unutranje primene ne oteuje normalnu crevnu floru. Ima
antiinflamatorni efekat i mo detoksikacije, pa se koristi i za zatitu od tetnih
zraenja. Veoma je efikasan kod akutne i hronine upale grla, kod svih rana u
usnoj duplji, ira na elucu, hepatitisa, gripa, proliva, kod poremeaja u radu
plua. Preporuuje se kod akutne upale uva i upale bubne opne. Flavonoid
akacetin poveava izdrljivost kapilara, kvarcetin poveava sposobnost
gamaglobulina u krvi da vezuju histamin, te na taj nain potiskuje njegovo dejstvo
kod upale (Ozturk i sar.,1998). Kontinuiranim inhalacijama umanjuje broj i jainu
napada astme. Stimulie odbrambenu sposobnost organizma i ne izaziva
rezistetnost bakterija. Dobar je i kao inhibitor tumorskih elija u organizmu,
posebno kod tumora jetre, materice, dojke i leukemije (API-AR, 2001).
Propolis se najee konzumira u obliku tinktura, tableta, sirupa,
aerosola, vodenih ekstrakata i masti. Umerena doza propolisa je 1 g dnevno.

Pitanja:
1. Navedite osnovne pelinje proizvode?
2. U kojim se uslovima uva med?
3. Objasnite postupak dobijanja polena?
4. ta je propolis i na koji nain se prikuplja iz konice?
5. Na osnovu ega emo razlikovati pregrejani med od umskog meda?
6. ta je dekristalizacija meda i kako se vri?
7. ta je perga i u emu je njen znaaj za pelinju zajednicu?
8. Kako se uva matina mle?
9. ta je vosak i kako se dobija?
10. ta je apiterapija?
134

14. BOLESTI PELA

Bolesti pela u mnogo emu se razlikuju od bolesti ljudi i domaih
ivotinja. To je prvenstveno iz razloga to pele ive u bioloki veoma sloenoj
zajednici. Pela kao jedinka ne moe iveti sama, ve je za njen opstanak
neophodan kompletan sastav (jedna matica, nekoliko desetina hiljada radilica i
nekoliko stotina trutova). Samo potpuno zdrava pelinja zajednica moe
odgovarati zahtevima modernog intenzivnog seleeg pelarstva. Upravo
savremeni nain pelarenja pogoduje irenju bolesti pelinjeg legla jer pelar
manipuliui ramovima sa saem prenosi uzronike bolesti iz jedne konice u
drugu. Za to je neophodno da svi pelari imaju potrebno znanje o osnovnoj
biologiji pela i osnovnim bolestima pela.
Postoji veliki broj parazita, bakterija, gljivica i virusa, koji napadaju
pelinje zajednice svuda u svetu. Ove bolesti medonosnih pela (Apis
mellifera L.) nanose svake godine velike gubitke pelarstvu. Usled njih koliina
proizvedenog meda i drugih pelinjih proizvoda se smanjuje, ali isto tako dolazi
do slabijeg opraivanja biljaka jer su pele glavni prenosioci polena i teta se
samo jo vie poveava.
Da bi se pelarima olakalo da sauvaju zdravlje svojih pelinjih
drutava i poveavaju prinos meda, polena, mlea i propolisa, kao jedino reenje
se namee redovna zdravstvena kontrola pelinjaka, potovanje zakonske
regulative i striktna primena svih apitehnikih mera.

14.1. PRAENJE I OTKRIVANJE BOLESTI

PELA
Poznavanje osnovnih simptoma bolesti koje ugroavaju pelarstvo
omoguava pelaru da u to ranijoj fazi uoi bolest i preduzme mere sanacije.
Razlikujemo bolesti pela i bolesti pelinjeg legla.
Bolesti pelinjeg legla je prilino lako otkriti, vetiji pelar prilikom
pregleda e ralativno brzo uoiti nepravilnosti u leglu. Uginjavanjem legla
smanjuje se prinova mladih pela gde zajednica postepeno i brojano slabi. Kod
nekih bolesti (kreno leglo) odrasle pele preko leta izbacuju uginule larve. Da
bi lake savladali bolesti pelinjeg legla nije odvie poznavati osnovne bioloke
zakonitosti u pelinjoj zajednici.
135

14.2. BAKTERIJSKE BOLESTI

14.2.1. Amerika kuga legla
Amerika kuga pelinjeg legla je kontagiozno obolenje koje predstavlja
jedan od najveih zdravstvenih problema pelinjih zajednica. Bolest karakteriu
promene na poklopljenom leglu dok odrasle pele ne obolevaju- bolest
poklopljenog legla. Bolest se nalazi na listi OIE (2.02.02.)
Uzronik obolenja je bakterija iz familije Bacillaceus Penibacillus larvae koji
ima vegetativni oblik i spore.U mikroskopskim preparatima dobijenim od tek
uginulih larvi vidimo ga kao Gram + tapi.
U poodmaklom procesu bolesti u amorfnoj masi koja je ostala od larvi u
mikroskopskom preparatu vidimo samo spore. Spore su veoma otporne u
spoljnoj sredini (u sasuenoj masi na dnu starog saa preivljavaju i 30-40
godina). One su otporne i na veinu dezificijenasa, sulfanamida i drugih
antibiotika (Plava, 2004). Vegetativni oblik bakterije raste, razvija se i
razmnoava. Za razliku od spora vegetativni oblici su osetljivi na toplotu,
isuivanje, dezificijense, sulfanamide i antibiotike. Vazno je znati da vegetativni
oblici bakterije u nepovoljnim uslovima za ivot prelaze u otporan bakterijski
oblik sporu.
Nepovoljni uslovi za ivot za vegetativni oblik bakterije predstavlja
pokuaj tretiranja sa lekovima-antibioticima, dezinficijensima, delovanje
toplote, isuivanje i dr. tada iz svog vegetativnog oblika bakterije prelazi u
otporan oblik - sporu.
Rasprostranjenost i putevi infekcije: Amerika kuga pelinjeg legla je
prisutna u celom svetu. Brzo i lako se iri i drugo odrava u pelinjacima
(Plava i sar., 2006, 2007) . Glavni izvor infekcije su zaraene, bolesne i uginule
larve, med, polen, sae i unutranje povrine konice i oprema u samoj kosnici.
Infekciju ire i pelari kada spajaju ramove slabijih sa jaim drutvima bez
predhodne zdravstvene kontrole. Infekcija se iri i tokom seobe drutava bilo da
su ona bolesna ili dolaze u podruje gde vlada kuga i prodajom meda iz
zaraenih konica ako se on koristi za prehranu pela.
Infekcija moe da se iri i mehanikim putem iz konice u konicugrabe, putem insekata koji su paraziti pelinjih proizvoda (votani moljac), ose,
muve ili onih koji jedu uginule pele, njihov otpad ili larve.
Razmnoavanje i irenje unutar drutava: Infekcija larvi u
otvorenom leglu nastaje alimentarnim putem posredstvom pela radilica negovateljica i istaica. Pele istaice iste elije i pripremaju ih za polaganje
jaja tako da dolaze u kontakt i sa inficiranim larvama. Spore dospevaju na
njihovo telo i iri se u nove elije.
Posredstvom pela negovateljica spore dolaze u hranu mladih pela
(mle za ishranu mladih larvi i meavinu meda i polena kojim se hrane starije
136

larve u otvorenom leglu). Povolji uslovi deluju na sporu i ona poinje da klijavegetativni oblik, raste i razmnoava se u leglu i dovodi do uginua larve.
Simptomi bolesti: Klinika slika bolesti je veoma karakteristina i
uoava se promenama na pelinjem leglu koje nije kompaktno nego ratrkano,
promenama na poklopcima elija i u izgledu i promenama na larvama. Promene
na poklopcima su vidljive ve tree nedelje po infekciji. Oni na poetku imaju
boju limuna a onda postaju tamniji do tamnomrke boje. Sa promenom boje oni
postaju ulegnuti, meki, prokvaeni i lako se skidaju, potom poinju da se
javljaju rupice nepravilnih ivica koje su posledica pokuaja pela istaica da
oiste leglo (Slika 99).

Slika 99. Poklopljeno leglo sa

promenama (poetna faza)

Slika 100. Poklopljeno leglo sa

promenama (oko 2 meseca)

Napredovanjem procesa kada se larve isue dolazi do uvlaenja

poklopca ka unutranjosti elija (kada je proces stariji od dva meseca). Kada se
pogleda obolelo leglo u celini vide se ratrkane poklopljene elije (Slika 100).
Promene na larvama se zapaaju tek po poklapanju elija. Obolele larve
uginjavaju i umesto belosedefaste postaju boje bele kafe a kako proces stari
larva gubi konzistenciju i dobija okoladastu boju (Slika 101).
Telo gubi segmentiranost i lizira u amorfnu itku, lepljivu masu
nakiselog mirisa U ranoj fazi bolesti (do dva meseca) ova masa je rastegljiva a
kasnije se sui, prijanja uz zid elija i pretvara se u tamnosemu krastu koja se
teko uoava na dnu elije (Slika 102).

Slika 101. Rastegljiva uginula larva

Slika 102. Sasuena larva na dnu elije

137

Dijagnoza i terapija: pregledom drutava, na osnovu klinike slike se

postavlja sumnja na obolenje. Mikrobioloka determinacija uzronika se vri
nativnim preparatom bojenim po Giemsa i kultivisanjem na podlogama kao i
molekularnom dijagnostikom PCR metodom.
Za pregled se uzima sae sa poklopljenim leglom veliine 10 x10cm.
Uzorak se pakuje u papir i zatim stavlja u kartonsku kutiju. Za slanje uzorka na
analizu neophodan je uput RVI ili ordinirajuceg veterinara i slanje to hitnije u
najblizu veterinarsku dijagnostiku ustanovu. Uzronik se moe nai u medu
tako da se i on po potrebi dostavlja na pregled (Stojanov i sar., 2000).
Terapija ne postoji. Leenje je zabranjeno. Kada se ustanovi obolenje,
moraju se potovati mere koje propisuju Pravilnici, prvo se humano ugue
pele pomou sumpora, a zatim se vri spaljivanje pela zajedno sa ramovima i
voskom i svim otpatcima iz konice. Oprema i konice se dobro mehaniki
oiste, rigorozno dezinfikuju po propisanim merama (Pavlovi i sar., 1997;
Plava i sar., 2002).
Bolest je obavezna za prijavljivanje. Pelaru sleduje nadoknada za
sanirana drutva, samo ukoliko se obolenje prijavi na vreme. (proces u starosti
do dva meseca, starost procesa se utvruje pri postavljanju konane dijagnoze u
laboratoriji).

14.2.2. Evropska kuga legla

Evropska kuga pelinjeg legla je bakterijsko obolenje (poklopljenog i
nepoklopljenog legla) koje se javlja eksplozivno, sporadino ali i u enzootskim
razmerama.
Uzronik oboljenja je vise bakterijskih vrsta: Streptococcus pluton,
B.alvei, Streptococcus faecalis i Bacillus laterosporus. Najee je evropska
kuga meana infekcija sa dve ili tri vrste bakterija, a nekada je obolenje
izazvano samo jednom vrstom bakterija. Pojavi bolesti doprinosi prisustvo
nespecificnih faktora kako spoljanih tako i unutranjih.
Rasprostranjenost i putevi infekcije
Ovo oboljenje je raireno skoro u celom svetu. Najee se javlja s
prolea, posle duge zime i ako je prolee kino. Klimatski uslovi koji utiu na
slabljenje drutva pogoduju razvoju oboljenja.
Razmnoavanje i irenje unutar drutava
irenje bolesti u konicama se pripisuje mladim pelama. Infekcija larvi
nastaje u starosti 3-4 dana u vreme promene hrane. Bakterije se umnoavaju u
srednjem crevu. Ako larva preivi i razvije se u lutku one izbacuju bakterije
fecesom po zidovima saa najvie na zidove i poklopce elija.
Simptomi bolesti
Evropska kuga je bolest larvi koja ih unitava u prvih 4 do 5 dana. U
perakutnom toku bolesti ona nastaje brzo i tada dolazi do naglog izbacivanja
leeva uginulih larvi iz konice uz smanjenje broja odraslih pela.
138

U akutnom toku, koji esto zahvata vei broj konica u pelinjaku, uz

navedene simptome imamo i ispoljene klinike simptome bolesti u vidu
promena na poklopcima koji su tamnosmei, prokvaeni i ponekad ulegnuti.
Sreu se otklopljenje elije, najee u sredini saa, u kojima se nalaze sasuene
mrtve larve u vidu krasti boje saa koje se lako uklanjaju. Uginule i promenjene
larve imaju karakteristian miris truljenja (kiselkasto kadaverozan)
Dijagnoza i terapija
Pregledom drutava, na osnovu klinike slike se postavlja sumnja na
obolenje. Potpuna dijagnoza se postie laboratorijskim bakteriolokim
pregledom promenjenih larvi.
Za pregled se uzima sae sa obolelim leglom veliine 10 x10cm.
Uzorak se uvije u papir, stavi u kartonsku kutiju i sa uputom RVI ili
ordinirajuceg veterinara alje u najbliu dijagnostiku veterinarsku ustanovu.
Bolest je beningnog karaktera, lako se lei antibioticima uz obavezno uklanjanje
nespecifinih faktora i dezinfekciju konice i opreme u konici (Pavlovi i sar.,
2009). Med iz konice gde je obolelo drutvo tretirano lekovima moe se
upotrebiti za ishranu pela ukoliko se prokuva. Med iz tretiranog drutva nije
podesan za ishranu ljudi zbog prisutnih rezidua antibiotika.
Od preventivnih mera potrebno je da se drutva utople, da se suzi
plodite, u nedostatku pae prihranjuju, da pelinja drutva uvek imaju dovoljno
hrane, da se matica menja na 2 godine, a oprema i konice propisno dezinfikuju.
Bolest se nalazi na listi OIE.

14.3. GLJIVINA OBOLJENJA

14.3.1. Nozemoza (Nosemosis apium)
Nozemoza je bolest odraslih pela uzrokovana visokospecijalizovanom
parazitskom gljivicom Nosema apis Zander, koja nastanjuje srednje crevo pela.
Nozemoza je doskora bila svrstavana u protozoe ali poslednja saznanja su
dovela do njene nove klasifikacije u gljivice.
Uzronik obolenja su N.cerena i N. apis. Spore nozeme su ovoidnog
oblika duge 4,6-6,4, a iroke 2,9 mikrometra. Spore su otporne u spoljnoj
sredini (u leu pele ive 6 dana, u spoljnoj sredini 5-6 nedelja, u vodi preive
do 100 dana). Direktna suneva svetlost ih unitava za 15-30 sati, a na +60oC
propadaju za 10 minuta.
Rasprostranjenost
Nozemoza se kod medonosne pele javlja irom sveta izuzev u nekim
delovima Afrike, Bliskog Istoka i Malajskog arhipelaga. U naoj sredini je
veoma rairena (Plava i sar., 2013).
139

Putevi infekcije i irenja

Razvoj Nosema spp. se odvija unutar elija epitela srednjeg creva
odraslih pela. Pele pojedu spore i one za kratko vreme dospevaju u srednje
crevo preko voljke gde isklijavaju. Kako bolest napreduje veliki broj elija
srednjeg creva budu zaraene, a kada je infekcija na vrhuncu u crevu pela
nalazi se oko 30-50 miliona spora (Plava i sar.2009). One zatim dospevaju u
rektum i bivaju izbaene izmetom u spoljnu sredinu. N. apis ne inficira pelinje
larve. Novoizale pele nikad nisu zaraene. Spore se ire izmetom odraslih
pela, tako to ih mlade jedinke pojedu prilikom ienja zaraenog saa.
Kada su pele u mogunosti da slobodno lete i da defeciraju izvan
drutva, saa postaju istija, a anse da pele dospeju u kontakt sa sporama se
smanjuju. Tada inficirane pele uginjavaju, a da pri tom ne ire infekciju, koja
takoe jenjava. Iz istog razloga spore Nosema spp. se retko nau u medu ili
polenu koje pele sakupe iz prirodnih izvora.
Matice ne iste sae tako da se one retko inficiraju u prirodnim
uslovima. Trutovi se inficiraju kada ih hrane radilice koje su takoe angaovane
i u ienju saa.
Postoji statistiki znaajna pozitivna korelacija izmeu hladnih,
maglovitih, kinih leta i infekcije drutva nozemom sledeeg prolea, mada bi
uzrok tome delimino mogao biti i usporeniji rast drutava tokom kinijih
godina, kao i nepotpunije ienje saa.
Simptomi obolenja
Inficirane pele ne ispoljavaju simptome bolesti, ali doive samo
polovinu ivota nezaraenih jedinki u drutvima u prolee ili leto. Do dizenterije
uglavnom dolazi usled nakupljanja vode, poto je ukupni sadraj vode kod
zaraenih pela vii nego obino.
Pod prirodnim uslovima retko dolazi do uginua ili ozbiljnijeg
nanoenja tete drutvima. Meutim, postoje podaci o znaajnoj negativnoj
korelaciji izmeu prinosa meda i stepena infekcije. Deava se da inficirane
matice prestaju da polau jaja i uginjavaju u toku nekoliko nedelja posle
infekcije. Inficirana drutva zimi gube oko 1.500 pela vie nego neinficirana
drutva iste veliine, ne uzimajui pritom u obzir njihovu apsolutnu veliinu
(to je manje drutvo relativno je vei gubitak pela usled infekcije).
Dijagnoza i terapija
Za pregled se uzimaju leevi pela sakupljenih sa poda konice i ive
bolesne pele koje ne mogu da polete ili koje puze ispred konice. Uzorak za
pregled iz jedne konice predstavlja najmanje 60 pela.
U sluaju subklinike infekcije za pregled se uzimaju ive pele
izletnice sa poletaljke, uginule pele ispred konica, dok se u akutnom obliku,
koje je najee u rano prolee, za pregled moe uzeti i sastrugani izmet pela
sa ramova. Izmet se uzima pomou mikroskopske ploice koja se stavi blizu
ulaza u konicu, a isti se od matica uzima kada se one dre iznad ploice
pokrivena staklenom aom.

140

Preventiva nozemoze:
Prevenirenje nozematoze izazvane bilo kojim od dva uzronika postie se :
1. Drajem jakih pelinjih zajednica sa povoljnom strukturom svih kasta
kunih pela, to je tim pre znaajno, jer podrazumeva i prisustvo sanitarnih
pela koje su sa izraenim higijenskim ponaanjem i sposobne su da prepoznaju
i otklone uzronike bolesti.
2. Uzgojem drutava sa mladom i zdravom maticom proverenih
performansi.
3. Opskrbom pelinje zajednice sa dovoljnom koliinom kvalitetne i zdrave
hrane, t.j perge i meda (perge dva rama po LR nastavku i ne manje od 20 kg
meda po zazimljenoj zajednici).
4. Izbegavanjem preterane upotrebe eera.
5. Obezbeivanjem dobrih higijensko sanitarnih uslova na pelinjaku.
6. Obezbeivanjem dovoljne koliine iste i protone vode za napajanje
pela tokom cele godine (najbolje izvorska voda ili protono higijensko pojilo).
7. Oduzimanjem medljike iz konice pre zazimljavanja pela i njenom
zamenom sa kvalitetnim medom.
8. U jesenjoj prihrani primenom biljnih preparata (KAS-81, Ceranon).

14.4. PARAZITSKE BOLESTI

14.4.1. Varoza pela (Varoosis apium)
Uzronik obolenja su Varroa destructor i V.jacobsoni krpelji vidljiv
golim okom. Telo im je ovalno spljoteno, skoro okruglo, pokriveno velikim
lenim titom tamnosmee do crvenkaste boje (Slika 103). Odrasla enka je
duga 1,0-1,7mm i iroka 1,5-1,6mm. Sa donje strane se nalaze etiri para jakih,
kratkih, lankovitih nogu kojima se varoe brzo kreu. Usni aparat im je podeen
za sisanje hemolimfe domaina tako da ih zatiemo samo na ivim pelama.
Hemolimfom larvi i lutki pela hrane se lutke i odrasli paraziti Varroa-e.

Slika 103. Varooa destructor

Slika 104. Varooa destructor na lutki

141

Rasprostranjenost
Varroa spp. je veoma rairena na medonosnim pelama (A. mellifera) u
Evropi i Americi, a i u Aziji i na Dalekom Istoku (na A. cerana).
Razmnoavanje i irenje unutar drutava
enka Varroa polae od 1-12 jaja u eliju saa pored larve pele. U
istu eliju saa moe nekoliko krpelja da poloi jaja, ukoliko je infestiranost
velika. Razvojni ciklus ovog parazita odvija se u poklopljenom leglu zajedno sa
mladom pelom. U poklopljenom leglu odvija se i parenje krpelja, posle ega
mujaci uginu, a mlada varoa ostaje i hrani se hemolimfom lutke (Slika 104) i
mlade pele. Sa mladom pelom iz legla izlazi i krpelj. Na peli radilici ili trutu
moe biti jedan, dva ili vie krpelja koji su smeteni izmedju segmenata na
abdomenu gde je najlake da se probode telo pele i usisa hemolimfa.
irenje Varroa unutar drutava ide brzo i progresivno. Za drutva koja
nisu leena zna se da uginjavaju oko tri do etiri godine nakon ustanovljivanja
krpelja, obino tokom zime.
Faktori sredine utiu na ishod infestacije. U uslovima kada su slabi
prinosi nektara ili kada ima mnogo kompetitivnih drutava, a sledee zime
dovoljno otre dolazi do uginua obolelih drutava.
Simptomi bolesti
Simptomi bolesti izraeni su na leglu i na odraslim pelama. U leglu je
zaraena pelinja larva nemirna i pre vremena se isprui ili ispadne iz elije na
dno konice. Ukoliko se izlegu, mlade pele su sitnije, skaenih krila i trupova,
nepravilnog poloaja krila, sa nedostatkom krila i dr. Pele koje na sebi imaju
Varroe teko poleu, kreu se u krug, pokuavaju da polete i padaju ispred
konice, puze po travi i ubrzo uginjavaju. Krpelj odmah naputa uginulu pelu i
trai novu zdravu pelu, jer mu je neophodna hemolimfa za ivot. Znake
oboljenja pelar zapaa kada je zaraeno 20-30% pela, kada je usporen razvoj
legla i kada odrasle pele napuste konicu.
Varroa destructor je vektor virusa akutne paralize pela, virusa
meinastog legla, virusa crnih matinjaka i virusa deformisanih krila.
Dijagnoza i terapija
ivi krpelji se obino nalaze u zatvorenom leglu, ali se jedan broj
takoe nae skriven meu abdominalnim segmentima odraslih pela, tako da ih,
bez obzira na njihovu veliinu, nije lako zapaziti. Za pregled se uzimaju ive
pele iz sredine gnezda i alju se u dobro zatvorenoj staklenoj ili plastinoj
posudi, najmanje 60 pela po konici.
Uginuli krpelji, koji spadnu sa odraslih pela, mogu se videti u
otpacima sa podnjae konice. Ovi otpaci se sakupe pomou veeg lista belog
papira, koji se ostavi na podnjai nekoliko nedelja pre pregleda (ili preko cele
zime).
Brojanje varoa na odraslim pelama metodom spiranja: Za uzorak
se uzimaju pele iz plodinog dela, starosti 3-12 dana, ukupno oko 300 pela.
Uzorak pela se stavlja u teglu u koju se ulije voda sa malo deterdenta. Zatim

142

se pele protresu na dvostruko sito i isperu mlazom vode. Ispiranjem pod

laganim mlazom vode varoe otpadaju s pela i padaju na donje sitnije sito.
Otpale varoe sa sita se otresu na beli papir gde se lako mogu prebrojati.
Dobiveni broj parazita deli se sa brojem pela i mnoi sa 100 (Praktini primer:
17 otpalih varoa /300 pela= 0,056 x 100= 5,67 varoa na 100 pela).
Leenje se sprovodi: hemijskim, biolokim i fizikim metodama.
U Evropi je protiv varoe zvanino odobreno za upotrebu nekoliko
akaricida (Rosenkranz at all., 2010), ali ak i najbolji od njih su kodljivi za pele.
Pare mravlje kiseline primenjivane etvorokratno u razmaku od po etiri dana
unitavaju veinu krpelja, ukljuujui i one u poklopljenim elijama. Sve vie je u
upotrebi oksalna kiselina, mlena i siretna pored mravlje. Primena kiselina
zahteva i odreenu spoljnu temperaturu da bi bile efikasne protiv varoze.

14.4.2. Etinioza (Aethiniosis)

Mala buba konice ili Aethina tumida se relativno skoro pojavila u
patologiji pelarske proizvodnje.
Uzronik je Aethina tumida je tvrdokrilac iz familije Nitidulidae. Mujak
je manji od enki, dug je 5,12 mm i irok 3,21 mm. enke su duge 5,27 mm i
iroke 3,25 mm. Zavisno od pola odrasli paraziti su utobraon do crne boje.
Rasprostranjenost
Etinioza je ustanovljena u severnoj Americi i junoj Africi, a ima
indikacija da je bilo sluajeva i u Evropi. Razmnoavanje i irenje unutar
drutava A. tumida ima potpuno razvie: jaje, larva, lutka, adult. enke polau
beliasta jaja veliine 1,4 x 0,26 mm u konici, najee u prostorima izmeu
ramova i zida konice. Dve-tri enke mogu uzrokovati jaku inficiranost.
Inkubacioni period je 2-6 dana. Izlegle larve imaju veliku glavu i izrataje po
telu koji ih tite od pela. One za 10-14 dana rastu do prepupalnog oblika koji
naputaju konicu i odlaze u zemljite ispred konica (na razdaljini 30-180 cm)
gde se ukopavaju na dubinu od 1-10 cm i razvijaju se u lutke. Razvoj u zemlji
traje do sedam dana nakon ega se legu novi adulti. Oni izleu i prva dva dana
su izuzetno aktivni (dok ne nau konice u koje e se useliti) nakon ega se
povlae u tamna mesta konica.
Simptomi bolesti
Adulti i larve se hrane medom, polenom i hranom za pele. One bue
elije i defeciraju u med to uzrokuje potpomae njegovu fermetanciju i
komercijalnu neupotrebljivost. Fermentisani med kaplje iz elija koje su paraziti
otvorili i stvara muljevit film unutar konice.
Dijagnoza i terapija
Dijagnozu postavljamo tokom pregleda konica, a zatim pregledom
zemljita oko konica na prisustvo larvi A.tumida. Hemijski tretman obolenja
obuhvata dva segmenta tretiranje konica i tretiranje zemljita oko konica. Pri
tome se oba postupka moraju primenjivati istovremeno.
143

U konicama se koriste trake impregnirane coumaphos-om ili

emulzionim koncentratom 40% permetrina. Ova koncentracija permetrina se
koristi i za tretiranje zemljita oko konica.

14.5. NAJZNAAJNIJE VIRUSNE BOLESTI

PELA
Medonosna pela prema literaturnim podacima (Santra, 2013) moe
biti domain za 18 dokazanih virusa. Od virusa koji mogu inficirati pele u
SAD pronaeno je 10 (Berthoud et al., 2010; Carreck et al., 2010a,b; Martin et
al., 2010), a prema podacima u Srbiji (Petrovi i sar, 2013; Plava i sar., 2014)
potvreno je 5 od est ispitivanih virusa i to virus akutne i hronine paralize,
virus meinastog legla, virus deformisanih krila i virus crnog matinjaka.
Kamirski virus nije do sada potvren u pelinjacima u Srbiji.

14.5.1. Meinasto leglo

Meinasto leglo je virusna bolest pela za koju su najprijemivije larve
stare oko dva dana.
Uzronik: je RNK virus, estougaonog oblika prenika 30 nm.
Termolabilan je (gubi patogenost za 10 minuta ako je suspendovan u vodi na
59oC a u medu na 70 oC). U medu dranom na sobnoj temparaturi ostaje
virulentan do tri meseca. U tenost koja se stvara u uginulim larvama ostaje
virulentan do nedelju dana
Rasprostranjenost: Bolest je prisutna irom sveta, kao i u pelinjacima
u Srbiji.
Razmnoavanje i irenje unutar drutava:
Ovo je kontagiozno obolenje, esto benignog karaktera, koje se moe
javiti i u vidu enzootija naroito tokom leta. Pele koje izvlae uginule i obolele
larve i izbacuju ih iz konice istovremeno usisavaju i njihovu tenost. Kod ovih
radilica se ve posle 24 sata virus nalazi u hipofaringialnim lezdama i postaju
latentno inficirane. One ispoljavaju promenu u ponaanju gube elju za
uzimanje polena i uginjavaju brzo. Bolest se iri lagano.
Simptomi bolesti:
Bolest se primeuje na poklopljenom leglu u vidu nepravilno
rasporeenom poklopljenom leglu na kome su oteeni poklopci (probueni ili
istrgnuti) ili su sa tamnim mrljama i blago ulegnuti. U elijama se nalaze mrtve
larve meinastog oblika. Virus se razmnoava u epidermalnim elijama i
lezdama kutikule to za posledicu ima da lutka ne moe da se oslobodi aure
pa se izmeu endokutikule nakuplja tenost. Kada lutka ugine i raspada se
kutikula ostaje sauvana i lii na meinu ispunjenu tenou. Telo menja boju
poevi od glave i postaje prvo ukasto a zatim smee ili sivosmee boje.
144

Patoloke promene
Uoavaju se na poklopljenom radilikom i trutovskom leglu. Kad se
larve isue prelaze u oblik kraste gde je glava i zadnji deo tela savijen prema
gore tako da imaju oblik barke i tamnosmee su boje.
Dijagnoza i terapija
Pregledom drutava, na osnovu klinike slike se postavlja sumnja na
oboljenje. Potpuna dijagnoza se postie laboratorijskim mikrobiolokim
pregledom promenjenih larvi. Na pregled se alje deo promenjenog legla,
veliine 10 x 10cm, uvijenog u papair i spakovanog u kartonsku kutiju sa
uputom RVI ili veterinara u najblizu veterinarsku dijagnostiku ustanovu.
Specifine terapije nema, a od profilaktikih mera treba primeniti nadraajno
prihranjivanje sa eernim sirupom, posebno u maju mesecu.

14.5.2. Paraliza pela

Paralize pela su virusna obolenja koja zavisno od vrste virusa protiu
kao akutna paraliza ili kao hronina paraliza pela.

14.5.3. Akutna paraliza pela

Virus akutne paralize pela nalazi se u naizgled zdravim odraslim
pelama, naroito u toku leta i nije donedavno bio udruen sa znaajnim
obolenjima i uginuima pela, meutim prema istraivanjima u kontinentalnoj
Evropi i Severnoj Americi sojevi virusa akutne paralize udrueni sa invazijom
Varroe jacobsoni doveli su do klinike slike uginua kako odraslih pela tako i
njihovog legla. Varooa je zapravo faktor koji dovodi do multiplikacije virusa.
Poveani udeo virusa akutne pelinje paralize na pelinjim drutvima u
jesenjem periodu u direktnoj je korelaciji sa loim prezimljvanjem pelinjih
zajednica.
Uzronik je virus iz roda Enterovirusa.
Rasprostranjenost: Bolest je rairena najvie u Evropi i Americi.
Razmnoavanje i irenje unutar drutava
Virus se meu pele unosi polenom inficiranim sekretom iz pljuvanih
lezdi latentno inficiranih pela. Virus se naroito brzo razmnoava u pelama
tokom zimovanja i u poetku prolea.
Izuzetno vaan momenat u aktivaciji virusa predstavlja infestacija sa
Varooom koja ga oslobaa iz tkiva tokom svog prodiranja u organizam pela a
istovremeno predstavlja i vektor ovog obolenja irei ga na druge odrasle pele i
lutke.
Simptomi bolesti
Za razliku od hronine paralize pela, obolele pele veoma brzo
uginjavaju po pojavi kliniki manifestnih simptoma bolesti.
145

14.5.4. Hronina paraliza pela

Uzronik obolenja je RNK virus
Rasprostranjenost: bolest je prisutna pirom sveta.
Razmnoavanje i irenje unutar drutava
Obolele pele virus izluuju iz svojih lezdi u tenost koja ulazi u
medne kesice tako da ovde nalazimo najveu koncentraciju virusa koji potom
inficira prikupljeni polen. Infekcije nastaju tokom ishrane inficiranim polenom.
Bolest se javlja u prolee i leto a prestaje u jesen.
Simptomi bolesti
Bolest se javlja u dva oblika kao drhtanje krila i abdomena i kao
pojava crnih pela.
Prvi oblik karakterie podrhtavanje rairenih krila, nogu, antena i
abdomena koji je povean usled proirenog mednog mehura. Pele ne mogu da
polete i obino se skupljaju u gornjem delu konice iznad saa. Ako izlete
padaju ispred konice gde uginjavaju.
Drugi oblik karakterie pojava crnih masnosjajnih pela izrazito
smanjenog abdomena. Par dana po infekciji i kod njih se javlja drhtanje, gube
mo letenja i uginjavaju.
Dijagnoza i terapija
Pregledom drutava, na osnovu klinike slike se postavlja sumnja na
obolenje. Obe vrste paralize dijagnostikuju se histolokim i virusolokim
pregledom obolelih pela. Specifina terapija ne postoji. Od profilaktikih mera
treba primeniti nadraajno prihranjivanje sa eernim sirupom uz dodatak
vitamina, nikotinske kiseline, oligoelemenata i proteina i svakako maksimalnu
redukciju krpelja Varroe destructor u pelinjoj zajednici.

Pitanja:
1. Kako se dele bolesti pela s obzirom na to koju starosnu kategoriju
napadaju?
2. Koje su to bolesti bakterijske etiologije?
3. Koji su osnovni simptomi amerike kuge pelinjeg legla?
4. Da li leimo ameriku kugu pelinjeg legla?
5. U kojoj fazi bolesti se moe kliniki potvrditi Evropska kuga pelinjeg
legla?
6. Koje se preventivne mere preporuuju kod nozemoze pela?
7. Da li Varooa destructor parazitira i na leglu i na odraslim pelama?
8. Kako se vri dijagnostiki pregled na varou ?
9. Nabroji metode leenja varooze?
10. Nabroji najznaajnije virusne bolesti pela?
146

LITERATURA
1.

2.
3.

4.
5.
6.
7.

8.

9.

Abrol D.P. (2006): Diversity of pollinating insects visiting litchi flowers (Litchi
chinensis Sonn.) and path analysis of environmental factors influencing
foraging behaviour of four honeybee species. Journal of Apicultural Research
Vol. 45 (4): 180 187.
Abrol D.P. (2007). Honeybees rapeseed pollinator plant interaction. Advances
in botanical research 45: 337-369.
Austin P.T., Hewett E., Noiton D.A., Plummer J.A. (1996): Cross-pollination
of Sundrop apricot (Prunus armeniaca L.) by honeybees. New Zealand
Journal of Ceop and Horticultural Sciences 24: 287-294.
Ball BV. 1985. Acute paralysis virus isolates from honeybee colonies infested
with Varroa jacobsoni. J. Apic. Res. 24: 115-119
Bankova V. (2003): Propolis: Quality and Standards. Apimondia, Ljubljana
(CD).
Bankova V., Boudourova-Krasteva G., Popov S. (1998): Seasonal variations of
the chemical composition of Brasylian propolis. Apidologie, 29 (4).
Berthud, H; Imdorf, A; Haueter, M; Radloff, S; Neumann, P. (2010). Virus
infections and winter losses of honey bee colonies (Apis mellifera). Journal of
Apicultural Research 49(1): 60-65. DOI: 10.3896/IBRA.1.49.1.08
Bilu A., Dag A., Elad Y., Shafir S. (2004): Honey bee dispersal of biocontrol
agents: an evaluation of dispensing devices. Biocontrol Science and
Technology 6: 607-617.
Boelt B. (2002): Legume seed production & research in Europe. In Forage
seed, winter: 33-34.

10. Bogdanov S. (2004): Quality and standards of pollen and beeswax. Apiacta,
38, 334341.
11. Bogdanov, S. (2012): Royal jolly, bee- brood: composition, health, medicine: a
review. Bee product science (www.bee-hexagon.net)
12. Bogdanov, S. (2012): Bee venom: composition, health, medicine: a review.
Bee product science. Peptides I (www.bee-hexagon.net)
13. Borneck R., Merle B. (1989): Essaie dune evaluation de lincidence
economique de labeille pollinisatrice dans lagriculture eurpeenne. Apiacta 24:
33-38.
14. Bradbear N. (2009): Bees and their role in forest livelihoods. Food and
Agriculture Organisation of the United Nations, Rome: 1-194.
15. Bulatovi M. (1979): Savremeno voarstvo. Nolit: 1-544.

147

16. Carreck, N L; Ball, B V; Martin, S J (2010a) The epidemiology of cloudy

wing virus infections in honey bee colonies in the UK. Journal of Apicultural
Research 49(1): 66-71.DOI: 10.3896/IBRA.1.49.1.09
17. Carreck, N L; Ball, B V; Martin, S J (2010b) Honey bee colony collapse and
changes in viral prevalence associated with Varroa destructor. Journal of
Apicultural Research 49(1): 93-94. DOI: 10.3896/IBRA.1.49.1.13
18. Cerovi R., Mii N. (1996): Opraivanje i oplodnja jabuastih i kotiavih
voaka. Jugoslovensko voarstvo 30 (1-2): 73-98.
19. Connor L.J. (1969): Honey bee pollination requirements of hybrid cucumbers
Cucumis sativus L. MS thesis, Michigan State University.
20. Dafni H., Lensky Y., Fahn A. (1988): Flower and nectar characteristics of nine
species of labiatae and their influence on honeybee visits. Journal of
Apicultural Research 27(2): 103-114.
21. Delaplane S.K., van der Steen J., Guzman-Novoa E. (2013): Standard methods
for estimating strenght parameters of Apis mellifera colonies. Journal of
Apicultural Research 52(1): 1-10.
22. Duani N., Mikli V., kori D. (2005): Suncokret kao pelinja paa. Zbornik
rezimea radova Treeg Kongresa SPOS-a, 17-18. decembar, Beograd: 20.
23. Economic Research Service, USDA, FTS-357SA (2014): 1-6.
24. El-Deen N., Al M. Zaki, Shalaby Si Nasr S. (2013): Propolis, with reference of
chemical composition, antiparasitic, antimycotic, antibacterial and antiviral
activities: a review. Life Sci. J. 10 (2): 1778-1782.
25. Erski-Bilji M., Dobri . (2003): Propolis prirodni antibiotik. Grafos,
Beograd: 29-303.
26. Farkas A., Zajacz E. (2007): Nectar production for the Hungarian honey
industry. The European Journal of Plant Science and Biotechnology 2: 125151.
27. Fefferman H. N., Starks T. P. (2006): A modeling approach to swarming in
honey bees (Apis mellifera). Insectes Sociaux 1: 37-45.
28. Free J. B. (1970): Insect pollination of crops. Academic press, London and
New York: 1-506.
29. Free J. B. (1993): Insect pollination of crops. 2rd ed., Academic press, London:
1-684.
30. Gregorc A. (2008): Anatomija in fiziologija ebele. Iz Slovensko ebelarstvo v
tretje tisoletje. ebelarska zveza Slovenije, Lukovica: 37-111.
31. Gyor T. (2005): A zselici hars. Meheszet 53 (3): 12.
32. Halmagyi L. (1991): Erdei es diszfak, cserjek. In: Halmagyi L, Keresztesi B
(Eds) A Mehlegelo. Akademiai Kiado, Budapest: 130-186.
33. Hegazi AG. (2012):Medical importance of bee products. Uludag Bee
Journal,12:136146.
34. James R.R., Pits-Singer L.T. (2008): Bee pollination in agricultural
ecosystems. Oxford University Press Inc.: 1-232.

148

35. Jaimovi V., Nedi N., Radovi M., Boovi . (2013): Znaaj pela u
opraivanju i poveanju prinosa starih sorti ljive i jabuke. Agroznanje 14 (2):
185-193.
36. Jankovi A. (1979): Pelinji proizvodi hrana i lek. Beograd: 112-158.
37. Jankovi A. (1984): Leenje medom i drugim pelinjim proizvodima. Beograd,
9 - 117.
38. Jevti G. (2001): Uticaj medonosne pele i ostalih opraivaa na prinos semena
lucerke. Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu: 180.
39. Jevti G., Anelkovi B., Lugi J., Dini B. (2012): Heritability of production
characteristics of regional populations of honey bees from Serbia. Genetika 1:
47-54.
40. Jevti G., Mladenovi M., Nedi N., Stanisavljevi Lj. (2006): Uloga
medonosne pele (Apis mellifera) u opraivanju ratarskih kultura. Zbornik
plenarnih i naunih radova XIV Savetovanje sa meunarodnim
ueemZatita i proizvodnja domae pele i meda, Univerzitet u Beogradu,
Poljoprivredni fakultet, 11-12. februar, 2006, Beograd: 103-109.
41. Jojri N.P. (1977): Pele i medicina. Beograd: 151-158.
42. Hepburn R., Radlof E.S. (2011): Honeybees of Asia. Springer-Verlag Berlin
Heidelberg: 1-669.
43. Kap P. (2013): Leenje pelinjim proizvodima-Apiterapija.Printera d.o.o.
Sveta Nedelja, Novo Mesto: 59-194.
44. Keserovi Z., Magazin N. (2014): Voarstvo Srbije stanje i perspektive.
Zavrna konferencija Primena podataka popisa poljoprivrede 2012. u analizi
stanja poljoprivrede i u planiranju agrarne politike u Republici Srbiji, 28-30.
maja 2014., Subotica, Republiki zavod za statistiku, Zbornik radova: 192-211.
45. Keogh R., Mullins I., Robinson A. (2010): Pollination aware case study:
Apricot. Rural industries research and development corporation, Australian
Government: 1-8.
46. Kim M., Chistopher H. (1997): Bee informed. Journal of the American
Apiterapy Society, 107-111.
47. Kluser S., Neumann P., Chauzat P.M., Pettis S.J. (2010): UNEP - UNEP
Emerging Issues: Global Honey Bee Colony Disorder and Other Threats to
Insect Pollinators.
48. Konarska A. (2013): Preliminary studies on the structure of sepals and
trichomatous nectaries in flowers of Tilia cordata Mill.. Acta Scientarium
Polonorum 2: 63-74.
49. Krivcov N. I., Lebedev V.I. (2000): Tehnologija proizvodnje pelinjih
proizvoda. Savez pelarskih organizacija Srbije, Beograd: 95 99.
50. Levin M.D. (1986): Using honey bees to pollinate crops. US Department of
Agriculture, Leaflet 549.

149

51. Maukanovi-Joci M. (2005): Morfofizioloke karakteristike cveta odabranih

usnatica u funkciji atraktivnosti za medonosnu pelu. Doktorska disertacija,
Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet: 1-143.
52. Manning A. (1956): Bees and flowers. New. Biol. 21:56-73.
53. Martin, S J; Ball, B V; Carreck, N L (2010) Prevalence and persistence of
deformed wing virus (DWV) in untreated or acaricidetreated Varroa destructor
infested honey bee (Apis mellifera) colonies. Journal of Apicultural Research
49(1): 72-79.
54. Mather K. (1947): Species crosses in Antirrhinum. I. Genetic isolation of the
species majus, glutinosum and orontium. Heredity 1:175-186.
55. Mayer D. F., Johansen A.C., Michael Burgett D. (1986): Bee pollination of tree
fruits. A pacific north west extension publication Washington-Oregon-Idaho:
1-10.
56. Mayer D. F., Lunden J.D., Rathbone L. (1988): New ideas in cherry
pollination. Preceedings of the Washington State Horticultural Association 83:
228-229.
57. Mayer D. F. (2013): Factors affecting bee pollination of tree fruits. Washington
State University, Department of entomology, Tree Fruit Research & Extension
Center.
58. Mikli V., Duani N., kori D. (2005): Nektarnost kod suncokreta kao
primarni faktor atraktivnosti prema pelama. Zbornik plenarnih i naunih
radova, XIV Nauno savetovanje sa meunarodnim ueem Zatita i
proizvodnja domae pele i meda, Poljoprivredni fakultet; Univerzitet u
Beogradu, 11-12. februar Beograd: 97-102.
59. Milatovi D., Nikoli M., Mileti N. (2011): Trenja i vinja. Monografija,
Nauno voarsko drutvo Srbije, aak: 1-500.
60. Milatovi D., urovi D., orevi B., Vuli T., Zec G. (2013): Pomoloke
osobine novijih sorti trenje na podlozi colt. Journal of Agricultural Sciences
58 (1): 61-72.
61. Miloevi N. (2013): Stepen oploenja i bioloke osobine novih sorti ljive
(Prunus domestica L.). Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu,
Poljoprivredni fakultet: 1-153.
62. Mii P. (1994): Jabuka. Nolit, Beograd: 1-643.
63. Mladenov S., Radosavljevi M. (1997): Leenje pelinjim proizvodima
Apiterapija i osnovi pelarstva. Izdava: IKOM-INTELEKT: 25-190.

64. Mladenovi M., Milosavljevi S., Stanisavljevi Lj., Maukanovi-Joci M.,

Rai S. (2013): Problemi i preporuke u opraivanju kajsije. Zbornik radova IV

savetovanja Inovacije u voarstvu, Beograd: 261-274.

65. Mladenovi M., Stevanovi G. (2003): Uzgajanje visokokvalitetnih
matica. Kultura, Beograd: 1 112.
66. Mladenovi M., Svatok T. (2004): Tehnologija pelarenja. Iz Pelarenje
vikendom u funkciji zdravlja tehnologija rada i ekoloke mere. Tiro-Erc,
Beograd: 1-222.

150

67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.

74.
75.

76.
77.

78.
79.
80.
81.

82.

83.
84.

Mratini E. (2000): Kruka. Veselin Maslea, Beograd: 1-437.

Mratini E. (2002): Vinja. Vizartis, Beograd: 1-171.
Mratini E. (2012): Breskva. Partenon, M.A.M. Sistem, Beograd: 1-655.
Nabhan G.P., Buchmann S. (1997): In world resources 2000-2001-The fraying
web of life (UNDP, UNEP, WB, WRI): 136-138.
Nagy Z. (2002): Egyre nepszerubb novenyunk a facelia III. Meheszet 50 (4):
22.
Naumovski M., Krlevska H. (1994): Praktikum po pelarstvo. IP AKI,
Skopje: 1-60.
Nedi N., Maukanovi-Joci M., Rani D., Rrslett B., otari I., Daji
Stevanovi Z., Mladenovi M. (2013): Melliferous potential of Brassica napus
L. subsp. napus (Cruciferae). Arthropod-Plant Interactions Vol 7 (3): 323-333.
Neumann P., Carreck L.N. (2010): Honey bee colony losses. Journal of
Apicultural Research (1): 1-6.
Nikoli D., Keserovi Z., Magazin N., Paunovi S., Mileti R., Nikoli M.,
Milivojevi J. (2012): Stanje i perspektive razvoja voartsva u Srbiji. 14.
Kongres voara i vinogradara Srbije sa meunarodnim ueem. Zbornik
radova i apstrakata, Vrnjaka Banja 9-12.10.2012., Srbija: 3-22.
Nikoli M., Milivojevi J. (2010): Jagodaste voke, Tehnologija gajenja.
Nauno voarsko drutvo Srbije, aak: 1-592.
Novakovi A., Mladenovi M., Nedi N.(2003): Pelinji proizvodi u
apiterapiji. Zbornik plenarnih i naunih radova-Kvalitet pelinjih proizvoda i
selekcija medonosne pele. Beograd: 13-22.
Oertel E. (1961): Honeybees in production of white clover seed in the southern
States. American Bee Journal 101: 96-99.
OToole C., Raw A. (1991): Bees of the World. Blandford, London.
Ozturk F., Kurt E., Inan U. (1998): The effects of acetyilholina and propolis
extract on corneal epithelia wound healing in rats. Conea 18: 466-471
Pankiw T., Birmingham L.A., Lafontaine P. J., Avelino N., Borden H. J.
(2011): Stabilized synthetic brood pheromone delivered in a slow-release
device enhances foraging and population size of honey bee, Apis mellifera,
colonies. Journal of Apicultural Research 4: 257-264.
Pavlovi I., Mlaan V., Erski-Bilji M., Romani S. (1997) Dezinfekcija
konica kao mera pri suzbijanju amerike kuge pelinjeg legla. Zbornik radova
VIII Savetovanja DDDDD u zatiti ivotne sredine sa meunarodnim ueem,
Subotica, 9-10.
Pavlovi I., Kulii Z., Dugali-Vrndi Nada (2009) Vanije bolesti pela.
NIVS Srbije, Beograd.
Plava N. (2004): Ispitivanje primene oksitetraciklina u suzbijanju amerike
kuge pelinjeg legla i njihov nalaz u medu. Doktorska disertacija, Fakultet
veterinarske medicine Univerzitetata u Beogradu,17 - 79.

85. Plava N., urii B., Mladenovi M., Jovanovi V., Polaek V.(2002):
Amerika kuga pelinjeg legla: mere preventive i zatite (American fowl brood

151

86.

87.
88.

89.

90.
91.
92.

93.

94.

95.

96.
97.
98.

- preventive and protective measures). Zbornik radova Drugog kongresa

pelara Jugoslavije, Aleksinac, Str.83-86, ISBN 86-903621-0.
Plava N., Nedi N., Milanov D., Stojanovi D. (2009): Nosema Disease - a
Silent Bee Killer in Winter Time = Nozemoza - tihi ubica peelinjih drutva
posebno u toku zimovanja.Proceedings, 6th International Symposium on
Biocides in Public Health and Environment, October 06-07.2009, Belgrade,
editor Veselin B.Radonji, Beograd, Institute for Disifection and Vector
Control, 2009, Str.144-146, ISBN 987-86-903269-3-8, M33 1,0 nd
Environment, October 06-07.2009, Belgrade, editor Veselin B.Radonji,
Beograd, Institute for Disifection and Vector Control, Str.144-146.
Plava N. (2006): Varoza pela. XXIV savetovanje pelara, Novi Sad, str.4754.
Plava N., Balti M., Nedi N. , (2006): Analiza kritinih kontrolnih taaka u
pelarskoj. Zbornik plenarnih i naunih radova, XIV nauno savetovanje sa
meunarodnim ueem Zatita i proizvodnja domae pele i meda, Beograd,
Poljoprivredni fakultet: 31-35.
Plava N., Stojanov I., Koari S., urii B. (2007): Rasirenost amerike
kuge i spora p.larvae na podruju junobakog i sremskog okruga u toku
2006.godine.Zbornik plenarnih i naunih radova, XV nauno savetovanje sa
meunarodnim ueem proizvodnja i promocija meda i pela, Beograd,
Poljoprivredni fakultet, str.41-46.
RIRDC Publication: Pollination aware Capsicum No. 10/114.
Rosenkranz, P., Aumeier, P., Ziegelmann,B. (2010): Biology and control of
Varroa destructor. J Invertebr. Pathol. 103: 96-119.
Santra Violeta (2013): Dokazivanje prisustva virusnih infekcija u zajednicama
Apis mellfera
primjenom molekularno-biolokih metoda. Doktorska
disertacija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 67-69.
Scott-Dupree C., Winston M., Hergert G., Jay S.C., Nelson D., Gates J.,
Termeer B., Otis G. (1995): Aguide to managing bees for crop pollination.
Canadian Association of Professional Agriculturists: 1-35.
Sharma K.H., Dev K., Rana S.B., Katna S. (2014): Evaluation of modified
pollen dispenser and storage of dehisced pollen for effective pollination in
apple. International Journal of Farm Sciences 2: 185-191.
Sivaram V., Jayaramappa V.K., Menon A., Ceballos M.R. (2013): Use of beeattractants in increasing crop productivity in Niger (Guizotia abyssinica L.).
Brazilian archives of biology and technology 3: 365-370.
Standing Commision of Apitherapy of Apimondia: CD-ROM Apiterapy, APIAR International Ltd, Brussels, Belgium, 2000, (API-AR, 2000).
Standing Commision of Apitherapy of Apimondia: CD-ROM Apiterapy, APIAR International Ltd, Brussels, Belgium, 2001, (API-AR, 2001).
Stanimirovi Z., Soldatovi B., Vuini M. (2000): Biologija pela.
Medonosna pela. Fakultet veterinarske medicine, Medicinska knjigaMedicinske komunikacije, Beograd: 1-375.

152

99. Stanisavljevi Lj., Nedi N. (2008): Uloga pela (hymenoptera: apoidea) u

opraivanju voaka. Zbornik naunih radova Instituta PKB Agroekonomik,
Vol. 14 br. 5: 89-96.
100. Steffan-Dewenter I., Kuhn A. (2003): Honeybee foraging in differentially
structured landscapes. Proceedings of the Royal Society B270: 569-575.
101. Stern A.R., Sapir G., Shafir S., Dag A., Goldway M. (2007): The appropriate
management of honey bee colonies for pollination of Rosaceae fruit in warm
climates. Middle Eastern and Russian Journal of Plant Science and
Biotechnology 1 (1):13-19.
102. Stojanov I., Plava N., Petrovi J. (2000): Mogunost otkrivanja spora u medu i
izolacija Paenibacillus larvae (Bacillus larvae White) Zbornik radova i kratkih
sadraja,12.Savetovanje veterinara Srbije, Vrnjaka Banja, 12.09-15.09.
Beograd, Srpsko veterinarsko drutvo, str.241.
103. Svatok T., Daljevi M. (2004): Pelarenje vikendom u funkciji zdravlja
tehnologija rada i ekoloke mere, Tiro Erc, Beograd: 1-222.
104. Terzi S., Mikli V., Atlagi J., Joci S., Marjanovi J.A. (2010): Faktori koji
utiu na posetu opraivaa suncokretu i uljanoj repici. 28. Savetovanje pelara,
3. mart 2010., Novi Sad: 43-51.
105. Todd F.E., McGregor S.E. (1960): The use of honey bees in the production of
crops. Annual Review of Entomology 5: 265-278.
106. Todorovi V., Todorovi D. (1983): Praktino pelarstvo. Nolit, Beograd: 1420.
107. Vaissiere E.B., Freitas M.B., Gemmill-Herren B. (2010): Protocol to detect and
assess pollination deficits in crops. FAO/IFAD Project Development of tools
and methods for conservation and management of pollination services for
sustainable agriculture, June 20, 2010: 1-30.
108. Viik E. (2012): The impact of spring oilseed rape fertilization and pesticide
application on bees (Apoidea). Estonian University of Life Sciences, PhD
thesis: 1 156.
109. von Frisch K. (1967): The dance Language and orientation of bees. Cambridge,
MA, Harvard Univ. Press: 1-566.
110. Umelji V. (1999): U svetu cvea i pela, atlas medonosnog bilja. Kolor Pres,
Lapovo: 1-736.
111. Zajacz E., Szalai T., Szalai-Matray E. (2006): Apicultural value of sunflower
hybrids in Hungary. Proceedings of the Second European Conference of
Apidology EurBee. Prague: 140.
112. www.beyondpesticides.org/pollinators, Economic Value of Commercial
Beekeeping
113. www.whitehouse.gov/the-press-office/2014/06/20/fact-sheet-economicchallenge-posed-declining-pollinator-populations, 2014.

153

Izvodi iz recenzija
Recenzent 1:
Autori, dr. Nada Plava i dr. Neboja Nedi, navedenu su grau u
rukopisu obradili izuzetno detaljno, struno, jasno i razumljivo u skladu s
Pravilnikom o udbenicima i programom predmeta Pelarstvo koji se slua na
studijskom programu Stoarstvo kao izborni predmet na Poljoprivrednom
fakultetu u Novom Sadu, a predstavljae i pomoni udbenik za studente
Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu-Beogradu kao i studente drugih
Poljoprivrednih fakulteta u Srbiji.
Analiziranjem svih poglavlja ove publikacije moe se zakljuiti da je
ovo djelo struno veoma dobro koncipirano, stilski i jeziki veoma korektno i da
predstavlja dobru osnovu za poznavanje problemtike pelarstva, od znaaja
pelarstva za okoli i opraivanje, preko tehnologije pelarenja i proizvodnje
pelinjih proizvoda sve do bolesti pela. Na osnovu uvida u djelo i njegove
strune analize smatram da rukopis dr. Nade Plave i dr. Neboje Nedia,
predstavlja izuzetno vredan prilog kako strunoj tako i znanstvenoj literaturi iz
oblasti pelarstva. Radi svega navedenog predlaem Veu da donese odluku da
se rukopis tiska kao osnovni udbenik za studente Poljoprivrednog fakulteta u
Novom Sadu.
Recenzent 2:
U pomonom udbeniku su objedinjena domaa i strana iskustva u
gajenju pela, te pelarima, studentima, naunicima i svima koji su
zainteresovani za ovaj vid proizvodnje, prua adekvatan uvid u mogunosti koje
pelarstvo prua, kao i tehnologijama koje se u ovoj oblasti primenjuju. Sa
druge strane obavetava potroae o kvalitetu i nainu dobijanja pelinjih
proizvoda te ih u neku ruku podstie da u veoj meri koriste ove proizvode.
Pomoni udbenik "Praktikum iz pelarstva" autora prof. dr Nade
Plave i Doc. dr Neboje Nedia, predstavlja delo koje se bavi problematikom
gajenja pela koje prati plan i program predmeta Pelarstvo a takoe moe
dobro koristiti svakom koga ova problematika zanima. Iz svega napred
navedenog sa zadovoljstvom preporuujem da se pripremljeni rukopis tampa
kao nastavno sredstvo za obrazovanje kadrova tako i za razvoj i unpareenje
pelarstva.

O autorima
Prof. dr Nada P. Plava

Prof. dr Nada P. Plava, vanredni profesor za naunu oblast Bolesti

ivotinja i higijena animalnih proizvoda, roena 08.01.1963. u Markovcu,
optina Knin, u kome je zavrila srednju medicinsku kolu. Veterinarski fakultet
je zavrila u Beogradu 1987. godine sa prosenom ocenom 8,23. Magistarsku
tezu odbranila 1998. godine na Katedri za ishranu domaih ivotinja Fakulteta
veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu pod naslovom: "Uticaj ishrane
obrocima razliitog sastava na proizvodne rezultate i kvalitet mesa kalifornijske
pastrmke (Onchorynchus mykiss Walbaum)". Doktorsku disertaciju odbranila je
2004. godine na Fakultetu Veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, pod
naslovom: "Ispitivanje primene oksitetraciklina u spreavanju pojave amerike
kuge peljinjeg legla i njihov nalaz u medu".
Po zavretku fakulteta zapoljava se na pastrmskom ribogojilitu u Kninu
kao tehnolog u procesu proizvodnje kalifornijske pastrmke, a zatim i kao upravnik
istog sve do avgusta 1995. godine. Od 1996. radi kao straiva na Odeljenju za
optu epizootiologiju, zoonoze i DDD-zdravstvena zatita riba i pela, u
Naunom institutu za veterinarstvo "Novi Sad" u Novom Sadu, a od januara 2000.
do oktobra 2009. godine obavlja funkciju efa Odeljenja za optu epizootiologiju,
zoonoze i DDD i zdravstvena zatita riba i pela. Od oktobra 2009. godine dr
Nada Plava zaposlena je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu u zvanju
docenta na predmetima: Pelarstvo, Higijena i preventiva bolesti, a od 2012. i na
predmetu Ribarstvo na Departmanu za stoarstvo. Za izborni predmet Pelarstvo
angaovana je na Departmanu za Voarstvo i vinogradarstvo, Departmanu za
ratarstvo i na Organskoj poljoprivredi. U martu 2013. godine izabrana je u zvanje
vanrednog profesora na Departmanu za veterinarsku medicinu na istom fakultetu i
angaovana na predmetima Zoohigijena, Bolesti pela, Nega i gajenje pela i
Organizacija veterinarske slube.
Kao mentor ili lan komisije bila je mentor diplomskih radova iz oblasti
pelarstva, ribarstva i zoohigijene, a kao lan komisije uestvovala je pri izradi
master i doktorskih radova studenata. Objavila je preko 140 naunih radova.
U nauno istraivakom radu je najvie orijentisana na prouavanje
bolesti pela, laboratorijsku dijagnostiku i probleme rezistencije u leenju
bolesti pela, gajenje medonosne pele i dobijanje kvalitetnih pelinjih
proizvoda kao i njihovu primenu u apiterapiji.

Doc. dr Neboja Nedi

Dr Neboja M. Nedi docent za uu naunu oblast odgajivanje i

reprodukcija domaih i gajenih ivotinja, roen je 08.01.1971. godine u
Kruevcu. Zavrio je Poljoprivredni fakultet u Beogradu (1995), a zatim i
poslediplomske studije na grupama za Fiziologiju i ishranu domaih ivotinja i
Pelarstvo. Magistarsku tezu na grupi Fiziologija i ishrana domaih ivotinja
Neboja Nedi odbranio je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu (2000).
Doktorsku disertaciju pod nazivom Bioloko-proizvodne osobine medonosne
pele Apis mellifera carnica Poll. na teritoriji Srbije odbranio je 2009. godine
takoe na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i time stekao zvanje doktor
biotehnikih nauka, oblast zootehnikih nauka. Zavrio je strune specijalizacije
iz oblasti "Honey Bee Molecular Genotyping and Breeding na Purdue University
College of Agriculture, SAD (2008) i Using Breeding and Molecular Genetics
Methods in Order to Preserve Biodiversity and Selection of Honeybee u Institutu
za pelarstvo, Kirchhain, Nemaka (2010). Postdoktorsko usavravanje
realizovao je u Istraivakom centru Flakkebierg, Slagelse (u sezoni
2011/2012.g.), Poljoprivrednog fakulteta, Aarhus Univerziteta u Danskoj.
Nakon zavrenog fakulteta zapoljava se u Institutu za stoarstvo u
Beogradu (1996). Potom se zapoljava na Poljoprivrednom fakultetu u
Beogradu na predmetu Pelarstvo kao asistent pripravnik (1999), a kasnije kao
asistent (2003) i docent (2010). Predaje predmete Dobijanje i prerada pelinjih
proizvoda i Ishrana pela, a uestvuje i u nastavi predmeta Pelarstvo i
Medonosno bilje i polinacija. Kao mentor ili lan komisije bio je mentor
diplomskih radova, a kao lan komisije uestvovao je pri izradi master i
doktorskih radova studenata.
U nauno istraivakom radu je najvie orijentisan na prouavanje
odgajivanja i selekcije medonosne pele, kvaliteta pelinjih proizvoda, opraivake
delatnosti medonosne pele i primeni apitehnolokih metoda u pelarstvu.
Do sada je kao koautor uestvovao u izradi monografije Organska
poljoprivredna proizvodnja. Kao autor ili koautor uestvovao je u izradi oko 100
naunih radova. Trenutno je angaovan na dva nauno istraivaka projekta.
Slui se engleskim jezikom. Oenjen je i otac dvoje dece.