2015

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

Urednik: eljko Lj. Krsti

Adresa: Karaoreva 84,
14.ooo Valjevo, Srbija.
Kontakt : zekando@gmail.com
Mob.tel.: 065 300 1996
Naslovna strana : Grodje u Leliu
Vinogradarske breskve tzv. antelije:

Inspiraciju za Jesenji SVITAC dalo

mi je Miholjsko leto koje sam sa
suprugom Nadicom proveo radno u
selu Leliu kod Valjeva, gde smo
uivali skupljajui plodove: ljiva,
jabuka, kruaka, oraha, breskvi
antelija, groa poreklom iz Novog
Pazara.....
Uvod: Cenzura potie od latinske rei koja u
prevod znai kontrolu. Kao pojam vezana je za
diktatorske i autoritarne reime , koji kontoliu
medije i pojedince koji bi svojim delovanjem bili
opasni po vlast. Njih dre i drali su pod
kontrolom, i nisu im dozvoljavali da im se
objavljuju tekstovi u novinama, romani,
filmovi, pesme...Na naim prostorima u
poslednjim decenijima najpoznatiji su po
cenzurisanju svojih dela su filmski reditelji :
Lazar Stojanovi i ivojin Pavlovi, od pisaca to
su u novije vreme ivi pisci kao to su Dobrilo
Nenadi ( Dorotej), Ivan Ivanovi ( Crveni kralj ) ,
Vidosav Stevanovi ( Testament) od pesnika
Gojko ogo ( Vunena vrmena), Andrej Jeli
Mariokov. . Ono to je po meni bitna razlika u
tehnologiji cenzure, to su Komunisti bili
naivniji u proganjanju svojih neistoliljenika. Oni
su njih javno proganjali i izvodli ih pred sud i
tako im pravili reklamu. Sadanji reimi prema
svojim neistomiljenicima nastupaju mnogo
perfidnije. Jednostavno ih ignoriu kao de
nepostoje.

Sadraj:
Danilo Ki : CENZURA ILI
AUTOCENZURA
Ivan Ivanovi : KASINA
Moji neobjavljeni tekstovi:
ZLA SUDBINA ITAOCA I PISCA
SUDBINA JEDNE BRANE
UZBUNJIVAI ILI DUVAI
ZATVORSKA BEKSTVA
VIDIMO SE U UTORAK
Razgovor sa Zoranom Glueviem:
O KAFKI
Neobjavljeno pismo DANAS u.
I urednicima POLITIKE.
1

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA
ili da se supstituie u linosti direktor izdavakih
kua i novina, urednik kolekcija, recenzenta,
lektora itd. Ukoliko sumnjiva poruka promakne
budnosti svih ovih supstituta cenzure a oni vre
svoju dunost mirne savesti jer oni nisu cenzori,
nisu samo cenzori onda postoji jo jedna mera:
slovoslagai koji e, kao najsvesniji deo radnike
klase, odbiti da tampaju inkriminisani tekst. Ova
naizgled demokratska mera jedan je od
najcininijih vidova prikrivanja cenzure. Ukoliko
to nije ona kada se knjige ili tekstovi zabranjuju
in extremis od strane sudskih organa supstituta
cenzure a u ime javnog mnenja, tamo gde
javnog mnenja nema.

CENZURA / AUTOCENZURA

Danilo Ki: Cenzura/autocenzura. [u:] ivot,

literatura. Sabrana dela Danila Kia [knj. 14].
Objavljeno o 60. godinjici pievog roenja.
Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod,
1995. str. 97-102.

U jedan od manje poznatih vidova cenzure treba

svakako ubrojiti jo i vrlo rairen fenomen
takozvane prijateljske cenzure koja predstavlja
neku vrstu prelaza od cenzure ka autocenzuri
gde vam urednik, i sm ovek od pera, savetuje da
za vae sopstveno dobro izbacite iz svoje knjige
odreene pasuse ili strofe. Ukoliko time nije uspeo
da vas uveri u dobronamernost svog zahteva, on
e se posluiti moralnom ucenom, i svoje strahove
svaliti na vau savest: od vaeg gesta da
preuzmete na sebe prerogative cenzure i da je
time prikrijete od javnosti zavisi i njegova
sudbina. Ili ete, dakle, postati svoj sopstveni
cenzor, ili ete unititi jednu karijeru i jednu
egzistenciju. On e, zauzvrat, ne samo objaviti
vau knjigu, nego e i preutati injenicu da su se
u njoj nalazila i takva mesta koja bi, da su
objavljena, unitila i vas i njega.

U jeku poljskih dogaaja vezanih za ukidanje

sindikata Solidarno, primio sam pismo sa
peatom NIE CENZUROWANO. ta ove rei
treba da znae? Njima se, valjda, eli rei da u
zemlji odakle je pismo poslato nema cenzure. Ali
to moe da znai i to da su sva pisma bez te
oznake podvrgnuta cenzuri, to bi svedoilo o
selektivnosti zvaninih organa, koji u neke
graane imaju poverenja, dok drugima to
poverenje ne ukazuju. To bi moglo, naravno, da se
tumai i tako da je upravo pismo na kojem pie da
nije cenzurisano prolo kroz ruke kontrole. No,
sve u svemu, taj mnogoznani amblematini peat
govori nam o duhu cenzure, koji istovremeno eli
da istakne svoju legitimnost i da se, kroz
sopstveno poricanje, prikrije. Jer cenzura, ma
koliko sebe smatrala istorijskom nunou i
institucijom namenjenom zatiti javnog reda i
poretka, nerado priznaje svoje postojanje. Ona se
ponaa kao nuno i privremeno zlo sistema u
venom ratnom stanju. Cenzura je, dakle, samo
privremena mera, koja e se ukinuti onoga asa
kada svi koji piu, pisma ili knjige svejedno, budu
punoletni i politiki zreli, i kada starateljstvo
drave i vlasti nad graanima nee biti potrebno.

Bez obzira na to koje e vidove da poprimi,

cenzura je meutim samo spoljna manifestacija
jednog patolokog stanja, signal jedne hronine
bolesti koja se razvija uporedo sa njom
autocenzure. Nevidljiva a prisutna, daleko od
oiju javnosti, potisnuta u najskrivenije predele
duha, ona svoj posao obavlja efikasnije od svake
cenzure. Mada se obe slue istim sredstvima
pretnjom, strahom i ucenom autocenzura
prikriva ili bar ne denuncira postojanje prisile.
Borba sa cenzurom je javna i opasna, stoga
herojska, dok je borba sa autocenzurom
anonimna, usamljenika i bez svedoka, stoga u
subjektu izaziva oseanje ponienja i stida zbog
kolaboracionizma.

Poto je, dakle, proizvod nunosti, i stoga

privremena, cenzura posmatra sebe kao ve
prevazienu, ukinutu. Stoga ona svoje postojanje
ne priznaje i eli da se prikrije u okrilju
demokratskih institucija koje vre i druge
funkcije (izdavake i novinske redakcije i saveti)

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

Autocenzura je itanje svog sopstvenog teksta

tuim oima, gde vi sami postajete svoj sopstveni
tuilac, sumnjiaviji i stroi od svakog drugog, jer
vi u toj ulozi znate i ono to nikad nijedan cenzor
nee otkriti u vaem tekstu, ono to ste preutali i
ono to nikad niste stavili na hartiju, ali to je, ini
vam se, ostalo "izmeu redova". Stoga tom
imaginarnom cenzoru pripisujete i one osobine
koje vi sami nemate, a svom tekstu znaenja koja
on ne sadri u sebi. Jer taj va dvojnik prati vau
misao do apsurda, do njenog vrtoglavog kraja,
tamo gde je sve subverzivno, gde je pristup opasan
i kanjiv.

se mogli izvesti dalekoseni knjievnoistorijski i

knjievnoteorijski zakljuci, i ovim bi se merilom
preovlaivanja metafore mogao protumaiti
nastanak mnogih dela, u ruskoj avangardnoj
knjievnosti dvadesetih godina, na primer.
Autocenzura daje odreenu boju i ton toj
avangardi. Piljnjakova i Babeljeva proza, poezija
Mandeljtamova i Cvetajeve, iz te borbe sa
autocenzurom izvukle su maksimalne knjievne
efekte. Gorka i tragina pobeda.
Autocenzura je negativan naboj stvaralake
energije, ona sputava i iritira i, u dodiru sa
pozitivnim nabojem, moe da ukree varnicu.
Tada pisac, prezrevi svoj strah, ubija svog
dvojnika, i u toj monoj provali dugo gomilane
opreznosti, srama i ponienja, metafore se
raspadaju, perifraze se rasturaju, ostaje samo goli
jezik injenica, pamflet. Nema tu vie va cenzordvojnik da ita otkriva izmeu redova, tu sve pie
crno na belo, do poslednjeg atoma vaeg
nezadovoljstva. (U takvom e asu napisati
Mandeljtam svoju pesmu o Staljinu, onu drugu,
koja je osloboenje od autocenzure i od ponienja.
Onu koja e mu doi glave.)

Subjekt autocenzure je dvojnik pisca, dvojnik koji

mu se naginje preko ramena i zaviruje mu u tekst
in status nascendi, opominjui ga da ne poini
kakvu ideoloku nepodoptinu. I tom dvojnikucenzoru nemoguno je doskoiti, on je kao Bog,
svevidei i sveznajui, jer roen iz vaeg
sopstvenog mozga, iz vaih sopstvenih strahova, iz
vaih sopstvenih fantazmi. Ali to rvanje sa svojim
dvojnikom, ta intelektualna i moralna
koncentracija ne mogu da ne ostave jasne tragove
na rukopisu, ukoliko se ceo napor ne svede na
jedan jedini moralni gest na unitenje rukopisa i
odustajanje od projekta. Ali i to odustajanje od
borbe, i ta pobeda, izazivaju isti efekt: oseanje
poraza i stida. Jer to god uradili, taj dvojnik uvek
trijumfuje: ako ste ga prognali, on se smeje vaem
strahu, kad ste ga posluali, smeje se vaem
kukaviluku.

Pobeda moralnog principa ubija ili pisca ili delo.

Cenzurisano ja, koje je dugo trpelo tiraniju
straha, uzima pamflet kao osvetniki ma. I
upravo ova pobeda nad sopstvenim dvojnikomcenzorom izjalovila je ne jednog pisca u
emigraciji. Kao rtve dugogodinje autocenzure,
oni su odjednom preli onaj pedalj prostora koji
deli umetnost od propagande; dolo je do onoga
to eslav Milo naziva "suavanje".

Tako taj dvojnik pisca uspeva na kraju da nane i

kompromituje svaku i najmoralniju osobu, onu
koju cenzura nije uspela da skri. Ne elei da
prizna svoje postojanje, autocenzura je sestra lai,
duhovna korupcija.

Kakav se iz svega moe izvui zakljuak? Da

dugotrajno delovanje autocenzure dovodi
neminovno do stvaralakih i ljudskih katastrofa,
ne manjih od onih koje nanosi cenzura; da je
autocenzura opasna mentalna manipulacija sa
dalekosenim posledicama po literaturu i po
ljudski duh.

Uspe li pisac da nadvlada radikalni potez

samoponitenja, i da snagom talenta,
koncentracije, hrabrosti i dovitljivosti nadmudri
svog dvojnika-iskuitelja, tragovi te borbe ostae
vidljivi na rukopisu u vidu metafore. To je
dvostruka pobeda: ne samo to je tekst, uprkos
iskuenjima, zadobio milost uoblienja, nego je
tim lukavstvom, tim svoenjem ideje na metaforu
(u etimolokom znaenju prenoenja pravog
smisla na figurativno), autocenzura skrenula
misao u stilsku figuru, u polje poetika. Iz ovoga bi

Izvor: www.danilokis.org
[Proitano 16. oktobra 1985. u Budimpeti, na
meunarodnom skupu u organizaciji Federation
for Human Right

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

2015. ,

.

,
.
()

,

. ,
,

,


.
: : (1972);
(1978); (1982);
(1986); (1988);
(1989);
(1990);
(1990);
(1993); (1994);
(1997);
(2003); ; (
) (2006); ;
( ) (2007);
: (2007);
(2011)
: /
(1968); - (1997); -
(1997); -
(2011)
: , (2001);
:
[; ; ] (2005)
;
( )
: :
; ; (2004);
- (2012)
: -
: ( )
(2005) ; :
( 215. )

: ,
1

, , 19.
1936. . ,
, ,

,

,
.
, .

.

,
. ,
.
,


.
06.
2000. .

2004. 2006. .
: 1972.
.
,

.

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

(?)

.
,
.



.

.
,
. ,

.
,

. ,
,

.

,
, 400
. ,

,

, .
,

.
,

,
.
? -
, !
(
19. , 1918.

),

.


.
, 1955,

,
,
. ,
,
.

,
.

,

.

. ,
,

.
,
,
, ,
,
.
,

(
) .

;


.


,
.
, , ,

(),

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

.

,
.
, .

,
.

,
,
.
,
, .
.
,
,
.
.


.

.
,


, ,
,
.
,

. ,


!
: ,

;
, ,

,
-
.
:
,
.

.


.

,
,
...

.
. ( .
.)

. ! ,
. , ,
...
?
. ,
,
... ,
,
...

,

. (
)
, ,
. !
,
. ,
,
.

,
. ,
.
!
.


. , ,

,
!
! ,
6

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

.
!
, ,
, .

.
?
,
9 ,

.

. ,
. (
)
,
,
,
. (
)

.


.
. ,

,
...

... , ,
,
, .
,
!

, 16.
2015. .

:
. , ,
: ,
,
. ,

.
,
.

,
.

,
,
,
.

,

!

,

,
,
,
. , !
, ,
,
. ,
, .

(
), , ,
... .
,

.
!
:

!


.
7

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

, ,
, .
,
.
. ,
,
,

.

. ,
,

,
. ,
,
. ,

. .


. 13".

,

,
,

,
,
,
.
,
, .
,

- .
,


,
, !
,
,
,

.

.

.
?
.
,
, ,


,
, .
,
,
. ,
, .
, .


". :

.
,
. (
: ,
)

,
,

. , ,
,
,
. .

,

,
.

. ,
,
,
?
, ,

8

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

? ,
.
,
, .
? ?

.
. ?

.
, .

.

'' '',

.
: ''
''
.

'' '',

'' ''
.


.

: .

:
,
2012
,
.
-
:
'' ''.

.
, .

.
,
.
,
.

.

.

Spomenik Stevanu Filipoviu u Valjevu.

j
,
.
. 2012 .
:

o
,
, a
9

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

: '' .''


( )


, .
,
,
.
,
.

,
,
. (
).

,
.


.

, ,
.


.

,
,

(
)
.
,
.
, ,
,

.
.
, ;
,
.
.

, a,
,
, a
.
,
,
-4
icrosoft Word ( 2003 ili
2007 ) u slovima Times New Roman ,
veliine slova 12 ili 14, u boldu ) .
,
.
;

, .

,
,
, ,

,
,
.

.
. '
,
.
,
, .

10

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

,
,
, .

''. ,


, .

, ,
,
.

,

, :

,

.
,
. ,

,



- .

'' ''
, ,
.
. ,
,
.

,

.
: '' ,
! ''


,

-
.
,

:''''.
.

.

: '' ''. ( 165
.). ''
''.
. ,
,
'''' 45 .

,



,

,
.
.


. ,
, ,

,
(
) .

,

, ''
11

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

,
, ,
, . ,
,


. .
,
, ,
.

.
- .


.

, .


.

,
, ..

.

.

.


2015. .
'' '',

.

. je
,
,

.

, ..
,
, .
. ,

:
.
''''


,
2013 .

***************
Sasvim nenadano moja ZATVORSKA
PODMORNICA je letos nakratko
isplovila u Niu. Naime 27.06.204 na
Pravnom fakuleteu Univerziteta u Niu,
Emil Turkovi je odbranio svoj zavrni
master rad. Mentor ovog obimnog
istraivakog rada pod naslovom: RAD
KAO OBLIK TRETMANA U
PENITENCIJARNIM USTANOVAMA,
bila je prof. Dr. Miomira Kosti. U svom
radu na 113 strani Emil je navo deo iz moje
ZATVORSKE PODMORNICE sa 5o
strane, meu naslova - Karakteristike radnog
iskustva :

. .
. 266 16

,
.

,
,
12

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

Osueni koji su boravili u VPDomu

Kruevcu stekli su diplome iz livakog
zanata, postali vodoinstalateri, ili pak dobili
diplome za pekara ili frizera. Oni koji nisu
proli domove uglavnom su se bavili
graevinskim poslovima ; rad na mealici,
molerski radovi gletovanja, rigips Oni iz
ruralnih sredina sa starijim lanovima
porodice, radili za nadnicu na sezonskim
poljoprivrednim poslovima: okopavanje
kukuruza, uvanju stoke, sei drva u umi.
Osueni iz romske populacije su se
uglavnom bavili skupljanjem sekundarnih
sirovina. Dok osueni iz urbanih sredina
kao glavno zanimanje navode,
konobarisanje u nekom kafiu, ili rad u
perionici auta. Jedan broj osuenika je
pomagao svojim oevima u dovlaenju i
prodaji robe sa kvantake pijace ili u
poljoprivrednim radovima. Manji broj je
radio u igraonicma ili kao momak u luna
parkovima. Veina njih je brzo naputala
poslove zbog niskih primanja.

,
''
'' ,
,
,


. ,
,

, a .


. . (
)
, a,
. ,


. ,

,

. ,


, .
,

...
,

..... .


. .

Brana Stubo Rovni pre akumulacije.

.

13

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

.



,
.
,
..



.



,
.

.

,


... ,
( ).

,
.
( )
( ) .. ,
,
,

.


, .

Pogled na seosko dvorite u s. Leliu

UZBUNJIVAI ILI DUVAI
Nedavno je zavren dugogodinji sudski
proces u tzv. aferi Indeks u kome su
pojedini profesori bili osumnjieni za
korupciju na Pravnom fakultetu u
Kragujevcu. Sve se svelo na kraju na pitanje
dobijanja akreditacije za rad ustanove od
strane meritornih organa, koji su itav
problem poistovetili sa nedostatkom
epruveta u laboratoriji jednog privatnog
fakulteta. Sem moralnog posrnua pedagoga
onih koje ue studente o krivinom pravu, u
aferi je uoen i koruptivni mehanizam.
Pokazalo se da problem korupcije u nekoj
ustanovi se ne moe reiti spolja, ve preko
insajdera -policijskog inspektora, koji je u
ovom sluaju ubaen u redove profesora i

,
.
,
,
.
14

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

posrednika radi razotkrivanja afere. Slina

se situacija desila i sa tzv. Putnom mafijom.
U njoj pojedinac koji je otkrio koruptivni
model, prilikom napalte putarine, je
ekspresno izgubio posao. S druge strane
njegov kolega koji je otkriven da se bavio
nezakonitim i kriminalnim radnjama je
vraen na posao. Ovog prvog, kada su pitali
da li bi opet prijavio krau, bez razmiljanja
je odgovorio negativno. ( Videti vie u
onlin asopisu Svitac: Korupcija;
novembar 2011.).
Ko su zapravo insajderi koje jo
popularno, nazivaju i duvae u pitaljku.
Elem, insajderi su poteni pojedinci
zaposleni u javnim organizacijama, borci
za istinu koji se ne mire sa surovim
pravilima tzv. birokratske etike.: smatra
profesor dr. Stevan Lili sa Pravnog
fakulteta Beogradskog univerziteta. , koji
insajdera definie kao slubenika koji ima
unutranja saznanja o nezakonitim
aktivnostima koje se odvijaju unutar
organizacije i o tome obavetava javnost.

zakonskim, koje podrazumevaju kazne od

novane , preko suspenzije pa sve do
gubitka posla.
Dobri poznavaoci zatvorskih propisa
navode da je Ustavni sud jo 7. maja 2015:
na 12. sednici odluio u predmetima ocene
ustavnosti i zakonitosti optih pravnih akata
da Pravilnik o odreivanju, upotrebi i
uvanju dravne, slubene i poslovne tajne u
ustanovama za izdravanje kazne zatvora
(Slubeni glasnik SRS, broj 49/79), nije u
saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Oni
istiu da je :Sud odbacio zahtev za
obustavu izvrenja pojedinanog akta,
odnosno radnje donete ili izvrene na
osnovu odredaba navedenog Pravilnika. Sud
je, u smislu lana 58. stav 4. Zakona o
Ustavnom sudu, odloio objavljivanje ove
Odluke u Slubenom glasniku Republike
Srbije za est meseci od dana njenog
donoenja. (predmet IUo-926/2012) .
I tako za razliku od SDA gde je
insajder zatien federalnim zakonom, i gde
mu sledi nagrada od 15 do 30 odsto od
vraenog novca, kako navodi gospodin
abi, kod nas se insajder kanjava sa 20
procentualnim iznosom od mesene plate na
tri meseca, upravo kako se i potpisniku ovih
redova desilo zbog bezazlenog i
afirmativnog teksta o zatvorskim
vapitaima objavljenom u Politici jo
2005 g. Ukoliko se ne desi disciplinsko
kanjavanje, slede druge vrste nevidljivog
maltretiranja: bojkot kolega, gubitak
kancelarije, odnosno mobingovanjemaltretiranje, rasporedjivanje na
neadekvatno radno mesto.Izbacivanje uz
slube. To se radi kontinuirano i dosledno
sve dok rtva ne ''pukne'' i napusti

Ma koliko Rodoljub abi poverenik za

informacije, navodei svetska iskustva,
smatra da postoji izuzetno visok doprinos
insajdera u borbi protiv korupcije ipak, u
naoj praksi pozicija duvaa u pitaljku
je mnogo tea. Jer, bitna odrednica
birokratske organizacije pored tajnosti je
hijerarhija , koja podrazumeva da o
najbitnijim deavanjima/problemima u
nekoj ustanovi moe govoriti samo prvi
ovek, direktor, upravnik. ak, ne moe ni
on bez saglasnosti nadlenih i odgovornih
u resornom Ministarstvu. Ko to pravilo
prekri biva izloen sankcijama, kako
moralnim ( ne pria se loe o ustanovi koja
te lebom rani) tako i onim mnogo teim ,
15

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

organizaciju. Insajder je totalno nazatien

i u neravnopravnoj borbi jedan protiv
svih i a priori osudjen na neuspeh. Jer ma
kakva bila, tradicionalna ili moderna,
birokratija je uvek jaa od pojedinca, i
svakog insajdera koji joj se suprostavi vrlo
lako pretvara u autsajder.
Dakle , biti autentian insajder u
jednoj korumpiranoj organizaciji nije
lako . Najpre , u praksi je mnogo teko
prepoznati autentinog insajdera
zastupnika javnog interesa, od lanog
insajdera koga instrumentalizuju unutranji
centri moi da bi javnosti plasirao
informacije koje gazdama odgovaraju.
Problem je u tome to se ta razlika moe
jedino videti i uoiti iz same organizacije,
dok , oni koji to gledaju spolja ili sa strane,
bez udubljivanja , tu bitnu razliku ne
uoavaju, i njima praktino ona nita ne
znai. Poznato je da vrana vrani oi ne
vadi. I ma koliko se mislilo da je veliina i
snaga jedne organizacije, u postojanju
auteninog insajdera, koji e otvoreno
priati o problemima ali i uspesima, praksa
to demantuje. Polazi se od proste logike da
o problemima ne treba priati ni u
organizaciji, a pogotovu van nje. Na retkim
sastancima se namerno-mudro uti i
eka se prvi koji e da istri-pukne i da
otvoreno iznese problem za koga svi znaju.
Onaj koji je progovorio smatra se za budalu,
ili za nekog ko uzmenirava efove,
umiljene Bogove i naruava preutni
konsenzus, koga su centri moi ve
ustanovili. Smatra se ,takodje, da ako se o
neemu uti da to nije problem, i da je on
tako zaboravljen - reen.

U tu svrhu zaposleni u Upravi za

izvrenje krivinih sankcija, dakle
zatvorima su nedavno potpisali Obavetenje
o pravima zaposlenih na osnovu Zakona o
zatiti uzbunjivaa. ( l. 14.st.3 Zakona o
zatiti uzbunjivaa : Sl. Glasnik RS br.
128/2014) Intresentno je da seu lanu 11
Zakona navodi da je : zabranjena
zloupotreba uzbunjivaa. Zlouopotrebu
uzbunjivaa vri lice koje : dostavi
informaciju za koju je znalo da nije istinita...
( Ko je taj ko odreuje istinu u jednoj
Ustanovi ? Jer poznato je da jedna o jednoj
istoj stvari ne postoji jedna istina. I da
svako vidi ono to eli da vidi Pri svemu
tome slino kao i u pimeni Zakona o
zlostavljanju na radu, postoji- ovlaeno lice
za prijem informacija i voenje postupka u
vezi sa uzbunjivanjem. Praksa je pokazala
da su to obino osobe- najslabije karike u
rukovodeem lancu, koje sa tom novom
funkcijom pokrivaju nepoznavanje svog
posla. Mi smo drutvo koje je dugo godina,
skrivalo probleme i plailo se da ih otvara.
To je vremenom postala opteprihvaena
praksa- filozofija u inistitucijama , koja je
dovela do isaene logike po kojoj nije
dobro reavati prave probleme, ve, ih
treba stvarati -simulirati.. Tako je
vremenom PROBLEM postao dobra roba
na srpskom tritu, a da bi se reio treba ga
PODMAZATI : potplatiti, kompenzirati,
astiti, izvesti na ruak, dati neki poklon.
Pojedinac- insajder koji pokua legalno da
rei bilo koji problem nailazi na zid
konzervativizma, na kome pie : Nemoj
daba !. Na ceni su uvek oni koji kriju
probleme.

16

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

rekreaciju - na bazen ili u manastir.( sa

vaspitaem).
Sem oragnizovanih i grupnih
legalnih izlazaka postoje i individualnipojedinani izlasci za osuene , koji su u
okviru visokih tretmana ( poev od B- 2)
dobili mounost korienja vanzavodskih
pogodnosti u mestu prebivalita, to jest
odlazak roditeljskoj kui; na vikend,
vanredno odsustvo, nagradno odsustvo,
godinji odmor. Zakonodavac je dakle ,
vodio rauna da osuenim licima pomogne
da to lake izdre zatvorsku kaznu, tako to
e odlaziti kui na dopuste, kada se nau u
visokim tretmanima. Praksa je pokazala da
se dopusti veoma retko zloupotrebljavaju,
odnosno da se osueni uredno vraaju u
zatvore .
Na drugoj strani postoje ilegalni
izlasci iz zatvora, koji se takoe mogu
realizovati organizovano u grupama i
individualno- pojedinano. Na ovu temu
napravljeni su mnogobrojni filmovi. Jedan
od najpoznatijih je stariji film Papilon (
Leptir) , u kojoj je istaknuta sva upornost u
elji za slobodom, koju je bilo nemogue
ostvariti . Da sva bekstva nisu ista pokazala
je praksa a i mnogobrojni filmovi i serije na
ovu temu. Tako, postoje samo pokuaji
bekstva, kao nain da osuenik recimo sa
skakanjem na zid skrene panju na sebe i
alarmira svoju ugroenost. Meutim, po
zatvorski sistem su opasna ona organizovana
bekstva u kojima po pravilu uestvuju i
slubena lica. Odavno je poznata izreka , jo
za vrema hajduka u Srbiji izmeu dva
Svetska rata, da pritvorenik ( recimo poznati
valjevski hajduk Bojovi ) nije pobegao ,
nego je puten.

ZATVORSKA BEKSTVA
Osueno lice koje je na izdravanju
kazne, ima ogranienu slobodu kretanja
kako u samom zatvoru tako i van njega.
Poznato da iz zatvora osueni mogu izai
legalno na kapiju, ili ilegalno pokuajem
bekstva, uglavnom preko zatvorskog zida.
Takoe dobri poznavaoci zatvora, odavno
su primetili neobian trend, po kojem
pojedini kriminalci sa slobode bee u
zatvor. ( beskunici, narkomani i sl. )
Legalnih izlazaka ima bezbroj oni su
predvieni zatvorskim Ustavom ZIK- som. (
Zakonom o izvrenju krivinih sankcija.)
Dakle osueni iz zavoda ( zatvora) mogu
izai u pratnji slubenog lica,: na radove van
ustanove ( sa straom ili majstorominstruktorom) na lekarski pregled ( sa
slubom obezbeenja u marici ) na kulturnu
manifestaciju- pozorinu predstavu ili
17

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

Pri svakom bekstvu osueni uglavnom

koriste slabosti foramalnog sistema.
Najslabija karika u formalnom sistemu moe
biti neko pohlepno slubeno lice, obino
straar, kao sauesnik. Meutim deavaju se
situacije gde su straari i rtve onih koji
bee. A postoje sluajevi da su rtve i sami
osueni koji su se uputili u avanturu. rtve
kidnapovanja prilikom bekstva mogu biti
vaspitai ili neko od rukovodica ( naelnika,
direktor pogona ) , kao ucena za dobijanje
slubenog automobila od strane uprave. U
svim situacijama je re o tzv. ljudskom
faktoru, koji je kako kau, zatajio.
Sem slabosti formalnog zatvorskog
sistema, zatvorskom bekstvu na ruku mogu
ii i vremensku uslovi, kao to su , recimo;
magla, mrak i slino. Takoe i obleenja
samih osuenika u bele trenerke, mogu biti
indicija da se sprema bekstvo. Kao oproban
metod i nain bekstva pokazalo se skretanje
panje na neto emu su svi posveeni. Tako
da bekstva se uglavnom deavaju u vreme
TV prenosa fudbalskih utakmica, kada su
svi skoncetrisani na sportski dogaaj.

obrati dovoljno panje na vozaku kabinu, i

bekstvo je uspelo.
Do bekstva moe doi i ako se
osueni dograbe slubenog vozila, marica,
traktora i i oruja. Tako se deava da
osuenici straare- komandire , koji su se
opustili, zatvore u svoje elije. Uzmu od njih
puke i kljueve od kola i krenu u bekstvo.
Takva bektsva se obino zavravaju
bezyspeno, jer kao po pravilu osuenik koji
je preuzeo ne sebe ulogu vozaa, izgubi
kontrolu i prevrne automobil...
Kao klasian primer kojeg osueni
esto koriste pri pokuaju bekstva to su tzv.
zdravstveni problemi; recimo jaki bolovi
koji se dosledno simuliraju. Tako osueni
moe veto da odglumi upalu slepog creva
idui mic po mic do marice. Ali kada
stigne ipred Bolnice on odmah skae i na
zaprepaenje straara, poinje bekstvo. U
takvim bekstvima osueni imaju logistiku
podrku od svojih drugara sa slobode, koji ih
ekaju sa automobilom, odelom i parama.
Ipak, uvek je tu neki spretni i mladi staar
koji sustie osuenog foliranta , ukoliko
pone da besomuno bei.

Takoe, praksa je pokazala da

zamena dolamica, recimo letnjih u zimske,
moe biti dobra prilika za pokuaj bekstva,
pogotovu ako je ve napravljen propust, u
vidu iskopanog kanala koji vodi ispod zida.
U takvim trenucima samo se eka prilika da
se bekstvo desi, sa prvim sumrakom.
Osueni za vreme preslavlaenja dolamica
ulaze u kanal . Do prvog prebrojavanja oni
su ve izali iz zatvora. Oueni kao bekstvo
mogu da koriste i kamione koji su uli u
okvir zatvor. Tada se koristi nepanja
vozaa i straara i osuenik se skriva u
ceredu koja stoji u vozakoj kabini. Straar
na kapiji , ako je sam , dovoljno je da ne

Zanimljio je da sami osueni veoma

retko koriste elementarne nepogode ;
zemljotrese, poplave i sl. za bektvo. Tada se
deavaju situacije da pojedini osuenici
mogu biti junaci i spaavati druge osuene u
popavama. Po nekom nepisanom pravilu
osueni elemantrne nepogode ne koriste za
bekstva, jer se smatra da tu nema nikave
hrabrosti .
Dakle od kako je sveta i veka
pa i zatvora , bie i pokuaja bestva iz njih.
On su dakle deavaju kao pojedinani in ili
grupno - organizovani spektakl. Kao
sauesnici u bekstvu, ee mogu biti
18

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

zatvorski slubenici, uglavnom straari, ali i

ouenikovi drugari sa slobode, to je retkost.

delo, ili je jednostavno prekinulo

alternativni nain izdravanja kazne
zatvora. Tako se zove jer umesto u zatvoru
kazna se izdrava u kunim uslovima.
Kontrolu osuenog pod nanogicama
sprovodi poverenik. Po opisu posla njegov
posao je slian poslu vaspitaa u zatvoru.
Osuenom sa nanogicama je u jasnom i
preciznom programu od strane poverenika,
dravnog slubenika, odredjeno kada sme da
izadje iz kue i boravi na sveem vazduhu.
ak moe da ide na posao. Ipak ini se da
sistem noenja nanogica, ima dosta svojih
slabosti. Pre svega kada korisnik ne eli vie
da ih nosi, a nemoni roditelj pokuava da
ga zadri. ini se da sistem funkcionie po
principu prvog iranta iz banke na odobren
kredit, koji je zaduen da opominje
dunika.. U ovom sluaju prvi irant je otac
ili neko od roditelja koji treba da sauva,
obino sina, da ne zloupotrebi pogodnost
izdravanja krivine kazne van zatvora.
Meutim u praksi se esto deavaju prave
drame. To je mogue, jer noenje nanogica
podrazumeva samo kontrolu kretanja
osuenog, ali ne i njegove ponaanje i
aktivnosti, to je suludo?!! Da bi vam
doarali kako to izgleda u praksi naveemo
jedan telefonski razgovor, voen jedne
srede u vee.

Sva zatvorska bekstva su, zapravo , smena

jer osuenik koji se odvai da pobegne mora
biti spreman za ivot u ilegali, bez
dokumenata, kao hajduk. Takoe nije
zanamerljiva injenica da otpori postavljanju
video nadzora u zatvorima najvie potiu
od pripadnika slube obezbeenja. Tvrdi se
da video nadzor predstavlja vreanje linog
dostojanstva i intime.

PRIMENA NANOGICA U REALNOM

IVOTU:

Otac : Izvini to te zovem ovako kasno.

Nemam kome da se obratim. Sin mi je pod
nanogicama. Ja i ena sa mlaim sinom smo
bili na moru. Kada smo se vratili moja
majka a njegova baba kae da je u meu
vremenu dovodio drutvo i da su divljali.
Imam utisak da se uradio. Inae on je poeo
da koristi drogu jo u srednjoj Umetnikoj
koli. Tada je napravio i neku provalu za
koju sada izdrava kaznu, noenjem

VIDIMO SE U UTORAK
Svedocimo smo da se u medijima o
alternativnim sankcijama kroz upotrebu
nanogica za osuene koji kaznu izdravaju u
kunom pritvoru, pria kroz brojke i
afirmativno. Retko kad e se proitati u
novinama da je tokom noenja nanogica
osueno lice izvrilo jo jedno krivino
19

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

nanogice. Meutim on je nedavno zbog

drugog krivinog dela, posedovanja
marihunane, bio u pritvoru u CZ gde je
upoznao nekog tipa iz Bore....

Posednja vest ( petak iza podneva) : Kako

smo , nezvanicno saznali od oca osudjenog.
Njegov sin je rano jutros uhapen u
Beogradu kod Vukovog spomenika. On je sa
drugom napustio Valjevo- vozom. Otac je
naveo da je od strane poverenice dobio
informaciju da ce sin biti u Valjevu u
priijemnom odeljenju 17 dana u Kazneno
popravnom zavodu za maloletnike u
Valjevu, gde e najverovatnije ostati na
izdrzavanju I druge kazne. Otac je napokon
odahnuo jer mu je sin u sistemu. Poverenica
je izjavila da e osuenog videti, tek, u
utorak.

Tree lice: Izvini da te pitam, da li si ti

razveden sa njegovom majkom?
Otac: Jesam. Ja sam se nakon razvoda
ponovo oenio i dobio drugog sina. Svi
ivimo zajedno u kui sa mojom majkom.
Moj stariji sin nije u dobrim odnosima sa
svojom majkom, koja se nije ponovo
udavala.
Tree lice: Kako je na celukupnu situaciju
regovala povrenica za alternativne sankcije?

MILJENJE STRUKE.
U jednom zatvoru je nezamislivo da
zatvorski vaspita ne obavi razgovor sa
osuenim , ako on to eli, pa makar gde da
se nalazio: u samici, OPN-u,
stacionaru....Izbegavanje razgovora od
strane zatvorkog vaspitaa je profesionalni
propust koji se disciplinski rigorozno
sankcionie. Iskusnim vaspitaima takav
propust se ne moe nikad desiti jer se nikada
ne zna zbog ega osuenik trai razgovor.
Moe biti i banalna stvar ali i ozbiljna. U
konkretnom sluaju poverenik je bio duan
da izae na teren i obavi razgovor! ini se
da su i godine i ivotno iskustvo veoma
bitni. Stariji i porodini osuenici su
disciplinovaniji. Praksa je pokazala da
osueni koji na bilo koj nain imaju vezu sa
drogom nemaju kapaciteta da nose
nanogice. Oni su do sada najvie
zloupotrebljavali zamenu zatvora.

Otac: Ja sam zvao poverenicu da joj kaem

da imam problem, koji ne mogu sam da
reim. Da sin hoe da pobegne iz kue. On
je to pokuao. Uzeo je torbu i otiao u vreme
dozvoljene etnje. Na sreu on se negde pre
tri sata vratio. Ali non stop ponavlja kako
mu je u CZ bilo kul. Kako je bila dobra
ekipa. Poverenica mi je rekla da zajedno
doemo tek za dva dana kod nje, u petak.
Tree lice: Da li si se raspitao da li u gradu
ima neki psihijatar koji bi mogao pomoi?
Otac: Jesam, ali sam uo da je ta ena
psihijatar otila sa svojim muem , u
inostranstvo.
Tree lice : ujemo se, nadajmo se da e sve
biti uredu.
Otac ( zove u etvrtak kasno ): Sin mi je
pobegao iz kue. Izgleda da je otiao kod
majke. Poverenica je rekla da saekamo
jutro, moda e se vratiti. Pa e onda
obavestiti Beograd.
20

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

gojaznost... pr. .K. ) navodi na

sagovornik gospodin Zoran Gluevi u
svojoj knjizi : Kafka ( krivica i kazna) koju
je 1980 g. izdala beogradska kua Slovo
ljubve.
eljko Krsti: - Gospodine Glueviu u
knjizi ste pokazali da ste upoznali Kafku
sa svih aspekata, kao i njegove
zdravstvene probleme. Koji je zapravo
glavni Kafkin problem?
Zoran Gluevi : - Franc Kafka spada u
prokletnike naeg vemena u kojih se
nesklad izmeu fizikih i duhovnih svera
linosti uneo nemir .U savrenemenom
ivotu, a naroiti u telo, tako da je cela
kreativna faza njegovog ivota, do pred
samu smrt protekla u oajnikim i
neshvaenim sudarima izmeu duha i tela.

RAZGOVOR O KAFKI
( STID PREZIR MRNJAAUTODESTRUKTIVNI PROCES)

.K. : Vaa glavna hipoteza je da je

Kafka svojim negativnim odosom prema
svom telu izazvao patoloke procese u
njenu. Hoete nam taj proces objasniti?
Z.G.: - ....Telo ima svoju svest. Ako mu
pristupimo sa poverenjem, pouzdanjem i
podsticanjem, ono e drugaije reagovati
nego kad ga opsedamo svojom sumnjiviu,
nepoverenjem, strahom i informisanou...
Kafka je upravo tako postupao: njegovo telo
je od poetka bilo ilzoeno potcenjivanju,
stidu, destruktivnim i agresivnim nasrtajima
duha koji od njega, na osnovu nesrenih
analogija sa oevim telom, zahtevao vie no
to uroeni anatomski sklop mogao
pruiti.... Telo, optereeno isekivnjem
negativnog smera mora jednom da podlegne.
Ali K. se nije samo zaustavio samo na
strahovanju; on se krajnje destruktivno
odnosno prema njemu. Stavljao mu je
bezbrojne zamerke, stalno ga kritiki

Opsednutost racionalnim duhom i

odvojen prave drube sa telom, ovek vie
nama tanog informatora o potrebama i
zahtevima svog tela; poruke tela ne stiu na
vreme ili ne dopiru u pravom obliku,
saradnja izmedju tela i duha pretvorila se u
antgonizam, bolesti tela danas vie no ikada
ranije potiu od kritikih sutiacija u koje
zapada duh, nije sluajno to se celokupna
medicina sve vie konstituie kao
psihosomatska nauka! Nezatieno i
bezazleno telo danas je vie no ikada
izloeno razornijim nasrtajima sopstvenog
duha, tj. Onog dela nae svesti, racionalei
potisnute , koji svoje nereene probleme,
uskraivanja, neslobode, nezadovoljstva,
inferiornosti i neuspenosti prenosi na telo i
izaziva pogubno dejstvima. ( dijabetes,
hipertenzija, povean krvni pritisak,
21

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

Z.G.: ...Potinjavanje u stvari poiva na

motivacionoj strukturi identifikacije.
Identifikacija je opravdavajui element
stanja potinjenosti. Subjekat se idnetifikuje
sa tlaiteljem, da bi mogao podneti tlaenje.
Na toj motivacionoj strukturi psiholoki
poiva svaki totalitrni sistem. Razdvojena
linost na mazohistiki objekat i sadistiki
subjakt ugraeni je u sam sistem i tako
objektivizirana; subjekt koji se nalazi u
hijerarhiji tlaenja trpi tlaenje onih odozgo
na taj nain to to kampenzuje tlaenje onih
koji su na hijerarhijskoj lestvici ispod njega.
Drugim reima dato mu je da tlai da bi sam
mogao podneti tlaenje.

ispitivao, dok u njemu nije izazvao

patoloke procese. Telo je dakle, moralo
popustiti, a svako popuutanje, tj. Beanje
tela u bolest , duh je shvatio kao dokaz
da je bi u pavu, pa bi se jo veim
optubama nartao na telo, oduzimajui mu
tak mogunost , da se sabere i zaustavi u
osipanju. Razume se tako nastaje zatvoreni
krug CICULUS VICIOSUS iz kojeg nema
drugog izlaska sem u progresiju bolesti i
smrt, kao to je i bilo.
. K: ini se da je kvaka svih Kafkinih
problema lei u odnosu sa ocem. Vi ste
naveli , takoe da su Kafkine tri sestre,
uspele da svaka na svoj nain rei taj
problem. Kafki odvajanje od oca nije polo
za rukom. ta se tu desilo?

.K. : Zato identifikacija Jozefa Kafke sa

njegovim ocem nije uspela?

Z.G. : - Kafka je imao neurotian odnos sa

ocem: Oeva linost je bila dominantna
.To je snana linost koja je u sebi imala
neto od vrstine i teine, nesavitljivosti i
moi onih ljudi koji nisu nikom dugovali za
svoj uspon do materijalne moi i ugleda u
drutvu.. Sestre K. Su razliito delovale na
oevo prisustvo, kroz tri modela ponaanja,
koje je Kafka pokuao da primeni u svom
ponaanju prema porodici ( ocu) :
Potinjavanjem , bekstvom i
suprostavljanjem... Kafka se zapleo u
doivotnu bezizlaznu borbu sa njim, u kojoj
je posredno i neposredno satro sve svoje
psihike i fizike snage.

Franc Kafka nije u sebi imao mnogo

kafkijanskog, a otac je zahtevao
neuporedivo vie potpunu identifikaciju!
Usled nemogunosti da odgovori preteranim
zahtevima protivniom Francovoj prirodi,
dolazi do trvenja, prebacivanja,
prekoravanja, sudara, skrivene patnje:
potinjavanje neime ne moe da se izvri jer
je zato potrebno da i ona strana koja
potinjava prihvati subjekat ( koji hoe da
se potini) onakav kakav jeste! Kafka je bio
isuvie senzibilan, introvertan, neotporan da
bi se identifikovao sa ocem, koji je bio pava
gromada od snage, volje i ivotne energije.
Nije mogao na vreme pobei, a kad je to
uinio, vratio se jo bolesniji no to je bilo u
roditeljskoj kui... Strah od krivice spreio
ga je da preduzme blagovremeno i efikasno
bekstvo... Otvorena borba ima neuporedivo
vie izgleda da donosi pozitivan bilans po
mentalno ( zdravlje) nego bilo koji oblik
laviranja.

.K. Gospodine Glueviu Vi u vaoj

knjizi i postavljate pitanje - Zato Kafka
nije naao izlaz iz jedne satirue situacije,
dok je to njegovim sestrama polo za
rukom?

22

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

otvorila vrata autodestruktivnom procesu.

Dva presudna konflikta Kafkinog ivota su
vezana za stvaralaku i socijalnu sferu. U
prvom sluaju problem je bio : pisac ili
inovnik! Drugi problem je bio: Vuk
samotnjak ( sam) ili Simboliko bie ( sa
drugim) . Kafka je nainio najgori izbor :
ni sam , ni sa drugim! ... telo je posluilo
duhu kao sredstvo za samoodbranu. Kafki je
bio potreban siguran , jak i vrst alibi, jer je
godinama otezao da veridbu pretvori u
vananje. Da bi zadrao svoju slobodu, duh
sebino rtvuje telo: zdravom telu magijski
je, silinom elje, najzad iznueno oboljenje.
Kad je izbacio krv, Kafki je laknulo ,
bolesnik mora da se lei a ne da se eni.

.K. Navodite da su postojala dva ivotna

peroda J.Kafke. Recite nam neto vie o
tim periodima , i koje su njihove najbitnije
karakteristike?
Z.G.:....u prvom ivotnom dobu :Kafka je u
izvanrednoj fizikoj kondiciji, on je odlian
pliva, otvoren je za sve utiske i radosti
ivota, uiva u svemu, nema ni pomena o
depresiji i melanholiji koje navode na
pomiso na samoubistvo, neprekidno se
nalazi u jednom ulaznom ili postojanjom
vitalnom elanu koji obeava najbolje......U
drugom ivotnom dobu, slikaje potpuno
izmenjena; pred nama je anksiozan, bolestan
ovek, muen ivotnim bilansom i
bezizlaznou, bolue od TBI , dobija napade
staha i napade guenja, verovatno i
psihosomatskog ne samo tuberkuloznog
karaktera, potpuno je frustriran, bez
perspektive i optimizma, sav zaokupljen
svojim jadima i nereivim problemima,
okrenut tamnoj strani ivota, ponovo ozaren
radou tek na smiraju ivota.

.K. Gospodine Glueviu navodite da je

Kafka imao dva frustraciona odnosa:
jedan je u vezi sa stvaranjem, drugi sa
ocem.Kako ih je on reio?
Z.G. : Kafka je iveo da bi pisao, ak je i
svoju telesnu dobrobit rtvovao pisanju, pa
ipak se na kraju odrekao gotovo svega to je
napisao spalivi svoje rukopise i osudivi
one na unitenje koji su bili kod Maksa
Broda. Nezadovoljstvo , oajanje irazaraki
bes izazvani su mogunou da kontinuirano
i uspeno stvara u nemoguim usklovima,
okrenu Kafkino gordo JA protiv napisanog.
Fristriranjau toku pisanja probrauju se u
negaciju napisanog: kao da je napisno krivo
to mu pisanje stvara tekoe i to pie u
tekim uslovima! Zaslepljen nihilistikim
besom , ne vidi koliko vredi obo to je
napisano, pronalazi nedostatke onde gde je u
stvari u pitanju novi prozni postupa koj on
uvodi i najzad rukopise predaju unitenju ili
zavoravu. .. Usled nemoi da se oslobodi
svoje potinjenosti ocu, Kafka izliva bes na

.K.: ta je zapravo Kafku slomilo u

najboljim godinama njegovog ivota?
Z.G. ...U osnovi svega je nagon za
usavravanjem , elementarna logika
operacija. U Kafkinom sluaju ostvarila se
najgora kombinacija: identifikacija je bila
bezuspena, a rezultat poreena
katastrofalan. Poredei svoje telo sa oevim
koje mu je bilo uzor, utrveno je da mu je
telo slabano, jedno, neskladno, mravo sa
izduenim ekstremitetima. Jedno rei jad i
beda. I poeo je da se stidi svog tela, da ga
prikriva, da zazire od njega. Stid je preao u
prezir, a prezir u mrnju; mrnja je irom
23

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

veine u mikro zajednici. Dovoljno je dakle

da se sva lica sloe u tome da se u odnosu
na neku pojavu ili problem, krivica ze jedno
reenje , stanje ili ak i samo postojanje
stvari koja je u pitanju ima pripisati jednom
odreenom licu, pa je to lice ve samim
usaglaavanjem uskog, ali tim odgovornijeg
( po svom sastavu kao i meuodnosima sa
dotinim licem na koje se svaljuje krivica )
kruga javnog mnenja krivo, bez obzira da li
se ono takvim intimno osea ( bar na
poetku) i da li je svesno na na koji je nain
krivicu prihvatio. Ono e tom pritisku
veine podlei i na kraju e se oseati kao
pravi krivac. Veoma je karakteristino
pritom i neobino znaajno to se u svesti
okrivljenog lica ne postavlja pitanje kako je
ono i ime izazvalo krivicu koja je na njega
svaljena nego samo da nije ono , na koji
nain i u kojoj meri tu krivicu prihvatilo.
Znai presuda pada nezavisno od mene, ja
samo imam da je prihvatim.

telu, nada za to ne postoji racionalan razlog.

Da bi duh opravdao svoju nemo pred ocem
i doivotnu zavisnost od njega, on pribegava
i racionalnoj, metafizikoj logici. Jedino u
metafizici biolokog porekla Kafka moe da
nae opravdanje za to to na racinalnom
planu nije uspeo da se osolobodi zavisnosti
od oca. ( str. 30)
.K. Ako smem da primetim Kafka je
izmeu dve najjae ljudske emocije : Erosa
i tanatosa , izabrao ovu drugu koja je
znaila njegovu uvertiru u smrt. Kako se to
desilo?
....Tako to je Kafkin Tanatos dobio
matalogini podstrek iz neuspeha nesvesne i
iracionalne borbe sa ocem. Logika koja je
pothranjivala sve oblike autodestrukcije ,
koje Kafka nije morao biti svestan, glasila
bi: oinstvo tela ja nisam traio i ne mogu
ni da ga izmenim frugaije do njegovim
unitenjem. Ako Kafka nije mogao biti
svestan ovim unitenjem pravog motiva,
njegova svest je registrovala tenju ka
smrti. ...Telo je sad postalo prepreka duhu,
tamnica u kojoj je duh zatoen. Bolest ,
najpre nesvesno sredstvo u isto racionalne
svrhe ( oslobaanje od devojke, status
najvie gratifikacije u porodici, predah
nuan za pisanje) postaje na kraju racionalno
sredstvo u isto iracionalne svrhe (
spiritulazicija JA ) . Time je razaranje tela ,
da bi izbegao nihilistiki ishod , dobio
najvie metafiziko spiritualno
opravdanje.

.K. itajui Kafkin Proces moem

zakljuiti da je re o autobiografskom
romanu. Da je u njemu Kafka zapravo
opisao svoje prihavatanje krivice?
....Kafkin junak je toliko ogrezao u ivotni
ritam, neosetljivost i automatizam spoljnih i
mehanikih odnosa sa ljudima ( a to je
krivica, ta moralno humana neosetljivost,
koju on nikada nee sagledati ) da krivicu
trai u domenu spoljnih odnosa, jer je on
kao linost sav u tom domenu i eksponiran. I
te eksponiran tako rutinski, ali i oprezno
malograanski , da je u principu nemogue,
ak je unapred iskljueno da on tu moe
uiniti neki ma i najsitniji prekraj, a kamoli
da poini neku veliku i stvarnu krivicu. I
upravo ta njegova ljudska okrenutost

.K. Vi ste u Vaoj knjizi opisali model :

Razvijanja oseanja krivice...
Z.A. Jesam ...za neurotizovanu savest
presudan je koliinski princip, princip
24

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

iskljuivo spolja a ne iznutra jeste njegova

jedina stvarna krivica, ali takve vrste krivica
koja nije zapisana ni u kakvom krivinom
zakoniku i koju on, zbog prirode svoje
linosti nije nikako u mogunosti da otkrije,
jer je tu krivicu traio , onoliko koliko je
stigao da je trai, samo na onoj strani gde
jedino nije mogao nai, tamo gde ona jedino
ne moe da bude. ( str. 47)

stanicama. A, opet ako je neko spreen da

ne moe ni da gleda i da slua ovu nadasve
edukativnu i zanimljivu snimanu emisiju,
moe da proita o njoj u najnovijem
tabloidu, pod istim naslovom. Dakle, nisam
se iznenadio kada sam na trafici ugledao
novi tabloid. Kao da me je grom iz vedra
neba udario. Odmah sam kupio vie
primeraka. Kao omaijan itao sam ga
hodajui trotoarom. ak nisam ni gledao
na opasnosti, u vidu biciklista i izmeta od
pasa koje gazde ne dre na povocima. Posle
par dana sam primetio da svi kupuju novi
tabloid, a da sve ostale dnevne novine se
vraaju u remitendu. Nikakve isforsirane
polemike u dnevnim novinama nisu
mogle da potisnu znatieljne itaoce da
saznaju ta se deava u kui Velikog brata.
Oni najpronicljiviji itaoci su vrlo brzo
zakljuili da izmeu deavanja u Sultaniji
i prostorijama Velikog brata, nema
sutinske razlike...

.K. I ako nije nita uradio, kao to ste

reklio to je odreeno krivinim zakonom
Kafka prihata krivicu. ini se da je vaa
poruka: da je ovek kriv za sve to mu se
negativno deava. Da on svojim nainom
razmiljnaj, postupcima je prihavata i ako
nje zapravo nema. Zato se deava da
ovek prihvata krivicu i ako nije kriv?
... Kriv si to nema individualnu snagu i
volju, dovoljno samopotovanja i hrabro sti
da istraje u prvobitnom autentinom
ponaanju od njih, umesto oni tebe,
neoprekidno i uporno poziva na
odgovorsnost im su ti i najmanje okrnjili
lini integritet da se od optuenog pretvori
u tuioca. Poto si , konano prihvatanjem
neijeg prava da se nad tobom otvori istraga,
pretvorio sebe u objekat, onda je sve to
tome usledi, samo je prirodna i neminovna
posledica pasivnog stanja objekta, koje si
dopustio da te dovedu. I to je tvoja krivica.

Evo i dokaza. Analizom sadraja,

najnovijeg broja tabloida oveih dimenzija
( 50 cm x 100 cm ) moe se uoiti da on
ima sve rubrike kao i svaka normalna
novina. Mada su u V.B. te rubrike
poreane po sledeem redosledu : Hronika,
Politika, Drutvo, Ekonomija, Sport i
Kultura. Ono to smo uoili da u tabloidu
dominiraju velike slike i naslovi. Samog
teksta je veoma malo, to je u skladu sa
tendencijom u pisanim medijima ; da jedna
dobra fotografija vie vredi ( govori) od
svakog napisanog teksta. Na naslovnoj
strani dominira veliki naslov: Rat
mafije ispod kojeg se navodi da besne
ulini obrauni i da se ubijaju i podmeu
bombe zbog droge i drugova. Kao antrfile
u navedenom tekstu kao vest stoji da :

Satira :
VELIKI BRAT KAO TABLOID
Sa navratnanos privatizacijom medija u
Sultaniji paralelno se na svim televizijskim
stanicama emituje Veliki brat. Da
gledaoci ne bi neto propustili ovaj veoma
gledani serijal se emituje i na svim radio
25

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

imenovati svog zamenika u SPS; Vulin

elja lane siromahe.

Nakon osam godina policija je u novim

uniformama. Na velikoj naslovnoj strani
itam i sledee pitekuresne naslove :
Vojnik se sklinuo go i jurio devojke.
Veliki brat je svoje tampano izdanje
posvetio takoe bitnim dogaajima za
egzistenciju itave nacije, koji su
navedeni u tekstovima pod naslovima:
Atina Ferari kai gole fotke po fejsbuku!.;
Anabela i i Rade krili vezu, Raskinuli
Dida i Cecin brat Milan, vonja
ostavila bebu i otila sa muem na Ibicu...
Kljune rei u navednim tekstovima su :
Atina Ferari, Anabela, Dida, vonja....

Na stranama rubrike : Ekonomija

tekstovi su posveeni sledeim temama :
Srpski kapitalizam, elezara u
Smederevu nala kupca, Staklara nema
pare za struju. itaoci Velikog brata
mogu saznati kako posle 175 godina
uvena fabrika zatvara vrata Bip otiao u
steaj. Na strani posveenoj ekonomiji i
dve vesti, iz kojih se saznaje da je : Aca
Lukas kupio dnevne novine Sport. Kao
i da je vlasnik koncerna Farmakom MB, :
Bogievi dobio nanogicu. Nanogicu je
dobio i baletan koji je prebio svoju enu
glumicu. Za sledei broj najavaljen je
tekst pod naslovom: Vee plate u budetu
iz 2016 ?.
Trea po redu je
rubrika Drutvo u kojoj su tekstovi
posveeni aktuelnoj izbeglikoj krizi. Tako
predsednik Srbije Tomislav Nikoli kae :
Neemo silom na migrante!; Ministar
Vulin je precizan: Treba nam novana
pomo za migrante. . Ispod ova dva
teksta sa fotografijama XXXL nevedenih
politiara, navodi se : Apel da se u
pregled migranata ukljue specijalistiLekari opte medicine ne mogu da
prepoznaju neke bolesti!. Osim forsiranja
tema - izbglike krize : Srbiji preti
povratak hiljda izbeglica. , novi tabloid
posveuje panju i deavanjima u naem
obrazovnom sistemu. To su tri naslova:
aki autobusi u bojama SNS?; Stigao
novi pravilnik o finansiranju Vei rezovi
u malim kolama.; Kao i tekst sa
naslovom : Spremni za kolu?

Hronika je udarna rubrika u tablodu

Veliki brat. U njoj dominira naslov:
Baba ide u zatvor jer je pretkukla
kominicu, ekiem po glavi, kojoj nee da
plati 500.000? Tu su tekstovi sa
sukobima lanova porodice: Gazda sa
sinom tukao gosta, Horor majka,
Muevi spreili tue dve pevaice u hotelu
u Turskoj., Ranjena braa i dalje na
aparatima, Pritvoreni deda i unuk zbog
gajenja marihuane. U izgubljenom
koferu 400.000 evra. Pore izgoreo
ispred obdanita. Kljune rei: Baba, deda,
otac,majka, sin, unuk, braa, muevi,
kominice, kofer, Pore

Iza Hronike ide rubrika

Politika u kojoj se hrabro navodi da:
Vlast pokazuje svoju niim ogranienu
mo kao i da : Vrh DB-a negira
umeanost u ubistvo S. .. Pored njih tu
su i naslovi: Za raiavanje prolosti
nema volje,, ; Popoviev SNP na
izbornoj listi SNS; Dai nee
26

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

Na stranama Sporta dva velika

teksta su posveena dvojici fudbalera van
terena. U jednom pod naslovom : Ko to
vozi Banbija? se analizira crnka koja je
do stadiona dovezla poznatog fudbalera
reprezentacije T. U drugom , tekstu sa
velikim slikama , novinar se posvetio
ljubavnim jadima biveg fudbalera M.K.
koji se ponovo zaljubio: Nova devojka mu
preslikana biva. Primetili smo kao fle
vesti, informacije da su se nai koarkai
plasirali u polufinale: Rutinski do finala
i da : okovi pobeuje te da je :
panovika oborila lini rekord.
Tabloid Veliki brat kulturnu
rubriku je svojim itaocima ostavio za kraj.
Uz veliku sliku objavljen je intervju :
Kraljica starleta na pesku., Ispod poveeg
razgovora o njenom ivotu koji e ii u
nastavcima u sledeih deset brojeva,
navedena je vest o Kanskom fesivalu : Ko
sve juri zlatnog lava....Zanimljivo je da su
u tabloidu svi tekstovi nepotpisani. Takoe
se ne navodi adresa redakcije kao i ime
glavnog i odgovorornog urednika, niti
tamparija.. Sumnja se da su volontersku
ulogu u ureivanju ovog tabloida preuzeli
na sebe svi gloduri prestonikih dnevnih i
nedeljnih listova. Oni su to uinili kako bi
sauvali svoje pozicije u sluaju gaenja
svojih listova. Na kraju tampanog
Velikog brata stoji i oglas o prodaji izdanja
preko sindikata u Javnim preduzeima i
dravnim ustanovama. Dok e se jedan broj
primeraka, kao obavezno tivo, deliti po
osnovnim i srednjim kolama Sultanije.

Jedno zapaanje,

Gospodine Gluevii, hvala Vam

na ovom zanimljivom razgovoru.

Paljivom analizom dve strane dodatka

PRAVO DANAS od 18.03.2015. mogao
sam zakljuiti da je moj tekst ( ili prvi

ili kako je Nevena Petrui spasila

eljka K.
Tokom prole nedelje primetio sam u
Danas-u novu rubriku Pravo i na e- mail
poslao svoj tekst koji se odnosi na
disciplinovanje vaspitaa u jednom
domaem zatvoru, u kojem opisujem nain
pokretanja disciplinskih postupaka
zatvorskim slubenicima. U sredu
18.03.2015. godine u rubrici Pravo je
objavljen tekst koji se odnosi upravo na tu
zatvorsku problematiku, pod naslovom :
Zaposleni tuili direktora za mobing. Bio
sam iznenaen to se moj tekst nije bar tog
dana naao uz njega. Moje zaprepaenje je
bilo vee zato tekst nije puten i sledeeg
dana. Pitate se zbog ega?
Najpre :
U utorak sam se preko obinog telefona
javio uredniku rubrike- gospodinu
Aleksandru Roknii , koji me je traio
preko mobilnog , dok sam bio na poslu. Kao
razlog javljanja g.-din Rokni je naveo to
to planira da objavi moj tekst u nastavcima,
pa mu treba moja slika. Ja sam u brzini
poslao jednu sliku. Po nainu (raz)govora i
traenju slike, meni je sve slutilo da e tekst
biti objavljen u sutranjem broju DANASa, ne znajui da e se pojaviti tekst u kojem
se govori o Mobingu upravnika zatvora,
kojeg su tuila 114 radnika zatvora KPZ
Beograd.

27

Svitac ; Oktobar ; 2015

CENZURA

njegov deo ) izbaen , jer se po prirodi

stvari uklapao da bude objavljen pored
teksta koji govori o mobingu upravnika
zatvora u Padinskoj Skeli Milana Pavlovia.
U tekstu se nalazi povea zatvorska slika
koja je recimo mogla biti izostavljenja na
utrb prvog dela mog teksta.

Sada razmiljam, ako moj tekst nije puten u

sredu kada je imalo razloga zbog teksta
koji govori o deavanjima u P. Skeli, zato
je izostavljen sledeeg dana i kada je bilo
razloga i povoda da se on pusti. Zato je
urednik u utorak traio moju sliku ako nije
planirao da pusti tekst u sredu? Koje su to
sile delovale da se teskt ne nae u dodatku
kad je bilo razlog za to ? Odnosno kada je
postojao tekst iz zatvorske prakse koji
potvruje moje tvrdnje i upravo govori o
nainima pokretnja disiplinskih postupaka
protiv slubenih lica u naim domaim
zatvorima .

Tekst koji je mogao posluiti kao metla

za izbacivanje mog teksta je prentagnuti
tekst o N. Petrui, objavljen sa dve slike.
Inae paljivim itanjem teksta koji se
odnosi na poverenicu za zatitu
ravnopravnosti, moe se zakjuiti da je to
zapravo samo jedna po formi sporedna
novninarska vest u kojoj se navodi da je
poverenica N. Petrui podnela parlamentu
svoj godinji izvetaj.

Na kraju da upotrebim onu narodnu:

Nikada se ne zna zbog ega je to dobro.
Odnosno, moda ima neki razlog zbog ega
je tekst o Neveni Petrui izbacio moj
autorski teskt ? Ili e biti da su nam
izvetaji parlamentu bitnji od ivota.

U isforsiranom tekstu je stavljena velika

slika sa protesta LGBT-ia. Ako moj tekst o
mobingu zatvorskih vaspitaa nije mogao
biti objavljen na mesto slike na prvoj strani
dodatka ne vidim razloga zato svoje mesto
nije naao na drugoj strani, recimo namesto
slike LBIT-a. Tako bi itaoci dobili
potpuniju sliku o deavanjima u naim
zavorima, bez obzra to sam ja autor teksta.

PISMO UREDNICIMA POLITIKE

Potovani:
Ljiljjo, Mirjana, Petre, Dragutine i Branislave
Interesuje me zato ni jedan moj tekst, koji
uredno aljem rubrikama Pogledi, Satirikon i
Meu nama, u poslednje vreme ne moe da vidi
svetlo dana. Kao i ta se deava sa prikazom
moje knjige Zatvorksa podmornica, koju je
trebalo da napie Slobodan Kljaki . Jedan svoj
primerak sam dao gospodinu Kljakiu prilikom
sluajnog susrreta na sajmu knjiga pre skoro
dve godine. Znam da nisam najpismeniji i
majpametniji. Ali ipak, neki tekstovi mislim da
zavreuju da budu objavljeni u
Vaem cenjenom listu.

Takoe ako nije izaao taj dan kada je u

dodatku dominirala zatvorka problematika,
onda zato nije sutradan objavljen, kao
prirodni nastava zapoete zatvorske
problematike. Ja sam iz telefonskog
razgovora obavljenim 19.03.2015. oko 15 .
sa urednikom A. Rokniem, shvatio da e
moji tekstovi jednog dana biti objavljeni ,i
kako niko sa strane nije urgirao da oni ne
budu objavljeni.

Srdaan pozdrav.

eljko Lj. Krsti, sociolog , satiriar,

karikaturista

28

Svitac ; Oktobar ; 2015

Ovo
ispod
je
moja
autors
ka
karikat
ura.
Koju
niko
nije
hteo (
smeo)
da
objavi.

CENZURA

Mesecima su trububili o digitalizaciji, na koju smo mi Srbi ved odavno

prikaeni. Jer svaki na zaposleni ovek se oseda kao da je digitalizovan.
Po tom, ved oprobanom modelu, svaki zaposleni u dravnoj slubi je ved
prikaen na sistem. S tom razlikom to je u svakom sluaju glavni vedi
daljinac,a, za biranje kanala, kod efa. Onaj manji sa kojim se pali i gasi
televizor i eventualno pojaava ton, se nalazi kod upravnika ili direktora.
Tako da je proces diligatalizacije odavno uveden u nae ustanove samo
to se on nekada podvodio pod parolu: Radio , neradio svira ti radio .
Sada je na progarmu parola, koja se pamti: - Set of boks. Tako je i sa
digitalizacijom. Ti moe da radi ko konj, da emituje odlinu sliku. Ali
sve ti to pada u vodu jer ef oas posla moe da te promeni na programu,
odnosno da te rasporedi na neko drugo radno mesto. Dok ministar,
direktor ili upravnik sa onim manjim daljinskim upravljaem moe, kada
hode, da te ugasi.
eljko Lj. Krsti

29

A
pored
je
satira
koju
sam
poslao
u
abac
na
ivija
du
2015
g. u
nadi da
objavit
i.