Zbog ega je sve vie hiperaktivne

dece?
Preteranu ivahnost kod maliana, strunjaci ne tretiraju kao poremeaj
ponaanja ili bolest, ve razliitost u temperamentu. ADHD sindrom
karakterie nestabilna panja, impulsivnost, rasejanost i hiperaktivnost, piu
Veernje novosti.
IZVOR: NOVOSTI PETAK, 17.07.2015. | 08:30

Kako izai na kraj sa previe ivahnom decom? Ona su nepredvidljiva u ponaanju, koje esto
moe da bude i neprijatno. Meutim, insistiranje da hiperaktivnost predstavlja poremeaj u
ponaanju, pa ak i bolest, sve manje ima uporite u strunim krugovima. Naglaavajui da je
njihova razliitost samo u temperamentu, Neboja Jovanovi magistar psihologije i
psihoterapeut koji se decenijama bavi problemima hiperaktivne dece, kae:
- Za neko dete moemo rei da je hiperaktivno kada ga preterana aktivnost ometa u razvoju,
uenju i drugim radnjama, jer nije u stanju da se na njima zadri zbog stalne potrebe za
kretanjem. S druge strane, ivahno dete moe "prei istu kilometrau" kao hiperaktivno, ali ga to
ne ometa u uenju, praenju nastave i drugim aktivnostima. Hiperaktivnost nije poremeaj, a jo
manje bolest, ve samo razliitost temperamenta. Da je takvo dete roeno u drugaijim
uslovima, recimo u indijanskom plemenu i da je lovac, ne bi imalo nikakvih problema sa
sredinom. Poznati neurolog Tomas Hartman je ovakvu vrstu temperamenta nazvao "lovaki
um", a on se razlikuje od "farmerskog uma" koji ima veina.
ta karakterie "lovaki um"?
- On je usmeren na pokrete, akcije, brze reflekse... Hiperaktivno dete sa ovim osobinama u koli
se ponaa kao lovac na njivi. Kada nema ta da lovi, njegovo kretanje postaje uzaludno i
nesvrshovito. S obzirom na to da je kola danas gotovo u potpunosti "njiva" kojoj se lake
prilagoavaju "farmerski umovi", spremni da rade serijske operacije, lovci se tu ne snalaze. Oni
trae akciju, izazov, otkrivanje neeg novog. Kako svega toga nema, ubrzo postaju
neprilagoeni i dobijaju etiketu "hiperaktivni", a sve ee i neke lekove za leenje takozvane
bolesti ili poremeaja.
Da li je to za hiperaktivnu decu prihvatljivo?
- Ako hiperaktivnost i odsustvo panje definiemo kao bolest, onda emo ih, naravno, leiti
lekovima. Meutim, nikako ne treba zaboraviti da su ti lekovi, zapravo psihoaktivne supstance,
koje ne lee nita ve samo menjaju stanje svesti dok smo pod njihovim dejstvom. Ako pak,
hiperaktivnost definiemo kao vrstu uma, razliitost temperamenta, onda emo vaspitnim i
edukativnim postupcima uiti takvu decu da se lake nose sa svojim temperamentom, bolje
adaptiraju sredini u kojoj ive... Akcenat nije na leenju, ve na vaspitanju u kome podjednako

uestvuju roditelji i nastavnici.

ta je ADHD sindrom i kako se prepoznaje?
- ADHD je engleska skraenica koja u prevodu znai deficit panje sa hiperaktivnou. Ovaj
sindrom odlikuju etiri kljune karakteristike- nestabilna panja, impulsivnost, rasejanost i
hiperaktivnost. Problemi sa panjom najee su vezani za kolsko uenje. Dete ne moe due
vreme da dri panju na stvarima koje mu nisu posebno interesantne. Ako su mu aktivnosti
zabavne kao to su to, recimo, kompjuterske igrice, pria je sasvim drugaija. Zapravo, na sceni
su dve vrste panje. Tonina, koja je svesna, namerna, voljna, uglavnom angauje levu
modanu hemisferu. U ovom trenutku ona je ukljuena kod svih koji itaju ovaj tekst. Ako se u
trenutku itanja uje buka ili neto drugo to odvlai panju, deca sa ADHD sindromom
radoznalo ustaju da vide ta se tamo deava i kod njih postaje aktivnija desna hemisfera
mozga. Ovakvo ponaanje dovodi do rasejanosti, u kojoj im se lako remeti voljna panja
izazvana spoljanjim uticajima, pa "mislima koje odlutaju". Za njihovu neurofizioloku
predispoziciju impulsivnost je takoe karakteristina. Oni prvo rade, a posle misle. Prvo reaguju
refleksno, desnom hemisferom, a posle razmiljaju o moguim posledicama, to ih esto dovodi
u neprilike. Ovde je vano da razlikujemo impulsivnost kao posledicu karakteristinog
temperamenta od namernog injenja loih stvari kod dece sa poremeajem ponaanja.
ini se da je hiperaktivnost vie prisutna u savremenom drutvu?
- Oduvek je bila prisutna, ali u manjoj meri ili se na nju obraala manje panja, pa je shodno
tome bilo i manje dijagnoza. Statistike pokazuju da je danas sve vei procenat dece sa ADHD
dijagnozom. Ukoliko se nastavi sa ovakvim trendom uestalosti, sredinom ovog veka moe se
oekivati da sva deca imaju ADHD. Neke statistike pokazuju da ak 70 odsto dijagnoza kod
dece otpada na ADHD, to znai da je ona najea. ADHD se najee otkriva pri polasku
maliana u kolu, u treem razredu kada gradivo postaje obimnije i sloenije ili u petom kada
deca od uiteljice prelaze kod nastavnika.
Da li je ee kod deaka ili devojica?
- Mnogo je ea kod deaka. Na deset deaka problem ima tek jedna devojica. Za ovakav
odnos postoji nekoliko kljunih razloga. Strunjaci smatraju da je feminizacija vaspitanja i
obrazovanja, gde gotovo nema mukaraca u kolama, jedan od kljunih. kola je prilagoena
devojicama, dok deaci nemaju muke uzore sa kojima bi se identifikovali, niti postoji neko
odgovarajui ko moe da ih naui samokontroli i disciplini. Osim toga, mukarci se esto ni u
porodici ne bave vaspitanjem i obrazovanjem dece. U kolama, porodici i drugim institucijama
nema pravog autoriteta, etikih standarda, a vaspitanje je haotino.
Ostaje li hiperaktivnost doivotni pratilac?
- U 70 odsto sluajeva smanjuje se ili nestaje u pubertetu. Meutim, ako je sindrom ADHD
dokazan, sa takvom decom treba raditi mnogo vie, jer je hiperaktivnost samo jedan njegov

segment. Problem rasute panje, impulsivnost i rasejanost takoe su prisutni. Ako se detetu na
odgovarajui nain ne pomogne u svim segmentima, problem ostaje i kada odrastu.
eril, Edison, Mocart...
Mnogi uspeni ljudi imali su ADHD sindrom: eril, Edison i Mocart, koga su zvali "nemogue
dete"... Intelektualne sposobnosti, zapravo, nisu povezane sa ADHD sindromom. Iz
dugogodinjeg linog iskustva u radu sa ovakvom decom, znam da su mnogi od njih danas kod
nas poznati i uspeni ljudi u svetu nauke, biznisa, sporta, politike - istie psihoterapeut
Jovanovi.
Kada osoba sa ADHD nae neto to je u potpunosti ispunjava, radi to sa apsolutnom strau.
U takvim okolnostima umesto hiperaktivnog deteta dobijamo hiperproduktivnog oveka. Panja
vie nije rasuta, ve je u potpunosti fokusirana na predmet interesovanja. Impulsivnost se
razvija u sposobnost da se brzo misli i reaguje, to je esta odlika lidera.
- Ovo pokazuje da se osobe sa ADHD mogu razviti u sjajne ljude, lidere, inovatore. Vano je da
ih dok su mali, ne upropastimo nerazumevanjem, osuivanjem, grdnjama, kritikama. Treba da
im pomognemo da se disciplinuju i izbruse svoj temperament, koji treba da radi u njihovu korist,
a ne na tetu - naglaava Jovanovi.
Re pedagoga - Ne treba ih provocirati!
Hiperaktivna deca se, po pravilu, tee uklapaju u kolska odeljenja, i esto biraju vrnjake koji
su po temperamentu i nainu reagovanja sliniji njima. A da li e se i uklopiti, zavisi od toga
kako je uitelj ili odeljenski stareina pripremio ostatak uenikog kolektiva, kao i ponaanje
roditelja. Vano je uvesti pravila ponaanja koja vae u svakoj situaciji, poveavati toleranciju na
stresne dogaaje i osamostaljivati uenike da pronalaze kreativne naine za provoenje
slobodnog vremena, objanjava pedagog Bilja Jovi iz beogradske O.. "Miroslav Anti".
- kola je "iv" i dinamian sistem u kome nije uvek mogue predvideti i na vreme reagovati na
ispoljavanje neprilagoenog ponaanja. Pogotovo, to su reakcije hiperaktivne dece nagle i
nepredvidive. Usvajanje i jasno pridravanje dogovorenih procedura koje je vaee za sve,
umnogome pomae. Deca sa ovim poremeajem ne treba da sede blizu vrata i prozora, jer mu
deavanja napolju odvlae panju. Potrebno je da bude blie uitelju ili nastavniku, da ima
prilagoen materijal za rad, a da aktivnosti ukljue to vie ula. Vana je i svakodnevna
informativna komunikacija sa roditeljima o ponaanju i napredovanju hiperaktivnog deteta naglaava ovaj strunjak.
Vano je i da drugi uenici naue da ovakvo dete ne provociraju, ve da ga u odreenim
situacijama smiruju, da znaju kome od odraslih da se obrate za pomo i nastavnike upozore. U
ophoenju sa ovom decom nastavnici su dobro obueni, u toku asa menjaju stilove i tehnike
rada i koriste unapred pripremljene materijale za usmeravanje njihove aktivnosti. To naravno,
nije nimalo lako, u odeljenjima sa po 30 uenika, gde su prisutni i drugi izazovi.