IZVOD

UJEDINJENE
NACIJE
Meunarodni sud za krivino gonjenje osoba odgovornih za teka krenja
meunarodnog humanitarnog prava poinjena na teritoriji bive
Jugoslavije od 1991. godine
Original: engleski
Predmet br. IT-94-1-AR72
Datum: 2. oktobar 1995.
ALBENO VEE
Pred: Sudijom Cassese, predsedavajuim
Sudijom Li
Sudijom Deschnes
Sudijom Abi-Saab
Sudijom Sidhwa
Sekretar: Ga. Dorothee de Sampayo Garrido-Nijgh
Odluka od: 2. oktobra 1995.

TUILAC
protiv
DUKA TADIA poznatog i kao DULE
___________________________________________________________
ODLUKA PO INTERLOKUTORNOJ ALBI ODBRANE
NA NADLENOST SUDA
___________________________________________________________
Ured tuioca:
Gosp. Richard Goldstone, tuilac Gosp. Michael Keegan
Gosp. Grant Nieman Ga. Brenda Hollis
Gosp. Alan Tieger Gosp. William Fenrick
Odbrana optuenog:
Gosp. Michail Wladimiroff Gosp. Milan Vujin
Gosp. Alphons Orie Gosp. Krstan Simi
Predmet br. IT-94-1-AR72 2 2. oktobar 1995.

I. UVOD
A. Odluka o albi
1. albeno vee Meunarodnog suda za krivino gonjenje osoba odgovornih za
teka krenja meunarodnog humanitarnog prava poinjena na teritoriji bive
Jugoslavije od 1991. godine (Meunarodni sud) razmatra albu koju je protiv

odluke Sudskog vea II od 10. avgusta 1995. uloila odbrana. Tom odlukom se
odbacio prigovor alioca kojim se osporava nadlenost Meunarodnog
suda.
2. alilac je pred Sudsko vee izneo prigovor po trostrukoj osnovi:
a) nezakonito osnivanje Meunarodnog suda ;
b) nepravilan primat Meunarodnog suda nad nacionalnim sudovima;
c) nepostojanje jurisdikcije ratione materiae;
Odluka o albi, kojom su odbaeni zahtevi alioca, u osnovnim
odredbama, glasi:
SUDSKO VEE (...) OVIM ODBACUJE prigovor u onoj meri u kojoj se
odnosi na primat jurisdikcije i stvarnu jurisdikciju prema lanovima 2, 3 i 5, a u
meri u kojoj se odnosi na osporavanje osnivanja Meunarodnog suda,
proglaava ga nekompetentnim. OVIM ODBIJA zahtev koji je odbrana postavila u
svom prigovoru na jurisdikciju Meunarodnog suda. (Odluka Sudskog vea od
10. avgusta 1995. o prigovoru odbrane na jurisdikciju Meunarodnog suda
(Predmet br. IT-94-1-T), 33 (Odluka Sudskog vea).
alilac sada tvrdi da je Sudsko vee poinilo greku u primeni zakona.
3. Kao to se vidi iz obrazloenja odluke, pristup Sudskog vea prvom
argumentu osporavanja, o kome je odbilo da donese odluku, razlikuje se
od pristupa drugim dvoma argumentima, koje je odbacilo. Ovaj razliit
pristup, o kome e kasnije biti rei, treba razmotriti. Meutim, na osnovu
dosadanjeg razvoja sudskog postupka moe se zakljuiti da je pitanje
jurisdikcije poprimilo, pred ovim Veem, dvostruku dimenziju:
a) nadlenost albenog vea da odluuje o ovoj albi;
b) nadlenost Meunarodnog suda da odluuje o meritumu u ovom predmetu.
Pre nego to preemo na pitanje zakonskog prava, neophodno je razmotriti
preliminarno pitanje: da li je albeno vee uopte nadleno da razmatra ovu
albu.
B. Nadlenost albenog vea
6. U ovom predmetu, nadlenost ovog Vea da saslua i odlui o interlokutornoj
albi alioca je neosporna.

C. Osnove albe
7. albeno vee je saslualo obe strane o svim pitanjima koja su postavljena u
pismenim podnescima. Takoe je proitalo podnesak amicus curiae koji su
podneli Juristes sans Frontieres i vlada SAD, kojima se ovom prilikom zahvaljuje.
8. alilac je podneo dva uzastopna albena podneska. Drugi podnesak je
podnet
sa zakanjenjem, meutim, poto tuilac nije uloio prigovor, albeno vee je
odobrilo prekoraenje roka koje je alilac traio u skladu sa pravilom 116. Drugi
podnesak, u sutini, pokuava da uvrsti argumente koje je alilac izneo u
prvobitnom podnesku. Ponueni argumenti glase:
a) nezakonito osnivanje Meunarodnog suda;
b) nepravilni primat Meunarodnog suda nad kompetentnim nacionalnim
sudovima;
c) nepostojanje stvarne nadlenosti.
albeno vee predlae da pojedinano preispita svaki od argumenata albe i to
onim redom kojim su i izloeni.

II. NEZAKONITO OSNIVANJE ME\UNARODNOG

SUDA
9. Prvi argument albe osporava zakonitost osnivanja Meunarodnog suda.
A. Znaenje nadlenosti
10. Razmatrajui prigovor odbrane na nadlenost Meunarodnog suda na
osnovu nezakonitog osnivanja od strane Saveta bezbednosti, Sudsko vee je
izjavilo:
Jasno je da postoje pitanja jurisdikcije o kojima Meunarodni sud
odluuje - vreme, mesto i priroda krivinog dela. To jesu pitanja koja se tiu
jurisdikcije, dok valjanost osnivanja Meunarodnog suda nije pravo pitanje
jurisdikcije ve pitanje zakonitosti njegovog osnivanja (...) (Odluka Sudskog
vea, paragraf 4).
Postoji petitio principii koji pocrtava ovu tvrdnju i koji ne objanjava
kriterijum na osnovu kojeg je Sudsko vee diskvalifikovalo prigovor o
nezakonitom osnivanju Meunarodnog suda kao prigovor o nadlenosti. to je
daleko vanije, ta tvrdnja sadri uski koncept nadlenosti koji se svodi na
prigovore koji se baziraju unutar delokruga vremena i prostora, kao i na osobe i
stvarnu nadlenost (ratione temporis, loci, personae i materiae). Meutim,
jurisdikcija nije samo obim ili sfera (u ovom sluaju moda bolje odgovara

re kompetentnost); ve je u sutini - kao to se vidi iz latinskog korena

same rei jurisdictio - pravna mo, dakle i zakonska mo, izneti pravo
(dire le droit) u ovom okviru, na autoritativan i konaan nain. To je znaenje
nadlenosti u svim pravnim sistemima. Stoga, u obiajnom pravu, istorijski
gledano, Termes de la ley daje sledeu definiciju:
jurisdikcija je poast koju je ovek imao na osnovu ovlaenja da deli
pravdu u sluajevima njemu podneenih albi. (Strouds Judicial Dictionary,
1379 (peto izdanje, 1986).)
Isti koncept se moe nai i u definicijama savremenih renika:
(Jurisdikcija) je ovlaenje suda da odlui o spornom pitanju i
podrazumeva postojanje pravilno ustanovljenog suda koji ima kontrolu nad
stvarnom nadlenou i strankama. (Blacks Law Dictionary, 712 (esto izdanje,
1990), (citat iz Pinner v. Pinner, 33 N.C. App. 204, 234 S.E. 2d 633.).
11. Uski koncept nadlenosti se moda moe primeniti u nacionalnom
kontekstu, ali ne u meunardnom pravu. Meunarodno pravo, poto nema
centralizovanu strukturu, ne predvia integralni pravni sistem koji funkcionie na
urednoj podeli posla meu brojnim sudovima, gde odreeni aspekti ili
komponente nadlenosti kao ovlaenja mogu biti centralizovani ili dodeljeni
jednom od tih sudova ali ne i ostalima. U meunarodnom pravu, svaki sud
predstavlja samostalan sistem (osim ako drugaije nije odreeno). Naravno,
konstitutivni instrument nekog meunarodnog suda moe donekle ograniiti
njegovu nadlenost, ali samo u onoj meri u kojoj to ogranienje ne ugroava
sudski karakter, o emu e dalje biti rei. Meutim, takva ogranienja se ne
smeju pretpostaviti i, u svakom sluaju, ne mogu se izvesti iz samog koncepta
nadlenosti.
12. Sve u svemu, da Meunarodni sud nije valjano ustanovljen, ne bi imao
legitimno ovlaenje da odluuje u vremenu i prostoru ili o bilo kojoj osobi
ili stvarnoj nadlenosti. Prigovor koji se bazira na nevaeem osnivanju
Meunarodnog suda tie se same sutine nadlenosti kao ovlaenja
kojom se vri sudska dunost u bilo kom okviru. Ovaj prigovor je daleko
radikalniji time to prevazilazi i podvodi pod iru kategoriju sve ostale prigovore
koji se tiu raspona nadlenosti. Ovo pitanje je preliminarno i uslovljava sve
druge aspekte nadlenosti.
C. Pitanje konstitucionalnosti
26. Mnogi od argumenata alioca podupiru njegovu tvrdnju da je osnivanje
Meunarodnog suda nevaee prema Povelji Ujedinjenih nacija ili zakonski
nepropisno. Mnogi od ovih argumenata su usmeno i u pismenim podnescima
izneseni pred Sudsko vee. alilac je od Sudskog vea zatraio da u argumentu
pred albenim veem ukljui sve izneene take. (Vidi transkript albe, od 7.

septembra 1995, taka 7). Osim pitanja kojima se posebno bavi u daljem tekstu,
albeno vee se slae sa nainom na koji je Sudsko vee obradilo ova pitanja.
27. Sudsko vee je rezimiralo tvrdnje alioca kako sledi:
Kae se da je Meunarodni sud, da bi bio osnovan po zakonu,
morao biti osnovan ili putem sporazuma, konsenzusom nacija, ili
amandmanom Povelje Ujedinjenih nacija, a ne rezolucijom Saveta
bezbednosti. Ovaj opti stav se potkrepljuje raznim razmatranjima: da se
pre osnivanja Meunarodnog suda 1993. nikada nije predvidela mogunost
da bi se takav ad hoc krivini sud mogao osnovati; da Generalna
skuptina, ije bi uee bar obezbedilo puno zastupanje meunarodne
zajednice, nije bila ukljuena u osnivanje; da Poveljom nije predvieno da
Savet bezbednosti prema Glavi VII, moe da osnuje sudsko telo, a kamoli
krivini sud; da je Savet bezbednosti bio nedosledan u osnivanju ovog
Suda budui da nije preduzeo sline mere u sluaju drugih podruja gde je
dolo do sukoba i gde je moda dolo do krenja meunarodnog
humanitarnog prava; da osnivanje Meunarodnog suda nije doprinelo, niti
je u mogunosti da doprinese, meunarodnom miru, kao to se vidi iz
situacije u bivoj Jugoslaviji; da Savet bezbednosti, ni u kom sluaju, ne
moe da namee krivinu odgovornost pojedincima, a to je upravo
uinjeno osnivanjem Meunarodnog suda; da niti je postojalo niti postoji
meunarodno vanredno stanje koje bi opravdalo in Saveta bezbednosti;
da nijedno politiko telo, kao to je Savet bezbednosti, ne moe da osnuje
nezavisan i nepristrasan sud; da postoji inherentni defekt u osnivanju,
nakon dogaaja, ad hoc sudova za odreene vrste krivinih dela i,
konano, da je davanje primata Meunarodnom sudu nad nacionalnim
sudovima, u svakom sluaju i samo po sebi, inherentno pogreno. (Odluka
Sudskog vea, para. 2)
Ovi argumenti pokreu niz ustavnih pitanja koja se odnose na raspon
ovlaenja Saveta bezbednosti prema Glavi VII Povelje Ujedinjenih nacija i na
utvrivanje akcija ili mera koje mogu biti preduzete prema ovoj Glavi, a posebno
na osnivanje jednog meunarodnog krivinog suda. Preinaeni u upitni oblik,
mogli bi se ovako formulisati:
1. Da li je stvarno postojala pretnja miru koja opravdava prizivanje Glave VII
kao zakonske osnove za osnivanje Meunarodnog suda?
2. Pod pretpostavkom da je takva pretnja postojala, da li je Savet
bezbednosti bio ovlaen, u cilju uspostavljanja ili odravanja mira, da
preduzme mere po sopstvenom nahoenju, ili je bio duan da se opredeli
za mere koje su izriito predviene lanovima 41 i 42 (a mogue i lanom
40)?

3. Ukoliko se radi o ovom drugom, kako osnivanje Meunarodnog suda

moe biti opravdano, s obzirom da se ne spominje meu merama gore
navedenih lanova, i razliite je vrste?
1. Ovlaenja Saveta bezbednosti da se pozove na Glavu VII 28. Glava VII
Povelje Ujedinjenih nacija poinje lanom 39 koji odreuje uslove primene ove
glave. On predvia:
Savet bezbednosti utvruje da li postoji pretnja miru, povreda mira, ili akt
agresije i daje preporuke, ili odluuje koje mere treba preduzeti u skladu sa
lanovima 41 i 42, kako bi se odrali ili uspostavili meunarodni mir i
bezbednost. (Povelja Ujedinjenih nacija, 26. juni 1945, lan 39.)
Iz ovog teksta se jasno vidi da Savet bezbednosti prema ovom lanu ima
kljunu ulogu i iroka diskreciona prava. Meutim, to ne znai da ima
neograniena ovlaenja. Savet bezbednosti je organ meunarodne
organizacije, ustanovljen sporazumom koji slui kao konstitucionalni okvir te
organizacije. Savet bezbednosti stoga podlee odreenim konstitucionalnim
ogranienjima, ma koliko po ustavu bila iroka njegova ovlaenja. Ta
ovlaenja, u svakom sluaju, ne mogu izai iz okvira nadlenosti Organizacije,
da ne govorimo o drugim specifinim ogranienjima ili, pak, onima koja proizilaze
iz interne podele ovlaenja unutar Organizacije. U svakom sluaju, Savet
bezbednosti ni tekstom ni duhom Povelje nije zamiljen kao legibus
solutus (iznad zakona). lan 24, nakon to u paragrafu 1 navodi da lanice
Ujedinjenih nacija Savetu bezbednosti dodeljuju primarnu odgovornost za
odravanje meunarodnog mira i bezbednosti, u paragrafu 3 obavezuje Savet
bezbednosti da godinje (ili ee) izvetava Generalnu skuptinu, a u paragrafu
2, to je daleko vanije, predvia
da:
U izvravanju ovih obaveza Savet bezbednosti e postupati u skladu sa
ciljevima i principima Ujedinjenih nacija. Specifina ovlaenja Saveta
bezbednosti za izvravanje ovih obaveza navedena su u Glavama VI, VII, VIII i
XII. (Id. lan 24(2).)
Prema tome, u Povelji se govori o specifinim ovlaenjima, a ne o
absolutnom dekretu.
29. Kolika su ovlaenja Saveta bezbednosti prema lanu 39, i daljnja
ogranienja, ukoliko uopte postoje?
Savet bezbednosti ima glavnu ulogu u primeni oba dela lana. Savet
bezbednosti je taj koji odluuje da li postoji jedna od situacija koje opravdavaju
primenu izuzetnih ovlaenja Glave VII. Savet bezbednosti je takoe taj koji
bira nain reagovanja na takvu situaciju: ili daje preporuke (i.e. odluuje da ne
koristi izuzetna ovlaenja ve da nastavi da deluje prema Glavi VI) ili odluuje
da koristi izuzetna ovlaenja nareujui da se preduzmu mere u skladu sa

lanovima 41 i 42 u cilju odravanja ili uspostavljanja meunarodnog mira i

bezbednosti. Situacije koje opravdavaju pribegavanje ovlaenjima predvienim
Glavnom VII su pretnja miru, povreda mira ili akt agresije. Dok akt agresije
vie odgovara pravnom odreivanju, pretnja miru je vie politiki koncept.
Meutim, utvrivanje da takva pretnja postoji ne predstavlja neogranienu
slobodu odluivanja, s obzirom da, u najmanju ruku, mora da ostane unutar
granica ciljeva i principa Povelje.
30. Za sadanju odluku nije potrebno dalje razmatrati pitanje granica slobode
odluivanja Saveta bezbednosti pri utvrivanju postojanja pretnje miru, i to iz
dva razloga. Prvo, oruani sukob (ili serija oruanih sukoba) je na teritoriji
bive Jugoslavije trajao daleko pre nego to je Savet bezbednosti
ustanovio ovaj Meunarodni sud. Ukoliko se smatra meunarodnim
oruanim sukobom, nema sumnje da se doslovno radi o povredi mira
(izmeu sukobljenih strana, ili, bar pretnji miru drugih). Meutim, ak i da
se smatra da je u pitanju unutranji oruani sukob, i dalje bi se radilo o
povredi mira prema ustaljenoj praksi Saveta bezbednosti i optem stavu
drava-lanica Ujedinjenih nacija. Praksa Saveta bezbednosti obiluje
sluajevima graanskog rata ili unutranjih sukoba koji su klasifikovani kao
pretnja miru i kojima se Savet bezbednosti bavio prema Glavi VII, uz
podsticanje ili po nalogu Generalne skuptine, kao na primer u sluaju krize u
Kongu poetkom ezdesetih i, u skorije vreme, u Liberiji i Somaliji. Stoga, moe
se rei da postoji opte shvatanje, koje se manifestuje kroz praksu
drava- lanica Ujedinjenih nacija, da pretnja miru po lanu 39 moe da
ukljui, kao jednu od vrsta, i unutranji oruani sukob. Drugi razlog, koji se
vie tie sadanjeg sluaja, jeste da je alilac izmenio svoj stav u odnosu na stav
izloen u podnesku Sudskom veu. alilac vie ne osporava ovlaenje
Saveta bezbednosti da odlui da li je situacija u bivoj Jugoslaviji
predstavljala pretnju miru, kao ni samu odluku. alilac dalje prihvata da
Savet bezbednosti ima ovlaenja da se na takve pretnje reaguje (sic)
....odgovarajuim merama. (Podnesak odbrane u prilog albe, 25. avgust
1995, (predmet br. IT-94- 1-AR72), para. 51 (dalje albeni podnesak odbrane).
Meutim, alilac i dalje osporava zakonitost i adekvatnost mera koje je
Savet bezbednosti u tom cilju odabrao.
2. Raspon mera predvienih Glavom VII
31. Jednom kada Savet bezbednosti utvrdi da odreena situacija
predstavlja pretnju miru ili da postoji povreda mira ili akt agresije, sloboda
odluivanja u biranju naina delovanja je dosta velika: kao to smo ve
naveli, (vidi para. 29), Savet bezbednosti moe da nastavi, uprkos odluci, da
deluje preporukama, i.e. Predmet br. IT-94-1-AR72 20 2. oktobar 1995. kao da i
dalje postupa u okviru Glave VI (Miroljubivo reavanje sporova) ili moe da
sprovede izuzetna ovlaenja prema Glavi VII. Po tekstu lana 39, tada odluuje
koje mere treba preduzeti u skladu sa lanovima 41 i 42, kako bi odrao ili

uspostavio meunarodni mir i bezbednost. (Povelja Ujedinjenih nacija, lan 39)

U vezi sa tim namee se pitanje da li se izbor Saveta bezbednosti
ograniava samo na mere predviene lanovima 41 i 42 Povelje (kao to
lan 39 podrazumeva), ili pak ima veu slobodu odluivanja u obliku optih
ovlaenja za odravanje i uspostavljanje meunarodnog mira i
bezbednosti prema Glavi VII. Ukoliko se radi o ovom drugom, naravno da
svaka mera koju Saveta bezbednosti usvoji prema Glavi VII ne mora biti u okviru
lanova 41 i 42, ili lana 40. U svakom sluaju, u obe interpretacije, Savet

bezbednosti ima iroku slobodu pri odluivanju o nainu

delovanja i proceni adekvatnosti mera koje e se preduzeti. lan
39 vrlo je jasan kada se radi o kanalisanju veoma irokih i izuzetnih ovlaenja
Saveta bezbednosti prema Glavi VII kroz lanove 41 i 42. Ova dva lana Savetu
bezbednosti daju toliki izbor da nema potrebe za traganjem, na osnovu funkcije ili
neeg drugog, za jo irim i optijim ovlaenjima od onih koja se ve izriito
navode u Povelji. Ova ovlaenja jesu prinudna vis-a-vis odgovornih drava
ili entiteta. Meutim, takoe su mandatorna vis-a-vis ostalih drava-lanica,
koje imaju obavezu da sarauju sa Organizacijom (lan 2, paragraf 5, lanovi
25, 48) i meusobno (lan 49), u implementaciji akcija ili postupaka za koje
se Savet bezbednosti odluio.
3. Osnivanje Meunarodnog suda kao mera u okviru Glave VII
32. Kao i pri odluivanju o postojanju pretnje miru, povrede mira ili akta
agresije, Savet bezbednosti, u okviru lana 39, ima veliku diskreciju pri
izboru odgovarajuih mera i proceni odabranih mera, kao i njihovog
potencijalnog doprinosa za uspostavljanje ili odravanje mira. Ali opet, ova
mogunost nije neograniena; ta vie, ograniena je na mere predviene
lanovima 41 i 42. Ustvari, u ovom sluaju, ova poslednja taka slui kao osnov
za alioev prigovor na valjanost osnivanja Meunarodnog suda. U svojoj
Rezoluciji 827, Savet bezbednosti smatra da bi u specifinim uslovima bive
Jugoslavije, osnivanje Meunarodnog suda doprinelo uspostavljanju i
odravanju mira i da je kod njegovog osnivanja, Savet bezbednosti radio u
skladu sa Glavom VII (S.C. Res. 827, U.N. Doc. S/RES/827 (1993)). Meutim,
Savet bezbednosti ne navodi odreeni lan po kojem je radio. U nekoliko
navrata pred Sudskim veem kao i pred ovim Veem, alilac je osporio
zakonitost ove odluke po najmanje tri osnove:
a) da kod sastavljanja Povelje, njeni sastavljai nisu imali na umu osnivanje
ovakvog suda kao meru koja bi se poduzela u okviru Glave VII; u prilog ove
tvrdnje ide injenica da se ona ne spominje u odredbama te Glave, niti u
lanovima 41 i 42 u kojima su te mere detaljno razraene;
b) da je Savet bezbednosti konstitucionalno ili inherentno nesposoban za
osnivanje sudskog tela, jer je Poveljom osnovan kao izvrno telo, koje,
prema tome, nema sudska ovlaenja koja bi se mogla izvravati putem
pomonog organa;

c) da osnivanje Meunarodnog suda niti je doprinelo, niti je bilo u stanju da

doprinese, meunarodnom miru, kao to se vidi iz trenutne situacije u
bivoj Jugoslaviji.
(a) Koji lan Glave VII slui kao osnova za osnivanje suda?
33. Osnivanje meunarodnog krivinog suda nije posebno navedeno meu
izvrnim merama u okviru Glave VII, niti u okviru lanova 41 i 42. Oito je
da osnivanje Meunarodnog suda nije mera navedena u okviru lana 42, jer
su tu navedene mere vojne prirode, koje podrazumevaju upotrebu oruane
sile. Osnivanje suda ne moe se smatrati ni privremenom merom u
okviru lana 40. Ove mere, kao to kae sam naziv, trebaju delovati kao
operacija zadravanja koja e dovesti do zatija ili efekta hlaenja, bez
prejudiciranja prava, zahteva ili poloaja dotinih strana. (Povelja Ujedinjenih
nacija, lan 40). Te mere su slinije hitnim policijskim merama nego
aktivnostima sudskog tela koje deli pravdu u skladu sa zakonom. Dalje,
budui da mera nije izvrna prema odredbama samog lana 40 (pre preporuka
ili odluke o merama koje su predviene lanom 39), takve privremene mere
podleu ogranienjima iz lana 2, paragrafa 7 Povelje, a pitanje da li su one
prirode naloga ili preporuke je predmet velikih rasprava. Sve to ukazuje da je
klasifikovanje Meunarodnog suda u okvir tih mera neprikladno.
34. Prima facie, Meunarodni sud savreno odgovara opisu mera koje ne
obuhvataju upotrebu sile u lanu 41. alilac, je meutim, i pred Sudskim
veem i pred albenim veem tvrdio:
... jasno je da namera nije bila da se osnuje meunarodni krivini sud.
Primeri navedeni u ovom lanu usmereni su na ekonomske i politike mere i ni
na koji nain ne daju naslutiti sudske mere. (Podnesak u prilog Prigovoru
(odbrane) na jurisdikciju suda pred Sudskim veem Meunarodnog suda, 23. juni
1995. (Predmet br. IT-94-1-T), paragraf 3.2.1 (dalje albeni podnesak).)
Takoe se tvrdi da su u lanu 41 predviene sve mere koje trebaju
poduzeti drave - lanice, to nije sluaj sa osnivanjem Meunarodnog
suda.
35. Prva tvrdnja sama po sebi nije odriva. lan 41 glasi:
Savet bezbednosti moe odluiti koje mere, bez primene oruane sile,
treba primeniti da bi njegove odluke imale efekta, i moe pozvati drave-lanice
da primene te mere. Ove mere mogu obuhvatati potpuni ili delomini prekid
ekonomskih odnosa, eleznikih, vazdunih, potanskih, telegrafskih, radio i
ostalih komunikacija i raskid diplomatskih odnosa. (Povelja Ujedninjenih nacija,
lan 41)

Jasno je da su mere navedene u lanu 41 samo ilustrativni

primeri koji oito ne iskljuuju druge mere. Jedini uslov koji se u
lanu navodi jeste da te mere ne obuhvataju upotrebu sile. To
je negativna definicija. injenica da primeri ne obuhvataju sudske mere
prilino ide u prilog drugog argumenta da se u tom lanu ne razrauju
institucionalne mere koje Ujedinjene nacije provode direktno putem nekog
od svojih tela, nego, kao to se da naslutiti iz navedenih primera, samo
mere koje mogu poduzeti drave-lanice, kao to su ekonomske sankcije
(koje se eventulano mogu koordinirati putem nekog tela Organizacije).
Meutim, kao to je reeno, iz lana se ne moe naslutiti nikakva restrikcija
u odnosu na mere koje bi poduzimale drave-lanice. U lanu se samo
navodi koje mere to ne mogu biti. Izvan toga, niti se navodi, niti se da
naslutiti, koje mere to moraju biti. Dalje, ak i jednostavna doslovna analiza
lana pokazuje da prva fraza u prvoj reenici ima vrlo opte znaenje koje
se moe primeniti i na institucionalne mere i na mere drava-lanica. Druga
se fraza moe tumaiti kao da se odnosi posebno na jednu vrstu ove vrlo
iroke kategorije mera koje se spominju u prvoj frazi, ali to ne znai i
jedinu, tj. na mere koje poduzimaju direktno drava-lanice. Takoe je jasno
da se druga reenica koja poinje sa Ove (mere) a ne Takve (mere)
odnosi na vrstu koja se spominje u drugoj frazi, a ne na rod koji se
spominje u prvoj frazi te reenice.
36. Logino je da, ako Organizacija moe poduzeti mere koje se moraju
provesti putem posredovanja njenih drava-lanica, Organizacija moe a
fortiori poduzeti mere koje direktno moe provesti putem svojih tela, ako ima
sredstava da to uradi. Samo zbog nedostatka sredstava moraju Ujedinjene
nacije raditi preko svojih drava- lanica. Ali, za kolektivne mere je bitno da
se kolektivno poduzimaju. Mere koje poduzimaju drave-lanice u ime
Organizacije samo su slaba zamena faute de mieux, ili nadomestak. Isti je primer
u lanu 42 koji se odnosi na upotrebu oruane sile. Sve zajedno kada se

uzme, osnivanje Meunarodnog suda tano potpada u okviru

ovlaenja Saveta bezbednosti prema lanu 41.
(b) Moe li Savet bezbednosti osnovati pomono telo koje ima sudska
ovlaenja?
37. Argument da Savet bezbednosti, koji nema sudska ovlaenja, ne moe
osnovati pomono telo koje ima takva ovlaenja, nije odriv i nastao je
kao
posledica
fundamentalnog
nerazumevanja
konstitucionalnog
ustrojstva Povelje. Jednostavno reeno, Savet bezbednosti nije sudsko telo i
nema sudska ovlaenja (iako moe povremeno obavljati izvesne kvazi-sudske
poslove kao to je provoenje odluka ili nalaza). Osnovna funkcija Saveta
bezbednosti je odravanje meunarodnog mira i bezbednosti, i pri obavljanju te
funkcije, Savet bezbednosti se koristi i svojim ovlaenjima da donosi odluke i
svojim izvrnim ovlaenjima.

38. Osnivanje Meunarodnog suda od strane Saveta bezbednosti

ne znai, meutim, da je Savet bezbednosti delegirao neke svoje

funkcije ili vrenje nekih svojih ovlaenja. Niti to znai da je
Savet bezbednosti uzurpirao deo sudske funkcije koja prema
Povelji ne pripada njemu nego drugim telima Ujedinjenih nacija.
Savet bezbednosti je pribegao osnivanju sudskog tela u obliku
meunarodnog krivinog suda kao instrumenta za provoenje
vlastite osnovne funkcije odravanja mira i bezbednosti, tj. kao
meru koja e doprineti vraanju i odravanju mira u bivoj
Jugoslaviji. Savet bezbednosti nije morao imati vojnu i policijsku funckiju i
ovlaenja da bi 1956 osnovao Specijalne snage Ujedinjenih nacija za Bliski
Istok (UNEF). Niti su Ujedinjene nacije morale biti sudsko telo sa sudskim
funkcijama i ovlaenjima pa da osnuju UNAT. U svojoj savetodavnoj funkciji u
Effect of Awards, Meunarodni sud pravde je, kod razmatranja skoro isto takvog
prigovora, izjavio:
Povelja ne prenosi sudska ovlaenja na Generalnu skuptinu (...)
Osnivanjem Administrativnog suda, Generalna skuptina nije delegirala
izvravanje vlastitih funkcija: samo je iskoristila ovlaenja koja je prema
Povelji imala da regulie odnose meu osobljem. (Effect of Awards, 61).
(c) Da li je osnivanje Meunarodnog suda bila odgovarajua mera?
39. Trei argument odnosi se na diskreciono pravo Saveta bezbednosti da
procenjuje adekvatnost mere koju je odabralo, kao i njeno delovanje na
postizanje cilja - uspostavljanje mira. U lanu 39, izbor mera i njihova procena
ostavljeni su Savetu bezbednosti koji u tom smislu ima iroko diskreciono pravo.
Drugaije ne bi ni moglo biti, jer takav izbor obuhvata politiku ocenu veoma
kompleksnih i dinaminih situacija. Bilo bi to potpuno pogreno shvatanje

kriterijuma zakonitosti i valjanosti u pravu kada bi se zakonitost takvih

mera testirala ex post facto njihovim uspehom ili neuspehom u
postizanju ciljeva (u ovom sluaju uspostavljanje mira u bivoj
Jugoslaviji radi kojeg je osnivanje Meunarodnog suda bila samo
jedna od mera koju je usvojio Savet bezbednosti).
40. Zbog gore navedenih razloga, albeno vee smatra da je Meunarodni sud
zakonski osnovan kao mera u okviru Glave VII Povelje.

4. Da li je osnivanje Meunarodnog suda suprotno optem principu po kome se

sudovi moraju zakonski osnovati?
.
41. alilac osporava osnivanje Meunarodnog suda tvrdnjom da sud nije
zakonski osnovan. lan 14, paragraf 1, Meunarodnog sporazuma o graanskim
i politikim pravima kae da pojedinac ima pravo da mu za krivina dela sudi sud
koji je zakonski osnovan. Taj lan glasi:
U odluivanju o krivinim prijavama, ili o pravima i obavezama u
sudskom procesu, pojedinac ima pravo na nepristrano i javno suenje pred
nadlenim, nezavisnim i nepristranim sudom koji je zakonski osnovan. (ICCPR,
lan 14, paragraf 1)
Slinu odredbu moemo nai i u lanu 6 (1) Evropske konvencije o ljudskim
pravima, koja kae:
Kod odluivanja o njegovim graanskim pravima i obavezama ili o bilo
kakvoj krivinoj prijavi protiv njega, pojedinac ima pravo na nepristrano i javno
suenje u razumnom roku pred nezavisnim I nepristranim sudom koji je zakonski
osnovan (...) (European Convention for the Protection of Human Rights and
Fundamental Freedoms, 4. novembar 1950, lan 6, para. 1, 213 U.N.T.S. 222 (u
daljnjem tekstu ECHR)
i u lanu 8 (1) Amerike konvencije o ljudskim pravima, koji kae:
Svaki pojedinac ima pravo da mu se sudi, uz odgovarajue garancije i u
razumnom vremenu, pred nadlenim i nepristranim sudom, koji je prethodno
zakonski osnovan. (American Convention on Human Rights, 22. novembar
1969, lan 8, para.1, O.A.S. Treaty Series No. 36, at 1, O.A.S. Off.Rec. OEA/Ser.
L/V/II.23 doc.rev.2 (u daljnjem tekstu ACHR).)
alilac smatra da je pravo da se za krivino delo odgovara pred sudom koji je
zakonski osnovan jedno od prava koje meunarodno pravo ini optim
principom civilizovanih prava prihvaenim od civilizovanih zemalja, jedan od
izvora meunarodnog prava u lanu 38 Statuta Meunarodnog suda pravde. Kao
potporu ovoj tvrdnji, alilac naglaava fundamentalnu prirodu nepristranog
suenja ili odgovarajuih garancija tokom postupka koje nudi Meunarodni
sporazum o graanskim i politikim pravima, Evropska konvencija o ljudskim
pravima I Amerika konvencija o ljudskim pravima. alilac tvrdi da su to
minimalni zahtevi u meunarodnom pravu za primenu krivinog zakonika.
42. Iz nie navedenih razloga, alilac nije uverio ovo Vee da se zahtevi
navedeni u te tri konvencije moraju primenjivati ne samo u kontekstu nacionalnih
pravnih sistema nego i kada su u pitanju postupci pred meunarodnim sudom.
Ovo Vee, meutim, prihvata princip po kojem sud mora biti zakonski osnovan,
kao to je dole razraeno, opti zakonski princip koji namee meunarodnu
obavezu koja se odnosi samo na primenu krivinog prava u okviru jedne drave.
Iz ovog principa sledi da je dunost svih drava da svoj sistem krivinog prava

organizuju na takav nain da se svakom pojedincu garantuje suenje za krivina

dela pred zakonski osnovanim sudom. Ovo, meutim, ne znai da se
meunarodni krivini sud moe osnovati kad to jednostavno padne na pamet
grupi drava. Takav sud mora imati korene u zakonu I pruati sve garancije koje
su utkane u relevantne meunarodne instrumente. Tada se moe rei da je sud
zakonski osnovan.
43. Ustvari, postoje tri interpretacije pojma zakonski osnovan. Prva, kao to
tvrdi alilac, zakonski osnovan moe znaiti da ga je osnovalo zakonodavno
telo. alilac tvrdi da je Meunarodni sud proizvod obine izvrne naredbe, a ne
demokratskog procesa odluivanja, koji je potreban za stvaranje sudske
organizacije u demokratskom drutvu. Prema tome, alilac tvrdi da Meunarodni
sud nije zakonski osnovan. (albeni podnesak, paragraf 5.4)
Sudska praksa koja se primenjuje na rei zakonski osnovan u Evropskoj
konvenciji o ljudskim pravima ide u prilog ove interpretacije tog pojma. Ova
sudska praksa opravdava miljenje da je svrha odredbe da obezbedi da sudovi u
demokratskom drutvu ne smeju ovisiti o volji izvrioca; njih treba da odreuje
zakon koji donosi Parlament. (vidi Zand v. Austria, App.no. 7360/76, 15 Eur.
Commn H.R. Dec.&Rep. 70, at 80 (1979); Piersack v. Belgium, App. No.
8692/79, 47 Eur. Ct. H.R. (ser. B) at Predmet br. IT-94-1-AR72 28 2. oktobar
1995. 12 (1981); Crociani, Palmiottti, Tanassi and DOvidio v. Italy, App. Nos.
8603/79, 8722/79, 8723/79 & 8729/79 (joined) 22 Eur. Commn H.R. Dec. & Rep.
147, at 219 (1981).)
Ili drugim reima, garancija treba da obezbedi da delenje pravde ne bude pitanje
volje izvrioca, nego da je regulisano zakonima koje su doneli zakonodavni
organi. Jasno je da se zakonodavna, izvrna i sudska podela vlasti koja se
uglavnom primenjuje u veini dravnih sistema, ne moe primeniti u
meunarodnom okviru, niti, da budemo precizniji, na meunarodnu organizaciju
kao to su to Ujedinjene nacije. Podela izmeu sudske, izvrne i zakonodavne
funkcije nije tako jasno odreena u okviru osnovnih tela Ujedinjenih nacija. Kada
je u pitanju sudska funkcija, jasno je da je Meunarodni sud pravde osnovno
sudsko telo (vidi Povelja Ujedinjenih nacija, lan 92). Meutim, u sistemu
Ujedinjenih nacija ne postoji zakonodavstvo u tehnikom smislu rei, a gledajui
jo ire, u svetskoj zajednici ne postoji Parlament. Drugim reima, ne postoji
zajedniko telo koje je formalno ovlateno da donosi zakone koji direktno
obavezuju meunarodne pravne subjekte.
Jasno je da je nemogue klasifikovati tela Ujedinjenih nacija u navedene podele
koje postoje u nacionalnim zakonima. alilac se slae da ustavna struktura
Ujedinjenih nacija ne sledi podelu vlasti na koju esto nailazimo u nacionalnim
ustavnim strukturama. Prema tome, elemenat podele vlasti u zahtevu da sud
bude zakonski osnovan ne moe se primeniti u meunarodnom zakonskom
okviru. Gore spomenuti princip moe obavezivati samo drave u vezi
funkcionisanja njihovih vlastitih nacionalnih sistema.

44. Druga mogua interpretacija je da se rei zakonski osnovan odnose na

osnivanje meunarodnih sudova od strane tela, koje, iako nije Parlament, ima
ograniena ovlaenja da donosi obavezujue odluke. Po naem miljenju, jedno
takvo telo je Savet bezbednosti koje, kada deluje u okviru Glave VII Povelje
Ujedinjenih nacija, donosi odluke koje su obavezujue u smislu lana 25 Povelje.
alilac je, meutim, miljenja da mora postojati neto vie od toga da bi sud bio
zakonski osnovan. alilac smatra da, imajui u vidu razliku izmeu sistema
Ujedinjenih nacija i nacionalne podele vlasti, o kojoj smo ranije govorili, moramo
zakljuiti da sistem Ujedinjenih nacija ne moe osnovati Meunarodni sud osim u
sluaju da postoji amandman na Povelju Ujedinjenih nacija. Mi se s tim ne
slaemo.
Iz injenice da Ujedinjene nacije nemaju zakonodavstvo, ne proizlazi da
Savet bezbednosti nema ovlaenja da osnuje ovaj Meunarodni sud kada
deluje u skladu sa ovlatenjima datim mu njegovim ustavom, Poveljom
Ujedinjenih nacija. Kao to je gore navedeno (paragrafi 28-40), mi smatramo da
je Savet bezbednosti imao ovlaenja da osnuje ovaj Meunarodni sud kao meru
predvienu u Poglavlju VII u smislu da je utvrdio da postoji pretnja miru.
Pored toga, osnivanje Meunarodnog suda je u nekoliko navrata odobrilo i
overilo predstavniko telo Ujedinjenih nacija, Generalna skuptina: ovo telo ne
samo da je biranjem sudija i odobravanjem sredstava uestvovalo u osnivanju
suda, nego je izrazilo zadovoljstvo sa, i podralo aktivnosti Meunarodnog suda
u nekoliko svojih rezolucija. (vidi Rezolucija 48/88 Generalne skuptine (20.
decembar 1993) I Rezolucija 48/143 Generalne skuptine (20. decembar 1993),
Rezolucija 49/10 Generalne skuptine (8. novembra 1994) i Rezolucija 49/205
Generalne skuptine (23. decembra 1994).)
45. Trea mogua interpretacija uslovada Meunarodni sud bude zakonski
osnovan, moe znaiti da njegovo osnivanje bude u skladu sa slovom zakona.
ini se da je u kontekstu meunarodnog prava ovo najrazumnije i najverojatnije
znaenje. Da bi se ovakav sud osnovao u skladu sa slovom zakona, mora biti
osnovan u skladu sa odgovarajuim meunarodnim standardima; mora
garantovati pravinost, pravdu I jednakost u skladu sa meunarodno priznatim
instrumentima ljudskih prava. Ova interpretacija garancije da je sud zakonski
osnovan proistie iz analize Meunarodnog sporazuma o graanskim i politikim
pravima. Kao to je zabeleilo Sudsko vee, u vreme kada se pripremao lan 14
Meunarodnog sporazuma o graanskim i politikim pravima, bezuspeno je
traeno da se taj lan dopuni odredbom da bi sudove trebalo zakonski
prethodno osnovati, a ne samo zakonski osnovati (Sudska odluka, paragraf
34). U tom smislu su izneena dva predloga (jedan je dao predstavnik Libana, a
drugi predstavnik ilea); koji bi, da su prihvaeni, spreili stvaranje svih ad hoc
sudova. Predstavnik Filipina, je u svom odgovoru, naveo nedostatke upotrebe
izraza kao prethodno zakonski osnovan:
Kada bi predlog ilea ili Libana bio prihvaen, zemlja vie ne bi mogla
reorganizovati svoje sudove. Takoe bi se moglo tvrditi da sud u Nirnbergu nije
postojao u vreme kada su ratni zloinci izvrili svoje zloine. (vidi E/CN. 4/SR

109. United Nations Economic and Social Council, Commission on Human

Rights, 5th Sess., Sum. Rec. 8 June 1949, U.N. Doc. 6) Kao to je Sudsko vee
navelo u svojoj Odluci, postoji opta saglasnost da su, pred Meunarodnim
vojnim sudom u Nirnbergu i Tokiju, optueni uglavnom imali pravedno suenje u
proceduralnom smislu (Sudska odluka, paragraf 34).
Osnovno pitanje koje treba imati u vidu kod utvrivanja da li je sud zakonski
osnovan, nije pitanje da li je prethodno osnovan ili je osnovan zbog odreene
svrhe ili situacije; vano je da ga je osnovalo nadleno telo u skladu sa
odgovarajuim zakonskim postupkom, i da takav sud u svom radu pravedno
postupa. Ovaj problem ad hoc sudova koji pojedincima ne pruaju osnovne
garancije za pravedno suenje, provlai se i kroz interpretaciju koju Komisija
Ujedinjenih nacija za ljudska prava daje izrazu zakonski osnovan u lanu 14,
paragraf 1 Meunarodnog sporazuma o graanskim i politikim pravima. Iako
Komisija za ljudska prava nije utvrdila da su vanredni ili specijalni sudovi
nespojivi sa zahtevom da sudovi moraju biti zakonski osnovani, ona smatra da je
svrha te odredbe da osigura da svaki sud, bio on vanredan ili ne, iskreno prui
optuenom punu garanciju pravednog suenja kao to je navedeno u lanu 14
Meunarodnog sporazuma o graanskim i politikim pravima. (vidi General
Comment on Article 14, H.R. Comm. 43rd Sess., Supp. No. 40, at para. 4, U.N.
Doc. A/43/40 (1988), Cariboni v. Uruguay H.R. Comm. 159/83. 39th Sess. Supp.
No. 40 U.N. Doc. A/39/40.) Slian pristup imala je i Meu-amerika komisija.
(vidi, e.g. Inter-Am C.H.R., Annual Report 1972, OEA/Ser. P, AG/doc. 305/73 rev.
1, 14 March 1973, at 1; Inter-Am C.H.R., Annual Report 1973, OEA/Ser. P,
AG/doc. 409/174, 5 March 1974 at 2-4.) Praksa koje se Komisija za ljudska
prava pridrava kada su u pitanju obaveze drava da izvetavaju, ukazuje na
tendenciju paljivog praenja specijalnih ili vanrednih krivinih sudova kako bi
se utvrdilo da li se pridravaju obaveze pravednog suenja kao to je navedeno
u lanu 14.
46. Razmatranjem Statuta Meunarodnog suda, kao i Pravilnika o krivinom i
dokaznom postupku koji je usvojen u skladu sa Statutom, dolazi se do zakljuka
da je sud osnovan u skladu sa slovom zakona. Odredbe lana 14 Meunarodnog
sporazuma o graanskim i politikim pravima o garantiranom pravednom
suenju prihvaene su skoro doslovno u lanu 21 Statuta. Ostale garancije za
pravedno suenje navode se u Statutu i u Pravilniku o krivinom i dokaznom
postupku. Na primer, lan 13, paragraph 1 Statuta, obezbeuje visoki moralni
karakter, nepristranost, integritet i kompetenciju sudija Meunarodnog suda, dok
razne ostale odredbe u Pravilniku obezbeuju ravnopravna sredstva i pravedno
suenje.
47. Kao zakljuak, albeno vee smatra da je Meunarodni sud osnovan u
skladu sa odgovarajuom procedurom u okviru Povelje Ujedinjenih nacija i da
prua sve potrebne garancije za pravedno suenje. Prema tome, on je zakonski
osnovan.

48. Prvi prigovor albe: nezakonito osnivanje Meunarodnog suda se, stoga,
odbija.
III. NEOPRAVDAN PRIMAT MEUNARODNOG SUDA NAD KOMPETENTNIM
DOMAIM SUDOVIMA
49. Drugi argument albe odnosi se na primat Meunarodnog suda nad
nacionalnim sudovima.
50. Ovaj primat utvren je lanom 9 Statuta Meunarodnog suda, koji glasi:
Istodobna nadlenost
1. Meunarodni sud i nacionalni sudovi istodobno su nadleni za voenje
krivinog postupka protiv osoba odgovornih za teka krenja meunarodnog
humanitarnog prava poinjena na teritoriji bive Jugoslavije od 1. januara 1991.
2. Meunarodni sud e imati primat nad nacionalnim sudovima.
Meunarodni sud u svakoj fazi postupka moe od nacionalnog suda slubeno
zatraiti da prepusti nadlenost Meunarodnom sudu, u skladu sa Statutom i
Pravilnikom o krivinom I dokaznom postupku Meunarodnog suda. (Naknadno
naglaeno.)
Podnesak alioca od materijalne je vanosti za ovo pitanje, utoliko vie to
se oekuje da e ovaj Meunarodni sud suditi aliocu na osnovu zahteva za
ustupanje istrage I krivinog postupka koji je Meunarodni sud predao Vladi
Savezne Republike Nemake 8. novembra 1994. i koja je potujui isti, izruila
alioca Meunarodnom sudu. (Povelja Ujedinjenih nacija, lan 25, 48 & 49;
Statut suda, lan 29.2 (e); Pravilnik o postupanju, Pravilo 10.)
U bitnom delu prigovora alioca tvrdi se: Primat (Meunarodnog suda) nad
domaim sudovima predstavlja povredu suvereniteta drava na koje se
direktno odnosi. (Prigovor odbrane na nadlenost suda, 23. jun 1995.
(Predmet br. IT-94-1- T), paragraf 2).
U podnesku alioca, koji je predoen Sudskom veu kao potpora prigovoru
iznose se argumenti koji su podeljeni u tri dela:
(a) domaa jurisdikcija;
(b) suverenitet drava;
(c) jus de non evocando.

A. Domaa jurisdikcija
54. alilac je prvobitno tvrdio:
Od trenutka kada je Bosna i Hercegovina priznata kao nezavisna drava,
imala je pravo utvrditi nadlenost za suenje za krivina dela koja su poinjena
na njenoj teritoriji. (Podnesak odbrane, paragraf 5.)
alilac je jo naveo:
injenica je da drava Bosna i Hercegovina sprovodi svoju jurisdikciju, ne
samo po pitanju obinog krivinog zakona, nego i po pitanju navodnih krivinih
dela protiv ovenosti, kao to je sluaj sa gonjenjem gosp. Karadia i drugih .
(Id. paragraf 5.2)
Ova prva taka nije sporna i tuilac je prihvata. Meutim, ona sama po sebi ne
reava pitanje primata Meunarodnog suda. ini se da i alilac to shvaa. alilac
stoga ide dalje i postavlja pitanje dravnog suvereniteta.
B. Suverenitet drava
55. lan 2, paragraf 1 Povelje Ujedinjenih Nacija navodi: Organizacija se
zasniva na principu jednakog suvereniteta svih zemalja-lanica. Po miljenju
alioca ni jedna drava ne moe preuzeti nadlenost da sudski goni za dela
poinjena na teritoriji druge drave, iskljuujui univerzalni interes
opravdan sporazumom ili meunarodnim obiajnim pravom ili opinio juris
o predmetu (Podnesak odbrane, paragraf 6.2)
Polazei od ove pretpostavke, alilac tvrdi da bi isti argumenti trebali biti
temelj za osnivanje meunarodnog suda iji e rad zalaziti u oblast
jurisdikcije samih drava. U ovom sluaju, bio bi povreen princip
suvereniteta drave. Sudsko vee je odbilo ovaj prigovor smatrajui, izmeu
ostalog, da:
U svakom sluaju, optueni, budui da nije zemlja-lanica, nema
locus standi da postavi pitanje primata, to ukljuuje prigovor da je
naruen suverenitet zemlje-lanice, prigovor koji samo suverena drava
moe da postavi ili da ga se odrekne, odnosno pravo koje optueni ni u
kom sluaju ne moe da preuzme od drave. (Odluka Sudskog vea, para.
41)
Sudsko vee koristilo se odlukom Okrunog suda iz Jerusalema u procesu Izrael
v. Eichmann:

Pravo albe na povredu suvereniteta drave iskljuivo je pravo te

drave. Samo suverena drava moe podii albu ili je odbaciti, dok
optueni nema pravo preuzeti prava drave. (36 International Law Reports 5,
62 (1961), koju je potvrdio Vrhovni sud Izraela, 36 International Law Reports 277
(1962).)
Dosledno velikom broju predmeta, Sjedinjene Amerike Drave su nedavno
podrale slian princip u predmetu United States v. Noriega:
Prema optem principu meunarodnog prava, ne postoje temelji na
osnovu kojih pojedinci mogu da osporavaju krenje meunarodnih
sporazuma ako dotina suverena drava nije uloila protest. (746 F. Supp.
1506, 1533 (S.D. Fla.1990)
Ma kako zvanine, ove odluke nemaju, u oblasti meunarodnog
prava, teinu koju bi mogle imati u nacionalnom pravosuu. U odnosu na
vreme kada je suverenitet predstavljao nepovrediv i nepobitan atribut
dravljanstva, nedavno je, pod dejstvom progresivnih sila u demokratskim
drutvima, ova koncepcija pretrpela znatne promene, posebno kada su u
pitanju ljudska prava. Bez obzira na domae pravosue, tradicionalna
doktrina koju podrava i po kojoj radi Sudsko vee ne moe prihvatiti, u
ovom Meunarodnom sudu gde optueni ima pravo na kompletnu odbranu,
da se optuenom uskrati pravo na prigovor koji je tako blisko povezan i
utemeljen na meunarodnom pravu, tj. da mu se uskrati pravo na odbranu
zasnovanu na osporavanju krenja dravnog suvereniteta. Spreiti
optuenog da podnese takav prigovor isto je to, u ovom vremenu i
prostoru, odluiti da meunarodni sud, u krivinom predmetu gde je u
pitanju sloboda otpuenog, ne moe razmatrati prigovor o krenju
dravnog
suvereniteta.
Ovakav
zapanjujui
zakljuak
implicira
proturenost koju ovo Vee smatra dunim da odbaci i zakljui.
56. Priznavanje prava aliocu da osporava suverenitet drave, naravno, ne
znai da se taj prigovor mora povoljno reiti. On mora dokazati svoje tvrdnje.
Prigovor alioca naii e na nekoliko prepreka, od kojih svaka moe biti
presudna, kao to je Sudsko vee i utvrdilo. alilac se moe pozvati na lan 2,
paragraf 7, Povelje Ujedinjenih nacija:
Sadanja Povelja ne sadri nita ime se Ujedinjene nacije
ovlauju da interveniu u sluajevima koji iskljuivo spadaju u unutranju
nadlenost drave (...). Meutim, ne treba zaboraviti kljunu restrikciju na
kraju istog paragrafa: ali ovaj princip ne moe uticati na primenu prisilnih
mera iz Glave VII. (Povelja Ujedinjenih nacija, lan 2, paragraf 7)
To su upravo odredbe po kojima je osnovan Meunarodni sud. Neki
predmeti se mogu izuzeti iz jurisdikcije drave ak i bez tih odredaba. U
ovom sluaju, Republika Bosna i Hercegovina ne samo da nije osporila
jurisdikciju Meunarodnog suda, nego ju je odobrila i sarauje sa
Meunarodnim sudom, o emu svedoi:

a) Dopis Predsednika Republike Bosne i Hercegovine od 10. avgusta

1992. naslovljen na Generalnog Sekretara Ujedinjenih nacija (U.N. Doc.
E/CN.4/1992/S-1/5(1992));
b) Uredba sa zakonskom snagom o ustupanju istraga i krivinih postupaka
Meunarodnom sudu na zahtev Meunarodnog suda 12 Slubeni list Republike
Bosne i Hercegovine 317 (10. april 1995. (prevod);
c) Dopis gospoe Vasvije Vidovi, predstavnika vlade Republike Bosne I
Hercegovine, upuen Meunarodnom sudu (4. juli 1995). to se tie Savezne
Republike Nemake, njena saradnja sa Meunarodnim sudom je javna i od ranije
poznata.
Sudsko vee, stoga, o ovom pitanju potpuno opravdano kae:
(...) znaajno je navesti da se primat Meunarodnog suda osporava
uprkos izraenim intencijama dveju zemalja-lanica kojih se optunica
protiv optuenog najneposrednije tie: Bosne i Hercegovine i Savezne
Republike Nemake. Prva, na ijoj su teritoriji poinjeni navodni zloini, i
druga, gde je optueni boravio u trenutku hapenja. Obe su bezuslovno
prihvatile jurisdikciju Meunarodnog suda i optueni ne moe da se poziva
na prava kojih su se izriito odrekle zainteresovane zemlje-lanice.
Dozvoliti optuenom da to uini, znailo bi dozvoliti mu da izabere forum
po sopstvenom izboru, suprotno principima koji se odnose na prinudnu
krivinu jurisdikciju. (Odluka Sudskog vea, para. 41)
57. Ovo je utoliko tanije ako imamo u vidu prirodu dela koja je alilac

navodno poinio, dela koja, ako se dokau, ne samo da se tiu

interesa jedne drave ve I savesti celokupnog oveanstva. U
predmetu General Wagener Vrhovni vojni sud Italije je jo 1950. izjavio:
Ove norme (koje se odnose na krivina dela protiv zakona i obiaja rata),
zbog svog isto etikog i moralnog sadraja, su univerzalnog, a ne teritorijalnog
karaktera. (...) Solidarnost meu narodima, usmerena na uklanjanje ratnih uasa
na najbolji mogui nain, dovela je do potrebe za pravilima koja ne priznaju
granice i po kojima se zloinci mogu kanjavati ma gde bili. (...) Krivina dela
protiv zakona i obiaja rata ne mogu se smatrati politikim delima, jer ne tete
politikim interesima odreene drave, niti politikim pravima odreenog
graanina. To su, zapravo krivina dela lse-humanit (reati di lesa umanit)
i, kao to smo ve rekli, norme koje ih spreavaju su univerzalnog, a ne
teritorijalnog karaktera. Takva krivina dela su po svom sadraju i prirodi potpuno
drugaija I suprotna od politikih dela. Politika dela se uglavnom tiu drava
protiv kojih su poinjena, dok se dela protiv ovenosti odnose na sve
civilizovane drave, i treba im se suprotstavljati i kanjavati na isti nain kao to
se suprotstavljamo i kanjavamo gusarstvo, trgovinu enama i decom i
robovlasnitvo bez obzira gde su poinjeni (lanovi 537 i 604 krivinog zakona.
(13. mart 1950, Rivista Penale 753, 757 (Sup. Mil. Trib., Italy 1950; neslubeni
prevod)1

Dvanaest godina kasnije, Vrhovni sud Izraela je u predmetu Eichmann

rekao slino:
Ovakva krivina dela su dela koja tete vitalnim meunarodnim
interesima; ona naruavaju temelje i bezbednost meunarodne zajednice; ona
kre univerzalne moralne vrednosti i humanitarne principe koji su skriveni u
krivinim pravnim sistemima civilizovanih nacija. Osnovni princip razmatranja
takvih dela u meunarodnom pravu je taj, da se pretpostavlja da je poinilac
takvih dela, pri izvravanju dela, bio svestan jezovite prirode svog ina, i mora za
njega odgovarati. (...) Takva krivina dela povlae za sobom pojedinanu krivinu
odgovornost, jer ugroavaju temelje meunarodnog drutva i vreaju savest
civilizovanih nacija. (...) Ona predstavljaju meunarodna krivina dela koja svi
narodi sveta ele da spree. (Izrael v. Eichman, 36 International Law Reports
277, 291- 93 (Isr. S .Ct. 1962.)
58. Javno gnuanje prema slinim delima poinjenim 1990-tih godina
izazvalo je
reakciju dela meunarodne zajednice i, meu ostalim pravnim lekovima,
osnivanje meunarodnog sudskog tela od strane Saveta bezbednosti,
organa koji je deo organizacije koja predstavlja zajednicu nacija. Ovaj
organ je ovlaten i dat mu je mandat, po definiciji, da razmatra pitanja izvan
granica drava kao i pitanja koja, iako nacionalna po prirodi, mogu uticati
na meunarodni mir i bezbednost (Povelja Ujedninjenih nacija, lan 2. (1), 2.
(7), 24, & 37). Dozvoliti da se koncepcija suvereniteta drave

uspeno koristi protiv ljudskih prava, bilo bi karikiranje zakona I

izdaja univerzalne potrebe za pravdom. Granice ne treba
smatrati titom protiv ruke zakona i zatitom onih koji gaze
najelementarnija prava oveanstva. U predmetu Barbie, kasacioni sud
u Francuskoj sa odobravanjem je citirao sledeu izjavu drugostepenog suda:
(...) po svojoj prirodi, krivina dela protiv ovenosti (...)

ne spadaju samo pod francusko graansko pravo, ve podleu i

meunarodnom krivinom poretku u kome su pojam granica i
propisi ekstradikcije potpuno strani. (Fdration Nationale de Dports
et Interns Rsistants et Patriotes And Others v. Barbie, 78 International Law
Reports 125, 130 (Cass.crim.1983).)

Kada se osniva meunarodni sud kao to je ovaj, mora mu se

dati primat nad nacionalnim sudovima. U suprotnom, s obzirom
na ljudsku prirodu kao takvu, postojala bi stalna opasnost da se
meunarodna krivina dela karakteriu kao obina krivina
dela (Statut Meunarodnog suda, lan 10, paragraf 2 (a)), ili da
se smiljaju postupci koji bi titili optuenog, ili da se
predmeti nedovoljno revnosno sudski reavaju (Statut

Meunarodnog suda, lan 10, paragraf 2 (b)). Kada princip primata ne bi

adekvatno delovao, svaka od ovih lukavtina mogla bi se

upotrebiti za pobijanje same svrhe stvaranja meunarodne
krivine jurisdikcije, a u korist onih koje bi trebalo da sudski
goni.
59. Princip primata ovog Meunarodnog suda nad nacionalnim sudovima se
mora potvrditi; tim vie to je striktno ogranien lanovima 9 i 10 Statuta i
lanovima 9 i 10 Pravilnika o postupanju Meunarodnog suda. Sudsko vee je sa
punim pravom navelo:

Pre nego to zavrimo sa pitanjem krenja

dravnog suvereniteta, treba istai da zloini kojima je
Meunarodni sud pozvan da sudi nisu zloini isto
domae prirode. Radi se zaista o zloinima koji su
univerzalni po svojoj prirodi, koje meunarodno pravo
jasno kvalifikuje kao teka krenja meunarodnog
humanitarnog prava, koji prevazilaze interes svake
pojedine zemlje-lanice. Sudsko vee je saglasno da u
takvim okolnostima suverena prava drava ne mogu i ne
smeju da imaju prednost nad pravom meunarodne
zajednice da prikladno deluje, budui da ti zloini utiu
na itavo oveanstvo i potresaju savest svih nacija
sveta. Stoga se ne moe dovoditi u pitanje Meunarodni
sud, koji je valjano konstituisan, da u ime meunarodne
zajednice sudi za te zloine. (Odluka Sudskog vea, para. 42)
60. Stoga se prigovor o suverenitetu drave mora odbaciti.
C. Jus De Non Evocando
61. alilac tvrdi da ima pravo na suenje pred nacionalnim sudovima po
nacionalnim zakonima. Niko ne dovodi u pitanje ovo pravo alioca. Problem je u
drugom: da li je to pravo iskljuivo? Da li spreava da se aliocu sudi podjednako pravedno (vidi Statut Meunarodnog suda, lan 21) pred
meunarodnim sudom?
alilac dalje tvrdi da je takvo iskljuivo pravo univerzalno
prihvaeno: ipak ne moemo ga nai niti u Univerzalnoj deklaraciji ljudskih
prava, niti u Meunarodnom sporazumu o graanskim i politikim pravima, osim
ako maksimalno ne rastegnemo tumaenje njihovih odredaba. U prilog svom

stavu, alilac citira sedam nacionalnih ustava (lan 17 Ustava Holandije, lan 101
Ustava Nemake (ujedinjene), lan 13 Ustava Belgije, lan 25 Ustava Italije, lan
24 Ustava [panije, lan 10 Ustava Surinama i lan 30 Ustava Venecuele).
Meutim, nakon analize, utvreno je da ove odredbe ne podravaju
argumente alioca. Na primer, Ustav Belgije (vremenski prvi) sadri sledeu
odredbu:
lan 13: Nijednoj osobi ne sme se promeniti dodeljeni joj sudija, osim
uz saglasnost dotine osobe. (Blaustein 7 Flanz, Constitutions Of The Countries
Of The World, (1991).)
Ostale citirane ustavne odredbe su, ili sline po sadraju i odreuju da se
osoba ne sme odvojiti od njegovog ili njenog prirodnog sudije koji joj je
zakonom odreen, ili su irelevantne za argumente podnosioca albe.
62. to se tie injenica - i prava - princip koji zastupa alilac ima jedan
odreeni cilj: spreiti stvaranje posebnih ili vanrednih sudova koji bi sudili
za dela politike prirode u vreme drutvenih nemira, bez garancija da e
suenje biti pravedno. Ovaj princip se ne kri prenosom jurisdikcije na
Meunarodni sud koga je osnovao Savet bezbednosti ispred zajednice nacija. Ni
jedno pravo optuenog ovim nije ni povreeno ni ugroeno, naprotiv, svako je
pojedinano navedeno i zatieno Statutom Meunarodnog suda. Optueni
nema razloga za prigovor. Istina, nai e se izvan svog prirodnog nacionalnog
foruma, ali e biti izveden pred sud koji je isto toliko pravedan, distanciran od
injenica vezanih za predmet, i koji e stvari razmatrati u irem kontekstu.
Dalje, moemo biti zadovoljni to, budui da se za meunarodna krivina dela
priznaje univerzalna jurisdikcija, osoba osumnjiena za takva dela moe
biti izvedena pred meunarodno sudsko telo gde e njegovu optunicu
razmatrati nepristrane, nezavisne i objektivne sudije koje, kao to je to
ovde sluaj, dolaze sa svih kontinenata sveta.
63. Sudsko vee razmatralo je primedbu zasnovanu na teoriji jus de non
evocando i odluilo kako sledi:
Takoe je ukazano na jus de non evocando, odliku mnogih
nacionalnih ustava. Ukoliko se time zahteva da se optuenom sudi

pred regularno ustanovljenim sudovima a ne pred nekim

specijanim tribunalom uspostavljenim sa posebnom namenom ,

taj princip ne moe se primeniti kada je re o

delovanju Saveta bezbednosti na osnovu Glave
VII a po ovlaenjima koja su mu dodeljena
Poveljom Ujedinjenih nacija. Naravno, to ukljuuje

izvesno ustupanje suvereniteta zemalja- lanica

Ujedinjenih nacija, ali je upravo to bio cilj
usvajanja Povelje.
albenom veu nisu podnesene nove primedbe, te se Vee slae, po ovom
odreenom pitanju, sa stavovima koje je iznelo Sudsko vee.
64. Zbog toga albeno vee zakljuuje da je drugi argument alioca, kojim se
osporava primat Meunarodnog suda, neosnovan i da ga treba odbaciti.