RESURSI SPORTSKIH ORGANIZACIJA

Prof. dr Milan Nei

Etimoloko znaenje pojma

fr. *ressource* - pomono sredstvo,

izvor pomoi, privredni izvor iz koga se
dobavljaju sirovne, ... (prema M.Vujakliji)
Ljudski resurs (human resources) doao u
na jeziki obuhvat iz zapadnih biznis
sistema i ekonomije

POJAM RESURSA U SPORTU

Svi materijalni uslovi koji obezbeuju (ali i

ograniavaju) realizaciju osnovnog trenanotakmiarskog procesa u sportskom sistemu.

Prosec proizvodnje u sportu se prvenstveno

odnosi na stvaranje i razvoj sportskog

potencijala (SPORTISTA) i oni su najdirektniji
protagonisti stvaranja sportskog proizvoda SPORTSKOG REZULTATA.

Faktori sportskog proizvodnog ciklusa

Faktor 1.
LJUDSKI RESURSI

Faktor 2.
POMONA SREDSTVA
(fiziki resursi)

SPORTSKI SISTEM
(proizvodnja sportskog potencijala)

NIVOI SPORTSKOG SISTEMA

Nivo 1.- SPORTSKA SUPSTANCA

(takmiarski potencijal)

trening

SPORTSKI
REZULTAT
takmienje
Nivo 2. - RESURSI

VRSTE RESURSA U SPORTU

FUNKCIONALNI RESURSI
- LJUDSKI POTENCIJAL
- FIZIKI RESURSI
- sa fiksnom namenom
- za jednokratno korienje

LOGISTIKI (podravajui) RESURSI

- NOVANI RESURSI
- PODACI (informacije)

OPTE KARAKTERISTIKE RESURSA

TROENJE RESURSA
- Fiziko
- Funkcionalno
OBNAVLJANJE RESURSA
- Pozitivna stopa obnavljanja
- Negativna stopa obnavljanja
PRODUKTIVNOST RESURSA

FIZIKO TROENJE RESURSA

Fiziko ili fizioloko troenje

resursa nastaje tokom same radne

(proizvodne) aktivnosti. Ono se, u
prvom redu, odnosi na potronju
materije i energije te se smatra
tekuom potronjom.

FUNKCIONALNO TROENJE RESURSA

Funkcionalno troenje karakteristino je za trajne

proizvodne ili potrone resurse u koje spadaju:

sportski objekti sa svojim instalacijama i
sadrajima, sprave i rekviziti za obavljanje
sportske aktivnosti, merni isntrumenti, lina
oprema (kako sportista, tako i svih nivoa ljudskog
potencijala u organizaciji), itd.
Zahtevi koji se pred ovu kategoriju resursa
postavljaju je da se mora odravati stalni nivo
njihove funkcionalnosti i upotrebljivosti, dok su u
funkciji osnovne aktivnosti sportske organizacije.

Sve dok su u upotrebi moraju ostati neoteeni i

nepromenjenih funkcionalnih svojstava.

OBNAVLJANJE RESURSA
Zavisi od brzine i vrste njihovog troenja.
Obnavljanje moe biti realizovano primenom dve
vrste stopa:

1. POZITIVNOM kada menadment organizacije

blagovremeno popunjava resursnu bazu, bilo
pojedinanim ili kompletom resursa;
2. NEGATIVNOM kada se ne reaguje
blagovremenom akcijom obnavljanja resursa ili se
ono zanemari, te se resursna baza sportske
organizacije pone osipati ili smanjivati svoju
funkcionalnost.

RESURSI KAO STRUKTURNI ELEMENTI SPORTSKE

ORGANIZACIJE

Sportska organizacija sastoji se od vie

podsistema ija opta struktura treba da
zadovoljava sledee kriterijume:

svaki pojedinani deo sportske organizacije

utie na celokupno delovanje organizacije,

delovanje strukturnih elemenata meusobno je

zavisno i utie na dejstvo celine organizacije,

bez obzira na mogunost podele strukturnih

delova na mikro celine, svaki od njih nema
nezavistan uticaj na celovitost organizacije.

Menadment sportske organizacije mora blagovremeno

obezbediti sve neophodne resurse za obavljanje svih
aktivnosti. Pri tome treba imati u vidu nekoliko aspekata:

- efikasno i blagovremeno obezbeivanje odgovarajuih

resursa shodno realnim potrebama organizacije,
- realnost obuhvata i strukture resursa,
- odgovarajuu zastupljenost nematerijalnih resursa,
- resurse i mehanizme koji su u funkciji pospeivanja
inovacije i znanja,
- razvoj i unapreenje specifinih resursa (znanje,
tehnologija, itd.),
- poveanje kompetencija kadrovskog potencijala kroz
obuku, obrazovanje i samousavravanje,
- planiranje resursa

( )


( )

LJUDSKI RESURSI
Ljudski potencijal sportske organizacije predstavlja
kljunu kariku u lancu faktora koji obezbedjuju
ostvarivanje postavljenih ciljeva.
Baz kvalitetnog ljudskog resursa ni jedna funkcija
menadmenta ne bi mogla biti adekvatno
realizovana.
Kvalitet kadrovskog potencijala moe direktno da
utie na koordinaciju i usmeravanje upravljakih
procesa u organizaciji.

Konkretna aktivnost sportske organizacije

otpoinje angaovanjem ljudi odredjenih radnih

karakteristika i kvaliteta na poslove i zadatke
predvidjene osnivakim aktom.

LJUDSKI RESURSI SPECIFINOG KARAKTERA

SPORTISTI

ine osnovu postojanja sportske

organizacije
Oni su stoer egzistencije sporta
Zbog toga se ne mogu smatrati obinim
resursom
Oni ine sportsku supstancu radi koje se
angauju svi ostali raspoloivi resursi
sportskog sistema

OSNOVNI LJUDSKI RESURSI

MENADERI

STRUNI RADNICI
UPRAVLJAKE STRUKTURE
VOLONTERI

MENADERI
Funkcija menadera sadrana je kroz razliite
aktivnosti kojima se obezbedjuje razvoj
organizacije i njena pozicija u okruenju.
Menaderi PLANIRAJU, vre realizaciju planova,
vode KADROVSKU POLITIKU, RUKOVODE
ljudskim potencijalom sportske organizacije i vre
KONTROLU ostvarivanja postavljenih ciljeva.
Odlikuje ih formalni autoritet koji je rezultat
pozicije koju zauzimaju u organizaciji.

Menaderi su ti koji donose odluke, iznalaze

reenja i odgovorni su za ishod aktivnosti

Menaderske uloge u sportu

Top menaderi - najvii nivo

Funkcionalni menaderi srednji nivo
Operativni menaderi najnii nivo

,
-
.
````

.

.




,

(,
.
, ,
, ...)

.
````

.
.

, ,

Menaderski timovi
Posebno mesto u upravljanju sportskim
organizacijama treba da zauzimaju
MENADERSKI TIMOVI kao subjekti
sportskog menadmenta u ijoj su
kompetenciji obimni, sloeni i izdiferencirani
organizacioni i poslovni procesi, posebno
upravljanja i razvoja ljudskih, kao i
korienja ostalih resursa u sportu.

( )

:
.
.
.
.

()

STRUNI RADNICI
Treneri kljuni ljudski potencijal koji ima
najveu odgovornost za funkcionisanje i
ciljno usmerenje osnovnog dela sportskog
sistema trening sportista.
Imaju specifinu - dvojaku ulogu u
menadmentu sportske organizacije

Karakter uloge trenera u sportskoj organizaciji

Menadment
struktura

TRENER

Osnovni ljudski
resurs
(kadrovi)

NOMENKLATURA SPORTSKIH ZANIMANJA

SPORTSKI STRUNJACI
STRUNJACI U SPORTU

UPRAVLJAI
Vlasnici (deoniari, osnivai ili lanovi organa
upravljanja na svim hijerarhijskim nivoima) u
ijoj je kompetenciji postavljanje ciljeva
sportske organizacije i koji svojom aktivnou
deluju ka njihovoj realizaciji

Obezbeuju drutevni karakter sporta

VOLONTERI
Volonteri ili neprofesionalno angaovani
ljudi u sportu kod nas jo uvek ine najvei
broj onih koji se mogu smatrati neophodnim
(i prisutnim) ljudskim reursom.
Organizaciona struktura najveeg broja
sportskih organizacija danas se zasniva na
tipu udruenja gradjana klubovi
amaterskog sporta. U ovakvom ambijentu
najvei deo lanstva, ali i upravljakog
potencijala, jesu neprofesionalci, odnosno
volonteri.

MENADMENT LJUDSKIH RESURSA

- Specifina organizaciona celina sportske

strukture koja se bavi upravljakim
aktivnostima radi obezbedjivanja,
razvoja, odravanja, usmeravanja i
adekvatnog korienja ljudskih
potencijala u skladu sa ciljevima
sportske organizacije.

AKTIVNOSTI MLJR
Planiranje ljudskih resursa
Regrutovanje i selekcija radnog osoblja
Razvoj svih kadrova, a posebno stalno zaposlenih
Ocenjivanje uspenosti obavljanja radnih zadataka
Nagradjivanje i motivacija
Kreiranje adekvatne organizacione i radne kulture
Vodjenje brige o zdravstvenoj zatiti svih ljudskih

potencijala u sportksoj organizaciji, prvenstveno

sportista
Uspostavljanje i razvoj kvalitetnih medjuljudskih odnosa
Vodjenje administrativnih poslova iz oblasti radnih
odnosa

Posebnu panju MLJR u sportu

mora se obratiti na:

Planiranje LJR
Regrutovanje (izbor kadrova) i selekciju
Radnu orijentaciju LJR
Obuku kadrova
Razvoj LJR

UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA

Predstavlja sprovodjenje utvrdjene politike i
odabrane strategije menadmenta sportske
organizacije u pogledu izbora, selekcije, obuke
i angaovanja potrebnih kadrova, kao i
stvaranje bezbednog i funkcionalnog radnog
(internog) okruenja za sve zaposlene i
angaovane pojedince u aktivnostima sportske
organizacije.

Upravljanje LJR znai vodjenje brige o

ljudima.
Sastoji se u pronalaenju kompetentnih ljudi,
njihovo dovodjenje u organizaciju, stalna
edukacija, obuka i razvoj zaposlenih u
skladu sa razvojem sportske delatnosti.
Motivisanje na visoke radne uinke koji su
uskladjeni sa ciljevima sportske organizacije
Preduzimanje neophodnih mera da se odri
odgovarajui nivo radnih rezultata (pre
svega sportskih), odnosno produktivnost
organizacije.

CILJEVI ULJR

ORGANIZACIONI svrha menadmenta LJR je

poboljanje efikasnosti zaposlenih i angaovanih
ljudi (a time i cele organizacije)
FUNKCIONALNI nivo angaovanja i doprinosa
ULJR treba da je u skladu sa potrebama i
fizionomijom sportske organizacije (profesionalni
sport, vrhunski amaterski sport, rekreativni sport, i
sl.). Zadatak ULJR lei u uspostavljanju i
ostvarivanju saradnje na svim linijama
funkcionisanja sportske organizacije (po vertikalnoj
i po horizontalnoj dimenziji organizacione
strukture)

DRUTVENI formalni autoritet u definisanju

normi je drava sa svojim zakonima i propisima.
Ciljevi organizacija moraju biti usaglaeni sa
drutvenim opredeljenjima odredjenog socijalnog
okruenja.

LINI ljudi angaovani u spo.organizacijama

moraju imati uslova i mogunosti da realizuju i
svoje line ciljeve koji se odnose na: potrebu za
sticanjem ugleda, postizanje linog uspeha,
napredovanja u sportskoj karijeri, samoostvarenja,
itd., pod uslovom da ostvarenje tih ciljeva doprinosi
realizaciji utvrdjenih ciljeva sportske organizacije.

FIZIKI RESURSI

RESURSI SA FIKSNOM NAMENOM

SPORTSKI OBJEKTI

POJMOVNO ODREENJE
Svi prostori na kojima se mogu izvoditi razliite
vrste sportske aktivnosti.
Karakter sportske aktivnosti nije odredjen samo
njenom prirodom (vrstom, kretnom strukturom, i sl.)
ve i neophodnim prostorom (objektom) na kojem se
ona izvodi.
S toga se sportskim objektima u apsolutnom smislu
mogu smatrati svi prostori (otvoreni i zatvoreni)
pogodni (prilagodjeni) za obavljanje odredjene
fizike aktivnosti na kojem ljudi upranjavaju neki
od oblika sportske aktivnosti.

VRSTE SPORTSKIH OBJEKATA

U odnosu na vrstu aktivnosti:
- objekti namenjeni sportovima na otvorenom
prostoru
- objekti namenjeni sportovima u zatvorenom
prostoru

U odnosu na sadrajnu strukturu:

- univalentni sportski objekti
- polivalentni sportski objekti

TIPOVI SPORTSKIH OBJEKATA

Sportske dvorane
Bazeni (otvoreni i zatvoreni)
Streljane (vazdune i ostale)
Kuglane
Klizalita (ovorena i zatvorena)
Ostali objekti zatvorenog tipa (natkrivene povrine,
baloni, ...)
Atletska borilita
Fudbalski stadioni (igralita)
Igralita za male sportove
Tenis igralita
Povrine za slobodnu rekreaciju (trim staze, etalita,
staze zdravlja, parkovi, itd.)

OPTI USLOVI KOJE MORA DA ISPUNJAVA

SPORTSKI OBJEKAT
OSNOVNE PROSTORIJE:
- dimenzije koje omoguavaju da se na njima odvija najmanje
jedna aktivnost;
- podlogu od materijala koja je propisana sportskim pravilima;
- pokriven prostor odredjenih dimenzija
PRATEE PROSTORIJE:
- garderobe, kupatila, umivaonike, sanitarni prostor, gledalite
INSTALACIONO-TEHNIKI UREAJI:
- prikljuke za vodu, instalacije grejnih tela, instalacije
ventilacionih sistema, protivpoarne uredjaje, instalacije za
osvetljenje, razglasne uredjaje, sistem rashladnih uredjaja
(klizalita), filterska postrojenja (bazeni), pribor za pruanje
prve pomoi, itd.

OPREMA I REKVIZITI
Predstavljaju jedan od nezaobilaznih resursa u
realizaciji sportskih aktivnosti.
Karakteri svake sportske grane uslovljava nivo i
obim angaovanja opreme, rekvizita, pomagala i
drugih resursa ovog tipa.

Odredjen kontigent sprava, rekvizita i opreme su

neophodni za svakodnevnu upotebu u radu
sportista, te se mogu smatrati obaveznim
resursima koje je neophodno posedovati (ili
obezbediti za korienje) u radu sportskih
organizacija.

ZNAAJ PLANIRANJA I IZGRADNJE SPORTSKIH

OBJEKATA

Kada se govori o utvrdjivanju potreba za izgradnju sportksih

objekata u prvom redu se mora voditi rauna o svrsishodnosti
i ekonominosti njihove budue egzistencije, to neizostavno
upuuje na znaaj PLANIRANJA.

Planske aktivnosti moraju da definiu odgovarajue ciljeve,

te se u planiranju izgradnje sportskih objekata mora poi od
najmanje dva faktora:

1. ANALIZE POTREBA svih kategorija stanovnitva za

fizikim vebanjem na odredjenom podruju,

2. STRUNIH DOKUMENATA koji se odnose na

urbanistike i druge planove

LOGISTIKI RESURSI

NOVANI RESURSI

N O V A C je univerzalni resurs ija je osnovna

karakteristika da se moe transformisati u bilo koji
drugi oblik resursa.
Pribavljanje novanih sredstava
predmet je FINANSIJSKOG MENADMENTA ija
se sutina ogleda u svrsishodnom korienju novca
neophodnog za sprovodjenje planiranih aktivnosti
organizacije.

AKTIVNOST FINANSIJSKOG MENADMENTA

Izrada budeta sportske organizacije

Pribavljanje fondova
Unutranja kontrola
Vrednovanje

-
()
-
()
-
()

-
-
-
(, , ...)
?
( ) -
-
-
-
-
-
?
-
-
-
?
-

?

PODACI KAO RESURSI

VRSTE PODATAKA U SPORTU

Podaci od znaaja za trenani proces

Podaci od znaaja za menadment
Informacione tehnologije u sportu

1. Podaci od znaaja za trenani proces

Podaci o sportistima i njihovoj
pripremljenosti
Podaci o stanju ostalih delova trenanog
sistema

Podaci o nauno-strunim dostignuima

savremenog sporta

a) Podaci o sportistima i njihovoj pripremljenosti

Struno planiran i pravilno sproveden sportski trening mora

biti baziran na svrsishodnim informacijama koje su od

znaaja za celokupan tok rada trenane aktivnosti, u skladu
sa postavljenim ciljevima (optim i pojedinanim).

Prvenstveno se moraju obezbediti informacije o:

- stanju funkcionalnih sistema sportista
- antropomotorikom statusu
- psiholokom prostoru
- stanju trenane pripremljenosti
- tehniko-taktikom nivou svakog pojedinca u ekipi
- socio-ekonomskim prilikama sportista, itd.

b) Podaci o stanju delova trenanog sistema

Uslovi rada sportista

Trenana tehnologija
Sportska konkurencija

c) Podaci o nauno-strunim dostignuima

Sportska delatnost, kao i sve druge oblasti ivota i
rada, mora da se oslanja na savremena nauna
saznanja i injenice.
Podaci koje menadment sportske organizacije
mora svakodnevno da pribavlja i koristi
neophodno je da budu zasnovana na aktuelnim
saznanjima naunih oblasti koje tretiraju probleme
sporta (prvenstveno), ali i drugih
komplementarnih naunih podruja ija znanja i
informacije koriste sportu u njegovoj egzistenciji i
napretku.

2. Podaci od znaaja za menadment

Procesom sportskog menadmenta postavljaju se ciljevi
sporta i sportskih organizacija kao mesta realizacije
sportske aktivnosti.
Okruenje u kome se sport nalazi usmerava njegovo
kretanje i sve promene koje se u tom kretanju deavaju.
Uticaj spoljnog okruenja (politiki, socijalni, pravni,
ekonomski i drugi faktori) mogu biti odluujui u
postavljanju upravljake funkcije u sportu, to ima uticaja
i na karakter njegovih menadmentskih procesa.

Podaci od znaaja za menadment mogu se crpiti iz

dva prostora:

EKSTERNOG OKRUENJA:
- politika sporta, razvoj sportske grane, ekonomski
parametri lokalnog i ireg okruenja, stanje i
razvijenost konkurencije, medijska popularnost
odredjenog sporta, stanje kolskog sistema u
okruenju, stanje selekcione baze sporta, sportska
infrastruktura, itd.

INTERNOG OKRUENJA:
- podaci o sportistima, ljudskim resursima, kvalitetu
menadmenta, finansijama, objektima i opremi,
organizaciji, komunikacijskim vezama, itd.

3. Informacione tehnologije u sportu

Informacije su u savremenom poslovnom
okruenju postale jedan od najznaajnijih
strategijskih resursa.
Pojam informacionih tehnologija obuhvata
zajedniki izraz za izuavanje sredstava,
postupaka i metoda za upravljanje, uvanje,
obradu, prenos i prezentaciju podataka i
informacija.
Savremeni sport odlikuje se potrebom
posedovanja sve vieg nivoa znanja.

Uspeh u sportu determinisan je kvalitetnom

i pravovremenom informacijom.

Problemi vezani za prikupljanje i protok

informacija u sportu danas se uspeno
reavaju organizacijom informacionih
sistema.

Jedan od osnovnih zadataka IS u sportu jeste

stvaranje baze podataka.

Primena raunara u informacionim sistemima

postaje nezaobilazan faktor u sportu koji
omoguava:

Organizaciju baze podataka

Efikasan pristup podacima u bazi podataka

Pogodnu prezentaciju informacija za

korisnike
Laku komunikaciju korisnika sa sistemom

Izvori informacija u sportu:

Primarni izvori
- dinamike publikacije
- serijske publikacije
- statiki izvori
Sekundarni izvori
Tercijarni izvori

Informacioni modeli u sportu:

Informacije o morfolokom statusu sportista
Informacije o funkcionalnom statusu sportista

Informacije o psiholokom statusu sportista

Informacije o sociolokom statusu sportista

Informacije o antropomotorikom statusu

sportista