Multipleksiranje

Multipleksiranje

U elektronici, telekomunikacijama i
kompjuterskim mrezama
multipleksiranje je proces u kome se
vise analognih ili digitalnih signala
kombinuje u jedan signal i prenosi
nekim prenosnim medijumom do
zeljenog prijemnika.

Vrste multipleksiranja:

Frekvencijsko multipleksiranje
Vremensko multipleksiranje
Kodovano multipleksiranje
Prostorno multipleksiranje

Frekvencijsko
multipleksiranje:

Koristi vise frekvencija.Na svaku

frekvenciju ponaosob stavlja korisne
signale.To se vrsi istovremeno na
svim koristenim
frekvencijama.Nakon toga,u istom
vremenskom domenu se salju sve
frekvencije.

Vremensko
multipleksiranje:
Kada imamo vise signala koje treba

preneti,vremenski multipleks radi tako da od

svakog uzme po malo.Konkretno,to znaci da 20
milisekundi uzima i prenosi signal broj jedan
(pretpostavimo da taj signal traje 1 minut) kroz
prenosni medijum.Potom ,dolazi red na drugi
korisni signal.Multiplekser sada 20 sekundi
uzima i prenosi ovaj drugi korisni signal.Tako
stalno "opsluzuje" svaki signal ,dok od svakog
signala ne bude preneto 20 milisekundi.Kada
zavrsi tih prvih 20 milisekundi svakog
signala,krece ponovo i opet od prvog signala
prenosi 20 milisekundi,potom 20 milisekundi
drugog i to ponavnja sve dok potpuno ne prenese
sve signale bez obzira na njihovo trajanje.

Kodovno
multipleksiranja:

Predajnik koji emituje signale,svaki

signal kodira na razliciti nacin (sifruje
ga),i tako kodovanog salje ka
prijemniku.U mnotvu signala,svaki
prijemnik prepoznaje svoj signal na
osnovu sistema sifrovanja,to jest, svaki
prijemnik moze da desifruje samo
signal koji njemu treba da pripadne jer
samo njegov sistem za sifrovanje zna.

Prostorno
multipleksiranje:

Prostorno multipleksiranje se najcece

primenjuje u bezicnom
prenosu.Ostvaruje se pomocu spajanja
vise antena u jednu multipleksirajucu
antenu koja moze da radi istovremeno sa
vise kanala (broj kanala zavisi od broja
antena koje su spojene).Karakteristike
prenosa direktno zavise od vrsta antena
koje se koriste.

Operacija suprotna multipleksiranju

je demultipleksiranje.

Koncentratori

Koncentrator je uredjaj koji omogucava

povezivanje vise ulaznih linija na izlaznu
liniju.
Osnovna razlika izmedju multipleksera I
koncentratora je u tome sto koncentrator
dinamicki dodeljuje liniju u skladu sa
stvarnim potrebama izvora.
Zadatak koncentratora je da izvrsi
usredjanvanje protoka podataka.
Koncentrator podatke koji dolaze na
njegove ulaze sortira i formira red cekanja.
Na taj nacin se formiraju dugacki nizovi
podataka koji se potom prenose kroz liniju
veze.

Problem koncentratora nastaje kada

vecina izvora pocnu da emituju podatke
maksimalnom brzinom,jer tada moze da
se dogodi da kapacitet izlazne linije ne
bude dovoljan,pa dolazi do gubitka
nekih podataka. Zbog toga koncentrator
ima dodatni memorijski prostor,kako bi
mogao da u kratkom vremenskom
intervalu kada na njegove ulaze stigne
vise podatake nego sto moze da dalje
emituje,privremeno memorise podatke
pre nego sto ih otpremi na liniju.