19. Meunarodno krivino delo (opti pojam) Prilikom odreivanja opteg pojma me.

krivinog dela mogui

su razliiti pristupi. U teoriji me.krivinog prava i u praksi dva tribunala SB dola je do izraaja
anglosaksonska koncepcija opteg pojma krivinog dela koji polazi od toga da ono ima dva elementa:
objektivni i subjektivni. Opti pojam medj.krivinog dela obuhvata iste one elemente kao i opti pojam kr.dela, a
to su: radnja, predvienost u zakonu, protivpravnost i krivica. Poto i me.kr.delo preuzimanjem iz me.izvora
u nacionalno zakonodavstvo mora biti predvieno zakonom, onda se ni u tom pogledu ne javljaju sutinska
odstupanja. Jedino kada me.kr.pravo primenjuje krivini sud, medj.kr.delo ne mora biti predvieno zakonom
ve odgovarajuim aktima suda (Statut i Elementi kr.dela). U oblasti protivpravnosti osim to primena nekih
osnova iskljuenja protivpravnosti zbog prirode me.kriv.dela ne dolazi u obzir, moglo bi se govoriti o malom
broju osnova specifinih samo za me.kriv.pravo (npr.represalije). Na planu krivice specifinost je to to se kao
jedini oblik krivice kod meunarodnih kriv. dela u uem smislu javlja umiljaj.U medj.kr.pravu je mogu i
eventualni umiljaj. Najvaniju specifinost u oblasti krivine odgovornosti za medj.kr.dela predstavlja tzv.
komandna odgovornost ija je osnovna karakteristika da se moe odgovarati i za nehat i ako se radi o
umiljajnom krivinom delu. Vanu specifinost prilikom odreivanja opteg pojma medj.kr.dela treba videti u
njegovom zatitnom objektu. Re je o dobrima koja su od interesa za celu meunarodnu zajednicu.
20. Osnovi iskljuenja meunarodnog krivinog dela Materija iskljuenja postojanja kriv.dela u
me.kr.pravu tek je u nastajanju. Tek sa pojavom Rimskog statuta moe se ozbiljnije govoriti o osnovima koji
iskljuuju postojanje krivinog dela. Taj statut sadri odredbe koje ne prave razliku izmeu osnova koji
iskljuuju protivpravnost, krivicu ili predstavljaju osnov za osloboenje od kazne. Statut regulie
neuraunljivost, actiones liberae in causa, nunu odbranu, krajnju nudu i prinudu. Takoe sadri odredbe o
stvarnoj i pravnoj zabludi i nareenju pretpostavljenog. Kako Statut ne predvia sankcije koje se mogu
primenjivati prema licima koja su uinila krivino delo u objektivnom smislu, a koja nisu krivino odgovorna,
praktian znaaj u pogledu toga koji je element u pojmu krivinog dela iskljuen je mali. Jedan deo autora u
me.kr.pravu pod uticajem anglosaksonskog kr.prava ne govori o elementima iskljuenja k.d. ve o osnovima
za odbranu. U me.kr.pravu se koristi i termin krivina odgovornost shvaena u irem smislu kao skup svih
neophodnih uslova za primenu kazne. Zato se u Statutu i nuna odbrana smatra osnovom koji iskljuuje
krivinu odgovornost a ne protivpravnost. Ostvaljena je mogunost primene i onih osnova koji nisu propisani
Statutom. Specifini za oblasz me.kr.prava kao osnovi su represalije i humanitarna intervencija.
21. Nuna odbrana Rat je sam po sebi osnov iskljuenja protivpravnosti. Dozvoljeno je ubiti neprijatelja ili mu
unititi imovinu ako je to u skladu sa me.ratnim pravom. Krivino delo je samo ono to nije dozvoljeno
me.ratnim pravom. Meutim, i u nekim od tih sluajeva moe biti iskljueno postojanje krivinog dela, npr.
zabranjeno je liiti ivota ratnog zarobljenika, ali ako su ispunjeni uslovi za nunu odbranu krivino delo nee
postojati. Institut nune odbrane regulisan je odredbom Statuta me.kr.suda po kojoj nuna odbrana postoji
ako je u vreme izvrenja dela uinilac reagovao razumno da bi sebe ili drugo lice, a u sluaju ratnog zloina, i
imovinu koja je neophodna za njegov ili opstanak drugog lica ili imovinu koja je od znaaja za izvrenje vojnog
zadatka, odbranio od neposredno pretee i protivpravne upotrebe sile na nain koji je srazmeran stepenu
opasnosti po njega, drugo lice ili imovinu koju titi. Nuna odbrana je dozvoljena u sluaju napada na ivot ili
telo, a samo kada se radi o ratnom zloinu i u odnosu na imovinu. Nuna odbrana kao osnov iskljuenja
krivinog dela ima najvei praktini znaaj kod ratnog zloina. Na nunu odbranu se mogu pozivati pojedinci, a
ne drava. Ako bi drava bila napadnuta ona ima pravo da se barni, pa to ne bi predstavljao zloin protiv mira.
Silu treba shvatiti kao napad u smislu uobiajenom kod nune odbrane u domaem krivinom pravu. Sila u
smislu nune odbrane obuhvata, osim fizikog napada i pretnju da e se neposredno upotrebiti sila. Opasnost
da e se sila neposredno upotrebiti, mora zaista postojati. Napad koji mora biti protivpravan mora se odbijati
na nain koji je srazmeran stepenu opasnosti po napadnuta dobra. Nuna odbrana je ograniena principom
srazmernosti. Uneto je i eksplicitno ogranienje u smislu da uestvovanje u odbrambenoj operaciji vojnih
snaga, samo po sebi, ne predstavlja osnov za iskljuenje krivine odgovornosti. Ta odredba je potrebna i iz
razloga da se ne bi meala individualna nuna odbrana, sa kolektivnom odbranom u defanzivnoj vojnoj
operaciji.

22. Krajnja nuda i prinuda U me.kriv. pravu je sporno da li krajnja nuda i prinuda iskljuuju postojanje
krivinog dela. Ovi instituti su od strane teorije i prakse slabo razraeni u me.kr.pravu. Statut stalnog
me.kr.suda je trebalo da rei osnovne dileme u vezi ovih instituta i da propie uslove za njihovu primenu.
Meutim, Statut nije ispunio oekivanja u tom pogledu. Statut istom odredbom obuhvata i prinudu i krajnju
nudu i to ini tako da se te dve situacije ne mogu jasno razlikovati. Tvrdi se da je takva odredba Statuta o
krajnjoj nudi i prinudi posledica kompromisa koji je proizaao iz nefleksibilnih pogleda predstavnika zemalja
koje su usvojile Statut. U meunarodnom krivinom pravu je preovladalo shvatanje koje potie iz
anglosaksonskog prava, a to je da krajnja nuda i prinuda ne mogu biti osnov koji iskljuuje krivino delo,
posebno ako je dolo do liavanja ivota nevinog lica, ve da se njihovo dejstvo ograniava iskljuivo na oblast
odmeravanja kazne. Rimski statut u ovom pogledu oznaava prekretnicu i vie se priklanja reenju koje je
esto u evropskom kontinentalnom pravnom sistemu, a to je da krajnja nuda iskljuuje postojanje krivinog
dela. Krajnja nuda odn. prinuda kao osnov iskljuenja krivine odgovornosti postoji kada neko lice ostvari
elemente krivinog dela otklanjajui istovremenu pretnju njemu ili drugom licu. Licu koje se poziva na ovaj
osnov iskljuenja krivine odgovornosti ili nekom drugom licu, mora pretiti smrt ili teka telesna povreda.
Pretnja moe poticati: - od strane drugih lica, gde bi se radilo o prinudi odn. pretnji - od drugih okolnosti van
kontrole tog lica, gde bi se radilo o krajnjoj nudi. Otklanjanje pretnje mora biti uinjeno na nain koji je
neophodno potreban da bi se izbeglo zlo kojim se preti, to treba tumaiti kao kod krajnje nude u naem
krivinom pravu odn. da se opasnost na drugi nain nije mogla otkloniti. I uslov istovremenosti treba shvatiti
kao u naem pravu. Uslov je i da lice koje otklanja opasnost od sebe ili drugog nije imali nameru da nanese
vee zlo od onog koje je pretilo. Primena ovog osnova najpre dolazi u obzir u odnosu na ratni zloin. 23.
Neuraunljivost, actiones liberae in causa i uzrast Rimski statut predvia i neuraunljivost kao osnov koji
iskljuuje krivinu odgovornost. Uslovi za postojanje neuraunljivosti su postojanje duevne bolesti ili duevnog
poremeaja koji iskljuuje sposobnost uinioca da shvati nedozvoljenost svog ponaanja ili sposobnost da
upravlja svojim ponaenjem. Ova odredba predvia i intoksikaciju odn. upotrebu alkohola, droga i sl. koja
takoe mora dovesti do istih posledica na psihikom planu. U vezi sa intoksikacijom kao osnovom za
neuraunljivost predvien je institut actiones liberae in causa. Ako se uinilac sam voljno stavio u stanje
intoksikacije, a znao je ili zanemario mogunost da u takvom stanju moe preduzeti ponaanje koje je krivino
delo iz nadlenosti Suda, njegova krivina odgovornost nee biti iskljuena. Statut ne predvia institut bitno
smanjene uraunljivosti, jer statut u oblasti odmeravanja kazne ne poznaje institut ublaavanja kazne. Krivinu
odgovornost iskljuuje i nedovoljan starosni uzrast. Za krivina dela iz nadlenosti Me.kriv.suda ne moe
odgovarati lice koje u vreme izvrenja kriv.dela nije navrilo 18 godina. To ne iskljuuje odgovornost takvom
lica prema nacionalnom krivinom pravu, ako je tim pravom predviena.
24. Stvarna i pravna zabluda
Stvarna zabluda iskljuuje krivinu odgovornost ukoliko negira umiljaj odn. subjektivni element. Ona mora da
se odnosi na konstitutivne elemente bia krivinog dela. Statut poznaje samo stvarnu zabludu o bitnim
obelejima bia krivinog dela. Odredba o stvarnoj zabludi se ne odnosi na stvarne okolnosti koje bi kada bi
zaista postojale dovele do primene nekog od osnova iskljuenja protivpravnosti krivinog dela kao to je
npr.nuna odbrana. Neotklonjiva stvarna zabluda odn. kada uinilac nikako nije mogao da ima pravilnu
predstavu o nekoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u bie krivinog dela, iskljuuje i umiljaj i nehat. Otklonjiva
stvarna zabluda ne iskljuuje nehat, pa izuzetno, krivina odgovornost moe postojati ako Statut predvia i
nehatnu odgovornost (kod komandne odgovornosti). Uinilac mora biti u zabludi u pogledu neke injenice,
odn. stvarne okolnosti od koje zavisi postojanje krivinog dela, odn. mora biti biti u zabludi u pogledu stvarne
okolnosti koja se moe podvesti pod neko bitno obeleje bia krivinog dela. Pravna zabluda u smislu da
uinilac ne zna da je odreeno ponaanje predvieno Statutom kao krivino delo nije osnov koji iskljuuje
krivinu odgovornost. Postojanje pravne zablude je teko zamisliti kod veine krivinih dela iz nadlenosti
Me.krivinog suda. Pravna zabluda je mogua kod ratnog zloina, posebno ako se ima u vidu brojnost oblika
ovog kr.dela. Mogua je i u pogledu komandne odgovornosti. Odredba o pravnoj zabludi Statuta dozvoljava
mogunost iskljuenja krivine odgovornosti ako pravna zabluda iskljuuje subjektivni element krivinog dela.
Taj izuzetak ublaava osnovno reenje koje polazi od toga da pravna zabluda ne iskljuuje krivinu

odgovornost. Pravna zabluda iskljuuje krivinu odgovornost i kod nareenja pretpostavljenog kada potinjeni
nije znao kada je nareenje protivpravno, a nareenje nije bilo oigledno protivpravno, to se moe primeniti
samo kod ratnog zloina.
25. Nareenje pretpostavljenog Na izvrenju nareenja pretpostavljenog zasniva se cela organizacija I
funkcionisanje oruanih snaga jedne zemlje. Izvrenje nareenja moe nekada biti u koliziji sa dunou
potinjenog da potuje krivinopravne norme. Izbor za potinjenog moe biti teak i dilema oko toga koja dva
interesa dati prednost u sluaju njihovog sukoba, za posledicu je imala dve razliite doktrine. Prema jednoj,
nareenje pretpostavljenog u potpunosti iskljuuje krivino delo potinjenog, dok prema drugoj nareenje
pretpostavljenog ne samo da ne iskljuuje krivino delo, nego ne umanjuje ni krivinu odgovornost potinjenog.
Danas dominira kompromisno reenje. Nareenje pretpostavljenog je u retkim pravnim sistemima opti osnov
iskljuenja protivpravnosti krivinog dela. U naem krivinom pravu ovaj osnov ima ogranien domet i javlja se
kao osnov iskljuenja protivpravnosti samo kod krivinih dela uinjenih u vrenju slubene dunosti u Vojsci
Srbije. Potrebno je da se nareenje tie slubene dunosti i da se ne odnosi na izvrenje krivinog dela za koje
se moe izrei 5g. zatvora ili tea kazna. Prema Rimskom statutu nareenje pretpostavljenog ne iskljuuje
postojanje krivinog dela. injenica da je krivino delo iz nadlenosti Suda izvrilo lice koje je postupalo po
nareenju vlade ili vojnog ili civilnog naredbodavca, ne oslobaa to lice krivine odgovornosti. Izuzetno, ako su
kumulativno ispunjena tri uslova koji je postupao po nareenju pretpostavljenog nee biti krivino odgovoran, a
to su uslovi: 1. da je lice koje je izvrilo krivino delo imalo pravnu obavezu da postupa po nareenju vlade ili
drugog naredbodavca 2. da to lice nije znalo da je nareenje protivpravno 3. da nareenje nije bilo oigledno
protivpravno. Primena ovog osnova je iskljuena kada se radi o genocidu i zloinu protiv ovenosti jer se
polazi od neoborive pretpostavke da se nareenje da se izvri jedno od dva krivina dela smatra oigledno
protivpravnim, pa zato nije ispunjen jedan od tri uslova. Kako zloin agresije nije jo u nadlenosti Suda,
primena ovog osnova svodi se samo na ratne zloine.
26. Represalije
Represalije predstavljaju mere kojima se odgovara na protivpravne akte jedne zemlje takoe krenjem pravila
meunarodnog prava. One su krajnje sredstvo da se jedna drava odvrati od protivpravnih delatnosti. One
mogu pod odreenim uslovima predstavljati i osnov koji iskljuuje protivpravnost meunarodnih krivinih dela.
Uslovi za primenu represalija su: 1. ne mogu doi u obzir genocid i zloini protiv ovenosti 2. moraju biti
srazmerne 3. moraju biri krajnje sredstvo (ultima ratio) 4. moraju biti nareene od strane najvieg dravnog i
vojnog vostva Srazmernost mora postojati u kvantitativnom (teina posledica) i kvalitativnom (tip povrede
prava) smislu. Krajnje sredstvo znai da se one mogu primenjivati tek poto su iscrpljena sva druga sredstva
za spreavanje protivpravnih akata. Zahtev da upotrebu odobri najvie vostvo postoji usled toga to su
represalije vrlo ozbiljan korak za koji odgovornost snosi i drava. Ukoliko pojedinci preduzmu represalije uz
potovanje uslova, bie iskljueno postojanje meunarodnog krivinog dela. U suprotnom radi se o
nedozvoljenim represalijama za koje je predviena meunarodna krivinopravna odgovornost. Iako ima
miljenja da su pod odreenim uslovima represalije prema civilima dozvoljene, to se ne moe prihvatiti usled
postojanja enevskih konvencija koje to izriito zabranjuju. Samo izuzetno i uz potovanje svih gore navedenih
uslova, posebno onog da je u pitanju zaista krajnje sredstvo moglo bi se govoriti o iskljuenju postojanja
krivinog dela. Ovaj osnov iskljuenja postojanja krivinog dela nije predvien u Rimskom statutu.
27. Humanitarna intervencija Kako ne postoje prihvatljivi argumenti koji bi ili u prilog dozvoljenosti vojne
intervencije u inostranstvu od strane jedne ili vie zemalja u korist grupe dravljanja napadnute zemlje, koncept
humanitarne intervencije predstavlja pokuaj da se pozivanjem na zatitu ljudskih prava opravda bilo kakva
vojna intervencija i krenje povelje UN. Ovaj osnov postao je posebno aktuelan u vezi sa agresijom NATO na
SRJ. U situaciji kada je bilo evidentno masovno vrenje me.krivinih dela i kada se nije mogao pronai neki
drugi pravni osnov koji bi iskljuio postojanje krivinih dela, pribeglo se od strane onih koji su agresiju vrili,
pozivanju na humanitarnu intervenciju. I u naoj i u stranoj literaturi u oblasti me.prava vladajue je shvatanje
koje ne prihvata humanitarnu intervenciju kao osnov iskljuenja me.krivinih dela, a posebno ne kao osnov
koji bi iskljuio postojanje agresije. Ne moe se masovna povreda odnosvnih ljudskih prava stanovnitva neke
zemlje pravdati zatitom bilo ijih ljudskih prava. Meunarodno pravo predvia malobrojne sluajeve kada je

vojna intervencija opravdana, dok sve ostalo, kao i humanitarna intervencija predstavlja agresiju. Iako je
me.pravo posle Drugog svetskog rata do danas preduzimanjem vojnih intervencija bilo vie puta kreno
pozivanjem na humanitarnu intervenciju i ljudska prava, to ne znai da je pravo na humanitarnu intervenciju
postalo deo obiajnog prava.
28. Napad NATO na SRJ i osnovi iskljuenja krivinog dela
Opti pojam krivinog dela i osnovi njegovog iskljuenja treba da vae i u me.kriv.pravu. I kod krivinopravne
analize vojne intervencije NATO na SRJ potrebno je utvrditi da li su ostvarena etiri opta elementa krivinog
dela.
1. Prvi element je radnja krivinog dela. Bez obzira na to koji je pojam radnje krivinog dela usvojen,
preduzete delatnosti ispunjavaju uslove koji se trae za radnju krivinog dela.
2. Na drugom mestu treba utvrditi ostvarenost bitnih elemenata bia krivinog dela. Osim me.kr.dela u uem
smislu, bila su ostvarena i bia drugih krivinih dela kao to je povreda teritorijalnog suvereniteta, meunarodni
terorizam, pokuaj ubistva efa drave, ugroavanje lica pod me.zatitom i dr.
3. Trei obavezan element k.d. je protivpravnost, pa je zato potrebno razmotriti da li je iskljuena
protivpravnost uinjenih krivinih dela. - nuna odbrana to se tie ovog osnova, nijedna zemlja lanica
NATO nije bila napadnuta, niti je napad neposredno predstojao od SRJ - krajnja nuda kao argument
zagovornika vojne intervencije navodi se humanitarna katastrofa i zatita ljudskih prava. Pitanje opasnosti i
srazmernosti kod krajnje nude, nisu bili ispunjeni. - nareenje pretpostavljenog primena ovog osnova ne
dolazi u obzir u mnogim krivinim zakonodavstvima, pa i u naem, kod tekih krivinih dela a posebno kod
ratnih zloina - izriit osnov iskljuenja protivpravnosti potrebno je utvrditi nije li u nekom drugom pravnom
aktu predvien neki osnov iskljuenja protivpravnosti. Jedini osnov te prirode je onaj koji je predvien u Povelji
OUN u vezi sa im uslovi nisu ispunjeni jer nedostaje odluka SB - prirodnopravni argumenti imaju veze sa
pitanjem krajnje nude. Kako postojee pravo ne dozvoljava preduzimanje vojne intervencije, ima onih koji
smatraju da se to pravo moe zasnovati na nekom prirodnom pravu ili na obiajnom me.pravu. Analizom
osnova iskljuenja protivpravnosti, pokazuje da se postojanje delikata ne moe na taj nain iskljuiti, pa da
postoji protivpravnost i u krivinopravnom i u meunarodno-pravnom smislu.
4. etvrti element je krivica odn. krivina odgovornost. Kako se radi o umiljajnim krivinim delima, postavlja
se pitanje da li je on postojao kod onih koji su naredili i izvravali napad na SRJ. Ako bi se i prihvatilo tvrenje
naredbodavca ove oruane akcije da im cilj nije bilo vrenje me.kr.dela, to ne iskljuuje njihov umiljaj. neuraunljivost i pored toga to ima indicija za primenu ovog osnova, teko se moe tvrditi da su vodei
politiari najuticajnijih zemalja sveta bili neuraunljivi. - stvarna zabluda nije bilo zablude u pogledu
postojanja okolnosti stvarnog karaktera od kojih zavisi postojanje krivinog dela - pravna zabluda ne moe
se prihvatiti da su uinioci bili u zabludi u pogledu zabranjenosti onoga to ine - kompulzivna sila i pretnja
SAD su vrile pritisak na svoje saveznike ali to nije bilo u meri koja bi iskljuila krivinu odgovornost - osnov
koji je istican u teoriji da pojedinci koji deluju u ime drave kao njeni organi ne mogu biti krivino odgovorni.
29. Pokuaj krivinog dela i dobrovoljni odustanak
Kako u me.krivina dela u uem smislu spadaju veoma teka krivina dela, opravdano je njihovo
kaanjavanje i u sluaju da ona ostanu u pokuaju. Pitanje kanjavanja pokuaja meunarodnih krivinih dela
bilo je reeno samo za krivino delo genocida jer je Konvencija o spreavanju i kanjavanju genocida iz
1948.g. izriito predviala i kanjavanje pokuaja genocida. U pogledu ostalih me.kriv.dela, do usvajanja
Statuta me.krivinog suda, odreivanju pojma pokuaja k.d. i njegovog kanjavanja nije se pridavala panja.
Statutom me.kr.suda propisano je da je pokuaj me.krivinih dela koja su u nadlenosti suda kanjiv.
Pokuaj je odreen kao preduzimanje radnje kojom se zapoinje izvrenje krivinog dela koja predstavlja bitan
korak u pravcu dovrenja dela. To znai da pokuajem nisu obuhvaene pripremne radnje i zapoinjanje
radnje izvrenja koje nije bitno za dovrenje dela. Da bi se utvrdilo gde zapoinje pokuaj mora se uvek imati u
vidu konkretno bie krivinog dela. Za pojam pokuaja bitno je i to da krivino delo mora ostati nedovreno
zbog okolnosti koje su nastupile nezavisno od namere uinioca. Pokuaj podrazumeva postojanje umiljaja
iako se to izriito ne trai. Statut Me.krivinog suda predvia i dobrovoljni odustanak od pokuaja k.d. Ako
uinilac odustane od izvrenja k.d. ili na drugi nain sprei dovrenje k.d., nee biti odgovoran za pokuaj

krivinog dela, pod uslovom da je od izvrenja k.d. odustao dobrovoljno i u potpunosti.

30. Sauesnitvo
Meunarodna krivina dela po svojoj prirodi esto vre dva ili vie lica. Neka od njih se vre i tako to se
koriste organizacije i delovi dravne strukture. Usvajanjem Rimskog statuta i u oblasti sauesnitva uinjen je
znaajan napredak. I statuti dva tribunala SB sadre odredbu koja navodi neke radnje sauesnitva koje
izjednaava sa radnjom izvrenja, a to su: planiranje, podstrekavanje, nareivanje, izvrenje i pomaganje.
Rimski statut pravi razliku izmeu izvrilatva i sauesnitva. Tri su oblika izvrilatva: neposredno izvrilatvo,
posredno izvrilatvo i saizvrilatvo. Iako se nareivanje smatra radnjom sauesnitva, tu bi se i u nekim
sluajevima moglo raditi i o posrednom izvrilatvu. Zajedno sa nareivanjem navodi se i podstrekavanje. Kao
laki oblik sauesnitva navodi se i pomaganje koje se moe ispoljiti u tri forme. Kao subjektivni uslov za
pomaganje se postavlja to da se radnja pomaganja preduzima u cilju olakanja izvrenja krivinog dela.
Predvien je i specifian oblik sauesnitva koji se sastoji u bilo kakvom drugom doprinosu izvrenju krivinog
dela od strane grupe koja deluje sa zajednikim ciljem. Takav doprinos mora biti sa umiljajem i ispunjavati
jedan od dva uslova: 1. da se doprinos ostvaruje sa ciljem podupiranja kriminalne delatnosti ili kriminalnog cilja
grupe kada takva delatnost ukljuuje izvrenje k.d. iz nadlenosti Suda 2. da uesnik mora znati za nameru
grupe da izvri krivino delo. Kod ovog oblika sauesnitva postavlja se najnii prag u pogledu onoga to je
potrebno da se preduzme da bi postojalo sauesnitvo. Tu je presudan subjektivni element, odn. zajedniki
cilj. Bilo koja radnja moe prerasti u radnju sauesnitva u sluaju postojanja zajednikog cilja. Sauesnitvo
je kanjivo i u pokuanom krivinom delu.
31. Komandna odgovornost Osnovno pravilo u krivinom pravu je da svako odgovara za svoje postupke, a
jedan od osnovnih principa krivinog prava je i princip individualne, subjektivne odgovornosti. Naredbodavac
se smatra izvriocem krivinog dela. Meutim. komandna odgovornost je jednim svojim delom u suprotnosti sa
tim naelom. Prave razloge za uvoenje komandne odgovornosti treba videti u tome da je po pravilu veoma
teko dokazati da je nadreeni naredio izvrenje krivinog dela. Komandna odgovornost je 1977. uneta u
Dopunski protokol I uz enevske konvencije. Ona je u tom protokolu neprecizna i kao oblik odgovornosti je u
suprotnosti sa osnovnim principima krivinog prava. Zastupnici doktrine komandne odgovornosti polazei od
odredaba Dopunskog protokola izjednaavaju neposrednog izvrioca i naredbodavca s jedne strane i
komandanta koji je znao ili nije znao, ali je mogao da zna da e njegov potinjeni izvriti, ili da je izvrio ratni
zloin, pa nije preduzeo sve mere u granicama svoje moi da sprei takvo delo. To se ne bi moglo prihvatiti i
nije jasno ta je bila intencija Dopunskog protokola. Da intencija Dipunskog protokola nije bila izjednaavanje
onoga ko odgovara po osnovu komandna odgovornosti sa naredbodavcem odn. izvriocem krivinog dela
jeste i to to se alternativno uz krivinu govori i o disciplinskoj odgovornosti. Teolokim tumaenjem moglo bi
se doi do prihvatljivog reenja, a to je da krivinu odgovornost treba predvideti kada je pretpostavljeni znao da
e njegovi potinjeni izvriti krivino delo pa to nije spreio, a disciplinsku odgovornost kada on to nije znao, ali
je na osnovu raspoloivih informacija mogao zakljuiti. Protokol se odnosi samo na ratne zloine. I Statuti
Tribunala za bivu Jugoslaviju i Ruandu predviaju komandnu odgovornost. Odredba o komandnoj
odgovornosti u dva statuta tribunala proiruje komandnu odgovornost i na genocid, to ne predvia
Konvencija. Prema toj odredbi injenica da je bilo koje krivino delo iz nadlenosti Tribunala bilo uinjeno od
strane potinjenog ne oslobaa njegovog pretpostavljenog krivine odgovornosti, ako je znao ili je mogao da
zna da e potinjeni izvriti krivino delo ili da ga je izvrio, a pretpostavljeni je propustio neophodne mere da
sprei izvrenje takvog dela ili da kazni njegove izvrioce. Tuilac ovih tribunala u svojim optunicama esto se
poziva na komandnu odgovornost. Za jedno isto krivino delo moe odgovarati i vie pretpostavljenih u tzv.
lancu komandovanja. Statut stalnog me.kr.suda zadrao je i onaj deo komandne odgovornosti koji
izjednaava komandanta sa izvriocem i onda kad on nije znao da snage pod njegovom komandom vre
krivino delo ili se spremaju da ga izvre i onda kada ne preduzme potrebne mere da se izvrioci kazne, odn.
kada propusti da delo prijavi nadlenim vlastima. Dakle, komandant odgovara i za nesvesni nehat za
umiljajna krivina dela. Statut pravi znaajnu razliku izmeu komandne odgovornosti vojnih komandanata i
drugih civilnih stareina. Tako za civilne stareine postavlja stroe uslove za njihovu komandnu odgovornost,
odn. zahteva se postojanje najmanje svesnog nehata u odnosu na delo koje vri potinjeni.

32. Komandna odgovornost i nacionalno krivino pravo

Krivini zakonici evropskih zemalja, kao ni krivinopravna teorija do nedavno nisu poznavali institut komandne
odgovornosti. Primese objektivne odgovornosti postoje kod odgovornosti za krivina dela uinjena putem
sredstava javnog informisanja gde urednik, izdava ili proizvoa odgovaraju za krivino delo autora, to se
moe uporediti sa komandnom odgovornou. Teko se moe objasniti prodor ovog instituta u savremeno
me.kr.pravo, a jedan od razloga su i problemi koji se javljaju u pogledu dokazivanja da je neko imao ulogu
naredbodavca. To nije dovoljan razlog koji bi opravdao odustajanje od uobiajenih standarda u krivinom
pravu.
Komandna odgovornost je svoje mesto u novom KZ nala kao zasebno krivino delo, a ne kao oblik
odgovornosti. Ipak komandna odgovornost nije u celini neprihvatljiva jer se na jedan njen deo mogu primeniti
postojei instituti krivinog prava. Re je o situaciji kada vojni ili civilni pretpostavljeni znajui da njegov
potinjeni priprema izvrenje krivinog dela, to hoe ili na to pristaje, a bio je duan i mogao je da preduzme
mere kojima bi to spreio, pa delo bude izvreno. Re je o umiljajnom kr.delu proputanja kod kojeg se takav
stareina moe izjednaiti sa izvriocem odn. naredbodavcem krivinog dela jer se radi o tome da nije
eksplicitno naredio izvrenje krivinog dela, ali je dopustio zato to je to hteo ili zato to je na to pristao. Onaj
deo komandne odgovornosti gde nedostaje umiljaj odn. gde se trai samo nesvesni nehat nespojiv je sa
prirodom me.kr.dela u uem smislu koja su uvek umiljajna. Upravo taj deo komandne odgovornosti
omoguava objektivnu odgovornost i predstavlja rezervno reenje kojim se mogu pokriti svi oni sluajevi u
kojima ne postoje dokazi o tome da je pretpostavljeni naredio ili na drugi nain uestvovao u izvrenju
krivinog dela ili da je znao da njegovi potinjeni pripremaju izvrenje krivinog dela pa da to nije spreio.
Pretpostavljeni koji nije znao da e njegov potinjeni izvriti delo, pa ak i kada je dozvoljavao tu mogunost,
ali je olako drao da do toga nee doi, ne moe se izjednaiti sa onim ko je naredio izvrenje tog dela. To bi
bila odgovornost za postupke koja u krivinom pravu nije dozvoljena. On ne bi smeo zbog toga to je bio
komandant potinjenima, a ni na koji nain nije uestvovao u ostvarivanju krivinog dela, biti sa njima
izjednaen. Ako jeste onda je on ili saizvrilac ili sauesnik. Ratifikacija Rimskog statuta i od strane nae
zemlje otvara pitanje uvoenja komandne odgovornosti i u nae krivino zakonodavstvo u meri u kojoj to nije
nespojivo sa elementarnim principima krivinog prava. Osnovni problem kod komandne odgovornosti je taj to
ona izjednaava nehatno propuanje da se sprei izvrenje k.d. ili prijavi njegov uinilac sa umiljajnim
izvrenjem k.d. koje nije spreeno odn. prijavljeno. To se u krivinom pravu ne moe prihvatiti. Ako se ideja
komandne odgovornosti dosledno sprovede dolazi se do neprihvatljivog zakljuka da se pretpostavljeni
kanjava ne zato to nije spreio delo, ve zato to nije znao za njegovo izvrenje. Reenje se mora traiti u
odustajanju od shvatanja da je komandna odgovornost nuno institut opteg dela, posebno kada se radi o
nehatu. Ono za ta se mogu nai odreeni argumenti je propisivanje posebne inkriminacije nehatnog
proputanja da se preduzmu odreene mere od strane pretpostavljenog. Komandna odgovornost u krivinom
pravu moe biti prihvatljiva samo kao odgovornost za proputanje da se sprei
33. Komandna odgovornost u KZ Srbije
Komandna odgovornost ima svoje opravdanje samo ako se shvati i to posebno njen nehatni deo kao
odgovornost za krivino delo proputanja da se preduzmu mere koje je pretpostavljeni bio duan da preduzme
i kojima bi se spreilo izvrenje odreenih krivinih dela, a ne kao odgovornost za dela koja nisu spreena.
Krivino delo nespreavanja vrenja k.d. protiv ovenosti i drugih dobara zatienih me.pravom koje ima dva
osnovna oblika i nehatni oblik. Radnja izvrenja prvog osnovnog oblika sastoji se u nepreduzimanju mera za
spreavanje krivinih dela genocida, zloina protiv ovenosti i krivinih dela koja spadaju u kategoriju ratnih
zloina. K.d. se moe izvriti samo proputanjem, pa se radi o pravom krivinom delu neinjenja. Izvrilac
proputa da preduzme one mere koje je mogao i bio duan da preduzme za spreavanje k.d. Tu postoje dve
situacije. U prvoj situaciji snage kojima on komanduje pripremaju izvrenje k.d., dok su u drugom zapoele
izvrenje. U drugoj situaciji izvrilac nije spreio dovrenje k.d. To znai da ovo krivino delo nee postojati ni
kada je krivino delo pokuano od strane potinjenih, a vojni zapovednik sprei dovrenje tog k.d. odn. delo
ostane u fazi pokuaja. Da bi krivino delo postojalo neophodno je da usled proputanja doe do dovrenja
nekog od navedenih k.d. Izvrilac moe biti vojni zapovednik koji komanduje snagama koje vre ili pripremaju

neko od tih k.d. ili lice koje faktiki vri tu funkciju. Neophodno je da se radi o zapovedniku koji stvarno
komanduje ili kontrolie snage, koji ima mo da sprei izvrenje k.d. Sama injenica da se neko formalno
nalazi na odreenom poloaju nije dovoljna. Na subjektivnom planu zahteva se umiljaj i znanje da snage
kojima izvrilac komanduje ili koje kontrolie pripremaju ili su zapoele izvrenje nekog od tih k.d. Drugi
osnovni oblik razlikuje se od prvog samo po tome to se kao izvrilac javlja drugi pretpostavljeni, a ne vojni
komandant ili lice koje faktiki vri tu funkciju. Radi se o civilnom pretpostavljenom koji najee obavljaju
politike i druge funkcije. Kod oba umiljajna oblika izvrilac e se kazniti onom kaznom koja je propisana za
k.d. koje nije spreeno. Nehatni oblik odnosi se na oba prethodna oblika. On obuhvata i svesni i nesvesni
nehat. Za nesvesni nehat propisan je zatvor od 6 meseci do 5 godina. Tei oblik k.d. neprijavljivanja krivinog
dela i uinioca ini slubeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi k.d. svog podreenog koje je on
uinio pri vrenju svoje slubene, vojne ili ratne obaveze, a po zakonu se za to delo moe izrei zatvor od 30
do 40 godina.
34. Vrste krivinih sankcija za meunarodna krivina dela
Meunarodno krivino pravo poznaje samo kaznu kao jedinu krivinu sankciju. To su ranije bile smrtna kazna i
kazna lienja slobode. Me.vojni tribunali u Nirnbergu i Tokiju izrekli su veini odgovornih za uinjene zloine
smrtnu kaznu koja je i izvrena. Danas se i u me.kr.pravu odustalo od smrtne kazne, tako da ad hoc tribunali
za bivu Jugoslaviju i Ruandu, kao i Me.kr.sud poznaju samo kaznu lienja slobode. U Statut Me.krivinog
suda nije uneta smrtna kazna, jer se veina zemalja bila protiv toga. Kao glavnu kaznu Statut Meunarodnog
krivinog suda predvia kaznu zatvora do 30g. i doivotno lienje slobode. Kazna zatvora izrie se na pune
godine. Ne moe biti kraa od 1 godine. Opti maksimum je 30 godina, a najtea kazna je doivotni zatvor.
Statut ne predvia posebne minimume i maksimume kod pojedinih krivinih dela. Kazna zatvora se izdrava u
zemlji koju odredi Me.krivini sud. Sud odreuje zemlju sa liste drava koje su izrazile spremnost da private

odreena lica.
Kao sporednu kaznu Statut predvia i novanu kaznu. Uz kaznu zatvora moe se izrei i novana kazna.
Maksimum novane kazne ne sme prei 75% vrednosti imovine osuenog lica po odbitku iznosa neophodnog
da zadovolji finansijske potrebe osuenog lica. Predviena je i mogunost da se koristi sistem dani-novana
kazna, u kom sluaju bi minimalan broj dana bio 30, a maksimalan 5 godina. Uz kaznu zatvora se kao
sporedna kazna moe izrei i oduzimanje predmeta i imovine nastale iz uinjenog k.d. Pri tome se ne iskljuuju
prava treih lica koja su postupala bona fidei. Pravna priroda oduzimanja predmeta i imovine pribavljene
krivinim delom nije jasna. Iako se ne radi o kazni, Statut i ovu sankciju svrstava o kazni.
35. Odmeravanje kazne
Statut Meunarodnog krivinog suda sadri odredbe koje se odnose na opta pravila za odmeravanje kazne,
an uraunavanje pritvora u kaznu i na odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju. Odredba Statuta
govori samo o tome da e Sud u skladu sa Pravilima postupka i dokazivanja, ceniti okolnosti koje se tiu teine
uinjenog krivinog dela i oklnosti vezane za linost uinioca. U izreenu kaznu zatvora se uraunava vreme
provedeno u pritvoru i svako drugo liavanje slobode u vezi sa uinjenim krivinim delom. Kada je uinjeno
vie krivinih dela u sticaju, Sud e izrei svaku pojedinanu kaznu i jedinstvenu kaznu za sva krivina dela.
Jedinstvena kazna ne sme biti manja od najstroe pojedinane, niti sme prei opti maksimum od 30 godina.
Sud moe primeniti apsorpciju odn. jedinstvena kazna ne sme biti manja od najstroe pojedinane kazne ili
kumulaciju, ili odrediti neku kaznu koja se kree izmeu najstroe pojedinane kazne i zbira pojedinanih
kazni. Kao jedinstvena kazna moe se izrei i doivotni zatvor u sluaju da je ona izreena za jedno od
uinjenih dela u sticaju. Iako to nije izriito propisano kao uslov, mogunost da se kazna doivotnog zatvora
izrekne u sluaju kada nije izreena ni za jedno krivino delo uinjeno u sticaju iskljuena je, jer onda
propisano ogranienje da jedinstvena kazna ne moe prei 30 godina ne bi imalo svrhe.
36. Smanjenje izreene kazne
Statut Meunarodnog krivinog suda predvia institut preispitanja izreene kazne u cilju njenog smanjenja koji
ima slinosti sa institutom uslovnog otpusta. Uslov da je izdran odreeni deo izreene kazne ukazuje na
srodnost ovog instituta sa uslovnim otpustom, ali drugi uslov koji se kumulativno zahteva nije vezan za dranje

uinioca za vreme izdravanja kazne, ve za njegovo ponaanje pre izricanja kazne. Potrebno je da je osueni
izdrao 2/3 izreene kazne odn. 25 godina zatvora u sluaju da je osuenom izreen doivotni zatvor. To je
prvi uslov od koga nema izuzetka. Drugi uslov postavljen je alternativno. Potrebno je da je od strane osuenog
pokazana stalna spremnost da sarauje sa Sudom u istrazi i u postupku i da dobrovoljno sarauje u primeni
sudskih odluka u drugim sluajevima, a posebno ukae na to gde se nalaze predmeti na koje se moe
primeniti novana kazna, oduzimanje predmeta odn. oduzimanje imovinske koristi to bi se moglo iskoristiti za
naknadu rtvi krivinog dela. Kao ispunjenje drugog uslova mogu se smatrati i druge injenice koje pokazuju
bitnu promenu okolnosti dovoljnih da se smanjenje kazne smatra opravdanim, a u skladu sa Pravilima
postupka i dokazivanja. Posle prvog odbijanja da se kazna smanji Sud moe o tome ponovo odluivati u
odreenim vremenskim razmacima.
37. Nezastarivost meunarodnih krivinih dela Gonjenje krivinih dela iz nadlenosti Meunarodnog
krivinog suda i izvrenje izreene kazne za njih ne zastareva. U Rimski statut uneta je odredba koja iskljuuje
zastarelost krivinih dela iz nadlenosti Suda. Konvenciju o nezastarivosti ratnih zloina i zloina protiv
ovenosti ratifikovalo je samo 43 drave. Nae krivino zakonodavstvo imalo je ovu odredbu i pre usvajanja
te konvencije. Iako ima miljenja da je ova odredba suvina jer bi se iz injenice da Statut ne predvia
zastarelost krivinog gonjenja i izvrenje kazne i inae moglo doi do zakljuka da krivina dela iz nadlenosti
suda ne zastarevaju. Ipak je unoenje ove odredbe opravdano iz vie razloga. Najpre se moe tvrditi da su i
one zemlje koje ne iskljuuju zastarelost me.kr.dela iz nadlenosti Suda samom ratifikacijom Statuta to
prihvatile. To je nuno i kod primene nekih drugih instituta npr. kod ekstradicije zemlje kojoj je upuen zahtev
ne moe se pozivati na to da je prema njenom krivinom pravu gonjenje za uinjeno krivino delo zastarelo.
39. Ratni zloini protiv civilnog stanovnitva
Ratni zloini protiv civilnog stanovnitva moe biti izvren za vreme rata, oruanog sukoba ili okupacije.
Propisani su mnogobrojni oblici radnje izvrenja ovog krivinog dela koji su postavljeni alternativno. Te radnje
se mogu kvalifikovati kao ovo krivino delo samo ako se njima kre pravila meunarodnog prava. Radnje
izvrenja ovog k.d. postoji ako je prema civilnom stanovnitvu nareena ili neposredno izvrena neka od radnji
kao to su:
1. napad na civilno stanovnitvo, naselje, pojedina civilna lica ili lica onesposobljena za borbu ili na pripadnike
ili objekte humanitarnih organizacija ili mirovnih misija 2. napad bez izbora cilja kojim se pogaa civilno
stanovnitvo ili civilni objekti pod posebnom zatitom meunarodnog prava 3. napad na vojne objekte za koje
se znalo da e prouzrokovati stradanje civilnog stanovnitva ili nanoenje tete civilnim objektima koje je u
oiglednoj nesrazmeri sa oekivanim vojnim uinkom 4. telesne povrede, muenja, neovena postupanja,
bioloki, medicinski ili drugi nauni eksperimenti, prisilna sterilizacija, uzimanje tkiva ili organa radi
transplantacija, ili druge radnje kojima se naruava zdravlje ili nanose velike patnje 5. raseljavanje ili
preseljavanje ili prisilno odnarodnjavanje ili prevoenje u drugu veru 6. prisiljavanje na trudnou, prostituciju ili
silovanja 7. primenjivanje mera zastraivanja i terora, uzimanje talaca, kolektivno kanjavanje, protivpravna
liavanja slobode i zatvaranja 8. liavanje prava na pravilno i nepristrasno suenje 9. proglaenje prava i radnji
dravljana neprijateljske strane zabranjenim, suspendovanim ili nedoputenim u sudskom postupku 10.
prisiljavanje na slubu u oruanim snagama neprijateljske sile ili u njenoj obavetajnoj slubi ili administraciji
11. prisiljavanje na slubu u oruanim snagama lica mlaeg od 18 godina 12. prisiljavanje na prinudni rad,
izgladnjavanje stanovnitva, protivpravno oduzimanje, prisvajanje ili unitavanje imovine u velikim razmerama
koje nije opravdano vojnim potrebama. Radnja izvrenja ratnog zloina protiv civilnog stanovnitva postoji i u
sluajevima: 1. napad na objekte posebno zatiene meunarodnim pravom i objekte i postrojenja sa
opasnom snagom kao to su brane, nasipi i nuklearne elektrane 2. gaanje civilnih objekata koji su pod
posebnom zatitom meunarodnog prava, nebranjenih mesta i demilitarizovanih zona
3. dugotrajno i velikih razmera oteenje prirodne okoline koje moe tetiti zdravlju ili opstanku stanovnitva
Za postojanje krivinog dela dovoljno je preduzimanje bilo koje od alternativno postavljenih radnji. To su
heterogene radnje koje se mogu podeliti u dve grupe: 1. radnje koje su povezane sa nekom vojnom
operacijom 2. radnje koje inae predstavljaju radnju nekog krivinog dela, a dobijaju karakter ratnog zloina

zato to se vre za vreme oruanog sukoba ili okupacije. Tei oblik postoji kada se za vreme rata, oruanih
sukoba ili okupacije nareuje ubijanje civilnog stanovnitva ili kada se to nareenje izvrava. Poseban oblik
postoji kada se sopstveno civilno stanovnitvo preseljava na okupiranu teritoriju. Ratni zloin se moe izvriti
nareivanjem ratnih zloina ili izvrenjem tih radnji. Izdavanjem nareenja delo je dovreno i nije potrebno da
je nareenje i izvreno. Iako se ovo krivino delo po pravilu vri sa direktnim umiljajem, u nekim sluajevima
dovoljan je i eventualni umiljaj. Norme me.prava od znaaja za ovo krivino delo sadrane su u obiajnom
me.ratnom pravu i u me.konvencijama kao to su enevske konvencije iz 1949. i dopunski protokoli uz te
konvencije iz 1977.
40. Ratni zloini protiv ranjenika i bolesnika
Osnovna razlika u odnosu na krivino delo ratnog zloina prema civilnom stanovnitvu jeste u pogledu
pasivnog subjekta. Ovde se kao pasivni subjekt javljaju ranjenici, bolesnici, brodolomnici, sanitetsko ili versko
osoblje. Radnja izvrenja, pored oblika koji su identini sa radnjom ratnog zloina protiv civilnog stanovnitva
(vrenje telesnih povreda, muenja, neovenih postupaka, biolokih, medicinskih ili drugih naunih
eksperimenata), moe se sastojati i u protivzakonitom i samovoljnom unitavanju ili prisvajanju u velikim
razmerama sanitetskog materijala, sredstava sanitetskog transporta i zaliha sanitetskih jedinica i ustanova,
pod uslovom da to nije opravdano vojnim potrebama. Krivino delo se moe izvriti samo za vreme rata,
oruanog sukoba ili ratna okupacije. I ratni zloin protiv ranjenika i bolesnika ima tei oblik koji postoji u sluaju
kad se za vreme rata oruanog sukoba ili okupacije naredi da se prema ranjenicima ili bolesnicima vre
ubistva, ili ko takvo delo izvri.
41. Zloini protiv ratnih zarobljenika
Kod ovog krivinog dela predvieno je vie alternativno propisanih radnji izvrenja koje se mogu svrstati u tri
grupe: 1. teak napad na ivot i telo ratnih zarobljenika (istovetno kao kod prvog oblika prethodnog krivinog
dela) 2. prisiljavanje na vrenje slube u oruanim snagama neprijatelja 3. liavanje prava na pravilno i
nepristrasno suenje. Delo postoji samo ako je neka od ovih radnji izvrena krenjem pravila meunarodnog
prava. I ovaj ratni zloin ima tei oblik koji postoji onda kada se za vreme rata, oruanog sukoba ili okupacije
naredi da se vre ubistva prema ratnim zarobljenicima ili kada se takvo delo izvri. Pojam ratnog zarobljenika
je odreen me.pravom. Ovo delo se razlikuje od drugih i po tome to se moe izvriti i posle prestanka rata i
oruanih sukoba. U odnosu na sva tri krivina dela ratnih zloina propisanih u KZ predviena je njihova
nezastarivost, kako u pogledu gonjenja tako i u pogledu zvrenja kazne. 42. Krivino delo upotrebe
nedozvoljenih sredstava borbe Ovo krivino delo ini onaj ko za vreme rata ili oruanog sukoba naredi da se
upotrebe borbena sredstva ili nain borbe koji su zabranjeni pravilima meunarodnog prava, ili ih sam upotrebi.
Izvrilac je dakle kako neposredni izvrilac tako i naredbodavac. Da bi se u konkretnom sluaju utvrdilo da li su
upotrebljena zabranjena sredstva ili zabranjen nain borbe, potrebno je imati u vidu niz meunarodnih akata i
propisa, Martensovu klauzulu i odredbu lana 35. Dopunskog protokola uz enevske konvencije. Kvalifikovan
oblik ovog krivinog dela postoji kada je usled vrenja osnovnog oblika dolo do smrti vie lica. Krivino delo
ima i poseban oblik ija radnja izvrenja jeste pozivanje na upotrebu ili pripremanje upotrebe oruja ija je
upotreba zabranjena. Krivino delo se moe izvriti samo s umiljajem, koji obuhvata i svest uinioca da je
njegov postupak nedozvoljen, ali nije neophodna da bude svestan da kri pravila meunarodnog prava.
Posledica dela iz stava 2 (smrt vie lica) moe biti obuhvaena kako umiljajem, tako i nehatom uinioca.
43. Krivino delo protivpravnog ubijanja i ranjavanja neprijatelja
Osnovni oblik ovog krivinog dela vri onaj ko krei pravila meunarodnog prava za vreme rata ili oruanog
sukoba ubije ili rani neprijatelja koji je odloio oruje ili se bezuslovno predao ili nema sredstava za odbranu.
Osnovni oblik ovog krivinog dela moe se izvriti sa direktnim i eventualnim umiljajem. Umiljaj mora
obuhvatiti kako liavanje ivota odnosno ranjavanje, tako i injnicu da je neprijatelj onesposobljen za borbu
usled jedne od tri navedene okolnosti. Uinilac ne mora biti svestan da je svojim postupkom povredio pravila
meunarodnog prava jer ta okolnost spada u objektivni uslov inkriminacije. Tei oblik postoji ukoliko je ubistvo
neprijatelja izvreno na podmukao nain ili iz niskih pobuda dok najtei oblik postoji u sluaju kada je delo

izvreno iz koristoljublja ili ako je ubijeno vie lica. Poseban oblik - kojim se inkriminie izdavanje nareenja da
u borbi ne sme biti preivelih pripadnika neprijatelja, kao i voenje borbe protiv neprijatelja na toj osnovi. Dok
kod posebnog oblika upravo izdavanje nareenja predstavlja radnju izvrenja, izdavanjem nareenja se ne
moe izvriti osnovni oblik ovog krivinog dela. Lice koje bi takvo nareenje izdalo, odgovaralo bi kao
podstreka. Krivinopravna zatita koju prua ova inkriminacija odnosi se i nasluajeve oruanog sukoba koji
nema me.karakter.
44. Krivino delo protivpravnog oduzimanja stvari od ubijenih i ranjenih na bojitu
Ovo krivino delo sastoji se u protivpravnom oduzimanju stvari od ubijenih ili ranjenih na bojitu. Unoenje
elementa protivpravnosti je potrebno zato to postoje stvari ije je oduzimanje dozvoljeno (oruje, odreeni
drugi predmeti). Osim neposrednog oduzimanja stvari od ubijenih ili ranjenih na bojitu, radnju izvrenja
predstavlja i nareivanje da se vri oduzimanje. Izdavanjem nareenja delo je dovreno i nije potrebn da je
nareenje i izvreno. Delo moe uiniti i civilno lice. Delo se moe izvriti samo sa umiljajem. Uinilac mora
biti svestan protivpravnosti svoh delovanja, budui da je protivpravnost obuhvaena zakonskim opisom
krivinog dela kao njegovo bitno obeleje. Tei oblik postoji kada je delo uinjeno na svirep nain ili kada je
vrednost oduzetih stvari preko 450,000 dinara. Svirep nain pretpostavlja nanoenje intezivnih fizikih ili
psihikih patnji rtvi. To znai da se tei oblik u tom sluaju moe izvriti samo prilikom oduzimanja stvari od
ranjenih, a ne i od ubijenih. Najtei oblik postoji kada vrednost oduzetih stvari prelazi milion dinara.
47. Zloin protiv ovenosti Nae krivino pravo do stupanja na snagu KZ nije poznavalo zloine protiv
ovenosti kao posebnu kategoriju delikata, to ne znai da ponaanja koja spadaju u tu kategoriju delikata
nisu u naem krivinom pravu bila inkriminisana. Posle donoenja Rimskog statuta, za zemlje koje su ga
prihvatile, postoji obaveza da u svoje krivino zakonodavstvo unesu ovo krivino delo, pa je to uinjeno i u KZ
Srbije. Zloinom protiv ovenosti smatra se preduzimanje navedenih radnji pod uslovom da su one preduzete
kao deo ireg ili sistematskog napada uperenog protiv bilo kojeg civilnog stanovnitva. To su radnje: ubistvo,
porobljavanje, prinudno preseljavanje, muenje, silovanje, prinuavanje na prostituciju. Radnjom izvrenja se
smatra i proganjanje ili proterivanje na politikoj, rasnoj, verskoj, nacionalnoj, etnikoj, kulturnoj, polnoj ili nekoj
drugoj osnovi koji su medj.pravom univerzalno priznati kao nedozvoljeni ili u vezi sa bilo kojim krivinim delom
iz nadlenosti meunarodnog krivinog suda. Radnju izvrenja mogu initi i drugi slini nehumani postupci
kojima se namerno prouzrokuju teke patnje ili ozbiljno ugroava zdravlje. Subjektivno obeleje bia krivinog
dela je umiljaj, koji mora obuhvatiti i svest da se radnja izvrenja preduzima u okviru ireg ili sistematskog
napada na civilno stanovnitvo. - Propisana je kazna zatvora od najmanje 5 godina ili zatvor od 30 do 40
godina. - Odredba o nezastarevanju se odnosi i na ovo krivino delo. Zloin protiv ovenosti ima odreene
slinosti i sa krivinim delom genocida i sa krivinim delom ratnog zloina protiv civilnog stanovnitva.
Najvanija razlika ovog k.d. u odnosu na ratni zloin prema civilnom stanovnitvu je u tome to je irelevantno
da li se radnja krivinog dela vri za vreme oruanog sukoba ili u miru. Najvanija razlika izmeu genocida i
zloina protiv ovenosti je u tome to se ne zahteva genocidna namera. Centralni element zloina protiv
ovenosti je da se odreene radnje vre u okviru njega, sistematski, planski i masovno. Da bi ovo delo dobilo
karakter medj.kr.dela, potrebno je da se i ono vri uz sudelovanje ili tolerisanje od strane drave ili neke
politike organizacije.
48. Zloin protiv mira (agresija)
Zloini proitiv mira prvi put su odreeni u Statutu Meunarodnog vojnog tribunala u Nirnbergu kao: planiranje,
pripremanje, zapoinjanje ili voenje agresorskog rata ili rata kojim se kre meunarodni ugovori, sporazumi ili
garantije, ili uestvovanje u nekom zajednikom planu ili zaveri. Danas je u me.pravu agresija u svakom
obliku zabranjena. Za odreivanje da li postoji agresija zaduen je Savet bezbednosti UN na osnovu
ovlaenja iz glave VII Povelje UN. Regulisanju ove oblasti svoj doprinos dale su UN i preko Rezolucije
Generalne skuptine 1974. godine. Prema ovoj rezoluciji prvootpoinjanje upotrebe oruane sile od jedne
drave protivno Povelji predstavlja dokaz izvrenja akta agresije. Rezolucija navodi ta predstavlja akte
agresije a to su: 1. invazija ili napad oruanih snaga jedne drave na teritoriju druge drave ili svaka vojna
okupacija, makar i privremene, koja proizae iz takve invazije ili napada, ili aneksija teritorije ili dela teritorije
druge drave upotrebom sile 2. bombardovanje teritorije neke drave od strane oruanih snaga druge drave
ili upotreba ma kog oruja od strane jedne drave protiv teritorije druge drave; blokada luka ili obala jedne
drave od strane oruanih snaga druge drave 3. napad oruanih snaga jedne drave na kopnene, pomorske
ili vazduhoplovne snage, pomorsku ili vazdunu flotu druge drave 4. upotreba oruanih snaga jedne drave
koje se s pristankom zemlje prijema nalaze na teritoriji ove poslednje, protivno uslovima predvienim u

sporazumu, odnosno ostajanje tih snaga na teritoriji zemlje prijema i posle isteka sporazuma 5. radnja jedne
drave koja svoju teritoriju stavi na raspolaganje drugoj dravi da bi je ova iskoristila za izvrenje akta agresije
protiv tree drave 6. upuivanje od strane, odnosno u ime jedne drave oruanih bandi, grupa, neregularnih
vojnika ili najamnika, koji protiv druge drave vre akte oruane sile toliko ozbiljno da se izjednauju sa gore
pomenutim aktima. Rezolucijom se izriito naglaava da nikakvi razlozi bilo koje prirode ne mogu sluiti kao
opravdanje za agresiju, te da agresija povlai meunarodnu odgovornost, a da agresorski rat predstavlja zloin
protiv meunarodnog mira. Nae krivino pravo predvia postojanje krivinog dela agresivnog rata. Za agresiju
e se kazniti onaj ko poziva ili podstie na agresivan rat, kao i ko naredi voenje agresivnog rata.
57. Ekstradicija stranoj dravi
Ekstradicija, ili izdavanje krivaca se smatra najvanijim aktom meunarodne pravne pomoi. Ekstradicija se
vri u cilju voenja krivinog postupka protiv ekstradiranog lica ili u cilju izvrenja kazne nad njim. Razlikuje se
aktivna ekstradicija kada se od neke drave trai ekstradicija i pasivna ekstradicija kada domaa drava
odobrava ekstradiciju. Ekstradicija u smislu pravne prirode ima dva aspekta - materijalnopravni i
procesnopravni. Ekstradicija se najpre regulie meunarodnim ugovorima (bilateralnim i multilateralnim), a tek
ako ne postoji meunarodni ugovor primenjuje se domae zakonodavstvo. U vezi sa nainom regulisanja
ekstradicija postoje tri sistema: 1. administrativni kod koga o ekstradiciji odluuju samo organi uprave 2. sudski
kod koga o tome odluuje sud 3. meoviti sistem, koji postoji i kod nas, gde sud svojom odlukom utvruje da li
su ispunjeni uslovi za ekstradiciju na osnovu kontradiktornog postupka sa okrivljenim
Prema reenju u naem pravu uslovi za ekstradiciju jesu sledei: 1. da lice ije se izdavanje trai nije na
dravljanin 2. da delo zbog koga se trai nije izvreno na teritoriji nae zemlje, protiv nje ili njenog dravljanina
3. da je delo zbog koga se trai izdavanje krivino delo i po domaem zakonu i po zakonu drave u kojoj je
izvreno 4. da po domaem zakonu nije nastupila zastarelost krivinog gonjenja ili zastarelost izvrenja kazne
ili da krivino delo nije obuhvaeno amnestijom 5. da stranac ije se izdavanje trai nije zbog istog dela od
domaeg suda ve osuen, ili da za isto delo nije od domaeg suda pravosnano osloboen, osim ako se stiu
uslovi za ponavljanje postupka, ili da protiv stranca nije u naoj zemlji pokrenut krivini postupak, a ako je
pokrenut postupak zbog dela uinjenog prema naem dravljaninu, da je poloeno obezbeenje za
ostvarivanje imovinskopravnog zahteva oteenog 6. da je utvrena istovetnost lica ije se izdavanje trai 7.
da ima dovoljno dokaza za osnovanu sumnju da je stranac ije se izdavanje trai uinio odreeno krivino delo
ili da postoji pravosnana presuda. Postupak za izdavanje okrivljenih i osuenih lica moe biti redovan i
izuzetan. Postojanje uslova za ekstradiciju ustanovljava vee nadlenog suda. Odluku da li se ekstradicija
stranca dozvoljava ili ne donosi ministar za ljudska i manjinska prava. Ministar moe odloiti ekstradiciju
stranca ako je u toku krivini postupak pred domaim sudom zbog drugog krivinog dela ili zato to se stranac
nalazi na izdravanju kazne. U krivinom pravu Srbije predviena je zabrana ekstradicije za politika i vojna
krivina dela. Ekstradicija se nee dozvoliti ni su sluaju kada su strancu ugroeni ivot ili sloboda zbog rase,
vere, etnike pripadnosti, drutvenog poloaja ili politikih ubeenja, kao ni onda kada postoje ozbiljni razlozi
da se veruje da e u dravi koja trai ekstradiciju, stranac biti izloen nehumanom postupanju ili torturi.
Ekstradicija se ne vri ni za sasvim laka krivina dela. Koja su to krivina dela odreeno je bilateralnim i
multilateralnim ugovorima o ekstradiciji. Evropska konvencija o ekstradiciji predvia da je potrebno da za delo
za koje se ekstradicija trai u krivinom zakonodavstvu obe zemlje predvien posebni maksimum kazne od
najmanje godinu dana zatvora (ili odgovarajua mera bezbednosti u tom trajanju).