SPAJANJE OSOVINICAMA, IVIJAMA I KLINOVIMA

Jedan od vrlo jednostavnih naina ostvarivanja pokretnih ili nepokretnih mainskih spojeva je pomou osovinica ili
ivija. Koriste se kod zglobnih veza za uleitenje, voenje i centriranje mainskih delova, kod osiguranja mainskih
elemenata od preoptereenja (na primer kod spojnica), itd.
Osovinice
Konstrukciono izvoenje
Osovinice su elementi cilindrinog oblika velike duine u odnosu na prenik i najee se primenjuju za ostvarivanje
zglobnih veza. Mogu biti pune i uplje. Oblik i dimenzije osovinica propisane su standardima. Slika 1. prikazuje
konstrukciono izvoenje osovinica:
a) i b). Osovinice bez glave sa (oblik B) i bez (oblik A) poprenog otvora za osiguranje delova od aksijalnog
pomeranja propisane su standardima JUS M.S3.040 odnosno DIN 1443. Prvenstveno su predviene za
ostvarivanje zglobnih veza.
c) i d). Osovinice sa cilindrinom glavom sa (oblik B) i bez (oblik A) poprenog otvora za osiguranje delova od
aksijalnog pomeranja propisane su standardima JUS M.S3.020 odnosno DIN 1444. Prvenstveno su predviene za
ostvarivanje zglobnih veza.
e)
Osovinice sa estougaonom glavom i navojem za osiguranje od aksijalnog pomeranja spojenih delova propisane
su standardima JUS M.S3.060 odnosno DIN 1445. Prvenstveno su predviene za ostvarivanje vrstih veza spojenih
delova. Do nazivnog prenika d<36mm osovinice imaju isti prenik kao i podeeni zavrtnjevi, tako da se mogu da
zamene podeenim zavrtnjevima.
a)
b)
c)
d)
e)

Slika 1.
Osiguranje aksijalnog pomeranja spojenih delova mogue je izvesti primenom rascepki ili sigurnosnih prstenova.
Konstrukciona izvoenja zglobnih veza date su na slici 2.
a)
osovinica bez glave, sa aksijalnim osiguranjem pomou rascepki;
b)
osiguranje pomou potkoviastog elastinog osiguraa;
c)
osiguranje pomou elastinog uskonika;
d)
osiguranje pomou elastinog prstena od okrugle ili etvrtaste ice;
e)
osovinica sa cilindrinom glavom i osiguranjem pomou rascepke;
f)
osovinica sa estougaonom glavom i osiguranjem pomou navrtke.

Slika 2.

Spajanje ivijama, osovinicama i klinovima

ivije
Konstrukciono izvoenje
Spajanjem ivijama i klinovima se ostvaruju delimino razdvojive veze, a zahvaljujui preklopu izmeu
elemenata ili njihovom posebnom obliku. Sila dranja se moe ostvariti poveanom merom ili konusnim oblikom
same ivije. ivije su prvenstveno namenjene za obezbeenje tanog poloaja jednog mainskog dela u odnosu na
drugi. Njihova primena je meutim viestruka i to za spajanje delova, centriranje, fiksiranje i osiguranje delova od
preoptereenja. Koriste se i kao drai opruga, za osiguranje kod osovinica i navrtki, i kao graninici pokretnih mainskih
delova. U tom smislu razvijen je veliki broj razliitih konstrukcionih izvoenja. Oblik i dimenzije ivija propisani su
standardima. Po obliku mogu biti cilindrine, konusne i sa zarezima (zaseene). Pri ugradnji u otvorima delova lee sa
prednaponima (vrsta veza).
Slika 3. prikazuje konstrukciona reenja cilindrinih ivija:
a) Cilindrina ivija m6 koristi se za podeavanje i osiguranje poloaja delova pri montai. U jednom delu lei sa vrstim
naleganjem, a u drugom sa labavim naleganjem. Za ugradnju je neophodna izrada otvora u delovima sa tano
propisanom tolerancijom. Izrauje se sa otvrdnutom i neotvrdnutom povrinom. Na slici 3. d) je prikazana cilindrina
ivija m6 u otvrdnutom stanju.
b) Cilindrina ivija h8 slui za spajanje ili uvrivanje delova. Pri ugradnji zahteva izradu otvora na tanu meru.
c) Cilidrina ivija h11 koristi se kod zglobnih veza, i u tom sluaju zamenjuje osovinicu. Ugrauje se sa naleganjem
D11/h11.
e) Elastina ivija i elastina spiralna ivija predstavlja kruno namotanu traku od elika za opruge. Pri ugradnji ne
zahteva izradu otvora na tanu meru, jer se pri ugradnji elastino deformie za 0,2....0,5mm odnosno ostvaruje
elastino naleganje. Koriste se za prenos poprenih sila ili kao sigurnosne odnosno ivije za podeavanje.

Slika 3.
Na slici 4. su prikazane konusne ivije. Konusne ivije fiksiraju spojene delove izuzetno dobro. Za njihovu ugradnju
potrebno je da se u delovima izradi konusni otvor i to izuzetno tano, to ih ini skupljim. Mogue je vei broj puta izvriti
spajanje i ponovno razdvajanje delova, a da pri tome funkcija spoja ne bude naruena, odnosno da bude uvek
obezbeen meusobni taan poloaj spojenih delova. Konusne ivije se izrauju i sa navojem (spoljanjim ili unutranjim)
koji slui za demontau spoja.
ivije sa zarezima odnosno zaseene ivije (slika 5.) imaju po obimu tri uzduna zareza sa perajima. Pri montai peraja
se elastino deformiu tako da ostvaruju vrst sklop. Prednost primene ovih ivija je to se za njihovu ugradnju ne
zahteva izrada otvora na tanu meru i to ih je mogue i do 25 puta montirati i ponovo demontirati. Nedostatak je to
zbog koncentracije napona zarezi smanjuju vrstou ivija za otprilike 20...30%. Postoji veliki broj konstrukcionih
izvoenja ivija prikazanih na slici 5. Popreni leb na krajevima ovih ivija slui za njihovu demontau ili za
privrivanje opruga.

Spajanje ivijama, osovinicama i klinovima

Slika 4.

Slika 5.
Na slici 6. prikazana su konstrukciona izvoenja veza delova ostvarenih ivijama, ali je funkcija ivija kod pojedinih veza
razliita:
a) pozicioniranje poloaja leaja pomou cilindrine ivije m6
b) veza vratila i glavine dijagonalno postavljenom cilindrinom ivijom h8
c) elastina ivija kao sigurnosna ivija - veza vratila i glavine
d) veza vratila i glavine ostvarena popreno postavljenom konusnom ivijom;
e) veza vratila i glavine ostvarena poduno postavljenom ivijom sa zarezimo.

Slika 6.

Spajanje ivijama, osovinicama i klinovima

Slika 7. prikazuje najee oblike ivija u finoj mehanici:

a) popreno i uzduno postavljena cilindrina ivija;
b) konusna ivija;
c) do r) specijalni oblici ivija.

Slika 7.
Slika 8. prikazuje primere spajanja ivijama:
a) popreno postavljena ivija, omoguava prenoenje veeg obrtnog momenta (preporuene dimenzije:
dD a /3, D n 2,5D a , L=(1,5...2)D a , a1,5d);
b) uzduno postavljena ivija, omoguava prenoenje manjeg obrtnog momenta. Primenjuje se najee kod
naglavaka kod zupanika;
c) veza ostvarena kombinacijom ivija i vijaka;
d), e) ivije kao funkcionalni elementi;
f) zatezna ivija za osiguranje veze.

Slika 8.

Spajanje ivijama, osovinicama i klinovima

Slika 9. prikazuje razliite primere spajanja i osiguranja veza konusnim ivijama i ivijama specijalnog oblika:
a) radijalna popreno postavljena ivija i ivija specijalnog oblika;
b) aksijalna ivija specijalnog oblika;
c) tangencijalna popreno postavljena ivija;
d) aksijalna zatezna ivija (1 - osovina, 2 - ploa);
e) radijalna zatezna ivija.

Slika 9.
Slika 10. prikazuje osiguranje veza ostvarenih ivijama:
a) konusna ivija sa seivom. Kraj ivije je izraen sa konusnom upljinom, tako da se nakon spajanja
deformie, ime se osigurava veza od razdvajanja;
b) prolicovana konusna ivija. Prolicovani kraj ivije se nakon spajanja deformie, ime se osigurava veza
od razdvajanja;
c) cilindrina ivija sa cilindrinim udubljenjima ili seivima na oba kraja;
d) prolicovana cilindrina ivija sa soivastom glavom;
e), f) ivije specijalnog oblika;
g) ivija i prsten;
h) ivija i opruga.

Slika 10.

Spajanje ivijama, osovinicama i klinovima

Klinovi
Klinovi bez nagiba
Ovo su najee korieni spojevi za vezu kainika, zupanika, spojnica itd. sa vratilima za prenos jednosmerno
promenljivih obrtnih momenata. Na vratilu i glavini izraeni su poduni lebovi u koje se postavlja klin u obliku
prizme (slika 11. a)). Spoj se konstrukciono tako izvodi da obrtni moment prenose samo bone povrine, dok izmeu
dna leba glavine u gornje (temene) povrine klina postoji znatan zazor (sl. 11. b)). Centriranje vratila i glavine
ostvaruje se po cilindrinoj dodirnoj povrini i spoj nema uticaj na centrinost delova. Za sigurno prenoenje
obrtnog momenta neophodno je izmeu noseih dodirnih povrina ostvariti odgovarajue vrsto naleganje.
Prednosti ovih spojeva:
jednostavna montaa i demontaa bez primene udarnih sila;
jednostavna izrada lebova i samog klina;
mogunost poveanja nosivosti spoja postavljanjem dva klina;
primena i za aksijalno pokretne spojeve;
spoj nema uticaja na centrinost povezanih delova.
Nedostaci ovih spojeva:
nije mogua primena za udarne naizmenino promenljive obrtne momente, jer pri tome nastaju relativna
mikrokretanja vratila i glavine praena korozijom i razaranjem povrinskih slojeva;
znatna koncentracija napona na vratilu (k = 2...2,5);
potreba za dodatnim obezbeenjem protiv aksijalnog pomeranja delova spoja;
nepreporuuje se primena kod brzohodih vratila.

Slika 11.
Konstrukciono je definisano i standardom predvieno vie oblika klinova bez nagiba (sl. 23.12 - oblici A,B,C,D,E,F
- DIN 6885, odnosno JUS M.S2.020 , 030, 060, 062). Najee je u primeni klin oblika A, ije su eone povrine
zaobljene, tako da se leb u vratilu izrauje vretenastim glodalom. Klin oblika B ima ravne eone povrine, tako da
se leb na vratilu izrauje glodalom u obliku diska. Kod spojeva kod kojih se zahteva aksijalna pokretljivost
delova primenjuje se oblik E, gde se klin za vratilo privruje zavrtnjevima a za demontau je predvien
poseban navoj u sredini.

Spajanje ivijama, osovinicama i klinovima

Slika 12.
Standardom su predviene dve visine klinova h - visoki i niski klinovi bez nagiba. Kod niskih klinova slabljenje i
koncentracija napona kod vratila je manja, ali je manja i nosivost takvih spojeva.
Kod alatnih maina i kod tekih teretnih vozila u primeni su spojevi sa segmentnim klinovima (slika 13.). Klin je oblika
krunog odseka, tako da zadire u vratilo na veoj dubini. To dosta slabi vratilo i izaziva visoku koncentraciju napona,
pa je i nosivost takvih spojeva manja

Slika 13.

Klinovi sa nagibom
Klinovi sa nagibom imaju mali nagib (1:100) tako da se spoj izvodi sa prednaponom izmeu vratila i glavine. Spoj
je konstrukciono tako izveden da se pri montai aksijalnim utiskivanjem klina ostvaruje pritisak izmeu glavine i
kliia ; sa jedne strane (dosredan dodir vratilo-glavina) i cilindrinih povrina vratila i glavine (neposredan
dodir). Prenos obrtnih momenata i aksijalnih sila ostvaruje se preko otpora klizanju koji nastaje na ovim
povrinama (slika 14.). Dakle nosee su gornja i donja povrina klina, dok se bone povrine izvode sa malim
zazorom u odnosu na lebove na vratilu i glavini (naleganje O10/h9). U sluaju da nosivost preko otpora
klizanju bude prekoraena, optereenje mogu da prenose i bone povrine (kinematika veza).

Spajanje ivijama, osovinicama i klinovima

Slika 14.
Spojevi klinom sa nagibom mogu da prenose udarne naizmenino promenljive obrtne momente kod
sporohodih vratila i primenjuju se mahom u tekoj mainogradnji - kod bagera, kranova, poljoprivrednih
maina, presa itd. Negativna strana ovog spoja je ekscentrini poloaj vratila i glavine kao posledica
deformacije spojenih delova u radijalnom pravcu (sl. 23.14,6). Za izradu ovih klinova najee se koristi
hladno valjani elik 1530.
Standardom su definisana sledea konstrukciona reenja spoja klinom sa nagibom.
a) Spojevi klinom oblika A (slika 15. a) - DIN 6886 odnosno JUS M.S2.020). eone povrine ovih klinova su
zaobljene, pa se montaa ostvaruje postavljenjem klina u odgovarajui leb na vratilu (leei klin) i
aksijalnim utiskivanjem glavine.
b) Spojevi klinom oblika B (slika 15. b) - DIN 6886 odnosno J1II M.S2.020). eone povrine ovih klinova su
ravne, pa se montaa ostvaruje utiskivanjem klina. Primena kada je spoj pristupaan sa obe strane.
c) Spojevi klinom sa kukom (slika 15 c) - DIN 6887), primenjuje se kada je spoj pristupaan samo sa jedne strane, pa
kuka slui i za montau i za demontau.
d) Spojevi izdubljenim klinom (slika 15. d) - DIN 6881), gde je donja povrina klina cilindrino obraena
saglasno cilindrinom obliku vratila. Na taj nain spoj se izvodi bez leba na vratilu, pa je mogua
montaa delova na bilo kom mestu glatkog vratida (ista dinamika veza). Postoji i konstrukciono
izvoenje spoja izdubljenim klinom sa kukom - DIN 6889.
e) Spojevi pljosnatim klinom (slika 15. e) - DIN 6883), gde je umesto leba na mestu spoja vratilo tetivno poravnato
(preteno dinamika veza). Postoji i konstrukciono izvoenje spoja pljosnatim klinom sa kukom - DIN 6884.
f) Spojevi segmentnim kladom (slika 15. f) - DIN 6888), gde se nagib izrauje na lebu glavine, a montaa
izvodi aksijalnim utiskivanjem glavine. leb u vratilu izaziva visoku koncentraciju napona i znatno slabi vratilo,
pa ovi spojevi imaju malu nosivost.

Spajanje ivijama, osovinicama i klinovima

Slika 15.