INTERNET

MARKETING

UNIVERZITET SINGIDUNUM
FAKULTET ZA INFORMATIKU I RAUNARSTVO

Marko arac
Aleksandar Jevremovi
Dalibor Radovanovi

INTERNET MARKETING
Prvo izdanje

Beograd, 2015.

INTERNET MARKETING
Autori:
dr Marko arac
dr Aleksandar Jevremovi
mr Dalibor Radovanovi
Recenzenti:
dr Mladen Veinovi
dr Tijana Radojevi
Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, Danijelova 32
www.singidunum.ac.rs
Za izdavaa:
dr Milovan Stanii
Priprema za tampu:
Novak Njegu
Dizajn korica i slika:
Aleksandar Mihajlovi, Duan Markovi
Godina izdanja:
2015.
Tira:
1000 primeraka
tampa:
Mobid, Loznica
ISBN: 978-86-7912-613-9
Copyright:
2015. Univerzitet Singidunum
Izdava zadrava sva prava.
Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljena.

PREDGOVOR

Udbenik Internet marketing po svome sadraju i nainu izlaganja predstavlja uvodno

gradivo u principe oblasti Internet marketinga. Pogodna je literatura za sve studijske
programe na Univerzitetu na kojima se izuava savremeni marketing i poslovanje putem
Interneta.
Izbor materijala i nain prezentovanja jednim je delom rezultat viegodinjeg iskustva
autora u nastavi iz predmeta Internet tehnologije, Elektronska trgovina i Internet marketing, a drugim rezultat viegodinjeg iskustva u voenju Internet marketing kampanja
i implementaciji sistema elektronskog poslovanja. Ovo iskustvo je pomoglo da se na
adekvatan nain prenesu osnovne postavke i principi Internet marketinga.
Udbenik se sastoji od jedanaest poglavlja koja pokrivaju osnovne aspekte Internet marketinga. Pokriveni su aspekti timova koji rade na razvoju Veb sajtova, razliiti tipovi Veb
sajtova, upotreba drutvenih medija, blogova, video zapisa na Internetu, do tehnike
implementacije i razvoja Veb sajta. Udbenik obrauje i teme brendiranja proizvoda
putem Interneta, elektronsku trgovinu, kao i oblasti optimizacije Veb portala i analize
saobraaja sa merenjem uspeha.
Poslednje poglavlje udbenika posveeno je praktinoj realizaciji Veb portala elektronske prodavnice korienjem Magento CMS reenja. Razvoj Veb portala u ovom reenju
omoguava studentima praktinu realizaciju elektronske prodavnice kroz upoznavanje
sa sistemom za upravljanje sadrajem na Internetu. Na ovaj nain studenti sagledavaju
problematiku izrade, postavljanja i marketinga Veb portala. Magento je trenutno vodea platforma za elektrosko poslovanje, sa otvorenim izvornim kodom i preko 240.000
sajtova napravljenih uz pomo ovog reenja.

Internet marketing

III

SADRAJ

Predgovor

iii

1. pojam Interneta
1.1. Kratki pregled razvoja interneta
1.2. Trendovi razvoja, uticaj drutvenog umreavanja
1.3. Demografski uticaj
1.4. Internet u Srbiji
1.5. Aktuelni i dalji razvoj

1
1
2
3
4
4

2. Timovi koji rade na razvoju i ti povi veb sajtova

2.1. Ljudi iza veb sajtova
2.1.1. Vlasnici
2.1.2. Investitori
2.1.3. Projekt menaderi
2.1.4. Programeri
2.1.5. Grafiki dizajneri
2.1.6. Copywriters - Autori tekstova i sadraja sajta
2.2. Tipovi veb sajtova
2.2.1. Veb portali
2.2.2. B2B
2.2.3. B2C
2.2.4. C2C
2.2.5. B2E
2.2.6. Drutvene mree
2.2.7. Informativni portali
2.2.8. Sajtovi koji nude zabavu, video sadraj

6
6
6
7
7
9
9
9
10
10
14
15
17
23
24
26
29

3. Drutveni mediji i sajtovi za drutveno umreavanje

3.1. Pregled sajtova drutvenih medija
3.2. Razvoj i novi tipovi integracije drutvenih medija
3.2.1. Optimizacija sajta za drutvene medije
3.2.2. Marketing na drutvenim medijima

32
34
42
43
44
Internet marketing

VI

3.3. Ko su korisnici drutvenih medija

3.4. Tipovi drutvenih medija i njihovi korisnici
3.4.1. Opte drutvene mree
3.4.2. Specijalizovane drutvene mree
3.4.3. Bookmarking drutvene mree

53
54
55
55
58

4. Blogovi
4.1. Pojam Blogova
4.2. Razvoj i rast Blogova
4.3. Tipovi Blogova
4.4. Ko pie Blogove, ko ita Blogove, kako i zato
4.5. Blog kao marketing strategija
4.5.1. Koristi od blogovanja
4.5.2. Negativni uticaj blogovanja

60
61
62
63
69
71
72
72

5. Video na internetu
5.1. Formati
5.2. Korisnici video materijala
5.3. Popularnost internet video materijala
5.4. Video na Internetu kao marketinki alat

74
74
76
78
80

6. Brendiranje proizvoda i sajta

6.1. Znaaj brenda
6.2. Elementi brenda
6.3. Znaaj Interneta u graenju brenda

88
89
91
93

7. Planiranje i razvoj sajta

7.1. Izbor i registracija domena
7.2. Hosting
7.3. Tehnologije

95
95
99
101

8. Elektronska trgovina
8.1. Uee elektronske trgovine
8.2. Izvori prihoda
8.2.1. Direktna prodaja
8.2.2. Indirektna prodaja
8.2.3. lanarine
8.2.4. Reklame, oglasni prostor
8.3. Greke koje prave sajtovi elektronske trgovine
8.4. Platni sistemi u elektronskoj trgovini

104
105
109
110
112
113
114
114
115

Internet marketing

9. Analiza saobraaja i merenje uspeha internet kampanje

9.1. Definisanje i postavljanje internet kampanje
9.2. Optimizacija sajta za Internet pretraivae
9.2.1. SEO
9.2.2. SEM
9.3. Raslojavanje sajta, praenje korisnika
9.4. Tehnike zadravanja posetioca
9.4.1. Diskusione grupe, e-mail komunikacija
9.4.2. Anketiranje, glasanje
9.4.3. Programi lojalnosti

118
118
121
121
125
126
129
130
130
131

10. Bezbednosni aspekti Internet sajtova, uticaj na Internet marketing

10.1. Sigurnost na Internetu
10.2. Kraa identiteta
10.3. Nasilje putem Interneta
10.4. Problemi zavisnosti

132
132
134
134
135

11. Magento
11.1. O Magento CMS platformi
11.1.1. Struktura Magento aplikacije
11.1.2. Model podataka
11.2. Instalacija Magenta
11.4. Osnovna podeavanja Magenta
11.4.1. Ukljuivanje Demo Store obavetenja
11.4.2. Odreivanje imena prodavnice
11.4.3. Lokalizacija
11.4.4. Lokalizacija Podeavanje dostupnih drava
11.4.5. Lokalizacija Header i Footer
11.4.6. Lokalizacija Podeavanje valute za plaanja
11.4.7. Podeavanje opcija plaanja
11.4.8. Podeavanje metoda isporuke
11.4.9. Brisanje kea
11.4.10. Reindeksiranje
11.5. Instalacija novih modula i tema
11.5.1. Kreiranje naloga za Magento Connect
11.5.2. Instaliranje novog modula pomou kljua
11.6. Kategorije
11.6.1. Kreiranje kategorija
11.7. Atributi
11.7.1. Svojstva atributa na nivou sistema (Attribute properties)

136
136
137
137
138
143
143
144
145
145
146
147
148
151
154
155
156
156
157
161
161
163
163

Internet marketing

VII

11.7.2. Svojstva atributa vezana za korisniki

interfejs (Frontend Properties)
11.7.3. Svojstva atributa vezana za upravljenje nazivima i opcijama
11.7.4. Pregled postojeih atributa
11.7.5. Dodavanje novog atributa
11.7.6. Pregled postojeih setova atributa
11.7.7. Kreiranje novog seta atributa
11.7.8. Dodavanje atributa u set
11.8. Proizvodi
11.8.1. Vrste proizvoda
11.8.2. Dodavanje novog proizvoda
11.9. Kupci
11.9.1. Grupe kupaca
11.9.2. Kreiranje novog kupca
11.9.3. Online kupci
11.10. Promocije i kuponi
11.10.1. Pravila za proizvode na promociji
11.10.2. Kuponi za popust
11.11. Reklamiranje i logo prodavnice
11.11.1. Logo prodavnice
11.11.2. Reklamiranje Veb prodavnice
11.12. Online prevoenje sajta
Literatura

VIII

Internet marketing

164
166
167
168
168
171
172
173
173
174
177
177
178
179
180
180
183
186
186
186
191
195

1.
POJaM iNtERNEta

Pre razvoja Interneta kupovina se obavljala u lokalnim prodavnicama, a poslovne transakcije klijenti su obavljali sa linim bankarima. Vestima je bilo potrebno po nekoliko
dana da obiu svet. Ljudi su priali i druili se licem u lice. Svet moda nije bio naivniji,
ali je za mnoge ljude bio mnogo manji. Od tada dosta stvari se promenilo, tehnologija
je napredovala i Internet je postajao sve prisutniji, kako u poslovnom okruenju, tako
i u domovima, a u cilju pribliavanja korisnika (mada se ve vodi dosta polemika koje
tvrde da je Internet zapravo udaljio ljude). Sa komercijalne strane nijedna tehnologija
nije se rairila i bila usvojena tom brzinom kao to je to sluaj sa Internetom. Internet je
omoguio da se prevaziu geografske razdaljine i ogranienja. Na prvi pogled Internet je
promenio nain na koji se kupuje, prodaje, istrauje i saznaju nove stvari. Dublje gledano
Internet je promenio nain na koji ivot funkcionie.

1.1. KRATKI PREGLED RAZVOJA INTERNETA

Deo Amerikog ministarstva odbrane, ARPA Advanced Research Projects Agency, osnovan je 1958. godine kao odgovor na lansiranje Sputnika, prvog satelita u orbitu Zemlje, od
strane Sovjetskog Saveza (SSSR). Osnivanjem ARPA-e SAD su elele da poboljaju razvoj
sopstvene vojne tehnologije. ARPA je nezavisna od ostalih vojnih istraivakih agencija.
ARPANET (Advanced Research Projects Agency Network) je prva raunarska mrea na
svetu ije se funkcionisanje baziralo na komutaciji paketa podataka. ARPANET je ujedno
i pretea Interneta. ARPANET je razvijena u periodu 1977-1979 od strane agencije ARPA.
ARPANET je osmiljen kao vojni projekat. Poetna ideja je bila da se poveu amerike vojne baze. Kasnije, uvidevi mogunosti ovog projekta ideja o povezivanju samo vojnih baza
je prerasla u ekonomski isplativu investiciju koja se danas naziva jedinstvenim imenom
INTERNET. Prva mrea imala je konfiguraciju od 4 raunara koji su se nalazili u univerzitetskim raunarskim centrima u SAD (Kalifornijski univerzitet, Los Aneles UCLA, Stanford
istraivaki centar SRI, Kalifornijski univerzitet, Santa Barbara, Univerzitet Juta).
Internet marketing

Godine 1980-e fiziar Tim Berners-Li, koji je bio angaovan u CERN-u, predloio je prototip ENQUIRE, sistem za CERN istraivae koji e koristiti za deljenje dokumenata. Godine
1989-e, Berners-Li je napisao memorandum u kom predlae hipertekst sistem zasnovan
na Internetu. Berners-Li je specificirao HTML i napisao pretraiva i serverski softver
krajem 1990. godine. Te godine, Berners-Li i CERN sistem inenjer podataka Robert Cailliau saraivali su na zajednikom zahtevu za finansiranje, ali projekat nije bio formalno
usvojen od strane CERN-a. U svojim linim belekama iz 1990 je naveo neke od mnogih
oblasti u kojima se koristi hipertekst. Prvi javno dostupan opis HTML-a je dokument pod
nazivom HTML oznake prvi put se pominje na Internetu krajem 1991. On opisuje 18
elemenata koje sadre poetni, relativno jednostavan dizajn HTML-a. Jedanaest od ovih
elemenata i dalje postoji u HTML jeziku. Od tog trenutka kree ubrzan razvoj Interneta
koji je doneo dramatine promene kako na on-lajn polju tako i off-lajn.
Prvi Internet pretraiva pojavio se u oktobru 1994. godine. Netscape je bio najee korieni Internet pretraiva sve do pojave Microsoft Internet Explorer-a skoro dve godine
kasnije. Razvoj Interneta i njegovo korienje pokrenulo je i razvoj ostale tehnologije,
unapredilo raunare, mobilne platforme i doveo do pada cena. Do pojave Interneta svega
15% domainstava posedovalo je personalni raunar, a sa pojavom istog ovaj broj raste
iz godine u godinu. Prognoze su da e svaki od korisnika Interneta u SAD do 2016. godine
imati vie od etiri ureaja koji e imati pristup Internetu.

1.2. Trendovi razvoja i uticaj drutvenog umreavanja

Pojavom Interneta menja se i koncept marketinga. Menjaju se naini reklamiranja i u dananje vreme je nezamislivo da bilo koja organizacija ne poseduje izraenu Veb prezentaciju putem koji bi komunicirala sa postojeim i potencijalnim kupcima i potroaima,
obavetavajui ih na taj nain o aktuelnim deavanjima u svojoj organizaciji.
Od malih i srednjih preduzea se zahteva da se prilagoavaju ovakvim promenama tako
to bi uvodili elektronsko poslovanje u svoj svet poslovanja, a Internet marketing jeste
velika inovacija koja prua niz povoljnosti i uslugama kako kompaniji, tako i njenim potroaima.
Da bi obavljali kupovinu, ljudi su pre odlazili u radnje ili su obavljaju kupovinu telefonom,
a sad to vie ne moraju da rade, otvorene su mogunosti kupovine putem Interneta.
Takoe korisnicima je omogueno da pre kupovine ili ak pre odlaska u radnju saznaju
sve karakteristike proizvoda koji kupuju. Taktike i nijanse direktne prodaje nastavljaju
da se primenjuju i na Internet marketing. Ono to je bitno kada se pominje ova vrsta
marketinga jeste da on moe pomoi u poslu efektnog marketinga, ali ne bi trebalo da
bude direktno automatizovan, zato to uspeh u poslu retko dolazi od takvih procesa.
Najei oblici u kojima se danas primenjuje Internet marketing jesu drutvene mree i
servisi za povezivanje korisnika kao to su Facebook, Twitter, Youtube, Myspace, Skype,
Pinterest, LinkedIn, Google +, Blogovi, itd.

Internet marketing

1.3. Demografski uticaj

Razumevanje trendova korienja i demografija (karakteristike stanovnitva kao to su
starost, pol, obrazovanje i drugi pokazatelji koji utiu na definisanje segmenta trita) od
vitalnog je znaaja za razvoj efikasnog sajta i za formulaciju uspene marketinke strategije. Dok mukarci i ene koriste Internet u istoj meri isto se ne moe rei o starosnom
dobu, gde mladi ljudi dominiraju. Dramatini pad u upotrebi vidi se kod korisnika starijih
od 50 godina, a jo dramatiniji kod korisnika starijih od 65 godina.

Pol

Korienje Interneta

Muki

71 %

enski

70 %

Starost

Korienje Interneta

18 29

87 %

30 49

83 %

50 64

65 %

65 +

32 %

Geografski pokazatelji

Korienje Interneta

Urbana sredina

73 %

Ruralni sredina

60 %

Nivo obrazovanja

Korienje Interneta

Osnovno obrazovanje

40 %

Srednja kola

61 %

Via kola

81 %

Fakultet

91 %

Tabela 1: Demografski podaci korienja Interneta

Veina sajtova nee za ciljnu grupu imati sve mogue korisnike ve e se orijentisati
ka nekima od njih. Zavisno od sajtarazliitim grupama e biti zanimljive razliite teme,
tekstovi, slike, prezentacije. U zavisnosti od ciljne grupe neophodno je da sajt obrati panju na navedene podatke i da se prilagoava istim. Osobe zaduene za promociju sajta
naroito treba da obrate panju na ove podatke i pokuaju da na najbolji mogui nain
koriste budet organizacije kako bi se pribliili ciljanom delu trita i korisnika. Da bi se
to postiglo, osobe zaduene za promociju i marketing sajta moraju uzeti u obzir on-lajn
demografske podatke kako bi se razvili efektivni planovi akcije.

Internet marketing

1.4. Internet u Srbiji

Internet se prvi put pojavljuje u Srbiji krajem 1995. godine nakon potpisivanja Dejtonskog
sporazuma i ukidanja sankcija. Ne zna se tano koji Internet provajder je prvi poeo sa
radom zbog injenice da oni koji i danas postoje tvrde da su ba oni prvi poeli sa radom.
Trenutno postoje 232 firme koje posluju kao dobavljai Internet usluga. Krajem osamdesetih godina Univerzitet u Beogradu je bio povezan sa evropskom akademskom mreom
(EARN). Poetak rata u bivoj SFRJ a zatim i uvoenje sankcija su doveli do toga da su sve
veze sa EARN-om prekinute. Tek krajem 1995. godine dolazi do ponovnog uspostavljanja
veze i tada poinje komercijalno pruanje usluga iroj populaciji. Povezivanje je tada ilo
putem optikih kablova preko Maarske i bilo je estih kvarova i prekida veze. Nakon
2000. godine dolazi do breg i uspenijeg razvoja telekomunikacione infrastrukture a
samim tim i poboljanja brzine Interneta. Najznaajniji dobavljai Interneta u Srbiji su
Telekom Srbija, SBB, Eunet, PTT net i drugi.
Srbija se danas nalazi na 70. mestu od 198 drava u kojima se vri merenje po broju
aktivnih Internet korisnika. Srbija ima 4.705.141 aktivnih Internet korisnika. Od drava
u okruenju ispred nas su Rumunija (41. mesto) i Maarska (50. mesto), dok su iza nas
Bugarska, Hrvatska, BiH i Crna Gora. Najvie korisnika imaju Kina (641 milion) i SAD (279
miliona).
Korisnici Interneta u Srbiji najvie vremena provode na drutvenim mreama (Twitter,
Facebook, Instagram), itajui dnevne novine i proveravajui e-mail potu. Takoe se
stalno poveava i broj ljudi koji koriste Internet za on-lajn kupovinu. Veina korisnika troi
novac kupujui proizvode na inostranim sajtovima dok je tek petina ukupno potroenog
novca pripala domaim portalima sa proizvodima i uslugama koje oni nude. U prvih est
meseci 2014. godine graani Srbije su kupujui preko Interneta u proseku svakog dana
troili 28,3 miliona dinara, odnosno oko 237.000 evra.

1.5. Aktuelni i dalji razvoj

Tehnoloki proces ini osnovu modernizacije privrede u cilju poveanja efikasnosti, racionalnosti i ekonominosti poslovanja i uspostavljanja skladnosti sistema komuniciranja izmeu svih uesnika na globalnom nivou. Postoji shvatanje da su globalni procesi
podsticani tehnolokim dostignuima i da je globalizacija glavna tendencija tehnolokog
napretka. Zato se globalizacija izvorno definie preko upuivanja na razvoj tehnologije,
komunikacija, informacionih tokova i drugog to ini svet manje ili vie meuzavisnim
u mnogo pravaca.
Pojava i razvoj elektronskih kanala marketinga, kao i novonastale mogunosti direktnog
povezivanja proizvoaa i potroaa irom sveta putem Interneta, otvaraju nova pitanja
vezana za opravdanost i ulogu posrednika. Strukturu kanala distribucije ine posrednici
u kanalu kojima su dodeljeni distributivni zadaci kako bi proizvodi i usluge bili raspoloivi
4

Internet marketing

krajnjim korisnicima. Uvoenjem Interneta dolazi do direktnog elektronskog povezivanja

proizvoaa i krajnjih kupaca.
Prednosti elektronskih kanala marketinga:
globalni prostor i dostupnost
udobnost i brzina obrade transakcija
efikasnija i fleksibilnija obrada informacj
sposobnost upravljanja zasnovanih na bazama podataka
nii trokovi prodaje i distribucije
Nedostaci elektronskih kanala marketinga:
nedostatak fizikog kontakta sa proizvodom i odloenim posedovanjem
ispunjavanje logikih zahteva nije u skladu sa brzinom i efikasnou Interneta
zbrkanost, nejasnost i glomaznost Interneta
ne zadovoljavaju se sporedni motivi kupovine
pitanja sigurnosti kupaca

Internet marketing

2.
TIMOVI KOJI RADE NA RAZVOJU I
TIPOVI VEB SAJTOVA

Na Internetu se mogu pronai milioni razliitih Veb sajtova, ne samo po izgledu, ve i po

njihovoj funkcionalnosti.Ipak u ovom delu definisani su zajedniki elementi. Pri razvoju,
programiranju i predstavljanju sajta bitno je razumeti razliite tipove sajtova, njihove
korisnike i nain promocije razliitih sajtova.

2.1. LJUDI IZA VEB SAJTOVA

Pre samih sajtova bitno je pomenuti ljude koji uestvuju u razvoju i stvaranju sajta. Skup
ljudi koji e uestvovati u izradi sajta je, kao i same sajtove, esto komplikovano objediniti jednom definicijom ili jednom podelom. Predstavljene grupe identifikovane su kao
zajednike za veinu sajtova, ali ne moraju nuno postojati pri izradi svih Veb sajtova
(dok esto mogu biti mnogo vee zavisno od potreba samog sajta).

2.1.1. VLASNICI
Od njih najee sve poinje. Stvaraju inicijalnu ideju u okviru sopstvene kompanije,
sakupljaju i organizuju tim koji e omoguiti stvaranje sajta. Vlasnici sajta moraju imati
vie vetina. Moraju sagledati kompletnu sliku i imati jasnu ideju ta ele da stvore i
koje korisnike ele da pridobiju. Dobri su pregovarai koji mogu da obezbede adekvatna
sredstva u saradnji sa investitorima. Svoje ideje moraju da iznose jasno, tako da tim sa
kojim sarauju moe lako da ih razume i implementira u okviru svojih projekata. Uspeni
vlasnici sajtova dobri su motivatori i menaderi, u stanju su da sastave najbolji tim i okupe
ljude koji e najbolje realizovati projekat razvoja sajta.
6

Internet marketing

2.1.2. Investitori
Vlasnici restorana, maloprodaja, veleprodaja, proizvodnji i slinih delatnosti najee
preusmeravaju svoj marketinki budet u budet za razvoj sopstvenih Internet sajtova
i elektronskih prodavnica kako bi podrali i dalje unapredili svoju delatnost. Vlasnici
poslova na Internetu koji nemaju off-lajn komponentu esto nemaju dovoljno sredstava
da zaposle neophodno osoblje, odnosno da obezbede sredstva i kapital kako bi realizovali ideje. Veina investitora svoj kapital stekla je u fizikom svetu. Ovi investitor ulau
sredstva koja su stekli u drugim delatnostima, ulau u nove ideje Internet poslovanja.
Investitori zahtevaju solidan i realistian plan za svaku ideju i posao u koji e investirati
svoj novac kao i plan povratka investicije u uloeni posao. Pre 2000. godine, tanije pre
pucanja takozvanog .com balona, investitori su mnogo lake ulagali u on-lajn poslove.
Pre 2000. godine on-lajn poslovi propagirani su kao poslovi velikih zarada i brzog povratka investicija. Nakon pucanja .com balona investicije u on-lajn poslovanje se znaajno
smanjuju a sami investitori postaju mnogo oprezniji i trae vrste dokaze za povratak
uloenih sredstava. Na narednoj slici prikazan je broj registracije domena u vreme efekta
pada .com investicija.

Slika 1: Registracija .com domena u periodu od 1994. do 2004. godine

2.1.3. Menaderi projekta

Menaderi projekta rade u sprezi sa vlasnicima sajta, rade na razumevanju ideje i specifinostima koje su potrebne sajtu. Zajedno sa vlasnicima razvijaju koncept sajta izgled
i oseaj, raspored, poruku koju sajt treba da prenese svojim posetiocima. Ovaj posao
obavlja se pre razgovora sa ostalim lanovima tima. Oni e kasnije imati zadatak da realizuju ideje i daju svoje sugestije kako bi unapredili sajt i njegove funkcionalnosti. Jo
Internet marketing

jedan od zadataka projekt menadera je da razviju stablo sajta, dijagram koji e sadrati
osnovne navigacione elemente i organizaciju sajta.
Na sledeoj slici predstavljena je dijagram ema sajta Univerziteta Singidunum iz 2013.
godine.

Slika 2: Dijagram sajta Univerziteta Singidunum

Navigacija kroz sajt je jedan od vanijih elemenata. Nain na koji posetioci dolaze do strane sa detaljima o ponuenom proizvodu ili uslugama, podele i kretanje kroz kategorije
ukoliko postoje, nabrajanje strana i prelasci sa jedne na drugu u listama proizvoda, stalni
linkovi u vrhu i dnu strane, sve mora biti u loginom i intuitivnom rasporedu.
Dalji zadatak menadera projekta je da vode rauna o finansijama i rokovima, kao i koordinacija kompletnog tima angaovanog na realizaciji sajta. Projekt menaderi postavljaju
rokove za realizaciju odreenih faza razvoja sajta. Oni takoe vre i merenja uspenosti
realizacije ovih faza, vre kontrolu kvaliteta i podnose izvetaje vlasniku i investitorima.
U veim projektima moe postojati vie projekt menadera koji e u tom sluaju biti
podeljeni po zadacima i pratiti odreene segmente razvoja sajta i imati meusobne
sastanke kako bi usaglasili timove kojima koordiniraju.
8

Internet marketing

2.1.4. Programeri
Programeri prave tehniko reenje sajta. Zajedno sa projekt menaderima definiu faze
izrade i izvodljivosti sajta. Kada se definie izvodljivost, faze i zahtevi sajta prelazi se na
utvrivanje potrebnih programskih jezika (ili najbolju upotrebu programskih jezika sa
kojima je tim ve upoznat) i ostalih reenja koja su neophodna za uspenu realizaciju
projekta. Programeri rade u sprezi sa grafikim dizajnerima i projekt menaderima. U
ovoj sprezi esto dolazi do nesuglasica i razlike miljenja kako neto reiti. Programeri
su esto okrenuti iskljuivo funkcionalnosti sajta, grafiki dizajneri izgledu dok projekt
menaderi ele i jedno i drugo. esto je potovanje rokova i ekonomska opravdanost reenja prioritet njihovih zahteva. Programeri prave tehniko i funkcionalno reenje sajta,
ispituju njegovu funkcionalnost, ukazuju na mogue probleme i daju predloge reenja.
Dodatne opcije u okviru sajta omoguavaju bru komunikaciju sa posetiocima u vidu
knjige gostiju, kontakt forme e-pote, mini askanja ili pisanja komentara i recenzija o
konkretnom proizvodu.
Projekt menaderima podnose izvetaje o napredovanju. Promene programskog dela
esto nastaju za vreme razvoja, nekad i u poslednjem trenutku pred sam kraj projekta,
a nekad i nakon same objave gotovog projekta. Programeri su zbog toga esto prisiljeni
da delom ili potpuno menjaju svoj rad, kako bi ispunili nove zahteve grafikih dizajnera
i projekt menadera.

2.1.5. Grafiki dizajneri

Posao grafikih dizajnera je da osmisle i daju predlog vizuelnog identiteta sajta. Koncept
sajta razvijaju sa vlasnicima sajta, prenose inicijalnu ideju vlasnika u okruenje koje e
biti predstavljeno korisnicima sajta. U toku razvoja sarauju direktno sa vlasnikom, ali
i sa programerima i projekt menaderom. esto su u raskoraku sa programerima sajta.
Grafiki dizajneri esto se zalau za najbolje vizuelno reenje dok programeri streme
najboljem funkcionalnom reenju pa esto dolazi do raskoraka i razliitih miljenja.
Dizajn je slika firme na Internetu. Posetioci sajta u velikoj meri procenjuju kredibilitet i
poslovnost firme kroz dizajn sajta. Loe dizajniran sajt naruava imid firme, te se zato
mora biti paljiv kada je u pitanju dizajn. Dizajn je proces koji zapoinje sagledavanjem
koncepta budueg sajta, planiranjem elemenata sajta i na kraju dizajniranjem. Postoji
dosta elemenata koje treba uskladiti prilikom dizajniranja sajta: izbor tehnike koja e se
koristiti za izradu, grafika, sadraj u vidu teksta, fotografije, animacije i drugo.

2.1.6. Copywriters - Autori tekstova i sadraja sajta

Autori tekstova i sadraja sajta. esto je jedan od najzahtevnijih poslova, podrazumeva
dosta kreativnosti i dobro razumevanje posetioca i korisnika sajta. Dok e dobro vizuelno
Internet marketing

reenje grafikih dizajnera privui i zaintrigirani posetioce i korisnike sajta, a funkcionalno

programersko reenje obezbediti prijatno i oekivano iskustvo za posetioce i korisnike,
posao autora tekstova jeste da prue zanimljiv i dovoljno dinamian sadraj samom sajtu tako da posetioci ponovo poele da posete sajt i saznaju nove informacije ba preko
ovog portala/sajta.
Sadraj je razlog dolaska posetioca na sajt, bilo da su to proizvodi, usluge, informativni
ili edukativni tekstovi. Nain na koji je napisan sadraj od presudnog je znaaja za uspeh
sajta i ostvarenje njegovog cilja. U zavisnosti da li je sadraj kvalitetan ili lo zavisie i
rangiranje sajta na Internet pretraivaima, a time i broj poseta sajtu. Dobar sadraj treba
da animira kupce, podstakne ih na akciju i zainteresuje da ponovo posete sajt.

2.2. Tipovi Veb sajtova

Teko je precizno definisati tipove Veb sajtova. S obzirom na broj Veb sajtova, njihovih
korisnika i namenu, gotovo je nemogue pravilno razvrstati svaki od njih. Takoe, uee
sajta u jednom tipu ne znai da delovi i elementi tog sajta ne mogu biti svrstani u drugi
tip. U okviru knjige pokuali smo da definiemo glavne tipove sa kojima se korisnici
najee sreu. Svaki od tipova, naravno, ima svoje potkategorije kao i razne varijacije.
Forme elektronske trgovine se razlikuju prema relacijama koje postoje izmeu uesnika
u trgovini (preduzea, kupci, zaposleni, drava) na: B2B, B2C, B2E, C2C i C2B, a u novije
vreme se javljaju i sloenije forme koje nastaju kao kombinacija i nadgradnja postojeih,
kao to su B2B2C i C2B2C. Dva najvanija modela su B2B i B2C.

2.2.1. Veb portali

Na Internetu postoje milijarde Veb stranica i njihov broj se konstantno uveava. To
oteava pronalaenje pravih informacija. Veb portali - pretraivai su tu da taj posao to
vie olakaju. Veb pretraiva je Internet servis koji slui za pronalaenje informacija na
Vebu zadavanjem kljunih rei. Rezultat te pretrage se prikazuje kao spisak Veb sajtova
na kojima se nalaze eljene informacije, uz mogunost posete tih Veb stranica. Pretraivae je mogue podeliti na osnovu tipa podataka koje pretrauju, pa tako pretraivai
koji pretrauju tekstualne dokumente jesu pretraivai dokumenata a pretraivae koji
pretrauju strukturisane podatke koji se uvaju u bazama podataka nazivamo pretraivaima baza podataka. Po ovoj klasifikaciji Google i Yahoo su pretraivai dokumenata,
dok je Wikipedia pretraiva baza podataka. Takoe, postoje i pretraivai koji su specijalizovani za pretraivanje multimedijalnih datoteka (slika, audio i video zapisa).
Struktura razliitih Veb pretraivaa moe da varira, ali tipian pretraiva dokumenata
se sastoji od etiri komponente. To su pretraiva lokacije Veba, indekser, indeks baze
podataka i maina za upite. Pretraiva lokacije Veba, poznat i pod imenom Veb robot,
prolazi kroz Veb u potrazi za stranicama, pratei njihove URL adrese. Indekser slui za
analizu teksta pronaenih Veb stranica i filtriranje kljunih rei, na osnovu kojih se zatim
10

Internet marketing

pravi indeksna baza svih analiziranih stranica. Maina za upite pretrauje indeksnu bazu
podataka tragajui za stranicama koje odgovaraju kljunim reima koje su predmet korisnikovog upita. Klasini upit pretraivau Veba sastoji se od par kljunih rei a za rangiranje Veb stranica postoje mnoge metode. Neke od njih uzimaju u obzir blizinu pojmova
koji su predmet upita u nekoj stranici, dok postoji i mogunost da pretraiva Veba sauva informacije o broju pristupa razliitih korisnika istoj stranici i iskoristi te informacije
pri rangiranju Veb stranica prilikom kasnijih upita. Google je jedan od najpopularnijih
Veb pretraivaa. Razlog za to je njegov nain rangiranja koji ima sposobnost da razlikuje
najvanije stranice od onih koje su manje vane, bez obzira na to to moe da se desi da
se u svima njima isti broj puta javljaju pojmovi koji su predmet upita. Pored Google-a,
koji je lider na tritu Veb pretraivanja, tu je i kineski pretraiva Baidu, Microsoft-ov
pretraiva Bing i ameriki pretraiva Yahoo (po mnogima Google-ov najvei konkurent).
Posao Veb portala je da pomau korisnicima da pronau informacije koje ne moraju
izvorno biti kreirane (najee i nisu) od strane tog portala pretraivaa. Cilj portala pretraivaa je da plasira informacije drugih sajtova, pronae informacije za korisnika,
ali i da ponovo privue korisnika na portal, da postane polazna taka korisnika pri korienju Interneta.
Cilj svih ostalih tipova sajtova je da na pomenutim portalima pretraivaima budu
meu prvih 10 rezultata pretrage. Veina Veb pretraivaa danas nudi makar dva tipa
referenciranja rezultata. Najei termini koji su u upotrebi kod portala su organski i
hibridni rezultati pretrage. Pod organskim rezultatima pretrage podrazumevaju se rezultati koje su prikazani bez kupovine oglasnog prostora. Ovi rezultati uzimaju vie kriterijuma i formula definisanih od strane samog pretraivaa. Sami kriterijumi i formule na
osnovu kojih se formiraju rezultati najee predstavljaju poslovnu tajnu portala i nisu
javno dostupni. Ipak, vodilje za bolje referenciranje sajta nudi veina pretraivaa. Vie
o ovome bie izneto u osmom poglavlju knjige posveenom optimizaciji Veb stranica za
Internet pretraivae.
Pored pomenutih organskih rezultata pretrage, prisutni su i hibridni rezultati pretrage.
Za razliku od organskih rezultata, na hibridne rezultate marketing ima direktan uticaj.
Veina portala pretraivaa Interneta nudi neki od popularnih modela plaanja za
pojavljivanje plaenih pretraga unutar organskih rezultata. Najei modeli po kojima
funkcioniu ovakva plaanja su: CPC (cost per click) na nekim portali definisan i kao PPC
(pay per click), CPI (cost per impression) na nekim portalima definisan i kao CPM (cost
per thousand impression), CPA (cost per acquisition) na nekim portalima definisan i kao
CPC (cost per conversion).
Zavisno koji od navedenih modela i koji portal se koristi, rezultati mogu biti razliiti. Kako
u pogledu plaanja za uee u rezultatima pretrage, tako i u samoj poziciji rezultata
pretrage. Nema jednog najboljeg reenja od navedenih - zavisno od situacije najskuplje
reenje ne mora biti i najbolje. Takoe, implementacija jednog modela ne iskljuuje
korienje drugog. U praksi pokazalo se da je nabolje obaviti odreeni period testiranja
i koristiti vie modela i portala pa u odreenom sluaju doi do sopstvenih zakljuaka
koja je najbolja metoda.
Internet marketing

11

Slika 3: Primer Veb portala www.yahoo.com

Na prethodnoj slici predstavljen je izgled portala www.yahoo.com, koji pored same pretrage sadraja drugih sajtova nudi i sopstvene servise. Meu neke od ovih servisa spadaju
elektronska pota, vesti, finansijski izvetaji, vremenska prognoza
Iako je veina lokacija na Internetu dostupna sa gotovo bilo koje lokacije na planeti, Veb
portali ipak imaju svoje oblike prilagoene datom regionu ili tritu. Tako e veina Veb
portala imati .com domen namenjen teritoriji SAD. Ovaj domen esto se koristi i kao
opti domen i od strane korisnika koji ne borave na teritoriji SAD. Primer prilagoavanja
bi se mogao opisati sa Veb portalom www.google.com koji je namenjen teritoriji SAD i
primerom www.google.rs. Pored same razlike u domenu postoje razlike i u samom funkcionisanju ovih portala. Prva razlika koja se odmah primeuje je jeziko prilagoavanje
portala regionu. Meutim razlike portala nisu samo u jezikom prilagoavanju ve i u
osnovi namene portala koji e u sluaju pretrage putem .rs domena bolje pozicionirati
sajtove iz Srbije.
Sami Veb portali ne moraju uvek funkcionisati na globalnom tritu. Primer toga je portal
www.krstarica.com. Ovaj portal, iako registrovan na domenu .com, namenjen je i obavlja svoju delatnost primarno na teritoriji Srbije. Meniji i informacije ovog Veb portala
prilagoeni su domaem tritu.
12

Internet marketing

Slika 4: Primer Veb portala www.krstarica.com

2.2.1.1. Google
Google je najpoznatiji Veb pretraiva i dominantan je na informatikom tritu. Kompaniju su osnovali Lari Pejd i Sergej Brin jo u vreme svojih studentskih dana na Univerzitetu
u Stenfordu, 7. septembra 1998. godine. Ono to je privuklo brojne korisnike Interneta
bio je jednostavan dizajn i laka upotreba Google-ovog pretraivaa. Google pretraiva
je ujedno i glavni klju uspeha ove kompanije i razlikuje se od ostalih pretraivaa tog
doba koji su muili korisnike komplikovanim upitima, loim rezultatima i dugim vremenom odgovora. Danas je ova kompanija poznata ne samo po svom pretraivau, ve je
pokrenula i svoj servis elektronske pote poznatiji kao Gmail. Zatim, pokretanje aplikacije
Google Earth koja predstavlja interaktivan program koji prikazuje precizne satelitske slike
Zemlje. Sledi i on-lajn servis za skladitenje podataka Google Drive i drutvena mrea
Google+. Kompanija Google je takoe razvila i Android operativni sistem za mobilne
telefone i tablet raunare. Google je u decembru 2014. zauzimao 75,2% trita pretraga
na teritoriji SAD po pregledanim stranicama, ispred Bing-a koji je zauzeo 12,5% trita i
Yahoo-a sa 10,4% trita.

Internet marketing

13

2.2.2. B2B
Iako se vie panje posveuje B2C Veb portalima, Internet prodaja robe krajnjim potroaima drastino je manja je u poreenju sa B2B e-trgovinom. Ova razmena se moe
pronai u mnotvu industrija od automobilske i energetske, pa sve do hemijske, prehrambene, farmaceutske i mnogih drugih. Kompanije koriste B2B trgovinske mree za aukcije,
berze, Internet kataloge proizvoda, stranice za razmenu proizvoda i druge Internet izvore.
Na narednoj slici predstavljen je izgled B2B portala PIN computers, kao to se sa slike
vidi cilj B2B portala nije privlaenje korisnika dopadljivim grafikim interfejsom, ve je
akcenat stavljen na funkcionalnost i lako pronalaenje i analiziranje informacija. Ovo je
ujedno i jedna od bitnijih karakteristika B2B portala.

Slika 5: Primer B2B portala Pin computers

Elektronska trgovina na relaciji business to business (B2B) Ovu vrstu trgovine ostvaruju
kompanije koje koriste elektronsku mreu za pretraivanje kataloga proizvoda, poruivanje od dobavljaa, prijem faktura i elektronsko plaanje. U to je obino ukljueno i
elektronsko obezbeivanje logistike nabavke i prodaje. Business to business elektronska
trgovina ve se ostvaruje, pri emu se naroito koriste EDI transakcije preko privatnih ili
WAN mrea. B2B je najznaajnija forma elektronske trgovine. Primarno, B2B trgovina
obuhvata inter biznis razmenu (razmenu izmeu kompanija), ali se razvijaju i drugi B2B
modeli, kao to su e-distributeri, B2B servis provajderi, brokeri i informacioni posrednici,
kojima se proiruje mogunost upotrebe B2B trgovine.
14

Internet marketing

Ovi portali namenjeni su poslovnim korisnicima, distributerima, maloprodajama, B2B

je oblik e-trgovine gde preduzea trguju sa drugim preduzeima i to je najvea forma
e-trgovine sa oko 3.800 milijardi dolara transakcija u 2010. godini, dok se u narednim
godinama belei jo vei rast.
B2B portali su najee nezainteresovani za male klijente i krajnje kupce, kao i za pojedinane kupovine. Njihov cilj je ostvarivanje dugorone saradnje i zadovoljstvo u poslovanju sa drugim pravim licima.
B2B portali po pravilu imaju ogranien pristup i mali broj korisnika. Pristup portalima
ograniava se upotrebom korisnikih podataka i personalizacijom ponude. Privatna trgovinska mrea prua prodavcima veu kontrolu nad predstavljanjem proizvoda i omoguava im izgradnju vrih veza s kupcima i prodavcima pruanjem usluga sa dodatnom
vrednou.
Meu izazove B2B sajtova spadaju:
potvrda da mogu isporuiti i garantovati za proizvod koji nude,
obuka i informisanje klijenata i
uspostava kontakta ili upita za proizvod sa predstavnikom prodaje.

2.2.3. B2C
Elektronska trgovina na relaciji od poslovnog okruenja do potroaa (B2C) Veim
delom to je elektronska kupovina individualnih potroaa - elektronska maloprodaja
(electronic retailing), ali obuhvata i obezbeenje informacija putem mree, korienje
igrica na mrei i slino. Ova kategorija elektronske trgovine znaajno je poveana razvojem Veba. Na Internetu sada postoje trni centri (virtual shopping mals), brojni komercijalni sajtovi na kojima se nudi razna roba, kao to su knjige, raunari, kompakt
diskovi najrazliitijih sadraja. Postoji nekoliko razliitih B2C poslovnih modela: portali,
maloprodaje, ponuai sadraja, brokeri transakcija, kreatori trita, servis provajderi i
kreatori komuna.
B2C (Business to Consumer) je najei oblik elektronske trgovine gde se on-lajn preduzea trude da privuku individualne kupce. Udeo ove trgovine u ukupnoj elektronskoj
trgovini iznosi oko 230 milijardi dolara u 2010. godini, dok u narednim godinama ovaj
udeo samo raste.
Potroai mogu pronai Veb stranicu za kupovinu gotovo bilo kojeg proizvoda. Internet je
najkorisniji kada kupac trai veu praktinost pri naruivanju ili nie cene. Takoe, prua
veliku vrednost kupcima koji trae informacije o razlikama u karakteristikama i vrednosti
proizvoda. Meutim, potroaima je Internet manje koristan kada kupuju proizvode koje
treba opipati ili pogledati. Ipak, i tu ima izuzetaka.
Na narednoj slici predstavljen je izgled B2C portala www.amazon.com, koji ujedno predstavlja najvei svetski B2C portal koji funkcionie na globalnom nivou i opravdava izraz
nepoznavanja granica.
Internet marketing

15

Slika 6: Primer B2C portala www.amazon.com

Meu izazove B2C sajtova spadaju:

Brendiranje proizvoda
Zadobijanje poverenja korisnika
Izgradnja lojalnosti ka brendu
Uiniti odluivanje lakim i brim
Kreiranje prijatnog okruenja za korisnike

Mrena B2C sajtova u Srbiji (i zemljama u okruenju) neprestano raste, a potroai prelaze sa kupovine jeftinijih artikala kao to su knjige i DVD-ovi na skuplje kao to su putovanja, bela tehnika, raunari
Na narednoj slici predstavljen je izgled jednog popularnog lokalnog B2C portala www.
tehnomanija.rs.

16

Internet marketing

Slika 7: Primer B2C portala www.tehnomanija.com

2.2.4. C2C
C2C (Consumer-to-Consumer) je model u kojem krajnji potroa prodaje i kupuje od
krajnjeg kupca, fizikog lica. Internet je odlino sredstvo preko kojeg potroai mogu
kupiti ili razmenjivati robu i informacije direktno jedni sa drugima. Pod ovim modelom
vrlo esto se nalaze razni oglasi. C2B (Consumers-to-Business) model ukljuuje fizika
lica koje svoje proizvode i usluge prodaju poslovnim subjektima.
C2C (Consumer to Consumer) je vrsta e-trgovine gde kupci vre direktnu meusobnu
kupoprodaju ukljuujui i pomo marketmejkera kao to je eBay. Uloga marketmejkera
je da formira katalog proizvoda, obezbedi alat za pretragu, izvri naplatu i dostavu.
Internet marketing

17

Pretea C2C portala bile su vikend prodaje, prodaja na pijaci, razmena dobara. C2C portali
omoguavaju ljudima pristup mnogo iroj publici nego to je to sluaj sa lokalnim pijacama, vikend prodajama ili malim oglasima u lokalnim novinama. Ebay-ev C2C Internet
portal je poznata po tome to ostvaruje veoma vredne transakcije. Na narednoj slici
predstavljen je izgled poetnog ekrana sajta www.ebay.com dok e u osmoj glavi knjige
biti detaljnije pojanjen model funkcionisanja ovog C2C portala.

Slika 8: Primer C2C portala www.ebay.com

Iako trenutna situacija deluje prilino povoljno za C2C portale, stvari nisu oduvek stajale
ovako. Kao i kod B2C sajtova koju su stvarali trite tamo gde nije postojalo, na Internetu
C2C portali nali su se pred izazovom. Prethodno pomenuti, a danas najvei C2C portal
e-bay zapoet je kao studentski hobi. Njegov osniva Pijer Omidjar (Pierre Omidyar) je za
vreme studenskih dana pokrenuo akcijski portal koji e prerasti u najvei svetski portal
ovog tipa, a svog osnivaa uiniti milionerom ve u 31. godini ivota.
Prvi artikal prodat na eBay-u bio je pokvareni laserski pokaziva za 14,83 dolara. Zauen,
Omidjar je kontaktirao pobednika aukcije i upitao ga da li razume da je poenter polomljen/neispravan. U svome odgovoru putem e-mail-a, kupac je objasnio: Ja skupljam
pokvarene laserske pokazivae. esto ponavljana pria je da je eBay nastao tako da bi
se pomoglo Omidjarovoj verenici da razmenjuje PEZ figurice izmiljena je od strane PR
menadera 1997. da bi se mediji zaintrigirali. Ta injenica je otkrivena u knjizi Adama
Koena Perfektna Prodavnica iz 2002. godine i potvrena je od strane eBay-a.
18

Internet marketing

Kompanija je zvanino promenila ime svog servisa iz AuctionWeb u eBay septembra

1997. godine. U poetku, stranica je bila u vlasnitvu Echo Bay Technology Group, to je
bila Omidjarova konsultantska firma. Omidjar je pokuao da registruje domen echobay.
com, ali je taj domen ve bio zauzet od strane Echo Bay Mines, kompanije za kopanje
rude zlata, tako da je domen skraen na drugi izbor, eBay.com. Poetkom 2008. godine,
kompanija se proirila na itav svet, sa stotinama miliona registrovanih korisnika, preko
15.000 zaposlenih, prihodima od skoro 7,7 milijardi dolara.
Meu dananje izazove C2C sajta spadaju:
Uspostava poverenja izmeu korisnika
Privlaenje prodavnica konceptu trinog utvrivanja cena
Generisanje prihoda
Jo jedan od popularnih C2C portala je www.craigslist.com. Sa ovim portalom povezuje
se i jedna od najpoznatijih pria vezanih za C2C portale - pria o crvenoj spajalici. U okviru
portala www.craigslist.com, jedna od najpopularnijih sekcija je sekcija Barter razmena,
i upravo za nju vezan je primer crvene spajalice. (Iako sama aukcija nije bila pokrenuta
na portalu craigslist, ipak je sekciju barter uinila znatno popularnijom nego to je do
tada bila.)

Pria o crvenoj spajalici

Sajt jedna crvena spajalica je stvorio kanadski bloger Kajl MekDonald (Kyle MacDonald),
koji je putem sekcije barter naao svoj put od jednog crvene spajalice do kue kroz
etrnaest on-lajn trgovina tokom jedne godine. MekDonald je inspiraciju naao u igri iz
detinjstva Bigger, Better. Sam sajt postigao je veliko interesovanje i veliki broj poseta.
Osnovni oglas glasio je da MekDonald nudi razmenu crvene spajalice za bilo koju stvar
koja je iole vrednija od crvene spajalice ali bez doplate. MekDonald e, dodue, pokriti
sve dodatne trokove razmene kao to su transportni ili drugi. U samom oglasu bilo je
naznaeno da se radi o eksperimentu i da e nakon razmene crvene spajalice razmena biti
nastavljena za vrednije stvari sve dok Mekdonald ne doe do krajnjeg cilja, kue za ivot.

Slika 9: Crvena spajalica iz oglasa i kua nakon 14 razmena

MekDonald je svoj prvu transakciju napravio 14. jula 2005. godine, zamenivi crvenu
spajalicu za olovku u obliku ribe. Dalje glavne razmene bile su kvaka za vrata, reo, badvajzer znak, agregat za struju, motorne sanke, put za dve osobe u Yahk, kombi, ugovor
Internet marketing

19

za muziki album, stan iznajmljen na godinu dana, popodne provedeno sa bendom Alice
Cooper, uloga u filmu Donna on Demand. Poslednja transakcija bila je razmena uloge u
navedenom filmu za kuu u Kiplingu, Saskatchewan.
Sam portal nije se drastino menjao od vremena prie vezane za crvenu spajalicu. Na narednoj ilustraciji dat je aktuelni izgled portala www.craigslist.com, koji ni u dananje vreme ne poklanja previe panje dizajnu portala ve sadraju koji prua svojim korisnicima.

Slika 10: Primer C2C portala www.craigslist.com

Na narednoj ilustraciji prikazana su dva primera C2C portala koji meu najuspenijim
funkcioniu u Srbiji. Moglo bi se rei da je portal www.limundo.com trino orijentisan
i jako slian samom portalu www.ebay.com. Dok je drugi lokalni primer www.kupujem20

Internet marketing

prodajem.com kako po dizajnu tako i po funkcionalnostima mnogo sliniji portalu www.

craigslist.com.
Limundo omoguava kupovinu i prodaju predmeta preko Interneta. U toku jednog meseca preko 1.600 kupaca svoju kupovinu plaa preko Limundo Cash-a. Pravo ime za
stranicu: Limundo (Libert - sloboda i Mundo svet) izabrano je u avgustu 2005. godine,
da bi u septembru iste godine kompanija Limundo doo bila registrovana u Beogradu.

Slika 11: Primer C2C portala www.limundo.com

2008. godine puten je u rad Limundo blog, a ve 2009. godine Limundo ulazi u top 100
sajtova u Srbiji. U 2010. ulazi u sastav top 20 sajtova u Srbiji i postaje jedna od tri najposeenije srpske stranice. Te godine osnovan je i Kupindo, servis koji slui za direktnu
prodaju bez licitacije. Za ovakav servis je u knjizi kao primer iskorien sajt www.kupujemprodajem.com iji je izgled predstavljen na narednoj slici.
Internet marketing

21

Slika 12: Primer C2C portala www.kupujemprodajem.com

Ovakvi lokalni primeri pokazuju da i pored jake globalne konkurencije Internet ipak ostavlja prostora za rad portala specijalizovanih za lokalno trite. Razlog ovome najee lei
u tome to lokalni portali mogu lake i dinaminije da reaguju na specifinosti trita na
kome posluju, te se samim tim bre prilagoavaju istom.
22

Internet marketing

2.2.5. B2E
B2E (Business-to-Employees) model koji se bavi internim aktivnostima i ponudama u
okviru preduzea, obino putem Interneta ili intraneta. Pretea ovakvih portala bila su
sindikalna udruenja radnika. Danas, ovakvi portali nastoje da olakaju funkcionisanje
postojeih i integraciju novo zaposlenih i to obino putem:
razmene informacija izmeu zaposlenih,
prodaje proizvoda ili usluga preduzea po povoljnijim uslovima zaposlenima,
on-lajn obuka i sl.
Od svih navedenih tipova portala B2E imaju najmanji broj korisnika. Ovi portali esto
podseaju na B2B portale, budui da je primarna funkcija pruanje informacija i ponuda
zaposlenim. B2E portali ne posveuju mnogo panje dizajnu. Pristup portalima je zatvoren za posetioce van organizacije i najee je zatien korisnikim imenom i lozinkom a
nekad je ak implementiran lokalno u okviru intraneta organizacije.

Slika 13: Primer B2E portala ezaposleni.singidunum.ac.rs

Meu izazove B2E sajtova spadaju:
Implementacija sadraja koji bi mogao biti zanimljiv zaposlenima
Posebne ponude i pogodnosti za zaposlene
Dopadljivi on-lajn treninzi i usavravanje
Na prethodnoj ilustraciji prikazan je primer B2E portala Univerziteta Singidunum eZaposleni koji ujedno predstavlja i nastavniku aplikaciju. Putem ovakvog portala zaposleni
mogu voditi elektronsku evidenciju svojih obaveza, ali i koristiti portal za usavravanje i
zajedniku kolaboraciju u okviru svog rada.
Internet marketing

23

2.2.6. Drutvene mree

Internet je doneo potpuno nov nain dolaenja do informacija i postao je glavni izvor i
mesto gde korisnici mogu doi do najrazliitijih podataka iz svih moguih oblasti. Najee
informacije koje korisnici trae na Vebu su iz sfere dnevnih deavanja, odnosno vesti.
Malo ko je danas imun na drutvene mree i ne koristi iste. Pa ak i osobe koje ih ne koriste i izbegavaju ih, esto su nesvesno pod njihovim uticajem. Virtuelna ili on-lajn zajednica je grupa ljudi ija se komunikacija prvenstveno ili inicijalno odvija putem Interneta.
Osim on-lajn komunikacije, on-lajn zajednice su postale i dodatni nain komunikacije
ljudi koji se poznaju u stvarnom ivotu. Takve zajednice za regulaciju aktivnosti svojih
lanova i korisnika koriste drutveni softver. Znatne su i socio-tehnoloke promene kao
rezultati drutvenog umreavanja (eng. social networking) na Internetu. Naredna ilustracija predstavlja jednu od najpoznatijih poetnih strana dananjice.
Servisi za drutvenu mreu su danas najpopularniji Internet servisi i slue tome da korisnici na njima mogu da sklapaju poznanstva, da razgovaraju, razmenjuju miljenja, iskustva,
fotografije, video zapise i druge multimedijalne sadraje. Servisi za drutvenu mreu kao
vrsta Internet servisa mogu postojati u obliku platforme, Veb sajta, ili prozora. Prvi oblici
servisa za drutvenu mreu se javljaju devedesetih godina dvadesetog veka. Prve mree
su bile takozvane sobe za askanje sa vie umreenih korisnika. Neke su bile zatvorenog
tipa i pristup je bio mogu samo uz pozivnicu dok su druge bile otvorene i njima je mogao
pristupiti svako. Sa strane ekrana korisnik je mogao da vidi listu svih aktivnih ili prisutnih
korisnika u datom trenutku, a u donjem delu ekrana se nalazio pravougaonik gde korisnik
kuca ono to eli da podeli sa ostalima. Ulazak u 21. vek je doveo do usavravanja servisa
za drutvenu mreu. Pored standardnog askanja korisnici sada mogu da razgovaraju i
putem videa uz obavezu upotrebe Veb kamere za tu svrhu. Takoe, moderni servisi za
drutvenu mreu pored komunikacije imaju i ulogu marketinga promoviui druge Veb
stranice i usluge koje one pruaju.
Drutveni mediji koriste digitalne i esto mobilne tehnologije, kao i Internet aplikacije,
kako bi razmenjivali informacije i kreirali razgovore, tj. drugim reima - drutveni mediji
su mediji za interakciju. Trenutno, drutveni mediji su sastavni deo modernog drutva,
a stranice za drutveno umreavanje su vrlo velika industrija. S praktino trenutnim
odgovorom na bilo kakve upite u drutvenim medijima, drutvene mree su odlian
marketinki alat. Ljudi tek od nedavno koriste digitalne medije za umreavanje, druenje
i sakupljanje informacija. Na Internetu trenutno postoje stranice za drutveno umreavanje za bilo koju oblast interesovanja: fotografije, kuvanje, putovanja, itd. Postoje
Veb stranice za deljenje fotografija, deljenje videa, obavetavanje prijatelja o raznim
aktivnostima, upoznavanje novih ljudi i ponovno povezivanje sa starim prijateljima. Isto
tako, jednostavnije je pratiti poruke i kretanja slavnih osoba putem tih Veb stranica kako
one postavljaju nove vesti na njih.

24

Internet marketing

Slika 14: Poetna strana, www.facebook.com

Kao to je pomenuto postoji vie tipova drutvenih mrea. Ono to je zajedniko za
veinu je da podstiu i obezbeuju interakciju meu korisnicima. Za razliku od do sada
navedenih tipova sajtova, kod kojih su celi timovi sastavljali, prezentovali i vodili rauna
o sadraju, kod drutvenih mrea korisnici sami kreiraju i komentariu sadraj. Korisnici
samostalno profiliu svoje portale/stranice, prilagoavaju svoj prostor na Internetu kao
bi ga uinili prijatnim za sebe i svoje posetioce. Iako su poetne ideje drutvenih mrea
bile line stranice pojedinaca njihovi tvorci su jako brzo shvatili marketinki potencijal
drutvenih mrea. Danas retko koja kompanija moe sebi da priuti da ne bude deo
drutvene mree ili ak vie njih.
U okviru treeg poglavlja knjige sajtovi drutvenih mrea bie detaljno obraeni. U okviru
navedenog poglavlja obraeni su i osnovni tipovi drutvenih mrea, koji svakako nije
konaan ali predstavlja dobar osnov za upoznavanje sa istim.
Kao to je to bio sluaj sa portalima koji su predstavnici servisa elektronskog poslovanja
tako se i drutvene mree razvijaju u lokalnim sredinama. Na narednoj slici predstavljen
je izgled portala www.randez.com lokalne drutvene mree koja i pored globalnih drutvenih mrea uspeva da na lokalnom nivou zadobije svoje korisnike.

Internet marketing

25

Slika 15: Poetna strana, www.randez.com

2.2.7. Informativni
Informativni sajtovi predstavljaju jedan od najposeenijih tipova sajtova. Ovi sajtovi
spadaju u kategoriju optih sajtova ali esto mogu biti namenjeni odreenoj populaciji
ili ciljnoj grupi. Prezentacije preduzea i organizacija najee spadaju u informativne
sajtove, gde se prezentuju proizvodi i usluge ovih preduzea. Jedan od najklasinijih primera informativnih sajtova su upravo sajtovi novinskih izdanja (koja su zapravo i pretea
ovakvih sajtova).
Danas uglavnom sve novinske kue imaju svoje Veb stranice pa je korisnik u mogunosti
da sa bilo kog mesta gde postoji Internet veza proita sva bitnija deavanja koja ga
zanimaju. To eliminie potrebu odlaska do prodavnice, tedi se vreme koje bi korisnik potroio a vano je istai i utedu koja se ostvaruje zbog same injenice da za sva
tampana izdanja treba izdvojiti odreenu sumu novca. Takoe, na Vebu se nalaze i baze
podataka sa strunom literaturom koje zamenjuju klasian odlazak u biblioteku i bre
prelistavanje i pronalaenje eljenih lanaka, knjiga, radova i odlomaka.
26

Internet marketing

Informativni sajtovi su proirili svoju oblast i vie nisu vezani iskljuivo za novinska izdanja. Gotovo bez ogranienja pojedinac moe samostalno pokrenuti sopstveni Veb sajt
koji e biti informativnog tima i pisati kolumnu i samostalno ili u grupi pokrivati odreenu
oblast. Vlasnici ovakvih sajtova esto mogu biti lica koja su i sama zainteresovana u
odreenu oblast i ele da je podele sa drugima.
Informativni sajtovi koji pokrivaju opte teme esto to ine radi generisanja velikog
broja poseta i podizanja cene reklamnog prostora. Ovaj nain poslovanja jako je blizak
klasinim novinskim izdanjima. Samim tim ovi sajtovi esto prate i klasian poslovni
model. Tako je na ovakvim sajtovima est primer prodaje oglasnog prostora u obliku
koji je vie prilagoen tampanom medijumu. Pa su oglasi na ovakvim sajtovima esto
vezani vremenski i pozicijom pojavljivanja dok su zanemareni noviji metodi brojanja
prikazivanja i klikova po samim oglasima. Oglase u kojima se meri konverzija gotovo je
nemogue pronai u ovom tipu sajtova.
Na narednoj slici predstavljen je informativni sajt jednog od svetski najpopularnijih novinskih izdanja. Pored velike popularnosti u novinskom izdanju u dananje vreme ni jedno
novinsko izdanje ne moe sebi priutiti luksuz ostajanja bez svoje Veb verzije. Takav
sluaj nije bio ni sa jednim od najpopularnijih svetskih novina The New York Times. Modeli novinskih informativnih sajtova variraju, neke novinske kue odluile su se za prikaz
istih informacija bez obzira na format, druge su odluile da informacije koje plasiraju
putem Interneta mogu biti bogatije informacijama i imati multimedijalne sadraje na
taj nain pribliavajui se i zalazei u oblast TV medija. Dok je trea varijanta jo uvek
prelazna koja smatra da informacije na Internetu njihovi korisnici dobijaju besplatno i
da ukoliko ele potpune i kompletne tekstove treba da odvoje vreme i novac i nabave
njihovo tampano izdanje.

Slika 16: Primer informativnog sajta, www.nytimes.com

Internet marketing

27

Karakteristika informativnih sajtova je da postojanje globalno popularnih sajtova kao

to je prethodno navedeni i kroz sliku ilustrovani The New York Times sajt ne ugroava
lokalne informativne sajtove. U poetku je postojala bojazan da e nestanak geografskih ogranienja koja su titila klasina novinska izdanja poveati uticaj globalnih medija
na utrb lokalnih. Praksa je, ipak, pokazala da korisnici pored mogunosti da poseuju
bilo koji informativni sajt ee biraju lokalne informativne sajtove ili makar uporeuju
informacije dobijene putem globalnih i lokalnih sajtova. Ova informacija ne udi budui
da korisnici putem lokalnih informativnih sajtova dobijaju najvie informacija vezanih za
njihov region i deavanja u istom. Na narednoj slici predstavljan je jedan od najposeenijih lokalnih informativnih sajtova u Srbiji, www.blic.rs. Sa stanovita Internet marketinga takoe se pokazalo da e lokalni proizvoai i trgovci imati vie uspeha ukoliko za
proizvode koje nude lokalno koriste lokalne informativne sajtove.

Slika 17: Primer informativnog sajta, www.blic.rs

Dostupnost svih moguih informacija na Vebu ne znai da su sve one istinite i proverene.
Olakano i brzo dolaenje do tih informacija kroz samo nekoliko klikova jeste nain da
se korisnik bolje informie i proiri svoje znanje ali uvek je pametnije nove informacije
proveriti kroz vie izvora kako bi korisnik mogao da doe do pravilnih zakljuaka i kako
bi se izbeglo stvaranje krive i pogrene slike o stvarima koje nas zanimaju.
28

Internet marketing

2.2.8. Sajtovi koji nude zabavu, video sadraj

Kao to je na poetku poglavlja pomenuto zbog velikog broja sajtova, ciljnih grupa i posetioca gotovo je nemogue napraviti pravilnu i opte prihvaenu podelu tipova sajtova.
Usled toga u poslednji tip sajtova u okviru podele objedinili smo sajtove koji nude zabavu
za svoje posetioce i sajtove koji plasiraju video sadraje. Video sadraji na Internetu naknadno e biti detaljno obraeni kako kao tip sajta tako i kao dodatni sadraji za druge
tipove sajtova u okviru petog poglavlja knjige.
Brz tempo ivota i stalni razvoj tehnologije doveli su do toga da Internet kao sredstvo
komunikacije dobija sve vie aktivnih korisnika. Zbog svoje jednostavnosti upotrebe
kao i mogunosti da spoji korisnike iz razliitih delova sveta koji mogu da razgovaraju u
gotovom realnom vremenu postao je sastavni deo moderne komunikacije, kako mlaih
generacija tako i starijih.
Sajtovi koji nude zabavu (Entertainment sajtovi), pored sajtova drutvenih mrea imaju
jako visok rast popularnosti. Novi sadraji su ovde najvei izazov, kombinuju kako sadraje stvorene od strane tima koji je stvorio i odrava sajt tako i od samih korisnika sajta.
Ovi sajtovi podstiu svoje korisnike da stvaraju sopstveni sadraj slinim metodama kako
to radi sajtovi drutvenih mrea, ali podstiu svoje korisnike i na meusobna takmienja
i meusobna rangiranja u raznim tipovima zabavnih aktivnosti.

Slika 18: Izgled portala www.gamespot.com

Ovi sajtovi imaju najzahtevnije korisnike. Kao i sajtovi drutvenih mrea belee veliku
popularnost, meutim meu ovim sajtovima za razliku od sajtova drutvenih mrea nije
se nametno jedan sajt koji prikuplja i kontrolie najvei deo trita. Samim tim korisnici
lako menjaju platformu na kojoj provode svoje vreme ukoliko im postane nezanimljiva,
Internet marketing

29

retko oseaju povezanost sa samim sistemom. Zbog ovoga sajtovi koji nude zabavu
esto imaju jedan od zahtevnijih poslova da konstantno inoviraju svoj sadraj, motiviu
korisnike za ukljuivanje u grupe i timske igre kako bi kod njih stvorili oseaj meusobne
povezanosti i pripadnosti. Na ovaj nain korisnici ostaju privreniji datoj platformi.
Sajtovi koji nude zabavu esto nisu bazirani iskljuivo na lini sajt ve i na distribuirane
oblike istog. Dobro su povezeni i svoj sadraj esto plasiraju, integriu i kombinuju u
prethodno navedene tipove sajtova. Na prethodnoj slici predstavljen je izgled sajta www.
gamespot.com koji spada u jedne od najveih sajtova koji nude zabavu za svoje korisnike.
Jo jedan tip sajtova koji je svrstan u istu kategoriju kao zabavni sajtovi iz razloga to
je i sam poetak sajtova koji nude video sadraj prevashodno bio smeten i orijentisan
ka ovoj kategoriji. Danas belee konstantni rast popularnosti i sve veu integraciju u
sve prethodno navedene tipove sajtova. Integracije idu do te mere da je danas gotovo
nemogue pronai neki od prethodno navedenih tipova sajtova koji makar u nekoj meri
ne iskoriava video materijale za obogaivanje sopstvenih sadraja. Peta glava knjige
detaljno se bavi video sadrajem na Internetu i njegovom upotrebom u Internet marketingu dok e u ovom delu u kraim crtama biti predstavljen najvei predstavnik sajtova
koji distribuiraju video sadraj www.youtube.com.

Slika 19: Primer www.youtube.com

30

Internet marketing

YouTube je popularna Internet stranica koja slui za razmenu video sadraja gde korisnici mogu da postavljaju, prate, komentariu i ocenjuju video sadraje. Neregistrovani
korisnici mogu samo da gledaju video sadraje dok korisnici koji su registrovani imaju
mogunost da postavljaju i ureuju svoje video zapise. YouTube zadrava pravo da u
sluaju da doe do objavljivanja sadraja koji kri odredbe i politiku servisa, iste izbrie
sa svog sajta ili prethodno poalje upozorenje korisniku da on to sam uini.
YouTube kao besplatan Internet servis je postao veoma popularan kod anonimnih mladih
muziara i filmskih autora kao mesto gde oni mogu da promoviu svoje sadraje, steknu
popularnost i na taj nain se probiju do tradicionalnih medija kao to su televizijske i
radio stanice. YouTube takoe nudi autorima koji postavljaju originalne video zapise sa
velikim brojem pregleda i velikim brojem pretplatnika mogunost zarade sklapanjem
partnerstva sa YouTube-om, da bi zatim na svojim kanalima putali odreene reklame.
Danas postoji preko milion YouTube partnera koji zarauju vie od sto hiljada dolara
godinje. U nekim zemljama je na snazi cenzura YouTube-a kako bi se spreila eventualna
politika kritika aktuelne vlade, kritika religijskih lidera i kako bi se spreili mogui neredi koji bi se podstakli preko nekih video sadraja. Od septembra 2012. godine cenzura
YouTube-a postoji u Narodnoj Republici Kini, Iranu, Pakistanu i Turkmenistanu.

Internet marketing

31

3.
DRUTVENI MEDIJI I SAJTOVI
ZA DRUTVENO UMREAVANJE

Drutvene mree (eng. social networkssu najee besplatni on-lajn servisi koji korisnicima omoguavaju raznovrsne vidove komunikacije i mogunost sopstvene prezentacije.
Nastankom Interneta korisnici su na razne naine koristili ovaj mediji za meusobnu komunikaciju. Prvi vid drutvene mree tj. povezanosti izmeu dva personalna raunara
bio je e-mail i chat forum. E-mail je prevashodno ubrzao procese u poslovnom svetu,
dok su za svakodnevnu komunikaciju korisnika bili zadueni servisi poput soba za chat.
Kako se Interent dalje razvijao ljudi su imali potrebu za to veim kontaktom sa ostalim
korisnicima, deljenjem informacija koje su relevantne ili bitne za odreenu grupu ljudi,
razmenu miljenja sa ljudima koji se nalaze na velikoj udaljenosti.
Najpre u Americi a zatim i u Evropi krajem devedesetih godina dvadesetog veka javio se nagli porast i brzo prilagoavanje Internetu u svakodnevnoj / kunoj upotrebi. Ljudi spoznaju sve vee potrebe i koriste prve vidove drutvenih mrea tj. portale na kojima provode svoje vreme i komuniciraju sa korisnicima istih interesovanja.
Prvi portali su izgledali poput oglasnih tabli (Bulletin board) na kojima su korisnici mogli
da razmenjuju svoja miljenja i saznaju informacije sa kojim do tada nisu bili upoznati.
Veoma mali Internet protok (dial-up) kao i ograniena memorija na tadanjim kompjuterima znatno je ograniavala brzinu i veliinu informacija koje je jedan prosean
korisnik mogao da pribavi, stoga su se u poetku drutvene mree svodile na razmenu
tekstualnih podataka. Trita koja su prva prihvatila ovu vrstu inovacija bila su Amerika
i Japan. Ova dva trita su diktirala brzinu i razvoj Internet marketinga u celom svetu. U
pomenutom periodu Internet revolucije pomenuta trita predstavljala su test poligon
za sve inovacije, istu lidersku poziciju uspeli su da odre do danas. Prve drutvene mree
kakve poznajemo danas nastale su tehnolokim napretkom personalnih raunara kao i
srazmernim poveanjem brzine prenosa podataka putem Interneta. Korisnici su mogli
da koriste zahtevnije i kompleksnije operacije na drutvenim mreama pa su sa tim one
postale mesta gde se pored ideja u tekstualnom obliku mogu deliti i ideje i sadraji u
multimedijalnim formatima poput fotografije, video snimka ili zvunog snimka.
32

Internet marketing

Neke od prvih drutvenih mrea predstavljali su MSN (Microsoft Network) lansiran 1995.
godine koji predstavlja prvi vid drutvene mree koju je osmislio Microsoft u jeku tadanje
slave sa Windows 95 operativnim sistemom. MSN je bio zapravo websajt sa uslugama
koje je Microsoft pruao svojim korisnicima da ostvaruju interakciju sa drugim korisnicima. Neke od usluga koje su tada bile aktuelne su MSN hotmail, MSN Messanger koje
ujedno predstavljaju pretee na drutvenim mreama kakve danas postoje. Meu prvim
drutvenim mreama koje se najblie mogu uporediti sa dananjim je i MySpace osnovan
2003. godine od strane Krisa Devolfea i Toma Andersona u Kalifironiji.
Na narednoj slici predstavljen je nekadanji poetni ekran drutvene mree www.myspace.com.

Slika 20: Izgled Myspace drutvene mree

MySpace je osnovan kao ideja deljenja svog privatnog prostora (my space) sa drugim
korisnicima. Ovaj kanal je meu prvima dozvoljavao korisnicima da kreiraju svoje profile
sa potpuno personalizovanim stranicama, muzikom, fotografijama ili video sadrajem.
MySpace je pored povezivanja korisnika veliki uspeh ostvarivao u polju muzike industrije afirmisanjem mladih talenata bez posredovanja agenata ili izdavakih kua, kao
i kreiranja igrakih platformi poput Zynge. Na taj nain MySpace kao drutvena mrea
neposredno je razvijala platforme koje su se kasnije razvijale kao nezavisne.
Poetni ekran MySpace drutvene mree posedovao je vesti i zanimljivosti koje je korisnik mogao da prelistava kao i search polje u kojem je postojala mogunost pretrage
putem Google pretraivaa. U dananjem poimanju drutvenih mrea poetni izgled ove
Internet marketing

33

drutvene mree se ne moe opisati kao prilagoen korisnicima User Friendly interfejs.
Elementi koje poseduje svaka dananja drutvena mrea, preuzeti su pre svega sa MySpace mree, su komande Dodaj za prijatelja, Instant poruke, Blokiraj korisnika
MySpace drutvena mrea je putena u rad 2003. godine i za samo dve godine dostigla je
popularnost najvee drutvene mree na svetu. Taj rekord drala je od 2005. do 2008. godine, kada je 2006. ostvarila veu posetu od Google-a. 2008. godine MySpace doivljava
nagli pad usled konkurencije Facebook-a kao sledeeg lidera na polju drutvenih mrea.

3.1. Pregled sajtova drutvenih medija

U narednom delu bie pomenute i opisane neke od trenutno aktuelnih drutvenih mrea.
Pri opisu trenutno najaktuelnije i najvee drutvene mree u narednim sekcijama bie
naveden i primer pokretanja kampanje i promocije putem iste. Primeri e obuhvatiti
kako oigledne vidove oglaavanja koji se naplauju tako i vidove prisutnosti na ovoj
drutvenoj mrei koji koriste kompanijama ali ne proizvode dodatne trokove.

Facebook
Facebook je najvea drutvena mrea dananjice. Inicijalno Facebook je zamiljen kao
drutvena mrea studenata univerziteta Harvard. Danas broji vie od 1,49 milijardi korisnika. Facebook stranice omoguavaju razmenu multimedialnog sadraja, fotografija i
video snimaka sa ostalim korisnicima. Korisnici sklapaju takozvana virtualna prijateljstva
i na taj nain mogu pratiti profile svojih prijatelja. Osnovne aplikacije koje animiraju
korisnike su fotografije, video zapisi, grupe, dogaaji, stavke, beleke i pokloni. Osim
osnovnih aplikacija postoji i mogunost stvaranja vlastitih.
Mark Zuckerberg je osniva Facebook-a na kojem je radio dok je bio student na univerzitetu Harvard. Prvobitno, lanstvo na ovoj Internet stranici je bilo dozvoljeno samo
studentima sa Harvarda, da bi se kasnije proirilo na studente sa svih koleda koji su
lanovi Ajvi lige (engl. Ivy League). Posle nekog vremena, lanstvo je omogueno svim
studentima i srednjokolcima, a na kraju je omogueno svim osobama koje imaju 13 ili
vie godina. Prema podacima sa sajta, Fejsbuk danas ima oko 1,49 milijardi korisnika
irom sveta. U nekim zemljama, kao to su Sirija, Kina, Vijetnam i Iran, pristup ovoj Internet stranici je povremeno blokiran, a isto je uinjeno i na brojnim radnim mestima,
kako zaposleni ne bi troili vreme na posetu sajtu.
Facebook profil daje drugim lanovima ideju o tome ko stoji iza profila, kao i ta su
njegova/njena interesovanja. Kako bi olakao pronalaenje prijatelja Facebook prikuplja informacije o svim korisnicima kako bi se stvorila gusta mrea kontakata. Facebook
platforma je osmiljena tako da korisnicima omogui to lake snalaenje i navigaciju.
Ovo je ujedno bila kljuna prednost u odnosu pa prethodno pomenutu do tada najveu
drutvenu mreu.
34

Internet marketing

Za korienje ove platforme korisnicima nije potrebno nikakvo predznanje u korienju

kompjuterskih programa. Potrebno je da korisnik zna osnovne funkcije tastature i mia
kako bi mogao da koristi Facebook platformu. Platforma je namenjena svim korisnicima
razliitih starosnih dobi i obrazovanja i sastoji se iz dva glavna dela: Lini profil (engl.
Timeline) i deo sa informacijama o prijateljima i Facebook stranicama (engl. Newsfeed).
Lini Facebook profil deo sadri:
Linu fotografiju Facebook korisnika
Naslovnu (engl. Cover) fotografiju koja daje vie informacija o samom korisniku i
upuuje na interesovanja.
Informacije o datumu roenja, zaposlenju, obrazovanju i interesovanjima.
Timeline sekcija na kojoj posetioci profila mogu po godinama i mesecima pretraivati aktivnosti koje je korisnik ostvarivao (deljenje fotografija, deljenje interesantnih lanaka, sadraja)
Takoe na Timeline sekciji drugi lanovi mogu ostaviti poruke, fotografije i bilo
koji drugi vid multimedijalnog sadraja.
Odeljak za instant poruke ili chat
Odeljak za dodavanje osobe kao prijatelja
Zasebna sekcija za fotografije i video snimke koje je korisnik ostvarivao tokom
svog boravka na drutvenoj mrei.
Deo na kojem korisnik dobija informacije o novim zahtevima za prijateljstvo, instant poruke ili obavetenja.
Zahtevi za prijateljstvo se pojavljuju u gornjem desnom uglu i predstavljaju jednu od
znaajnijih funkcija na Facebook profilu. Kada jedan profil drugom profilu poalje zahtev
za prijateljstvo pojavljuje se obavetenje na koje korisnik moe odgovoriti potvrdom,
odbijanjem zahteva ili odlaganjem. Ukoliko korisnik prihvati odreeno prijateljstvo Facebook automatski objavljuje obavetenje na korisnikovom Newsfeed-u gde ostali korisnici
mogu da komentariu ili lajkuju ostvareno prijateljstvo.
Deo za instant poruke se takoe nalazi u gornjem desnom uglu odmah izmeu zahteva za
prijateljstvo i notifikacija. Kada jedan korisnik drugom pie na instant chat-u pojavljuje se
obavetenje da je korisniku pristigla poruka. Korisnik kliktanjem na obavetenjem moe
otvoriti poruku i odgovoriti u istom trenutku. Kada korisnik otvori poruku poiljaocu poruke se ispisuje da je poruka viena, na taj nain poiljalac moe da vidi da li je korisnik
sa druge strane proitao poruku i da li je do informacija do njega stigla.
Obavetenja korisnika se nalaze na treem mestu odmah nakon zahteva za prijateljstvo
i instant poruka. U obavetenja spadaju obavetenja za lajkovanje sadraja, obavetenja
za tagovanje-obeleavanje na fotografijama, obavetenja o aplikacijama, obavetenja o
komentarima i mnoga druga...
Drugi deo Facebook platforme kao to je u tekstu navedeno je Newsfeed (mesto na kojem
se nalaze obavetenja svih Facebook korisnika koje je korisnik prihvatio za prijatelje). Na
tom delu Facebook profila svi korisnici mogu imati uvid u to ta su njihovi prijatelji od
Internet marketing

35

sadraja podelili, lajkovali ili postavili. Newsfeed uz pomo algoritma korisnicima plasira
informacije za koje smatra da su tim korisnicima bitne i relevantne. Upravo taj deo Facebook platforme predstavlja njegov najbolji marketing alat.

Slika 21: Facebook stranica za registraciju i prijavu na drutvenu mreu

Facebook u svom algoritmu poseduje prikupljene informacije od korisnika koje skladiti
u svojoj bazi i sa kojom raspolae. Kasnije te informacije prua svojim korisnicima u svrhe
marketinga.
Facebook algoritam poseduje informacije o tome koliko je odreeni Facebook profil
ostvario kontakata sa drugim Facebook profilom i na taj nain e ta dva profila svrstati
pod relevantne ili bliske. to se svodi na to da ukoliko jedan korisnik objavi informaciju
(podeli fotografiju, link, lanak, video) ta informacija e se prikazati relevantnim profilima. Isti algoritam vai i za Facebook stranice, navedeno u daljem tekstu.

Twitter
Nakon Myspace i Facebook platforme korisnicima je predstavljena Twitter platforma.
Twitter je drutvena mrea koja je osnovana 2006. godine od strane Deka Dorseja,
Evana Vilijamsa, Biz Stona i Noe Glasa. Njeni tvorci su drutvenim mreama pristupili
na drugaiji nain od svojih konkurenata. Njihov cilj bio je da mrea poput Twitter-a
bude znatno otvorenija i transparentnija od konkurencije kako bi se informacije bre i
efikasnije mogle iriti.
36

Internet marketing

Twitter mrea poseduje zasebne profile kojim korisnici pristupaju registrovanjem na samom sajtu. Usluga je besplatna i svako ko poseduje email adresu moe se pridruiti ovoj
drutvenoj mrei. Prilikom registrovanja profila korisnik pored svog imena i prezimena
treba da navede koji nadimak e koristiti prilikom komunikacije sa drugim korisnicima.
Ispred naziva nadimka postoji znak @ koji oznaava nadimak samog profila.
Kada korisnik otvori svoj profil on moe pratiti informacije drugih profila njihovim praenjem (popularno Follow). Za razliku od Facebook-a kod Twitter mree profili su otvoreni
za praenje i svaki korisnik moe proitati status drugog korisnika. U sluaju ukoliko je
profil postavljen na Privatan jedino tad ostali korisnici trebaju da trae odobrenje od
profila kojeg ele da prate.
Kod ove drutvene mree glavni fokus je postavljen na razmeni tekstualnog sadraja.
Kreatori ove drutvene mree su zamislili Twitter kao mikro blog (zbog ega e ova drutvena mrea detaljnije biti pomenuta u poglavlju blogovi) na kojem korisnici razmenjuju
svoja miljenja kratkim tekstualnim sadrajima. Iz tog razloga Twitter se naziva najveim
globalnim Internet chat-om gde informacije teku izuzetno velikom brzinom i ujedno u
stvarnom vremenu.

Slika 22: Osnovni ekran za prijavu i registraciju na Twitter drutvenoj mrei

Tekstualni sadraj koji korisnici dele je formiran u vidu statusa koji ne moe da pree
ogranienih 140 karaktera. Twitter poseduje glavni ekran na kojem se pojavljuju informacije profila koje je korisnik stavio na praenje. Korisnik ima pravo da isti sadraj
komentarie, podeli (ReTwitt) i obelei da mu se svia (Favorite). Twitter-ov algoritam
funkcionie tako to postavljene objave postavlja jednu ispod druge u zavisnosti od njihovog nastanka. Objave koje su najskorije objavljene bie u vrhu samog glavnog ekrana
a objave koje su protekle bie u dnu.
Internet marketing

37

Instagram
Instagram je drutvena mrea nastala u Oktobru 2010. godine. Njegovi tvorci su Kevin
Sistrom i Majk Kriger. Ova mrea je pokrenuta oktobra 2010. godine a ve 2012. godine
je bila kupljena od strane Facebook-a za oko milijardu amerikih dolara. Instagram je
prvenstveno kreiran kao servis za obradu i ureivanje fotografija ali je 2013. godine
uvedena i mogunost postavljanja video zapisa sa maksimalnom duinom trajanja od
15 sekundi. Ova drutvena mrea omoguava njenim korisnicima da sadraj dele i na
ostalim drutvenim mreama poput Facebook-a, Twitter-a i drugim. Instagram je na
kraju 2014. godine dostigao popularnost od 300 miliona aktivnih korisnika meseno. O
uticaju ove drutvene mree govori i injenica da na godinjem nivou prikupi 4 biliona
fotografija od svih korisnika.
Ovoj mrei moe pristupiti svako ko ima pametan telefon i email adresu. Veoma je
jednostavan za korienje, iako postoji verzija i za desktop, korisnicima se preporuuje korienje mobilne verzije. Slino Twitter drutvenoj mrei sadraj koji je objavljen
od strane korisnika se moe obeleavati hatagom to olakava pretragu i mogunost
pronalaska istih ili slinih interesovanja. Praenje sadraja drugih korisnika se kao i kod
Twitter-a ostvaruje praenjem, klikom na dugme Follow.

Slika 23: Izgled Instagram drutvene mree

Za razliku od Facebook-a Instagram ne poseduje posebne formate oglasa i za sada njegovo oglaavanje nije dostupno na teritoriji Srbije, iz tog razloga njegov organski doseg
38

Internet marketing

je znatno vei od dosega koji poseduje sam Facebook. Brendovi koji posluju na tritu
Srbije u ovom trenutku takmie se da pronau najbolji mogui nain za iskoriavanje ove
mree u marketinke svrhe. Instagram poseduje algoritam po kojem prati interesovanja
korisnika i na taj nain im nudi sadraj za koji smatra da je relevantan.
Postoje razni faktori pri odabiru algoritma neki od faktora su:
prijatelji koje korisnik prati (praenje ponaanja prijatelja)
drava u kojoj korisnik ivi
interesovanja i hatagovi koje je korisnik koristio
popularni trendovi koji ljudi iz okruenja prate
Inostrane kompanije su ve uveliko ukljuene u komunikaciju sa svojim fanovima na
ovoj drutvenoj mrei jer su uvidele da je doseg dobro iskomuniciranih postova i duplo
vei od onih na Facebook platformi. Ono to predstavlja prednost ove mree je sama
platforma, koja je prevashodno prilagoena pametnim mobilnim telefonima pa stoga
brendovi direktno dospevaju u kontakt sa korisnicima na najblii i najprisniji mogui
nain. Brendovi u svesti potroaa prerastaju u prijatelje i grade odnose kakve do pre
nastanka ovakvih platforma i mobilnih ureaja nije bilo zamislivo. Koliko je Instagram
ostavio svog uticaja na drutvo govori i injenica da je u engleskom jeziku uveden novi
jeziki termin selfie, to predstavlja fotografisanje sopstvenog portreta i postavljanje na
ovu drutvenu mreu.

Slika 24: Instagram Mini kampanja

Internet marketing

39

Primer uspene Instagram kampanje sprovela je kompanija BMW sa svojim brendom

Mini. Brend Mini se na tritu predstavlja kao brend koji je namenjen mlaoj, urbanoj
populaciji koja je u toku sa trendovima na drutvenim mreama. Za ovu kampanju glavni fokus bio je na predstavljanje novog Mini modela. Ono to je bio cilj Mini kampanje
jeste da se na ovoj drutvenoj mrei ostvari blizak kontakt sa fanovima i meusobno
upoznavanje.
Miniju su korisnici putem drutvene mree mogli da postave pitanje i on bi im odgovorio kratkim video klipom. Na ovaj nain stvorena je meusobna interakcija i bolje
upoznavanje fanova sa novim funkcijama i prednostima ovog modela.

Google+
Google+ je drutvena mrea koja je nastala 2011 godine i deo je Google servisa. Google+ poseduje koncept slian Facebook i Twitter drutvenoj mrei u smislu dodavanja
prijatelja i praenja njihovog sadraja. Kod ove mree dodavanje prijatelja i praenje
njihovih sadraja funkcionie kroz Google krugove ili njihova interesovanja kao to su
zabava, sport, vesti ili slino. Korisnik dakle ima mogunost da svoje prijatelje svrstava
pod interesovanja.

Slika 25: Izgled Google+ drutvene mree i povezanih servisa

40

Internet marketing

Google+ se u odnosu na pomenute mree vie fokusirao na povezivanje sa ljudima slinih interesovanja, stoga i postojanje podele po Google krugovima. Takoe ova mrea
dozvoljava kreiranje i privatnih krugova u kojim se sadraj moe deliti, a da to ostali
prijatelji koji nisu pozvani u krug ne vide. Google+ nalog slui za povezivanje na sve
Google mree i predstavlja glavni nalog putem kojeg korisnik kontrolie svoj YouTube
nalog, Google Email, Google Drive, Google Adwords, Google Play store,... Ova mrea je
specijalno korisna za Android korisnike koji svoje mobilne aplikacije mogu putem ove
mree komentarisati i uestvovati u njihovom poboljanju.
Google+ je takoe povezan sa Google pretragom to podrazumeva da e Google pretraga
kasnije uticati na objave koje e se pojavljivati korisnicima. Takoe uz Google+ korisnicima je olakan prenos dokumenata i muzike. U osnovi Google+ pokuava da objedini
razliite usluge koje razvija kompanija Google i ponudi ih korisnicima kako bi olakao
njihovo korienje. Google+ nije popularna mrea u Srbiji ali je vano pomenuti je jer je
deo velikog Google sistema uticajnih mrea.

Forusquare
Foursquare je drutvena mrea nastala 2008. godine i zasnovana je na pretrazi lokacija
(geolokacijski servis). Ova drutvena mrea omoguava pretragu zanimljivih lokacija
poput barova, restorana, bioskopa i pregled njihovih usluga, recenzija korisnika koji su
ve posetili odreene lokacije.
Kao i na svakoj drugoj drutvenoj mrei, Foursquare omoguava korisnicima povezivanje
sa prijateljima i praenje njihovih lokacija. Tako da ukoliko se jedan korisnik prijavi na
lokaciju drugi moe videti gde i kada se njegov prijatelj prijavio. Aplikacija poseduje etiri
glavne kartice: Prijatelji, Istrauj, Liste i Profil.
Na Prijatelji kartici mogu se videti aktivnosti prijatelja, odnosno onih koji su se poslednji prijavili negde. Istrauj kartica nudi pretragu okoline i potencijalnih lokacija koje bi
korisnik mogao da poseti. Korisnik moe posetiti lokaciju u svom opsegu, dok takoe
moe pretraivati ta je preporueno ili aktuelno u tom momentu. Pored ovog aplikacija
omoguava filtriranje podataka po: specijalima, hrani, nonom provodu, prodavnicama
Na Liste kartici nalaze se izlistane lokacije koje je korisnik obeleio da e posetiti i one
koje je ve posetio. Na kartici profila postoji broj korisnikih poena u poslednjih 7 dana,
Leadboar odnosno lista prijatelja sa bodovima.
Ova drutvena mrea poseduje aplikaciju Swarm uz pomo koje korisnici mogu da se prijave na lokaciju od interesa. Redovnim prijavljivanjem korisnik dobija poene i u zavisnosti
od toga koliko se puta prijavio moe dobiti i odreene bedeve i pogodnosti. Ukoliko
odreeno mesto, uzmimo za primer lokalni kafi, prati trend ove drutvene mree takoe moe oformiti svoj nalog i lokaciju. Putem naloga moe kontrolisati recenzije (knjigu
utisaka) i saznati neto vie o svojim gostima i njihovom vienju lokacije.
Lokacija na kojem se korisnici prijavljuju u svoju ponudu moe uvrstiti poklone i specijale
za najlojalnije Veb fanove koji se prijavljuju.
Internet marketing

41

Slika 26: Primer otkljuanog specijala

Vlasnici lokacija mogu odreivati specijale kao to su:
popusti na prvo prijavljivanje na lokaciji
popusti na lojalnost (npr. posle petog prijavljivanja)
Ova drutvena mrea poseduje i oglaavaku platformu meutim ona nije dostupna za
trite Srbije.

3.2. Razvoj i novi tipovi integracije drutvenih medija

U prethodnim sekcijama predstavljeni su najvei drutveni mediji dananjice. Neke injenice o korienju najvee drutvene mree na svetu interesantno je predstaviti i brojkama, autori su do istih doli putem sajta jednog od najveeg regionalnog okupljanja
lokalne Internet zajednice, izvor: www.blogomanija.me.
Svakog dana se na Facebook doda vie od 350 miliona fotografija (digitalbuzz)
Dodavanje fotografija je ujedno i omiljena aktivnosti Facebook korisnika (Jeff Bullas)
66,4 procenta kupaca e putem statusa na svom Facebook nalogu obavestiti prijatelje o snienjima i akcijama (Crowdtap)
58 odsto korisnika Facebook-a oekuje posebne pogodnosti, popuste i pozive na
dogaaje kada postanu fanovi odreenog brenda (Hubspot)
Tri etvrtine ukupne interakcije korisnika Facebook-a sa objavom stranice desi se
unutar prvih 5 sati od momenta objavljivanja statusa (digitalbuzz)
42

Internet marketing

 Prosean ivotni vek objave na Facebook-u je 80 minuta (AllTwitter)

ak 189 miliona Facebook korisnika pristupaju ovoj mrei iskljuivo putem mobilnog telefona (Bufferapp Blog)
etvrtina svih Facebook korisnika ne obraa panju na podeavanja privatnosti
(Bufferapp Blog)
Na osnovu iznesenog jasno je da nijedna kompanija koja posluje u on-lajn, pa ak i fizikom svetu ne moe sebi priutiti da ne bude deo drutvene mree. Kao esta pojava
javljaju se i situacije gde manje kompanije nemaju sopstvene Veb sajtove ali su prisutne
na drutvenim mreama. Pri tom kompanija se ne mora odluiti iskljuivo za jednu od
navedenih ve je poeljno da kompanija bude prisutna i u kontaktu sa svojim korisnicima
na to vie drutvenih mrea.

3.2.1. Optimizacija sajta za drutvene medije

Sajt kompanije i uee kompanije na drutvenim mreama ne bi trebalo posmatrati odvojeno. Kompanije bi trebalo da tee da svojim posetiocima i korisnicima to vie olakaju
korienje i snalaenje na samom sajtu. Pri tom mora se obratiti panja i na injenicu
da veliki procenat posetioca ima sopstvene profile na drutvenim mreama i moda eli
da i u tom pogledu bude u kontaktu sa kompanijom iji sajt poseuje. ta vie kompanijama je u interesu da podstiu ovakve kontakte i stvaraju oseaj povezanosti kako sa
brendom tako i sa samom kompanijom. Davanjem do znanja da kompanija uestvuje na
drutvenim mreama i postavljanjem linka ka zvaninim grupama kompanije olakavaju
svojim posetiocima pronalaenje grupe i ukljuivanje u istu.
Na narednoj slici predstavljen je primer optimizacije sajta za drutvene medije i integracija servisa za deljenje informacija na drutvenim medijima. Primeri su obeleeni
takastim okvirima. Deo obeleen sa desne strane slui kako bi se sajt povezao sa drutvenim medijima. Posetioci sajta na ovaj nain mogu lako pronai zvanine grupe sajta
koji poseuju i postati pratioci tih grupa ili stranica. Deo obeleen u dnu Veb stranice
slui kako bi posetiocu sajta olakali deljenje vesti ili informacije koju je pronaao na
sajtu. Na ovaj nain posetilac e obavestiti svoje prijatelje i pratioce o informaciji koju
je pronaao na sajtu. Na pomenute naine posetioci plasiraju informacije sa sajta koje
smatraju relevantnim ili interesantnima. U narednim sekcijama jedan deo bavie se i
viralnim prenosom informacija, koji je sa marketinkog aspekta posebno interesantan.
Pored samog ukljuivanja u grupu i praenja iste posetioci esto pronalaze relevantne i
interesantne informacije na zvaninim sajtovima. Zvanini sajtovi najee ele da dopru do to ireg auditorijuma i to veeg broja posetioca. Drutvene mree i ovde mogu
pomoi. Ukoliko je sajt dobro osmiljen i podrava integraciju sa drutvenim mreama
i deljenje sadraja na istim putem klika, posetioci i korisnici e to rado initi. Ukoliko
ovakva integracija ne postoji anse da e neko podeliti sadraj se znatno smanjuju. Po
procenama sajta eMarketer ansa da e posetilac podeliti informaciju bez takozvanog
share dugmeta smanjuje se od est do devet puta, zavisno koliko je posetiocu vest interesantna.
Internet marketing

43

Slika 27: Primer optimizacije sajta za drutvene medije

3.2.2. Marketing na drutvenim medijima

U ovoj sekciji obraen je marketinki aspekt drutvenih mrea kroz primer i implementaciju na najveoj drutvenoj mrei dananjice. Kako pristup marketingu na ovoj drutvenoj
mrei nudi vie opcija isti su podeljene po sekcijama.

Facebook strane (Facebook page)

Vlasnici kompanija, pojedinci, umetnici, bendovi i javne linosti mogu napraviti poseban
Facebook profil, takozvani Facebook page (Facebook stranu) koji radi po drugaijem
principu od samog Facebook profila. Kod Facebook stranice korisnici Facebook mree
mogu postati oboavatelji tog odreenog brenda ili pojedinane linosti. Facebook strane okupljaju Facebook korisnike na jedno mesto gde se mogu prijavljivati kako bi pratili
objave, informacije i novosti o odreenoj temi.
Brendovi i poznate linosti se takmie da postavljaju sadraj koji je zanimljiv i interesantan ciljnoj grupi kako bi na taj nain ostvarili to vei doseg meu Facebook pratiocima.
Brendovi zapoljavaju marketinke agencije kako bi osmislile pravi nain i pravac kojim
jedan brend treba da komunicira kako bi izgradio to veu i to lojalniju bazu pratilaca.
PR i marketing odeljenja koja vode ove strane imaju zadatak da pored zanimljivog ili
relevantnog sadraja grade odnose sa svakim pratiocem pojedinano. Nain obraanja,
44

Internet marketing

brzina odgovora, pratiocima sve to ulazi u dojam dobrog odnosa sa trenutnim ili potencijalnim kupcima. Na Facebook postove ili objave koje se objavljuju na strani, pratioci mogu
da stave svianje (engl. Like), da prokomentariu iste ili podele sa svojim prijateljima.
Kada administrator stranice postavi status, fotografiju ili video snimak na stranici ta
objava se pratiocima koji su lajkovali brend pojavljuje na Newsfeed-u. Ukoliko je sadraj
nerelevantan/nezanimljiv ciljnoj grupi objava se posebnim algoritmom po prioritetima
pozicionira nie i na taj nain sve manje ljudi mogu da vide objavu. Ukoliko je sadraj
relevantan i ukoliko je ciljna grupa tano i precizno izabrana Facebook e prepoznati
zainteresovanost za isti sadraj i automatski plasirati post na boljoj poziciji kod pratioca
koji su lajkovali stranicu.
Doseg postova se moe meriti na dva naina organskim dosegom i plaenim dosegom
meu fanovima.
Organski doseg predstavlja broj fanova koji je video objavu na organski nain tj.
putem jednostavne pretrage ili putem timeline-a na kojem je objava bila plasirana.
Plaeni doseg predstavlja nain da se pored organskog dosega, dosegne za veom
ciljanom publikom.
Na narednoj slici predstavljen je izgled Facebook stranice Univerziteta Singidunum. Stranica univerziteta u vreme izrade knjige ima preko 100.000 pratioca, to je za obrazovnu
delatnost zaista impozantan broj pratioca. Ovome je doprinela injenica da je Univerzitet
Singidunum na vreme prepoznao uticaj drutvenih mrea i njihovu ekspanziju, to je omoguilo zapoinjanje aktivnosti na drutvenim mreama i pribliavanje svojim pratiocima.

Slika 28: Izgled Facebook stranice https://www.facebook.com/singidunum

Internet marketing

45

Na sam doseg postova utie tri elemenata:

Rok trajanja posta (engl. Time Decay) - svaka objava na strani ima svoj rok trajanja.
to je objava starija to e se sve manje prikazivati na Newsfeed-u korisnicima. Pre
samog objavljivanja treba ustanoviti kada su fanovi odreene stranice aktivni na
ovoj mrei i u tom periodu postaviti post.
Sklonost prema stranici (engl. Affinity) - Ukoliko su fanovi pre ostvarivali kontakt sa
stranicom vea je verovatnoa da e algoritam objavljivati istim fanovima naredni
sadraj koji stranica bude objavila.
Sadraj stvoren od strane fanova (engl. Weight) - Post koji sadri vei broj lajkova,
komentara i deljenja bie na boljoj poziciji na Newsfeed-u.

Slika 29: Parametri koji utiu na Facebook algoritam

Uspenost Facebook kampanje zavisi od utvrenog cilja. Ciljevi mogu biti:
Poveanje svianja stranice (engl. Page Likes)
Poveanje klikova
Poveanje dosega strane (engl. Reach)
Kako bi Facebook kampanja bila to uspenija pre svega korisnik treba da analizira i sazna
to vie pojedinosti o ciljnoj grupi kao i trenutnim pratiocima koje poseduje. Facebook
pratioci veoma loe reaguju na direktnu reklamu i iz tog razloga je veoma bitno dobro
poznavati pratioce kako bi na pravi nain putem kampanja bio obezbeen sadraj koji
je ciljnoj grupi najrelevantniji. Facebook platforma uz pomo Facebook alata korisnicima
omoguava uvid u sve informacije o pratiocima koje su neophodne za uspeh kampanje.
Jedan od alata koji poseduje Facebook stranica je Facebook statistika (engl. Facebook
insight). Facebook statistika predstavlja analizu Facebook strane u smislu kretanja i analiziranja ponaanja pratioca.
46

Internet marketing

Kroz Facebook statistiku korisnik ima uvid u:

Svianja stranice (engl. Page Likes)

Doseg stranice (engl. Reach)
Ukljuenost pratioca
Podatke o ciljnoj grupi (Pol, godite, mesto prebivalita)
Ponaanja pratioca na postavljen sadraj pojedinano za svaku objavu
Podatke o plaenoj kampanji

Slika 30: Opti podaci o Facebook stranici za zadati interval

Facebook graph
Facebook graph predstavlja alat uz pomo kojeg se preciznije analiziraju trenutni pratioci koji postoje na stranici. Kod Facebook statistike akcenat je stavljen na trenutnoj
aktivnosti i praenju sveobuhvatnih rezultata dok Facebook graf slui svrsi za preciznije
upoznavanje ciljne grupe sa interesovanjima i kretanja trenutnih pratilaca na strani.
Kroz praktinom primenu, putem ovog alata se moe tano utvrditi: koliko ljudi voli odreenu vrstu muzike, ivi u odreenom gradu i ujedno prati odreene stranice. Ovakav vid
informacija kasnije oglaivaima na Facebook platformi slui u cilju boljeg i preciznijeg
praenja potencijalnih pratilaca.

Internet marketing

47

Slika 31:Primer objava sa podacima o ostvarenim rezultatima

Plaeni oglasi
Kao to je u prethodnom delu navedeno brendovi, pojedinci, umetnici, organizacije i
kompanije se bore za svoje mesto na Facebook drutvenoj mrei, pronalaze naine kako
da dosegnu do to veeg broja ljudi koji su njima bitni i koji oni vide kao relevantnu ciljnu
grupu.
Kada je Facebook prvi put najavio Facebook grupe u svom sistemu organski doseg tih
grupa na Newsfeed-u Facebook korisnika je bio na zavidnom nivou. Skoro svaki pratilac
grupe je na svom Newsfeed-u mogao da vidi obavetenje koje je grupa objavila.
Meutim dolaskom novih grupa i poveanjem Facebook profila Facebook je organski
doseg grupa morao da svede na svega 5%, to u sutini znai da e objava koju Facebook
strana objavi biti prikazana samo kod 5% ljudi koju su stranu stavili na praenje (engl.
Like). Ukoliko stranica ima 1000 pratilaca to znai da e od 1000 ljudi objavu videti samo
50. Kako bi poveali doseg na Facebook strani iznad organski predvianih 5% dosega pratilaca, sve vie Facebook grupa se odluuje na ukljuivanje oglaavanja koje potpomae
objavama i stranici da budu vidljive i da dosegnu veu potencijalnu publiku.
Formati oglasa i sistem plaanja. Administrator stranice poseduje mogunost da uvea
svoj doseg stranice na dva osnovna naina:
promocijom strane putem Page like oglasa - oglasi koji prikupljaju lajkove svianja strane
promocijom strane putem Post engagement oglasa - oglasi koji stvaraju poveanje
dosega objava
48

Internet marketing

Pored pomenutih oglasa postoje i oglasi koji slue za:

promovisanje Veb sajta

poveanje konverzija na sajtu
poveanja instaliranja aplikacija Facebook korisnika
promovisanje zasebnih proizvoda na Veb sajtu
poveanje dosega video snimka
poveanje vidljivosti organizovanog dogaaja

Slika 32: Poetni ekran Facebook platforme (odabir formata)

Glavna dva standardna oglasa koji su najvie ukljueni u promociju stranice su oglasi koji
pomau poveanje lajkova svianja stranice i oglasi koji pomau poveanje dosega
objava stranice.

Platforma i nain plaanja

Nain plaanja se odvija preko platforme na kojoj oglaiva kontrolie svoje oglase. Oglasi koje Facebook nudi se plaaju po samom kliku ili po dosegu, to znai da korisnici
Facebook oglasa plaaju Facebook-u za sve oglase na koje e korisnici Facebook mree
kliknuti ili po broju Facebook korisnika koji e oglas videti. Oglaivai odreuj svoj dnevni
i meseni budet i sami odluuju kada e odreeni oglas biti oglaavan.
Internet marketing

49

Izgled same platforme je takav da na poetnom ekranu oglaiva ima uvid u sve kampanje i uske rezultate koji se odnose na potronju ili generalne rezultate poput rasta broja
pratioca ili rasta dosega postova.

Slika 33: Izgled Facebook platforme za oglaavanje, deo za upravljanje kampanjom i

trokovima
Prilikom postavljanja oglasa Facebook platforma od oglaivaa trai sledee informacije:
koju vrstu oglasa izabrati
kojoj ciljnoj grupi se obraa (godina starosti, pol, interesovanja, teritorija)
koliko novca e uloiti (odreivanja nain plaanja po kliku ili impresijama)
koliko e kampanja trajati i kada e se zavriti
Plaeni doseg funkcionie po principu aukcije. Na platformi postoji automatsko licitiranje
tj. automatsko nuenje najvie cene klika do koje bi oglaiva bio spreman da plati ili
manuelno licitiranje gde oglaiva sam odreuje do koje cene je spreman da plati klik
za svoj oglas. U odnosu na ponuenu cenu koju korisnik odabere Facebook e u skladu
sa tim i plasirati oglas.
Fejsbuk oglasi mogu se nai u sa desne strane Facebook strane, ili u samom Newsfeedu. Oglasi u Newsfeed-u su viestruko efikasniji prosean CTR broj klikova po prikazu
(clickthrough rate) na banerima sa strane je oko 0,04%, a u Newsfeed-u je 2%.
Na narednim slikama prikazani su primeri oglasa za promovisanje objava u okviru pregleda zida (Newsfeed-u) korisnika. Ovakve objave pokazale su se najefikasnijim budui
da korisniku nije oigledno predstavljeno da se radi o oglasu ve samo diskretnim obavetenjem ispod naziva davaoca oglasa. Takoe korisniku je u samom predstavljanu prikazano i ko je od njegovih prijatelja ve pratilac oglaivaa to na dodatni nain povezuje
korisnika sa ovim oglaivaem i podstie na akciju. Na ovaj nain kresnici stiu utisak da
se ne radi o oglasu ili makar da se ne radi samo o nasuminom oglasu ve o neemu to
njihovi prijatelji prate i to bi verovatno i njih interesovalo.
50

Internet marketing

Slika 34: Izgled Facebook platforme za oglaavanje, primer pokretanja oglasne kampanje sa ciljem poveanja pratilaca
Pri pravljenju oglasa posebna panja obraa se na korisnike koji drutvenoj mrei pristupaju putem mobilnih ureaja i za njih je mogue i poeljno napraviti prilagoene oglase
mobilnoj platformi.

Slika 35: Primer oglasa postavljenog u zidu korisnika, oglas se prikazuje kao bilo koja
druga objava nastala od strane prijatelja
Internet marketing

51

Kroz panele za praenje oglasa oglaivai mogu u realnom vremenu pratiti svoje objave
i oglase i prilagoavati ih kako bi dosegli to veu ciljnu publiku i izazvali najvie reakcija
i akcija svojim oglasom. Pomenuti meni takoe je prikazan na slici koja sledi.

Slika 36: Izgled kontrolnog dela i rezultata oglasa predstavljenog kroz zid korisnika

Viralni marketing
Internet marketingu na drutvenim mreama ne bi bio kompletan ukoliko se ne bi pomenuo viralni marketing i njegove mogunosti. Viralni marketing je vrsta marketinga u
kome se reklame prenose dobrovoljno od strane samih korisnika. U idealnom sluaju svaki korisnik ih alje veem broju novih korisnika irei reklamu velikom brzinom, takorei
brzinom irenja virusa, sve dok cela ciljna grupa ne postane zaraena. Meutim, da
bi korisnici reklamu dobrovoljno prosledili nekom drugom, tj. da bi viralna kampanja
postala uspena, ona mora ostvariti vrlo pozitivan efekat na korisnike, npr. obradovati
ih, razneiti ili nasmejati do suza, izazvati reakciju.
Re je o marketinkom alatu sa velikim potencijalima jer je usmeren na koncept underground plasiranja promotivnih sadraja na mestima gde se okuplja najvie korisnika. To
znai da je viralni marketing stvoren za irenje pozitivnih vibracija o proizvodima i uslugama. Format poruke koja se alje metodom viralnog marketinga obino je prilagoen
neformalnoj komunikaciji na on-lajn mestima masovnog okupljanja korisnika.
To moe biti smeni video klip, interaktivna reklamna igrica, e-book, brendirani softver,
okantna slika ili tekstualna poruka. Viralni marketing je elektronska promocija gde prijatelji razmenjuju ale ili apele za akciju.
Pre nastanka drutvenih mrea viralni marketing je svoje mesto naao na e-mail razmenama. Hotmail - je postao vodei provajder web-based i-mejl adresa, sa preko 14 miliona
52

Internet marketing

korisnika irom sveta, najveim delom zahvaljujui poruci koju je poslao delu preplaenih
e-mail korisnika. Teko je bilo odoleti izazovu besplatne e-mail adrese i bilo je nemogue
da se o tome ne obaveste drugi.
Istu strategiju je primenio i Skype, softver za besplatno telefoniranje putem Interneta
kada je preuzet 130 miliona puta od 2003. godine. E-mail je efektivan mediji i dalje ali
njegov najvei problem sa kojim se suoava je spam tj. nepoeljne e-mail poruke.
Viral je u svakom sluaju nain da se zaraze korisnici mrea na Internetu i da njihova
funkcija bude u svrsi deljenja zaraznog sadraja drugima.

3.3. KO SU KORISNICI DRUTVENIH MEDIJA

Kako bi pravilo predstavili korisnike drutvenih medija, potrebno je sagledati razloge
popularnosti istih. Drutvene mree, forumi i ostale aplikacije daju ljudima mogunost da
izraze svoja miljenja ili verovanja u otvorenom i bezbednom okruenju. On-line kritike
od strane potroaa stavljaju kupce u boljoj poziciju, omoguavajui im da kod prodavaca stvore oseaj odgovornosti za proizvode i usluge koje prodaju. Drutveni mediji
daju ljudima mogunost da ostanu u kontaktu sa mnogim prijateljima i poznanicima. Ovi
mediji pomau pojedincima da upoznaju ljude koje inae ne bi imali priliku da upoznaju.
Omoguava ljudima da lake prikupljaju vesti i informacije iz razliitih izvora. Verovatno
najvei razlog je to drutveni mediji lako okupiraju matu ljudi i zato to je zabavno
biti tamo, videti ta se deava i postati deo tog sveta bez naputanja udobnosti doma.

Slika 37:Rast korisnika drutvenih mrea po starosnim grupama,

izvor: PEW Research center
Internet marketing

53

Nakon samo nekoliko navedenih razloga popularnosti drutvenih mrea nije teko sagledati i zakljuiti da je popularnost ovih mrea izraena meu gotovo svim demografskim
podacima. Istina neke grupe e biti vei korisnici dok e u nekim grupama relativno mali
procenat biti korisnik istih. Na prethodnom grafiku predstavljen je trend rasta korisnika
drutvenih mrea u gotovo svim podelama starosnih grupa, izraeni procenat predstavlja
procenat uea korisnika u odnosu na zadatu grupu.
Sledea slika predstavlja zastupljenost korisnika kako po starosnim grupama tako i po
odreenoj drutvenoj mrei. Pri tom prisustvo na jednoj drutvenoj mrei ne iskljuuje
prisustvo u drugoj mrei.

Slika 38: Procenat korisnika na drutvenim mreama, uparen sa starosnom grupom,

izvor: PEW Research center

3..4. TIPOVI DRUTVENIH MEDIJA I NJIHOVI KORISNICI

Iako jo uvek mlad tip sajtova, drutveni mediji imaju izuzetnu tendenciju rasta i poveanja popularnosti meu korisnicima. Kao to je prethodno pomenuto dananje najpopularnije drutvene mree nisu bile originalne ideje u celosti, iako su neki od njihovih
delova bili unikatni i originalni. Ova injenica ostavlja prostora da se napravi podela
unutar sajtova drutvenih medija. Jedna od podela bila bi na sajtove koji ine:
Opte drutvene mree
Specijalizovane drutvene mree
Bookmarking drutvene mree
54

Internet marketing

3.4.1. Opte drutvene mree

Meu sajtove optih drutvenih mrea spadaju sve drutvene mree koje nemaju usku
ili specifinu grupu korisnika. Ove drutvene mree kao to im i kategorija kae imaju
opte teme i iroke oblasti interesovanja. Njihovi korisnici pripadaju svim starosnim grupama i vrlo razliitim profilima linosti. Same opte drutvene mree ipak unutar sebe
nude mogunosti pokretanja zasebnih grupa i povezivanje korisnika istih interesovanja
u otvorene ili zatvorene zajednice.
Ovaj tip drutvenih mrea ima najvei broj korisnika od svih pomenutih tipova drutvenih
medija. Razlog ovome je najee unificirano korisniko iskustvo i nedostatak vremena korisnika za uee u vie razliitih drutvenih mrea. Okretanje optim drutvenim
mreama korisnika pribliava sa najveim brojem svojih poznanika koji ne moraju imati
ista interesovanja kao korisnika ali e za neka od interesovanja najverovatnije imati
zajedniku temu. Na ovaj nain korisnik moe uestvovati u vie grupa za koje je zainteresovan sa istim nalogom na jednoj drutvenoj mrei, pritom pod istom platformom i na
centralizovan nain pratiti svoje i aktivnosti svojih prijatelja na mrei. Jedna od mlaih
drutvenih mrea koja ipak nije zaivela onako kao su njeni tvorci zamislili je Google+
koja i profilie svoje korisnike ne samo po prijateljstvu ve i po interesovanjima. Implementacija kod ove drutvene mree zamiljena je kroz takozvano uzimanje uea u
krugovima ove drutvene mree.
Meu opte tipove drutvenih mrea spadaju prethodno opisane drutvene mree
MySpace, Facebook, Google+, Instagram

3.4.2. Specijalizovane drutvene mree

Za razliku od optih drutvenih mrea koje nemaju usku ili interesnu grupu korisnika
specijalizovane drutvene mree imaju upravo to. One ciljaju upravo na grupu korisnika
koji ele komunikaciju i korespodenciju sa odreenim tipom ljudi ili u cilju realizacije
odreene namere ili dogaaja.. Njihov rad prilagoen je upravo korisnicima ovakvih
drutvenih mrea.
Zavisno za koju namenu je specijalizovana drutvena mrea mogue je napraviti pod
podelu ovih drutvenih mrea na:
Interesne grupe ili hobi
Poslovne grupe
Zabavljanje, sastanci
Kupovina
Porodine
U narednom delu bie dati i opisani primeri za neke od navedenih specijalizovanih drutvenih mrea.
Internet marketing

55

Specijalizovane drutvene mree koje spadaju u kategoriju interesne grupe ili hobi
Jedna od najstarijih drutvenih mrea classmates.com spada u kategoriju specijalizovanih
drutvenih mrea. Sajt je nastao davne 1995 osniva je bio Randy Conrads. Ideja ove
drutvene mree bazira se na povezivanju ljudi koji su zajedno ili u srednju kolu ali su
im se kasnije putevi mimoili. Pristup drutvenoj mrei ogranien je iskljuivo na teritoriju
SAD ili korisnike koji su u SAD zavrili srednju kolu.

Slika 39: Osnovni ekran specijalizovane drutvene mree www.classmates.com

Specijalizovane drutvene mree koje spadaju u kategoriju poslovne grupe
Potrebu za povezivanjem poslovnih ljudi i organizacija najuspenije je prepoznala jedna
od najveih specijalizovanih mrea dananjice https://www.linkedin.com/. Linkedin je
drutvena mrea nastala 2002. godine i ona predstavlja najveu svetsku profesionalnu
drutvenu mreu. Procenjuje se da trenutno poseduje 259 miliona korisnika u preko 200
zemalja i teritorija.
56

Internet marketing

Linkedin profil je lini CV koji je on-lajn i na kojem svi zainteresovani mogu videti korisnikova iskustva i projekte na kojim je uestvovao. Na ovoj mrei korisnici razmenjuju
svoja miljenja, uestvuju u raspravama i na kraju najbitnije pronalaze nove poslodavce.

Slika 40: Osnovni ekran poslovne specijalizovane drutvene mree Linkedin

Kompanije koje poseduju i ovaj vid kanala zatvaraju ceo krug sa drutvenim mreama i na
taj nain su u toku sa dogaanjima iz svoje oblasti. Linkedin je jedan od boljih kanala za
pronalaenje novih kadrova pa stoga kompanije putem ovih mrea postavljaju konkurse
za posao na koje svi korisnici mogu da se prijave.
Specijalizovane drutvene mree koje spadaju u kategoriju kupovina
Specijalizovane mree za grupne kupovina doivljavaju veliku popularnost. Iako je ideja
na kojoj se zasnivaju prilino stara, Internet ju je doveo na sasvim novi nain. Nije tajna
da ukoliko se u istom trenutku obavlja nabavka vee koliine neke robe ili usluge da e
samim tim cena biti manja. Ukoliko se ugovara neki turistiki aranman cena nee biti
ista za pojedinca i za grupu. Ba na ovom principu nastao je veliki broj specijalizovanih
drutvenih mrea koji se bave spajanjem kupaca koji ele istu robu, uslugu ili aranman,
omoguavajui ima popuste na osnovu grupnih kupovina.
Internet marketing

57

Slika 41: Osnovni ekran: http://grupovina.rs/ specijalizovane drutvene mree za grupnu kupovinu

3.4.3. Bookmarking drutvene mree

Ovaj tip drutvenih mrea je jedan od novijih tipova, ali belei sve veu popularnost. Ideja
bookmarking drutvenih mrea izlazi iz okvira klasinog koncepta drutvenih mrea. Iste
ne slue da bi povezale korisnike koji se ve poznaju u fizikom svetu ili da se korisnici
meusobno upoznaju u klasinom smislu. Ovaj tip drutvenih mrea spaja korisnike
prema njihovim interesovanjima u on-lajn svetu.
Kao to samo ime ove drutvene mree kae bookmark ili stranice koje korisnici redovno
poseuju i prate je deo koji e initi osnov ove drutvene mree. Prepoznato je da je sve
vei broj korisnika ima stalan pristup Internetu i da pored informativnih sajtova, sajtova
koji nude video sadraj i sajtova drutvenih mrea ipak esto ne uspevaju da pronau
sadraje koji e ih okupirati u duim vremenskim okvirima. Ovo se esto deava zato to
pretraga pojmova esto ne dovodi do rezultata koji zanima korisnike ali esto i zato to
korisnici nisu svesni da neto postoji pa samim tim ne mogu ni da trae pojmove za koje
nisu svesni da su tu.
58

Internet marketing

Slika 42: Osnovni ekran: http://digg.com/ bookmark drutvene mree

Ovde se javio prostor koji su autori bookmarking drutvenih mrea iskoristili na pravi
nain. Naime veina korisnika u bookmark stavlja sajtove koje zaista najee poseuje
ili one koje nikako ne eli da zaboravi. Bookmark drutvena mrea omoguava da korisnicima bitni sajtovi koji su pre ovih drutvenih mrea bili bitni moda samo njima sada
postanu javno dostupni. Na ovaj nain bookmark nije vie samo lina stvar ve korisnici
mogu odluiti da prate bookmark nekog drugog korisnika ili da ponude svoje bookmark
lokacije drugim korisnicima. Kao primer izdvaja se nekoliko bookmark drutvenih mrea:
http://digg.com/, http://www.stumbleupon.com/
Jo jedna karakteristika ovih drutvenih mrea jeste da se one ne takmie za korisnike optih drutvenih mrea, ve naprotiv podravaju uee svojih korisnika u optim
drutvenim mreama. Ova podrka ide do te mere da iste ak ne zahtevaju posebnu
registraciju na bookmark drutvenim mreama ve je omoguena prijava putem ve
postojeih naloga na optim drutvenim mreama.

Internet marketing

59

4.
BLOGOVI

Blog, skraenica od Web log (Veb dnevnik), je vrsta Veb stranice, tj. on-lajn dnevnika.
Prednost Bloga nad obinim Veb stranicama je pojednostavljeno dodavanje promena,
novih sadraja kojim se mogu promptno pratiti svi noviteti u organizaciji, prodajnom
asortimanu, te interaktivna komunikacija sa korisnicima. Blog funkcionie vrlo jednostavno, ali zbog toga se njegov sadraj ne umanjuje. Iako je potrebno samo logovati se
i upisati dnevna deavanja, blog je vrlo jako marketinko sredstvo.
Blogovi bi trebalo da budu neprekidan tok misli (neprekidno razmiljanje) pojedinca ili
organizacije. Zbog toga posetioci oekuju, kada postoji blog na on-lajn stranici (sajtu), da
e se stalno postavljati novi lanci. Marketari moraju da se posvete redovnom auriranju
bloga. Blogging je postala veoma popularna aktivnost. Broj on-lajn korisnika koji prave
i odravaju blogove je dramatino porastao u proloj godini. Broj Internet korisnika koji
itaju blogove je takoe porastao. Osnovni razlozi zbog kojih bi svaka kompanija trebala
imati svoj blog, su:

Blog usmerava promet ka glavnim stranicama kompanije

Blog obezbeuje veu prodaju proizvoda ili plasman usluga
Blog omoguava ostvarivanje dodatnog prihoda od oglaavanja
Blog pomae organizaciji da se priblii ciljanom auditorijumu i bolje razume korisnike potrebe
Veina blogova omoguava itaocima da komentariu sadraj bloga, takvi blogovi su
postali veoma popularni kod itaoca. Umesto tradicionalnih Veb sajtova, koji pruaju
obilje informacija ali ne i mogunost korisnicima da daju svoje miljenje, funkcija komentarisanja u blogu ini da budu interaktivni. Dakle blogovi ne omoguavaju samo komentarisanje ve i dobijanje dodatne i povratne informacije od autora koji prate komentare
i diskutuju sa korisnicima bloga.
60

Internet marketing

Blogovi mogu da deluju kao sajt, tj. mogu biti organizovani kao sajt. Za veinu ljudi lake
je odravanje bloga nego Veb sajta. esto je blog beskonaan, duga, formulacija odozgo na dole, hronoloki sortirana lista (spisak) unosa podataka, u odreenim razmacima.
lanci su pisani iz perspektive blogera (autora bloga). Prvi Veb blogovi pojavili su se
sredinom 90ih godina i zvali su se on-lajn dnevnici. Prvi blogovi u Srbiji nastali tokom
2003. god. Procenjuje se da danas ima vie od 300.000 blogova. Srbija je drava koja u
regionu ima najvie blogova na samostalnim Veb adresama.

4.1. Pojam Blogova

Blog je Internet stranica napravljena u svrhu informisanja, rasprave i komunikacije meu
ljudima. Iznete informacije su javnog karaktera, podlone su kritici i diskusiji. Blog je
mesto na kome se nove informacije postavljaju nekada dnevno a nekada nedeljno. Blog
se moe opisati kao neka vrsta virtuelnog dnevnika koji se vodi na Internetu gde autori
ili blogeri izraavaju svoja miljenja ili objavljuju novosti o stvarima kojima se bave. Blog
za razliku od klasine Internet stranice omoguava i komentarisanje odreene teme koja
se popularno naziva post.
Blog je prvobitno bio nastavak klasinih Internet stranica a razvoj tehnologije je doprineo stvaranju platformi koje omoguavaju jednostavno postavljanje i personalizovanje
samih blogova. Najpopularnije platforme su Blogger, Tumblr i Wordpress. U zavisnosti od
sadraja bloga razlikuju se lini blogovi, mikroblogovi, korporativni blogovi, anr blogovi,
multimedija blogovi itd. Meu poznatijim blogerima su britanski kuvar Dejmi Oliver
koji na svom blogu esto postavlja recepte razliitih jela koja se mogu brzo i jednostavno spremiti, kao i ameriki bloger Perez Hilton iji blog je zabavnog sadraja a bavi se
traevima o poznatim linostima.
Blog se moe interpretirati kao:
Kompletan sajt
Jedan zapis na sajtu ili aplikaciji
Kao glagol u smislu trenutnog upisa sadraja
Kod dobrih blogova i komentari i kritike podloni su komentarima i diskusijama.

Tipian blog sadri:

Naslov
Ime blog autora editora
Temu pojedinanog bloga i datum postavljanja
Sam sadraj pojedinanog bloga
Komentare i diskusione forme za korisnika
Blogroll Lista ka drugim blogovima koje autor bloga smatra zanimljivim
Linkovi ka relevantnim stvarima koje najee potkrepljuju sadraj bloga
Oznaavanje kljunih rei (Tagovi)
Internet marketing

61

4.2. RAZVOJ I RAST BLOGOVA

Ve je pomenuto da blogovi imaju znaajan rast popularnosti meu korisnicima, kako
posetiocima tako i u pogledu sve veeg broja posetilaca koji postaju autori sopstvenih
blogova. Razlog sve veeg pokretanja sopstvenih blogova esto lei u jednostavnosti
korienja blog platformi i lakom pokretanju sopstvenog bloga. Nije potrebno tehniko ni programersko predznanja, nije ak potrebna ni kupovina domena ni prostora na
Internetu, nema dodatnih niti skrivenih trokova. ak ta vie od blogova autori esto
mogu stvoriti dodatan izvor prihoda. U nekim sluajevima ak mogu formirati osnovni
izvor prihoda i blogovanje uiniti svojom primarnom profesijom.

Slika 43: Analiza servisa koji najvie utiu na prodaju, izvor: technoratimedia.com
Razvoj blogova nije proao neopaeno od strane marketera, koji su jako brzo uvideli i
prepoznali njihov potencijal. Na prethodnom grafiku predstavljeni su rezultati istraivanja portala technoratimedia.com koji je pozicionirao blogove na visoko etvrto mesto
po uticaju na korisnike pri prodaji proizvoda. Po ovom istraivanju blogovi su se nali
iznad veine drutvenih mrea i sa jednakim uticajem u odnosu na najveu drutvenu
mreu dananjice. Za relevantnost ovog istraivanja bitno je pomenuti da sajt http://
technorati.com/ predstavlja jedan od najveih blog pretraivaa, pa samim tim raspolae
relevantnim podacima. Izneti podaci ukazuju da maloprodajni objekti i sajtovi brendova
imaju najvei uticaj pri prodaji proizvoda, to je svakako situacija koja najvie odgovara
proizvoaima i prodavcima.
62

Internet marketing

Slika 44: Servisi i sajtovi putem kojih korisnici najee dele sadraj,
izvor: technoratimedia.com
Meutim dodatno istraivanje pokazalo je da korisnici jako retko dele sadraj, informacije i materijale dobijene u maloprodajama ili sa zvaninih sajtova. Dodatno istraivanje
prikazano je na prethodnoj slici. Isto ukazuje da se sadraj najee deli putem najvee
drutvene mree dananjice, zatim najveeg servisa za korisnike video sadraje, dok su
blog materijali ponovo visoko pozicionirani i nalaze se na treem mestu. Ova injenica
ukazala je marketerima kompanija koliki je ustvari uticaj blog materijala, to je dovelo do
situacije da pored pojedinanih autora blogova sve vei broj kompanija poseduje svoje
zvanine blogove na kojima esto vode neformalnu komunikaciju sa svojim korisnicima.
Bitno je napomenuti da je pomenuto istraivanje dovelo do ekspanzije blogova kompanija, koje esto nisu blog razumele na dobar nain ve kao klasian marketinki kanal
komunikacije sa svojim korisnicima to je esto dovodilo do negativnih efekata. O pravilnoj upotrebi i grekama koje se javljaju bie rei u narednom delu analize blogova. Pre
toga bie predstavljeni tipovi blogova.

4.3. Tipovi Blogova

Blogovi su doiveli toliki rast da je danas nemogue priati o blogovima bez podele blogove po tipu bloga. Ve je pomenuto da pojam blog moe biti shvaen kao kompletan
Internet marketing

63

sajt, kao jedan zapis na sajtu ili aplikaciji ili kao glagol u smislu trenutnog upisa sadraja.
Meutim potrebno je predstaviti i dodatnu podelu po tipu blogova. Kao najznaajniji
tipovi blogova izdvajaju se:
Lini blogovi
Media blogovi
Biznis blogovi
Vlogs
Blog pretraivai
Mikroblogovi
Flogs Lani blogovi
Plaeni blogovi
Splogs Spam-blog
Meu najzastupljenijim tipovima blogova pojavljuju se lini blogovi dok su svi ostali tipovi
blogova najee zastupljeni kao mikrosajtovi, poddomeni ili u okviru platformi. Svaki od
tipova blogova mogao bi biti detaljno obraen i predstavljen. Obzirom da blogovi nisu
jedini fokus udbenika primer blogova bie pojanjen i detaljnije objanjen na primeru najveeg mikorblog sajta dananjice. Primer mikroblogova u implementaciji Twitter
platforme predstavlja najveu mikroblog zajednicu dananjice.

Mikroblogovi - Twitter
Primer mikroblogova detaljno e biti obraen kroz primer Twitter platforme. Iako je
ukratko pomenuta i meu drutvenim mreama forma ove platforme blia je mikroblogovima. Zavisno od autor ipak esto je svrstana i meu drutvene mree. Twitter platforma
osnovana je 2006. godine od strane Deka Dorseja, Evana Vilijamsa, Biz Stona i Noe Glasa.
Njeni tvorci su drutvenim mreama pristupili na drugaiji nain od svojih konkurenata.
Njihov cilj bio je da mrea poput Twitter-a bude znatno otvorenija i transparentnija od
konkurencije kako bi se informacije bre i efikasnije mogle iriti. Twitter mrea poseduje zasebne profile kojim korisnici pristupaju registrovanjem na samom sajtu. Usluga je
besplatna i svako ko poseduje email adresu moe se pridruiti ovoj platformi.
Prilikom registrovanja profla korisnik pored svog imena i prezimena treba da navede koji
nadimak e koristiti prilikom komunikacije sa drugim korisnicima. Ispred naziva nadimka
postoji znak @ koji oznaava nadimak samog profila. Kada korisnik otvori svoj profil on
moe pratiti informacije drugih profila njihovim praenjem (popularno Follow). Za razliku
od Facebook-a kod Twitter mree profili su otvoreni za praenje i svaki korisnik moe
proitati status drugog korisnika. Osim u sluaju kada je profil postavljen na Privatan
jedino tad ostali korisnici trebaju da trae odobrenje od profila koga ele da prate.
Kod ove platforme glavni fokus je postavljen na razmeni tekstualnog sadraja. Kreatori
ove drutvene mree su zamislili Twitter kao mikro blog na kojem korisnici razmenjuju
64

Internet marketing

svoja miljenja kratkim tekstualnim sadrajima. Iz tog razloga Twitter se naziva najveim
globalnim Internet chat-om gde informacije teku izuzetno velikom brzinom i ujedno u
realnom vremenu.
Tekstualni sadraj koji korisnici dele je formiran u vidu statusa koji ne moe da pree
ogranienje od 140 karaktera.
Twitter poseduje glavni ekran na kojem se pojavljuju informacije profila koje je korisnik
stavio na praenje. Korisnik ima pravo da isti sadraj komentarie, podeli (ReTwitt) i
obelei da mu se svia (Favorite). Twitterov algoritam funkcionie tako to postavljene
objave postavlja jednu ispod druge u zavisnosti od njihovog nastanka. Objave koje su najskorije objavljene bie u vrhu samog glavnog ekrana a objave koje su protekle bie u dnu.

Slika 45: Izgled Twitter drutvene mree, na zvaninom kanalu https://twitter.com/

twitter
Kako bi se odreeni tvit odrao i bio viralan on mora da ima odreenu interakciju sa
svojom publikom, tj. mora biti stavljen na svianje ili retwittovan. Twitter poput Facebook
platforme prati informacije publike koju je korisnik stavio na praenje i po generisanim interesovanjima moe predvideti ta bi se korisniku uinilo zanimljivim za praenje.
Twitter je razvio opciju Otkrij (Discover) na kojoj korisnik ima mogunost da vidi koje
akcije i hatagove su preuzimali profili koje je korisnik stavio na praenje i na taj nain
iri svoju mreu pratioca.
Internet marketing

65

Veoma bitan deo Twitter platforme je korienje tarabe (hetaga). Hatag ili taraba slue
da tvit koji je napisan dosegne do publike kojoj je ta tema relevantna i sa kojom su korisnici upoznati. Na taj nain Twitter okuplja ciljanu publiku istih ili slinih interesovanja
na jedno mesto (oko hataga) kako bi mogli da razmene svoja miljenja i ideje. Korisnici
pored obeleavanja svog sadraja mogu takoe istraivati teme koje ih interesuju ili su
trenutno aktuelne. Uspeh tarabe kasnije se odrazio tj. proirio i na ostale drutvene
mree. Jedna od drutvenih mrea koja je prihvatila tarabu je i Facebook koji je nakon
Twitter-ovog uspeha sa tarabama uveo na svoju platformu ovaj vid pretrage, meutim
taj nain pretrage meu Facebook korisnicima jo uvek nije potpuno zaiveo kao kod
Twitter drutvene mree.
Pored deljenja tekstualnog sadraja korisnici Twitter mree imaju pravo deljenja i multimedijalnog sadraja (fotografija, video snimaka, muzike).
Svaki profil poseduje tri najvanija parametra a to su:
broj tvitova koje je korisnik postavio
broj pratioca
broj profila koje je korisnik ispratio (ije informacije/tvitove prati)

Twitter pretraga
Twitter pretraga postaje sve popularniji izvor informacija. Za razliku od Google pretrage
u kojoj se mogu pronai informacije koje su relevantne i u datom trenutku potrebne
korisniku, na Twitteru se mogu saznati informacije koje su kreirane od ljudi koju su tu
informaciju saznali iz prve ruke ili kroz odreenu situaciju je doiveli. Iz tog razloga Twitter
predstavlja glas naroda u realnom vremenu.
Trenutan broj Twitter korisnika broji oko 288 miliona aktivnih korisnika koji redovno
postavljaju svoje statuse (tvitove). Kako predstavili koliinu informacija koje se objave
na Twitter platformi ovo su neki od skoranjih podataka koji se mogu pronai na Twitter
statistici:
U toku jedne sekunde u proseku na Twitter-u je ispisano 6.000 statusa ili negde oko
350.000 statusa u minuti to je na dnevnom nivou oko 500 miliona statusa dnevno.
Na godinjem nivou ova brojka dostie i do 200 biliona statusa (tvitova) godinje.
Zato se Twitter naziva najveom enciklopedijom ljudskih misli.

Twitter u svrhe marketinga

Twitter je kanal uz pomo kojeg se na najobjektivniji nain mogu saznati informacije
o stanju u drutvu, o interesovanjima ili trendovima jedne ciljne grupe, nacije... U pomenutom sadraju koje korisnici naprave u toku dana postoje znatne informacije koje
kompanije, srednja ili mala preduzea mogu ispratiti, iskoristiti i u skladu sa tim uvrstiti
ovaj vid kanala u svoju marketinku strategiju.
66

Internet marketing

Kompanije, srednja ili mala preduzea, poznate linosti koriste ovaj kanal kako bi na
jo liniji i prisniji odnos prile svojim ciljnim grupama, oslukivajui svoje kupce, potencijalne kupce, njihove primedbe i pohvale. Upravo na taj nain stvaraju fleksibilnost tj. sposobnost reagovanje na promene na tritu bre od svojih konkurenata.
Twitter se moe koristiti u svrhe samo promocije veoma uspeno kod poznatih linosti
ili politikih lidera. Iz razloga to putem Twitter profila moe postojati i dvosmerna komunikacija izmeu ljudi koji podravaju odreenu linost i same linosti. Na taj nain
ostvaruje se jo blii i prisniji kontakt to linostima od uticaja stvara jo vei doseg do
nove ciljne publike.
Kada je samo promocija kod kompanija kompanije moraju da poseduju osobu koja e se
baviti iskljuivo radom na ovoj drutvenoj mrei. Ovu mreu kao to je ve u prethodnom
tekstu napomenuto odlikuje izuzetno brz vid komunikacije te se samim tim oekuje od
svih uesnika odgovor u roku od dva do tri sata ili krae. Ukoliko kompanija ne odgovara
na statuse (tvitove) koji su lino njoj upueni takav vid komunikacije moe prerasti u
negativan PR to na samom poetku sigurno nije bio cilj.
Za razliku od kampanje koja se sprovodi na TV-u, bilbordima, putem letaka itd., gde
postoji samo jednosmerna komunikacija (kompanije prema potroaima) na Twitter-u
marketinka poruka mora biti personalizovana i prilagoena svakoj osobi pojedinano.
Kompanije se sa nastankom ovakvog vida dvosmerne komunikacija moraju znatno vie
potruditi kako bi privukle ili zadrale postojee kupce. Sam sadraj koji kompanija objavljuje ne bi trebao biti iskljuivo sadraj koji govori o samo promociji brenda. Ukoliko se
kompanija na Twitter drutvenoj mrei bavi iskljuivo samo promocijom u praksi takav
vid sadraja uglavnom biva diskriminisan od strane Twitter korisnika i ne daje nikakav
marketinki efekat. Drugaiji pristup koji brend treba na ovoj drutvenoj mrei da zauzme
je kontekstualni vid marketinga.

Kontekstualni marketing
Kontekstualni marketing je strategijski vid marketinga u kojem je pristup brenda fokusiran na kreiranju sadraja koji je vredan za njegove kupce koji ga predstavljaju, relevantan
i konzistentan. Uz pomo tog sadraja koji je relevantan ciljnoj grupi zadrava postojee
kupce i privlai nove. Uspean kontekstualni marketing daje odline povratne informacije
kupaca (earned media) to dalje viralnu iri priu o samom brendu.
Brendovi su sve vie svesni toga da pojedinci ne mogu slepo verovati reklamnim kampanjama pa se stoga osvru na kontekstualni marketing i iskustva pojedinaca ili influensera. Iz
tog razloga je ovaj vid marketinga veoma bitan prilikom promocije odreenog proizvoda.

Internet marketing

67

Twitter kao kanal distribucije

Twitter ne mora iskljuivo sluiti za samo promociju, on vrlo dobro moe posluiti i
kao kanal distribucije ukoliko se iskoristi na pravi nain. Odlian primer za to je Taksi
udruenje iz Beograda, koje je spoznalo potrebu ljudi i ponudilo novi vid naruivanja
taksija putem drutvene mree. Ovo udruenje uvidelo je brzinu komunikacije na Twitter
drutvenoj mrei pa je sa tim u svoju ponudu uvelo i mogunost zvanja taksija uz pomo
statusa na Twitter-u. Kako bi korisnik naruio taksi dovoljno je bilo da se u statusu na
Twitter-u spomene ime taksi udruenja i relacija od take A do take B. Dispeer poseduje
zaduenje da na svaki status (tvit) odgovori i prosledi informacije svojim kolegama putem
radio stanice.
Taksi udruenje je pored svog novog kanala distribucije ostvarilo i vei doseg i samo promociju brenda na ovoj platformi. Na taj nain ostvarila se dvostruka dobit od ovog kanala.

Oglaavanje na Twitter-u
Twitter je korisnicima iz Srbije da se oglaavaju na ovoj mrei. Uz pomo ovog oglaavanja
doseg tvitova i Twitter profila moe se znatno poveati. Oglaavanje na Twitter-u se moe
obavljati kroz tri osnovne forme:
Promoted Tweets (promovisani tvitovi): uobiajeni tvitovi koji imaju dodatnu prednost da mogu da dosegnu do postojeih, ali i do onih potencijalnih pratilaca koji
su verovatno zainteresovani za nalog oglaivaa
Promoted Accounts (promovisani profili): slue za brzu izgradnju aktivne zajednice
pratilaca i uticajnih tviteraa sa kojima je mogue ostvariti konstantnu komunikaciju i ije je angaovanje mogue na stalnoj osnovi
Promoted Trends (promovisani trendovi): trendovi na Twitter-u su popularne teme
koje se upravo deavaju. Oni imaju najveu izloenost poto su postavljeni na
vidnom mestu pored korisnikovog profila

Slika 46: Promovisan tvit, izvor: https://twitter.com

68

Internet marketing

Twitter pored pomenutih formata prua i analitiku za brendove i agencije koje koriste
oglase, kako bi bolje ispratili aktivnost oglaavanja, nauili vie o ponaanju potroaa i
prilagodili kampanje u cilju postizanja jo boljih rezultata. Kao i kod Facebook oglasa kod
Twitter oglasa se mogu navesti interesovanja u koje su korisnici upueni.
Prilikom oglaavanja Twitter i Facebook se trude da edukuju svoje korisnike kako bi kreirali to relevantniji sadraj i postavljali ih na svojim profilima. Glavno pravilo koje obe
platforme propagiraju su 80/20. Pomenuto 80/20 pravilo predstavlja 80% objavljivanja
statusa koji su vezani za ostvarivanje komunikacije koja e voditi deljenju, svianju ili
komentarisanju sadraja. Ostalih 20% sadraja tj. statusa treba da komunicira direktnu
prodaju. To je strategija kojom se vode ove dve platforme kako bi sadraj koji oglaivai
plasiraju bio zanimljiv i ne iskljuivo prodajni.

Slika 47: Platforma za oglaavanje, priprema promovisanog tvita, izvor: https://twitter.com

4.4. Ko pie Blogove, ko ita Blogove, kako i zato

Preko 54% blogera svoje tekstove plasiraju iskljuivo preko blogova. Glavni razlozi za
pisanje bloga najee predstavljaju: kreativno izraavanje, prenoenje linog iskustva
koje je mogue izneti u slobodnoj formi, deljenje znanja i vetina sa drugima, motivisanje
i zabava drugih, uticaj na miljenje drugih.
Meutim pisanje blogova zapoinje se ili u nekom trenutku predstavlja i finansijsku
korist. Stiv Pavlina, vrlo poznat profesionalni bloger, sam pie tekstove i doao je do
matematike kojom svaki njegov tekst meseno vredi (u smislu da mu donosi toliku zaradu) 20 $. Steve procenjuje da od svakog teksta moe da ima zaradu 10 godina, to
onda vrednost jednog teksta poveava na 2,400 $. Kako na blogu (u trenutku pisanja
tog teksta) ima oko 500 tekstova, raunica je da svi njegovi postovi vrede sto dvadeset
hiljada dolara godinje (http://www.stevepavlina.com/blog/).
Lini blogovi belee rast popularnosti meu itaocima i pratiocima blogova. Iste prate
ljudi eljni informacija, najee mlaa populacija. Putem ovakvih blogova autori dele
svoje sadraje, impresije, vetine, podstiu i motiviu druge.
Internet marketing

69

Poslovni blogovi esto se koriste kao marketing strategija. Pisanje i voenje bloga nekad
je u kompanijama organizovano od strane zasebnog tima koji u neformalnom ili makar
manje formalnim okvirima iznosi miljenja, stavove, projekte kompanije. Kompanije
esto putem bloga iznose zanimljive i afirmativne diskusije koje su vodile putem nekog
drugog medijuma, mail-a, drutvene mree, zvaninog sajta. Najvee koristi za kompaniju
od ovakvog vida komunikacije sa svojim korisnicima ogledaju se u lakom i jednostavnom
korienju, blog esto postaje jo jedan kanal marketinga i podstie interakciju. Marketing timovi kompanija lako se odluuju na korak zapoinjanja bloga budui da su trokovi
odravanja i voenja bloga jako malo kao to je prethodno i pomenuto.
Na narednoj slici predstavljen je izgled jednog od blogova, na jednom od najposeenijih
blog sajtova http://www.huffingtonpost.com/. Ovaj blog sajt belei preko 110.000.000
jedinstvenih mesenih poseta i trenutno je 79. sajt po poseenosti u svetu meu svim
sajtovima.

Slika 48: Izgled jednog od blogova na blog sajtu http://www.huffingtonpost.com/

70

Internet marketing

Razlog zato su blogovi izazivaju ovakvo interesovanja i zato su interesantni za itanje,

praenje najee lee u injenicama da u istim posetioci brzo dolaze do konkretnih stvari
bez suvie uvoda i zamorne teorije. U okviru bloga esto je preneseno autorovo lino
iskustvo koje je moe nai i pisati u slobodnoj formi. Blogovi ak i ukoliko su kompanijski
ne moraju potovati formalne standarde i esto sadre kritiko pisanje i razmiljanje. U
okviru blogova autori i kompanije su esto bazirane na razmiljanja i stavove, pa sami
blogovi esto sadre i nezvanine informacije koje mogu biti interesantne posetiocima.

4.5. Blog kao marketing strategija

Portal technoratimedia.com prethodno je pomenut po znaajnim istraivanjima koja
je obavio po pitanju uticaja na odluke kupaca i po pitanju deljenja sadraja do kojih
korisnici dolaze. Ovaj portal napravio je i pregled koji je predstavljen na narednoj slici.
Isti predstavlja strukturu ulaganja budeta kompanije namenjenog digitalnim medijima.

Slika 49: Prikaz digitalnog budeta i izdvajanja na drutvene medije,

izvor: technoratimedia.com
Desna strana ilustracije predstavlja ukupni digitalni budet. Lako se moe primetiti da
se jo uvek najvie sredstava (preko 40%) izdvaja za klasini tip oglaavanja na Internetu
putem banera. Veliki deo (oko 19%) odvaja se za SEM (Search engine marketing) odnosno
plaene pretrage putem pretraivaa Interneta, iste e biti vie i detaljnije pojanjene
Internet marketing

71

u okviru osmog poglavlja. Video na Internetu je kao to e u narednoj glavi biti detaljno
opisano uspeo da se izbori za 14% digitalnog marketing budeta kompanija. Nakon pomenutih udeo drutvenih medija je svega 10% od ukupnog digitalnog budeta namenjenog
marketingu. U okviru desnog dela ilustracije predstavljeno je uee pomenutih 10%
budeta. Vidi se da je najvei deo izdvojen za najveu drutvenu mreu dananjice, dok
se blogovi nalaze na etvrtom mestu sa svega 6% budeta digitalnih medija namenjenog
drutvenim medijima. Bitno je pomenuti da ovako predstavljeni procenti predstavljaju
finansijsko uee u digitalnom marketingu ali ne i po prisustvu na Internetu.

4.5.1. Koristi od blogovanja

Kao to je ve navedeno kompanije lako mogu implementirati korienje blogova u okviru
svoje digitalne marketing strategije. Ovo mogu uraditi bez velikih trokova, a ukoliko se
implementacija izvede uspeno mogu imati znaajne koristi od iste.
Meu koristi korienja blogova kao dela Internet marketinke kampanje spadaju:

Lakoa distribucije informacija

Povezivanje sa korisnicima
Uspostavljanje veeg poverenja korisnika
Pratnja zvaninoj kampanji
Mogunost privlaenja korisnika koji nisu imali poverenja
Unapreena komunikacija sa korisnicima, olakano ispitivanje trita
Poveana vidljivost i interesovanje
Praenje pulsa trita
Poveanje vidljivosti i saobraaja
Kontekstualna komunikacija

4.5.2. Negativni uticaj blogovanja

Pored toga to blogovi mogu doneti koristi, naalost isti mogu imati i negativni uticaj na
marketing kampanju kompanije ukoliko se ne realizuju kako treba. Iz ovog razloga kompanije bi trebalo da obrate panju i sagledaju situaciju pre pokretanja bloga. Bez obzira
na male inicijalne trokove i lakou korienja, blogove nije poeljno koristiti ukoliko
ne postoji posveena osoba blogu koja e obratiti panju na zamke korienja bloga u
Internet marketinkoj kampanji kompanije.
Meu zamke korienja blogova kao dela Internet marketinke kampanje spadaju:
Neiskreno i marketinko korienje bloga
Iznoenje neistina
Lani blogovi
72

Internet marketing

Lana transparentnost i komentari

Neredovno auriranje, postavljanje informacija, odgovori na komentare
Varijabilni kvalitet lanaka, tekstova, istraivanja
Ishitrene akcije
Reprezentativne osobe

Internet marketing

73

5.
VIDEO NA INTERNETU
Video sadraji su jedni od najbre rastuih sadraja na Internetu. Privukli su panju milionskog gledalita koji danas putem Interneta prate vesti, svoje omiljene serije, muzike
spotove, filmove ali i video generisan od strane korisnika slinih njima. Video na Internetu
je od samog starta prepoznat po svojim marketinkim potencijalima i gotovo da nema
kompanije koja se nije ukljuila u trku promovisanja sopstvenog brenda i proizvoda
putem ovog Internet kanala.
Poetak 2000. godine predstavlja revoluciju za video na Internetu. Tada se znaajno poveava brzina Interneta, irokopojasni Internet postaje komercijalno dostupan, kako za
domainstva, tako i za preduzea. Raunari postaju sve bri i moniji, Adobe predstavlja
fle format koji radi na sve veem broju platformi. Pojavljuju se sajtovi za deljenje video
sadraja. Sve navedeno dovodi do toga da TV gledaoci odluuju da video zabavu potrae
na drugom mestu.
Da bi predstavili video na Internetu ovo poglavlje dae odgovore na sledea pitanja:

Video formati koji se koriste na Internetu?

Ko gleda video na Internetu i zato?
Zato ljudi postavljaju sopstvene video materijale javno?
Kako Internet marketing koristi Internet video?
Da li, koliko i kako kompanije koriste Internet video?

5.1. FORMati
Video je prisutan na Internetu od 1990 meutim praenje video formata putem tadanje
infrastrukture (dial-up) nije dovelo zadovoljne korisnike Internet video materijala. Takoe
u poetku su se javljali problem video kompatibilnosti kako izmeu razliitih operativnih
sistema tako i izmeu razliitih Internet pretraivaa. Veina pomenutih problema kompatibilnosti je reena od strane kompanije Adobe i fle prikazivaa. Ovaj prikaziva i
74

Internet marketing

njegov kodek bili su prisutni na Internetu od 1996. ali najveu popularnost dobijaju
2006. sa objavom verzije 9, kada su napravljene velike nadogradnje i unapreenje .flv
formata. Nakon ega ovaj prikaziva postaje primarni izbor gotovo svakog veeg video
sajta na Internetu. Pre nego to detaljno bude predstavljen fle video format potrebno
je sagledati razvoj Veb video sadraja i probleme sa kojim se isti susretao.
Prilikom postavljanja video materijala na Internet potrebno je sagledati sledee:
Kompatibilnost video formata Da bi autori doli do najire mogue publike potrebno je da za svoj video izaberu format koji e veina korisnika moi da reprodukuje na svom raunaru ili ureaju.
Veliina fajla i nain preuzimanja ak i sa irokopojasnim Internetom veliina
fajla jo uvek igra veliku ulogu. Ukoliko je fajl prevelik ili snimljen u prevelikoj rezoluciji to e rezultovati dugakim vremenom preuzimanja. Potencijalni gledaoci
zbog ovoga mogu izgubiti interesovanje za video. Kao jedno od moguih reenja
nametnuo se nain na koji e korisnici preuzimati video. Oba naina imaju svoje
mane i prednosti, ono to je zajedniko za oba naina je preporuka da fajlovi budu
optimizovani i prilagoeni korisnicima:
- Streaming Video se ne preuzima na disk korisnika u celosti niti ostaje zapamen na disku korisnika nakon pregleda, fajlovi su u celosti smeteni na
specijalizovanim streaming serverima odakle se u delovima isporuuju korisnicima. Prednost je to gledanje video od strane korisnika moe da pone
gotovo trenutno dok e se delovi videa uitavati dok korisnik gleda deo koji je
ve uitan. Budui da se za svakog korisnika pravi posebna streaming konekcija
ovo je metod koji vie optereuje server. U dananje vreme ovo je ei metod
isporuke video materijala korisnicima.
- Progressive Video materijali su smeteni na Veb serveru kao i svaki drugi fajl.
Preuzimaju se u celosti na disk korisnika, dok korisniku ostaje kopija nakon gledanja video materijala. Zavisno od formata mogue je gledati video i pre nego
to se kompletan video ne preuzme, meutim preskakanje dolova je mogue
samo za delove koji su preuzeti, dok kod streaming servera korisnik odmah
moe prei na deo koji ga zanima. Ovakav nain distribucije video materijala je
manje zahtevan za server, ali zbog navedene mane ipak predstavlja rei izbor.
Kvalitet video materijala Sa manjom veliinom fajla esto dolazi i do degradiranja kvaliteta snimka. U elji da njihovi snimci budu to bre plasirani korisnicima
autori esto previe degradiraju kvalitet zarad brzine uitavanja. Ovde je potrebno
obratiti panju budui da je mogue preterati i u drugom smislu tj. zarad neznatno
boljeg kvaliteta napraviti preveliki fajl od video materijala.
Dostupnost i cena softvera za obradu snimka Vrlo verovatno da ovo nije prva
stavka o kojoj se razmilja pri pravljenju video snimka, meutim da bi snimak bio
interesantan korisnicima bie potrebna obrada istog. Iz ovog razloga potrebno
je razmiljati na koji nain e video biti pripremljen pre ili nakon postavljanja na
Internet.
Internet marketing

75

Meu popularne formate koji se danas koriste na Internetu za distribuciju video materijala spadaju:
Flash
Windows Media Player (WMP)
QuickTime Player
RealPlayer
HTML 5 (WebM, Ogg Theora)
Meu fajl formate, preciznije ekstenzije koju se danas pronalaze meu video materijalima na Internetu spadaju sledee ekstenzije: .flv, .swf, .mpg, .asf, .wmv, .mov, .mp4,
.avi, .rm .ogg. mkv

5.2. Korisnici video materijala

Kao i kod drutvenih mrea i blogova, gledaoci Veb video sadraja imaju specifine demografske podatke. Za Internet marketing bitno je da ovi podaci budu analizirani kako
bi se na pravi nain pristupilo odgovarajuoj ciljnoj grupi. U okviru naredne nabele predstavljeni su podaci koji na osnovu starosti u periodu od 2008. do 2014. godine predstavljaju procentualno uee gledalaca u okviru starosne grupe, istraivanje je obavljeno u
organizaciji portala eMarketer.
starosna
grupa

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

0-11

50.0%

54.1%

58.1%

61.9%

67.0%

70.8%

75.1%

12-17

70.0%

74.9%

79.0%

82.8%

87.1%

90.1%

91.8%

18-24

80.1%

83.2%

86.0%

90.1%

93.0%

94.1%

95.2%

25-34

75.1%

80.0%

84.1%

88.0%

91.1%

93.1%

93.9%

35-44

69.1%

74.0%

77.1%

79.9%

82.9%

85.9%

88.0%

45-54

50.2%

54.9%

58.1%

60.9%

64.0%

66.1%

68.1%

55-64

35.1%

40.2%

43.8%

49.1%

53.1%

55.9%

59.0%

65+

18.8%

22.7%

25.8%

28.8%

32.2%

36.2%

39.0%

Tabela 2: Korisnici koji prate video sadraj na Internetu makar jednom meseno,
izraeno po starosnoj grupi i broju gledalaca u starosnoj grupi po godinama, izvor:
eMarketer
Bitno je napomenuti da u istraivanju koje je sproveo eMarketer starosna grupa poinje
sa grupom od 0-11 godina. Ova grupa kao to je istraivanje pokazalo belei sve vei
rast uea u okviru Internet video materijala. Sa strane Internet marketinga ovo je
bitan podatak budui da ova grupa nije postojala ni kod jednog prethodno pomenutog
Internet medija.
76

Internet marketing

Preko 70% korisnika Interneta pogleda video na Internetu makar jednom meseno. Kao
i kod drutvenih mrea i blogovanja mlai korisnici ee koriste video materijale (izvor:
eMarketer). Na narednom grafiku predstavljeno je jo jedno istraivanje koje je obavio
portal eMarketer, isto pokazuje trend poveanja korisnika koji prate video materijale
putem Interneta.

Slika 50: Korienje video materijala na Internetu, izvor: E-marketer

Korisnici koji prate video na Internetu mogu biti podeljeni po jo kriterijuma osim po
ueu meu gledaocima i godinama.
Drugaija podela mogla bi se napraviti, na osnovu kriterijumu vremena provedenog u
gledanju on-lajn video materijala:
Redovni gledaoci ine 20% ljudi koje prate video na Internetu. U praenju video
materijala na Internetu provedu oko 800 min na mesenom nivou. Interesantno
je da YouTube predstavlja glavno odredite za veinu gledalaca. Meutim, redovni
gledaoci najmanje vremena provode na ovom portalu. Redovni gledaoci ee prate sadraje na drugim specijalizovanim sajtovima za distribuciju video materijala.
Standardni gledaoci ine 30% od svih korisnika koji prate video na Internetu.
Oni provode oko 80 min meseno pratei video sadraje na Internetu. Ova grupa
provodi dosta vremena na YouTube portalu i portalima koji nude reemitovanje
sadraja prethodno distribuiranog pomou standardnih TV sadraja.
Povremeni gledaoci ine 50% korisnika koji prate video na Internetu. Oni provode
oko 7 min meseno pratei video sadraj na Internetu. Povremeni gledaoci Internet
videa esto su redovni gledaoci TV sadraja.
Internet marketing

77

5.3. Popularnost Internet video materijala

Video materijali koji se mogu pronai na Internetu esto spadaju u iste kategorije koje
se mogu pronai na standardnim medijima koji distribuiraju video materijale. Meutim
video putem Interneta nudi i kategoriju koju standardni mediji ne nude sadraj koji su
stvorili korisnici.
Na narednoj slici koja predstavlja istraivanje portala eMarketer kao najvee predstavljeno je upravo uee video materijala koji korisnici samostalno generiu. Tek na treoj
i etvrtoj poziciji nalaze se materijali stvoreni od strane standardnih video medija, a koji
putem videa na Internetu reemituju sadraj. Razlog za reemitovanje sadraja standardni
mediji vide u poveanju popularnosti i reaktiviranju popularnosti svojih emisija ili priloga. Ovome dodatno doprinosi injenica da prosean on-lajn video ima 12 komentara
korisnika Internet video servisa.

Slika 51: Video materijali koje korisnici prate na Internetu, izvor: eMarketer
Koliko je video na Internetu postao popularan pokazuje naredna tabela koja predstavlja
deset najgledanijih video materijala putem najvee Internet video platforme, portala
youtube.com. Sada ve davnog 21. decembra 2012., Gangnam Stile postao je prvi YouTube video koji je dostigao milijardu pregleda. Od 31. maja 2014. godine, spot je pregledan
preko dve milijarde puta na YouTube-u, to je ujedno najgledaniji video na ovom portalu.
78

Internet marketing

Pozicija:

Naziv video
materijala:

Postavljeno od strane:

Broj pregleda:

Datum postavljanja:

Gangnam Style

Psy

2,142,074,553

15-Jul-12

Baby

Justin Bieber featuring

Ludacris

1,113,771,273

19-Feb-10

Charlie bit my
finger again!

Harry and Charlie DaviesCarr

802,440,573

22-May-07

On the Floor

Jennifer Lopez featuring

Pitbull

793,363,203

3-Mar-11

Party Rock
Anthem

LMFAO featuring Lauren

Bennett & GoonRock

779,159,146

8-Mar-11

Waka Waka

Shakira featuring
Freshlyground

772,509,455

4-Jun-10

Love the Way

You Lie

Eminem featuring
Rihanna

769,322,788

5-Aug-10

Gentleman

Psy

757,679,989

13-Apr-13

Wrecking Ball

Miley Cyrus

724,689,584

9-Sep-13

10

Roar

Katy Perry

704,244,309

5-Sep-13

Tabela 3: Broj pregleda video materijala na www.youtube.com portalu

Ukoliko se detaljnije pogleda navedena lista najpopularnijih snimaka zapaa se da je ista
gotovo u celosti sainjena od muzikih spotova i nastupa. Ovo govori u prilog injenice
popularnosti Internet videa. Internet video je postao toliko popularan da je u ovom
sluaju uspeo da promeni muziku industriju koja je do skora strepila i pokuavala da se
zatiti od ovakvog naina promocije i distribucije svojih autorskih dela. Danas se poslednji
spotovi i muzika dela distribuiraju i takmie u popularnosti putem servisa Internet videa.
Meutim, putem Internet videa kao to je ranije istraivanje pokazalo materijale generiu i obini korisnici koji nisu u muzikoj, filmskoj ili televizijskoj industriji. Pokazalo se
da ove obine korisnike koji generiu sopstveni sadraj prati vie ljudi nego muzike,
televizijske i filmske zvezde. Naredna tabela predstavlja listu korisnika YouTube portala
po kriterijumu najvie pretplatnika po korisniku. Popularne muzike zvezde po ovom
kriterijumu nalaze se tek na petom mestu liste sa gotovo duplo manje pratilaca nego
obini korisnik ovog portala.
Felix Kjellberg poznatiji kao PewDiePie je najpraenija linost na YouTube portalu. YouTube kanal, na kojem komentarie igre i pravi klipove na temu igara iz svog ugla, pokrenuo
u aprilu 2010. godine, kada je imao 21 godinu. Danas njegov kanal na YouTube mrei ima
Internet marketing

79

skoro 7 milijardi pregleda i 32 miliona pratilaca. Procenjuje se da Felix danas na osnovu

reklama i kampanja putem svog naloga i kanala na YouTube portalu moe da zaradi preko
etiri miliona dolara na godinjem nivou.

RANG

BROJ PRATILACA

BROJ PREGLEDA

PewDiePie

32.418.188

6.847.895.740

YouTube

22.246.666

456.049.823

Holasoygerman

20.140.829

1.565.511.153

Smosh

19.268.616

3.831.263.612

rihannaVEVO

14.970.789

5.602.547.817

OneDirectionVEVO

16.636.658

3.478.324.200

KatyPerryVEVO

14.368.512

4.441.471.326

JennaMarbles

14.277.023

1.609.952.329

EminemVEVO

13.919.343

4.194456.475

10

nigahiga

13.295.955

1.979.257.056

Tabela 4: Lista deset najpopularnijih naloga po kriterijumu broja pratilaca naloga,

izvor: YouTube

5.4. Video na Internetu kao marketinki alat

Video na Internetu u svrhu marketinga bie predstavljen kroz danas najvei servis za
distribuciju on-lajn video materijala. Pre detaljnog predstavljanja servisa potrebno je
predstaviti razloge zato korisnici i kompanije postavljaju video materijale na Internet.
Meu najznaajnije razloge spadaju:









80

Marketing
Edukacija
Slava
Reemitovanje
Ulino novinarstvo
On-line video kao marketing alat
Bolje prihvatanje od strane korisnika
Efikasnije prenoenje poruke
Odlina podrka za postojee marketinke kampanje

Internet marketing

YouTube
Portal YouTube osnovan je 2005 od strane eda Hurlija, Stiva ena i Javeda Karima koji
su bili zaposleni u PayPal kompaniji. Glavna ideja u startu bila je osmiljavanje sajta
za upoznavanje parova putem video snimaka. U prvom mesecu od njegovog nastanka
YouTube je dostigao 3 miliona gledaoca, nakon godinu dana ta brojka je dostigla ak 38
miliona gledalaca. YouTube je 2006 godine preao u vlasnitvo Google-a i danas predstavlja drugi po redu najvei pretraiva, odmah nakon Google-a (YouTube ima vei broj
pretraga od Bing-a, Yahoo-a i Ask-a zajedno).

Slika 53: Izgled YouTube ekrana

Kao i kod Facebook-a i Twitter-a i YouTube korisnicima nudi profil (Google+ profil) putem
kojeg prati interesovanja koje korisnik ostvaruje korienjem ove platforme. Najvea
prednost u odnosu na ostale platforme je ta to se YouTube poseduje izuzetnu optimizaciju uz pomo koje je upoznat sa svakim profilom pojedinano. Profil koji korisnik
napravi je profil koji se koristi i prilikom pretrage na Google-u, to ovoj platformi jo vie
pribliava poznavanje pojedinca, kako na svojoj mrei, tako i Google mrei gde pretrauje
sadraj koji je korisniku najrelevantniji.
Internet marketing

81

YouTube trenutno poseduje preko milijardu korisnika lokalizovan je u 75 zemalja, meu

kojima je i Srbija. Svaki YouTube profil poseduje komande koje korisniku olakavaju
traenje sadraja koji je najrelevantniji. Na glavnom ekranu YouTube platforme postoje
preporueni video snimci i kanali koje korisnik moe pregledati. Kao i kod ostalih platformi svaki profil poseduje svoj prostor za objavljivanje sadraja. Taj sadraj mogu videti svi
posetioci YouTube-a ukoliko korisnik drugaije nije odluio da se njegov sadraj objavljuje
samo odreenim korisnicima ili je sadraj stavljen pod privatan.
Kao i kod Twitter-a profili se mogu meusobno pratiti stavljanjem profila pod pretplatniku listu (subscribe list). Pri praenju snima od strane korisnika ispod svakog snimka
postoje sledei podaci:
naziv (koji je veoma bitan za search engine optimizaciju)
broj pregleda
broj svianja i ne svianja (YouTube je jedina drutvena mrea na kojoj postoji
ne svianje)
dugme za deljenje i dodavanje video snimka na ostale drutvene mree
opis video snimka
prostor za komentar
prostor za live komentare
Sa desne strane nalazi se sadraj koji je usko vezan sa video snimkom koji se u tom
trenutku gleda. Ukoliko se uzme primer da ukoliko korisnik gleda video spot odreenog
benda sa desne strane YouTube e ponuditi dodatne snimke usko vezane za taj bend ili
vrstu muzike koju bend izvodi.

Slika 54: YouTube pregled snimka

82

Internet marketing

YouTube polako ali sigurno zamenjuje tradicionalne vidove medija poput TV-a iz razloga
to njegovi korisnici mogu da kontroliu i prilagoavaju sadraj, mogu da ostave komentar i da oekuju povratnu informaciju od profila koji je video snimak postavio ili ostalih
profila koji su pogledali video snimak.
Izuzetno velika fleksibilnost i razne mogunosti koje ova platforma nudi prete tradicionalnim medijima. Poslednja istraivanja govore da sve vei rast pametnih televizora koji
imaju konekciju sa Internetom, a slue za gledanje sadraja sa YouTube-a.
Pored takvih predvianja u korist YouTube-a ide i informacija da na ovom kanalu mogu
da se gledaju i sadraji koji se u tom trenutku snimaju uivo to otvara jo jedan bitan
aspekt, a to je sadraj koji se objavljuje u stvarnom vremenu (real-time content).
Istraivanja pokazuju da i gledanje televizije takoe nije isto kao i pre deset godina. Prema poslednjem istraivanju 44% korisnika koristi neki drugi ureaj dok gleda televiziju.
(izvor: TNS/Google (2014): Connected Consumer Study Serbia)

YouTube kao marketing alat

YouTube kao alat na kojem je glavni fokus deljenje video sadraja predstavlja najbolji
marketinki alat za promociju proizvoda ili usluge. Uz pomo video snimka korisnicima
se odreeni proizvod ili usluga mogu pribliiti na mnogo bolji i precizniji nain od tradicionalnih naina, pri tom da takav vid promocije pristie do korisnika kojim je taj sadraj
relevantan.

Slika 55: GoPro stranica na YouTube portalu

Izuzetnu prednost ovakve video promocije iskoristila je kompanija GoPro koja proizvodi
kamere namenjene ekstremnim sportovima. Ova kompanija je svoj proizvod namenila
mladim ljudima koji uivaju u sportovima i koji ele da svoje trenutke uivanja podele
Internet marketing

83

sa drugima ili ele da ih sauvaju za sebe. GoPro kompanija na svom YouTube kanalu
postavlja video spotove koji direktno ne komuniciraju promociju proizvoda ve video
snimke koji prikazuju neverovatne situacije snimljene tom istom kamerom. Takvi video
snimci su veoma gledani, doseu i preko milion pregleda i viralno se ire Internetom. Na
taj nain GoPro dobija aktivnost korisnika na ovoj platformi ali i svim drutvenim mreama to pomenutoj kompaniji poveava doseg i prepoznatljivost brenda irom sveta. To
je jo jedan vid kontekstualnog marketinga.

YouTube oglaavanje
YouTube je u 2014 godini uveo oglaavanje u Srbiji. Prednosti oglaavanja na ovoj mrei
su:
bolje i efikasnije povezivanje sa korisnicima YouTube kanala.
dosezanje do relevantne ciljne grupe na osnovu njihovog ponaanja, mesta u
kojem se nalaze i interesovanjima.
plaanje oglasa se vri po uinku (kliku ili pregledu) to predstavlja izuzetnu kontrolu budeta za oglaivaa
korienje YouTube analitike kroz koju korisnik moe zakljuiti da li je njegov oglas
bio dovoljno uspean.
podupiranje i pojaavanje efekata TV reklama
YouTube nudi vie naina kako putem oglaavanja dosegnuti za ciljnom grupom. Kao
to je u prethodnom delu teksta navedeno YouTube je drugi najvei pretraiva odmah
nakon Google-a i iz tog razloga ova platforma ima veliki broj informacija koje koristi za
plasiranje najrelevantnijih sadraja svojim korisnicima. Samim tim to je YouTube deo Google porodice najvei deo tehnike ciljanja korisnika preuzet je direktno sa Google mree.
Postoje razliite vrste ciljanja korisnika a to su:
ciljanje korisnika na osnovu kljunih rei
ciljanje korisnika na osnovu demografije
ciljanje korisnika na osnovu pregleda sadraja (tema koje korisnike interesuju)
ciljanje korisnika na osnovu interesa korisnika
ciljanje korisnika na osnovu njihovih prethodnih interakcija sa video sadrajem
Vrste YouTube oglasa





84

oglasi koji prekrivaju jedan deo povrine video sadraja - overlay ads
display oglasi - true view in display
oglasi koje je mogue preskoiti - true view in stream + companion banner
oglasi koje nije mogue preskoiti - non-skip able video ads
oglasi u YouTube pretraivau - true view in search

Internet marketing

Slika 57: Overlay oglas, YouTube

Overlay oglas, ova vrsta oglasa se nalaze na dnu video sadraja YouTube-a. Polu transparentni su i zauzimaju 20% povrine video snimka. Ovaj tip oglasa se moe jedino videti
na desktop raunarima, formati banera oglasa je 480x70px.
Display oglasi, display oglasi su oglasi koji se pojavljuju sa desne strane iznad preporuene liste za gledanje (Suggestions lists). Ovaj tip oglasa takoe se moe videti samo na
desktop raunarima.

Slika 58: Display oglasi

Internet marketing

85

True view in-stream oglasi, ova vrsta oglasa se pojavljuje u trenutku kada korisnik klikne
na odreeni sadraj koji eli da pogleda. Oglas se pojavljuje prilikom samog odabira i
prikazuje se 5 sekundi. Nakon 5 sekundi korisnik ima mogunost da nastavi da gleda
oglas ili da ga preskoi. Oglaivai plaaju samo u sluaju da korisnik odgleda 30 sekundi
videa. Ovaj tip oglasa funkcionie kod mobilnih ureaja, desktop raunara i na pametnim
TV ureajima.
Non-Skippable video oglasi - oglasi koje nije mogue preskoiti. Iako su se mnogi korisnici YouTube-a protivili ovakvoj vrsti oglasa YouTube je zadrao ovaj format. Upravo iz
razloga to korisnici imaju mogunost da sami biraju svoj sadraj koji e gledati ovakav
vid oglasa se suprotstavlja onome to je YouTube na poetku svog postojanja bio, a to
je slobodna mrea na kojoj korisnici nisu prinueni da gledaju sadraj poput TV reklama.
Oglase koje je nemogue preskoiti se moraju prvobitno pogledati i ne traju due od 30
sekundi. Ovaj tip oglasa mogue je videti na desktop raunarima i mobilnim ureajima
i u zavisnosti od trita mogu biti od 15 do 20 sekundi duine.

Slika 59: YouTube skip oglas

86

Internet marketing

Slika 60: Primer Non-skippable oglasa

Internet marketing

87

6.
BRENDIRANJE PROIZVODA I SAJTA

Veb sajtovi, drutveni mediji, Veb video platforme daju nove mogunosti komunikacije
korisnika i kompanije, koje nisu postojale pre Interneta. Za ljude koji se bave promocijom
i marketingom isti predstavljaju nove alate putem kojih razvijaju i predstavljaju brend.
Da bi se bavili promocijom i predstavljanjem brenda prethodno je potrebno da razumeju
brend ta je brend, kako funkcionie i zato je vaan. Razumevanje brenda je osnova
marketinke kampanje, bilo da se radi u fizikom ili Veb svetu. Pri promovisanju brenda
postavljaju se sledea pitanja:
Kako definisati brend?
Zato je brend bitan i koja je njegova uloga na tritu i u stvaranju profita?
Elementi koji ine brend
Kako se primena brenda razlikuje na Internetu?
Postoji mnogo definicija brenda, zavisno i od toga kome je pitanje postavljeno ali i od
konteksta u kom je pitanje postavljeno. U osnovi re vodi poreklo jo od farmera koji su
utiskivali ig ivotinjama na svojim farmama. Farmerima je bio potreban nain da razlikuju svoje ivotinje od tuih. igovi su pomagali farmerima da razlikuju svoje ivotinje
od tuih. Na osnovu ovoga jedna definicija mogla bi glasiti:
Brend: ikona, znak, logo, ig koji pomae da se napravi razlika meu slinim ili proizvodima iste namene.
Greka koja se esto deava je tumaenje brenda kao proizvoda. Brend nije proizvod, ali
predstavlja isti. Dobar primer su brendovi Pepsi i Coca-Cola, oba brenda u svom asortimanu kao glavni proizvod imaju osveavajui gazirani napitak na bazi karamele. Meutim svaki od proizvoda ova dva brenda ima jedinstven ukus koji ga razlikuje od drugog
proizvoda. Na osnovu ovoga javlja se nova definicija koja bi mogla glasiti:
Brend: Specifina karakteristika ili jedinstven kvalitet koji razlikuje jedan proizvod od
drugog.
88

Internet marketing

Pepsi ili Coca-Cola logo na svakoj boici govori svakom korisniku da e otvaranjem i konzumiranjem te boice doi ba do ukusa koji oekuje. ta bi se desilo ukoliko bi pri svakom
otvaranju nove boice istog brenda ukus bio drugaiji? Ako bi jedna flaica bila gazirana
a druga ne? U tom sluaju velika je ansa da bi pomenuti brend izgubio poverenje svojih
korisnika. Korisnici ele da imaju poverenje u brend koji su odabrali da e ukus i njihovo
iskustvo biti isti bez obzira na grad, dravu ili druge faktore gde su doli do tog brenda.
Na osnovu ovoga brend je mogue definisati na sledei nain:
Brend: Suma utisaka svih iskustava korisnika sa odreenim proizvodom ili uslugom, na
osnovu kojih se gradi reputacija i budua oekivanja.
posedovanje zatienog imena i logotipa nije dovoljno. ta ime brenda znai? Kakve
veze, emocije, seanja i oekivanja izaziva u naoj svesti? Koliki nivo preferiranja izaziva?
Ako je to samo ime, onda nije brend. Ne zaboravite da iako brenda moe da ima personalitet on nije osoba. On ne postoji. Osim u svesti potroaa. Philip Kotler

Slika 61: Primer logotipa, nekih od najpoznatijih brendova dananjice

6.1. Znaaj brenda

Vanost brenda je toliko bitna da u veini kompanija postoji osoblje koje je zaposleno
iskljuivo na poziciji izgradnje brenda. Takoe esta je pojava da se na izgradnji brenda
angauju i agencije kojima je ovo esto primarna delatnost. Kompanije ulau u gradnju
i marketing brenda iz vie razloga, meu kojima su znaajniji:
Poveanje priznanja
Uspostavljanje poverenja
Graenje lojalnosti
Graenje lojalnosti ima veliku vanost za brend. Postie se kada korisnici ostaju verni
brendu kada god je to mogue. Polovina od svih korisnika smatra da je brend prvi ili drugi
element po znaaju u odluci kupovine proizvoda ili usluge. Dodani podatak mogao bi biti
da 13% korisnika prvo iskustvo sa nekim brendom ima zato to je taj brend preporuen
Internet marketing

89

od strane osobe u koju imaju poverenja. Kada izmeu kupaca i brenda postoji veza
konkurenciji postaje znaajno tee da ubedi korisnike da odaberu drugi brend. Vezanost
ili privrenost brendu gradi se kroz vie faktora, ukljuujui jedinstvenost proizvoda za
korisnika, vrednost za korisnika u odnosu na cenu, pristupanost, oseaj koji stvara kod
korisnika. Promene ovih faktora mogu uticati pozitivno ili negativno na korisnike i njihove
odluke u vezi sa proizvodom. Postoji nekoliko nivoa lojalnosti brendu:
Lojalni brendu. Korisnici koji su orijentisani ka odreenom brendu. Ovi korisnici
naputaju radnju ukoliko ne nudi brend za koji su zainteresovani. Spadaju meu
korisnike koji e brend preporuiti svojim poznanicima i prijateljima.
Preferiraju brend. Znaju koje brendove podravaju, ali nee odustati od kupovine
ukoliko postoji alternativa. Male razlike u ceni ili promeni kvaliteta ih nee ubediti
da promene brend, ali poveana razlika u ceni ili promeni kvaliteta e ih usmeriti
ka drugom brendu.
Svesni brenda. Ovi potroai znaju ta brend predstavlja i znai, ali ne znai da
e se odluiti za njega ak i kada je dostupan. Manje varijacije u ceni ili kvalitetu
mogu uticati na promenu brenda ovih korisnika.
Indiferentni prema brendu, biraju iskljuivo na osnovu karakteristika proizvoda,
usluge, cene. Mogu se odluiti i za brend sa kojim prethodno nisu imali iskustva i
sa kojim nisu upoznati ukoliko su karakteristike odgovarajue.
Bitno je pomenuti da isti kupac moe biti u vie kategorija zavisno od proizvoda za koji
se odluuje. Primera radi ukoliko neko preferira odreenu marku vozila i odluuje se
iskljuivo za odreenog proizvoaa, ne mora znaiti da e i meu proizvodima za odravanje higijene biti iskljuiv i imati preferirani brend.
Na sledeoj slici predstavljena je ilustracija kako bi proizvodi izgledali kada ne bi bilo
uticaja i obeleja brenda.

Slika 62: Proizvodi koji nemaju obeleje

90

Internet marketing

6.2. Elementi brenda

Pojam brenda je kompleksan i sastoji se od opipljivih i neopipljivih elemenata, svi imaju
ulogu u formiranju miljenja korisnika/kupaca. Brend menaderi su zadueni za stvaranje
poverenja, prenoenje poruke brenda i stvaranja emotivne povezanosti izmeu brenda i
njegovog trita. Naredna slika predstavlja najznaajnije elemente od kojih se brend sastoji.

Slika 63: Elementi koji ine uspean brend

Brend kao obeanje

Za veinu marketing strunjaka predstavlja najbitniji element brenda. Ispunjavanje obeanja brenda je najbitnija akcija koju kompanija moe da preduzme u graenju brenda.
Ispunjenje obeanja je osnova za izgradnju poverenja prema brendu. Privi put kada se
korisnik susree sa brendom jedino to ima je ono to brend daje kao obeanje i oekivanje da e to obeanje biti ispunjeno. Ukoliko je obeanje ispunjeno, uticaj brenda za
koji se korisnik oduio jaa u svesti korisnika. Pozitivni uticaj obeanja je uspostavljen,
ukoliko obeanje nastavi da se ispunjava uticaj brenda raste ime se poveava lojalnost
prema brendu.
Graenje poverenja prema brendu je teak proces, meutim gubljenje poverenja je
relativno lako. Postavlja se pitanja da li brend moe da preivi lana ili ne ispunjena
obeanja? Da li korisnici daju brendu samo jednu ansu da ne ispuni obeanje? Odgovor
a ova pitanja nije lak i zavisi od brenda u pitanju kao i od prethodnog perioda lojalnosti
brendu. Ukoliko je u pitanju brend proizvoa obue i njihov proizvod su patike za koje
Internet marketing

91

se korisnik odluuje ve dui vremenski period, gde su prethodna obeanja bila ispunjena, a korisnik zadovoljan. Postoji ansa da ukoliko pri narednoj kupovini korisnikova
oekivanja od obeanja brenda ne budu ispunjena, korisnik ipak ostane lojalan brendu
na osnovu prethodnih iskustava. Meutim ukoliko bi se ova situacija ponovila velika je
ansa da bi pomenuti brend izgubio svog korisnika. Ukoliko se ipak radi o prvom susretu
sa brendom ili brendom koji po pojavljivanju na tritu nije ispunio svoje obeanje, velike
su anse da se korisnici nee ponovo odluivati za ovaj brend.

Brend kao linost

Kada se pomene linost, najea reakcija je povezivanje linosti sa osobama ili poznatim
ljudima. Linost se povezuje kako sa poznatim osobama tako i sa osobama sa kojima
se svakodnevno sreu. Neke osobe su zabavne, neke ozbiljne, neke dobri sluaonici,
neke naratori, neke jedinstveni. Ljudi imaju tendenciju da se poistoveuju i gravitiraju
ka osobama koje imaju slinu linost kao oni. esto i sa osobama kakvi bi eleli da budu.
Brendovi koriste ovu injenicu. Kao i ljudi, brendovi imaju svoje linosti. Ukoliko bi primer
bila automobilska industrija brend bi lako mogao da se poistoveti sa osobama kojima
je namenjen:
Ozbiljni
Zabavni
Sportski
Luksuzni
Linost brenda je znaajna za stvaranje emotivne veze izmeu korisnika i brenda. Korisnici koji veruju da brend razume njih i njihove potrebe se lake identifikuju sa brendom
i postaju privreni istom.

Brend sa jedinstvenom karakteristikom

Korisnici prave odluke na osnovu potreba, elja, mogunosti. Brend moe dati razna
obeanja i imati linost koja odgovara korisniku, meutim ukoliko nema jedinstvene
karakteristike koja bi ga distancirala od drugog brenda lojalnost brendu e se teko
postii. Za korisnika je potrebno opravdanje zato je proizvod/usluga preao iz elje
u potrebu, jedinstvene karakteristike brenda su tu da stvore to opravdanje. Brendovi
treba da tee da se distanciraju od drugih brendova kako bi korisniku dali mogunost
opravdanja. Ukoliko nedostaje jedinstvena karakteristika, brend teko moe da se
distancira od konkurencije koja ima jedinstvenu karakteristiku, tada se postavlja pitanje
da li e takav brend uspeti na tritu.

Slika
Iako karakteristike kao to su obeanje i linost stvaraju povezanost izmeu brenda i
korisnika, brendu je potreban i vizuelni nain da ga identifikuje. Ovaj vizuelni simbol,
ig, logo identifikuje brend, distancira ga i pojaava poruku brenda. Logo je jedinstveni
92

Internet marketing

vizuelni element preko koga korisnici prepoznaju brend. Logo je najee jednostavnog
dizajna bez suvinih boja i detalja. Meu glavne razloge jednostavnosti logoa spadaju:
Jednostavniji logo se lake i bre prepoznaje
Logo sa manje detalja se lake uklapa na manjim povrinama kao to su vizit karte
Manje boja u logou ini isti jednostavnijim i povoljnijim za izradu
Vizuelni elementi kao to su logo, slogan, boje, font pomau korisnicima da bre prepoznaju brend koji favorizuju ili koriste. Slogani u okviru ili kao dodatak logotipu imaju
snaan efekat. Slogan esto predstavlja kratku izjavu koja se povezuje sa brendom, slui
kao kratka poruka, obeanje brenda ili poziv na akciju.

6.3. Znaaj Interneta u graenju brenda

U prethodnim delovima knjige ve su opisani neki od naina promocije i marketinga putem Interneta. Marketing brenda, gotovo sigurno, pored Interneta ukljuivae i standardne tipove medija poput televizije, radija, tampanih izdanja i bilborda. Osobe zaduene
za marketing svoje strategije ka graenju brenda postavljaju na osnovu brenda, eljene
publike i budeta koji im je na raspolaganju.
Bez obzira na razlike u tradicionalnim medijima, dve stvari su zajednike:
Promotivne kampanje imaju ogranienja. Bez obzira da li se radi o TV reklami u
trajanju od 29 sekundi ili o oglasu u novinama dimenzija 15x15 cm. Trajanje od
29 sekundi i dimenzije 15x15 cm su ogranienja.
Promotivne kampanje poruku prenose grupi a ne pojedincu.
TV reklama ili oglas u novinama ne mogu odmah napraviti konverziju. Gledalac TV reklame ili italac novina ne moe odmah nakon reklame napraviti kupovinu. Potreban im
je posrednik. Da bi obavili kupovinu ili e okrenuti telefon ili otii u prodavnicu ili ak
upotrebiti Internet da bi se detaljnije informisali. Ova ogranienja ne vae kod Internet
marketinga, jer Internet nije samo jo jedan medijum na kome vae opta pravila. Internet slui kao medijum na kome se vri marketing proizvoda ali ujedno i kao medijum
putem koga se prodaje. Postoji tvrdnja da je Internet hibridni medijum. Hibridni medijum
u smislu da marketinke agencije prave kampanje koje e dovesti ljude na Internet ili
odreeni sajt, ali prave i kampanje koje e biti plasirane na tom istom sajtu.
Tradicionalni mediji putem kojih se obavlja marketing i brendiranje obraaju se grupi
a ne pojedincu. Ovakav pristup ne nudi fleksibilnost i mogunost obraanja pojedincu
kao ciljnom tritu. Na ovaj nain alje se jedna ista poruka svima u grupi ciljnog trita
na osnovu pretpostavke da ciljna grupa gleda odreenu emisiju, slua odreenu radio
stanicu ili ita odreene novine. Internet i razvoj drutvenih medija je ovu situaciju preokrenuo. Danas putem Interneta sa razvojem drutvenih medija, marketing i brendiranje
mogu biti personalizovani do nivoa oslovljavanja ciljnog korisnika po imenu i prezimenu.
Koliko je ovo tano govori i naredna ilustracija koja predstavlja potronju marketinkih agencija u SAD po tipu medija za period od 2009 do 2015. Potronja je izraena u procentima,
Internet marketing

93

dok je istraivanje napravljeno od strane kompanije eMarketer. Iako bi na osnovu prethodno

iznesenih ogranienja i do sada ukazanih prednosti Interneta lako zakljuili da standardni
tipovi medija imaju malo anse, trite ipak pokazuje drugaije za neke od njih. Televizija
uspeva da se odupre sve veoj i otroj konkurenciji videa na Internetu. Po ovom istraivanju TV uspeva ak i da povea svoj uticaj i deo u marketinkom budetu kompanija, sa
36,5% u 2009. na 39,2% u 2015. godini. Meutim jo jedan medijum je uspeo da povea
svoj uticaj i udeo u marketinkom budetu. Dok se u Internet kampanje u 2009. ulagalo
svega 15,4% budeta u 2015. godini Internet kampanje imaju uee od 25,6%. Dok Internet i televizija imaju sve vee uee u marketing budetu, budet novinskih izdanja
i magazina sve vie opada. Tako su novinska izdanja u 2009. uspela da obezbede uee
od 16,9% da bi u 2015. godini udeo u budetu bio svega 11.4%. Slina situacija desila se
i kod magazina, koji su u 2009. beleili 10,5% budeta, dok u 2015. godini belee 6,7%.
Ovakav trend nije ne oekivan, i uklapa se u veinu prognoza vezanih za marketinki
budet kompanija. Dalja predvianja nastavljaju slian trend, ali ukljuuju i smanjenje
budeta za klasian televizijski program usled ega e se poveati budet koji se izdvaja
za video na Internetu.

Slika 64:Plan budeta po tipu medija, izvor: eMarketer

94

Internet marketing

7.
PLANIRANJE I RAZVOJ SAJTA

Da bi razvoj sajta zapoeo tim koji stoji iza Veb sajta mora proi kroz dosta koraka.
Potrebno je razviti ideju i definiciju sajta, obaviti planiranje sajta, izradu informacione
arhitekture i koncept sajta. Veb sajtovi ne zapoinju sa linijom koda ili grafikim dizajnom, bez obzira na namenu sajta svi sajtovi poinju od ideje. Bez obzira da li se radi od
B2B sajtu, drutvenoj mrei, informativnom sajtu za sve je zajedniko da nastaju iz ideje
i koncepta u koju jedna ili vie osoba veruje.
Razvoj uspene ideje koja e biti pretoena u Veb sajt je tei nego to zvui. Da bi se razvio
uspean sajt potrebna ideja u koju e tim verovati da moe biti uspena. Potrebno je
da ideja ima potencijal da zainteresuje potencijalne korisnike sajta. Takoe je potrebno
da je ideju mogue pravilno pretoiti u Veb sajt. Svaki sajt ima svoj razlog postojanja.
Pre poetka izrade potrebno je definisati kvantitativne, merljive ciljeve budueg sajta.
Ciljevi moraju biti jasno definisani i pravilno segmentirani kako bi tim znao kada je dostigao neki od ciljeva. Da bi ovo bilo uinjeno potreno je pravilno projektovati sajt, formirati
razvojni tim, definisati poslovne ciljeve, formirati finansijska sredstva i rokove, postaviti
funkcionalne zahteve, napraviti pravilan izbor tehnologije, hardvera i softvera. Pri definisanju pomenutih stavki bitno je ostati realan kako sa oekivanjima u vezi izrade tako i po
pitanju sajta i prihvatanju od strane korisnika. Nakon definisanja pomenutih stavki izrada
sajta moe da pone uvek imajui u vidu jednostavnost korienja od strane buduih
klijenata. Pri izradi ali i po zavrenom sajtu potrebno je raditi promociju sajta, pri tom
ne zaboraviti da sajt nikad nee biti kompletno zavren ve da e zahtevati konstanto
praenje, ocenjivanje, prilagoavanje i odravanje.

7.1. IZBOR I REGISTRACIJA DOMENA

Naziv domena je Internet adresa sajta i vano je razmiljati o njegovom nazivu od poetka planiranja izrade sajta. Obino se registruje periodino na godinu dana, mada neki
Internet marketing

95

registri dozvoljavaju i periode od dve i vie godina. Registracija nekog domena ne znai i
njegovo vlasnitvo, ve znai ekskluzivno pravo na korienje u periodu trajanja zakupa,
nakon kojeg ponovo postaje slobodan bilo kome da isti zakupi.
Struktura naziva domena u komercijalnoj upotrebi je odreena pravilima da ne moe biti
dui od 63 karaktera, koji mogu da sadre karaktere od A do Z i (srednja crta). Naziv ne
moe poeti ili se zavriti srednjom crtom.
Ekstenzije domena su podeljene na vie nivoa. Pod TLD (eng. Top Level Domains) se podrazumevaju .com, .net i .org ekstenzije. Domeni drugog nivoa su oni sa ekstenzijama,
na primer, .co.rs, a lokalni se zavravaju sa, na primer .rs.
Odabir nivoa domena zavisi od delatnosti firme i ciljnog trita. Ako je planirana prodaja
unutar zemlje, moe biti bolje da se izabere lokalni .rs. Razlozi su to e lokalni serveri
Internet pretraivaa prvi biti pregledani prilikom zadate pretrage i to to ta ekstenzija
domena nije toliko popunjena koliko TLD.
Po evidenciji Registra nacionalnog Internet domena Srbije (http://www.rnids.rs) do 2015.
godine registrovano je 87020 RS domena.
Domen

Koliina registrovanih

.rs

62603

.co.rs

16719

.org.rs

3032

.edu.rs

1823

.in.rs

2527

.ac.rs

62

.gov.rs

254

Tabela 5: Koliina registrovanih domena u Srbiji, izvor: www.rnids.rs

Domensko ime je lako pamtivo ime koje ljudi koriste da bi identifikovali i pristupili Veb
sajtu. Domensko ime je simbolika skraenica za Internet Protokol (IP) adresu. IP adresa
moe da podrazumeva sve od kompjutera koji se pridruuje Internetu do servera koji hostuje website i ak do samog websajta. Naziv domena je unikatan u registarskom sistemu
DNS (eng. Domain Name System) i predstavlja identifikaciju sajta laku za pamenje.
Serveri na Internetu raspoznaju unikatne IP adrese (eng. Internet Protocol address) koje
bi bile teke za pamenje, a prilikom izvravanja zahteva DNS je povezuje sa nazivom
domena. DNS je sistem koji se koristi da bi prevodili domenska imena u njihove IP adrese.
Nije praktino odravati lokalni centralizovani registar IP adresa i domena. Registar domenskih imena i IP adresa se prosleuje preko Interneta hijerarhijskim redosledom. Domenskim imenima upravljaju registri domenskih imena, koji prodaju ovu uslugu javnosti.
Registracija domena sajtova omoguava da se unese ime domena i dobije povratna
informacija da li je domen dostupan. Registracija domena sajtova su akreditovani i nagledani od strane Internet korporacije za dodeljivanje imena i brojeve ICANN (Internet Cor96

Internet marketing

poration for Assigned Names and Numbers). ICANN takoe nagleda sve baze podataka
registara koji sadre liste svih domenskih imena.
Mogunost personalizacije treba maksimalno iskoristiti i zbog prepoznatljivosti i zbog
Internet pretraivaa, kako u odabiru naziva tako i nakon poetka rada sajta. Treba
doneti odluku da li e domen sadrati naziv firme, odreeni proizvod ili uslugu, ili grupu
proizvoda koju sajt prodaje.
U donoenju odluke ne treba uriti ve planirati, jer ako firma, na primer, prodaje mobilne telefone, najverovatnije e eleti takav domen koji sadri kljune rei ali je vrlo
verovatno da takav naziv domena ve postoji registrovan. Takoe, odabirom kljunih rei
delatnosti za naziv domena se gubi deo personalizacije, barem u smislenim sluajevima
gde predugaak naziv nije opcija. I obrnuto, ako se firma odlui za personalizovan naziv
domena, poput naziva firme, gubi mogunost dodavanja kljunih rei delatnosti u naziv.
Kljune rei igraju odreenu ulogu u rezultatima Internet pretraivaa ali ne i presudnu.
Sama cena naziva domena moe imati bitnu ulogu pri odabiru naziva domena. Dok veina
domena ima uobiajenu cenu vrednosti 10 dolara neki nazivi domena dostii mnogo vee
vrednosti. Na narednim slikama predstavljena je kupovina slobodnog naziva domena
eltrgovina.com, domena koji bi buduim posetiocima potencijalno aludirao da se radi o
sajtu posveenom elektronskoj trgovini. Cena ovog domena registrovana putem godaddy
registranta iznosi 9.99 evra, to spada u uobiajeni cenovni okvir.

Slika 65: Kupovina domena putem GoDaddy servisa

Internet marketing

97

Meutim ukoliko bi autor sajta eleo da se bavi Internet marketingom, pri tom elei
da svojim posetiocima nazivom domena oigledno stavi do znanja da su posetili sajt
posveen Internet marketingu cena moe biti drastino drugaija. Primer ove situacije
predstavljen je na sledeoj slici. Kao registrant ponovo je odabrana kompanija GoDaddy,
dok je traeni domen ovog puta www.Internetwebmarketing.com. Domen oigledno
govori da se sajt koji bi potencijalni korisnik posetio bavi Internet i Veb marketingom, meutim cena registracije ovog domena je ak 1100 puta vea od cene regularnog domena.
Ovakvih primera ima zaista dosta, toliko da je na principu kupovine domena danas mogue razviti sopstveni posao. Ovakav posao funkcionie tako to korisnici i registranti unapred zakupljuju domene koje ne nameravaju lino da koriste. Domene uvaju u linom
zakupu plaajui njihovu redovnu registraciju u iznosu od 10 dolara godinje nadajui
se da e u nekom trenutku velikoj kompaniji koja je u mogunosti da plati velike iznose
pomenuti domeni postati interesantni. Ovaj posao je dodatno pospeen registracijom
nacionalnih domena. Gde kupovina svih nacionalnih domena u trenutku kada kompanija ne posluje na nekom tritu moda ne predstavlja racionalni potez. Meutim kada
se odlui za poslovanje na datom tritu moe doi u neprijatnu situaciju saznavi da je
kompanijski domen ve zauzet od strane pojedinca ili nacionalne, lokalne kompanije.

Slika 66: Kupovina Premium domena putem GoDaddy servisa

Nakon odabira naziva domena, a s obzirom da se u adresama e-pote nalaze nazivi domena, zgodno je i njih personalizovati. Kada se registruje domensko ime, otvara se i mogunost registrovanja e-mejla vezanog za ovaj domen. Tako se moe dodeliti generalna
adresa za kontakt, na primer kontakt@sajt.rs i slino, a zaposlenima dodeliti adresa sa
njihovim imenom. Sa svakom registracijom domena otvara se i mogunost registrovanja
njegovih poddomena.
98

Internet marketing

7.2. Hosting
Hosting je servis ili usluga koja se plaa hosting provajderu, najee na period jedne
godine, a dobija se odreeni prostor na serveru u megabajtima ili gigabajtima. Da bi
sajt bio na Internetu, kompjuter gde se sajt nalazi (server) mora biti stalno povezan sa
Internetom. Hosting provajderi poseduju velike i mone servere koji hostuju sajt i obezbeuju da on bude besprekidno on-lajn, odnosno vidljiv. Ta usluga se naziva hosting.
Da bi korisnici mogli da vide neku Veb stranicu ona mora biti objavljena, odnosno Veb
stranice moraju da budu smetene na server. One se piu odreenim programskim jezicima koje server razlikuje i prepoznaje na specifian nain. Svaki PC moe da poslui
kao server ako je povezan sa Internetom. Prilikom instalacije operativnog sistema na
raunar, prikazuje se opcija koja to omoguava ali uobiajeno je da taj posao obavlja
hosting provajder koji e sajt smestiti na svoj server i tako e on postati dostupan svim
korisnicima u svakom trenutku.
Usluga hostinga se tu ne zavrava ve, pored postavljanja Veb stranica na servere, podrazumeva kreiranje vlastitih adresa e-pote, kreiranje baza podataka, instaliranje specifinih aplikacija, statistike poseenosti, itd. Hosting usluga zapravo prua dom, odnosno
smetaj svim podacima i ini ih stalno dostupnim na Internetu.
Na narednim slikama prikazani su sajtovi kompanija www.godaddy.com koji
predstavlja jednog od najveih registranata domenskih
imena na globalnom nivou.
Dok je na prateoj slici za
servisom godaddy predstavljena i lokalna kompanija iz
Srbije koja vai za jednog od
najveih domaih registranata i hosting provajdera.
Obe kompanije bie i naknadno pomenute u sekciji
hosting budui da im je ovo
takoe jedna od primarnih
delatnosti.
http://www.godaddy.com/
je koristan kako za registraciju domena ali i za Web hosting, predstavlja pouzdan i
popularan sajt, lak je za korienje i ima konkurente
cene.

Slika 67: Izgled odnosnog ekrana registranta: www.

godaddy.com
Internet marketing

99

http://www.eunethosting.com/ referentni hosting sajt lociran u Srbiji za registraciju

nacionalnih i svetskih domena kao i sam hosting.

Slika 68: Izgled odnosnog ekrana registranta: www.eunet.rs

Koliina dozvoljenih opcija variraju od provajdera do provajdera i u zavisnosti od paketa,
a samim tim i cena. Najpovoljniji paketi imaju do 100 adresa e-pote, jednu MySQL bazu
i 100 pod-domena, bez mogunosti postavljanja vie domena. Najvei paketi imaju sve
neogranieno i do 100 sajtova na jednom nalogu. Termin neogranieno je zapravo
simbolian jer je kapacitet servera ipak ima ogranienje.
Kupovinu Veb hostinga smatra se ujedno kao kupovinu prostora i funkcionalnosti na
Vebu. Veb hosting kompanije esto nazivamo Internet servis provajderima (ISP), zato to
oni obavljaju funkciju kao agenti, tj. nude lokaciju i prostor za Veb sajt, dok esto nude
i sam pristup Internetu bilo od domova korisnika bilo za poslovna okruenja. Veliina i
kompleksnost Veb sajta je kljuni faktor u odabiru ISPa
Pri odabiru Veb hostinga, ISP e kao sastavni deo paketa ukljuiti i uslugu korienja
elektronske pote. Uz ovu uslugu obino je ukljueno korienje od 30 do 50 naloga
po domenu ili vie naloga koji imaju zajedniku kvotu skladitenja. Prenos podataka je
100

Internet marketing

ugraena usluga ISPa. Kada posetilac pristupi sajtu on preuzima podatke sa servera na
svoj Internet pretraiva. Veina provajdera nudi neogranien meseni prenos podataka
kao sastavno deo mesenih trokova odravanja usluge hostinga kod ISPa.
Nakon kupovine domena pristupa se konfiguraciji hostinga, cloud sistema ili u produkcijskim reenjima kakva su esto potrebna za same sisteme e-trgovine konfiguraciji servera.
Na narednoj slici predstavljen je prikaz administrativnog hosting ekrana kompanije www.
godaddy.com. Budui da se administrativni paneli esto razlikuju od ISPa do ISPa prikaz
predstavlja ilustraciju i glavne osobina koje e se nai kod veine panela.

Slika 69: Prikaz administrativnog hosting ekrana, www.godaddy.com

7.3. Tehnologije
Sajt moe biti statiki i dinamiki. Statiki sajt je prezentacija iji sadraj stranica se ne
menja od nastanka ili ne osveava due vreme. Izrauje se primenom statikih programskih jezika HTML (eng. HyperText Markup Language) i CSS (eng. Cascading Style Sheets).
Hiper tekst je programski jezik kojim se navodi ta e biti na strani, dok CSS definie
kako e biti prikazano u pretraivau posetilaca sajta. Dinamiki sajt podrazumeva
este izmene i dopune sadraja, delom u ve postojeim stranicama ili u celini. Sadri
prethodno pomenut statiki deo, a dinamike obrade najee vre programski jezik PHP
(eng. PHP Hypertext Preprocessor) dok se sadraji uvaju u MySQL bazama, pisane u SQL
(eng. Structured Query Language) programskom jeziku.
Internet marketing

101

Sajt moe biti izraen na vie naina. Na Internetu postoje servisi u vidu sajtova koji
kroz registraciju omoguavaju brzu izradu prezentacije i auriranje kroz integrisani administratorski panel. Obino su prepuni mogunostima prilagoavanja stranice i njenih
elemenata, a spektar mogunosti se razlikuje od servisa do servisa. Imaju svoj domen,
a nakon registracije se dobija Internet adresa u vidu poddomena.
Jedan od naina je korienjem tzv. CMS skripti (eng. Content Management System),
koje mogu biti plaene ili besplatne. Potrebno je kupiti hosting paket i naziv domena, a
potom postaviti gotovu skriptu. Takoe imaju administratorske panele preko kojih se
upravlja sadrajem sajta. Najee su izraene po novijim tehnikim standardima, to podrazumeva esta unapreenja programa, sa dobrom tehnikom podrkom i mogunou
dodavanja raznih programskih dodataka. Poslednje poglavlje knjige detaljno obrauje
rad sa CMS sistemima i stvaranje sajta elektronske trgovine u okviru istog. Za odabrano
reenje implementiran je Magento CMS sistem o kome e biti vie rei u samom poslednjem poglavlju knjige.
Sledei nain je izrada i naruivanje potpuno nove skripte sajta koja e biti u potpunosti
prilagoena zahtevima naruioca i potrebama sajta. Tu se ne retko nailazi na oprena
miljenja naruioca i izvrioca u pogledu dizajna ili elemenata pa treba biti otvoren za
predloge ali i obazriv u sagledavanju predloenih reenja. Sajt mora biti uraen po najnovijim tehnikim standardima pa je u principu neophodno vie strunih osoba da bi
sajt bio kvalitetno napravljen. Na primer, dizajner je osoba koja se vie bavi vizuelnim
prikazom sajta. On e odrediti kako e izgledati strane sajta, odrediti boje, pozicije i formate teksta, grafikih detalja i slino. Uz pomo usluga grafikog dizajnera, iji posao je
da napravi grafiku sajta poput slika upotrebljenih u dizajnu, linija ili da napravi logo, moe
da napravi statiki sajt. Programer se bavi dinamikim sadrajima i njihovim nainom
prikazivanja na strani, dodavanja u bazu podataka, a sve vodei rauna o optimizaciji
HTML koda, za koji se pretpostavlja da je dizajner napisao validno po W3C (World Wide
Web Consortium - www) standardima, i dodajui dinamiku optimizaciju za pretraivanje
(SEO) za svaku stranu posebno.
Dizajn je slika firme na Internetu. Posetioci sajta u velikoj meri procenjuju kredibilitet i
poslovnost firme kroz dizajn sajta. Loe dizajniran sajt naruava imid firme, te se zato
mora biti paljiv kada je u pitanju dizajn. Dizajn je proces koji zapoinje sagledavanjem
koncepta budueg sajta, planiranjem elemenata sajta i na kraju dizajniranjem. Postoji
dosta elemenata koje treba uskladiti prilikom dizajniranja sajta: izbor tehnike koja e se
koristiti za izradu, grafika, sadraj u vidu teksta, fotografije, animacije i drugo.
Sadraj je razlog dolaska posetioca na sajt, bilo da su to proizvodi, usluge, informativni
ili edukativni tekstovi. Nain na koji je napisan sadraj od presudnog je znaaja za uspeh
sajta i ostvarenje njegovog cilja. U zavisnosti da li je sadraj kvalitetan ili lo zavisie i
rangiranje sajta na Internet pretraivaima, a time i broj poseta sajtu. Dobar sadraj treba
da animira kupce, podstakne ih na akciju i zainteresuje da ponovo posete sajt.
Navigacija kroz sajt je jedan od vanijih elemenata. Nain na koji posetioci dolaze do
strane sa detaljima o ponuenom proizvodu ili uslugama, podele i kretanje kroz kat102

Internet marketing

egorije ukoliko postoje, nabrajanje strana i prelasci sa jedne na drugu u listama proizvoda, stalni linkovi u vrhu i dnu strane, sve mora biti u loginom i intuitivnom rasporedu.
Dodatne opcije u okviru sajta koje omoguavaju bru komunikaciju sa posetiocima u vidu
knjige gostiju, kontakt forme e-pote, mini askanja ili pisanja komentara i recenzija o
konkretnom proizvodu, prijave na listu novosti putem e-pote, u velikoj meri pozitivno
doprinose ukupnom utisku sajta i njegovoj konstantnoj poseenosti.

Internet marketing

103

8.
ELEKTRONSKA TRGOVINA
Termin elektronska trgovina se odnosi na trgovinske transakcije koje se vre izmeu
organizacija i pojedinaca a zasnovane su na digitalnoj tehnologiji. Ovakav nain trgovine ne poznaje fizika i vremenska ogranienja i rui kulturoloke i nacionalne barijere.
Tehniki standardi Interneta na kojima je elektronska trgovina zasnovana su univerzalni
standardi koji su zajedniki za sve drave i nacije.
Razvoj elektronske trgovine poinje sa pojavom prvog sajta elektronske trgovine. U pitanju je sajt Amazon.com, danas najpoznatija kompanija iz oblasti elektronske trgovine u
SAD-u. Prve ideje o Amazonu rodile su se 1994. godine nakon to je Def Bezos, tadanji
zamenik predsednika u D.E. Shaw, investicionoj firmi sa Vol Strita, proitao lanak koji
predvia budunost korienja Interneta sa godinjom stopom rasta od 2300%. Posao
koji je do tada obavljao je napustio i poeo je da razmilja o idejama koji bi to proizvodi
mogli da se prodaju putem Interneta. U najui izbor proizvoda uli su kompakt diskovi,
raunarski softver, raunarski hardver, video izdanja i knjige. Na kraju se ipak odluio za
knjige zbog velike potranje, niskih cena i velikog broja naslova. Ovakva virtuelna knjiara bi nudila preko tri miliona naslova i nijedna fizika knjiara ne bi mogla da parira
tome ni blizu. Nakon prikupljenog novca od strane privatnih investitora, izmeu ostalo
i sopstvenih roditelja, Amazon je u julu 1995. godine poeo sa radom. Pogodnosti koje
je Amazon pruao bile su udobnost koja se ogledala u kupovini bilo kada i bilo gde,
popularne cene i esti popusti za bestselere, usluga koja je ukljuivala podrku putem
telefona i elektronske pote kao i podaci o praenju robe. Uspeh je bio ogroman pa je
1998. godine Amazon uvrstio u svoju ponudu muzike CD-ove, video i DVD izdanja. Veliki
broj istraivanja i procena govori da e celokupna svetska trgovina do 2050. godine biti
e-trgovina.
On-line kupovina podrazumeva proces u kome kupci kupuju proizvode i usluge direktno
od trgovca u realnom vremenu putem Interneta. On-lajn kupovina predstavlja oblik
elektronske trgovine. Ovakav nain kupovine je stekao veliku popularnost tokom godina
jer je ljudima zgodno da kupuju iz udobnosti svog doma a naroito u periodima velikih
praznika (Boi i Nova godina) kada ovakav nain kupovine eliminie ekanje u dugim
redovima i lutanje od prodavnice do prodavnice u potrazi za odgovarajuim proizvodima
104

Internet marketing

i uslugama. Prednosti on-lajn trita u odnosu na tradicionalno kupovno okruenje u

pogledu mogunosti kupovine u bilo koje doba dana, proizvoda iz bilo kog dela sveta, sa
bilo koje lokacije gde postoji Internet konekcija dovoljno su dobri razlozi koji su privukli
veliki broj potroaa i promenili njihov nain kupovine.
Danas sve kompanije koja ele da razviju i ire svoj posao mora da poseduju mogunost
on-lajn transakcija. U poetku je on-lajn trgovina bila ograniena na kupovinu i prodaju
knjiga, kompakt diskova i DVD izdanja. Vremenom je asortiman robe proiren i sada,
izmeu ostalog, na Internetu se moe kupiti hrana, avio karte, mogue je rezervisati
hotel, kupiti garderobu, tehniku.
Meu najuspenijim kompanijama koje nude proizvode putem on-lajn kupovine je svakako amerika kompanija Amazon koji zarauje 1084 dolara u sekundi. Karakteristina
je po tome to nudi irok spektar proizvoda gde potroa moe pronai gotovo sve od
igle do lokomotive. Kompanija je osnovana 1994. godine a danas ima preko trideset
hiljada zaposlenih irom sveta.

8.1. Uee elektronske trgovine

Ve je pomenuto da elektronska
trgovina prevazilazi geografska
ogranienja. Neke zemlje i njeni
stanovnici su ovu injenicu bolje
prihvatili, dok je kod nekih zemalja ova ideja jo uvek u povoju. Na narednoj slici prikazan je
procenat korisnika Interneta po
zemljama koji su obavili transakciju putem sajtova e-trgovine.
Oekuje se da e 40,4 % od korisnika Interneta u svetu napraviti
transakciju putem Interneta ove
godine. Korisnici Interneta u zapadnoj Evropi su veoma angaovani u smislu Internet kupovine,
ali i zemlje u Aziji imaju znaajan
prostor za rast u narednim godinama.
Da je elektronska trgovina, na
alost, jo uvek u povoju u Srbiji pokazuje zvanina statistika
Republikog zavoda za statistiku. Slika 72: Procenat stanovnitva koji koristi elektronsku trgovinu, izvor eMarketer, jun 2013.
Po ovom izvoru podataka svega
Internet marketing

105

35% stanovnitva je u 2013. godini koristilo neki od servisa elektronske trgovine, dok je
redovnih korisnika svega 16,6%. U narednoj tabeli predstavljeni su kompletni podaci za
upit trgovina putem Interneta u periodu od 2006. do 2014. godine. Podaci ukazuju na
trend prihvatanja servisa elektronske trgovine. Pohvalno je da je i sama drava prihvatila
i uvidela prednosti elektronskih servisa. Kao rezultat toga sve vei broj administrativnih
poslova graani Srbije mogu obaviti putem elektronskih servisa bez ekanja u redovima.
Na ovaj nain drava dodatno ukazuje graanima na prednosti korienja elektronskih
servisa pa samim tim podstie i elektronsku trgovinu.

Tabela 6: Trgovina putem Interneta u Srbiji

Elektronska trgovina postaje sve popularnija zbog prednosti koje donosi. Meu ove
prednosti spadaju:
Dostupnost 81% On line kupaca tvrdi da im je zgodnije da kupuju iz svog doma
nego u radnji
Samostalna odluka Velikom broju kupaca opcija donoenja samostalne odluke,
bez direktnog posredstva prodavca predstavlja prednost
On-lajn kritike Utisci i ocene drugih kupaca koji su imali iskustva sa proizvodom,
pomau buduim kupcima u donoenju odluke. Ovaj vid pomoi nije dostupan u
klasinim of-lajn prodavnicama
Lako uporeivanje proizvoda Proizvode je mogue porediti ak i izmeu razliitih
prodavnica, konkurencija je samo jedan klik daleko
Manja cena On-line prodavnice su esto povoljnije od klasinih trgovina
Personalizovan ponuda Na osnovu prethodnih poseta i interesovanja, svakom
posetiocu mogue je prilagoditi ponudu prodavnice, ovakvo prilagoavanje stvara
oseaj povezanosti sa prodavnicom
Gotovo sve to je dostupno of-lajn moe se pronai on-lajn
iri izbor Ponudi koja je dostupna putem Interneta ni jedna fizika trgovina ne
moe parirati.
Bez taksi On-lajn prodavnice su esto osloboene dodatnih poreza i taksi do
odreenog iznosa
106

Internet marketing

 Lako praenje transakcija i istorije kupovina Omoguava laku i efikasnu realizaciju garantnih uslova
Pored navedenih prednosti, elektronska trgovina ima i svoje mane, koje kao mlada oblast
pokuava da savlada, a meu koje spadaju:
Nedostatak poverenja U prodavca, proizvod, plaanje unapred
Nemogunost da se iskusi proizvod Nedostatak fizikog dodira
Vreme ekanja isporuke 24 asa do 45 dana
Plaanje isporuke bre isporuke se obino naplauju dodatno
Nedostatak naplate gotovinom
iri izbor Iako se naa meu prednostima, moe predstavljati i manu
Nedostatak pomoi Ponekad je potrebna pomo prijatelja, prodavca
Istraivanja su pokazala da pol i godinji prihodi imaju mali uticaj na korienje elektronske trgovine. Godine i obrazovanje su bili demografski podaci koji su uticali na korienje elektronske trgovine. Pokazalo se da po pitanju elektronske trgovine mlaa
generacija uzrasta od 18-29 godina nije najvei korisnik, kao to je to bio sluaj u korienju drutvenih medija i video
materijala. Najveu grupu po pita% on-lajn korisnika
nju korisnika elektronske trgovine,
Pol
inili su korisnici starosti od 30-49
Muko
49%
godina. Ovo je donekle i razumljivo
ensko
51%
budui da ba u ovom starosnom
Uzrast
dobu ljudi stvaraju najvie prihoda
18-29
26%
pa samim tim mogu da uestvuju
30-49
46%
kao vei potroai, dok u mlaem
uzrastu to nije sluaj. Istraivanje
50-64
23%
je takoe pokazalo da na korie65+
6%
nje elektronske trgovine znaajno
Obrazovanje
utie obrazovanje. Korisnici koji
Nie od srednje kole
6%
imaju nivo obrazovanja nii od
Srednja kola
29%
srednje kole ine svega 6% koriOsnovne akademske studije
25%
snika elektronske trgovine. Najveu grupu korisnika ine oni ije
Vie od osnovnih studija
39%
obrazovanje spada u domen osnoGodinji prihod
vih ili post akademskih studija, ak
Ispod 25.000$
13%
64% korisnika spada u ovu grupu.
Za elektronsku trgovinu vai miljenje da su kupci mnogo manje lojalni trgovini, u ovom sluaju on-lajn
prodavnici u kojoj kupuju nego to
je to sluaj u fizikim trgovinama.
Postoji izreka da je na Internetu

25.000$ - 40.000$

12%

40.000$ - 60.000$

17%

60.000$ - 100.000$

22%

Vie od 100.000$

19%

Tabela 7: Demografski podaci korisnika elektronske trgovine, izvor eMarketer

Internet marketing

107

konkurencija jedan klik daleko. Samim tim korisnici i budui kupci trebalo bi da o kupovini
odluuju iskljuivo po trinom kriterijumu najpovoljnije cene, najdue garancije, najbre
isporuke, najpovoljnijih optih uslova. Ipak ak ni Internet korisnici i potroai nisu toliko
racionalni iako je na prvi pogled sve dostupno u okviru istog pretraivaa. Interesantno
je istraivanje kako kupci odluuju u kojoj on-lajn prodavnici da kupe proizvod. Ovo
istraivanje koje je predstavljeno u okviru naredne slike obavila je kompanija Nielsen.

Slika 73: Navike on-lajn potroaa, izvor: Nielsen Global Online survey, Nielsen
Prve pretpostavke, da e elektronska trgovina drastino smanjiti ili gotovo ugasiti standardnu takozvanu of-lajn trgovinu nisu se pokazale kao tane. Kao to je izneto u prethodnim istraivanjima, elektronska trgovina nije u jednakoj meri usvojena i zaivela u
svim zemljama sveta, bez obzira na prevazilaenje geografskih ogranienja i dostupnost
iz svih zemalja sveta. Elektronska trgovina je ipak uticala na svest potroaa, ak i onih
koji je ne koriste zarad obavljanja transakcija putem elektronske trgovine. Istraivanje
o navikama potroaa koje su obavile kompanije Google i Mashable pokazalo je da ipak
postoji znaajna povezanost i meusobna fluktacija korisnika izmeu of-lajn i on-lajn
trgovine. Ovo istraivanje obavljeno je u okviru 2013. godine na teritoriji SAD. Naredna
slika predstavlja rezultat ovog istraivanja, koje je pokazalo da ak 51% potroaa koristi
sajtove elektronske trgovine kao informativne sajtove na kojima pronalazi informacije o
proizvodima i odluuje se za kupovinu proizvoda. Nakon odluke pomenutih 51% potroaa kupovinu realizuje u fizikoj prodavnici, to se moe pripisati prethodno pomenutim i
argumentovanim nedostacima elektronske trgovine. Postoje ak i kupci koji ele dodatnu
108

Internet marketing

potvrdu ali favorizuju koristi elektronske trgovine, meu ove kupce spada 32%. Ovi kupci
dolaze do informacija o artiklu koji ih zanima on-lajn, odlaze u fiziku prodavnicu kako bi
dobili dodatnu potvrdu i uverili se da im je artikal potreban nakon ega se radi neke od
opisanih koristi elektronske trgovine vraaju u svoje domove i poruuju artikal on-lajn.
U korist elektronske trgovine i razvoju iste govori injenica da svega 17% korisnika do
prvih informacija o artiklu koji ih zanima i kupovinu istog obavlja u fizikoj prodavnici
bez da se o artiklu prethodno informisalo on-lajn.

Slika 74: Povezanost on-lajn i off-lajn kupovine, izvor mashable.com

8.2. Izvori prihoda

Tipovi sajtova koji su do sada bili predstavljani kao primarnu namenu izmeu ostalog
imali su informisanje korisnika, povezivanje korisnika, zabavu svojih korisnika. Sajtovi tipa
elektronske trgovine kao primarnu namenu imaju generisanje izvora prihoda. Ukoliko bi
u profit bio definisan u grubim crtama isti bi predstavljao razliku u ceni izmeu prodajne
cene i ukupne cene nabavke ili proizvodnje proizvoda koji se prodaje.
Pri razmatranju cene proizvoda, radi definisanja profita razmatraju se sledei faktori:

Ukupni trokovi poslovanja

Potranja za proizvodom ili uslugom koja se prodaje
Cena koju imaju konkurentski proizvodi
Zasienost trita proizvodom ili uslugom koja se nudi
Koliko dobro je kotirana robna marka
Postavljanje margina
Internet marketing

109

Vlasnici i menaderi prate svaki od navedenih faktora kako bi odredili adekvatnu cenu
za proizvod koji plasiraju na trite. Dananje trite je daleko kompleksnije i ukljuuje
jo dodatnih faktura koje nisu navedeni u prethodnoj podeli. Dodatne podele i analize
nisu oblast Internet marketinga, pa samim tim nije ni napravljena dublja analiza. Bitno je
da vlasnici i menaderi pored navedenih faktora vode rauna o pronalaenju i stvaranju
novih faktora koji mogu uticati na bolje pozicioniranje proizvoda i poveanje prihoda
od prodaje istog.
Profit koji se ostvaruje u razlici na ceni kod sajtova elektronske trgovine je oigledni vid
prihoda. Ovi sajtovi generiu profit i na osnovu drugih manje oiglednih vidova prihoda.
Meu razliite izvori prihoda na koje se sajtovi elektronske trgovine oslanjaju spadaju:

Direktna prodaja
Indirektna prodaja
lanarine
Reklame i oglasni prostor

8.2.1. Direktna prodaja

Direktna prodaja predstavlja najvei i glavni izvor prihoda na sajtovima elektronske trgovine. Primarni zadatak ovih sajtova je da naprave konverziju iz posetioca u kupca, tj.
da prodaju proizvod ili uslugu.
Direktnu prodaju krase sledee osobine kupaca:
Potreba za odreenim proizvodom Kupci koji znaju koji im je proizvod potreban, na sajt elektronske trgovine dolaze sa potrebom kupovine tog proizvoda.
Prethodno je navedeno istraivanje koje je pokazalo da postoji preko 40% svetske populacije koja primarnu potrebu za proizvodom obavlja putem elektronske
trgovine. Postoji mogunost da nisu sigurni u vezi brenda koji e kupiti, ali imaju
potrebu za odreenim proizvodom.
elja za proizvodom Proizvod im nije potreban odmah ili cena proizvoda predstavlja barijeru. Ovi kupci su ispitali trite, najee su doneli odluku i u vezi brenda ali im je potreban dodatni korak kako bi napravili kupovinu. Proizvod koji spada
u kategoriju elje najee nije proizvod koji je apsolutno neophodan kupcu. Kupci
su skloni da pri kupovini ovakvih proizvoda provedu jako mnogo vremena. Meu
ove proizvode spadaju npr. nakit, konzola za video igrice, ekskluzivni proizvod,
Proizvodi iz prinude Pandan proizvodima iz prinude u fizikim trgovinama bile bi
namernice koje privlae panju dok se eka u redu, sitnice koje kupac nije planirao
da kupi (okoladice, voda, baterije). Ovakvi proizvodi se na sajtovima elektronske trgovine nude smislenije. Ukoliko je portal elektronske prodavnice izveden
pametno, ponuda proizvoda iz prinude bie vezana za primarnu kupovinu kupca.
Odnosno ponuda e objediniti primarni izbor kupca (potrebu ili elju) i ponuditi
artikle koji su povezani sa prethodno odabranim proizvodom. Ovakav primer moe
110

Internet marketing

se videti i na narednoj slici gde se kupac primarno odluio za kupovinu foto aparata. Kako navedeni proizvod ne moe funkcionisati bez memorijske kartice, torbice
za odlaganje i baterija isti predstavljaju pametnu ponudu proizvoda iz prinude.
Pri prezentaciji proizvoda radi ostvarenja direktne prodaje u okviru sajtova elektronske
trgovine posebna panja posveuje se sledeim stavkama:
Informacije o proizvodu Ove informacije esto su detaljne ili detaljnije nego na
samom sajtu proizvoaa. Cilj je da posetilac putem ovih informacija doe do svih
detalja o proizvodu na jednom mestu, kako ne bi napustio stranicu i eventualno
odustao od kupovine. Informacije o proizvodu esto sadre i deo koji nije zvanian
ve je miljenje prethodnih kupaca i njihova kritika ili pohvala proizvoda.
Slike proizvoda Budui da kupci putem sajta elektronske prodavnice ne mogu
fiziki da iskuse proizvod, putem slika pokuava se nadomestiti ovaj nedostatak.
Slike su esto detaljnije nego na samom sajtu proizvoaa, slikane iz vie uglova,
sa demonstracijom potencijalne primene proizvoda.
Video proizvoda Novi trend podrazumeva primenu video materijala pri prezentaciji i promociji proizvoda na Internetu. Sajtovi elektronske trgovine su brzo prihvatili ovaj trend. Danas veliki broj artikala pored fotografija, informativnih tekstova
sa opisom i karakteristikama proizvoda sadri i video snimke kako samih proizvoda
tako i snimke sa demonstracijom praktine primene i mogue upotrebe proizvoda.

Slika 75: Primer direktne prodaje putem sajta www.amazon.com

Internet marketing

111

8.2.2. Indirektna prodaja

Sajtovi elektronske trgovine spadaju u dve kategorije. Jednu kategoriju predstavljaju
sajtovi koji su on-lajn verzija fizikih prodavnica. Drugu kategoriju predstavljaju sajtovi
koji posluju iskljuivo u on-lajn okruenju i nemaju svoju fiziku prodavnicu (najvei sajt
elektronske trgovine amazon.com spada u ovu kategoriju). Elektronske prodavnice koje
nemaju fiziku prodavnicu moraju da se osiguraju da e kupovina biti napravljena na
samom sajtu budui da bi odlazak u fiziku prodavnicu znaio gubitak klijenta od strane
konkurencije koja ima fiziku prodavnicu. Elektronske prodavnice koje imaju i fizike
prodavnice sa druge strane imaju taj luksuz da za svoje korisnike mogu da slue kao
polazne take, gde e kupci saznati informacije o proizvodima ali i videti reklamu druge
proizvode ili akcije povezanih kupovina i saradnji sa drugim kompanijama, moda ak
dobiti i poziv za odlazak u fiziku prodavnicu (radi breg preuzimanja) nakon posete onlajn prodavnici. Istraivanja govore da 81% korisnika Interneta koristi on-lajn prodavnice
kako bi steklo informacije o novim proizvodima, dok 20% posetilaca on-lajn prodavnica,
poseuje prodavnice kako bi uestvovalo u diskusijama kupaca i korisnika proizvoda. Za
prodavnice koje postoje i u fizikom okruenju on-lajn prodavnica moe biti jo jedno
sredstvo komunikacije sa klijentima a ne nuno i mesto gde e se obaviti konverzija i
kupovina proizvoda.

Slika 76: Primer on-lajn elektronske prodavnice koja funkcionie i u fizikom svetu
112

Internet marketing

8.2.3. lanarine
Manji broj sajtova elektronske trgovine pored direktne prodaje nudi posebne pogodnosti za redovne korisnike, kojima nudi posebne pogodnosti uz odgovarajue lanarine u
okviru sajta. Usluge lanarine i posebnih pogodnosti sajtovi elektronske trgovine dodatno
naplauju te ista ini dodatni izvor prihoda. Ovu uslugu koristi manji procenat Internet
zajednice, svega 17% korisnika Interneta su korisnici ovakvih usluga. Usluga ne mora biti
usko povezana sa samom trgovinom, dovoljno je da kupce stavlja u bolji ili privilegovani
poloaj.

Slika 77: Primer amazon.com sajta elektronske trgovine, i dodatne usluge Amazon
prime namenjene iskljuivo za pretplatnike
Na prethodnoj slici je primer koji ilustruje lanarinu kao uslugu sajta amazon.com. U
okviru ovog sajta elektronske trgovine usluga lanarine nazvana je Amazon prime i pored
dodatnih pogodnosti u okviru kupovine kao to je bra isporuka ili dodatni popusti nudi
i usluge koje nisu usko povezane sa samom elektronskom trgovinom. U navedenom
primeru Amazon prime lanarina nudi dodatne pogodnost u okviru koje same lanarine
koje ukljuuju pristup elektronskim knjigama, filmovima i muzici bez dodatne naknade.
Internet marketing

113

8.2.4. REKLAME, OGLASNI PROSTOR

Reklame i oglasni prostor najee nisu glavni izvor prihoda sajtova elektronske trgovine.
Budui da je namena ovih sajtova generisanje profita za njihove vlasnike, veina sajtova
se ipak odluuje da uvrsti reklame i oglase u svoju ponudu. Sajtovi elektronske trgovine
u svojoj ponudi najee nude pretplate koje podrazumevaju:

Atraktivniju poziciju povlaeni poloaj u pretrazi

Istaknutu pretragu rezultat pretrage koji je uoljiviji od konkurentskog proizvoda
Reklame koje iskau u vidu banera, tekstualnih oglasa
Preporuke za slian proizvod skretanje panje korisniku sa konkurentskog brenda

8.3. GREKE KOJE PRAVE SAJTOVI ELEKTRONSKE TRGOVINE

Oblast elektronske trgovine je kao to je pomenuto jo uvek u povoju i ima svoje prednosti i mane. Pored nedostataka elektronske trgovine koje su ve opisane panju treba
obratiti i na greke koje ine sajtovi. Istraivanja ukazuju da 75 % on-lajn kupaca ne kupi
proizvod koji su stavili u on-lajn korpu i ne obavi transakciju do kraja (Double Click, 2007).
Na narednoj slici predstavljeno je istraivanje koje je obavio portal eMarketer.

Slika 78: Istraivanje portala eMarketer u vezi odustajanja od kupovine na sajtovima

elektronske trgovine
Vlasnici i menaderi sajtova elektronske trgovine trebalo bi da obrate panju na ova i
slina istraivanja kako ne bi odbili i izgubili potencijalne kupce. Meu razloge odustajanja od kupovine mogu se dodati i sledei odgovori anketiranih korisnika:

114

Proces je previe dugaak, zbunjujui

Sajt trai previe linih podataka
Previe dodataka koji nisu bili navedeni u regularnoj ceni (isporuka, carina, porezi)
Proces plaanja sadraja korpe ne uliva poverenje
Dvoumljenje izmeu slinih proizvoda

Internet marketing

Korisnici danas od sajtova elektronske trgovine oekuju vie osim same ponude proizvoda i cena. Oekuje se prilagoeno i prijatno iskustvo. Dok fizike prodavnice imaju
luksuz da kupce mogu voditi kroz prodavnicu putem koji ele kako bi im prezentovale
kompletnu ponudu, elektronske prodavnice nemaju taj luksuz. Fizika prodavnica moe
postaviti artikal za koji se pokae da je najprodavaniji (npr. hleb i mlene proizvode) na
sam kraj radnje. Moe doslovce poloajem i rasporedom rafova i inventara primorati
kupce da u dolasku do ovih artikala obiu i sagledaju celokupan asortiman i ponudu
prodavnice. Internet prodavnice nemaju ovaj luksuz. Ukoliko u Internet prodavnici kupac
naie na komplikovane menije, skrivene glavne artikle, postoji velika ansa da e odustati
od kupovine i otii u drugi Internet prodavnicu, konkurencija je samo klik daleko. Umesto
komplikovanih menija, skrivanja glavnih artikala, kupovina bi trebala da bude podreena
kupcu, pratei njegove navike i interesovanja. Proizvodi koje prodavnica nudi kupcu od
dolaska u prodavnicu moraju biti namenjeni kupcu ili interesantni kupcu. Potrebno je kod
kupca stvoriti oseaj povezanosti sa Internet prodavnicom i oseaj pripadnosti. Efikasan
nain za povezivanje kupca i prodavnica su Veb zajednice unutar elektronske trgovine.
Preporuke na osnovu prethodnih kupovina, recenzije korisnika kako same prodavnice
tako i proizvoda stvaraju oseaj pripadnosti. Samu kupovinu takoe je potrebno olakati, potrebno je osmisliti mogunost vezane kupovine, kao i korpe za kupovinu. Proces
plaanja je jedna od stavki koja veini kupaca predstavlja problematian deo. Ovo je
najosetljiviji deo konverzije posetioca u kupca. Kupcima esto nedostaje poverenja pri
procesu naplate, kako u artikal koji su odabrali tako i u plaanja unapred nakon kojih e
ekati proizvod. Potrebno je da ovaj proces bude to jednostavniji i to manje optereujui za kupca. Poeljno je kod kupca iskrenim savetima stvoriti oseaj da je napravio
pravu odluku izborom proizvoda i uveriti ga da e roba biti isporuena u rokovima koji
su navedeni na sajtu.

8.4. Platni sistemi u elektronskoj trgovini

Definicije gotovine je da je to zakonsko sredstvo, tj. novac, definisan od strane nacionalnih vlasti i koji je konvertibilan u druge vrste dobara i usluga bez posredstva treih lica.
Razvoj eBay-a, Veb sajta on-lajn aukcija, stvorio je potrebu za platnim uslugama, koje bi
omoguile jednostavno plaanje kupljene robe, takoe trgovcima je bilo potrebno omoguiti olakano primanje uplata od kupaca. Osim toga, na tritu je postojala potreba za
uslugom pomou koje bi se mogli slati mali iznosi novca preko Interneta. Poetkom 1998.
godine pojavio se vei broj peer-to-peer platnih sistema, od kojih je najpopularniji PayPal.
PayPal sistem je krenuo sa radom u martu 1999. godine, ali su tek u oktobru iste godine zapoeli prve transakcije. Registrovan je u Sjedinjenim Amerikim Dravama. PayPal je sistem
koji radi kao posrednik na Internetu. To znai da se kupci i trgovci u trenutku obavljanja
transakcije moraju nai na PayPal-u. Plaanje se moe obaviti direktno sa jednog PayPal
rauna na drugi, moe se platiti kreditnim i debitnim karticama ili elektronskim ekovima.
Plaanje moe biti izvreno bilo kome, bilo gde, preko e-maila. PayPal predstavlja uspenu
kompaniju koja je zapoela transakcije putem Interneta. Ova kompanija ponudila je svoje
Internet marketing

115

akcije na berzi 2002. godine i iste godine preuzeta je od strane eBay-a, oktobra 2002 za
1.5 milijardi dolara. Ova kompanija popunila je prazninu koju su izbegavale kompanije
kreditnih kartica individualni i mali prodavci. Kritiari zameraju relativno visok nivo prevara. Konkurencija kompaniji su: Western Union (MoneyZap), AOL (AOLQuickcash),Citibank
(C2it), Google Wallet ali i komercijalne banke koje uvode sline proizvode u svoj portfolio.
Prilikom otvaranja PayPal naloga, korisnik odluuje da li se isti pokree kao lini ili raun
za firmu. PayPal dozvoljava svojim korisnicima da imaju jedan personalni, premier ili
business raun. Svaki PayPal nalog mora sadrati jedinstvenu email adresu, finansijske
ili druge relevantne informacije.

Slika 79: PayPal portal, poetni ekran

116

Internet marketing

PayPal omoguava sve vrste plaanja i prijem novca od pojedinca ili grupe ljudi. Ukoliko
korisnik ima na raspolaganju vie razliitih izvora sredstava PayPal e isplatiti korisnikov
raun prema odreenom rasporedu. PayPal ima dobro razraen sistem zarade. Osnovni zadatak ovog sistema jeste prikupljanje i koncetracija kapitala. Prikupljena sredstva
omoguavaju da se velika suma novca plasira kroz standardne bankarske kanale. Posle
otvaranja rauna i polaganja novca, dalja plaanja su maksimalno pojednostavljena, ali
poto se ne koriste sva deponovana sredstava u isto vreme, to znai da e se pojaviti
jedna koliina slobodnih sredstava, koja mogu da budu dalje plasirana kroz bankarske
kanale. U tom sluaju se emituje jedan sistem plaanja na bankarskom tritu sa znatnim
iznosom kapitala. Sa svoje strane PayPal na sva deponovana sredstva plaa kamatu.
PayPal u svom portfelju usluga nudi internacionalna plaanja, izdaje svoje kartice, kreditne i debitne, prikupljena sredstva plasiraju preko banaka. Ono to treba napomenuti
jeste da, kupac, prilikom plaanja ne plaa proviziju, ve je to obaveza trgovca. Ovaj
sistem plaanja je namenjen za masovna plaanja preko Interneta i predstavlja jedan
od najee primenjenih metoda plaanja. Poslovni korisnici ovog sistema su duni da
plate fiksni deo plus procenat od transakcije. PayPal se sastoji od sistema plaanja i
banke koja stoji iza njega.

Internet marketing

117

9.
ANALIZA SAOBRAAJA I MERENJE
USPEHA INTERNET KAMPANJE

Na samom poetku razvoja Interneta vlasnici sajtova vodili su se verovanjem da je dovoljno napraviti i postaviti Internet sajt, uiniti ga dostupnim. Ideja je bila da e korisnici
samostalno pronai i doi na sajt ukoliko su im informacije sa istog potrebne. Pojedini
vlasnici ak su se vodili milju da korisnici svakodnevno pretrauju Internet u potrazi za
novim sadrajima i informacijama. Po ovim ideolokim shvatanjima marketing na Internetu ne bi imao mnogo smisla. Sve kompanije imale bi podjednake anse, kako velike
tako i male, jedni faktor bio bi kvalitet informacija i sama dopadljivost sajta korisnicima.
Vrlo brzo postalo je jasno da polazne pretpostavke nisu tane. Kako se Internet razvijao
vlasnici sajtova shvatili su da samo postavljanje sajta na Internet dovodi mali ili gotovo
ne dovodi korisnike. Ubrzo, pojavile su se agencije specijalizovane za Internet marketing,
koje su dale odgovore na pitanja:

Koliko je bitna marketinka kampanja za rast i razvoj sajta?

Koliko je bitno pratiti i analizirati ponaanje korisnika na sajtu?
Kako se definiu ciljevi koji se prate?
Kako se pravilno vri praenje i merenje definisanih ciljeva?

9.1. DEFINISANJE I POSTAVLJANJE INTERNET KAMPANJE

Broj marketinkih kampanja na Internetu raste svake godine i sve je vei broj kompanija koje su spremne da investiraju u on-lajn kampanje, jer mogu lake videti povraaj
investicije nego kod drugih vidova oglaavanja. Pored ovoga, broj Internet korisnika je
u porastu ime se poveava mogui doseg Internet marketinkih kampanja.
Oglasni prostor u on-lajn medijima se moe kupovati na razliite naine. Oglasni prostor kod velikih oglaivakih mrea, kao to su Google, Facebook se kupuje direktno sa
118

Internet marketing

njihovih oglaivakih platformi. Dok se oglasni prostor kod lokalnih Veb sajtova moe
kupovati putem prodajnih kua koje za bave zakupom prostora digitalnih medija ili uz
pomo digitalne medijske agencije. U Srbiji veina oglasnog prostora se kupuje preko
digitalnih medijskih agencija.
U skladu sa ciljem kampanje, raspoloivim budetom i odabirom sajtova na kojima e
kampanja voditi, pristupa se odabiru odgovarajueg formata oglasa. Format kampanje
najvie zavisi o budeta kampanje koji se odreuje na osnovu zadanih ciljeva kampanje.
Prilikom formiranje budeta kampanje potrebno je uzeti u obzir sledee faktore:
Ciljna grupa
Segmentacija
Izdavake cene
Geografija
Konkurencija
Cene produkcije oglasnih reenja
Pored faktora koji utiu na ukupan iznos budeta kampanje potrebno je obratiti panju
na modele kupovine u okviru oglaavanja. Oglaivai i izdavai koriste razliite modele
naplaivanja prilikom prodaje/kupovine on-lajn oglasnog prostora. Tokom 2012 godine,
32% on-lajn oglaavanja naplaeno je po modelu CPM, 66% na osnovu modelu performansi (CPC ili CPA) i 2% po nekom hibridnom modelu.
Modeli kupovine display baner kampanja mogu biti:

CPM (Cost per mile) cena za 1000 impresija (prikazivanja) oglasa

CPC (Cost per click) cena za 1 klik na oglas
CPL (Cost per lead) cena za 1 jedinstveni kontakt (e-mail, telefon..)
CPA (Cost per acquisition) cena za akviziciju novog korisnika, obino direktno vezana za kupovinu.
CPD (Cost per day) cena po danu prikazivanja oglasa nezavisno od broja prikaza
i klikova
Tenancy/Sponsonrship: fiksni zakup, sponzorski paket, ekskluzivno pravno na
odreenu poziciju na odreeni vremenski period
Pored odabira pravih formata baner oglasa potrebno je napraviti oglasna reenja koja
e korisnicima jasno preneti poruku i koja e ih zainteresovati da saznaju vie. Korisnici
se odluuju na akciju na osnovu onoga to vide na baner oglasu.
Dobar baner oglas sadri:

Jasan poziv na akciju

Jasan dizajn koji odgovara izabranom format
Tekst oglasa koji odgovara kontekstu korisniku i izdavau/mediju
Direktan i koncizan tekst oglasa
Jasno je diferenciran u odnosu na konkurenciju
Internet marketing

119

Preporuljivo je napraviti vie razliitih verzija oglasa kako mogao da se uradi A/B Split
test. A/B Split test predstavlja testiranje razliitih verzija oglasa kako bi se utvrdilo koji
oglas ostvaruje bolju interakciju sa korisnicima i ostvaruje bolje rezultate.
Display oglaavanje je oblast oglaavanja koja svake godine belei porast to koliinski
to u ukupnom budetu. Svetski trend je da klasina kupovina display oglaavanja u
obliku standardnih banera i po CPM modelu opada. Ukoliko Veb sajt nije jedan u top 10
najposeenijih veoma su male anse da e neki oglaiva ili medijska agencija zakupiti
medijski prostor na tom sajtu. U domenu klasine kupovine primeuje se porast zakupa
velikih formata banera (billboard 970x250px, brendirane pozadine) koji omoguavaju
bolje rezultate po oglaivaa. Sve je vei porast mobilnog i video oglaavanja.
Mobilni ureaji (pametni telefoni i tableti) su postali deo svakodnevnice i korisnici ih veoma aktivno koriste svakog dana. U proseku, jedan korisnik 15 puta u toku dana proveri
svoj pametni telefon. Takoe korisnici na razvijenim tritima aktivno koriste mobilne
ureaje da bi kupovali odreene proizvode ili usluge.
Video oglaavanje je vrsta oglaavanja koja belei najvei rast, vei ak i od mobilnog
oglaavanja. Ovde je sve prisutniji trend YouTube oglaavanje, kao i video oglaavanje
unutar samih on-lajn tekstova.
Pored rastuih vrsta oglaavanja poveava se i broj oglaivakih mrea koje nude razliite naine zakupa on-lajn medija i razliite modele naplaivanja. Sve je prisutniji trend
kupovine medija putem RTBa (Real time bidding) koji omoguava kupovinu medijskog
prostora putem aukcije.
Na srpskom tritu je i dalje najzastupljenija metoda klasine kupovine oglasnog prostora.
Veina kupovina se odvija preko medijskih agencija koje imaju saradnju sa vlasnicima
Veb sajtova. Ovakav nain kupovine je najvie uslovljen veliinom samog trita, gde je
volumen sajtova koji nude direktan zakup medija mali. Ostali Veb sajtovi veinom imaju
oglasne pozicije koje se mogu kupiti putem Google Display mree koja nudi povoljnije
cene zakupa.
Od marta 2015. godine Srbija je dobila mogunost oglaavanja na YouTube ime se otvara
mogunost za video oglaavanje na ovoj platformi.
Srbija kao trite prati trendove koliko joj mogunosti dozvoljavaju, s obzirom da globalne mree za kupovinu oglasnog prostora sukcesivno putaju nove mogunosti za
nae trite.
Na srpskom tritu postoje vie razliitih servisa za praenje on-lajn kampanja. Najzastupljeniji je Gemius DirecEffect koji pored praenja velikog broja parametara prati konverzije, ukljuenost i stvarno pojavljivanje banera posetiocima, ili aktivnost korisnika u
okviru banerskog prostora.
Na osnovu razvoja sistema kreiranja digitalnog oglaavanja i praenja efekata oglaavanja
moe se zakljuiti da e sve vei broj on-lajn medija u narednom periodu prihvatiti merljive sisteme obrauna oglaavanja, proiriti ponudu oglasnih formata koje podravaju i
vriti dodatno targetiranje u cilju poveanja efikasnosti oglaavanja.
120

Internet marketing

Po zavretku kampanje, potrebno je napraviti izvetaj kampanje i kreira post-buy analizu.

Ova analiza se u praksi izrauje u vidu zasebne Power Point prezentaciji gde se analizira
cela kampanja. Sastavni deo prezentacije su: planirani rezultati, ostvareni rezultati, printscreen-ovi svih baner pozicija i zakljuak medijske agencije. U okviru zakljuka medijske
agencije posebna panja se stavlja na analizu samih kljunih performansi uspeha, kao
to su CTR, doseg i analiza samih baner oglasa.
Ova analiza se koristi prilikom planiranja narednih kampanja, gde se uzimaju u obzir sva
preanja iskustva.
Bitan korak u procesu planiranja kampanje je definisanje cilja kampanje. Ciljevi kampanje mogu biti razliiti. Najea podela je na marketinke ciljeve i ciljeve sajta. Meu
marketinke ciljeve spadaju:
Generisanje novog saobraaja
Povratak posetioca na sajt
Distribucija informacija
Poveanje odgovora klijenata (elektronskom potom) ili registrovanja posetilaca
Poveanje posete iz odreenog regiona
Meu ciljeve sajta spadaju:

Generisanje profita
Broj pregleda stranice
Vreme provedeno na stranici
Poseta odreenoj stranici
Graenje brenda
Poveanje interakcija sa proizvodom
Registracija korisnika

9.2. Optimizacija sajta za Internet pretraivae

Razvojem kvalitetnog sajta i sadraja raste i njegova poseenost, bez obzira na delatnost
kompanije, sa poveanjem poseenosti i broja korisnika otvaraju se nove mogunosti
za kompaniju i njen sajt. Predstavljanje na Internetu predstavlja prezentaciju kompanije
koja ima bitne razlike u svim segmentima reklamiranja u odnosu na standardno reklamiranje.

9.2.1. SEO
SEO optimizacija sajta za pretraivae (eng. Search Engine Optimization) je proces unapreenja kvaliteta i koliine saobraaja od pretraivaa ka sajtu preko prirodnih (organskih ili algoritamskih) rezultata pretrage. Tipino, to je sajt bolje rangiran u pretragama,
Internet marketing

121

izlazi meu prvima, vie e saobraaja biti preusmereno sa pretraivaa na njega. SEO
moe da ukljui razliite vrste pretraga, ukljuujui pretragu slika, lokalne pretrage i drugo.
Kao Internet marketing strategija, SEO razmatra nain funkcionisanja pretraivaa kao i
pojam koji ljudi pretrauju. Optimizovanje sajta prvenstveno obuhvata menjanje sadraja
i HTML kodiranje koje dovesti do poboljanja njegovog rangiranja vezano za specifine
kljune rei, i da ukloni prepreke prilikom indeksiranja sadraja sajta od strane pretraivaa.
Akronim SEO moe takoe da predstavlja ljude koji obavljaju optimizovanje Veb sajtova
za pretragu. To je termin prihvaen u konsultantskoj delatnosti za strunjake koji izvode optimizovanje Veb projekata u korist klijenta. Ovaj profil strunjaka moe ponuditi
optimizaciju kao posebnu uslugu ili kao deo vee marketing kampanje. Da bi postigao
efekat SEO moe zahtevati izmene HTML koda stranice, takoe moe biti ugraen u dizajn i razvoj stranice. Termin prilagoen pretraivaima (eng. search engine friendly)
moe se odnositi na dizajn sajta, formu HTML linkova sa nazivom, menije, ili kompletne
sisteme auriranja sadraja (CMS) ili Internet prodavnice koje se mogu lako optimizovati.
Za SEO moe se dalje rei da je to nain na koji se moe prilagoditi sadraj stranica prilikom izrade neke Veb prezentacije. Takoe, treba izvriti prilagoavanje unutranje i
spoljanje strukture linkova, kako bi botovima pretraivaa bile dostupnije i lake za dalje
indeksiranje. Botovi pretraivaa se koriste da pregledaju i kategoriu mnotvo Internet
strana u veoma kratkom vremenu. Veb stranica je indeksirana od strane pretraivaa,
Google, Yahoo, Bing ili neki drugi, onda kada je pregledana i kada joj je dodeljena odgovarajua pozicija u rezultatima pretrage.
Webmaster-i su poeli sa optimizacijom sajtova za pretraivae sredinom 90-ih, kada su
prvi pretraivai poeli da rade na katalogizaciji ranog Interneta. U poetku, sve to je
webmasteri trebalo da urade bilo je da adresu web stranice, ili URL, dostave razliitim
pretraivaima koji bi poslali pauka da obie stranicu, sa nje oita linkove ka drugim
stranicama, i informacije naene na strani vrati pretraivau radi njihovog indeksiranja.
Taj proces ukljuuje pauka koji preuzima stranicu i postavlja je na server samog pretraivaa dok drugi program, poznat kao indekser, oitava razliite informacije o stranici, kao
to su rei koje ona sadri, njihova lokacija kao i sve to je od znaaja za odreene rei.
Svi linkovi koje stranica sadri takoe se oitavaju i stavljaju u plan za kasnije obilaenje.
Vlasnici sajtova su poeli da prepoznaju znaaj sajta koji je vidljiv i visoko pozicioniran
u listama rezultata pretraivaa. Prve verzije algoritama za pretragu oslanjale su se na
informacije koje su dostavljali webmaster-i, kao to su kljune rei u Meta tag-ovima.
Meta tag-ovi pruaju podatke o sadraju svake stranice, ali upotreba meta podataka
da bi se indeksovale stranice pokazala se kao nepouzdana, jer je postojala mogunost
da izbor kljunih rei u meta tagovima od strane webmaster-a ne predstavlja stvarni
sadraj sajta. Netani, nepotpuni i nekonzistentni podaci u meta tagovima omoguavali
su rangiranje stranica za pretrage koje nisu imale veze sa njima. Webmaster-i su takoe
manipulisali brojem atributa u izvornom HTML kodu stranice, a sve da bi se to bolje
rangirali na listama pretraivaa. Danas se takvi sajtovi prepoznaju u sistemu i eliminiu
u reziltatima pretrage pa je zato vano uneti ispravne elemente.
122

Internet marketing

Umetnost i nauka razumevanja kako funkcionie Internet pretraiva predstavljaju sr

razumevanja procesa optimizacije, zbog toga to SEO esto nudi bolja reenja od ostalih
formi Internet marketinga.
Aktivnosti vezane za SEO mogu se podeliti u dve osnovne kategorije: on-page i off-page
optimizaciju.
On-page je deo optimizacije koji se radi na samom sajtu. Kodovanje, tag-ovi, tehniki
elementi na samim stranicama i fajlovima koji su na serveru koji utiu kao faktori za
rangiranje. Takoe, tu spada i organizacija Veb stranica, elemenata na samoj stranici,
izbor, koliina slika, tekstova, video materijala i ostalog, kao i njihov meusobni odnos,
frekvencija dodavanja sadraja, i mnogo toga slinog. On-page SEO podrazumeva:
Poreenje kljunih rei u odnosu na konkurenciju i njihovu dalju analizu u vidu
detaljnih izvetaja
Optimizaciju meta tagova (title, description)
Sreivanje tag-ova u sadraju (alt, title, naslovi linkova)
Optimizaciju naslova i podnaslova (H1 - H6)
Kreiranje robots.txt fajla
Kreiranje, registracija i obnova sitemap.xml
Prepravljanje unutranje, HTML strukture linkova
Analizu dupliranog sadraja
Kreiranje 404 stranice i 301 redirect po potrebi sa formom za pretragu
Off-page SEO je deo koji se odnosi na sve to je vezano za sajt, a nije na serveru korisnika.
Linkovi sa drugih sajtova prema sajtu korisnika, pominjanje brenda ili adrese sajta, aktivnost zvaninih naloga na drutvenim mreama, pojavljivanje sajta na nalozima drugih
kompanija...

9.2.1.1. Strategije u SEO

Jedna od dobrih SEO strategija posebno u poetku poslovanja je imitirati najboljeg u
svojoj oblasti. Analizirati ga i primeniti sve njegove dobre poteze. Dakle, napraviti slian
web sajt, sline organizacije, kljunih rei i reklamirati se na istim mestima. To je strategija
bez mnogo kreativnosti ali esto donosi uspeh.
Da bi se identifikovali glavni konkurenti na Internetu, u pretraiva se unose pojmovi koji
imaju veze sa biznisom u kojem se kompanija nalazi. Na primer ako se biznis zasniva na
prodaji prirodne kozmetike, u Google se unosi pojam prirodna kozmetika. Sajtovi koji
zauzimaju prvih 10-20 pozicija u rezultatima pretrage su konkurenti kompanije.
Analizira se svaki konkurentski sajt pojedinano. Istrauje se kako su konkurenti dospeli
na te pozicije. Pre svega analizira se gde je re ili fraza koja je uneta u pretraiva nalazi
na sajtu konkurencije:
Internet marketing

123

da li u naslovu sajta, title tag-u

da li u kratkom opisu sajta, meta tag opisu
ili moda u spisku kljunih rei, meta tag kljunim reima
podnaslovima, heading tagovi h1, h2...h6
materijal sadraja konkurencije i gustinu kljunih rei
alt tekstovi koji opisuju slike na stranici
obraa se panja i na anchor tekst eksternih linkova
analizira se i prouava mapa sajta (html,xml) jer se u mapi sajta po pravilu nalazi
nain organizacije stranica na sajtu, spisak njegovih URL adresa, kao i bitnih kljunih rei
analizira se naziv URL adresa konkurentskih Veb stranica
dolazni linkovi
da li postoji kompanijski blog? Da li postoji RSS feed? Newsletter? Ako postoji,
poeljno je prijaviti se kako bi se lake pratila konkurencija
da li je konkurencija upisana u poslovne direktorijume, razmenjuju li linkove i sa
kim?
da li je konkurent aktivan u drutvenim mreama? Analizira se prisustvo konkurencije u drutvenim medijima Twitter-u, Facebook-u, Linkedin-u
da li konkurencija poseduje svoj YouTube kanal
da li konkurencija koristi hibridne pretrage i oglaavanje (PPC kampanje, Adwords,
E-target, Httpool) ?
Kao to se vidi analiziranje konkurencije je sloen i intenzivan proces koji obuhvata mnogo parametara a pomenuti su samo oni najvaniji koji utiu na SEO. Analiza konkurencije
nije neto to se radi samo jednom. Potrebno je periodino sprovoditi istraivanje i
analizu da bi se pratile novine na konkurentskim sajtovima ali i uole nove konkurente
koji se pojavljuju na tritu.
Postoji veliki broj besplatnih alata koji mogu da pomognu da se bre i lake prikupe
mnoge informacije o konkurentskim sajtovima. Cilj im je da u realnom vremenu daju
informacije o konkretnom web sajtu, kao to su Google PageRank, interni i eksterni linkovi, analiza gustine kljunih rei, Aleksa Rank (rank baziran na broju posetilaca i broju
pregledanih strana), starost domena i jo mnogo drugih SEO parametara.
Korak dalje u SEO strategiji je prestii konkurenciju. Potrebno je ponuditi Veb sajt koji e
imati veu vrednost u oima korisnika i pretraivaa. Potrebna je kreativnost i dosetiti
se dodatnih kljunih rei koje je konkurencija propustila, iskoristiti slabosti i uiniti ih
sopstvenim prednostima.
Sledee aktivnosti koje su deo SEO strategije e pomoi da se Veb sajt visoko rangira u
pretrazi i obezbedi kvalitetan promet koji e se u velikom procentu zavravati konverzijom akcijom - kupovinom.

124

Internet marketing

9.2.2. SEM
Search Engine Marketing (SEM) je oblik Internet marketinga koji obuhvata promociju
sajtova poveanjem njihove vidljivosti u pretraivau sa rezultatima, kroz optimizaciju
i reklamiranje. SEM moe koristiti Search Engine Optimization (SEO), koji podeava ili
prerauje sadraj stranice kako bi se postigao vii rang u pretraivau sa rezultatima ili
prikazivanju plati po kliku (eng. pay per click) listama.

Slika 70: Primer Google Internet oglaavanja

SEM je iri pojam i koji obuhvata SEO. SEM ukljuuje i plaene rezultate pretrage, koristei alate kao to su Google Adwords ili Bing oglase, pored organskih rezultata pretrage.
Plaeno oglaavanje sa Adwords oglasima ili Bing podrazumeva plaanje po kliku. Stalna
analiza je kljuna i za SEO i SEM, ali ne nuno u isto vreme, a obe treba esto analizirati i
aurirati. Najei modeli po kojima funkcioniu ovakva plaanja su: CPC (cost per click)
na nekim portali definisan i kao PPC (Pay per click), CPI (Cost per impression) na nekim
portalima definisan i kao CPM (Cost per thousand impression), CPA (Cost-per-acquisition)
na nekim portalima definisan i kao CPC (Cost Per Conversion).
Plaanje po kliku podrazumeva dva naina. Jedno gde se od odreene uplaene sume
provajderu, oduzima neka vrednost za svaki klik na prikazanoj strani sa rezultatima pretrage, koji se smatra posetom sajta. Drugo kada se kod provajdera otvori raun na koji
on uplauje odreenu sumu po kliku na prikazan baner koji se ugrauje na stranu sajta.

Slika 71: Primer Google pay by click

Internet marketing

125

Na taj nain sajt koji je kvalitetno napravljen i potpuno optimizovan otvara mogunost
zarade samim svojim posetama, ili se tako zaraen novac moe preusmeriti za plaanje
sopstvenih reklama koje se prikazuju na drugim sajtovima.
U 2012. godini severnoameriki oglaivai su potroili 19,51 milijardi dolara na ovaj oblik
marketinga. Najvei provajderi su Google Adwords i Bing oglasi. Od 2006. SEM je mnogo
bre rastao od tradicionalnog oglaavanja, ak i drugim kanalima online marketinga. Zbog
kompleksne tehnologije i teeg razumevanja naina funkionisanja SEM, mnoga preduzea
su taj posao poverili treim licima, to je uzrokovalo evoluciju trita SEM agencija.

9.3. Raslojavanje sajta, praenje korisnika

Kontrola je vaan deo marketinga i mora tei kontinuirano sa svim akcijama i tehnikama koje vlasnici i kreatori sajta sprovode jer samo na taj nain moe se pravovremeno
reagovati na greke i propuste koje su napravljeni u pravljenju sajta i marketinkim
kampanjama. Vrlo jednostavan i besplatan nain kontrole je korienje gotovih programa za analitiku sajta koji daju mnoge vredne podatke vezane za sajt. Ovakvi alati mogu
ukazati ta je dobro na sajtu, kao i ta je potrebno korigovati na sajtu i u marketinkim
aktivnostima.
Veb analitika je vaan deo kontrole rada i marketinga sajta i omoguava praenje kretanja i aktivnosti posetilaca i korisnika. Analitika daje uvid u to, ko, zato, kako, odakle
i kada poseuje sajt i kako reaguje na marketinku kampanju. Moe da pomogne da se
bolje razumeju elje i potrebe posetioca i korisnika. Veb analitika moe da bude jedan od
najvrednijih resursa, budui da lini oseaji tima koji stoji iza sajta ne moraju biti realni
i stvarni. Analitika pomae da se tvrdnje kvantifikuju, potvrde ili ospore. Postoji mnogo
komercijalnih ali i besplatnih programa za Veb analitiku. Najpopularniji je besplatan
servis Google Analytics.

Google Analytics
Ovaj servis prua detaljnu statistiku poseenosti sajta ukljuujui broj poseta, pregledane
stranice, proseno trajanje posete, i jo mnogo toga. Pokazuje kako posetioci pronalaze
i koriste sajt tako da tim koji stoji iza sajta donosi informisane odluke o dizajnu i sadraju
sajta, o tome kako da ga poboljati da bi pretvorili to vie posetilaca u korisnike i kupce.
Takoe slui za praenje marketing kampanje, stopa konverzije, prosenu vrednost porudbine, prihod...
Sve to je potrebno da bi se upotrebljavao Google Analytics jeste da se otvori nalog ili
koristi postojei Google nalog za prijavu na sistem, nakon ega se implementira kod u
okviru stranica Veb sajta.
Moe se rei da se uspenost sajta meri u konverzijama i akcijama koje su od znaaja za sajt
i na koje se moe gledati kao na budue potencijalne konverzije. Konverzija je pretvaranje
126

Internet marketing

posetioca u korisnika ili kupca tj. nekoga ko e obaviti kupovinu proizvoda ili usluge, a akcija
je npr. preuzimanje kataloga, prijava na newsletter ili odlazak na kontakt formu.

Najznaajniji parametri Google Analytics

Visits - Broj posetilaca
Ovaj parametar pokazuje broj posetilaca na sajtu, dnevni, meseni, kvartalni i daje grubu
sliku koliko je sajt poseen. Ovde se moe izdvojiti i broj novih kao i povratnih posetilaca.
Dobar znak je kada su svi parametri u ovom odeljku u porastu.
Referrers - Izvori posete
Referrers pokazuje odakle su posetioci doli, da li sa pretraivaa, sa sajtova na kojima je
napravljen ugovor o marketinkim aktivnostima, sajtova sa kojima je sajt razmenio linkove, socijalnih mrea, foruma, direktorijuma itd. Za dublju analizu treba pratiti putanje
tih posetilaca i otkriti koji su to referreri tj, izvori koji alju najkvalitetniji promet. Promet
koji je zavren konverzijom ili akcijom. Izvori koji alju posetioce koji odmah odlaze nisu
vredni i takve saradnje treba izbegavati.
Content analysis - Analitika sadraja
Pokazuje koliko esto ljudi poseuju svaku pojedinanu stranicu sajta. Potrebno je otkriti
koji je to sadraj koji najvie privlai posetioce na sajt. Saznati koliko dugo ostaju i koliko
esto ostvaruju konverziju. Svi izvetaji se nalaze u odeljku Content.
Flow analysis - Analiza toka
Analiza toka se koristi da bi se vizuelno analiziralo kako se posetiocu kreu po Veb sajtu.
Na taj nain moe se videti koji su proizvodi koji ih najvie privlae, potom kakav dizajn,
da li su to animacije, slike, tekstovi, ili mudro plasirane informacije.
Site speed - Analiza brzine sajta
Koliko je vremena potrebno za uitavanje stranice sajta, u izvetaju o brzini sajta u Google
analitici. Potrebno je pronai spore stranice, reiti probleme i uinite posetioce srenijim,
niko ne voli da eka sajt, posetioci duga vremena ekanja esto kanjavaju prelaskom
na drugi sajt ili servis.
Bounce rate - Otkaz poseta
Ukoliko potencijalni korisnik poseti sajt, pogleda samo jednu stranu i odmah napusti sajt,
to je bounce odbitak. Otprilike kao kada neko stane ispred izloga radnje, pogleda i ode
dalje a ne ue u radnju. Da bi bolje razumeli zato se ovo dogaa potrebno je bounce
porediti sa drugim parametrima. Pre svega sa referrers - izvorima slanja ovih posetilaca,
nije poeljno oglaavati se i ne razmenjivati linkove sa nerelevantnih sajtovima, koji
nemaju srodnu vezu sa sajtom. Promet sa takvih stranica nije vredan i retko kad donosi
konverziju. Za posetioce koji dolaze sa pretraivaa potrebno je uporediti bounce sa
kljunim reima koje su ih dovele na sajt. Moda posetioci ne nalaze to to su traili,
Internet marketing

127

potrebno je ispraviti greke i uiniti traeni pojam vidljivim. Takoe, brzina uitavanja
stranice moe uticati na bounce, prilikom sporog uitavanja mogue je da posetilac izgubi
strpljenje. Ukoliko je stranica spora, potrebno je optimizovati je, uklonite teku i nepotrebnu grafiku, ako to ne pomogne u krajnjem sluaju promeniti hosting jer moda je hosting spor. Razlozi odlaska posetioca mogu biti razliiti i za pouzdanu analizu je potrebno
mnogo truda i uporedno poreenje raznih parametara u Google Analytics-u. Smatra se
da je prihvatljiv stepen otkaza poseta za Veb sajt kada je njegova vrednost ispod 30%.
Tracking Goals - Praenje ciljeva
Definisanje i praenje ciljeva na sajtu je jedan od najboljih naina procenu da li sajt ispunjava sve poslovne zadatke. Mogue je postaviti razne ciljeve koji e uz pomo ovog
alata biti praeni i analizirani. To mogu biti kao to je ve navedeno: kupovina proizvoda,
registracija na sajtu, prijava za newsletter, odreeno vreme provedeno na sajtu, poseta
odreenoj stranici itd.
Na narednoj slici predstavljen je jedan od izvetaja za domen www.singidunum.ac.rs,
prikaz posete i kretanja korisnika u periodu novembar 2013. godine.

Slika 80: Google Analytics

Drugi Servisi
StatCounter
Iznenaujue dobar iako je besplatan, daje mnotvo korisnih informacija o sajtu. Pre
svega prua jednostavnu statistiku izvedenu je na vrlo zadovoljavaju nain, a pored
prikaza u vidu grafikona, tu je mogunost selektovanja bilo kog perioda u prolosti ili
prikaz dnevne, nedeljne, mesene i godinje statistike.
128

Internet marketing

Jedna od interesantnijih funkcija ovog servisa jeste Magnify User. Ona omoguava prikaz
detaljnih podataka o pojedinanom posetiocu, a to obuhvata zemlju u kojoj se nalazi,
grad i region, link koji ga je doveo do Veb sajta, IP adresu, pretraiva Interneta koji koristi, operativni sistem, rezoluciju ekrana, kao i detaljan uvid u putanju kretanja na sajtu.
Najkorisnija funkcija ovog servisa zvana Drill Down je dublja analiza sajta i predstavlja
uparivanje razliitih parametara.
Piwik
Open-source alternativa za Google Analytics. Omoguava praenje posetilaca u realnom vremenu. Ovaj program je odlina opcija za sve one koji iz nekih razloga ne ele
da Google ima pristup svim njihovim podacima. Piwik obezbeuje detaljne izvetaje o
posetiocima Veb sajta: koji pretraiva i kljune rei koriste, koji jezik, popularne strane
i mnogo toga drugog.
ClickTale
Omoguava snimanje i gledanje svega to posetioci sajta stvarno rade na Veb stranicama
svaki pokret mia, klik i skrol. Moe se posmatrati u realnom vremenu ta posetioci
rade na sajtu i to iz perspektive posetioca. Ovo omoguava vlasnicima da bolje upoznaju
svoje posetioce i potencijalne kupce, vide ta ih zanima i koje probleme imaju. Na osnovu
ovih informacija moe se uraditi analiza i bolja optimizacija sajta.
Jo jedna pogodnost ClickTale-a jeste mogunost pravljenja toplotne karte ili heatmaps preko sajta. Na taj nain omoguen je prikaz gde korisnik prelazi miem na Veb
stranicama i gde klike.
ClickTale prua detaljnu statistiku kao to su vreme provedeno na strani, stope konverzije, analitiku on-lajn formulara, analizu linkova, napredno filtriranje posetilaca. Filtriranje
posetilaca pomae da se izdvoje posetioci koji su, na primer, napustili korpu za kupovinu,
napustili ciljnu stranicu ili koje je dovela na sajt odreena marketing kampanja.

9.4. Tehnike zadravanja posetioca

Marketing se ne zavrava kupovinom proizvoda od strane kupca. Marketing tu dobija
novi personalizovaniji oblik, koji ako se pravilno primenjuje donosi kompaniji siguran
profit. Eksterni marketing dovodi nove posetioce na sajt, ponovni dolazak tih posetioca
je posao samog sajta. Sajtovi bez stalnih posetioca vremenom ulaze u fazu neodrivosti
poslovnog modela sajta.
Stvaranje oseaja povezanosti portala i korisnika je jedan od kljunih faktora koji utiu
na zadravanje, ponovnu posetu i lojalnost korisnika. Potrebno je da portal da do znanja svojim korisnicima da uvaava njihovo miljenje, i da je njihovo miljenje bitno bilo
ono pozitivno ili kritiko za sam sajt. Nakon obavljene kupovine korisniku je potrebno
omoguiti da napie svoje iskustvo sa portalom, servisom ili proizvodima. Ovaj metod
koristi i Amazon.com, jedana od najveih elektronskih trgovina u svetu. Iskustva i ocene
Internet marketing

129

korisnika objavljuju se na Veb portalu i koristite kao preporuku za nove korisnike, dok
kod postojeih korisnika stvaraju oseaj pripadnosti. Na taj nain korisnici takoe rade
promociju za sam portal, budui da e svoja iskustva i ocene gotovo sigurno preneti i
svojim prijateljima i poznanicima. Nikada ne treba brisati ili na bilo koji nain menjati
sadraj komentara jer to nije etiki i komentari vrlo brzo mogu postati irelevantni. Pojava
iskljuivo dobrih komentara moe izazvati sumnju, koja e kod potencijalnih korisnika
stvoriti nepoverenje pa ak i odlazak sa portala. Poeljno je konstruktivno odgovarati na
kritike sa uvaavanjem istih. Na taj nain stie se poverenje i starih i novih korisnika, koji
e biti zadovoljni injenicom da se miljenje korisnika uvaava ak i kada ono predstavlja
kritiku.

9.4.1. Diskusione grupe, e-mail komunikacija

E-mail newsletter je jeftin a dobar metod da se odri odnos sa posetiocima tj. korisnicima koja traje van regularne posete sajtu. Newsletter je savren dodatak Veb sajtu, jer
odgovara na jednu drugaiju potrebu korisnika. Newsletter ini korisnika informisanim
i poziva na ponovnu posetu Veb sajta. Efektivan Newsletter treba da sadri korisne informacije kao to su novi proizvodi u ponudi, novi popusti, akcije, kuponi i sl. Svaki
newsletter treba da ima smisao koji je vii od informativnog, potrebno je da sadri link
prema sajtu i poziv ka akciji.
Ovaj metod se ne treba zloupotrebljavati, odnosno ne treba ga preesto primenjivati jer
se moe shvatiti kao spam. Svaki newsletter mora da sadri i jednostavan link za odjavu
u sluaju da posetilac ne eli vie da prima informacije od kompanije. Baza e-mail-ova
korisnika prijavljenih na newsletter se teko stie, budui da korisnici nerado ostavljaju
svoj kontakt e-mail, samim tim kada se formira kompanija treba da potuje privatnost i
poverenje svojih korisnika i uva iste u tajnosti, za line potrebe. Pravilnik korienjem
moe se stvoriti odnos bliskosti izmeu kompanije i kupca, ak i male stvari kao to su
estitke za praznike i roendane imaju uticaj.

9.4.2. Anketiranje, glasanje

Jedan od najboljih naina za razumevanje korisnika jeste putem anketiranja korisnika.
Ovo je jo od naina putem kojeg se korisnicima stavlja do znanja da je njihovo miljenje
bitno i da se uvaava. Portali 4Q (https://www.iperceptions.com/en/4q) i Survey monkey
(https://www.surveymonkey.com/) predstavljaju primere dobrih alata za anketiranje
koji prikuplja povratne informacije od korisnika.
Potrebno je iskoristiti povratne informacije radi poboljanja portala i iskustva korisnika, kako bi se poveala ansa da se posetioci ponovo vrate na portal i postanu redovni
korisnici istog. Vee zadovoljstvo korisnika je u direktnoj vezi sa veom konverzijom
posetilaca.
130

Internet marketing

9.4.3. Programi lojalnosti

Lojalnost potroaa se odnosi na frekventne ponovne posete i transakcije korisnika koji
portalu ili elektronskoj trgovini obezbeuju stabilnost poslovanja i profit. Kako bi se
poveala lojalnost korisnika portala, poeljno je dodatno motivisati korisnike koji su spremni da uestvuju u programima lojalnosti. Naredna slika predstavlja istraivanje portala
eMarketer po pitanju razloga zbog kojih bi korisnici pristali da budu deo kompanijskog
programa lojalnosti.

Slika 81: Istraivanje o razlozima uestvovanja u programima lojalnosti,

izvor: eMarketer

Internet marketing

131

10.
BEZBEDNOSNI ASPEKTI INTERNET
SAJTOVA, UTICAJ NA INTERNET
MARKETING
Pored brojnih prednosti koje je Internet doneo svojim korisnicima neophodno je obratiti
panju na niz nedostataka koje on sa sobom nosi. Ukoliko vlasnici sajtova ne poklanjaju
dovoljno panje bezbednosti istih, a samim time bezbednosti svojih korisnika marketinki
napori mogu vrlo lako postati beznaajni ili marginalni. U ovom delu su predstavljena
pitanja iz oblasti sigurnosti na Internetu i opasnosti koje vrebaju, zatim mogue nasilje
koje korisnik moe da pretrpi i potencijalnim zavisnostima koje korisnik moe da razvije
preteranim korienjem Interneta.

10.1. SIGURNOST NA INTERNETU

Internet i njegova rasprostranjenost su pogodno tlo za razvoj razliitih zlonamernih softvera. Korienje Interneta nosi sa sobom odreene rizike koje veliki broj korisnika ne
razume ili uopte i ne poznaje. Pojedinac koji koristi Internet moe postati rtva na
razliite naine. Preuzimanje odreenih sadraja sa Interneta moe dovesti do toga da
korisnik nesvesno preuzme i virus koji se nalazi unutar sadraja koji je on preuzeo a da
to i ne zna. To su najee sadraji koji nisu zvaninog karaktera ili ne potiu od ovlaenih on-lajn distributera a mogu se preuzeti bez ikakve naknade, poput igrica, filmova,
pesama, programa ili nekih aplikacija. esta je pojava da korisnik dobije e-mail poruku
sa nepoznate adrese i klikom na tu poruku korisnik postaje rtva nekog virusa ili zlonamernog pojedinca.
Naveemo samo neke od naina na koje zlonamerni pojedinci, organizovane hakerske
grupe pa i sajber kriminalci mogu da nanesu tetu:
da zaraze raunar pijunskim softverom kako bi ukrali identitet ili pratili Internet
saobraaj i ivotne navike
da izvre krau lozinki za pristup nekim on-lajn servisima (npr: e-banking)
132

Internet marketing

 da naprave probleme u funkcionisanju raunara pomou virusa i drugog zlonamernog softvera

da preuzmu kontrolu nad raunarom i da ga koriste za napad na druge korisnike
irom sveta
da navedu korisnika da poseti laan sajt nekog od on-lajn servisa koji korisnik
koristi i tamo ostavi prave line podatke
da izvre napad na beinu mreu i besplatno koriste Internet konekciju
da ukradu i potom koriste naloge za slanje elektronske pote i chat-ovanje i predstavljanje
Virus je zlonamerni program koji je napravljen tako da se integrie u strukturu nekog
drugog programa i u sebi sadri kod uz iju pomo sam sebe kopira tako da zarazi druge
programe vrei njihovo modifikovanje sa ciljem da se prilikom otvaranja programa
najpre aktivira virus a tek nakon toga zaraeni program. Virus kao tetni program obino
dolazi uz besplatne sadraje koje korisnik preuzima ili nakon instaliranja raznih aplikacija.
Korisnik esto i ne zna da je preuzimanjem ovih sadraja postao rtva virusa.
Prvi potvren nalaz kompjuterskog virusa dogodio se 1982. godine i njegovo ime je bilo
Brain. Neki od najteih i najgorih virusa do sada bili su virus Melissa iz 1999. godine koji
se sam slao svakome iz adresara kompjutera i smatra se da je uzrokovao tetu od 385
miliona dolara, kao i virus Code Red iz 2001. godine koji je sluei se starom rupom u
sigurnosnom sistemu kompjutera pretvarao raunare u zombije koji su odbijali naredbe
i za manje od devet sati je zarazio 250 hiljada raunara sa procenjenom tetom od 2.62
milijarde dolara.
Trojanski konj je program koji ne moe sam sebe da umnoava a njegova glavna uloga jeste kompromitovanje sigurnosti raunara. To je program koji izvrava neeljene akcije na
raunaru iz pozadine i potpuno skriveno. Aktivira ga sam korisnik nakon ega program
moe da brie podatke, iri druge viruse, otkriva korisnikove lozinke, njegove bankovne
podatke i druge poverljive informacije.
Kompjuterski crv je program iji cilj nije inficiranje drugih programa ve irenje raunarskim mreama i on najee dolazi u vidu poruke elektronske pote na adresu korisnika.
On moe da otea rad mree, oteti podatke i smanji sveoptu sigurnost raunara.
Backdoor je program instaliran od strane virusa ili trojanskog konja koji omoguava nesmetan i neovlaen pristup raunaru treim licima bez znanja potencijalne rtve. Ovaj
program iskoriava slabosti operativnog sistema i slabosti antivirus programa. Program
je dobio ime od engleske rei backdoor to u prevodu znai dvorina vrata kue, odnosno
vrata koja su najslabije obezbeena i na koja provalnici najee ulaze u neiju kuu.
Spyware su programi ija je uloga praenje rada na raunaru korisnika i obavetavanje
nekog drugog lica. Neke firme instaliraju ovu vrstu programa kako bi se pratilo ta zaposleni rade na njihovim raunarima u toku radnog vremena. Ovi program takoe moe
pratiti surfovanje korisnika, odnosno to na koje Veb stranice odlazi i zatim slati izvetaje
markentikim agencijama.
Internet marketing

133

Antivirus programi su programi koji slue za prevenciju, otkrivanje i uklanjanje zlonamernih softvera. Na samom poetku antivirus programi su iskljuivo titili raunar od
virusa, dok su dananji programi kreirani tako da tite korisnike od svih moguih napada,
crva, trojanaca itd. Bez obzira na njihovu veliku korisnost antivirus programi poseduju i
odreene nedostatke. Ti nedostaci imaju uticaja na korienje sistemskih resursa i zbog
ovoga moe doi do smanjivanja brzine rada raunara i opadanja njegovih performansi.
Potrebno je obratiti panju na zlonamerne softvere koji se lano predstavljaju kao legitimni softveri. Primeri ovakvih softvera su MS Antivirus, WinFixer i MacDefender.
esta pojava novih virusa predstavlja potencijalnu opasnost za postojee antivirus programe jer njihove metode detektovanja ove viruse ne prepoznaju. Meu korisnicima su
najpopularniji Kaspersky antivirus program, Avira, Norton, BitDefender.

10.2. Kraa identiteta

Kraa identiteta je zloin gde se iskoriava imitiranje neijeg identiteta zarad finansijkse
dobiti. Danas veliki broj ljudi na svom raunaru pamti brojne line informacije kao to
su lozinke, korisnika imena, adrese, brojevi platnih kartica. Data situacija predstavlja
idealnu priliku za zlonamerne korisnike koji ele da prikupi te informacije. Ukoliko se iste
alju preko nezatiene mree ili instaliranjem zlonamernog programa na klijenstskim
raunarima, prethodno opisani zlonamerni programi mogu prikupljaju traene informacije, nakon ega ih alju nazad do zlonamernog korisnika i lica koje vri prevaru.
Jedna od estih manipulacija sprovodi se slanjem e-maila gde se lano tvrdi da poiljalac predstavlja neku kompaniju traei line podatke poput brojeva bankovnih rauna,
brojeva platnih kartica, koje prava kompanija poseduje radi auriranja. U tekstu poruke
je dat i link Veb sajta kao mesto gde treba upisati line podatke ali taj sajt je laan i slui
samo za krau podataka korisnika. Dobijanjem svih linih podataka zlonamerno lice
moe da naini niz prekraja na tetu korisnika. Mogue je isprazniti bankovni raun,
zaduiti se u tue ime, otvoriti firma pod imenom korisnika, napraviti lana dokumenta
sa podacima obmanutog korisnika

10.3. Nasilje putem Interneta

Nasilje putem Interneta kod nas ili u svetu poznatije kao cyberbulling je svaki oblik namernog, neprijateljskog i agresivnog ponaanja pojedinca ili grupe ljudi sa svrhom maltretiranja upotrebom Interneta. Svako korienje mobilnih telefona, kompjutera i tablet
raunara sa ciljem da se objave ili poalju tekstovi, slike i video zapisi koji mogu da povrede, uvrede i osramote neku osobu se smatraju nasiljem ove vrste. Lano predstavljanje
u neije ime, kraa lozinki, objavljivanje privatnih podataka neke osobe i slanje virusa
su dodatni oblici nasilja.
134

Internet marketing

Sajber nasilnici esto alju veliki broj e-mail poruka koje sadre pretnje, govor mrnje,
nekome ko ne eli vie da ima kontakt sa njima a esti su i sluajevi da su rtve ovih
poruka potpuni neznanci za nasilnika.
Nekada nasilnici poruke uvredljivog karaktera postavljaju po Internet forumima tako da
njihovu sadrinu moe da vidi vei broj ljudi sa namerom da jo intenzivnije ponize neku
osobu. Deava se i da ovi nasilnici objave brojne line podatke rtve kao to su njihovo
ime, prezime, adresa, mesto boravka, i na taj nain ugroze njihovu bezbednost i izazovu
strah i paniku.
Kod ove vrste nasilja je zabrinjavajue to to je sve vie sluajeva gde mlaa deca koriste Internet u svrhu maltretiranja, zastraivanja i ismejavanja svojih vrnjaka. Jedan
od naina da se nasilje putem Interneta kod dece smanji jeste podizanje svesti o sajber
maltretiranju, edukacija i informisanje roditelja i dece u koli o svim moguim posledicama ovakvog oblika nasilja.

10.4. Problemi zavisnosti

Zavisnost od Interneta je oblik psihikog poremeaja gde osoba provodi toliko vremena
na Internetu da poinje da zanemaruje sve druge aktivnosti u koje spadaju porodica,
prijatelji, uenje, izvravanje poslovnih obaveza, obavljanje kunih poslova. Zavisnost od
Interneta se moe negativno odraziti na socijalno, porodino pa i finansijsko funkcionisanje osobe. To je savremen oblik zavisnosti gde korienje Interneta postaje dominantna
ivotna aktivnost.
Prema nekim teorijama zavisnost od Interneta se moe utvrditi na osnovu vremena
provedenog za raunarom i smatra se da je 4-6 sati dnevno indikator postojanja zavisnosti dok druge teorije kao simptome zavisnosti navode izmenjeno ponaanje pojedinca,
prekid radnog odnosa, kolovanja, problem sa koncentracijom, kimom, vidom, pojava
nesanice itd.
U svetu danas postoje udruenja za leenje ovog oblika zavisnosti, savetovalita, kao i
bolnice koje pomau u leenju zavisnosti gde leenje ukljuuje individualnu i porodinu
psihoterapiju uz primenu metoda porodine i kognitivno bihejvioristike terapije.

Internet marketing

135

11.
MAGENTO

11.1. O MAGENTO CMS PLATFORMI

Magento je CMS platforma otvorenog koda zasnovana na PHP-u i Zend Framework-u namenjena za izradu sajtova za Internet trgovinu. Korisnici mogu samostalno da upravljaju
svojim sajtom za elektronsku trgovinu, pregledaju proizvode i kategorije. Posetiocima su
dostupne razliite vrste plaanja, kuponi, popusti, isporuka proizvoda, i mnogoborojne
dodatne mogunosti.
Magento je dostupan u dve verzije:
Osnovna community verzija,
Proirena Enterprise verzija
Osnovna verzija je besplatna, dok se Enterprise plaa, ali poseduje dodatne mogunosti
i funkcionalnosti. Ranije su postojale jo dve platforme Magento Profesional i Magento
Go.
Magento je trenutno vodea platforma za elektrosko poslovanje, sa otvorenim izvornim
kodom i preko 240.000 sajtova napravljenih uz pomo ovog reenja.
Zvanian razvoj Magenta zapoinje poetkom 2007. godine. Sedam meseci kasnije, 31.
avgusta, objavljena je prva beta verzija. Verien, kompanija koja je napravila Magento,
ranije je saraivala i radila na osCommerce reenju. Prvobitno je planirano da se zove
Bento, meutim zbog problema sa kompanijom Fajlmejker (engl. FileMaker, Inc) koji
je ranije ve registrovao ovo ime, odlueno je da bude preimenovan u Magento, miks
naziva Bento i mag.
U februaru 2011. godine, eBay postaje vlasnik 49% kompanije, dok od 6-og juna 2011
eBay je u celini preuzeo Magento.
Po ugledu na vodea CMS reenja Magento takoe podrazumeva administratorski (backend) i korisniki (frontend) deo.
136

Internet marketing

11.1.1. Struktura Magento aplikacije

Fajlovi u okviru CMS se organizuju po principu modularnosti. Kompletan kod aplikacije
je podeljen u tri glavna dela u kojima su smeteni moduli sa potrebnim fajlovima:
core: osnova Magento CMS reenja, obuhvata fajlove kreirane od strane Magento
programera,
community: obuhvata zvanine module koje se nalaze na Magento marketu,
local: obuhvata module koje se odnose na projekat.
Glavne funkcionalnosti koje se nalaze u core delu mogue je izmeniti preko modula iz
community i local dela. Ovakvim pristupom se prua velika mogunost za nadograivanje
osnovnih funkcionalnosti i za prilagoavanje osnovne aplikacije konkretnim zahtevima
projekta.
U svakom modulu je nalazi folder etc koji sadri konfiguracioni fajl u XML formatu. Pomou fajla config.xml definiu se potrebna podeavanja neophodna za funkcionisanje
modula.

Slika 80 Struktura foldera modula i struktura foldera teme

11.1.2. Model podataka

Magento se delimino oslanja na EAV princip za kreiranje baze podataka. Prednost ovog
pristupa je viestruka, fleksibilnost je glavna odlik. Broj kolona nije limitiran i samim tim
prilikom dodavanja novog atributa nije potrebno da se radi redizajn baze podatake.
Mana ovog pristupa je brzina, za upite nad bazama podataka koje sadre ovakav dizajn
potrebno je vie vremena u odnosu na klasine baze podataka.
Internet marketing

137

Slika 81 - EAV dizajn

Deo aplikacije koji je odnosu na proizvode (Catalog) koristi EAV princip, dok se prodaja
(Sales) oslanja na klasian pristup u dizajnu baze podatake.

11.2. INSTALACIJA MAGENTA

Instalacija Magento CMS reenja je laka i slina je sa instalacijom kao ostale CMS platforme WordPress, Drupal, Joomla i slino. Svi materijali su zasnovani na community
verziji Magenta preuzete sa zvaninog sajta www.magento.com. Uvek se preporuuje
poslednja stabilna verzija.
Potrebni parametri za zavretak instalacije su adresa servera, baza podataka, korisniko
ime i lozinka za pristup bazi. Svi studenti na poetku semestra dobijaju potrebne parametre za pristup serveru na kome se nalaze instalacije Magenta. Nije potrebno nita
dodatno instalirati na lokalnom raunaru, sve se radi online.
Primer potrebnih parametara

138

Oznaka servera

IM000

Adresa Servera

im16.magentors.com/im000

Korisniki deo (Front-end):

im16.magentors.com/im000

Administratorski deo (Back-end)

im16.magentors.com/im000/admin

Database Name:

im000

Database Username:

im000

Database User Password

XdsdD4!32%Xf4

Internet marketing

S obzirom da je izvorni kod Magenta unapred prekopiran na server, Magento je spreman

za instalaciju. Potrebno je otvoriti Internet brauzer i da upisati putanju ka dodeljenom
serveru. U ovom sluaju to je http://im16.magentors.com/im000
Na prvom koraku instalacije potrebno je sloiti se se uslovima korienja.

Slika 82 - Uslovi korienja

Na narednom koraku potrebno je definisati lokalna podeavanja, podeava se vremenska zona i valutu. Ova podeavanja za sada se preskau, naknadno e se sve podesiti u
zavisnosti od dodeljene teme projekta.

Slika 83 - Lokalizacija

Internet marketing

139

Nakon toga dolazi deo u kojem se podeavaju parametri vezani za bazu podataka. Svi
studenti u okviru projekata dobijaju svoju bazu podataka koju e koristiti. U polja Database Name, User Name i User Password potrebno je uneti dobijene parametre. Ove
podatke nije potrebno pamtiti, unose se samo jednom prilikom instalacije.

Slika 84 - Podeavanje konekcije baze podataka

Polje BASE URL predstavlja adresu servera na kome se instalira Magento i nikako se ne
sme se menjati. To je ujedno i adresa korisnikog dela (Front End).
Radi bolje bezbednosti u potrebno je izmeniti ADMIN PATH. Admin path omoguava pristup administratorskom delu aplikacije. Potrebno mu je dodeliti proizvoljan naziv. Obavezno zapamtite ime koje je izabrano da bi si se moglo pristupiti administratorskom delu.
Preporuka je da se admin path u okviru studentskih projekata ne menja. Ponuena adresa za pristup administratorskog delu je admin. Ako nije promenjena, administratorskom
delu se pristupa na adresi:
http://im16.magentors.com/im000/admin

140

Internet marketing

Slika 85 - Podeavanja web pristupa serveru

Opciono je mogue ukljuiti i sledea podeavanja:
Enable Charts da li elimo izvetaje u administratorskom delu u obliku grafikona.
Skip Base Url Validation Before the Next Step potrebno u sluaju specifinih
serverskih podeavanja.
Use Secure URLs (SSL) da li elimo da koristimo ssl i https protokol.
Save Session Data In Definisanje lokacije gde se uvaju sesije. Obino se koristi
fajl sistem.
Sve ove opcije mogue je naknadno ukljuiti ili iskljuiti u administratorskom delu. Preporuka je ostavi ponueno i da se trenutno nita ne menja.
U sledeem koraku sistem e pokrenuti SQL install skriptu. Potrebno je Imati na umu
da ova operacija moe potrajati. Nemojte raditi refresh ove stranice ili je zatvarati dok
sistem ne zavri proces instalacije.
U sluaju da se pojavi greka time out ili slina, nemojte odmah pokrenuti osveenje
stranice, saekajte par minuta da sistem u pozadini zavri proces kreiranja strukture
baze podataka pa onda osveite stranicu. Kada se zavri proces instalacije baze podataka, sistem e otvoriti stranu za kreiranje naloga za korisnika koji e biti administrator.
Potrebno je uneti ime i prezime, validnu email adresu, korisniko ime, lozinku.
Internet marketing

141

Klju za enkripciju (Encryption key) je 32-bitni niz karaktera koji Magento koristi da ifruje
podatke i spreava korisnike koji imaju pristup bazi da iskoriste osetljive informacije o
kreditnim karticama i slino. Klju moete napraviti sami ili putem online generatora koji
su dostupni na Internetu. Takoe, Magento nudi opciju da sam generie klju. Ovo polje
moete ostaviti prazno i pustiti Magento da generie klju. Savetuje se da kada budete
postavljali vasu prodavnicu online napravite sopstveni klju.
Kada se odabere opcija CONTINUE dobija se generisan kljuc. Pozeljno je da se sacuva
na sigurnom mestu, pogotovo ako se kreira prodavnicu koju elimo da postimo u rad.
Klju za enkripciju je opcioni je parametar i nije ga potrebno definisati u okviru studentskih projekata.

Slika 86 - Kreiranje admin naloga

Pomou ovih parametara se ubudue loguje na server i potrebno ih je zapamtiti.
Ovim korakom je proces instalacije zavren.

142

Internet marketing

11.4. Osnovna podeavanja Magenta

11.4.1. Ukljuivanje Demo Store obavetenja
Kada krenemo sa kreiranjem prodavnice, potrebno podesiti da ona bude u demo modu.
Magento e korisnicima prikazivati poruku da je prodavnica u fazi izradi i da porudbine
nee biti obraivane.

Slika 87 Demo store

Da bi se ukljuilo prikazanje ove poruke potrebno je uraditi sledee:
Podeavanje: System > Configuration > General > Design > Html Head

Slika 88 - Opta podeavanja

U admin panelu selektovati SYSTEM pa opciju CONFIGURATION

Selektovati DESIGN tab sa leve strane, koji se nalazi u okviru sekcije GENERAL
Odabrati opciju HTML HEAD da bi se rairile i prikazale ostale opcije
U polju Display Demo Store Notice selektovati opciju YES da bi prikazali obavetenje
Kliknite na opciju [ Save Config ] da bi sauvali izmene

Nakon ovoga na vrhu stranice se pojavljuje informacija da je prodavnica u izradi.

Internet marketing

143

11.4.2. Odreivanje imena prodavnice

Potrebno je predloiti naziv Veb prodavnice. Odrediti domen na kome bi postavili prodavnicu (com, rs, info, org...). Proveriti da li je eljeni domen slobodan. Ako nije potrebno
je izabrati drugi.
Podeavanje: System -> Configuration -> General -> Store Information

Slika 89 Osnovni podaci o prodavnici

Provera zauzetosti domena se moe izvriti na nekom od sledeih sajtova:
Za RS domene (http://nic.rs)
za BA domene (http://www.nic.ba)
za COM, ORG, INFO (http://www.godaddy.com/domains/)
Odrediti i definisati sledee parametre za prodavnicu:

144

Naziv prodavnice
Telefon
Drava
Adresa
Domen za prodavnicu

Internet marketing

11.4.3. Lokalizacija
Za svaku prodavnicu potrebno je odrediti lokalizaciju, odrediti vremensku zonu, prvi dan
u nedelji i dane vikenda.

Slika 90 Lokalizacija prodavnice

Podesiti sledee parametre:
Vremenska zona Central Europe Standard Time
Lokalizacija Serbian
Prvi dan u nedelji Monday
Vikend Sunday i Saturday (da bi ste izrsili visestruki izbor potrebno je da istovremeno
kliknete levim tasterom misa i pritisnete dugme Ctrl)
Podeavanje:

System -> Configuration -> General -> Locale Options

11.4.4. Lokalizacija Podeavanje dostupnih drava

Potrebno je podesiti podrazumevanu drava i listu dostupnih drava iz kojim je mogue
poruivanje proizvoda u okviru prodavnice. Podrazumevana (Default Country) i dozvoljene drave podesiti da jedino bude dostupna Srbija.

Internet marketing

145

Slika 91 - Podeavanje dostupnih drava

11.4.5. Lokalizacija Header i Footer

Potrebno je podesiti tekst dobrodolice u hederu. Za tekst upisati NAZIV TEME, Ime i
prezime, Broj indeksa. Primer: (APOTEKA Nina Radovanovi 27/2014).
U futeru ispred postojeeg teksta dodati sledee: Projekat iz predmeta Internet marketing.
Podeavanje:

System -> Configuration -> Design -> Header

Slika 92 - Podeavanje hedera

146

Internet marketing

Podeavanje:

System -> Configuration -> Design -> Footer

Slika 93 Podeavanje futera

11.4.6. Lokalizacija Podeavanje valute za plaanja

Potrebno je podesiti dostupne valute za plaanje. Definisati osnovnu valutu, kao i dostupne ostale dozvoljene valute. Za sve tri podeavanja odabrati: Serbian Dinar.
Podeavanje:

System -> Configuration -> Currency Setup

Slika 94 Dostupne valute za plaanje

Internet marketing

147

11.4.7. Podeavanje opcija plaanja

Magento nudi vie opcija za plaanja, PayPal, plaanje pouzeem, plaanje putem bankovnog rauna i slino.

Slika 95 - Dostupne metode plaanja

Vaa prodavnica bi trebalo da ima barem dve opcije za plaanje:
Cash on delivery plaanje pouzeem
Bank transfer payment plaanje putem bankovnog rauna

11.4.7.1 Plaanje pouzeem

Plaanje pouzeem je jedno od najeih tipova plaanja u elektronskoj trgovini. Od kupca se ne zahteva odlazak do banke ili pote, naruena roba se plaa kuriru prilikom dostave poiljke. Ako elimo da koristimo ovaj tip plaanja moramo ga omoguiti u Magentu.
Podeavanje:

148

Internet marketing

System -> Configuration > Sales -> Payment Methods

Slika 96 - Plaanje pouzeem

U listi dostupnih naina plaanja potrebno je odabrati Cash on Delivery Payment. Potrebno podesiti sledee opcije:
Enabled proverava da li je dostupan ovaj nain plaanja, postaviti na YES.
Title potrebno je upisati naziv za ovaj tip plaanja. Definisan naziv e se pojaviti
korisniku prilikom naruivanja i plaanja proizvoda. Za naziv ovog metoda upisati
Plaanje pouzeem.
New Order Status postavljanje statusa porudbine za ovaj tip plaanja. S obzirom
da se porudbina napravljena ovim tipom plaanja kompletira tek kada korisnik
plati naruene robu za status narudbine ostaviti status Pending.
Payment from Applicable Countries iz kojih zemalja je dozvoljen ovaj tip plaanja: iz svih dozvoljenih ili samo odreenih. Plaanje ovih nainom je dostupno
samo iz Srbije, potrebno je iz padajue liste odabrati opciju Specific Countries.
Payment from Specific Countries odabrati zemlju ili zemlje iz kojih je dozvoljeno
plaanje ovom metodom. U listi ponuenih zemalja selektovati Srbiju.
Instructions dodatne informacije za korisnike koji odaberu ovaj tip plaanje. Primer teksta: Kompletan iznos porudbine platiete prilikom preuzimanja poiljke.
Plaanje mogue samo u dinarima.
Minimum Order Total definie minimalan iznos porudbine da ovaj nain plaanje bio dostupan.
Internet marketing

149

 Maximum Order Total - definie maksimalan iznos porudbine da ovaj nain plaanje bio dostupan.
Sort Order definie poziciju ovog modula u listi dostupnih naina plaanja

11.4.7.2 Plaanje putem bankovnog rauna

Plaanje putem bankovnog rauna je takoe jedan od estih tipova plaanja u elektronskoj trgovini. Obrada ove transakcije nije u realnom vremenu, s obzirom da od trenutka
plaanja potrebno da proe odreeno vreme dok se ne registruje uplata na raunu. Od
kupca se zahteva odlazak do banke, pote ili plaanje putem elektronskog bankarstva.
Ako elimo da koristimo ovaj tip plaanja moramo ga omoguiti u Magentu.
Podeavanje:

System -> Configuration > Sales -> Payment Methods

Slika 97 - Plaanje bankovnog rauna

U listi dostupnih naina plaanja potrebno je odabrati Bank Transfer Payment.

150

Internet marketing

Potrebno podesiti sledee opcije:

Enabled proverava da li je dostupan ovaj nain plaanja, postaviti na YES.
Title potrebno je upisati naziv za ovaj tip plaanja. Definisan naziv e se pojaviti
korisniku prilikom naruivanja i plaanja proizvoda. Za naziv ovog metoda upisati:
Plaanje putem bankovnog rauna.
New Order Status postavljanje statusa porudbine za ovaj tip plaanja. S obzirom da se porudbina napravljena ovim tipom plaanja kompletira tek kada se
registruje uplata na tekuem raunu za status narudbine ostaviti status Pending.
Payment from Applicable Countries iz kojih zemalja je dozvoljen ovaj tip plaanja: iz svih dozvoljenih ili samo odreenih. Plaanje ovih nainom je dostupno
samo iz Srbije, potrebno je iz padajue liste odabrati opciju Specific Countries.
Payment from Specific Countries odabrati zemlju ili zemlje iz kojih je dozvoljeno
plaanje ovom metodom. U listi ponuenih zemalja selektovati Srbiju.
Instructions dodatne informacije za korisnike koji odaberu ovaj tip plaanje.
Primer teksta: Kompletan iznos porudbine potrebno je uplati na tekui raun
188- 121212-12. U polju poziv na broj upisati broj porudbine.
Minimum Order Total definie minimalan iznos porudbine da ovaj nain plaanje bio dostupan.
Maximum Order Total - definie maksimalan iznos porudbine da ovaj nain plaanje bio dostupan.
Sort Order definie poziciju ovog modula u listi dostupnih naina plaanja

11.4.8. Podeavanje metoda isporuke

U okviru Magenta mogue je definisati razliite medote isporuke. Sistem omoguava da
se za isporuku koristimo usluge kompanija DHL, UPS, Fedex. Vaa prodavnica bi trebalo
da ima definisano barem dva naina isporuke. Potrebno je definisati besplatnu isporuku
(Free Shipping) i metodu fiksne cene isporuke (Flat Rate).

Slika 98 - Dostupni naini isporuke

Internet marketing

151

11.4.8.1. Bespatna isporuka

U listi dostupnih naina isporuke potrebno je odabrati opciju Free Shipping.

Slika 99 - Podeavanje besplatne isporuke

Potrebno je podesiti sledee opcije:
Enabled proverava da li je dostupan ovaj tip isporuke, postaviti na YES
Title potrebno je upisati naziv za ovaj nain isporuke. Definisan naziv e se
pojaviti korisniku prilikom naruivanja proizvoda. Za naziv ovog naina isporuke
upisati: Besplatna isporuka.
Method Name nain obrauna potarine: besplatan.
Minimum Order Amount minimalan iznos porudbine da bi isporuka bila besplatna. Ako se ne definie, besplatna isporuka je uvek dostupna. U skladu sa
eljama moemo upisati neki iznos.
Display Error Message u sluaju da ovaj nain isporuke nije dostupan iz nekog
razloga definisati odgovarajuu poruku koja e pojaviti korisniku.
152

Internet marketing

 Ship to Applicable Countries za koje drave je dozvoljen ovaj tip isporuke: iz svih
dozvoljenih ili samo odreenih. Besplatna isporuka je dostupna samo za Srbiju,
potrebno je iz padajue liste odabrati opciju Specific Countries.
Ship to Specific Countries odabrati zemlju ili zemlje za koje je dozvoljena bespaltna isporuka. U listi ponuenih zemalja selektovati Srbiju.
Sort Order definie poziciju ovog modula u listi dostupnih metoda isporuke.

11.4.8.2. Fiksna cena isporuke

U listi dostupnih naina isporuke potrebno je odabrati opciju Flat Rate.

Slika 100 - Podeavanje opcije Flat Rate

Potrebno je podesiti sledee opcije:
Enabled proverava da li je dostupan ovaj tip isporuke, postaviti na YES
Title potrebno je upisati naziv za ovaj nain isporuke. Definisan naziv e se
pojaviti korisniku prilikom naruivanja proizvoda. Za naziv ovog naina isporuke
upisati: Fiksna cena isporuke.
Internet marketing

153

 Method Name nain obrauna potarine: Fixed.

Type definie nain obrauna cene isporuke: po proizvodu, porudbini ili jednokratni iznos. U zavinosti od potreba odabrati nain obrauna potarine.
Primer: Isporuka se plaa 250 dinara po porudbini. Potrebno je obrati tip obrauna Per Order i u polje Price upisati 250
Price cena isporuke
Calculate Handling Fee definisati da li postoje dodatni trokovi isporuke i odredite da li se plaaju u fiksnom iznosu ili u procentu u odnosu na iznos porudbine.
Handling Fee iznos dodatnih trokova. Ako ne elimo da imamo dodatne trokove isporuke ovo polje je potrebno ostaviti prazno.
Display Error Message u sluaju da ovaj nain isporuke nije dostupan iz nekog
razloga definisati odgovarajuu poruku koja e pojaviti korisniku.
Ship to Applicable Countries za koje drave je dozvoljen ovaj tip isporuke: iz svih
dozvoljenih ili samo odreenih. Besplatna isporuka je dostupna samo za Srbiju,
potrebno je iz padajue liste odabrati opciju Specific Countries.
Ship to Specific Countries odabrati zemlju ili zemlje za koje je dozvoljena bespaltna isporuka. U listi ponuenih zemalja selektovati Srbiju.
Sort Order definie poziciju ovog modula u listi dostupnih metoda isporuke.

11.4.9. Brisanje kea

Radi breg pristupa sadraju prodavnice, sistem radi automatsko keiranje sadraja. Da bi
smo mogli da vidimo promene u futeru koje smo napravili na poetnoj strani, potrebno
je obrisati postojei keirani sadraj.
Kada god radimo neke promene i menjamo neki tekst u okviru prodavnice, da bi izmene
bile vidljive moramo obrisati ke.
Podeavanje: System -> Cache Management
Selektovati sve sa leve strane i odabrati akciju REFRESH u gornjem desnom uglu i potvrditi
izvrenje SUBMIT.

Slika 101 Cache Storage Managment

154

Internet marketing

Sve promene koje su napravljene u prethodnim koracima bi trebalo da su vidljive.

Primer promena:

Slika 102 Promene u hederu

Slika 103 Promene u futeru

10.4.10. Reindeksiranje
Ponekad je potrebno uraditi reindeksiranje sadraja ako se pojavi informacija kao na
slici: ONE OR MORE OF THE INDEXES ARE NOT UP TO DATE
U sluaju promena cena proizvoda takoe je potrebno uraditi reindeksiranje sadraja.
Podeavanje: SYSTEM -> INDEX Management

Slika 104 Index Managment

Internet marketing

155

Selektovati indekse kod kojih je status crven REINDEX REQURED, odabrati akciju REINDEX
DATA i potvrditi sa SUBMIT.
Kada je status zelen READY nije potrebno vriti reindeksiranje sadraja.

Slika 105 Indeksiran kompletan sadraj

11.5. Instalacija novih modula i tema

11.5.1. Kreiranje naloga za Magento Connect
Potrebno je kreirati nalog za Magento Connect da bi smo mogli da preuzimamo i instaliramo dodatke i teme za prodavnicu.
Link za kreiranje naloga:
https://www.magentocommerce.com/magento-connect/customer/account/create/
Popuniti traene podatke.

Slika 106 Kreiranje naloga za Magento Connect

156

Internet marketing

11.5.2. Instaliranje novog modula pomou kljua

Potrebno je pronai na Magento Connect-u temu po izboru za prodavnicu i postaviti je
umesto poetne instalirane teme.
Podeavanje:
System -> Magento Connect -> Magento Connect Manager

Slika 107 Logovanje u admin deo

Ulogovati se postojeim nalogom kojim se pristupa u administratorski deo prodavnice.
Odabrati pretragu modula preko Magento Connect.

Slika 108 - Magento Connect Manager

Internet marketing

157

Odabrati prikaz besplatnih modula i pronai eljenu temu za prodavnicu.

Slika 109 Prikaz besplatnih tema

Kada se izabere odgovarajua tema ili modul odabrati opciju Install Now. Voditi rauna
da platforma mora da bude COMMUNITY.

Slika 110 Odabir verzije

158

Internet marketing

Odabrati MAGENTO CONNECT 2.0 i sloite se sa uslovima za dostupni modul i preuzmite

klju za instalaciju (GET EXTENSION KEY).
Selektujte i prekopirajte klju.

Slika 111 Primer kljua za instalaciju

Primer kljua:
http://connect20.magentocommerce.com/community/computer_store_template
Klju prekopirajte u Magento Connect Manager i odaberite INSTALL.

Slika 112 Kopiranje kljua

Kada se modul uita i status bude READY TO INSTALL pokrenuti proces instalacije PROCEED.

Internet marketing

159

Slika 113 Pokretanje instalacije novog modula

Nakon instalacije modul je spreman za korienje. Odabrati REFRESH da bi videli izmene

u spisku instaliranih modula. Ovim je proces modula zavren.

Slika 114 Informacije o toku instlacije

160

Internet marketing

11.6. Kategorije
11.6.1. Kreiranje kategorija
Kategorije slue za grupisanje proizvoda. Strukturu kategorija mogue je definisati po
elji. Jedna kategorije moe sadrati neogranien broj podkategorija. Na osnovu kategorija pravi se struktura sajta.
Primer kategorija:

Slika 115 Primer kategorija

Kategorija nije uvek vezana samo za proizvode. Ona moe biti u jednom od osnovna tri
moda prikaza koji se moe definisati na karitici Display Settings:
Products only prikazani su samo proizvodi koji kategoriji
Static block only definisanje statikog bloka koji moe biti HTML kod. Proizvodi
nee biti prikazani ako se nalaze u kategorijo ovoga tipa, prikazuje se samo HTML
Internet marketing

161

 Static block and products kombinacija prva dva tipa, prikazuje se i HTML kod i
proizvodi koji se nalaze u kategoriji ovaga tipa.
Za svaku kategoriju je mogue definisati i sopstveni dizajn u okviru kartice Custom Design.
Za dodavanje nove kategorije potrebno je u meniju izabrati Catalog -> Manage Categories.
Podeavanje:

Catalog -> Manage Categories

Slika 116 Dodavanje nove kategorije

U levom delu prikazan je spisak kategorija, trenutno sadri samo default root kategoriju. Ako elimo da se kategorije automatski prikazuju na sajtu, potrebno je da selektujemo
Default Category i da dodamo novu podkategoriju pomou opcije Add Subcategory. Sajt
treba da ima jednu Default (root) kategoriju, a okviru nje pravimo stukturu koja nam je
potrebna.

162

Internet marketing

Slika 117 Dodavanje kategorije

Obavezno je podesiti sledee opcije:
Naziv kategorije,
Da li aktivna, definisamo da li elimo da se ova kategorija prikazuje na sajtu
Odrediti da li je potrebno ukljuivanje u navigacioni meni
Neophodno je sauvati kategoriju odabirom opcije Save Category.
Za zadatu temu potrebno je smisliti i kreirati kompletnu strukturu kategorija koja se
vremenom moe dopunjavati.

11.7. Atributi
11.7.1. Svojstva atributa na nivou sistema (Attribute properties)
Za svaki atribut potrebno je definisani njegova svojstva na nivou sistema koja se sastoje
od sledeih elemenata:
Attribute code jedinstveno ime atributa, pie se malim slovima, bez razmaka,
duina mora biti manja od 30 karaktera.
Scope definie vidljivost atributa, da li je uvek isti ili je razliit u odnosu poglede
koje je mogue definisati.
Catalog Input Type for Store Owner definie se nain unosa vrednosti ovog
polja, da li e biti dropdown lista, tekst polje, yes-no polje... Ovo polje se prikazuje
administratoru i prikazae se kada se unosi vrednost ovog atributa u administratorskom delu.
Default Value definie default vrednost.
Unique Value definie se da li je potrebno da vrednosti unete u okviru ovog
atributa budu jedinstvene i da nema ponavljanja.
Values Required definie se da li obavezan unos ovog polja.
Internet marketing

163

 Input Validation for Store Owner da li potrebna validacija unosa od strane

administratora.
Apply to na koje tipove proizvoda se odnosi ovaj atribut, da li na sve ili na kontretan tip proizvoda.

Slika 118 Podeavanje atributa

11.7.2. Svojstva atributa vezana za korisniki interfejs

(Frontend Properties)
Za svaki atribut potrebno je definisani njegova svojstva vezana za korisniki interfejs
(Frontend Properties).

164

Internet marketing

Slika 119 Podeavanje atributa

Postoje sledei tipovi:
Use in Quick Search - Dodaje ovaj atribut na popisu polja Brza pretraga (search
bar u zaglavlju) koji se koristi prilikom pretraivanja
Use in Advanced Search - Dodaje ovaj atribut na popisu polja Napredna pretraga
koja se koristi prilikom pretraivanja. Slino kao i brzo pretraivanje. Meutim, u
naprednom pretraivanju, svaki atribut e imati svoje polje na stranici napredno
pretraivanje, umesto postojanja jednog polja za pretraivanje
Comparable on Front-end Definie se da li potrebno da se koristi ovaj atribut
prilikom uporeivanja prouzvoda, tj. da li je potrebno da se prikazuje njegova
vrednost prilikom poreenja proizvoda na sajtu.
Use In Layered Navigation postoje kriterijumi po kojima se proizvod moe filtrirati na product listing strani i skup tih kriterijuma se naziva layered navigation.
Ova opcija odreuje da li e se atribut nai u skupu tih opcija
Use In Search Results Layered Navigation isto samo za layered navigation u
rezultatima pretrage
Use for Promo Conditions da li potrebno koristiti vrednost ovog atributa prilikom kreiranja uslova za promociju
Internet marketing

165

 Position pozicija prilikom sortiranja

Allow HTML Tags on Frontend da li je dozvoljen prikaz HTML tagove u sluaju
da ga njegova vrednost sadri
Visible on Product View Page on Front-end da li e atribut biti vidljiv prilikom
prikaza detalja proizvoda
Used in Product Listing da li e atribut biti vidljiv prilikom prikaza svih proizvoda
Used for Sorting in Product Listing da li e se atribut koristiti sa sortiranja na
listi proizvoda

11.7.3. Svojstva atributa vezana za upravljenje nazivima i opcijama

U okviru opcije Manage Label / Options tabu definiu se nazivi labela za razliite poglede
prodavnice (jezike). Unosimo naslov koji elimo da se pojavi uz ovaj atribut. Opciono
biramo Store View ako je kreiran i potreban.
Primer naziva Veliina dempera. U naslovima je dozvoljenog korienje razmaka.

Slika 120 Dodavanje opcija

Ako smo za odreeni atribut odabrali da je njegov tip DROPDOWN, ovde unosimo opcije
koje elimo da se pojave iz ovaj atribut. Primer je veliina dempera: S, M, l, XL i XXL.
Redosled pojavljivanja ovih atributa u padajuoj listi definiemo poljem pozicija. Tu upisujemo redosled u kome elimo da se pojave.
Moemo odrediti i default opciju ako je potrebno.

166

Internet marketing

11.7.4. Pregled postojeih atributa

U Magento CMS reenju atributi predstavljaju svojstva entiteta za koji su vezani. Teorijski
se atributi mogu dodati za bilo koji od 26 tipova entiteta (kao to su quote, order, itd.). U
Magento admin panelu definisano je dodavanje za proizvode, kupce i kategorije.
Pregled postojeih grupa atributa:

Catalog -> Attributes -> Manage Attributes

Spisak svih atributa:

Slika 121 Spisak svih atributa

Pregledati spisak postojeih atributa. Detalje o atributu moete dobiti klikom na naziv
atributa. Izmena atributa se vri na isti nain.
Primer detalja COLOR atributa:

Slika 122 Primer atributa Color

Internet marketing

167

11.7.5. Dodavanje novog atributa

Atribut se dodaje opcijom Add New Attribute.
Dodavanje novog atributa:

Catalog -> Attributes -> Manage Attributes

Slika 123 Dodavanje novog atributa

Za svaki atribut postoje tri grupe podeavanja:
Svojstva atributa na nivou sistema (Attribute properties)
Svojstva atributa vezanih za korisniki interfejs (Frontend Properties)
Svojstva atributa vezana za upravljenje nazivima i opcijama

11.7.6. Pregled postojeih setova atributa

Setovi atributa se kreiraju za razliite grupe proizvoda. U setu je mogue definisati koji
su nam atributi potrebni za odreenu kategoriju proizvoda, moemo obrisati one koji
nam ne trebaju ili dodati nove.
Pregled postojeih grupa atributa:

Catalog -> Attributes -> Manage Attribute Sets

Slika 124 Setovi atributa

168

Internet marketing

Odabrati postojei DEFAULT set atributa. U okviru odabranog seta moe se videti spisak
svih dodeljenih atributa setu, spisak nedodeljenih atributa i naziv seta.

Slika 125 Dodavanje novog seta

Atributi u okviru DEFAULT seta su grupisani u poetnih 7 grupa.

Slika 126 Grupe u okviru atributa

Spisak svih atributa u okviru DEFAULT seta.

Internet marketing

169

170

Internet marketing

Slika 127 Spisak svih poetnih atributa

11.7.7. Kreiranje novog seta atributa

U okviru Magenta mogue je dodati neogranien broj setova atributa, a okviru njih je
mogue dodati neogranien broj atributa.
Pregled postojeih grupa atributa:

CATALOG -> ATTRIBUTES -> MANAGE ATTRIBUTE Sets

Slika 128 Odabir seta

Odabrati opciju ADD NEW SET.

Internet marketing

171

Slika 129 Definisanje novog seta

Potrebno je dodeliti naziv setu atributa koji se dodaje i odrediti na osnovu kog postojeeg
seta se formira novi set. Sva polja odabranog seta e biti prekopirana u novi set. Imamo
mogunost da listu atributa menjamo, dodajemo nove ako nam trebaju ili da briemo
postojee.

Slika 130 Pregled atributa

11.7.8. Dodavanje atributa u set

Svi atributi se grupiu u logike celine, atribut setove. Za dodavanje atributa u atribut set
potrebno je odabrati opciju Catalog -> Attributes -> Manage Attribute Sets.
Potrebno je odabrati atribut set u koji je potrebno dodeliti nove atribute, a potom je potrebno prevui atribut iz dela Unassigned Attributes u odgovarajuu grupu sa leve strane.
Po potrebi je mogue u kreirati novu grupu u koju se smetaju atributi.

172

Internet marketing

Slika 131 Dodavanje atributa u set

Napomena:
Obavezno uraditi reindeksiranje sadraja nakon dodavanja atributa (System -> Index
Management).
Za zadatu temu potrebno je smisliti i kreirati preostale setove atributa. Vremenom e
se lista grupe atributa dopunjavati.

11.8. Proizvodi
11.8.1. Vrste proizvoda
U okviru Magenta postoji est vrsta proizvoda:
Simple: Osnovni tip proizvoda.
Configurable: Proizvodi koji se sastoje od vie osnovnih proizvoda koji ine konfiguraciju. Na primer, moemo imati dva osnovna proizvoda: crna majica i bela
majica i konfiguracioni proizvod majica za koji su vezana ta dva osnovna proizvoda.
Na sajtu e kupcu biti omogueno da odabere boju majice i Magento e to raunati
kao jedan osnovni proizvod.
Grouped: Vie proizvoda se moe grupisati u jedan uz pomo ovog tipa. Na ovaj
nain kupac moe dodati u korpu jedan ili vie osnovnih proizvoda. Razlika u odnosu na konfiguracioni je to u sluaju grupisanih proizvoda korisnik moe dodati
vie osnovnih a u sluaju konfiguracionih proizvoda on bira jednu od opcija (jedan
osnovni proizvod).
Internet marketing

173

 Bundle: Koristi se u sluaju potrebe za postojanjem proizvoda sa vie konfiguracijskih opcija od kojih za svaku opciju mora biti izabran jedan osnovni proizvod.
Virtual: Koristi se za proizvode koji ne postoje fiziki kao to su na primer neke
usluge. Ovi proizvodi se ne mogu isporuivati.
Downloadable: Proizvodi za koji se moe dodati sadraj koji se moe preuzeti
online nakon kupovine.

Slika 132 Pregled - proizvod

11.8.2. Dodavanje novog proizvoda

Potrebno je odabrati opciju Catalog > Manage Products. Prikazae se lista svih proizvoda. Potrebno je odabrati opciju Add Product.

Slika 133 Spisak proizvoda

Na sledeem koraku moemo odabrati atribut set i vrstu proizvoda. Kroz ovaj primer
kreirae se jedan osnovni proizvod, potrebno je odabrati opciju Simple Product.
174

Internet marketing

Slika 134 Dodavanje proizvoda

Slika 135 Odabir tipa proizvoda

Potrebno je obavezno uneti sledea polja koja opisuju proizvod:

Naziv proizvoda,
Opis proizvoda,
Kratak opis,
SKU (Stock Keeping Unit) je jedinstveni identifikator proizvoda, a obino se koristi
proizvoljna alfanumerika vrednost,
Weight - teina
Status da li se prikazuje ili ne
Visibility - vidljivost

Internet marketing

175

Slika 136 Podeavanje proizvoda

Iz ostalih tabova potrebno je definisati:
Prices Definisati cenu proizvoda i poresku grupu.
Inventory Odrediti da li je potrebno upravljati koliinom proizvoda na zalihama.
S obzirom da je podrazumevana vrednost postavljena na yes, potrebno je definisati koliinu dostupnih proizvoda, a u polju Stock Availability odabrati opciju In Stock.

176

Internet marketing

Slika 137 - Zalihe

Za zadatu temu potrebno je smisliti i dodati preostale proizvode. Vremenom e se lista
proizvoda dopunjavati. Minimalan broj proizvoda za prodavnicu je 30.

11.9. Kupci
11.9.1. Grupe kupaca
Svaki kupac mora pripadati odreenoj grupi kupaca. Magento dolazi 4 predifisane grupe,
a moemo dodati onoliko grupa koliko nam je potrebno. Na osnovu grupe u kojoj pripadaju kupci moemo definisati cene proizvoda. Na primer, za jedan proizvod moemo
definisati vie cena, u zavisnosti od grupe u kojoj se nalazi kupac prikazae mu se jedna
od cena (npr. kupac koji se nalazi u grupi veleprodaja treba da plati 30% manju cenu).
Za dodavanje nove grupe kupaca izabrati Customer > Customer Groups. Prikazae se
spisak grupe kupaca, koji trenutno ima definisane 4 grupe. Za dodavanje novih grupa
odabrati opciju Add New Customer Group.
Kreiranje nove grupe kupaca:

Customers -> Customer Groups

Internet marketing

177

Slika 138 Grupe kupaca

Na sledeem koraku potrebno je definisati naziv grupe i poresku grupu.

Slika 139 Dodavanje grupe kupca

11.9.2. Kreiranje novog kupca

Za dodavanje novog kupca potrebno je izabrati opciju Customer > Manage Customers.
Lista je trenutno prazna jer nije dodat nijedan kupac. Potrebno je dodati 5 kupaca u bazu.
Za dodavanje novih grupa odabrati opciju Add New Customer.
Kreiranje novog kupca:

Customers -> Manage Customers

Slika 140 Kreiranje novog kupca

178

Internet marketing

Za svakog kupca potrebno je definisati osnovne podatke sajt (Main Website), grupu,
ime, prezime, e-mail i lozinku

Slika 141 Detalji kupca

11.9.3. Online kupci

Za pregled kupaca koji su trenutno na sajtu potrebno je izabrati opciju Customer > Online Customers. Uitae se spisak svih online kupaca. Lista je trenutno prazna. Potrebno
je da se ulogujemo na korisniki deo prodavnice i da probamo da pregledamo podatke
o proizvodima koji su kreirani. Lista aktivnosti e se dopuniti.
Pregled online kupaca:

Customers-> Online Customers

Slika 142 Online kupci

Internet marketing

179

11.10. Promocije i kuponi

11.10.1. Pravila za proizvode na promociji
Za svaku kategoriju proizvoda moe se kreirati pravilo za cenovnu promociju. Pravilo
moe biti primenjeno na korisniku grupu, kategoriju proizvoda, u tano odreenom
vremenskom intervalu Na primer, elimo da kreiramo promociju proizvoda koji se
nalaze u kategoriji APPLE, u odreenom vremenskom intervalu elimo da svi proizvode
iz te kategorije za sve kupce imaju popust od 5%.
Za kreiranje novog pravila za proizvode na promociji treba odabrati opciju Promotions
> Catalog Price Rules. Za dodavanje novog odabrati Add New Rule.
Dodavanje novog pravila za proizvode na promociji:
PROMOTIONS-> CATALOG PRICE RULES

Slika 143 - Promocije

Za svako pravilo potrebno je definisati:
Osnovne informacije o pravilu
Uslove pod kojima elimo da primenimo ovo pravilo
Akcije koje elimo da izvrimo

Slika 144 - Pravila

180

Internet marketing

Za osnovne informacije o pravilu potrebno je obavezno definisati:

Naziv pravila
Status
Grupu kupaca na koje primenjujemo pravilo
Ostali podaci u opcioni. Pravilo moemo da primenjujemo u odreenom vremensku
intervalu unosom podataka o datumu.

Slika 145 - Pravila

Moramo definisati uslovi pod kojima elimo da primenimo ovo pravilo. Biramo da li pravilo promenjuje ako svu ispunjeni svi uslovi (LOGIKO I) ili samo neki od njih (LOGIKO
ILI). Klikom na rei ALL i TRUE menjamo postavku pravila. Pomou simbola + dodajemo
kategoriju za koju kreiramo promociju.

Internet marketing

181

Slika 146 - Uslovi

Primer: elimo da ovu promociju primenimo samo na APPLE proizvode. Svi proizvodi koji
se nalaze u ovoj kategoriji bie obuhvaeni promocijom.

Slika 147 Odabir kategorija

U okviru akcije koje elimo da izvrimo potrebno je definisati iznos popusta koji elimo
da primenimo. Popust moe biti u fiksnom iznosu ili u procentima.

Slika 148 Definisanje popusta

182

Internet marketing

11.10.2. Kuponi za popust

Promociju proizvoda je mogue realizovati i pomou kupona za popust koji se realizuju
u okviru korpe za kupovinu. Kada korisnik odabere proizvode za kupovinu i doda ih svoju
korpu, prilikom plaanja moe iskoristi kupon za popust ako poseduje isti. Kuponi mogu
biti vremenski ogranieni ili neogranieni, moe se dodeljivati novani popust u fiksnom
ili procentualnom iznosu, besplatna isporuka
Izabrati opciju Promotions > Shopping Cart Price Rules. Za dodavanje kupona odabrati
opciju Add New Rule.
Dodavanje kupona za popust:

PROMOTIONS -> SHOPPING CART PRICE RULES

Slika 149 Spisak kupona

Za svako pravilo potrebno je definisati:

Osnovne informacije o pravilu

Uslove pod kojima elimo da primenimo ovo pravilo
Akcije koje elimo da izvrimo
Labele / Nazive

Slika 150 - Pravila

Internet marketing

183

Za osnovne informacije o pravilu potrebno je obavezno definisati:

Naziv pravila
Status
Grupu kupaca na koje primenjujemo pravilo
Broj kupona
Ostali podaci u opcioni. Pravilo moemo da primenjujemo u odreenom vremensku
intervalu unosom podataka o datumu.

Slika 151 Kreiranje novog kupona za popust

Moramo definisati uslovi pod kojima elimo da primenimo ovo pravilo. Biramo da li pravilo promenjuje ako svu ispunjeni svi uslovi (LOGIKO I) ili samo neki od njih (LOGIKO
ILI). Klikom na rei ALL i TRUE menjamo postavku pravila. Pomou simbola + dodajemo
kategoriju za koju kreiramo promociju.
184

Internet marketing

Slika 152 - Uslovi

U okviru akcije koje elimo da izvrimo potrebno je definisati iznos popusta koji elimo
da primenimo. Popust moe biti u fiksnom iznosu ili u procentima.

Slika 153 - Popust

Svakom kuponu moemo dodeliti naziv ako elimo. Naziv promotivnog kupona bi bilo
prikazan prilikom obrauna ukupne cene za plaanje i mogu biti viejezini.

Internet marketing

185

Slika 154 Naziv kupona

11.11. Reklamiranje i logo prodavnice

11.11.1. Logo prodavnice
Potrebno je kreirati logo prodavnice. Logo je treba da bude u skladu sa odabranom
temom prodavnice i dizajnom teme. Moe se koristiti Paint ili slian program za obradu
fotografija. Dimenzije podesiti u skladu sa odabranim dizajnom (temom). Takoe, mogue je koristiti sledee online alate:
Logo Maker - http://www.logomaker.com/
Cool Text - http://cooltext.com/
Sauvati kreirani logo.

11.11.2. Reklamiranje web prodavnice

Za kreiranu prodavnicu potrebno je napraviti Facebook stranicu i postaviti nekoliko proizvoda.
1. Posetite stranicu

https://www.facebook.com/about/pages

2. Odaberite tip stranice koju elite da kreirate (npr. Local business or place, Company, organisation or institution)

186

Internet marketing

Slika 155 Odabir tipa stranice

3. Unesite traene podatke, pa odaberite Get started

Slika 156- Odabir kategorije

4. Kreirajte novi nalog ili moete koristi postojei Facebook nalog.
5. Popunite osnovne podatke o prodavnici (opis, sajt)
6. Dodajte slike prodavnice

Slika 157 Dodavanje slike stranice

7. Podesite profil sliku

Internet marketing

187

Slika 158 Dodavanje profilne slike

8. Odaberite COVER sliku

Slika 159 Dodavanje slike

9. Dodatna podeavanja se nalaze u Admin Panel-u

Slika 160 Admin panel

10. Odaberite opciju EDIT PAGE -> Basic Information
11. Podesiti detalje o prodavnici.

188

Internet marketing

Slika 161 Detalji o stranici

12. Dodajte 5 proizvoda na Vau Facebook stranicu. Proizvodi moraju biti iz Vae
prodavnice.

a) Prekopirajte link kao proizvodu iz Vae prodavnice

b) Uradite paste linka koji ste prokopirali u polje Status

c) Pojavie se opis proizvoda i sliku .

Internet marketing

189

d) Obriite link, i upiite tekst po izboru (npr. Na popustu!)

13. Lajkujte Vau stranicu J

190

Internet marketing

11.12. Online prevoenje sajta

Web prodavnicu je potrebno prevesti sa engleskog. Stranice koje je potrebno obavezno
prevesti su:

poetna strana
stranice proizvoda
stranice kategorija
sve stranice koje se pojave prilikom kupovine i dodavanja proizvoda u korpu

Podeavanje: System > Configuration > ADVANCED > Developer > Translate Inline
1. U admin panelu selektovati SYSTEM pa zatim CONFIGURATION
2. Odabrati kategoriju ADVANCED a u okviru nje Developer

Slika 162 - Prevoenje

3. Kliknuti na naziv TRANSLATE INLINE da bi se rairio i prikazao ostale opcije
4. Za prevoenje korisnikog dela (frontend) opciju ENABLED FOR FRONTEND postaviti na YES

Internet marketing

191

Slika 163 Ukljuivanje prevoda

5. Potrebno je uraditi refresh stranice koju elimo prevesti. Promenljive koje mogue
prevoditi su sada uokvirene crvenom isprekidanom linijom. Miem je potrebno
prei preko teksta promenljive koju elimo da prevodimo, pojavie se ikona za
slikom knjige

.
Slika 164 Odabir ikone za prevod
6. Klikom na ikonu knjige otvara se prozor za prevod. U polju CUSTOM upisati prevod
i potvrditi unos sa SUBMIT.

192

Internet marketing

Slika 165 Prevoenje teksta

7. Kada se zavri sa prevoenjem opciju ENABLED FOR FRONTEND obavezno vratiti
na NO. U suprotnom, svako moe da pristupi i da menja Va prevod dok je podeavanje postavljeno na YES.
8. Opciono, kada radimo za aktivnim sajtom moemo da postavimo ogranienje ko
moe da pristupi prevodu. Moemo definisati dozvoljenje IP adrese koje mogu
menjati prevod online. Sve IP adrese je potrebno odvojiti zarezom.

Podeavanje

System > Configuration > Advanced > Developer > Developer Client Restrictions
> Developer Client Restrictions

Slika 166 Definisanje pristupa

Internet marketing

193

LitERatURa

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]

[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]

Mladen Veinovi, Aleksandar Jevremovi, (2013), Internet tehnologije, Univerzitet Singidunum, Beograd
Milan Milosavljevi, Vladislav Mikovi, (2011), Elektronska Trgovina, Univerzitet Singidunum, Beograd
Mladen Veinovi, Aleksandar Jevremovi (2007), Uvod u raunarske mree,
Univerzitet Singidunum, Beograd
P. Kotler; K.L.Keler (2006), Marketing menadment, Data status, Beograd
Vukmirovi D., Pavlovi K. i uti V. (2011), Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, Republiki zavod za statistiku, Beograd
Jason I. Miletsky (2010), Principles of Internet Marketing: New Tools and Methods for web Developers, Course Technology, Cengage Learning, Boston
Beel, Jran and Gipp, Bela and wilde, Erik (2010). Academic Search Engine
Optimization (ASEO): Optimizing Scholarly Literature for Google Scholar and
Co.. Journal of Scholarly Publishing
Duggan, M. and Brenner, J. (2013), The demographics of Social Media Users
2012, Pew Research Centers Internet & American Lifeproject, washington
Chaey, D. and Smith, P. (2008), E-Marketing Excellence Planning and Optimising Your Digital Marketing, 3rd ed. Butterworth Heinemann, Oxford
David J i John F. (2006), Marketing Channels, A Management View, Thompson,
South-western, Rosenblook B.
Ajzele B. (2012), Instant E-Commerce with Magento: Build a Shop, Packt
Publishing
Kent R. (2013), Instant Magento Shipping How-to, Packt Publishing
Magento (2014), Magento Community Edition User Guide, Magento Company
Ravensbergen R. (2013), Magento: Beginners Guide - Second Edition, Packt
Publishing
williams B. (2012), Mastering Magento, Packt Publishing
Internet marketing

195

[16] Lovreta S., Konar J., Petkovi G., (2011), Kanali marketinga, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beograd, Beograd
[17] TNS/Google (2014), Connected Consumer Study Serbia - Prezentacija
[18] Dave K. i Carrie K. (2015), Likable social media - Prezentacija
[19] Nielsen. (2012). Procena trista masmedijskog oglaavanja u Srbiji za 2012.
Prezentacija, Beograd: Nielsen Srbija
[20] Stefan Bradi (2015.), Marketing na drutvenim mreama - Prezentacija
[21] Dragana Markovi (2015.), Display oglaavanje - Prezentacija
[22] Tracy L. Tuten (2008), Advertising 2.0: Social Media Marketing in a Web 2.0
World - Prezentacija
Internet izvori:

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
196

http://www.webpronews.com/
http://www.searchenginewatch.com/
http://www.emarketer.com/
http://www.technorati.com/
http://www.Internetimarketing.com/
http://www.globalmedia.rs/
http://www.google.com/analytics/ , Google Analytics Tools
http://www.google.com/webmasters/tools , Google Webmaster Tools
http://www.limundograd.com/
http://www.facebook.com/
http://www.youtube.com/
https://www.youtube.com/yt/press/statistics.html
http://www.twitter.com/
http://www.linkedin.com/
http://www.amazon.com/
http://www.ebay.com/
http://www.paypal.com/
http://www.tehnomanija.rs/
http://www.stat.gov.rs/
http://www.adweek.com/
http://www.gmarketing.com/
http://www.socialmediaexaminer.com/
http://www.magento.com
http://magentors.com
http://phpsrbija.rs/

Internet marketing

Na osnovu lana 23. stav 2. taka 7. Zakona o porezu na dodatu vrednost (Slubeni glasnik
RS, br. 84/2004, 86/2004 (ispr.), 61/2005, 61/2007 i 93/2012), Odlukom Senata Univerziteta
Singidunum, Beograd, broj 260/07 od 8. juna 2007. godine, ova knjiga je odobrena kao osnovni
udbenik na Univerzitetu.

CIP -
,
004.738.5:658.8(075.8)
, , 1981Internet marketing / Marko arac, Aleksandar Jevremovi, Dalibor
Radovanovi. - 1. izd. - Beograd : Univerzitet Singidunum, 2015 (Loznica :
Mobid). - VIII, 196 str. : ilustr. ; 25 cm
Tira 1.000. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija: str. 195-196.
ISBN 978-86-7912-613-9
1. , , 1983- [] 2. , , 1979[]
a) -
COBISS.SR-ID 217436172

2015.
Sva prava zadrana. Nijedan deo ove publikacije ne moe biti reprodukovan u bilo kom vidu i putem
bilo kog medija, u delovima ili celini bez prethodne pismene saglasnosti izdavaa.