Matematiki fakultet

Beograd

Seminarski rad iz metodike nastave

matematike II

Tema:Uvod u geometriju

Profesor: Zoran Lui

Student: Demi Demail

Br.indeksa: 428/06.

Sadraj:
1. Uvod......................................................................................................................................... 3
2.Osnovni i izvedeni pojmovi geometrije..................................................................................... 4
3.Aksiome pripadanja.................................................................................................................. 5
4.Paralelnost................................................................................................................................ 8
5.Raspored taaka...................................................................................................................... 12
6.Aksiome rasporeda.................................................................................................................. 15
7.Literatura................................................................................................................................. 16

1.U V O D
Kad se pomene re geometrija, ona danas pre svega asocira na take, prave krugove,
mnogouglove, njihove osobine i meusobne odnose, zatim na ravni, geometrijska tela itd.
Aristotel, uenik Platonove kole razradio je ideju da se svaki novi pojam definie pomou
poznatog bliskog pojma i karakteristine razlike. Ovaj princip je bio nauno priznat i jedini
korien u nauci u sledeih 2000 godina.
U odnosu na druge naune oblasti, geometrija je dostigla zavidan nivo. Oko 300.godine p.n.e.
pojavilo se inzvanredno delo Elementi, koje je napisao grki matematiar Euklid.
Izgledalo je da je geometrija sa Elementima dostigla savrenstvo, ali ubzo su uoeni neki
nedostaci i nesavrenosti, iako je takva geometrija savreno odslikavala konaan prostor. Jedan
od nedostataka Elemenataa bilo je nastojanje Euklida da se definie sve. Na primer: Taka je
ono iji je deo nita ili : Prava je linija jednako postavljena u odnosu na sve svoje take. Tako
dolazi do neloginosti pa se pri definisanju koristi pojmovima koji nisu ranije uvedeni, kao
deo, linija, duina, irina i sl.
Kasnije su Elementi i dalje analizirani i dopunjavani. Posebnu panju su privlaili postulati i
aksiome.
U prvoj polovini prolog veka (1826.godine) Lobaevski, profesor Kazanskog univerziteta
objavio je svoje zakljuke o V postulatu. On je pokazao, ako se V postulat zameni tvrenjem da
se kroz datu taku van date prave u istoj ravni mogu povui dve prave koje ne seku datu pravu,
tada se dobija jedna sasvim nova geometrija u kojoj nema neloginosti, mada su zakljuci sa
stanovita oiglednosti veoma neobini.
Zahvaljujui otkriu Lobaevskog, meutim, dolo se do zakljuka da objekti, koji se
nazivaju takama, pravim i ravnima, ne moraju biti ba onakvi kakvim ih je opisao Euklid i
kakvim se zamiljaju. Ovi objekti mogu biti proizvoljni, sa jednim ogranienjem da
ispunjavaju zahteve aksioma i postulata. Ni aksiome ne moraju biti najjednostavnija tvrenja ni
osobine sto posto oigledne. Tako se dolazi do geometrije u kojoj taka nije ono iji je deo
nita, ve je ona ureena n-torka nealnih brojeva:(X1,X2,...Xn).

2.Osnovni i izvedeni pojmovi geometrije

3

Deduktivno zasnivanje geometrije podrazumeva da se unapred raspolae nekim

osnovnimpojmovima, pomou kojih se uvode (definiu) novi izvedeni pojmovi. U strogo
deduktivno zasnovanoj teoriji nastoji se da broj osnovnih pojmova bude minimalan.
Polazimo od osnovnih objekata i osnovnih relacija.
1)Osnovni objekti su: taka, prava i ravan
2)Osnovne relacije su: biti izmeu i biti podudaran.
Mada se ovi pojmovi ne definiu, o njima postoji uobiajena intuitivna predstava.
Definicija 1. Skup svih taaka je trofimenzinalni prostor, koji se oznaava sa E3.
Take su elementi trodimenzionalnog prostora, oznaene velikim slivima latinice:A, B, C,..., P,
Q,...
Prave su podskupovi prostora koji se oznaavaju malim slovima latinice:a, b, c,..., p, q,..., a u
odreenim sluajevima moe se dogovoriti i drugi nain oznaavanja.
Ravni su takoe podskupovi prostora. One se oznaavaju grkim slovima , , ,..., ,...,
unekim sluajevima, koriste se i drugaije oznake.
Ponekad treba znati da li odreena prava ili odreena ravan, kao podskup prostora sadri ili ne
sadri odreene take. Za take koje su elementi jedne prave (pripadaju jednoj pravoj) kae se da
su kolinearne, a za take koje su elementi jedne ravni (pripadaju jednoj ravni) da su
komplanarne.
Definicija 2. Neprazan skup taaka naziva se geometrijska figura ili prosto figura.
Ako dva skupa (dakle i dve figure) nemaju zajednikih taaka, onda se kae da su oni
disjunktni.
Osnovne relacije biti izmeu i biti podudaran jesu relacije meu takama.
Relacija izmeu je troelementna relacija pa se, na primer, za take A, B, C, ako je taka B
izmeu A i C, to oznaava sa: A-B-C.
Relacija podudarno je etvoroelementna relacija, kojom se uporeuju parovi taaka. Tako se za
take A, B, C, D, ako su, na primer, parovi
separ taaka

u toj relaciji, pie

je podudaran (ili kongruentan) paru taaka

).

(ita

3.Aksiome pripadanja
Ove aksiome se jo nazivaju aksiomama veze (prema Hilbertu) ili aksiomama incidentnosti. Iz
samog naziva se vidi da se govori o skupovnim vezama osnovnih objekata.
Aksiome pripadanja ini grupa od est aksioma:
Aksioma 1. Svaka prava sadri najmanje dve razliite take. Postoje tri nekolinearne take.
Aksioma 2. Svake dve razliite take odreuju jednu pravu.

b)

a)
Slika 1.

Aksioma 3. Svake tri nekolinearne take odreuju tano jednu ravan.

a)

b
)

Slika 2
Na sledeoj slici vidi se kako moe odnosno kako ne moe. Sa ravan ABC oznaena je ravan
odreena sa tri nekolinearne take A, B i C.
Aksioma 4. Svaka ravan sadri najmanje tri take. Postoje etiri nekolinearne take.
5

Aksioma 5. Svaka prava, koja sa nekom ravni ima zajednike dve razliite take,pripada toj
ravni.
Na sledeim slikama prikazano je kakav se odnos pretpostavlja odnosno koji nije mogu.
Slika 3
a)

b)

c)
Slika 3
Aksioma 6. Ako dve razliite ravni imaju jednu zajedniku taku, onda one imaju tano jednu
zajedniku pravu.
Navedenim aksiomama potpuno su odreeni svi skupovni odnosi izmeu taaka, pravih i ravni.
Neke veze emo samo opisati (definicijama), a neke dokazati (teoremama).
Definicija 3. Za dve prave a i b kaze se da se seku ako imaju samo jednu zajedniku taku.
Definicija 4. Ako zajednike take ravni i pripadaju samo jednoj pravoj, tada se kae da se
ove ravni seku. Za ravni i q koje se ne seku kae se da su paralelne i pie se q.

Slika 4
6

Iz ove definicije proizilazi da su paralelne i ravni koje imaju zajedniku pravu i bar jednu taku
van te prave. Ovaj sluaj e biti jasniji posle dokaza sledeeg stava.
Teorema 1. Prava i taka van prave odredjuju jednu ravan.
Dokaz. Neka su date prava a i taka B van prave a. Treba utvrditi da postoji neka ravan kojoj
su a i {B} podskupovi, a zatim da je jedina ravan sa tom osobinom.

Slika 5

Slika 6

Teorema 2. Dve prave koje se seku odredjuju jednu ravan. Ovo se jednostavno svodi na
prethodnu teoremu.
Definicija 5. Ako prava p i ravan imaju tano jednu zajedniku taku, onda se kae da prava p
prodire ravan ili da ravan see pravu p. U protivnom su prava i ravan paralelne.

Slika 7

Slika 8

Teorema 3. Dve razliite prave imaju najvise jednu zajedniku taku.

Dokaz: Prema dosadanjem izlaganju je jasno da dve razliite prave mogu biti disjunktivne,kao
m i p ili imaju jednu zajedniku taku, kao prave a i b na sl. 4.
Neka su m i n razliite prave. Koristei se kontrapozicijom, dokazaemo da one nemaju vie od
jedne zajednike take. To znai, umesto tvrenja
dokazujemo tvrenje

Zaista, ako

, onda je

Primer 1. Dat je skup

na osnovu aksiome 2 tj.onda nije

gde su

razliite take i

razliite prave.

Koliko najvie ravni mogu odrediti elementi skupa ?

Reenje. Ako su
prave

nelinearne take, one prema aksiomi 3 odreuju jednu ravan.Ako se

seku, one prema teoremi 3 odreuju jo jednu ravan. Zatim, prema teoremi 1, prava

moe sa svakom od taaka

ravni moe odrediti i prava

odrediti po jednu ravan, a to ini jos 3 ravni. Isto toliko

sa ovim takama. Dakle, odreeno je najvie 8 ravni.

Primer 2. U skupu

postoje tano dve trojke kolinearnih taaka. Koliko

najvie pravih mogu odrediti take ovog skupa?

Reenje. Koristiemo aksiomu 2. Taka A sa svakom od ostalih est taaka odreuje najvie po
jednu pravu, a to je ukupno 6 pravih. Zbog toga e ovih 7 taaka odrediti najvise

pravih. (Deli

se sa 2 jer se svaka prava broji po dva puta, na primer, AB, a potom BA). Meutim, ako je,
recimo, A, B, C trojka kolinearnih taaka, onda ove tri take odreuju jednu pravu, a ne 3 (tj. ne
, to znai za 2. prave manje. Dve ovakve trojke odredie za 4 prave manje. Odreeno je,
dakle, najvie 21-4=17 pravih.

4.Paralelnost
Definicija 6. Prave a i b su paralelne ako je

ili ako obe pripadaju jednoj ravni i

(sl.10).

Slika 9

Slika 10
8

Aksioma 7. Za svaku pravu

i svaku taku

postoji tano jedna prava koja sadri taku A i

paralelna je pravoj .
Prema definiciji 6, uoavaju se dva razliita sluaja:
prvi, ako je

, onda je

drugi, ako je A van

ta jedina paralelna prava:

tada, prema teoremi 1, prava p i taka A odreuju jednu ravan i u ovoj ravni

postoji jedinstvena prava, recimo prava a, takva da

Mogua je i drugaija aksiomatika, tako da ima na primer, hiperbolika geometrija u kojoj ako
, onda postoje dve prave koje sadre A i paralelne su pravoj p, kao i eliptika geometrija, u
kojoj, ako

, onda postoje dve prave koje sadre A i paralelne su pravoj p, kao i eliptika

geometrija, u kojoj, ako

, nema prave koja sadri A i paralelna je sa .

Teorema 4. Dve razliite paralelne prave odreuju jednu ravan.

Dokaz. Neka su

date paralelne prave,

. Iz ove definicije paralelnih pravih

proizilazi da postoji recimo ravan koja sadri ove dve prave. Treba jo da dokaemo da je
jedina takva ravan.
Prema aksiomi 1, na pravoj postoje dve take, recimo A i C i na pravoj b postoji taka B (sl.9).
Ove take su nekolinearne, pa prema aksiomi 3 odreuju jednu ravan, recimo . Pavan sadri
pravu a (prema aksiomi 5) i pravu b (prema aksiomi paralelnosti), pa je odreena pravim a i b.
Meutim, i ravan sadri take A, B, C, pa je, prema aksiomi 3 i = , to potvruje da je
jedinstvena ravan koja sadri a i b.
Teorema 5. Neka su
see , tada

see i

Dokaz. Neka je

prave koje pripadaju ravni . Ako su prave

paralelne i ako

.
(sl.11). Prave

su u istoj ravni, pa su ili paralelne ili se seku.

Ne mogu biti paralelne, je bi u tom sluaju postojala dve razliite prave, koje sadre taku P i

bile paralelne sa

(to su prave

i ). Ovo nije dozvoljeno u aksiomi 7. Prema tome, prave

se seku.
Slika 11

Slika 12

Definicija 7. Ako ne postoji ravan kojoj pripadaju prave m i n tada se kae da su prave m i n
mimoilazne.
Mimoilazne prave dakle nemaju zajednikih taaka.
Teorema 6. Prava b je paralelna ravni ako i samo ako u ravni postoji prava koja je paralelna
sa b.
Dokaz se sastoji iz dva dela (treba dokazati da je navedeni uslov potreban i dovoljan).
1) Neka je b||a (sl.13). Treba dokazati da u ravni postoji prava a, takva da je a||b. Ako je
tada je a=b. Ako je

, uoimo neku taku A u ravni . Tada

, pa prava b i taka A

odreuju neku ravan , prema teoremi 1. Ravni i imaju zajedniku taku A, pa prema
aksiomi 6 imaju i zajedniku pravu. Dokaimo da je to traena prava a, tj. Da je ta prava
paralelna pravoj b.
Prave a i b su u ravni i ne mogu se sei, jer bi njihova presena taka bila u ravni , to bi
znailo da se b i a seku, a to je suprotno pretpostavci (

). Dakle, a i b se ne seku,pa je

a||b.
2) Neka je u ravni postoji prava a, paralelna sa b. Dokazaemo da je tada i b||a.
Ako je

, onda

, pa je b||a po definiciji.

10

Ako je

, onda a i b odreuju neku ravan , po teoremi 4. Prava je zajednika za ravni

i . Ako b podire ravan , onda taka prodora mora pripadati pravoj , jer je
sluaju bi se prave a i b sekle, to je suprotno pretpostavci da

. Ali u tom

. Prema tome, mora biti

b||a po definiciji.

Slika 13

Slika 14

Teorema 7. Relacija paralelnosti na skupu svih pravih je relacija ekvivalencije (RST-relacija).

Dokaz. Refleksivnost. Relacija je refleksivna jer za svaku pravu

vazi

tj.

, po

onda je

ili

definiciji.
Simetrinost. Za bilo koje dve prave

jedne ravni, ako je

Na osnovu simetrinosti jednakosti i na osnovu komutativnosti preseka skupova vai

, to znai da je
Tranzitivnost. Neka su
1)
2) Prave

.
tri prave, takve da je

su prave jedne ravni

ne pripadaju jednoj ravni

11

. Razlikujemo dva sluaja:

ili

1) Koristei kontra poziciju pretpostavimo da a nije paralelno sa c. Onda je

, pa

kroz P prolaze dve prave paralelne sa . To nije mogue zbog aksiome paralelnosti, pa se
zakljuuje da je

2) Tranzitivnost u sluaju da prave

nisu u jednoj ravni se prihvata bez proveravanja.

Definicija 8. Klasa pravih paralelnih datoj pravoj

naziva se pravcem prave . Za paralelne

prave kae se da imaju isti pravac.

Prema aksiomi paralelnosti, za svaku taku prostora jednistveno je odreena prava datog
pravca.
Teorema 8. Ako su

prave koje se seku i koje su paralelne ravni

, tada prave

odreuju ravan paralelnu sa .

Teorema 9. Kroz datu taku B prolazi tano jedna ravan paralelna datoj ravni .
Teorema 10. Ako je prava b paralelna datoj ravni

, tada postoji tano jedna ravan koja

sadri pravu b paralelna je ravni .

Teorema 11. Paralelnost ravni je relacija ekvivalencije na skupu svih ravni.
Dokaz. Refleksivnost i simetrinost se dokazuju slino teoremi 7.
Tranzitivnost. Treba dokazati: ako su , i tri ravni i pri tome je || i || onda je i ||.
Ako je = ili =, onda je tvrenje po definiciji paralelnih ravni.
Ako su

tri razliite ravni, tvrenje je tano na osnovu teoreme 10, jer ako bi se ravni

, sekle po nekoj pravoj, tada bi postojale dve ravni,

koje sadre tu pravu i paralelne

su ravni .
Primer. Koliko najvie ravni odreuju paralelne prave a i b i tri take M, N, P?

12

Reenje. Paralelne prave a i b odreuju jednu ravan ako su razliite (teorema 4).Take M, N,
odreuju jednu ravan ako su nekolinearne (aksioma 3). Svaka od pravih a i b sa svakom od
taaka M, N i P moe odrediti jednu ravan (teorema 1), a to znai najvie est ravni. Prema
tome odreeno je najvie osam ravni.

5.Raspored taaka

Sledea grupa od pet aksioma rasporeda opisae osobine ove relacije.

Aksioma 8. Ako je taka B izmeu taaka A i C, onda su A, B i C tri razliite take jedne
prave i takoe je taka B izmeu C i A.
Aksioma 9. Ako su A, B, C tri razliite take jedne prave, tada je samo jedna od tih taaka
izmeu druge dve.
Ako su A, B, C tri razliite kolinearne take tada vai samo jedna od tri relacije: A-B-C, A-CB, B-A-C. Na slici 18 je A-B-C. Ovom askiomom se posebno istie injenica da prava nije
zatvorena linija.

Slika 15
Aksioma 10. Ako su A i B dve razliite take, tada postoji taka C takva da je A-B-C (slika
15)
Aksioma 11. (Paova aksioma) Ako su A, B i C tri nekolinearne take, D taka izmeu A i B i
u ravni ABC prava p, koja sadri taku D i ne sadri nijednu od taaka A, B, C tada na pravoj
p postoji taka E takva da je B-E-C ili A-E-C.
Teorema 12. Ako su A i B dve razliite take, tada postoji taka C izmeu A i B.
Dokaz. Na osnovu aksiome 1 postoji taka D takva da su A, B i D nekolinearne take (slika
16). Sada postoji taka M na pravoj BD, takva da je B-D-M (aksioma 10), a slino i na pravoj
AM postoji taka P takva da je A-M-P. Sada su A, B i M tri nekolinearne take i prava PD,
zbog B-D-M, na osnovu Paove aksiome, prolazi kroz taku C, takvu da je A-C-B.

13

D
C

Slika 16
Definicija 9. Ako su A, B i C take na pravoj p takve da je A-B-C, tada se kae da su A i C
take prave p sa raznih strana take B (slika 15). Takoe se kae da su B i C take prave p sa
iste strane take A.
Aksioma 12. Svaka taka O prave p odreuje na ovoj pravoj dva disjunktna podskupa, tako da
dve take A i B prave p pripadaju istom podskupu ako i samo ako su sa iste strane take O
(slika 17). Taka O pri tom ne pripada nijednom od dva podskupa.

Slika 17
Definicija 10. Skup koji sadri dve razliite take A i B i sve take izmedju A i B zove se du
AB (slika 18). Take A i B su krajnje take ili krajevi dui. Take izmeu take A i B su
unutranje take dui.

Slika 18
Definicija 11. Ako je taka C izmeu A i B tada je du AB zbir du i AC i CB, to se oznaava
sa: AB = AC + CB (slika 19).

Slika 19

14

Definicija 12. Skup koji se sastoji od take O, prave p i skupa p 1 taaka prave p sa jedne
strane take O naziva se poluprava (slika 20), koja se oznaava sa Op1.

p
p

Slika 20

Definicija 13. Du AB kod koje je odreeno da je A poetna, a B krajnja taka naziva se

usmerenom dui i oznaava sa

Definicija 14. Svaka taka O prave a definie na pravoj a dva smera, odreena dvema
polupravim sa poetnom takom O. Ako se jedan smer oznai sa +, a drugi sa -, tada se dobija
orijentisana prava ili osa a (slika 21).

p
-

Slika 21
Definicija 15. Prava p ravni i skup 1 svih taaka te ravni sa iste strane prave p ine
poluravan ravni sa ivicom p, koja se oznaava sa p1 (slika 22).

Slika 22

15

Definicija 16. Ravan i skup svih taaka E3 prostora sa jedne strane te ravni ine poluprostor
E3. Ravan je granina ravan ili granica poluprostora E3.

6.AKSIOME RASPOREDA
Aksiome rasporeda:
1. Ako je B(A,B,C),tada su A,B,C tri razne kolinearne take.
2. Ako je B(A,B,C),tada je B(C,B,A).
3. Ako je B(A,B,C),tada nije B(A,C,B).
4. Ako su A i B dve razne take,tada postoji taka C takva da je B(A,B,C).
5. Ako su A,B,C tri razne kolinearne take,tada je B(A,B,C) ili B(B,C,A) ili B(C,A,B).
6. Ako su A,B,C tri nekolinearne take i p prava koja pripada ravni ABC,ne sadri taku A i
see pravu BC u taki P takvoj da je B(B,P,C),tada prava p see pravu CA u taki Q takvoj da
je B(C,Q,A) ili pravu AB u taki R takvoj da je B(A,R,B).

Prvih pet aksioma se odnose na geometriju prave i nazivaju se

LINEARNIM,a esta je aksioma rasporeda poznatija kao PAOVA
AKSIOMA koja se
odnosi na geometriju ravni.
Relaciju B zvaemo relacija izmeu ili relacija poretka taaka na pravoj,a formulu
B(A,B,C) itamo:taka B je izmeu taaka A i C.

7.Literatura
1. Zoran Lui Ogledi iz antike geometrije.
2. Pavle Milii. Vladimir Stojanovi. Zoran Kadelburg. Branislav Borii Matematika za
I razred srednje skole
3. Dragomir Lopandi Geometrija

16