Вы находитесь на странице: 1из 59

1.

Pojam i vrste poslova uprave


Poslovi uprave ine njenu delatnost,predmet njenog rada i razlog njenog postojanja.Upravom je na opti nain
odreena uloga dravne upravei propisano je da se poslovi dravne uprave odreuju zakonom.Utvreno je sedam
grupa poslova dravne uprave:uestvovanje u oblikovanju politike Vlade,praenje stanja,izvravanje zakona
,drugih propisa I optih akata,razvojni poslovi,inspekcijski nadzor,staranje o javnim slubama I ostali struni
poslovi.Ministarstva mogu obavljati pojedine poslove,a neke dva ili sva tri oblika organa dravne uprave.Uprava
teritorijalnih jedinica ne uestvuje u oblikovanju politike vlade,ona izvrava zakone I druge republike propise
samo kada je to povereno pokrajini,optini I gradu,takoe izvrava propise I opte akte pokrajine.Poslovi uprave
obuhvataju sve poslove koji su dodeljeni upravi da ih obavlja.Poslovi uprave se dele na upravne I neupravne
poslove.Upravnim poslovima se vri upravna vlast I oni su autoritativne prirode I po tome su autoritativni
poslovi.Upravni poslovi se mogu podeliti na izvrne I nadzorne poslove,a neupravni se oznaavaju kao kreativno
politiki poslovi.
2. Izvrni poslovi
Izvrni poslovi ine najvaniju grupu poslova uprave I to su poslovi izvravanja zakona,drugih propisa I optih
akata.Glavna delatnost uprave se sastoji u donoenju pojedinanih upravnih akata prilikom reavanja u upravnim
stvarima I preduzimanju upravnih radnji.Uprava izvrava zakone,propise I opte akte .Izvrni poslovi uprave
obuhvataju donoenje propisa,voenje javnih evidencija,izdavanje javnih isprava,reavanje u upravnim
stvarima,preduzimanje upravnih radnji.Donoenje propisa se sastoji od ureivanja odreenih drutvenih odnosa u
optim pravnim aktima koje uprava donosi na osnovu ovlaenja iz zakona .Ti propisi se donose radi izvravanja
zakona.Najvaniji posao uprave je reavanje u upravnim stvarima koji se sastoji od donoenja upravnih akta
kojima se odluuje o pravima ,obavezama I pravnim interesima graana,pravnih lica .Uprava resava o albama I
vanrednim pravnim sredstvima koje stranke I druga ovlaena lica uloe protiv upravnih akata.Vaenje javnih
evidencija sastoji se od ustrojavanja zbirki podataka propisanih zakonom I stvarima o njihovom odravanju
,korienju I zatiti.Pojmom linog stanja ili linog statusa podrazumevamo bitne oznake fizikog lica pomou
kojih se ono razlikuje od drugih lica.To su lino ime ,dravljanstvo porodino stanje,poslovna
sposobnost,prebivalite I boravite.Osnovne evidencije o linom status graana nalaze se u matinim knjigama I
njih void optinska I gradska uprava preko ovlaenih radnika-matiara.
3. Nadzorni poslovi
Nadzorni poslovi predstavljaju onu vrtu delatnosti uprave u kojoj se ona pojavljuje kao naosilac ovlaenja da
nadzire rad drugih subjekata I da preduzima odreene mere kako bi njihov rad vratila u granice zakona.U grupu
nadzornig poslova spadaju sledei oblici nadzora:inspekcijski nadzor,nadzor nad propisima imalaca javnih
ovlaenja,nadzor nad propisima i izvravanjem propisa teritorijalnih jedinica i stranje o javnim
slubama.Inspekcijski nadzor se sastoji u ispitivanju naina sprovoenja zakona i drugih propisa od strane fizikih
i pravnih lica.Organi dravne uprave obavljaju poslove inspekcijskog nadzora.Inspekcijske poslove obavljaju
inspektori kao slubenici sa naroitim ovlaenjima i odgovornostima. Inspektor je ovlaen da poziva i sasluava
odgovorna i zainteresovana lica ,da uzima uzorke robe radi analize,da vri pregled
prostorija,objekata,ureaja,robe,dokumentacije.Zapisnik sastavlja o rezulatatima izvrenog pregleda i naloenim
merama.On je ovlaen da naredi otklanjanje nepravilnosti i da izesti nadlene organe o utvrenim
nedostacima.Takoe ima prave na izricanje novane kazne za uinjeni prekraj.O navanoj kazni izdaje se potvrda
u kojoj se oznaava koji je prekraj uinjen i kolika je novana kazna izreena i naplaena.

4. Sredstva za rad uprave


Pod sredstvima za rad uprave podrazumevamo novana sredstva koja se organima uprave obezbeuju kroz
system finansiranja njihovog rada.Organi uprave koriste za ostvarenje svojih funkcija razliitu opremu,slubene
zgrade,prostorije I druge pokretne I nepokretne stvari.Rad organa uprave finansira se navanim sredstvima
budeta,na osnovu finansijskog plana koji organi uprave sastavljaju za svaku godinu.Dodeljenim sredstvima
raspolae funkcioner organa uprave.Novana sredstva za rad uprave I dobra koja ona koristi nalaze se u javnoj
svojini I ine upravnu imaovinu.Uprava koristi I fiskalnu imovinu u javnoj svojini.Na upravi lei veliki broj
obaveza ijim izvravanjem ona ostvaruje funkciju staranja o sredstvima u javnoj svojini.Osnovni nain
pribavljanja dobara koja su potrebna za ostvarivanje funkcija uprave I javnih slubi predstavlja postupak javnih
nabavki.Predmet javnih nabavki su dobra,usluge I ustupanje izvoenja radova.Pod dobrima se podrazumevaju
pokretne I nepokretne stvari ,proizvodi I oprema,sirovine.Radovi obuhvataju izvoenje graevinskih I drugih
radova.Usluge obuhvataju brojne uslune aktivnosti.Mogue je I prinudno pribaljanje odreenih dobara I usluga
za potrebe ostvarivanja funkcija uprave I javnih slubi.Ekspoprijacijom se obezbeuje prinudni prelaz
nepokretnosti iz private u javnu svojinu,sa sicljem opte koristi uz nadoknadu.Nacionalizacija predstavlja
vanrednu meru kojom drava stie svojinu nad itavom kategorijom odreenih dobara,tako to ih zakonom
izuzima iz private svojine I prenosi u dravnu.Konfiskacija je oduzimanje imovine bez naknade I njen prenos u
dravnu svojinu.Arondacija je oduzimanje zemljita u privatnoj svojini I njegovo pripajanje u dravnu svojinu,uz
davanje naknade u drugom zemljitu ili novcu.
5. Pojam i vrste akata uprave
Akti uprave su pravni I materijalni akti kojima ona izvrava upravne poslove iz okvira svoje funkcije.Akti koji
sadreizjave volje sa neposrednim pravnim dejstvima predstavljaju pravne upravne akte.U zavisnosti od toga da li
sadre opte ili konkretne pravne norme dele se na opte I pojedinane.Opti pravni akti uprave nazivaju se
upravni propisi ili normativni akti.Pojedinani pravni akti uprave dele se na upravne akte I upravne
ugovore.Upravni akti su akti vlasti,a upravni ugovori su akti poslovanja.Materijalni akti uprave su materijalne
operacije I radnje koje su bez sopstvenog pravnog dejstva,jer se njima direkrno ne unose promene u pravni
poredak.Eksternu upravni akti su oni akti koji izazivaju dejstvo izvan uprave,kojima uprava deluje na graanje I
druge subjekte izvan uprave.Interni akti su oni ije je dojstvo ogranieno na upravu I koji deluju samo unutar
upravne strukture.
6. Pojam i obeleja upravnog akta
Upravni akt je pojedinani pravni akt kojim se vri upravna vlast.On je akt vlasti,donosi se od strane vlasti kao
rezultat reavanja upravne stvari.Njegova svrha je da se dispozicije optih pravnih normi primene na konkretne
sluajeve.Obeleja upravnog akta su :konkretnost,spoljanje dejstvo,donoenje u upravnoj stvari i
donosilac.Konkretnost upravnog akta zanai da se njime urauje jedna odreena konkretna situacija putem
pojedinane pravne norme.Autoritativnost upravnog akta podrazumeva da se njime namee pravilo ponaanja
subjekata na koje se odnosi.Upravni akt je akt vlasti i njegova obaveznost je neupitna dok se on ne izmeni.Pravno
dejstvo upravnog akta ogleda se u u sposobnosti proizvoenja promena u pravnim odnosima.Izvrivost
podrazumeva mogunost prinudnog sprovoenja obaveza koje su njime utvrene.Zasnovanost upravnog akta na
zakonu podrazumeva da se upravni akt donosi na osnovu zakona i ima zakonom odreenu formu i
sadraj,anjegova zakonitost moe da se ocenjuje pred sudom.Donosilac ima za cilj da naglasi da upravne akte
mogu doneti subjekti koji su ovlaeni da vre upravu.Spoljanje dejstvo znai da se upravni akti donose sa ciljem
delovanja na subjekte izvan uprave.Donoenje u upravnim stvarima znai da se upravni akti mogu donositi samo u
onim stvarima koje su upravne.

7. Vrste upravnih akata


Postoji devet vrsta upravnih akata.pozitivni I negativni-pozitivnima se vre promene u pravnim odnosima ,a
negativnima se odbija vrenje takvih promena.Postoje dve vrste negativnih upravnih akata izriiti-odbijajui I
preutni pretpostavljeni.Konstitutivni I deklarativni upravni akti.Konstitutivnim se stvara,menja ili ukida pravni
odnos I oni deluju od momenta donoenja,dok se deklarativnim utvruje da takav odnos ve postoji I oni deluju od
momenta nastanka pravnog odnosa koji se njima utvruje.Konstitutivni se dele na ovlaujuefavorabilne,obavezujue-onerozni I meovite.Deklarativni se dele u podvrste kao to je podela na one kojima se
utvruje postojanje pravnog odnosa I na one kojima se utvruje postojanje odreene injenice od znaaja za pravni
odnos.Pravno vezani I diskrecioni upravni akti.Sadrina ppravno vezanog akta je odreena zakonom,pa za datu
situaciju postoji samo jedna zakonom odreena solucija.Pri donoenju diskrecionog upravnog akta upravi na
raspolaganju stoje dve opcije ona na osnovu slobodne ocene bira onu opciju koja je za konkretni sluaj
najbolja.Individualni I generalni upravni akti.Individualni upravni akti su pravila I lica na koja se oni odnose I
tano su odreena.Generalni upravni akt se odnosi na odreena lica ali ona nisu imenovana u aktu.Jednostrani I
sloeni upravni akti-kada u donoenju upravnog akta uestvuje samo jedan organ uprave imamo jednostavan
upravni akt,a kada uestvuje vise od jednog organa uprave onda je to sloen ili zbirni upravni akt.Upravni akti
doneti po slubenoj dunosti I povodom zahteva stranke-podela je izvrena prema inicijatoru postupka u kom se
donosi akt.Upravni akti sa ogranienim I neogranienim trajanjem-Postoje akti kojima se pravni odnos ureuje na
neodreeno vreme i oni sa neogranienim trajanjem.Strogo formalin I ublaeno formalizovani upravni akti-svi
akti moraju imati odreenu formu.Reenja I zakljuci-Reenjem se odluuje o upravnoj stavari,a zakljucima o
procesnim I drugim sporednim pitanjima u upravnom postupku.
8. Pravna dejstva upravnih akata
Upravni akti mogu neposredno da proizvode promene u pravnim odnoima I da imaju obeleja autoritativnosti I
izvrivosti.Stranke se moraju ponaati u skladu sa sadrinom upravnog akta koji im namee neku obavezu.Upravni
akt obavzuje I njegovog donosioca,I on je duan da se stara o sprovoenju obaveze iz upravnog akta.Upravni aktii
neposredno obavezuju stranke I donosioca akta kao I trea lica.Upravni akti proizvode pravna dejstva od momenta
izdavanja I dostavljanja strankama.Dejstvo upravnog akta za donosioca otpoinje od momenta izlaska akta iz
njegovog poseda I upuivanja strankama.Za strankau obaveznost upravnog akta nastupa od trenutka kada je odn
dostavljen.Dejstvo upravnog akta se zavrava istekom vremenskog perioda na kji su izdati ili ispunjenjem
jednokratnog injenja,nastupanjem raskidnog uslova ili roka,smru adresata ako se radi o aktima vezanim za lina
prava I obaveze,propau stvari ako se radi o aktima koji su vezani za stvari,odricanjem od ovlaenja,donoenjem
drugog akta u istoj stvari koji je suprotan ili kojim se raniji akt ponitava ili ukida,neposredno na osnovu zakona.
9. Dodaci upravnom aktu
Upravni akt moe sadrati I odreene dodatke koji utiu na njgova pravna dejstva ili nameu dopunske obaveze
za stranku ili omoguuju njegovo opozivanje.Ako je zakonom to predvieno takvi dodaci se unose u upravni akt
,kao posebne klauzule.Postoje etiri dodatka-uslov,rok,nalog I pridraj opoziva.Uslov predstavlja buduu
neizvesnu injenicu ili okolnost od ijeg nastupanja zavisi pravno dejstvo upravnog akta.Ako se poetak dejstva
upravnog akta vezuje za nastupanje njekog uslova onda je to odloni uslov.Kada je prestanak dejstva akta vezan za
nastupanje nekog uslova onda je to raskidni uslov.Rok je odreeni vremenski period pre ijeg protoka upravni akt
ne moe poeti da deluje ili ijim se nastupanjem zavravaju dejstva upravnog akta.Nalog je dodatak upravnom
aktu kojim se strankama nalae da izvre odreenu radnju ili da se uzdre od odreenog injenja.Pridraj opoziva
jeste dodatak upravnom aktu kojim donosilac tog akta zadrava pravo da akt aksnije opozove ,da ga stavi van
snage.

10. Pravnosnanost, konanost i izvrnost upravnog akta


Pravosnanost znai naelnu nepromenljivost upravnog akra,konanost oznaava kraj upravnog reavanja o
jednoj upravnoj stvari,izvrnost znai mogunost sprovoenja upravnog akta u ivot.Prvostepeni organ donosi
upravni akt koji nazivamo prvostepenim upravnim aktom I protiv njega se moe izjaviti zalba.O albi odluuje
drugostepeni organ uprave.Pravosnnanost upravnog akta zani da se on ne moe menjati voljom stanaka ili
uprave pa pravni odnos koji je njime stvore ostaje nepromenljiv.Postoje odstupanja koja se tiu pravnosnanostipravo zakonaodavca da novim zakonom drugaije uredi neku oblast I okona dejstva pravnosnanih upravnih
akata koji su izdati ranijim zakonom.Kao I odstupanje od naela pravnosnanosti u korist naela
zakonitosti.Pravnosnanost upravnih akata nastupa posle sudske provere zakonitosti upravnog akta u upravnom
sporu ili gubitka mogunosti za takvu proveru .Pravnosnaan je onaj akt protiv koga se ne moe uloiti zalba u
upravnom postupku,ni tuba u upravnom sporu.Prvostepeni upravni akt postaje konaan kada protekne rok za
albu a ona se na izjavi ili se izjavi a bude odbaena ili odbijena,kada alba nije doputena tj,zakonom je
iskljuena.Drugastepeni upravni akt je uvek konaan upravni akt.Izvrnost upravnog akta oznaava pravnu
mogunost njegovog sprovoenja u ivot.Stranka koja je stekla neko pravo moe poeti da koristi to pravo,a za
stranku kojoj je aktom nametnuta neka obaveza on poinje da tee za ispunjenje te obaveze.
11. Pogreni upravni akt
Svaki upravni akt koji sadri neku greku jeste pogrean upravni akt.Greke mogu biti raziite prirode I
teine.Mogu se podeliti na neuredne I protivpravne upravne akte,na nezakonite I necelishodne ,a nezakoniti se dele
na ruljive I nitave upravne akte.Neuredni upravni akti su oni akti kaji sadre neku faktiku ili tehniku greku
,kao to su greke u imenima,brojevima,pisanju,raunanju.Necelishodni akti su podvrsta protivpravnih I sadre
greku koja se sastoji u pogrenom izboru izmeu vise zakonskih solucija za reavanje upravnih stvari.Ovaj
upravni akt moe ukloniti samo vii organ uprave,a ne sud.Ruljivi upravni akti su oni akti koji sadre bitne
povrede zakona koje su blaze od onih koje dovode do nitavosti.Dobijanje svojstva pravnosnanosti naziva se
konvalidacijom.Ruljivi upravni poslovi proizvode pravne posledice dok se ne ukolne iz pravnog
poretka.Ponitavanje ruljivog upravnog akta dovodi do uklanjanja posledica koje je do tada proizveo.Nitavi
upravni akti sadre najtee povrede zakona.
12. Upravne radnje i drugi materijalni akti uprave
Materijalni akti uprave obuhvataju veliku grupu matreijalnih operacija ili radnji kojima uprava izvrava zakon i
obavlja upravne poslove.Matreijalni akti imaju posredno pravno dejstvo i mogu proizvoditi odreene pravne
efekte .Njihova uloga je obezbeenje neposrednog izvravanja zakona ,a pojedini od njih su nepohodni za
donoenje upravnih akata i realizaciju obaveza koje su utvrene tim aktima.Upravne radnje predstavljaju
matreijalne akte prinude kojima se izvrava pravo.Upravnim radnjama se prinudno izvravaju i sudski akti,takoe
mogu se izvravati i opte pravne norme.Upravne radnje se mogu preduzimati kada za to postoji neposredan osnov
u zakonu.Pod sredstvima prinude podrazumevaju se zakonom odreena sredstva za primenjivanje fizike
prinude.Dokumentovanje obuhvata matreijalne akte kojima uprava ostvaruje voenje javnih evidencija .Javnim
ispravama se ne mogu menjti,zasnivati ili ukidati pravni odnosi .Obavetenje je vrta matreijalnih akata kojim
uprava saoptava zainteresovanim licima odreene injenice ili pravne akte ,upozorava ih na njihove
obaveze,savetuje ih i upoznaje sa propisima,postupkom za ostvarenje njihovih prava i obaveze.Primanje izjava
obuhvata vrstu materijalnih akata kojima se uprava informie.Ostali matreijalni akti uprave su akti od pravnog
znaaja koji se pojavljuju u vezi sa obavljanjem odreenih upravnih poslova.

13. Upravni propisi


Upravnim pravnim propisima nazivaju se opti pravni akti koje donosi uprava.Upravni propisi se donose u
procesu izvravanja zakona I njima se konkretizuju zakonske norme da bi se lake sprovele u ivot.Upravne
propise
donose
stareine
organa
uprave.Uprava
donoi
tri
vrste
upravnih
propisapravilnike,naredbe,uputstva.Pravilnikom se razrauju pojedine odredbe zakona I propisa Vlade.Naredba
predstavlja upravni propis kojim se nareuje ili zabranjuje neko ponaanje u situaciji koja ima opti
znaaj.Uputstvo je upravni propis kojim se propisuje nain na koji organi dravne uprave I imaoci javnih
ovlaenja izvravaju pojedine odredbe zakona I drugih propisa.U nadlenosti vlade I Ustavnog suda je kontrola
upravnih propisa.Ustavni sud je nadlean da kontrolie zakonitost upravnih propisa.
14. Upravni ugovori
Uprava se pojavljuje kao ugovorna strana u dvostranim pravnim poslovima.,ona zakljuuje ugovor o koncesiji
javne slube I ugovor o javnim nabavkama.Ti ugovori su pojedinani I dvostrani pravni akti.Uprab+va njia ne vri
vlast ve sklapa pravne poslove.Predmet takvih ugovora sastoji se u obavljanju odreene javne slube ili
zadovoljavanju drugih javnih interesa.Nae pozitivno prave nije jo uvek zauzelo afirmativan stav o upravnim
ugovorima.U Francuskoj postoje upravni ugovori.Upravni ugovori sadre odredbe koje odstupaju od reima
privatnog prav,odredbe koje pripadaju upravnom pravu,a sporove povodom njih resave upravno sudstvo.Tri
obeleja francuskog upravnog ugovora-jedna strana ugovornica jeste subject javnog prava,predmet ugovora vezan
je za funkcionisanje javne slube ,takvi ugovor sadre derogativne odredbe tj odredbe kojima se odstupa od opteg
reima privatnog prava u korist reima upravnog prava.
15. Pojam i znaenje upravnog postupka
Postupak znai procedure ili nain odvijanja nekog rada,upravni postupak je nain rada uprave prilikom
donoenja upravnih akata.Upravni postupak je pravna procedura u kojoj uprava formulie pojedinana pravila
ponaanja.Upravni postupak se satoji od skupa pravnih pravila koja ureuju poloaj uesnika postupka I tok
procedure.Posebni postupci vrede za pojedine vrste takvih stvari.Posebni postupci su primarni ,a opti postupak je
supsidijaran I primenjuje se na ona pitanja konja nisu ureena pravilima posebnih postupaka.Upravni postupak
mora biti ureen zakonaom.Prve kodifikacije pravila opteg upravnog postupka nastaju poetkom prolog veka
prvo u Austriji.Prvi jugoslovenski zakon o optem upravnom postupka vaio je do kraja Drugog svetskog rata ,a
1956,donet je prvi ZUP socojalistike Jugoslavije.Drutveni znaaj upravnog postupka ogleda se u obavezivanju
uprave na tano utvrena ponaanja kada se radi o pravima ,obavezama,pravnim interesima.Tehniki znaaj
ogleda se u standardizaciji pravila postupanja I omoguavanju efikasnijeg rad uprave.
16. Osnovna naela upravnog postupka
Pota naela predstavljaju principe koji su zajedniki za sve upravne postupke .Ovim naelima se tumae
nejasne odredbe postupka.Osnovna naela su propiasna u ZUP-u I ima ih 13.Naelo o primeni ZUP-a utvruje da
se opti upravni postupak primenjuje na sve subjekte uprave kada u upravnim stvarima reavaju o pravima
,obavezama I pravnim interesima fizikih I pravnih lica.Naelo zakonitosti oznaava obavezu uprave da resave
upravne stvari na osnovu zakona I drugih proisa ,I da upravne akte donosi u granicama ovlaenja.Naelo zatite
prava graana I zatite javnog inters obavezju upravu da se pri voenju postupka I reavanju u upravnim stvarima
rukovodi intersima zatite prava graana I zatite javnog interesa.Naelo efikasnosti izraava dunost uprave da
obezbedi uspeno I kvalitetno ostvarenje prava I obaveza I pravnih interesa stranaka .Naelo istine obavezuje
upravu da utvrdi pravilno I potpuno sve injenice I okolnosti koje su od znaaja za donoenje reenja.Naelo
sasluanja stranke obavezuje upravu da pre donoenja reenja stranci omogui da se izjasni o injenicama I
okolnostima kaje su znaajne za donoenje reenja.Naelo samostalnosti u reavanju znai da niko ne moe uticati
na nain voenja postupka I donoenje reenja.Naelo dvostepenosti u reavanju podrazumeva postojanje
prvostepenog postupka a zatim I drugostepenog postupka kao osnovnog pravila.Naelo ocene dokaza ovlauje
slubeno lice koje void postupak da oceni koje e injenice uzeti u kao dokazne .Naelo pravosnanosti reenja
5

znai relativnu nepromenljivost upravnog akta I pravnog odnosa koji je njime stvoren.Naelo pruanja pomoi
stranci ogleda se u dunosti uprave da se stara o tome da neznanje I neukost stranke I drugih lica koja uestvuju u
postupka ne bude na tetu prava koja im pripadaju.Naelo upotrebe jezika I pisma u postupku ono obavezuje
upravu da void postupak na jeziku koji je propisan kao slubeni jezik postupka.To je srpski jezik ekavskog ili
ijekavskog izgovora,u postupku se koristi irilini pismo,a latinino u dskladu sa zakonom.Naelo ekonominosti
postupka obavezuje upravu da void postupak bez odugovlaenja I sa to manje trokova za stranku I druge
uesnike u postupku.
17. Nadlenost za reavanje u upravnom postupku
Nadlenost predstavlja pravo I dunost jednog organa uprave ili imaoca javnog ovlaenja da resave u
odreenoj upravnoj stvari na odreenoj teritoriji.Stvarna nadlenost jeste pravo I dunost za reavanje upravnih
stvari na osnovu njihove vrste.Mesna nadlenost jeste pravo I dunost za reavanje odreenih upravnih stvari s
obzirom na teritoriju.Mesna nadlenost se odreuje prema mestu u kome se nalazi nepokretnost ,mestu u kom je
sedite pravnog lica ,mestu prebivalita stranke ili mestu u kom je nastao povod za voenje postupka.Nadlenost
se ne moe manjati voljom uprave ili stranake.Delegacija nadlenosti je mogunost prenoenja nadlenosti s
jednog na dugi organ kada u toku postupka nastupe okolnosti prema kojima je drugi organ postao mesno
nadlean.Supstitucija nadlenosti predstavlja pravo vieg organa da preuzme stvar nadlenosti organa naieg
stepena I rei je sam.Iz mesne nadlenosti proizilazi pravo I dunost organa da postupa na itavom svom podruju
kao I u odnosu na sva lica.Pravna pomo se satoji u preduzimanju pojedinih procesnih radnji od strane organa sa
drugog podruja na molbu organa koji void postupak.Moe doi do sukoba nadlenosti kada se dva li vise organa
proglase nadlenim ili nenadlenim za istu upravnu stvar.Slubeno lice jeste slubenik nadlenog organa koga
streina ovlasti da void postupak ,resave u upravnim stvarima ,ili je odreen da preduzima pojedine radnje u
postupku.
18. Stranka u upravnom postupku
Strankama se nazivaju lica o ijim se pravima ,obavzama I pravnim interesima odluuje u upravnom
postupku.Aktivna stranka predstavlja lice koje svojim zahtevom trai da mu se prizna neko pravo,umanji ili ukine
neka obaveza.Pasivna stranka je lice prema kom uprava pokree postupak da bi odluila o nekoj njegovoj obavezi
ili pravu.Uzgrednu stranku ini lice kome se priznaje pomunost da uestvuje u postupku kako bi zatitilo svoja
prava I pravne interese
jer ta prava I intreresi mogu biti izmenjeni upravnim aktom donetim u
postupku.Jednostranake upravne stvari su one u kojima postoji jedno lice kao stranka ili vise lica koja imaju isti
interes.Viestranake stvari odlikuju se postojanjem dve ili vise stranaka sa suprotnim interesima.Sposobnost lica
da bude nosilac prava I obaveza o kojima se odluuje u postupku jeste stranaka sposobnost.Procesna sposobnost
jeste sposobnost lica da samostalno obavlja radnje u postupku .Stranaka legitimacija predstavlja odnos izmeu
jednog lica I upravne stvari.
19. Ostali uesnici u upravnom postupku
Pored organa uprave I stranke koji su obavezni uesnici upravnog postupka u postupku mogu uestvovati
zastupnici I predstavnici stranaka,svedoci ,vetaci,tumai,javni tuilac ,javni pravobranilac I drugi dravni
organi.Zakonski zastupnik stranke je lice koje se koje nje na osnovu zakona odreeno kako bi preduzimalo radnje
u ime I za raun nesposobne stranke. Zakonski zastupnik se odreuje na osnovu zakona ili aktom nadlenog
dravnog organa donetim na osnovu zakona. Pravno lice vri radnje u postupku preko svog predstavnika, odnosno
zakonskog zastupnika, koji se odreuje optim aktom. Privremeni zastupnik stranke se postavlja ako procesno
nesposobna stranka nema zakonskog zastupnika, ili se neka radnja preduzima protiv lica ije je boravite
nepoznato, a koje nema punomonika, organ koji vodi postupak postavie takvoj stranci privremenog zastupnika,
ako to trai hitnost predmeta, a postupak se mora sprovesti. Zajedniki predstavnik vie stranaka dve ili vie
6

stranaka mogu, ako posebnim propisom nije drukije odreeno, u istom predmetu istupati zajedniki. One su u
takvom sluaju dune naznaiti ko e od njih istupati kao njihov zajedniki predstavnik ili postaviti zajednikog
punomonika. Punomonik stranke stranka, odnosno njen zakonski zastupnik, moe odrediti punomonika koji
e je zastupati u postupku, osim u radnjama u kojima je potrebno da sama stranka daje izjave. Radnje u postupku
koje punomonik preduzima imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka. Punomoje se moe
dati pismeno ili usmeno u zapsnik. O usmenom punomoju stavie se zabeleka u spisu predmeta. Struni
pomaga stranke je osoba koja se kao struno lice nalazi na usluzi stranci pomaui savetom i obavetenjem, ali
koje je ne zastupa. Struni pomaga se razlikuje od zastupnika u tome to deluje uz stranku, a ne umesto nje.
20. Optenje uesnika u upravnom postupku
Pod optenjem u upravnom postupku podrazumevaju se naini odvijanja meusobne komunikacije izmeu
organa koji vode postupak I stranaka kao I drugih uesnika postupka.To su sledeih pet nainapodnesci,podtavljanje,pozivanje,zapisnik I razgledanje spisa I obavetenje o toku postupka.Podnescima se stranka
i drugi uesnici u upravnom postupku obraaju organu koji vodi upravni postupak. Prema ZUP-u podnesak je
svaki zahtev, predlog, prijava, molba, prigovor, alba i drugo saoptenje kojima se graani ili pravna lica obraaju
organima. Podnesak se moe predati neposredmo organu, poslati potom u pisanoj formi ili se moe usmeno
saoptiti na zapisnik.Pod dostavljanjem se podrazumeva upuivanje pismenih akata od strane uprave strankama I
drugim licima kojima su namenjena. Pozivanje je procesna radnja u upravnom postuku iji je cilj da obezbedi
fiziko prisustvo stranke ili drugog uesnika u upravnom postupku, po pravilu u slubenoj prostoriji organa koji
vodi postupak. Pozvano lice je duno da se odazove pozivu, a u sluaju da to ne uini, moe biti kanjeno
novanom kaznom ili privedeno. Pozivanje se vri pismenim pozivom, ako posebnim propisima nije predvien
drugi nain pozivanja. U pismenom pozivu oznaie se naziv organa koji poziva, ime, prezime i adresa lica koje se
poziva, mesto, dan, i as dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu, a zatim i koja pomoa
i dokazna sredstva pozvani treba da ponese. Zapisnik je materijalni akt koji predstavlja slubenu ispravu sa
evidencijom o pojedinim procesnim radnjama koje su izvedene u toku upravnog postupka. U usmenoj raspravi ili
drugoj vanijoj radnji u postupku sastavlja se zapisnik. Zapisnik mora biti voen uredno i u njemu se ne sme nita
brisati. Pre zakljuenja zapisnik e se proitati sasluanim licima i ostalima koji uestvuju u ranji postupka. Ova
lica imaju pravo da i sami pregledaju zapisnik i da stavljaju svoje primedbe. U ve potpisanom zapisniku ne sme
se nita dodavati i menjati.Stranka ima pravo da razgleda spise predmeta i da o svom troku prepisuje, odnosno
fotokopirapotrebne spise.Razgledanje i kopiranje spisa vri se pod nadzorom odreenog slubenog lica.Stranka i
svako drugo lice koje ima pravni interes u predmetu, kao i zainteresovani dravni organi, imaju pravo da se
obavetavaju o toku postupka.
21. Rokovi u upravnom postupku
U pravnom smislu rok se moe odrediti kao jasno definisan vremenski razmak u kojem treba ili u kojem se ne
sme preduzeti izvesna procesna radnja. Rokovima se postupak usmerava tako da se bez odugovlaenja i sa to
manje trokova za stranku i druge uesnike u postupku, pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno
utvrivanje injeninog stanja, i za donoenje zakonitog i pravilnog reenja. Rokovi se raunaju na dane, mesece i
godine, a mogu se raunati i na asove. Poetak i tok rokova ne spreavaju nedeljni dani i dani dravnih praznika.
Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dravnog praznika, rok istie istekom prvog narednog radnog
dana. Razlikuju se prekluzivni, dilatorni i instrukcioni rokovi. Prekluzivnim rokovima se preduzimanje procesne
radnje ograniava na odreen vremenski period ijim protekom prestaje mogunost za preduzimanje procesne
radnje. Dilatorni rokovi predstavljaju vremenski period u kome se ne sme preduzimati procesna radnja. Tek
protekom dilatornog roka stie se pravo na preduzimanje odreene radnje u postupku. Instrukcioni rokovi su oni
koje su duni da potuju organi nadleni za voenje upravnog postupka, a ijim protekom ne nastupaju negativne
posledice po stranku ili drugog uesnika u upravnom postupku. Rokovi takoe mogu biti produivi i neproduivi,
apsolutno odreeni i relativno odreeni
7

22. Povraaj u preanje stanje


Povraaj u preanje stanje je pravno sredstvo koje stranka moe upotrebiti u sluaju kad je iz opravdanih
razloga propustila da u roku izvri neku radnju postupka pa je usled tog proputanja iskljuena od vrenja takve
procesne radnje. Povraaj u preanje stanje pokree stranka predlogom koji se podnosi u roku od osam dana
(subjektivni rok), raunajui od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje. Posle isteka roka od
tri meseca (objektivni rok), od dana proputanja, ne moe se traiti povraaj u preanje stanje. O predlogu
odluuje zakljukom organ kod koga je trebalo izvriti proputenu radnju. Protiv ovog zakljuka dozvoljena je
posebna alba samo ako je zakljuak doneo prvostepeni organ.
23. Odravanje reda i trokovi u upravnom postupku
Za odravanje reda u toku upravnog postupka posebno je zadueno slubeno lice.Slubeno lice koje vodi
postupak moe Izrei opomenu, udaljiti lice koje remeti red, izrei novanu kaznu.Udaljenje i novana kazna
mogu seizrei istovremeno. Ako bude udaljena stranka koja nema punomonika slubeno lice koje rukovodi
radnjom postupka pozvae lice koje se udaljava da postavi svog punomonika. Ukoliko pozvano lice to ne uini,
slubeno lice moe odloiti radnju na troak lica koje je odbilo da postavi svog punomonika, a moe mu samo i
postaviti punomonika ako je to potrebno. to se tie trokova upravnog postupka u veini sluajeva svako snosi
svoje trokove. O trokovima se odluuje u reenju.Zahtev za naknadu trokova mora biti sastavljen na vreme,
tako da organ koji vodi postupak moe o njemu odluiti u reenju. U protivnom stranka gubi pravo na naknadu
trokova. Trokove postupka u vezi sa izvrenjem snosi izvrenik. Zakon o optem upravnom postupku predvia i
odrene sluajeve oslobaanja od trokova, tako da organ koji vodi postupak moe osloboditi stranku od snoenja
trokova u celosti ili delimino, ako nae da ona ne moe podneti trokove bez tete po nuno izdravanje sebe i
svoje porodice. Ovo osloboenje odnosi se na osloboenje od takse, izdataka organa koji vodi postupak .
24. Pokretanje postupka
Upravni postupak se moe pokrenuti: povodom zahteva neposredno zainteresovane stranke, po slubenoj
dunosti. Upravni postupak uvek pokree nadleni organ, bilo da ga pokree po svojoj inicijativi, bilo da ga
pokree povodom zahteva stranke.Ako se radi o priznavanju nekog prava upravni postupak pokree stranka
svojim zahtevom, dok ako se radi o utvrivanju nekih obaveza upravni postupak pokrenue nadleni organ uprave.
Poto je postupak pokrenut, stranka moe do donoenja reenja u prvom stepenu proiriti stavljeni zahtev, ili
umesto ranijeg zahteva staviti drugi. Stranka takoe moe odustati od svog zahteva u toku celog postupka. Stranka
odustaje od svog zahteva izjavom koju daje organu koji vodi postupak, koji potom donosi zakljuak kojim se
postupak obustavlja. to se tie poravnanja, ono se moe javiti samo u dvostranakim i viestranakim upravnim
postupcima .Poravnanje se okonava zapisnikom o poravnanju koji se izjednaava sa reenjem. Porvnanje se ne
moe zakljuiti ako je protivno javnom interesu ili na tetu treih lica.
25. Skraeni postupak
Osnovna kerakteristika skaraenog postupka ja da se nakon pokretanja postupka donosi reenje o upravnoj
stvari.U ovom postupku moraju biti utvrene sve injenice I okolnosti koje su od znaaja za reevanje same
stvari.U praksi se veliki broj stvari resave u skraenom postupkku.U skraenom postupku se resave u etiri
zakonom odreene stvari:ako je stranka u zahtevu navela injenice i podnela dokaze na osnovu kojih se moe
utvriti stanje ,ili se to stanje moe utvrditi na osnovu opte poznatih injenica ili onih koje su organu poznate,ako
se stanje moe utvrditi neposrednim uvidom,ako je propisom predvieno da se stvar moe reiti na osnovu
injenica ili okolnosti koje su uinjene verodostajnim a iz svih okolnosti proizilazi da zahtevu stranke treba
udovoljiti,kada se u javnom interesu preduzimaju hitne mere koje se ne mogu odlagati ,a injenice na kojima
reenje treba da bude zasnovano jesu utvrene ili uinjene verovatnim.
8

26. Posebni ispitni postupak


Poseban ispitni postupak se sprovodi kada nije sproveden skraeni ispitni postupak. Poseban ispitni postupak se
sprovodi kad je to potrebno radi utvrivanja injenica i okolnosti koje su od znaaja za razjanjenje stvari ili
davanja strankama mogunosti da ostvare i zatite svoja prava i pravne interese. Slubeno lice koje vodi postupak
odreuje koje se radnje u postupku imaju izvriti i izdaje nareenja za njihovo izvrenje, odreuje redosled kojim
e se pojedine radnje vriti i rokove u kojima e se izvriti, ako oni nisu propisani zakonom. Stranka ima pravo da
uestvuje u ispitnom postupku i da brani svoja prava i zakonom zatiene interese.
27. Usmena rasprava
Usmena rasprava je posebna procesna radnja u upravnom postupku iji je cilj razjanjenje injenica i okolnosti
koje mogu biti od uticaja u reavanju glavne stvari. Usmena rasprava u upravnom postupku je ono to je roite u
sudskom. U upravnom postupku usmena rasprava ima dva modaliteta: obavezna usmena rasprava i fakultativna
usmena rasprava. Usmena rasprava je javna, u odreenim sluajevima moe se iskljuiti javnost za celu usmenu
raspravu ili samo za jedan njen deo i to:ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbednosti,ako postoji ozbiljna
opasnost ometanja usmene rasprave, ako treba da se raspravlja o odnosima u nekoj porodici,ako treba da se
raspravlja o okolnostima koje predstavljaju slubenu, poslovnu, profesionalnu tajnu.O iskljuenju javnosti donosi
se zakljuak koji mora biti obrazloen i javno objavljen. Iskljuenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove
punomonike i strune pomagae. Organ koji vodi postupak duan je da preuzima sve to je potrebno da se
usmena rasprava obavi bez odugovlaenja i po mogunosti bez prekidanja i odlaganja.Na usmenoj raspravi treba
da se pretrese i utvrdi ono to je predmet ispitnog postupka.
28. Prethodno pitanje
Prethodno pitanje je samostalno pravno pitanje za ije je reavanje nadlean sud ili drugi organ,a bez ijeg se
reavanja ne moe reiti upravna stvar.Ono se mora raspravljati ,jer bez toga nee biti mogue reenje upravne
stvari.Organ uprave sam odluuje da li e odn sam reiti prethodno pitanje ili pokrenuti postupak I saeketi
reenje drugog nadlenog organa.Kada organ odlui da sam rei prethodno pitanje on ga resave za potrebe
donoenje odluke u upravnom postupku I zato njegovo reenje prethodnoh pitanja ima ogranieno pravno
dejstvo.Takvo reenje ne moe stei svojstvo pravnosnanosti.Postupak se prekida u sluaju da umesto organa
uprave prethodno pitanje resave nadleni organ .Poto se postupak prekine potrebno je da neko zatrai od
nadlenog organa da rei prethodno pitanje.Ako se upravni postupak void po slubenoj dunosti to e uiniti sam
organ uprave ,a ukoliko se void povodom zahteva stranke ona sma zahteva da se rei prethodno pitanje.Postupak
koji je prekinut zbog reavanja prethodnog pitanja nastavlja se nakon odluivanja o tom pitanju.
29. Pojam dokazivanja, dokaza i dokaznih sredstava
Dokazivanje je skup procesnih radnji koje imaju za cilj utvrivanje postojanja I izgleda odreenih injenica I
okolnosti od znaaja za donoenje upravnog akta.Dokazivanjem slubeno lice utvruje da li neke od spornih
injenica postoje ili ne postoje .injenica koja se dokazuje je predmet dokazivanja.Dakazivanje se sastoji iz
izvoenja dokaza I ono se vri uz pomo drugih injenica koje se nazivaju dokazima.kao dokaz u upravnom
postupku mogu se upotrebiti isprave,iskazi svedoka,izjave stranaka,nalazi I miljenja vetaka,uviaj.Sva dokazna
sredstva imaju jednaku dokaznu snagu Slubeno lice odluuje koje e dokazno sredstvo upotrebiti u sluaju za
dokazivanje odreene injenice.Dokazivanje se vri pred organom koji void postupak ,au sluaju da je
dokazivanje povezano sa velikim trokovima I gubitkom vremena dokazivanje se moe vriti I pred zamoljenim
organom.

30. Isprave i uverenja


Isprava se moe shvatiti u irem i uem smislu . U irem smislu, isprava je svaki predmet na kome postoji
vidan znak koji moe posvedoiti neki dogaaj, okolnost ili injenicu. U uem smislu, isprava je pismeno kojim se
potvruje neka injenica ili drugo svojstvo. Isprave u uem smislu mogu biti privatne i javne. Razlikovanje javnih
od privatnih isprava poosledica je njihove razliite dokazne snage. Dok dokazna snaga privatnih isprava podlee
naelu slobodne ocene dokaza, dokazna snaga javnih isprava poiva na pretpostavci njene tanosti. Isprave koje
slue kao dokaz podnose stranke ili ih pribavlja organ koji vodi postupak. U skladu sa Ustavom i zakonom,
stranka ima pravo da podnosi isprave na jeziku nacionalne ili etnike zajednice kojoj pripada. Uverenja su
najznaajnija vrsta javne isprave. Zakon o optem upravnom postupku razlikuje dve vrste uverenja: a) uverenja
koja se izdaju na osnovu podataka o kojima se vodi slubena evidencija i b) uverenja koja se izdaju na osnovu
podataka o kojima se ne vodi slubena evidencija. Uverenja koja se izdaju na osnovu slubene evidencije imaju
dokaznu snagu javne isprave, dok uverenja koja se ne izdaju na osnovu slubene evidencije imaju dokaznu snagu
privatne isprave.
31. Svedoci
Svedok je lice koje je u stanju da neku injenicu ili okolnost ulno opazi i da je kasnije saopti .Svako lice koje
se poziva kao svedok duno je da se odazove pozivu. Ne moe se ispitati kao svedok lice koje bi svojim iskazom
povredilo dunost uvanja slubene, dravne ili vojne tajne. Svedok pod odreenim uslovima, moe uskratiti
svedoenje i to: ukoliko bi odgovorom na odreena pitanja izloio sebe i svoje srodnike tekoj sramoti, znatnoj
imovinskoj teti ili krivinom gonjenju,ukoliko bi odgovorom povredio obavezu uvanja poslovne, profesionalne
ili naune tajne . Svedoci se sasluavaju pojedinano bez prisustva onih svedoka koji e se docnije sasluati.
Svedok e se prethodno upozoriti da mora govoriti istinu, da ne sme nita preutati i predoie mu se posledice
davanja lanog iskaza.
32.Izjava stranaka
Mada je od stranke tesko ocekivati da bude objektivna u sopstvenoj stvari, postoje slucajvi u kojima se njena
usmena izjava moze uzeti kao dokaz. U izjavi ona iznosi tvrdnje o cinjenicama od znacaja za resavanje upravne
stvari. Sluzbeno lice ceni tu izjavu u sklopu celokupnog izjasnjavanja stranke u predmetnom postupku. Izjavi
stranke dat je dugorazredni znacaj u poredjenju sa drugim dokaznim sredstvima. Usmene izjave stranaka mogu se
uzeti u obzir kao dokaz kada ne postoije neposredni dokazi za utvrdjivanje pojedinih cinjenica ili se one ne mogu
utvrditi na osnovu drugih dokaza; ili kada se radi o satvarima malog znacaja a odredjenu cinjenicu bi trebalo
utvrdjivati saslusanjem svedoka koji zivi u mestu udaljenom od sedista organa ili bi zbog pribavljanja drugih
dokaza bilo otezano ostavrivanje prava stranke. Stranka ima duznost da govori istinu zbog cega se pre uzimanja
izjave ona upozorava na krivicnu I materijalnu odgovornost zbog davanja lazne izjave. Davanje laznog iskaza
predstavlja krivicno delo, ciji ucinilac mozhe biti I stranka koja prilikom izvodjenja dokaza saslusanjem u
sudskom ili upravnom postupku da lazni iskaz.
33. Vestaci I tumaci
Vestak je lice koje na osnovu svog strucnog znanja daje misljenje i/ili nalaz od znacaja za utvrdfjivanje ili
ocenu neke cinjenice koja je vazna za resavanje upravne stvari. Izvodjenje dokaza vestacenjem koristi se kada je
potrebno strucno znanje kojim ne raspolaze sluzbeno lioze koje void postupak, s tim sto predmet vestacenja ne
moze biti pravno pitanje, jer o takvim pitanjima sluzbeno lice mora da ima znanje. Vestak se ne angazuje ako bi
dokazivanje vestacenjem bilo srazmerno skupo prema znacaju ili vrednosti predmeta, izuzev ako stranka tada to
zahteva
I
pristaje
da
snosi
troskove
vestacenja.
Sluzbeno lice, po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke, odredjuje jednog vestaka u jednostavnijim, a dva ili
vise vestaka u slozenijim stvarims. A prvenstveno se odredjuju lica koja su posebno ovlascena za davanje strucnih
misljenja o pitanjima odgovarajuce struke. Za vestake se ne moze odredjivati liced koje po zakonu ne moze biti
svedok, to jest sluzbeno lice koje ucestvuje u postupku I lice koje bi povredilo duznost cuvanja drzavne, vojne ili
10

sluzbene
tajne.
Lice koje je odredjeno za vestaka mora se primiti duznosti vestacenja. Od te duznosti moze ga osloboditi sluzbeno
lice koje vodi postupak iz opravdanih razloga, kao sto su preoterecenost vestacenja ili drugim poslom. Vestak
moze uskratiti vestacenje iz istih onih razloga iz kojih svedok moze uskratiti svedocenje. On moze i biti izuzet od
vestacenja zbog sumnje u njegovu objektivnost, a razlozi za izuzece su oni koji su propisani za izuzece sluzbenog
lica. Vestak koji neopravdano izostatne na poziv moze se novcano kaznizi I moze mo se odrediti da snosi zbog
toga nastale troskove u postupku. U svom nalazu, vestak treba da tacno navede sta je zapazio kao I da svoje
obrazlozeno misljenje iznese nepristrasno I u skalu sa pravilima nauke I vestine. Nalaz vestaka odnosi se na
utvrdjivanje neke cinjenice I njen izgled, a misljenje vestaka na znacaj te cinjenice I njen uticaj na neku stvar. Ako
nalaz I misljenje vestaka nisu jasni ili su nepotpuni kao I kad se misljenje nalazi dva vestaka bitno razlikuju
vestacenje moze da se ponovi sa istim ili drugim vestacima. Tumaci su donekle slicni vestacima ali se od njih po
svojoj ulozi u postupku sustinski razlikuju. Tumacenje nije dokazno sredstvo, jer tumaci ne daju nikakvo
sopstveno misljenje vec pomocu svojih strucnih znanja omogucuju komunikaciju izmedju sluzbenog lica I drugi
ucesnika postupka. Tumac je strucno lice koje pomaze sluzbenom licu u opstenju sa ucesnicima postupku koji ne
znaju jezik na kom se void postupak ili koji zbog fizickih nedostataka ne mogu neposredno da opste postupklu.
Uloga tumaca je samo u tome da prevode, odnosno da umoguce komunikaciju.
34. Uvidjaj
Uvidjaj se sastoji u utvrdjivanju neke cinjenice ili razjasnjavanja okolnosti bitnih za resavanje upravnih stvari
neposrednim opazanjem sluzbenog lica koje void postupak. Predmet uvidjaja mogu biti stvari mesta I ziva bica.
Uvidjaj se obavlja u sedistu organa za stvari za koje se mogu doneti, a kada su upitanju lokaliteti I nepokretnosti
na licu mesta. Vlasnik ili drzalac, prostora ili zemljista koji se imaju razgledati, duzan je da dopusti vrsenje
uvidjaja. Ako on to odbije, moze se kazniti kao I svedokm koji uskrati svedocenje. Steta koja se pri uvidjaju
nanese spada u troskove postupka I naknadjuje se a zakljucak o tome donosi organ. Protiv zakljucka je dopustena
zalba a protiv resenja donetog po zalbi moze se pokrenuti spor za naknadu stete pred nadleznim sudom.
35. Obezbedjenje dokaza
Obezbedjenje dokaza je procesna mera koja se preduzima kada postoji opravdana bojazan da se neki dokaz
nece moci docnije izvesti ili da ce to biti otezano. Radnja utvrdjivanja neke cinjenice putem izvodjenja dokaza pre
nego sto je stupilo vreme za to je obezbedjenje dokaza. Taj ce dokaz biti kasnije upotrebljen u postupku, kada se
dodje do faze postupka u kojoj se po redovnom toku stvari izvode dokazi. Radi se o slucajevima kada se
izvodjenje dokaza odnosi na stvari ciji je vek trajanja ogranicen. Organ uprave koji void postupak donosi poseban
zakjljucak o obezbednjenju dokaza, a kada upravni postupak jos nije pokrenut, zakljucak donosi I dokaz izvodi
organ na cijem se podrucju nalaze stvar koju treba razgledatiili lice koje treba saslusati.
36. Resenje, pojam I donosilac resenja
Resenje je naziv za upravni akt u kom je sadrzana odluka o upravnoj stvari, odnosno predmetu upravnog
postupka. Resenje se donosi na osnovu odlucnih cinjenica koje su utvrdjene u postupku, a njemu predhodi dokazni
postupak koji se void radi utvrdjivanja znacajnih cinjenica. Na utvrdjeno cinjenicno stanje primenjuju se
odgovarajuci pravni propisi, to jest vrsi se pravna kvalifikacija cinjenica da bi se formulisalo pojedinacno pravno
pravilo za ponasanje stranke u datoj situaciji. Resenjem se utvrdjuje da li subjektu pripada nko pravo ili obaveza I
u kom obimu. Donosenjem resenja prvostepeni upravni postupak od strane organa uprave okoncava se meritorno,
zato sto se njime odlucuje o predmetu postupka. Taj postupak moze se okoncati I bez donosenja resenja. Moguce
okoncanje postupkla I bez odluke o upravnoj stvari, a to ce biti slucaj kada se postupak okonca pre donosenja
resenja zakljuckom o onbustavljanju postupka. Donosilac resenja je inokosni ili kolegijalni organ odnosno imalac
javnog ovlascenja. Ako resava kolefijalni lokal (skupstina, vlada, komisija, odbor ) on moze resavati ako je
prisutno vise od polovine njegovoh clanova a resenje se donosi vecinom glasova prisutnih ili kvalifikovanom
11

vescinom kada je ona predvidjena posebnim propisom. Resenje moze biti odluka samo jednog organa
( jednostavan upravni akt) ili dva ili vise organa (slozen upravni akt).
37. Pravo na zalbu
Zalba u upravnom postupku predstavlja pravno sredstvo kojim nezadovoljna stranka pokrece proceduru za
preispitivanje prvostepenog upravnog akta, radi njegove izmene u svoju korist. Zalba se moze koristiti kada
prvostepeni organ ne donese resenje u zakonskom roku. Zalbom se pokrece postupak redovne upravne kontrole, u
kome visi upravni organ kontrolise rad nizeg upravnog organa. Predmet takve kontrole je prvostepeno resenje, a u
slucaju cutanja uprave, kontrolise se zbog cega resenje nije doneto. Pravna sredstva su procesne radnje kojima se
omogucava pobijanje nepravilnih I nezakonitih akata donetih u upravnom postupku. Ona sluze ispravljanju
gresaka, kontroli I korigovanju nezakonitih I nepravilnih akata. Osnovna podela pravnih sredstava je na rednovno
I vranredna. Redovna pravna sredstva su ona koja su uobicajena kao mogucnost osporavanja upravnog akta pre
nego sto on postane konacan. Jedino redovno pravno sredstvo u upravnom postupku jeste zalba. Rokovi za njeno
koriscenje su kratki. Vanredna pravna sredstva koriste se protiv konacnih, izvrsnih I pravosnaznih upravnih akata,
odnosno protiv onih koji se ne mogu osporavati zalbom kao redovnim pravnim sredstvom. Vanredna pravna
sredstva nemaju odlozno dejstvo. Ulaze se zbog teskih povreda zakona a rokovi za njihovo koriscenje su duzi u
odnosu na rokove za zalbu. Pravo na zalbu je garantovano USTAVOM I osnovnim medjunarodnim dokumentima
o ljudskim pravima. Pravo na zalbu nije alsolutno pravo, jer postoje stvari u kojima je zalba iskljucena. Takvi
slucajevi imajju rang izuzetaka, pa je zalba iskljucena samo kada je to izricito predvidjeno zakonom I to pod
uslovom da je u takvim slucajevima obezbedjen drugi vid pravne zastite. U prvom stepenu je resavao hijerajhiski
najvisi organ iznad kog nema viseg organa koji bi kontrolisao njegov upravni rad; Procenat zakonodavca da je u
pojedinim vrstama upravnih stvari dovoljan jedan stepen upravnog resenja. Zalba je iskljucena protiv
prvostepenih resenja ministarstava I samostalnih republickih organizaja I organa, protiv Vlade, Narodna skupstina
I predsednika Republike. Opsti rok za zalbu je petnaest dana od dana dostavljanja resenja zaliocu, ako posebnim
zakonom nije odredjen duzi ili kraci rok za zalbu. Kada se zalba ne izjavi u toku, resenje ce postati konacno I
izvrsno ali istovremeno I pravosnazno, jer se upravni spor ne moze voditi ako zalba nije bila izjavljenja. Kod
cutanja uprave rok za zalbu je dilatoran odnosno pocinje teci posto prodje rok za donosenje resenja. Legitimaciju
za podnosenje zalbe imaju: stranke, lica koja nisu ucestvovala u prvostepenom postupku a trebalo je, svedoci,
vestaci, javni tuzilac, javni prvobranilac U ZUP-u je propisan miminum obavezne sadrzine zalbe, tako da u njoj
treba da budu navedeni podaci o resenju koje se pobija. Zalba moze da se ulozi pismeno ili usmeno na zapisnik.
Izjavljuje se drugostepenom organu, a predaje prvostepenom. Zalba se predaje neposredno a kada je upucena
postom smatra se predatom onog dana kada stigne organu. Zalilac ima pravo da odustane od zalbe sve do
donosenja resenja po zalbi. Nadleznost za resavanje po zalbi Ima uvek drugostepeni organ a ne organ koji je
resavao u prvom tepenu. Pravna dejstva zalbe ogledaju se u posledicama koje proizvodi njeno ulaganje. Radi se o
dve vrste takvih posledica pa se moze reci da zalba ima dvostruko pravno dejstvo sto znaci to da se resavanje po
zalbi a time I o samoj upravnoj stvari povodom koje je ona izjavljena, prenosi na drugostepeni organ kao ovlasceni
kontrolni organ. Devoliucija je prema tome zanci prenosenje nadleznosti. Sunspenzivno dejstvo zalbe znaci to da
se ulaganjem zalbe odlaze izvrsenje prvostepenog resenja dok drugostepeni organ ne odluci po zalbi svojim
resenjem I dostavi ga stranci.
38.RAD PRVOSTEPENOG ORGANA PO ZALBI
Posto primi zalbu,prvostepeni organ prvo ispituje njenu formalnu stranu ,da li je dopustena ,blagovremena I
izjavljena od ovlascenog lica .Ako nesto od toga nije uredno,odbacice zalbu svojim zakljuckom.Protiv tog
zakljucka je dopustena zalba,pa ako je ona opravdana,uzece se u rad I osnovna zalba koja je bila odbacena .U
tome se sastoje procesna ovlascenja prvostepenog organa.Prvostepeni organ ima I meritorna ovlascenja
povodom zalbe ,koje se sastoje ou mogucnosti ponovnog razmatranja o upravnoj stvari.On moze da nadje da je
zalba osnovana I da sprovodeci kontrolu sopstvenog rada ucini jednu od sledecih stvari,upotpuni
12

postupak,sprovede novi ispitni postupak ili donese novo resenje bez upotpunjavanja postupka ili sprovodjenja
novog ispitnog postupka.Prva mogucnost dolazi u obzir ako prvostepeni organ povodom zalbe nadje da je ranije
vodjeni postupak bio nepotpun I da je to bilo od uticajana resenje ,zatim kada zaliocu nije bila data mogucnost da
ucestvuje u postupku pre donosenja resenja kao I kada stranka iznosi dokaze koji mogu biti od uticaja na resenje
upravne stvari.Druga mogucnost dolazi u obzir kada je resenje doneto bez sprovedenog posebnog ispitnog
postupka ,a taj postupak je bio obavezan ,kao I kada stranci nije bila data mogucnost da se izjasni o cinjenicama
koje su od znacaja za resavanje upravne stvari.Treca mogucnost je da organ ,bez sprovodjenja novog ispitnog
postupka ili upotpunjavanja postupka resi stvari drugacije ,ako nadje da je zalba osnovana I da novim resenjem
zameni pobijano resenje.Ako ne postupi nip o jednoj od izlozenih solucija ,prvostepeni organ ce neodlozno zalbu
sa svim spisima predmeta predate drugostepenom organu ,a najkasnije u roku od petnaest dana od dana prijema
zalbe.
39.RESAVANJE DRUGOSTEPENOG ORGANA PO ZALBI
Zapocinjanjem svog rada po zalbi ,drugostepeni organ pocinje da deluje I vrsi svoja ovlascenja prema
upravnoj stvari ,kao I prema stranci prvostepenom organu ciji rad konrolise.Najpre ispituje formalnu stranu zalbe
I moze je odbaciti svojim resenjem ako je neblagovremena ili podneta od neovlascenog lica.Kada je zalba
formalno uredna ,uzima se u resavanje.Vazno je razmotriti pitanje o obimu njegove kontrolne akcije.Potencijalni
zalilac bi bio obeshrabren da koristi zalbu zbog rizika od mogucnosti da se ona okrene protiv njega .Iako je to
pravilo veoma logicno postoje dva sledeca izuzetka I to prvin je ustanovljen u interesu zalioca I on ovlascuje
drugostepeni organ da se prilikom resavanja po zalbi krece I mimo zahteva iz zalbe ,ali u interesu zalioca .Drugi
izuzetak je ustanovljen u interesu zakonitosti I predstavlja puno odstupanje od pravila o nedopustenosti
postupanja kontrolnog organa na stetu zalioca .Posle razmatranja zalbe drugostepeni orga moze dvojako
postupiti odbiti zalbu ili je uvaziti.Ako je uvazi ,prvostepeno resenje moze da ponisti ili izmeni ili ga oglasi
nistavim.Do odbijanja zalbe dolazi u slucaju kada se utvrdi da je ona neosnovana .Time je ozalbeno resenje
potvrdjeno I postaje konacno . Do odbijanja zalbe dolazi posle njenog razmatranja I ocene da navodi izneti u
njoj nisu osnovani ,pa se ona odbija kao neosnovana ,a resenje protiv kog je izjavljena potvrdjuje kao pravno
valjano. Za razliku od toga do odbacivanja zalbe dolazi zbog njene formalne neispravnosti .Ponistenje
prvostepenog resenja moguce je zbog bilo koje bitne povrede postupka ,propisa o nadleznosti gresaka o
primeni materijalnog propisa ili gresaka u oceni celishodnosti.Izmena prvostepenig resenja znaci mogucnost
drugostepenog organa da inace pravilno prvostepeno resenje izmeni I stvar resi drugacije.Oglasavanje
prvostepenog resenja nistavim vrsi se zbog najtezih povreda zakona. Tu drugostepeni organ postupa
prevashodno kao kontrolni organ I deluje po sluzbenoj duznosti,tako da se moze kretati I mimo zahteva iz zalbe,a
zalbu uzima kao povod za kontrolnu akciju. U slucaju cutanja uprave ,to jest kada prvostepeni organ ne donese
resenje u zakonskom roku ,stranka izjavljuje zalbu kao da je njen zahtev odbijen.Na formu I sadrzinu
drugostepenog resenja shodno se primenjuju odredbe ZUP a o formi I sadrzini prvostepenog resenja.Rokovi u
drugostepenom postupku su kratki ,tako da ZUP utvrdjuje da drugostepeni postupak treba da bude okoncan sto
pre ,a najkasnije u roku od dva meseca od dana predaje zalbe ,ako posebnim zakonom nije utvrdjen kraci rok.
40.POJAM I OBLICI VANREDNIH PRAVNIH SREDSTAVA
Posle okoncanja drugostepenog postupka, kao I kada stranka ne izjavi zalbu ili ona nije dopustena upravni akt
postaje konacan. Uprava je time definitivno formulisala pojedinacno pravno pravilo. Takav je akt samim tim
postao i izvrsan ukoliko svojstvo izvrsnosti nije stekao ranije. Cinjenica da je jedan upravni akt postao konacan,
izvrsan i pravonazan ne mora da znaci da u takvom aktu nije sadrzana teza nezakonitost koja nije otkrivena, bilo
zato sto kontorlna akcija po zalbi i tuzbi nije bila adekvatna ili sto takve akcije nije ni bilo. Vandredna pravna
sredstva jesu sredstva koja omogucuju vandrednu kontrolu upravnih akata i to onih koji su postali pravosnazni a u
nekim slucajevima konacni ili samo izvrsni. Njihov je cilj usmeren ka utvrdjivanju teskih nezakonitosti u
upravnim aktima i opozovanju odnosno uklanjanju tih akata iz pravnog poretka. ZUP uredjuje ukupno sedam
13

vandrednih pravnih sredstava. Prvom od njih ponavljanju postupka dat je poseban znacaj i ono je uredjeno
posebnom poglavlju tog zakona. Ostalih sest uredjuju se zajedno u poglavlju koje nosi naziv narociti slucajevi
ponistavanja, ukidanja i menjanja resenja. To su: menjanje i ponistenje resenja u vezi sa upravnim sporom, zahtev
za zastitu zakonitosti, ponistavanje i ukidanje resenja po osnovu sluzbenog nadzora, ukidanje i menjanje
pravosnaznog resenja uz pristanak ili po zahtevu stranke, vandredno ukidanje resenja i oglasavanje resenja
nistavim.
41.PONAVLJANJE POSTUPKA
Ponavljanje postupka predstavlja pravnu mogucnost da se okoncani upravni postupak obnovi i upravni spor
ponovo resava, zato sto su se pojavile izvesne nove cinjenice i dokazi, zbog kojih se postupak ponavlja.
Cinjenicama i dokazima izjednacuju se i odredjene greske pocinjene u prvobitnom postupku koje su naknadno
ustanovljenje. U svakom slucaju ne radi se o bilo kakvim sitnim novim cinjenicama i dokazima vec samo o onim
koje su od odredjenog znacaja na sadrzinu odluke. Ponavljanje postupka mogu traziti svojim predloga stranka i
javni tuzilac, a organ koji je doneo konacno resenje moze pokrenuti ponavljanje postupka po sluzbenoj duznosti.
Stranka moze traziti ponavljanje u roku od mesec dana od saznanja za nove cinjenice i dokaze, a to je moguce
ucinizi u okviru roka od pet godina od dostavljanja konacnog resenja stranci. Razlozi za ponavljanje postupka
kojih ima ukupno jedanest mogu se podeliti u dve grupe. Prvu grupu predstavlja saznanje npvih cinjenica i dokaza
koje mogu dovesti do drugacijeg resenja. U drugu grupu razloga za ponavljanje postupka dolazi naknadno
saznanje odredjenih pogresaka koje su pocinjene u prvobitnom postupku ili odredjeni naknadni dogadjaji koji su
nastupili nezavisno od volje stranke ili organa. Kao pogreske pocinjene u prvobitnom postupku zbog kojih se
moze traziti ponavljanje dolazi u obzir sledece. Resenje je bilo doneto na podlozi lazne isprave, laznog iskaza
svedoka ili vestaka ili je nastalo kao posledica dela kaznjivog po krivicnom zakonu; kao osnov resenja koje je
povoljno za stranku posluzili su njeni neistiniti navodi kojima je organ bio doveden u zabludu. U donosenju
resenja je ucestvovalo sluzbeno lice koje je po zakonu moralo biti izuzeto. Resenje je donelo sluzbeno lice koje
nije bilo ovlasceno za njegovo donosenje. Lice koje trebalo da ucestvuje kao stranka u postupku nije bila dana
mogucnost da ucestvuje. Stranku nije zastupao zakonski zasptupnik i licu nije bila dana zakonska mogucnost da u
postupku upotreblja svoj jezim i pismo. Kao dogadjaj koji su nastupili nezavisno od volje stranke ili sluzbenog lica
a zbog kojih se moze traziti ponavljanje postupka dolaze u obzir sledeca dva dogadjaja. Kada se resenje zasniva na
presudi donetoj u krivicnom postupku i po privrednim prestupima pa ta presuda bude kasnije pravosnazno ukinuta
ili kada se resenje zasniva na nekom predhodnom pitanju koje je docnije nadlezni organ resio bitno drugacije od
nacina na koji je bilo reseno. Posto stranka podnosi predlog organ koji je doneo konacno resenje odlucuje najpre o
samom predlogu. On ispituje da li je predlog blagovremen, podnet od ovlascenog lica i da li je okolnost na koju se
predlog zasniva ucinjena verovatnom. Ako ti uslovi nisu ispunjeni predlog se izbacuje zakljuckom. Potom organi
ispituju da li su dokazi koji se iznose takvi da bi mogli dovesti do drugacijeg resenja ili nisu. Ako utvrdi da nisu
odbija predlog resenjem. Kada se predlog ne odbaci niti odbije, organ donosi zakljucak kojim se dozvoljava
ponavljanje postupka i odredjuje u kom ce se obimu postupak ponoviti. Posto zakljucak o dozvoli ponavljanja
postupka bude donet, on ce imati automatsko suspenzivno dejstvo.
42.MENJANJE I PONISTENJE RESENJA U VEZI SA UPRAVNIM SPOROM
Iza slozenog naziva ovog vandrednog pravnog sredstva krije se jedna sasvim jednostavna stvar. Posto je pred
sudom pokrenut postupak za ocenu zakonitosti upravnog akta, organu koji je taj akt doneo ostavljana je mogucnost
da svoj akt izmeni ili ponisti. Ako se stranka zadovolji tim novim aktom, nestala je potreba za daljim vodjenjem
upravnog spoa. Upravni spor se moze pokrenuti tuzbom protiv konacnog upravnog akta. U tom sporu je tuzilac
najcesce nezadovoljna stranka iz upravnog postupka, a tuzena strana organ uprave koji je doneo konacno resenje.
Tuzba se od strane suda dostavlja tuzenom organu na odgovor. Prilikom izmene ili ponistavanja svog resenja
oragn je ogranicen u dva pravca: duzan je da u novom resenju uvazi sve zahteve tuzbe i da se ne krece izvan njih a
ne sme povrediti prava drugih stranaka u upravnom postupku ili prava treceg lica. Ako iskoristi ovo sredsvo ili
14

izmeni i ponisti svoje resenje donosilac resenja je duzan da o tome obavesti sud i stranku. Ako stranka izjavi da je
zadovoljna novim aktom ili se o tome ne izjasni u roku sud ce svojim resenjem obustaviti vodjenje spora jer je
otpala potreba za njegovim daljim vodjenjem. Medjutim ako stranka izjavi da nije zadovoljna novim aktom sud
nastavlja vodjenjem upravnog spora. Sud u upravnom sporu meritorno odlucuje presudom, a resenjem o pitanjima
postupka.
43.
ZAHTEV ZA ZASTITU ZAKONITOSTI
zahtev za zastitu zakonotosti predstavlja vandredno pravno sredstvo koje moze da koristi isljucivo javni tuzilac
u veoma ogranicenom broju slucajeva. Ti slucajevi su svedeni jedino na ona pravosnazna resenja koja istovremeno
sa konacnoscu sticu i svojstvo pravosnaznosti. Rok za koriscenje ovog zakona iznosi mesec dana od dana
dostavljanja resenja tuziocu, a ako mu resenje nije dostavljeno rok je sest meseci od dana resenja dostavljanja
stranci. Kao nadlezni tuzilac za podnosenje zahteva za zastitu zakonitosti moze se pojaviti samo odgovarajuci
tuzilac. U slucaju resenja republickih organa to je republicki tuzilac i tada ce po zahtevu odlucivati republicki
organ uprave viseg stepena, a ako takvog organa nema odlucivace vlada.
44.PONISTAVANJE I UKIDANJE RESENJA PO OSNOVU SLUZBENOG NADZORA
Predmet ponistavanja i ukidanja je konacno resenje, a razlozi za ponistenje i ukidanje ticu se povreda zakona.
Kod raloza za ponistavanje se radi o povredama procesni a kod ukidanja povredama materijalnih zakona. Nosilac
kontrole jeste nadzorni organ, sto znaci da resenje moze da ponisti i ukine drugostepeni organ. Rokovi za
ponistenje i ukidanje resenja su relativno dugi zavisno od pojedinih razloga resenja o ponistenju moze se doneti u
roku od jedne godine, pet godina ili bez obzira na rok. Za donosenja resenja o ukidanju rok iznosi jednu godinu.
Ponistavanje je moguce ih sledecih pet razloga. Ako je resenje doneo stvarno nenadlezni organ, a ne radi se o
stvari iz sudske nadleznosti ili o koj se uopste ne moze resavati u upravnom postupku (rok je pet godina). Ako je u
istoj stvari ranije doneto pravosnazno resenje kojim je stvar drugacije resena. Ako je resenje doneo jedan organ
bez saglasnosti odobrenja drugog organa. Ako je resenje doneo mesto nenadlezni organ rok je jedna godina. Ako je
resenje doneto kao posledica prinude, ucene ili druge nedozvoljene radnje (bez obzira na rok). Dok se razlozi za
ponistenje ogranicavaju na navedene teske povrede procesnih zakona, dotle je ukidanje moguce kada je resenjem
ocigledno povredjen matgerijalni zakon sto znaci da se kao razlog za ukidanje resenja moze uzeti bilo koja
ocigledna povreda materijalnopravnih propisa.
45.UKIDANJE I MENJANJE PRAVOSNAZNOG RESENJA UZ PRISTANAK ILI PO ZAHTEVU
STRANKE
Sustina ovog vandrednog pravnog sredstva svodi se na mogucnost opozivanja sopstvenoog pravonaznog akta
zbog povrede materijalnih propisa, ali uz pristanak ili po zahtevu stranke. Predmet ukidanja i menjanja mogu biti
resenja kojima je stranka stekla neko novo pravo, kao i ona koja strankama utvrdjuju neku obavezu. Donosilac
resenja treba najpre da oceni da je pogresno primenjen materijalni zakon, ali se za ukidanje resenja kojim je
stranka stekla neko pravo trazi da stranka izricito pristane na to kao da se time ne vredjaju prava trecih lica. Novo
resenje ima pravno dejstvo samo za ubuduce dok se posledice koje resenje vec proizvelo ne otklanjaju. Donosi ga
prvostepeni organ, a drugostepeni samo kada je svojim resenjem meritorno odlucio o upravnoj stvari. Protiv novog
resenja moze se izjaviti zalba ako ga je doneo prvostepeni organ iako zalba u toj stvari nije iskljucena. Ako ga je
doneo drugostepeni organ, kao i kada ga je doneo prvostepeni organ a zalba je iskljucena, protiv tog resenja moze
se pokrenuti upravni spor.
46.
VANDREDNO UKIDANJE RESENJA
Vandredno ukidanje moze se koristiti jedino protiv izvrsnih resenja a njegova je svrha da se zastiti javni interes,
odnosno sacuvaju zasticena javna dobra, koja bi mogla biti ugrozena nastavljanjem izvrsenja resenja. Razlozi za
vandredno ukidanje mogu biti sadrzajni u potrebi za ukljanjem teskih i neposrednih opasnosti po zivot i zdravlje
ljudi, po javnu bezbednost, javni red i moral kao i upotrebi za otklanjanjem poremecaja u privredi. Tu se ne radi o
ispitivanju neoravilnosti, resenja vec o promenljivim okolnostima koje su nastupile od momenta donosenja do
15

momenta koncanja izvrsenja resenja, a koje su takve da izvrsenje cine necelishodnim, odnosno opasnim po
zasticene javne interese. Resenje ce biti ukinuto ako ugrozava navedena dobra i interese, a nema pogodnih drugih
sredstava kojima bi se manje diralo u stecena prava. Za vandredno ukidanje nadlezan je prvostepeni organ ako je
on doneo resenje. Isto sredstvo moze koristiti i drugostepeni organ, kao i vlada. Protiv resenja o ukidanju
dopustena je zalba kada ga je doneo prvostepeni organ, a ako ga je doneo drugostepeni organ ili vlada, jedino je
moguce voditi upravni spor.
47.
OGLASAVANJE RESENJA NISTAVIM
Ovo vandredno sredstvo se koristi u slucajevima najteyih povreda zakona tako da za njegovo koriscenje nema
roka. Korisit se povodom odlucivanja o redovnim i vandrednim pravnim sredstvima, ali u bilo kom kasnijem
trenutku. Nistavim moze da se oglasi resenje: koje je u upravnom postupku doneto o stvari iz sudske nadleznosti
ili o drugoj stvari koja se ne moze uopste resavati u upravnom postupku; koje bi svojim izvrsenjem moglo da
prouzrokuje neko delo kaznjivo po krivicnom zakonu. Cije izvrsenje nije moguce u pravnom ili faktickom smisli.
Koji je doneo organ bez predhodnog zahteva stranke koje sadrzi nepravilnost koja je nekom izricitom zakonskom
odredbom predvidjena kao razlog nistavosti. Protiv resenja kojim se jedno resenje oglasava nisatvim dopustena je
posebna zalba a ako nema organa koji bi resavao po zalbi moze se neposredno pokrenuti upravni spor.
48.
POJAM IZVRSENJA I OSNOVNA PRAVILA O IZVRSENJU
Izvrsenje resenja dolazi posle drugostepenog upravnog postupka. Ono je moguce i pre toga kad zalba nema
odgodno dejstvo, kao i posle koriscenja pojedinih od vandrednih pravnih sredstava. Izvrsenje se sprovodi radi
ispunjavanja novcanih ili nenovcanih obaveza utvrdjenim resenjem. Zakonske odredbe o izvrsenju su odredbe u
prinudnom putu izvrsenja resenja, sto znaci da ako stranka izvrsi obavzu dobrovoljno u ostavljenom roku nece ni
doci do primene zakonskih odredaba o izvrsenju, a ako ona to ne ucini docice do primene zakonskih odredaba o
izvrsenju. Da bi bio izvrsiv dispozitiv resenja mora bizi precizan u pogledu utvrdjene obaveze cinjenja ili
propustanja stranke. Obavveza stranke moze se sastojati u novcanom davanju, vrsenju neke radnje, uzdrzavanju od
neke radnje, trpljenju neke radnje i predaji neke stvari. U zavisnosti od vrste obaveza utvrdjenih u dispozitivu
resenja izvrsenje ce se sprovoditi kao administrativno izvrsenje koje se sprovodi pravilima ZUP-a ,i kojim se
izvrsavaju nenovcane obaveze i sudskog izvrsenja koje se sprovodi po pravilima Zakona o izvrsnom postupku i
kojim se izvrsavaju novcane obaveze. Kada izvrsenje treba da se sprovede sudskim putem onda organ cije resenje
treba izvrsiti stavlja na resenje potrdu izvrsnosti i dostavlja ga nadleznom sudu koji zatim sprovodi izvrsenje
pravilima zakona o izvrsnom postupku. Lice prema kom se sprovodi izvrsenje naziva se izvrsenik, a stranka po
cijem se predlogu pristupa izvrsavanju naziva se tuzilac izvrsenja. Kao osnov za izvrsenje sluzi resenje a osim
njega to mogu biti zakljucak i poravnjanje. Kao zajednicki anziv za te akte koristi se pojam izvrsni naslov,
odnosno izvrsna isprava. Ako je u resenju stranci dat rok za izvrsenje onda ce resene postati izvrsno tek itekom tog
roka, a ako rok nije u rednju odredjen, onda on iznosi petnaest dana od dana dostavljanja resenja stranci. Taj rok se
naziva paricioni rok.
49.
NASTANAK I SAVREMENI SANDARDI SUDSKE KONTROLE ZAKONITOSTI UPRAVNIH
AKATA
Sudska kontrola uprave nastala je u sklopu ideja o pravnoj drzavi i vldavini prava odnosno podvodjenju uprave
pod pravom. Osnovni motivi za njeno uvodjenje ogledaju se u potrebi obezbedjenja viseg nivoa zakonistosti u rad
uprave i efikasnije zastite gradjana od nezakonitog i nepravilnog postuoanja uprave. Tu zastitu treba da pruzi sud
kao organ koji je nezavisan od izvrsne vlasti i nepristrasan u odbrani zakonitosti. Prve forme sudske kontrole
uprave nastaju u Engleskoj veoma rano a njeni nosioci bili su redovni sudovi. Specijalizovana sudska kontrola
potice s kraja osamnaestog veka, a Fruncuska je u ovom slicaju bila predhodnica, jer je u njoj 1799. godine
ustanovljem Drzavni savet, kao oblik autonomnog upravnog sudstva. Puni razvoj sudske kontrole narocito u
Evropi tekovina je druge polovine 19 veka. U Srbiji je relativno rano uvedena sudska kontrola uprave. Vec u
ustavom iz 1869. godine uveden je Drzavni savet sa vlascu da se razmatra i resava zalba protiv ministarskih
16

resenja u spornim administrativnim pitanjima. Naredne 1870. godine donet je Zakon o poslovnom redu u
Drzavnom savetu u cijem je clanu 35 uspesno definisan i sam upravni spor. Administrativni spor jeste spor
izmedju privatnog lica i upravne vlasti, a postoji onde gde je naredbom ili resenjem upravne vlasti pravo privatnog
lica povredjeno protivu zakonskih naredjenja.
50.
SISTEMI SUDSKE KONTROLE ZAKONITOSTI UPRAVNIH AKATA
Sudska kontola uprave se u pojedinim zemljama organizuje i sprovodi tako da postoje razliciti sistemi te
kontrole. Kao osnovni sistemi posmatraju se anglosaksonski i Francuski sistem, a njima treba pridodati i
germanski. Anglosaksonski sistem primarno se odlikuje time sto je sudska kontrola uprave poverena redovnim
sudovima i taj sistem danas je vise zastupljen u svetu. U svojoj originalnoj Enegleskoj varijanti taj sistem
podrazumeva da je uprava podrvgunata opstem pravu i da ono zato kao i privatna lica potpada pod nadleznost
redovnih sudova. Francuski sistem poiva na specijalizovanom upravnom sudstvu koje je autonomno i razlicito od
redovnih sudova. Postoje prvostepeni upravni sudovi, apelacioni, posebni upravni sudovi i drzavni savet kao
najvisi upravni sud. Germanski sistem dolikuje se posebnim upravnim sudstvom, ali je ono sastavni element
jedinstvene sudske vlasti, a ne kao u Francuskoj element upravne vlasti. Nemacka ima prvostepene i vise upravne
sudove u pokrajina i Savezni upravni sud kao najvisu instancu. Austrija ima samo Savezni upravni sud sa
ekskluzivnom nadleznoscu za sve upravne sporove. Pored nacina na koji su organizovani sistemi sudske kontrole
mogu se podeliti prema sirini odnosno rasprostranjenosti kontrole. Sistem generalne klauzule jeste takav sistem
odredjivanja nadleznsti sudova za kontrolu upravnih akata prema kome postoji nadleznost sudova za kontrolu svih
upravnih akata. Sistem pozitivne enumeracija podrazumeva da ce sudovi imati nadleznost samo za kontrolu onih
vrsta upravnih akata koji su izricito eneumerisani kao akti protiv koji je moguce voditii upravni spor dok se svi
ostali upravni akti izuzimaju od sudske kontrole. Predmet sudske kontrole je zakonitost upravnog akta, ali je
pitanje sta se smatra upravnim aktom. Da li je on definisan uze ili sire i da li su i u kom obliku sudskoj kontroli
podvrgnuti i diskrecioni upravni akti kao i pojedine druge kategorije akta uprave i upravne radnje.
51.POJAM I VRSTA UPRAVNOG SPORA
Postojanje upravnog spora predvidjeno je kod nas samim Ustavom.PREMA ODREDBI CLANA 198. STAV
2.Ustava,zakonitost konacnih upravnih akata podleze preispitivanju pred sudom u upravnom sporu,ako u
odredjenom slucaju zakonom nije predvidjena drugacija sudska zastita.Najkrace odredjenje upravnog spora
moralo bi biti da je to sudski spor o zakonitosti konacnog upravnog akta.U tom sporu sud vrsi kontrolu uprave
tako sto ,na osnovu podnete tuzbe ,preispituje zakonitost upravnog akta i izrice svoju ocenu o tome da li je taj
akt zakonit ili nije.Ako utvrdi da je akt zakonit ,sud ce odbaciti tuzbu kao neosnovanu ,cime ce upravni akt biti
osnazen tj. Postati pravosnazan.Medjutim ako se utvrdi da je upravni akt nezakonit ,sud ce usvojiti tuzbu i
ponistiti osporeni upravni akt.Materija upravnog spora uredjena je Zakonom o upravnim sporovima iz 1996
god.Prva podela izvodi se prema obimu sudske intervencije ,a druga prema predmetu zastite.Upravni spor
ogranicene jurisdikcije jeste takav upravni spor u kome se akcija suda ogranicava na ispitivanje i na ocenu
zakonitosti upravnog akta.Upravni spor pune jurisdikcije podrazumeva jos jedan korak,jer u njemu sud ,osim
ponistavanja upravnog akta ,meritorno resava i spornu upravnu stvar.Prva mogucnost resavanja upravnog spora
predvidjena je kao generalna i sastoji se u pravu suda da presudom resi upravnu stvar i to ako nadje da prirode
upravne stvari to dozvoljava i da mu je utvrdjeno cinjenicno stanje pruza pouzdan osnov za to.Druga mogucnost
za resavanje u sporu pune jurisdikcije postoji u situaciji kada organ uprave,posle vodjenja spora ogranicene
jurisdikcije i ponistavanja upravnog akta ,ignorise sudsku presudu.On to moze da ucini na dva nacina,da se
donese novi upravni akt ,ali suprotan pravnom shvatanju sudu izrazenom u presudi ili da uopste ne donese novi
upravni akt.Treca po karakteru drugacija mogucnost za resavanje u sporu pune jurisdikcije.To pravo suda da
odluci o zahtevu stranke za naknadu stete prouzrokovane izvrsenjem ponistenog upravnog akta .Subjektivni i
objektivni upravni spor razlikuje se po tome sto je kod prvog predmet zastite subjektivno ,a kod drugog
objektivno pravo.Kod sujektivnonog upravnog spora stiti se pravo i pravni interes nekog privatnog lica od
17

povreda ucinjenih upravnim aktom i taj spor se vodi na osnovu tuzbe fizickog ili pravnog lica.Upravni spor
moze biti prvobitni i naknadni ,a ovaj drugi bi bio spor koji se vodi protiv upravnog akta koji je donet suprotno
presudi suda u prvobitnom upravnom sporu.

52.STRANKE I NADLEZNI SUD U UPRAVNOM SPORU


U upravnom sporu uvek postoje dve stranke sa suprostavljenim interesima tuzilac i tuzeni,a uz njih se moze
pojaviti i trca stranka (zainteresovano lice).Tuzilac u upravnom sporu jeste lice koje je legitimisano za
podnosenje tuzbe radi pokretanja upravnog spora.Tom licu zakon priznaje pravo da osporava konacni upravni
akt putem tuzbe ,odnosno da istim sredstvom pobija opravdanost cutanja uprave.Izmedju tog lica i upravne stvari
povodom koje podnosi tuzbu potrebno je postojanje stvarne veze.Kada postoji ta veza,kazemo da postoji
legitimacija za podnosenje tuzbe ili tuzilacka legitimacijaTu legitimaciju najcesce ima stranka iz upravnog
postupka koja je nezadovoljna upravnim aktom ,jer smatra da se njime povredjuje neko njeno pravo ili pravni
interes.Kao tuzilac mogu se pojaviti sindikalna organizacija ,javni tuzilac i javni pravobranilac.Tuzeni u upravnom
sporu jeste donosilac upravnog akta.odnosno organ uprave cije se cutanje osporava.Zainteresovano lice u
upravnom sporu jeste svako trece lice kome bi ponistaj osporenog upravnog upravnog akta neposredno bio na
stetu.Nadlezni sudovi za resavanje upravnih sporova,do pocetka rada Upravnog suda,jesu okruzni sudovi i
Vrhovni sud Srbije.Vrhovni sud je nadlezan za upravne sporove o zakonitosti konacnih upravnih akata koje
donose republicki organi ,osim ako zakonom nije odredjena nadleznost okruznih sudova za pojedine vrste tih
akata.Okruzni sudovi odlucuju u upravnom sporu o zakonitosti konacnih upravnih akata Republickog fonda
penzijsko invalidskog osiguranja kao i zakonitosti konacnih upravnih akata drugih organa i organizacija koja se
ne nalaze na republickom nivou .Okruzni sudovi odlucuju po tuzbi za ponavljanje postupka u upravnom sporu.
53. POKRETANJE UPRAVNOG SPORA
Razlozi za pokretanje i vodjenje upravnog spora jedino mogu da se ticu zakonitosti ,a ne i celishodnosti
upravnog akta . KAO opsti razlozi uzima se pretpostavka da je akt nezakonit ,a tu pretpostavku sud treba da
potvrdi ili negira ,posto ispita i oceni da li je ona tacna ili nije.Tuzilac u upravnom sporu smatra da upravni akt
sadrzi neku nepravilnost i on smatra da treba podneti tuzbu za pokretanje upravnog spora i u njoj navesti
nepravilnosti kao razlog za tuzbu.Tuzba treba da sadrzi zakonom predvidjene elemente i to podatke o tuziocu i
upravnom aktu koji se osporava ,kratko izlaganje razloga zasto se tuzba podnosi i naznacenje tuzbenog
zahteva.U tuzbenom zahtevu tuzilac mora da precizira u kom obimu i pravcu predlaze ponistenje upravnog
akta .ROK ZA PODNOSENJE TUZBE IZNOSI 30 DANA za srtanku ,javnog tuzioca i javnog pravobranioca ,a
racuna se od dana dostavljanja konacnog upravnog akta.Kada taj akt nije dostavljen javnom tuziocu i javnom
pravobraniocu onda rok iznosi 60 dana od dana dostavljanja konacnog upravnog akta stranci.Odustanak tuzioca
od tuzbe moguc je sve do donosenja sudske odluke ,u kom slucaju sud resenjem obustavlja postupak i i time
gubi pravo na ponovno podnosenje tuzbe i upravni akt postaje pravosnazan.
54.POKRETANJE POSTUPKA U UPRAVNOM SPORU
18

Postupak u upravnom sporu podnosenjem tuzbe i potom slede dve faze tog postupka .Prva je predhodni ili
pripremni postupak ,u kome sud preduzima odredjene radnje da bi se pripremio tere za glavnu fazu postupka za
donosenje meritorne odluke o predmetu spora.Druga faza postupka naziva se odlucujucom fazom ili redovnim
postupkom.Glavne radnje u predhodnom postupku sastoje se u utvrdjivanju postojanja procesnih predpostavki za
meritorno odlucivanje o zakonitosti upravnog akta ,a u ovoj fazi sud moze i da ponisti upravni akt.Do
odbacivanja tuzbe moze da dodje kada je preuranjena ili neblagovremeno podneta , neuredna i podneta od
neovlascenog lica.AKO SE TUZBA NE ODBACI U PREDHODNOM POSTUPKU ,SUD dostavlja tuzbu
tuzenom donosiocu upravnog akta na odgovor.Moze doci i do obustave postupka ako tuzilac odustane od tuzbe
i ako organ uprave posle dostavljanja tuzbe na odgovor ,izmeni ili ponisti upravni akt u skladu sa zahtevom
tuzioca i tuzilac se potom u roku od 15 dana izjasni da je novim aktom.Odlaganje izvrsenja je moguce ako
tuzilac uputi zahtev za odlaganje izvrsenja i uz njega prilozi dokaz o podnesenoj tuzbi,ako bi se izvrsenjem
nanela steta tuziocu koja bi se tesko mogla popraviti i ako odlaganje nije protivno javnom interesu niti bi se njime
nanela veca nenadoknadiva steta protivnoj stranci.
55.REDOVNI POSTUPAK U UPRAVNOM SPORU
Kada sud nadje da u pogledu utvrdjenih cinjenica postoji protivrecnost u spisima ,da su one u bitnim tackama
nepotpuno utvrdjene,da je iz utvrdjenih cinjenica izveden nepravilan zakljucak o cinjenicnom stanju ili da su u
upravnom postupku povredjena pravila postupka a te su povrede bile od uticaja za resavanje stvari.Kada se sud
opredeli da sam utvrdjuje cinjenicno stanje to se moze uraditi na usmenoj raspravi ,preko jednog clana sudskog
veca ili drugog organa . Odlucivanje suda se obavlja u nejavnoj sednici .Mogucnost odrzavanja usmene rasprave
koja je napravljena kao izuzetak od pravila da takve rasprave nema .Sudu je dato pravo da odluci o odrzavanju
usmene rasprave kada nadje da slozenost pravne sporne stvari to zahteva ili da je to potrebno radi boljeg
razjasnjenja stvari.Kada sud resi da odrzi raspravu onda predsednik sudskog veca odredjuje dan rasprave i na nju
poziva stranke i zainteresovana lica.Ako stranka izostane sa rasprave ,citaju se njeni podnesci ,a izostanak se ne
moze tumaciti kao njen odustanak od zahteva. Kada na raspravu ne dodje ni tuzeni ni njegov zastupnik ni tuzilac
sud moze odluciti da raspravu odlizi ili je odrzi bez njihovog prisustva.
56.PRAVNI LEKOVI U UPRAVNOM SPORU
Uupravnom sporu za pravna sredstva kojima se obogacuje pobijanje susdkih odluka koristi se pojam pravni
lekovi.Ima ih 4 zalba , zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke ,zahtev za zastitu zakonitosti i
ponavljanje postupka.Zalba ima karakter redovnog pravnog sredstva ,a preostala tri vanrednih pravnih sredstava
. Zalba u upravnom sporu za razliku od zalbe u upravnom postupku moze da se koristi samo izuzetno kada je
predvidjena posebnim zakonomU zalbi se navode podaci o sudskoj odluci koja se pobija ,razlozi za njeno
pobijanje ,kao i podaci o podnesiocu. O zalbi odlucuje drugostepeni sud ,a predhodno je ispituje sud protiv cije
je odluke izjavljena tj. Okruzni sud.Zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke moze se podneti
Vrhovnom sudu protiv pravosnaznih odluka okruznih sudova i to samo u stvarima u kojima nije dozvoljena
zalba.Rok za podnosenje zahteva iznosi 30 dana od dana dostavljanja sudske odluke ,a mogu ga podneti stranke
iz upravnog spora.Zahtev za zastitu zakonitosti moze podneti jedino javni tuzilac protiv pravosnazne sudske
odluke okruznog suda ili veca Vrhovnog suda ,a podnosi se ovom drugom sudu.Rok za podnosenje iznosi tri
meseca od dana dostavljanja sudske odluke strankama,a o zahtevu odlucuje petoclano sudsko vece. Ponavljanje
postupka u upravnom sporu jeste takvo vanredno pravno sredstvo kojim se omogucuje da se pred istim sudom
obnovi postupak resavanja i proveri zakonitost donete odluke.Za donosenje odluke postoji subjektivni rok od
30 dana i objektivni rok od 5 godina.Posle pocetka rada Upravnog suda pravni lekovi pretrpece odredjene
promene,sledstveno cinjenici da okruzni sudovi i najvisi sud Republike gube nadleznost za upravne sporove i da
prvostepena nadleznost prelazi na Upravni sud.O pravnim lekovima na odluke Upravnog suda odlucivace
Vrhovni kasacioni sud ,dok ce Upravni sud biti nadlezan za odlucivanje o ponavljanju postipka u upravnom
sporu.
19

57 OBAVEZNOST IZVRSENJA PRESUDE


Ipresude donete u upravnom sporu ,kao i sudske odluke uopste,posle sticanja pravosnaznosti imaju
obavezujucu snagu i autoritet presudjene stvari.ONE POSTAJU PRAVOSNAZNE KADA SE iscrpe mogucnosti
za koriscenje zalbe protiv njih , a kada zalba nije dozvoljena odmah po donosenju.Neposredno obavezuju stranke
u upravnom sporu , a nacelno deluju i erga omnes , u smislu da su sva treca lica duzna da ih postuju i uzdrze se od
ometanja njihovog izvrsenja.Tuzilac cija je tuzba presudom odbijena ima obavezu da se ponasa po upravnom
aktu , jer je taj akt posle donosenja presude postao pravosnazan.Kad je njegova tuzba uvazena , on ima pravo da
zahteva donosenje novog upravnog akta odnosno obavezu da se ponasa u skladu sa presudom koja u svemu
zamenjuje upravni akt.Tuzeni nema nekih posebnih duznosti u slucaju presude kojom se odbija tuzba.Njegov
upravni akt time je postao pravosnazan , a on tada jedino ne moze donositi drugi upravni akt o istoj stvari.U
slucaju odbijanja tuzbe zbog cutanja uprave , tuzeni organ nema obavezu da izda upravni akt , jer je presudom
potvrdjeno da je njegovo cutanje bilo osnovano.Medjutim do pravog pitanja o izvrsenju presude od strane tuzenog
dolazi se tek kada je presudom uvazena tuzba i on obavezan na donosenje novog upravnog akta.Tada je organ
uprave po zakonu duzan da akt donese bez odlagznja , a najdocnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja
presude.
58.OSTALI OBLICI SUDSKE KONTROLE UPRAVE
Glavni oblici sudske kontrole van upravnog spora jesu kontrole u postupku za naknadu stete i kontrola u
postupku odlucivanja o krivicnoj odgovornosti slizbenih lica uprave.Lice koje je legitimno da ulozi odgovarajuce
pravno sredstvo za pokretanje sudskog postupka je fizicko ili pravno lice kome je povredjeno neko pravo ili
interes ili akt ovlascenog drzavnog organa koji on ulaze radi zastite zakonitosti.Kontrola u sporu za naknadu stete
ostvaruje se u narocitom sudskom postupku , gradjanskom parnicnom postupku i onanje znacajna dopuna kontroli
u upravnom sporu.Dok je kontrola u upravnom sporu usmerena na ponisteavanje nezakonitog upravnog akta
konrola u sporu za naknadu stete ima za cilj da pruzi zastitu gradjanima i pravnim licima od stetnih posledica
nezakonitog i nepravilnog rada uprave.Kada osteceni direktno pokrece spor za naknadu stete imamo pravu
kontrolu rada uprave.U takvim slucajevima sud najpre treba da utvrdi da li su upravni akt ili radnja uprave
nezakoniti ili nepravilni.Kontrolu u postupku odlucivanja o krivicnoj odgovornosti sluzbenih lica predstavlja takav
oblik kontrole do koga dolazi jedino kada sluzbeno lice uprave pocini neku od povreda sluzbene duznosti koja ima
obelezje krivicnog dela.Narocito problem kod nas predstavljaju oblici korupcije u cijem suzbijanju moraju da se
angazuju svi drzavni organi i citavo drustvo.Pored dva izlozena oblika sudseke kontrole van upravnog spora ,
postje i drugi oblici te kontrole i ostvaruju se u vezi sa onim upravnim aktima za koje je umesto zastite u
upravnom sporu predvidjena drugacija sudska zastita.
59.PARLAMETARNA KONTROLA UPRAVE
Kao predstavnistvo gradjana parlament raspolaze sa vise sredstava ili oblika uticaja na upravu.Znacaj
parlamentarne kontrole pojacava se potrebom da svojom akcijom koriguje svoje poteze Vlade koji nisu
principijalni.Narodna skupstina ostvaruje kontrolu putem vrsenja sledecih svojih prava: donosenje organizacionih
materijalnih i procesnih zakona kojima se oderdjuje organizacija , ovlascenja i odgovornosti uprave.Izborom i
razresenjem ministara.Formiranjem, anketnih odbora za istrage o radu uprave poslanickim
pitanjima.Zakonodavstvom se uredjuju ovlascenja procedure za rad i drgovornosti za rad uprave i ogranicava
prostor njene slobodne akcije u smislu podvodjenja uprave pod pravo.Ploticki dokumenti narodne skupstine vazan
su instrument za usmeravanje.Vlast Narodne skupstine obuhvata i pravo izbora i razresenja od duznosti pojedinih
ministara kao i citave Vlade , a ministri mogu biti razrseni na predlog predsenika Vlade ili kada im Narodna
skupstina izglasa ne poverenje.Anketni odbori su istrazna tela koja parlament moze formirati da bi utvrdila stanje
u vezi sa pojedinim dogadjajima koji se ticu rada Vlade odnosno pojednih ministarstava.Poslanicka poitanja su
20

pitanja koja narodni poslanici upucuju Vladi sa namerom da dobiju obavestenje o nekom konkretnom dogadjaju ili
meri Vlade.Interpelacija takodje predstavlja pitanje koje se upucuje Vladi u vezi sa njenim radom ali se povodom
odgovora na nju u skupstini otvara pretres i ako se odgovor ne prihvati , pristupa se glasanju o nepoverenju valdi
ili njenom clanu.Vlada je duzna da odgovori u roku od 30 dana a zbog takvog znacaja , nju moze podneti
najmanje 50 narodnih poslanika.Kljucnu ulogu u kontroli uprave treba da imaju njena radna telakoja su zamisljena
kao uzi sastavi narodnih poslanika za detaljnije i strucno pretresanje u pojedinim oblastima.Uprkos zancajnim
ovlascenjima koja imaju na raspolaganju za kontrolu uprave , parlament se najcesce ne smatra kljucnim akterom u
toj kontrtoli.
60.KONTROLA UPRAVE OD STRANE DRUGIH DRZAVNIH ORGANA
Uloga javnog tuzilastva od strane uprave kroz naznacavanje njegovog polozaja u upravnom postupku i
upravnom sporu.Na isti nacin je naznacena i uloga javnog pravobranilastva u upravnom postupku i u upravnom
sporu. Ono se osniva kao organ Republike,pokrajine,opstine i grada ,sa zadatkom da preuzima zakonom
predvidjene mere i ulaze pravna sredstva za zastitu imovinskih prava i interesa drzave ,pokrajine ,opstine i
grada.Kontrolna uloga poverenika za informacije od javnog znacaja veoma je vazna i neposredna ,jer je
usmerena na ostvarivanje prava gradjana da budu obavesteni o podacima o posedu organa javnih vlasti,kao
preduslova za kontrolu gradjana i javnosti nad radom uprave.REPUBLICKI ODBOR ZA RESAVANJE O
SUKOBU INTERESA IMA ZNACAJNU ULOGU U KONTROLI I SPRECAVANJU onih situacija i
ponasasanja koja mogu da dovedu do pristrasnog rada funkcionera uprave,a Drzavna revizorska institucija
ostvaruje kontrolu nad trosenjem javnih sredstava.
61.ULOGA OMBUDSMANA I DRUGIH NEZAVISNIH INSTITUCIJA U KONTROLI UPRAVE
Intitucija ombudsmana nastala je u Svedskoj 1809.god..Ombudsman je zamisljen kao poverenik parlamenta
koji kontrolise upravu,rad organa uprave i javnih sluzbi i stiti prava gradjana.Licnost koja se bira za ombudsmana
treba da ima visoke moralne kvalitete ,akademsko pravno obrazovanje i profesionalno iskustvo na polju
upravnog rada ilimprimene prava.Imenuje ga najcesce parlament.Zasticen je od bezrazloznog smenjivanja i treba
da bude finansijski nezavistan od vlade.Tek 2005. god. Stvoren je osnovan uslov za uvodjenje ombudsmana na
republickom nivou pod imenom Zastitnik gradjana i to Zakonom o zastitniku gradjanana,a odredbe o istoj
instituciji unete su potom i u novi Ustav.Bira ga Narodna skupstina na vreme od pet godina ,uziva imunitet kao
narodni poslanik. Ima sledece nadleznosti moze podneti Vladi inicijativu i,a Narodnoj skupstini predlopg za
izmenu ili dopunu zakona i propisa, ovlascen je da javno preporuci razresenje funkcionera koji je odgovoran za
povredu prava gradjana, ,ima pravo da dobije sve podatke od organa uprave, ima pravo nesmetanog pristupa
zavodima za izvrsenje krivicnih sankcija.Zastitnik gradjana podnosi Narodnoj skupstini redovni godisnji
izvestaj o svom radu sa podacima i aktivnostima u predhodnoj godini ,uocenim nedostacima u radu organa
uprave i predlozima za poboljsanje polozaja gradjana u odnosu na organe uprave..Izvestaj se objavljuje u
SLUZBENOM GLASNIKU Republike Srbije i na internet stranici.

62. POJAM PREKRSAJNOG PRAVA


21

Terminom prektrajno pravo oznaava se posebna grana aktuelnog zakonodavstva i uz to posebna grana pravnih
nauka, tj. Nauka prekrajnog prava. Prekrajno pravo bi se moglo definisati kao skup pravnih propisa kojima se
odreuju prekraji, uslovi za prekrajnu odgovornost, prekrajne sankcije prema njihovim uiniocima, uslovi za
propisivanje i izricivanje prekrajnih sankcija, prekrajni postupak i postupak izvrenja odluke. Najpre, prekrajno
pravo je definisano kao skup pravnih propisa, a ne sistem zakonskih pravnih propisa, jer se zakonom odreuju
osnovna naela i instituti relativni za prekraje, koji bi se analogno tumaei, zajedno sa zakonskim
odredbamamogli smatrati sistemom pravnih propisa. Analiza definicije prekrajna prava upuuje na zakljuak da
se sadrina prekrajnog prava nalazi u materijalnom prekrajnom pravu, prekrajnom postupku i postupku
izvrenja odluke prekrajnog organa. Objedinjavanjem odredba materijalnog, procesnog i izvrnog karaktera u
definiciji prekrajnog prava odreen je neposredan predmet discipline. Sutinski element prekrajnog prava je i
njegova zatitna funkcija koja oznaava da se on granom prava zatiuju znaajne vrednosti kao to su osnovne
slobode i prava oveka, drutveno ekonomsko ureenje, politiki sistem i pravni poredak u zemlji. Zato se moe
rei da je uticanjem dominantnih karakteristika naeg drutveno ekonomskog ureenja, razvojem domaeg prava i
prihvatanjem tekovina razvoja prava na svetskom nivou dolo i do izgradnje ove grane prava kao samostalne i
posebne i ujedno nune i potrebne za ostvarivanje opte svrhe zatite drutva od negativnih i nedozvoljenih
ponaanja. Prekrajno pravo specifino po tome to ono ne regulie drutvene odnose, ini posredno putem
potpisivanja i izricanja prekrajnih sankcija za te povrede. Kao sredstva te zatite predviene su prekrajne
sankcije, koje drava preko ovlaenih organa prinudno primenjuje prema uiniocima prekrajnih povreda, a koja
se sastoje u ogranienju ili liavanju odreenih prava koja su priznata svakom graaninu.
63. SISTEM PREKRAJNOG PRAVA
Na osnovu izloene definicije prekrajnog prava, moe se odrediti sistem prekrajnog prava kao posebne grane
prava. Posmatrajui prekrajno pravo kao sistem neophodno je odrediti i delove tog sistema. Prekrajno pravo je u
delu koje obuhvata naela i institute, regulisan zakonom o prekrajima i taj deo se naziva optim delom
prekrajnog prava. Niz pojedinih zakonskih i podzakonskih odredba iz razliitih zbirki propisa, koje reguliu
raznovrsne oblasti drutvenog ivota, sadri pojedinane prekraje koji zajedno ine drugi deo prekrajnog prava
nazvanog posebnim delom. Oba ova dela ine materijalno prekrajno pravo. S obzirom da posebne odredbe
procesnog karaktera reguliu proceduru primene materijalnog prekrajnog prava, to se kao sledei deo sistema
prekrajnog prava pojavljuje procesno prekrajno pravo. Trei deo prekrajnog prava ini izvrno prekrajno
pravo koje se bavi izvrenjem izreenih prekrajnih sankcija. Ovi delovi ine logino i neposredno jedinstvo
predstavljaju sistem prekrajnog prava.
64. ODNOS PREKRAJNOG PRAVA PREMA USTAVNOM PRAVU
Oduzimanje ili ograniavanje osnovnih prava i slobode putem primene prekrajnih sankcija. Ustav republike
srbije kao najvii dravni akt, sadri izvestan broj odredba kojima se ustavnovljavaju osnovni principi prekrajnog
prava. Ustav sadri principe koji su bitni za sve grane kaznenog prava, a meu njima i za prekrajno pravo, kao to
su principi zakonitosti, odgovornosti, zabrane povratnog dejstva propisa i sl. Ustavno pravo regulie i druga
pitanja koja su deo prekrajnog prava u kome ih je potrebno konkretizovati. To su sluajevi kada se ustavom
nalaze prekrajna zatita nekih vrednosti ili se jame odreena prava i slobode graana. Osim toga prekrajno
prava prua zatitu i ustavnom ureenju zasnovanom na ustavu.
64.1. ODNOS PREKRAJNOG PRAVA PREMA UPRAVNOM PRAVU
Prekrajno pravo iako posebna pravna grana, bilo je dugo deo upravnog prava. Smatra se da su ove dve
discipline komplementarne grane prava do tog obima da se prekrajno pravo smarta, do nekle, kao poseban
kazneni deo upravnog prava sa vlastitom sadrinom, formom, sistematikom i ciljecima koja nastoji da ostvari.
Prekrajno pravo je, sve do donoenja ustava SFRJ iz 1974. godine, bilo deo upravnog prava, a od tada se
osamostaljuje, posebno u bitnim delovima kao to su reguliosanje prekraja, svojstvo oragana ovlaenjih za
vodjenje prekrajnih postupaka i izricanje prekrajnih sankcija. Prekaji su se smatrali delom upravnog prava ak i
22

u onim zakonodavstvima u kojuma se prekuraj definisao kao oblik krivinog dela. Razlozi zbog kojih su se
prekaji smatrali delom upravnog prava su vezani za razlike koje su postojale izmedju prekraja i krivinih dela u
pogledu procedure i nadleznosti organa pravosudja i uprave oko sankcionisanja prekraja. Izricanje prekrajne
sankcije su vrili upravni organi. Pojedini, jednostavniji sluajevi su radi brzine i efikasnosti reavanja, dodeljivani
organima uprave u nadleznosti. Prekraji su zbog toga smatrani granicnim podrujem izmedju upravog prava i
krivinog, da bi se u poslednje vreme granica pomerila vie ka krivinom pravu, na koji nain je prekrajno pravo,
kao posebna grana prava, postalo delom kaznenog prava, u koje jo spada krivino pravo i privredno prestupno
pravo.
64.2. ODNOS PREKRAJNOG PRAVA PREMA KRIVINOM PRAVU
Prekrajno pravo se u nekim pravnim sistemima tretira kao deo krivinog prava, prekraj kao laki oblik
krivinih dela. Na pravni sistem ne svrstava prekraje u krivino pravo ve u posebne delikte kaznenog prava.
Prekrajno i krivino pravo imaju niz slinosti i podudaranja ali i mnogo razlika. Niz naela, instituta i pojmova u
prekrajnom prava vode poreklo iz k. Prava. S obzirom da veza izmeu ove dve discipline obuhvata ne samo
slinosti ve i razlike, treba rei da se prekraji od krivinih dela razlikuju u kvantitativnom smislu ( prekraji su
laka vrsta delikata od krivinih dela) ili u kvalitativnom smislu ( prekraj imaju razliita obeleja od krivinih
dela). Prekrajno se pravo putem naina regulisanja i odreivanjem organa ovlaenih za voenje prekrajnog
postupka i izricanjem prekrajnih sankcija osamostalilo i odvojilo od krivinog prava.
64.3. ODNOS PREKRAJNOG PRAVA PREMA PRIVREDNOM-PRESTUPNOM PRAVU
U skladu sa odreenim pojmom privrednog prestupa, privredno-prestupno pravo je posebna disciplina koja
upravo ima za predmet privredni prestu kojim se sankcioniu ne dozvoljena ponaanja u oblasti privrednog i
finansijjkog poslovanja. Prekrajnim propisima se odredjuju prekraji u svim pravno relativnim oblastima, pa i u
oblasti privrednog i finansijskog poslovanja, a subjekti izvrenja su isti kao i kod privrednih prestupa a tj pravna i
fizika lica, s tim da su fizika lica kod privrednih prestupa samo odgovorna lica.

65. OBLICI KANJIVIH DELATNOSTI


Vrste i oblici drutveno i neprihvatljivih ponaanja su postali osnovna pojedinih grana kaznenog prava, s
obzirom na njihovu pravnu prirodu. Nae kazneno pravo sadri kao oblike kanjivih delikata: krivina dela,
privredne prestupe i prekraje, mada se moe govoriti i o etvrtoj grupi u vidu disciplinskih delikata kao, takoe,
posebnoj grupi. Svi navedeni oblici kaznenih delikata imaju niz slinosti ali i niz razlika u pogledu obeleja,
sadrine, uslova za postojanje, pravnih akata kojima se predviaju teine subjekata.
65.1. KRIVINO DELO
Gledano istorijski u jedinstvenoj grupi kanjivih dela francusko krivino zakonodavstvo je razlikovalo po teini
tri podgrupe kanjivih delikatana zloine, prestupe i prekraje (istupe) uz odreivanje nadlenosti razliitih sudova
za presuivanje. Evropska zakonodavstva su sledila ovu podelu koja je u naem pravu ostavila odreeni uticaj.
Krivino delo je osnovni predmet krivinog prava, a prekraj je osnovni predmet prekrajnog prava. Krivina dela
su najtea vrsta kaznenih delikata izvreno od strane samo fizikih lica koja se mogu propisati samo zakonom.
Gonjenje kod krivinih dela ostvaruje ovlaeni tuilac a presudu prema odredbama zakonika o krivinom
postupku, donosi nadleni sudski organ. Kod krivinih dela povreda ili ugroavanje zatienog pravnog dobra je
primarna, dok je povreda norme sekundarna. Sankcije za krivina dela su stroije od propisanih za ostale oblike
kaznenih delikata i u isto vreme su raznovrsnije. Razlike izmeu krivinih dela i prekraja je najee kvalitativno,
osim graninih sluajeva gde je razlika samo kvantitativna.
23

65.2. PRIVREDNI PRESTUP


Se definie kao povreda pravila o privrednom i finansijskom poslovanju izvrena od pravnog lica i odgovornog
lica u pravnom licu koje je izazvalo tetne posledice a propisom je odreeno kao privredni prestup. Oni su prema
vlastitoj teini smeteni izmeu krivinih dela i prekraja. Njihova je specifinost: oblast u kojoj se vre (privredno
i finansijsko poslovanje), subjekti koji ih vre (pravna i odgovorna lica u pravnom licu), sud koji odluuje o njima
(trgovinski sud), sankcije koje se primenjuju (novana kazna i zatitne mere) i predvienost zakonima i
podzakonskim aktima. Zbog slinosti sa krivinim delima, naroito u pogledu ocene opasnosti i tetnosti, esto se
nazivaju krivinim delima pravnih lica u privredi. Uinilac privrednog prestupa moe da bude pravno lice i
odgovorno lice u pravnom licu u okvirima privrednog i finansijskog poslovanja, a prekraja svako pravno ili
fiziko lice.
65.3. DISCIPLINSKE POVREDE ILI DISCIPLINSKA DELA
Disciplinska dela su povrede pravila ponaanja koja ustanovljavaju posebnu drutvenu disciplinu, a koja su
vezana za odreeni odnos u kome se nalaze graani koji mogu biti uinioci tih delikata. Uinioci zbog toga mogu
biti samo fizika lica zaposlena u dravnim organima, javnim ustanovama, preduzeima i drugim pravnim
subjektima (npr. zaposleni, vojnici, policajci, osuenici, studenti, lanovi razliitih klubova itd.). Za disciplinske
povrede propisane su odgovarajue disciplinske mere (prestanak radnog odnosa, ukor, javna opomena, novana
kazna, iskljuivanje, rasporeivanje na drugo radno mesto itd.), koje primenjuje disciplinski sud ili disciplinska
komisija. Propisan je zakonom. Prekraji se od disciplinskih dela razlikuju najpre po pravnoj prirodi i karakteru, a
potom to prekraji predstavljaju povredu opte discipline, a disciplinska dela povredu discipline u odreenim
oblastima. Odgovornost i kanjivost za disciplinska dela je odvojena i autonomna u odnosu na ostale delikte.
66. PREKRAJ KAO OBLIK KANJIVOG POSTUPANJA
Teoretski, prekraj se definie kao drutveno tetno, protiv pravno i skrivljeno postupanje koje je upereno protiv
javnih interesa drutva ili protiv javnog poretka, a ije izvrenje ne dovodi u pitanje ekonomske i politike osnove
razvoja i opstanka drutvenog i pravnog sistema, ve se njime nanosi teta pravnom poretku u vidu remeenja
javnog reda i mira, slabljenja drutvene discipline i ometanje vrenja funkcija dravnih i drugih organa. Prekraj i
povreda odreenog propisa (zakona ili podzakonskog akta) i, generalno posmatrano, nije upravljen protiv
drutvenih interesa veeg znaaja. Prekraji se pojavljuju kao delikti ugroavanja apstraktne opasnosti. Gonjenje
za prekraje se preduzima po slubenoj dunosti, odnosno na osnovu zahteva za pokretanje prekrajnog postupka
od strane ovlaenog lica u ime nadlenog i ovlaenog dravnog organa, kao i organa uprave na osnovu
procedure propisane u odgovarajuim zakonima o prekrajima, odnosno u drugim zakonima. Sankcije koje su
predviene za uinioce prekraja su blae i po vrsti i po ciljevima primene od sankcija predvienih za krivina
dela, ak i u sluajevima kada se radi o istim sankcijama (novana kazna, oduzimanje predmeta). Kao organi koji
su nadleni za donoenja odluke o postojanju prekraja i za izricivanje prekrajnih sankcija odreeni su
prvenstveno sudije za prekraje i vee za prekraje, a u manjem obimu pojedini organi uprave. Analiza bitnih
elemenata prekraja i poredjenje sa ostalim oblicima kanjivog delovanja pokazuju da su prekraji posebni oblici
tog delovanja, sutinski razliiti od odstalih delikata. Prema zakonskoj definiciji, prekraj je protivpravna
skrivljeno izvrena radnja koja je propisom nadlenog organa odreena kao prekraj. Ti osnovni elementi opteg
pojma prekraja su radnja, protvpravnost, propisanost prekraja i krivica i njima se bavi opti deo prekrajnog
prava. Prekraj predstavlja povredu propisa koja ne mora uvek da proizvede posledicu jer se odreuje kao radnja a
ne delo. Radnja predstavlja sutinski element, dok ostali elementi odreuju kakva bi radnja trebala da bude da bi
predstavljala prekraj. Izmeu propisanosti i protivpravnosti prekraja postoji povezanost, jer ono to je propisano
kao prekraj u pravuli je i protivpravo.
66.1. ELEMENTI PREKRAJA
Nain da se doe do svih elemenata prekraja je celovita pravna analiza ovog oblika deliktnog ponaanja. Tom
analizom se dolazi do zakljuka da pojam prekraja ine sledei elementi:
24

1.
radnja ili prouzrokovanje posledice ljudskom radnjom,
2.
propisanost prekraja, odnosno odreenost prekraja u zakonskim ili podzakonskim aktima,
3.
protivpravnost i
4.
krivica.
Ovi elementi se tretiraju kao konstitutivni (osnivni) elementi pojma prekraja, te bi u sluaju izostajanja nekog
od njih dolazilo do iskljuenja postojanja prekraja. Da bi postojao prekraj potrebno je da ga uini propisom
odreeni subjekat (pravno i fiziko lice), i to na odreenom objektu (lice ili stvar), bez ega nema prekraja. Ako
prekraj vri pravno lice, onda je on objektivna kategorija, a ako ga ine onda je on objektivno-subjektivna
kategorija.
66.2. RADNJA PREKRAJA
Je protivpravno injenje ili neinjenje koje moe da prouzrokuje povredu poretka i koji je kao nedoputeno
sankcionisano prekrajnim sankcijama. Opti nain izvrenja prekraja su injenje ili neinjenje (proputanje) i
svaki prekraj se ini na jedan ili drugi nain uz postojanje prekraja koji se mogu vriti na oba naina. injenjem
se smatra svaka aktivna radnja dok se neinjenjem smatra proputanjem da se preduzme odreeno injenje, a koja
je propisom predviena kao prekraj. Propisima je predvieno da se veina prekraja moe uiniti radnjom
injenja. Radnja se uvek sastoji u odreenom ljudskom ponaanju i izraz je ovekove volje. Neinjenje je pasivno
dranje uinioca kome je odgovarajuim popisom naloeno odreeno injenje.
67. PROTIVPRAVNOST
Je jedan od osnovnih elemenata pojma prekraja. Protivpravnost je protivnost bilo kojoj normi sadranoj u
pravnim propisima. Ona postoji ako je delo protivno normi koja zabranjuje izvesno ponaanje (prohibitivna
norma) ili koja nareuje odreeno ponaanje (imperativna norma). Ona se ne unosi u opis konkretnog prekraja.
Samom injenicom da je neko ljudsko ponaanje u prekrajnom propisu odreeno kao prekraj, znai da je i
protivpravno. Bez obzira na povezanost ipak se radi o dva odvojena elementa, jer predvianost prekraja u propisu
ne znai uvek i protivpravnost, na protivpravnost ne podrazumeva uvek odreenost nekog ponaanja kao
prekraja. Odreenost nekog ponaanja e biti prekraj koji obuhvata sve bitne elemente uvek, osim ako postoji
neki osnov koji iskljuuje protivpravnost. Postojanje nekog osnova koji iskljuuje protivpravnost dovodi do toga
da uinjeno delo, iako u svemu odgovara opisu prekraja, nije prekraj. Zakon o prekrajima uzima u obzir nunu
odbranu, krajnju nudu i silu i pretnju. Ovo su instituti materijalnog krivinog prava koji se primenljuju i na
prekraje.

67.1. NUNA ODBRANA


Pravni znaaj ovog instituta je da nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjen nunoj odbrani.
Nuna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da uinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije
istovremeni protivpravni napad. Pravni poredak odobrava nunu odbranu odreenog dobra kad je ta odbrana u
vidu zatite neophodna i kada se radi o sukobu prava i neprava koji se reava zatitom prava. Da bi postojalo pravo
na nunu odbranu potrebno je utvrditi elemente napada i odbrane i sledee uslove potrebno je za njihovo
postojanje:
- napad je svaka ona radnja koja se sastoji u injenju ili neinjenju i koja je upravljena na povredu ili
ugroavanje odreeng zatitnog dobra,
- napada moe biti saomo ovek bez obzira na uzrast,
- napad moe biti upravljen protiv bilo kog dobra napadnutog ili dobra drugog lica. Sva dobra napadnutog kao i
druga dobra, se istiu kao objekat napada da bi se naglasilo da sva mogu biti izloena napadu (ivot, telo,
imovina),
25

- napad mora biti protivpravan, tj. Da nije preduzet na osnovu zakonskog ovlaenja. Protivpravan je napad i
kada ga je napadnuti predvideo ili skrivio, ali ne i kada ga je namerno izazvao da bi ga iskoristio,
- napad mora biti stvaran (zamiljeni napad dovodi do putativne ili uobraene nune odbrane),
- odbijanje napada mora biti istovremeno sa napadom tj. Od poetka do kraja napada ili ako je napad
neposredno predstojao,
- odbijanje napada je upravljeno protiv nekog dobra napadaa,
- odbrana mora biti neophodno potrebna, a ona je takva ako se napad nije mogao odbiti na neki drugi nain
osim povredom napadaevog dobra,
- izmeu napada i odbrane treba da postoji srazmernost koja se utvruje voenjem rauna o odnosu vrednosti
napadaevog i napadnutnog dobra.
Ovim uslovima predvienim za postojanje napada i odbrane, odreene su granice nune odbrane. Ukoliko
napadnuti prekorai ove granicei na taj nain izvri prekraj odgovarae po optim propisima o prekrajnoj
odgovornosti. S obziom na stanje u kome se nalazi, a koji je izazvano napadom, predvieno je da se uinilac moe
i blae kazniti. Ako je prekoraenje nune odbrane uinjeno pod naroito olakanim okolnostima (jaka
razdraljivost ili prepast izazvana napadom), predvieno je da uinilac nee odgovarati.
67.2. KRAJNJA NUDA
Je drugi osnov koji iskljuuje postojanje prekraja. Prema zakonskoj definiciji, krajnja nuda postoji ako je
prekraj uinjen ako je uinilac otklonio od svog dobra ili dobra drugog istovremenu neiskrivljenu opasnost koja
se na drugi nain nije mogla otkloniti, iako pri tom uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo. Krajnja nuda
predstavlja postojanje opasnosti i otklanjanja opasnosti koji moraju ispuniti sl. Uslove :
- opasnost mora biti istovremena, tj. da je neposredno predstojala ili kad je poela pa sve dok je trajala, to
iskljuuje svaku minulu i budui opasnost,
- opasnost ne sme biti skrivena,
- opasnost mora biti stvarna,
- opasnost moe da preti bilo kojem pravnom dobru (ivotu, telu, imovini)
- opasnost moe biti izazvana od strane oveka, od strane ivotinje ili od strane prirodnih sila,
- krajnja nuda postoji ako se opasnost nije mogla otkriti na drugi nain osim povredom tueg dobra,
- otklanjanje opasnosti mora biti istovremeno sa postojanjem opasnosti i
- uinjeno zlo ne sme biti vee od onog koje je pretilo.
Ako lice koje otklanja opasnost povredi dobro drugog lica koje je vee vrednosti onog koje je zatitilo ili kad
opasnost proe, a nastavi se sa njenim otklanjanjem uz nanoenje tete radi se o prekoraenju krajnje nude. Ako
je prekoraenje izvreno pod osobito olakanim okolnostima iskljuena je odgovornost za prekraje.
67.3. SILA I PRETNJA
Upotreba sile i pretnje ima dvostruku znaaj:
1.
sila i pretnja mogu biti pri izvrenju pojedinih prekraja to moe imati uticaj na ocenu teine uinjenog
prekraja prilikom odmeravanja kazne, a kod nekih prekraja sila i pretnja mogu biti odreene kao bitna obeleja,
2.
silom ili pretnjom neko moe biti prinuen da izvri prekraj u kom sluaju se postavlja pitanje
postojanja prekraja kod onoga ko je pod dejstvom sile izvrio prekraj.
Pod silom se smatra upotreba fizike snage prema nekom licu da bi se to lice prinudilo da uini ili ne uini. Ova
snaga treba da dolazi od oveka, jer ako je proizvodi prinodna sila radi se o vioj sili. Sila moe da bude apsolutna
ili kompulzivna. Apsolutna sila je ona sila usled koje onaj prema kome je primenjena nema mogunosti da donese
svoju odluku, ali je dejstvom sile njegova odluka bila iznuena. Pretnja je izjava nekog lica kojom se drugom licu
stavlja u izgled neko zlo koje je podobno d autie na odluke u odreenom pravcu. Pritom onaj koji preti treba da
stvar predstavi tako da e on sam naneti zlo ili da e doprineti da zlo bude naneeno. Nastupanje tog zla ne mora
biti ostvarivo niti mora postojati stvarna namera da se to ostvari ali je dovoljno da onaj kome se preti to shvati kao
nemogue. Sila i pretnja koje su upotrebljene da bi se izvrio neki prekraj su osnov koji se iskljuuje postojanje
prekraja. Kao izvrilac prekraja smatrae se ono lice koje je upotrebilo silu ili pretnju.
26

68. VAENJE PREKRAJNIH PROPISA


Kao i svi drugi propisi i prekrajni propisi se primenjuju u odreenom vremenu, na odreenom prostoru i prema
odreenim licima, i tada govorimo o vremensko vaenju i linom (personalnom) vaenju, odnosno nevaenju
prekrajnih propisa.
68.1. VREMENSKO VAENJE PREKRAJNIH PROPISA
Zakoni i propisi se mogu primeniti samo u vremenskom razdoblju koji poinje danom stupanja na snagu, a
zavrava danom prestanka vaenja i zove se period vremenskog vaenja p. propisa. Rok za stupanje na snagu
prekrajnog propisa je osam dana od dana objavljivanja, a izuzetno, ako postoje naroiti razlozi utvreni u
postupku donoenja propisa, moe se predvideti i ranije stupanje na snagu, a najranije danom objavljivanja
propisa. Prestanak vanje propisa moe biti predvien protekom roka za koji je propis donet (temporalni propis) ili
ukidanjem propisa donoenjem novog. Prekrajni propis prestaje da vai u momentu kad novi propis stupi na
snagu. Izuzetno je odreeno da zakon o javnom redu i miru i zakon o okupljanju graana stupaju na snagu
narednog dana od objavljivanja. Prema principu zakonitosti na uinioca prekraja primenjuje se prekrajni propis
koji je vaio u vreme izvrenja prekraja. Za primenu ovog principa potrebno je utvrditi vreme izvrenja prekraja
i pojedinani propis koji je vaio vreme njegovog izvrenja. Iz ovog principa se izvodi primena zabrane povratnog
vaenja propisa (retroaktivno vaenje). Zabrana retroaktivnog vaenja prekrajnih propisa znai da se oni ne mogu
primeniti za sluajeve koji su se dogovorili pre nego sto je propis stupio na snagu. Zakonom o prekrajima je
predvieno reenje i za pitanje meuzakona. Ako je od vremena izvrenja do donoenja pravosnane odluke
izmenjen propis jednom ili vie puta, primenie se propis koji je najblai za uinioca, i to uporeivanjem
konkretnih odredba i odabiranjem samo jednog propisa.
68.2. PROSTORNO VAENJE PREKRAJNIH PROPISA
Je pravno i politiko pitanje koje ima meunarodni znaaj, jer se radi o propisivanju sankcionisanja ponaanja
kako domaih tako i stranih dravljana, odnosno lica bez dravljanstva ili lica sa vie dravljanstva, kao i
sankionisanja za delikte koji su uinjeni unutar i van domae teritorije. Prekrajno zakonodavstvo predvia kao
osnovni princip prostornog vaenja prekrajnih propisa teritorijalni princip, a i od dopusnkih samo modifikovanih
realni princip. U pogledu prostora vaenja prema teritorijalnom principu prekrajni propisi su podeljeni na one:
a)
koje donosi republiki zakonodavac (zakoni) i Vlada (uredbe)
b)
one koje donose organi teritorijalne autonomije jedinice lokalne samouprave.
Prva grupa propisa vai na celoj teritoriji R.S. dok druga grupa vai samo na teritoriji za koju su ti propisi
doneeni. Svi ovi prekrajni propisi e se primeniti na uinioca bez obzira iji je dravljanin ako je prekraj
obuhvaen njima, uinjen na teritoriji R.S. ili ako je uinjen na domaem brodu ili vazduhoplovu dok se nalazi van
teritorije R.S. kao teritorija drave se smatra cela kopnena teritorija, vodene povrine unutar granice i vazduni
prostor iznad sastavnih delova teritorije. Pod domaom teritorijom smatra se i domai brod i domai vazduhoplov
dok se nalaze van teritorija drave. Ako je uinilac prekraja strani dravljanin koji je prekraj uinio na naoj
teritoriji gonjenje se moe po principu uzajamnosti, od naih organa ustupiti organima strane drave u kojoj strani
dravljanin ima prebivalite. Ovde se radi o nekoj vrsti ekstradicije. Ustupanje gonjenja je predmet regulisanja u
meunarodnim ugovorima kao u domaim propisima. S obzirom da se vri po principu reciprociteta, postoji i
druga obrnuta situacija po kojoj druga drava moe ustupiti naoj dravi gonjenje naih dravljana za prekraje
izvrene na teritoriji te drave.
69. OSNOVI ISKLJUENJA KANJIVOSTI ZA PREKRAJE
U zakonu o prekrajima su predviena dva osnovna iskljuenja kanjivosti. U jednom sluaju iskljueno je
viestruko kanjavanje za isti prekraj, a u drugom sluaju iskljueno je ponovno kanjavanje za prekraj koji je
obuhvaen krivinim delom ili privrednim prestupom.
69.1. PRINCIP NONBIS IN IDEM KOD ISTOG PREKRAJA

27

Prema zakonskoj odredbi niko ne moe biti kanjen za istu prekrajnu radnju dva ili vie puta. To je ustavno
naelo i naelo Povelje o ljudskim pravima i samim tim veoma znaajan za zatituljudskih prava i sloboda. Naelo
je poznato pod nazivom non bis in idem (ne dva puta ne o istom). Da bi bila iskljuena mogunost za ponovno
suenje za isti prekraj, u pogledu istog prekraja treba da je prethodno zavren prekrajni postupak jednom od
odluka koja znai njegovo okonanje. To znai da ovaj instutut predstavlja zabranu voenja svakog novog
prekrajnog postupka, kanjavanja ili izricanja neke druge sankcije povodom istog sluaja nakon donesene
pravnosnane osude ili vravosnanog osloboenja u tom predmetu.
69.2. PRINCIP NON BIS IN IDEM KOD STICAJA PREKRAJA PRIVREDNOG PRESTUPA I
KRIVINOG DELA
Istom radnjom uinilac moe ostvariti obeleja vie kanjivih delikata. Ako je npr. uesnik u saobraaju
neprilagoenom vonjom povredio preaka istovremeno je uinio sabraajni prekraj i krivino delo ugroavanja
bezbednosti javnog saobraaja. Ista situacija se moe pojaviti na relaciji prekraja i privrednog prestupa. Osnovni
je princip da pravosnano oglaavanje fizikog lica krivim za krivino delo ili za privredni prestup u
odgovarajuim postupcima, iskljuuje kanjavanje za prekraj ukoliko krivino delo ili privredni prestup imaju i
obeleja prekraja. Osnovi za iskljuivanje kanjivosti je samo pravosnana odluka o oglaavanju lica krivim
neovisno od toga da li je lice na osnovu toga osueno na kaznu ili je osloboeno od kazne. Izraz nee se kazniti
za prekraj treba tumaiti kao da u tomsluaju nema dela. Ovakva situacija se reava donoenjem reenja o
obustavljanju prekrajnog postupka.
70. POKUAJ KAO STADIJUM IZVRENJA PREKRAJA
Pokuaj prekraja postoji ako je izvrenje prekraja s ummjajem zapoeto ali nije dovreno. Pokuaj se smatra
zapoetim kad je preduzeta ona radnja koja je elemenat bia prekraja, tj. kad je radnja prekraja preduzeta.
Prekraj nije dovren kad radnja prekraja nije dovrena iii kad je dovrena, a posledica nije nastupila. Pokuaj kod
prekraja je najei kad je uinilac zapoeo radnju izvrsenja, ali je nije dovrsio. Iz definicije pokusaja je jasno da
on ne moze biti izvrsen iz nehata. Postoji vise vrsta pokusaja prekdaja. Svrseni pokusaj prt!krsaja postoji ako
uinilac zapone i dovdi radnju izvrsenja, a nesvrseni pokusaj prekrsaja postoji ako uinilac zapocne, ali ne dovdi
radnju izvrenja. Kvalifikovani pokusaj postoji ako je uinilac preduzetom radnjom hteo da ostvari jedan prekrsaj,
a ostvario drugi laksi prekraj. Postoje prekrsaji kod kojih nije moguc pokusaj. To su verbalni delikti, i prava
prekrsajna dela neinjenja i slucajevi kad je pokusaj izjednacen sa dovrsenim prekrsajem. Prema Zakonu o
prekrsajima, uinilac ce se za pokusaj prekrsaja kazniti sarno ako je to posebno propisano. Za kaznjavanje za
pokusaj potrebna je izricita propisanost i u tom slucaju ucinilac ce se kazniti, sto znaci da se uvek mora kazniti i da
fakultativnost kaznjavanja nije propisana. Za pokusaj se kaznjava kao i za dovrseni prekrsaj, a moze se ucinilac i
blaze kazniti.

71.SUBJEKTI I USLOVI PREKRSAJNE ODGOVORNOSTI


U prekrsajnom pravu treba razlikovati aktivnog subjekta, odnosno ucinioca prekrsaja, i pasivnog subjekta,
odnosno fizicko iIi pravno lice cija su prava i interesi prekrsajem povredeni iIi ugrozeni. Kao aktivni izvrsioci
prekrsaja pojavljuju se fizicka i pravna lica. U Zakonu 0 prekrsajima ta liea su oznacena kao subjekti prekrsaja na
naCin da se navode odredenim redom, sto ukazuje i na polozaj i znacaj uh subjekata. Kao subjekti se Zakonom
28

odreduju: fizicko lice, pravno lice, odgovorno lice u pravnom lieu, odgovorno lice u driavnom organu, organu
teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i preduzetnik. Fizicko lice je primarni, ali i redovni uCinilac
prekrsaja. Ono moze biti izvrsilac svakog prekrsaja, za razliku od pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu,
koji mogu izvrSiti prekrsaje iz oblasti privrednog i finansijskog poslovanja i nekih drustvenih delatnosti.
Preduzetnik je uvek fizicko lice koje obavlja odredenu zakonom dozvoljenu delatnost radi sticanja dobiti. Za sve
subjekte prekrsaja je predviden, najpre, uslov da mogu biti odgovorni za prekrsaj sarno kad je to propisom o
prekrsaju predvideno.Uz ovaj uslov za odgovornosti fizickog lica, zahteva se jos i da su u vreme izvrsenja bili
uracunljivi i da su prekrsaj izvdili sa umisljajem ili iz nehata. Na ovaj nacin se za individualnu odgovornost
subjekata trazi propisanost konkretne odgovornosti i subjektivna odgovornost. Lica ispod 14 god.ina starosti ne
smatraju se odgovornim za prekrsaj. Pravna lica su predvidena kao subjekti prekrsaja na osnovu vrenja razliCitih
prekrsaja koji proizilaze iz njihovih pravnih i ekonomskih odnosa.Odgovornost pravnog lica za prekrsaj postoji
ako je prekrsaj izvrsen skrivljeno preduzetom radnjom iIi propustanjem duznog nadzora od strane organa
upravljanja iii odgovornog lica ili skrivljenom radnjom drugog lica koje je u vreme izvrsenja prekrsaja bilo
ovlasceno da postupa u ime pravnog lica. Odgovornost pravnog lica se izvodi iz odgovornosti onih lica koja
postupaju u ime njega, a to su odgovorno lice, organ upravljanja iIi ovlasceno lice.Kao odgovorno lice, u smislu
Zakona o prekrsajima, smatra se lice kome su u pravnom licu povereni odredeni poslovi koji se odnose na
upravljanje, poslovanje iii proces rada, kao i lice koje u ddavnom organu ili organu teritorijalne autonomije i
jedinice lokalne samouprave obavlja odredene duznosti. Odgovorno lice nece odgovarati ako je postupalo na
osnovu naredenja drugog odgovornog lica iii organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu
zakona, drugog propisa iii opsteg akta bilo duzno da preduzme da bi sprecilo izvrsenje prekrsaja. Kada je u pitanju
pravno lice, predvidena je i prekrsajna odgovornost za prekrsaje ucinjene za vreme stecaja Pravno lice, koje se
inace nalazi u stecaju iii likvidaciji, nije iskljuceno od obavljanja nekih poslova koji su iii ranije zapoceti, pa ih
treba dovrSiti radi sprecavanja nastupanja stete,ili ih treba obaviti radi resavanja tekutih pitanja raspolaganja
imovinom.Pravno lice u stecaju je odgovorno za prekrsaje izvrSene pre otvaranja i u toku stjecajIiog postupka, ali
s obzirom da je u poloZaju duznika koji ne moze da realizuje svoja dugovanja prema poveriocima, zakonodavac je
iskljucio mogucnost kaznjavanja tog lica.Pored odgovornosti domaCih lica u Zakonu je predvidena i odgovornost
stranih lica.
72. ELEMENTI PREKRSAJNE ODGOVORNOSTI
Ucinilac prekrsaja je odgovoran ako je u vreme izvrsenja prekrsaja (tempore criminis) imao takva psihicka
svojstva i takav psihicki odnos prema prekrsaju da mu se on moze staviti na teret. Ako su psihicka svojstva
ucinioca takva da mu se prekrsaj moze staviti na teret, radi se o uracunljivosti, a ako ima takav psihicki odnos
prema prekrsaju da mu se on moze staviti na teret, radi se o krivid. Iz toga proizilazi da bez uracunljivosti i krivice
nema odgovornosti, na koji nacin se prekrsajna odgovornost zasniva na istim principima kao i krivicna
odgovornost.
72.1. URACUNJLJIVOST
U Zakonu je negativno def1nisana uracunljivost, jer se poslo od pretpostavke da je svaki odrastao covek
uracunljiv, a da se u slucaju sumnje treba utvrdivati neuracunljivost. Neuracunljivost je odredena kao psihicko
stanje u kome ucinilac u vreme izvrsenja nije mogao da rasuduje Hi da odlucuje usled nekog od dusevnih
poremecaja. Vreme utvrdivanja neuracunljivosti treba da se podudara sa vremenom izvrsenja prekrsaja. Drisevne
poremecenosti, koje su odredene kao bioloski osnov neuracunljivosti su: trajna iIi privremena dusevna bolest,
druge teze dusevne poremecenosti i zaostali dusevni razvoj. Da bi ucinilac prekrsaja bio neuracunljiv potrebno je
da u vreme izvrsenja prekrsaja, usled navedenih stanja dusevne poremecenosti, nije mogao da shvati znacaj svog
cinjenja iIi necinjenja (nemogucnost rasudivanja) ili da nije mogao upravljati svojim postupcima (nemogucnost
odlucivanja). Ove dve nemogucnosti su predvidene alternativno, gde jedno od dva stanja mogu da se pojave, a
nekad I oba, i tesko je zamisliti da onaj koji ne moze da rasudjuje, moze da odlucuje. Rasudjivanje je intelektalni
29

element, dok je rasudjivanje voljni element, tako da je nemogucnost rasudjivanja I odlucivanja dovodi do
neuracunljicosti. Neuracunljivost iskljucuje odgovornost i kaznjivost, ali je moguce prerna neuracunljivim
uciniocima prekrsaja primeniti odgovarajuce zastitne mere. Izvrsenje prekrsaja u neuracunljivom stanju iskljucuje
odgovornost, ali od tog principa postoji izuzetak ako se u to neuracunljivo stanje ucinilac sam doyeo upotrebom
alkohola iIi drugih omamljujucih sredstava. Ovaj izuzetak je poznat pod nazivom actiones liberae in causa
(delatnosti slobodne u odluci, ali ne i u izvrsenju). U Zakonu o prekrsajima je izabrano da se odred izvrsenje
prekrsaja pod dejstvom omamljujucih sredstava ne iskljucuje odgovornost. Misli se na svesno, voljno i samostalno
dovodenje u omamljeno stanje upotrebom alkohola, narkotika, medikamenata i slicnim sredstvima i izvrsenje
prekrsaja u takvom stanju.
72.2. Krivica
Krivica je subjektivni elemenat i drugi osnovni elemenat prekrsajne odgovornosti. Krivica je skup psihickih
odnosa ucinioca prema prekrsaju usled kojih mu se prekrsaj moze staviti na teret. Krivica se ispoljava u dva oblika
koji odrazavaju razlicite stepene svesnosti i volje. To su umisljaj i nehat koji su sustinski regulisani u prekrsajnom
kao i u krivicnom pravu.

72.3. Nehat (culpa)


Kod prekrsaja nehat je osnovni oblik krivice, koji je kao takav dovoljan (sto znaci iIi umisljaj iIi nehat), osim u
situacijama gde se propisom o prekrsaju izricito odreduje da ce se ucinilac kazniti sarno za prekrsaj ucinjen sa
umisljajem, time se nehat iskljucuje. Prekrsaj je ucinjen iz nehata kad je ucinilac bio svestan da usled njegovog
cinjenja ili necinjenja moze nastupiti zabranjena posledica, ali je olako driao da je moze spreciti ili da ona nece
nastupiti (svesni nehat), iIi kad nije bio svestan mogucnosti nastupanja zabranjene posledice (nesvesni nehat).
Svesni nehat ili samopouzdanje (luxuria) odreduju dva bitna elementa: svesnost o mogucnosti nastupanja
zabranjene posledice i olako verovanje u njeno vlastito otklanjanje ili pouzdavanje u validne razloge da ta
posledica nece nastupiti.Voljni element se izrazava kroz izvesnu neopreznost ili samopouzdanje. Nesvesni nehat iIi
nemarnost (negligentia) karakterise odsustvo i elementa svesnosti i elementa volje. Ovde je ucinilac prema
ekonomistima I prema svojim mnogim svojstvima mogao biti svestan I bio duzan postojanja I prouzrokovanja
posledice. Nesvesni nehat je nepazljivo preduzimanje iIi propustanje neke radnje.
72.4. Umisljaj (dolus)
UmiSljaj je kod prekdaja drugi moguei oblik krivice, jer se na osnovu njega utvrduje krivica sarno kod
prekrsaja kod kojih je to izricito propisano. Umisljaj je svesno i voljno preduzimanje prekrsajnog delikta i on je
najtezi oblik krivice. Prekrsaj je ucinjen s umisIjajem kad je ucinilac bio svestan svog de1a i hteo njegovo
izvrsenje (direktni umiSljaj) iii kad je bio svestan da usled njegovog cinjenja iii necinjenja i moze nastupiti
zabranjena posledica, i pristao je na njeno nastupanje (eventualni umisIjaj). Za postojanje direktnog umisljaja
potrebni su svesnost i volja u najvisem stepenu, a za postojanje eventualnog umiSljaja trazi se svesnost o
moguenosti nastupanja posiedice i pristajanje na njeno nastupanje. Intelektuaini. elemenat ili svesnost se kod
direktnog umiSljaja trazi u obliku sigurnosti i izvesnosti, a kod eventuainog umisljaja u obliku svesnosti 0 manjoj
30

iii veeoj moguenosti. Voljni elemenat postoji kod oba oblika umisljaja.Ucinilac je hteo izvrsenje prekrsajnog dela,
uglavnom, onda kad je prouzrokovanje odredene posledice svrha delatnosti koju preduzima.
73. STVARNA ZABLUDA
Stvarna zabluda je nedostatak svesnosti iIi pogresna predstava o stvarnim okolnostima ucinjenog dela. U
Zakonu o prekdajima predviden je samo jedan oblik stvarne zablude, i to u sirem smislu. Ovaj oblik postoji ako je
ucinilac u vreme izvrsenja pokusaja bio svestan svih stvarnih obelezja dela koje cini, ali je pogresno smatrao da
postoje okolnosti koje, kad bi stvarno postojale, ciniIe ucinjenu radnju dozvoljenom. Npr. ako ucinilac zna sva
obelezja dela koje cini, ali misli da se nalazi u nuznoj odbrani.Stvarnu zabludu u sirem smislu zakonodavac je
predvideo kao osnov za iskljucenje krivice individualnog ucinioca, ali to neposredno znati i odgovornosti pravnog
lica u kojem je individualno lice zaposleno.
74. PRAVNA ZABLUDA
Pravna zabluda je pogresna predstava o zabranjenosti dela. Ucinilac ima ispravnu predstavu 0 svim stvarnim
okolnostima delatnosti, ali smatra da je njegovo delovanje dopusteno, a ne zabranjeno. U pravnoj je zabludi I
ucinilan oji ne zna sta podrazumeva ovaj pojam. Nepoznavanje propisa kojim je prekrsaj predviden, tj. pravna
zabluda, ne iskljucuje, po Zakonu, prekrsajnu odgovornost, pa time ne iskljucuje ni sam prekrsaj. Zakon, iako ne
iskljucuje odgovornost za delo lzvrseno u pravnoj zabludi, predvida moguenost blazeg kaznjavanja u slucaju
neotklonjive pravne zablude. To je slucaj kad je ucinilac iz opravdanih razloga bio u pravnoj zabludi (npr. duze
vreme je proveo u inostranstvu i nije znao da su se propisi promenili). Pravna zabluda, dakIe, ne iskljucuje
odgovornost, ali je neotkionjiva pravna zabluda fakultativni osnov za ublazavanje kazne. Nadlezni organ moze, ali
ne mora, da ublazi kaznu.
75. SAUCESNISTVO KOD PREKRSAJA
Moguce je da prekrsaj bude ostvaren radnjom jednog lica iIi zajednickim delovanjem vise lica, koja
preduzimaju iste iii razlicite radnje. Kad je prekrsaj rezultat aktivnosti vise subjekata, pod odredenim uslovima,
postoji saucesnistvo. Subjekti cijim je radnjama ostvaren prekrsaj nazivaju se saucesnici. Zakon o prekrsajima
predvida tri vrste saucesnistva: saizvrsilastvo, podstrekivanje i pomaganje koje ostvaruju saizvrsioci, podstrekaci i
pomagaci. Da bi postojalo saucesnistvo kod prekrsaja, potrebno je da se ispune tri uslova:
postojanje vise subjekata (najmanje dva),
subjektivna veza ispoljena u svesnosti svakog pojedinacnog saucesnika o zajednickom delovanju s drugim
saucesnicima i
objektivna veza, koja postoji kad je prekrsaj rezultat delatnosti svih ucesnika.
75.1. Saizvrsilastvo
Saizvrsilastvo je ucestvovanje vise lica u izvrsenju jednog prekrsaja. Zakonom propisano saizvrsilastvo je
koncipirano na subjektivno- objektivnojosnovi. To znaci da se sa objektivne strane trazi ucesee u izvrsenju radnje
prekrsaja, makar i delimicno, a sa subjektivne strane zajednicko delovanje, koje obuhvata svesnost o zajednickom
delovanju. Ucesce u radnji izvrsenja prekrsaja je objektivni elemenat u najjacem izrazaju i zato je u tom slucaju sa
subjektivne strane dovoljna svesnost o zajednickom delovanju. Saizvrsilastvo se pojavljuje u vise oblika kao sto
su: prividno, sukcesivno i nuzno. Prividno saizvrsilastvo postoji kad vise lica ostvaruje isti prekrsaj, ali bez
prethodnog dogovora o tome, tako da se pojavljuju kao samostalni izvrsiod. Sukcesivno saizvrsilastvo
pretpostavlja da vise lica ucestvuje u radnji izvrsenja smenjujuci se u vrsenju delatnostl, vrseei radnje u etapama.
Kod nuznog saizvrsilastva nema prekrsaja ako u njegovom izvrsenju ne ucestvuje vise lica, sto znaci da je
saizvrsilastvo redovno fakultativno. Saizvrsilastvo moze biti ostvareno i sa umisljajem i iz nehata, za razliku od
druga dva oblika saucesnistva koji mogu biti ostvareni samo sa umisljajem. Zakonom je predvideno da ce se svaki
saizvrsilac kazniti kaznom koja je predvidena za izvrsioca odgovarajuceg prekrsaja

31

75.2. Podstrekivanje
Podstrekivanje je oblik saucesnistva kojim se drugo lice umisljajno navodi da izvrsi prekrsaj. Najcesci nacin
podstrekivanja je navodenje drugog na izvrsenje prekrsaja, koje se sastoji od stvaranja ili izazivanja odluke kod
drugog da izvrsi prekrsaj ili od ucvrscivanja odluke.Podstrekivanje moze biti neposredno i posredno, kada se
koristi jos neko lice da se preko njega posredno deluje. Radnje podstrekivanja mogu biti razlicite: molba,
nagovaranje, poklon, obeeanje poklona, zloupotreba odnosa poverenja ili zavisnosti, dovodenje u zabludu, pretnja
i sl. Sve te rednje pojedinacno mogu biti izvrsene usmeno, pismeno i konkludentnim cinom. Podstrekivanje moze
da se izvrsi samo cinjenjem. Necinjenjem je nemoguce izazvati i ucvrstiti odluku kod drugog na izvrsenje
prekrsaja. Podstrekac odgovara sarno ako je postupao s umisljajem, bilo direktnim iii eventualnim za
podstrekivanje je potreban dvostruki umisljaj. To znaci da je potrebno, najpre, da je podstrekac svojom radnjom
hteo da kod podstrekivanog stvori ili ucvrsti odluku (direktan umisljaj), ili je uz postojanje svesnosti o moguenosti
da ce svojom radnjom stvoriti iIi ucvrstiti odluku kod podstrekivanog, na to pristao (eventualni umisljaj). Potom se
za umisljaj podstrekaca zahteva da je hteo ili pristao da podstrekivani ostvari konkretan prekrsaj. Na taj nacin se
ostvaruje cilj podstrekacevog delovanja, a to je izvrsenje prekrsaja.Podstrekac se kaznjava za ucinjeni prekrsaj kao
da ga je sam ucinio. Ako je podstreknuti ucinio prekrsaj, podstrekac se kaznjava istom kaznom koja je propisom
odredena za izvrsioca prekrsaja. Ako podstreknuti ostvari pokusaj prekrsaja, podstrekac se kaznjava na nacin kako
je predvideno da se ucinilac kazni, sto je rezultat primene teorije akcesornosti (odgovornost saucesnika zavisi od
radnje ucinioca).
75.3. Pomaganje
Pomaganje je oblik saucesnistva kojim se umisljajno doprinosi izvrsenju tudeg prekrsaja. Ovo je redovan oblik
pomaganja, koji se naziva neposrednim pomaganjem. Moguce je i posredno pomaganje, koje se vrsi koriscenjem
posrednika. Pomagac doprinosi radnji izvrsenja, ali je ne izvrllava ni delimicno, jer bi u tom slucaju bio
saizvrsilac. Pomagac svoju delatnost preduzima pre iIi za vreme preduzimanja prekrsaja. Radnja pomaganja je
svaka radnja kojom se doprinosi izvrsenju prekrsaja, apomaganje, u vezi s tim, moze biti fizicko (nabavljanje,
osposobljavanje iIi stavljanje na raspolaganje sredstava za izvrsenje) i psihicko (psihicko podupiranje izvrsioca).
Izmedu pomagaca i pomognutog mora postojati odredeni odnos, a pomaganje se mora o.dnositi na odredeni
prekrSaj. Pomaganje moze biti izvrseno cinjenjem i necinjenjem, a jedini oblik krivice je umisljaj (direktan i
eventualan). Pomagac se kainjava za ucinjeni prekrsaj kao da ga je sam ucinio.
76.PREKRSAJNE SANKCIJE
U predmet Zakona o prekrsajima ulazi propisivanje (odredbe materijalnog karaktera), izricanje (odredbe
procesnog karaktera) i primena prekrsajnih sankcija (odredbe izvrsnog karaktera). Prekrsajne sankcije su prinudne
mere kojima se ucinioci prekrsaja ogranicavaju iIi uskracuju u odredenim pravima iIi slobodama, na osnovu
odgovarajuee odluke nadleznog organa, donete u zakonito sprovedenom postupku. Vrste prekrsajnih sankcija su
izricito propisane u Zakonu i cine uskladeni sistem od cetiri sankcije: kazne, opomena, zastitne mere i vaspitne
mere. Zakonom je odredena svrha propisivanja, izricanja i primene prekrsajnih sankcija gde proizilazi da pravni
32

sistem treba da postuje i gradanin koji je osuden za prekrsaj i svaki drugi gradanin i da ubuduce ne vrsi prekrsaj
kako onaj gradanin koji je osuden tako i svaki drugi gradanin koji prekrsaj nije ucinio.
76.1. Kazne
Po pravilu, prekrsajne sankcije se izricu posebno, ali postoji mogucnost da se kazne i zastitne mere izreknu
kumulativno. Od kazna u prekrsajnom pravu, nadleznom organu stoje na raspolaganju kazna zatvora, novcana
kazna, rad u javnom interesu i kazneni poeni sa ponistenjem vozacke dozvole. Svrha kaznjavanja, odnosno
primene neke od predvidenih kazna, je sastavni deo opste svrhe svih prekrsajnih sankcija i sastoji se od
izrazavanja drustvenog prekora uciniocu zbog izvrsenog prekrsaja (specijalna prevencija) i u uticanju na njega i na
sva ostala lica da ubudute ne cine prekrsaje (specijalna i generalna prevencija). Opste je pravilo da se kazna
zatvora i novcana kazna, kao dye najteze i najcesce primenjivane kazne, za jedan prekrsaj mogu alternativno
propisati, ali se tada moze izreti samo jedna od njih. Po Zakonu, u tom slucaju se kazna zatvora, kao teza kazna,
izrice samo za prekdaj kojim su bile prouzrokovane teze posledice iIi za prekrsaje koji ukazuju na veti stepen
krivice ucinioca. Konkretno propisivanje kazna je u nadleznosti razlicitih organa. Kazne zatvora i kazneni poeni sa
ponistenjem vozacke dozvole mogu se propisati sarno zakonom, a novcana kazna i rad u javnom interesu, mogu se
propisati zakonom ili uredbom.
76.2. Kazna zatvora
Kazna zatvora, s obzirom da je najteza kazna, moze se izreci sarno kao gIavna, odnosno samostalno. Opsti
minimum kazne zatvora je odreden u trajanju od jednog dana, a opsti maksimum u trajanju od trideset dana.
Zakonomje predviden i drugi maksimum. U situacijama kad se radi o tezem krsenju javnog reda i mira i tezim
prekrsajima kojima se ugrozava zivot iIi zdravlje ljudi, ili usled kojih mogu nastati druge tde posledice, moze se
propisati kazna zatvora od sezdeset dana. Nadlezni organ, a to je kod kazne zatvora jedino prekrsajni sud, moze
izreci kaznu zatvora u granicama opsteg minimuma i opsteg maksimuma. Propisana kazna zatvora za izvrseni
prekrsaj ne moze se i izreci u situacijama koje Zakon predvida, a to su kad je u pitanju trudna zena posle navrsena
tri meseca trudnoce, majka dok dete ne navrsi jednu godinu zivota, a ako je dete mrtvo rodeno ili ako je umrlo
posle porodaja, dok ne prode sest meseci od dana porodaja.
76.3. Rad u javnom interesu
Sustina ove kazne je u tome da je osudeni, kome je ova kazna izrecena, obavezan da obavlja odredeni drustveno
korisni rad. Tim radom ne sme se vredati ljudsko dostojanstvo osudenog, a rad se ne vrsi u cilju sticanja dobiti i za
osudenog je neplacen. Za izricanje ove kazne potreban je pristanak uGinioca prekrsaja, a vreme trajanja rada je od
10 casova do 120 casova, uz ogranicenje od dva sata dnevnog rada. Prilikom izricanja ove kazne prekrsajni sud
(koji ovu kaznu moze izreci) mora da vodi racuna o vise objektivnih i subjektivnih uslova medu kojima su: vrsta
izvrsenog prekrsaja, uzrast, fizicka i radna sposobnost, psihieka svojstva, obrazovanje i sklonosti. Poseban
naglasak je na vodenju rae una o subjektivnim okolnostima.
76.4. Kazneni poeni sa ponistenjem vazenja vozacke dozvole
Zakonom o prekrsajima je predvidena i ova specificna kazna, kazneni poeni su predvideni da se u trajanju od 1
do 18 mogu propisati posebnim Zakonom, i to sarno za prekrsaje ucinjene protiv bezbednosti saobracaja na
putevima. Predvideno je da se posebnim zakonom propisuju i vrste dopunskih obaveza (u cilju edukacije vozaca
ili pracenja njegovog ponasanja u saobracaju). Kazneni poeni se, za odgovarajuci prekrsaj, mogu izricati vozaeu
koji poseduje vazecu vozacku dozvolu izdatu u Republici Srbiji ili vozacu kome je pravosnaznom odlukom
zabranjeno upravljanje vozilom na motorni pogon, kao zastitna mera.Ako tokom dye sukcesivne godine vozae
zbog prekrsaja u saobracaju dobije 18 iii viSe kaznenih poena, sud mu presudom poniStava vozacku dozvolu koja
prestaje da vazi sa pravosnaznoscu sudske presude. Ponovno sticanje prava na vozacku dozvolu vozac dobija
protekom jedne godine od pravosnaznosti presude kojom je pravo prestalo, pod zakonom propisanim uslovima.
76.5. Novcana kazna
33

Novcana kazna se moze zakonom ili uredbom propisati u odredenim razlicitim iznosima za fizicka, odgovorna i
pravna lica i preduzetnike, dok se odlukama odgovarajucih skupstina moze propisati do polovine tog iznosa. Osim
toga, novcana kazna koja se naplacuje na mestu izvrsenja prekrsaja moze se propisati za fizicko i odgovorno lice u
manjem fiksnom iznosu.Novcani iznosi kazne mogu se propisati i do dvadesetostrukog iznosa u zavisnosti od
pricinjene stete ili neizvrsene obaveze i vrednosti robe, ali sarno za prekrsaje iz oblasti javnih prihoda, javnog
informisanja, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, prometa roba i usluga i prometa hartijama od
vrednosti. U presudi se odreduje rok placanja novcane kazne koji ne moze biti kraci od petnaest dana ni duzi od tri
meseca od dana pravosnaznosti presude. Izuzetno sud moze dozvoliti isplatu u ratama, odredujuci nacin i rok
platanja koji ne moze biti duzi od sest meseci. Ako kaznjeno fizicko lice ne plati u odredenom roku u celosti iIi u
delovima odredeni iznos, eeia novcana kazna iIi neplaceni deo se zamenjuje radom u javnom interesu iIi kaznom
zatvora. U nekoliko situacija predvidjena je I prinudna naplata neplacene novcane kazne.
77. OPOMENA
Opomena je druga i najlaksa prekrsajna sankcija koja se izrice kao zamena za novcanu kaznu. Opomena se
izrice kada postoje oklonosti koje znatno umanjuju odgovornost ucinioca, gde s ocekuje od ucinioca da ce se
ubuduce kloniti vrsenja prekrsaja. Opomena se moze izreti i ako se prekrsaj ogleda u neispunjenju propisane
obaveze ili je prekrsajem nanesena steta, a ucinilae je posle pokretanja postupka, a pre donosenja presude ispunio
propisanu obavezu, odnosno otklonio iIi nadoknadio nanesenu stetu.
78. ZASTITNE MERE I OPSTI USLOVI ZA NJIHOVO IZRICANJE
Zastitnom merom se reaguje na otklanjanje uslova koji omogucavaju iIi podsticu ucinioce na izvrsenje novog
prekrsaja i to je njihova svrha kojom se ostvaruje specijalno-preventivna funkcija. Zakon o prekrsajima predvida
devet zastitnih mera koje se samo zakonom ili uredbom mogu propisati i izreci za konkretan prekrsaj. Uciniocu
prekrsaja moze biti izrecena jedna ili vise zastitnih mera ako se za to ispune uslovi predvideni zakonom o
prekrsajima ili drugim zakonom, a za njihovo izricanje je nadlezan samo sud. Ukoliko se izvrsiocu utvrdi vise
zastitinih mera iste vrste, onda se jednom presudom izrice jedinstvena zastitna mera, uz ogranicenje da ne moze da
predje najvisu zakonsku granicu trajnja zastitna mera. Za prekrsaje se mogu propisati'Sledece zastitne mere:
oduzimanje predmeta, zabrana vrSenja odredenih delatnosti, zabrana pravnom lieu da vrsi odredene delatnosti,
zabrana odgovornom lieu da vrsi odredene poslove, zabrana upravljanja motornim vozilom, obavezno lecenje
alkoholicara i narkomana, zabrana pristupa ostecenom, objektima ili mestu izvrsenja prekrsaja, javno objavljivanje
presude i udaljenje stranca sa teritorije RS.
78.1. Oduzimanje predmeta
Sud moze izreci meru privremenog ili trajnog oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za
izvrsenje iIi su nastali izvrsenjem prekrsaja ako su svojina ucinioca ili ako njima raspolaze pravno lice ucinilac
prekrsaja. Predmeti se izuzetno mogu oduzeti i kad nisu svojina uCinioca ili kad njima ne raspolaze pravno liee
uciniIac prekrsaja, ako to zahtevaju interesi opste bezbednosti, cuvanje zivota i zdravlja ljudi, sigurnost robnog
prometa ili razlozi morala, kao i u drugim slucajevima predvidenim Zakonom o prekrsajima. Sud koji donosi
presudu odreduje sta ce se uraditi sa oduzetim predmetima (unistiti, prodati ili predati zainteresovanim
subjektima). Ako ucinilac samovoljno otudi iii uniSti predmete iIi onemoguci njihovo oduzimanje, osudice se da
plati novcani iznos u visini vrednosti predmeta. Predmeti se oduzimaju i u slucaju ako se prekrsajni postupak ne
zavrsi presudom kojom se ucinilac oglasava krivim ako to zahtevaju interesi opste bezbednosti. Ova mera se moze
izreci i kad nije predvidjena propisom kojim je odredjen prekrsaj.
78.2. Zabrana vrsenja odredenih delatnosti
Ovom se .merom privremeno zabranjuje preduzetniku ili drugom uciniocu prekrsaja da vrsi odredenu privrednu
iIi drugu delatnostza koju se izdaje dozvola nadleznog organa iIi koja se upisuje u odredeni registar. Zakonom se
kao opsti uslovi izricanja ove mere odreduju: zloupotreba delatnosti za izvrsenje prekrsaja iIi opravdano
34

ocekivanje da bi dalje vrsenje te delatnosti bilo opasno po zivot iIi zdravlje ljudi iii druge interese. Ova mera se
moze izreci u trajanju od sest meseci do tri godine.
78.3.Zabrana pravnom licu da vrsi odredene delatnosti
Ovom merom uciniocu se moze zabraniti proizvodnja odredenih proizvoda iIi vrsenje odredenih poslova u
oblasti prometa robe, finansija i usluga ili u zabrani vrsenja odredenih drugih poslova.
78.4. Zabrana odgovornom licu da vrsi odredene poslove
Uciniocu prekrsaja se moze zabraniti da vrsi poslove koje je vrsio u vreme izvrsenja prekrsaja iIi da vrsi
rukovodecu duznost u privrednom ili finansijskom poslovanju iIi odredenu vrstu poslova iIi sve iIi neke duznosti
vezane za raspolaganje, koriscenje, upravljanje iii rukovanje poverenom imovinom.
78.5. Zabrana upravljanja motornim vozilom
Ova mera se sastoji u zabrani upravljanja motornim vozilom, a izvrsava se oduzimanjem vozacke dozvole iii
neizdavanjem nove dozvole, odnosno nedozvoljavanjem polaganja vozackog ispita, sve od strane Organa
unutrasnjih poslova i dok izrecena mera traje. Opsti uslov za izricanje je izvrsenje prekrsaja protiv bezbednosti
saobracaja iii postojanje opasnosti od ponovnog vrsenja prekrsaja, odnosno postojanje opasnosti od upravljanja
motornim vozilom koje proizilazi iz ranijeg krsenja tih propisa.
78.6. Obavezno Iecenje alkoholicara i narkomana da bi se ova mera izrekla potrebno je da je ucinjen prekrsaj
usled zavisnosti od staine upotrebe aikohoia ili droga, tj. da izmedu zavisnosti i izvrsenog prekrsaja postoji
uzrocna veza i da postoji opasnost da ce ucinilac usled ove zavisnosti i dalje ciniti prekrsaje.
78.7. Zabrana pristupa ostecenom, objektima ili mestu izvrsenja prekrsaja
Cilj ove mere je da se ueinilae spreci da ponovi prekrsaj ili da nastavi da ugrozava ostecenog. Mera se izrice na
pismeni predlog podnosioea zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka iii na usmeni zahtev ostecenog. Odluka
suda mora da sadrzi: vreme trajanja mere, podatke o licima kojima ucinilae ne sme pristupiti, naznacenje objekata
kojim ne sme pristupiti i u koje vreme, a takode i naznacenje mesta i lokacije. Mera zabrane pristupa ostecenom
obuhvata i meru zabrane pristupa zajednickom stanu ili domacinstvu u toku zabrane.Osudskoj odluci obavestava
se osteceni, organ unutrasnjih poslova, koji izvrsava meru, i centar za socijalni rad ako se mera odnosi na zabranu
pristupa deci ili bracnom drugu. Krsenje ove obaveze povlaci novcano kaznjavanje iIi kaznjavanje zatvorom do
trideset dana.
78.8. Javno objavljivanje presude
Sud moze odluciti da izrekne ovu meru ako smatra korisnim da se javnost upozna sa presudom, a narocito ako
bi to doprinelo otklanjanju opasnosti po zivot ili zdravlje Ijudi iIi zastiti sigurnosti prometa roba i usluga.
78.9. Udaljenje stranea sa teritorije Republike Srbije
Stranae uziva sva prava predvidena Ustavom i zakonima kao i domaci drzavijani, ali nekada postoje razlozi koji
ukazuju na nepoieljnost boravka stranea na domacoj teritoriji zbog toga sto je izvrsio prekrsaj i sto okolnosti pod
kojima je izvrsen mogu ukazivati da je rece o licu koje bi ponovo mogIo vrsiti prekrsaje. Mera moze da traje sest
meseci do tri godine.
79. ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI PRIBAVLJENE PREKRSAJEM
Izvrsenjem odredenog broja prekrsaja ucinilac ostvaruje protivpravnu imovinsku korist i bilo bi nepravedno da
mu se ona ne oduzme. Zbog toga je zakonom propisano da ce se ona oduzeti presudom kojom je utvrden prekrsaj i
odgovornost za njega, i to od ucinioea ili od fizickog ili pravnog lica za koja je ueinilae pribavio korist. Predmet
oduzimanja moze biti novcane, hartije od vrednosti, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist
pribavljena izvrsenjem prekrsaja. Ako takvo oduzimanje nije moguce, ucinilae ce se obavezati da pIacaju novcani
iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi. Neplacanje novcanog iznosa u odredenom roku povlaci
prinudno izvrsenje.Pribavljena imovinska korist se moze oduzeti i od lica koje nije uCinilac prekrsaja. To je lice na
35

koje je korist prenesena bez naknade iIi uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti. Oduzimanje imovinske
koristi ne sme da ide na stetu prava ostecenog.
80. ZASTARELOST
Zastarelost je zakonski osnov za onemogucavanje pokretanja i vodenja prekrsajnog postupka iIi izvrsenja
izrecene prekrsajne sankcije. U vezi stirn postoje dye vrste zastarelosti: zastarelost pokretanja i vodenja
prekrsajnog postupka i zastarelost izvrsenja kazne i zastitne mere. Prva zastarelost nastupa protekom vremena od
kad je prekrsaj ucinjen, a to je jedna godina, koja predstavlja rok zastarelosti.Prekid zastarelosti nastupa sa svakom
procesnom radnjom nadleznog organa koja se preduzima radi pokretanja i vodenja postupka. Posledica prekida je
da zastarevanje pocinje iznova da tece. Obustavom i prekidom se rokovi produzavaju i da ne bi doslo do toga da
zastarelost nikad ne nastupi predvidena je apsolutna zastarelost u dvostrukom trajanju vremena koje je potrebno za
redovnu zastarelost, cijim protekom se protiv ucinioca ne moze vise pokrenuti ni nastaviti prekrsajni postupak.
Zastarelost izvrsenja se odnosi sarno na kazne i zastitne mere, a racuna se od dana pravosnaznosti presude kojom
su izrecene. Rok zastarelosti jedna godina, ana sliean nacin kod obe zastarelosti su resena pitanja obustave i
prekida zastarelosti i apsolutne zastarelosti.
81. POJAM, PREDMET I SISTEMATIKA POSEBNOG DELA PREKRSAJNOG PRAVA
Osnovna razlika izmedu odredaba opsteg i posebnog dela prekrsajnog prava se jasno uocava i ispoljava u tome
sto se odredbe posebnog dela nalaze ne sarno u zakonima, vec i u drugim aktima podzakonskog karaktera (uredbe,
odluke). Cinjenica da se pojedinacni prekrsaji regulisu i drugim aktima.Cinjenica da su opstim delom odredeni
uslovi za propisivanje pojedinacnih prekrsaja u posebnom delu, ukazuje na jedinstvenost sistema prekrsajnog
prava. Opsti deo precizira opste uslove za postojanje prekrsaja, odgovornost, sankcije i njihovu primenu, a posebni
deo sve te opste elemente realizuje na konkretne prekrsaje iz raznih oblasti rada, zivota i ponasanja, zajedno sa
posebno predvidenom prekrsajnom sankcijom. Kao predmet posebnog dela prekrsajnog prava na taj nacin se
pojavljuju pojedini prekrsaji predstavljeni kao kaznjiva ponasanja sa individualnim obeldjima koja ih cine
individualno specificnim i razlicitim od drugih prekrsaja i ostalih kaznjivih radnji. Kod izucavanja pojedinacnih
prekrsaja posebna paznja se posveeuje konkretizaciji opstih elemenata koji su najcesee izrazeni kod elemenata kao
sto su radnja prekrsaja, posledica prekrsaja, subjekat izvrsenja, objekat zastite i predvidena sankdja. Karakteristika
prekrsaja, kao i ostalih kaznjivih radnji, je da se klasifikuju i grupisu vodeci racuna najpre o grupnom zastitnoin
objektu iIi o drustvenoj vrednosti koja se zasticuje odredenom grupom prekrsaja. No, prekdaji se mogu grupisati i
prema drugoj zajednickoj karakteristici kao sto je npr. individualizacija organa koji se bavi otkrivanjem,
suzbijanjem i proeesuiranjem odredene vrste prekrsaja iii prema regulativi kojom su predvideni. Kad
raznovrasnosti I obimnosti prekrsaja ne moze se posvetiti puno paznje, vec samo da se ukase ha osnovne
kararkteristike pojedinacnih prekrsaja.
82. POJAM, PREDMET I ZADATAK PREKRSAJNOG POSTUPKA
Prekrsajno pravo je disciplina koja u sebi saddi, kao delove celine, materijalno, procesno i izvrsno prekrsajno
pravo. Prekrsajno procesno pravo se bavi uredivanjem materije prekrsajnog postupka u kome treba da dode do
potpunog i istinitog rasvetljavanja i resavanja prekrsajne stvari i primene materijalnog prekrsajnog prava na
prekrsajnu stvar. Kao prekrsajna stvar smatra se realan dogadaj koji svojim saddajem i karakteristikama ukazuje na
postojanje odredenog prekrsaja, kao i na odredeno lice kao ucinioca prekrsaja. Realan dogadaj, dakle, postaje
prekrsajna stvar kad ispuni dva uslova:
a)
da takav dogadaj mora da sadrii obeleija odredenog prekrsaja i
b)
da moraju postojati dokazi koji nepobitno govore u prilog tome da je ucinjen odredeni prekrsaj, odnosno
da je odredeno lice njegov ucinilac.
Prekrsajni postupak se definise kao zakonom regulisano preduzimanje prekrsajno procesnih radnja od strane
prekrsajno procesnih subjekata, u eHju donosenja odluke nadleznog organa 0 prekrsajnoj stvari, odgovornosti
ucinioca prekrsaja, sankcijama, troskovima, imovinskopravnim zahtevima i drugim procesnim odnosima koji su u
36

vezi sa konkretnom prekrsajnom stvari, a koji zahtevaju ucesce i odluku nadleinog organa za vodenje prekrsajnog
postupka. Prekrsajni postupci su oznaceni kao opsti za svaki redovan slucaj i posebni, medju koje se svrstavaju:
postupak prerna maloletnicima, postupak za naplatu novcane kazne na lieu mesta i postupak za naknadu stete zbog
neopravdanog kaznjavanja, I to u zavisnosti od tezine vrste prekrsaja, sustine, ucinioca prekrsaja.
83. OSNOVNI PRINCIPI PREKRSAJNOG POSTUPKA
Svi delovi kaznenog prava (krivicno, prestupno i prekrsajno pravo) se baziraju na odredenim principima,
regulama ili pravilima koji su, uporedno posmatrano u ova tri dela, slicni i povezani (zakonitost, legitimnost,
individualizasubjektivna odgovornost fizickih lica, pravicnost, srazmernost, humanost). Na principima se
zasnivaju i odgovarajuci postupci, pa i prekrsajni postupak. Njima se odreduje vrsta, tip i karakter postupka.
Principi se jasno formulisu u Ustavu i zakonima, a nekada se do njih dolazi putem tumacenja i iznalazenja smisla
zakonskog teksta. Svaki pojedinacni princip ima odredeno mesto i u odnosu je sa drugima, sto iskljucuje
apsolutizaciju jednog ili nekih od njih. Fleksibilnost njihove primene se ogleda i u tome sto kod svakog od njih
postoji odreden broj izuzetaka (nulla regulae sine exceptione).Principi se odnose na odredene subjekte i odredene
radnje. Na nekim se zasniva celi prekrsajni postupak, dok se neki odnose na pojedine njegove delove.
Zakonodavac je neke principe definisao u Zakonu o prekrsajima i oni se smatraju osnovnim ili zakonskim, a neki
nisu odredeni u zakonskom tekstu, iIi njihovo postojanje i primena proizilaze iz drugih odgovarajutih odredbi ili
njihovog tumacenja.

83.1. Pojedini osnovni principi-- Princip zakonitosti


Princip zakonitosti je odreden u clanu 3. Zakona o prekrsajima i on se odnosi na celokupno prekrsajno pravo.
Optuzni princip, princip utvrdjivanja istine, princip pomoci neukoj stranci, princip ekonmicnoti prekrsajnog
postupka, princip slobodne ocene dokaza,princip prava na odbranu, princip upotrebe jezika u prekrsajnom
postupku, princip dvosmislenosti prekrsajnog postupka, princip zabrane preinacenja na gore, princip naknade stete
neopravdano zadrzanom ili kaznjenom licu, princip pravne pomoci I princip javnosti.
84.ORGANI ZA VODENJE PREKRSAJNOG POSTUPKA
Prekrsajni postupak obuhvata preduzimanje niza razlicitih prekrsajno procesnih radnja od strane razlicitih i
nadleinih prekrsajno procesnih subjekata a koji se sastoje u pokretanju, vodenju i zavrsetku prekrsajnog postupka.
Svojstvo prekrsajno-procesnog subjekta ima fizicko ili pravno lice, domace i strano, kao i odgovorno lice u
pravnom lieu. Svaki prekrsajno-procesni subjekat mora imati procesnu sposobnost za ucesce u postupku. Svi
prekrsajno proeesni subjekti se svrstavaju u gIavne i sporedne subjekte. GIavni subjekti su nosioci gIavnih
prekrsajnih procesnih funkcija i imaju interes da se prekrSajno procesni zadaci ostvare u celosti. To su okrivljeni i
organ nadlezan za pokretanje i vodenje prekrsajnog postupka. Sporedni subjekti su nosioci sporednih funkcija i
imaju posredan interes za resavanje procesnih stvari. To su osteceni, svedoci, vestaci, tumaci, prevodioci, strucna
lica, punomocnici, zakonski zastupnici, ovlascena lica organa unutrasnjih poslova, organi unutrasnjih poslova,
branioci i dr. Osnovno je pravilo da prekrsajni postupak u prvom stepenu vode prekrsajni sudovi od ovog pravila
postoji izuzetak kada su za ovaj postupak nadIeini odgovarajuci organi uprave. Tako npr. prekrsajni postupak zbog
carinskih prekrsaja vodi Komisija za carinske prekrsaje, a postupak zbog deviznih prekrsaja vodi Komisija za
devizne prekrsaje, sto je regulisano Carinskim zakonom i Zakonom o deviznom poslovanju. Prekrsajni postupak u
drugom stepenu vodi visi prekrsajni sud. Za sastav tog suda vazi princip zbornosti sudenja i odlucivanja, posto je
predvideno da te poslove obavija u vecu sastavljenom od troje sudija koji se tim poslom profesionalno bave.
Izuzetak od zbornosti sudenja je predviden zapostupanje u prvom stepenu u kome sudenje i odluCivanje obavlja
sudija pojedinac, takode profesionalac. Izbor, postupak za izbor, nacin i razloge za razresenje organa koji vode
37

prekrsajni postupak, su precizno zakonski regulisani. Sudije za prekrsaje imei razresava Vlada na predlog ministra
pravde. Imenovanje se vrsi na period od osam godina uz prethodno utvrdivanje postojanja opstih uslova: da je
kandidat domaci drzavljanin, diplomirani pravnik, da ima polozen odgovarajuci ispit, najmanje tri godine iskustva
na pravnim poslovima nakon diplomiranja. Sudija za prekrsaje se razresava duznosti ako bude osuden na
bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje sest meseci iIi ako bude osuden za kaznjivo delo koje ga cini
nepodobnim za vrsenje sudijske funkcije, ako je zbog zdravstvenog stanja trajno izgubio radnu sposobnost za
vrsenje sudijske funkcije, ako se utvrdi da nestrucno i nesavesno obavlja sudijsku funkciju, ako se utvrdi da
obavlja funkciju na nacin koji moze uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost, ako je dosio do smanjenja obi
rna posIa, kada to sam sudija trazi ili kada mu radni odnos prestane zbog ispunjenja uslova za penziju.
85. STVARNA NADLEZNOST
Stvarna nadleznost prvostepenog prekrsajnog suda je njegovo pravo i duznost da u zakonito pokrenutom i
sprovedenom postupku razjasni i razresi konkretnu prekrsajnu stvar. U tu nadleinost ulaze sve prekrsajne stvari
osim onih koje su u prvostepenoj nadleznosti organa uprave predvideni posebnim zakonskim odredbama. Pored
toga, prekrsajni sud odlucuje o zahtevu za ponavljanje postupka i vrsi druge poslove odredene Zakonom. U okviru
stvarne nadleznosti visi prekrsajni sud odlucuje o zalbama na odluke prvostepenog prekrsajnog suda, o zalbama na
odluke koje u prekrsajnom postupku donose organi uprave, o sukobu i prenosenju mesne nadleznostisudova i vdi
druge poslove odredene zakonom. Od drugih poslova koji su u nadleznosti viseg prekrsajnog suda treba istaci da
on pregleda i prati rad sudova, pribavlja od sudova podatke i izvestaje potrebne za pracenje prekrsajne prakse,
primenu zakona i drugih propisa, pracenje i proucavanje drustvenih odnosa i pojava i podatke o drugim pitanjima
od interesa za ostvarivanje njihove funkcije. Posebnim zakonima se odreduje stvarna nadleznost drugih organa
(uprave) i propisuju posebna pravila za postupak koji oni vode za posebne prekdaje, kao sto su npr. carinski i
devizni.
85. MESNA NADLEZNOST
Mesna nadleznost organa za vodenje prekrsajnog postupka predstavlja pravo i duznost nekog od stvarno
nadleznih organa da razmatra i resi prekrsajnu stvar na osnovu odredene teritorijalne veze koja postoji izmedu
organa i prekrsaja, odnosno njegovog izvrsioea. Kriterijumi za odredivanje mesne nadleznosti su predvideni u
Zakonu. Mesna nadleznost moze da bude redovna i vanredna. Prema redovnoj nadleznosti prekrsajnipostupak se
vodi pred mesno nadleznim organom za prekrsaje, a vanredna nadleznost se primenjuje izuzetno, i to kada se ne
moze primeniti nijedan od kriterijuma za redovnu mesnu nadleznost. Prema glavnom principu mesne nadleznosti,
za vodenje prekrsajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadlezan sud na cijem podrucju je prekrsaj ucinjen iIi
pokusan. Zakonom je kao mesto izvrsenja odredena ono mesto gde je ucinilac radio, kod preksaja izvrsenih
cinjenjem, iIi bio duzan da radi, kod prekrsaja ucinjenih necinjenjem, ai mesto gde je posledica prekrsaja
nastupila. Za pokusaj prekrsaja se kaznjava samo kad je to posebno propisano, a kao mesto pokusaja se
podrazumeva ono mesto gde je ucinilae radio i mesto gde je prema umisIjaju ucinioca posledica imala ili mogla da
nastupi. Pored osnovnog principa o mesnoj nadleznosti, Zakonom su predvideni i dopunski principi. Tako, ako je
prekrsaj izvrsen iii pokusan na podrucju vise prekrsajnih sudova, prema principu prava prvenstva nadlezan je onaj
sud koji je prvi zapoceo postupak, a ako postupak jos nije zapocet, nadleian je sud kome je podnet zahtev za
pokretanje prekrsajnog postupka. Jedan od dopunskih principa vezuje mesnu nadleznost za vodenje prekrsajnog
postupka protiv odgovornog lica u pravnom lieu za nadleznost za vodenje postupka protiv pravnog liea, kao
primarnu. To mesto se odreduje po mestu sediSta pravnog lica. Ako lice koje nije clan posade ucini prekrsaj na
domacem brodu iii domacem vazduhoplovu, za vodenje prekrsajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadlezan
sud na cijem podrucju se nalazi domaca luka iIi vazduhoplovno pristaniste u kome se zavrsava putovanje ucinioea
prekrsaja. Ako je, pak, ucinilae prekrsaja clan posade, nadlezan je sud na Cijem se podrucju nalazi maticna luka
broda, odnosno maticno pristaniSte vazduhoplova. Ako ne moze da se utvrdi mesto izvr.senja prekrsaja, mesno je
nadlezan onaj sud na cijem podrucju okrivljeni ima prebivaliSte ili boraviste, odnosno sediste okrivljenog pravnog
38

lica ako se ne zna ni mesto izvrsenja prekrsaja, ni prebivaliSte ni boraviste okrivljenog, nadlezan je sud na cijem
se podrucju okrivljeni pronade, odnosno uhvati iIi se sam prijavi.

86. VANREDNE NADLEZNOSTI I SUKOB NADLEZNOSTI


Vanredne nadleznosti su one kojima se resavaju pitanja nadleinosti na koje se ne mogu primeniti ni osnovni ni
dopunski kriterijum, jer se radi 0 specificnim situacijama. To su slucajevi kada se radi 0 spajanju i razdvajanju
prekrsajnog postupka, izuzecima od vodenja jedinstvenog postupka, delegiranju nadleznosti, te resavanju sukoba
nadleznosti. Spajanje prekrsajnih postupaka se vrsi iz razloga racionalnost!, i efikasnosti, a posledica toga je
vodenje jedinstvenog postupka i donosenje jedne jedinstvene presude, izuzev u situaciji kad razlog eelishodnosti
nalaze da se postupak razdvoji i donese jedna presuda. Mogucnost za spajanje postupka postoji kad sud nadlezan
za vodenje prekrsajnog postupka protiv ucinioca prekrsaja vodi postupak i protiv saucesnika, a za saizvrsioea je po
pravilu nadlezan sud koji je kao nadlezan za jednog od njih zapoceo postupak.
87. IZUZECE
Objektivnost iIi nepristrasnost je kvalitet koji se traii od sudije koji ucestvuje u prekrsajnom postupku. Sudija
ne sme da ima bilo kakav licni interes za resenje prekrsajne stvari. Izmedu njega i stranaka iii prekrsajne stvari ne
sme da postoji neka veza koja bi izazvala neku sumnju u objektivnost. Izuzece se tako pojavljuje kao institut
prekrsajno-proeesnog prava kojim se iz prekrsajnog postupka odstranjuje sudija za prekrsaje ili drugi ucesnik
postupka (zapisnicar, tumac, vestak) zbog sumnje u njegovu nepristrasnost. Postoje dye vrste izuzeca:
a)
obavezno iskljucenje sudije, za koje su razlozi precizno odredeni u Zakonu, a takvi su da vec sami po
sebi ukazuju da mora biti obavezno zamenjen drugim sudijom i
b)
izuzece u sirem smislu koje izazivaju razlozi relativno manjeg znacaja koji nisu taksativno nabrojani u
Zakonu i su navedeni sarno pausalno.
Osnovi obaveznog iskljucenja sudije u prekrsajnom postupku taksativno navedeni u Zakonu su:
da je ostecen prekrsajem,
da mu je okrivljeni, braniIac okrivljenog, predstavnik okrivljenog pravnog liea, podnosilac zahteva za
pokretanje prekrsajnog postupka, osteceni iii njegov zakonski zastupnik, odnosno punomocnik, braeni drug iIi
srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena srodstva, u poboenoj liniji do cetvrtog stepena, a po tazbinskom
srodstvu do drugog stepena,
da je sa okrivljenim, predstavnikom okrivljenog pravnog lica, braniocern okrivljenog, sluzbenim licem koje je
u ime ovlascenog organa podnelo zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka iIi ostecenim u odnosu staratelja,
staranika, usvojitelja, usvojenika, hranite1ja iii hranjenika,
da je u istom predmetu kao sluzbeno lice u ime ovlascenog organa podneo zahtev za pokretanja prekrsajnog
postupka iIi je ucestvovao kao predstavnik okrivljenog pravnog lica, branilac okrivljenog, zakonski zastupnik iii
punomocnik ostecenog, iii je saslusan kao svedok ili kao vestak i
da je u istom predmetu ucestvovao u donosenju prvostepene presude.
Sudija koji ueestvuje u prekrsajnom postupku Cim sazna da postoji bilo koji od konkretno navedenih razloga za
izuzece duzan je da prekine svaki rad na prekrsajnom predmetu i odmah obavesti predsednika suda koji ee za
postupanje odrediti drugog sudiju. Ako se, pak, radi 0 izuzecu predsednika suda on ce odrediti sebi zamenika
izmedu sudija tog suda. Ako je predsednik suda u isto vreme i jedini sudija u tom sudu iIi ako iz drugih razloga ne
moze da sebi odredi zamenika iz istog suda zatrazice od predsednika viseg prekrsajnog suda da delegira drugog
sudiju. Izuzece u pravom smislu mogu traziti stranke, odnosno okrivljeni i podnosilac zahteva za pokretanje
prekrsajnog postupka. Stranke mogu podneti zahtev za izuzece sve do donosenja presude, odnosno resenja o
39

prekrsaju, dok se zahtev za izuzece predsednika i sudije viseg prekrsajnog veta moze podneti u zalbi na
prvostepenu presudu. Stranka moze traziti izuzeee sarno poimenicno odredenog sudije koji u predmetu postupa. U
zahtevu stranka je duzna da navede razloge za izuzecekao dokaze na osnovu kojih smatra da postoji neki od
zakonom propisanih razloga. Kad sudija, koji ucestvuje u prekrsajnom postupku, sazna da je podnet zahtev za
njegovo izuzece mora odmah obustaviti rad na predmetu. o izuzecu zapisnicara, tumaca i vestaka odlucuje sudija
koji vodi prekrsajni postupak. Osnovno pravilo kod resavanja zahteva za izuzeee je da o njemu odlucuje
predsednik suda, a ako se traii izuzece predsednika suda, resenje donosi predsednik viseg prekrsajnog suda. Ako se
traizi izuzece sudije viseg prekrsajnog suda resenje donosi predsednik istog sud a, a ako se traii izuzece
predsednika viseg prekrsajnog suda resenje donosi Vrhovni sud Srbije.
88. PREKRSAJNO PROCESNE STRANKE
Prekrsajno-procesno pravo, kao deo prekrsajnog prava, pretpostavlja postojanje procesnih stranaka, kao
nosilaca osnovnih funkcija u postupku. Procesne stranke imaju sva prava i duznosti koje su potrebne da bi bili
ostvareni zadaci prekdajnog postupka. Procesne stranke su okrivljeni i nadlezni organ za pokretanje prekrsajnog
postupka. Uz ove glavne stranke kao ucesnici u prekrsajnom postupku pojavljuju se jos i branilac i osteceni.
88.1. Okrivljeni
Okrivljeni je glavni subjekat prekrsajnog postupka, tj. lice protiv koga se vodi rekrsajni postupak. Kao
okrivljeni moze se smatrati svako lice koje po zakonu moze biti odgovorno za prekrsaj.Okrivljeni u prekrsajnom
postupku ima sva prava koja ima i svaki drugi okrivljeni u nekom drugom postupku. To su, najpre, pravo da
podnosi dokaze, stavlja predloge i koristi pravna sredstva predvidena zakonom, a posebno da se brani sam
(materijalna odbrana) iIi uz strucnu pomoc branioca (formalna odbrana). Polozaj okrivljenog u postupku je jednak
polozaju drugih prekrsajno-procesnih stranaka. Ova jednakost se ostvaruje, izmedu ostalog, ina nacin da se on ne
smatra krivim dok se to ne utvrdi pravosnaznom odlukom. Odbranu okrivljepog obavljaju i sudija za prekrsaje i
drugi ddavni organi koji ucestvuju u prekrsajnom postupku. Utvrdujuci materijalnu istinu oni su obavezni da s
jednakom paznjom ispituju i utvrduju cinjenice koje mu idu u korist. Pravo okrivljenog je da mu se pruzi
mogucnost da bude ispitan, sto mu pruza sansu da iznosi cinjenice koje mu idu u korist. Okrivljeni ima i pravo da
prilikom prvog ispitivanja bude upoznat sa prekrsajnom stvari koja mu se stavlja na teret.Pravo okrivljenog da
bude poucen da imapravo na branioca je nerazdvojni deo prava na odbranu. Okrivljenog u postupku brani advokat
koga moze zameniti advokatski pdpravnik. Branilac moze da preduzme sve radnje koje moze da preduzme i
okrivljeni, jer se pravo na odbranu izvudi iz prava okrivljenog. U pravilu okrivIjeni uzima advokata i daje mu
pismeno ili usmeno, kod nadleznog organa, punomoeje koje advokat predaje sudu. Okrivljeni ima pravo da
opozove punomocje cime se gasi pravo na formalnu odbranu.Prava okrivljenog pretpostavljaju i postojanje
odredenih obaveza, Tako je okrivljeni duzan da se pojavi pred nadleznimorganom u postupku, osim u izuzetnim
situacijama koji su zakonom propisani. Jedna od specifienosti prekrsajnog postupka je i mogucnost da se kao
okrivljeni pojavi i pravno lice, i to kako domace, tako i strano.

88.2. Osteceni
Osteceni je fizicko iIi pravno lice cije je neko licno ili imovinsko pravo povredeno iIi ugrozeno prekrsajem.
Osteceni ima niz prava od kojih su Zakonom predvidena sledeca:
da podnosi i zastupa zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka,
da podnosi dokaze, stavlja predloge i istiee imovinsko-pravni zahtev za naknadu stete iIi povracaj stvari,
da izjavljuje zalbu na presudu, odnosno resenje doneto povodom njegovog zahteva za pokretanje prekrsajnog
postupka.

40

Osteceni u pokrenutom postupku moze imati zakonskog zastupnika iii punomocnika. Zakonski zastupnik se
pojavljuje kad je osteceni maloletno lice ili lice liseno poslovne sposobnosti. Prava i interese ostecenog pravnog
lica u postupku zastupa ovlasceni predstavnik tog lica iii punomocnik. Punomocnik je lice preko koga osteceni i
njegov zakonski zastupnik mogu vrsiti svoja prava u postupku.
89. JAVNI TUZILAC I DRUGI ORGANI OVLASCENI NA POKRETANJE PREKRSAJNOG POSTUPKA
Javni tuzilac je stranka u prekrsajnom postupku, u principu izjednacen sa okrivljenim, ali i poseban upravnopravosudni driavni organ kome pripadaju i odredena prava i duznosti definisane Zakonom. Javni tuzilac:
preduzima mere radi otkrivanja, pronalazenja i pribavljanja potrebnih dokaza za gonjenje ucinilaca prekrsaja i
uspesno vodenje prekrsajnog postupka pred sudom i nadleznim organom uprave,
podnosi zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka, zalbu ili vanredna pravna sredstva protiv odluka suda,
odnosno nadleznog organa uprave,
preduzima druge radnje na koje je ovlascen Zakonom o prekrsajima i posebnim propisima.
Javni tuzilac radi u opstem interesu, ali su pored njega za pokretanje prekrsajnog postupka nadlezni jos osteceni
i drugi ovlasceni organ. Da ne bi doslo do sukoba nadleznosti, Zakonom je predvideno kojim redosledom se moze
pokrenuti prekrsajni postupak. Ako je javni tuzilac podneo zahtev za pokretanje postupka on je u tom postupku i
stvarno nadlezan za postupanje. Isto tako je nadlezan za postupanje ako je prvi od navedenih ovlascenih subjekata
podneo zahtev, po principu prvenstva. Ako javni tuzilac odustane od zahteva za pokretanje postupka, postupak ce
se nastaviti po zahtevu nekog od navedenih subjekata koji je, takode, podneo zahtev, ali posle javnog tuzioca. o
svom odustanku od zahteva javni tuzilac je duzan da obavesti, u roku od osam dana od odustajanja, ostecenog iIi
drugo ovlaseceno lice, da bi oni mogli da nastave postupak. Ako su oni vee podneli zahtev, postupak se nastavlja
po tom zahtevu. Pored javnog tuzioca i ostetenog, zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka moze podneti i drugi
nadlezni organ u postupku koji se vodi pred nadleinim organom uprave.
90. PODNESCI U PREKRSAJNOM POSTUPKU
Podnesci (zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka, predlozi, pravni lekovi i druge izjave) su saopstenja
kojima se stranke i druga ovlastena lica obraeaju organima koji su nadlezni .za vodenje prekrsajnog postupka.
Podnesci se nadleznom organu podnose u pisa"noJ formi iii usmeno na zapisnik. Oni moraju biti jasni i razumljivi
i sadrZavati sve okolnosti potrebne da bi se po njima moglo postupati. Ako je podnesak neuredan, u smislu ovih
zahteva, organ koji vodi postupak ee naloziti podnosiocu podneska da ga ispravi iIi dopuni u odredenom roku, ali
ne kasnije od 15 dana. Nepostupanje po nalogu ima za posledicu odbacivanje podneska kao neurednog. Ako je
podnesak u pisanoj formi, on se predaje neposredno organu kome je naslovljen ili se salje putem poste. Ako su
obavestenja kratka i hitna mogu se dati telefaksom, teleksom, telefonom, elektronskom postom iIi na dugi
odgovarajuti nacin. Sluzbenik koji je na neki od ovih nacina primio obavestenje, duzan je da o tome nacini
zabelesku i prilozi je u spis predmeta.
91.ZAPISNICI U PREKRSAJNOM POSTUPKU
Je pismeno obelezje preduzete prekrsajno procesne radnje koja je preduzeta od strane organa nadleznog za
vodjenje postupka. Zapisnikom se nastoji da se sacuva autenticnost obavljene prekrsajno-procesne radnje. Radi
ostvarenja tog cilja Zakonom je predvidjena obaveza da o svakoj radnji nadlezni organ u toku postupka sastavi
zapisnik neposredno I istovremeno sa obavljanjem radnje. Ukoliko to nije moguce zapisnik se sastavlja
neposredno posle toga, a zapisnik pise zapisnicar. Kada ga on pise, zapisnik se sastavlja tako da lice koje
preduzima radnju u postupku kazuje zapisnicaru sta ce se uneti u zapisnik. U zapisnik se unosi naziv suda, mesto
gde se vrsi procesna radnja, dan I cas kad je radnja zapoceta I zavrsena, imena prisutnih lica kao I svojstvo u kom
prisustvuju, I naznacenje prekrasjne stvari po kojoj se radnja preduzima. Pitanja se ne unose u zapisnik, osim ako
je to potrebno da se razume odgovor ispitanika. Zapisnik mora da se vodi uredno, u njemu se ne sme nista brisati,
dodavati I menjati. Prepravke, ispravke I dodaci se unose na kraju zapisnika I moraju biti overeni od lica koje
potpisuje zapisnik. Zapisnik potpisuju ispitana lica. Ako se zapisnik sastoji od vise stranica svaka se potpisuje.
41

Ispitanik ima pravo da procita zapisnik. Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kaziprsta desne ruke a
zapisnicar ispod toga upisuje njegovo ime I prezime. U zapisnik se unosi I odbijanje potpisivanja zapisnika ili
stavljanje otiska, uz navodjenje razloga odbijanja. U zapisniku se navodi vreme prekida I nastavka radnje.
Zapisnik treba da sadrzi I primene na sadrzinu, na kraju zapisnik potpisuju sudije I zapisnicar.
92.ROKOVI I VRACANJE U PREDJASNJE STANJE
Rok je odredjeni razmak vremena u kome se procesna radnja, treba ili ne sme preduzeti, rokovi su vremenski
intervali. Rokovi mogu biti zakonski(njihovo trajanje je odredjeno zakonom I ne moze da se menja) I rokovi
organa za vodjenje prekrsajnog postupka. Rokovi mogu biti prekluzivni I instruktivni. Prekluzivni su oni ciji
propustanje dovodi do gubitka prava na preduzimanje neke procesne delatnosti, ali njihovim propustanjem ne
dolazi do gubitka tog prava. Rokovi mogu biti za materijalno ili procesno pravo. Ako izjava nekog od ucesnika u
prekrsajnom postupku vezana za odredjeni rok smatra se da je data u roku ako je dostavljena ovlascenom licu pre
isteka roka. Za rok je bitno da se zna vreme njegovog pocetka I zavrsetka. Rokovi u preksajnom postupku se
racunaju na sate, dane, mesece I godine.Sat ili da saopstenja ili dostavljanja izjave ne uracunava se u rok. Povracaj
u predjasnje stanje je institut prekrsajnog postupka kojim se otkllanjaju posledice koje nastupaju propustanjem
roka od strane odredjenog procesnog subjekta zbor razloga koji se ne mogu uracunati u njegovu krivicu. Stetne
posledice se sastoje u gubljenju prava cije ostvarenje je vezano za rok. Sud ili organ uprave koji vodi prekrsajni
postupak ce resenjem da dozvoli vracanje u predjasnje stanje zbog izjave zalbe okrivljenog koji iz opravdanih
razloga propusti rok za izjavu zalbe na odluku. Pravo na vracanje u predjasnje stanje je dozvoljeno samo
okrivljenom I to u roku od osam dana od prestanka uzroka zbog koga je propustio rok da podnese molbu za
povracaj u predjasnje stanje I istovremeno sa molbom predao I zalbu. Molba se predaje organu koji je doneo
prvostepenu odluku koji o molbi I odlucuje. Prvostepeni organ odlucuje samo o dozvoljenosti molbe za vracanje u
predjasnje stanje, ameritorno o zalbi odluke prvostepenog organa o samom prekrsaju odlucuje Visi prekrsajni sud.

93.TROSKOVI PREKRSAJNOG POSTUPKA


Troskovi su izdaci ucinjeni zbog vodjenja prekrsajnog postupka od njegovog pocetka do zavrsetka. Oni su
obavezan sporedni predmet prekrs.postupka. u taksativno odredjene troskove spadaju: troskovi za svedoke,
vestake I tumace, troskovi uvidjaja, izdaci za dovodjenje okrivljenog Placanje troskova postupka je vezano za
ishod postupka. Kako ce troskove snositi lice koje je kaznjeno za prekrsaj. Ako je postupak obustavljen
proizvedene troskove snosi sud ili organ uprave koji je vodio postupak. O troskovima postupka se odlucuje u
presudi. U svakoj odluci o troskovima se navodi ko snosi troskove, u kom iznosu, I u kom roku je duzan da ih
plati, a taj rok ne moze biti kraci od 15 a ni duzi od 30 dana od dana pravosnaznoti odluke. Ako je jednom
presudom vise okrivljenih proglaseno krivim, a moze se tacno utvrditi visina troskova sud ce odrediti koliko ce
svaki pojedinacno troskova snositi. U suprotnom, ako to nije moguce, svi okrivljeni solidarno snose troskove.
Zakonom su predvidjeni I slucajevi oslobadjanja okrivljeng lica od troskova. Troskovi za svedoke, vestake I
tumace, kao I troskovi uvidjaja, se isplacuju unapred iz sredstava suda ili organa uprave koji vodi prekrsajni
postupak a naplacuju se kasnije od lica zaduzena za placanje po odredbama Zakona o prekrsajima.
94.IMOVINSKO PRAVNI ZAHTEV
Imovinsko-pravni zahtev je fakultativno poseban predmet prekrsajnog postupka. To je zato sto izvrsenjep
prekrsja mogu ali ne moraju da se ostvare obelezja gradjansko-pravnog delikta koja se iskazuju u steti nastaloj na
dobrima ili interesima koji pripadju odredjenom fizickom ili pravnom licu. O imovinsko-pravnom zahtevu moze
da odluci samo sud I to na zahtev ostecenog ili drugog ovlascenog lica. Predmet ovog zahteva moze biti naknada
stete ili povracaj stvari. Lice koje je ovlasceno da ponese imovinsko-pravni zahtev je duzno da precizno odredi
zahtev I da za njega podnese valjane dokaze. Ako izvedeni dokazi ne pruzaju dovoljno osnova za uvazavanje
zahteva u celosti ili delimicnio, sud ce da uputi ovlasceno lice da zahtev ili visak tog zahteva resava u parnici. Na
42

parnicu se upucuje I ovlasceno lice ciji je prekrsajni postupka odbacen ili obustavljenn. Ovlasceno lice za
podnosenje zahteva ima pravo na zalbu na odluku o zahtevu ako nije zadovoljno resenjem. Sud odredjuje I rok u
kome je okrivljeni duzan da nadoknadi pricinjenu stetu ili da vrati stvar, a rok ne moze biti duzi od 15 dana od
dana pravosnazne presude.
95. DONOSENJE I SAOPSTAVANJE ODLUKE
Sve odluke u prekrsajnom postupku se saopstavaju odmah nakon donosenja. Odluke se donose u formi presude,
resenja, naredbe, zakljucka I zabeleske. Za donosenje presude nadlezan je samo sud a za ostale odluke pored suda
I organi uprave nadlezni za vodjenje prekr-postupka. Usmeno saopstavanje odluke je predvidjeno kao nacin
cinjenja dostupnih resenja zainteresovanim licima ako su lica prisutna. Usmeno saopstenje odluke se belezi u
zapisniku ili spisu, a lice kome je takvo saopstenje ucinjeno, to potvrdjuje potpis. Licima koja su odsutna u vreme
usmenog sopstenja dostavlja se overeni prepis odluke. Na overeno prepis odluke ima pravo I lice kome je odluka
saopstena usmeno, a pismeni opravak odluke ce se izraditi najkasnije u roku od 8 dana od dana usmenog
saopstenja. Odluke Viseg prekrsajnog suda se donose apsolutnom vecinom glasova clanova veca nakon obavljeng
usmenog vecanja I glasanja. Predsednik veca tog suda rukovodi vecanjem I glasanjem, stara se da se sva pitanja
svestrano I potpuno razmotre I glasa poslednji da ne bi svojim glasom uticao na ostale clanove veca. Clanovii veca
moraju da glasaju o pitanjima koja pred njih iznese predsednik veca. Vecanje I glasanje nije javno, a mogu da
prisustvuju samo clanovi veca I zapisnicar. O vecanju I glasanju se vodi poseban zapisnik koji sadrzi tok glasanja I
odluku koja je doneta. Zapisnik potpisuju svi clanovi veca I zapisnicar. Zapisnik o vecanju I glasanju se zatvara u
poseban omot. Zapisnik moze da razgleda samo visi sud kad resave o pravnom leku.
96.PRETHODNI PREKRSAJNI POSTUPAK
Sledi nakon prethodnog prekrsajnog postupka koji nije direktno u Zakonu na jednom mestu neposredno
regulisan, vec se njegovo provodjenje obavlja na osnovu niza prepisa koji su predvidejni Zakonom I drugim
propisima. Prethodni prekrsajni postupak se sastoji u izvrsavanju raznih delatnosti I zadataka od strana ovlascenih
lica I organa za vrsenje nadzora u sprovodjenu zakonitosti, npr.odvijanje normanog zivota, ocuvanja bezbednosti
ljudi I imovine.. Prethodni postupak otkrivanje I prijavljivanje prekrsaja I njegovog ucinioca, I obuhvata sve
radnje koje se preduzimaju od trenutka saznanja da je ucinjen prekrsaj, pa sve do podnosenja zahteva za
pokretanje postupka. Vazeci zakoni o prekrsajima ne regulisu u celosti aktivnost organa ututrasnjih poslova u
otkrivanju I resavanju prekrsaja. Organi unutrasnjih poslova podnose prekrsajne prijave nadleznom drzavnom
organu kada postoje osnovi sumnje da je ucinjen odredjeni prekrsaj. Sam prekrsajni posupak se pokrece na osnovu
prijave pred nadlezne organe. U cilju podnosenja prekrsajne prijave ili zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka
organi unutrasnjih poslova preduzimaju odgovarajuce mere da se pronadje, uhvati I zadrzi ucinilac prekrsaja I da
se prikupe dokazi. Organi unutrasnjih poslova mogu preduzimati razlicite radjen, kao sto su: uvidjaj,
kriminalisticko vestacenje, pretresanje stana. Ali ne mogu koristiti izvore dokaza kao sto su ispitivanje
okrivljenom I saslusanje svedokaa. Oni mogu zadrzati odredjena lica, najduze 24h I duzni su da zadrzano lice
upoznaju sa razlozima zadrzavanja I njegovim pravima I da o zadrzavanju obaveste porodicu. Forma prekrsajne
prijave nije odredjena zakonskim odredbama. Prijava treba da bude uredna, temeljna I jasna, a neki od podataka
koje treba da sadrzi su: naziv organa koji podnosi prijavu, naziv organa kome se podnosi prijava, podatke o
uciniocu prekrsaja.. Prekrsajnu prijavu moze da podnese svaki gradjanin ukoliko sazna da je ucinjen prekrsaj.
97. POKRETANJE PREKRSAJNOG POSTUPKA
Prekrsajni postupak pred Prvostepenim republickim organom za vodjenje postupka se pokrece zahtevom za
pokretanje prekrsajnog postupka. Zahtev moze da podnese ovlasceni organ ili osteceni ako postoji osnovana
sumnja da je ucinjen odredjeni prekrsaj. Ovlasceni organi u Zakonu su: organi uprave, ovlasceni inspektori, javni
tuzilac I drugi organi I organizacije koji vrse javna ovlascenja. Kao najcesci podnosioci zahteva se pojavljuju
organi unutrasnjih poslova I osteceni. Organ unutrasnjih poslova podnosi zahtev neposredno ili nakon prijema
prekrsajne prijave. Osteceni moze da podnese zahtev za pokretanje prek.postupka, u kom slucaju ima polozaj
43

stranke u postupku, a moze I da podnese prekr.prijavu nadleznom javnom tuziocu kad se tuzilac pojavljuje kao
stranka. Ako nadlezni organ ne podnese zahtev to moze umesto njega da ucini osteceni. Kad umesto zahtteva
osteceni podnese prekr.prijavu javnom tuziocu on je duzan da u roku od 8 dana od dana podnete prekr.prijave
pismeno obavesti ostecenog da li je pokrenuo postupak. Ako javni tuzilac ne pokrene postupak osteceni moze sam
da podnese zahtev za pokretanje prekr.postupka. on mora da bude u pisanoj formi, a neki od elememenata koje
sadrzi su: naziv podnosioca zahteva I njegovu adresu, tj licno ime lica koje podnosi zahtev, naziv suda odnosno
organa uprave kojem se podnosi zahtev, osnovne podatke o okrivljenom, potpis I pecat podnosioca zahteva
Zahtev se podnosi u onolikom broju primeraka koliko ima okrivljenih I jedan primerak za organ nadlezan za
presudjenje. Ako zahtev ne sadrzi posebne elemente od podnosioca se trazi da nedostatke ispravi I primerke
dostavi u roku koli ne moze biti duzi od 15 dana.
98.ODLUCIVANJE O ZAHTEVU ZA POKRETANJE PREKRSAJNOG POSTUPKA
Posle prijema zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka nadlezni sud treba da ispita da li postoje uslovi za
pokretanje postupka. Ako ti organi utvrde da ne postoje potrebni uslovi donece resenje kojim se zahtev za
pokretanje postupka odbacuje. Situacije kad ne postoje uslovi za pokretanje prekrsajnog postupka: kad radnja
opisana u zahtevu nije prekrsaj, kad sud,tj organ uprave nije stvarno nadlezan za vodjenje prekrsajnog postupka,
kad je nastupila zastarelost za pokretanje prekrsajnog postupkaResenje o odbacivanju zahteva zbog neispunjenja
zahteva dostavlja se podnosiocu zahteva koji ima pravo zalbe u roku od 8 dana. Ako sud, odnosno organ uprave
utvrdi da postoje uslovi za pokretanje postupka ne odbacuje zahtev vec donosi resenje , odnosno zakljucak o
pokretanju prekrsajnog postupka. U tom resenju ili zakljucku se oznacava lice ili se oznacavaju lica,ukoliko ih ima
vise, protiv koga se pokrece prekrsajni postupak I pravna kvalifikacija prekrsaja. Za pokretanje prekrsajnog
postupka potrebno je da se utvrdi I objektivni I subjektivni identitet, sto znaci da se postupak vodi u pogledu onog
prekrsaja I protiv onog okrivljenog na koji se odnosi resenje, odnosno zakljucak.
99. MERE ZA OBEZBEDJENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG U PREKRSAJNOM POSTUPKU
Prekrsajni postupak se vodi protiv individualno odredjenog lica, pa u vezi sa tim pravo I duznost je I da
okrivljeni prisustvuje postupku. Mere za obezbedjenje prisustva okrivljenogza uspesno vodjenje prekrsajnog
postupka I za izvrsenje sankcija su: poziv, dovodjenje, jemstvo I zadrzavanje. Prilikom odredjivanja koju ce meru
da primeni nadlezni organ je obavezan da se pridrzava propisanih uslova, tako da se ne primenjuje teza mera ako
se ista svrha moze postici blazom. Primenjena mera se mora ukinuti odmah cim prestanu razlozi koji su
uslovljavali njenu primenu, zamenice se drugom,blazom merom. Zbog teze prirode samo je sud nadlezan za
odredjivanje mera dovodjenja, jemstva I zadrzavanja. Prisustvo okrivljenog u prekrsajnom postupku obezbedjuje
se pozivanjem kao prvom I najblazom merom za obezbedjenje prisustva. Poziv okrivljenom upucuje prvostepeni
organ za prekrsaje, tj sud I organ uprave. Pozivanje se vrsi pismenim pozivom ako okrivljeni treba licno da
prisustvuje ili ucestvuje u izvodjenju radnji u prekrsajnom postupku. Pismeni poziv moze da sadrzi I odredjena
upozorenja. Pozivanje se vrsi dostavljanjem zatvorenog pismenog poziva koji mora da ima zakonom odredjenu
sadrzinu, kao npr licno ime okrivljenog, naziv suda, mesto gde okrivljeni treba da dodje Sankcija za neuspesno
odazivanje pozivu je dovodjenje okrivljenog od strane policijskog sluzbenika, ali bez slobode lisenja okrivljenog.
Dovodjenje se naredjuje ako se pozvani okrivljeni ne odazove pozivu, a svoj izostanak ne opravda. Da bi moglo da
se naredi dovodjenje neophodno je da u pozivu okrivljeni bude upozoren da ce biti prinudno doveden ako se ne
odazove pozivu. Naredba za dovodjenje mora da bude u pismenoj formi I da sadrzi: licno ime okrivljenog, razlog
dovodjenja, sluzbeni pecat I potpis sudije.dovodjenje izvrsava policijski sluzbenik, a prinuda se primenjuje samo
ako okrivljeni odbija izvrsenje. Troskove dovodjenja snosi dovedeno lice. Policijsko privodjenje traje 24h, jer se
tada policijsko privodjenje pretvara u policijsko zadrzavanje. Zadrzavanje tne moze biti duze od 24h a odredjuje
ga sudija koji vodi prekrsajni postupak naredbom u kojoj treba da je naveden dan I sat kada je naredjenje
odredjeno, kao I zakonski osnov po kome se ono vrsi. Sudija saopstava naredbu okrivljenom, a okrivljeni se na
aktu potpisuje. Kao posebna mera predvidjeno je I zadrzavanje lica pod dejstvom alkohola ili drugih omamljujucih
44

sredstava. Sud po svom ovlascenju ili na trazenje organa uprave moze zadrzati putnu ispravu okrivljenog sve do
izvrsenja presude ako smatra da bi to lice, cije je mesto boravka u inostranstvu, moglo da osujeti izvrsenje presude
odlaskom sa teritorije RS. Jemstvo odredjuje sud po svojoj oceni ili na trazenje organa uprave ako su ispunjeni svi
uslovi predvidjeni Zakonom. Jemstvo se moze traziti I dobiti za lice koje nema stalno prebivaliste u RS. Jemstvo
se moze odrediti samo posto je okrivljeni ispitan I ako je dao svoj pristanak. Jemstvo mora uvek da glasi na
odredjeni novcani iznos koji se sastoji od polaganja gotovog novca, medjutim moze da se sastoji I od hartija od
vrednosti, dragocenosti Visinu jemstva odredjuje sudija koji vodi prekrsajni postupak u skladu sa tezinom
prekrsaja, visinom pricinjene stete, licnim I porodicnim prilikama I imovnim stanjem okrivljenog. Jemstvo se u
pravilu odredjuje ako su ispunjeni zakonski uslovi. U skladu sa okolnostima jemstvo moze da propadne, prestane
ili da posluzi kao garancija za ispunjenje odredjenih obaveza ili izvrsenja kazni.
100. POJAM,PREDMET I VRSTE DOKAZA
Dokaz je potvrda o istinitosti ili neistinosti sporne cinjenice. Da bi se doslo do dokaza koriste se dokazna
sredstva kojih u prekrsajnom postupku ima vise. Dokazna sredstva se mogu predlagati u toku celog prekrsajnog
postupka. Okrivljeni na osnovu prava na odbranu moze da predlaze izvodjenje dokaza o cinjenicama I
okolnostima koje mu idu u prilog. Organ za vodjenje postupka kao I drugi drzavni organi duzni su da prikupljaju I
otkrivaju dokaze koji dopronose rasvetljavanju I resavanju prekrsajne stvari. Najveci znacaj dokaza I dokaznih
sredstava se uocava na glavnom pretresu. Krajnji cilj ocene dokaza u dokaznom postupku je utvrdjivanje istine.
Organ za vodjenej postupka je duzan da savesno oceni svaki dokaz pojedinacno I da na osnovu takve ocene izvede
zakljucak da li je neka cinjenica dokazana. Prekrsajni postupak se vodi da bi se utvrdilo da je okrivljeni ucinio
prekrsaj I da li je odgovoran za njega. Saslusanje okrivljenog je jedno od najvaznijih dokaznih sredstava, a
istovremeno je I njegova odbrana. Forma saslusanja je u pravilu usmena. Okrivljeni moze biti saslusan I u
odsustvu branioca ako branilac nije prisutan ako je obavesten o saslusanju ili ako okrivljeni nije obezbedio
branioca. Saslusanje okrivljenog se utvrdjuje redosledom. Kada se saslusava prvi put, pitace se za licno ime I
ostale osnovne podatke. Nakon uzimanja licnih podataka okrivljenom se saopstava zasto se okrivljuje I poziva da
navede sve sto ima u svoju odbranu. Okrivljeni se saslusava na nacin kojim se obezbedjuje puno postovanje
njegove licnosti I iskljucuje svaka upotreba sile,pretnje, obmane a u cilju da se dodje do njegove izjave I
priznanja. Saslusanje moze biti obavljeno I pred organom koji ne vodi prekrsajni postupak. To se desava kada
okrivljeni ima prebivaliste van podrucja suda koji vodi postupak. Okrivljeni se moze suociti I sa saokrivljenim I
svedokom ako se njihovi iskazi ne slazu u pogledu vaznih cinjenica. Svedok je svako fizicko lice kome su poznate
odredjene cinjenice u pogledu kojih se poziva da da svoj iskaz. Lice koje poseduje odredjena saznanja o bitnim
cinjenicama postupka dobija status svedoka pozivanjem od strane organa koji vodi postupak. Saslusanje se sastoji
od pozivanja svedoka, odazivanja pozivu I davanja iskrenog iskaza o cinjenicama koje su mu poznate. Pozivanje
lica kao svedoka vrsi se dostavljanjem pismenog poziva. Pozivanje maloletnog lica koje nije napunilo 16 god kao
svedoka, vrsi se preko zakonskog zastupnika, odnosno staratelja, osim u hitnim slucajevima. Lica koja se zbog
starosti ili bolesti ne mogu saslusati , saslusace se u stanu gde zive. Na odredjene karegorije subjekata se
primenjuje zabrana svedocenja. Od duznosti svedocenja oslobodjena su sl.lica: bracni drug okrivljenog, srodnici
po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobocnoj liniji do 3 stepena srodstva, srodnici po tazbini do 2 stepena, usvojenik
I usvojitelj I svestenik kome se okrivljeni ispovedio. Sudija koji vodi postupak duzan je da ova lica upozori da ne
moraju da svedoce. Svedok se saslusava pred prvostepenim organom, osim kada ima prebivaliste van podrucja
organa koji vodi postupak. Svedoci se ispituju pojedinacno I bez prisustva ostalih svedoka. Svoje iskaze daju
usmeno, upozoravaju se da govore istinu I da je davanje laznog iskaza krivicno delo. Svedok se pita sa licne
podatke I za odnos sa okrivljenim I ostecenim. Ako se iskazi svedoka ne slazu onda oni mogu da budu suoceni
istovremeno. Cilj uvidjaja je da se prikupe materijalni dokazi o vaznim cinjenicama koje se odnose na prekrsaj ili
odgovornost ucinioca prekrsaja ili da se te cinjenice razjasne ili da se utvrde tragovi I posledice prekrsaja ili
proveri istinitost drugih dokaza. Uvidjaj se sastoji u neposrednom I culnom opazanju, a predmet uvidjaja mogu biti
45

lica, stvari I mesta. Posebno je znacajan uvidjaj na mestu izvrsenja prekrsaja- uvidjaj na licu mesta. Putem
vestacenja se dolazi do iskaza vestaka koje sadrzi strucni nalaz I misljenje o relevantnim cinjenicama tog procesno
nezainteresovanog stucnog lica.predmet vestacenja ne mogu biti pravme cinjenice, jer njih ceni sudija,nikad
vistak. Po pravilu se odredjuje 1 vestak,ako je sudjene slozeno onda 2 ili vise vestaka. Za vestaka se ne moze
angazovati lice koje ne moze biti saslusano kao svedok ili lice koje je oslobodjeno od duznosti svedocenja
Vestacenje se obavlja u postupku u prisustvu organa koji ga je naredio I zapisnicara. Vestak daje svoj nalaz I
misljenje pismeno u roku koji mu je odredio sudija tj sluzbeno lice koje vodi prekrsajni postupak, a nalaz se sastoji
od postojanja ili nepostojanja cinjenica. Pravo vestaka je da se upozna sa podacima koji su potrebni za davanje
tacnog I potpunog nalaza I misljenja, a njegove duznosti su da se odazove pozivu, da podnese nalaz I misljenje I
da polozi zakletvu. Lice koje se poziva kao vestak duzno je da se odazove u roku koji mu je odredio sudija da da
svoj nalaz I misljenje.
101. MATERIJALNI DOKAZI
Kao materijalni dokazi tretiraju se stvari koje mogu da doprinesu rasvetljavanju spornih cinjenica I okolnosti o
prekrsaju I njegovom uciniocu. Kao glani materijalni dokazi pojavljuju se I objekti prekrsaja, orudja I sredstva
izvrsenja, stvari stecene izvrsenim prekrsajem I tragovi prekrsaja. Objekat pretresanja moze biti lice (licni
pretres)ili stan I druge prostorije(stvarni pretres). Licni pretres se vrsi istrazivanjem na telu ili u telu ili na odeci ili
na onome sto lice koje se pretresa nosi sa sobom. Stanom se smatra svaka prostorija u kojoj se trajno ili
privremeno, stalno ili povremeno boravi ili moze da se boravi. Postupak pretresanja obuhvata izdavanje naredbe o
pretresanju u pismenoj formi od strane suda I izvrsenje te naredbe od strane organa unutrasnjih poslova.
Pretresanje stana I drugih prostorija, kao I pretresanje lica moze se preduzeti samo kod tezih prekrsaja ako je
verovatno da ce se u prostorijama ili kod pojedinih lica naci predmeti ili tragovi koji bi mogli biti od znacaja za
vodjenje prekrsajnog postupka. Naredba se predaje pre pocetka pretresanja licu kod koga ce se ili na kome ce se
vrsiti pretresanje. Istovremeno se ovo lice poziva da preda stvari ili lica koji se naredbom traze. Pretresanju
obavezno prisustvuju 2 punoletna gradjanina kao svedoci. Pretresanje lica zenkog pola moze vrsiti samo sluzbeno
lice istog pola. O svakom pretresanju se obavezno sastavlja zapisnik. Zapisnik potpisuje lice kod koga ili nad kim
se vrsi pretresanje, kao I lica cije je prisustvo ovoj radnji obavezno. Jedan primerak zapisnika se predaje licu kod
koga ili nad kim je vrseno pretresanje. Zakonom je predvidjeno I privremeno oduzimanje relevantnih predmeta
koji su pretresanjem nadjeni. Licu od kojeg je privremeno oduzet predmet izdaje se potvrda sa tacnim opisom
oduzetih stvari. Privremeno oduzeti predmeti, odnosno novac dobijen njihovom prodajom vracaju se vlasniku ako
je prekrsajni postupak obustavljen. U slucaju da se ne zna pravi vlasnik ovih stvari I niko se u roku od 1 godine od
objavljivanja oglasa ne javi, predmet I novac dobijen njegovom prodajom postaje drzavna svojina, tj unosi se u
buzet RS.
102. PRETRES
Pretres je deo postupka u kome se na usmen, neposredan, kontradiktoran I javan nacin razresavaju pitanja
prekrsajne stvari. Prisustvo okrivljenog je obavezno. Zbog toga se u pozivu okrivljeni upozorava da ce u slucaju
neodazivanja biti prinudno doveden. Pretres se moze odrzati I bez prisustva podnosioca zahteva I uredno
pozvanog branioca okrivljenog. Pretres je po pravilu javan, ali sudija koji vodi prekrsajni postupak nekad moze,a
nekad mora da iskljuci javnost. Za iskljucenje javnosti potrebno je doneti posebno I obrazlozeno resenje koje se
mora javno objaviti radi uvida u postojanje zakonskih razloga. Da bi pretres punovazno poceo potrebno je izvrsiti
proveru prisutnosti pozvanih lica. Sam usmeni pretres pocinje iznosenjem glavne sadrzine zahteva za pokretanje
postupka. Potom se pristupa ispitivanju okrivljenog. Dokazni postupak se nastavlja saslusanjem svedoka, vestaka I
izvodjenjem drugih zakonom predvidjenih dokaza. Zapisnik na kraju potpisuju sudija I zapisnicar. Podnosilac
zahteva, okrivljeni, njegov branilac, predstavnik I branilac okrivljenog pravnog lica I osteceni imaju pravo da u
toku usmenog pretresa predlazu dokaze I stavljaju razne predloge. Po odobrenju sudije ova lica mogu I da
postavljaju pitanja licima koja se neposredno saslusavaju. Nakon odrzanog dokaznog postupka stranke I branilac
46

mogu dati zavrsnu rec I ocenu izvedenih dokaza. Sudija koji vodi prvostepeni prekrsajni postupak duzan je da se u
toku celog pretresa stara o odrzavanju reda. U slucaju kad je opomena bezuspesna, sudija moze da naredi
okrivljenom da se udalji. Ostala lica se mogu udaljiti I novcano kaziti. Odluka sudije se unosi u zapisnik.
Neplacena novcana kazna se izvrsava prinudno. Postupak koji je zbog nekog od ovih razloga prekinut nastavlja se
kad prestane taj razlog.
103.PREKRSAJNE ODLUKE
U prekrsajnom postupku se donose razlicite vrste odluka kao sto su: naredba, zabeleska, zakljucak, ali
najznacajnije su one odluke kojima se okoncava prekrsajni postupak(presude I resenje). Prekrsajne odluke moraju
da se izrade u roku od osam dana od dana okoncanja svih radnji sprovedenih u prekrsajnom postupku. Svaka
odluka se mora odnositi na lice koje se zahtevom za pokretenje postupka tereti I na prekrsaj koji je predmet
podnetog zahteva. Resenje je odluka kojom se obustavlja postupak. Zakonom je predvidjeno vise razloga na
osnovu kojih se resenje moze doneti: da je prekrsajni postupak vodjen bez zahteva, da sud nije stvarno nadlezan za
vodjenje prekrsajnog postupka, da okrivljeni ima diplomatski imunitetObrazlozenje resenja o obustavljanju
postupka mora da sadrzi razloge postupka I navodjenje propisa na osnovu koga je ucinjeno. Oslobadjajuca presuda
je ona kojom se okrivljeni oslobadja krivice. Oslobadjajuca presuda je ona kojom se okrivljeni proglasava krivim.
Svaka pismeno izradjena presuda mora da sadrzi: uvod, izreku, obrazlozenje I upustvo za pravo na zalbu kao I
broj, datum, potpis sudije I sluzbeni pecat. Izreka je najvazniji deo presude, dok se u obrazlozenju ukratko izlaze
sadrzina zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka. U presudi treba da se naznaci rok placanja I nacin zamene u
slucaju da okrivljeni ne plati kaznu. Ako je izreceno oduzimanje predmeta kao zastitna mera, u izreci presude se
odredjuje kako ce se postupati sa oduzetim predmetima. Izrecena presuda se objavljuje usmeni ako je okrivljeni
prisutan. Pismeno izradjena presuda se dostavlja okrivljenom samo ako to trazi, sud ima obavezu da to uradi u
roku od osam dana od dana objavljivanja. Ako sudska odluka sadrzi pogreske iz izreke ispravljeni prepis iz
presude se dostavlja licima koja imaju prava na zalbu a rok za zalbu tece od dana dostavljanja ispravljene presude.
Pismeno izradjena presuda se dostavlja strankama prema zakonskim odredbama o dostavljanju.

104. REDOVNI PRAVNI LEKOVI


Zalba je jedini pravni lek koji se ulaze protiv odluke donesene u prvom stepenuu. Zalba se izjavljuje Visem
prekrsajnom sudu kao jedinom drugostepenom organuu, a predaje se sudu odnosno organu uprave koji je doneo
prvostepenu odluku. Zalba se podnosi u roku od osam dana saopstene odluke. Nacelo dvostepenosti se ne sprovodi
u zivot po sluzbenoj duznosti vec po volji okrivljenog I drugih ucesnika u postupku koji mogu uloziti zalbu I
inicirati drrugostepeni postupak. Zalba se moze izjaviti uvek na presudu I resenje organa uprave. Pravo na zalbu
imaju okrivljeni I podnosilac zahteva(stranke). Okrivljeni moze izjaviti zalbu samo u svoju korist tj u granicama
svog pravnog interesa, a podnosilac zahteva I u korist I na stetu okrivljenog. Blagovremeno izjavljena zalba odlaze
stupanje na pravnu snagu I izvrsenje odluke, osim ako to nije Zakonom o prekrsajima drugacije odredjeno. U tome
se sastoji suspenzivno dejstvo zalbe. Suspenzija traje dok tece rok za izjavu zalbe I za vreme dok se ne donese
odluka o zalbi. Okrivljeni I podnosilac zahteva raspolazu pravom na zalbu, pa tako imaju pravo I da se odreknu
prava na zalbu posto je odluka saopstena. Odricanje I odustajanje je neopozivo. Zalba treba da bude u pismenoj
formi, ali ona mora da ima I odredjene elemente koji cine njenu sadrzinu. Zalba treba da sadrzi oznacenje odluke
47

protiv koje se izjavljuje, navode u cemu je podnosilac zalbe nezadovoljan odlukom I potpis podnosioca zalbe.
Osnovi zalbe su grupe nedostataka ili nedostaci iste vrste usled kojih se moze pobijati odluka. Zalba se moze
uloziti protiv pravnih I cinjenicnih nedostataka, pa zbog pogresnog primenjivanja ili neprimenjivanja propisa.
Neke od bitnih povreda odredaba prekrsajnog postupka su: ako je prekrsajni postupak vodio I odluku doneo
sudija, tj sluzbeno lice u organu uprave, koji je pravosnaznom odlukom izuzet od vodjenja postupka I odlucivanja,
ako je prekrsajni postupak vodio I odluku doneo sudija tj sluzbeno lice u organu uprave, koji se morao izuzeti, ako
je protivno zakonu bila iskljucena javnost na usmenom pretresu, ako je sud tj organ uprave odlucio mimo zahteva
za pokretanje prekrsajnog postupka Neke od povrede materijalnog prva su: da li je radnja za koju se okrivljeni
goni prekrsaj, da li ima okolnosti koje iskljucuju prekrsajnu odgovornost, da li su povredjene odredbe o
uracunavanju zadrzavanja,pritvora I izdrzavanja kazne Cinjenicno stanje se moze pobijati I kad je pogresno I
kad je nepotpuno utvrdjeno. Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje postoji kad nadlezni organ pogresno oceni
znacenje izvedenih dokaza I dodje do pogresnog zakljucka o postojanju cinjenica. Nepotpuno utvrdjeno cinjenicno
stanje postoji kada nadlezno organ propusti da utvrdi neke relevantne cinjenice ili ne izvede sve vazne dokaze o
odlucnim cinjenicama. Pobijanu odluku Visi prekrsajni sud ispituje u pravilu u granicama osnova I predloga zalbe
tj u onom delu koji se pobija zalbom, a izuzetno u odredjenim Zakonom tacno propisanim slucajevima I po
sluzbenoj duznosti. Ako zalba koja je izjavljena u korist okrivljenog ne sadrzi osnov za pobijanje odluke
predvidjen Zakonom, Visi prekrsajni sud ce se ograniciti na ispitivanje povreda kao I na ispitivanje odluke o kazni,
zastitnim merama I oduzimanju imovinske koristi. Visi prekrsajni sud presudom odbija zalbu kao neosnovanu I
potvrdjuje prvostepenu odluku kad utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, niti povrede zakona
na koje Visi sud mora da pazi po sluzbenoj duznosti. Ako Visi prekrsajni sud usvoji zalbu moze presudom
pobijenu oduku da preinaci ili ukine. Sud ce preinaciti prvostepenu odluku kad nadje da su odlucne cinjenice u
prvostepenom postupku pravilno utvrdjenje I da s obzirom na utvrdjeno cinjenicno stanje treba doneti drugaciju
presudu. Sud ce takodje, preinaciti prvostepenu odluku kad utvrdi da je sud ili organ uprave koji je vodio
prekrsajni postupak pogresno ocenio isprave I dokaze koje nije sam izveo, a odluka je zasnovana upravo na tim
dokazima. Kad usvoji zalbu I presudom ukine prvostepenu odluku Visi prekrsajni sud vraca predmet sudu ili
organu uprave na ponovni postupak ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba prekrsajnog postupka, koja je
uticala ili je mogla uticati na zakonito resavanje prekrsajne stvari. Ako je odluka prvostepenog organa ukinuta I
predmet vracen na ponovno sudjenje, Visi prekrsajni sud moze u presudi da nalozi da se sprovedu odredjene
radnje I da se rasprave odredjena sporna pitanja.
105. VANREDNI PRAVNI LEKOVI
Su pravna sredstva kojima se u Zakonom odredjenim slucajevima I pod zakonskim uslovima mogu pobijati
pravosnazne odluke donete u prekrsajnom postupku. Ova sredstva opravdava cinjenica da se I medju
pravosnaznim odlukama mogu naci odluke koje su nepravilne I nezakonite I cije bi postojanje nanosilo stetu
opstim I pojedinacnim interesima. Zahtev za ponavljanje prekrsajnog postupka je vanredni pravni lek
nedevolutivnog karaktera, jer o zahtevu ne odlucuje visi organ nego sud tj organ uprave koji je doneo prvostepenu
odluku. Ovaj pravni lek je I vremenski ogranicen jer se moze podneti u roku od 1 god,od dana pravosnaznosti
odluke. Prekrsajni postupak zavrsen pravosnaznom odlukom moze se ponoviti: ako se dokaze da je odluka
zasnovana na laznoj ispravi ili na laznoj izjavi svedoka ili vestaka, ako se dokaze da je odluka doneta usled
krivicnog dela sudije ili drugog sluzbenog lica koje je ucestvovalo u postupku Pravo na podnosenje zahteva
imaju kaznjeni, njegov branilac, podnosilac zahteva, a posle smrti kaznjenog u njegovu korist zahtev mogu
podneti I sva lica koja u njegovu korist mogu podneti zalbu. Postupanje po zahtevu je pravni lek koji ima 3 faze:
podnosenje zahteva, odobravanje zahteva I ponavljanje postupka. U zahtevu treba navesti zakonski osnov za
trazenje ponavljanja postupka I dokaze kojim se potkrepljuju cinjenice iz zahteva. Zahtev ce se odbaciti I kad sud
na osnovu svih relevantnih podataka utvrdi da je zahtev podnelo neovlasceno lice ili da je zahtev neblagovremeno
dostavljen. Vanredni pravni lekovi u kaznenom pravu se mogu ulagati sve do momenta dok odluka nije izvrsena.
48

Rezultati ponovljenog postupka uticu I na krajnju odluku o zahtevu. Zahtev za vanredno preispitivanje
pravosnazne presude se moze podneti protiv drugostepene presude zbog povrede zakona, a u slucaju I pod
uslovima odredjenim Zakonom o prekrsajima. Kao slucajevi kad je zahtev dopusten predvidjene su situacije kad je
izrecena: kazna zatvora, zastitna mera zabrane vrsenja odredjenih delatnosti, zastitna mera odgovornom licu da
vrsi odredjene poslove, odluka o ponistenju vozacke dozvole Moze se podneti zahtev za vanredno preispitivanje
pravosnazne presude u pismenoh formi I podnosi se Vrhovnom sudu Srbije u roku od 15 dana od dana prijema
podnete presude u drugom stepenu. Ako Vrhovni sud nadje da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist
kaznjenog postoje I kod nekog od kaznjenih saokrivljenih, koji nisu podneli zahtev, po sluzbenoj duznosti ce
postupiti kao da je takav zahtev podnet. U slucaju ponovnog sudjenja okrivljeni moze pred tim organima isticati
nove cinjenice I dokaze. Zahtev za zastitu zakonitosti je pravo koje ima samo republicki javni tuzilac, I to ne kao
stranka vec kao drzavni organ koji stiti zakonitosti. Zahtev se moze podneti ako je povredjen zakon ili drugi propis
o prekrsaju. Podnosenje zahteva je vremenski ograniceno na 3 meseca od dana dostavljanja presude. Sud ce se kod
resavanja o zahtevu ograniciti samo na ispitivanje povrede propisa na koju je javni tuzilac ukazao u svom zahtevu.
Zahtev za zastitu zakonitosti se moze podneti kako u stetu tako I u korist kaznjenog. Zahtev za zastutu zakonitosti
nema suspenzivno dejstvo, jer ne odlaze izvrsenje presude, ali Vrhovni sud pri resavanju o zahtevu moze naloziti
nadleznom sudu da odlozi, tj prekine njeno izvrsenje dok ne odluci o podignutom zahtevu.

106. POSEBNI PREKRSAJNI POSTUPCI


Posebni prekrsajni postupci su: postupak prema maloletnicima, postupak za naknadu stete zbog neopravdanog
kaznjavanja I prekrsajni postupak koji vode organi uprave. Poseni postupci su odstupanje od redovne prekrsajne
procedure za pojedinacne prekrsaje ili pojedine kategorije ucinilaca prekrsaja. Prekrsajni postupak prema
maloletnicima se vodi prema uciniocu koji je u vreme izvrsenja prekrsaja bio maloletan. Godine ucinioca 14-18, je
specificnost koja opravdava vodjenje posebnog postupka razlicitog u odnosu na opsti postupak. Prekrsajni
postupak prema maloletnicima ima niz specificnosti u odnosu na opsti prekrsajni postupak. Za njega vazi princip
hitnosti odrzavanja, kao I princip iskljucenja javnosti radi zastite integriteta njegove licnosti. Niko ne moze biti
oslobodjen duznosti da svedoci o okolnostima potrebnim za ocenjivanje dusevne razvijenosti maloletnika, za
upoznavanje njegove licnosti I prilikama u kojima zivi. Pre izricanja vaspitne mere ili kazne maloletniku obavezno
se pribavlja misljenje nadleznog organa starateljstva osim ako je u medjuvremenu maloletnik postao punoletan.
Organ starateljstva je duzan da dostavi trazeno misljenje najkasnije u roku od 60 dana. U postupku prema
maloletnicima organ starateljsta, a uz njega I roditelji tj zakonski zastupnik maloletnika, imaju pravo da se
upoznaju sa tokom postupka da u toku postupka stavaljaju predloge I da ukazuju na cinjenice I dokaze koji su
zavni za donosenje pravilne odluke. Pozivanje maloletnika za ucesce u postupku se vrsi preko roditelja, tj
zakonskog zastupnika. Sud koji vosi prekrsajni postupak ce obavestiti roditelje, tj zakonskog zastupnika o
pokretanju postupka ako se maloletnik ne poziva preko njih. Postupak prema maloletniku se moze voditi zajedno
sa postupkom protiv punoletnih lica. Sud moze odluciti da se prekrsajni postupak ne pokrene pritiv maloletnika
ako smatra da ne bi bilo celishodno da se postupak vodi s obzirom na prirodu prekrsaja I okolnosti pod kojima je
prekrsaj ucinjen, na raniji zivot maloletnika I njegova licna svojstva. Posebnim odredbama je predvidjen I slucaj
obustavljanja prekrsajnog postupka kad sudija utvrdi da maloletnik u vreme izvrsenja prekrsaja nije imao
navrsenih 14 god zivota. Pored organa starateljstva o prekrsaju ce se obavestiti roditelji, usvojitelj ili staratelj
maloletnika a po potrebi I skola, tj organizacija u kojoj je maloletnik smesten.
107. POSTUPAK ZA NAKNADU STETE ZBOG NEOPRAVDANOG KAZNJAVANJA
49

Naknada stete se odnosi na svaku stetu, materijalnu I nematerijalnu, stvarnu I izmaklu dobit. U osnovnom
slucaju, pravo na naknadu stete zbog neopravdanog kaznjavanja ima lice kome je pravosnaznom presudom bila
izrecena prekrsajna kazna ili zastitna mera, a kasnije je povodom vanrednog pravnog leka prekrsajni postupak
obustavljen. Neki od slucajeva u kojima se naknada ne moze dodeliti: ako je prekrsajni postupak obustavljen zbog
toga sto je osteceni kao podnosilac zahteva odustao od zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka, a na osnovu
sporazuma sa okrivljenim; ako je povodom zahteva za ponavljanje prekrsajnog postupka na stetu okrivljenog novi
postupak obustavljen usled smri ili kakvog trajnog dusevnog oboljenja okrivljenog posle ucinjenog prekrsaja U
drugim slucajevima pravo na naknadu stete ima lice: prema kome je odredjeno izvrsenje prekrsajne sankcije pre
pravosnaznosti presude ako u zalbenom postupku dodje do obustave prekrsajnog postupka; koje je bilo zadrzano u
prekrsajnom postupku, pa je postupak obustavljen; koje je izdrzalo kaznu zatvora Osim naknade stete, osudjeno
lice u prekrsajnom postupku u odredjenim situacijama ima I pravo na vracanje imovinskih vrednosti. Ako je
nekom u prekrsajnom postupku neopravdano izrecena neka od imovinskih prekrsajnih sankcija kao sto su:
novcana kazna, zastitna mera oduzimanja imovinske koristi ili zastitna mera oduzimanja predmera, osudjeni ima
pravo na vracanje placene novcane kazne, vracanje oduzete imovinske koristi, vracanje predmeta ili novcane
vrednosti oduzetog predmeta. Lice koje je svojim laznim priznanjem prouzrokovalo kaznjavanje ne moze traziti
vracanje novcanog iznosa. Pravo na naknadu stete, prelazi posle smrti neopravdano kaznjenog lica na njegovog
bracnog druga I njegove srodnike. Rok za sporazumevanje je 2 meseca od dana prijema zahteva, a lice podnosi
zahtev ministarstvu nadleznom za poslove prekrsaja. Zahtev za vracanje novcanog iznosa se podnosi republickom
organu nadleznom za finansije. Ako taj organ odbije zahtev ili ne donese resenje o zahtevu u roku od 2 meseca,
ovlasceno lice moze svoj zahtev ostvariti tuzbom za naknadu stete. Za vreme trajanja tog postupka obustavlja se
vreme zastarelosti. Pravo ovlascenih lica na naknadu I vracanje zastareva u roku od 1 godine od dana
pravosnaznosti presude, odnosno resenja kojim je prekrsajni postupak obustavljen. Vreme trajanja zastarelosti se
prekida sa podnosenjem zahteva ministarstvu nadleznom za poslove prekrsaja. Posle smrti neopravdano kaznjenog
lica njegov bracni drug,odnosno srodnici, mogu u roku od 3 meseca produziti postupak za ostvarivanje zahteva u
granicama vec podnetog zahteva.
108. PREKRSAJNI POSTUPAK KOJI VODE ORGANI UPRAVE
Za pojedine prekrsaje prekrsajni postupak vode u prvom stepenu organi uprave po odredbama Zakona o
prekrsajima. Za prekrsaj treba da bude propisana samo novcana kazna u skladu sa odredbama o novcanoj kazni iz
opsteg postupka, I to zakonom, uredbom ili oslukom nadlezne skupstine. Ustupanje celog predmeta prekrsajnom
sudu se vrsi za prekrsaje za koje je propisana kazna zatvora ili za koje se mogu izreci zastitne mere ili koje ucine
maloletnici ili lica sa diplomatskim imunitetom, kod odlucivanja o imovinsko-pravnom zahtevu, kao I kod drugih
za koje je iskljucivo nadlezan sud. Odlucivanje o pojedinim pitanjima se ustupa sudu ako se radi o prekrsajnom
postupku koji se vodi pred organom uprave, a treba obaviti radnje dovodjenja, zadrzavanja, jemstva, zadrzavanja
putne isprave, pretresanja kao I druge radnje iz iskljucive nadleznosti suda. Prekrsajni postupak pred organom
uprave se pokrece na zahtev ovlascenog lica ili po sluzbenoj duznosti, odmah po saznanju za prekrsaj. Ako se
postupak pokrece po sluzbenoj duznosti, organ nadlezan za vodjenje prekrsajnog postupka nije vezan zahtevom za
pokretanje postupka u delu koji se odnosi na subjekta prekrsaja I samog prekrsaja koji je predmet zahteva.
Prekrsajni postupak u organu uprave vodi Komisija za prekrsaje ili odgovarajuce sluzbeno lice. Komisija ima 3
clana, od kojih je 1 clan predsednik, a jedan mora biti diplomirani pravnik sa polozenim strucim ispitom I
najmanje 3 godine radnog iskustva na odgovarajucim pravnim poslovima. Iste uslove mora da ispunjava I
sluzbeno lice koje u organu uprave samostalno vodi prekrsajni postupak. Clanovi Komisije za prekrsaje I sluzbeno
lice moraju biti iz reda zaposlenih u organu drzavne uprave. Organ uprave u prvostepenom prekrsajnom postupku
donosi resenje na koje se moze izjaviti zalba Visem prekrsajnom sudu. Ukoliko niko ne izjavi zalbu, resenje se
dostavlja na izvrsenje sudu nadleznom za kaznjenog po mestu prebivalista, sa zabeleskom da izrecena novcana
kazna nije placena.
50

109. MANDATNA KAZNA (postupak za naplatu novcane kazne na mestu izvrsenja prekrsaja)
Ovlasceno lice u organu uprave naplatice novcanu kaznu na mestu izvrsenja prekrsaja uciniocu koga zatekne u
vrsenju prekrsaja. To treba da bude predvidjeno propisom o prekrsaju, a ovlasceno lice treba da bude iz organa
uprave koji je nadlezan za izvrsenje tog propisa koji je prekrsajem povredjen. Ovlasceno lice izdaje potvrdu u
kojoj se oznacava koji prekrsaj je povredjen I kolika je kazna izrecena I naplacena. Za slucaj neplacanja ove
novcane kazne na licu mesta, ovlasceno lice odmah uciniocu prekrsaja urucuje poziv da kaznu plati u roku od 8
dana ili da odredjenog dana I casa pristupi organu uprave radi vodjenja prekrsajnog postupka, s tim da taj rok ne
moze biti kraci od 8 dana. I na resenje o prekrsaju koje je doneo organ uprave kod mandatne kazne moze se
izjaviti zalba Visem prekrsajnom sudu, preko organa uprave koji je doneo resenje, I to u roku od 8 dana od dana
dostavljanja resenja. Ako ucinilac prekrsaja u roku za zalbu ne plati novcanu kaznu, niti izjavi zalbu, resenje o
prekrsaju se dostavlja na izvrsenje prekrsajnom sudu nadleznom po mestu prebivalista kaznjenog, sa zabeleskom
da izrecena novcana kazna nije placena. Na izvrsenje ove novcane kazne primenice se opste odredbe o zameni
novcane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu.
110. IZVRSENJE PREKRSAJNIH SANKCIJA(IZVRSENJE ODLUKA)
Prekrsajni postupak se okoncava donosenjem odluke koja moze biti u formi resenja ili presude. Da bi odluka
mogla biti izvrsena treba da postane pravosnazna I da za izvrsenje nema zakonskih smetnji. Odluka kojom je
pravosnazno izrecena novcana kazna, ili je odluceno o naknadi troskova postupka ili o imovinsko-pravnom
zahtevu ili je izrecena mera oduzimanja imovinse koristi, izvrsava se kad istekne u odluci odredjen rok za placanje
kazne, troskova postupka, imovinske koristi, naknade stete ili za povracaj stvari. Naredba se izvrsava odmah ako
sud koji je izdao naredbu nije odredio drugacije. Specificnost prekrsajnog postupka je da se samo osudjujuca
presuda moze izvrsiti I pre njene pravosnaznosti. Predmeti koji su merom oduzeti prodaju se po propisima koji
vaze za poresko izvrsenje. Presudom moze biti odredjeno da se oduzeti predmeti predaju odredjenom organu ili
organizaciji koji se pozivaju da predmet preuzmu. Ako je oduzeti predmet prodat, a bio je svojina ucinioca novcani
iznos dobijen prodajom postaje prihod budzeta RS. Ukoliko je to lice nepoznato ili se ne jevi ni za godinu dana od
dana prodaje iznos od prodaje pripada budzetu RS. Ovu meru izvrsava sud koji je doneo presudu. Prinudnu
naplatu iz nepokretnosti vrsi opstinski sud po propisima izvrsnog postupka. Ukupna imovniska korist oduzeta
presudom postaje prihod budzeta RS. Organi koji vrse prinudnu naplatu duzni su da o oduzimanju imovinske
koristi obaveste sud koji je izrekao meru, a troskovi izvrsenja snosi kaznjeno lice. Redovna naplata novcane kazne,
troskova prekrsajnog postupka I drugih novcanih iznosa vrsi se putem suda ili organa uprave koji popunjavaju
uplatnicu odredjenim iznosom koji kaznjeni uplacuje preko poste, banke ili Uprave za javna placanja. Naplata
novcanih iznosa se vrsi I prinudnim putem onda kad kaznjeno fizicko lice u odredjenom roku ne plati troskove
prekrsajnog postupka. Prinudnu naplatu novvcane kazne vrsi nadleznu organ po propisima o prinudnoj naplati.
Organ za prinudnu naplatu je obavezan da u roku od 15 dana od dana pokusane ili izvrsene naplate izvesti nadlezni
sud. Sve troskove snosi kaxnjeni. Prinudna naplata novcane kazne I troskova se gasi smrcu kaznjenog.
111.
( , , , , , ,
, , , , , , , ,
, , ). ,
( )
5 ( ) .,
. ,
. ( , ,
, ). ,
k . . , .
51

.
. - . .
112. e
, , , ,
, , , , ,
, , , . .
. . (). .
113.

.
, : . . ,
: ( ) , ,
, .
: ,
( ), ,
( ) ( ) , ,
, , . :
, , -
, , ,
, ,
, ,
(
), , ,
, 3 ,
6 .
114.
, . ,
. .
:
30 50 % . .

.
. .,
.
, . ,
. :
,
. .
.

115.
52

,
, .
. , .
, ,
. : : , , , ,
, ( ),
, , , ,
, , ,
. . .
15 , , 24 .
. 60 . :
, , , , , , .
, ( ), , , ,
, , , .
: , , , , , ,
, , , , , , , ,
, , , ,
, ,
3 . : , , , , , ,
. : , , .
. .
. .
, .
. : ,
, , , ,
( ). 18
(, ) .
116.
, ,
. .
.
18 . .
. : , , , , ,
, : , , . , 15 .
: 15 . 2 , 18 . 10 , 60 . .
.
117.
, .

. , .
.
. .
, , ,
. .
: , .
53

2 ,
( 10 ).
. : ,
, , .
- .
. ,
( 10 ). :
( ), .
.
118.

,
.
, a
.
().
.

( ). , , , ,
, ,
. . :
- , : ; 18
. ( , , ,
. , ,
. 3,5 .
: , 18 ,
- , 18 , , ,
, (), .
. , .
. - : , , , ;
: , , , .
- .
119.
. .
. .
: , .
60 .
.
120.
. , ,
, . .
. : I -
, II , III , IV
. . , , V -
54

000- 499, 500 -599, VI


. .
. .
: ,
, ,
.
121.
. .
, ,
.
. .

. : ,
, , ,
, ,
.
122. (oja)
, .
.
: , .
, .
. .
,
( , , , .
, ( , , . .
. ,
. ( , .

. ,
.
. ,
.
,
, . .
: , ,
, , , , , ,
, , .
. .
.
,
. . ,
. , , , , ,
. .

. ,
55

.
. ,
, , .
, , , ,
. ,
. ,
. ,
, , .
, , ,
, .

, .
. - , , ,
.
, . . .
, , . .
: , , , .
: ,
, ,
.

56

1. Pojam i vrste poslova uprave


2. Izvrni poslovi
3. Nadzorni poslovi
4. Sredstva za rad uprave
5. Pojam i vrste akata uprave
6. Pojam i obeleja upravnog
akta
7. Vrste upravnih akata 8.
Pravna dejstva upravnih akata
9. Dodaci upravnom aktu
10. Pravnosnanost, konanost i
izvrnost upravnog akta
11. Pogreni upravni akt
12. Upravne radnje i drugi
materijalni akti uprave
13. Upravni propisi
14. Upravni ugovori
15. Pojam i znaenje upravnog
postupka
16. Osnovna naela upravnog
postupka
17. Nadlenost za reavanje u
upravnom postupku
18. Stranka u upravnom
postupku
19. Ostali uesnici u upravnom
postupku
20. Optenje uesnika u
upravnom postupku
21. Rokovi u upravnom
postupku
22. Povraaj u preanje stanje
23. Odravanje reda i trokovi u
upravnom postupku
24. Pokretanje postupka
25. Skraeni postupak
26. Posebni ispitni postupak
27. Usmena rasprava
28. Prethodno pitanje
29. Pojam dokazivanja, dokaza
i dokaznih sredstava
30. Isprave i uverenja
31. Svedoci
32. Izjave stranaka
33. Vetaci i tumai

34. Uviaj
35. Obezbeivanje dokaza
36. Reenje u upravnom
postupku
37. Pravo na albu, obeleja i
dejstvo albe
38. Rad prvostepenog organa po
albi
39. Reavanje drugostepenog
organa po albi
40. Pojam i oblici vanrednih
pravnih sredstava
41. Ponavljanje postupka
42. Menjanje i ponitavanje
reenja u vezi sa upravnim sporom
43. Zahtev za zatitu zakonitosti
44. Ponitavanje i ukidanje
reenja po osnovu slubenog
nadzora
45. Ukidanje i menjanje
pravnosnanog
reenja
uz
pristanak ili po zahtevu stranke
46. Vanredno ukidanje reenja
47.
Oglaavanje
reenja
nitavnim
48. Pojam izvrenja i osnovna
pravila o izvenje
49. Pojam sudske kontrole
zakonitosti upravnih akata
50. Sistemi sudske kontrole
zakonitosti upravnih akata
51. Pojam i vrste upravnog
spora
52. Stranke i nadleni sud u
upravnom sporu
53. Pokretanje upravnog spora
54. Prethodni postupak u
upravnom sporu
55. Redovni postupak u
upravnom sporu
56. Pravni lekovi u upravnom
sporu
57. Obaveznost i izvravanje
presude

58. Ostali oblici sudske


kontrole uprave
59. Parlamentarna kontrola
uprave
60. Kontrola uprave od strane
drugih dravnih organa
61. Uloga nezavisnih institucija
u kontroli uprave
62.
Pojam
i
osnovne
karakteristike prekrajnog prava
63. Sistem perkrajnog prava
64. Odnos prekrajnog prava
prema drugim granama prava
65. Oblici kanjivih delatnosti
66.
Prekraj
kao
oblik
kanjivog postupanja
67. Protivpravnost
68. Vaenje prekrajnih propisa
69.
Osnovi
iskljuenja
kanjivosti za prekraj
70. Pokuaj kao stadijum
izvrenja prekraja
71. Subjekti i uslovi prekrajne
odgovornosti
72.
Elementi
prekrajne
odgovornosti
73. Stvarna zabluda
74. Pravna zabluda
75. Sauesnitvo kod prekraja
76. Pojam i vrste prekrajnih
sankcija
77. Opomena
78. Zatitne mere i uslovi za
njihovo izricanje
79. Oduzimanje imovinske
koristi
80. Zastarelost
81.
Pojam,
predmet
i
sistematika
posebnog
dela
prekrajnog prava
82. Pojam Prekrajnog postupka
83. Osnovni principi (naela)
prekrajnog postupka
84.
Organi
za
vodjenje
prekrajnog postupka
57

85. Stvarna i mesna nadlenost


86. Vanredne nadlenosti i
sukob nadlenosti
87. Izuzee
88. Stranke u prekrajnom
postupku
89. Javni tuilac i drugi organi
ovlaeni na pokretanje upravnog
postupka
90. Podnesci u prekrajnom
postupku
91. Zapisnici u prekrajnom
postupku
92. Rokovi i vraanje u
preanje stanje
93.
Trokovi
prekrajnog
postupka
94. Imovinsko-pravni zahtev
95. Donoienje i saoptenje
odluke
96.
Prethodni
prekrajni
postupak
97. POkretanje prekrajnog
postupka
98. Odluivanje o zahtevi za
pokretanje prekrajnog postupka
99. Mere za obezbeenje
okrivljenog
u
prekrajnom
postupku
100. Pojam, predmet i vrste
dokaza
101. Materijalni dokazi
102. Pretres
103. Prekrajne odluke
104. Redovni pravni lekovi
105. Vanredni pravni lekovi
106.
Posebni
prekrajni
postupci
107. Postupak za naknadu tete
zbog neopravdanog kanjavanja
108. Prekrajni postupak koji
vode organi uprave
109. Mandatna kazna
110.
Izvrenje
prekrajnih
sankcija

111. Pojam eksproprijacije


112.
Utvrivanje
opteg
interesa kod eksproprijacije
113. Postupak eksproprijacije
114. Naknada u sluaju
eksproprijacije
115. Matine knjige
116. Lina karta
117. Lino ime
118. Dravljanstvo
119. Prebivalite i boravite
120. Jedinstveni matini broj
graana
121. Pravni poloaj stranaca
122. Pojam kancelarijskog
poslovanja

58

59