You are on page 1of 9

Struni komentar

KOMENTAR NOVOG ZAKONA O IZVRENJU I


OBEZBEENJU - "Sl. glasnik RS", br. 31/2011
Nova zakonska reenja sadrana u zajednikim
odredbama o izvrenju
ta predstavlja osnov za odreivanje izvrenja?
Kao i svim ranije vaeim zakonima koji su regulisali postupak izvrenja, i lan 12.
Zakona o izvrenju i obezbeenju ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 - dalje: Zakon)
predvia da se izvrenje odreuje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave, ako
istim zakonom nije drugaije propisano. Ono to ga razlikuje od ranije vaeih
zakona, jeste to to se na osnovu lana 1. pod izvrnom ili verodostojnom
ispravom sada podrazumeva svaka domaa izvrna ili verodostojna isprava i
svaka strana izvrna ili verodostojna isprava, naravno ako ispunjava ostale
zakonske uslove.
Kako je definisana izvrna isprava?
Zakonom o izvrnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004 - dalje: Zakon iz
2005. godine), u lanu 30. Zakona, kao izvrne isprave su definisane izvrna odluka
suda i izvrno sudsko poravnanje (1), izvrna odluka doneta u upravnom ili
prekrajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku ako glase na ispunjenje
novane obaveze i ako posebnim zakonom nije drugaije odreeno (2), i druge
isprave koje su zakonom odreene kao izvrne isprave (3).
Zakon umesto termina "izvrna" sadri termin "pravnosnana" odluka suda.
Razlika nije samo terminoloke prirode. Pravnosnanost podrazumeva da se
odluka vie ne moe pobijati redovnim pravnim lekom, a izvrnost
podrazumeva da je odluka pravnosnana i da je protekao rok za dobrovoljno
ispunjenje obaveze. Kod odluka kod kojih pravni lek, alba ne odlae izvrenje,
podrazumeva samo da je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje.
lanom 13. Zakona pored pravnosnane odluke suda i sudskog poravnanja,
sada bez oznake "izvrnog", kao izvrne isprave su predvieni i drugi akti
stranaka koji su zakonom izjednaeni sa sudskim poravnanjem.

Pored odluka iz upravnog i prekrajnog postupka i poravnanja iz upravnog postupka


koja glase na ispunjenje novane obaveze, za koje posebnim zakonom nije
predvieno da se sprovode administrativnim putem, kao izvrne isprave su
predvieni:
- izvod iz registra zalonog prava na pokretnim stvarima i pravima i izvod iz registra
finansijskog lizinga koji sadri podatke o ugovoru o finansijskom lizingu i predmetu
finansijskog lizinga,
- ugovor o hipoteci, odnosno zalona izjava sainjena saglasno propisima kojima se
ureuje hipoteka,
- usvojen plan reorganizacije u steajnom postupku ije je usvajanje potvreno
odlukom suda,
- izvrna odluka koja je potvrena kao Evropska izvrna isprava.
U taki 7) stava 1. lana 13. sadrana je opta odredba da je izvrna isprava i druga
isprava koja je zakonom odreena kao takva.
Da li su sudske odluke i poravnanja istovetno definisani Zakonom?
U lanu 14. Zakona propisano je ta se smatra sudskom odlukom, a ta se smatra
odlukom donetom u upravnom postupku na slian nain kao i Zakonom iz 2005.
godine, sa izuzetkom to se umesto termina "arbitraa" koristi termin
"arbitrani sud".
Kako se definie izvrnost odluke?
Zakon na izmenjen nain definie izvrnost odluke. U lanu 15. Zakona
predvieno je da je sudska odluka izvrna ukoliko je njome naloeno ispunjenje
potraivanja, postala je pravnosnana i ako je protekao rok za dobrovoljno
ispunjenje, uz dodatak da je izvrna i ako je nastupio uslov koji je odreen
tom odlukom, osim kada je to zakonom drugaije propisano.
Na isti nain je propisano kako se rauna rok za dobrovoljno ispunjenje. Meutim,
ono to je novo u odredbi koja definie izvrnost odluke, je odredba kojom se
propisuje da sud ili organ uprave na zahtev stranke u postupku stavlja
slubenu beleku na samoj izvrnoj ispravi ili izdaje posebnu pisanu potvrdu,
ako su ispunjeni uslovi za izvrnost predvieni st. 1. i 3. ovog lana. Stav 3.
predvia izvrnost odluke donete u upravnom postupku.

Davanje potvrde izvrnosti ranije je bilo regulisano lanom 50. Zakona iz 2005.
godine. Bilo je predvieno da potvrdu daje onaj sud, odnosno organ koji je odluivao
u prvom stepenu o potraivanju. Takve odredbe sada nema, kao ni odredbe koja
propisuje mogunost da isti sud, odnosno organ po slubenoj dunosti ili na zahtev
stranke ukine neosnovano datu potvrdu izvrnosti.
U lanu 15. Zakona u stavu koji se odnosi na mogunost izvrenja na osnovu odluka
koje nisu postale pravnosnane, ali su postale izvrne, dodata je i nova isprava usvojeni plan reorganizacije u steajnom postupku, saglasno odredbama Zakona o
steaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009).
Koje su novine predviene u vezi sa izvrnou poravnanja?
Zakon iz 2005. godine u odredbi o izvrnosti poravnanja definisao je da su sudsko
poravnanje i poravnanje zakljueno u upravnom postupku izvrni, ako je
potraivanje iz poravnanja dospelo. Sada je dodata odredba po kojoj to moe
biti i poravnanje zakljueno u nekom drugom postupku.
Ono to razlikuje Zakon u odnosu na Zakon iz 2005. godine je nain
dokazivanja dospelosti potraivanja po poravnanju, a time i izvrnosti
poravnanja. I ranije se dospelost dokazivala: zapisnikom o poravnanju, javnom
ispravom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom. Meutim, prema lanu 33.
stav 3. Zakona iz 2005. godine, kada se dospelost na takav nain nije mogla
dokazati, dokazivala se pravnosnanom odnosno konanom odlukom donetom u
parninom ili upravnom postupku kojom se utvruje dospelost. Sada takve
mogunosti dokazivanja nema.
Zadrana je odredba po kojoj se izvrenje moe odrediti na osnovu poravnanja koje
je postalo izvrno samo u jednom delu.
ta se smatra izvrnom ispravom podobnom za izvrenje?
lan 17. Zakona slino kao lan 34. stav 1. Zakona iz 2005. godine definie da je
izvrna isprava podobna za izvrenje ako su u njoj naznaeni izvrni poverilac i
izvrni dunik, predmet, vrsta i obim ispunjenja obaveze. Ono to Zakon razlikuje je
da nije naznaeno i vreme ispunjenja obaveze, kao i da je dodato da izvrna
isprava sve ovo sadri osim ako samim Zakonom nije drugaije odreeno.
Za razliku od Zakona iz 2005. godine koji je predviao da se, ako u odluci kao
izvrnoj ispravi nije odreen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok
odreuje reenjem o izvrenju, Zakon predvia da u navedenoj situaciji rok za
dobrovoljno ispunjenje obaveze iznosi tri dana od dana dostavljanja odluke
izvrnom duniku.

lanom 333. Zakona o parninom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004 i
111/2009 - dalje: ZPP) je predvieno da sud u presudi odreuje rok za izvrenje
inidbe, te ako posebnim propisom nije drugaije odreeno, rok iznosi 15 dana (u
privrednim stvarima saglasno lanu 489. stav 1. taka 2) ZPP iznosi osam dana),
kao i da u meninim i ekovnim stvarima iznosi osam dana. Sud za nenovana
davanja moe odrediti i dui rok. Na ovaj nain su za propust suda da u presudi
odredi rok u skladu sa odredbama ZPP ili eventualno drugim propisom koji rok
propisuje, stranke "kanjene" skraenjem roka, ak i za one obaveze koje se po
prirodi stvari u tako kratkom roku ne mogu izvriti (npr. otklanjanje nedostataka i sl.).
Zakonom nije naznaeno ime se odreuje taj rok, pa se moe pretpostaviti da
ovo podrazumeva da sud, odnosno organ koji je odluivao o potraivanju u
prvom stepenu i u izreci odluke nije naveo rok ispunjenja obaveze, prilikom
davanja potvrde izvrnosti ima konstatovati da je uslov iz lana 15. Zakona
ispunjen ukoliko je proteklo tri dana od dana kada je odluka dostavljena
duniku po ispravi.
U ovoj odredbi je dodato da kada se iz izvoda registra zalonih prava na pokretnim
stvarima i pravima ne moe utvrditi dospelost potraivanja, da se izvrenje odreuje
ako izvrni poverilac podnese pisani dokaz da je izvrnog dunika pozvao da ispuni
obavezu u naknadno ostavljenom roku. To je u skladu sa Zakonom o zalonom
pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Sl. glasnik RS", br. 57/2003,
61/2005 i 64/2006 - ispr.).
U emu se sastoje izmene kod definisanja verodostojne isprave?
Zakon iz 2005. godine je definisao u lanu 36. ta se smatra verodostojnom
ispravom, a Zakon to ini u lanu 18. U oba sluaja radi se o ostvarivanju
novanog potraivanja. Mnoge od isprava predvienih Zakonom iz 2005. godine i
Zakon predvia kao verodostojne isprave, s tim da kod menice i eka naglaava da
se radi o menici i eku domaeg ili stranog lica, a slino i kod fakture da se radi o
fakturi domaeg ili stranog lica. Meutim, novinu predvia uslov da se uz fakturu
dostavlja otpremnica ili drugi pisani dokaz da je izvrni dunik obaveten o
nastaloj obavezi.
Kod izvoda iz poslovnih knjiga za izvrene komunalne i sline usluge nisu
vie nabrojane pojedine vrste komunalnih usluga, pa ostaje da sudska praksa
tumai ta se podrazumeva pod komunalnom uslugom, a posebno ta se
podrazumeva pod uslugom slinoj komunalnoj.
Kod javne isprave koja konstituie izvrivu novanu obavezu izostavljena je
odrednica "osim stranih javnih isprava".

Promene su predviene i kod overene izjave izvrnog dunika. Sada Zakon


predvia da se radi o overenoj izjavi izvrnog dunika kojom ovlauje banku
da sa njegovog rauna izvri prenos novanih sredstava na raun izvrnog
poverioca. Ranije je to bila overena izjava izvrnog dunika kojom ovlauje
izvrnog poverioca na prenos novanih sredstava.
Nove isprave koje se u smislu ovog zakona smatraju verodostojnom ispravom su i:
- obraun kamate sa dokazima o osnovu dospelosti i visini potraivanja (Zakon iz
2005. godine je obraun kamate smatrao fakturom, raunom),
- privremena ili okonana situacija u vezi sa izvrenim graevinskim radovima i
- obraun o nagradi i naknadi advokata.
Dok je Zakon iz 2005. godine predviao, kada se iz isprave ne vidi dospelost
potraivanja, da e se izvrenje odrediti ako izvrni poverilac podnese pismenu
izjavu da je potraivanje dospelo i oznai dan dospelosti, Zakon predvia obavezu
poverioca da u toj situaciji podnese pisani dokaz da je izvrnog dunika
pozvao da ispuni dospelu obavezu u naknadno ostavljenom roku.
ta je novo kod sredstava i predmeta izvrenja?
U lanu 19. stav 1. Zakona, kao i u lanu 42. stav 1. Zakona iz 2005. godine,
sredstva izvrenja su definisana kao izvrne radnje kojima se po zakonu
potraivanje prinudno ostvaruje.
Takoe nabrojana su ista sredstva izvrenja radi ostvarenja novanog
potraivanja.
U stavu 3. ovog lana, meutim, nabrojana su i sredstva izvrenja radi
ostvarenja nenovanog potraivanja, a to lanom 42. Zakona iz 2005. godine nije
bilo propisano.
Izostavljena je i odredba po kojoj se izvrne radnje mogu neposredno sprovesti
protiv izvrnog dunika i drugih lica u skladu sa Zakonom. Ostale odredbe su sline,
ali je izostavljen stav 8. nekadanjeg lana 42. kojim je bilo predvieno da se ocena
da li neka stvar ili neko pravo moe biti predmet izvrenja, odnosno da li je izvrenje
na nekoj stvari ili na pravu ogranieno, donosila s obzirom na okolnosti u vreme
podnoenja predloga za izvrenje osim kada je zakonom izriito drugaije odreeno.
Kojim sredstvom izvrenja i na kojim stvarima se izvrenje odreuje, odnosno da li
se u toku postupka sredstvo izvrenja moe promeniti?

Znaajna izmena u Zakonu, izmeu ostalog, se odnosi na pitanje promene


sredstva izvrenja. I Zakon predvia da sud odreuje izvrenje, odnosno
obezbeenje onim sredstvom i onim predmetima koji su navedeni u predlogu
za izvrenje, odnosno u predlogu za obezbeenje, ali dodaje da to vai za one
situacije kada se izvrenje odreuje na predlog izvrnog poverioca (znai ne i
onda kada se izvrenje odreuje po slubenoj dunosti).
Po Zakonu iz 2005. godine, izvrni poverilac je mogao staviti predlog za promenu
sredstva izvrenja do otpoinjanja sprovoenja izvrenja, odnosno dok nije
preduzeta prva izvrna radnja po sredstvu izvrenja za koje je reenje o izvrenju
doneto.
Prema lanu 20. stav 2. Zakona, sud moe na predlog izvrnog poverioca ili po
slubenoj dunosti, u toku postupka, zakljukom odrediti izvrenje (obezbeenje)
drugim sredstvom i na drugim predmetima izvrenja umesto onih koji su prethodno
odreeni. Sledi da faza postupka u kojoj se moe izvriti promena sredstva i
predmeta izvrenja nije ograniena, te da sud moe odrediti promenu i po slubenoj
dunosti i na predlog poverioca.
Novinu predstavlja i odredba po kojoj izvrni poverilac u predlogu moe traiti
da se izvrenje sprovede na celokupnoj imovini izvrnog dunika i da moe uz
predlog podneti zahtev za dobijanje izjave o imovini izvrnog dunika ne
navodei sredstva i predmete izvrenja. U tom sluaju sud odreuje izvrenje,
odnosno obezbeenje bez navoenja sredstva i predmeta izvrenja, a nakon
identifikacije imovine izvrnog dunika zakljukom odreuje iste.
Nove su i odredbe koje se odnose na postupanje izvritelja. Izvritelj izvrenje
sprovodi onim sredstvima i na predmetima izvrenja koji su u reenju o izvrenju
navedeni, a reenje o izvrenju donosi sud. Meutim, ako sredstvo i predmeti u
reenju nisu navedeni, izvritelj sprovodi izvrenje na osnovu sopstvenog zakljuka
na sredstvima i predmetima izvrenja kojima se najpovoljnije ostvaruje namirenje
izvrnog poverioca.
Takoe je predvieno da se radi namirenja istog potraivanja moe, na osnovu
zakljuka, nastaviti sprovoenje izvrenja drugim sredstvima i na drugim
predmetima izvrenja umesto onih koji su prethodno odreeni. To su one
situacije kada sredstvo i predmeti koji su odreeni nisu bili dovoljni za potpuno
namirenje celokupnog potraivanja izvrnog poverioca. Oigledno je da se radi o
novanim potraivanjima.
Ali, u obe navedene situacije, izvrni poverilac ovakvo postupanje izvritelja
moe usloviti svojim posebnim odobrenjem.

Novinu predstavlja i odredba po kojoj ne proizvode pravno dejstvo


raspolaganja imovinom koja izvrni dunik uini nakon prijema reenja o
izvrenju, odnosno nakon prijema zakljuka kojim se odreuje izvrenje.
Odredba lana 8. stav 2. Zakona iz 2005. godine po kojoj je sud mogao od
predloenih vie sredstava ili vie predmeta, po slubenoj dunosti ili na predlog
stranke, izvrenje ograniiti na ona koja su dovoljna za namirenje ili obezbeenje
potraivanja, u Zakonu je modifikovana tako da su i sud i izvritelj u obavezi da
prilikom odreivanja sredstva i predmeta izvrenja, odnosno obezbeenja vode
rauna o srazmernosti izmeu visine obaveze izvrnog dunika i sredstva i
predmeta izvrenja ili obezbeenja.
Koje isprave izvrni poverilac mora priloiti uz predlog za izvrenje na osnovu
strane izvrne isprave, koji je pravni lek protiv odluke suda i da li se moe sprovesti
izvrenje na imovini strane drave?
Kao i Zakonom iz 2005. godine, i prema odredbama Zakona izvrni poverilac koji
podnosi predlog za izvrenje na osnovu strane izvrne isprave, duan je priloiti tu
ispravu u originalu ili overenom prepisu, prevedeno na jezik u slubenoj upotrebi u
sudu, zajedno sa dokazom o njenoj pravnosnanosti, odnosno izvrnosti po pravu
zemlje ija je izvrna isprava u pitanju. Pravni lek protiv reenja o izvrenju
donetog u postupku za izvrenje strane izvrne isprave je prigovor. Ako ona
nije prethodno priznata od strane domaeg suda, prigovor se moe izjaviti i zato to
nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za priznanje strane izvrne isprave (pored
drugih razloga koji su predvieni za bilo koji prigovor protiv reenja o izvrenju na
osnovu izvrne isprave).
Kao i do sada, pod istim uslovima, izvrenje se moe odrediti i sprovesti na imovini
strane drave ili meunarodne organizacije.
Koje novine predvia Zakon u vezi sa prenosom i prelazom potraivanja i
obaveza?
Odredbe o izvrenju na predlog i u korist lica koje u izvrnoj ispravi nije
oznaeno kao poverilac su izmenjene. Prenos, odnosno prelaz se dokazuje na
isti nain kao i Zakonom iz 2005. godine: javnom ili u skladu sa zakonom overenom
ispravom, odnosno kada to nije mogue, pravnosnanom, odnosno konanom
odlukom donetom u parninom, prekrajnom ili upravnom postupku.
Meutim, prema odredbama Zakona iz 2005. godine, da bi se u navedenoj situaciji
izvrenje moglo odrediti u korist novog lica, novog poverioca, prenos je morao
nastupiti nakon izvrnosti isprave, a pre podnoenja predloga. Sada je mogue da
se do prenosa ili prelaska doe i pre, i u toku izvrnog postupka. Znai da je

mogue da poverilac po izvrnoj ispravi pokrene predlog za izvrenje, da na njegov


predlog bude doneto reenje o izvrenju, a da u daljem toku postupka izvrenja (pa
ak nezavisno da li je namirenje otpoelo delimino), ovo lice prenese na drugo lice
svoje potraivanje po ispravi. U tom sluaju lice na koje je potraivanje preneto,
odnosno prelo kao sticalac stupa na mesto izvrnog poverioca. To predvia lan
23. stav 3. Zakona.
Novina je i da, na predlog sticaoca koji je javnom ili po zakonu overenom
ispravom dokazao da je potraivanje na njega preneseno ili prelo, sud,
odnosno izvritelj zakljukom utvruje da je sticalac stupio na mesto ranijeg
izvrnog poverioca.
Ovakvo reenje nije zasnovano na odredbama ZPP koje se odnose na subjektivno
preinaenje tube (bilo promenom tuioca, bilo promenom tuenog).
Ove odredbe se shodno primenjuju i kada se radi o promeni izvrnog dunika,
odnosno o prenosu obaveze dunika na tree lice i njegovom stupanju na mesto
izvrnog dunika nakon donoenja reenja o izvrenju o emu sud, odnosno
izvritelj donosi zakljuak i utvruju da je to lice stupilo na mesto ranijeg izvrnog
dunika.
Zakon takoe predvia da sticalac prima postupak u stanju u kakvom se nalazi i
prema protivnoj strani ima ista prava koje je njegov prethodnik imao. Nova je i
odredba po kojoj izvrni dunik moe istai sticaocu, pored prigovora koji ima
prema njemu, i one prigovore koje je mogao istai prema ustupiocu do asa
kada je saznao za promenu. To predstavlja inkorporiranje odredbi Zakona o
obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i
57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) koje
reguliu ugovor o ustupanju potraivanja i odnos novog poverioca i dunika.
Koje su izmene predviene kod alternativnih obaveza, a koje kod fakultativnog
ovlaenja?
Za razliku od Zakona o izvrnom postupku ("Sl. list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i
71/2001), Zakon iz 2005. godine, je predviao da je, kada izvrni dunik po izvrnoj
ispravi ima pravo da bira izmeu vie predmeta svoje obaveze, izvrni poverilac bio
duan (morao je) da u predlogu za izvrenje naznai predmet kojim obaveza treba
da bude ispunjena. Sada se Zakon vraa na reenje iz 2000. godine i ne sadri
obavezu, ve mogunost takvog naznaenja od strane izvrnog poverioca
(moe, ali ne mora).
Nova je odredba u lanu 25. stav 2. Zakona, koja predvia da izvrni dunik
ima pravo izbora sve dok izvrni poverilac ne primi u celini ili delimino
predmet koji je oznaen u predlogu za izvrenje.

Kod fakultativnog ovlaenja novinu predstavlja mogunost da ako je ispravom


izreeno da se izvrni dunik nenovane obaveze moe osloboditi plaanjem
odreenog novanog iznosa ili ispunjenjem neke druge inidbe odreene u izvrnoj
ispravi, iznos moe platiti ili inidbu ispuniti, i nakon izvrnosti isprave, ako se sa tim
saglasi izvrni poverilac. Zakonom iz 2005. godine je bilo predvieno da to moe
uiniti sve dotle dok izvrni poverilac nije makar delimino primio ispunjenje
obaveze.
Da li su promenjeni predmeti kojima se daje jemstvo i koju odluku sud donosi?
Kod jemstva su izmene terminoloke prirode. Ranija odredba je glasila da se
jemstvo moe poloiti u gotovom novcu ili devizama, a sada glasi da se polae u
domaem ili stranom novcu.
Zadran je izuzetak predvien Zakonom iz 2005. godine kada je sud mogao, uz
saglasnost izvrnog poverioca, dozvoliti i davanje jemstva u obliku bankarske
garancije, hartije od vrednosti, dragocenosti ija se vrednost moe lako utvrditi na
tritu i koje se mogu brzo i jednostavno unoviti, s tom razlikom da, po Zakonu, i
izvritelj moe doneti takvu odluku.
Osim toga, moe se izuzetno odobriti i davanje jemstva u drugim pokretnim
stvarima, pod uslovom da je njihova vrednost takve prirode da se lako moe utvrditi
na tritu i da se one mogu brzo i jednostavno unoviti.
Novinu predstavlja odredba po kojoj na poloeno jemstvu protivna strana
stie zakonsko zalono pravo, te da dokaz o polaganju jemstva predstavlja
osnov za upis zalonog prava u nadleni registar. Nova je odredba po kojoj o
zahtevu za polaganje jemstva odluuje sud zakljukom.
Da li se po Zakonu moe odrediti naplata kamate na iznos trokova iz izvrne
isprave?
U lanu 35. stav 2. Zakona iz 2005. godine bio je predvien izuzetak od pravila da
se prinudno moe ostvariti samo ono potraivanje koje je dosueno izvrnom
ispravom, i u obimu na koji glasi (odnosno manje moe, a vie ne), te da se na iznos
trokova postupka, mogla traiti naplata kamate po zakonskim stopama.
Sada nema sline odredbe.