BOJNI OTROVI

Od prastarih vremena upotreba

otrova u ratne svrhe se smatrala
zloinom.
Rat se vodi orujem a ne otrovima
"Armis bella non venenis geri"

Isorija hemijskog oruja

Otrovni

prirodni proiyvodi strele

Otrovni gasovi (sumpor i smole)- Grci i
Rimljani
1456 Beograd je spasen od Turaka
upotrebom otrovnog dima

I svetski rat
Poetak

hemijskog rata

22. aprila 1915. godine Nemci su reonu Ipra

upotrebili 170 t hlora. Otrovano 20 000 ljudi.
25. sptembra 1915. godine Englezi su upotrebili
hlor
12.jula. 1917. godine nemci su upotrebili Iperit
kod Ipra
25. februatra 1918. godine Nemci su upotrebili
fozgen

1918. godine 50% artiljerijske municije sa

bojnim otrovimsa (BOt)

Upotreba BOt od 1941 do dans

Nemci

su do 1944. godine proizvodili sarin i

tabun
Auvic-"Zyclon B 4 500 000 ljudi otrovano
Vijetnam-defolijanti, psihohemijski BOt
Avganistanski rat-"uti gas
Teroristike akcije (Tokijo 1995.g sarin)

Konvencije o zabrani upotrebe BOt

Haka

konvencija 1899. i 1907. godine

zabranjuje upotrebu otrova.
Liga naroda 1925. g. U enevi protokol
o zabrani BOt
Generalna skuptina UN od 1966 do
1978. godine donela nekoliko rezolucija
o zabrani upotrebe BOt

DEFINICIJE BOJNIH OTROVA

(BOt)

Bojni otrovi su sve supstane upotrebljene za

izazivanje toksinih efekata kod oveka, ivotinja i
biljaka (World health organization, 1970);

Sva hemijska jedinjenja upotrebljena namerno u

koliinama i na nain koji direktno ili indirektno,
odmah ili posle izvesnog vremena, mogu
prouzrokovati fizioloke poremeaje ili prestanak
fiziolokih funkcija kod oveka, ivotinja i biljkaka
(Radni papir jugoslovenske delegacije u UN, 1974).

Binarni sistemi imaju indirektno toksino delovanje

na ljude, ivotinje i biljke, ije komponente, same
za sebe ne ispunjavaju kriterijum da se nazovu
bojni otrovi jer su relativno netoksinih jedinjenja.

Hemijsko oruje
Taktika upotreba na ratitu
Strategijska upotreba (diverzije, sabotae,
teroristike akcije, iroke primene po dubini
teritorije)

FIZIKE SOBINE BOt

Najvei broj BOt se nalazi u tenom

stanju, mali broj u vrstom i
gasovitom.
Teni BOt mogu delovati u obliku
gasova ili para.
Najvei broj BOt se upotrebljava u
obliku tenih ili vrstih aerosola.

SPECIFINA GUSTINA
PARA (GUSTINA PARA U
ODNOSU NA VAZDUH)

Da bi se BOt uspeno primenio njegove

pare treba da budu tee od vazduha.

Izuzev ugljen monoksida i cijanovodonine

kiseline, svi otrovi u parnom stanju su tei od
vazduha.

Relativne gustine para u odnosu na vazduh

Vazduh
Ugljen-monoksid

1,0
0,96

Cijanovodonina
kiselina

0,94

Sarin
Tabun

4,86
5,6

Soman
VX

6,33
9,25

Fozgen
Iperit

3,5
5,5

Hlorpikrin
Hloracetofenon

5,7
5,3

Hlorcijan

2,1

Relativna gustina jeste

odnos izmeu gustine
para otrova i gustine
vazduha.

BOt
=
vaz.

M BOt
Mvaz.

Mvaz=28.9

NAPON PARE

Napon pare BOt je ravnoteni pritisak

sloja pare koji se obrazuje na povrini
tene ili vrste faze koje isparava.

Napon pare zavisi samo od temperature

i prirode materije, a nezavisan je od
koliine tenosti i pare.

ISPARLJIVOST

Pod maksimalnom isparljivou

podrazumeva se koliina neke
supstancije, koja pod pritiskom od
jedne atmosfere i na odreenoj
temperaturi ispari do zasienja u
jedinici zapremine, izraava se u
mg/dm3 ili mg/m3.
Isparljivost zavisi od: napona para,
temperature, spoljnjeg pritiska i
prirode materije.

RASTVORLJIVOST BOT

Rastvorljivost BOt u vodi i drugim

rastvaraima ima sutinsko znaenje i
to kako za upotrebu BOt, tako i za
njihovo unitavanje (dekontaminaciju).

POSTOJANOST

Postojanost neke supstanca karakterie

vreme za koje odreena supstanca moe
da ostane u slobodnom prostoru (vazduh,
zemljite) bez gubitka aktivnosti i meri se
asovima ili danima.

Na ovoj veoma vanoj osobini bazira se i

jedna od klasifikacija BOt (postojaninepostojani, kratkotrajni-dugotrajni).

Postojanost BOt

Postojanost BOt zavisi

od niza faktora kao
to su:

meteoroloki uslovi,
vrsta terena, odnosno
zemljita i
priroda materije.

HEMIJSKA REAKTIVNOST
(STABILNOST)

Najee vlaga i voda nepovoljno

utiu na BOt, pa se veina ovih
jedinjenja razlae (hidrolizuje).
BOt pokazuju relativno dobru
stabilnost na povienim
temperaturama (pri eksploziji i dr.)

BOt (izuzev N-iperita) nisu otporni na

alkanu hidrlolizu (to se koristi u
dekontaminaciji).

Mnogi BOt nisu otporni na

oksidaciona sredstva (hlorni kre,
kalcijumhipohlorit, hloramin i dr.)

Podela BOt
Podele BOt treba smatrati uslovnim i treba
da slui u prvom redu za bru orijentaciju u
odnosu na karakter dejstva BOt, njihove
borbene karakteristike, sredstva primene i
izboru sredstava za unitavanje.
podela BOt prema toksikolokim osobinama,
podela BOt prema taktikoj nameni,
podela BOt prema fizikim osobinama i
podela BOt prema hemijskim osobinama.

TOKSIKOLOKA PODELA

Toksikoloka podela (medicinska

podela) otrovi su svrstani u
grupe sa slinim dejstvom:

Zaguljivci - organi za disanje i

oteuju pluno tkivo (fozgen);

Plikavci-deluju na kou izazivajui

razliite promene i plikove (iperit,
luizit);

opti otrovi- ispoljavaju optetoksino

dejstvo na pojedine sisteme u organizmu
(cijanovodonina kiselina, nervni BOt i
dr.);

psihohemijski otrovi- destrukcija funkcije

psihe i ula (BZ i dr.);

nadraljivci- nadrauju oi i sluzokoe,

nosa i sluzokoe puteva za varenje (HAF,
CS i dr.).

PODELA PREMA HEMIJSKOM

SASTAVU

Hemijska podela je korisna za procenu

fizikih i hemijskih osobina pojedinih
BOt, to se naroito moe iskoristiti u
analizi i dekontaminaciji BOt

organofosforna jedinjenja: tabun, sarin,

soman, VX i dr.;
arsenova jedinjenja: luizit, adamsit i dr.;
halogenovani tioetri i sulfidi: iperit i
njegovi analozi i homolozi;.

halogenovani alifatini amini: N-iperit;

derivati ugljene kiseline: fozgen,
difozgen;
nitrili: cijanovodonina kiselina,
hlorcijan;
halogenovani ketoni, kiseline i njihovi
proizvodi: hloracetofenon, hloraceton,
njihovi oksimi i dr.;
fluorna jedinjenja: fluorokarbonske
kiseline, fluorovani amini, fluornitrozo- i
nitrozojedinjenja

NERVNI BOt

Nervni BOt (NBOt) zauzimaju posebno

mesto. Karakteriu se veoma brzim
delovanjem, visokom toksinou i
kumulativnim dejstvom koja premauje sve
do sada poznate sintetske otrove.
Mogue je stvaranje kontaminirane zone
(KONZ) i do nekoliko stotina km2.
Hemijski - svi nervni BOt pripadaju
organofosfornim jedinjenjima.
Sarin, soman i tabun su poznati jo kao
triloni.
V-otrovi (VG, VE, VM, VS, VX i dr.).
VX ima poseban vojni znaaj.

Uslovi pod kojima

organofosforna
jedinjenja (OFJ) pokazuju
izraenu bioloku aktivnost

R1
R2

O
Acyl

Opta formula za OFJ

(G. Schrader, 1937)

1.centralni atom fosfora mora biti

petovalentan,
kiseonik ili sumpor moraju biti dvostrukom
vezom direktno vezani za petovalentni
atom fosfora,
2.radikali (R1 i R2) mogu biti: alkoksi-,
alkil-, aril-, odnosno mono- ili dialkilaminogrupe,
3.peta valencija mora biti zasiena
acilnim ostatkom (anjoni organskih ili

R1

Y
R

Z
X

Opta formula za nervne BOt

Y = O ili S,
Z = O ili S,
X = F, CN, S(CH2)nSR``, S(CH2)nNR2``,
S(CH2)nNR3``, S(CH2)nSR2`` i dr.
R = alkil, cikloalkil ili vodonik, etar
R1 = alkil, dialkilamino.

Tabun

(CH3)2N
C2H5O

Tabun

CN

O-etil-N,N-dimetil-cijano-fosfat

Tabun se dobro rastvara u alkoholu i

organskim rastvaraima, a ogranieno
se rastvara u vodi, tj. oko 12% pri 20oC.
U tenim ugljovodonicima je praktino
nerastvoran.
Tabun hidrolizuje u vodi (poveanjem
tem. se ubrzava).

CH3

Sarin

CH3

CHO
CH3

O
F

Sarin

O-izopropil-metil-fluoro-fosfonat

Sarin se rastvara u vodi u svim

razmerama. U vodi je relativno
postojan. Takoe se dobro rastvara u
lipoidima i organskim rastvaraima.

Pare sarina se lako apsorbuju razliiti

materijali kao tekstil, naroito vuna,
drvo, porozne opeke, beton i dr.

U baznim sredinama dolazi do ubrzanog

raspada sarina, pri emu postoji
proporcionalnost izmeu brzine hidrolize
sarina i koncentracije hidroksilnih jona.
Produkti hidrolize su neotrovni.

katalitiko dejstvo rastvora hipohlorita,

i katjona metla.

CH3 CH3
CH3

Soman

Soman

C O

CH3 H

CH3

O
F

O-pinakolil-metil-fluoro-fosfonat

Rastvorljivost somana u vodi je relativno

mala i iznosi oko 1,5%. nasuprot tome,
soman se dobro rastvara u lipidima, i
organskim rastvaraima.

Hidroliza somana pod uticajem alkalnih

rastvora je slilna kao kod sarina.

C2H5O

VX

CH3

CH

CH3

CH3
SCH2CH2N
CH3
CH
CH3

V-otrov

Oetil-S(2-diizopropilaminoetil)-metil-tiofosfonat

Pare VX su 9,2 puta tee od vazduha.

Otrov se slabo rastvara u vodi, ali
slino sarinu i somanu dobro se
rastvara u organskim rstvaraima kao
i u lipoidima. LD50 0.0025 -0.2 mg
Samo u jakom alkalnom medijumu pri
pH 10, dolazi do hidrolize i to
relativno sporo.

TOKSINOST

Samo neki od prirodnih otrova su toksiniji od

nervnih bojnih otrova (npr. botulinum toksin,
tetrodotoksin, saxitoksin i batrachotoksin).

Nervni BOt su:

najtoksiniji od svih BOt,

prodiru u organizam svim putevima

nemaju praktino miris i ukus,

deluju vrlo brzo, a u visokim koncentracijama

munjevito,

ne ostavljaju vidljive tragove na telu

otrovanih,

poseduju kumulativno dejstvo.

V-otrovi, a mau njima VX-otrov je 10 do 50

puta toksiniji od svih postojeih nervnih BOt.

Stepen toksinosti pojedinih nervnih BOt varira,

zavisno od puta ulaska otrova u organizam.

Prodiranje otrova kroz sluzokou oiju je veoma

brzo (munjevito), to omoguava da otrovi
ispoljavaju visoku tokinost.

TOKSIKODINAMIJA

Fizioloka uloga enzima holinesteraze

jeste razgradnja hidroliza acetilholina
osloboenog u organizmu u toku
stvaranja nervnih impulsa.

u centralnom nervnom sistemu,

u neuromuskularnim sinapsama,
u senzornim nervnim zavrecima,
u ganglijskim sinapsama,
u posleganglijskim adrenerginim nervnim
zavrecima, koji inervu lezde i krvne sudove,
u adrenerginim nervnim zavrecima (bez
ganglijskih sinapsi) u nadbubrenoj lezdi,
u posleganglijskim holinerginim nervnim
zavrecima.

U toksikodinamiji acetilholina se
razlikuju tri osnovna delovanja:

na biohemijske procese elija

inervisanih holinerginim
nervima, usled ega dolazi do
stimulacije glatke muskulature
1.bronhija,
2.organa trbune duplje,
3.znojnih, sluznih i drugih lezda
4.sranog miia i dr.

na biohemijske procese ganglijskih

elija i nervnih zavretke u poprenoprugastim miiima.

na biohemijske procese u CNS.

Funkcija holinergine
sinapse

Holinesterazama se nazivaju enzimi

koji katalizuju hidrolizu estara holina,
od kojih je najvaniji acetilholin.

Delovanja acetilholina traje milioniti

deo sekunde.

Aktivni centar prave holinesteraze

pod optimalnim uslovima moe da
hidrolizuje oko 300.000 molekula
acetilholina

Aktivni centar holinesteraze (ChE)

A anjonski centar,
E estarski centar

reakcije acetilholina sa
holinesterazom

O
E H + (CH3)3N CH2
O
E C + H2O
CH3

CH2

E C + (CH3)3NCH2CH2OH

O C CH3

CH3

O
E H + HO C

CH3

ematski prikaz reakcije acetilholina sa

holinesterazom:
a) orijentacija molekula acetilholina na povrini
holinesteraze;

b) formiranje jonske veze sa anjonskim

centrom i kovalentne veze sa estarskim
centrom enzima holinesteraze (acilovanje
enzima);

c) reakcija acilovanog enzima sa vodom;

d) deacilovani enzim
E

A
ChE
d)

H
HO

C
O

CH3

Dejstvo nervnih BOt na

holinesterazu

Antiholinesteraznim jedinjenjima su supstance

kod kojih blokiranje aktivnosti ovog enzim ima
glavnu ulogu u izazivanju odreenih
farmakolokih i toksikolokih efekata.

Antiholinesterazna jedinjenja mogu u

podjednakoj meri delovati na aktivnost prave i
pseudoholinesteraze, i no mogu ispoljiti
selektivnost u odnosu na ove fermente.

Mehanizam meusobnog delovanja

antiholinesteraza i holinesteraze je
slian mehanizmu reakcije acilovanja
holinesteraze, pri emu je veza
inhibitora sa enzimom
postojanija.

Antiholinesteraze se dele na dve velike

grupe prema postojanosti kompleksa
enzim-inhibitor:

jedinjenja koja stvaraju relativno

nestabilan kompleks enzim-inhibitor,
(raskida se prilikom razblaivanja
rastvora), reverzibilni inhibitori.

jedinjenja koja stvaraju postojani

kompleks enzim-inhibitor
(ireverzibilni inhibitori),
organofosforna jedinjenja iz grupe
BOt (VX, soman, sarin, tabun) i
organofosforna jedinjenja iz grupe
pesticida (malation, paration,
dimefoks, diptereks, fosfamidon i dr.)

Uticaj supstitucije S sa O u estrima

acetilholina i estrima NBOt na aktivnost sa
ChE
O

Estarska grupa acetil holina

O C

Estarska grupa u fosfornoj kisleini NBOt

O
S

Tiol estri acetil holina

C
O

Tiol estri NBOt, INHIBIRAJU ChE

Tion estri acetil holina, NE REAKTRIVAN SA ChE

O C
P

S
O-

Tion estri NBOt, NE REAKTIVNI SA ChE in vitro

U in vivo sistemu tion estri (= S) se

oksiduju u jetri (= O) u aktivan
inhibitor holinesteraze,

paration paraokson,
malationa - malaokson

Neophodan uslov fizioloke

aktivnosti supstrata ili
inhibitora ChE je estraski C=O
ili P=O.

Fosforilovanje enzima
holinesteraze sa NBOt
(ireverzibilan proces)
CH3
E H +

O
F

OCH
CH3

CH3

ireverzibilna
veza

O
E P

CH3
OCH

CH3

+ HF
CH3

Praenje stepena inhibicije holinesteraze

u krvi se danas uveliko koristi za
utvrivanje stepena trovanja NBOt, za
procenjivanje efikasnosti terapije i za
prognozu trovanja.

Uopteno, znaci i simptomi akutnog

trovanja postaju naroito izraeni kada je
vie od 50% aktivnosti holinesteraze u
plazmi ili eritrocitima inhibirano otrovima.

Mogunost reaktivacije
holinesteraze inhibirane NBOt

jedinjenja koja bi mogla da budu

fosforilisana istom brzinom kao i
enzim holinesteraza (nema veih
dostignua na ovom planu).

Reaktivator holinesteraze antidot.

Antidoti NBOt
Monopiridijumski oksimi
H

H
C

NOH

NOH

CH3 CH3SO3

CH3 Cl
R

Pralidoksim (PAM-2Cl)

Contrathion (P-2-S)

Bispiridinijumski oksimi
HC

NOH HC

H2C

CH2

NOH

CH2 Cl

TMB-4 (Trimedoxim, Dipiroksim)

HC

NOH HC

H2C

NOH

CH2 Cl
R

Toxogonin (LuH6, Obidoxim)

Mehanizam dejstva antidota

Dejstvo NBOt na CNS

tea trovanja:
poveanje razdraljivosti, u formi motornog
nadraenja.
razdraljivost

se smenjuje pojavom adinamije,

optom mlitavou, na kraju potpunim
gubitkom svesti.
Kimena modina je otpornija na trovanje
NBOt i poremeaj njenih funkcija obino
nastupa kasnije i pri velikim dozama otrova.

Vegetativni nervni sistem

Trovanje NBOt izazivaju itav niz poremeaja

u radu organa i lezda koji poseduju glatka
miina vlakna naroito holinergina
oko,
bronhije,
creva,
urogenitalni trakt,
lezde i dr.

Pri trovanju NBOt karakteristini su

poremeaji koji nastaju u
motornim nervima,

pojava grevitih kontrakcija miia,

fibrilarnih trzaja miinih vlakana,
slabost i pareza miia.

Respiratorni sistem

U mehanizmu delovanja NBOt

poremeaj funkcije disanja zauzima
vodee mesto i javlja se kao
neposredni uzrok smrti

bronhospazam
centar za disanje
respiratorna muskulatura

Da li smrt pri trovanju

antiholinesteraznim otrovima nastaje
zbog njihovog delovanja na centar za
disanje ili zbog mogueg nastajanja
neuromuskularnog bloka u disajnoj
muskulaturi?

Centar za disanje je daleko osetljiviji

nego disajna muskulatura.

Kardiovaskularni sistem

Spada u jednu od osnovnih karakteristika

delovanja NBOt.

Ove poremeaje karakteriu promene

izmenjenog tonusa krvnih sudova,
funkcionalnog stanja sranog miia.

vee doze otrova izazivaju pad

arterijskog pritiska pri emu obino
prethodi kratkotrajna hipertenzija.

slabljenja funkcije sranog miia

vazodilatorni efekat NBOt (naroito

perifernih krvnih sudova).

Gastrointestinalni sistem

Obilna salivacija,
poveana sekrecija svih lezda
poveana kontrakcija eluca i creva
U osnovi su dva mehanizma:

stimulacija efektornih holinerginih

nervnih elija i
nadraaj ganglija creva.

Oi

Pare NBOt izazivaju miozu zenica

koja se smatra karakteristinim
znakom trovanja nervnim BOt.

Dobro se resorbuju sa povrine

sluzokoe oiju.

KLINIKA SLIKA NBOt

Trovanje NBOt zavisi od mnotva faktora i

okolnosti pri kojima dolazi do trovanja:
prirodu otrova,
koliina otrova u organizmu
individualnos reakcije organizma,
putevi prodiranja otrova u organizam i dr.

Kliniku sliku moemo imati dve osnovne:

prema intenzitetu trovanja i

prema putevima prodiranja otrova.

Intenzitet trovanja

Po teini toka, forme klinike

intoksikacije NBOt mogu biti:

lake,
srednje teke,
teke i
hronine

Kod lakih formi trovanja simptomi se

javljuju u intervalima od nekoliko minuta
do 1 ili 2 asa (zavisno od puta ulaska u
organizam).

Za ovo trovanje je karakteristino da

zatrovane osobe mogu da hodaju i da
ozdravljenje i bez primene terapije i
nastaje 1 do 2 dana posle delovanja
otrova.

Kod srednje tekih formi trovanja

simptomi se pojavljuju u intervalima od
nekoliko minuta do najvie 1 as

karakteristino da zatrovane osobe ne

mogu da hodaju i do ozdravljenja
bez primene terapije dolazi najbre 15
do 20 dana posle delovanja otrova.

Sa terapijom ozdravljenja za 2 do 3
dana posle kontaminacije.

Teka forma trovanja moe da pone

kao laka ili srednje teka, ili toku prvih
nekoliko minuta.

Gubitak motornih sposobnosti.

Bez leenja po pravilu nastaje smrt za
nekoliko minuta (ak i u prvom minutu).
Smrtni ishod do 24 asa.
Ozdravljenja nastaje 5 do 10 dana posle
leenja,
Izleeni ostaju jedno vreme preosetljivi na
ponovno delovanje NBOt.

Hronina forma trovanja

NBOt

su posledica delovanja malih doza

otrova na organizam i to u toku
dueg vremenskog intervala.
lani utisak poveanja tolerancije
organizma prema NBOt, ali samo do
izvesnog stepena, kada takoe moe
doi do teke slike trovanja.

U literaturi se spominje i
latentna forma trovanja koju
karakterie odsustvo
klunikih znaka.

Karakteristini simptomi
trovanja za srednje teka
trovanja

izraen oseaj straha koji moe da dovede

i do panike.
glavobolja
razdraljivost praena neadekvatnim
reakcijama
poveana refleksna osetljivost
fibrilacije miia
suene zenice kao glava iode, ne reaguju
na svetlost, pojaano luenje suza.

poveano znojenje i sekrecija iz nosa

poremeaji udisaj, a naroito izdisaj otean,
ritam disanja sauvan.
puls ritmian,
bolovi u elucu intenzivniji, muka, pojaana
salivacija, povraanje.
telesna temperatura neto smanjena
aktivnost holinesteraze u krvi sniena do
30-40%, a u serumu iznosi 10 do 20%
normalne vrednosti.

Karakteristini simptomi
trovanja za teka trovanja

oseaj straha prelazi u uas,

vrtoglavica, glavobolja, poremeaj
govora (gutanje rei),
gubitak orijentacije, gubitak svesti.
tremor koji u poetku zahvata glavu,
zatim gornje ekstremitete i iri se po
celom telu.

hipertonus miia, grevite kontrakcije

pojedinih miia, zatim itava grupa
miia i na kraju generalizovani grevi.
posle faze nadraaja CNS, nastaje faza
inhibicije sa arefleksijom (duboka koma)
poremeaj disanja jako izraen
srani tonovi su prigueni i nejasni
defekacija i mokrenje.

Putevi prodiranja otrova

inhalaciona trovanja

perkutano trovanje

duine boravka u zatrovanoj atmosferi,

koncentracije otrova u vazduhu
brzine i dubine udisanja
ne daje vidne znake
posle kratkog vremena akutno trovnaje (V
NBOt)

peroralno

dobra rastvorljivost u vodi

kontaminacija hrane i vode

Mere zatite od NBOt

fizike mere (zatitna maska i odela)

hemijske mere (sredtva za
dekontaminaciju)
medicinske mere

atropin-sulfata (autoinjektor, ranije sireta)

reaktivatori holinesteraze (oksimi ampule)
vetakog disanja

Zatrovan organizam NBOt tolerie

enormne doze atropina.

Farmakoloki gledano, atropin deluje

blokirajui holinergine receptore (anti
holinergino dejstvo), inei ih neosetljivim
za delovanje acetilholina.

Primena oksima -reaktivatora

holinesteraze predstavlja uzroni
pristup leenju trovanja NBOt
Terapijsko delovanje na:

reaktivacija inhibirane holinesteraze

stvaranje kompleksa reaktivator-otrov u
veini sluajeva ini otrov bezopasnim

Postupak pri pruanju

pomoi zatrovanim nernim
BOt

prekinuti kontakt izmeu otrova i

oveka
odmah ubrizgati 2 mg atropin-sulfata
intramuskularno, ponoviti ubrizgavanje
atropina svakih 3 do 10 minuta, dok
ne nastupe znaci atropinizacije (suva
usta i koa, crvenilo u licu, proirene
zenice, ubrzanje sranog rada preko
140 u minuti i dr.).

PLIKAVCI