Вы находитесь на странице: 1из 37

PRAVO EU

I IZVORI PRAVA EU
Izvori prava EU su pravni akti koji sadre pravne norme na kojima poiva funkcionisanje EU.
Najvaniji izvori prava su:
1) osnivaki ugovori
2) akti institucija EU
3) sporazumi (ugovori) sa treim zemljama
4) sudska praksa

o OSNIVAKI UGOVORI
Pravni osnovi konstituisanja Unije sadrani su u osnivakim ugovorima koji su nastali na odlukama
drava lanica i saglasnou o formiranju Zajednice (Unije) entiteta sui generis pravne strukture.

1.Ugovor O Evropskoj Zajednici Za Ugalj I elik (Ezu)


Evropska zajednica za ugalj i elik je prva evropska zajednica koja se razvila sa namerom da se
uspostavi miroljubivo i efikasno korienje ovih resursa. Ova organizacija je bila otvorena za saradnju
i sa drugim dravama.
Ugovor je potpisan 1951. i formirane su sledee institucije: Savet ministara, Asambleja i Sud pravde.
Najvaniji organ je Visoka vlast koja se stara o realizaciji ciljeva iz ugovora. To su bili uspostavljanje
zajednikog trita, ukidanje carina i barijera u svrhu slobodnog prometa uglja i elika.
Visoka vlast je mogla donositi odluke i preporuke koje su obavezivale lanice bez njihove saglasnosti
(ipak postojala je potrebna saglasnost Saveta ministara).
Savet ministara su inili predstavnici nacionalnih vlasti. Savet je imao ulogu koordiniranja aktivnosti
nacionalnih vlada i visoke vlasti.
Parlament su inili lanovi nacionalnih parlamenata i sluio je za administraciju i kontrolu. Parlament
je mogao i 2/3 veinom da smeni Visoku vlast.

P RAVO E V R O P S K E U N I J E

Page 1

Sud pravde se starao o primeni osnivakog i drugih pravnih akta. Pred sudom su se mogla pojaviti i
pravna i fizika lica, i imao je nadlenost nad institucijama drava lanica.

2. Ugovor O formiranju Evropskoj Ekonomskoj Zajednici (Eez) I Evropskoj Zajednici Za


Atomsku Energiju (Ezae)
Ugovor o EEZ je potpisan u Rimu 1957. Tada je potpisan i ugovor o EZAE.
1960. ugovor o evropskoj zoni su potpisale Britanija, Austrija, Portugal, Norveka,
vedska, Danska, vajcarska.
Delovalo je da je to konkurentska organizacija, meutim razvijeni su dobri odnosi.
Osnovni cilj Zajednice jeste ruenje barijera koje dele Evropu, stvaranje
zajednikog trita, poveanje ekonomske stabilnosti i ivotnog standarda,
uspostavljanje carinske unije. Predviena je harmonizacija zakonodavstva.
Institucije su preuzete od EZU samo je umesto Visoke vlasti utanovljena Komisija
(sa neto uim nadlenostima).
Najvaniju ulogu imao je savet ministara.
Meunarodno pravni subjektivitet imaju sve tri zajednice. One mogu sticati prava
i obaveze, biti pred sudom, zakljuivati meunarodne ugovore.
EZAE je nastala na osnovu saglasnosti drava lanica o potrebi razvoja zajednike
politike oko atomske energije. Sistem formiran Rimskim ugovorima pokazivao je
nedostatke u tom smislu to su postojali zajedniki (sud i parlament) i posebni
(ostali) organi.
Zajednice su imale zajednike administativne slube za informisanje, izdavatvo,
statistiku i pravnu slubu. U Rimskom ugovoru je predvien prelazni period za
ostvarenje ciljeva do 1970. (ispunjen godinu pre roka) .
3. MERGER ugovor iz 1965.
Potpisan 1965, na snazi od 1967. radi objedinjavanja institucija. Oba lana komisije biraju zemlje
lanice.
Pored Parlamenta i Suda pravde uspostavljeni su i Komisija i Jedinstveni savet. Nastaje i sistem
finansiranja Zajednice iz sopstvenih izvora ime je postala mnogo vie nezavisna i manje osetljiva na
pritiske od strane lanica.

P RAVO E V R O P S K E U N I J E

Page 1

4. Jedinstveni Evropski Akt Iz 1986.


Donet sa ciljem da se do 1992. formira unutranje trite. Rad je bio u senci dva stanovita pristalica
vreg jedinstva sa jedne i pristalica dravnog suvereniteta s druge strane.
Kroz reformu strukturnih fondova uvreni su finansijski instrumenti. Neophodno je uspostaviti
slobodu kretanja lica, roba, kapitala i usluga.
Komisija dobija vea ovlaenja u izvrnoj vlasti, a Parlament u spoljnoj politici. Takoe, proiren je
broj sluajeva gde se odluuje kvalifikovanom veinom.
Jedinstvenim Evropskim aktom institucionalizovani su Evropski savet i Sud prve instance.
5. Ugovor O EU (Mastrihtski)
Potpisan u Mastrihtu 1992, a stupa na snagu 1993. nakon sloma SSSR i ujedinjeja Nemake.
Preovladalo je miljenje da je nuno postii vii stepen jedinstva izmeu naroda Evrope koji e
omoguiti da se odluke donose na nivou to blie graanima.
Mastrihtski ugovor je uspostavio novi politiki entitet nazvan EU, iako naziv obuhvata mnoge
evropske drave koje izostaju van lanstva. Unija je opisana kao entitet od tri stuba.
Prvi stub je sastavljen od tri postojee EZ (EZU^, EEZ i EZAE)
Drugi stub je sainjen od sistema zajednike spoljne i bezbednosne politike.
Trei stub obuhvata sferu pravosua i unutranje politike.
Ova tri stuba se smatraju jedinstvenim institucionalnim okvirom.
Ugovor je iz dva dela:
- Prvi se bavi ekonomskom i monetarnom unijom
- Drugi se bavi politikom unijom.
Naloeno je uspostavljanje monetarne unije i jedinstvene valute najkasnije do 01.01.1999.
Formirani su Evropski savet i Komitet regija i institucijalizovan je Ombudsman, kojeg imenuje
parlament Evrope.
Znaajno je proirena delatnost zajednice u prostorima obrazovanja, kulture, javnog zdravlja, zatite
potroaa i prekomorske, industrijske saradnje.
Mastrihtski ugovor je novi kvalitet u procesu stvaranja unije sa federalnim ureenjem.
U korpus komunitarnih (federativnih) delatnosti ulazile bi makroekonomija, spoljna i bezbednosna
politika, pravosue i odbrana.
Stie se utisak da su ciljevi Unije prvenstveno ekonomski i to vee jedinstvo naroda Evrope. To bi
bilo ostvareno podsticanjem privrednog razvoja i ukidanjem granica i jaanje kohezije i sa

P RAVO E V R O P S K E U N I J E

Page 1

jedinstvenom valutom. Identitet na meunarodnoj sceni se afirmie zatitom prava i interesa svih
dravljana, graana EU.
Supsidijarnost je podignuta na nivo konstitutivnih principa tek ugovorom o EU. Ogleda se u
pronalaenju optimalnog nivoa odluivanja i delovanja, odnosno na nivou to je mogue bliem
graanima. Ovaj princip se uzima kao kriterijum raspodele nadlenosti u okviru unije. Obino se
oznaava primat nacionalnog nivoa uz mogunost daljeg sputanja na regionalni i lokalni nivo.
Zajednica preduzima mere u skladu sa naelom supsidijarnosti samo ako ciljevi predviene akcije ne
mogu biti u potrebnoj meri ostvareni od strane drava lanica (ne moe se primeniti tamo gde Unija
ima ekskluzivnu nadlenost) .
Primena je opravdana u sluajevima:
1) ako je re o transnacionalnom aspektu;
2) ukoliko su radnje drave lanice slabijeg kvaliteta;
3) radnja na komunitarnom nivou mora donositi jasne koristi.
Projekciju odluivanja u EU uslovljavaju drave lanice, regioni, politike stranke, pokreti, javno
mnjenje i dr.
Unijsko gradjanstvo - Segment unijskog gradjanstva obuhvata odgovarajuci korpus prava i obaveza
za sve drzavljane drzava clanica.
Poseban znacaj imaju:
1) kretanja i nastanjivanja na prostor zajednice
2) birako pravo,
3) konzularnodiplomsku zatitu
4) pravo podnoenja peticije
5) pravo obraanja ombudsmanu
Komunitarni segment je prvi stub saradnje. Nuno je da 15 drava lanica u funkcionalnom smislu
predstavlja jednu teritoriju.
Mere koje vode do ostvarivanja ciljeva su:
1) zabrana carinskih dabina izmeu lanica i ogrenienja kod uvoza i izvoza,
2) zajednika trgovinska politika,
3) slobodan protok roba usluga i kapitala i lica,
4) mere kretanja lica,
5) zajednika politika u poljoprivredi, saobraaju i ribarstvu,

P RAVO E V R O P S K E U N I J E

Page 1

6) potovanje pravila konkurencije,


7) usklaivanje nacionalnog zakonodavstva,
8) kordinacija politike zapoljavanja,
9) socijalna poltika i evropski socijalni fond,
10) uvrivanje ekonomske kohezije,
11) zatita ivotne sredine,
12) jaanje konkurentnosti industrije,
13) unapreenje nauno istraivakog rada,
14) podsticanje stvaranja ,
15) visoka zdravstvena zatita,
16) razvoj obrazovanja i vaspitanja,
17) saradnja u oblasti razvoja,
18) pridruivanje prekomorskih zemalja,
19) zatita potroaa,
20) mere u oblastima energetike, civilne zatite i turizma i
21) vizni reim, kultura...
U veini ovih oblasti je ranije postojala nadlenost u manjem ili veem obliku
Socijalna politika
Mastrihtski ugovor je ostao nedoreen usled protivljenja V. Britanije pa je sainjen protokol o
socijalnoj politici koji je potpisalo 11 drava gde su lanice dobile mogunost korienja
institucionalne strukture.
Ekonomsko monetarna unija
Mastrihtski ugovor potpuno definie ekonomsko-monetarnu politiku i njenu dinamiku kroz uvoenje
pariteta valute preko jedinstvene valute uz uspostavljanje Evropske centralne banke.
Konano uspostavljanje monetarne unije se vezuje za 1 januar 1999. ali se euro pojavio tek 2002. (V.
B. i Danska su recimo sauvale svoju valutu)
Pored Komiteta regija formiran je ombudsman koji kontrolie rad komunitarnih institucija.

P RAVO E V R O P S K E U N I J E

Page 1

Zajednika spoljna politika i bezbednost su drugi stub, kroz ouvanje integriteta, nezavisnosti i
osnovnih interesa unije i jaanja njene bezbednosti. Nuno je obezbediti sistematsku saradnju drava
lanica povodom pitanja od opteg znaaja.
Posebnom deklaracijom uz mastrihtski ugovor odbrana EU e se razvijati jaajui stub Atlantskog
saveza (marginalizuje se Evropski parlament i Komisija i Evropski sud)
Pravosue i unutranji poslovi su trei stub
Postoji saradnja kod ovih segmenata:azil, reim prelaska spoljnih granica, narkomanija, kriminal,
imigracija, carine, policijska saradnja, pravosudna saranja u civilnim i krivinim predmetima..
Savet moe delovati posredstvom:
1) usvajanja zajednikog stava (joint position),
2) zajednikih akcija (joint action),
3) upuivanjem nacrta konvencija lanicama.
Ove odluke savet donosi 2/3 veinom, Drave lanice su obavezne da uspostave koordinaciju
nacionalnih organa kroz Koordinacioni komitet.
Referendum - Mastrihtski ugovor je prihvaen uz otpor preko referenduma koji je u Danskoj
ponovljen uz odreene ustupke (ne uestvuje u odbrambenoj uniji) . Bilo je tekoa i u Francuskoj,
Nemakoj i V. B.
6. Amsterdamski Ugovor
Deklarativno se od strane svih drava lanica izazvala volja za dogradnjom institucionalnog i pravnog
okvira EU. To je delimino postignuto ugovorom koji su potisale 15 lanica u Amsterdamu 1997, a na
snagu je stupio 1. maja 1999.
Oekivano proirenje EU zahtevalo je reformu Institucija. Preteni deo ovog ugovora se odnosi na
dopune i izmene Osnivakih ugovora. Njegov znaaj je primetan u oblasti:blie saradnje; ljudskih
prava i sloboda; evropskog graanstva; ravnopravnost polova; pravosua komunitarni reim;
evropskog parlamenta; supsidijarnost; izmeni mehanizama konstituisanja komisije; socijalna politika,
zdravstvo, zatita potroaa, zapoljavanje...
Ciljevi unije su neznatno izmenjeni, posebno je vano jaanje unije kao prostora slobode, bezbednosti
i pravde, uz usvajanje mera kontrole granica, imigracije, azila i borbe protiv kriminala. Dodatne
oblasti van ovod koncepta su poboljanje funkcije organa EU zbog proirenja, odbrana, Budetska
disciplina, demokratinost.
Glavno pitanje je kako ne uruiti osnovne vrednosti pri proirenju unije i kako otkloniti deficit
demokratinosti.
Bliska saradnja - Nezaobilazna je izmena u Amsterdamskom ugovoru koja se odnosi na blisku
saradnju (mogunost da se odreena grupa lanica odlui za dublju, iru i intenzivniju saradnju. S tim

P RAVO E V R O P S K E U N I J E

Page 1

to je potrebno da ostale drave nisu zainteresovane, da takav vid saradnje ne dira tekovine da nije
protiv pravila konkurencije i institucionalnih okvira EU.
Princip supsidijarnosti se primenjuje u skladu sa restriktivnim tumaenjem granica ekskluzivne
nadlenosti. Unija ima ekskluzivnu nadlenost kod regulisanja unutranjeg trita, zajednike
komercijalne i poljoprivredne politike a uvodi se i princip proporcionalnosti.
Povelja EU o osnovnim pravima usvojena je 2000. i predstavlja dodatnu osnovu zatite ljudskih
prava.
Postoje sankcije za povrede osnovnih ustavnih principa (demokratije, vladavine prava, zatite
sloboda) u vidu suspenzije koju izrie savet. Vana promena je vezana za uspostavljanje prostora
slobode, sigurnosti i pravde koja se odnosi na reim viza, azila, imigracije i slobode kretanja lica na
prostoru zajednice to se odnosi i na dravljane treih zemalja.
Nove odredbe u oblasti zapoljavanja se uglavnom odnose na zabranu diskriminacije.
7. Ugovor Iz Nice
2000. efovi vlada i drava su na Konferenciji postigli dogovor i potpisali ugovor bez veih ambicija.
Postojale su izvesne tekoe. Naime, irski referendum neuspeva 2001. ali 2002 je uspean. Najvanije
je bilo izvriti rebalans moi izmeu institucija jer se Amsterdamski ugovor nije bavio u dovoljnoj
meri funkcionisanjem Unije posle proirenja. Doneta je odluka na meunarodnoj konferenciji da se
razrei pitanje veliine i kompozicije Komisije. Kasnije se ispostavilo da je sud o Amsterdamskom
ugovoru pogrean jer je i ovako bilo malo konkretnih rezultata i problemi nisu prevazieni.
Promene su najznaajnije izvrene u drugom i treem stubu. Polje zajednike odbrambene politike ima
promenu u vidu mogunosti spajanja svih ili delova vojnih snaga. Formirane su i snage za brza dejstva
od 60.000 vojnika i 5.000 policajaca. Formirani su novi organi odbrane: politiko-bezbednosni
komitet; vojni komitet EU i genereltab EU. Napravljena je i agencija EUROJUST koja je za
prevenciju kriminala.
Sud prve instance ima proirene oblasti donoenja odluka. Izvrena je i preraspodela mesta (Nemaka
je dobila 99 mesta) od ukupno 732.
Ovaj ugovor doprineo jaanju demokratije i omoguio legitimitet politikim partijama. Poveana su i
ovlaenja predsednika komisije.
Ranija bliska saradnja nazvana je pojaana saradnja i moe se dobiti na zahtev samo 8 lanica to nije
veina. Saradnja se uspostavlja tako to se zainteresonane drave obraaju komisiji koja predlog alje
savetu koji odobrava saradnju kvalifikovanom veinom. Pojaana saradnja je mogua u sva tri stuba.
Budunost ugovora iz Nice je neizvesna posle proirenja 2004. Njime je zakluen proces reformi
Zajednice unije i dananja zajednica (unija) se u mnogome razlikuje od one sa poetka

P RAVO E V R O P S K E U N I J E

Page 1

o OSTALI UGOVORNI IZVORI


1. Ugovori sa treim dravama
Ugovor iz Mastrihta kae da ugovori koji se zakljuuju izmeu zajednice i jedne i vie drava ili
me. org. obavezuju organe Zajednice i drave lanice. Oni moraju biti kompatibilni sa osnivakim
ugovorima inae ne bi mogli da stupe na snagu.
Postoji podela na:
1)ugovore koje drave lanice spajaju sa treim dravama
2)ugovore koje unija sklapa sa treim dravama.
Obe vrste ugovora posle stupanja na snagu osnivakih ugovora moraju biti u saglasnosti sa njima, pri
ovome drave lanice imaju slobodu ugovaranja u onim oblastima u kojima unija nema nadlenosti.
2. Ekonomski ugovori
Odnose se na sporazume koje je EU zakljuila sa zemljama EFTA, Mediteranskim zemljama i
zemljama u razvoju.
Ovi ugovori su znaajan izvor prava EU i reguliu pitanja trgovine sa treim zemljama i na drugim
poljima. Poseban znaaj ima ugovor o stvaranju zajednikog evropskog ekonomskog prostora sa
EFTA dravama (kod indus. proizvoda nema carina i kontigenata, dok u poljoprivredi ima restrikcija).
Sporazum o Evropskom ekon. prostoru podeljen je na est delova. Oni se bave pitanjem slobodnog
kretanja kapitala roba i usluga. Kompletiranjem propisa i dr. sporazum predvia slobodu kretanja
radnika i zabranjena je diskriminacija zaposlenih na nacionalnoj osnovi. Postoje pravila o koordinaciji
soc. pitanja i priznanja diploma. Sporazum sadri i pravila o zatiti potroaa ,ivotne sredine i
kompanijsko pravo. Postoji saradnja kod istraivanja, teh.razvoja, informatike, obrazovanja, omladine,
malih i srednjih preduzea...
Sporazumi sa mediteranskim zemljama Zajednica moe zakljuiti sa jednom ili vie drava ili me.
org. sporazume o pridruivanju ,to obuhvata uzajamna prava i obaveze. Obuhvata saradnju u
ribarstvu, teh. i naunu saradnju...
Veina ovih sporazuma dodeljivala je dravama ugovornicama povlaeni status u trgovini sa EU.
EU ima zonu slobodne trgovine do 2010.godine sa:
Alirom,Marokom,Turskom,Izraelom,Egiptom,Jordanom,Libanom,Palestinom,Sirijom, Kiprom i
Maltom (koja je promenila status kao lan u meuvremenu).
Ugovori sa zemljama u razvoju - su ugovori zemalja uglavnom sa svojim bivim kolonijama.
Prva Lome konvencija je doneta 1975. izmeu EZ i 46 zemalja Afrike, Kariba i Pacifika...(kasnije se
broj iri na 70). Najvanija olakica za ove zemlje je bescarinski izvoz u zemlje EZ. Takoe se
zakljuuju znaajni ugovori sa razvijenim zemljama Azije, Argentinom,Meksikom,Indijom i ileom.

P RAVO E V R O P S K E U N I J E

Page 1

II AKTI INSTITUCIJA EU

U cilju izvravanja svojih zadataka iz ugovora Evropski parlament sa Savetom a Savet sa Komisijom
donose:

uredbe
direktive (uputstva)
odluke
preporuke i
miljenja

Postoje i drugi izvori prava tzv. meko


pravo a to su uputi,izjave,programi
deklaracije,bele,zelene knjige,zapisnici
itd.

P RAVO E V R O P S K E U N I J E

Page 1

1.Uredbe su direktno primenljive i obavezuju sve drave lanice EU. One se objavljuju u
Slubenom glasniku EU. Uredbe daju opte smernice i nisu imenovane pojedinano,ve su
opteg karaktera. Direktna primena nije na najbolji nain precizirana. One imaju trenutno
dejstvo, i da nacionalni sudovi moraju titi prava pojedinaca. Postaju automatski deo pravnog
sistema drava, odnosno drave usaglaavaju svoje nacionalno pravo sa njima.
2.Direktive (uputstva) obavezuju lanice, ali ostavljaju dravama lanicama izbor forme i naina
primene. Moraju se implementirati u nacionalno zakonodavstvo, ali u saglasnosti s pravilima
procedure svake drave lanice. I, ne moraju se objaviti u slubenom glasniku, ali praksa
pokazuje da se veliki broj objavljuje. Strane kojima su upuene moraju biti notifikovane. Stupaju
na snagu 20 dana nakon objavljivanja. Direktive imaju direktno dejstvo u relacijama pojedinaca i
drava. Direktive su pogodne za procese harmonizacije pojedinih oblasti.
3.Odluke su obavezne za one na koje su adresirane (dravama ili kompanijama). Pri tome ne
zahtevaju nacionalnu proceduru implementacije i nemaju opti karakter. Moraju biti objavljene u
Slubenom glasniku i stupaju na snagu 20 dana posle objavljivanja. Mogu imati direktno dejstvo.
Centralna banka moe donositi odluke.
4.Preporuke i miljenja nisu obavezne za lanice, ve imaju znaaj u tome to pozivaju drave
da se ponaaju na odreeni nain. Preporuke nemaju obavezni karakter. Miljenja omoguuju
institucijama da povodom nekih po pravilu vanih stvari iznesu svoje miljenje.Znaaj preporuke
i miljenja je u tome to one anticipiraju pojedina pravila jer uglavnom sadre upotrebljiva
reenja pjedinih problema.
5.Meko pravo Soft law ne pripada formalno izvorima prava EU ali njegovi akti proizvode
pravna dejstva. To su deklaracije,rezolucije,meuinstitucijalni ugovori...
Sudska praksa kao izvor prava Evropski sud imao je veliku ulogu u formiranju komunitarnog
prava. Zabeleeni su brojni sluajevi u praksi u kojima je Sud nemajui pravog uporita u
osnivakim ugovorima primenio metode tumaenja prava preuzimajui zakonodavnu funkciju.
To je davalo poseban znaaj praksi kao izvoru komunitarnog prava.
III INSTITUCIJE EU
1. EVROPSKI SAVET
je glavni organ jer se na njemu donose strateke politike odluke.
Poeo je sa radom 74 iako nije bio predvien kao organ u osnivakim ugovorima, u Mastrihtu je
institucionalizovan.
Savet se sastoji od efova drava ili vlada drava lanica, predsednika komisije i ministara
spoljnih poslova i lana Komisije zaduenog za spoljne poslove.

Sastaju se dva puta godinje u razliitim mestima i podnosi se izvetaj Evropskom parlamentu.
Nadlenosti saveta su iroke tako da on odluuje da li su lanice ispunile uslov za prelazak na
jedinstvenu valutu, ureuje spoljnu politiku i strategije, arbitrira u znaajnim politikim
problemima, moe i izrei mere suspenzije.
2. SAVET EVROPSKE UNIJE
Savet je preimenovan posle ugovora u Mastrihtu u Savet EU i sastavljen je od po jednog
predstavnika svake lanice koji mora biti najmanje na ministarskom nivou. Kod stratekih
pitanja u rad se ukljuuju i efovi vlada ili drava, za ostala pitanja su resorski ministri dovoljni.
lanovi saveta dobijaju instrukcije od svojih vlada ali deluju u optem interesu unije. Pri
donoenju odluka potreban je konsenzus.
Savetom predsedava svaka lanica po 6 meseci i to uvek se smenjuju mala i velika zemlja.
Predsednik odrava veze sa Komisijom i Parlamentom i pripema sastanke i agende i predstavlja
savet van unije.
- Najvanija f-ja Saveta je da se izvravaju obaveze predviene u ugovoru o osnivanju. On vri
koordinaciju ekonomskih politika lanica, raspisuje izbore, moe menjati sudije Evropskog
suda, lanove Komisije i drugih sporednih institucija. Odluke se mogu donositi jednoglasno,
prostom i kvalifikovanom veinom.
- Jednoglasnost se zahteva kod nekoliko sfera
1)mera protiv diskriminacije
2)ugovora sa treim dravama
3)promena broja sudija u Evropskom sudu
4)izmena statuta Evropskog suda
5)izmena broja lanova Komisije
6)budeta
7)postavljanja lanova revizorskog suda
8)prijema novih lanova
9)novih prava graana EU
10)upotrebe slubenog jezika

- Prosta veina je nain odluivanja koji se svrtava u izuzetke, primenjuje se kod proceduralnih
pitanja; poslovnika o radu; razmatranja nekih pitanja; sazivanja meuvladine konferencije, kod
produavanja roka za usvajanje nekog akta.
- Kvalifikovana veina je mnogo bre odluivanje i ne zahteva saglasnost svih lanica to je u
suprotnosti sa pravima drava kao suverenih subjekata. Zbog toga, da ne bi dolo do
preglasavanja, je uvedeno ponderisano glasanje gde se glasovi vrednuju po broju stanovnitva.
Nemaka ,Italija, Francuska i V. Britanija imaju po 10 glasova, panija 8, Belgija, Portugal i
Holandija 5, Austrija i vedska po 4 , Danska, Finska i Irska po 3 a Luksemburg 2. Za
kvalifikovanu veinu potrebno je 62 od 87 glasova.Ipak male drave mogu biti marginalizovane.
- COREPER ine ambasadori drava lanica. Postoji ambasadorski nivo koji se bavi spoljnim
poslovima vanim ekonomskim i finansijskim pitanjima i nii nivo njihovih zamenika koji se
bavi socijalnim pitanjima
3. KOMISIJA
Komisija je bila sastavljena od lanova iz drava lanica, po dva lana velike i po jedan male
drave. Komisija se sastaje u Briselu i sainjava preporuke za Savet i Parlament.
lanovi komisije su zvaninici Evropske unije i nisu obavezni da primaju uputstva svojih vlada.
Komisija je podeljena na Generalne direktorate i to za :
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)
9)
10)
11)
12)
13)
14)
15)
16)
17)
18)
19)
20)
21)
22)

spoljne i ekonomske odnose


ekon. i fin. pitanja
industriju
konkurenciju
zapoljavanje
poloprivredu
saobraaj
razvoj
osoblje i administracija
audiovizuelna oblast, informatika
ivotna sredina, nuklearna bezbednost
nauka, istraivanje i razvoj
telekomunikacije
ribolov
unutranje trite i fin. usluge
regionalna politika
energija
krediti
budet
carine
fin. kontrola
obrazovanje i omladina

23)

politika preduzea, trgovina turizam

Direktorati obino imaju inovniki aparat od uglednog i prestinog personala.


Savet na nivou efova drava postavlja predsednika komisije to odobrava Parlament EU. Iako se
komisija odnosno lanovi biraju kolektivno svaki od njih moe biti smenjen pojedinano.
Dunosti(funkcije) komisije se klasifikuju u tri grupe:
-Prva grupa f-ja je inicijator akcija,komisija predlae Savetu donoenje odluka.
-Druga grupa f-ja obuhvata staranje o primeni osnivakih ugovora.
-Trea bi se mogla oznaiti kao izvrna. Komisija ima ovlaenje da nakon donoenja odluke
nadgleda kao supervizor implementaciju.
Vana je i nova uloga komisije u spoljnoj politici da bude pregovara i da posle pregovora
ponudi predlog ugovora na zakljuivanje Savetu.
Uloga komisije je da obezbedi
primenu ugovora i mera koje organi donose
sainjavanje preporuka i miljenja

samostalno odluivanje i pripremanje mera

vrenje ovlaenja koja je Savet preneo na nju


4. PARLAMENT
Parlament ima sedite u Strazburu. Bira se svake pete godine i obavlja demokratsku kontrolu
institucija EU. On je predvien u Rimskom ugovoru i zvao se Asambleja.

Sastavljen je od 626 lanova od kojih su 99 poslanika iz Nemake,87 imaju Italija, Francuska i


V. Britanija, panija 64, Holandija 30, Belgija, Portugal i Grka 25, Austrija i vedska po 20,
Danska, Finska 20 i Irska 15 i Luksemburg 6. Za kvalifikovanu veinu potrebno je 62 od 87
glasova. Ugovorom iz Nice broj se 2004 menja do 732.
Parlament je dobio znaajna ovlaenja u razmatranjima budetskih pitanja, naime ima prava:
- finalnog odluivanja o neobaveznim rashodima;
- da prihvati ili odbije predlog budeta
- samostalnog izdavanja budetskih razrenica
Parlament moe da izmeni predlog budeta u 1)pogledu obaveznih trok. 2)u pogledu
neobaveznih rashoda.

Izmene se dostavljaju Savetu koji moe da ih ne prihvati i vraa parlamentu koji ustanovljava
konanu verziju.
Parlament dobija i znaajnu konsultativnu ulogu. Savet je obavezan da trai miljenje parlamenta
prilikom donoenja akata u: tehn. razvoju i delatnosti; drutvene i soc. kohezije; osnivanja
zajednikih preduzea; zatiti ivotne sredine; ujednaavanja propisa u oblasti poreza na promet.
Parlament ima pravo da bude informisan o svim vidovima spoljne politike EU i konsultovan u
pitanjima pravosua i unutranjih poslova. U sluaju da parlament uskrati miljenje neki akt bi se
mogao ponititi u postupku pred sudom.
U Mastrihtu je procedura saradnje proirena na akta iz ivotne sredine, diskriminacije po osnovi
dravljanstva, saobraajne politike, podjednakog tretmana u fin. institucijama, zdravlja radnika,
strunog osposobljavanja, infrastrukture, razvoja nerazvijenih zemalja i regionalni razvoj.
Stavovi perlamenta nisu ipak mogli blokirati odluku uprkos protivljenju.
Postupak koodluivanja u ovom postupku komisija podnosi miljenje Savetu i Parlamentu koji
daje svoje miljenje i nakon toga Savet donosi zajedniki stav ili mu se protivi i tad intervenie
Komitet za mirenje radi postizanja kompromisa. Ukoliko ovaj stav ili tzv drugo itanje
parlament veinom odbaci predlog se smatra odbaenim, to je skoro identino pravu veta.
Ako nije bilo veine Savet moe doneti odluku o usvajanju. Postupak koodluivanja se
primenjuje u:
oblasti slobode kretanja radnika
prava nastanjivanja za samozaposlena lica
ujednaavanja propisa u sferi odreivanja spec. poloaja stranaca
uslovima za priznavanje kvalif.
slobode pruanja usluga
sferi saradnje u obrazovanju i kulturi
zatiti zdravlja
zatiti potroaa
finansiranju naunih i razvojnih programa
U postupku koodluivanja se najbolje promovie meuinstitucionalna saradnja u EU. Ugovor iz
Amsterdama je jo proirio ovaj postupak na vie oblasti: nediskriminaciju po nacionalnosti,
sloboda kretanja i nastanjivanja, soc. osiguranje za radnike migrante, dinamiziranje
zapoljavanja, carinska saradnja, mere suzbijanja pronevera, zatita linih podataka, prikupljanje
statistikih podataka.
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)
9)

Postupak davanja saglasnosti iniciran je jedinstvenim evropskim aktom. Pojedini znaajni akti se
ne mogu doneti bez saglasnosti perlamenta to se primenjuje kod kontrole poslovanja fin.
institucija, amandmana na statut Evropskog sistema banaka, izbor predsednika i lanova
komisije...

Ugovor iz Nice je poveao broj sluajeva koodluivanja. U superviziji i nadzoru parlament ima
direktnu politiku kontrolu nad radom Komisije i saveta,ali on nema ovlaenje da menja akte
Saveta i Komisije.
lanovi Parlamenta uivaju privilegije i imunitet na nivou poslanika nacionalnih parlamenata.
5. EVROPSKI SUD PRAVDE
Ima sedite u Luksemburgu i sastavljen je od po jednog sudije iz svake drave lanice koji se
biraju na 6 godina. Predloge sudijama za pojedine sluajeve pripremaju devet Optih
pravobranilaca u obliku pripremnog miljenja. Za vreme mandata sudije ne mogu obavljati ni
jednu drugu f-ju. Od sudija se bira predsednik na period od tri godine, a sekretar se bira tajnim
glasanjem sudija.
Evropski sud iako je formiran na osnovu me. ugovora se razlikuje od me. sudskih organa
najvie jer ima funkciju tumaa osnivakih ugovora. On je nadnacionalan jer se ogleda u
nezavisnosti njegovih sudija i generalnih pravobranilaca. Dakle on je netipina sudska institucija.
Evropski sud pravde ima osnovnu f-ju da obezbedi pravilnu primenu osnivakih ugovora, kroz
formu arbitra u reavanju sukoba izmeu evropskih institucija i drava lanica. Time se postie
da evropske inst. ne mogu raspolagati sa vie vlasti nego to im je dato na osnovu ugovora o
osnivanju.
Postoji podela nadlenosti na :
1) onu po direktnim tubama
2) nadlenost po prethodnim pitanjima
U prvu kategoriju spadaju kategorije koje se pokreu na zahtev komisije zbog:
neispunjavaja obaveza
ponitavanja nezakonitih akta
neinjenje organa EU da preduzmu mere protiv krenja odredaba iz osnivakog
ugovora
4) naknada tete
5) u vezi Centralne i Investicione banke
6) u vezi razreenja lana komisije
7) radno pravni sporovi
8) sporovi na osnovu arbitranih klauzula
Druga kategorija sporova se odnosi na preliminarnu fazu sudske f-je. Znai da domai sud moe
zatraiti od Evropskog suda miljenje o predmetu koji se pred njim nalazi.
1)
2)
3)

Odluka suda o ovim pitanjima se ne odnosi u obliku presude ve se samo izjanjava kada je to
izjanjavanje uslov presude od strane nacionalnih sudova. Sud je nadlean da odluuje o
tumaenju ugovora; valjanosti akata; statuta tela.

Pitanje postupka pred Sudom pravde je regulisano protokolima o statutu suda uz osnivake
ugovore i Poslovnikom o radu. Postoje 2 vrste postupaka pred sudom i to postupak po direktnim
tubama i po prethodnim pitanjima. Postupak se sastoji iz pismenog postupka, pripremnog
istraivanja, usmenog pretresa i donoenja presude.
Pred sudom se mogu voditi sledei posebni postupci:
1)postupak po prigovoru tee strane
2)po osnovu otkrivanja nove injenice
3)tumaenje presude
Pravo na podnoenje ove tube imaju drave lanice, institucije EU i fizika i pravna lica. Sud
donosi presudu koja je obavezna od dana donoenja ime se izbegava statinost svake presude.

6. OSTALE INSTITUCIJE
a. Centralna banka
b. Evropska Investiciona banka
c. Revizorski sud
d. Prvostepeni sud - sud prve instance
e. Ombudsman
EVROPSKA CENTRALNA BANKA
Deo je Evropskog sistema centralnih banaka u koji jo ulaze i nacionalne centralne banke drava
lanica. Sedite je u Frankfurtu.
- Centralna banka je nadlena da se bavi kreiranjem i voenjem monetarne politike EU.Osnovni
zadatak joj je da osigura monetarnu stabilnost i upravljanje poslovima vezanim za euro. Ona vri
devizne poslove, dri i upravlja deviznim rezervama drava lanica i unapreuje platni promet.
Politika cen. banke mora biti u saglasnosti sa osnovnim principima ekonomske politike EU. To
su
trina
ekonomija
zasnovana
na
konkurenciji,stabilnim
cenama,javnim
finansijama,monetarnim uslovima i platnom bilansu. Nacionalne centralne banke moraju slediti
politiku ECB. ECB podnosi godinji izvetaj o svojim aktivnostima Evropskom
Parlamentu,Komisiji,Savetu EU i Evropski Savet.
- Efikasnost rada banke se ocenjuje pred parlamentom, donosi se ocena zakonitosti, tubi, odluka
i akta, presude u sporovima.
Evropski parlament nema ovlaenje da menja institucionalno ustrojstvo CB.
- Najvaniji organi ECB su Savet guvernera i Izvrni odbor.

Savet guvernera je sastavljen od guvernera nacionalnih centralnih banaka drava lanica koji
imaju po jedan glas i ovaj savet utvruje monetarnu politiku EU. On obavlja upravne funkcije, a
kvorum ini 2/3 lanova.
Izvrni odbor je sastavljen od predsednika, potpredsednika etiri lana. Izborni period je 8 god,
bez prava ponovnog izbora. On sprovodi monetarnu politiku u skladu sa odlukama Saveta
guvernera.
EVROPSKA INVESTICIONA BANKA
Investiciona banka je osnovana Rimskim ugovorima 1957. Njen osnovni cilj je da finansira
projekte koji doprinose skladnom razvoju zajednikog trita i u projekte u manje razvijenim
regionima. Pomae i razvoj malih i srednjih preduzea ulaganjem kapitala i kreditima.
Glavni organi su:
- Savet guvernera(ine ministri drava lanica)koji kreira kreditnu politiku banke
-Administrativni savet koji ima 25 lanova iz struke i donosi odluke o garancijama kreditima i
pozajmicama
- Upravni komitet koji obavlja dnevne poslove, ini ga predsednik i 6 potpredsednika. Bira ih na
6g. Savet guvernera.
Ima zadatak da vri provere ispravnosti knjigovodstvenih podataka.
REVIZORSKI SUD
je iz 1975 i sastavljen je od po jednog lana iz svake drave. Oni se regrutuju iz redova
strunjaka koji su obavljali visoke f-je finan. kontrole. Zahteva se da svoje f-je obavljaju
nepristrasno i u duhu pravila struke bez uticaja autoriteta vlasti. Revizorski sud vri kontrolu i
superviziju budetskih i finansijskih raspolaganja.
Godinji izvetaj se objavljuje u Slubenom glasniku EU.
Sud je duan da podnese izvetaj o svim vrstama neregularnosti, deluje preventivno i naziva se
saveu EU. Najvanije je to deluje na popravljanju finansijske discipline metodama kontrole i
neposrednog uvida.On obavlja samo spoljnu kontrolu.
SUD PRVE INSTANCE (Prvostepeni sud)
Nastao je 86. s ciljem da se sud pravde rastereti. Sud je sastavljen od 15 lanova koji sude u
veima od 3 ili 5 sudija.
- Nadlenost suda obuhvata :

sporove koji nastaju izmeu zajednice i njenih slubenika


sporove iz oblasti nadoknade specif. teta po tubama protiv komisije
sporove nastale po tubama u vezi konkurencije
tube po osnovu arbitrane klauzule
tube za kontrolu zakonitosti koje podnose fizika i pravna lica
Sud prve instance nije samostalan organ ve je pridodat Sudu pravde i njemu se moe ulagati
tuba na prvostepeni sud usled:
1)
2)
3)
4)
5)

nenadlenosti,
materijalne povrede prava EU i
zbog povrede pravila postupka.
Broj sporova pred sudom prve instance poveava se posle Nice.
OMBUDSMAN
Organ koji je uspostavljen ugovorom iz Mastrihta i baziran je na skandinavskoj pravnoj tradiciji.
Ombudsmana imenuje evropski parlament.
Ovaj organ prima albe od svakog graanina unije ili pravnog lica koje ima sedite u nekoj
dravi lanici a koje se odnosi na sluajeve loe uprave u radu komunitarnih organa ili tela sa
izuzetkom Suda pravde i Prvostepenog suda u vrenju njihovih f-ja.
On je potpuno nezavisan u vrenju svojih f-ja, ne moe ni da trai ni da primi uputstva od bilo
kog organa ili institucije.
Lice imenovano za Ombudsmana za vreme trajanja mandata ne moe obavljati bilo koju drugu,
plaenu ili neplaenu profesionalnu delatnost.
Evropski Parlament utvruje status i opte uslove vrenja f-je Ombudsmana.
Moe da trai da inst. donesu odreena akta i da daje sve relevantne inf. Ombudsman moe u
vezi sa bilo kojim pitanjem da uputi izvetaj parlamentu, a duan je da podnese i godinji
izvetaj.
Evropski socijalni dijalog, kroz pravo na udruivanje, postie se pravom na
informisanje, konsultovanje i participacijom radnika.

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE


PRAVO EU 2008/2009
PITANJA ZA (ZAVRNI) USMENI DEO ISPITA - za ocenu vie
1. etiri fundamentalne slobode u EU

Zajedniko i unutranje trite predstavljaju najvaniji deo poetnih, pa i


sutinskih elemenata integracionih procesa u Evropi. Zajedniko trite je
bilo bazirano na 4 osnovne slobode, popularno nazvane Stubovi zajednice, a
one su:

Sloboda kretanja roba kljunu uogu u konstituisanju zajednikog,


odnosno unutranjeg trita ima sloboda kretanja roba. Ova sloboda
je sainjena, uslovno reeno, od tri dela, gde se prvi deo odnosi na
eliminaciju carninskih i slinih davanja izmeu drava, kao i
unutrnjih i diskriminatornih novanih davanja; drugi deo se odnosi na
eliminaciju necarinskih kvantitativnih ogranienja i slinih barijera;
trei deo se odnosi na dejstva autorskih prava i industrijske svojine.
Zajednica se zasniva na carinskoj uniji koja se odnosi na svu robnu
razmenu i obuhvata zabranu carina na uvoz i izvoz izmeu drava
lanica i svih dabina koje imaju isto dejstvo, kao i uvoenje
zajednike carinske tarife u njihovim odnosima sa treim zemljama.
Dalje, niti jedna drava ne moe na proizvode iz drugih drava lanica
naplaivati bilo kakve unutranje poreze radi zatite drugih proizvoda.
Savet je nastojao da harmonizuje sutinski vano pitanje dodatnih
poreza, jer su oni najvei deo prioda Zajednice.
Da bi se obezbedila sloboda kretanja roba, nuno je bilo eliminisati
kvantitativne restrikcije i mere ekvivalentne njima. Kvantitativne
restrikcije predstavljaju numerika ogranienja trgovine robama
izmeu drava, a kao sinonim se upotrebljava naziv Kvota.
Izuzeci od principa slobode kretanja roba: mogua su ogranienja
uvoza, izvoza ili tranzita robe, ako su ona opravdana razlozima javnog
morala, javnog poretka, javne bezbednosti, zatite zdravlja i ivota
ljudi, ivotinja ili biljaka, zatite nacionalnog kulturnog dobra
umetnike, istorijske i arheoloke vrednosti ili zatite industrijske i
trgovake svojine.

Sloboda kretanja lica sadri vie elemenata, a najbitniji deo je


sloboda kretanja radnika. Posle II svetskog rata postojala je veoma
izraena protekcionistika politika u pogledu zapoljavanja straih
radnika koje su smatrali igrantima. Oni su, po pravilu, imali nesiguran
poloaj i suoavali su se sa brojnim restrikcijama i ogranienjima.
Posle Rimskih ugovora (1957. godine) bilo je jasno da e se
uspostaviti sloboda kretanja radnika po isteku tranzicionog perioda,
do 1970. godine (zavrio se godinu dana ranje).

Sloboda kretanja radne snage ima nesumnjivo veliki politiki, socijalni


i kulturni znaaj. Poznato je da veliki broj radnika ivi u drugim
dravama dui period vremena i u tim sredimana organizuje ukupan
ivot i ostvaruje ogroman uticaj na socijalna deavanaj. Njihova deca
nastavljaju da ive u tim sredinama, zapoljavaju se, zakljuuju
brakove sa domicilnim stanovnitvom ove pojave su naroito
izraene u ovom vremenu i znaajno doprinose da se EU lagano
pribliava stapanju razliitih kultura kao osnova za promociju
evropskog graanstva.
U okviru ove slobode radnici, sa izuzetkom ogranienja koja nastaju iz
razloga javnog poretka, bezbednosti i zdravlja, imaju pravo: da
prihvate stvarno uinjene ponude za zapoljavanje; da se u tu svrhu
slobodno kreu na teritorijama drava lanica; da borave u jednoj
dravi lanici radi zaposlenja u skladu sa zakonskim i
administrativnim propisima koji reguliu zapoljavanje dravljana tih
drava lanica; da se zadravaju na teritoriji drave lanice posle
zaposlenja u toj dravi u skladu sa uslovima koje komisija utvrdi u
izvrnim uredbama. Izuzetak od ove slobode ine radnici u javnoj
upravi. Predvia se i pravo radnicima da ostanu na teritoriji drave
lanice posle gubitka posla u toj dravi.
Ova sloboda se odnosi prve svega na radnike iz drava lanica, zatim,
od 1994. godine ta prava uivaju i radnici iz Islanda, Lihtentajna i
Norveke, a od 1999. i radnici poreklom iz vajcarske. U ogranienom
smislu, ova prava imaju i radnici poreklom iz Turske i Maroka.
Najvaniji stav je pitanje poloaja lanova porodica radnika. Ta prava
su liberalno postavljena i u pogledu poloaja najbliih srodnika
radnika. Po tom osnovu prava uivaju suprunici, deca do 21. godine
starosti, drugi maloletni lanovi familije, izdravani roditelji, dedovi i
babe suprunika. Ta prava se odnose na ivljenje s radnikom,
zapoljavanje, ak i ako nisu dravljani drave lanice. Deca imaju
pravo na nediskriminatorni pristup obrazovanju, a takoe, za njih su
predvieni specijalni programi kako bi se to uspenije integrisali u
novu sredinu, kao i programi kako bi se obrazovali na svom jeziku i u
duhu kulture drave iz koje potiu.

Sloboda kretanja kapitala sutinska pretpostavka stvaranja


unutranjeg trita i ekonomske i monetarne unije. Integrisano
finansijsko trite nije mogue stvoriti bez slobode kretanja kapitala.

Znaaj ostvarivanja slobode kretanja kapitala sa ostale tri slobode je


nemerljiv gotovo da bi sloboda kretanja robe bila paralisana za
sluaj restrikcija u slobodi kretanja kapitala.
Situacija na poetku integracija u ovoj oblasti je bila veoma
kompleksna. Na jednoj strani su se nalazile Grka, Francuska, Italija,
panija i Portugal sa prilino rasprostranjenim restrikcijama,a na
drugoj strani su bile skandinavske zemlje, te Nemaka i Holandija sa
liberalnom monetarnom politikom koja je dozvoljavala slobodno
kretanje kapitala prekoi unutar njihovih granica. Restrikcije su se
odnosile na razmenu i investicije, posebno one koje bi ugroavale
nacionalnu privredu. Takoe, bile su u f-ji spreavanja odliva kapitala
u vremenima finansijskih kriza, zatim ogranienje uvoza i izvoza roba
i, svakako, sve uz saglasnosti sa spoljnotrgovinskom politikom zemlje.
Uviajui neodrivost takvog stanja i njegovu tetnost za dostizanje
vreg integracionog jedinstva, u Ugovoru o Evropskoj zajednici iz
1957. godine predvieno je postepeno ukidanje restrikcija u slobodi
kretanja kapitala.

Sloboda kretanja usluga ne postoji nain da se stvori unutranje


trite, ukoliko se finansijska i komercijalna f-ja ne obavljaju slobodno.
Sloboda davanja i primanja usluga veoma je znaajna i zbog okolnosti
to se na taj nain omoguava pojedincima da obavljaju profesionalnu
delatnost unutar Zajednice.
Pod uslugama se u smislu Ugovora podrazumevaju one usluge koje se
obavljaju uz nadoknadu, ukoliko se na njih ne odnose odredbe o
slobodnom kretanju lica i slobodnom prometu robe i kapitala. Usluge
obuhvataju delatnosti industrijskog, trgovakog i zanatskog karaktera
i delatnosti slobodnih profesija.

Rimski ugovor je oznaio proces harmonizacije propisa drava lanica u ovoj


sferi kao najvanici cilj. Postojala je opta ocena u ranim fazama da uspeh
integracije zavisi od sposobnosti drava lanica da harmonizuju pravne
sisteme.
2. Ugovor o EU
Potpisan je u Mastrihtu 07.02.1992. godine, stupio na snagu 01.11.1993.
godine. Mastrihtski ugovor je nastao posle sloma sovjetskog komunistikog
sistema i ujedinjenja Nemake. Uspostavio je novi politiki entitet nazvan
Evropska unija, opisana kao entitet sainjen od tri stuba:

1. Prvi stub je sastavljen od tri postojee Evropske zajednice (Evropska


zajednica za ugalj i elik, Evropska zajednica, Evropska zajednica za
atomsku energiju).
2. Drugi stub je sainjen od sistema zajednike spoljne i bezbednosne
politke.
3. Trei stub obuhvata novu sferu koja se odnosi na pravosue i unutranju
politiku.
Ugovor je podeljen na dva, uslovno reeno, strukturna dela, gde se prvi bavi
ekonomskom i monetarnom unijom, a drugi politikom unijom.
U pravno tehnikom smislu, Ugovor je sainjen od preambule, optih i
zavrnih odredbi; poseduje Naslove od broja I do VII i vei broj protokola i
deklaracija. Odredbe Ugovora su grupisane u 5 Naslova. Jedan deo odredbi
posveen je izmeni postojeih ugovora (Ugovora o Evropskoj Zajednici,
Ugovora o Evropskoj zajednici za ugalj i elik, Ugovora o Evropskoj zajednici
za atomsku energiju). Najvanija novina se odnosi na proglaenje Unije
drava lanica.
Naloeno je uspostavljanje monetarne unije posredstvom uvoenja
jedinstvene valute najkasnije do 01.01.1999. godine. Formirani su Evropski
savet i komitet regija, kao elementi tvrdog jezgra komunitarnih politikih
institucija.
U cilju ostvarivanja neizostavnog jedinstva ekonomije i politike, a u svrhu
jaanja uloge i utvrivanja identiteta na meunarodnoj sceni, Unija vodi
zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku. To obuhvata i zajedniku
odbrambenu politiku, koja bi trebalo da dovede do stvaranja zajednike
odbrane.
Subsidijarnost
Unija svoje ciljeve ostvaruje uz potovanje principa subsidijarnosti.
Delotvornost ovog principa se ogleda u pronalaenju optimalnog nivoa
odluivanja i delovanja, odnosno na nivou to je mogue bliem
graanima, s tim da u sumnji sugerie nii nivo.
U oblastima koje ne spadaju u njenu iskljuivu nadlenost, Zajednica
preduzima mere u skladu sa naelom subsidijarnosti samo ako i ukoliko
ciljevi predviene akcije ne mogu u potrebnoj meri biti ostvareni od strane

drava lanica, odnosno, mogu biti uspenije ostvareni od strane zajednice,


imajui u vidu veliinu ili uinak predviene akcije.

Unijsko graanstvo
Segmet unijskog graanstva (Citizenship of the Union) obuhvata
odgovarajui korpus prava i obaveza za sve dravljane drava lanica. Meu
njima poseban znaaj imaju:

Pravo kretanja i nastanjivanja na prostoru Zajednice

Aktivno i pasivno birako pravo

Pravno na konzularno diplomatsku zatitu

Pravo podnoenja peticije

Pravo obraanja Ombudsmanu.

Unijsko graanstvo se izvodi iz dravljanstva jedne od drava lanica, i nije


njegova zamena, jer ga samo prati i dopunjava.
Komunitarni segment Prvi stub saradnje
Zadatak Zajednice je da unapreuje skladan i uravnoteen privredni razvoj,
visok stepen zaposlenosti i socijalne zatite, jednakost izmeu mukaraca i
ena, trajan i neinflatorni rast, visok nivo konkurentnosti i usklaenosti
ekonomskih rezultata, visok nivo zatite kao i poboljanja ivotne sredine,
privrednu i drutvenu povezanost i solidarnost izmeu drava lanica. Da bi
se postigli ovi ciljevi, neophodno je stvoriti zajedniko trite, pod kojim se
podrazumeva unutranje trite koje obhvata podruje bez unutranjih
granica na kome su obezbeeni slobodno kretanje lica i promet robe, usluga i
kapitala.
Socijalna politika
Obzirom na to da Velika Britanija nije elela da dogradi postojei sistem,
sainjen je Protokol o socijalnoj politici.
Ekonomsko monetarna unija

Uspostavljanje ekonomsko monetarne unije sprovelo bi se posredstvom


trostepenog pristupa koji je, u osnovi, predvien u DeLorovom izvetaju.
Prema dinamici utvrenoj u tom izvetaju, Prva faza poinje 01.01.1990.
godine, a u tokom nje je potrebno kompletirati unutranje trite i ukloniti
kontrole kretanja kapitala. Druga faza otpoinje 01.01.1994. godine, kada se
uspostavlja Evropska monetarna institucija, kao pretea Evropske centralne
banke, sa zadatkom jaanja monetarnje saradnje izmeu drava lanica i
njihovih nacionalnih banaka. Trea faza predstavlja konano uspostavljanje
monetarne unije, poevi od 01.01.1999. godine, iako se euro kao moneta
pojavio tek od 2002. godine.
Spoljna politika i bezbednost Drugi stub
U Ugovoru o EU, drave lanice jasno prihvataju uspostavljanje zajednike
spoljne i bezbednosne politike. U ostvarivanju tog cilja odluuju Unija i
drave lanice. Zajednika politika u ovoj oblasti obuhvata: ouvanje
zajednikih vrednosti, osnovnih interesa, nezavisnosti i integriteta Unije;
jaanje bezbednosti Unije i drava lanica, u skladu sa principima Povelje
UN, Helsinkog zavrnog akta i Pariske povelje; unapreenje meunarodne
saradnje; razvoj i ouvanje demokratije i vladavine prava, potovanje
ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Pravosue i unutranji poslovi Trei stub
Mastrihtski ugovor ustanovljava sledee oblasti saradnje drava lanica u
ovom segmentu, a to su: azil, reim i kontrola prelaska spoljnih granica,
imigracija i boravak dravljana treih zemalja, borba protiv narkomanije,
meunarodni kriminal, pravosudna saradnja u civilnim i krivinim
predmetima, carinska saradnja, saradnja policije u borbi priotiv terorizma,
trgovine drogom i kriminaliteta (Europol).
Referendumi i nagovetaj otpora nacionalnih sudova
Mastrihtski ugovor nije prihvaen bez znaajnih otpora. Proces ratifikacije je
bio praen potekoama u tri drave. Pre svega, Danska, koja je prva
odbacila Ugovor zbog neuspelog referenduma. Danska je potpisala ugovor
tek posle Edinburkog sporazuma, 18.06.1993. godine. Dalje, Francuska
takoe organizuje referendum, ali se o njemu pozitivno izjanjava tek 51,05%
glasaa. Velika Britanija osigurava ratifikacije u Parlamentu tek posle pristupa
vezivanju pitanja ratifikacije za glasanje o poverenju vladi.
3. Amsterdamski ugovor

Predlog za promene Ugovora podnela je grupa za razmiljanje. Njen


izvetaj je usvojen na Evropskom savetu u Madridu. Rad meuvladinih
konferencija je obuhvatao zasedanja u sledeim gradovima: Torino, Firenca,
Dablin, Nordvijk i Amsterdam.
Deklarativno se od strane svih drava lanica izazivala volja za dogradnjom
institucionalnog i pravnog okvira Evropske unije. To je samo delimino
postignuto Ugovorom, koji je potpisalo 15 drava lanica u Amsterdamu,
02.10.1997. godine, a koji je stupio na snagu 01.05.1999. godine.
Oekivano proirenje EU je zahtevalo reformu institucija. Prema optoj
oceni, u toj sfrei nije se mnogo postiglo. Donet je protokol koji je predviao
odravanje meuvladine konferencije godinu dana ranije nego li broj lanova
pree 20.
Pojedina pitanja, kao npr. sloboda, bezbednost, pravda, graanstvo Unije,
spoljna politika, institucije Unije, fleksibilnost ili diferencirana integracija,
bez sumnje su veoma znaajna i za Uniju, ali i za drave lanice, koje su i
pored jasno izraene volje za reavanjem ovih pitanja teko postizae
neophodni konsenzus.
Preteni deo Amsterdamskog ugovora se odnosi na dopune i izmene
Osnivakih ugovora (Ugovora o Zajednici za ugalj i elik, Ugovora o
Euratomu, Ugovora o EU, kao i Odluke o neposrednim i optim izborima za
Evropski parlament).
Doprinos Amsterdamskog ugovora nije na nivou prethodnih ugovora, jer se
njegov uinak ocenjuje kao ogranien, posebno u dogradnji komunitarnog
prava.
Najvanije izmene uvedene Ugovorom iz Amsterdama su:

jaanje uloge Evropskog parlamenta (vei broj odluka koje se donose


postupkom zajednikog odluivanja),

uvoenje fleksibilnosti,

mogunost suspenzije drave lanice iz postupka donoenja odluka,

prenoenje dela odredaba koje se odnose na saradnju u podruju


pravosua i unutranjih poslova (trei stub) u prvi stub EU (vizni
reim, azil, sudska saradnja u civilnim pitanjima),

uvrtavanje engenskog sporazuma u Ugovor,

izmene odredaba o Zajednikoj spoljnoj i bezbednosnoj politici,


ukljuivanje socijalnog protokola u tekst Ugovora,

isticanje borbe za veom zaposlenou kao cilja Unije.

4. Ugovor iz Nice
Godine 2000. efovi vlada i drava su na Konferenciji postigli sporazum o
donoenju novog Ugovora o EU, no, taj ugovor je potpisan bez veih
ambicija. Postojale su izvesne tekoe prilikom usvajanja: irski referendum
odran 2001. godine ne uspeva, te je ponovljen 2002., kada je bio uspean.
Ugovor iz Nice najzad stupa na snagu 01.02.2003. godine.
Amsterdamski ugovor nije se bavio u dovoljnoj meri pitanjima f-nisanja
Unije posle proirenja. Najznaajnije promene su izvrene u drugom i treem
stubu. Najvea promena se odnosi na polje zajednike odbrane. Postignuto je
da se mogu vriti spajanja svih ili delova vojnih snaga. Kada je u pitanju
zajednika odbrambena politika, odlueno je da se formiraju snage za brza
dejstva. Formirani su novi organi odbrane: Politiko-bezbednosni komitet;
Vojni komitet EU i Genereltab EU. Znaajna je i izmena koja se odnosi na
formiranje agencije EUROJUST, koja je zaduena za kreiranje preventivnih
mera na polju kriminala i koordiniranje akcija nacionalnih vlasti.
U Parlamentu je izvrena preraspodela mesta (Nemaka je dobila 99 mesta)
od ukupno 732. Proirene su nadlenosti Saveta u pogledu odluivanja
kvalifikovanom veinom.
Ovaj ugovor doprineo jaanju demokratije, pogotovo u dimenziji
stabilizovanja osnovnih prava i jaanja mehanizama nadzora i upozorenja u
svrhu preventivnog delovanja. Poboljanje je vidljivo i u sektoru pravosua.
Ranija bliska saradnja nazvana je pojaana saradnja i moe se dobiti na
zahtev samo 8 lanica to nije veina naime, prema Amsterdamskom
ugovoru, bliska saradnja se moe obezbediti veinom glasova lanica, iako
posle proirenja brojka od 8 lanica nee biti veina. Saradnja se uspostavlja
tako to se zainteresovane drave obraaju Komisiji koja predlog alje
Savetu,a koji dalje odobrava saradnju kvalifikovanom veinom. Pojaana
saradnja je mogua u sva tri stuba.
Budunost ugovora iz Nice je neizvesna posle proirenja 2004. Njime je
zakluen proces reformi Zajednice unije i dananja zajednica (unija) se u
mnogome razlikuje od one sa poetka. Reforme su vidljive posebno u
oblastima koje su smatrane iskljuivom nadlenou drava.

5. Akti institucija EU
U cilju izvravanja svojih zadataka iz ugovora Evropski parlament sa
Savetom a Savet sa Komisijom donose: uredbe, direktive (uputstva), odluke,
preporuke i miljenja. Postoje i drugi izvori prava, tzv. meko pravo a to su
uputi, izjave, programi, deklaracije, bele i zelene knjige, zapisnici itd. Ovi
izvori ne obavezuju, ali imaju veliki znaaj za nastajanje pravnih pravila i
ukazuju na pravce ravoja komunitarne (unijske) politike i prava.
1. Uredbe su direktno primenljive i obavezuju sve drave lanice EU. One

se objavljuju u Slubenom glasniku EU, a ukoliko nije drugaije


navedeno, stupaju na svagu 20 dana od datuma objavljivanja. Uredbe
daju opte smernice i nisu imenovane na bilo koje pojedinano lice, jer
imaju u pogledu dejstva opti apstraktni karakter. Direktna primena nije
na najbolji nain precizirana. Radi izbegavanja tih neeljenih dejstava,
insistira se da uredbe imaju trenutno dejstvo, i da nacionalni sudovi
moraju titi prava koje one daju pojedincima. Dodatnu konfuziju esto
izazivaju tumaenja koja nastoje da prihvat uredbi podvedu pod reim
meunarodnog prava, i u tom kontekstu tumae njihovu direktnu
primenu. U stvarnosti, drave lanice su dune, obzirom na produkciju
velikog broja uredbi iz razliitih oblasi, da usaglase svoje nacionalno
pravo sa njima.
2. Direktive

(uputstva) obavezuju lanice, ali ostavljaju dravama


lanicama izbor forme i naina primene. Moraju se implementirati u
nacionalno zakonodavstvo, ali u saglasnosti s pravilima procedure svake
drave lanice. Ne moraju se objaviti u Slubenom glasniku, ali strane
kojima su upuene moraju biti notifikovane. Direktive su pogodne za
procese harmonizacije pojedinih oblasti, jer je fleksibilno postavljena
mogunost dravama lanicama kako e ih implementirati.

3. Odluke obavezne za one na koje su adresirane (dravama ili

kompanijama). Pri tome ne zahtevaju nacionalnu proceduru


implementacije i nemaju opti karakter. Pojedine odluke moraju biti
objavljene u Slubenom glasniku i stupaju na snagu 20 dana posle
objavljivanja. Mogu imati direktno dejstvo. Institucijama EU je ostavljena
mogunost da ureuju proceduru donoenja odluka u mnogim oblastima.
4. Preporuke i miljenja nisu obavezne za drave lanice. Preporuke

imaju znaaj u tome to pozivaju drave da se ponaaju na odreeni


nain. Nemaju obavezni karakter, ali ih ponekad sudije u nacionalnim
sudovima uzimaju u obzir ukoliko pojanjavaju pojedine relevatne norme.

Miljenja omoguuju institucijama da povodom nekih po pravilu vanih


stvari iznesu svoje miljenje. Znaaj preporuka i miljenja je u tome to
one anticipiraju pojedina pravila, jer uglavnom sadre upotrebljiva
reenja pojedinih problema.
5. Meko pravo Soft law ne pripada formalno izvorima prava EU, ali se

ne moe zanemariti injenica da oni u odreenim, ogranienim,


okolnostima proizvode pravna dejstva. Ovde spadaju deklaracije,
rezolucije, meuinstitucijalni ugovori...
Sudska praksa kao izvor prava Evropski sud imao je veliku ulogu u
formiranju komunitarnog prava. Zabeleeni su brojni sluajevi u praksi u
kojima je Sud nemajui pravog uporita u osnivakim ugovorima primenio
metode tumaenja prava preuzimajui zakonodavnu funkciju. To je davalo
poseban znaaj praksi kao izvoru komunitarnog prava.
6. Evropski savet
Evropski savet je glavni organ, jer se na njemu donose strateke politike
odluke. Poeo je sa radom 1974. godine, a zahvaljujui stavu tadanjeg
francuskog predsednika, iskara de Estena da se efovi drava i vlada u
pratnji ministara moraju sastajati kad god je to potrebno, a najmanje tri puta
godinje. Evropski savet nije bio predvien kao organ u osnivakim
ugovorima, tek ga je Jedinstveni evropski akt uvrstio kao organ Zajednice.
Sastav Savet se sastoji od efova drava ili vlada drava lanica,
predsednika Komisije i ministara spoljnih poslova i lana Komisije zaduenog
za spoljne poslove. Njime predsedava ef rave ili vlade drave lanice koja
predsedava Savetom. U administrativnim poslovima na raspolaganju mu stoji
Sekretarijat Saveta ministara. Sastaje se najmanje dva puta godinje, u
razliitim mestima, i podnosi izvetaj o svom radu Evropskom parlamentu
posle svakog sastanka, kao i godinji izvetaj u kojem navodi uspehe koje je
postigla Unija.
Nadlenosti saveta su vrlo iroke, obuhvataju sve vrste delatnosti koje bi
mogli svrstati u najiri upravljaki kontekst. Odluuje da li su lanice ispunile
uslov za prelazak na jedinstvenu valutu, utvuje principe i smernice
zajednike spoljne i bezbednosne politike, ukljuujui domen odbrane.
Odluuje o zajednikim strategijama koje e Unija primenjivati u domenima u
kojima drave lanice imaju znaajne zajednike interese.
Evropski savet se izjanjava o znaajnim meunarodnim problemima, dajui
smernice za budue delovanje Unije. Za sluaj povrede fundamentalnih

prava i obaveza od strane neke drave lanice, Evropski savet joj moe izrei
meru suspenzije pojedinih ili ukupnih lanskih prava.
7. Savet ministara (Savet EU)
Savet je preimenovan posle ugovora u Mastrihtu u Savet EU i sastavljen je
od po jednog predstavnika svake lanice, koji mora biti najmanje na
ministarskom nivou. Kod stratekih pitanja u rad se ukljuuju i efovi vlada ili
drava, a za ostala pitanja su resorski ministri dovoljni.
lanovi saveta dobijaju instrukcije od svojih vlada ali deluju u optem
interesu Unije. Pri donoenju odluka potreban je konsenzus, ije se postizanje
obezbeuje u poetnim fazama posredstvom naglaavanja uloge pojedinih
Komiteta i pomonih tela u procesu donoenja odluka.
Savetom predsedava naizmenino svaka lanica po 6 meseci, a posle
proirenja iz 1995. godine uvedeno je pravilo da se naizmenino smenjuju
mala i velika drava lanica. Predsednik odrava veze sa Komisijom i
Parlamentom i pripema sastanke i agende i predstavlja Savet u inistitucijama
van Unije.
Nadlenosti
Najvanija f-ja Saveta je da osigura da se izvravaju obaveze predviene u
Ugovoru o osnivanju. On vri koordinaciju optih elemenata ekonomskih
politika drava lanica, donosi odluku u raspisivanju izbora za Evropski
parlament, moe menjati sudije Evropskog suda, lanove Komisije i drugih
sporednih institucija.
Odluke se mogu donositi jednoglasno, prostom i kvalifikovanom veinom.
Jednoglasnost se zahteva u nekoliko osetljivih sfera iz oblasti drugog i
treeg segmenta (stuba) saradnje. Sa stanovita efikasnosti, jednoglasnost
se pokazivala vrlo esto kao smetnja. Zagovornici vreg evropskog
jedinstva oznaavali su jednoglasnost kao ozbiljnu, gotovo nepotrebnu,
prepreku.
Luksemburki sporazum (1966.) je predvideo da, kada je u pitanju zatita
nacionalnog interesa, drave mogu traiti jednoglasno odluivanje.
Luksemburki sporazum nije stupio na snagu i nije imao pravni znaaj, ali se
ipak primenjivao u praksi. To potvruju zahtevi Saveta da se o pojedinim
pitanjima odluuje jednoglasno, iako to nije predvieno u Ugovoru.

Prosta veina je nain odluivanja u pitanjima iz nadlenosti Saveta u


kojima Ugovorom nije drugaije odreeno, a moe se svrstati u izuzetke, jer
nisu esti sluajevi odluivanja putem proste veine. Primenjuje se kod
proceduralnih pitanja, poslovnika o radu, kada se od Komisije trai da
razmotri neko pitanje i da o tome podnese izvetaj sa predlozima, zatim
sazivanja meuvladine konferencije radi izmena Osnivakih ugovora, kod
produavanja roka za usvajanje nekog akta.
Kvalifikovana veina predstavlja mnogo bru varijantu odluivanja i ne
zahteva saglasnost svih drava lanica. Tako postavljeni princip u donoenju
odluka je u direktnoj suprotnosti sa pravima drava kao suverenih subjekata i
slobodom izbora politike koju e one primenjivati na svojoj teritoriji.
Ovim putem, kao i donoenjem odluka posredstvom proste veine,
suverena drava dolazi u poziciju da, bez obzira na to to to proizilazi kao
obaveza iz ugovora koji je sama svojevoljno zakljuila, ipak biva pravno
obavezana za ono za ta nije glasala.
Zbog toga, kako ne bi dolo do preglasavanja, uvedeno je ponderisano
glasanje gde se glasovi vrednuju po broju stanovnitva. Nemaka, Italija,
Francuska i V. Britanija imaju po 10 glasova, panija 8, Belgija, Portugal i
Holandija 5, Austrija i vedska po 4, Danska, Finska i Irska po 3 a
Luksemburg 2. Za kvalifikovanu veinu potrebno je 62 od 87 glasova. Ipak,
male drave mogu biti marginalizovane.
8. Komisija
Komisija je bila sastavljena od lanova iz drava lanica, po dva lana su
davale 4 velike drave lanice i panija, a po jedan ostale drave. Komisija
se sastaje u Briselu i sainjava preporuke za Savet i Parlament. Takoe, na
osnovu odluka Saveta i Parlamenta donosi mere za njihovu implementaciju i
sprovoenje.
Komisija je podeljena na Generalne direktorate koji su pojedinano, na bazi
potrfelja, odgovorni za pojedine sektore politike EU. Obino direktorati imaju
veoma razuen inovniki aparat sainjen od uglednog i prestinog
personala.
Izbor lanova Komisije izmenjen je posle Ugovora iz Nice (2004. god), a na
osnovu te izmene Savet na nivou efova drava ili vlada kvalifikovanom
veinom imenuje lice koje namerava da postavi za predsednika Komisije, to
kasnije odobrava Parlament EU. Lista kandidata za lanove Komisije
sainjava se na osnovu predloga svih drava lanica.

Dunosti (funkcije) Komisije EU su po svom kvalitetu razliite.


1. Prva grupa se naziva, sledei duh f-nalizma, motorom ili inicijatorom
komunitarnih akcija. Komisija predlae Savetu donoenje odluka. Taj
tip odluka se oznaava kao komplementaran i pridodat.
2. Druga grupa obuhvata staranje o primei osnivakih ugovora. Komisija
je u neku ruku zatitnica tih dokumenata, jer su drave lanice
obavezne da preduzmu odgovarajue mere za sprovoenje obaveza
koje proizilaze iz ugovora. Komisija je, takoe, zaduena da se brine o
politici konkurencije i da u skladu sa tom obavezom za sluaj povreda
primenjuje sankcije i penale prema dravama lanicama i
pojedincima.
3. Trea grupa bi se mogla oznaiti kao izvrna. Komisija ima ovlaenja
da posle donoenja pojedine odluke od strane Saveta nadgleda u
formi supervizije njenu implementaciju. U tu svrhu ona se pomae
raznovrsnim telima, kao npr. komitetima i menadmentom. Deluje
uglavnom u formi odgovarajuih preporuka i raznovrsnim formi
supervizije.
Pored navedenog, Komisija ima sopstveno nadlenost donoenja odluka u
politici konkurencije. Vana je i nova uloga komisije u spoljnoj politici da bude
pregovara u pojedinim ugovorima i da posle pregovora ponudi predlog
ugovora na zakljuivanje Savetu.
Znaaj Komisije i njenih f-ja i uloge je veliki, jer se u cilju obezbeenja
pravilnog delovanja i razvoja zajednikog trita stara o sledeem:

primeni Ugovora i merama koje organi Unije donose u skladu sa ovim


Ugovorom

sainjavanju preporuka ili davanju miljenja o pitanjima koja ureuje


Ugovor, kada je to izriito predvieno ili je potrebno, a prema oceni
Komisije

samostalnom odluivanju u pripremanju mera koje donosi Savet i


Parlament na nain predvien ovim Ugovorom

vrenju ovlaenja koja je Savet preneo na nju, a u cilju sprovoenja


propisa koje je doneo.

9. Parlament

Parlament ima sedite u Strazburu. Bira se svake pete godine direktnim


izborima u svakoj dravi lanici. Ranije je Parlament imao ogranienu ulogu,
meutim, sada obavlja demokratsku kontrolu Institucija EU. Uestvuje i u
legislativnoj delatnosti u formi koodluivanja sa Savetom i igra odluujuu
ulogu u pitanjima usvajanja budeta.
Parlament je kao organ predvien u Rimskom ugovoru i zvao se Asambleja.
Kao institucija u ranoj fazi f-nisanja bio bez pravog demokratskog kapaciteta,
jer su se lanovi birali posredno, odnosno, predstavljali su dravu lanicu i
morali istovremeno biti u sastavu nacionalnog Parlamenta.
Protokol o proirenju u vezi sa brojem poslanika stupa na snagu 01.01.2005.
godine i ve na poetku postavlja brojne dileme u vezi sa f-nisanjem
Parlamenta.
Parlament nije bio izborno telo, ali je imao nekoliko f-ja, od kojih su
najvanije savetodavna i nadzorna. Posle uvoenja neposrednih izbora
Parlament dobija znaajne konsultativne f-je u legislativnom procesu. Savet
Ministara mora uzeti u obzir miljenja Parlamenta u pojedinim legislativnom
delatnostima, ali ih ne mora slediti.
Uloga Parlamenta u budetskim pitanjima
Parlament je dobio znaajna ovlaenja u razmatranjima budetskih pitanja,
gde je predvieno da Parlament ima sledea prava:

finalnog odluivanja o neobaveznim rashodima;

da prihvati ili odbije predlog budeta

samostalnog izdavanja budetskih razrenica

Parlament moe da izmeni predlog budeta u dva pravca:


1) u pogledu obaveznih trokova
2) u pogledu neobaveznih rashoda.
Izmene se dostavljaju Savetu koji moe da ih ne prihvati i vraa parlamentu
koji ustanovljava konanu verziju.
Konsultativna f-ja
Znaajnu konsultativnu ulogu Parlament dobija pogotovo posle Jedinstvenog
evropskog akta (JEA). Uvedene su obavezne i neobavezne konsultacije.

Konsultacije neobaveznog karaktera za sluaj da ih trai Savet postaju


obavezne.
Ovlaenja u drugom stubu saradnje
Prema odredbama sadranim u JEA, za zakljuivanje sporazuma o
pridruivanju sa novim lanovima i zakljuivanje meunarodnog ugovora
nuno je obezbediti saglasnost parlamenta, a ta saglasnost se daje na
osnovu odluke donete apsolutnom veinom.
Parlament ima pravo da bude informisan o svim vidovima spoljne politike
EU i konsultovan u pitanjima pravosua i unutranjih poslova.
Legislativne f-je
Ranije je Parlament u ovoj sferi imao konsultativnu f-ju i davao neobavezna
miljenja. To pokazuje da je uticaj Parlamenta bio ogranien. Ova vrsta
delatnosti se vremenom irila i dobijala nove oblike, pogotovo u oblastima
koje nisu bile predviene u osnivakim ugovorima. Uviajui znaaj ovoga,
Savet i Parlament su izdali Zajedniku deklaraciju 1975. godine, koja
ustanovljava zajedniko usaglaavanje miljenja. Obzirom da je re o
neobaveznom pravnom aktu, stoji injenica da uloga Parlamenta nije time
znaajno ojaana. Tek je JEA uveo novi postupak kooperacije izmeu Saveta i
Parlamenta u zakonodavnoj delatnosti.
Postupak saradnje prema Ugovoru iz Mastrihta
Ugovor iz Mastrihta je u osnovi predstavljao fazu integracije u kojoj bi se ti
procesi to je mogue vie pribliili graanima, a za to je neophodno bilo
ojaati ulogu Parlamenta. Predvieno je da u okviru Parlamenta deluju
politike partije na nadnacionalnom nivou, ime bi se postiglo jaanje
procesa stvaranja evropske svesti i evropskog jedinstva. Stavovi Parlamenta
nisu ipak mogli blokirati odluku uprkos protivljenju.
Postupak koodluivanja
Naziva se jo i postupak tri itanja, a osnovao ga je Komitet za mirenje u
kojem su podjednako zastupljeni predstavnici Saveta i Parlamenta, a komisija
uzima uea u radu.
U ovom postupku komisija podnosi miljenje Savetu i Parlamentu koji daje
svoje miljenje i nakon toga Savet donosi zajedniki stav ili mu se protivi i
tad intervenie Komitet za mirenje radi postizanja kompromisa. Ukoliko ovaj
stav ili tzv drugo itanje parlament veinom odbaci predlog se smatra

odbaenim, to je skoro identino pravu veta. Ako nije bilo veine Savet
moe doneti odluku o usvajanju.
U postupku koodluivanja se najbolje promovie meuinstitucionalna
saradnja u EU.
Postupak davanja saglasnosti
Iniciran je Jedinstvenim evropskim aktom. Ovlaenja data u JEA su
proirena ugovorom iz Mastrihta, na taj nain se pojedini znaajni
komunitarni akti ne mogu doneti bez saglasnosti Parlamenta.
Postupak davanja saglasnosti se u veini sluajeva ostvaruje na osnovu
proste veine - za prijem novih lanova i za jedinstveni izborni sistem
potrebna je apsolutna veina.
10. Evropski sud pravde
Sastav suda
Ima sedite u Luksemburgu i sastavljen je od po jednog sudije iz svake
drave lanice koji se biraju na 6 godina. Predloge sudijama za pojedine
sluajeve pripremaju devet Optih pravobranilaca u obliku pripremnog
miljenja. Za vreme mandata sudije ne mogu obavljati ni jednu drugu f-ju. Od
sudija se bira Predsednik na period od tri godine, a Sekretar se bira tajnim
glasanjem sudija, na period od 6 godina. A f-ja mu je da se stara o pravilnom
obavljanju proceduralnih pitanja.
Evropski sud pravde, iako formiran na osnovu meunarodnih ugovora,
razlikuje se od meunarodnih sudskih organa u mnogo emu. Nadlenost
meunarodnih sudskih organa, kao npr. Meunarodnog suda pravde u Hagu,
po pravilu je fakultativna, dok je nadlenost Suda pravde EU obavezna.
Najvanija razlika je u tome to meunarodni sudovi ne tumae propise, dok
Evropski sud pravde ima funkciju tumaa osnivakih ugovora.
Njegov nadnacionalni karakter se ogleda u nezavisnostu njegovih sudija i
generalnih pravobranilaca, koji poiva na ugovornim osnovama. Nije
ovlaen da neposredno ponitava akte drava lanica.
Nadlenost Suda
Evropski sud pravde ima osnovnu f-ju da obezbedi pravilnu primenu
osnivakih ugovora, kroz formu arbitra u reavanju sukoba izmeu evropskih

institucija i drava lanica. Time se postie da evropske instituvcije ne mogu


raspolagati sa vie vlasti nego to im je dato na osnovu Ugovora o osnivanju.
Sud pravde je naroito u ranim fazama rada odigrao znaajnu ulogu u
procesu stvaranja evropskog prava, postajui veoma znaajan faktor
produbljivanja procesa integracije u EU.
Prema opte prihvaenom miljenju, ostoji podela nadlenosti na :
1. onu po direktnim tubama
2. nadlenost po prethodnim pitanjima.
Da bi neko pitanje bilo podobno za raspravljanje pred Sudom, potrebno je
da je ono prethodno bilo u postupku pred nacionalnim sudom. Tokom tog
postupka utvruje se potreba za tumaenjem pojedinih komunitarnih normi,
zato to se ocenjuje da taj fakt sutinski opredeljuje donoenje odluke. Sud
ne trai nikakvu posebnu formu za upuivanje. U praksi se deavalo da je
prihvaeno reavanje i nejasno formulisanih pitanja.
Postupak pred Sudom
Pitanje postupka pred Sudom pravde je regulisano Protokolima o Statutu
suda uz osnivake ugovore i Poslovnikom o radu.
Prema pravilima sadranim u ovim dokumentima, postoje 2 vrste postupaka
pred sudom:
1. postupak po direktnim tubama i
2. po prethodnim pitanjima.
Postupak se sastoji iz pismenog postupka, pripremnog
usmenog pretresa i donoenja presude.

istraivanja,

U postupcima po direktnim tubama mogue je identifikovati etiri faze:


1. Pismeni postupak
2. Pripremni istraivanje (dokazni postupak)
3. Usmeni pretres
4. Donoenje presude.
Posebni postupci

Pred sudom se mogu voditi sledei posebni postupci:


1.

postupak po prigovoru tree strane

2.

po osnovu otkrivanja nove injenice

3.

tumaenje presude.

U prvom sluaju se radi o tubi tree strane koja nije uestvovala u sporu,
ali je presudom dolo do oteenja njenih interesa. U drugom sluaju je re o
otkrivanju nove injenice od znaaja za presuivanje stvari, sve strane u
sporu mogu podneti zahtev za obnovu postupka. injenica mora biti veoma
znaajna da bi se pribeglo preispitivanju presude, takoe, nije mogla biti
poznata tokom prethodnog postupka.
U treem sluaju radi se o tumaenju presude. Pravo na pokretanje ovog
postupka imaju strane u sporu i organi EU za sluaj da dokau opravdani
interes za to tumaenje.
Pravo na podnoenje ove tube imaju drave lanice, institucije EU i fizika i
pravna lica. Sud donosi presudu koja je obavezna od dana donoenja ime se
izbegava statinost svake presude.
Ovakva pozicija donela je Sudu pravde posebnost u tom smislu to mu je
omoguila da kreira neke veoma vane i neophodne instrumente i institucije,
bez kojih ne bi mogla biti postignuta sutinska integracija u EU.
Bitno je naglasiti da je osnovna f-ja Suda ipak reavanje sporova. Teko
da bi se moglo odrati shvatanje da je f-ja utvrivanja politike i pravaca
razvoja evropskih integracija izvorna f-ja Suda. Pre bi se moglo rei da je
politiki ambijent koji je egzistirao u odreenim periodima manje ili vie
naglaavao takvu njegovu f-ju.
Tumaenje komunitarnog prava ima veliki znaaj u pogledu reavanja
pitanja njegovog domaaja, odnosno, direktne primene, popunjavanja
pravnih praznina i suprematije u odnosu na nacionalno pravo.
Sud koristi razliite vrste tumaenja, kao npr. jeziko, ciljno, interpretera itd.

PITANJA ZA (ZAVRNI) USMENI DEO ISPITA - za ocenu vie

1) etiri fundamentalne slobode u EU


2) Ugovor o EU
3) Amsterdamski ugovor
4) Ugovor iz Nice
5) Akti institucija EU
6) Evropski savet
7) Savet ministara (Savet EU)
8) Komisija
9) Parlament
10)Evropski sud pravde