Anaksimen iz Mileta (oko 585oko 525. st. e.

) bio
je grki filozof, trei i poslednji pripadnik tzv. miletske kole,
kojom zapoinje evropska i antika filozofija. Najverovatnije je
bio prijatelj i uenik neto starijeg Anaksimandra. I on je, kao i
Anaksimandar, napisao jedno delo "o prirodi", od koga je,
meutim, sauvan samo jedan mali fragment. Neto vee
svetlo na njegovo uenje bacaju zapisi koje su nam
ostavili doksografi.
Anaksimenovo uenje, bar na prvi pogled, izgleda kao
nazadovanje u odnosu na Anaksimandrovo. Naime, naputajui
teoriju o apejronu, Anaksimen zapravo sledi Talesa kada kao
pratvar i prapoelo () odreuje jedan element. Prema
Anaksimenu, meutim, taj element nije voda,
nego vazduh (). U jednom doksografskom tekstu itamo:
"Anaksimen, Euristratov sin, Mileanin, prijatelj Anaksimandrov,
kae kao i on da je priroda, koja lei u osnovi, jedna i
bezgranina, ali da nije neodreena kao to kae onaj nego
da je odreena i naziva je vazduhom" (D. 13 A 5). Do takvog
zakljuka Anaksimen je moda doao na osnovu
fenomena disanja, jer ovek ivi onoliko dugo koliko je kadar da
die, to je Anaksimena moglo lako podstaknuti da
za bitak uzme vazduh. On zapravo i pravi paralelu
izmeuoveka i prirode uopte: "Upravo kao to nas naa dua,
budui da je vazduh, dri zajedno, tako i

dah i vazduh obuhvataju itav kosmos" (fr. 2). Stoga je vazduh

pratvar, bitak sveta, iz kojeg "nastaju raajua i roena bia i
ona koja e se roditi i bogovi i boanska bia, dok ostala bia
proizlaze iz njegovih posledica" (D 13 A 7).

Anaksimen nastoji objasniti i nain na koji sva druga bia i

stvari nastaju iz vazduha, bezgraninog bitka: "Svojstvo
vazduha je ovo: kada je uglavnom jednako rasporeen, on je za
oi skriven; opaljiv pak postaje po hladnom i toplom, po
vlanom i po kretanju. Uvek se kree, jer ako se ne bi kretao,
ne bi se ni preobraavao; postajui gui i rei, on se pokazuje
razliitim: razreen postaje vatra, a zgusnut daje vetrove. Iz
vazduha po zgunjavanju nastajeoblak, a kad se jo vie
zgusne, nastane voda; ako se zgunjavanje nastavi, vazduh se
preobraava u zemlju; ponajvie zgusnuti vazduh je kamenje.
Na taj nain, gospodari nastajanja su suprotnosti toplo i hladno"
(D 13 A 7).
Tako Anaksimen, nastojei da objasni proces stvaranja iz bitka,
uvodi pojmove zgunjavanja i razreivanja. Sam po sebi
vazduh se ne moe opaziti. Ali irenjem i razreivanjem on
postaje vatra, zgunjavanjem pak pretvara se u vetar, oblak,
vodu, zemlju i najzad kamen. Razreivanje se moe shvatiti
kao raanje i rastenje, koje se ispoljava kao toplo

(razreivanjem vazduh postaje topliji pa stoga tei ka vatri), a

zgunjavanje kao smanjivanje i postepeno gubljenje ivotnosti,
to se ispoljava kao hlaenje (zgunjavanjem vazduh je sve
hladniji pa stoga tei ka vrstom stanju). U tom gubljenju
ivotnosti nasluuje se razlikovanje organskog od neorganskog.
Primarni par suprotnosti toplohladno je ono to venu i
besmrtnu prirodu ini sposobnom da iz sebe raa sva bia. Iz
navedenog odlomka vidi se takoe i da je Anaksimen prvi koji je
izveo sva etiri tzv. elementa sveta: vazduh, vatru, vodu i
zemlju, s obzirom da se pre njega vazduh nije navodio kao
jedan od elemenata.
Znaajan momenat u Anaksimenovom uenju je i povezivanje
svakog kvaliteta s kvantitetom. On je, navodno, primetio kako je
vazduh topao kada ga izdiemo otvorenih usta, a hladniji kada
ga izdiemo zatvorenim ustima. To bi predstavljao
eksperimentalan dokaz njegovog uenja.
Slino Talesu, i Anaksimen je Zemlju zamiljao kao ravnu plou
koja lebdi u vazduhu. Izgleda da se nauna slika o Zemlji teko
primala u Joniji: ak je i Demokrit nastavio da veruje kako je
ona ravna. Anaksimen je dao i jedno neobino
objanjenje duge: prema njemu, ovaj fenomen nastaje zato
to Sunevi zraci padaju na na gust oblak kroz koji ne mogu
prodreti. To je svakako predstavljalo napred u odnosu
na homersku mitoloku predstavu duge kao traga koji za sobom
ostavlja Irida, glasnica bogova.