PRISTANAK POVREENOG

CONSENT OF THE INJURED

H U M A N I S T I K E N A U K E I P R AVA

Rad primljen: 18.11.2010.

UDK: 343.122-056.24; 616-089.15

Prof. dr Mitar Kokolj

Pravni fakutet, Univerzitet Sinergija

Rezime: Ovaj rad ima za cilj da ukae na pravni znaaj

pristanka povreenog (oteenog, rtve) u kaznenom
pravu, posebno u krivinom pravu. Iako nije zakonom
regulisan, ovaj institut u pojedinim situacijama, retko
sam, a vie u vezi sa ostalim optim krivinopravnim
institutima, moe da predstavlja osnov za iskljuenje
krivinog dela, ali ee slui kao osnov za konstituisanje lakih oblika krivinog dela, za blae kanjavanje
ili kao uslov za preduzimanje krivinog gonjenja od
strane tuioca (naelo oficijelnosti, predlog oteenog
i privatna tuba).
U radu su predstavljeni pojmovi pristanka i subjekata
pristanka, a potom oznaene oblasti u kojima moe
doi do primene ovog instituta. Dve potencijalne
oblasti za primenu instituta su povrede kod medicinskih intervencija i povrede nanesene pri sportskim
takmienjima, no irina teme je dozvolila da se na
ovom mestu razmotre samo povrede kod medicinskih intervencija. S obzirom da se za tee i sloenije
medicinske intervencije zahteva pristanak pacijenta,
da se ne bi radilo o postojanju krivinog dela telesne
povrede, u radu su analizirana relevantna pitanja vezana za pristanak, kao to su: informisanje pacijenta,
obim, vreme i nain informisanja i postupak i forma
davanja saglasnosti od strane pacijenta, u kom sluaju
se ta saglasnost smatra valjanim pristankom pacijenta
na vrenje medicinske intervencije.

Abstract: The aim of this paper is to show the legal

importance of the victims consent in penal law, especially criminal law. Although not legally regulated, this
feature in certain cases, rarely by itself and to a greater
extent in conjunction with the other criminal law institutions, can present the base for the exclusion of the
criminal act, but more frequently serves as the base for
the existence of less difficult form of the criminal act,
mitigated punishment, or as a condition for criminal
prosecution by the prosecutor (principle of officialty,
proposal of the injured people and private accusation).
In this paper, terms of consent and subjects of consent,
and areas in which this feature can be applied are
presented. Two potential areas where this feature can
be applied are injuries caused by medical intervention
and injuries caused during the sports events, but the
extent of the topic allows us to consider only the injuries
caused by the medical interventions. Considering that
complicated and complex medical interventions require
patient consent, and in order to avoid the criminal act
of assault, this paper deals with questions relevant to
the patients consent such as: informing of the patient,
scale, time, the manner of informing , the procedure
and form needed for giving patients consent, in which
case that consent is regarded as legal permission for
procedure of the medical intervention.

Kljune rei: pristanak, pristanak povreenog, informisanje, krivino delo, telesne povrede

Key words: consent, informed consent, consent of the

injured, information, offence, assault
241

H U M A N I S T I K E N A U K E I P R AVA

1. UVOD

Procesuiranje i sankcionisanje izvrilaca krivinih dela zahteva ispunjenje uslova

koji se odnose na utvrivanje postojanja
konkretnog delikta, na utvrivanje odgovornosti i odmeravanje, odnosno individualizaciju i izvrenje pravnosnane odluke. Svi delikti su jedinstveno pojmovno
odreeni, s tim da u tom optem pojmu
zakonodavac predvia koji su opti uslovi
potrebni za postojanje svakog pojedinanog delikta (protivpravnost, odreenost u
zakonu, krivica i radnja sa posledicom) uz
predvianje kod svakog pojedinanog krivinog dela njegovih posebnih elemenata
( radnja, posledica, vreme, mesto, nain,
sredstva, namera, pobuda, znanje, odnosi
itd.), koji znae konkretizaciju optih elemenata, to pojedino krivino delo ine
prepoznatljivim, posebnim i razliitim u
odnosu na druga krivina dela i ostale delikte (prekraje, privredne prestupe i disciplinske povrede).
Izostajanje ili neuspeh u utvrivanju
nekog od zakonom predvienih optih ili
posebnih elemenata iskljuuje postojanje
samog krivinog dela. Kako je jedan od
optih uslova za postojanje krivinog dela
i protivpravnost, koja se esto podudara sa
odreenou dela u zakonu, to izostanak
protivpravnosti dovodi i do automatskog
izostanka krivinog dela. I pored podudarnosti navedena dva opta elementa krivinog dela (protivpravnost i odreenost
dela u zakonu), protivpravnost ima svoj
raison d etre zbog drugih optih instituta, koje je zakon predvideo, a koji imaju
pravni efekat da iskljuuju protivpravnost,
pa prema tome i krivino delo. Radi se o
malom znaaju dela, nunoj odbrani, krajnjoj nudi, sili i pretnji, stvarnoj zabludi,

242

neuraunljivosti. Teorija i praksa uoavaju i razmatraju i uticaj drugih instituta

koji pod odreenim uslovima mogu dovesti do iskljuenja krivinog dela, a koje
zakonodavac ne predvia u zakonskom
tekstu. Radi se o pristanku povreenog,
nareenju pretpostavljenog, samopovredi,
izvrenju slubene dunosti, dozvoljenom
riziku, itd.1
Kada je u pitanju znaaj pristanka u
krivinom pravu onda se mora poi od
konstatacije da je krivino pravo prinudno pravo, posebno kada se radi o primeni
krivinih sankcija prema uiniocima krivinih dela.2 U ovom radu teite je na pristanku od strane povreenog. Meutim,
za postojanje odreenih instituta (dobrovoljni odustanak, dobrovoljno spreavanje
izvrenja krivinog dela), za postojanje
pojedinih oblika krivinih dela (nedozvoljeni pobaaj uz pristanak bremenite ene,
ubistvo iz samilosti, neovlaeno fotografisanje), za utvrivanje oblika krivine
odgovornosti (saglaavanje sa delom kod
umiljaja i svesnog nehata ), za gonjenje
uinilaca krivinih dela (predlog oteenog), za raspored i premetanje sudija (uz
pristanak), za izricanja pojedinih sankcija
i mera (drutveno koristan rad, uslovna
osuda, poravnanje uinioca i oteenog,
stvarno kajanje), od znaaja je i pristanak
aktivnog sudionika, tj. uinioca krivinog
dela. Ako se radnja uinioca definie kao
voljno preduzimanje ili voljno proputa1 ejovi B.,(2005) Osnovi iskljuenja protivpravnosti krivinog dela, Udruenje za krivino
pravo i kriminologiju i Institut za kriminoloka
i socioloka istraivanja, Beograd, str. 67-71.
2 Razlika izmeu potovanja moralnih i pravnih
normi je u tome to se moralne norme potuju
na osnovu dobrovoljnosti, a pravne norme na
osnovu prinude. Stojanovi Z., (2003) Krivino
pravo, Opti deo, osmo izdanje, Pravni fakultet
Univerziteta u Beogradu, str. 32.

2. POJAM PRISTANKA I PRISTANKA

POVREENOG

H U M A N I S T I K E N A U K E I P R AVA

nje dune radnje, onda je jasno da volja,

odnosno pristanak uinioca trebaju biti
utvreni i u tom segmentu krivinog prava.
Pristanak ili saglaavanje se pojavljuje
kao bitan elemenat i kod pojedinih mera
i instituta krivinoprocesnog i krivinog
izvrnog prava, kada su u pitanju izvrioci
krivinih dela i oteeni (ulaganje albe u
ime osuenog uz njegov preutni pristanak, prekid i odlaganje glavnog pretresa i
saglasnost stranaka i branioca da se itaju
zapisnici o svedoenju, vetaenju i uviaju, ustupanje pedmeta drugoj dravi uz
pristanak oteenog itd.)
Pristanak samog povreenog se u nekim situacijama moe koristiti kod odmeravanja kazne uiniocu krivinog dela kao
olakavajua okolnost. No, predviene su
i situacije u kojima se upravo pristanak
rtve ne sme uzeti kao olakavajua okolnost, npr. ako se radi o meunarodnim
deliktima ili nekim seksualnim deliktima. Iz ovog kratkog pregleda se vidi da
pristanak pojedinih subjekata, a pre svih
povreenog i uinioca, ima razliite efekte na primenu odreenih krivinopravnih
instituta i mera.
Interesovanje u ovom radu je posveeno samo institutu pristanka povreenog,
odnosno oteenog ili rtve, koji nije predvien u krivinim zakonima, pa tim pre
izaziva potrebu da se posebno analizira, s
obzirom da ima odreeni priznati znaaj
u pravnoj literaturi i sudskoj praksi. Treba
naglasiti da se u ovom radu, kao i u drugim radovima posveenim ovom pitanju,
upotrebljavaju paralelno pojmovi koji su u
sutini sinonimi, a to su oteeni, povreeni i rtva. U tumaenju i primeni instituta,
koji se ovde obrauje, sva tri pojma imaju
isti znaaj.

U optim i posebnim odredbama krivinog zakonodavstva upotrebljavaju se

razna obeleja subjektivnog karaktera
koja predstavljaju elemente pojedinih
krivinih instituta ili pojedinih krivinih
dela i postupka. Tu prvenstveno mislimo
na motiv, spremnost, saglasnost, pristanak, prihvatanje, nameru, pobudu, znanje
itd. Sva ta obeleja imaju bitan znaaj, a
za primenu odredaba u kojima se nalaze
vano je da se precizno definiu i utvrde.
Institut pristanka povreenog ve
dugo izaziva dileme u pravnoj teoriji, to
se odraava i na sudsku praksu, prvenstveno kod odreivanja da li je, u situaciji kad povreeni ili oteeni pristane na
nastupanje tetne posledice prema sebi,
nedozvoljeno injenje ostvareno od izvrioca protivpravno, pa prema tome da
li postoji krivino delo. Bilo bi sigurno
pravno neopravdano da u svakom sluaju kad oteeni izjavi da je on dao pristanak na povredu nekog svog dobra (telesni
integritet, zdravlje, ivot, imovina) doe
i do iskljuenja postojanja krivinog dela
sa konsekvencom da nema potrebe ni da
se vodi krivini postupak ili da se uiniocu izrie oslobaajua presuda.
Nas ovde prvenstveno interesuje institut pristanka povreenog i njegov uticaj
na krivino delo i kaznu. Da bi bilo jasno
o emu se radi, najpre treba pojmovno
odrediti ta je pristanak uopte i ta je
pristanak povreenog u krivinom pravu.
Pristanak se tumai kao prihvatanje
neega ili saglaavanje sa neim, ime se
izraava subjektivni stav, a to predstavlja

243

H U M A N I S T I K E N A U K E I P R AVA

jedan poseban vid izraavanja volje.3 Pristanak se moe traiti eksplicitno ili dobiti
dobrovoljno od strane pojedinca u pisanoj ili usmenoj formi, a moe biti dobijen
i konkludentnim radnjama. Pristanak je
sutinski dobrovoljni akt, a u sluaju da
se do pristanka na izvrenje dela dolo
primenom sile ili pretnje, nee postojati
krivino delo na strani izvrioca, jer izvrenje krivinog dela pod dejstvom neodoljive sile ili pretnje iskluuje postojanje
krivinog dela.4
Subjekat koji daje pristanak, na taj
nain daje potvrdan odgovor na neto ili
povoljno odgovara na neto, podrava ili
prihvata neto ili se sa tim slae.5 Pristanak ili odsustvo pristanka imaju znaajno
mesto u celokupnom ivotu i radu svakog
pojedinca. Na osnovu prihvatanja ili neprihvatanja neega, saglaavanja sa neim
ili odbijanja neega, ivot i rad se odvijaju
u skladu sa proklamovanim ili propisanim pravilima ponaanja ili se odvijaju u
suprotnosti sa njima, to iziskuje preduzimanje pravnih mera kojima se nastoji
neusklaenost dovesti u stanje usklaenosti. Isto tako, prihvatanje ili neprihvatanje neega moe da utie i na postojanje
instituta koji se u krivinom pravu mogu
primeniti na uinioca ili na rtvu.
Definisanje pojma pristanka povreenog se apsolutno naslanja na definisanje
samog pristanka i moglo bi da se svede
na manifestaciju volje nekog lica kojom

3 ivanovi T. (1910) Krivino pravo I, Beograd.

str. 108
4 Prema Immanuelu Kantu osnovna sutina
volje je njena autonomija, koja je ini da je ona
sama sebi zakon. http://bs.wikipedia.org/wiki/
slobodna _volja
5 Kokolj M. (1997) Krivinopravni aspect samopovrede, Pravni ivot, br. 9. Tom I, Udruenje
pravnika Srbije, Beograd, str. 241-251.
244

se ono saglaava da mu neko pravno dobro bude povreeno ili ugroeno.6 Pristanak povreenog se moe definisati i kao
ozbiljno, slobodno i svesno izjavljivanje
saglasnosti povreenog sa nanoenjem
povrede.7
Iznesene definicije, iako razliite, saglasne su u pogledu uslova koji se trebaju
ispuniti da bi se uopte moglo govoriti o
institutu pristanka povreenog, a to su:
pristanak povreenog treba objektivno
da postoji, pristanak treba da se da pre izvrenja ili u toku izvrenja krivinog dela,
ali ne i nakon izvrenja krivinog dela,
subjekat treba da ima sposobnost za davanje pristanka, pristanak treba subjekat
dati slobodno i u ozbiljnoj formi, i povreeni treba da raspolae sa informacijama
o sadrini i formi radnje na koju daje pristanak.
Kada je u pitanju krivino pravo,
treba istai da neke kategorije subjekata nisu sposobne ili podobne za davanje
pristanka (npr. deca, mentalni bolesnici,
intoksikovani). Tako se pristanak deteta
na seksualne radnje smatra legalno neprihvatljivim.
Pristanak dobijen silom ili pretnjom
nije pravno relevantan zbog toga to sila
i pretnja, same po sebi, znae napad. Pristanak povreenog ne moe da se prihvati
u smislu iskljuenja nekih seksualnih delikata. Osim toga, u nekim situacijama prevara negira stvarno dati pristanak. Preva6 Perovi M. (1986) Krivino pravo, Opti dio,
Titograd, str. 161.
7 Aimovi M. (1937) Krivino pravo, Opti
deo, Subotica, str. 77.; Kokolj M. (2007) Svest
i svesnost u sudskoj psihijatriji i krivinom
pravu, Nauka, bezbednost, policija, br. 3.
,Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd,
str. 3-16.

3. ODNOS JAVNOG I PRIVATNOG

INTERESA KAO OSNOVNOG
ELEMENTA ZA UTVRIVANJE
ZNAAJA PRISTANKA
Jedno od pitanja koje se mora imati u
vidu kod predvianja postojanja krivinog dela (inkriminisanja) je odnos javnog i privatnog interesa.9. Opti princip
savremenog krivinog prava je da je krivinopravna reakcija javnopravna reakcija. Ipak, od ovog stava ima i izvesnih odstupanja, (nulla regulae sine exceptione),
kod kojih privatni interes ima prednost u
odnosu na opti interes. Prema principu
oficijelnosti npr. do gonjenja za odreena
krivina dela moe doi od strane tuioca samo ako je oteeni dao predlog ili
8 Prevara se moe ustanoviti npr. u sluaju kad je
suprug, koji je bio polno zaraen, za tu injenicu
znao, a nije znala supruga koja je pristala na
seksualni odnos. Suprug je bio optuen za
krivino delo telesnog povreivanja. On se
branio da je pristankom supruge na seksualni
odnos iskljueno postojanje krivinog dela
telesne povrede, a supruga je optuivala
supruga da je prevarno dovedena do pristanka,
jer da je znala za zarazu da ne bi dala pristanak.
I prevara u identitetu moe da negira pristanak
u nekim situacijama ako optueni slii ili oliava
nekog stvarno poznatog rtvi, kao to je to npr.
u situaciji kad je supruga smatrala da je imala
seksualni odnos sa suprugom, a u stvari je imala
sa nekom drugom osobom koja je prevarno
ula u njihove prostorije i pojavom i drugim
elementima potpuno liila na supruga. Brent
F. (1990) Criminal Law, fifth edition, The Law
Book Company Limited, str. 147-152.
9 Javni ili opti interes je interes veine dravljana
(ne svih). U ime dravljana taj interes oblikuje
narodno predstavniko telo (skuptina, parlament). U skuptini sa vie predstavnika
razliitih stranaka javni interes predstavlja
konsenzus, to je izraz demokratinosti.

nadleni organ odobrenje, a za gonjenje

za neka krivina dela ovlaen je samo
privatni tuilac.
Moe se rei, da je u starim pravnim
sistemima preovladavao stav da se iskljuuje postojanje krivinog dela ako je na
njegovo izvrenje pristao oteeni, odnosno povreeni. Pristanak je na taj nain
iskljuivao postojanje krivinog dela, iako
je samo krivino delo ispunjavalo sve elemente potrebne za njegovo postojanje.
Takvo postupanje je bilo i potvrda principa rimskog prava volenti non fit iniuria,
koji je isticao prioritet privatnog interesa
nad javnim interesom.10 Takva situacija,
u kojoj je privatni interes bio postavljen
iznad opteg, nije se mogla zadrati u savremenom krivinom pravu.
Za savremena krivina zakonodavstva
se moe istai karakteristika da su prihvatila srednje reenje po kome nije prihvaen i ozakonjen pravni institut pristanka
povreenog kao osnova za automatsko
iskljuenje postojanja krivinog dela, ali
mu je omoguen odreeni krivinopravni
uticaj.11 Interes pojedinca se najee podudara sa interesom drutva. Ujedno, zbir
pojedinanih interesa ini opti drutveni
interes. U sluajevima gde se opti i pojedinani interes podudaraju nema problema u krivinom pravu. Problem nastupa
kada se ti interesi ne podudaraju. Krivinim pravom se tite odreena dobra i u
optem interesu i u interesu pojedinca, ali
pojedinac ne moe sam odluivati da li e
se u odnosu na povredu nekog njegovog

H U M A N I S T I K E N A U K E I P R AVA

ra se u tom smislu moe odnositi na neke

nepoznate injenice ili se moe pojaviti u
odnosu na identitet uinioca.8

10 Za delikte koji vreaju javni interes Rimljani

su upotrebljavali re crimina ili delicta publica,
iji je broj bio mali u odnosu na delicta privata.
Stanojevi O. ( 1987) Rimsko pravo, Beograd,
str. 156.
11 Marinovi S. (1996) Pravo na smrt, Kulturnoprosvjetna zajednica, Podgorica, str. 86.
245

H U M A N I S T I K E N A U K E I P R AVA

dobra primeniti krivinopravna zatita.12

Pristanak povreenog, kao privatni
interes, ima prevagu kod krivinih dela
samo u situacijama gde je primarno povreen interes pojedinca. To su, svakako
retke situacije i zato zakonodavac institut pristanka povreenog ne predvia
kao opti institut i osnov koji iskljuuje
postojanje krivinog dela. Pristanak povreenog se, uglavnom, samostalno ne
pojavljuje kao takav osnov, ali on moe
da ukazuje na mali znaaj dela, posebno
ako nisu nastupile tetne posledice ili su
one neznatne, te na taj nain u sadejstvu
sa optim institutom malog znaaja dela
moe iskljuiti postojanje krivinog dela.
Pristanak povreenog kao osnov koji
moe da iskljui postojanje krivinog dela
se pojavljuje samo kod nekih krivinih
dela kod kojih se radi o strogo linim pravima i slobodama, kao i kod nekih krivinih dela protiv imovine. Kod tih delikata
zakonodavac je gonjenje preneo u nadlenost privatnog tuioca, na koji nain je
institut pristanka povreenog prenesen iz
opteg dela u posebni deo krivinog prava
(npr. kod krivinih dela uvrede, lake telesne povrede, oteenja tue stvari itd.).
Iako pristanak povreenog nije u zakonima predvien kao samostalni osnov
za iskljuenje postojanja krivinog dela, u
pravnoj teoriji i praksi je dugo bilo aktuelno pitanje povreda nastalih kod sportskih
takmienja i kod hirurkih intervencija.
12 Srzenti N.,Staji A.,Lazarevi Lj. (1978)
Krivino poravo SFRJ, Savremena administracija, Beograd, str. 179. U teoriji se istie da je
za krivino pravnu zatitu odreenih dobara
zainteresovano celokupno drutvo i da se tu ne
moe dati pravo pojedincu da odluuje o tome
da li e krivino delo uz pristanak povreenog
biti iskljueno. Zato se kao kritino postavlja
pitanje granice opteg i pojedinanog interesa.
Stojanovi Z.: op. cit. str. 170.

246

Za te povrede se smatralo da ne konstituiu krivina dela, jer je dolo do preutnog

pristanka povreenog pre ili u toku nastupanja povrede. Meutim, savremeno krivino pravo naputa taj stav, smatrajui
da se ne radi o pristanku povreenog, ve
o ponaanju uinioca koje odgovara pravilima postupanja u takvim situacijama u
oblastima koje se generalno smatraju korisnim i dozvoljenim aktivnostima.13
Po tom stavu smatralo se da je npr.
krivino delo telesnog povreivanja iskljueno ako je povreda naneta u bavljenju nekom vrstom sportskog takmienja,
pod uslovom da se onaj koji je povredu
naneo ponaao u duhu pravila tog takmienja, odnosno fer pleja (npr. prelom
noge u fudbalu). 14 Nameran faul u koarci ili fudbalu npr., smatra se kao sastavni
deo igre, ukoliko nije postojala namera
nanoenja telesne povrede. Ukoliko je
povreda nanesena krenjem pravila igre i
sa voljom da se povreda nanese, ne postoji
osnov da se iskljui postojanje krivinog
dela.
13 U krivinopravnoj literaturi se mogu i dalje
pronai stavovi da kod medicinskih zahvata
postoji mogunost primene instituta pristanka
povreenog kao osnova koji iskljuuje
postojanje krivinog dela. Freund G. (1998)
Strafrecht Allgemeiner Teil, Berlin- Heidelberg,
str. 63-71. Takvo miljenje je zastupao i Toma
ivanovi u okviru teorije pristanka, a na
osnovu pristanka povreenog i uz uslov da je
medicinska operacija izvrena po pravilima
lekarske vetine i higijene. ivanovi T. (1935)
Osnovi krivinog prava Kraljevine Jugoslavije,
Beograd, str. 249-250.
14 Fair play je termin koji se upotrebljava u svakodnevnom govoru, a posebno u vezi sa sportskim
takmienjima i oznaava jednak, nepristrasan
poloaj svih sportista koji se takmie u odreenoj
disciplini.
http://m-com/dictionary/fair+play

S obzirom da se kod instituta pristanka povreenog, odnosno rtve, kao relevantno pitanje postavlja pitanje statusa i
ponaanja rtve, neminovno je da se kod
analize pravne prirode i pravnog uticaja
instituta posveti panja i pitanju same rtve (povreenog ili oteenog).15
Na ovom mestu nije nam namera da
razmatramo celovito pitanje rtve, ve
samo pitanje odnosa rtve i izvrioca krivinog dela u sluajevima kada je rtva
doprinela izvrenju krivinog dela na nain da je pristala ili dala neku vrstu saglasnosti na izvrenje krivinog dela. Da bi
to pitanje sagledali potrebno je naglasiti
da je prva sistematska socioloka studija
o relaciji rtve i izvrioca napisana sredinom 20 veka, to je posluilo daljem radu
na toj temi i formiranju viktimologije kao
nove discipline. Smatra se da je Benjamin
Mendelson osniva te discipline. Znaajan deo svog rada on je posvetio klasifikaciji rtava, koristei podatke iz upitnika za
svoje klijente. Prema njegovoj klasifikaciji rtve su ili potpuno nevine (dete) ili je
rtva jedino odgovorna (napada koji je
ubijen od napadnutog u nunoj odbrani).
Postavljajui ove krajnosti Mendelson je
izmeu njih stavio: rtvu sa manjom krivicom, rtvu jednako odgovornom kao i
izvrilac i rtvu vie odgovornu nego izvrilac.16 Za dalji razvoj viktimologije kao
samostalne discipline zasluan je Hans
fon Hentig koji je u svojim radovima
15 Markus D. D. (1999) The Victim in American
Penal Law, A Systematic Overview, 3 Buffalo
Law Review 3.3
16 Mendelson B. (1976) The Victimology and
Contemporary SocietyTrends, In Victimology
An International Journal, str. 8/28.

ukazivao na postojanje meuzavisnosti

izmeu ubice i ubijenog (kriminalni par).
On nije rtvu posmatrao kao pasivnog subjekta, ve kao aktivirajue oteeno lice.
Radovi ovih, ali i kasnijih predstavnika
viktimoloke nauke su ukazivali na sutinu odnosa izvrioca i rtve, koji u odreenoj meri ine neto to je loe.17 Jedna od
prvih studija koja je posveena ubistvima
u Filadelfiji od 1948 do1952, pokazuje da
je u 25% ubistava ubijeni prvi upotrebio
snagu ili uvredu. U narednim studijama
pronaen je i vei procenat uea rtve u
izvrenju krivinog dela. To je dalo osnova da se u pojedinim situacijama postavi
pitanje podeljene odgovornosti. Do tada
se smatralo da rtva moe biti delimino
odgovorna za svoje uee u povredama i
tetama samo u privatnom pravu, ali ne
i u krivinom pravu. Meutim, nekoliko
instituta krivinog prava ukazivalo je na
neslaganje sa takvim stavom. U anglosaksonskom pravu to su bili: pristanak
povreenog, samoodbrana i provokacija.

H U M A N I S T I K E N A U K E I P R AVA

4. RTVA KAO SUBJEKAT

PRISTANKA

5. UTICAJ PRISTANKA
POVREENOG NA KRIVINU
ODGOVORNOST I KANJIVOST
IZVRIOCA
Pored pitanja da li pristanak povreenog, oteenog ili rtve moe da iskljui
postojanje krivinog dela, u teoriji i praksi
se pojavljuje i pitanje o tome da li se akti
rtve mogu ili trebaju uzeti u obzir kod
ocenjivanja krivine odgovornosti i kanjivosti izvrioca krivinog dela. U anglosaksonskom pravu dugo je egzistiralo
stanovite da krivica na strani rtve ne
moe da poslui kao odbrana izvriocu,
17 Nikoli Ristanovi V. (2006) Od rtve do
zatvorenice, IGP Prometej,Beograd, str. 1-202.
247

H U M A N I S T I K E N A U K E I P R AVA

odnosno da se ne moe uzeti u obzir ni

parcijalno, ni u celosti kao ublaavajua
okolnost.18 Stav da rtvu ne treba optuivati predstavljao je kamen temeljac
englosaksonske jurisprudencije, prema
principu da je rtvina uestvujua krivica
nebitna za odgovornost i kanjivost.
U novije vreme taj iskljuivi stav je doveden u pitanje, jer su se u praski deavale
situacije koje su ukazivale na vrlo vaan,
ak nekada i presudan, poloaj rtve izvrenog krivinog dela. 19
Postavilo se pitanje da li pravo ignorie ponaanje rtve u ocenjivanju odgovornosti izvrioca krivinog dela. Odgovor na ovo pitanje je traio utvrivanje
odnosa izmeu izvrioca i rtve, to je
neminovno nametalo obavezu uvoenja
rtve u teoriju krivinog prava. Rezultat
poveanog interesovanja za poloaj rtve
u krivinom pravu je bio dvostran. S jedne strane taj poloaj je bivao bolji, jer su
rtve prestale da budu nevidljive, a zatita
njihovih prava je postala obavezna ( npr.
rtve uestvuju u odluivanju o alternativnim sankcijama i u davanju jemstva).
S druge strane pokazalo se da nije mali
doprinos rtve u izvrenju krivinog dela,
to nije optuivalo rtvu, ve je stvaralo
mogunost blaeg kanjavanja izvrioca.
rtvin pristanak na akt izvrioca je
situacija u kojoj takvo rtvino ponaanje
18 Bergelson V. (2005) Victims and PerpetratorsAn Argument for Comparative Liability in
Criminal Law, Rutgers Law School, Neware
Faculty Papers 19. str. 103.
19 Kao ilustrativni navode se sledei primeri: 1)
Voza vozi 10 km preko dozvoljene brzine i
ubija peaka koji se voljno bacio pred njegovo
vozilo. 2) rtva se saglasila da bude ubijena i
pojedena od strane izv rioca (kanibalizam). 3)
Dva vozaa uestvuju u dogovorenoj trci. Jedan
gubi kontrolu nad volanom i strada. Bergelson
V.: op. cit. str. 103.

248

radikalno menja prirodu krivine odgovornosti i kanjivosti izvrioca. rtva

smatra radnje upravljene na povredu ili
ugroavanje njenih dobara prinudnim ili,
ree, sa njima se saglaava ili ak na njih
izriito pristaje. Zakljuak je da u svim
situacijama gde je identifikovana rtva
bila sposobna za davanje validnog pristanka i dobrovoljno pristala na kanjive
delatnosti izvrioca kojima se povreuju
ili ugroavaju njena dobra, pravo makar i
delimino uzima taj pristanak u obzir kao
ublaavnu okolnost.20
6. PRISTANAK POVREENOG
(pacijenta) KOD LEKARSKIH
INTERVENCIJA
Kod medicinskih, posebno hirurkih
intervencija, ranije je bilo prisutno miljenje da lekar vri krivino delo telesne
povrede ako pacijent pre intervencije nije
dao pristanak na tu intervenciju. Obrazloenje za ovakav stav se nalazio u tvrdnji
da ne postoji nikakva dunost pacijenta
da se lei i da se niko ne moe prinuditi da
se lei mimo svoje volje, te da bi u suprotnom svaka takva prinudna radnja imala
karakter odgovarajueg krivinog dela.
Suprotno od ovog miljenja, pojedini
teoretiari su smatrali da je lekarska intervencija opravdana i zasnovana na zakonu
ako je obavljena po pravilima lekarske
struke, vetine i etike, to posebno zbog
toga to se za krivino delo telesne povrede trai zlostavljanje drugog, u ovom
sluaju pacijenta. Ukazivanje pomoi kod
lekarskih intervencija, po tom miljenju,
nije zloupotreba, ve pruanje pomoi za
koju su zakonom ovlaeni lekari. Osnovni postulat ovakvog stava je da pristanak
20 Bergelson V. : op. cit. str. 119.

21 Ustav Republike Srbije propisuje da svako

ima pravo na zatitu svog fizikog i psihikog
zdravlja (lan 68. st. 1. Ustava RS Slubeni
glasnik RS, br. 83/06.
22 Perovi M.: op. cit. str. 163.; Srzenti N.; Staji
A., Lazarevi LJ.; op. cit. str. 180.

nije i tee lekarske intervencije pristanak

pacijenta se, ipak, postavlja kao uslov njihovog preduzimanja.
7. PRISTANAK PACIJENTA NA
LEKARSKU INTERVENCIJU KAO
USLOV NJENOG OBAVLJANJA

H U M A N I S T I K E N A U K E I P R AVA

povreenog ne treba da se trai i dobije

kod lekarskih intervencija, a lekarska intervencija bez pristanka pacijenta da ne
predstavlja krivino delo telesne povrede.
Ipak, poto zdravlje predstavlja jednu
od najviih vrednosti oveka i drutva,
ustavi veine drava propisuju pravo na
zdravlje i zdravstvenu zatitu kao jedno
od osnovnih prava oveka.21 Izdizanje
prava na zdravlje i zdravstvenu zatitu na
nivo ustavnog i zakonskog principa ukazuje na drutvenu korisnost i drutveni
znaaj zdravlja. To je poseban razlog zbog
koga se kod najveeg broja lekarskih intervencija ne trai pristanak pacijenta. To
znai da kod tih intervencija ne moe da
se radi o telesnom povreivanju pacijenta.
Jedan broj strunjaka tvrdi da je razlog iskljuenja postojanja krivinog dela telesne
povrede drutvena korisnost intervencija,
dok drugi tome razlogu dodaju jo i to da
su intervencije dunost lekara (jer bi u suprotnom postojalo krivino delo neukazivanja lekarske pomoi), ali pod uslovom
da je lekar postupao po pravilima lekarske
vetine (nesavesno leenje je u tom sluaju krivino delo).22
Poto je zdravlje oveka od najveeg
znaaja, u tom smislu kod ostvarenja
njegove zatite zaheva se posebna briga,
obazrivost i savesnost. Meutim, postoje
razliite vrste lekarskih intervencija. Zajedniki je stav da kod lakih intervencija
ne treba traiti pristanak pacijenta, kao
povreenog, jer za te intervencije kao
opravdanje se mogu prihvatiti sva prethodna stanovita. Kad su u pitanju ozbilj-

Pristanak pacijenta na povreivanje

intervencijom u medicini se moe posmatrati i ire kao pristanak pacijenta na
leenje ili jo ire kao pristanak na operativne zahvate, dijagnostike radnje, slikanje, testiranje i ostale medicinske zahvate.
Izmeu uboda noem od strane izvrioca
krivinog dela i uboda skalpelom od strane lekara postoji primarna razlika u tome
to je prva radnja prinudna, a na drugu
pacijent moe pristati. U graanskom
pravu pristanak povreenog iskljuuje
protivpravnost tetne radnje ako je povreeni na svoju tetu dopustio drugom
preduzimanje tetne radnje. Leenje pacijenta bez njegovog pristanka u graanskom pravu je osnov za naknadu tete
uz mogunost smanjenja naknade zbog
uspenosti medicinskog zahvata. No, pitanje krivine odgovornosti se vezuje za
postojanje, najpre, neukazivanja medicinske pomoi i nesavesnog leenja, koji nas
ovde ne interesuju, kao i za preduzimanje
medicinskih intervencija za koje pacijent
nije dao pristanak.
Obaveza dobijanja pristanka pacijenta
na lekarske intervencije je praksa koja se
sve vie razvija i primenjuje posle Drugog
svetskog rata. Zahtev za jednostran pristanak na medicinski tretman je ustanovljen u SAD i pre Drugog svetskog rata, a
tokom suenja nacistikim doktorima u
Nirnbergu, zbog njihovih eksperimenata
na zatvorenicima, utvrene su meunarodne obaveze radi zatite pacijenata od

249

H U M A N I S T I K E N A U K E I P R AVA

zlostavljanja i prinude u medicini. U tom

cilju je prvi put pripremljen i upotrebljen
poseban izraz informisani pristanak
(informed consent) u kalifornijskom sluaju iz 1957. godine, koji postaje sinonim
medicinske etike i predmet je stalne diskusije i prilagoavanja savremenim dogaanjima.
Odravanje zdravlja, kada ono postoji, ili njegovo uspostavljanje, kada je izgubljeno ili oteeno, predstavljaju prvenstveni cilj medicinskih intervencija. Ako
se lekar smatra subjektom preduzimanja
medicinskih zahvata, pacijent je objekat
tih zahvata, ali mu je priznat i subjektivitet, jer preduzimanje tih zahvata treba
da zavisi od njegove volje. Proputanja od
strane medicinskih radnika da uvaavaju
statusnu poziciju i odgovarajuu relaciju
subjekata, dovela su u poslednje vreme do
niza postupaka za utvrivanje graanske
i krivine odgovornosti medicinskih radnika.
Proces u kome potpuno informisani
pacijent moe uestvovati u izboru svoje
zdravstvene zatite je zakonsko i etiko
pravo pacijenta, koje je uslov za konaan
informisani pristanak (informed consent). Da bi odluka pacijenta bila adekvatno donesena pristanak treba da obuhvati
odluke o sledeim elementima: priroda
odluke, razumne alternative predloenoj
intervenciji, relevantni rizici, prednosti,
neizvesnosti u pogledu svake alternative,
ocena pacijentovih razumevanja, prihvatanje intervencije od strane pacijenta.
U literaturi se uoava prisustvo razliitih standarda koji se predlau radi
postizanja validnosti pristanka povreenog. Jedan od njih je lekarski standard
koji omoguuje lekaru da odredi koje informacije treba da prui pacijentu. Ovaj

250

standard se smatra nedovoljnim, jer je uoeno da prosean lekar pacijentu daje veoma malo informacija. Sledei standard je
pacijentov standard, koji treba da odredi
ta bi prosean pacijent trebao da zna da
bi se smatrao informisanim za donoenje
konane odluke. Trei je subjektivni standard koji je najizazovniji za ukljuivanje
u redovnu praksu, jer trai posebne informacije za svakog pacijenta. Osim toga,
odnos lekara i pacijenta moe biti u formi
paternalizma kada je savetovanje, informisanje i predlaganje na strani lekara, i
informisani pristanak, kada je pristanak
na strani pacijenta.
Uspeno leenje pretpostavlja uspostavljanje poverenja izmeu lekara i pacijenta. To je najee osnov pristajanja
pacijenta na lekarsku intervenciju. Uz to,
punovani pristanak pretpostavlja i punu
obavetenost pacijenta. To znai da svaki
rizik leenja protivno volji pacijenta snosi
lekar. Zbog toga se tek pristankom pacijenta stvara pravno i moralno opravdanje
za odreeni medicinski zahvat. 23 Svakako,
pored toga, dileme otvara i utvrivanje lekarske greke ili medicinske komplikacije,
kada se radi o najteim predmetima u medicinskoj i pravnoj praksi.
Opte karakteristike instituta pristanka povreenog, koje su ve navedene,
vrede i za pristanak pacijenta na leenje.
Iz tih karakteristika je proizala i definicija pristanka pacijenta koja znai svesno
doputanje izvesnom licu da preduzme
odreene fizike radnje u pravnoj sferi
lica koje se saglaava i kojom se njegova
dobra povreuju ili ugroavaju vie nego
to je inae doputeno. 24
23 Radii J. (1986) Profesionalna odgovornost
medicinskih poslenika, Beograd, str. 176.
24 Radii J. (1993) Obligaciono pravo,peto
izdanje, Beograd, str. 235.

8. OBIM INFORMISANOSTI
(OBAVETAVANJA)
Lekari i pravnici, kao strunjaci koji su
za to po prirodi posla vie zainteresovani
od ostalih za obim informisanosti, najvie
25 urevi N. (1997) Pristanak pacijenta na
leenje, Kragujevac, str. 11.

se i spore oko toga. Jedna od retkih taaka

saglasnosti jeste, da se obim informisanja
treba prilagoditi svakom pojedinom pacijentu. Na obim informisanja mogu uticati
mnoge okolnosti, meu kojima treba istai i prethodnu pacijentovu informisanost,
njegovo odricanje da primi informaciju,
procenjena inteligencija i reenost pacijenta da se podvrgne operaciji, kao i njegovu potrebu da bude informisan.26 Lekar treba da vodi rauna da li je pacijent
u stanju promenjene psihe i pod stresom,
a takoe da li je pacijent ve dovoljno informisan iz drugih izvora. Obim informisanosti zavisi i od vremena kada se daju
informacije.
Obaveza je lekara da proceni koliko
informacija pacijent moe psihiki da
podnese. Ako lekar proceni da je neke
informacije bolje preutati, on ih treba
preutati u interesu pacijenta. To znai
da obaveza lekara na saoptavanje istine
pacijentu ima i svoje granice. 27 Obavetavanje treba da obuhvati dijagnozu i sliku
bolesti sastavljenu od znakova bolesti i
simptoma. Pacijent ima pravo na dobijanje informacija o alternativnim nainima

H U M A N I S T I K E N A U K E I P R AVA

Pristanak pacijenta treba biti svesno i

voljno samoodreenje, (the right of self
determination) to iskljuuje svaku silu
pretnju, obmanu ili zabludu od strane
bilo koga, posebno od lekara. Pristanak
se odnosi na obavljanje medicinskih radnji i na povrede koje se tim aktivnostima
proizvode, ali ne i na tetne posledice koje
eventualno mogu da nastupe.25 Pristanak
vredi dok se ne opozove, a moe se opozvati u svako vreme, osim u situacijama
u kojima bi se ugrozio ivot pacijenta.
Pacijent ima pravo i na razmiljanje pre
davanja pristanka, ukoliko to medicinska
intervencija dozvoljava. Pacijent moe i
da ne pristane, kada je lekar duan da ga
obavesti o posledicama po njega ili eventualno i po druga lica. Svaki pristanak pacijenta na medicinsku intervenciju, koja
se odnosi na radnju koja je zabranjena, je
nitav (lan 163 st. 2. Zakona o obligacionim odnosima). Vrenje operativnog zahvata na pacijentu protiv njegove volje je
nedopustivo postupanje koje je protivno
naelu nepovredivosti fizikog integriteta,
ak i u sluaju kad bi taj medicinski zahvat bio od koristi za pacijenta, osim ako
ne postoje posebni razlozi koji taj zahvat
opravdavaju.
Pristanak pacijenta u medicini nije
jednostavan institut. Kod njega postoji niz
pitanja o kojima treba voditi rauna. Jedno od tih pitanja je i obim informisanosti.

26 urevi N.; op. cit. str. 77. Kao i u svakoj

drugoj struci i u medicinskoj postoje oni koji su
vie kvalitetni, struni , osposobljeni i posveeni
poslu i oni koji su to u manjem obimu. Ne moe
se oekivati da u uslovima u kojima se nalazi
zdravstvo, sve funkcionie idealno. Meutim,
postoje standardi koji ne bi smeli da se zaobilaze
ili proputaju iz raznih razloga. U naoj praksi
se belee mnogi sluajevi u kojima lekari ne
komuniciraju sa pacijentom, a da se pristanak
na intervenciju dobija potpisivanjem formulara
sa sadrajem o kome pacijent ne zna nita. Uz
to, ako posle operativnog zahvata na pitanje
pacijenta ta je u toku operacije uraeno, lekar
odgovori da je uraeno sve to je trebalo, onda
ne moemo govoriti o propisanoj informisanosti
pacijenta i adekvatnom pristanku.
27 Linden A. (1982) Canadian Tort Law, third
edition, Lexis Law Publishing, Toronto, str. 6468.
251

H U M A N I S T I K E N A U K E I P R AVA

leenja i ansama za izleenje ili zaleenje,

kao i o rizicima (tipini, atipini, oekivani, neoekivani, sudbinski, opti itd.),
koji mogu da se pojave sa medicinskom
intervencijom.
Postavlja se pitanje koje vrste medicinske intervencije zahtevaju pristanak
pacijenta. U razvijenim dravama medicinska normativa i praksa su uspostavile
listu tih intervencija. Iskustvo i postojea
normativa ukazuju da se za znaajan broj
medicinskih intervencija ne trai pristanak, nezavisnao od toga to se odreeni
obim diskusije i razgovora smatra potrebnim. Iz toga proizlazi da pristanak treba
dobiti kad su u pitanju zahvati kao to
su anestezija, operacije i druge invazivne
procedure. Takoe, svaka izmena plana u
okviru tih intervencija zahteva novo izjanjavanje pacijenta.
Pitanje obima informisanja obuhvata
u sebi potrebu da se razmotri koliina informacija koju lekar daje pacijentu. Jasno
je da davanje informacija ima svoj limit
i da ne moe ii u nedogled, jer i prekomerno informisanje moe da izazove dodatne tete i strahove kod pacijenta. Uz to,
postavlja se pitanje koliko pacijent moe
da razume sve ponuene informacije, to
opet stavlja obavezu lekaru da informacije prua na pacijentu razumljiv nain.
To je razlog da se u praksi istie da se od
pacijenta oekuje razumevanje na nivou
razboritog pacijenta, a od lekara da informie laikim jezikom.
Medicinski radnici prednost daju pristanku povreenog u pisanoj formi, koja
olakava dokazivanje u sluaju spora. Formular treba da sadri podatke o instituciji,
pacijentu, intervencijama koje treba preduzeti, smislu i cilju zahvata, objanjenja,
mogunost postavljanja pitanja i davanje

252

saglasnosti, potpis pacijenta ili ovlaenog lica i potpis svedoka. Obavetavanje

u bilo kojoj formi je obaveza lekara i osnova davanja pristanka povreenog, tako
da nedavanje obavetenja na odgovarajui
nain proizvodi odgovornost lekara. Propust u toj sferi i pokuaj da se nedostaci
opravdaju izjavom, da ko radi taj i grei,
neprihvatljivi su u medicini, jer se radi o
pitanju ivota i zdravlja. U velikom broju
medicinskih institucija obaveza davanja
obavetenja i dobijanja pristanka se svodi
na formu potpisivanja formulara koji pacijent nije ni proitao, niti iz njega dobio
bilo kakvu informaciju. To je u poslednje
vreme jedan od najeih uzroka poveanog broja predmeta u kojima se optuuju
lekari.
Kao jedno od znaajnih pitanja u okviru pristanka povreenog je i pravovremenost davanja pristanka, tj. odreivanje
koje je vreme merodavno za davanje pristanka. Iz zakonskih odredaba, iskustava i
prirode pristanka povreenog proizlazi da
se kao pravo vreme za davanje pristanka
moe prihvatiti prvenstveno vreme pre
preduzimanja medicinske intervencije i
izuzetno dok je to objektivno mogue i
dok se pacijent nalazi u odgovarajuem
pogodnom stanju, u toku medicinske intervencije. Informisanje ne bi trebalo da
se vri mnogo pre intervencije i na putu
za hirurku salu, osim u sluajevima hitnosti.
9. STVARNI I PRETPOSTAVLJENI
PRISTANAK
Kao pristanak smatra se prvenstveno
stvarni pristanak, koji je dat pravovremeno pre intervencije ili eventualno za
vreme intervencije i za koji je bilo dovolj-

esto menja, obaveza je lekara da dobije

pristanak pacijenta kada se on nae u lucidnom stanju.
Prisustvo pacijenta u bolnici ne znai njegov apsolutni pristanak na svaki
tretman, proceduru ili intervenciju, jer
se pacijentove elje i odluke ne moraju
u svakom pogledu podudarati sa lekarovim. Zbog toga pretpostavljeni pristanak
moe zameniti stvarni pristanak samo u
odreenim vanrednim prilikama kao to
su: besvesno stanje pacijenta, hitan sluaj kada je maloletnik pacijent, povrede
kao posledica saobraajnih udesa i nepredvidivo nuno proirenje operacije.
To su neke od situacija kada lekar treba
da proceni da li njegova radnja odgovara
interesima pacijenta, kada je medicinska
intervencija neodlona i kad bi i stvarni
pristanak imao punopravno dejstvo. Ove
situacije, koje se mogu tretirati i kao stanje nude, mogu biti naknadno potvrene stvarnim pristankom. Nepreduzimanje
medicinske intervencije u ovim hitnim
sluajevima dovelo bi lekara u situaciju
da odgovara za krivino delo neukazivanja medicinske pomoi. 29
Varijantu pretpostavljenog pristanka
predvideo je i Zakon o zdravstvenoj zatiti Republike Srbije u lanu 10. st. 2 u
kome stoji: Kada je u opasnosti ivot lica,
hirurke i druge medicinske intervencije,
kao neophodne, mogu se preduzeti po
pravilu na osnovu konzilijarnog pregleda
i bez prethodnog pristanka lica iz st. 1.
ako je obolelo ili povreeno lice u takvom
stanju da samo ne moe doneti odluku ili
usled hitnosti nije mogue pribaviti pristanak roditelja, usvojioca ili staraoca.
Ovde se preduzimanje medicinske
intervencije vri bez pristanka pacijenta,

28 Radii J. : op. cit. str. 178.

29 urevi N.: op. cit. str. 82.

H U M A N I S T I K E N A U K E I P R AVA

no vremena i uslova za odgovarajuu informisanost. Meutim, vanredne prilike

nalau potrebu da se osim stvarnog pristanka kao validan smatra i pretpostavljeni pristanak. Ovaj pristanak se definie
kao pravni institut koji zamenjuje stvarni
pristanak u situacijama kada je dobijanje
stvarnog pristanka nemogue zbog situacije u kojoj se treba obaviti medicinska
intervencija. Takoe, pretpostavljeni pristanak predstavlja izuzetak u odnosu na
stvarni pristanak, pa je za njegovo postojanje potrebno utvrditi neophodne uslove.
U Zakonu o zdravstvenoj zatiti Republike Srbije, u lanu 10. st. 1. stoji:
Hirurke i ostale medicinske intervencije
se mogu preduzeti samo po prethodnom
pristanku obolelog ili povreenog lica,
odnosno njegovog roditelja, usvojioca ili
staraoca, ako je to lice maloletno ili lieno
poslovne sposobnosti. Tu se misli na sve
oblike medicinskih intervencija na pacijentu koji se obavljaju radi leenja, dijagnoze ili zatite od bolesti.28
Informisani pristanak pacijenta na
leenje podrazumeva njegovo davanje
saglasnosti za tu aktivnost. On treba da
bude sposoban za davanje pristanka i da
su njegovo psihiko stanje i sposobnost
rasuivanja takvi da se ne dovode u sumnju. Ako je pacijent oznaen nesposobnim za davanje pristanka, subjekat koji je
normativno predvien kao zamena treba
dati svoju saglasnost. Ukoliko pacijent
odbije medicinsku intervenciju to ne znai da je nekompetentan. To prvenstveno
znai da je on subjekat odluke o odbijanju, ak i u situacijama kad se radi o intervencijama koje znae spasavanje ivota
( npr. pacijent moe odbiti dobijanje krvi
ako to nalau njegovi religiozni nazori).
Ukoliko se radi o pacijentu ije se stanje

253

H U M A N I S T I K E N A U K E I P R AVA

jer ga u ovoj hitnoj situaciji zamenjuje

odluka konzilija lekara. Evidentno je da
pre toga postoji specifina hijerarhija subjekata kod donoenja odluke (roditelj,
usvojilac, staralac). Na taj nain, Zakon o
zdravstvenoj zatiti je izjednaio sposobnost za davanje pristanka s poslovnom
sposobnou, s tim da sve nejasne situacije treba reavati u korist pacijenta. Tek
u sluaju da neka od zamena nije obezbeena, prihvata se da lekari deluju u najboljem interesu dok se zamena ne nae
ili imenuje.
No, i odluka i intervencija jednog
lekara moe da zameni pretpostavljeni
pristanak, npr., u situaciji kad je lice koje
je pokualo samoubistvo ostalo u ivotu.
Situacija je paradoksalna, jer se lice preduzimajui samoubilaki akt unapred i
voljno odreklo prava na ivot i leenje,
dakle odreklo se pristanka na medicinsku
intervenciju. Dunost lekara na pruanje
pomoi u ovoj situaciji ima prednost u
odnosu na pravo lica da sebi oduzme ivot.30
Sloene medicinske intervencije se
vre na osnovu stvarnog ili pretpostavljenog pristanka pacijenta. U skladu s
tim otvara se i pitanje situacija u kojima
ne postoji nijedan od tih pristanaka, odnosno kad je pacijent odbio medicinsku
intervenciju. Generalno posmatrano,
bez obzira da li je medicinska intervencija obavljena propisno ili nepropisno,
ako nema pristanka pacijenta izvreno je
krivino delo. U tom sluaju pravnici se
spore da li se radi o krivinom delu protiv telesnog integriteta ili line slobode ili
nesavesnog leenja.
Opti je stav da hirurka intervencija
nee predstavljati krivino delo nesave30 urevi N.: op. cit. str. 94.

254

snog leenja ako se ispune etiri sledea

uslova: da je operacija obavljena u cilju
poboljanja zdravlja pacijenta ili otklanjanja smrtne opasnosti, 2) da je operacija
izvrena prema naelima savremene medicinske nauke i operativne prakse, 3) da
su operaciju i sve radnje koje su sa njom
povezane izvrili struno kvalifikovana
lica, 4) da postoji punovaan pristanak
pacijenta na operaciju. 31
Ipak, svaka drava predvia preduzimanje odreenih prinudnih zdravstvenih
mera, nezavisno od pristanka pojedinaca
(obavezni zdravstveni pregled kod davanja krvi, tkiva, organa i semena i kod
zapoljavanja, izolacija, karantin, zdravstveni nadzor, obavezna imunizacija i
vakcinacija). Osim toga, psihjatrijsko leenje moe da se prinudno obavlja i kod
primene medicinskih mera bezbednosti
izreenih uiniocima krivinih dela. Zakon o zdravstvenoj zatiti i Zakon o vanparninom postupku predviaju, pored
dobrovoljne, i prinudnu hospitalizaciju
duevno bolesnih lica.
I Zakon o izvrenju krivinih sankcija
predvia da se prinudne medicinske intervencije mogu obaviti nad osuenim
licem koje odbija uzimanje hrane ili leenje, to moe da ugrozi njegovo zdravlje i
ivot. Konano, telesni pregled, kao oblik
vetaenja, kao i uzimanje krvi i druge lekarske radnje, koje se vre po pravilima
medicinske struke, mogu da se obave bez
pristanka lica koje se pregleda u situacijama koje Zakon o krivinom postupku
predvia, ako zbog toga ne bi nastupile
kakve tete za njegovo zdravlje.
31 Luki M. (1981) Hirurke intervencije i
krivino delo nesavesnog leenja bolesnika,
Pravni ivot, br. 8-9, Beograd, str. 65.

Krivino zakonodavstvo predvia

nekoliko instituta ije postojanje ima za
posledicu iskljuenje krivinog dela. No,
pored tih zakonom predvienih instituta,
u teoriji i praksi se analiziraju, ak i primenjuju, jo neki bliski i slini instituti iji
je pravni znaaj i efekat i dalje predmet
diskusija, pa i razliitog tretiranja. Jedan
od njih je i pristanak povreenog (rtve
ili oteenog) na povredu ili ugroavanje
nekog njegovog pravno zatienog dobra.
Pristanak povreenog u vidu pristanka pacijenta je posebno aktuelan kod medicinskih intervencija, emu je u ovom
prilogu posveena panja. Pored analize
osnovnih pitanja vezanih za pristanak i
pristanak povreenog, u prilogu se polo od pretpostavke da je pravo pacijenta,
kao objekta, ali i glavnog subjekta medicinske intervencije, da bude adekvatno
obaveten o detaljima intervencije i da
se od njega dobije valjan pristanak na intervenciju, kre u velikoj meri u praksi.
Posebno je bilo tretirano pitanje pravne
prirode i efekta pristanka povreenog na
izostajanje krivinog dela ili utvrivanja
lakih oblika krivinog dela ili ublaavanja kazne. Konstatovan je povean broj
postupaka za krivina dela nesavesnog
leenja i neukazivanja lekarske pomoi,
ali i predmeta u kojima pacijent nije bio
odgovarajue obaveten o detaljima medicinske intervencije, ili nije dao odgovarajui pristanak ili pristanak na odgovarajui nain, a da je medicinska intervencija,
za koju je pristanak pacijenta neophodan,
obavljena.

Literatura

H U M A N I S T I K E N A U K E I P R AVA

10. ZAKLJUAK

[1] Baker D J., (2007) Rethinking consensual

harm doing, Annual Australasian Teachers
Association, Conference 62 nd, 23-26
sept.,Perth W A, Published Conference Papers

[2] Bergelson V. (2005) Victims and Perpetrators:

An Argument for Comparative Liability in
Criminal Law, Papers 19. Rutgers law School,
Neware, str 1-33.
[3} urevi N. (1995) Krivina odgovornost
lekara u sluaju samoubistva pacijenta, Jugoslovenska revija za krivino pravo i kriminologiju, br. 1-2, , Savez udruenja za krivino
pravo i kriminologiju Jugoslavije, Beograd,
str. 241-25o.

[4] urevi N., (1993) Forma izraavanja pristanka pacijenta na leenje, Pravo-teorija i
praksa, br. 5-7, Privredna akademija Novi
Sad, str. 49-52.
[5] Kokolj M., (2007) Svest i svesnost u sudskoj
psihijatriji i krivinom pravu, Nauka, bezbednost, policija, br. 3, Kriminalistiko-policijjska
akademija, Beograd, str. 3-16.
[6] Kokolj M., (1997) Krivinopravni aspekt samopovrede, Pravni ivot, br. 9, Udruenje
pravnika Srbije, Beograd, str. 241-250.
[7] Linden A., (1982) Canadian Tort Law, third
edition, Lexis Law Publishing, Toronto, str.
64-68.
[8] Markus D B (1999) The Victim in American
Penal Law, A Systematic Overview, Buffalo
Criminal Law Review, br. 3., University of
Toronto, http://ssrn/ abstract=531803
[9] Mrvi-Petrovi N., (2005) Krivino pravo,
drugo izdanje, Fakultet za poslovno pravo,
Beograd, str. 1-360.
[10] Milutinovi M., (1985) Penologija, tree izdanje, Savremena administracija, Beograd, str.
1-376.
[11] Petrovi Z., (1996) Telesne povrede i pristanak povreenog, Pravni ivot, br. 9, Udruenje pravnika Srbije, Beograd, str.121-134.
[12] Radii J., (2008) Medicinski standard i odgovornost lekara, Pravni ivot, br. 9., Udruenje
pravnika Srbije, Beograd, str. 287-297.
255

H U M A N I S T I K E N A U K E I P R AVA

[13] Stojanovi Z., (1997) Pravo na ivot kao prirodno pravo oveka, Pravni ivot, br. 9, Udruenje pravnika Srbije, Beograd, 3-16.
[14] Stojanovi Z., (2003) Krivino pravo, Opti
deo, osmo izdanje, Pravni fakultet Univerziteta Beograd, str. 1-415.
[15] ejovi B., (2005) Osnovi iskljuenja protivpravnosti krivinog dela, Revija za kriminlogiju i krivino pravo, br. 2-3, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja i Udruenje
za krivino pravo i kriminologiju, Beograd,
str. 67-91.
[16] Fisse B.,(1990) Criminal Law, fifth edition,
The Law Book Company Limited, str. 147152.

256

Autor
Prof. dr Mitar Kokolj
Pravni fakultet, Univerzitet Sinergija
Raje Baniia bb, Bijeljina,
Republika Srpska
e-mail:
kokolj@pravni-fakultet.info
Oblasti istraivanja:
krivina odgovornost, porotni sistem,
meunarodna krivina dela,
meunarodno krivino pravosue,
organizovani kriminalitet, zatvorski sistem