PLIKAVCI

Naziv plikavci
vesicants,
blister agents
predstavlja aluziju na nain delovanja ove
grupe otrova.

SUMPORNI IPERIT

CH2CH2Cl
CH2CH2Cl

S-iperit
(dihlordietilsulfid), (bis (2-hloretil) sulfid),
(bis (2-hloretil) tioetar), (2,2`-dihloretilsulfid)

Miris tehnikog iperita podsea na miris

slaice i belog luka.
luka
Tehniki iperit ovrava na temperaturi od
5 do 10oC.
Pare iperita su 5.4 puta tee od vazduha.
Postojan u vazduhu, na zemlji, pogotovo u
zaklonjenim umovitim mestima i
zatvorenim prostorijama.
Teni iperit brzo i lako prodire kroz tekstil,
karton, hartiju, tanku gumu, kou i sl.

U vodi se slabo rastavar 0.7 g/l uz hidrolizu

Pri hidrolizi iperita u vodi dolazi do stvaranja
hlorovodonine kiseline i netoksinog tiodiglikola
Za dekontaminaciju iperita se upotrebljavaju
hemijske materije koje sadre aktivni hlor:
hlorni

kre,
hloramin,
dihloramin,
kalcijum hipohlorit i dr.

Iperit se dobro rastvara u organskim rastvaraima i

lipoidima.
Mea se dobro sa drugim BOt i pogodan je za
izradu toksinih smea.

Azotni iperit

CH2CH2Cl
N CH2CH2Cl
CH2CH2Cl

N-iperit

(tri (2-hloretil) amin), (trihlortrietilamin)

( 2,2`, 2``-trihlortrietilamin)

Tehniki produkt ima mrko-ukastu boju sa

neprimetnim mirisom.
Pare 6-9 puta tee od vazduha.
Mala isparljivost.
Rastvorljivost u vodi-na 20oC iznosi 0,16 g/l
vode. Hidrolizuje sporije od sumpornog
iperita.

 Slabije

difuzionu sposobnost od
sumpornog iperita.
Ovaj otrov se dobro rastvara u
organskim rastvaraima.
Rastvori u polarnim rastvaraima
su nestabilni jer dolazi do
dimerizacije amina.
Prema toploti i svetlosti je
nepostojan.
nepostojan

LUIZIT (L)

CH CHCl
As Cl
Cl

Luizit
(hlorvinildihlorarsin)
(2-hlorvinildihlorarsin)

Tehniki produkt-uljast, tamnosme,

mirisom na zdravac.
zdravac
Razlae se na > 160oC.
Pare luizita su 7.2 puta tee od vazduha.
Rastvorljivost luizita u vodi je mala i iznosi
0.5 g/l. Liposolubilan.
Liposolubilan
Rastvorljivost u organskim rastvaraima je
dobra, slino kao kod obe vrste iperita.

 Dobro

se mea sa drugim BOt (siperit, difozgen, Nervni BOt).

Dobo prodiranje kroz razliite
materijale (koa, drvo, guma, tkanine)
Relatvno nepostojn otrov (brza
hidroliza)
Proizvodi hidrolize -hlorovodonina
kisleine i oksida hlorvinilarsina (otrov).

TOKSIKODINAMIKA

Za S-iperit kao i za N-iperit do danas se ne zna taan

mehanizam delovanja
U minimalnim dozama deluju toksino na nukleoproteide
jedara,
jedara najveim delom na jedra mladih elija u periodu
deljenja,
deljenja izazivajui poremeaj mitoze elija, a u veim
dozama izazivaju smrt elije.
elije
Time se objanjava razvitak leukopenije (smanjen broj
leukocita), a u tekim sluajevima trovanja i anemija.
Uzronik plikova-slolobodne HCl kao produkta hidolize !!!
(S(C2H4Cl)2 + H2O

S(C2H4OH)2 + 2HCl

 Danas

postoje dokazi da takvo

miljenje ipak nije ispravno.
ispravno
Ova kiselina deluje korozivno i
na mrtvo tkivo, a iperit ne,
ne to je
njegova karakteristina osobina.
Plikavci su elijski otrovi.

U poetku hidrolize iperita dolazi do

stvaranja visoko reaktivnih ciklinih
etilensulfonijum jona,
jona kao posledica
premetanja elektrona pred hidrolizom:

CH2CH2Cl
N CH2CH2Cl
CH2CH2Cl
N-iperit

H2C

CH2
N

CH2CH2Cl Cl
CH2CH2Cl

Etilenimonijum

 Alkilirajui

otrovi su jedinjenja koja su u

stanju da uvedu alkilne grupe u neki
drugi molekul.
Plikavci reaguju sa razliitim
nukleofilnim jedinjenjima in vivo
(amino, fosfatne, hidroksilne i
imidazolske grupe dr.)
Na mestu resorpcije plikavaca alkiliraju
proteine elija.
elija

klinikoj slici ovi poremeaji se

manifestuju kao lokalni zapaljivi i
nekrotini ulcerozni proces.
proces
Deo iperita se resorbuje u krv i
raznosi po organizmu.
S i N iperiti alkiliraju azotne
strukture nukleinskih kiselina
-citostatiko dejstvo.
dejstvo
Mutageno delovanje iperita
radiomimetini otrovi
otrovi

 Citostatiko

delovanje N-iperita se
koristi u medicini za leenje
malignih oboljenja,
oboljenja naroito
krvotvornih organa.
Iperit ispoljava i teratogena
dejstva.
Holinesteraza-najosetljivija na S I
N iperit.

Luizit pripada tiolskim otrovima.

SH
Enzim
SH

S
+ Cl2AsCH CHCl

Enzim

AsCH CHCl + 2HCl

S

Antidot BAL (britanski anti-luizit) se koristi i kod

trovanja tekim metalima.
CH 2OH

CH 2OH
S
Hg
S
INAKTIVNI
ENZIM

HS CH
HS CH 2

SH
SH
AKTIVNI
ENZIM

S CH
+ Hg
S CH 2

KOA
Osetljivost koe u zavisi u prvom redu od
temperature i vlanosti (topla i vlana je
neotpornija).
Histoloka istraivanja su pokazala da se
iperit fiksira u epidermalnom i dermalnom
sloju koe.
Uuslovi za vezikantnu sposobnost supstanci:

liposolubilnost
toksina

mo prema elijama donjeg sloja

epiderma i derma.

U poetku su oteenja kapilara u

koi funkcionalne prirode,
prirode a tek
kasnije (oko 15 do 20 min.) one
postaju anatomske i ireverzibilne.
ireverzibilne
Ppodela razvoja plikavaca na koi:
vaskularne

promene (zidovi krvnih

sudova),
kretanje tenosti (edemi i vaskulacije),
elijske promene (ukljuivi
senzibilizaciju),
procesi reparacije (isceljenje).

LAKA TROVANJA

Posle skrivenog perioda javljaja se:

difuzno crvenilo (eritem od sunanja).

Na pritisak crvenilo nestaje i nekad ostaje

udubljenje.
udubljenje
Period senzibilizacije. Viegodinja
preosetljivost.
preosetljivost

STADIJU TEKIH TROVANJA

Plikovi izbijaju posle nekoliko asova pojave
eritema.
Prilikom puvcanja plika-izlazi serozna tenost, a
kasnije moe biti zamuena.
Plikovi dugo traju i dosta teko se lee.
lee
Prognostiki se dobro zavravaju plikovi koji
su se do hirurke obrade ouvali od prskanja
(ostali aseptini),
aseptini tako da povrede prolaze za
sve do tri nedelje.
Uniteno tkivo se obnavlja proliferacijom
vezivnog tkiva,
tkiva to kasnije daje neravne i
nepravilne oiljke.

oi

Od momenta kontakta otrova sa okom do prvih

simptoma rovanja obino proe 1 do 4 asa.
asa
Prvi simptomi trovanja - oseaj stranog tela u oku,
praeno arenjem i oteanim gledanjem u svetlo.
svetlo
Konjuktiva je zahvaena u sva tri dela (one
jabuice, svoda i kapaka), bol i fotofobija mogu biti
jako izraeni.
U izuzetno tekim trovanjima dolazi i do ulceracija
na ronjai koje mogu dovesti i do perforacije, a
time do izlaska prednjekomorne tenosti i do
gubitka vida.

I minimalne ulceracije ostavljaju pege koje

ometaju vid.
Kapci mogu natei da dolazi do zatvaranja
oka.
I ovde dublje promene na koi kapaka
mogu kasnije dati nepravilne oiljke,
oiljke a u
toku bolesti izazivaju bol koji povreenog
primorava da zatvara kapke, te tako dolazi
do funkcionalnog slepila.
slepila

ORGANI ZA DISANJE

Tea oteenja u gornjim disajnim putevima

nego na pluima.
Vee koncentracije iperita i izloenost uzrokuje
tekim oteenja respiratornih puteva
(krvavljenje, nekroza,
nekroza fibrinoznognojave
pseudomembrane).
Kod teih trovanja iperitom smrt
uguenja
hemoraginog

bronhita,
gnojave ili gangrenozne pneumonije.
pneumonije

Po zavretku skrivenog perioda:

suvoa

u grlu,
lako paljenje u nosnom i nosnodrelnom
prostoru,
suv kaalj, praen grebanjem iza grudne kosti,
salivacijau gnojni sekret.

Promuklost i afonija - ovo stanje moe

potrajati nekoliko nedelja.
Kaalja ei i naporan sa gustim,
gnojavim i penuavo-krvavavim
ispljuvkom.
Brzo nastajanje pneumonija,
pneumonija

Septine bronhopneumonije.
Pluni apscesa ili plunih gangrena.
gangrena
Smrt kod tekih trovanja od 3 do 4
dana.
dana
Kod kasnijih letalnih zavretaka 2 do 3
meseca, kao uzrok se navode hronina
gnojna zapaljenja koja dovedu organizam
u stanje krajnje iscrpljenosti.
iscrpljenosti

KRV
Limfopenije, raspad limfnog tkiva,
tkiva
Oteenja kotane sri,
sri naroito kod tekih
trovanja.
Belanevinaste frakcije krvi su izmenjene
i u toku bolesti i dosta dugo posle oporavka,
to se manifestuje hipoproteinemijom.

Raste koncentracija belanevina u limfi i

pribliava se vrednostima u plazmi.
Iperit moe promeniti i proces
koagulacije krvi.
krvi
Estrukcija crvena loza i pojava anemije.
anemije

 Promene

u kardiovaskularnom sistemu:

ubrzan srani rad (frekvenca od 120-130)

poremeaj

ritma,
srani tonovi slabe,
srce je napadnuto dvostruko, direktnim
delovanjem otrova i plunim poremeajima
arterijski pritisak pada (vezodilatatornog
dejstva otrova).

Organi za varenje

Prvi simptomi-gaenje i povraanje Zapaljenje

suzokoe.
suzokoe
Snana peristaltika praene dijarejom.
dijarejom
Gubitak apetita.
apetita
Bolovi u epigastrijumu,
epigastrijumu iri se po itavom trbuhu.
Stanje traje nekoliko dana i zatrovani se oporavlja.
Teke forme trovanja - izmeu 15 min. i 2 asa.
Dijareja, krvava stolica, dehidratacija.
dehidratacija

PRVA POMO I LEENJE

Prekide kontakta organizma sa otrovom.
Leenje povreda plikavcima je kompleksno,
kompleksno
usmereno na suzbijanje lokalnih i resorptivnih
(optetoksinih) efekata otrova.
Na erite se stavlja 3% rastvora borne
kiseline.
Antibiotske i kortikosteroidne kreme na
plikovima.
Oi ispitrati 3% NaHCO3 ili istom vodom.
Ispiranja usta, drela i eluca 3% NaHCO 3 i
aktivnim ugljem.

ZAGULJIVCI

Naziv zaguljivci
oznaava glavni objekti delovanja
otrova- disajni putevi.
Termin se pojavio na osnovu klinike
slike trovanja i smrti rtava.
rtava

U prvom svetskomratu bili su primenjeni:

hlor, hlorpikrin, fozgen i difozgen

Nepostojani otrovi.
otrovi
Velike koncentracije se zadravaju u rovovima,
bunkerima, dolinama i umama ( zavisno od
atmosferskih uslova).

Fozgen (CG)

ClCOCl

Gas (tk= 80C) mirisa na trulo lia i plesnjivo seno.

Pare fozgena su 3.4 puta tee od vazduha.
vazduha
Dobro se rastvara u organskim rastvaraima
Dobar rastvara za BOt,
BOt meu njima i za iperit.
Slabo se rastvara u vodi.
Pri kontaktu sa vodom lako hidrolizuje.
hidrolizuje
Tipian predstavnik kratkotrajnih otrova (K BOt).
U hemijskoj industriji fozgen-polufabrikat.

Difozgen (DP)

Cl
C O
Cl
O C Cl
Cl

(Difozgen, trihlormetil estar hlorugljene kiseline)

(trihlormetilhlor formijat)

Bezbojna uljasta tenost (tk=127oC) mirisa slinom

fozgenu.
Pare difozgena su 6.9 puta tee od vazduha.
vazduha
Spada u kratkotrajne otrove.
otrove
U vodi se rastvara malo,
malo lako se rastvara u
organskim rastvaraima.
Rastvara druge BOt i mea se sa njima u svim
razmerama.
Hemijska svojstva su slina fozgenu.
Bra hidroliza u alkalijama i viim temp.
temp

TOKSIKODINAMIKA
Osnovni toksikodinamski mehanizam je
nastajanje plunog edema.
edema
Otok plua nastaje zbog poremeaja
propustljivosti plunih kapilara i alveola,
prouzrokujui izlaz tenosti iz krvi
(transudat) u alveolarne prostore.
Poveana propustljivost krvnih sudova plua
posledica je neposrednog delovanja otrova i
poremeaja nervne regulacije kapilara.

Do dananjeg dana ne postoje specifini

lekovi antidoti koji bi bili u stanju da
spree pluni edem.
Fozgen reaguje sa nukleofilnim
grupama belanevina, lipoida i
lipoproteina.
Poveana propustljivost krvnih sudova
plua-uzrokovano sa HCl. Netaan
mehanizam zbog male koliine HCl.

Otrov, deluju na receptore plua,

plua odakle
se impuls putem n. vagusa alje u centralni
nervni sistem (oblast hipotalamusa).
Eferentni impulsi se vraaju prema
efektornom organu preko simpatikih
nerava. Refleksna odbrana organizma se
manifestuje stvaranjem tenosti u
alveolama plua.
plua

U daljem toku ovaj refleks dobija

patoloki karakter, to dovodi do
pojaanja edema plua.
Ako se refleksni put prekine, mogue je
znatno smanjiti edem.
Novokainska blokada moe da spasi
ivot.
Stvaranje otoka na pluima objanjava
se zastojem krvotoka u malom krvotoku.
krvotoku

Zaguljivci izazivju u poetku spazam plunih

kapilara, a kasnije proirenje i usporenje
krvotoka, to pomae nastajanju otoka plua.
Sa poveanjem plunog otoka oksigenacija krvi
postaje sve slabija i dolazi do anoksemije.
anoksemije
Anoksemija je uzrok smrti.
Davanje kiseonika smrt se moe samo
prolongirati.

KLINIKA SLIKA

period refleksnih reakcija;

period zatija (latentni, skriveni);
period izraenih klinikih poremeaja
(plunih ozleda);
period ozdravljenja.

Period refleksnih reakcija

Oseti se karakteristian miris otrova i
neprijatan metalni ukus u ustima.
ustima
Pri umerenim koncentracijama dolazi do
lakih nadraaja sluzokoa gornjih disajnih
puteva i oiju:

oseaj grebanja i paljenja u nazofaringsu i iza

grudne kosti,
oteano disanje, vrtoglavica, muka,povraanje.

refleksni poremeaj disanja,

disanja

stezanje u grlu i grudima i disanje se

zaustavlja.
Vrlo brzo disajni pokreti se povrate i
postaju sve ei (kratki i isprekidani),
isprekidani
praeni kaljem i bolovima u grudima i grlu.
Pri delovanju smrtonosnih koncentracija
otrova dolazi do spazminih refleksnih
reakcija, praenih cijanozom i oseajem
guenja.

Period zatija

Posle nekoliko minuta dolazi do smanjenja

subjektivnih tegoba, a zatim do potpunog
nestanka svih poremeaja.
Kratki skriveni period i brzi razvoj otoka plua
ukazuju na veoma teko trovanje i
predstavljaju veoma lo prognostiki znak.
znak
U ovom periodu se deavaju
toksikodinamski poremeaji stvaranja
edema plua.
plua

Period izraenih klinikih poremeaja

Ispoljavanje simptoma trovanja zbog

nastajanja plunog edema.

opta slabost,
glavobolja,
stezanje i teina u grudima,
lako guenje,
suv kaalj (kaljucanje),
ubrzano disanje i
ubrzan srani rad,
pri emu tahikardija moe naglo prei u
bradikardiju.

Tenost u alveolama uzrokuje

hipoksemiju. Postoje dve forme
hipoksije:
hipoksije
modra

hipoksija i bleda ili

siva hipoksija (zbog boje lica i vidljivih
sluzokoa).

Modra i siva hipoksija, u stvari,

predstavljaju stadijume trovanja
zaguljivcima, pri emu siva hipoksija
predstavlja tee stanje koje se javlja
posle modre hipoksije.

Period ozdravljenja

Edem plua moe da ima smrtni

ishodom.
shodom
U tekim sluajevima smrti ishod je u toku
prva 2 do 3 dana posle trovanja.
Pri povoljnom ishodu, posle ovog
vremenskog perioda nastaje poboljanje
vitalnih funkcija.

PRVA POMO I LEENJE

Prekidanje kontakta organizma sa otrovom.

Leenje povreda je kompleksno i mora biti
usmereno na spreavanje nastajanja
edema plua ili na njegovo leenje.
Nedostatka specifinih antidota,
antidota primenjuje
se patogenetska i simptomatska terapija.
terapija

Rano i dugo davanje kiseonika (istog u

smei sa CO2 ili sa vazduhom) predstavlja
najdelotvornije leenje (u lakim
sluajevima).
Kiseonik u poetku leenja treba primeniti
u velikim koncentracijama i pod pritiskom.
Kaalj se moe suzbiti davanjem kodein
fosfata
U cilju smirivanja zatrovanog primenjuje
se i morfijum.
morfijum

OPTI OTROVI

U kontaktu sa tkivima ne izazivaju znaajne

poremeaje ili oteenja tkivnih struktura.
Krvnim otrovima se mogu nazvati sva
hemijska jedinjenja koja, uneta u
organizam, pokazuju selektivno toksino
dejstvo na krvno tkivo.
tkivo
Ne deluju lokalno, pa je resorpcija
neophodan uslov za njihovo dejstvo.
dejstvo

U mnogim suajevima trovanja imaju

reverzibilan karakter.
karakter
U opte BOt se ubrajaju sledei otrovi:

cijanovodonina
hlorcijan,
arsenovodonik

i
ugljenmonoksid

kiselina,

Karakterie ih brz prelazak iz plua u

krvotok.
Put od ulaska do upotrebe kiseonika u
elijama:

prijem

kiseonika (plua),
transport kiseonika (krv-hemoglobin),
iskorienje kiseonika (tkivo-elije).

Koja e od ovih etapa biti primarno

napadnuta zavisi od prirode otrova.
Atak na ma koju od ovih karika konano
prouzrokuje anoksiju.

Krvni otrovi mogu dejstvovati na teni deo krvi

(plazmu)
plazmu i na formirane elemente krvi (eritrociti,
leukociti, trombociti).
trombociti
Dejstvo na krvne elije ima vee znaenje i po
karakteru dejstva mogu se razlikovati:
otrovi

koji izazivaju raspadanje eritrocita (hemolitiki

otrovi) i
otrovi koji blokiraju normalnu funkciju hemoglobina
(hemoglobinski otrovi).

Cijanovodonina kiselina (AC) HCN

Cijanovodonina kiselina je predstavnik velike

grupe jedinjenja, objedinjenih pod optim nazivom
cijanidi.
Upotrebljena je u prvom svetskom ratu od strane
saveznika i nije se pokazala kao dobar BOt.
Smee HCN i stabilizatora (oteavajuih supstanci)
Francuska

meavina: cijanovodonina kiselina (HCN)

50%; arsentrihlorid (AsCl3) 30%; kalajtetrahlorid (SnCl4)
15% i hloroform (CHCl3) 5%.

Sredstva

za deratizaciju (A, ciklon B, cijan gas).

Bezbojna, lako isparljiva tenost, mirisa na

gorki badem (tk=+26oC)
Laka je od vazduha,
vazduha gustina pare iznosi
0.93.
Sa vodom se HCN mea u svim
odnosima.
odnosima
Dobro se rastvara u organskim
rastvaraima i BOt.
U hemijskom pogledu HCN je nepostojano
jedinjenje.
jedinjenje
Obrazuje eksplozivne polimere duim
stajanjem.

U reakciji sa bazama HCN stvara soli

cijidine (KCN, NaCN i dr.) koje su otrovne
kao i sama HCN.
Sa solima gvoa, kobalta i drugih tekih
metala HCN obrazuje stabilne
kompleksne soli.
Vrlo lako reaguje sa halogenima,
halogenima
stvarajui halogencijanide (ClCN, BrCN,
FCN, ICN) od kojih se hlorcijan klasifikuje
kao BOt.

Hlorcijan (CK) ClCN

Hlorcijan je bezbojna, lako isparljiva tenost
(tk=13.4oC).
Pare hlorcijana su dva puta tee od
vazduha (2.1).
Stabilniji je od HCN.
HCN

Do pojave nervnih BOt, HCN je smatrana

najtoksinijim sintetskim otrovom.
otrovom
HCN i njena jedinjenja mogu dospeti u
organizam

preko plua,
plua
preko

digestivnog sistema i
preko koe, ako je zahvaena vea povrina.

Prodiranje HCN i njenih soli preko sluzokoe

ide veoma brzo.

Potkono ili intravensko ubrizgavanje

HCN u dozi od 1 mg/kg prouzrokuje
sigurnu smrt.
HCN ili njene soli, ako se unose
peroralno, prouzrokuju smrt u dozi od
oko 70 mg/oveka.

TOKSIKODINAMIKA

Kiseonik iz plua prelazi u krv gde se

rastvara u plazmi i stupa u reakciju sa
hemoglobinom obrazujui oksihemoglobin i
transportuje do tkiva.
U kapolarima oksihemoglobin disocira,
oslobaa slobodni kiseonik koji iz plazme
prelazi u tkiva.

Prelaskom u tkiva kiseonik se jo nalazi u

neaktivnoj formi i ne moe neposredno da
uestvuje u tkivnom disanju.
Aktivacija kiseonika se odigrava pomou
specijalnog enzimnog sistema, citohrom
oksidaze, koja sadri gvoe u dvo- i
trovalentnoj formi.
formi
Blokiranjem sistema citohrom oksidaze dolazi
do tekih poremeaja u tkivnom disanju.
Prelaskom u tkiva HCN stupa u reakcije samo
sa trovalentnim gvoem citohlorm-oksidaze
u mitohondrijama, stvarajui
citohromoksidaza CN kompleks.

Kompleks citohrom oksidaza CN "ne

podlee disocijaciji".
Mitohondrijalni enzim rodenaza uestvuje u
transportu sumpora od tiosulfata do jona
cijana.
cijana
Na ovaj nain se stvaraju tiocijanati,
tiocijanati enzim
tkivnog disanja se oslobaa i elijsko disanje
se obnavlja.
Tkivna rodenaza je u stanju da podnese
relativno veliku koliinu cijanida,
cijanida ali je
reakcija ograniena endogenim
snabdevanjem tiosulfata.

Dejstvo HCN na centralni nervi sistem

Pri delovanju visokih koncentracija cijanida

brzo nastaje gubitak svesti i smrt kao
rezultat paralize disajnog centra.
centra
Malim koncentracijama cijanidni jon
stimulie respiraciju.
Mesto delovanja su hemoreceptori
smeteni u karotidama i aorti.
aorti

Dejstvo cijanida na cerebralnu

oksidaciju se odraava na elektrinu
aktivnost mozga, pri emu nastaje
depresija odozgo nadole.
Prvo je zahvaena kora velikog mozga,
zatim bazalne ganglije, hipotalamus i
srednji mozak.
Oporavak ide u obrnutom smeru.

Dejstvo HCN na kardiovaskularni sistem

Prvi znak trovanja HCN je pojava etajueg bola u oblasti

srca koji ukazuje na nastajanje stenokardije (sline
hipoksije miokarda).
EKG kod izvrenja smrtne kazne upotrebom HCN:

postoji inicijalno smanjenje frekvencije sranog rada sa sinusnom

nepravilnou, praeno iezavanjem P-talasa,
sekundarno poveanje frekvencije sranog rada sa pojavom Ptalasa koji se ne propagira dogaa se u toku treeg i etvrtog
minuta,
tokom petog minuta dolazi do usporenja rada srca sa A V
disocijacijom,
dalje u toku estog i sedmog minuta dolazi do ubrzanja sranog
rada i povratka normalnog sinusnog ritma,
posle se srani rad se progresivno usporava,
srani rad se nastavlja jo nekoliko minuta posle prestanka
disanja.

KLINIKA SLIKA

Velike koncentracije HCN (udisanje istih

para) u toku 2 min moe doi do smrti.

brz gubitak svesti,

oteano disanje,
klonini i tonini grevi i
paraliza disajnog centra.

Munjevita trovanja su opisana u

laboratorijama, pri deratizaciji u zatvorenim
prostorijama.

Produena forma trovanja su ee.

U osnovi trovanja HCN u prvi plan dolaze
poremeaji CNS gde su naroito
pogoeni disajni, vazomotorni,
vazomotorni psihiki i
motorni centri.
U poetnom stadijumu povreeni:

osea

miris gorkog badema,

opor metalni (ili gorki) ukus u ustima.
vrtoglavice,
vrtoglavice opte slabosti,
slabosti muke,
povraanje.

 nagli

nadraaja disanja i srane aktivnosti,

disanje se ubrzava i produbljuje,
srce radi ubrzano.

 Drugi stadijum stadijum poremeaja disanja

opta

slabost je jae izraena,

dolazi do usporenog i produbljenog disanja,
vremenska orijentacija je poremeena.
konstantan bol u predelu srca,
puls je usporen, retko ubrzan,
sluzokoe ima rumenu boju.

Trei stadijum stadijum greva

stadijum

greva,
gubitak svest
klonino-tonini grevi
disanje aritmino, retko, sa velikim pauzama
puls veoma usporen, aritmian, jo zadovoljavajue
punoe.

etvrti stadijum stadijum paralize

slabljenje

napada greva,
tonus miia pada,
disanjke nepravilno, povrno i na kraju
prestaje,
arterijski pritisak naglo pada,
puls je ubrzan, slabo punjen, postepeno
postaje nepravilan,
nekoliko minuta posle prestanka disanja
dolazi i do prestanka sranog rada.

Hlorcijan se razlikuje od delovanja HCN

samo u lokalnim znacima trovanja, tj. ovde
dolazi do nadraaja sluzokoe oiju i
vazdunih puteva.

PRVA POMO I LEENJE

Imajui u vidu brzinu delovanja otrova, prva pomo mora

biti sprovedena bez odlaganja.
odlaganja
Stavljanjem zatitne maske i iznoenjem zatrovanog iz
kontaminirane atmosfere prekida se dalje prodiranje otrova
u organizam.
to pre treba dati povreenom da udie pare amilnitrita
(pentanol nitrit). Delovanje amilnitrita nastaje posle 3
minuta i traje oko 15 minuta. Dovoljno je nakvasiti
maramicu, gazu, zavoj ili sl. i zatrovanom dati da udie i to
30 sekundi svaka 2 minuta.
Davanjem amilnitrita postie se u organizmu visoka
koncentracija methemoglobina,
methemoglobina za koji HCN pokazuje
afinitet zbog prisustva trovalentnog gvoa u hemoglobinu.

Methemoglobin konkurie citohlor oksidazi za

cijanidni jon (CytFe3+) i oslobaa enzim disanja
od cijanida. Shematski ova reakcija bi izgledala
ovako:
HbFe3+ + CytFeCN
HbFeCN + CytFe3+
Jedna doza amilnitrila (ampula 0,5 ml)
ml stvara u
krvi oko 6% methemoglobina i pretpostavlja se
da je ovo dovoljno za neutralisanje jedne smrtne
doze HCN.
Prava detoksikacija se moe postii davanjem
rastvora natrijum tiosulfata koji pod uticaj
enzima rodanaze reaguje sa cijanidima
formirajui netoksi;an tiocijanatni anjon (SCN),
koji se izluuju mokraom.
Na2S2O3 + CN
SCN + Na2SO3

Pored inhalacije amilnitrita, mogue je i

ubrizgavanje nitrita u obliku natrijumnitrita
i to 0,3 do 0,5 g rastvorenog u 10 do 15 ml
vode. Samo ubrizgavanje mora da traje 3
do 4 minuta. Posle ubrizgavanja Na-nitrita
treba nastaviti sa intravenskim davanjem
Na-tiosulfata (ne zajedno)
zajedno i to polako.
Ako nitriti prouzrokuju znaajni pad krvnog
pritiska, adrenalin ili odgovarajui preparat
treba upotrebiti za kontrolu neeljenog
efekta leka.

OTROVI ZA
PRIVREMENO
ONESPOSOBLJAVANJE

Otrovi za privremeno onesposobljavanje ili

onesposobljavajui bojni otrovi (OBOt)
spadaju u nesmrtonosne BOt.
BOt
Upotreba OBOt ima za cilj da za odreeno
vreme oslabi ili zaustavi borbenu
sposobnost protivnika,
protivnika bilo zbog
direktnog delovanja na nezatieno ljudstvo
ili da protivnika natera da upotrebi zatitna
sredstva.

Ovi otrovi su jo poznati kao nadraljivci

(suzavci, kijavci),
kijavci a neki se uslovno
nazivaju i zaguljivci.
Karakteristino je da efekt traje neto due
od perioda izloenosti otrovu, oko 10-15
minuta.

U Vijetnamskom ratu je uspeno korien

KBOt.
Predlae se upotreba KOBOt u
protivgerilskim operacijama.
operacijama
Zbog stabilnosti na hidrolizu mogu biti
uspeno upotrebljeni i iznad vodenih
povrina.

Toksikodinamski gledano ovi otrovi

pripadaju tzv. perifernim senzornim
iritantnim materijalima,
materijalima koji stupaju u
reakciju na mestu kontaminacije sa
senzornim receptorima u koi i sluzokoi,
izazivajui neprijatne lokalne
poremeaje,
poremeaje sa odgovarajuim
refleksnim delovanjem.
Lokalni i refleksni nadraaji remete
performanse i koordiniranu aktivnost
organizma,
organizma to ini osnovu za kratkotrajno
onesposobljavanje organizma.

U mirnodopskim uslovima savremene

armije koriste BOt za obuku vojnika i
testiranje zatitne opreme,
opreme ali isto tako
policijske snage velikog broja zemalja
koriste ove otrove za suzbijanje
graanskih nereda.
1964. godine u Peruu je policija primenila
suzavac i zbog panike koja je tom prilikom
nastala, bilo je 350 mrtvih i nekoliko
stotina povreenih.

Otrovi za kratkotrajno onesposobljavanje:

hloracetonfenon (CN)
o-hlorbenziliden malononitril (CS)
dibenzoksazepin (CR)
difenil-amin-hlor-arsin (adamsit-DM).

OBOt mogu biti primenjeni na tri naina

u obliku dima pomou pirotehnikih

smea,
u obliku praha mikropulverizovani otrov,
obino sa aerosolom
u obliku tenosti.

Primarno mesto delovanja aerosola OBOt

ini osnovu za njihovu dalju podelu:
otrovi ije je dejstvo usmerenona na oisuzavci
otrovi ije je dejstvo locirano na gornji deo
respiratornog sistema
kijavci i nadraljivci.
nadraljivci

Hloracetonfenon (CN, CAP, O-Salz, HAF)

O
C

CH2Cl

Hloracetofenon

vrsta, kristalna materija bele do sive

boje.
U malim koncentracijama mirie na
jabukov cvet ili divlju vinju.
tk=244oC, pri emu se ne raspada.

O-hlorbenziliden malononitril (CS)

CN
CH C
CN

Hlorbenziliden
malononitril

Cl

vrsta kristalna materija bele boje sa otrim

mirisom slian biberu.
biberu
tk= 310oC, termiki je stabilna
Nerastvoran u vodi, slabo hidrolizuje.
hidrolizuje
Hidrolizuje u alkalnoj sredini (NHCO3)prva pomo.

Dibenzoksazepin (CR)
N CH
Dibenzoksazepin
O

Dibenzoksazepin je uta kristalna

materija.
U vodi se praktino ne rastvara.
Dobro se rastvara u lipidima i organskim
rastvaraima.

Toksikodinamika i klinika slika HAF

U zatvorenom prostoru i u veim
koncentracijama moe doi do
smrtonosnih posledica.
Odmah po izloenosti dolazi do
poremeaja na oima,
oima sluzokoi nosa,
nosa
respiratornog sistema i na koi.
koi

Lake promene -hiperemija konjuktive sa

suzenjem.
Dublje promene:
promene

vazodilatacija

sa hiperemijom sudova duice

(iris) i horoide (sudovnjaa),
promena u elijama lezdanog epitelijuma,
moe doi do promena u staklastom telu (corpus
vitreum)-poremeaj vida.
ovaj poremeaj je privremen i vrlo brzo dolazi do
uspostavljanja normalnog vida.

Simptomi trovanja vrlo brzo iezavaju

(oko 20 minuta do 24 asa).
Odea apsorbuje mikroestice otrova
naroito ako je mokra, znojava ili vlana.

Prva pomo i leenje

Ako se kontaminirani brzo ukloni iz

kontaminirane atmosfere i naroito izloi
sveem vazduhu,
vazduhu efekti na oima nestaju
u toku 15 do 30 minuta, na respiratornom
traktu u toku 10 minuta i na koi u toku 15
minuta, ne ostavljajui pri tome posledice.
Zbog naknadne kontaminacije poeljno je
proveriti ili skinuti odeu.
odeu

OTROVI ZA DUE
ONESPOSOBLJAVANJE
Otrovi za psihotiko onesposobljavanje ili jo
psihohemijski BOt,
BOt spadaju u hemijske
materije koje prouzrokuju poremeaje
normalne psihike aktivnosti.
Otrovi koji prouzrokuju somatske poremeaje
Otrovi koji prouzrokuju psihike poremeaje
Komercijalni lekovi mogu postati latentni BOt.

Somatski poremeaji uglavnom se svode

na:
promene

arterijskog pritiska,
poremeaj gutanja i varenja,
poremeaj telesne temperature,
temperature
poremeaj miinog tonusa i koordinacije.
koordinacije

U realnosti postoje dva opta tipa jedinjenja

koja mogu pobuditi vojni interes:
interes
depresanti i stimulanti CNS.
CNS

Depresanti CNS:
CNS
smanjuju ili blokiraju aktivnost CNS,
(najee preko sinapsi).

BZ

otrov,
kanabioli i
fenotijazin slina jedinjenja.

Stimulanti CNS:
CNS
jedinjenja koja izazivaju eksecivnu nervnu
aktivnost (u drugim okolnostima bila bi
nedovoljna za prelazak impulsa kroz neke
sinapse).

dietilamid

lisergine kiseline (LSD)

LSD
amfetamin u velikim dozama.

BZ otrov zauzima vodee mesto

kao otrov za onesposobljavanje.
Psiho BOt moe biti nepovoljna za onog
koji primenjuje otrov !!
Toksikodinamika otrova moe izazvati
nekontrolisane i neoekivane postupke
(agresivnost, suenje svesti, posebnu
motivisanost i dr.).

OH

BZ otrov (hinuklidin
benzilat)

O
C
O

CH2
CH2
N

bela kristalna materija, bez mirisa

tk= 320oC
U vodi je slabo rastvoran i sporo hidrolizuje.
U spoljnoj sredini nije stabilan.
stabilan

Hinuklidin benzilat

Toksikodinamika i klinika slika

Otrov BZ prouzrokuje psihiko i fiziko

onesposobljavanje pri svim putevima
prodiranja u organizam.
organizam
Latentni period iznosi 30 do 60 minuta.
Male doze prouzrokuju pospanost.

Slike trovanja je veoma slina pri

trovanju atropinom,
atropinom pa se simptomi i
znaci trovanja po poreklu mogu podeliti u
dve osnovne grupe:
poremeaji prouzrokovani smetnjama u
vegetativnom nervnom sistemu i
poremeaji prouzrokovani smetnjama u
centralnom sistemu.

BZ deluje blokirajui holinergine sinapse na

nain slian atropinu i to preteno u CNS.
CNS
Meutim, za razliku od atropina, dejstvo BZ
otrova je nekoliko desetina puta jae.
Vegetativni poremeaji:
poremeaji
proirenje

zenica,
smetnje vida kao to su teko itanje, fotofobija i dr.
tahikardija,
crvenilo koe,
suenja sluzokoe usta, drela i gornjih disajnih puteva
paljenjem u ustima i grlu
nastaju vrtoglavice i
opti oseaj slabosti.

U kasnijoj fazi slike trovanja pokazuju da

pored vegetativnih dolazi i do centralnih
poremeaja.
Oni se karakteriu irokom lepezom znaka
trovanja:

oamuenost,
halucinantno-delirantne

psihoze,
pomraenje svesti sa povremenim gubitkom
kontakta sa okolinom,
gubitak orijentacije u vremenu i prostoru,
prostoru
veoma izraen psihomotorni nemir,
nemir
optike, slune i taktilnih halucinacija.

Strah a ponekad i pokuaj bekstva.

teko stupa u kontakt,
gubi predstavu o svojoj linosti.
linosti
Ovaj stadijum traje obino 1 do 2 sata posle
trovanja i smanjuje se izmeu 5 i 8 sati.

Tekom trovanju u odsustvu terapije

stanje psihoze moe potrajati od 1 do 5
dana, da bi se smenili stanjem malaksalosti
koje moe potrajati i 1 do 2 nedelje.
Posle prestanka psihoze obino se zapaa
potpuna amnezija.
amnezija

Prva pomo i leenje

Kontaminiranog to pre treba ukloniti iz

kontaminirane atmosfere.
Sve opasne predmete treba ukloniti i sve to
verovatno moe da se proguta treba drati
podalje od otrovanih.
Od poetka zbrinjavanja treba davati to vie
tenosti.
tenosti
Zatrovanima treba ubrizgavati antidot fizostigmin.
fizostigmin
Antidoti:
Antidoti neostigmin, tetrahidroaminoakridin,
galantamin, pilokarpin, aceklidin i dr.

Osnovni faktori smanjenja broja

zatrovanih
Obueno ljudstvo za korienje
zatitnih sredstava i ukazivanje
prve pomoi.
Sluba javljanja i obavetavanja.
Brza i savremene detekcija.
Dekontaminacija.
Medicinska sluba.

Borbena dejstva na KONZ-u i u KON-a

Sve vee armije sveta imaju

specijalno obuene jedinice koje
mogu efikasno voditi borbena dejstva
u kontaminiranoj zoni (KONZ).

Unitavanje BOt
Bezbedno skladitenje BOt i hemijskog
oruja.
Unitava zastarelog hemijskog oruja i BOt.
Unitavanje reaktanata za sintezu BOt.

Od prastarih
vremena upotreba
otrova u ratne svrhe
se smatrala
zloinom

Novi vid hemijskog rata