Centar Za EE Objekte

1.
Tehnika visokog napona

1.1.
2.2.
2.3.
2.4.
2.5.
2.6.
CENTAR ZA ELEKTROENERGETSKE OBJEKTE

Direktor centra: Miodrag Senani (do marta)

dr Petar Vukelja (od matra)

Eksperimentalna istraivanja i prorauni

prelaznih reima
Ispitivanja VN i NN opreme udarnim
naponima i strujama
Koordinacija izolacije
Prenaponska i gromobranska zatita
Istraivanja aerozagaenih izolacionih
konstrukcija
Istraivanja uticaja elektro i magnetnog
polja
2. Termografska istraivanja
1.1.
1.2.
Termografska kontrola u EEO i

termografskim postrojenjima
Specijalna merenja temperaturnih polja u
tehnolokom procesu
3. Tehnika uzemljenja
1.1.
1.2.
1.3.
Ispitivanje i merenje sistema uzemljenja u

EES
Provera gromobranskih instalacija
Kontrola primenjenih mera zatite na radu
4. Kablovska tehnika
1.1.
1.2.
1.3.
1.4.
1.5.
1.6.
Istraivanja toplotnih karakteristika tela i

materijala za kablovsku posteljicu
Istraivanja zagrevanja kablovskih vodova
u eksploataciji
Proraun i analiza dozvoljenog strujnog
optereenja kablovskih vodova u
eksploataciji
Monitoring temperature kablovskih
vodova u eksploataciji
Istraivanja parcijalnih pranjenja vodova
u eksploataciji
Istraivaka i tipska ispitivanja
kablovskog pribora
5. Specijalni ureaji
1.1.
1.2.
Primena mikroprocesora u elektroprivredi

Razvoj i izrada specijalnih ureaja na radu
Godinji izvetaj za 2006. godinu

Elektrotehniki Institut Nikola Tesla
59
Centar za elektroenergetske objekte
KRATAK PRIKAZ RADOVA ZAVRENIH U 2006.GODINI
1. RAZVOJ I PRIMENA SAVREMENIH DIJAGNOSTIKIH METODA U

ELEKTROENERGETSKIM OBJEKTIMA EPS-a
Projekat broj 6615
Radi se za Ministarstvo za nauku i zatitu ivotne sredine
Rukovodilac projekta:
dr Petar Vukelja, dipl.ing.
Istraivai: dr Dragan Kovaevi, dipl.ing., dr Slobodan kundri, dipl.ing., prof dr Jovan Nahman, dipl.ing., prof dr
Milan Savi, dipl.ing., Van. prof. dr Dragutin Salamon, dipl.ing., mr Dragana Naumovi-Vukovi, dipl.ing., mr Aleksandar
Nikoli, dipl.ing., mr Saa Mili, dipl.ing., mr Jelena Luki, dipl.ing., Ninoslav Simi, dipl.ing., Momilo Petrovi, dipl.
ing., Ksenija Draki, dipl.ing., Mladen upi, dipl.ing., Slaana Gavrani, dipl.ing., Dejan Misovi, dipl.ing., Nido
Miladinovi, dipl.ing.
Projekat traje 3 godine od 2005 do 2007 godine. U toku prve dve godine trajanja projekta izvren je veliki broj
eksperimentalnih istraivanja i ispitivanja. U toku 2005. godine razvijene su sledee metode:

metoda parcijalnih pranjenja za dijagnostiku stanja izolacije elektroenergetske opreme,

metoda na bazi virtuelnog ureaja za ispitivanje tanosti mernih transformatora,
metoda za merenje temperature leajeva osovina transportnih sredstava za dopremu uglja,
metoda za analizu stanja papirne izolacije transformatora,
metoda za ispitivanje magnetnog kola statora generatora,
metoda za merenje impulsnog otpora uzemljivaa elektroenergetskih objekata,
metoda za ispitivanje stanja magnetnog kola transformatora,
metoda za projektovanje uzemljivakog sistema elektroenergetskih postrojenja,
metoda za utvrivanje naprezanja odvodnika prenapona.
Izraen je mernopretvaraki sklop za beskontaktno merenje temperature leajeva osovina transportnih sredstava za
dopremu uglja. Izvreno je testiranje osovina transportnih sredstava za dopremu uglja. Izvreno je testiranje hardverskih i
softverskih komponenti laboratorijskog prototipa termoslike za distributivne transformatore.
U toku 2006. godine uraeno je sledee:
sagledane su metode parcijalnih pranjenja, izabrane najpogodnije i primenjene na merne transformatore u
eksploataciji,
uraen je hardver i softverski paket za ispitivanje tanosti mernih transformatora,
izvreno je testiranje prototipa termoslike distributivnih transformatora u laboratoriji i u pogonu,
uraeni su: merni sistem za merenje temperature osovinskih leajeva teretnih kola, komunikacioni sistem za
beino umreavanje vie napred navedenih mernih sistema i izrada programskog paketa za integraciju hardverskih
podsklopova u merno-kontrolnom sistemu za merenje temperature leajeva osovina transportnih sredstava za
dopremu uglja,
razvijena je metoda za utvrivanje faktora emisije na elementima i materijalima na ugraenoj elektroenergetskoj
opremi,
primenom termografije eksperimentalno su utvrene neispravnosti elektroenergetske opreme u
termoelektranama,
izraeni su strujni ant za impulsne struje i delilo napona za impulsne napone u okviru strujnog generatora za
istraivanja impulsnog otpora uzemljenja elektroenergetskih objekata,
razvijene su metoda za utvrivanje rizika preskoka na izolaciji elektroenergetskog sistema usled sklopnih
i atmosferskih prenapona i metoda za izbor izolacije elektroenergetskog sistema sa aspekta trajnih radnih i
privremenih prenapona,
izvrena su eksperimentalna istraivanja prenapona u mreama napona od 6 kV do 400 kV,
izvrena su eksperimentalna istraivanja prenapona pri ukljuenju i iskljuenju visokonaponskih motora,
razmatran je uticaj odvodnika prenapona na razne vrste prenapona koje se pojavljuju u elektroenergetskog sistemu
Srbije.
Na osnovu istraivanja na projektu objavljeno je 7 radova u asopisima meunarodnog znaaja, 10 radova u asopisima
nacionalnog znaaja, 12 radova na skupovima meunarodnog znaaja, 15 radova na skupovima nacionalnog znaaja i 7
poglavlja u monografijama.
60

2. Razvoj metoda dijagnostike u pogonu metaloksidnih odvodnika

prenapona i primena na EES Srbije
Projekat 222002
Radi se za Ministarstvo za nauku i zatitu ivotne sredine
Rukovodilac projekta:
dr Miladin R. Gavri, dipl.in.
Ukupno trajanje projekta je dve godine i odvija se kroz sledee dve faze za svaku godinu istraivanja:
1. Razvoj i testiranje mernog sistema STROD i metoda ispitivanja i
2. Verifikacija i ispitivanje MOP u VN laboratoriji i elektroenergetskim postrojenjima.
U toku 2006.god. uspeno je okonana prva faza projekta koja je obuhvatala sledee aktivnosti:

Razvoj ureaja STROD za merenje i akviziciju struje odvoda MOP,

Izrada prototipa ureaja STROD i priprema VN opreme za laboratorijska ispitivanja,
Razvoj i testiranje numerikih algoritama za dekompoziciju struje odvoda MOP i
Izrada i testiranje softvera na bazi razvijenih numerikih algoritama.
Navedene aktivnosti su vrlo uspeno okonane, uprkos brojnim i ne malim problemima u realizaciji, a u toku su
zavrna istraivanja na aktivnostima u okviru druge faze projekta koja obuhvata istraivanje pokazatelja degradacije
metaloksidnih varistora i kompletnih MOP i demonstraciju mogunosti kontrole MOP u EE postrojenjima u pogonu.
Osnovna ideja u celokupnim istraivanjima je da se na osnovu vrednosti i oblika struje odvoda MOP-a pri radu u
pogonu pokua proceniti stanje kompletnog odvodnika, pre svega u cilju blagovremene zamene i spreavanja eventualne
havarije. Pored toga, istraivanja su usmerena i na mogunosti detaljnijih ispitivanja stanja MOP-a u VN laboratorijama s
obzirom da u svetu jo uvek ne postoje preporuke za procenu ivotnog veka i stanja MOP-a. Pri ispitivanjima u pogonu,
pored ogranienja zbog merenja pri samo jednoj (radnoj) vrednosti napona, nemogunost istovremenog merenja napona i
struje odvoda, kao i preciznog merenja male (reda 1mA) struje odvoda bez prekida uzemljivakog ueta predstavljaju takoe
velike tekoe. Za sve ove probleme, od kojih su mnogi bili vie nego delikatni, uglavnom su pronaena i odgovarajua
reenja. Pri poslednjim probama u EE postrojenjima uoeno je i znatno prisustvo 3. harmonika u radnom naponu 110kV i
220kV koji utie na oblik struje odvoda MOP-a, pa je neophodno i ovaj dodatni problem otkloniti.
Navedena istraivanja su rezultat prakse i ideja steenih dugogodinjim prijemnim ispitivanjima MOP-a u raznim VN
laboratorijama. Pri tome su glavni problem predstavljali nesinusni oblik ispitnog napona i nestabilnost delitelja napona,
dok je problem merne opreme reavan sopstvenom konstrukcijom i stalnim poboljanjima. S obzirom da su teina i
sloenost problematike ve uveliko prevazili obim i trajanje projekta, implementacija svih ostvarenih rezultata u vidu
sofisticirane savremene merne opreme i ovog puta je dovedena u pitanja.
3. ISPITIVANJE IZOLACIJE UPRAVLJAKIH NISKONAPONSKIH ORMANA

Uraeno za:
Mikro kontrol, Beograd
Rukovodilac radova:
Jovan Mrvi, dipl.ing.
Saradnici:


Dejan Hrvi, dipl.ing.
Branko Josifovi, dipl.tehn.
Izvreno je ispitivanje 59 upravljako niskonaponskih ormana u Novom Sadu u firmi Volt-system. Na svakom
ormanu je izvreno merenje otpornosti izolacije izmeu njegovih naponskih kola i mase i ispitivanje iste izolacije prema
masi naponom industrijske uestanosti. Ispitivanja su izvrena u skladu sa standardom IEC 60439-1/2004. Pre ispitivanja
odspojeni su odvodnici prenapona koji se nalaze na ulazu naponskih kola u ormanu i odspojena su elektronska kola.
Ormani su uzemljeni i kratko su spojeni nulti i fazni provodnici. Prvo su izmerene otpornosti izolacije izmeu kratko
spojenih nultih i faznih provodnika i mase ormana pri delovanju napona 500 V. Vrednost otpornosti je bila vea od 1,3G
. Zatim je izolacija ispitana naponom efektivne vrednosti 2000 V, 50 Hz u trajanju 1 s. Napon je postepeno podizan
od nule do 2000 V i zadran 1 s. Ni kod jednog ormana nije dolo do preskoka ili proboja izolacije. Posle toga je ponovo
izmerena otpornosti izolacije u prisustvu napona 500 V. Nije dolazilo do bitne promene otpornosti izolacije u odnosu na
prethodno izmerenu vrednost.
61
4. ANALIZA SKLOPNIH PRENAPONA U DELU MREE 330 kV U NIGERIJI

Uraeno za:
Energoprojekt, Beograd
Rukovodilac studije:


Saradnici:


Analiza sklopnih prenapona izvrena je pri ukljuenju, jednopolnom automatskom ukljuenju (1APU) i tropolnom
automatskom ukljuenju (3APU) vodova 330 kV izmeu tri transformatorske stanice NEW HAVEN SOUTH, MAKURDI
I IKOT EKPENE. Proraun sklopnih prenapona izvren je koristei programski paket EMTP-ATP. Vodovi su duine 170
km i 195 km. Na oba kraja vodova za zatitu od prenapona postavljeni su odvodnici prenapona bez iskrita. Izvreno je
po 1000 ukljuenja, 1 APU i 3 APU vodova 330 kV. Izraunati su rizici preskoka na izolaciji vodova, a na osnovu njih
oekivani godinji brojevi preskoka i proseni intervali vremena izmeu dva uzastopna preskoka na vodovima. To je
takoe izraunate za postrojenja iz kojih su se vodovi ukljuivali. Za vodove duine 195 km proseni vremenski interval
izmeu dva uzastopna preskoka je vei od 21,5 godina, a za vodove duine 170 km vei od 33,6 godina. Taj isti vremenski
interval za postrojenja 330 kV je bio vei od 100.000 godina. Svi pokazatelji: rizik preskoka, oekivani godinji broj
preskoka i proseni interval vremena izmeu dva uzastopna preskoka pokazuju da vodovi imaju veliki pouzdanost u radu
sa aspekta sklopnih prenapona. To je pre svega zahvaljujui odvodnicima prenapona postavljenim na oba kraja vodova.
Zbog ovako velike pouzdanosti konstatovano je da nije potrebno preduzimati mere za snienje prenapona na vodovima
kao to su ugradnja prekidaa sa otpornikom i postavljanje odvodnika prenapona bez iskrita na sredinu vodova.
5. TIPSKA DIELEKTRINA I TERMIKA ISPITIVANJA BLOKA 20 kV TIP PB24-TVV

PROIZVODNJE PEGONIJE
Uraeno za:
D.O.O. Pegonije Zrenjanin
Rukovodilac radova:
Saradnici:

Milutin Sredojevi, dipl.ing.

Ninoslav Simi, dipl.ing.
Predrag Kudra, dipl.tehn.
Blok 20 kV tip PB24-TVV proizvodnje Pegonije Zrenjanin sastoji se od tri elije i to od jedne transformatorske
i dve vodne. Izraen od dekapiranog lima, dimenzija 2250 x 730 x 1895 mm (duina X irina X visina). Blok je
slobodnostojei.
Blok 20 kV je podvrgnut sledeim tipskim ispitivanjima:
dielektrinim ispitivanjima standardnim podnosivim kratkotrajnim naponom industrijske uestanosti,
dielektrinim ispitivanjima standardnim podnosivim atmosferskim udarnim naponom,
ispitivanjima zagrevanja.
Za ispitivanja su primenjeni standardi JUS N.B.030, IEC 298 i IEC 60694.
Prvo je izvreno dielektrino ispitivanje izolacije standardnim podnosivim kratkotrajnim naponom industrijske
uestanosti i to ispitivanje izolacije svake faze prema ostale dve i masi (rastavljai su bili u zatvorenom poloaju)
efektivnom vrednou napona 50 kV. Napon je postepeno podizan do 50 kV i potom zadran u trajanju 1 minut. Nije dolo
ni do preskoka ni do proboja izolacije. Dielektrina ispitivanja podnosivim atmosferskim udarnim naponom izvrena su
takoe izmeu izolacije svake faze prema ostale dve i masi (rastavljai su bili u zatvorenom poloaju). Primenjeno je po
petnaest udara pozitivnog i negativnog polariteta impulsnog napona amplitude 95 kV oblika 1,2/50. Nije bilo ni preskoka
ni proboja.
Ispitivanje zagrevanja je izvreno naizmeninom strujom 400 A. Formirano je ispitno kolo povezivanjem na red sve
tri faze bloka 20 kV tip PB24-TVV. Povezivanje je izvreno bakarnim provodnikom preseka 200 mm2. Proces zagrevanja
je trajao sve dok se nije ustalio, odnosno dok porast temperature u kolu nije postao manji od 1 K u toku jednog sata. Posle
toga su izvrena merenja temperature u ispitnom kolu. Najvia temperatura je izmerena na kompresionom spoju papuice i
sabirnice na jednoj fazi u transformatorskoj eliji i iznosila je 67C, to je manje od maksimalne dozvoljene vrednosti koja
iznosi 90C. Temperature ostalih ugraenih elemenata i prikljuaka uglavnom su bile u opsegu 45C do 55C.
62


Na slikama 1 i 2 sa dati karakteristini termografski prikazi.
Slika 1 Termogram najtoplijeg mesta nakon postizanja stacionarnog stanja (spoj prikljune papuice i sabirnice
krunog poprenog preseka u transformatorskoj eliji)
4
Slika 2 Termogram rastavljaa u vodnoj eliji za vreme zagrevanja
6. TIPSKA DIELEKTRINA ISPITIVANJA SN BLOKA 24 kV TIP SN-24-E250 TVV PROIZVODNJE

LOZNICAELEKTRO
Uraeno za:
LOZNICAELEKTRO Loznica
Rukovodilac radova:
Saradnici:


Predrag Kudra,dipl.tehn.
Srednjenaponski blok 24 kV tip SN-24-E250-TW proizvodnje Loznicaelektro je izraen od dekapiranog lima,

dimenzija 2280 x 700 x 1950 mm (duina X irina X visina). Blok je slobodnostojei, sastoji se od jedne trafo i dve mrene
elije opremljene rastavljaima, bez naponskih i strujnih transformatora
Podvrgnut je sledeim tipskim ispitivanjima:
dielektrinim ispitivanjima standardnim podnosivim kratkotrajnim naponom industrijske uestanosti,
dielektrinim ispitivanjima standardnim podnosivim atmosferskim udarnim naponom.
Tipska ispitivanja su izvrena u skladu sa standardima JUS N.B.030, IEC 298 i IEC 60694.
Prvo je izvreno dielektrino ispitivanje izolacije standardnim podnosivim kratkotrajnim naponom industrijske
uestanosti i to ispitivanje izolacije svake faze prema ostale dve i masi (rastavljai su bili u zatvorenom poloaju)
63

efektivnom vrednou napona 50 kV. Napon je postepeno podizan do 50 kV i potom zadran u trajanju 1 minut. Nije dolo
ni do preskoka ni do proboja izolacije.
Dielektrina ispitivanja podnosivim atmosferskim udarnim naponom izvrena su takoe izmeu izolacije svake faze
prema ostale dve i masi (rastavljai su bili u zatvorenom poloaju).
Primenjeno je po petnaest udara pozitivnog i negativnog polariteta impulsnog napona amplitude 95 kV oblika 1,2/50.
Nije bilo ni preskoka ni proboja.
7. MERENJA TRANZIJENTNIH PRENAPONA U NISKONAPONSKIM KOLIMA

400 kV POSTROJENJA U TS MITROVICA 2
Uraeno za:
JP EMS Beograd
Rukovodilac radova:
Saradnici:


Branko Josifovi, dipl.tehn.,
U postrojenju 400 kV TS Mitrovica 2 izvreno je snimanje prenapona u niskonaponskim kolima i to pri ukljuenju
i iskljuenju rastavljaa 400 kV i pri injektiranju impulsnih struja u uzemljivaki sistem postrojenja 400 kV. Merenja su
izvrena u sekundarnim kolima naponskih i strujnih transformatora i u kolima jednosmernog i naizmeninog napona.
Mesta merenja su prikljuci sekundarnih namotaja strujnih i naponskih transformatora i prikljuci ostalih niskonaponskih
kablova u relejnoj kuici i u postrojenju 400 kV.
Merenja su izvrena kada su platevi niskonaponskih kablova uzemljeni samo na jednom kraju i to u relejnim kuicama
(postojee stanje) i kada su uzemljeni na oba kraja.
Za merenja tranzijentnih prenapona u niskonaponskim kolima u 400 kV postrojenju u TS Mitrovica 2, pri pojavi
impulsnih struja u njegovom uzemljivau, formiran je strujni udarni generator. Impulsne struje su injektirane u deo
uzemljivaa koji se nalazi ispod voda 400 kV za TE Ugljevik. Pri injektiranju impulsnih struja snimani su na digitanim
osciloskopima tranzijentni prenaponi koji su se javljali u relejnoj kuici voda za TE Ugljevik.
Iz strujnog udarnog generatora injektirane su struje dva razliita oblika, jedna aperiodina oblika 12ms/45ms druga
oscilatorno priguena uestanosti oko 10 kHz i trajanja od 400 ms do 600 ms. Amplituda impulsne struje je menjana od
vrednosti 240 A do 3,8 kA. Pri svakom injektiranju struje pojavljivali su se tranzijentni prenaponi u niskonaponskim
kolima. To su oscilatorno prigueni prenaponi uestanosti oko 2,5 MHz. Zavise od oblika i amplitude, odnosno strmine
injektirane struje. Ni pri najveim strujama tranzijentni prenaponi u niskonaponskim kolima nisu prelazili 400 V.
U toku ispitivanja tri puta je dolo do proboja binarnih ulaza u ormaru upravljanja u upravljakoj jedinici polja
Ugljevik.
Na slici 1 i 2 dati su karakteristini snimci injektiranih impulsnih struja u deo uzemljivaa TS Mitrovica 2, a na
slikama 3 i 4 tranzijentni prenaponi koji su se pri injektiranju struja pojavili u niskonaponskim kolima u relejnoj kuici
voda za TE Ugljevik.
64

Slika 1 Karakteristini snimak jedne od impulsnih aperiodinih struja injektirane u deo uzemljivaa koji se nalazi ispod
voda 400 kV za TE Ugljevik.
Slika 2. Karakteristini snimak jedne od impulsnih oscilatorno priguenih struja injektirane u deo uzemljivaa koji se
nalazi ispod voda 400 kV za TE Ugljevik

65
Slika 3 Karakteristian snimak tranzijentnog prenapona u sekundarnim kolima naponskog transformatora 400 kV faze
8 voda za TE Ugljevik u relejnoj kuici voda za TE Ugljevik pri injektiranju impulsne aperiodine struje 1500 A u
deo uzemljivaa koji se nalazi ispod voda 400 kV za TE Ugljevik
Slika 4 Karakteristian snimak tranzijentnog prenapona u sekundarnim kolima naponskog transformatora 400 kV faze 8
voda za TE Ugljevik u relejnoj kuici voda za TE Ugljevik pri injektiranju impulsne oscilatorno periodine struje
3200 A u deo uzemljivaa koji se nalazi ispod voda 400 kV za TE Ugljevik.
Istraivanja tranzijentnih prenapona u niskonaponskim kolima u TS Mitrovica 2 izvrena su i pri radu 400 kV
rastavljaa spojnog polja sabirnica sistema 1. Na sabirnicama sistema 1 su bili prikljueni vodovi za TE Ugljevik, RP
Mladost i TS Ernestinovo. Pri ukljuenju i iskljuenju 400 kV rastavljaa spojnog polja istraivani su tranzijentni
66

prenaponi koji se javljaju u niskonaponskim kolima strujnih i naponskih transformatora, kolima jednosmernog napona i
kolima napona 400 V, 50 Hz u TS Mitrovica 2. Istraivanja su izvrena u relejnim kuicama vodova za TE Ugljevik,
TS Ernestinovo i RP Mladost. U relejnoj kuici voda za TE Ugljevik izvrena su snimanja tranzijentnih prenapona
kada su platevi kablovskih vodova niskonaponskih kola uzemljeni samo u relejnoj kuici (postojee stanje) i kada su
uzemljeni na oba kraja.
U relejnoj kuici vodova za TS Ernestinovo i RP Mladost snimanja tranzijentnih prenapona su izvrena kada su
platevi kablovskih vodova niskonaponskih kola uzemljeni samo u relejnoj kuici.
Izvreno je preko 70 ciklusa ukljuenje-iskljuenje 400 kV rastavljaa spojnog polja sabirnica sistema 1. Pri svakom
ukljuenju, odnosno iskljuenju javlja se izmeu kontakta rastavljaa vie desetina paljenja i gaenja elektrinog luka.
Svako paljenje elektrinog luka dovodi do pojave tranzijentnih prenapona u niskonaponskim koliima. Maksimalne
vrednosti tranzijentnih prenapona u niskonaponskim kolima nisu prelazile 600V.
Tranzijentni prenaponi koji se pojavljuju u niskonaponskim kolima pri jednom paljenju elektrinog luka izmeu
kontakta jednog od njegovih polova su oscilatorno prigueni uestanosti od jednog do nekoliko MHz. Njihovo trajanje je
najee nekoliko ms. Nije bilo bitne razlike izmeu tranzijentih prenapona koji se javljaju pri ukljuenju i pri iskljuenju
rastavljaa.
Na slici 5 je dat jedan od karakteristinih snimaka tranzijentnih prenapona koji su se pojavljauju u niskonaponskim
kolima pri radu rastavljaa spojnog polja sabirnica sistema 1.
Slika 5 Karakteristian snimak tranzijentnog prenapona u sekundarnim kolima strujnog transformatora 400 kV faze
8 voda za TE Ugljevik u relejnoj kuici voda za TEUgljevik pri iskljuenju 400 kV rastavljaa spojnog polja
sabirnica sistema 1.
Nisu konstatovane bitne razlike u visini, obliku i trajanju tranzijentnih prenapona kada su platevi niskonaponskih
kola uzemljeni samo u relejnoj kuici i kada su uzemljeni na oba kraja.
Za transformatorske stanice visokih napona koje e se graditi u sledeem periodu, preporuuje se ipak uzemljavanje
plateva kablovskih vodova niskonaponskih kola na oba kraja.

67
8. ISTRAIVANJE PRENAPONA I STRUJA PRI UKLJUENJU I ISKLJUENJU 6 kV

MOTORA U RAZVODU 6 kV TE MORAVA
Uraeno za:
JP Termoelektrane Nikola Tesla
Rukovodilac radova:
Saradnici:


U razvodu 6 kV u TE Morava izvrena su istraivanja prelaznih napona i struja pri ukljuenju i iskljuenju pet 6
kV motora. To su: dva motora ventilatora dimnih gasova snage 1000 kW, motor ventilatora sveeg vazduha snage 400 kW,
motor mlina snage 450 kW i motor potisne pumpe snage 320 kW. Prelazni fazni naponi su snimani koristei kapacitivna
delila napona i digitalne osciloskope. Struje su snimane tranzijent rikorderom koristei postojee strujne transformatore u
elijama visokonaponskih motora. Prekidai sa kojima su ukljuivani i iskljuivani visokonaponski motori su vakuumski i
malouljni. Izvreno je najmanje po 6 ciklusa operacija ukljuenje-iskljuenje svakog od motora. Odreen broj iskljuenja
motora je izvren u toku njihovog zaleta.
Analiza rezultata istraivanja je pokazala sledee:

Ukljuenja vakuumskih i malouljnih prekidaa dovode do pojave prenapona na izolaciji dela postrojenja koji
se ukljuuje. Znatno vii prenaponi se javljaju kada se ukljuenja vre vakuumskim prekidaima u odnosu na
prenapone pri ukljuenju malouljnih prekidaa. Razlog je pojava viestrukog prethodnog paljenja elektrinog luka
izmeu kontakta vakuumskog prekidaa. U procesu ukljuenja vakuumskog prekidaa, odnosno u toku pribliavanja
njegovih pokretnih kontakta nepokretnim, uspostavlja se u svakom njegovom polu elektrini luk koji se gasi i ponovo
pali. To se deava u pojedinim polovima prekidaa pri nekim ukljuenjima i do nekoliko desetina puta. Svako
paljenje elektrinog luka izaziva oscilatorno prigueni prenaponski proces uestanosti od nekoliko stotina kHz do
nekoliko MHz. Trajanje prenaponskog procesa koji izaziva jedan pol prekidaa je najee od 100 ms do 400 ms.
Visine takvih prenapona dostiu i do 3,5 r.j.. Strmine prenapona na izolaciji namotaja statora motora mogu da budu
znatne ak i preko 50kV/ ms poto su vremena ela pojedinih ispod 100 ns. to je krai kablovski vod motora na
izolaciji namotaja njegovog statora se pojavljuju vii prenaponi i sa veim strminama. Najvii izmereni prenapon pri
ukljuenju motora malouljnim prekidaem je 1,78 r.j..
Iskljuenja vakuumskih i malouljnih prekidaa u veini sluajeva nisu dovodila do prenapona, jer nije dolazilo
do pojave ponovnih nastajanja elektrinog luka izmeu njihovih kontakta. Najvii izmereni prenapon pri iskljuenju
motora vakuumskim prekidaem je 1,50 r.j., a pri iskljuenju malouljnim prekidaem je 1,07 r.j.. Iskljuenja motora u
zaletu nisu vrena malouljnim prekidaima, osim u jednom sluaju. Prenaponi koji su se tada pojavili bili su vii od 1,5
r.j.. Istraivanja prelaznih napona pri iskljuenju 6 kV motora u zaletu malouljnim prekidaima u razvodima drugih
TE su pokazala da se mogu pojaviti prenaponi i preko 4 r.j.. Iskljuenja motora u zaletu vakuumskim prekidaem nisu
dovodila do visokih prenapona; najvii izmereni prenapon je 1,59 r.j..
Udarne struje pri ukljuenju 6 kV motora su znatne za pojedine motore. Dostiu vrednost koja je i vie od 10 puta
vea od temene vrednosti (amplitude) njihove naznaene struje. Vreme zaleta motora je sledee:
- za motor ventilatora dimnih gasova oko 6 s,
- za motor ventilatora sveeg vazduha oko 10 s,
- za motor mlina oko 32 s,
- za motor potisne pumpe oko 1,8 s.
68

Naponske i strujne pojave koje se deavaju pri ukljuenju motora znaajno ih napreu dinamiki, termiki i dielektrino.
Posebno su znaajna dielektrina naprezanja njihove izolacije kada se ukljuenja vre vakuumskim prekidaima. Serija od
nekoliko do nekoliko desetina visokofrekventnih prigueno oscilatornih impulsa u sve tri faze u veoma kratkom vremenu
znaajno napree meunavojnu izolaciju namotaja statora motora, ali i izolaciju statora prema masi. Iako ovi prenaponi ne
nose veliku energiju, doprinose starenju izolacije namotaja statora motora. Zabrinjavajue je to je njihova strmina velika.
Ulaskom u namotaje statora motora mogu da dovedu do znaajnih prenapona na izolaciji izmeu susednih navojaka.
Naprezanja meunavojne izolacije mogla bi se znaajno smanjiti ako se postave RC kola prema masi na prikljuke
polova prekidaa prema motoru. Primenom ovih kola smanjila bi se strmina prenapona, a dolo bi i do smanjenja njihove
amplitude.
Na slikama 1 i 2 dati su karakteristini snimci prelaznih napona pri ukljuenju 6 kV motora vakuumskim
prekidaima.
Slika 1
a) Prelazni fazni naponi uL1 i uL2 na ulazu u kablovski vod 6 kV motora mlina 450 kW pri njegovom
ukljuenju vakuumskim prekidaem
b) Naponi uL1 i uL2 u ustaljenom reimu rada

69
Slika 2
b) Prelazni fazni naponi uL1 i uL3 na ulazu u kablovski vod 6 kV motora ventilatora dimnih gasova 1000
kW pri njegovom ukljuenju vakuumskim prekidaem
c) naponi uL1 i uL3 u ustaljenom reimu rada
9. TIPSKO ISPITIVANJE KABLOVSKOG PRIBORA 35 kV PROIZVODNJE

KABLOVI JAGODINA
Uraeno za:
Holding industrija kablova Jagodina u restruktuiranju
Rukovodilac ispitivanja: Milutin Sredojevi,dipl.ing.

Saradnici:

Jovan Mrv,dipl.ing.
Vojin Kosti, dipl.ing.
Predrag Kudra,dipl.tehn.
Izvreno je deo tipskih ispitivanja kablovskih pravih spojnica 35 kV tip KS-1640 i kablovske zavrnice 35 kV tip
KGVsz-35 za spoljanju montau u skladu sa standardima IEC 60055-1 (2005-5) i IEC 61442 (2005-03). Formirano je
zatvoreno ispitno kolo sa dve spojnice i dve zavrnice meusobno povezane sa troilnim energetskim kablom 35 kV tip
NPZO 13A 3 x 150 mm2 i sa tri jednoilna energetska kabla tip XHP 48 A 1 x 150 mm2 10 kV.
Program dela tipskih ispitivanja je bio sledei:
a) ispitivanje izolacije svake faze prema ostale dve uzemljene i uzemljenom metalnom platu
jednosmernim naponom 120 kV u trajanju 15 minuta,
b) ispitivanje izolacije svake faze prema ostale dve uzemljene i uzemljenom metalnom platu
atmosferskim udarnim naponom oblika 1,2/50 amplitude 170 kV po 10 talasa oba polariteta pri
maksimalnoj temperaturi provodnika,
c) ispitivanje ciklinim zagrevanjem u vazduhu, 3 ciklusa po 8 sati (5 sati zagrevanja, tri sata hlaenje) uz
stalno prisustvo na faznim provodnicima napona industrijske uestanosti efektivne vrednosti 30 kV.
d) ispitivanje atmosferskim udarnim naponom kao pod b).
e) ispitivanje izolacije kao pod a) ali sa naponom efektivne vrednosti 50 kV u trajanju 15 minuta.
70

Nisu obavljena sledee tipska ispitivanja prema standardu IEC 60055-1 (2005-05):
ispitivanje kablovskih zavrnica naponom industrijske uestanosti efektivne vrednosti 80 kV u trajanju 1 minut,
ispitivanje kablovskih zavrnica i spojnica ciklinim zagrevanjem u vazduhu, 60 ciklusa (trajanje 504h) pod
naponom industrijske uestanosti efektivne vrednosti 30 kV,
ispitivanje kablovskih zavrnica i spojnica na termiki i dinamiki kratak spoj.
Ispitivanja pod a) i b) izolacija kola sa kablovskim zavrnicama i spojnicama je izdrala bez preskoka i proboja.
Ispitivanje ciklinim zagrevanjem ispitnog kola izvreno je indukovanom strujom 300 A. Temperatura provodnika troilnog
kabla je posle tri sata zagrevanja dostigla vrednost izmeu 65C i 70C i u sledea dva sata ostala na istom nivou. Posle
prestanka struje u kolu za tri sata temperatura troilnog kabla je pala na temperaturu ambijenta. Pri ovim ispitivanjima nije
dolo do vidnih oteenja kola sa kablovskim spojnicama i zavrnicama. Po zavretku ispitivanja ciklinog zahtevanja u
vazduhu izvrena su ispitivanja izolacije pod d) i e). Izolacija je izdrala ispitivanja bez preskoka i proboja.
Na slici 1 prikazano je trofazno ispitno kolo sa zavrnicama i spojnicama.

71
10. KOMADNA ISPITIVANJA RUKAVICA OD IZOLACIONOG MATERIJALA ZA RAD

POD NAPONOM
Uraeno za:
Seibl trade Novi Beograd, Krunik Beograd
Rukovodilac ispitivanja: Milutin Sredojevi, dipl.ing., Predrag Kudra, dipl.tehn.

Saradnici:

Jovan Mrv, dipl.ing.

U Laboratoriji visokog napona Instituta izvrena su naponska ispitivanja razliitih klasa rukavica od izolacionog
materijala za rad pod naponom. Svaka rukavica je podvrgnuta ispitnom naponu industrijske uestanosti u trajanju 1 minut
u skladu sa standardom JUS IEC 903 (1994). Rukavice se napune vodom i zarone do odgovarajue dubine u kadu sa
vodom. Voda u rukavici ini jednu elektrodu i vee se za jedan kraj izvora napona, a voda u kadi za drugu elektrodu koja
je preko miliampermetra povezana za drugi kraj izvora. Pri ispitivanju ne sme doi do proboja i struja odvoda, izmerena
miliampermetrom, ne sme da pree granice definisane standardom JUS IEC 903 (1994).

SEVER-ELEKTRO MLADENOVAC
Uraeno za:
SEVER-ELEKTRO MLADENOVAC
Rukovodilac ispitivanja: Milutin Sredojevi, dipl.ing.

Saradnici:


Deo tipskih ispitivanja je obavljen na uzorcima dve spojnice i dve zavrnice koje su meusobno spojene u ispitno kolo
sa 35 kV troilnim energetskim kablom tip NPZ0 13 A 3 x 150 mm2 i sa tri jednoilna energetska kabla 35 kV tip XHP 48 A
1 x 150 mm2. Kablovske prave spojnice su tip KSse 1640-HE 10 kV. Kablovske zavrnice su tip KGSE- Te 35 kV. I spojnice
i zavrnice su proizvodnje SEVER-ELEKTRO Mladenovac i namenjene su za ugradnju u 35 kV energetske kablove sa
izolacijom od impregnisanog papira tip NPZ0 (1PZO) 13 A 3 x 150 mm2. Program i obim ispitivanja kablovskog pribora je
delom zasnovan na propisanom redosledu i obimu tipskih ispitivanja kablovskog pribora sa izolacijom od impregnisanog
papira prema standardu IEC 60055-1 (2005-05).
Ispitivanje kablovskog pribora je obavljeno po sledeem redosledu:
ispitivanje jednosmernim naponom 6 Uo u trajanju 15 minuta (U0=20 kV),
ispitivanje atmosferskim udarnim naponom po 10 talasa oba polariteta, pri maksimalnoj temperaturi provodnika
koja odgovara trajno dozvoljenoj temperaturi sa odstupanjima u opsegu (+0 do +5K),
ispitivanje ciklinim zagrevanjem u vazduhu, 3 ciklusa (u trajanju 24 h) pri 1,5 Uo pri maksimalnoj temperaturi
provodnika, koja odgovara trajno dozvoljenoj temperaturi sa odstupanjima u opsegu (+0 do +5K),
ispitivanje atmosferskim udarnim naponom po 10 talasa oba polariteta,
ispitivanje naponom industrijske uestanosti 2,5 Uo u trajanju 15 minuta.
Nisu obavljena sledea ispitivanja koja su zahtevana standardom IEC 60055-1 (2005-05):
ispitivanje naponom industrijske uestanosti 4Uo u trajanju 1 minut za kablovske zavrnice,
ispitivanje ciklinim zagrevanjem u vazduhu, 60 ciklusa (u trajanju 504 h) pri 1,5 Uo pri maksimalnoj temperaturi
za kablovske zavrnice i spojnice,
ispitivanje na termiki i dinamiki kratki spoj za kablovske zavrnice i spojnice.
Prvo je izvreno ispitivanje jednosmernim naponom 120 kV u trajanju 15 minuta. Pri ispitivanju nije dolo ni do
preskoka ni do proboja izolacije. Zatim je izvreno ispitivanje atmosferskim udarnim naponom primenom po deset
72

udara pozitivnog i negativnog polariteta amplitude 170 kV, oblika 1,2/50. Prethodno je ispitno kolo zagrejano tako da
je temperatura u provodnicima iznosila 70 C . Ni pri ovim ispitivanjima nije dolo ni do preskoka ni do proboja. Posle
ovoga sledilo je ciklino zagrevanje u vazduhu. Izolacija ispitnog kola izloena je ubrzanom starenju koje se sastojalo
iz 3 od 63 predviena ciklusa. Jedan ciklus traje 8 sati. Ispitno kolo se zagreva strujom 300 A. Posle tri sata temperatura
provodnika troilnog kabla je dovedena na vrednost koja se nalazila izmeu 65C i 70C (qn=650C+0 do 5K)i odravana
je u sledeem periodu 2 sata. Posle toga je struja iskljuena. U naredniom periodu, koji je trajao 3 sata, temperatura kabla
je dovedena na vrednost ambijentne temperature. Obavljena su ukupno 3 ciklusa po 8 sati u neprekidnom trajanju 24 sata.
Za vreme ispitivanja zagrevanjem u vazduhu kablovski vod je bio po naponom industrijske uestanosti. Napon je dovoen
trofazno. Izmeu provodnika i uzemljenog plata efektivna vrednost napona je iznosila 30 kV. Ispitno kolo je izdralo
ispitivanja zagrevanja bez vidljivih oteenja.
Posle ovih ispitivanja zagrevanja usledilo je ispitivanje atmosferskim udarnim naponom po 10 udara pozitivnog
i negativnog polariteta amplitude 170 kV, oblika 1,2/50. Nije bilo ni preskoka ni proboja izolacije. Zatim je usledilo
ispitivanje naponom industrijske uestanosti efektivne vrednosti 50 kV u trajanju 15 minuta. Ni u ovom sluaju ispitivanja
nije bilo ni preskoka ni proboja.
Ispitivani kablovski pribor 35 kV proizvodnje SEVER-ELEKTRO Mladenovac je zadovoljio zahteve dela tipskih
ispitivanja prema standardu IEC 60055-1 (2005-05).

HP KABLOVI JAGODINA
Uraeno za:
Holding industrija kablova Jagodina u restruktuiranju
Rukovodilac ispitivanja: Milutin Sredojevi, dipl.ing.

Saradnici:


Izvren je deo tipskih ispitivanja kablovskih pravih spojnica 10 kV tip KS-64 i kablovskih zavrnice 10 kV tip
KGTs(-1) za spoljanju montau u skladu sa standardima IEC 60055-1 (2005-5) i IEC 61442 (2005-03). Formirano je
ispitno kolo sa dve spojnice i dve zavrnice meusobno povezane sa troilnim energetskim kablom 10 kV tip NPZO 13 A
3 x 150 mm2 i sa tri jednoilna energetska kabla tip XHP 48 A 1 x 150 mm2 10 kV.
Program dela tipskih ispitivanja je bio sledei:
ispitivanje izolacije svake faze prema ostale dve uzemljene i uzemljenom metalnom platu naponom industrijske
uestanosti efektivne vrednosti 27 kV u trajanju 5 minuta,
ispitivanje izolacije svake faze prema ostale dve uzemljene i uzemljenom metalnom platu atmosferskim udarnim
naponom oblika 1,2/50 amplitude 75 kV, po 10 talasa oba polariteta pri maksimalnoj temperaturi provodnika.
ispitivanje ciklinim zagrevanjem u vazduhu, 3 ciklusa po 8 sati (5 sati zagrevanja, tri sata hlaenje) uz stalno
prisustvo na faznim provodnicima napona industrijske uestanosti efektivne vrednosti 9 kV.
ispitivanje atmosferskim udarnim naponom kao pod b),
ispitivanje izolacije kao pod a) ali sa naponom efektivne vrednosti 15 kV u trajanju 15 minuta.
Nisu obavljena sledea tipska ispitivanja prema standardu IEC 60055-1 (2005-05):
ispitivanje kablovskih zavrnice naponom industrijske uestanosti efektivne vrednosti 24 kV u trajanju 1 minut,
ispitivanje kablovskih zavrnica i spojnica ciklinim zagrevanjem u vazduhu, 60 ciklusa (trajanje 504 h) pod
naponom industrijske uestanosti efektivne vrednosti 9 kV,
ispitivanje kablovskih zavrnica i spojnica na termiki i dinamiki kratak spoj.

73

Ispitivanja pod a) i b) izolacije kola sa kablovskih zavrnicama i spojnicama je izdrala bez preskoka ili proboja.
Ispitivanje ciklinog zagrevanja u ispitnom kolu izvreno je indukovanom strujom 300 A. Temperatura provodnika troilnog
kabla je posle tri sata zagrevanja dostigla vrednost izmeu 65C i 70C i u sledea dva sata ostala na istom nivou. Posle
prestanka struje u kolu za tri sata temperatura troilnog kabla je pala na temperaturu ambijenta. Pri ovim ispitivanjima nije
dolo do vidnih oteenja kola sa kablovskim spojnicama i zavrnicama. Po zavretku ispitivanja ciklinog zagrevanja u
vazduhu izvrena su ispitivanja izolacije pod d) i e). Izolacija je izdrala ispitivanja bez preskoka i proboja.
Na slikama 1 i 2 prikazani su po jedan ispitni uzorak kablovske spojnice i kablovske zavrnice u ispitnom kolu.
Slika 1. Ispitni uzorak 10kV kablovske spojnice tip KS-64 10kV proizvodnje HP KABLOVI Jagodina
74

Slika 2. Ispitni uzorak 10kV kablovske zavrnice za spoljanju montau tip KGTs(1)-10kV proizvodnje HP KABLOVI
Jagodina

75
13. TERMOGRAFSKO ISPITIVANJE KLIZNIH PRSTENOVA I NOSAA ETKICA NA

GENERATORIMA A1 A8 U HE ERDAP 2, NEGOTIN
Uraeno za:
PD Hidroelektrane erdap d.o.o, HE erdap 2, Negotin
Rukovodilac radova:
Ljubia ikari, dipl.ing.
Saradnik:
esti uzroci loeg rada rotacionih maina lee u neispravnom sistemu dra - etkice - klizni prsten kolektora. Ispravan
rad sistema draa etkica i kolektora treba da obezbedi priguenje vibracija, koje nastaju tokom rada, i konstantan pritisak
naleganja etkica tokom trajanja ukupne korisne duine etkice. Pritisak etkice bi trebalo da bude ravnomerno rasporeen
preko cele kontaktne povrine, odnosno etkica bi trebalo da se prilagodi krivini kliznog prstena. Pritisak etkice je jedan
od najvanijih faktora za rad sklopa aparata etkica.
Obezbeenje konstantne sile naleganja etkica na kolektor u svim pogonskim uslovima rada zavisi od stanja elastine
opruge. Ukoliko to nije tako, dolazi do neravnomerne raspodele struje po etkicama. Grafit, od koga su etkice napravljene,
ima negativni koeficijent porasta otpora sa temperaturom to, u sluaju veih neravnomernosti struja po etkicama, veoma
brzo dovodi do znatnih grejanja i u krajnjem sluaju do havarije sa svim negativnim posledicama.
Suvie mali pritisak uzrokuje lo elektrini kontakt to dovodi do varnienja izmeu etkica i kliznih prstenova
(kolektora). To je praeno grejanjima i poveanim troenjem etkica.
Prevelik pritisak etkica na klizni prsten (kolektor) dovodi do poveanja gubitaka mehanikog porekla. To je praeno
poveanim grejanjem i troenjem kliznog prstena (kolektora) i etkica.
Ravnomernost struja po etkicama je odreena snimanjem temperaturnog stanja. Za isti materijal etkica,
neravnomernost sile pritiska na etkice dovodi do neravnomerne raspodele struje po etkicama. Mogua varnienja etkica
su obino znak da maina loe radi. Mogui uzroci varnienja lee u neodgovarajuim uslovima optereenja, nesavrenim
leitima etkica, nejednakom pritisku etkica, istroenim kliznim povrinama kliznih prstenova, neadekvatnom tipu
ugljeninih etkica za date radne uslove, neravnotei maine, istroenim leitima itd.
Termovizijsko ispitivanje kliznih prstenova i nosaa etkica na kolektorima pobude generatora A1 do A8 u HE
erdap 2 u Negotinu je izvedeno pri radu u reimima, bliskim nominalnim. Izmereni naponi pobude u vreme snimanja
su bili 140 160 V. Struje pobuda su se kretale u granicama 2200 do 2400 A. Izmerene reaktivne snage agregata su iznosili
oko 6 MVAr.
Generatori A1, A2, A7 i A8 su ruske proizvodnje sa 112 etkica na kliznim prstenovima. Nosai etkica, kojih ima po
28 na svakom prstenu, koriste elastinu torzionu oprugu za ostvarenje sile pritiska na kliznu povrinu. Grupisani su po dva
du oboda kolektora i svaki nosi po dve etkice. (Slika broj 1).
Generatori A3, A4, A5 i A6 su proizvodnje Rade Konar sa 120 etkica, grupisanih u nizove od po 10 - dakle, est
nizova po kliznom prstenu. Nosai nose po jednu etkicu a silu pritiska ostvaruju elastinom oprugom. (Slika broj 2).
Slika broj 1
Prikaz kliznih prstenova i nosaa etkica na
generatorima ruske proizvodnje A1, A2, A7 i A8
76

Slika broj 2
Prikaz kliznih prstenova i nosaa etkica na generatorima
proizvodnje Rade Konar A3, A4, A5 i A6
Snimanje je obuhvatilo klizne povrine prstenova i nosae etkica, koji su vizuelno dostupni objektivu termografskog
ureaja.
S obzirom da je merenje temperatura termografskim ureajem vreno na obrtnim delovima i da se pri tom nije
raspolagalo tanim vrednostima koeficijenata zraenja, mogue greke pri ovako uzetim parametrima za izraunavanje
temperatura mogu iznositi 5%.
U tabeli broj 1 su za svaki agregat date najvee izmerene temperature na kliznim povrinama prstenova (kolone 2 i 3)
i na nosaima etkica (kolona 4).
Tabela broj 1
Pregled najveih izmerenih temperatura na kliznim prstenovima i
nosaima etkica genartora A1 - A8 u HE erdap 2
Najvee izmerene temperature [oC]
Agregat
1
1
kliznih prstenova
blii
dalji od
generatoru
generatora
2
3
74
66
etkica i
nosaa
4
86 97
70
66
84 99
73
81
101 105
71
65
97 106
77
65
103 117
82
73
86 101
75
73
81 93
65
61
87 - 106
U nastavku slede termografski prikazi nekih karakteristinih lokacija na kolektorima, koji ilustruju rezultate navedene
u prethodnoj tabeli. Praenjem temperaturne skale (desno na termogramima) mogu se oitati vrednosti temperatura svake
pojedinane take.
Nosai etkica, na slikama 3 i 4, su ruske proizvodnje, konstruisani tako da nose po dve etkice.
Termogram na slici broj 3 pokazuje oiglednu neravnomernost zagrejanosti etkica to je posledica istroenosti
etkica odn. nepostojanja adekvatnog kontaktnog pritiska na klizni prsten kolektora.
Na slici broj 4 je strelicom pokazan nosa etkica koji se nalazi na temperaturi ambijenta odn. kroz koji ne protie (ili
protie vrlo mala) struja. To je oigledan primer potpune istroenosti etkica.

86,6C
88,4C
80
80
60
60
40
27,0C
Slika broj 3
Ilustracija neravnomernosti grejanja etkica ruske
proizvodnje na agregatu A8
etkica kroz koju

ne protie struja
40
30,5C

Slika broj 4
Ilustracija istroenosti etkice, koja ne ostvaruje kontakt
sa kolektorskim prstenom

77

Na slikama 5 - 7 su ilustracije kliznih prstenova i nosaa sa po jednom etkicom.
Na termogramu 5 je uoljiva razlika u zagrejanosti kliznih povrina prstenova. Primetni su tragovi oteenosti povrina
oba klizna prstena (risevi) du celog obima.
Naredni termogrami prikazuju fragmente kolektora, na kojima se uoavaju etkice sa poveanim (termogram broj 6)
i smanjenim grejanjima (termogram broj 7) to ukazuje na neravnomernost raspodele struja na etkicama. Takvo stanje
tokom vremena neminovno dovodi do pojaanog troenja materijala etkica i nepouzdanog rada celog sklopa aparata.
110oC
110,5C
100
80
80
60
60
40
40
28,7C
Slika broj 5
Primer oigledne istroenosti kliznih

prstemova
90,8C
109,0C
100
80
hladnija
etkica
40
27,9C
29,3C
Slika broj 6
Ilustracija etkice sa temperaturom
primetno veom u odnosu na susedne
etkice
60
Slika broj 7
Ilustracija etkice sa temperaturom
primetno manjom u odnosu na susedne
etkice
Poto je jako teko dati temperature za svaku pojedinanu taku na kliznim prstenovima, etkicama, nosaima,
pletenicama i slino, date su najvee izmerene temperature kliznih prstenova i nosaa etkica. S obzirom da su u pitanju
sporohodne maine, temperature kliznih prstenova nisu prelazile 80C.
Klizne povrine prstenova bi trebalo da budu glatke i iste. Na ispitanim generatorima su bili jasno uoeni tragovi
oteenosti kliznih prstenova (risevi) du celog obima. Habanje etkica izaziva ugljenu prainu koja lako pravi provodne
mostove. Elektrina pranjenja se mogu odigravati izmeu kliznih prstenova i moe se pojaviti bljesak izazivajui prekid
rada maine.
Na generatorima, generalno, nisu registrovane take sa izrazito poveanom temperaturom. Najtoplije take se, prema
oekivanjima, nalaze na etkicama. Ipak, presudno za donoenje zakljuka o stanju sistema dra etkica klizni prsten
je temperaturna slika celog sklopa. U ovom sluaju se radilo o izrazitoj neravnomernosti u pogledu zagrejanosti pojedinih
elemenata sklopa. Uoeni su, takoe, nosai, ije su temperature znatno nie od ostalih to ukazuje na odsustvo ili potpunu
istroenost etkica odn. nepostojanje elektrinog kontakta sa kliznim prstenom. To uslovljava neravnomernu raspodelu
struja zbog ega su druge etkice vie optereene nego to bi trebalo. Vremenom, ovakvi problemi postaju sve vei to
moe dovesti do neeljenih posledica.
14. TERMOGRAFSKO (TERMOVIZIJSKO) ISPITIVANJE OPREME U

ELEKTROENERGETSKIM POSTROJENJIMA
Radi se na zahtev elektroprivrednih, industrijskih i drugih organizacija
Rukovodilac radova:
Saradnici:


Termografska (termovizijska) metoda ispitivanja elektroenergetske opreme u hidro- i termo-elektranama, elektroprenosnim, elektro-distributivnim, industrijskim, elektro-vunim i drugim postrojenjima svih naponskih nivoa je ula
u praksu poetkom sedamdesetih godina prolog veka. Tada je u Institutu grupa saradnika, pratei svetske trendove
preventivnog odravanja, promovisala novi nain otkrivanja neispravnosti na aparatima i elementima postrojenja. Tokom
tri i po decenije rada je steeno znaajno iskustvo u radu, koje predstavlja osnovu za sistematino praenje stanja opreme
u pogonu, to doprinosi kvalitetnijem odravanju elemenata postrojenja i, u konanom cilju, podizanju nivoa pouzdanosti
napajanja potroaa elektrinom energijom.
78

Termografske kontrole spadaju u grupu preventivnih ispitivanja koja otkrivaju neispravnosti manifestovane kroz
poveano zagrevanje. Kontrolama su obuhvaeni svi spojni elementi (zatezne, visee i nosee stezaljke), prikljune
aparatne stezaljke, nastavci i dilatacioni spojevi, kontaktna i spojna mesta u unutranjosti prekidaa, mernih i energetskih
transformatora. Takoe, kontrolama su obuhvaeni nastavci i spojevi na dalekovodnim uadima i to snimljeni sa zemlje ili
iz vazduha (koristei helikopter).
Neispravnosti se razvrstavaju prema utvrenim kriterijumima koji su zasnovani na stranim preporukama, propisima
i na osnovu steenog iskustva u dugogodinjoj praksi. Kriterijumi su vezani za visinu pregrevanja i na osnovu njih se
odreuju rokovi remontnim ekipama za vrenje revizija ili zamena elemenata postrojenja.
Zahvaljujui okolnosti da se termografska ispitivanja izvode bez ometanja normalnog pogona i injenici da se radi o
ureajima sa velikom osetljivou, neispravnosti se otkrivaju u najranijoj fazi nastanka. Kada se zna veliina neispravnosti
bez tekoa se mogu planirati i obaviti revizije u najpovoljnijem momentu, to je veoma znaajno sa aspekta utede u
vremenu, ljudstvu i novcu.
Slika br. 1
Provodni izolatori
blok-transformatora
Slika br. 2
Prikljuak prekidaa
Slika br. 3
Prikljuak mernog strujnog transformatora 35 kV
Slika br. 4
Merni strujni transformatori u
zvezditu
Slika br. 5
Prikljuci i glave
rastavljaa
Slika br. 6.
Strujni mostovi na dalekovodnim
stubovima
Slika br. 7
Merni naponski induktivni
transformatori
Slika br. 8.
Unutranji prikljuci u glavi mernog strujnog transformatora
Slika br. 9
Prikljuak strujne
poprene veze
Slika br. 10.

VN osigurai

79

Termografska (termovizijska) metoda ispitivanja elektroenergetske opreme u hidro- i termo-elektranama, elektroprenosnim, elektro-distributivnim, industrijskim, elektro-vunim i drugim postrojenjima svih naponskih nivoa je ula
u praksu poetkom sedamdesetih godina prolog veka. Tada je u Institutu grupa saradnika, pratei svetske trendove
preventivnog odravanja, promovisala novi nain otkrivanja neispravnosti na aparatima i elementima postrojenja. Tokom
tri i po decenije rada je steeno znaajno iskustvo u radu, koje predstavlja osnovu za sistematino praenje stanja opreme
u pogonu, to doprinosi kvalitetnijem odravanju elemenata postrojenja i, u konanom cilju, podizanju nivoa pouzdanosti
napajanja potroaa elektrinom energijom.
Termografske kontrole spadaju u grupu preventivnih ispitivanja koja otkrivaju neispravnosti manifestovane kroz
poveano zagrevanje. Kontrolama su obuhvaeni svi spojni elementi (zatezne, visee i nosee stezaljke), prikljune
aparatne stezaljke, nastavci i dilatacioni spojevi, kontaktna i spojna mesta u unutranjosti prekidaa, mernih i energetskih
transformatora. Takoe, kontrolama su obuhvaeni nastavci i spojevi na dalekovodnim uadima i to snimljeni sa zemlje ili
iz vazduha (koristei helikopter).
Neispravnosti se razvrstavaju prema utvrenim kriterijumima koji su zasnovani na stranim preporukama, propisima
i na osnovu steenog iskustva u dugogodinjoj praksi. Kriterijumi su vezani za visinu pregrevanja i na osnovu njih se
odreuju rokovi remontnim ekipama za vrenje revizija ili zamena elemenata postrojenja.
Zahvaljujui okolnosti da se termografska ispitivanja izvode bez ometanja normalnog pogona i injenici da se radi o
ureajima sa velikom osetljivou, neispravnosti se otkrivaju u najranijoj fazi nastanka. Kada se zna veliina neispravnosti
bez tekoa se mogu planirati i obaviti revizije u najpovoljnijem momentu, to je veoma znaajno sa aspekta utede u
vremenu, ljudstvu i novcu.
Sistematskim termovizijskim kontrolama se postie vea pouzdanost rada postrojenja, bilo da se radi o tanoj proceni
neispravnosti, bilo da se iniciraju dalja ispitivanja drugim metodama.
Primena termografskih ureaja najnovije generacije je doprinela znaajnom unapreenju analize i prikaza rezultata
merenja. Snimanje rezultata merenja u digitalnom obliku je dovela do znatno bre i komfornije manipulacije i obrade
podataka. Nova generacija FPA matrinih detektora rezolucije 640x320 taaka, primena softverskih alata za analizu i
prikaz izmerenih vrednosti, mogunosti obrade video i termo zapisa su omoguili da se nakon merenja u postrojenjima
uradi podrobna analiza karakteristinih mesta na personalnom raunaru.
Tokom 2006. godini su izvrena ispitivanja u postrojenjima svih naponskih nivoa u 123 objekata, i to: 86 elektroprenosnih objekata, 19 hidro- i termoelektrana i 4 industrijska i ostala objekta a izvreno je i 9 specijalistikih ispitivanja
(ispitivanja statorskih paketa limova generatora).
Galerija slika broj 1 do 10 daje termo-prikaze nekih od neispravnosti, koje su registrovane tokom kontrola obavljenih
u proteklom periodu.
15. PRIMENA TERMOVIZIJE U ISPITIVANJU STATORSKIH PAKETA LIMOVA GENERATORA

OGLEDOM ZAGREVANJANA NOMINALNOM INDUKCIJOM
Radi se na zahtev elektroprivrednih organizacija
Rukovodilac radova:
Saradnici:


Elementi generatora su u toku rada izloeni vrlo sloenim naprezanjima usled dejstava vibracija i elektrinog i
magnetnog polja. Radi postizanja to vee pouzdanosti rada proizvoai opremaju rotacione maine razliitim mernim
sistemima za praenje stanja odn. karakteristinih parametara rada (flukseva na krajevima magnetnog kola, vrtlonih struja,
interlaminarnih napona, temperatura). Ipak, vrlo je teko detektovati lokalne nesavrenosti na magnetmom kolu statora,
koja se izraavaju toplim mestima, praenjem parametara u pogonu. Zbog toga je ogled zagrevanja statorskih paketa
limova magnetizacijom do nominalne vrednosti indukcije postao sastavni deo ispitivanja generatora u vreme gradnje i
kapitalnih remonata.
80

Poznavanje stanja izolacije izmeu limova statorskog magnetnog kola je znaajno kako zbog odreivanja stepena
degradacije izolacije i poveanih gubitaka tako i zbog rezultirajueg grejanja, koje moe otetiti izolaciju namota i u
krajnjem sluaju dovesti do topljenja statorskog gvoa.
Metoda snimanja stanja magnetnog kola statora pri magnetnom fluksu bliskom nominalnoj vrednosti se sprovodi
kako kod novih generatora pre montiranja statorskog magnetnog kola u kuite generatora tako i kod svakog servisa
generatora pri kojem je izvuen rotor. Kod maina kod kojih se menja namot ogled zagrevanja se sprovodi pre ulaganja
novog namota.
U naoj zemlji je metoda ula u redovnu praksu sredinom sedamdesetih godina prolog veka. Tokom tri decenije su
ispitani generatori veine hidro- i termo-elektrana pri emu je steeno znaajno iskustvo u radu.
Slika broj 1. Prikaz generatora A1 u TE Nikola Tesla A u Obrenovcu u vreme trajanja ogleda zagrevanja
U svetu se ogledi indukcionog zagrevanja statora rotacionih maina najee sprovode od strane proizvoaa, koji
istovremeno definiu postupke, procedure i kriterijume za ovu metodu. S obzirom na razliitost proizvoaa generatora
instalisanih u elektranama u naoj zemlji uglavnom se usvajaju preporuke i kriterijumi dozvoljenih zagrevanja paketa,
koje je definisao proizvoa. Ruski kriterijumi definiu maksimalni dozvoljeni porast temperature paketa po dostizanju
stacionarnog stanja u iznosu od 10C u odnosu na referentne pakete statora, pri emu porast temperature na kraju ogleda nije
vei od 25C (kod starijih paketa i onih sa veim gubicima do 45C). Referenti paketi statora definiu srednju zagrejanost
gvoa tokom ogleda zagrevanja. od. zagrejanost zdravih paketa.
Kriterijumi nekih proizvoaa definiu dozvoljenu srednju zagrejanost paketa limova, i to do 3C za nove pakete
sa aksijalnim i 5C sa radijalnim kanalima za hlaenje. Kod starih limova, onih koji su u eksploataciji due od 20.000
ekvivalentnih sati, dozvoljeno zagrevanje je 10C.
Slika broj 2. Principijelna ema magneenja statorskog magnetnog kola

81

Proizvoai generatora savremenih konstrukcija esto imaju stroije kriterijume od navedenih. Dozvoljena razlika
temperatura pojedinih paketa limova statora je 4C.
U jarmu paketa je potrebno ostvariti naizmenino magnetno polje frekvencije 50 Hz. To se postie dodatnim namotom
koji se optereti pobudnom strujom dovoljnom za postizanje indukcije od 1 do 1.4 T, to priblino odgovara radnim
uslovima. Razliku u odnosu na realne radne uslove ini odsustvo rotora, koji utie na geometriju polja, i neoperativnost
sistema za hlaenje.
Trajanje ogleda zavisi od ostvarene indukcije i za vrednost B = 1T iznosi 90 minuta. Sa poveanjem indukcije vreme
ogleda se smanjuje prema formuli Tx= 90*(1/Bx)2.
Broj navojaka pobudnog namota se dobija proraunom a zavisi od mogunosti izvora napajanja i veliine poprenog
preseka aktivnog gvoa statora. Namote ini jednoilni kabl, bez metalnog plata, proraunatog poprenog preseka i
odgovarajueg naponskog nivoa. Postavljaju se tako da obuhvate i magnetno kolo i kuite statora. Kontrolni namot
najee ini jedan zavojak odgovarajueg poprenog preseka, postavljan pod uglom od 90 u odnosu na primarni, pobudni
namot. Na osnovu izmerenog napona na kontrolnom namotu se izraunava ostvarena indukcija u magnetnom kolu.
Ukoliko se napajanje ispitne eme vri iz izvora sa regulisanim izlaznim naponom tokom ogleda se vri snimanje
krive specifinih gubitaka u gvou [W/kg] za razliite vrednosti indukcija i vri poreenje sa podacima dobijenim od
proizvoaa.
Ogledi zagrevanja statorskih paketa limova na generatorima pokazuju egzaktno otkrivanje povrinskih oteenja, koje
se relativno lako saniraju. Mesta kvara locirana u dubini paketa se otkrivaju posredno, preko posledica, koje ti kvarovi
stvaraju na povrini. Ipak, s obzirom da se takva mesta kontinualno prate tokom ogleda zagrevanja, moe se na osnovu
oblika krive temperature u vremenu i njenog prvog izvoda zakljuiti o prirodi kvara. Oigledno je da se povrinska
grejanja pojavljuju u samom poetku ogleda i da se najee ustaljuju do polovine trajanja ogleda zagrevanja. esto se
deava da toplotna energija iz dubine magnetnog kola statora nastala tokom ogleda zagrevanja ponitava manja lokalna
povrinska grejanja izjednaavajui temperaturnu sliku povrine statorskog magnetnog kola.
Na slikama broj 3 i 4 su ilustrovani primeri lokalnih grejanja na statorskom magnetnom kolu, snimljeni tokom
ogleda zagrevanja na turbogeneratoru A1 u TE Nikola Tesla A u Obrenovcu. Slika broj 5 daje grafiki prikaz promena
temperatura lokacija na slikama 3 i 4 tokom trajanja ogleda zagrevanja.
2. paket od turbine
38.3 C
35
30.9
Slika broj 3
Snimak napravljen sa strane turbine. Na fotografiji (desno) se vidi flomasterom oznaeno mesto grejanja - 2. paket aksijalno
od turbine, izmeu lebova 33 i 34. Primetna je vea zagrejanost susednih paketa u odnosu na pakete dublje u unutranjosti
statora
37.5 C
36
34
32
6. i 7. paket 30.8
Slika broj 4
Snimak napravljen sa strane turbine. 6. i 7. paket izmeu lebova 36 i 37. Na kraju ogleda je izmerena temperatura
najtoplije take od 43.6 C
82

temperatura [oC]
Prikaz porasta temperature na najtoplijim paketima limova

snimljenim sa strane turbine tokom ogleda zagrevanja
45
43
41
39
37
35
33
31
29
27
25
33.-34.leb, 2. paket
36.-37.leb, 6. i 7. paket
referentni paket
10
20
30
40
50
60
vreme od poetka ogleda [min]
Slika broj 5. Grafiki prikaz zagrevanja karakteristinih mesta na

statorskom gvou predstavljenih na slikamai broj 3 i 4
Na slici broj 6 je dat primer lokalnog grejanja na statorskom magnetnom kolu, snimljen tokom ogleda zagrevanja
na turbogeneratoru G2 u TE TO Novi Sad. Enormno pregrevanje, praeno dimom je zahtevalo prekid ogleda i hitnu
sanaciju na licu mesta.
67.2 C
60
40
30.4
Slikai broj 6
Snimci 8. paketa na zubu sa turbinske strane izmeu lebova 4. i 5 na kojem je u trenutku ukljuenja napona
registrovano enormno pregrevanje (q>150C);
U 2006. godini su ogledi zagrevanja vreni u:
TE Nikola Tesla A u Obrenovcu, na turbo-generatoru A1, Elektrotjama, TGV 200-E, 210 MW (etiri ogleda),
TE TO Novi Sad, na turbo-generatoru G-2, Rade Konar, S-24056-2, 120 MW (dva ogleda),
HE Potpe, na hidro-generatoru G-C, Rade Konar, S-5506-32, 18MW
HE Trebinje 1, na hidro-generatoru G-2, General Electric, ATI, 54 MW

83
16. TERMOGRAFSKO ISPITIVANJE MAGNETNOG KOLA TRANSFORMATORA

SOPSTVENE POTRONJE BLOKA 210 MW U TE KOSTOLAC A
Uraeno za:
JP EPS, Beograd, Direkcija za razvoj i investicije
Rukovodilac radova:
Saradnici:
Termovizijsko ispitivanje magnetnog kola transformatora 15.75/6.3 kV/kV, 25 MVA proizvodnje ZTZl, Rusija, je
izvreno u visoko-naponskoj laboratoriji fabrike transformatora Minel u Ripnju.
Ispitivanje je izvedeno pri ogledu indukcionog zagrevanja trostubnog magnetnog kola transformatora sopstvene
potronje (23T) na bloku 210 MW u TE Kostolac A sa ciljem otkrivanja mesta sa poveanim zagrevanjima kao rezultat
oteene izolacije izmeu limova ili mehanikih oteenja.
Prilikom ovog ogleda zagrevanja magnetno kolo je bilo bez faznih namotaja to znai da su svi znaajni delovi za
termovizijsku kontrolu bili dostupni izuzev onih delova stubova koji su bili zatieni izolacionim kartonima od namota
ispitnog kola i donje povrine donjeg jarma, koja vizuelno nije bila pristupana.
S obzirom na mogunosti napajanja u visokonaponskoj laboratoriji (U = 2400 V) i izraunate vrednosti napona
po navojku za ostvarenje nominalnog reima (en=69,23 V), ispitno kolo se sastojalo iz trofaznih namotaja vezanih u
zvezdu (po jedan provizorni namotaj po stubu magnetnog kola) sa 20 navojaka. Provizorni navoji su se napajali iz ispitne
laboratorije naponom mrene uestanosti.
Kriva gubitaka u gvou
2,5
Specifini gubici u gvou

[W/kg]
Postupak snimanja je takav da se po prikljuenju

provizornog navoja na napon, odnosno po otpoinjanju
magneenja kola i zagrevanja, sistematski pretrauju sve
dostupne povrine magnetnog kola. Uoena mesta sa
poveanim zagrevanjima se snime, zabelee se podaci
o lokaciji i vrednosti temperatura. Kontrola se nastavlja
sve dok se ne proveri cela dostupna povrina magnetnog
kola. Postupak se ponavlja do uspostavljanja stacionarnog
stanja odnosno dok se topla mesta ne ustale.
2
1,5
1
0,5
0
0.9Un
0.95Un
Un
1.05Un
1.1Un
Napon [V]
Po ukljuenju je napon poveavan u koracima od

0.05 Un i to od vrednosti 0.9 Un do 1.1 Un radi snimanja
Slika broj 1
krive gubitaka u gvou.
Grafiki prikaz specifinih gubitaka u gvou magnetnog
kola transformatora
Sledi prikaz nekoliko karakteristinih mesta na magnetnom kolu transformatora. Pozicije su predstavljene foto- i
termo- slikom, uz koje sledi opis mesta, pozicija sa koje je izvreno snimanje, vrednosti ambijentne, referentne i maksimalne
temperature u trenutku snimanja, koji je definisan brojem minuta od poetka ogleda zagrevanja.
Referentne temperature odraavaju prosenu vrednost zagrejanosti magnetnog kola u nekom trenutku ogleda zagrevanja.
Maksimalne temperature se odnose na najtoplije take zagrevanja u zonama posmatranja.
Na termogramima (slike broj 2-4) su prikazana mesta spojeva stubova magnetnog kola sa gornjim jarmom, snimljena
sa zemlje, sa VN strane transformatora. Praenjem temperaturne kolor-skale (desno na slici) se moe analizirati grejanje
svakog pojedinanog mesta i uporediti sa drugim delovima magnetnog kola. Strelicama su pokazane take sa najveim
grejanjima. To su oekivana mesta spojeva stubova sa jarmom. Na termogramima su ispisane maksimalne temperature u
zoni.
84


38.8 C
Tref=29oC
49.7 C
43.1 C
40
40
30
1s
43oC
53oC
22.3
2s
22.3
2s
43oC
3s
22.5
Slike broj 2-4 Termografski prikaz sastava stubova sa gornjim jarmom sa VN strane
Uoava se da je najvee grejanje na sastavu srednjeg,

drugog, faznog stuba sa gornjim jarmom i to sa obe strane.
Grejanje na kraju ogleda je bilo 53C, to je ujedno i
najvee izmereno grejanje na celom magnetnom kolu.
Primeuje se simetrinost grejanja u odnosu na osu srednjeg
stuba transformatora. Na oba spoljna stuba su izmerene
temperature na sastavima od 43C.
3 4
Slika broj 5
Foto-snimak magnetnog kola transformatora sa VN
strane
Slike broj 6-8 daju termografske prikaze sastava faznih stubova sa donjim jarmom, snimljene sa VN strane
transformatora.
40oC 40.2 C
40
1s
50.1 C
53oC
39.3 C
39oC
2s
3s
40
21.4
Tref=29oC
19.9
20.1
Slike broj 6-8 Termografski prikaz sastava stubova sa donjim jarmom sa VN strane
Snimci su napravljeni na samom kraju ogleda

zagrevanja - u 61. minutu od ukljuenja napona.
Slika broj 9
Foto-snimak magnetnog kola transformatora sa VN
strane
Maksimalno grejanje je na sastavu srednjeg stuba

sa donjim jarmom i iznosi 53C. Na sastavima spoljnih
stubova sa donjim jarmom se maksimalne temperature
kreu oko 40C.
Referentna temperatura magnetnih limova iznosi
29C.
Uokvirene povrine na slici broj 9 odgovaraju
prikazima na termogramima (slike broj 6-8).

85

Sledi prikaz gornje povrine gornjeg jarma snimljen sa galerije iznad visoko-naponske ispitne laboratorije u 56.
minutu ogleda.
40 oC
41oC
39.6 C
40oC
35
Tref=29oC
1s
2s
30
25
3s
21.2
Slika broj 10
Termogram gornje povrine gornjeg jarma magnetnog kola
transformatora 25 MVA
Slika broj 11
Foto-snimak magnetnog kola transformatora sa
galerije iznad ispitne laboratorije
Na termogramu su strelicama pokazane zone sa najveim grejanjima. Uoava se simetrinost u raspodeli toplote u
posmatranoj zoni. Delovi povrine gornjeg jarma nisu bili vizuelno dostupni termografskom snimanju zbog postojanja
stezne konstrukcije. To vai i za donji jaram, kog kojeg je bila dostupna snimanju samo gornja povrina.
S obzirom da u literaturi nismo pronali jasno definisane kriterijume za dozvoljeno grejanje limova transformatorskog
magnetnog kola, nai zakljuci proistiu iz dosadanjeg iskustva. Naime, ekipe Instituta Nikola Tesla su vrile niz
merenja i snimanja stanja magnetnog kola transformatora razliitih snaga i to kako u laboratorijama fabrike transformatora
Minel u Ripnju tako i u drugim laboratorijama.
U transformatoru, koji je bio predmetom ispitivanja, su u toku rada u postrojenju registrovani gasovi u ulju, koji su
ukazivali na pojavu jako visokih temperatura - veih od 1000C. Prethodna ispitivanja su u velikoj meri ukazivala na
mogunost oteenja izolacije magnetnih limova, to je imalo za posledicu lokalna grejanja visokog intenziteta. Magnetno
kolo je bilo rastavljeno u fabrici transformatora Minel u Ripnju i nakon toga ponovo formirano. Zapaanja strunog
osoblja, koje je radilo reparaciju, nisu ukazivala na takva mehanika oteenja limova ili oteenja izolacije, koja bi
odgovarala lokalnim grejanjima sa izuzetno visokim temperaturama. Ogled indukcionog zagrevanja, prezentiran u ovom
izvetaju, ide u prilog zakljuku da nedostaci i oteenja magnetnog kola nisu mogla biti uzrok procesa u ulju sa pojavom
gasova, koji ukazuju na ekstremno visoke temperature.
17. Ispitivanja sistema uzemljenja elektroenergetskih postrojenja

nazivnog napona iznad 1000V
Uraeno za preduzea u sastavu JP EPS
Rukovodilac radova:
Aleksandar Pavlovi, dipl.ing.
Saradnici:

Momilo Petrovi, dipl.ing.

Sistemi uzemljenja elektroenergetskih objekata moraju biti pouzdani i zadovoljiti sve zahteve propisa. Saglasnost sa
zahtevima propisa mora se proveriti pre putanja u rad novoizgraenih objekata, posle rekonstrukcija, kao i periodino u
toku eksploatacije.
Laboratorija za ispitivanja uzemljenja, gromobranskih i elektrinih instalacija u okviru elektrotehnikog Instituta
Nikola Tesla, Beograd, obavlja nie navedena ispitivanja po odgovarajuim metodama i standardnoj tehnikoj
dokumentaciji.
86


Oblast
ispitivanja
Elektrina
ispitivanja
Predmet ispitivanja
Sistemi uzemljenja
elektroenergetskih
postrojenja nazivnog
napona iznad
1000V
Vrsta ispitivanja ili karakteristika

koja se meri
Propis, standard ili

validovana metoda kue
Merenje impedanse sistema

uzemljenja metodom merenja
struje i napona
- P.T.N. (Sl. list SRJ br. 61/95).

- JUS N. B2. 762.
Merenje napona dodira i napona

koraka metodom merenja struje i
napona

Merenje otpornosti rasprostiranja

uzemljivaa povrine manje od
100m2

- JUS N. B2. 762.
Kontrola galvanske povezanosti

opreme i metalnih masa u
postrojenju

Merenje specifine otpornosti tla

P.T.N.-Pravilnik o tehnikim normativima
4
Slika 1 Principijelna ema merenja impedanse sistema uzemljenja, napona dodira i napona koraka U-I metodom
Ispitivanja sistema uzemljenja elektroenergetskih postrojenja nazivnog napona iznad 1000V sprovedena su u sledeem
obimu:
Vizuelni pregled uzemljivaa, zemljovoda i spojeva na uzemljenje;
Merenje specifine elektrine otpornosti tla, (sprovodi se samo za potrebe projektovanja novih postrojenja-ne
spada u periodino ispitivanje);
Merenje impedanse sistema uzemljenja objekta;
Kontrola meusobne galvanske povezanosti uzemljivaa (zatitnog, radnog, gromobranskog). Kontrola
povezanosti metalnih delova opreme, koji normalno nisu pod naponom ali mogu usled kvara doi pod napon, sa
sistemom uzemljenja. Kontrola izjednaavanja potencijala svih metalnih masa;
Merenje napona dodira i napona koraka na podruju sistema uzemljenja objekta, na ogradi objekta, kao i na
metalnim masama u neposrednoj blizini objekta usled iznoenja potencijala;
Provera veliina napona dodira i napona koraka za uslove zemljospoja, na osnovu rezultata dobijenih
merenjem.

87
metalna masa
ispitno mesto
ispitno mesto
metalna masa
Ii = 15 A
Uzemljivac
220 V
10 V
R
Ispitni uredaj K.G.V.
Slika 2 Kontrola galvanske povezanosti-principijelna ema
U toku 2006. godine periodina ispitivanja sistema uzemljenja sprovedena su na transformatorskim stanicama 400/
xkV, 220/xkV i 110/xkV koje pripadaju JP Elektromrea Srbije, i to:
220/110 kV BEOGRAD 3
RP 400 kV I RP 110 kV DRMNO
RP 110 kV PANEVO 1
110/35/6 kV MAJDANPEK 1
220/110/35 kV BEOGRAD 5
110/35 kV ZAJEAR 1
110/35 kV POAREVAC
110/35 kV NEGOTIN
110/35 kV BEOGRAD 6
110/35/6 kV VELIKI KRIVELj
110/35 kV SMEDEREVSKA PALANKA
110/35 kV AAK 1
400/220/110 kV PANEVO 2
400/220/110 kV NI 2
110/35 kV PETROVAC
400/110 kV JAGODINA 4
110/35 kV BEOGRAD 9
400/110 kV SOMBOR 3
U toku 2006. godine periodina ispitivanja sistema uzemljenja sprovedena su na transformatorskim stanicama
naponskih nivoa 110/xkV i 35/xkV koje pripadaju JP Elektrodistribucija Beograd, i to na jednom objektu naponskog
nivoa110/35kV i na jednom objektu naponskog nivoa 35/10kV.
88

18. Ispitivanja sistema gromobranske zatite elektroenergetskih

postrojenja nazivnog napona iznad 1000V
Uraeno za preduzea u sastavu JP EPS
Rukovodilac radova:
Saradnici:


Branko Josifovi,dipl.tehn.
Oblast
ispitivanja
Predmet
ispitivanja
Vrsta ispitivanja ili karakteristika

koja se meri
Merenje otpornosti rasprostiranja
gromobranskog uzemljivaa
Elektrina
ispitivanja
Sistemi
gromobranske
zatite
Kontrola izjednaavanja
potencijala unutranje
gromobranske instalacije
Vizuelni pregled, kontrola
materijala, preseka i spojeva
prihvatnog sistema, sistema
odvoda i zemljovoda
Propis, standard ili

validovana metoda kue
- P.T.N. (Sl. list SFRJ br. 13/68)
-JUS IEC 1024-1
- JUS N. B2. 762.
- P.T.N. (Sl. list SFRJ br. 13/68)
-JUS IEC 1024-1
- JUS N. B2. 741.
- JUS N. B4. 802.
- P.T.N. (Sl. list SFRJ br. 13/68
- JUS N. B4. 802.
Ispitivanje i kontrola usaglaenosti gromobranskih instalacija sa postojeim jugoslovenskim propisima i standardima

sprovedena je u sledeem obimu:

Pregled hvataljki, odvoda i spojeva radi utvrivanja eventualnih oteenja i korozije,

Pregled spojeva i prikljuaka metalnih masa na gromobranske vodove,
Provera zatitnih zona gromobrana,
Provera preseka i materijala gromobranske instalacije,
Provera udarnog otpora rasprostiranja.
U toku 2006. godine periodina ispitivanja sistema gromobranske zatite sprovedena su na transformatorskim
stanicama 400/xkV, 220/xkV i 110/xkV koje pripadaju JP Elektromrea Srbije, i to:
110/35 kV BEOGRAD 2
RP 110 kV PANEVO 1
110/35 kV BEOGRAD 6
110/35 kV BEOGRAD 9
110/35 kV BEOGRAD 7
110/35 kV VELIKA PLANA
RP 400 kV I RP 110 kV TENT B
110/35 kV SEVOJNO
110/35/6 kV ABAC 1
110/35 kV VALjEVO 1
110/35 kV AAK 1
220/110/35 kV POEGA
110/35 kV GORNjI MILANOVAC
220/35 kV BAJINA BATA
110/35/20 kV ABAC 2
110/35 kV OSEINA
220/110 kV ABAC 3
220/110 kV VALjEVO 3
220/110 kV AAK 3
110/35 kV PIROT 1
110/35 kV PARAIN 1
110/35 kV PROKUPLjE
110/35 kV PIROT 2
110/35 kV DIMITROVGRAD
110/35 kV KURUMLIJA
220/110/35 kV SRBOBRAN
400/220/110 kV SREMMITROVICA2
220/110 kV ZRENjANIN 2
400/110 kV SUBOTICA 3
400/110 kV SOMBOR 3

89

U toku 2006. godine periodina ispitivanja sistema gromobranske zatite sprovedena su na transformatorskim
stanicama naponskih nivoa 110/xkV i 35/xkV koje pripadaju JP Elektrodistribucija Beograd, i to na petnaest objekata
naponskog nivoa 110/35kV i na ezdesetetiri objekta naponskog nivoa 35/10kV.
Za sve uoene nedostatke na gromobranskim instalacijama u zapisnicima o ispitivanju data su reenja za potrebne
mere sanacije na osnovu vaeih propisa i standarda.
19. Merenje jaine elektrinog i magnetskog polja

Uraeno za:
JP Elektroistok Beograd
Saradnici:


Merenja jaina vremenski promenljivog elektrinog i magnetskog polja niskih frekvencija sprovedena su tokom
2006. godine u unutranjosti i u okolini objekata datim u tabeli 1.
Merene su:
Efektivna vrednost intenziteta vektora jaine elektrinog polja i frekvencija elektrinog polja;
Efektivna vrednost intenziteta vektora magnetske indukcije i frekvencija magnetskog polja;
U nedostatku domaih propisa i preporuka kojima se regulie bezbednost pri izlaganju ljudi elektrinom i magnetskom
polju niske frekvencije, za tumaenje rezultata merenja koriene su preporuke Meunarodne komisije za zatitu od
nejonizujuih zraenja, ICNIRP.
Preporuke Meunarodne komisije za zatitu od nejonizujuih zraenja i Evropskog Saveta, definiu osnovna
ogranienja i referentne nivoe za potrebe ogranienja izlaganja ljudi vremenski promenljivom elektrinom i magnetskom
polju.
Granice izlaganja se posebno definiu za javnu bezbednost i za zatitu na radu. Za javnu bezbednost su ove vrednosti
nie tj. zahtevi preporuka su otriji jer je vreme izlaganja elektromagnetskom polju neogranieno (24h dnevno). Vrednosti
koje se preporuuju iz oblasti zatite na radu su vie, tj. zahtevi preporuka su liberalniji, jer se smatra da je izlaganje
elektromagnetskom polju ogranieno (8h u toku radnog dana) ili je izlaganje kratkotrajno.
Elektrotehniki institut Nikola Tesla raspolae ureajima EFA-2 i EFA-300, proizvodnje Narda Safety Test
Solutions koji se koriste prilikom ovih merenja. Ovi ureaji ispunjavaju postavljene zahteve svetskih standarda za
merenje jaine elektrinog polja i magnetske indukcije niske frekvencije. Bitan zahtev standarda koji je neophodno istai
je da sonde za merenja moraju obezbediti merenje u sve tri ose prostora istovremeno.
90


Tabela 1.
Objekti na kojima su sprovedena merenja jaine elektrinog polja i magnetske indukcije
R. br.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Objekat
TS 400/220 kV Obrenovac
RP 400 kV Mladost
RP 400 kV Sremska Mitrovica 2
TS 400/110 kV Jagodina 4
RP 400 kV i RP 220 kV TENT-B
TE Morava
TE Kolubara
TENT-A
RP 400 kV erdap 1
RP 110 kV erdap 2
HEKokin Brod
HE Bistrica
HE Uvac
HE Potpe
HE Zvornik
HE Ovar Banja
HE Medjuvrje
Poslovno-energetski objekat EDB Kalemegdan
Poslovno-energetski objekat EDB Blok 20
TS 110/10 kV Slavija (EDB)
TE Kostolac B
Nadzemni vod 400kV . 406/2 (sudsko vetaenje)
Ureaj EFA-300 je analizator elektromagnetskog polja, za profesionalna merenja jaine elektrinog polja i magnetske
indukcije u oblasti niskih frekvencija (slika 1).
EFA-300 se sastoji od detektora i dve eksterne sonde za izotropsko merenje jaine elektrinog polja i magnetske
indukcije. Ureaj predstavlja poslednju re tehnike na polju ove vrste merila i naveden je u strunoj literaturi kao najei
i najbolji izbor opreme za merenje.
Slika 1-Ureaj EFA-300 sa odgovarajuim sondama

Sonda za merenje jaine elektrinog polja (slika 1) omoguava merenje istovremeno u sve tri ose u prostoru. Sonda je oblika
kocke, dimenzija (105x105x105)mm i ima sopstveno napajanje tako da je omoguen njen autonoman rad bez prisustva
rukovaoca. Konstrukcija i karakteristike zadovoljavaju zahteve standarda koji se odnose na opremu za merenje.
Sonda za merenje magnetske indukcije (slika 1) omoguava merenje istovremeno u sve tri ose u prostoru. Sonda je
sfernog oblika, povrine 100cm2. Konstrukcija i karakteristike zadovoljavaju zahteve standarda koji se odnose na opremu
za merenje.
91
92


Centar Za EE Objekte

Загружено:

Сведения о документе

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Centar Za EE Objekte

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

1.

Tehnika visokog napona

CENTAR ZA ELEKTROENERGETSKE OBJEKTE

Eksperimentalna istraivanja i prorauni

Termografska kontrola u EEO i

Ispitivanje i merenje sistema uzemljenja u

Istraivanja toplotnih karakteristika tela i

Primena mikroprocesora u elektroprivredi

Godinji izvetaj za 2006. godinu

Centar za elektroenergetske objekte

KRATAK PRIKAZ RADOVA ZAVRENIH U 2006.GODINI

1. RAZVOJ I PRIMENA SAVREMENIH DIJAGNOSTIKIH METODA U

dr Petar Vukelja, dipl.ing.

metoda parcijalnih pranjenja za dijagnostiku stanja izolacije elektroenergetske opreme,

Godinji izvetaj za 2006. godinu

Centar za elektroenergetske objekte

KRATAK PRIKAZ RADOVA ZAVRENIH U 2006.GODINI

2. Razvoj metoda dijagnostike u pogonu metaloksidnih odvodnika

dr Miladin R. Gavri, dipl.in.

Razvoj ureaja STROD za merenje i akviziciju struje odvoda MOP,

3. ISPITIVANJE IZOLACIJE UPRAVLJAKIH NISKONAPONSKIH ORMANA

Mikro kontrol, Beograd

Jovan Mrvi, dipl.ing.

dr Petar Vukelja, dipl.ing.

Centar za elektroenergetske objekte

KRATAK PRIKAZ RADOVA ZAVRENIH U 2006.GODINI

4. ANALIZA SKLOPNIH PRENAPONA U DELU MREE 330 kV U NIGERIJI

dr Petar Vukelja, dipl.ing.

Dejan Hrvi, dipl.ing.

5. TIPSKA DIELEKTRINA I TERMIKA ISPITIVANJA BLOKA 20 kV TIP PB24-TVV

D.O.O. Pegonije Zrenjanin

Jovan Mrvi, dipl.ing.

Milutin Sredojevi, dipl.ing.

Godinji izvetaj za 2006. godinu

Centar za elektroenergetske objekte

KRATAK PRIKAZ RADOVA ZAVRENIH U 2006.GODINI

6. TIPSKA DIELEKTRINA ISPITIVANJA SN BLOKA 24 kV TIP SN-24-E250 TVV PROIZVODNJE

Jovan Mrvi, dipl.ing.

dr Petar Vukelja, dipl.ing.

Srednjenaponski blok 24 kV tip SN-24-E250-TW proizvodnje Loznicaelektro je izraen od dekapiranog lima,

Centar za elektroenergetske objekte

KRATAK PRIKAZ RADOVA ZAVRENIH U 2006.GODINI

7. MERENJA TRANZIJENTNIH PRENAPONA U NISKONAPONSKIM KOLIMA

dr Petar Vukelja, dipl.ing.

Jovan Mrvi, dipl.ing.

Godinji izvetaj za 2006. godinu

Centar za elektroenergetske objekte

KRATAK PRIKAZ RADOVA ZAVRENIH U 2006.GODINI

Godinji izvetaj za 2006. godinu

Centar za elektroenergetske objekte

KRATAK PRIKAZ RADOVA ZAVRENIH U 2006.GODINI

Godinji izvetaj za 2006. godinu

Centar za elektroenergetske objekte

KRATAK PRIKAZ RADOVA ZAVRENIH U 2006.GODINI

Godinji izvetaj za 2006. godinu

Centar za elektroenergetske objekte

KRATAK PRIKAZ RADOVA ZAVRENIH U 2006.GODINI

8. ISTRAIVANJE PRENAPONA I STRUJA PRI UKLJUENJU I ISKLJUENJU 6 kV

JP Termoelektrane Nikola Tesla

dr Petar Vukelja, dipl.ing.

Jovan Mrvi, dipl.ing.

Analiza rezultata istraivanja je pokazala sledee:

Godinji izvetaj za 2006. godinu

Centar za elektroenergetske objekte