Velika Albanija

U ovom smislu jugokomunisti su te 1928. godine pozvali Kosovski komitet da se digne protiv
srpske okupacije, kao i radniku klasu na tom prostoru Balkana da ustanak podri i pomogne
kako bi se spojio ugnjeteni i raskomadani albanski narod i stvorio svoju nezavisnu i ujedinjenu
Albaniju. Skreem panju na ovo ujedinjenu, poto se radi o pozivu na stvaranje velike
Albanije, ovoga to danas imamo; Albanija, Kosovo i zapadna Makedonija, prostor nastanjen
iskljuivo iptarima, na kojem samo formalno postoje granice. U praksi je to jedinstven teritorij i
preostaje samo njegovo proglaenje za jednu dravu, sa delom Crne Gore u njoj, to je ovih dana
najavio i Adem Demai.
Gojko Medenica, etnicki pokret na Kosovu i Metohiji u vreme II svetskog rata, Godinjak, br. X-XI,
Arhiv Kosova, Pritina, 1979, str. 374-375
su nastojali da ukljue Kosovo u etniki istu
BOG VAS KLEO POGANI IZRODI STA CE TURSKA VERA MEDJU VAMA....
Misli da ce ''tvoj'' Jovo Kapicic da ti zapusi ta lazljiva usta....jer od ovoga sto si ti napisao, nema
slova istine....
Jovo Kapii, general Udbe
Srbija je veinom bila za etnike, ne za partizane, to vam ja
kaem. Srbija je bila vezana za kralja, dinastiju, crkvu, koja je u dui
naroda, i intelektualce kakav je bio Slobodan Jovanovi - ispriao nam
je Kapii.

Tito je "pobedio" samo zato sto je jugoslavija bila u sovjetskoj sferi interesa a ne zapadnoj.
Sve sto je crvena armija oslobodila je postalo komunisticko posle rata.
bas tako, to je bar svima jasno....Jos prve koje je srela Crvena Armija u Srbiji, bili su cetnici sa
kojima su oslobodili prve gradove pre nego sto su poceli da zavode komunisticku vlast...davno je
dosao kraj komunistickim bajkama i hvalospevima...Doslo vreme da im se sudi za zlocine...
Da je tako, jasna je i namera komunista da se bore rame uz rame sa Nemcima, u slucaju
iskrcavanja saveznika, sto bi najverovatnije znacilo podrska cetnicima....O tome jasno pise
Djilas, potvrdjujuci ono sto u svojoj knjizi pise Walter Roberts...
I iz toga zakljucujemo koji je glavni i osnovni cilj komunista....prica o borbi protiv fasizma je
samo maska...

Jovo Kapii, general Udbe za Blic

to bih se mirio s onim kome sam brata ubio

Vuk Z. Cviji | 17. 09. 2009. - 05:00h | Foto: Z.Ra | Komentara: 93
Nismo imali milosti, bili smo okrutni jer smo istili smee. Ubijeni su tada nemaki zarobljenici,
pa oni koji su radili za okupatora, a onda i etnici, kazuje za Blic Jovo Kapii (90), koji je
kao potpukovnik Ozne uestvovao u akciji zarobljavanja enerala Dragoljuba - Drae
Mihailovia. ta ja sada da se mirim sa nekim kome sam brata ubio, ljutito dodaje.
Kapii, izmeu ostalog, potvruje da je verodostojan i taan spisak imena 12 pripadnika Ozne,
koji su zarobili enerala Mihailovia i koji je Blic objavio jue.
On objanjava da je 1946. bio naelnik Udbe za Beograd (poto je te godine Udba osnovana iz
Ozne prim. aut.).
- To je tada bilo kao da sam bog. Nije bilo propisa, a mogli ste da sudite i da odluujete. Zato
Draa nije dobio grob da se ne ide na poklonjenje, pa neu ja sada da mu pravim spomenik
nizata na svetu - kae Kapii i dodaje:
- Ne bi reko gde je Drain grob ni da mi glavu uzmu, pa da pljunem na svoju borbu, ideologiju i
mrtve drugove!?
On objanjava da Mihailovi nije sahranjen kako dolikuje da se ne bi stvarao kult linosti.
- Nije baen u jamu, nego je negde pokopan pored Save, do Sremske Mitrovice, u Lisiijem
potoku, na Adi, ne znam gde i ne interesuje me. Znate koliko kostiju ima tamo, bojim se samo da
ne izmisle da su neke njegove. Srbija je veinom bila za etnike, ne za partizane, to vam ja
kaem. Srbija je bila vezana za kralja, dinastiju, crkvu, koja je u dui naroda, i intelektualce
kakav je bio Slobodan Jovanovi - ispriao nam je Kapii.
On je za Blic pristao da opie svoju verziju hapenja enerala Mihailovia, navodei da ga je
Aleksandar Rankovi Drug Marko, savezni ministar policije iji je Kapii bio pomonik,
pozvao i obavestio ga da Nikola Kalabi, komandant kraljeve garde, sarauje sa Oznom nakon
to je priveden.
- Milovan Pejakovi je Kalabia namamio u Beograd sa priom da e biti Draina veza u
inostranstvu i tu je uhapen. Data mu je mogunost da sarauje i spase sebi ivot i on je pristao.
To je meni sve ispriao Rankovi, kada mi je rekao da je grupa Ozne na terenu i da su
istovremeno i pripadnici vojske na terenu. Svi oni su bili preobueni u etnike i postojala je
opasnost da se ne poubijaju. Bio sam zaduen za vezu i bio sam najstariji oficir na terenu, kao
Rankoviev pomonik - navodi Kapii.
Da nije bilo Kalabia, kae, eneral Mihajlovi nikad ne bi bio pronaen jer ga je krio narod.
Na nae pitanje ta je posle bilo sa Kalabiem, odgovara da je za to bila zaduena Ozna u Srbiji i
dodaje: ta mislite da je takav ovek ostao iv, a njega smo jedino mogli na Mesecu da
krijemo.
Kapii navodi da je Mihailovi zarobljen na putu za Dobrun i da je to izvelo 12 pripadnika
Ozne ija je imena Blic objavio u jueranjem broju.
On tvrdi da je eneral Mihailovi prilikom zarobljavanja izgovorio samo: ta bi, brao Srbi.
- Ili smo u Krcunovu kancelariju u uinoj ulici. Drau smo ostavili sa naa dva oveka, da ne
uradi neto. Krcun je bio u Novom Sadu, pa sam ga obavestio telefonom i on se dovezao posle
40 minuta da se uveri svojim oima. Javio sam i Rankoviu. Priao mi je posle da mu je ispala
slualica kada je uo. To je bila prvorazredna vest da je uhvaen Titov konkurent - navodi

Kapii.
On kae da je Josip Broz u to vreme bio u Poljskoj, pa mu je tamo javljeno.
- Kada se Tito vratio, odlueno je da se Drai sudi u Srbiji i da moe da ga brani koga on izabere.
Bilo je tada intervencija iz mnogih zemalja da se Drai spase ivot, ali to nije prihvaeno.
Sueno mu je i kazna je izvrena. Nije prema njemu moglo da se postupa kao prema oveku, on
je bio zloinac - kae Kapii.
Ratni zloini ne zastarevaju
Prema do sada prikupljenim podacima, komunistike vlasti u Srbiji ubile
su oko 80.000 ljudi, od koji 60.000 Srba i 20.000 pripadnika nacionalnih
manjina i ove zloine e ispitati druga komisija Vlade Srbije, kae
Slobodan Homen, dravni sekretar u Ministarstvu pravde. Ratni zloini
ne zastarevaju. Tek predstoji teak rad komisije koja treba da utvrdi
zloine tadanjih vlasti, navodi Homen.
Ozbiljan trenutak u istoriji srpskog naroda: o nekim pitanjima
srpskog duhovnog jedinstva

SRBI izmeu starih raskola i novih podela

Pie:
Vasilije Duhovno jedinstvo danas je jedno od najznaajnijih pitanja srpskog naroda. Ako Srbi ne ree
Kresti sutinska pitanja njihovog duhovnog jedinstva, sa sigurnou se moe rei da napretka nee

biti, da im tada nee biti potreban spoljanji neprijatelj, ve e sami sebe zavezati u
nerazmrsivo klupko, iz kojeg nee moi da se ispetljaju u doglednoj budunosti

Duhovno jedinstvo danas je jedno od najznaajnijih pitanja srpskog naroda. Da

ne bi bilo zabune, istiem da pod duhovnim jedinstvom podrazumevam svest o
istoj nacionalnoj, verskoj, kulturnoj i civilizacijskoj pripadnosti, svest o istim
tenjama, ciljevima i interesima, bez obzira na geografske prostore na kojima
Srbi ive i ideoloku i partijsko-politiku pripadnost.
Svaki iole objektivniji i obrazovaniji posmatra nacionalno-politikih kretanja i
zbivanja meu Srbima, u nekoliko proteklih decenija, morae da doe do
zakljuka koji nee biti proeti optimizmom. U mnogim oblastima ivota, i na
razne naine, meu Srbima su ispoljene razlike koje valja uoiti, o kojima treba dobro razmisliti i
pronai naine i sredstva kojima bi se razlike smanjile, razmimoilaenja zaustavila, a svest o
jedinstvu ojaala.
Da bi se mogao pronai lek kojim e bolest biti zaustavljena i izleena, moraju se razotkriti
inioci koji su je izazvali. U najkraim potezima pokuau da ukaem na neke od tih inilaca,
bez pretenzija da budem sveobuhvatan, da kaem sve to se o tome moe i mora rei. Uveren
sam da je trenutak tako ozbiljan da se o problemu duhovnog jedinstva mora govoriti bez
uvijanja, emocija, strasti i licemerstva, otvoreno i objektivno, sa eljom da se sagleda istina kako
bi se ispra-vilo i dovelo u red ono to se da ispraviti. Na istinama moramo uobliavati mentalitet

naeg naroda, jer taj toliko ozbiljan i odgovoran posao ne moe se prepustiti bolesno
ambicioznim, slavohlepnim i sebinim politiarima i njima slinim intelektualcima.
Prekid dravnog kontinuiteta
Ispitivanjem uzoraka koji su uticali i koji utiu na razbijanje duhovnog jedinstva srpskog naroda
mogu se uoiti inioci koji su neodvojivi deo naeg nacionalnog bia i mentaliteta. Ti inioci su
tokom istorije u nas usaeni pa su postali deo nae prirode i naeg naina ivljenja. Uz to,
postoje inioci koji utiu na nae duhovno jedinstvo ali deluju spolja, mimo nas, nae volje i
elje, ak i protiv nae volje.
Dezintegracioni inioci, koji su u nama, ine deo nae prirode i utiu na nae ponaanje, nastali
su kao rezultat specifinog istorijskog razvoja. Jedna od tih pecifinosti je prekid naeg dravnog
kontinuiteta. Posle propasti srpskih srednjovekovnih dr-ava Srbi su se rasuli na irokom i
meusobno udaljenom geografskom prostoru. Oni su dospeli pod tursku, austrijsku i mletaku
vlast, gde su iveli odvojeno u raznolikim, ali neprijateljskim, meusobno suprotstavljenim,
verskim, civilizacijskim i kulturnim sredinama. Stotine godina ivljenja pod tuinskom vlau
Turske, Austrije i Mletake nije moglo ostati bez posledica na izgraivanje mentaliteta, karaktera
i svesti o duhovnom jedinstvu naeg na-roda. Ako se i danas susreemo s razlikama u ponaanju,
postupcima, pogledima, tenjama i ciljevima, moramo biti svesni injenice da je re o istorijski
uslovlje-nim pojavama, koje e nestajati tokom vremena, drugaijim dravno-pravnim okvirima,
administrativno-politikim sistemima, podizanjem nivoa nacio-nalne svesti, znanja i
obrazovanja.
Druga, vrlo vana specifinost naeg istorijskog razvoja, koja je uticala i jo uvek utie na nae
duhovno jedinstvo jeste nepostojanje drutvenog kontinuiteta. Srbi spadaju u red onih
malobrojnih nacija Evrope koje nisu imale uslova da do kraja iive feudalni sistem, da prou sve
faze njegovog razvoja i ouvaju drutveni kontinuitet. Mi smo nacija bez drutvenog
kontinuiteta, a posledice diskontinuiteta nisu male.

Svaki nacionalizam koji dobija osobine ovinizma, bez obzira gde se pojavi, morao bi biti
obuzdavan i suzbijan. Meutim, mi Srbi, zbog sklonosti da u svemu preterujemo, u obraunu sa
ekskluzivizmom i ovinizmom, uguili smo zdravo nacionalno i patriotsko oseanje. Nismo imali
mere u procenama ta je Srpstvo, ta je srpski patriotizam i srpsko rodoljublje, ta je srpska
istorija, tradicija i kultura. Sve smo to, olako i nedotupavno, primitivno i grubo odbacili i
igosali kao srpski nacionalizam i ovinizam.

Gubitak drutvene elite

Prodorom Turaka i propau srpskih srednjove-kovnih drava Srbi su brzo i u potpunosti izgubili
onovremenu drutvenu elitu - velikae, nosioce vlasti, moi, bogatstva, znanja i ugleda.

Obezglavljen jo u srednjem veku, srpski narod do danas nije uspeo da se oporavi, da uspostavi
ravnoteu u sopstvenom drutvu i da stekne istinsku elitu.
Umesto domae - srpske - feudalne aristokratije, koja bi
svojom vlau, svojim ugledom, imanjima i bogatstvom,
* Duhovno jedinstvo danas je jedno
pa i znanjem, mogla da uliva potovanje, da utie na
od naj-znaajnijih pitanja srpskog
izgraivanje u feudalnom drutvu karakte-ristinih
naroda
odnosa nadreenih i podreenih, da bude regulator
vrednosnih kriterija, Srbi su za vlastodrce imali Turke,
koji ne samo da im nisu imponovali nego su s njima bili
u viestrukom i neprestanom sukobu, ili su se nalazili, ne u kmetskoj ve u rajetin-skoj
potinjenosti.
Zbog svega reenog, nije sluajno to je nas Srbe snala i to nas snalazi, (kako je zapazio
Slobodan Drakovi) jedna od najgorih nevolja "koja moe snai jedan narod, a to je da nema
vostva, nema odgovornih, nema elnih (...), nema jednog oveka ili nekoliko ljudi koji bi Srbe
predstavljali (...)".
Ba zato to dugo nismo imali, to i danas nemamo, drutvenu elitu ija bi se re sluala,
nemamo jedinstvena nacionalna merila kakva postoje kod zapadnoevropskih naroda. Ba zato
smo jednim delom Srbi, drugim Jugosloveni, treim Crnogorci, etvrtim Muslimani, petim
Makedonci, potom smo internacionalisti i kosmopoliti, etnici i partizani, komunisti i
antikomunisti, republikanci i monarhisti, autonomai i antiautonomai, teisti i ateisti i tako
redom, u nedogled.
Imajui u vidu ovakvo stanje meu Srbima, ve je uoeno da kod nas
"svako ima svoju posebnu filozofiju, sopstvena merila, svoje posebne
raune". Drugim reima, naa merila najmanje su srpska, jer kod nas
"niko nikog ne slua, niko ne odreuje, niko ne nareuje, niko ne
izvrava".
Takvi kakvi smo, nejedinstveni, razbijeni i meusobno zavaeni, mi
nikome ne moemo biti i nismo uzor na koji se valja ugledati. Zbog toga
i nemamo privlane snage, ali ni otpornosti. Zato smo lake asimilovani
no to smo bili u stanju da druge asimilujemo.
Na taj nain smo lake, bre i u veem broju postajali Hrvati, Albanci i Muslimani no to su oni
postajali Srbi. Zbog toga i spadamo u grupu naroda, kao to su, na primer, Jevreji i Jermeni, koji
su podloni masov-nom unitavanju.
Navikli da se borimo i ginemo za slobodu, mi nismo nauili da cenimo ivot onako kako ga cene
drugi, kulturniji i civilizovaniji narodi. A kad sopstvene i-vote ne cenimo ni sami, kad nemamo
dovoljno otporne snage, zato bi nae ivote cenili oni koji nam ne ele dobro, kojima smetamo
samom injenicom to posto-jimo i to nastanjujemo one geografske prostore s kojih nas, zbog
etnike i verske istote, ele proterati?

Guenje patriotskog oseanja

Kad govorimo o tekim posledicama drutvenog diskontinuiteta
po duhovno jedinstvo naeg naroda, potrebno je ukazati i na
prekid drutvenog razvoja do kojeg je dolo napadom Hitlerove
Nemake na Jugoslaviju i pobedom komunizma. Tim dogaajima
i srpsko graansko drutvo, poput feudalnog, saseeno je u
trenutku kad je trebalo da doivi pun uzlet. Nasilno presecanje
graanskog kapitalistikog razvoja drutva i surov obraun s tim
drutvom, posebno s njegovim vodeim slojem, naneli su
srpskom narodu teke udarce od kojih e se, po svemu sudei,
morati oporavljati tokom nekoliko generacija.
Tvorci novog, tzv. besklasnog drutva, nisu se zadovoljili samo fizikim istrebljivanjem vodeeg
graanskog sloja. Revolucionarno-klasnom brutalnou oni su nametnuli potpuno nova merila
ponaanja, morala i vrednosti, trudei se da u svemu raskinu vezu s onim to je prethodilo i
stvore oveka novog kova, koji po shvatanjima nee liiti na klasno igosanog graanina ili
bogatijeg i uglednijeg seljaka proglaenog za kulaka. Potpun raskid sa starim vrednostima graenim na istoriji, kulturi, religiji, tradiciji i stoletnom ivotnom iskustvu, pokidao je sve dotad
postojee integrativne spone srpskog naroda i doveo do njegovog duhovnog rasula. U velikoj
meri izgubili smo nacionalni identitet. Izgubili smo vrednosne kriterije koje mora da ima svaka
zrela, za opstanak i napredak sposobna nacija. Izgubili smo i onu slabanu drutvenu elitu koja
bi, moda, bila sposobna da preuzme kormilo naroda i drave. Izgubili smo patriotska oseanja.
Postali smo povodljivi, snishodljivi i potkupljivi. Stekli smo inteligenciju koja nikad nije bila
brojnija, a manje kreativna, koja se znatnim delom otuila od naroda dajui mu malo, a elei da
mu uzme sve. Duhovno razbijeni, mi danas ne znamo ta hoemo i ta moemo. Kao posle
svakog nevremena, nama je na povrinu izbio talog koji
zaguuje tok matice.
Pred naim oima dogaa se nova sea srpske drutvene * Obezglavljen jo u srednjem veku,
elite. Zbog okolnosti u kojima se nala zemlja, na stotine srpski narod do danas nije uspeo da
se oporavi
hiljada najkolovanijih i najkreativnijih stanovnika
napustilo je domovinu za sva vremena, ili na due
rokove. Kako je sasecanje naeg drutva periodino,
teko je oteti se uverenju da ti ritmovi nisu uslovljeni i geopolitikim poloajem.
Da bismo se oslobodili taloga, da bismo znali koji su nai putevi i ciljevi, da ne bismo ponavljali
greke koje su nas skupo stajale, kao kolektiv moramo biti svesni najbitnijih istorijskih tokova i
injenica koji su nas uinili ovakvima kakvi jesmo. Moramo sebe dobro upoznati sa svim
vrlinama, o kojima ovde namerno neu nita rei, ali i s brojnim manama.
Srbi postajali Jugosloveni
Jugoslovenska ideja, jugoslovenska politika i Jugoslavija kao drava, kako prva tako i druga,
razorno su delovale na duhovno jedinstvo srpskog naroda. Srbi su prihvatali jugoslovensku ideju
i zalagali se za politiku zasnovanu na toj ideji, uvereni da je to najbolji i najbezbolniji put, ne

samo za njih ve i za ostale jugoslovenske narode, na osnovu koje mogu izgraditi dravu u kojoj
e iveti zajedno. Zbog takvih namera Srbi su se lako odricali svoje nacionalne posebnosti,
uvereni da e slino njima initi i ostali partneri u jugoslovenskoj dravnoj zajednici. Obavljena
ispitivanja pokazuju da su Srbi, u svim krajevima bive Jugoslavije, najvie, najbre i u
najveem broju postali Jugosloveni, da ostali jugoslovenski partneri ni priblino Srbima nisu bili
spremni da se odreknu svoje nacionalne posebnosti za ljubav jugoslovenskog imena,
jugoslovenske ideje i Jugoslavije.
Jugoslovenska ideja i politika, i Jugoslavija kao drava,
tako su postale podesan instrument za rasrbljavanje, lako * Kod nas niko nikog ne slua, niko ne
otpadanje od srpskog korena i stabla, ali i brzo utapanje u nareuje, niko ne izvrava
neko drugo nacionalno tkivo, posebno hrvatsko i
muslimansko.
Pored toga to je jugoslovenstvo bioloki iscrpljivalo i slabilo Srpstvo, ono je na nau naciju
delovalo kao moan dezintegracioni inilac. Za mnoge Srbe, pristalice jugoslovenskog
opredeljenja, ideja jugoslovenstva bila je primarna. Srpska misao za njih ne samo da je bila, kao
nevana, odbacivana ve je i demonizovana kao opasna, neprijateljska, ona koja preti i ugroava.
Tako je jugoslovenstvo samo po sebi za Srbe postalo razorno, jer su se oni, takvi kakvi su,
iskljuivi i borbeni, u opredeljenjima za i protiv njega, meusobno pocepali i sukobili.
Zaraza komunistikim internacionalizmom
Znatan doprinos duhovnom razbijanju srpskog naroda dao je komunistiki internacionalizam.
Poput jugo-slovenske ideje, i ideja internacionalizma privukla je znatan deo Srba na svim
prostorima bive Jugoslavije. Stoga to je srpska nacija od Kominterne i Komuni-stike partije
Jugoslavije bila proglaena za "ugnjetaku" i "hegemonistiku", srpski komunisti su, za razliku
od ostalih komunista, koji su pripadali tzv. ugnjetenim nacijama, najlake, najbre i najbezbolnije
prihvatali ideju internacionalizma. To nisu inili samo zbog istinske nacionalne irine, ve u
prvom redu zato to su eleli da iskau svoju partijsko-politiku pravovernost, to su oseali
potrebu da se od nje, kao pripadnici igosane nacije, distanciraju i pobegnu.
Beanjem od sopstvenih korena i stupanjem pod barjak internacionalizma, srpski komunisti su
hte-li da skinu sa sebe "ljagu", koju nisu stekli nekim svojim injenjem ili neinjenjem, ili nekom
svojom krivicom, ve roenjem. U svakom sluaju, komunistiki internacionalizam u srpskoj
sredini irio se poput zaraze.
On je postao deo jedne snane i opsenjujue ideolo-gije,
* Ako nae ivote ne cenimo ni mi
a potom i vladajue ideologije, a potom i vladaju-eg
sami, zato da ih cene oni kojima
sistema. Postalo je ne samo pomodno ve i poeljno
smetamo
odrei se sopstvene nacije i proglasiti se
internacionalistom. Zavisno od stava prema ideji
internacionalizma, u dobroj meri bila je i ocena o tome
da li je neko "napredan" ili nazadan".

"Naprednima" je bila obezbeena karijera pa je tako i svojevrsnom korupcijom jaala ideja

internacionalizma u srpskoj sredini na raun Srpstva koje je slabilo. Prividno nia svest,
nacionalna, zamenjena je jednom prividno viom sveu, internacionalnom. Nacionalni ideal je
poniten jednim internacionalnim idealom.
Klasna i partijska protiv nacionalne pripadnosti
Tokom XIX i poetkom XX veka ulagali su vie-struke napore
svi odgovorni inioci drave i drutva da se prevaziu, smanje i
nestanu istorijom steene razlike meu Srbima rasejanim po
irokom podruju Balkana, da se oni to vie meusobno priblie
i duhovno postanu jedinstveni. U ratnom periodu (1941-1945), a naroito u posleratnom, do
danas, procesi su ili, i jo uvek idu, u obrnutom smeru. injeno je sve da se srpski narod
duhovno razbije i razjedini, da se bioloka veza obezvredi, a njoj nasuprot ojaa veza po klasnoj,
ideolokoj i partijskoj pripadnosti.
Ve sam rekao da su kao droga delovali razorno na duhovno jedinstvo Srba komunistiki
internaci-onalizam i od drave i vladajue partije forsirani jugoslavizam. Tih opijuma nismo se
jo oslobodili, a ve nam je stigla nova droga oliena u mondijalizmu. Kao to je komunistiki
internacionalizam progla-avan za progresivnu i elitnu misao - tako se danas mondijalistike
ideje predstavljaju kao ideje budu-nosti najnaprednijeg i najcivilizovanijeg dela oveanstva.
Te ideje, pogubne za duhovno jedinstvo Srba, imaju monu moralnu i materijalnu podrku
inostranstva, a slabu otpornu mo unutar nae drave, tim slabiju to se i pristalice ideja
komunistikog internacionalizma i jugoslavizma u mnogo emu podudaraju sa mondijalistima u
ingoraciji, nebrizi, pa ak i u odioznosti prema srpskoj naciji.
Nacija kao fenomen prolosti
Donedavni predsednik francuske vlade, Eduar Baladir, u svojoj knjizi Mode i ubeenja, kritiki
se osvrnuo na mondijalizam u srcu Evrope. O tome je, izmeu ostalog, napisao:
"Sa ljudskog stanovita, a to e rei sa stanovita vekova koji dolaze, nacije e ostati bitna
injenica internacionalnog ivota. Ve dugo vremena pokuavaju da nas uvere da je re o
fenomenu koji pripada prolosti. Da organizacija ljudskog drutva ne mora vie poivati na
naciji, koja je primitivno optuena kao neto dekadentno, neto to e internacionalizam,
socijalizam i regiona-lizam u potpunosti zameniti..."
Ako Baladir moe tako da misli i ocenjuje znaaj nacije,
iz Pariza, sa stanovita razvoja koje je dostiglo francusko
drutvo, onda se sa puno razloga moe postaviti pitanje
* Kao posle svakog nevremena, na
zato nai pomodni internacionalisti, kakvi su
mondijalisti, na stepenu razvoja naeg drutva, koje se ne povrinu je izbio talog koji zaguuje
tok matice
moe meriti s francuskim, i sa okruenjem koje mi
imamo, ele da zbriu srpsku naciju? Kako to da se oni,
ako vode rauna o narodu i zemlji iji su pripadnici i

dravljani, ne zapitaju, zato se i nama susedni narodi ne opredeljuju za, kako ga naziva Baladir,
pomodni internacionalizam? Ti nama susedni narodi, naprotiv, kao i svi vodei narodi Evrope,
pridaju duno potovanje i znaaj svojim nacijama, a mi se spremno i raskalano odriemo
svojih korena, iako je izvesno da je to samoubilaki put, put koji vodi zatiranju. Ako je to tako, a
izvesno je da jeste, onda se postavlja pitanje kome slue mondijalisti? Moda ne bi bilo pogreno
odgovore na ovo pitanje potraiti u ustanovama iz inostranstva koje finansij-ski stoje iza svih
akcija duhovnog razbijanja srpskog naroda, nudei mu, poput beskrupuloznih dilera, najopasnije
droge, posle ijeg korienja nema povratka zdravom ivotu.
Patriotizam, nacionalizam, ovinizam
U poslednjih nekoliko godina, neodgovornost i nemar prema duhovnom
jedinstvu srpskog naroda pokazala je partija na vlasti. Od partije koja je
verbalno, esto i prenaglaeno, svoju politiku gradila na nacionalnim
osnovama, ona se, posle povezivanja s jugoslovenskom levicom, pretvorila
u organizaciju s neodreenim i aneminim nacionalnim ciljevima. Sve to
skupa, u situaciji ratnih poraza, gubitaka teritorija, masovnog izbeglitva,
iroko rasprostranjene demonizacije, ekonomskih sankcija, opteg
osiromaenja, lopovluka i kriminala, deluje deprimirajue i uveliko
dezorijentie ire slojeve naroda, koji u materijalnoj bedi jedva egzistiraju.
Duhovno razbijen, sa poljuljanom i oslabljenom nacio-nalnom sveu, a
ojaalim regionalnim i partikular-nim oseanjima, srpski narod izgubio je otpornu mo. On je do
te mere zbunjen da ne zna ta je patriotizam, ta nacionalizam, a ta ovinizam. Nisu retki
sluajevi da se pri samoj nacionalnoj identifikaciji, pri samom pomenu o srpskoj pripadnosti,
ljudi odmah pravdaju da "jesu Srbi al' nisu nacionalisti".
Srbima je jednom perfidnom i duboko smiljenom antisrpskom politikom utisnut ig opakih
nacio-nalista. Dugo vremena, izmeu dva svetska rata, cilj itavog obrazovnog sistema bio je da
neguje jugoslovenski patriotizam, najpre na temelju nacio-nalnog, a potom i dravnog
unitarizma. Posle Drugog svetskog rata negovan je socijalistiki i samoupra-vni patriotizam.
Antisrpsko vaspitanje
O sopstvenoj naciji srpski aci u osnovnim i srednjim kolama saznavali su vie o
"velikosrpskim tenjama", "Velikoj Srbiji" i "srpskom hegemonizmu" nego o svetlim trenucima
borbe za osloboenje i ujedinjenje svog naroda. Zbog takvog, skroz pogrenog, antisrpskog
vaspitanja, mnoge generacije aka izale su iz klupa s trajno oteenim oseanjem nacionalne
pripadnosti, s okrnjenom sveu o duhovnom jedinstvu srpskog naroda.
U obrazovnom sistemu poneto se izmenilo, ali ne toliko da bi iz naih kola izlazili ljudi s
jasnim znanjima, ponosni to pripadaju jednom malom, ali potovanja dostojnom narodu. Ako se
eli ojaati nacionalna svest i reafirmisati duhovno jedinstvo naeg naroda, ideologizovani i
politizovani obrazovni sistem mora pretrpeti temeljne izmene.
Utapanje u druge nacije

Obrazovni sistem nije jedini krivac za nau nisku nacionalnu svest i

prigueno oseanje duhovnog jedinstva. Za to glavnu krivicu snosi
zvanina politika, kako ona za vlade Josipa Broza, tako i politike koje su
sledile posle njegovog odlaska. Sasvim je prirodno da sve to je preterano,
estoko, izazovno i netrpeljivo, ne samo da nije dobro ve je tetno i
opasno. Prema tome, svaki nacionalizam koji dobija osobine ovinizma,
bez obzira na to gde se pojavi, morao bi biti obuzdavan i suzbijan.
Meutim, mi Srbi, zbog sklonosti da u svemu preterujemo, u obraunu s
ekskluzivizmom i ovinizmom, uguili smo i zdravo
nacionalno i patriotsko oseanje.
Nismo imali mere u ocenama i procenama ta je Srpstvo, * Jugoslovenska ideja, politika i
ta je srpski patriotizam i srpsko rodo-ljublje, ta je
drava, postali su podesan instrument
srpska istorija, tradicija i kultura. Sve smo to, olako,
za rasrbljavanje
nedotupavno, primitivno i grubo odbacivali i igosali kao
srpski nacionalizam i ovinizam.
Apsolutna prednost svugde je davana klasnoj svesti, partijskoj pripadnosti, ideolokosocijalistikoj samoupravnoj opredeljenosti, najnovijoj istoriji koja se ticala
narodnooslobodilakog rata i Narodno-oslobodilake borbe, tzv. bratstvu i jedinstvu, a potom
zajednitvu s ostalim narodima i narodnostima bive Jugoslavije. Rezultat tog preterivanja i
zastranjivanja, posmatran sa stanovita srpskog patriotizma i duhovnog jedinstva, vie je nego
porazan. Za razliku od svih ostalih naroda bive Jugoslavije, Srbi su, kako sam ve rekao,
najlake i najbre postajali Jugo-sloveni. Oni su bili najmanje otporni, jer su se naj-lake
pretapali i utapali u druge nacije i najmaso-vnije se transformisali u novokomponovane nacije.
Petokraka i kokarda
Politiki sistemi proeti ekskluzivnom levom ideologijom naneli
su tetu duhovnom jedinstvu naeg naroda. Pobednici u ratu i
revoluciji obrau-nali su se s pripadnicima poraene strane
brutalnim metodama klasno-revolucionarne borbe. Time je
prokopan dubok jaz izmeu pobednika i poraenih. Nacija je ne
samo raspoluena ve i teko antagonizovana. Bilo je nade da e
vreme i opasnosti koje su zapretile Srbima u trenucima krize i
raspada Jugo-slavije delovati lekovito, da e ublaiti meusobne sukobe i smanjiti tenzije, da e
razum nadvladati strasti. Meutim, bile su to samo elje dobrona-mernih, mrnjom
neoptereenih istinskih patriota, kojima nije stalo do ovih ili onih grupnih, ve globalnih
nacionalnih interesa. Umesto duhovnog objedinjavanja, nacionalnog sabiranja i okupljanja,
ponovo se zauo borbeni pokli: nema pomirenja i nee ga biti ni za stotinu, ni za hiljadu godina.
Na tako kratkovido i plitkoumno razmiljanje, suprotstavljena strana, eljna revana, uzvratila je
nimalo razboritim uslikom: "Bando crvena!" Tako su nam ponovo doli na scenu partizani i
etnici, petokraka i kokarda, ideoloki simboli surovog graanskog obrauna. Umesto da su ti
simboli i taj nesreni graanski obraun postali predmeti istorijskog izuavanja, oni su ponovo
postali predmeti nacionalnog raskola i mogueg krvavog sukoba. Odgovornost za vraanje na

staro, ve vieno, stanje snose obe strane, ali vie oni koji su na vlasti nego oni u opoziciji.
Oigledno je da dobre volje i mudrosti nije bilo ni na
jednoj strani.
Vlastodrci su po svaku cenu i svim raspolo-ivim
* Greh roenja srpskih komunista:
sredstvima eleli da sauvaju vlast i da se ponaaju kao nacionalna svest zamenjena
pobednici, koji su nepomirljivi i neporecivi. To, u mnogo internacionalnom
emu bahato i primitivno ponaa-nje, umiljanje da je
jednom postignuta pobeda vena, delovalo je izazovno,
pa nije sluajno to je u ovom trenutku duhovno
jedinstvo samo eljeni cilj onih koji uviaju svu tragediju nesreno sukobljenih, a bolesno
ambicioznih i zakrvljenih suparnika.
Za temu o kojoj raspravljam nije bitno ko je prvi obnovio sukob, ko je vie, a ko manje kriv za
tako netrpeljivo ideoloko, politiko i stranako konfrontiranje. Istorija e o tome dati svoj sud.
Bitno je da sukob postoji, da se on ne smiruje, ve, naprotiv, iz dana u dan raste i preti krvavim
obraunom.

Umesto prevazilaenja kobnih podela u srpskom narodu, ponovo se uo pokli: nema pomirenja
i nee ga biti za narednih stotinu, ni za hiljadu godina. Na tako kratkovido i plitko-umno
razmiljanje, suprotstavljena strana, eljna revana, uzvratila je, nimalo razboritim usklikom;
"Bando crvena!" tako su ponovo na scenu stupili partizani i etnici, petokraka i kokarda,
ideoloki simboli surovog graanskog obrauna. Umesto da ti simboli i taj nesreni graanski
obraun postanu predmet istorijskog izuavanja, oni su postali ponovo predmet nacionalnog
raskola i mogueg krvavog sukoba.

Podele na verskim osnovama

Duhovno jedinstvo srpskog naroda veoma je razoreno dugogodinjim
militantnim komunistikim ateizmom. Jedan deo naroda se, pod
pritiskom, iz oportunizma ili uverenja, priklonio zvaninoj ateistikoj
politici, a drugi je ostao privren svojoj crkvi i veri. Tako je i po verskoj
osnovi naprslo nacionalno jedinstvo. Ono ne bi bilo toliko bolno da
izmeu jedne i druge strane postoji vie uzajamnog potovanja, a manje
izazovnog primitivizma i rigidnosti. Kako to nije sluaj, nacija je, po
osnovi ateizma i teizma, ozbiljno pocepana. U svoje vreme, naroito
tokom XIX veka, Srpska pravoslavna crkva duhovno je objedinjavala
naciju po verskoj - pravoslavnoj osnovi, jer Srbe je identifikovala po
verskoj pripadnosti. Zbog toga su od srpstva otpadali pripadnici
katolike i muslimanske veroispovesti. Osim ne tako retkih izuzetaka, kakvih je bilo, Srbe su, po
pravilu, inili samo pripadnici pravoslavne veroispovesti. Ako su se Srbi "spasli" deobe po
verskoj osnovi, nisu uspeli da se odupru deobi po osnovi ateizma i teizma. Ta deoba, ako se ne

kultivie, ako se ne shvati i ne prihvati osnovno ljudsko pravo na slobodu savesti, moe u
odreenom tre-nutku postati kamen spoticanja unutar srpskog naroda.
Republika ili monarhija, Srbija ili Jugoslavija
Ozbiljno pitanje, koje moe da izazove nepotrebne
nacionalne potrese, je pitanje oblika dravnog ureenja.
* Umesto nacionalnog pomirenja,
Jedan deo naroda je za republiku, drugi za monarhiju.
nastavljaju se raskoli iz ideolokog
Tenzije zbog toga rastu, strasti se raspaljuju i ako se
ovako nastavi gotovo je sigurno da emo se uskoro deliti graanskog rata partizana i etnika
na republikance i monarhiste, koji e, u skladu s naim
nesrenim adetima, ukrstiti koplja. Raskol koji je na
pomolu treba kanalisati u mirne tokove i omoguiti narodu da se, u pogodnom trenutku,
referendumom izjasni da li eli monarhiju ili republiku.
Nesporazumi unutar naeg naroda postoje oko toga da li je posle razbijanja druge Jugoslavije
trebalo stvarati treu, ili je, umesto nje, trebalo obrazovati srpsku dravu. Sa tim u vezi
nesaglasnosti postoje i oko toga da li naa drava treba da bude nacionalna ili graanska, kao da
nacionalna drava ne moe u isto vreme biti i graanska.
Srpski raskol na Drini
Poslednji nesreni rat sa traginim posledicama, iznuena
blokada na Drini, posebno ideoloko-politika
propaganda voena iz Beograda protiv Srba u Republici
Srpskoj i njenog rukovodstva, delovali su pogubno po
duhovno jedinstvo naeg naroda. Isto tako, razorno deluje
odnos nae vlasti prema izbeglicama i izbeglikom
pitanju. Istina je da veina naroda ivi u siromatvu, ali
drava se nije dovoljno, na odgovarajui i pametan nain,
pobrinula da se siromatvo podeli, da se beskunici ne
oseaju kao nezvani gosti, kao graani bez elementarnih
graanskih prava, kao apatridi u sopstvenoj domovini.
ognjita, izbeglice su, sasvim prirodno,
Uveren sam da je trenutak tako ozbiljan,Izgubivi
da o
potraile utoite u Srbiji, a Srbija ih nije doekala kao
problemu duhovnog jedinstva treba govoriti
bez uvijanja, emocija, strasti, sa eljom majka,
da se ve kao maeha. Ponela se prema njima kao
prema krivcima, a ne kao prema unesreenim rtvama.
sagleda istina. Na istini moramo uobliavati
Time im je zadala nove rane, teko zaleive, iza kojih
mentali-tet naeg naroda. Akademik Vasilije
Kresti
ostaju neuklonjivi oiljci. Tih oiljaka nije bilo posle
nesrene beanije 1941-1945. godine, kada se Srbija
nalazila pod okupacijom i u materijalnim nedaama gorim i teim od ovih koje nas danas
pritiskaju.
Duhovno jedinstvo ne moe se graditi politi-kim floskulama, nepromiljenim potezima i uvredljivim izjavama, ksenofobinim ponaanjem i tvrdi-lukom. Ono se gradi dobro osmiljenim
kulturno-pros-vetnim, drutvenim, ekonomskim i politikim projektima i akcijama, kao i

nesebinim materijalnim ulaganjem. U sluaju sa izbeglicama, i kad je bilo dobre volje, bilo je
malo mudrosti, a mnogo improvizacija, runog politikantstva i arlatanstva.
Sami sebi najvei neprijatelj
Ovom tekstu nije zadatak da bilo koga osuuje, niti da oslobaa odgovornosti. NJime sam izneo
svoje vienje stanja naeg duhovnog jedinstva sa eljom da, neopte-reen bilo kakvim
ideologijama ili partijskim pripadnostima, ukaem na probleme, kako bi oni bili uklonjeni, ili,
bar, ublaeni. Mogue je da neka pitanja nisam postavio kako valja, a da sam, izvesna, zanemario
i zaobiao. U svakom sluaju, to nisam uinio svesno. Usudio sam se javno da iskaem ono to
mislim o jednom, po mom shvatanju, izuzetno vanom pitanju za nau naciju i dravu. Uinio
sam to stoga to sam uveren da nismo toliko brojni i jaki da bismo imali pravo na suludo
rastakanje snaga kojima raspolaemo. Nemam iluzija da u ovim pisanjem zaleiti staru srpsku
boljku koja se naziva nesloga i deoba, ali njime elim da podstaknem sve dobro-namerne i one
koji umeju da misle da se angauju, i, koli-ko mogu, doprinesu to tenjem povezivanju naeg
naroda, kako bi porasla njegova otporna snaga prema svim neprijateljskim naletima, dolazili oni
spolja ili iznutra.
Ako Srbi ne ree sutinska pitanja koja se tiu njihovog
duhovnog jedinstva, sa sigurnou se moe rei da
* Srbija izbeglice nije doekala kao
napretka nee biti, da im tada nee biti potrebni
majka ve kao maeha
spoljanji neprijatelji, ve da e oni sami sebe dovoljno
zavezati u nerazmrsivo klupko, iz kojeg nee uspeti da se
ispetljaju u doglednoj budunosti