UNIVERZITET U NIU FAKULTET ZATITE NA RADU

NENAD V. IVKOVI

MONITORING EMISIJE AEROZAGAENJA I

KVALITETA AMBIJENTALNOG VAZDUHA

NI,2015
1. UVOD
1.1. Zagaivanje ambijentalnog vazduha
1.2. Definicija aerozagaenja
1.3. Globalni efekat zagaenja vazduha
1.3.1.
Efekat staklene bate
1.3.1.1.
Gasovi efekta staklene baste
1.3.1.2.
Kjoto protokol

1.3.2.
Smanjenje koncentracije stratosferskog ozona (Efekat isezavanja ozona)
1.3.3.
Kisele padavine (kie)
1.3. Lokalni uticaji zagaenja vazduha
1.3.1.
Posledice dejstva (Delovanje) aerozagaenja na zdravlje ljudi
1.5.2.
Posledice dejstva (Delovanje) aerozagaenja na floru (biljni svet)
1.5.3.
Smog Posledice dejstava Ostala delovanja
2. SISTEM EMITER-ATMOSFERA-RECEPTOR
2.1. Tehnogeni ekosistem i aerozagaenje
2.2. Aerozagaenje u sistemu emiter-atmosfera-receptor
3. MONITORING U SISTEMU EMITER -ATMOSFERA- RECEPTOR
3.1. Definicija monitoringa
3.2. Monitoring ciklus
3.3. Opta klasifikacija monitoringa
3.3.1.
Globalni sistem monitoringa
3.3.2.
Nacionalni sistem monitoringa
3.3.3.
Regionalni sistem monitoringa
3.3.4.
Lokalni sistem monitoringa
3.4. Baza podataka sa podacima o emisiji zagaujuih materija
3.4.1.
Registar za oslobaanje i transport zagaujuih materija (PRTR)
3.4.2.
Lokalni registar izvora zagaivanja (LRIZ)
3.4.3.
Opti podaci o izvoru zagaivanja
3.4.4.
Podaci o postrojenju
3.4.5.
Emisije u vazduh
3.4.6.
Izvetavanje za LRIZ
4. MONITORING EMISIJE AEROZAGAENJA
4.1. Opti principi monitoringa
4.2. Nadlenosti za vrenje monitoringa
4.3. Zadaci i ciljevi monitoringa
4.4. Izraavanje rezultata monitoringa
4.5. Sagledavanje monitoringa emisije u vremenu i prostoru
4.6. Izbor vremena monitoringa
4.7. Uporedivost i pouzdanost podataka
4.8. Netanosti pri merenju
4.9. Vrednosti ispod granice detekcije
4.10.
Odstupanja
4.11.
Vrste emisija
4.11.1.
Monitoring odbeglih i difuznih emisija (DFE)
4.11.2.
Monitoring vanrednih emisija
4.12.
Normiranje emisije izvora zagaivanja
4.13.
Pristupi monitoringu parametara
4.13.1.
Direktna merenja
4.13.2.
Izvedeni parametri (surogat - indirektni parametri)
4.13.3.
Bilans masa
4.13.4.
Preraunavanja
4.13.5.
Emisioni faktori
4.14.
Merenja emisija iz termoenergetskih i drugih postrojenja
4.15.
Kontinualno merenje emisije
4.16.
Postupak ocenjivanja rezultata merenja emisije
4.17.
Saoptavanje rezultata monitoringa
4.17.1.
Trokovi monitoringa
5. MONITORING KVALITETA AMBIJENTALNOG VAZDUHA
5.1.Opti principi monitoringa
5.2.Struktura sistema monitoringa

5.3.Informacioni sistem ivotne sredine i monitoring

5.4.1.
Uloga i funkcije obezbeenja kvaliteta i kontrola kvaliteta
5.5.Program monitoringa
5.5.1.
Ciljevi i zadaci
5.5.2.
Objekti i parametri monitoringa
5.5.3.
Prethodna analiza stanja (situacije)
5.5.4.
Odreivanje mesta posmatranja/praenja
5.5.5.
Monitoring pod bakljom-dimnom perjanicom
5.5.5.
Trajanje merenja
5.5.6.
Metode monitoringa i izbor opreme
5.5.6.1.
Metoda automatske analize
5.5.6.2.
Metode za automatsku kontrolu zapraenosti vazduha
5.5.7.
Uzorkovanje i priprema uzoraka
5.5.8.
Sistem prikupljanja podataka
5.5.9.
Dokumentovanje rezultata merenja
5.5.9.1.
Obrada podataka u informaciju
5.5.9.2.
Dokumentovanje rezultata
5.5.9.3.
Pouzdanost i uporedivost podataka
5.5.10.
Interpretacija dobijenih rezultata merenja
5.5.11.
Povratna veza
5.5.12.
Izrada izvetaja o rezultatima sprovoenja monitoringa
5.5.13.
Izvetavanje o rezultatima merenja

6. TEHNIKA SREDSTVA ZA OBEZBEIVANJE INFORMACIJA U MREI

MONITORINGA
6.1.
Obrada podataka i informacioni sistemi
6.2.
Opta struktura sredstava u mrei merenja
6.3.
Sredstva obrade informacija
6.4.
Mree za prenos podataka
6.5.
Informaciona i programska podrka
7. SISTEMI AUTOMATSKOG MONITORINGA
7.1.
7.2.
7.3.
7.4.
7.4.
1.
7.4.
2.
7.4.
3.
7.4.
4.
7.4.
5.
7.4.
6.
7.4.
8.
7.4.
9.
7.4.
10.
7.4.
11.
7.4.
12.
7.5.

Topologija mree monitoringa

Distribuirani raunarski sistemi
Primena distribuiranih sistema za monitoring kvaliteta
vazduha elementi mree monitoringa vazduha
Detekcioni
Merenje koncentracije ozona
Merenje ugljen monoksida
Merenje sumpor dioksida /vodonik sulfida
Merenje oksida azota
Merenje prakastih materija
Primena lasera za merenje zagaenja u
atmosferi
OPSIS sistemi
Jednostavna gasna detekcija
Multigasna detekcija
Superiorna gasna detekcija
Detektorske cevice i pumpe
Ostvarivanje fizike veze u mrei monitoringa

8. MODELIRANJE U SISTEMU MONITORINGA

8.1.
8.2.

Modeliranje
Uloga matematikih modela

9. PRIMENJENE METODOLOGIJE U DONOENJU OCENE KVALITETA VAZDUHA

10. DRAVNA MREA ZA PRAENJE KVALITETA VAZDUHA U SRBIJI
10.1.
Opti principi monitoringa
10.2.
Obim i sadraj zagaujuih supstanci koje se prate
10.3.
Najee greke u programima za monitoring i kako ih izbei
11. MONITORING KVALITETA VAZDUHA U CILJU PROCENE ZDRAVSTVENOG
RIZIKA

LITERATURA

1. UVOD

1.1. ZAGAIVANjE AMBIJENTALNOG VAZDUHA

Meusobni uticaj oveka i sredine koja ga okruuje, ve odavno je istakao problem
ouvanja ivotne sredine. Postalo je oigledno da poveano stvaranje vrstih, tenih i
gasovitih odpada dovodi do njenog zagaivanja, to rezultuje (rezultira) nepovoljnim
delovanjem takve, izmenjene, sredine na oveka. Pored zagaivanja vode i zemljita, kao
jedan od osnovnih problema dananjice je zagaivanje atmosfere (vazduno zagaenje).
Zagaivanje atmosferskog vazduha u osnovi potie od delovanja same prirode ili od strane
oveka. Delovanje prirodnih izvora zagaivanja se uglavnom svodi na zagaivanje
spoljanje (prirodne) sredine, dok ovek svojim delovanjem (bilo direktnim ili
indirektnim) zagauje i spoljanju i unutranju (radnu) sredinu.
Pojave vazdunih zagaenja prisutne su jo od davnina, kako u svojim prirodnim oblicima
(vulkanske erupcije, peane oluje, umski poari) tako i antropogenim, uslovljene
delatnou oveka (otkrivanja vatre i poetka prilagoavanja prirodne sredine svojim
egzistencijalnim potrebama). U radovima Hipokrata postoje podaci o bolestima koje su
vezane za nepovoljno
delovanje zagaenog vazduha, vode i mesta ivljenja@10 . Kao to svedoi
srednjovekovna

hronika@20u XVI veku, vazduh gradova Evrope, zbog primitivnog stanja vodovodnog i
kanalizacionog sistema (sanitarija), bio je neprijatnog mirisa, bioloki zagaen ali je i
hemijsko zagaen bilo prisutno usled produktima sagorevanja uglja i usled emitovanja
gasova poreklom iz zanatstva.
Intenzivniji obim i oblici antropogenog zagaivanja, kako ivotnog tako i radnog prostora,
otpoinje za vreme industrijske revolucije. Nauno-tehniki progres, koga karakterie
razvoj novih tehnolokih procesa, savremenih maina i ureaja velikih proizvodnih
mogunosti, korienje novih sirovina i izvora energije, doveo je do naglog poveanja
produktivnosti proizvodnih snaga, to je uslovilo poboljanje uslova ivota ali i rastue
zagaivanje atmosfere.
U velikom broju tehnolokih procesa, u toku prerade sirovina i raznih produkata, kao i
dobijanja energije, usled fizikih ili hemijskih reakcija, nastaju velike koliine odpadnih
gasova, koji obino sadre dispergovane vrste estice, kapljice tenosti, gasove i pare.
Nihova emisija se svakodnevno vri u atmosferu.

U velikom broju tehnolokih procesa, u toku prerade sirovina, razliitim fiziko-hemijskim

i/ili hemijskim reakcijama produkuju se u atmosferu, obino dispergovane vrste estice,
kapljice tenosti, gasovi i pare, razliitog stepena toksinosti i opasnosti po ivotnu
sredinu. Takoe u cilju proizvodnje energije vri se sagorevanje fosilnih goriva i
emitovanje toksinih gasova u atmosferu.
Zemlja (drava)
Stanovnika, (%) od
Proizvodnja, (%) od
Zagaenje, (%) od
ukupnog svetskog
ukupne svetske
ukupnog svetskog
Razvijene zemlje
19,5
53,0
64,0
samo SAD
5,5
24,6
31,0
Zapadna Evropa
8,0
19,0
20,0
Japan
3,0
5,6
6,0
Istone zemlje
33,0
39,0
23,0
samo Rusija
6,6
20,0
10,0
Zemlje u razvoju
47,5
8,0
13,0

Od svih emitovanih zagadjujuih supstanci u atmosferu oko 90% ine gasovite supstance,
a 10% vrste supstance. Naunici daju razliite procene o koliinama, pojedinim
zagaujuim szpstancama (zagadjenja) koja dospevaju iz prirodnih i antropogenih izvora.
U skladu sa postojeim ocenama zagaivanja atmosfere, moe se prihvatiti tvrdnja da
svake godine u atmosferu (nju) dospeva oko 3 -10 9 tona gasovitih, tenih i vrstih
zagadjujuih supstanci, a pri tome udeo emitovanih zagaujuih supstanci, koji se odnosi
na (otpada) delatnost oveka iznosi oko 10% od pomenute (te) koliine [3].
Vulkani izbacuju godinje u atmosferu 30-150 miliona tona gasa i 30-300 miliona tona
pepela. U toku jedne godine na Zemlji se produkuje oko 1-10 9 tona raznih ugljovodonika,
od ega se u atmosferu emituje 400-10 6 tona metana, koji nastaje aktivnostima
mikroorganizama pri razgradnji organskih materija[3].
Znaajno mesto zauzimaju i prirodni izvori sumpornih jedinjenja i to sulfidne soli iz
okeana, H2S iz morske vode i kopnenih izvora, koji daju ak dva puta vie sumpornih
jedinjenja od koliine koja nastaje ljudskim aktivnostima. Zajedno sa nastalim
sumpordioksidom (SO2), pomenuta sumporna jedinjenja, daju godinje oko 220-106 tona
sumpornih jedinjenja[3]. Znaajna koliina H2S nastaje bakterijskom redukcijom sulfatnih
jona (SO2) raspadanjem organske materije ili aktivnostima vulkana. Izdvajanje ovog gasa
praeno je oslobaanjem velikih koliina CO2. Ugljenmonoksid nastaje raspadanjem
organskih supstanci, razlaganjem uglja, u umskim poarima, vulkanskim erupcijama, pri
oksidaciji metana, izdvajanjem iz okeana i disocijacijom CO2. Bakterijskim aktivnostima u
zemljitu, kao i foto-hemijskim reakcijama u viim slojevima atmosfere, nastaju azotni
oksidi, koji kao krajnje proizvode daju nitratne kiseline i nitratne aerosole. Pri
bakterijskom razlaganju proteina nastaje amonijak, koji moe nastati i mikrobiolokim
aktivnostima u okeanima.

*
O
S

Tabela 2. Osnovni izvori emisije gasovitih zagadjujuih supstanci u atmosferi[3]

Supstan
Osnovni, dominantni
Ocena koliine 109
ca
izvor
kg/god.
Prirodno
Antropogen
o
Bakterije - vodoniksusfid
88
Procesi u moru
40
Vulkanska aktivnost
Sagorevanje uglja - SO2
47
Sagorevanje nafte - SO2
13
Industrija - SO2
7
NOX
Bakterije - NH3
860
Bakterije - NO2
340
Bakterije - NO
210
Sagorevanje uglja - NO2
7,4
Grejanje - NO2
4,5
Potpuno sagorevanje - NH3
3,1

Automobili - NO2
Ostali procesi sagorevanja
-NO2
CO
CO2
O3

Vulkanske
aktivnosti
Antropogeni
izvori
(automobili)
Prirodni izvori - vulkani
Antropogeni izvori sagorevanje
Prirodni izvori

2,0
0,7
-

180

72.000

14.000

1.800

Antropogeni stacionarni izvori su godinje emitovali, krajem osamdesetih godina, u SAD

oko 6 106 tona praine, u bivem SSSR-u oko 15 -106 tona praine i 32-106 tona gasova.
Sasvim je jasno da u zavisnosti od konkretnih uslova individualnih vrsta delatnosti u
pojedinim zemljama, nivo zagadjenja je razliit. U tabeli 3. i 4. dato je poredjenje
podataka o procenjenoj koliini emitovanog aerozagaenja iz prirodnih i antropogenih
izvora[3].
Tabela 3. Osnovni izvori emisije vrstih estica u atmosferu[3].
Dominantni izvori
Procenjena koliina 109 kg/god.
Prirodna
Antropogen
Ukupno
aMorski procesi
900
900
Vetar
180
180
Kosmika paina
5
5
Vulkanska aktivnost
3,6
3,6
umski poari
2,7
2,7
Vegetativni procesi
0,7
0,7
Iz jedinjenja azota
630
27
657
Iz hidrosulfida
180
180
Iz terpena
180
180
Iz sumpordioksida
27
27
Iz ugljovodonika
25
25
Ukupna koliina
2.082
265
2.347
Moe se postaviti (uiniti) pogrean zakljuak da su danas prirodni izvori zagaenja
dominantniji od antropogenih. Meutim, vremenom zagaenje vazduha je postala pojava
koja je najveim delom nastala ovekovom aktivnou i moe se rei da je proces
zagaenja vazduha, vremenom kroz istoriju razvoja ljudskog drutva dobijao na znaaju
ne samo po koliini emitovanih zagaujuih supstanci ve po degradacionom svojstvu tih
supstanci po ivotnu sredinu. Udeo osnovnih antropogenih izvora emisije u zagadjenju
atmosfere dat je u tabeli 4.
Tabela 4. Pregled osnovnih antropogenih izvora emisije zagadjenja atmosfere[3].
Vid delatnosti
Ukupna masa svih zagadjenja, %
Svi vidovi transporta
50 - 60
Proizvodnja toplotne i elektroenergije
10 - 15
Lokalno grejanje
10
Industrijski procesi
15 - 20
Sagorevanje otpada
5
Danas, u najvee emitere zagaujuih materija ubrajaju se: energetika, transport, crna i
obojena metalurgija, hemijska industrija, termelektrane, rudnici sa povrinskim kopovima,
industrija gradjevinskog materijala itd. Tako, na primer, pri dobijanju hiljadu tona elika
oslobodi se i emituje 40 t vrstih estica, 30 t. SO 2, 50 t CO; pri proizvodnji 1000 t
sumporne kiseline nitroznim postupkom u atmosferu se emituje 20 t oksida azota, 10 t

SO2; ili pak pri proizvodnji jednog miliona KWh elektrine energije iz termoelektrana se
emituje 10 t vrstih estica, 15 t SO 2 i 3 t azotnih oksida. Ili na primer, za 1 sat leta, na
visini od 18-20 km nadzvuni putniki avion Konkord izbacivao 80 t. vodene pare, 70 t.
CO2 , 4 t. CO i mnogih drugih zagaujuih materija. Procena koliine emisije zagaujuih
materija u atmosferu od antropogenih izvora u svetu data je u tabeli 5.
Atmosfera, zbog svoje dinamike prirode, poseduje ogroman kapacitet, tako da prima
sva emitovana gasovita i estina zagaenja. Meutim, u izvesnim vremenskim
situacijama taj je kapacitet naglo suen i ako te situacije traju due, zagaenja se
nagomilavaju u jednom odreenom prostoru, to moe dovesti do neprocenjivih
posledica. Pri tome, veliki deo emitovanih zagadjujuih materija moe da se ponovo
vrati na Zemlju, esto u obliku koji je tetniji od primarno emitovanog.
Zagaivanje ivotne sredine, posebno vazduha, isputanjem gasovitih i vrstih
zagaujuih supstanci (zagaenja), iz termoelektrana, industrije i pre svega drumskog
saobraaja, izazivaju sve vee posledice u mnogim zemljama. Prema oceni eksperata
OUN [4] u atmosferu Evrope, SAD i Kanade svake godine se emituje oko 100-10 6 tona
jedinjenja sumpora. Znaajan deo njih, jedini se u atmosferi sa vodenom parom i u vidu
kiselih kia dospeva na zemlju. Prema nekim podacima, kao rezultat kiselih kia, u
Junoj Norvekoj, riba je isezla u 1 750 jezera, a u severoistonom delu SAD u vie od
1 000 jezera.
Tabela 5. Ocena koliine emisije zagaujuih supstanci u atmosferu od antropogenih
izvora u svetu[3].
Koliina emisije u godni, 109 kg
Tip izvora
estice SOx
NOx
CO
CnH
m
Transport
0,7
0,3
7,0
67,3
12,7
- automobili
- ostalo
0,5
0,1
8,0
3,9
1,1
Ukupno
1,2
0,4
8,0
71,2
13,8
Sagorevanje goriva
2,3
14,0
3,8
0,1
- termoelektrane
- industrija
3,0
5,5
3,1
0,3
0,1
- stanovi
0,4
1,8
0,5
1,3
0,6
- ostalo
0,3
0,7
0,4
0,2
Ukupno
6,0
22,0
7,5
1,9
0,7
Hemijska proizvodnja
5,9
7,2
0,2
7,8
3,5
Prerada otpada
1,2
0,1
0,7
4,5
1,4
Ostali
0,4
0,6
0,2
1,2
4,2
Ukupno
14,6
30,3
16,6
86,6
23,6

Ukupn
o88,0
6,6
94,6
19,9
12,0
4,6
1,6
38,1
24,6
7,9
6,6
172,8

Kao rezultat sagorevanja uglja, nafte, prirodnog gasa, kriljaca i drugih gorivih materija
u poslednjih deset godina, koncentracija ugljendioksida u atmosferi je poveana za 0,2%
u odnosu na prirodni fon [5]. Biljke i fotoplanktoni okeana nisu u stanju da u potpunosti
eliminiu u atmosferi emitovan ugljnedioksid. Prema nekim predvianjima,
koncentracija ugljendioksida u atmosferi e oko 2000. godine narasti do 0,038%, to e,
usled efekta staklene bate koju izaziva (proputa Sunevu radijaciju, ali ne proputa
obrnuto infracrveno zraenje), dovesti do porasta temperature atmosfere Zemlje za 2 0C.
To e izazvati topljenje polarnog leda i poveanja nivoa svetskih okeana za 6-8 m.
Aerozagaenje se moe premetati vazdunim strujama na velika rastojanja. Tako na
primer, utvreno je da se otpadni gasovi iz fabrika Nemake i Engleske prenose na
rastojanja vie hiljada kilometara i padaju na tearitoriju skandinavskih zemalja, a iz
severoistonih drava SAD -a na teritoriju Kanade [6].

Slika 1. Globalna godinja emisija CO2 za prirodne i antropogene izvore emisije [7].

Slika 2. Globalna godinja emisija CO za prirodne i antropogene izvore emisije [7].

Slika 3. Globalna godinja emisija NOx za prirodne i antropogene izvore emisije [7].

Iz podataka prikazanih na slikama 1, 2 i 3 vidljivo je da je emisija tetnih gasova

iz antropogenih izvora, osim za CO2, premaila emisije iz prirodnih izvora.
Moe se smatrati da su uzrok sve veem narastanju problema zagaivanja
vazduha, posmatrano u istom
vremenskom periodu, tri glavna faktora [7]:
> Stalno poveanje broja stanovnika na Zemlji,to jest veliki
prirataj, uslovljava veu
proizvodnju dobara namenjenih za ivot i stvaranje vee koliine otpada.
> Razvoj industrije i tehnologije. Nove tehnologije i proizvodni procesi koriste nove
sirovine koje dovode do emitovanja supstanci
koje su
esto (stvaranja
otpada)
nepoznate i nedovoljno ispitane toksinosti,
to dovodi do uslonjavanja
problema
zagaenja koji treba reiti.

>

Socijalne promene takoe uslovljavaju veu zagaenost vazduha. Razlikuju se,

prema nainu delovanja, dva socijalna faktora: urbanizacija-direktno delovanje,
jer sve vei prelaz i doseljavanje ljudi u urbane sredine uslovljava brzo prerastanje
manjih gradova u ogromne gradske oblasti i standard ivota-indirektno delovanje,
jer moderno drutvo sve vie koristi papir, plastiku i druge materijale za pakovanje
i u razne druge svrhe, a sagorevanje ovih otpadaka, kao i svi vidovi sagorevanja,
dovodi takoe, do zagaivanja vazduha.
Kombinacije ova tri faktora mogu se smatrati grupom uzajamno delujuih inilaca koji
dovode do ozbiljnog problema zagaenosti vazduha, naroito u gradskim sredinama.
1.2. DEFINICIJA AEROZAGAENjA
Pod zagaivanjem vazduha podrazumeva se kvalitativna i kvantitativna izmena njegovih
fizikih, hemijskih i biolokih karakteristika, koja vodi ka naruavanju zakonitosti
funkcionisanja ekosistema, baziranih na poznatim mehanizmima samoregulacije.
Zagaenje vazduha podrazumeva prisutnost jedne ili vie nepoelnjih vrstih, tenih ili
gasovitih supstanci u vazduhu, odreenih osobina u odreenoj koliini i u odreenom
vremenskom periodu, koje predstavljaju opasnost za oveka, biljni i ivotinjski svet ili
koje na bilo koji nain onemoguavaju komforan ivot i uivanje u ovekovoj okolini[8].
Vazduno zagaenje podrazumeva prisustvo u vazduhu jedne ili vie nepoeljnih supstanci
u vrstom, tenom ili gasovitom stanju, odreenih osobina, u odreenoj koliini i u
odreenom vremenskom periodu, koje predstavljaju opasnost za oveka, biljni i ivotinjski
svet ili koje na bilo koji nain onemoguavaju komforan ivot u ovekovoj okolini.
Zagaenje vazduha, ili kako se jo naziva i aerozagaenje, nastaje pod uticajem
(delovanjem) zagaujuih supstanci. Zagaujue supstance vazdune sredine su materije u
vrstom, tenom i gasovitom stanju, prisutne u odreenim koliinama, na odreenom
mestu u odreenom vremenskom periodu a koje predstavljaju opasnost za oveka, biljni i
ivotinjski svet.
Pod vazdunim zagaenjem ili aerozagaenjem podrazumeva se zagaen (neist) vazduh
donjih slojeva spoljne atmosfere, takozvane biosfere, koji sadri jednu ili vie nepoeljih
vrstih, tenih ili gasovitih supstanci, odreenih osobina u odreenoj koliini i u
odreenom vremenskom periodu, koje predstavljaju opasnost za oveka, biljni i ivotinjski
svet ili koje na bilo koji nain onemoguavaju komforan ivot i uivanje u ovekovoj
okolini. Prema tome, zagaujue supstance vazdune sredine (u stranoj literaturi je
prisutan izraz polutanti) su materije u vrstom, tenom i gasovitom stanju, prisutne u
odreenim koliinama, na odreenom mestu u odreenom vremenskom periodu a koje
predstavljaju opasnost za oveka, biljni i ivotinjski svet. Dele se prema: vrsti, nainu
nastajanja, uestalosti, tetnom dejstvu itd. Najee koriena podela u proceni ekolokog
rizika je na: tipine i specifine zagaujue materije.
Zavisno od prirode faktora, zagaivanje vazduha moe biti: prirodno i antropogeno.
Prirodno zagaivanje posledica je procesa u Biosferi. Izmeu prirdnog zagaivanja i
samopreiavanja Biosfere odrava se ravnotea tako da trajnjih posledica na elemente
sistema ivotne sredine, sem u pojedinanim lokalnim sluajevima, nema. Uglavnom
nastaje kao rezultat aktivnosti ivih bia, vulkana, umskih poara i hemijskih reakcija u
atmosferi. U toku jedne godine na Zemlji se stvori oko 1-10 9 t. raznih ugljovodonika, od
ega samo metana, oko 400-106 t., koji nastaje aktivnostima mikroorganizama pri
razgradnji organskih materija. Znaajno mesto zauzimaju i prirodni izvori sumpornih
jedinjenja (sulfidne soli iz okeana, H2S iz morske vode i kopnenih izvora), koji daju ak
dva puta vie sumpornih jedinjenja od koliine koja nastaje ljudskim aktivnostima.
Znaajna koliina H2S nastaje bakterijskom redukcijom sulfatnih jona SO4, raspadanjem
organske materije ili aktivnostima vulkana. Ugljenmonoksid nastaje raspadanjem
organskih supstanci, razlaganjem uglja, u umskim poarima, pri vulkanskim erupcijama,
pri oksidaciji metana, izdvajanjem iz okeana i disocijacijom CO2.
Bakterijskim aktivnostima u zemljitu, kao i foto-hemijskim reakcijama u viim

slojevima atmosfere, nastaju azotoni oksidi, koji kao krajnje proizvode daju nitratne
kiseline i nitratne aerosole. Pri bakterijskom razlaganju proteina nastaje amonijak, koji
moe nastati i mikrobiolokim aktivnostima u okeanu. Terpeni su ugljovodonici koji
nastaju kao proizvod ivotnih procesa biljaka. Godinje se iz biljaka izdvoji oko 300106 tona terpena[9].
Antropogeno zagaivanje vazdune sredine definie se kao direktno ili indirektno
dospevanje materija ili energije u atmosferi od strane oveka, a koje ima tetne efekte,
takve prirode, da ugroava ljudsko zdravlje, nanosi tetu ivotnim resursima,
ekosistemima i materijalnim dobrima i umanjuje ili remeti zakonitosti funkcionisanja
sistema ivotne stredine[9]..
Pri funkcionisanju tehnolokih sistema, kao rezultat korienih sirovina i pomonih
materijala dolazi do izdvajanja u vazdunu sredinu otpadnih materija u obliku gasova,
para, praine i aerosola. Procena obima i strukture emitovanog zagaenja u atmosferu,
u svetu u 1970. i 2000. godini data je u tabeli 6.
Tabela. 6. Obim i struktura emitovanog zagaenja u atmosferu u svetu u 10 tona [9].
Vrsta
Godin
Energetik
Industrij
Poljoprivreda
Komunalna
Ukupna
a
a
a
del.
otpada
koliina
Gasovi
1970.
17.326
47
1.460
873
19.707
2000.
43.980
226
3.780
2.773
50.757
Cestice
1970.
133
91
14
3
241
2000.
248
382
42
13
721

Tipine zagaujue supstance su prisutne u svakoj urbanoj sredini i u blizini

termoenergetskih postrojenja. Tu spadaju: sumpordioksid, a, azotovi oksidi,
ugljenmonoksid i talone materije (aerosedimenti).
Sumpor dioksid -SO2 nastaje kao produkt sagorevanja fosilnih i drugih goriva, pri
preradi mineralnih ruda sa veim sadrajem sumpornih jedinjenja i kao posledica
proizvodnje sumporne kiseline i drugih sumpornih proizvoda. U vazduhu urbanih
sredina, moe se nai istovremeno sa drugim zagaujuim supstancama vazduha. On je
bez boje, otrog mirisa, nezapaljiv, 2,5 puta tei od vazduha, rastvorljiv u vodi. U
vazduhu se nalazi kao gas ili rastvoren u vodenim kapljicama. Pri veoj vlanosti
vazduha oksidie i delimino prelazi u sumpornu ili sumporastu kiselinu, pa u obliku
kisele kie pada na tlo. Emisije sumpornih jedinjenja su u velikom i stalnom porastu u
celom svetu smatra se najizrazitijom zagaujuom supstancom urbanih sredina.
Sumpor dioksid je iritirajui gas. Glavna posledica, ak i pri kratkom izlaganju, je
suenje disajnih puteva to moe prouzrokovati guenje, napetost u grudima, i kratak
dah. Simptomi se poveavaju sa poveanjem koncentracije sumpor dioksida i/ili
poveanjem brzine disanja. Po prestanku izloenosti sumpor dioksidu, funkcija plua
se vraa u normalu. Pri veoma visokim koncentracijama, sumpor dioksid moe
prouzrokovati guenje, napetost u grudima i skraenost daha ak i kod zdravih osoba
koje nemaju astmu. Dugorono izlaganje sumpor dioksidu moe prouzrokovati
respiratorne bolesti, promeniti plune odbrambene mehanizme, i pojaati
kardiovaskularne bolesti.
Najvaniji oksidi sumpora, koji dovode do zagaenja vazduha su sumpor(IV)-oksid
(SO2) i sumpor(VI)-oksid (SO3), kao i njihove kiseline sulfatna i sulfitna (H2SO4 i
H2SO3) i soli njihovh kiselina.
Sumpor-dioksid nastaje sagorevanjem fosilnih goriva, uglja i nafte , koji sadre
sumpor, kao i pri pojedinim tehnolokim procesima u hemijskoj industriji i u
metalurgiji.To je gas, bez boje, otrog mirisa.U vazduhu moe da se nae kao gas ili
rastvoren u vodenim kapljicama pa u obliku kisele kie pada na tlo. Veoma tetno utie
na oveka, na metale, konstrukcione materijale, kou, papir i tekstilne materijale.
estice su vrste materije u vazduhu. Nastaju pri mnogim tehnolokim
procesima. Emituju se direktno ili se formiraju u atmosferi reakcijom drugih

1
0

supstanci. Razliite su veliine. One iji je prenik manji od 10 ^m mogu

dospeti u plua, potencijalno prouzrokujui ozbiljne zdravstvene probleme.
estice prenika manjeg od 2,5 ^m zovu se "fine". U izvore ovih estica spadaju
sve vrste sagorevanja, ukljuujui i emisiju iz motorna vozila, sagorevanja u
poljoprivredi i nekih industrijskih procesa. estice prenika izmeu 2,5 i 10 ^m
smatraju se "grubim". U izvore grubih estica spadaju operacije drobljenja i
bruenja, kao i praina koju proizvodi saobraaj motornih vozila. estice manje
od 10 ^m mogu prouzrokovati ili poveati broj zdravstvenih problema u vezi sa
bolestima srca i plua. Ovi efekti su povezani kako sa kratkoronim izlaganjima
(obino preko 24 asa, ali mogue i kraim kao npr.1 sat), tako i sa dugoronim
izlaganjima (godinama). Osetljiva grupa na estino zagaenje, ukljuuje ljude
sa sranim ili plunim bolestima, starije osobe, odrasle osobe (koji mogu imati
neotkrivene bolesti srca ili plua), i deca.
estice u vazduhu pretstavljaju sloene smee organskih i neorganskih
jedinjenja obino podeljenih u dve grupe (prema veliini) PM10:
> estice iji je prenik > 10 |am (praina, estice zemlje)
> estice ije je prenik <10 |am (aerosoli, sagorljive estice).
Emituju se u vazduh iz energana, industrijskih procesa, saobraaja,
sagorevanjem uglja u domainstvu i industriji.
estice u vazduhu imaju veliki uticaj na: rasejavanje Sunevog zraenje, klimu,
vidljivost, materijale, vegetaciju i oveka.One mogu dovesti do direktnog
oteenja respirativnih organa ili do oteenja drugih organa posredno.
Sastav estica zavisno od veliine dat je u tabeli 7.

OPIS
GRUP
E
Gruba
Fina

Tabela 7. Veliina i sastav estica

S AS TAV
Praina, zemlja, ut
Aerosol, sagorljive e-stice, naknadno konde-nzovane
organske mate-rije i metalne pare (primarni i sekundarni
zagaivai)

VELIINA
WHO
USEPA(PMlO)
> 2.5 pm
>
10 pm
< 2.5 pm
< 10 pm

Azotni oksidi - NOx nastaju pri sagorevanju fosilnih goriva u toplanama,

termoelektranama, industrijskim pogonima u izduvnim gasovima motora sa
unutranjim sagorevanjem, proizvodnji azotne kiseline, oksidaciji amonijaka,
proizvodnji vetakih ubriva, vetake svile, prilikom zavarivanja, miniranja i
u drugim procesima. U procesu sagorevanja nastaje pri visokim temperaturama,
u sporednoj reakciji oksidacije emitovanog azota atmosferskim kiseonika.
Azotmonoksid kao proizvod prvog stupnja oksidacije azota atmosferskim
kiseonikom podlee daljem procesu oksidacije u atmosferi do azotdioksida
(NO2). Azotni oksidi sa sekundarnim aminima daju nova nitrozna jedinjenja
kancerogenog dejstva. Jedno od najopasnijih je benzopiren. On je iz grupe
policiklinih aromatinih ugljovodonika i nastaje pri svim procesima
nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva u toplanama i pri radu motornih vozila.
Emisije azotnih oksida je u stalnom porastu, s obzirom na mnogobrojnost
njihovih izvora.
Od razliitih oksida azota koji se pojavljuju u vazduhu najznaajniji su: azot(II)oksid (NO) i azot(IV)-oksid (NO2). Drugi poznati oksidi azota su: azot(I)-oksid
(N2O), azot(III)-oksid (N2O3) i azot(V)-oksid (N2O5). Nastaju kao posledice
sagorevanja fosilnih goriva raznih industrijskih pogona, u izduvnim gasovima
motora sa unutranjim sagorevanjem pri proizvodnji azotne kiseline, pri
oksidaciji amonijaka, pri proizvodnji vetakih ubriva itd.
Azot(II)-oksid i azot(IV)-dioksid nastajupostaj oksidacijom azota na

11

temperaturama iznad 1 2000C:

N2 + O2 ^ 2NO
2NO + O2 ^ 2NO2 ^ N2O4
Koncentracije NO i NO2 u vazduhu variraju u zavisnosti od doba dana ili godinjeg doba.
Pod uticajem Sunevog zraenja formira se azotni ciklus koji utie na koncentraciju
troposferskog ozona.

Azot(IV)-oksid je etiri puta toksiniji od azot(II)-oksid i ima izraeno destruktivno

dejstvo plunog tkiva. Takoe azotni oksidi imaju i fitotoksino dejstvo koje je
najuoljivije na liu biljaka (pojava nekrotinih mrlja). Azotni oksidi, kao i proizvodi
njegove konverzije, nitratna i nitritna kiselina dovode do korozije metala, oteenja tkanine
i najlona, oteenje tekstinih boja i sl.
Azot(IV)-oksid se lako rastvara u vodi pa se zbog tog lako "ispira" iz vazduha u obliku
HNO ili HNO :
3

2NO + H O ^ HNO +
2

HNO 3NO2 + H2O ^

2

2HNO2 +

NO + O2
Azot(IV)-oksid moe reagovati sa organskim jedinjenjima i nagraditi peroksi acetil nitrate
(PAN) kao jedan od najeih formiranih lakrimata koji ulaze u sastav fotohemijskog
smoga.
Ugljenmonoksid - CO nastaje kao produkt sagorevanja raznih vrsta goriva kod
termoelektrana, toplana, kotlarnica i individualnih loita, kao i u izduvnim gasovima
motora sa unutranjim sagorevanjem. Oko 60% od celokupne emisije CO potie od
izduvnih gasova vozila, a u gradovima je taj procenat i do 95%. Nivoi CO su najvei
tokom zimskog perioda jer niske temperature smanjuju mogunost potpunog sagorevanja
goriva u loitima. Ugljenik(II)- monoksid (CO) je jedan od najrasprostranjenijih
zagaujuih supstanci. Ugljenik(II)-monoksid se formira pri sledeim reakcijama:

nepotpunim sagorevanjem uglja ili materijala koji sadre ugljenik

C + 1/2O2 ^ CO

redukcijom ugljenik-(II)monoksida ugljenikom

C + CO2 ^ 2CO

disocijacijom ugljenik-(II)monoksida na visokim temperaturama

CO2 ^ CO + O
Ugljenik(II)-monoksid ima veoma tetne efekte po ljudsko zdravlje.Visoke koncentracije
CO mogu da izazovu mnoge fizioloke i patoloke promene kod ljudi i ivotinja pa i smrt.
Dospeva u krvotok iz plua i vezuje se za hemoglobin koji prenosi kiseonik do elija. On u
stvari smanjuje koliinu kiseonika koja dospeva do tkiva i organa. Osobe sa
kardiovaskularnim bolestima, kao to je angina, su izloene zdravstvenom riziku pri
ekspoziciji ugljenmodoksidu. Osobe sa sporednim ili uslovnim kardiovaskularnim i
respiratornim sistemima a mogue i mala deca, takoe mogu biti izloene velikom riziku
od izlaganja ugljen monoksidu. Kod zdravih individua (pojedinaca), izlaganje visokim
koncentracijama ugljenmonoksida moe delovati na mentalu sposobnost i vid.
Ozon-O3 je gas sastavljen iz tri atoma kiseonika. Nalazi se i u gornjim slojevima
atmosfere, na 20-50 km iznad zemljine povrine gde formira zatitni sloj koji titi od
tetnih sunevih UV zraka. Ovaj korisni ozon se postepeno transformi pod uticajem

1
2

hemikalijama koje proizvode ljudi. U prizemnim slojevima atmosfere ozon se formira tako
to aerozagaenje koje emituju
automobili, industrijski kotlovi, hemijska industrija, rafinerije i drugi izvori,
hemijski reaguje pod uticajem suneve svetlosti, pa je ozon u prizemnim slojevima
zagaujua supstanca. Deca predstavljaju jednu rizinu grupu. Osobe svih starosnih
doba van kue su izloene veem riziku jer tokom njihove fizike aktivnosti ozon
dublje prodire u delove plua koja su podlonija povredama. Osobe sa disajnim
problemima, ukljuujui i astmu, mogu osetiti zdravstvene probleme i pri niim
vrednostima ozona u odnosu na druge ljude. Ozon moe nadraiti respiratorni
sistem izazivajui kaalj, iritaciju grla, ili neprijatan oseaj u grudima. oteati
disanje, disanje moe postati bre i plie.
Ozon ima dvostruku ulogu u zemljinoj atmosferi. U stratosferi (oko 10 km iznad
povrine zemlje) upija ultraljubiasto zraenje koje bi u suprotnom izazvalo teka
oteenja na ivim organizmima. U troposferi (najnii sloj atmosfere), ako je
prisutan u visokim koncentracijama, ozon ima sljedea tetna svojstva:
Predstavlja opasnost po zdravlje ovjeka,
Oteuje biljke,

Poveava efekat staklene bate.

Kao jedan od najjaih oksidanata ozon oksidi brojne metale na sobnoj temperaturi,
a takoe moe unititi mnoga organska jedinjenja, pa tako i proizvode u kojima se
oni pojavljuju, kao to su kauuk, tekstil, koa i boja.
Delovanjem ozona, ljudske aktivnosti i jakog sunevog svetla nastaju azot dioksid
(uglavnom ga proizvode izduvni gasovi automobila) i organska jedinjenja (VOC).
Fotohemijskim procesima u kojima uestvuju primarne zagaujue supstance
nastaju fotohemijski oksidanti. Najznaajniji fotohemijski oksidant je ozon. Azotni
oksidi i ugljovodonici u prisustvu suneve svetlosti izazivaju sloen niz hemijskih
reakcija:
CmHn + NOx + suneva svetlost ^ fotohemijski smog
U vazduhu koji sadri HC i NOx pod uticajem sunevog zraenja dolazi do
oksidacije NO do NO2, oksidacije CmHn i stvaranja O3.
Pored nastanka ozona u fotolitikom ciklusu, deo ozona nastaje i prirodno u
gornjim slojevima atmosfere odakle pod uticajem vertikalnih vazdunih strujanja
odlazi u donje slojeve atmosfere. Ozon nastaje i prilikom elektrinih pranjenja u
atmosferi. Ozon stratosfere u potpunosti apsorbuje sunevo utraljubiasto zraenje
talasnih duina od 200 do 280 nm i u velikom procentu ultraljubiasto zraenje
talasnih duina od 280 do 320 nm.
Poveanje koncentracije ozona u atmosferi utiu tetno na biosistem.
OlovoPb i teki metali Cd, Hg i dr. su znaajne zagaujue supstance vazduha.
Olovo je plaviasto-sivi metal. U ambijentalnom vazduhu je u obliku estica
veliine ispod 3^m, koje su bioakumulativne. Oko 30-50% udahnutog olova
dospeva u telo. Uneto Pb u krvotok dovodi do hematolokih problema. U atmosferu
dospeva preko izduvnih gasova iz motora sa unutranjim sagorevanjem koji koriste
benzin sa tetraetilolovom.
Karakteristike i znaaj standardnih zagaujuih supstanci je dat u tabeli 8.
Tabela 8. Karakteristike i znaaj standardnih zagaujuih supstanci

ZAGAUJUE
SUPSTANCE

CO

K ARAK T E R I S T I K E

Bez boje i mirisa

Z N ACAJ

Nastaje za vreme nepotpunog sagorevanja

ugljovodonika. Izaziva efekte staklene bate i
klimatske promene

1
3

NO2

Mrko-narandast gas

O3

Vrlo reaktivan

SO2

Bezbojan, zaguljiv, rastvorljiv u

H2O, gradi sumporastu i sumpornu kiselinu (H2SO3 i H2SO4)
vrste estice prenika manjeg
od 10|im, crn dim

PM10
Pb

Teki metali, bioakumulativan

Znaajna komponenta fotohemijskog smoga i

kiselih padavina
Sekundarni zagaiva, nastaje za vreme
formiranja fotohemijskog smoga. Oteuje biljke i
materijale
Glavni
sastojak kiselih jia. tetan za ljude, biljke,
ivotinje i materijale
Toplane na ugalj, saobraaj, ugalj iz domainstva,
kamenolomi, sagorevanje moe da izazove
respiratorne promene
Glavni izvor je olovni benzin. Takoe oslobaa se
iz olovnih cevi. Pri poveanim koncentracijama
ima tetno dejstvo na zdravlje ljudi.

Specifine zagadjujue supstance nastaju kao produkti sagorevanja fosilnih goriva,

pri topljenju metala, u hemijskoj, preraivakoj, tekstilnoj, prehrambenoj i drugim
industrijama. Najee specifine zagaujue supstance u urbanoj sredini su:
ugljovodonici korigovani na metan, olovo, kadmijum, ugljendisulfid, hlorovani
ugljovodonici, freon, alkilsulfonati, formaldehid, hlorovodonik, polihlorovani
bifenili, fluoridi, fluorovodonik, arsen, vodoniksulfid, sumporvodonik, olovosulfid,
oksidansi, i mnogobrojni drugi gasovi i razni metali: cink, bakar i dr.
Ugljovodonici-HC. Najei ugljovodonik je metan. Smatra se znaajnim
izazivaem efekta staklene bate. Oslobaa se iz izmeta ivotinja, iz movara i
deponije, truljenjem lia uma, biljaka itd.
Alkeni (ili olefini) su veoma reaktivni kada se nau sa NO X. Etilen gradi
peroksiacetil nitrat (PAN) i ozon. Najopasniji ugljovodonici pripadaju aromatinoj
ili benzenskoj grupi. Iako nisu reaktivni, neka jedinjenja iz benzenske grupe su
karcerogena ili se sumnja da su karcinogena. Ovde spadaju poliaromatini
ugljovodonici i benzenska jedinjenja. Glavni izvori ugljovodonika koji nastaju
ovekovim delovanjem su saobraaj, proizvoidnja organskih hemikalija, transport i
prizvodnja sirovog ulja i distribucija prirodnog gasa.
Ugljovodonik koji imaju veliki doprinos u zagaenju vazduha u svom sastavu
sadre manje od 12 ugljenikovih atoma i nalaze se u gasovitom stanju ili su lako
isparljivi. U prirodi se javljaju kao proizvod biolokih procesa i to najee metan, a
u vazduhu 50% ugljovodonika potie od saobraaja, industrijskih procesa i
isparavanja rastvaraa. Alifatini ugljovodonici su uglavnom biohemijski inertni uz
mali stepen toksinosti dok su aromatini ugljovodonici biohemijski aktivni i
toksini. Meutim, fotohemijski oksidansi, u ijem stvaranju uestvuju
ugljovodonici nalaze se esto u vazduhu u koncetracijama koje deluju tetno na
ljudski organizam, biljke i materijale.
Teki metali Cd, Pb, Hg su znaajne zagaujue supstsnce vazduha. Izvori estica i
para metala u vazduhu su raznovrsni: razliiti industrijski procesi, motori sa
unutranjim sagorevanjem, deponije, rudnici itd.
1.3. GLOBALNI EFEKTI ZAGAIVANJA ATMOSFERE
1.3.1.
Efekat staklene bate
Geoloka istorija Zemlje karakterisala se mnogim promenama klimatskih uslova.
Obim i brzina promene sadasnje klime najverovatnije prevazilazi sva variranja u
prirodi u poslednjih nekoloko hiljada godina. Postoji jak dokaz da se najveci deo
zapazenog skorijeg zagrevanja i globalnog porasta temperature moze pripisati
ljudskim aktivnostima, posebno emisiji gasova staklene baste (GHG-Greenhouse
gases) sto najcesce potice od sagorevanja fosilnih goriva i promena u nacinu obrade
i koriscenja zemljista. Zbog tekuce emisije gasova staklene baste ocekuje se da se

1
4

primeceni porast globalne temperature nastavi i poveca tokom 21. veka. Promena
klime vec ima znacajan uticaj na covekovu okolinu, na zdravlje ljudi i na drustvo, i
ocekuje se da u buducnosti varijacije klimatskih promena budu jos ozbiljnije i
drasticnije.
1.3.1.1.
Gasovi staklene baste
Nekoliko gasova staklene baste javlja se prirodno u atmosferi, dok drugi rezultiraju iz
ljudskih aktivnosti. Gasovi staklene baste koji se javljaju prirodno obuhvataju vodenu
paru, ugljendioksid, metan, azosuboksid i ozon. Neke ljudske aktivnosti, medjutim,
doprinose veim nivoima ovih gasova od onih koji se javljaju prirodno.
Svaki gas staklene baste razlikuje se po svojoj sposobnosti apsorbovanja toplote u
atmosferi. HFC i PFC su najjaci apsorbenti toplote. Metan apsorbuje 21 put vise toplote po
molekulu od ugljendioksida a azotsuboksid asorbuje 270 puta vise toplote po molekulu od
ugljendioksida. esto se procene emisija gasova staklene baste predstavljaju u jedinicama
miliona metrikih tona ekvivalenta ugljenika (MMTCE), gde se meri svaki gas po
njegovoj GWP vrednosti.
Postoje tri glavne grupe GWP gasova: fluorougljovopdonici (HFC), ugljovodonici zasieni
fluorom (PFC) i sumpor heksafluorid (SF6). Ova jedinjenja su najjai gasovi staklene
baste. Pored toga to imaju veliki potencijal zagrevanja, SF6 i PFC imaju dug vek trajanja
u atmosferi.
CO2 - Ugljendioksid: Oslobaa se u atmosferu iz procesa sagorevanja vrstog otpada,
fosilnih goriva (nafta, prirodni gas i ugalj) i drva i proizvoda drveta nafte. Ugljen-dioksid
je veoma znaajan gas jer je neophodan za rast i razoj ivog sveta. Pod uticajem sunevog
zraenja postaje hrana biljkama, ima znaajnu ulogu u procesu apsorpcije i emisije
toplotne energije u atmosferi. Ugljen-dioksid ima osobinu da apsorbuje tolotu koju zemlja
odaje atmosferi. Na taj nain on spreava prostiranje toplote kroz atmosferu stvarajui tzv.
efekat staklane bate. U atmosferu dospeva pri oksidaciji organskih jedinjenja,
sagorevanju, disanju, vulkanskim erupcijama. Obzirom na veliko antropogeno nastajanje
CO2 i na mogunost atmosfere i vodenih povrina da ga apsorbuju ili transformiu dolazi
do njegovog konstantnog porasta.
Osim globalne promene, sadzaj CO se menja u toku godine i dana, zimi vie nego leti,
vie urbanim sredinama, vie nou nego danju. Sa visinom njegovo uee se smanjuje jer
je tei od vazduha.
CH4 - Metan: Emituje se u toku proizvodnje i transporta uglja, prirodnog gasa i nafte.
Emisije metana takodje potiu od razlaganja organskog otpada na gradskim deponijama
cvrstog otpada, movara, od uzgoja stoke.
Metan (CH4) je gas staklene baste koji ostaje u atmosferi 9-15 godina. Metan je preko 20
puta efikasniji u zadravanju toplote u atmosferi od ugljen-dioksida (CO 2), u stogodisnjem
periodu. Emituje se iz raznovrsnih prirodnih i vestakih izvora. Vestaki izvori ukljuuju
deponije, sisteme za prirodni gas i naftu, poljoprivredne aktivnosti, vaenje uglja,
sagorevanje, tretman otpadne vode i izvesne industrijske procese.
Metan je takoe primarni sastojak prirodnog gasa i vaan izvor energije.
2

N2O - Azotsuboksid: Emituje se u toku poljoprivrednih i industrijskih aktivnosti, kao i u

toku sagorevanja cvrstog otpada i fosilnih goriva. Azotsuboksid (N 2O) je bezbojan gas sa
neznatnim slatkim ukusom. Zbog dugog trajanja u atmosferi (priblizno 120 godina) i
zadrzavanja toplote - oko 310 puta jace od uglj endioksida po molekulu - N O je vaan gas
staklene baste.
Azotsuboksid potie iz prirodnih ali i vestakih izvora a odstranjuje se iz atmosfere
uglavnom fotolizom (npr. razlaganje pod dejstvom suneve svetlosti) u stratosferi. Glavni
vestaki izvori N2O su obrada zemlje, sagorevanje fosilnih goriva, proizvodnja adipinske
kiseline i proizvodnja azotne kiseline. N 2O takoe nastaje prirodnim putem iz veoma
raznovrsnih bioloskih izvora u zemljistu i vodi. Procenjuje se da na prirodne izvore otpada
preko 60% ukupnih emisija N O.
2

1
5

PFC - ugljovodonici zasieni fluorom: Primarna proizvodnja aluminijuma i izrada

poluprovodnika su najvei poznati antropogeni izvori ugljovodonika koji su zasiceni
fluorom - CF (tetrafluorometan) i C F (heksafluoroetan). Globalni potencijal zagrevanja za
emisije CF i C F jednak je priblino koliini od priblizno 6.500 tona CF i 9.200 tona C F .
Ugljovodonici zasiceni fluorom su takoe supstance koje osirumauju ozon (ODS).
PFC imaju krajnje stabilnu strukturu molekula i uglavnom su imuni na hemijske procese u
nioj atmosferi koja razlae veinu zagaivaa. Tek kada ugljovodonici zasieni fluorom
dou u mezosferu, oko 60 kilometara iznad Zemlje, velika energija sunevih
ultraljubicastih zraka ih razlae. Mehanizam odstrnajivanja je krajnje spor i kao posledica
ugljovodonici zasieni fluorom se gomilaju u atmosferi i ostaju tamo nekoliko hiljada
godina. Procenjeni vek trajanja u atmosferi iznosi za CF 50.000 i za C F 10.000 godina.
HFC - Fluorougljovodonici: Fluoro-ugljovodonici (HFC) su hemikalije koje proizvodi
ovek i koje su razvijene kao alternativa materija koje osiromasuju ozon (ODS) i
namenjene su za industrijske, komercijalne i potroake potrebe. Opseg globalnog
potencijala zagrevanja fluorougljovodonika je od 140 (HFC-152a) do 11.700 (HFC-23).
Vek trajanja u atmosferi varira od godinu dana za HFC-12a do 260 godina za HFC-23.
Veina fluorougljovodonika koji se koriste u komercijalne svrhe ima vek trajanjau
atmosferi nesto manji 0d 15 godina. HFC-134a, koji se koristi u sistemima kondicioniranja
i hladjenja vazduha kod automobile, ima atmosferski vek trajanja od 14 godina.
Fluorougljovodonici (HFC) sa najveim izmerenom koliinom u atmosferi su (po redu)
HFC-23 (CHF3), HFC-134z (CF3H2F) I HFC-152a (CH3CHF2). Jedina vana emisija
fluorougljovodonika pre 1990. godine bila je od hemikalije HFC-23, koja nastaje kao
nusproizvod kod proizvodnje HCFC-22. Fluoro-ugljovodonici se prvenstveno koriste kao
zamena za hemikalije koje osiromasuju ozon (ODS). Izmedju 1978. i 1995. godine,
koncentracije HFC-23 su se poveale od 3 na 10 delova po trilionu (ppt) i nastavljaju da
rastu. Od 1990. godine, kada ga je skoro bilo nemoguce otkriti, prosecne globalne
koncentracije HFC-134a su znatno porasle na skoro 10 ppt (delova po trilionu). HFC-134a
ima atmosferski vek trajanja od oko 14 godina i ocekuje se da njegov obim nastavi da
raste u skladu sa sve vecom upotrebom sredstva za hladjenje u svetu. HFC-152a se stalno
povecavao do oko 0.3 ppt (delova po trilionu) u 2000. godini ali je njegov relativno kratak
vek trajanja o(1.4 godine) drzao koncentraciju u atmosferi ispod 1 ppt (IPCC, 2001).
SF6 - sumporheksafluorid: SF je bezbojan, bez mirisa, nije otrovan i nezapaljiv je gas sa
odlicnim dielektricnim svojstvima. SF se koristi za izolaciju i prekid struje kod opreme za
prenos i distribuciju elektricne energije, u industriji magnezijuma za zastitu rastopjenog
magnezijuma od oksidacije i moguceg snaznog sagorevanja, u proizvodnji poluprovodnika
za dobijanje kruznih modela silicijumske slojevite konstrukcije i kao gas za detekciju
proboja.
Kao i drugi gasovi velikog globalnog potencijala zagrevanja, ima vrlo malo depoa za SF 6,
tako da svi izvori ljudskog porekla direktno doprinose njegovoj akumulaciji u atmosferi.
Merenja SF pokazuju da se njegova prosecna globalna koncentracija povecala za oko 7%
godisnje u periodu od 1980. do 1990. godine, od manje od 1 ppt 1980. godine na skoro 4
ppt krajem devedesetih (IPCC, 2001).
Globalni potencijal zagrevanja SF je 23.900, inei ga najmonijim gasom staklene baste
koji je IPCC procenio.
Najvaniji atmosferski polutanti antropogenog porekla koji dovode do efekta
zakiseljavanja okoline su oksidi sumpora i azota. Antropogeni izvori doprinose njihovoj
prosenoj globalnoj atmosferskoj koncentraciji gotovo isto kao i prirodni izvori. Najvei
deo antropogene emisije potie iz industrijskih oblasti seveme Zemljme hemisfere, koja
pokriva manje od 5 % Zemljine povrine (Evropa, istoni delovi Severne Amerike, Kina,
Japan). Uklanjanje jedinjenja sumpora i azota iz atmosfere, zavisi od brzina njihove suve i
mokre depozicije. Proseho vreme boravka sumpordioksida u atmosferi, kod suve
depozicije, iznosi 0,5-2 dana, to odgovara prosenom transportu od nekoliko stotina
kilometara. Sulfati se u atmosferi zadravaju neto due, 3-5 dana, a uklanjaju se mokrom
depozicijom. Transportuju se na udaljenost od proseno hiljadu kilometara. Za velike
4

1
6

regione vai princip balansa emisije i depozicije, tj. ono to se emituje mora se u istoj meri
istaloiti. U pojedinim oblastima unutar takvih regiona smanjenje ukupne emisije moe
dovesti do znatno manjeg ili veeg opadanja depozicije. Meutim, ukupna depozicija
iznad cele industrijske oblasti bi se smanjila aproksimativno u istoj meri sa smanjenjem
emisije. Ostala kisela jedinjenja, npr. organske kiseline koje potiu iz vegetacije ili tla i
dospevaju u povrinske vode ne mogu biti razlog poveanom zakiseljavanju okoline.
U globalne posledice antropogenog zagaivanja atmosfere spada i isezavanje
stratosferskog ozona (smanjenje debljine ozonskog omotaa) i pojava ozonskih rupa.
Covekove aktivnosti, koje mogu dovesti do znatnijeg smanjenja koncentracije ozona u
atmosferi su raznovrsne. Izgleda da najvea opasnost postoji od supersoninih aviona, koji
lete iznad troposfere, tj. u donjim delovima stratosfere. Sagorevanjem visokooktanskog
benzina, koji slui kao gorivo za te avione, nastaju velike koliine vodene pare i
ugljendioksida, uz oslobaanje toplote. Na povienoj temperaturi se stvaraju male koliine
azotoksida, koji moe da reaguje sa ozonom ( NO + 03 ^ NO2 + 02 ), smanjujui tako
njegovu koncentraciju. Koncentracija ozona u stratosferi se moe smanjiti i poveanjem
koncentracije halogenih hidrokarbonata u atmosferi. Zbog svoje osobine da se lako
kondenzuju pod pritiskom, i da su vrlo inertni, halogeni hidrokarbonati, npr. freon-11
(CFCl ) i freon-12, (CF Cl ) idealni su aerosolni rasprivai. Takoe se mnogo
upotrebljavaju u sistemima za hlaenje u friiderima i klima-uredajima, dobijanje penastih
plastika i kao sredstvo za gaenje poara. Od ukupne godinje svetske proizvodnje u
Sevemoj Americi i Evropi troi se po 30 % , a u Japanu 10- 1 5 %. Kako ne postoje
prirodni naini njihovog mikrobiolokog raspadanja, ostaju nepromenjeni u atmosferi vrlo
dugo (vremena potrebna za raspad freona-11 i freona-115 su procenjena na 380 odnosno
110 godina).
Halogeni hidrokarbonati vremenom mogu da difundiraju u stratosferu, gde se pod
ulicajcm kratlkolalasnog zraenja raspadaju u elementarni Cl i organski deo. Halogeni
elementi mogu smanjili koncentraciju ozona katalilikim reakcijama, kao to su:
3

Cl + O ^ ClO + O2
ClO + O ^ Cl + O2
O3 + O ^2O2
Prirodni izvori halogenih hidrokarbonata se ne smeju zanemariti. Izraunato je npr. da je
emisija hlora iz vulkana u stratosferu znatno vea nego to se mislilo. Vulkanske erupcije
izbacuju hlor u koliini koja se procenjuje na 17-16 % od ukupne svetske proizvodnje
halogenih hidrokarbonata. U poetku su pretpostavke o smanjenju koncentracije ozona
navedenim procesima bile zasnovane na modeliranju reakcija ozona sa navedenim
jedinjenjima. Odnedavno su, meutim, merenja na Zemlji, iz aviona i satelita potvrdila
ovu pretpostavku. U poslednjih 10-15 godina koncentracija ozona u stratosferi se smanjila
u proseku 3-7 %, zavisno od mesta merenja. Amerika agencija za svemirska istraivanja,
NASA procenjuje da godinje smanjivanje koncelracije ozona ide i do 1%. Naroito je
veliko smanjenje ozonskog sloja iznad Antarktika u prolee, kada se u atmosferi stvori
"ozonska rupa" veliine gotovo kao teritorija SAD. Nedavno je petpostavljeno da bi se
koncentracija ozona mogla smanjiti i kao posledica rastue upotrebe azotnih mineralnih
ubriva, pri emu se kao rezultat mikrobioloke aktivnosti tla oslobaa NO. ubriva na
bazi azota predstavljaju preduslov za obimniju proizvodnju hrane, tako da bi eventualno
smanjenje njihove upotrebe izazvalo daleko vee posledice na oveka nego mogu e
smanjenje koncentracije ozona u stratosferi, odnosno tetno delovanje kratkotasnog
zraenja.
1.3.1.2.

Kjoto protokol

Da bi se ublaio efekat promene klime utvrena je Okvirna povelja Ujedinjenih nacija za

promenu klime (UNFCCC). Ona ima za cilj smanjenje emisije gasova staklene baste i
ublaavanje efekata staklene bate i zagrevanja. Kjoto Protokolom takodje su bili utvrdjeni

1
7

ciljevi emisije gasova staklene baste za period od 2008. do 2012. godine. Pored toga,
ustanovljeni su i indikativni ciljevi politike EU i nacionalne politike za budua znatna
smanjenja emisije gasova staklene bate i za predvieni porast temperature koji se moze
tolerisati. Da bi se postigli takvi ciljevi potrebne su dalja strategija i politika za
ostvarivanje odrzivog razvoja u bitnim sektorima drustva (energija, transport, industrija,
domacinstva, poljoprivreda). Osim toga, sve vise ce se zahtevati specijalne strategije za
prilagodjavanje uticajima promene klime.
Ujedinjene Nacije su stavile Okvirnu povelju o promeni klime (UNFCCC) na potpis 1992.
godine i povelja je stupila na snagu 1994. godine. Krajnji cilj Okvirne povelje UN za
promenu okoline (UNFCCC) je ostvarivanje stabilnosti koncentracija gasova staklene
baste u atmosferi na nivou koji bi sprecio opasno mesanje od strane ljudi u klimtaski
sistem. Takav nivo trebalo bi postici u vremenskom okviru koji bi bio dovoljan da
omoguci ekosistemima da se prilagode prirodnoj promeni klime, da obezbedi da ne dodje
do ugrozavanja proizvodnje hrane i da dozvoli nastavak privrednog razvoja na odrziv
nacin (UNFCCC, 1993). Do kraja 20. veka, preko 175 drzava ratifikovalo je ovu povelju,
sto pokazuje da su mnoge zemlje, i industrijalizovane i zemlje u razvoju, bile ubedjene da
je promena klime ozbiljna pretnja Zemlji. EU je identifikovala promenu klime kao jednu
od kljucnih briga za covekovu okolinu, u kontekstu odrzivog razvoja (Evropski Parlament
i Savet, 2002).
Da bi se promena klime i uticaj promene klime ogranicili, 1997. godine je dogovoreno da
se Okvirna povelja dopuni takozvanim Kjoto Protokolom, koji utvrdjuje kvantitativne
granice za emisiju est gasova staklene baste (CO 2, CH4, N2O i tri grupe fluorisanih
gasova), od strane zemalja u razvoju. Cilj industrijskih zemalja u celini bio je smanjenje
emisije od 5% do perioda obaveze od 2008. do 2012. godine, u poredjenju sa osnovnom
godinom (1990. godina je uzeta za referentnu godinu za vecinu zemalja i za najvaznije
gasove po Kjoto Protokolu, osim fluorisanih gasova). EU, koja je u to vreme imala 15
zemalja clanica, obavezala se protokolom da smanji emisiju za 8%. U okviru ovog
ukupnog cilja, za svaku zemlju clanicu dogovoreni su drugaciji ciljevi ogranicenja ili
smanjenja emisije gasova staklene baste, shodno dogovoru u EU, poznatom kao sporazum
o podeli tereta. Medjutim, 10 zemalja clanica koje su se pridruzile EU 2004. godine,
zadrzava svoje posebno dogovorene ciljeve o smanjenju shodno Kjoto Protokolu, u
granicama od 6 do 8% od nivoa iz osnovne godine. Zemljama je dozvoljeno da koriste
takozvane fleksibilne mehanizme iz Kjota da bi ispunile svoje obaveze, ukljucujuci
zajednicku implementaciju baziranu na projektu medju razvijenim zemljama i mehanizme
cistog razvoja izmedju razvijenih zemalja i zemalja u razvoju.
Do sada je 141 zemalja ratifikovala Protokol i mnoge od njih su usvojile nacionalne
programe za smanjenje emisija gasova staklene baste. Evropa je poela da primenjuje
protokol o smanjenju gasova staklene baste i pre nego sto je on stupio na snagu. Nasa
zemlja je potpisala i ratifikovala ovaj dokument. SAD nisu prihvatile ovaj protokol, a
Rusija je to ipak uinila, to je ohrabrujue. Razlozi to Amerika odbija da potpie Kjoto
protokol su ekonomske prirode: ona dominira i u korienju nafte i u trgovini naftom, pa i
industrijskim proizvodima koji koriste fosilna goriva ili druge supstance ije sagorevanje
stvara gasove staklene bate. Dakle, nije stvar u tome to oni ne veruju u globalno
zagrevanje atmosfere i promenu klime. Uostalom, ameriki nauni centri su ukljueni u
svetski sistem praenja, tako da dobro znaju za procese koji se deavaju u atmosferi i utiu
na celu planetu.
U prvoj fazi, glavne mere protokola su se odnosile na visokoindustrijalizovane zemlje.
Zemlje u razvoju i tranziciji e se prilagoavati postepeno, pre svega kroz meunarodnu
saradnju. Svetska zajednica e pomagati siromanijim zemljama da postepeno zamenjuju
postojeu tehnologiju istim tehnologijama, kako bi se kasnije ukljuile u kompletan
sistem.
Prelazak na obnovljive izvore energije za siromane zemlje znai put izlaska iz
siromatva, zato to se oslobaaju ekonomske zavisnosti od uvoza. I Evropa je tu dosta
pogoena. EU je predvidela da bi, ako se ne sprovede intenzivni prelazak na obnovljive

1
8

izvore energije do 2020. godine, stari kontinent morao uvozom nafte da pokriva 70%
svojih potreba za energijom.
Ako se bude potovao Kjoto protokol, doi e do prestanka rasta koliine ugljen dioksida,
u atmosferi, a zatim i do njegovog smanjenja. Cilj je da se ova koliina smanji na nivo na
kojem je bila pre industrijske revolucije. U poslednjih sto godina je za 34 odsto porasla
koliina ugljendioksida, a posledica je porast temperature u atmosferi, koja i dalje raste.
Naunici procenjuju da bi temperatura do kraja veka mogla da poraste za 6 stepeni ako se
ne smanji isputanje gasova staklene bate, to bi bilo katastrofalno. Prema zvaninim
podacima Evropske ekoloke agencije, u Evropi je u poslednjih 10 godina broj prirodnih
nepogoda izazvanih zagrevanjem (poplave, sue, olujni vetrovi, ekstremne temperature),
udvostruen u odnosu na prethodni period. Doslovna primena Kjoto protokola bi doprinela
da se oko 2050. situacija normalizuje.
Kljuni globalni dokument o spreavanju zagrevanja planete Kjoto protokol stupio je na
snagu 16. februara 2005 godine, u trenutku kada sve vei broj naunika upozoravao da e
priroda poplavama, olujama, suama i razornim talasima bre nego oekivano odgovoriti
na nemar oveanstva. Protokol prestaje da vai posle 2012. godine.
Koncpet globalnog potencijala zagrevanja (GWP) razvijen je radi uporedjivanja
sposobnosti svakog gasa staklene baste da hvata toplotu u atmosferi u odnosu na druge
gasove. Definicija GWP za pojedinani gas staklene baste je odnos toplote apsorbovane od
strane jedinicne mase jednog gasa u odnosu na toplotu apsorbovanu od strane jedinicne
mase CO2 u toku odredjenog perioda.
Kao deo svoje naune procene promene klime, Medjuvaldina komisija za promenu klime
(IPCC) je objavila referentne vrednosti GWP-ea za nekoliko gasova staklene baste.
Najnovije procene globalnog potencijala zagrevanja su navedene u Trecem izvestaju o
proceni (TAR) Meuvladine komisije za promenu klime (IPCC).
Protokolom iz Kjota, predviene su sledee akcije:
> smanjenje ukupnih emisija gasova stalene bate za najmanje 5% u odnosu na nivo
iz 1990. godine, u obavezujuem periodu 2008-2012. godina.
> razvijene zemlje mogu ili same da smanje odeene emisije gasova sa efektom
staklene bate ili da finansiraju investicije koje e smanjiti emisije u nerazvijenim
zemljama.
> trgovinu emisijama pri emu svaka certifikovana emisija koju neka Zemlja primi
od druge Zemlje dodaje se propisanoj sumi za stranu primaoca. Ako su emisije
neke zemlje tokom obavezujueg perioda manje od sume propisane za nju ova
razlika se dodaje na propisanu sumu za naredne obavezujue periode.
> svaka zemlja mora da predvidi, najkasnije godinu dana pre poetka prvog
obavezujueg perioda, nacionalni sistem za procenu antropogenih emisija svih
gasova staklene bate iz izvora kao i odstranjenih koliina iz atmosfere.
> saradnju u donoenju efikasnih modaliteta u razvoju, primeni i irenju ekoloki
nekodljivih tehnologija, znanja, prakse i procedura koje se odnose na promenu
klime, kao i pri preduzimanju svih praktinih koraka za unapreivanje,
olakavanje i, po potrebi finansiranje, transfera pristupa tehnologijama
nekodljivim za ivotnu sredinu, znanju, praksi i proceduri u oblasti promene
klime, naroito u zemljama u razvoju, ukljuujui i formulisanje politike i
programa za efikasni transfer tehnologija koje ne ugroavaju ivotnu sredinu, koje
su javne ili u domenu javnosti, kao i stvaranje uslova koji bi omoguavali
privatnom sektoru pristup tim tehnologijama i njihov transfer;
>
saradnju u naunim i tehnikim istraivanjima i unapreivanjima, odravanje i
razvoj sistema sistematskih osmatranja i razvoja arhiva podataka radi smanjenja
nepoznanica vezanih za klimatski sistem, nepovoljne uticaje promene klime i
ekonomske i socijalne posledice razliitih strategija reagovanja;
> u kontekstu implementacije protokola razvijene zemlje treba da obezbede nove i
dodatne finansijske resurse za podmirivanje svih trokova koje naini zemlja u
razvoju sprovodei postojee obaveze na smanjenje emisije i da obezbede takve

1
9

finansijske resurse, ukljuujui i transfer tehnologija, potrebne zemljama u

razvoju za podmirivanje kompletnih dodatnih trokova unapreivanja
implementacije postojeih obaveza.
Ostvarivanje preuzetih obaveza o kvantifikovanom ogranienju i smanjenju emisija, da bi
podstakli odrivi razvoj, nuno je cprovoenje i razrada politike i mera kao to su:
poveanje energetske efikasnosti u relevantnim sektorima nacionalne privrede; zatita i
poveanje eliminacije gasova sa efektom staklene bate uzimajui u obzir; unapreenje
postupaka odrivog upravljanja umama, poumljavanja i krenja uma; unapreenje
odrivih oblika poljoprivrede u svetlu razmatranja promena klime; unapreenje,
istraivanje, razvoj i poveano korienje novih i obnovljivih oblika energije i unapreenih
i inovativnih ekoloki istih tehnologija; podsticanje odgovarajuih reformi u relevantnim
sektorima usmerenim na unapreenje politike i mera koje ograniavaju ili smanjuju
emisije gasova sa efektom staklene bate; ograniavanje ili smanjivanje emisija metana
putem reciklae i korienja pri upravljanju otpadom, kao i u proizvodnji, saobraaju i
distribuciji energije;
1.3.2.

Efekat iezavanja ozona

Pored moguih efekata koje bi izazvala poveana koncentracija ugljendioksida u

atmosferi, odnedavno se pojavio i problem promene koncentracije ozona u stratosferi usled
ovekovog delovanja. Ukupna koliina ozona u stratosferi se procenjuje na 3.000 miliona
tona. Meutim, u sloju izmeu 20 i 40 km, gde je koncentrisan najvei deo ukupne mase,
koncentracija ozona iznosi svega 10 ppm. Sloj ozona u stratosferi apsorbuje najvei deo
tetnog ultravioletnog zraenja. Ako bi dolo do znaajnijeg smanjenja koncentracije
ozona, a neka istraivanja to potvruju, moglo bi doi do ozbiljnih efekata na Zemlji, kao
posledica poveanog kratkotalasnog zraenja, na primer poveanje oboljenja raka koe,
katarakte oiju, smanjenja prinosa poljoprivrednih proizvoda i umske mase, smanjenja
ribolova u morima zbog poveanog izumiranja planktona kao glavne riblje hrane, promena
temperature Zemlje a time i klime itd.
Ozon u viim slojevima atmosfere titi nau kou odbijanjem tetnog ultraljubiastog
zraenja, ali ozon u prizemnim slojevima predstavlja kljunu komponentu smoga. Nastaje
tokom toplih dana kada tetni gasovi iz automobila, elektrana, domainstava i industrije
poinju da se uslovni reeno peku na vrelom Suncu, to mnogim ljudima oteava
disanje.
Visok nivo prizemnog ozona tetan je za sve, decu, starije osobe, pacijente sa
respiratornim oboljenjima, kao i one koji rade ili su zbog rekreacije uglavnom van kue.
Usled ovog problema, poelo je u nekim zemljama praenje prisustva prizemnog ozona i
predvianje obima zagaenja.
Primer predstavlja amerika savezna drava Pensilvanija, gde je ovaj sistem mera i
postupaka uao u primenu poetkom 2009. godine, posle ogromnih vruina prolog leta
koje su donele mnogo problema, ne samo zdravstvenih ve i komunalnih.
Sa prekomernim poveanjem prisustva ozona u prizemnim slojevima atmosfere, pokree
se sistem upozoravanja stanovnitva na njegovo prisustvo i savetuje se izbegavanje
kretanja napolju tokom dana, kao i mere zatite za one koji moraju zbog vrste svog
zanimanja da budu napolju. Takoe, ne prestaje ni kampanja za samoinicijativno
smanjenje aktivnosti kojima graani utiu na uveanje ovakvog vida zagaenja.

2
0

"*
NaIM* HX.MHI T.<S
wi uni 120 im im iho m ist:m sm m m > wo mo jwo mo 4jo 440 mo 4m> .00 /jo

Slika 4. Prikaz koncentracije ozon u stratosferi

Rezultat smanjenja debljine sloja ozona i njegove postepene dezintegracije jeste opasnost
po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Uveana stopa oboljevanja od raka koe, one
katarakte i slepila direktne su posledice gubitka sloja ozona. Postepeno, ljudski imuni
sistem postaje slabiji, tako da uopte nisu besmislene apokaliptine vizije oveanstva
koje ivi pod zemljom. Naveemo detaljnije opasnosti po zdravlje ljudi i druge oblike
ivota na zemlji.
Kod ljudi, kao to je ve istaknuto, poveanje intenziteta UV-zraenja moe izazvati rak
koe, kataraktu oka i slepilo ali i opekotine, sneno slepilo, starenje koe i opadanje
imunog sistema. Rak koe bez melanoma (tumora) je jedan od najeih oblika raka koe
kod ljudi i ustanovljena je njegova korelacija sa intenzitetom UV-zraenja. Takoe postoje
i individualni faktori rizika od raka koe, kao to su: bleda koa sa malo pigmenta; plave,
zelene ili kestenjaste oi; svetla kosa; ispoljena tendencija zadobijanja opekotina pri
sunanju umesto preplanulog tena; ozbiljne opekotine od sunanja u prolosti; veliki broj
mladea; pegavost koe i porodina sklonost ka oboljevanju od raka koe.
Treba napomenuti da je utvrena razliita osetljivost na UV-zraenje kod razliitih
populacija: u Norvekoj je stopa pojavljivanja melanoma koe 15.89% kod ena a 14.12%
kod mukaraca, dok je u Turskoj ta stopa mnogo manja i iznosi 0.87% kod ena i 1% kod
mukaraca.
Posledice UV-zraenja visokog intenziteta su velike i po floru i faunu. Populacija riba u
svetskim okeanima i morima e drastino opasti, tako da e opasti i izlov riba u svrhu
ljudske ishrane. Razvoj biljaka bie usporen a sa time e opasti i prinosi. Mnoge biljke i
ivotinje, npr. pingvini, najverovatnije e izumreti.
Otkriveno je da se UV-zraenje negativno odraava na vodene ekosisteme jer dovodi do
smanjenja produkcije fitoplanktona (mali plutajui organizmi, uglavnom alge i bakterije
prisutne u vodenim ekosistemima) i tetnih posledica po ribe, raie, krabe, vodozemce i
druge vodene ivotinje u ranoj razvojnoj fazi. Fitoplankton formira osnovu lanca ishrane u
okeanima i morima. Vie od 30 procenata potronje proteina ivotinjskog porekla u ishrani
oveanstva potie iz mora, a taj procenat je jo vei u zemljama u razvoju. Promene u
produkciji fitoplanktona odraavaju se i na koncentraciju prirodnog ugljen-dioksida u
atmosferi to moe da bude jedan od faktora formiranja tzv. efekta staklene bate. UVzraenje se odraava i na razvoj kopnenih biljaka, ak i na sadanjem nivou.
Uoljive su razlike u osetljivosti na ovaj vid zraenja meu vrstama; biljke imaju razliite
mehanizme za otklanjanje posledica UV-zraenja i do odreenog nivoa mogu da se
adaptiraju na poveano zraenje.

2
1

Svetska zajednica je preuzela mere u cilju ouvanja ozonskog omotaa. Naunici,

poslovni ljudi, politiari, predstavnici javnih organizacija i medija zajedno su poeli da
rade na reavanju ovog velikog problema.. Usvojeni su vani dokumenti kao to je Beka
Konvencija i Montrealski Protokol. Oni reguliu primenu supstanci koje razgrauju ozon
(ODS), uz izraenu tendenciju ka njenom smanjivanju i postepenoj eliminaciji ovih
supstanci iz upotrebe. Vie od 160 zemalja sveta je ve potpisalo ove dokumente. 1991.
godine bogatije i razvijenije zemlje osnovale su internacionalni fond pod nazivom Global
Environmental Facility (GEF) koji podrava napore zemalja u razvoju usmerene na
regulisanje ovog problema, to obuhvata i restruktuiranje proizvoda koji primenjuju
supstance iz grupe ODS pri svom radu.
Bez obzira na pomenuto, svi treba da shvate da se u sledeih 10 do 15 godina uprkos ve
preduzetim merama oekuje dalje opadanje debljine ozonskog sloja. Tek nakon ovog
kriznog perioda moe se ostvariti restauracija i postepeni povratak na nekadanje stanje
ovog jedinstvenog tita to e najverovatnije potrajati do sredine ovog veka. Dok se to ne
desi, bie kritino vano da se primenjuju preventivne mere protiv opekotina pri sunanju,
naroito tokom leta, uz obavezno noenje naoara dizajniranih da uvaju oi od tetnog
UV-zraenja. Svetska Zdravstvena Organizacija je publikovala preporuke koje sadre
jednostavne korake u cilju sopstvene zatite i zatite dece. Po njima, bebe mlae od 12
meseci uvek treba da budu u hladovini, deci treba ograniiti izloenost podnevnom Suncu,
pri kretanju tokom tog dela dana nositi odgovarajuu odeu, eir i naoare, izdano
nanositi na kou sredstva za sunanje irokog spektra zatitnih faktora (od SPF 15 pa
navie), ne zapostavljati zatitu od prejakog Sunca pri svakom odlasku u prirodu i
izbegavati kvarcne lampe za dobijanje tena i solarijume.
Pored brige o sopstvenom zdravlju, treba da vodite rauna i o znaaju vaih potroakih
navika koji je izuzetno veliki. Pri kupovini obratite panju da li proizvod nosi oznaku
Ozone Friendly, ime se deklarie odsustvo supstanci koje unitavaju ozon, a pored njih
u primeni su i oznake Freon Free i CFC Free.
Ukoliko se odmah po ubrzanoj proceduri donesu odgovarajue mere i obezbedi njihova
potpuna primena u praksi, ima nade za ostvarenje vizije oveanstva koje se na prelazu
ovog veka u sledei, degradacije ozonskog tita sea samo kao neprijatnog dela istorije
ljudske civilizacije.
Zbog realnih opasnosti od posledica smanjenja koncentracije ozona, preduzeta je iroka
meunarodna akcija na zaiiti stralosferskog sloja ozona. Glavnu ulogu u ovim naporima
ima Progiam Ujedinjenih nacija za ovekovu okolinu, UNUEP, pod i j i m je
rukovodstvom
1985.
god. potpisana Beka konvencija, a 1987. god. Monlrealski protokol o zatiti
ozonskog omotaa. Prema Montrealskom protokolu zahteva se od meunarodne zajednice
da se proizvodnja halogenih hidrokarbonata od 1990. god. zamrzne na nivo od
1986.
god., a nakon toga da se do 2000. god. smanji za daljih 50 %. Protokol je stupio na
snagu 1989. god.
1.4.3.

Kisele kie

Kisela kia je padvina zagaena sumpornim i azotnim oksidima i drugim hemijskim

jedinjenjima. Dok se normalna pH vrednost kie nalazi otprilike oko 5,5, pH vrednost
kisele kie iznosi u proseku 4 do 4,5. To otprilike odgovara 40 puta veoj koliini kiseline
u odnosu na neoptereenu kinicu. Glavnu odgovornost za optereenja uzroka kiselim
kiama snose termoelektrane, dim iz domainstava i izduvni gasovi iz saobraaja.. tete
nastale delovanjem kiselih kia obino nastaju sasvim daleko od stvarnih tetnih izvora.
Ako pH vrednost u inae jako istim brdskim potocima i jezerima pree u kiselo podruje
moe doi do izumiranja riba i drugih organizama. Dospe li kisela kia u tlo oslobaaju se
teki metali koji mogu opteretiti podzemne vode, a time i pitku vodu. Na taj nain se
ovek izlae pojaanom unoenju tekih metala u organizam. Ispitivanja pokazuju da

2
2

sumporna i azotna kiselina snose najveu odgovornost za kiselost kie. 1980-ih godina
prolog veka poelo se govoriti o "kiseloj kii". U procesima sagorijevanja u industriji i
sagorijevanju izduvnih gasova u saobraaju nastaju sumpor-dioksid i azotovi-oksidi koji
tim putem dospevaju u okolinu. S vodom iz kinih kapi ovi gasovi reagiraju stvarajui
kiseline. pH vrijednost kinih kapi se prebacuje u kiselo podruje.
Strunjaci predviaju da e se u godini 2020. za treinu manje sumpornih-oksida isputati
u vazduh nego u 1980 godini, ali da e se u podruju Azije njihova emisija u tom
vremenskom periodu vie nego udvostruiti. Jo tetniji su azotni-oksidi koji u okolinu
dospijevaju najveim delom kao izduvni gssovi iz saobraaja. Paralelno sa svetskim
prirastom saobraaja strunjaci oekuju prirast i ovih gasova na svim kontinentima.
Dakle, opasnost od kiselih kia jo nije prola. ak tavie, brzi razvoj industrije. i porast
saobraaja e kiu i na drugim kontinentima uiniti kiselom. Teko je i zamisliti koji
uinak bi kisele kie imale na tropske ume.
Pri procesima sagorijevanja nastaju sumpor-dioksid, aziotovi oksidi i drugi gasovi koji
pospeuju nastajanje kiselina. Takvi slobodni nemetalni oksidi oksidiraju u vlanoj
atmosferi sa vodenom parom u sumpornu i azotnu kiselinu. Ove materije se nalaze u
vazduhu tako da na zemlju padaju sa padavinama. Poto ovi proizvodi sagorijevanja
nastaju u poveanoj koliini u gradovima i industrijskim zonama, i pH vrijednost je
veinom tamo nia nego na selu.
Ugljen dioksid spada u gasove koji zagauju atmosferu i na taj nain utjeu na promenu
klime. Pripada takozvanim staklenim gasovima odnosno gasovima koji izazivaju pojavu
staklenika. Uinak delovanja gasova staklene bate u slojevima atmosfere je da se povrina
Zemlje neprirodno zagreva. Promene oseamo svi, na svakom delu planete. Kako smanjiti
koliinu ugljen dioksida u atmosferi koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva (uglja i
nafte) pitanje je koje se ve due vreme postavlja pred nauku i politiku ali i pred sve
stanovnike Zemlje. Meunarodne konvencije takoe ograniavanju emisiju ugljen dioksida
u atmosferu.
Proces kako iz ugljin-dioksida u reakciji s vodom nastaje ugljena kiselina (H2CO3):
CO2 + H2O --> H2CO3
Pod pojmom azotovi-oksidi (NO ) se objedinjuju dva spoja: azot monoksid (NO) i azot
dioksid (NO ). Ovi gasovi nastaju pre svega pri sagorijevanju fosilnih goriva. Pri svakom
sagorevanju nastaju azotovi-oksidi kao spojevi azota iz vazduha I kiseonika. to je vea
temperatura sagorevanja to je bre nastajanje azotovih oksida. Kod svakog procesa
sagorijevanja se pre svega oslobaa azot monoksid koji kasnije u vazduhu oksidira u tetni
azot-dioksid. Iz azot dioksida se u reakciji sa vlagom stvara azotna kiselina koja je
odgovorna za treinu nastanka kisele kie. Ako se dnevna vriednost koncentracije azotdioksida u vazduhu nalazi preko 150 ^g / m nastupaju akutna oboljenja disajnih organa.
Pokazatelji hroninog trovanja su: glavobolja, nesanica, irevi sluznice.
X

Proces kako iz azot-oksida u reakciji s vodom nastaju nitritna (HNO 2) i azotna (HNO3)
kiselina:
2NO2 + H2O -- > HNO2 + HNO3
Sumpor dioksid je daleko najtetnija materija u vazduhu Radi se o gasu bez boje, ali jakog
i neugodnog mirisa koji kod ljudi pre svega deluje na disajne organe. U zimskim mesecima
visoka koncentracija sumpor dioksida u vazduhu zajedno sa prainom koja se nalazi u
vazduhu ini smog. Sagorijevanjem fosilnih goriva se atmosfera jako zagauje sumpor
dioksidom. On se pretvara u sumpornu kiselinu i u spoju s vodom ini kiselu kiu, koja je

2
3

jedan od glavnih uzroka izumiranja uma. Proces kako iz sumpor-dioksida u reakciji sa

vodom nastaju sumporasta (H SO ) i sumporna kiselina (H SO ) je:
502 + H2O --> H2SO3
503 + H20 --> H2SO4
2

U tlu kiseline zapoinju svoje tetno delovanje. Kisela kia pre svega tetno deluje na
oskudne brdske predele, jer kiselina rastapa hranjive materije, kao npr. kalcij iz tankog
sloja humusa, pa stabla ostaju bez kalcija koji im je prijeko potreban za izgradnju.
Kiseline direkno oteuju korijenje stabala ili vodom dospevaju u lie ili iglice drvea,
gde oteuju njihova tkiva. Posledica su mrlje smekaste boje.Takoe rastvaraju teke
metale i aluminij u tlu.

Slika 5 ematski prikaz stvaranja kiselih kia u atmosferi

Poveanje kiselosti tla, to znai poveanje koliine H+ jona, koje utiu da se iz tla
ispiraju vane mineralne materije kao to su magnezijum, kalijum,, kalcijum, itd. Tako
dolazi do drastinog smanjenja pH vriednosti. Na temelju smanjivanja pH vriednosti
kao posledica hemijskih procesa nastaju joni koji imaju tetno delovanje na korenje
biljki, i na tlo. Isto vai i za jone gvoa koji se oslobaaju pri pH vrednosti manjoj od
3,8.
Igliasto drvee je jae pogoeno tetama prouzrokovanim kiselim kiama, i to jela
vie nego smreka. Kod listopadnog drvea je najjae pogoen hrast. Pre svega su
oteene ume na mestima sa estim i obilnim padavinama i koja jo imaju relativno
niske prosene godinje temperature. To se odnosi na ume na viim nadmorskim
visinama.
U Skandinavskim jezerima se pojavila pH vrijednost vode 3. To vodi do izumiranja
mikroorganizama i biljki i na kraju celog ekosistema. Ako u jezerima utiu reke koje su
pre toga prolazile kroz kisela umska tla, dodatno se pojaava smanjivanje pH
vrednosti.
Viak protona u kinici prouzrokuje pojaano raspadanje kamenja, to znai da se
ubrzava tronost. Tako na primer vapnenac reaguje sa sumpornom kiselinom u gips.
Time se kamenje drobi. Na slian nain se pesak razgrauje. Na taj nain se

2
4

mnogobrojni kulturni spomenici i stare crkve se nepovratno unitavaju.

Zagaenje voda predstavlja najkompleksniji globalni problem. Svako zagaenje koje se
emituje u ivotnu sredinu dospeva do podzemnih voda, reka, jezera i mora. Zagaenje iz
vazduha kiselim kiama prenosi se do tla ili vodenih povrina. Zagaenja zemlje slivaju se
u povrinske i podzemne vodene tokove. Reke i jezera su pod konstantnim pritiskom
zagaenja otpadnim vodama iz urbanih sredina, hemijskim otpadom iz industrije i
transporta, pesticidima sa poljoprivrednih povrina, i sl.
Velike koliine organske materije koja otpadnim vodama dospeva do reka, jezera i mora
izaziva proces eutrofikacije ija su posledice mutnoa, poviena temperatura,
nekontrolisana primarna produkcija, smanjenje rastvorenog kisika i pomor ribe i drugih
organizama.
Iako je 70% planeta Zemlje pokriveno vodom, samo 2% te vode predstavlja resurs slatke
vode, a prekomernom eksploatacijom i zagaenjem prouzrokovano je smanjenje zaliha
pitke vode na globalnom nivou.

1.4. LOKALNI UTICAJI AEROZAGAENJA

Usled zagaivanja vazduha dolazi do promena u prirodnom okruenju, to naravno ima
negativan uticaj kako na biljni i ivotinjski svet, tako i na samog oveka. Biljni i
ivotinjski organizmi, pa i organizam oveka, pod stalnim su uticajem skupa inilaca
spoljane sredine. Svaka promena u odnosima izmeu organizama i sredine zahteva
odreena prilagoavanje organizma, ali sposobnost adaptacije na promene u spoljanoj
sredini je ograniena i specifina za odreenu vrstu. Vrlo esto zagaivai izazivaju nagle
promene sredine, a organizmi ne mogu da adaptivnim mehanizmom brzo reaguju na
dejstvo tih agenasa.
Delovanje zagaivaa ivotne sredine moe se ispoljavati:

promenama u ponaanju organizma;

promenama u rastu, razvoju i razmnoavanju organizama;
promenama u funkcionisanju pojedinih organa ili sistema organa;
poveanoj smrtnosti.

Svaki od navedenih efekata moe biti izazvan odreenom koliinom zagaujue

supstance. Koncentracije pojedinih suptanci u ivotnoj sredini ponekad su zanemarujue, a
promene u organizmu neznatne. Meutim, i takve promene vremenom mogu
prouzrokovati tea oteenja.
1.4.1.

Delovanje aerozagaenja na zdravlje ljudi

Kada su poela ispitivanja tetnog delovanja zagaenja vazduha na stanovnitvo, utvreno

je da i manje koncentracije pojedinih sastojaka izazivaju oteenje zdravlja izloene
populacije. Dugotrajno izlaganje, ak i u granicama MDK, poveava mogunost nastanka
promena na respiratornom sistemu. Kumulacija zagaenosti vazduha sa velikim brojem
obolelih i umrlih deavala se u Londonu vie puta. Tako 1952. godine koncentracije SO2
nisu bile vee od MDK za radnu sredinu. Kumulacija SO2 i magle trajala je od 5.-9.
decembra, kada je umrlo 2500 ljudi. Aerozagaenje je jedan od faktora koji utie na
nastanak nespecifinih hroninih oboljenja gornjih respiratornih puteva, kao i promena na
donjim disajnim putevima. Industrijski izvori koji emituju tetne i toksine materije mogu
dovesti do hroninog trovanja ljudi u okolini izvora.
1.4.2.

Delovanje aerozagaenja na biljni svet

Na vegetaciju naroito tetno deluju nadraujui gasovi - oksidi sumpora i azota, hlor,
ozon, sumporna, fluorovodonina i hlorovodonina kiselina, oksidanti i druga jedinjenja.
tetno delovanje aerozagaenja na vegetaciju moe se potvrditi fenotipskim promenama.

2
5

Na taj nain biljke mogu biti indikatori zagaenosi vazduha. Toksine supstance iz
vazduha taloe se na biljnim organima ili prodiru u listove i druge organe. One naruavaju
strukturu i funkcije pojedinih biljnih organa. Neki simptomi oteenja biljaka javljaju se
posle izmenjenih procesa fotosinteze, disanja i vodnog reima, a otkrivaju se pomou
fiziolokih metoda, dok se naruavanje strukture pojedinih biljnih organa utvruje
mikroskopom. Osetljivost na pojedine tetne sastojke zavisi od same biljne vrste i njene
prirodne sposobnosti adaptacije, kao i od starosti biljke (npr. na azotne okside naroito su
osetljivi mladi izdanci i mladi listovi).
Zakljuak je da promene u spoljnoj sredini mogu da dovedu do poremeaja ravnotee koja
postoji u organizmu, i zahvaljujui kojoj se ivot odrava. Odgovor organizma na
promene u spoljnoj sredini obezbeuje njegovo preivljavanje. Te promene mogu biti
postepene i blage i dovode do manjih promena u organizmu, ili nagle i velike to dovodi do
alarmantne reakcije organizma (tzv. stres). Radi se o stanju kada postoji mogunost da se
naglo poremeti homeostaza. Ogranizmi koji imaju homeostatske sisteme (regulatore)
reaguju na ovaj nain.
Sve navedene adaptivne promene u organizmu nastaju usled promena u spoljanjoj sredini
i ine fenotipsku adaptaciju, a nestaju sa nestankom uslova koji su ih izazvali.

1.4.3.

Ostali uticaji

Aerozagaenje uopte, a naroito zagaenja aerosolima i prainom, smanjuje koliinu

sunevog zraenja a time i ultraljubiastog zraenja. Kod velikog zagaenja trajanje
dnevnog svetla moze biti smanjeno za 15 - 20%. Zagaenje utie na pojavu dana sa
sumaglicom i maglom, to takode smanjuje broj sunanih dana. Dim, smog i sitne estice
smanjuju adsorpcijom koliinu dnevne svetlosti.
Zagaenjem vazduha dolazi i do izmene mikroklime naselja. Klima u naselju se razlikuje
od klime neposredne okoline. U gradu su temperatura i vlanost vazduha vei zbog loenja
i kumulacije toplote u zgradama. Tako je temperatura vazduha vea i leti i zimi. Ne moe
se pouzdano tvrditi da aerozagadenje utie na poveanje koliine i uestalost atmosferskih
padavina, iako se zna da je u gradu povean broj kondenzacionih nukleusa-aerosoli i sitnija
praina. Poveanje koncentracije hlorida u vazduhu bi moglo da utice na pojavu kie, po
istom mehanizmu kao to je posipanje srebrohlorida po oblacima. Na smanjenje vidljivosti
utiu i gasovi koji bojom spreavaju sunevo zraenje. Azotdioksid ima smeu boju i
dokazano je da smanjuje vidljivost u odreenim koncentracijama.
U pojedinim karakteristinom stanjima atmosfere, naroito pri inverzijama pomena sa
gasovima iz automobila i loita (SO2, H2S, NOx) postaju veoma tetne. Za smeu ove vrste
dima, magle i gasova upotrebljva se naziv smog, Nastao od engleskih rei magla i dim. Za
razliku od suvog smoga - "losaneleskog", koji nastaje fotohemijskim reakcijama pri
vedrom nebu, ovaj vlani smog ili "londonski", najee se javlja zimi pri temperaturi
vazduha oko 00C. Obino se javlja u jutarnjim asovima kada se javlja prizemna inverzija.
Sa porastom temperature u toku dana smog slabi ili potpuno iezava, ali se ponovo javlja
u veernjim asovima, i to je blie ponoi postaje sve gui. Moe se javiti vie dana
uzastopno, ali vrli retko nastaje u popodnevnim asovima pri maloj relativnoj vlanosti
vazduha.

2
6

Photochemical Smog

Slika 6 ematski prikaz nastajanja fotohemijskog smoga

Slika 7 ematski prikaz nastajanja vlanog smoga Ovo je fotohemijski

smog
Koliko je opasan smog vidi se iz sledeih primera[10]. :
Decembra 1972.god. u Belgiji u dolini Maas zbog trovanja smogom umrlo je 60
ljudi, a stradalo vie od 2 000.

U Danaru (SAD), decembra 1948. godine umrlo je 20 ljudi, a stradalo 2 000.

U Londonu u periodu od 1952 - 1962. godine stradlo je vie od 8 000 ljudi, a

samo 1952. godine umrlo je 3 900 osoba usled smoga.
Osim na zdravlje ljudi magla nepovoljno deluje i na automobilski saobraaj,
vazduhoplovni, pomorski i reni.
2.

AEROZAGAENJE U SISTEMU EMITER-ATMOSFERARECEPTOR

2.1. TEHNOGENI EKOSISTEM I AEROZAGAENJE

Funkcionisanje tehnogenog ekosistema zanovano je na principima razmene materije,
energije i informacije izmeu njegovih strukturnih jedinica i komponenata prirodne
sredine. Zavisno od karaktera proizvodnje i specifinosti tehnologije, uzajamna veza ovih
vidova razmene moe imati formu: uzajamnog dejstva, uticaja i delovanja.
Uzajamno dejstvo tehnogenog ekosistema i komponenata prirodne sredine odvija se
direktno ili posredno pri bilo kojoj proizvodnji. Intenzivnost uzajamnog dejstva odreuje
se koliinom resursa, kojima se razmenjuju tehnogeni ekosistem i prirodna sredina u
procesu funkcionisanja. Pri tome, iz prirodne sredine izvlai se energija i materija koje se
neposredno ili u izmenjenom vidu koriste kao resursi u proizvodnji i uestvuju u stvaranju

2
7

proizvoda. Istovremeno deo ove materije i energije u vidu otpada dospeva u komponente
prirodne sredine.
informacije
ulazni X
ra

d
.
proizvodni
^radsistem

izl
az

ul
az
materijala
TotpacP'

Slika 1. Osnovni princip nastajanja otpadnih materija u tehnogenom ekosistemu EH11 EU

Koliina materije i energije koja dospeva u prirodnu sredinu, u optem sluaju, moe se
utvrditi putem sastavljanja jednaina materjalnog i energetskog bilansa tehnoloskog
procesaB 110:

Mtp = Mp + Mo
E

tp Ep + Eo
gde je: Mtp i Etp materija odnosno energija koja ulazi u tehnoloki proces; Mp, E n materija odnosno energija koja je ugraena u proizvod; M o , Eo -otpadna materija odnosno
energija.
Proces razmene materije i energije izmeu tehnogenog ekosistema i atmosfere kao
komponente prirodne sredine, to jest proces njihovog uzajamnog delovanja, dovodi do
pojave u vazdunoj sredini materija i energije koje se izdvaja iz tehnooloskog procesa.
Pojedinano materija i energija ukljuuju se u prirodni proces i ne dovode do kvalitativnih
izmena atmosfere. Takav proces funkcnisanja naziva se uzajamnim dejstvom.
Ako izdvojena materija i energija izazivaju kvalitativne i kvantitativne promene prirodnih
komponenti, pa time i vazduha, tada se takav proces funkcionisanja tehnogenog
ekosistema naziva uticajem (effect) ili delovanjem (impact), zavisno od inteziteta ovih
promena. Po pravilu razlika izmeu ova dva termina je u tome to se delovanje javlja
intenzivnije i po pravilu izaziva znaajnije promene kvantitativnih i kvalitativnih
pokazatelja prirodnih komponenti. esto se delovanja razmatraju kao pozitivne ili
negativne posledice uticaja, tj. delovanja ukljuuju ocenu
znaajnosti uticaja 0120.

Ocena promena u vazdunoj sredini, izazivanih uticajima i delovanjima, izvodi se putem

poreenja kvalitativnih i kvantitativnih pokazatelja stanja vazdune sredine sa fonom ili
graninim vrednostima tih delovanja. Pri tome, kvalitativne i kvantitativne karatkeristike
datih formi delovanja mogu da prevazilaze maksimalno dozvoljene vrednosti
koncentracija odnosno granine vrednosti koncentracija. U tim sluajevima prirodno
ienje ne moe da se izvri samostalno pa je nuna primena odgovarajuih mera zastite.

2
8

Delovanje tehnogenog ekosistema na vazdunu sredinu karakterie se pokazateljima koji

dozvoljavaju poreenje tehnolokih parametara razliitih zagaivaa. Ti pokazatelji su:
intenzitet, stepen i opasnost delovanja0120.

Intezitet delovanja (I), karakterie se koliinom materije koja dospeva u vazdunu sredinu
u jedinici vremena (g/s; kg/h; t/god.)
Stepen delovanja (N), predstavlja odnos kvantitativnih pokazatelja koji karakteriu
zagaivanje, prema ukupnoj koliini izdvojene materie iz tehnolokog procesa. Meri se u
% i koristi se pri razradi optimalnih pokazatelja efektivnosti pojedinih ureaja za
preiavanje ili zatitu.
Pokazatelj opasnosti delovanja na vazdunu sredinu karakterie odstupanje koncentracije
zagaujuih supstanci ci u prirodnim komponentama od normativnih vrednosti.

Ci

> 1;

GVI

Pokazatelj opasnosti delovanja (Jz) na vazdunu sredinu odreuje se u svakom

konkretnom sluaju posebnim metodama. Ako je Jz < 1 opasnost delovanja ne postoji i
obnuto.
U skladu sa karakteristikama tehnolokog procesa, delovanja na vazdunu sredinu mogu
biti: mehanika, fizika, hemijska, bioloka. Imaju sloeni - kompleksni karakter i odvijaju
se kroz konkretne forme: emisiju, u sluaju supstanci i izluivanje ako je u pitanju enegija.
Svaka forma se karakterie kvantitativnom i kvalitativnim pokazateljima. Delovanje
tehnogenog ekosistema na ivotnu sredinu manifestuje se u atmosferi posledicama u vidu
njenog zagaivanja.
Pod posledicama delovanja podrazumevaju se stanja u kojima prelazi vazduna sredina
kao rezultat zagaivanja. Ako forme zagaivanja postaju vidljive odjednom posle
delovanja, onda posledice takvog delovanja bie manifestovane due vreme. Opta
klasifikacija posledica
delovanja na vazdunu sredinu moe se izvriti na: ininjerske, ekoloke, socijalne 0120.
Integralna ocena posledica izraava se vrednosno iji ishod predstavlja ekonomsku tetu
od zagaivanja.
Polazei od predhodnih objanjenja, neophodno je definisati izvore delovanja, tipove
delovanja, forme delovanja i posledice delovanja tehnoloskog ekosistema. Iz analize
stukture i karaktera funkcionisanja tehnogenog ekosistema moe se izvesti definicija
izvora delovanja na vazdunu sredinu.
Izvori delovanja na vazdunu sredinu su tehnoloki procesi jer se samo tada odvija
razmena materije i energije s prirodnom sredinom. Zbog toga, izvore delovanja ne treba
meati sa elementima industrijskog sistema: dimnjaci, otvori, ispusti, kotlovi i slino, koji
izvravaju
odreenu ulogu u procesu funkcionisanja0120.

Izvori delovanja su razliiti (direktni, indirektni) izazivaju razliite preobraaje ili

stvaranju nove forme u prirodnim komponentama, to jest oni se javljaju uzrokom promene
stukture ili karaktera funkcionisanja prirodnih komponenti. Izvori atmosferskog

2
9

zagaivanja su tehnoloki procesi: sagorevanje goriva, presipanje, eksplozije, transport,

suenje, drobljenje, ijim odvijanjem nastaju zgaujue supstance u vrstom, tenom i
gasovitom stanju.
Bilo koji tehnoloki proces u savremenoj proizvodnji vri se pomou maina, mehanizma.
Zavisno od uloge koju imaju u procesu zagaivanja atmosfere elementi se klasificiraju
na0130.

>
>

izvori nastajanja (izdvajanja) i

izvori isputanja (emisije).

Izvori nastajanja su aparati, mehanizmi, ureaji u kojima usled odvijanja tehnolokih

procesa nastaje preobranoj materije. Tu spadaju loita kotlova, drobilice, suare, motori i
sl.
Nastale materije isputaju se u prirodnu sredinu kroz, kanale, cevi, otvore, i sl. Ovi
elementi se nazivaju izvorima emisije. Izvori emisije su elementi ureaja, aparata preko
kojih se vri isputanje zagaujuih supstanci u vazdunu sredinu. Isputanja mogu biti:
organizovana i neorganizovana.
Neorganizovana isputanja nastaju u sluaju kada ne postoje izvori isputanja kao to su
poari na otvorenom.
Sistematizacija izvora zagaivanja atmosfere moe se izvriti na osnovu razliitih
kriterijuma. U proceni funkcija i vanosti izvora zagaivanja vazduha vie faktora moe
biti uzeto u obzir, pa prema tim faktorima mogu se izvriti i podele.
2.2. AEROZAGAENJE U SISTEMU EMITER-ATMOSFERA-RECEPTOR
Sutinsko pitanje, koje se postavlja u analizi uticaja pojedinih zagaivaa na vazdunu
sredinu je kolika sme biti emisija u atmosferu da bi se koncentracija zagaujuih
supstanci razblaila na potrebnu meru. Da bi se na ovo pitanje odgovorilo potrebno je
znati tokove kretanja emitovanih zagaujuih supstanci u atmosferi, zatim onih koje
nastaju njihovom transformacijom, a takoe i transformisanih supstanci koje dospevaju
na tlo i vodu.
Prouavanje prostorne i vremenske raspodele zagaenosti vazduha je sloen zadatak, jer
zahteva kompletnu analizu meteorolokih, fizikohemijskih i fizikogeografskih
parametara. Da bi se zakljuilo o kapacitetu prizemnog sloja atmosfere potrebno je
opisati pojave koje utiu na zagaenje vazduha, a ujedno ih sve dati u obliku nekog
matematikog modela, koji bi na neki
nain davao uzrono posledine veze svih ovih parametara@140.

Realizacija ovih ciljeva zahteva uspostavljanje odnosa izmeu neke zagaujue supstance
na nivou tla, stepena emisije i uslova njenog rasprostiranja. To znai, nalaenje uzronoposledinih veza izmeu izvora (emitera), rasprostiranja aerozagaenja u atmosferi i
dejstva zagaenog vazduha na objekte (receptore).
Emitovane zagaujue supstance iz izvora odlaze u atmosferu, odnosno u sloj vazduha
neposredno uz emiter. U armosferi, pre nego dostignu receptor, one e biti ukljuene u
razne procese koji vladaju u sloju vazduha u kome se nalaze. Tako, na primer nakon
emisije zagaujue supstance:

3
0

>
>
>

difunduju u iri sloj vazduha pri emu nastaje njihova disperzija,

transformiu se u druge supstance, manje ili vie toksine i
sedimentiraju, to jest vri se njihova depozicija.

Put koji zagaujua supstanca pree od izvora, preko atmosfere do zemljine povrine je
ciklinog karaktera i najslikovitije se moe predstaviti kroz sledee fazeB 150:

EMISIJA ^ TRANSMISIJAftransport, disperzija, difuzija, transformacija, depozicija)

Da bi se razumeo problem zagaivanja vazduha, neophodno je poznavanje emisije,

efekata transporta, disperzije, uklanjanja i transformacionih mehanizama, koji
predstavljaju transmisiju zagaujuih supstanci, i imisije.

Slika 8. ematski prikaz sistema emiter- atmosfera- receptor

Emisija je odavanje (isputanje) supstanci u atmosferu. Podrazumeva prenoenje
supstanci koje zagauju vazduh iz izvora u slobodnu atmosferu. Termin
emisija koristi se za opis kako samog isputanja, tako i koliine isputenih
supstanci.
Transmisija je naziv za pojave koje utiu na ponaanje zagaujue supstance u
slobodnoj atmosferi, izmeu emitera i receptora. U ove pojave spadaju sva
dinamika dejstva (razblaivanje), kao i svaka fizika i hemijska reakcija do koje
moe da doe. Najoigledniji fenomen, koji je vezan za transmisiju emitovanjh
zagaujuih supstanci, je njihov transport niz vetar. Prioritetni faktori transmisije
zagaenja u vazduhu, u zavisnosti od nivoa uticaja, dati su u tabeli 9.

Tabela 9. Prioritetni faktori transmisije aerozagaenja u zavisnosti od nivoa uticajaB160.

Prioritetni
Lokalni uticaj -pojedinani
Lokalni uticaj- urbano
Regionalni uticaj
izvor (0-5 km)
podruije (5-100 km)
(100-300 km)
faktori
1
Pravac vetra
Pravac vetra
Pravac vetra
2
Efektivna visina izvora
Brzina vetra
Visina sloja meanja
3
Brzina vetra
Suvo taloenje
Vlano taloenje
4
Disperzija
Visina sloja meanja
Suo taloenje
5
Visina sloja meanja
Transformacija
Transformacija
6
Suvo taloenje
Vlano talonje
Brzina vetra
7
Vlano taloenje
Disperzija
Efektivna visina izvora

3
1

Transformacija

Efektivna visina izvora

Disperzija

Razumevanje problema zagaivanja vazduha, podrazumeva poznavanje procesa

transporta, disperzije, uklanjanja i transformacije odnosno transmisije
zagaujuih supstanci. Transmisija je naziv za sve procese zagaujue supstance
u slobodnoj atmosferi, izmeu emitera i receptora, kao to su sva dinamika
dejstva (razblaivanje), kao i svaka fizika i hemijska reakcija do koje moe da
doe. Transport je prenoenje aerozagaenja sa jedneog na drugo mesto. Zavisi
od karakteristika izvora i emitovanog gasa, konfiguracije zemljita i
meteorolokih uslova. Nakon emisije, aerozagaenje se rasprostire u vazduhu
najee po principu Gausove raspodele u obliku zvona ili pera, formirajui
dimnu perjanicu. Dimna perjanica je sloj gasa u atmosferi, unutar zamiljene
konture kupe sa vrhom na izvoru emisije i osom niz vetar, u kome se vri difuzija
aerozagaenja (slika II.2). Atmosferska difuzija je proces rasejavanja emitovanih
zagaujuih supstanci usled kretanja velikih vazdunih masa sa jednog na drugo podruije.
Rasejavanje nastaje usled meusobnog udaljavanja molekula zagaujuih supstanci po
horizontali, kao posledica turbulencije i po vertikali kao posledica hlaenja vazduha. Pri
tome, dolazi do irenja sloja u kome su one prisutne, uz istovremeno razblaivanje
njihovih koncentracija.
Usled prisustva razliitih gasova, estica i para u atmosferi, bilo da su prirodno ili
antropogeno emitovani, dolazi i do vrlo sloenih hemijskih procesa i reakcija izmeu
zagaujuih supstanci i sredine, to jest njihove transformacije. Pri tome, one mogu prei u
toksinije ili manje toksino stanje. Transformacije mogu biti fizikog, hemijskog ili
fotohemijskog karaktera.

Slika 9. Karakteristini oblici dimnih perjanic

Tipine fizike i hemijske transformacije ukljuuju aglomeraciju estica, raspadanje,
oksidaciju supstanci i druge hemijske reakcije najee sa vodom, dok fotohemijske
promene ukljuuju delovanje ultraljubiastog dela spektra sunevog zraenja na pojedine
supstance. Fotohemijski procesi imaju znaajnu ulogu kod sunanog i suvog vremena, a
heterogene reakcije na kapljicama dogaaju se po hladnom vremenu i pri poveanoj
vlanosti vazduha. Pored karakteristika samih zagaujuih supstanci, na ove procese utiu
meteroloki faktori, intezitet suneve radijacije i dr. Primarne emitovane supstance nakon

3
2

transformacije u atmosferi nazivaju se sekundarne. To su: jedinjenja ugljenika, sumpora,

azota, ozon, smog, aldehidi, ketoni i sl.
Depozicija zagaujuih supstanci iz atmosfere vri se spiranjem padavinama, suvim
taloenjem i adsorpcijom na esticama prisutnim u atmosferi. U sluaju vlane depozicije
postoji mogunost da pojedine supstance deluju kao nukleusi kondenzacije u formiranju
kapljica kie koje zatim padaju na zemlju, ili da pojedine supstance bivaju apsorbovane ili
privuene kapljicama kie na putu prema zemlji. Suva depozicija se dogaa kada estice
dostignu dovoljnu teinu da mogu savladati turbulentna meanja i elektrina polja u
atmosferi, te onda padaju na zemlju. Ovi procesi zavise od meteorolokih faktora kao to
su: temperatura, vlanost, vetar i turbulencija, sunevo zraenje, koliina padavina i
raspodela veliine kapljica, morfologije i oblika snega, karakteristika izvora i orografskih
efekata.
Apsolutne koliine aerozagaenja, kao i mesta pojavljivanja maksimalne koncentracije
zagaujuih supstanci, mogu se kontrolisati uvoenjem odgovarajue tehnologije ili na
primer, poveanjem visine ispusta, ali prostorna raspodela u prvom redu zavisi od
meterolokih uslova podruija na kome se izvor zagaenja nalazi.
Osnovni meteroloki parametri, koji utiu na zagaenost vazduha, su: brzina i pravac
vetra, promena temperature sa visinom, meanje slojeva vazduha i izgraenost sredine
objektima
Primarnu vanost u irenju zagaujuih supstanci ima pravac transporta vazdunih masa
koji je uslovljen pravcem i brzinom vetra. Karaktristike vetra zavise od lokaliteta,
topografije, optih klimatskih uslova kao i termikog stanja atmosfere.
Dejstvo vetra na rasprostiranje aerozagaenja ogleda se u raznoenju zagaujuih
supstanci niz pravac vetra i formiranja dimne perjanice.
Brzina rasprostiranja aerozagaenja je srazmerna brzini vetra. Poveavanjem brzine vetra
ubrzava se i transport zagaujuih supstanci, time i prirodno provetravanje. Zbog toga,
stanje atmosfere sa slabim vetrom ili tiinama je veoma znaajno sa stanovita stvaranja
velikih koncentracija aerozagaenja u prizemnom sloju. Prilikom razmatranja uticaja
vetra, treba se bazirati na rui vetrova i uzimati u obzir sve parametre koje utiu na
njegovu brzinu.
Poseban znaj, na prostorni raspored aerozagaenja ima uestanost vetra, jer u situaciji
kada nema vetra zagaujue supstance se ire iskljuivo difuzijom. U tom sluaju, irenje
supstanci je sporije i moe se jo pogorati time to je atmosfera u takvim situacijama
stratifikovana tako da je vrlo slab transport u gornje slojeve, koji bi aerozagaenje odnosio
vertikalno u vis. Na taj
nain, aerozagaenje se zadrava u relativno tankom sloju u prizemnom sloju atmosfere
170..

Promena temperature sa promenom visine vaan je faktor za obavljanje transporta

zagaujuih supstanci u vertikalnom pravcu. Stabilnost atmosfere izraava se na osnovu
olakavanja ili oteavanja strujanja vazdunih masa u vertikalnom pravcu navie ili
nanie, a na emu se zasniva mogunost vertikalnog transporta zagaujuih supstanci. Pri
strujanju vazdunih masa vertikalno navie, u veini sluajeva dalazi do poveanja njihove
zapremine, to jest do irenja i
hlaenja0170..

Pri adijabatskim stanjima (nema izmena toplote izmeu vazdunih masa i okoline), pad
temperature ili takozvani stepen hlaenja je priblino 1C (0.98 C), na svakih 100 m

3
3

porasta visine. Ta promena nazvana je adijabatska promena ili suva adijabatska promena
(vazduh bez sadraja vode). Uporeivanjem stvarne promene temperature sa promenom
visine u atmosferi, sa adijabatskom promenom temperature odreuju se razliiti sluajevi
atmosferske stabilnosti.
Nestabilna ili iznadadijabatska stanja su kada temperatura opada u atmosferi (analiziraju
se nii slojevi troposfere) sa poveanjem udaljenja od Zemlje vie od 1 C/100 m. Takvo
stanje je u optem sluaju pri vedrim sunanim danima i tada se deavaju intenzivna
vazdunja strujanja, pri emu se vazdune mase kreu navie sa tenjom stalnog porasta
visine.
Stabilna ili ispodadijabatska stanja su kada je pad temperature sa porastom visine manji od
1 C/100 m. Pri ovakvom stanju, vazdune mase kreu se navie sa tendencijom vraanja u
prvobitni poloaj to jest kreu se gore-dole. Pri takvom kretanju aerozagaenje iz izvora
biva noeno vazdunim masama do odreene visine, a zatim raspreno horizontalno.
Obino se pod stabilnim stanjem podrazumeva ispodadijabatsko stanje no i u nekim
drugim sluajevima atmosfera moe biti stabilna. To su sluajevi kada u odreenom
vazdunom sloju temperatura raste sa porastom visine.

3
4

Promena pri kojoj temperatura raste sa porastom visine, naziva se obrnuta ili inverzna promena, a
vazduni sloj u kome se to dogaa inverzni sloj. Inverzni slojevi onemoguavaju bilo kakvo
vertikalno vazduno strujanje, a ujedno predstavljaju i prepreku rasprostiranju aerozagaenja u
vertikalnom pravcu. Intenzitet inverzija se moe izraziti na dva naina, temperaturnom razikom
izmeu baze i vrha inverznog sloja ili pomou vertikalnog temperaturnog gradijenta, odnosno
porastom temperature u prizemnim slojevima atmosfere u /1GG m.

Slika

Slika 10. ematski prikaz temperaturne inverzije

1U Iz led

. g

tem eraturne

inverzije

nad

naseljem

Pri odreivanju visine i mesta postavljanja izvora emisije mora se voditi rauna i o topografiji. Ako
je na primer izvor emisije izgraen u dolini u blizini brda ili okruenoj planinama, rasejavanje
aerozagaenja u atmosferi bie oteano, jer topografija uslovljava mikro- meteorologiju jedne
oblasti. U dolinama su esti sluajevi nastajanja inverznih slojeva, koji spreavaju vertikalni
transport aerozagaenja i dovode do rasejavanja zagaujuih supstanci u neeljenom pravcu.
ll

Slika 12. Oblici dimnih perjanica u funkciji stabilnosti atmosfere 0180.

Izgradnjom znatno viih izvora emisije u takvim predelima, mogu se smanjiti nepovoljne posledice,
no za prava reenja potrebne su mnogo sloenije analize.
Lokalna topografija deformie oblak aerozagaenja, koji u gradovima koji su u ravnici, ima
uglavnom kruni oblik (posmatrano u horizontalnoj ravni) ili soivast (posmatrano
trodimenzionalno). U svim gradovima, pa i na terenima izvan gradova, zagaujue supstance
tee od vazduha imaju u dolinama vee koncentracije nego na viim lokacijama. Usled toga, linije jednakih
koncentracija su manje vie paralelne izohipsama28.
Sobzirom da koncentracija supstanci sa visinom opada, mogue je uspostaviti odnos izmeu koncentracija i
nadmorske visine. Tipino opadanje koncentracija sa visinom dato je gradijentom koncentracije od 0,3 c /100m,
to jest pri promeni visine od 100m koncentracija opada za 30%.
S
6

Pored topografije mora se voditi rauna i o objektima u okolini izvora emisije jer oni mogu bitno uticati na
vazduna strujanja, a samim tim i na rasejavanje zagaujuih supstanci.
Gradovi imaju specifian uticaj jer prizemni slojevi vazduha karakteriu se sloenim kretanjem usled rasporeda
objekata ime se strujanje vazduha kanalie, smanjuje brzina i poveava turbulencija.

Slika 14 ematski prikaz grada sa formiranjem jezera toplote

Pri nailasku vetra na prepreke (objekte) dolazi do opstrujavanja objekata. Tom prilikom, oko objekta se
formiraju cirkulacione zone. Veliina cirkulacionih zona i njihov oblik zavisi od dimenzionog odnosa gabaritnih
veliina objekta. U optem sluaju, oko objekta formiraju se:
privetrena, jedinstvena, navetrena, zavetrena i preklapajua zonaB19B..

Slika 13. Primarno i sekundarno strujanje vetra oko objekta

Zbog turbulentnog kretanja vazduih masa unutar cirkulacionih zona moe doi do pojaanog taloenja
zagaujuih supstanci i poveanih koncentracija u njima. Otuda se prilikom planiranja lokacije izvora emisije
mora voditi rauna o njihovom poloaju i visini kako bi se isputanje aerozagaenja vrilo izvan njih.
Usled prisustva razliitih gasova, estica i para u atmosferi, bilo da su prirodno ili antropogeno emitovani,
dolazi i do vrlo sloenih hemijskih procesa i reakcija izmeu zagaujuih supstanci i sredine, to jest njihove
transformacije. Pri tome, one mogu prei u toksinije ili manje toksino stanje. Transformacije mogu biti
fizikog, hemijskog ili fotohemijskog karaktera. Tipine fizike i hemijske transformacije ukljuuju
aglomeraciju estica, raspadanje, oksidaciju supstanci i druge hemijske reakcije najee sa vodom, dok
fotohemijske promene ukljuuju delovanje ultraljubiastog dela spektra sunevog zraenja na pojedine
supstance. Fotohemijski procesi imaju znaajnu ulogu kod sunanog i suvog vremena, a heterogene reakcije na
kapljicama dogaaju se po hladnom vremenu i pri poveanoj vlanosti vazduha. Pored karakteristika samih
zagaujuih supstanci, na ove procese utiu meteroloki faktori, intezitet suneve radijacije i dr. Primarne

emitovane supstance nakon transformacije u atmosferi nazivaju se seundarne. To su: jedinjenja ugljenika,
sumpora i azota, ozon, smog, aldehidi, ketoni i sl. Depozicija zagaujuih supstanci iz atmosfere vri se
spiranjem padavinama, suvim taloenjem i adsorpcijom na esticama prisutnim u atmosferi. U sluaju vlane
depozicije postoji mogunost da pojedine supstance deluju kao nukleusi kondenzacije u formiranju kaplica kie
koje zatim padaju na zemlju, ili da pojedine supstance bivaju apsorbovane ili privuene kapljicama kie na putu
prema zemlji. Suva depozicija se dogaa kada estice dostignu dovoljnu teinu da mogu savladati turbulentna
meanja i elektrina polja u atmosferi, te onda padaju na zemlju. Ovi procesi zavise od meteorolokih faktora
kao to su: temperatura, vlanost, vetar i turbulencija, sunevo zraenje, koliina padavina i raspodela veliine
kapljica, morfologije i oblika snega, karakteristika izvora i orografskih efekata.
Koncentracija zagaujuih supstanci koja se ostvari prenoenjem kroz slobodnu atmosferu od nekog izvora
zagaivanja do nekog receptora, kao to je ovek, biljka, ivotinja ili graevinski objekat predstavlja imisiju i
definie kvalitet vazduha.
Pre izgradnje objekata ili saniranja postijeih izvora zagaivanja vazduha, u veini sluajeva potrebno je
proveriti da li predloena reenja za ouvanje kvaliteta vazduha zadovoljavaju norme o kvalitetu vazduha.
Odreivanje svih vrsta i koncentracija zagaujuih supstanci, koje definiu kvalitet vazduha, prilino je sloeno
i skupo. Kvalitet vazduha sa zadovoljavajuom tanou moe se odrediti na osnovu merenja koncentracije
reprezentativnih zagaujuih supstanci, to jest onih koje se smatraju najvanijim u odreenim sluajevima.
Reprezentativne zagaujue supstance odreene oblasti odreuju se na osnovu katastra emisije te oblasti ili na
osnovu preporuka. U atmosferi urbane sredine, u optem sluaju, to su: SOx, NOx i CO, a u industrijskim
oblastima zavisno od vrste izvora zagaivanja organska jedinjenja, teki metali i sl.
Transport aerozagaenja preko velikih prostranstva i meunarodnih granica stvorio je internacionalne probleme
(kisele kie, ozonske rupe, itd.). Uoene opasnosti od zagaenja ivotne sredine pokrenule su u svetu koncept
politike odrivog razvoja. Kljuni korak u razvoju politike dugorono odrivog razvoja je ekonomsko
vrednovanje kvaliteta ivotne sredine. Njegova pretpostavka je i upravljanje zagaenjem, to jest sprovoenje
koncepta zatite sistemom monitoringa antropogenog zagaivanja vazdune sredine.
Ovaj kratak osvrt na faktore zagaenja atmosfere ukazuje da je neophodno razviti sistem upravljanja resursima
ivotne sredine. U tom smislu treba integrisati nauku, politiku javanost u logian upravljaki sistem. Da bi taj
rad imao rezultate potrebno je ovaj sistem neprestano snabdevati odgovarajuim adekvatnim informacijama o
stanju i dinamici vazdune sredine, prirodnim promenama i promena izazvanih delovanjem ljudske populacije
to se obezbeuje sprovoenjem monitoringa zagaivanja vazdune sredine.
3. MONITORING AEROZAGAENJA
3.1. DEFINICIJA MONITORINGA
Termin monitoring i njegova primena je iroka u raznim oblastima nauke: biologiji, medicini, geografiji,
ivotnoj sredini i sl. Potie od rei monitor koja u engleskom jeziku ima nekoliko znaenja: stariji uenik
zaduen za nadgledanje rada mlaih u odeljenju; monitor, kao pribor za
posmatranje - nadgledanje bilo ega@200.

Monitoring podrazumeva postojanje kontrole neega, nekog objekta. Raznovrsni objekti za nadgledanje ili
objekti monitoringa doveli su do velikog broja termina i karakteristinih vrsta monitoringa.
U cilju praenja promena stanja ivotne sredine preduzimaju se odreene mere i aktivnosti, kojima se prate
fizike i hemijske posledice na odabranim uzorcima, promene biolokih procesa u ivotnoj sredini, nivo
zagaenosti vazduha, vode i zemljita i promene koje se javljaju na biljnom i ivotinjskom svetu, a
prouzrokovane su antropogenim i prirodnim uticajem (slika
1.1. ). Sve ove aktivnosti i procesi nazivaju se monitoring.
U oblasti ivotne sredine termin monitoring prvi put je uveden 1972. god. na Stokholmskoj konferenciji OUN.
Od tog vremena stalno se upotrebljava u nauno strunoj literaturi, pre svega za oznaavanje aktivnosti vezanih
za sistem stalnog praenja parametara koji karakteriu jedan ili vie elemenata ivotne sredine, za sakupljanje
S
6

podataka o njima i njihovu obradu primenom raznovrsnih programa.

Monitoring ima zadatak da prikuplja informacije o stanju ivotne sredine, da na osnovu njih daje prognozu
kvaliteta osnovnih elemenata ivotne sredine i da upuuje na preduzimanje neophodnih mera. U tom smislu
monitoring ivotne sredine se definie kao informacioni sistem praenja, ocene i prognoze promena u sastavu
ivotne sredine, izraen sa ciljem izdvajanja antropogenih komponenti tih promena.
Zakon o zatiti ivotne sredine R. Srbije (Sl. Glasnik RS br 135/04) definie u lanu 70. monitoring kao
aktivnost koja se vri sistematskim merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem indikatora stanja i zagaenja
ivotne sredine koje obuhvata praenje prirodnih faktora, odnosno promena stanja i karakteristika ivotne
sredine, ukljuujui i prekogranini monitoring, i to: vazduha, vode, zemljita, uma, biodiverziteta, flore i
faune, elemenata klime, ozonskog omotaa, jonizujueg i nejonizujueg zraenja, buke, otpada, ranu najavu
udesa sa praenjem i procenom razvoja zagaenja ivotne sredine, kao i preuzetih obaveza iz
meunarodnih ugovora 0210.

Prema tome monitoring ivotne sredine je kompleksni sistem praenja stanja ivotne sredine, ocene i prognoze
izmene stanja ivotne sredine pod uticajem prirodnih i antropogenih faktora.
Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. Glasnik RS br. 11/2010), monitoring
ivotne sredine se definie kao: "kontinualna kontrola i praenje stanja ivotne sredine koje se vri
sistematskim merenjem parametara u iniocima ivotne sredine u prostoru i
vremenu$22$.

S obzirom na prethodne definicije, monitoring podrazumeva tri osnovna pravca aktivnosti:

posmatranje faktora uticaja i stanja;
ocenu stvarnog stanja;
prognozu stanja.
Prema tome, cilj monitoringa je da se dobiju odgovori na sledea pitanja:

kakvo je stanje vazdune sredine u posmatranom vremenskom periodu i kakve promene (pozitivne ili
negativne) se oekuju u prognoziranom vremenskom periodu;
koji su uzroci nastalih promena i moguih buduih promena (nepoeljnih, tetnih) i zato se
manifestuju ili e se tek manifestovati, izvor tih promena;

koji se uticaji na lokalnu sredinu, javljaju kao tetni (nepoeljni ili nedozvoljeni);

koji je nivo tehnogenih uticaja na vazdunu sredinu.

3.2. MONITORING CIKLUS
Proces monitoringa mora da se shvati kao deo ciklusa povezanih aktivnosti, koji poinje definicijom
informacionih potreba, a zavrava korienjem dobijenih informacija.
Ciklus aktivnosti je prikazan na slici 1.14. Vrednovanje dobijenih informacija moe dovesti do novih ili
redefinisanih informacionih potreba, zbog ega se namee potreba za novim nizom aktivnosti u ciklusu
monitoringa. Na ovaj nain, proces monitoringa e stalno da se prilagoava informacionim potrebama.
Ciklus monitoring se uspeno primenjuje kod monitoringa emisija i monitoringa kvaliteta ivotne sredine. U
sutini, ovaj model moe da se koristi kao opta smernica prilikom razvoja programa monitoringa.
Monitoring treba da pone sa identifikacijom izvora informacija i informacionih potreba. Ovi izvori i potrebe
obino nisu jasni na poetku projekta, i oni treba postepeno da se utvrde u fazi procene.

v
Slika 15.
Monitoring
ciklus 0230.

Rezultati monitoringa
moraju da zadovolje
prvobitno definisane
informacione zahteve,
jer oni ine osnovu za
budue odluke, i na
kraju da doprinesu
poboljanju
stanja
ivotne sredine. U
ovom
smislu,
monitoring
uvek
predstavlja sredstvo za
postizanje cilja i ne
moe da se posmatra
kao cilj sam po sebi.
Stoga, neophodno je
da se informacioni
zahtevi razjasne pre
prelaska na sledeu
fazu.
Programi monitoringa,
kao deo celokupnog
koncepta,
moraju
prethodno da se utvrde
od strane partnera koji
vre monitoring.
Podaci, informacije i
odluke predstavljaju
deo jedne strategije.
Programi monitoringa
su
rezultat
komunikacije

eksperata, ukljuenih u
planiranje
odgovarajuih sistema,
sa subjektima koji
donose odluke (ili
stanovnitvom), koji
predstavljaju krajnje
korisnike
tih
informacija. Programi
monitoringa imaju za
cilj
da
obezbede
relevantne informacije.
Ciljano telo (organ)
ovog dijagrama je
mreni
operater,
odnosno telo nadleno
za
sprovoenje
programa monitoringa.
Operater mree, na
primer, moe da bude
organ nadlean za
mreu
monitoringa
povrinskih voda, ili
pak,
operater
industrijskog
preduzea, koji je
duan da vri samomonitoring.
Planiranje monitoringa
ivotne sredine poinje
identifikacijom
i
navoenjem
informacionih potreba,
koje proizilaze iz
ciljeva
projekta,
zakonskih
zahteva,
zahteva javnosti itd.
Potrebno je da se
identifikuju i izvori
informacija.
Izvori
informacija su obino
u obliku katastra (oni
mogu
da
budu
nepotpuni na poetku):
na primer, katastar
zagaivaa i (ako je
ciljani medijum voda)
katastar
potroaa
vode.
Zatim, informacione

potrebe se koriste kao

osnova
za
razvoj
programa
koji
je
namenjen za procenu
kvaliteta
ivotne
sredine. Ova faza je
takoe istraivakog
karaktera, s obzirom
na to to se problemu,
koji treba da bude
predmet monitoringa,
pristupa
postepeno,
merenjem
(npr.
hemijske analize) i
drugim
izvorima
informacija. U ovoj
fazi,
utvrivanje
metoda ima sekundarni
znaaj.
Prvi korak procene
opisan je u zakonskoj
regulativi EU, gde se
naziva preliminarna
procena (1996/62/EC),
odnosno
nadzorni
monitoring
(2000/60/EC).
U sledeoj fazi se
identifikuju mesta za
monitoring i relevantni
tehniki uslovi (kao
to
je
uestalost
uzorkovanja), to za
rezultat daje program
monitoringa,
koji
definie parametre koji
se
mere,
kao
i
uestalost uzorkovanja
i merenja.

Kada se utvrde sve

potrebne informacije,
u
ovoj
fazi
programom
monitoringa mogu da
se procene implikacije
kadrova, opreme i
prostora, ime se
buduem
mrenom
operateru omoguava
da
vri
procenu
trokova monitoringa.
Ukoliko se proceni da
postoje sredstva za
sprovoenje
programa, on e biti
realizovan,
a
u
suprotnom e biti
podnesen izvetaj sa
odgovarajuim
informacijama
o
programu
monitoringa.
Monitoring se vri
nakon identifikacije
informacionih potreba
i nakon preliminarne
procene stanja ivotne
sredine
u
datom
regionu. Preporuuje
se pristup korak po
korak.
Okvirna direktiva o
kvalitetu
ivotne
sredine (1996/62/EC)
zahteva da prvi korak
bude
preliminarna
procena, svuda gde ne
postoje
reprezentativna
merenja; posle ovog
koraka se vri realna
procena
(1996/62/EC). Termin
"preliminarna
procena" je analogan
terminima studija,
preliminarna
procena (AQFD okvirna direktiva o

kvalitetu vazduha) ili

nadzorni monitoring
(WFD
okvirna
direktiva o vodama),
koji se takoe koriste.
3.3. OPTA
KLASIFIKACIJA
MONITORINGA
Klasifikacija
monitoringa vazduha
moe da se izvri
prema
kriterijumu
globalnosti
i
kriterijumu
objekta
monitoringa. Prema
kriterijumu
globalnosti monitoring
moe biti: globalni ,
nacionalni, regionalni
i lokalni, a prema
objektu
monitoring
moe biti: monitoring
emisije
(izvora
zagaivanja),
i
monitoring kvaliteta
ambijentalnog
vazduha.
3.3.1.
Globalni sistem
monitoringa
Sredinom etrdesetih
godina XX veka,
posle
poetka
testiranja
atomskog
oruja
poinje
globalno
rasprostiranje
radioaktivnih materija
u atmosferu i njihovo
taloenje po celoj
Zemljinoj
kugli.
Ustanovljeno je da se
na veim rastojanjima,
sem
radioaktivnih,
mogu rasprostirati i
mnoge
druge
zagaujue materije
(oksidi sumpora i

azota, teki metali,

itd.). Oksidi sumpora,
azota
reaguju
sa
atmosferskom vlagom
i poveavaju kiselost
sredine.
Poveana
kiselost atmosfere je
stalno prisutna, a
najtee
posledice
delovanja
kiselih
oksida su zapaene u
Kanadi, Norvekoj i
vedskoj (gde su
mnogobrojna jezera
mrtva
)
i
u
Zapadnoj Evropi gde
su unitene velike
umske
povrine.
Tako
se
mnoge
zagaujue materije
spontano rasprostiru
na
velikim
povrinama,
van
nacionalnih granica i
zagauju
ivotnu
sredinu podruja koja
nemaju
izvore
zagaenja.
U okviru programa
Ujedinjenih nacija o
problemima ivotne
sredine (1973- 1974.
god.) razraeni su
osnovni
principi
stvaranja
globalnog
sistema monitoringa
ivotne
sredine
(GEMS - Global
Environmental
Monitoring System), s
osnovnim ciljem da
predstavljaju
informacije,
neophodne
za
obezbeivanje
sadanje i budue
zatite
zdravlja,
bezbednosti i odrivog
upravljanja prirodnom
sredinom. U stvaranju
GEMS predvieno je

korienje podataka
nacionalnih sistema
monitoringa.
Meunarodna saradnja
u
oblasti
zatite
vazduha se iz godine u
godinu proiruje pa
dolazi
do
usaglaavanja
i
proirivanja
broja
zagaujuih materija
koje se prate, daju se
preporuke rasporeda
stanica monitoringa,
sastavljaju se planovi
razvoja
GEMS,
usavravaju
se
postojei modeli i
razrauju
strategije
upravljanja ivotnom
sredinom.
Drugu
polovinu
sedamdesetih godina
XX veka, karakterie
bri razvoj GEMS i
tada
se
utvruju
njegovi
konani
ciljevi, a to
su0240.:

Ustanov
ljavanje
nivoa
emisije
zagaen
ja u
odreen
oj
sredini i
raspodel
a tog
zagaen
ja u
prostoru
i
vremen
u;
Prouavanje

brzine
i
veliine
emisionih
tokova tetnih
materija
i
njihove
transfor
macije;
Obezbe
ivanje
standard
nih
ispitiva
nja i
analiza
u okviru
organiza
cije
monitor
inga,
kako bi
rezultati
mogli
da se
koriste
u svim
zemlja
ma i
Obezbe
ivanje
informa
cija u
globalni
mi
regional
nim
razmera
ma koje
su od
znaaja
za
sprovo
enje
aktivnos
ti, iji je
cilj
smanjen
je nivoa
zagaen
ja.

U
enevi
na
Evropskom
savetovanju
o
ouvanju
ivotne
sredine i979. godine,
potpisana
je
Konvencija
o
transgraninom
rasprostiranju
zagaenja na velikim
rastojanjima.
Na
osnovu te konvencije
usvaja se i razvija
Zajedniki program
posmatranja i ocene
rasprostiranja
aerozagaenja
u
Evropi. U njemu
uestvuje
28
evropskih
zemalja,
SAD i Kanada.
Ciljevi
zajednikog
programa posmatranja
i ocene rasprostiranja
aerozagaenja
u
Evropi su dobijanje
tanih informacija o
transportu zagaujuih
materija
kroz
atmosferu van granica
zemlje iz koje potiu.
Informacije dobijene u
okviru ovog programa
daju
osnovu
za
sprovoenje
dugorone
ocene
ekolokih posledica
antropogenog
zagaenja
ivotne
sredine.
Monitoring
na
globalnom nivou vri
se u cilju sagledavanja
stanja ivotne sredine
od
zagaujuih
supstanci koje mogu
dospeti na velika
rastojanja,
preko
vazdunih ili morskih
struja. Takva kontrola

se sprovodi preko
stanica koje vre
fonski
monitoring
(opti
nivo
zagaenosti ivotne
sredine). Te stanice,
po pravilu, kontroliu
sve
komponente
biosfere.
One
su
graene i grade se sa
ciljem
prikupljanja
informacija
o
sadanjem i buduem
stanju
biosfere
u
celini. U sistemu
globalne
kontrole
koriste se podaci
satelitskih osmatranja,
stanja
zemljine
povrine, atmosfere i
voda, a takoe i
podaci iz sistema
regionalne kontrole.
Takve stanice grade se
na
osnovu
meunarodne
saradnje, a na osnovu
meunarodnog
programa OUN za
probleme
ivotne
sredine UNEP (United
Nation Environment
Programme).
U
okviru UNEP-a su
razraeni
osnovni
pravci
stvaranja
globalnog
sistema
monitoringa ivotne
sredine GEMS, iji je
osnovni
cilj
predstavljanje
informacija
neophodnih
za
obezbeivanje
sadanje i budue
zatite
zdravlja
i
racionalnog
upravljanja ivotnom
sredinom.
Globalni
sistem
monitoringa
stanja

atmosfere organizovan
je u okviru Nacionalne
mree
stanica
za
praenje i kontrolu
stanja atmosfere koje
su poele su da se
postavljaju
1957.
godine, a krajem
sedamdesetih one su
ve
u
potpunosti
obavljale
zadatke
GEMS. Ideja je bila
da
stanice
za
monitoring u Evropi
budu
rasporeene
prema
principu
kvadratne mree, na
rastojanju od i5G km,
kako bi pokrivale
celokupnu teritoriju.
To
se
pokazalo
nemoguim, pa su
stanice
postavljene
du dravnih granica,
po
izlomljenim
linijama
i
na
rastojanjima veim od
i5G
km.
Merna
stanica
u
okviru
globalnog
monitoringa,
ima
zadatak da prikuplja
informacije koje se
analiziraju i sreuju, a
zatim
predaju
nadlenoj slubi. Na
osnovu prikupljenih
podataka
daje
se
ocena karaktera i
tehnike mogunosti
stanice.
Vanu
ulogu
u
praenju i proceni
stanja ivotne sredine
ima
kosmiki
monitoring koji je
formiran
ezdesetih
godina prolog veka.
Istraivanje zasnovano
na
kosmikim
posmatranjima
je

mogue
zbog
dobijanja preciznih i
reprezentativnih
podataka usled dobre
vidljivosti
analiziranog podruja.
Na
snimcima
dobijenim
putem
satelita, na primer,
vidi se da za vreme
peanih oluja na
Afrikom kontinentu,
u srednjoj Aziji i
drugim
regionima
dolazi do transporta
estica praine na
velikim
udaljenostima, tako da
velika koliina praine
pada na povrinu
Tihog
okeana.
Kosmika metoda se
iroko koristi u Rusiji,
SAD, Francuskoj i
drugim
zemljama.
Formirane su i morske
stanice za monitoring.
Morski monitoring se
sprovodi
sa
specijalnih platformi
koje su opremljene
neophodnim priborom
i laboratorijom (slika
1.5.).

Slika 16. Globalni

sistemi monitoringa
0250.

Osnovne
vrste
distancione
aerokosmike metode
istraivanja
ivotne
sredine, koje se mogu
sa
uspehom
upotrebljavati
u
sistemu monitoringa
su: foto snimanje
(FS),
televizijska
(TS),
infracrvena
(IKS), radiolokaciona
radarna
(RLS)
i
viezonalna
ema
(MS). Praktino sve te
metode koriste se pri
oceni izmene ivotne
sredine.
Jedna od najee
primenjivanih
distancionih metoda u
sistemu monitoringa
je metoda aerokosmikog deifrovanja

(FS). Pri tome u

zavisnosti od granica
snimanja mogu se
primenjivati snimanje
u
razliitim
razmerama. Takozvani
krupni plan, ema je
razmere
1:10001:3000. On dozvoljava
pojedinano
istraivanje
tehnolokih
izmena
razliitih
elemenata
prirodnih
komponenata ivotne
sredine. Snimci veih
razmera
1:100001:30000 koriste se pri
oceni
tehnoloke
izmene
podruja,
zagaenja litosfere i
drugih
izmenjenih
geolokih sredina.
Kosmiki snimci (FS)
i (MS) jedinstveni su
izvor
novih
informacija. Posebno
su vani u ekolokim
katastrofama kao i u
istraivanju Zemlje i
njenih
resursa.
Kosmike informacije
koriste se pri analizi
prirodnih
i
antropogenih faktora,
ukljuujui
neposredno i posredno
njihovo delovanje.
U dananje vreme
meu
distancionim
metodama uspeno se
primenjuju
vie
znaajni
aerofoto
snimci
(AFS)
i
aerokosmiki
foto
snimci
(AKFS).
Deifrovanje AFS i
AKFS, u dananje
vreme
je
automatizovano,

njihovom
analizom
dobija
se
vie
informacija o stanju i
izmeni
ivotne
sredine. Automatsko
deifrovanje uspeno
se moe primeniti u
MGS
(ukljuujui
gradsku teritoriju) koji
dozvoljava
reenja
kompleksa zadataka
inventarskog,
ocenjivakog,
dinamikog
i
prognoznog karaktera,
u izuavanju stanja
objekata
ivotne
sredine, istraivanju
tehnolokog
delovanja,
razvoju
razliitih
tetnih
procesa, oceni njene
intenzivnosti,
izuavanju
(putem
stanja
snimka)
dinamike
izmene,
sastavljanje prognoze
na bazi modeliranja,
pojavi
tendencije,
tempa i dinamike
razvoja procesa.
Evropska agencija za
ivotnu sredinu (EEA)
je osnovana 1990.
godine radi sticanja
uvida u stanje ivotne
sredine u Evropi, a sve
to u cilju podrke
politici
ivotne
sredine EU. Jedna od
osnovnih uloga EEA
je
uspostavljanje
Elektronske
informaciono
osmatrake evropske
mree
(European
Information
and
Observation Network
EIONET)
na
teritoriji svih zemalja
lanica

EEA i podrka njenom

radu. Srbija ima status
zemlje saradnice u
EEA. Danas evropsku
mreu
monitoringa ivotne
sredine
ine
dve
mree@260:

EMEP - Enviromental
Monitoring European
Program
(Evropski
Program Monitoringa
ivotne
sredine)
osigurava
naunu
podrku:
1. Atmosferskom
monitoringu
i
modeliranju;
2. Popisu
emisija
i
projekciji emisija;
3. Integrisanoj
proceni
modeliranja.
4. etiri
progra
mska
centra
(Koord
inacijs
ki
hemijs
ki
centar,
Meteor
oloki
sintetiz
irajui
centarzapad,
Meteor
oloki
sintetiz
irajui
centar
istok i
Centar
za
modeli
ranje
integris

ane
procen
e) i tri
jedinic
e
za
koordi
naciju
rada
EMEPa
i
osigura
vanje
izveta
ja
njegov
om
Upravn
om
odboru
.
EIONET - European
Environment
Information
and
Observation Network
(Evropska mrea za
informacije o ivotnoj
sredini). Njen zadatak
je
da
podrava
sakupljanje
i
organizovanje
podataka te razvoj i
irenje
informacija
vezanih za ivotnu
sredinu u Evropi.

3.3.2.
Nacionalni
sistem monitoringa
Nacionalni
sistem
monitoringa poinje
da
se
formira
sedamdesetih godina
XX veka u veem
broju drava Evrope.
Organizuje se kao
dravna sluba za
posmatranje i kontrolu
nivoa
zagaenja
vazdune sredine.
Monitoring na ovom

nivou ima za cilj

nadgledanje
stanja
pojedinih
komponenata ivotne
sredine ili kompleksno
nadgledanje
zagaenja
ivotne
sredine, prikupljanje
informacija o nivou
zagaenja
i
o
njegovom
prekograninom
prenosu u pojedinim
zemljama.
Sistem
nacionalnog
monitoringa najee
se sastoji iz sledeih
podsistema@270::

izvora
zagaivanja,
zagaivanja
atmosferskog
vazduha,
fonskog
zagaivanja
atmosferskog
vazduha i sl.

Opti
nacionalnog
monitoring
su@270::

zadaci
sistema

izrada programa
za kontrolu stanja
ivotne sredine;
organizacija
kontrole potrebnih
parametara;
obezbeivanje
tanosti
i
uporedivosti
kontrolisanih
podataka;
organizacija

uvanja podataka i
stvaranje
specijalizovanih
banaka podataka;
usklaivanje
banaka i
baza
podataka s
meunarodn
im ekoloko
informacioni
m sistemom;
ocena i
prognoza
stanja
ivotne
sredine i
reakcije
ekosistema i
zdravlja
stanovnika
na
izmenjeno
stanje
ivotne
sredine;
organizacija i
sprovoenje
kontrole,
kao i
merenja
zagaenja
pri
havarijama i
katastrofama
i prognoza
posledica;
obezbeivanj
e
dostupnosti
informacija
o kvalitetu
ivotne
sredine
(rukovodstv
o,
predstavnici
organizacija
i
stanovnitvo
);

obezbeivanje
informacija
za
organe
upravljanja o
stanju ivotne
sredine.
razrada
i
realizacija
jedinstvene
naunotehnoloke
politike
u
oblasti
ekolokog
monitoringa.

Zagaenje vazdune
sredine esto varira
usled
rasprostiranja
zagaujuih materija
na velike daljine. Na
taj nain, oblasti koje
su udaljene od mesta
intenzivne
antropogene delatnosti
esto imaju poveanu
koncentraciju
zagaenja. Prilikom
transporta zagaujue
supstance se izlau
fiziko-hemijskim
procesima, taloe se
na povrini zemlje i
ukljuuju u prirodne
procese, transformiu i
migriraju.
Zbog toga u sistemu
nacionalnog
monitoringa posebno
mesto ima fonski
monitoring, to jest
monitoring zagaenja
koje nije posledica
antropogenog uticaja
tog podruja. Njegov
cilj
je
dobijanje
etalona
stanja
vazune sredine u
pogledu
njene
zagaenosti.
Monitoring na nivou
fonskih koncentracija

ima cilj da predvidi

globalne
promene
biosfere nastale usled
zagaenja.
Obim
delovanja zagaujuih
supstanci utie na
izbor mernih mesta i
sadraja
registra
zagaivaa fonskog
monitoringa.
Zadaci
fonskog
monitoringa su:
odreivanje
nivoa
zagaujuih
materija;
ocena
tendencije
promena
nivoa
zagaujuih
materija i
odreivanje
prostornog
rasporeda
zagaujuih
materija
u
prirodnoj
sredini.
Organizacionu
strukturu nacionalnog
sistema monitoringa
ine:
stanice
za
posmatranjenadgledanje
(imaju
zadatak
da
prikupljaju
informacije, a
zatim
da
obrauju
i
uoptavaju
dobijene
parametre);
teritorijalni
i/ili
regionalni

centri
(u
njima se vri
analiza
primljenih
informacija iz
stanica
za
posmatranje,
sastavlja
lokalna
prognoza
i
daje
ocena
stanja ivotne
sredine na toj
teritoriji);
institucije na
nivou drave
(vri ocenu
stanja ivotne
sredine
u
nacionalnim i
globalnim
razmerama).

3.3.3.
Regionalni
sistem monitoringa
Regionalni monitoring
organizuje
se
na
teritoriji regiona. On
reava
zadatke
specifine za datu
teritoriju. Osim toga
on
moe
biti:
meunarodni,
ako
region ukljuuje more
ili druge prirodne
sadraje
koji
zahtevaju
panju
veeg broja zemalja.
Osnovni
zadatak
regionalnog
monitoringa
je
dobijanje informacije
o stanju vazdune
sredine regiona i
delovanju
antropogenih uticaja
na njega, to se ne
moe
postii
globalnim
i

nacionalnim
monitoringom zbog
toga
to
njihovi
programi
nose
osobenosti
svakog
regiona.
Vaan
podsistem
regionalnog
monitoringa
je
monitoring
izvora
zagaivanja,
na
osnovu koga se vri
odreivanje
kvantitativnog
i
kvalitativnog sastava
emisije
izvora
zagaivanja, a takoe
odreivanje karaktera
i puteva rasprostiranja
zagaenja. U okviru
ovog
podsistema
najvea panja pridaje
se
zagaenju
atmosfere izduvnim
gasovima
SUS
motora, emisiji iz
industrijskih
preduzea i emisiji iz
termoelektrana@280:.

3.3.4.
Lokalni sistem
monitoringa
Lokalni
sistem
monitoringa
se
organizuje na manjoj
teritoriji i ima zadatak
da reava probleme u
lokalnim
okvirima.
Lokalni
monitoring
moe da se odnosi na
monitoring grada ili
industrijskog
podruja, ali i na
manje
teritorije.
Mrea mernih stanica
lokalnog monitoringa

projektuje
se
na
osnovu
optih,
i
specifinih lokalnih
uslova.
U realizaciji lokalnog
monitoringa obino su
ukljueni:
hidrometeoroloke
slube, zavodi za
zatitu zdravlja, slube
za zatitu ivotne
sredine
optina,
laboratorije preduzea
i ustanova koje se
bave zatitom ivotne
sredine.
Organizacija
i
sprovoenje lokalnog
monitoringa zahteva
najpre
odreivanje
prioritetnih
zagaujuih supstanci
koje e se pratiti.
Najee su to one za
koje
se
prate
programom globalnog
i
nacionalnog
monitoringa.
Sistem

monitoringa

ivotne

sredine

organizovan na nivou
lokalnih
podruja

urbanih
-

ima

gradova
sledeu

ulogu@290:

spreavanj

e
iznad
graninog
zagaenja
u gradu i
predvianj
e
nepovoljni
h
meteorolo
kih uslova
i prognoza
njihovih
nepovoljni
h posledica
upogledu
zagaenost
i;
nedeljne
ocene
ekoloke
situacije
vazduha u
gradu;
integralnu
ocenu
kvaliteta
vazduha u
gradu,
predstavlja
nje ocena i
prognoza
ekolokih
uslova;
izradu
godinjeg
izvetaja.

Lokalni
monitoring
prati
i
nadgleda
zagaenja i stanje
vazdune sredine u
zonama neposrednog
delovanja
izvora
zagaivanja
ili
u
njihovoj blizini. Na
ovom nivou vri se
organizovanje mrea
monitoringa vazduha.
U
ovu
grupu
monitoringa se ubraja
i
takasti
monitoring, odnosno

monitoring
izvora
zagaivanja.
Monitoring
izvora
zagaivanja obuhvata
odreivanje
kvantitativnog
i
kvalitativnog sastava
emisije
konkretnih
izvora zagaivanja i
utvrivanje karaktera
i
puteva
rasprostiranja
zagaenja s obzirom
na
geomorfoloke,
meteoroloke i druge
uslove podruja na
kome se sprovodi
monitoring.
Sistematska kontrola
sastava emisije poela
je pedesetih godina.
Najvea
panja
pridaje se zagaenju
atmosfere
koje
prouzrokuju: izduvni
gasovi motora sa
unutranjim
sagorevanjem, emisije
industrijskih
preduzea i emisije iz
termoenergetskih
postrojenja. Po pravilu
merenja se vre jedan
do dva puta na as, ali
ne manje od tri do
etiri puta u dvadeset
etiri asa. Pri tome se
meri sadraj osnovnih
zagaujuih materija,
kao to su: praina,
oksidi
ugljenika,
oksidi sumpora, oksidi
azota i specifine
materije,
karakteristine
za
industriju
posmatranog grada ili
podruja. Na osnovu
merenja koncentracije
zagaujuih materija i

analize meteorolokih
uslova
vri
se
prognoziranje nivoa
zagaenja u cilju
preduzimanja mera za
smanjenje emisije, to
podrazumeva
kao
mogunost
i
iskljuenje iz rada
pojedinih proizvodnih
pogona.
Samo-monitoring je
vrsta monitoringa koji
obavlja
operater
tehnolokog
postrojenja,
samostalno ili preko
ovlaene
organizacije.
Od
strane
drave
su
utvrene
vrste
aktivnosti koje su
predmet
samomonitoringa,
metodologija
rada,
indikatori,
nain
evidentiranja, rokovi
dostavljanja i uvanja
podataka, na osnovu
posebnih
zakona.
Sopstveni monitoring
zagaivaa je veoma
ogranienog obima,
prvenstveno
zbog
neusklaene zakonske
regulative, vri se u
oblasti
emisije
otpadnih gasova i
otpadnih voda.
monitoring
emisije
(izvora zagaivanja), i
monitoring kvaliteta
ambijentalnog
vazduha.

3.4. BAZA PODATAKA

SA PODACIMA G
EMISIJI
ZAGAUJUIH
MATERIJA
Baza podataka je skup
uvanih operacionih
podataka, koji se
koriste
adekvatnim
sistemima
nekog
korisnika. Kao osnova
pri projektovanju ili
izboru strukture baze
podataka je model
predstavljanja
podataka.
Po
nainu
organizacije
baze
podataka razlikuju se
relacione,
hijerarhijske i mrene
baze podataka.
Relacione
baze
podataka se izrauju
na osnovu relacionog
modela podataka, koja
koristi matematiko
shvatanje teorijskog
skupa odnosa. Baza
podataka se pri tome
predstavlja u vidu
sumarnih tabela.
Hijerarhijske
baze
podataka se izrauju
na
osnovu
hijerarhijskog modela
podataka, u kojoj
podaci imaju strukturu
prostog stabla. Baza
podataka
se
predstavlja u vidu
skupa stabala.
Mrene baze podataka
se izrauju na osnovu
mrenog
modela
podataka, u kojoj
podaci imaju strukturu
usmerenog grafikona.
Baza podataka se

predstavlja
orijentisanom
mreom.
Izbor konkretne baze
podataka zavisi od
karaktera ispunjenih
zadataka. U skladu sa
optom
strukturom
mree
monitoring
merenja moraju biti
izraene
sledee
osnovne baze
podataka@290:
o
vazduhu, emisijama i
otpadu,
vodenim
objektima, kartografiji
i dr. Veinu od
njih poeljno je i
korisno izraditi kao
relacione, upotrebom,
na primer, DBASE.
Istovremeno, moemo
rei,
da
za
kartografske sisteme
mogu biti upotrebljene
baze
podataka
hijerarhijskog tipa.
Sistem
prikupljanja
podataka o kvalitetu
vazduha
daje
informaciju
o
kvalitativnom
i
kvantitativnom stanju
meteorolokih
i
fizikih
veliina,
dobijenih
automatskim
ureajima za merenje
emisija, automatskim
ureajima za merenje
fonskih parametara,
meteorolokim
automatskim
ureajima, mobilnim
laboratorijama
i
izuavanjem kretanja
saobraaja.

Informacija
se
memorie i obrauje
za dalje dobijanje
parametara, koji e
biti upotrebljeni pri
planiranju mera za
zatitu
ivotne
sredine.
Neophodnost
upravljanja znaajnim
obimom podataka i
adekvatnim
geografskim vezama
(dodacima)
za
prognozu
i
prikupljanje traenih
informacija, sloenost
operacije
obrade
prikupljenih podataka
o kvalitetu vazduha
dovodi do zakljuka,
da je u operativnim
centrima neophodno
imati bazu podataka o
vazduhu.
Baza
podataka
o
vazduhu sadri bazu
podataka o emisijama
u atmosferu i bazu
podataka o zagaenju
atmosferskog
vazduha. Obe baze
podataka
moraju
odgovarati sledeim
zahtevima:
> da imaju svoj
maksimum
informacija, koje
zaokupljaju
najmanje panje;
> da
zahvaljujui
lakoj dostupnosti
obezbede
brzu
obradu
informacija;
> da
poseduju
fleksibilnost
u
odnosu
dostupnosti,
pretrage i obrade

>

podataka;
da sadre
neophodne
statistike
informacije.

sve

Banka podataka o
emisijama
u
atmosferu, osim to
mora
da
sadri
zakljuke o izvorima
zagaivanja,
ukljuujui
i
napomene
i
geografske koordinate
preduzea, i za njega
utvrene maksimalno
dozvoljene
emisije
(GVE),
njihove
stvarne vrednosti itd.
Posebno,
moe
sadrati i sledee
elemente:
proizvodne
objekte identifikujui
sve
proizvodne ili
preraivake
objekte, koji
koriste ili
proizvode
materije i
emisije iz
dimnjaka;
gradske
objekte odreuju se
objekti i
njihova
namena i
oznaavanje,
izdvaja se
njihov udeo
emisije u
vazduh;
podaci,
dobijeni iz
mree
kontrole -

odreuju
stanice i
aparatura
(ureaji) za
praenje
atmosferskog
zagaenja,
definiu se
dobijene
vrednosti.
Baza
podataka
o
zagaenju
atmosferskog vazduha
sadri
koordinate
svakog stacionarnog
mernog mesta ili
mesta
mobilne
laboratorije
sa
naznakama o vremenu
merenja i znaenja
svakog
njegovog
izmerenog
ingredijenta. Naini
pristupa bazi podataka
moraju
biti
jednostavni
i
kreirani
samim
sistemom. Dostupnost
zavisi
od
organizovanja
baze
podataka.
Nivo
dostupnosti odreuje
taku ulaska u bazu
podataka i oblast
njenog prikaza na
monitoru: to je vea
dostupnost, to e
opirnija
biti
i
predstavljena
informacija.
Sa
stanovita
korisnika,
baza
podataka izrauje se
na tri nivoa:
> nivo

>

dostupnosti
(pristupa) bazi
podataka;
nivo

primenjenih
adekvatnih
programa;
> nivo podataka.
Na nivou pristupa bazi
podataka ostvaruje se
upravljanje
autorizovanim
pristupom
i
odgovarajuim
pristupom
bazi
podataka.
Potom
korisnik ulazi u nivo
primenjenih
programa, u kojem
moe izvriti odreeni
broj
funkcija
u
zavisnosti
od
dozvoljenog
nivoa
dostupnosti/pristupa.
Ispunjavajui
funkcije,
korisnik
ulazi u nivo podataka.
Naini
interakcije
korisnika i arhive,
primenjenih programa
i podataka ne moraju
zavisiti od detalja
izrade baze podataka.
Tehniko
konstruktivni aspekti
moraju da pripadaju
iskljuivo
kompetenciji
odgovornog operatera
sistema, a korisnik je
duan da se prikljui
samo
primenjenim
funkcijama sistema.
U
okviru
IPPC
sistema postoji zahtev
da
svaka
zemlja
lanica EU ustanovi
registar
emisije
zagaenja (Pollution
Emission Register PER),
tj
da
evidentiraju koliinu

odreenih emisija iz
tehnolokog procesa i
unesu je u bazu
podataka. Sadraj ove
baze podataka stavljen
je na uvid javnosti i
Evrposkoj komisiji.
Dakle, PER (Pollution
Emission Register) registar
emisije
zagaenja
je
integrisana
baza
podataka sa podacima
o emisiji ili isputanju
zagaujuih materija
koja
je
dostupna
javnosti i
sainjena od baze
podataka koja sadi
sledee
informacije
0300:

isputanje/e
misija;
vreme;
zagaujue
materije
(iznad
dozvoljenih
granica);
izvori;
lokacija.

3.4.1.
Registar za
oslobaanje i transport
zagaujuih materija
(PRTR)
Nema sumnje da je
usled
poveanja
svetske populacije i
modernizacijom
gradova,
globalni
sistem ivotne sredine
sve
pod
veim
pritiskom.
Vazduh,
voda i zemljite su
pod
konstantnim

napadima izazvanim
uglavnom
od
industrije
koje
proizvode sve vea
zagaenja.
Industrijska
raznovrsnost i razliite
aktivnosti preduzea
rezultiraju isputanjem
razliitih zagaujuih
materija, koje nastaju
kao
posledica
zastarele tehnologije,
bez upotrebe ureaja
za
smanjenje
zagaenja.
Kao
najvei
zagaivai
evidentirani su sektor
energetike, hemijski
sektor, rafinerije nafte,
deponije i sl. Merenje
promena
globalnog
stanja ivotne sredine
i
praenje
ovih
promena je vaan
korak u podizanju
svesti i reavanju
pitanja
o
stanju
zagaenosti ivotne
sredine.
Sa utvrivanjem da je
ivotna
sredina
izloena
raznim
zagaujuim
materijama,
glavni
problem nastaje onda
kada je potrebno
odrediti
izvore
zagaivanja i pronai
najbolje reenje u cilju
spreavanja
daljeg
zagaivanja.
Identifikacija
pojedinanih
zagaujuih materija i
njihove koliine, tj.
koncentracije
predstavlja klju u
reavanju
ove
problematike.

Odreivanje
uticaja
zagaujuih materija
na ivotnu sredinu ima
3 glavna cilja:
>
Odreiva
nje
poetnih
taaka sa
kojih
dolazi do
ispoljava
nja
negativni
h uticaja;
>
Odrei
vanje
odnosa
izme
u
koncen
tracije
zagau
jue
materij
ei
posledi
ca koje
se
manife
stuju
prisust
vom
zagau
jue
materij
e;
> Merenj
e
koncen
tracija
zagau
juih
materij
a
kojim
je
stanov
nitvo

i
lokaln
a
zajedni
ca
izloen
o
odree
ni
vreme
nski
period.
Za
identifikovanje
problema zagaenosti
ivotne
sredine
razvijene su nekoliko
metoda koje mogu
pomoi u odreivanju
potencijalnih
zagaivaa.
Tu
spadaju
razne
kontrolne liste, GIS
mape,
matrice,
internet
aplikacije,
online
mree
i
kompjuterski modeli
[31].
Usled
poznate
problematike
zagaenja
ivotne
sredine i nedovoljne
informisanosti
graana
u
ovoj
oblasti,
javlja
se
potreba za razvijanje
adekvatnih
informacionih sistema
koji e to omoguiti.
Za
potrebe
izvetavanja o stanju
zagaenosti ivotne
sredine na svetskom
nivou, formiran je
jedinstven Registar za
oslobaanje
i
transport zagaujuih
materija
(Pollutant
Release and Transfer
Registers - PRTR) [3].
PRTR
predstavlja

bazu podataka u kojoj

su obuhvaene zemlje
i organizacije koje
prikupljaju podatke i
podnose izvetaje u
formi
PRTR
(Australia, Austrija,
Belgija, Kanada, ile,
Kipar,
Hrvatska,
Meksiko, Norveka,
Velika
Britanija,
Nemaka itd., kao i
svetske agencije i
organizacije: Evropski
registar
za
oslobaanje
i
transport zagaujuih
materija
E-PRTR,
Severno
Amerika
komisija za zatitu
ivotne sredine CEC,
Program Ujedinjenih
Nacija za zatitu
ivotne
sredine
UNEP,
Svetska
zdravstvena
organizacija
WHO,
itd.).
PRTR
daje
informacije
o
izvorima zagaivanja
ivotne sredine, popis
potencijalno opasnih
hemijskih supstanci i
zagaujue materije
emitovane u vazduhu,
vodama, zemljite kao
i nainu upravljanja i
generisanju
otpada.
Kljuni
elementi
PRTR sistema su:
> spisak
hemijskih
materija,
grupe
hemijskih
jedinjenja i
ostalih
znaajnih
zagaujuih
materija koje
su emitovane

u ivotnu
sredinu;
> integrisano
multimedijaln
o
izvetavanje
o emitovanju
zagaujuih
materija i
otpada u
ivotnu
sredinu;
> periodino
izvetavanje (na
godinjem nivou);
> omoguavanje
javnog pristupa
bazi podataka.
Ovakav registar daje
informacije
o
aktivnostima
industrija
zemalja
irom sveta. Ima za
cilj
da
pomogne
zemljama u razvoju,
kako da primene i
unaprede
PRTR
program. Razvijen je i
odrava se od strane
Radne
grupe
iz
Organizacije
za
ekonomsku saradnju i
razvoj (Organisation
for Economic Cooperation
and
Development
OECD), u saradnji sa
Ekonomskom
komisijom
Ujedinjenih nacija za
Evropu
(United
Nations
Economic
Commission
for
Europe - UNECE) i sa
Ujedinjenim nacijama
za program ivotne
sredine
(United
Nations Environment
Programme) [4]. Cilj
je objediniti podatake
o
izvorima

zagaivanja ivotne
sredine
iz
vie
zemalja.
Baza
podataka predstavljaju
sakupljene podatke na
nacionalnom
i
regionalnom nivou.
Ona ne sadri podatke
o
pojedinanim
objektima. Na sajtu
PRTR mogue je
sastaviti izvetaj u
zavisnosti od godine,
zemlje,
regiona,
industrijskog sektora,
vrste izvora, tipa
oslobaanja
i
transporta
zagaujuih materija.
3.4.2.
Lokalni registar
izvora zagaivanja
(LIRZ)
Lokalni
registar
izvora
zagaivanja
(LRIZ),
sa
odgovarajuom
bazom
podataka,
predstavlja jedan od
osnovnih segmenata
informacionog
sistema
o
zatiti
ivotne sredine na
nivou grada. LRIZ je
realizovan
u
Laboratoriji
za
upravljanje kvalitetom
vazduha
Fakulteta
zazizee na radu u
Niu.
Sadri
sistematizovane
podatke o izvorima
zagaivanja, vrstama,
koliinama, nainu i
mestu
isputanja
zagaujuih materija
u vazduh, vode i
zemljite, kao i o
koliinama,
vrsti,
sastavu
i
nainu

tretmana i odlaganja
otpada.
LRIZ
je
namenjen organima
lokalne
uprave
i
institucijama
ije
aktivnosti dovode do
zagaivanja ivotne
sredine u vidu emisija
zagaujuih materija
u vazduhu, vode i tlo,
kao i generisanje i
upravljanje otpadom.
U ovom razmatranju
je dat prikaz strukture
Web aplikacije LRIZ,
nain funkcionisanja i
sadraj.
Web
aplikacija
LRIZ
omoguava efikasno
pruanje informacija i
podataka koji su u
skladu
sa
meunarodnom
i
evropskom
metodologijom.
Na
osnovu podataka u
bazi
mogue
je
praenje svih tokova
otpada i upravljanje
otpadom,
emisija
zagaujuih materija
u vazduhu i vodi.
Cilj realizacije Web
aplikacije
LRIZ
predstavlja odgovor
na
potrebu
za
kvalitetnim
i
preciznim
informacijama
o
zagaivanju ivotne
sredine od strane
preduzea
koja
emituju
zagaujue
materije u ivotnu
sredinu.
Identifikovanjem
izvora
emisije
pojedinih zagaujuih
materija, smanjivanje
zagaenja
iz
energetskih
i

industrijskih
postrojenja i drugih
izvora podie se svest
o riziku zagaivanja
ivotne
sredine
i
informie donosioce
odluka
o
intervencijama
u
pravcu
smanjenja
zagaenja i njihovog
tetnog
dejstva.
Registri ovakvog tipa
predstavljaju
adekvatne i pouzdane
informacijone sisteme
koji sadre podatke o
emitovanju i kretanju
zagaujuih materija i
otpada kroz ivotnu
sredinu.
LRIZ se bazira na
nacionalnm propisima
koji se odnose na
ovakav vid registra. U
tu svrhu korieni su
sledei
dokumenati@310:

Pravilnik
o
metodolo
giji
za
izradu
Nacional
nog
i
Lokalnog
registra
izvora

zagaiva
nja, kao i
metodolo
giji
za
vrste,
naine i
rokove
prikuplja
nja
podataka
(Sl.
glasnik
RS", br.
91/2010)
[5];
Sistemats
ki spisak
naselja
Republik
e Srbije
po
okruzima
i
optinam
a,
Republi
ki Zavod
za
statistiku;
Spisak
optina
po
okruzima
sa
matinim
brojevim
a optina
i iframa
okruga,
Republi
ki Zavod
za
statistiku;
ifrarnik
delatnosti
,
Republi
ki zavod
za
statistiku.

U cilju efikasnijeg i
jednostavnijeg
izvetavanja za LRIZ,
iz
Pravilnika
o
metodologiji za izradu
Nacionalnog
i
Lokalnog
registra
izvora
zagaivanja,
kao i metodologiji za
vrste, naine i rokove
prikupljanja podataka
(Sl. glasnik RS", br.
91/2010), ukljueni su
sledei prilozi:
Spis
ak
dela
tnos
ti i
min
ima
lne
gra
nin
e
vre
dno
sti
za
izve
tav
anje
za
Nac
iona
lni
regi
star
izvo
ra
zag
aiv
anja
Spisak
delatnosti
i
minimaln
e
granine
vrednosti

za
izvetava
nje
za
Lokalni
registar
izvora
zagaiva
nja
Spisak
zagauju
ih
materija
Spisak
zagauju
ih
materija
koje se
emituju u
vazduh u
zavisnosti
od
delatnosti
Spisak zagaujuih
materija koje se
emituju u vode u
zavisnosti od
delatnosti Pored
navedenih priloga, za
potrebe izvetavanja
LRIZ-a iz Pravilnika o
kategorijama,
ispitivanju i
klasifikaciji otpada
(Sl. glasnik RS br.
56/2010) ukljueni su
sledei prilozi [6]:
Indeksni
broj
otpada;
Lista
kategorije
otpada (Q
lista);
Lista
opasnih
karakteris
tika
otpada (H
lista);

List
a
kate
gori
ja
opa
sno
g
otpa
da
pre
ma
njih
ovo
j
prir
odi
ili
akti
vno
sti
koj
om
se
stva
raju
(Y
lista
);
Lista
postupak
a
i
metoda
odlaganja
i
ponovnog
iskorie
nja
otpada (D
i R lista).

Web aplikacija je
izraena u Joomla!
CMS-u
(Content
Management System) /
framework-u, to

podrazumeva da je za
upravljanje sadrajem
web aplikacije nije
potrebno posedovanje
programerskih
vetina. Za sam razvoj
aplikacije znanje u
programiranju
je
neophodno, ali se
nakon
zavretka
razvojnog
dela
upravljanje svodi na
administraciju
aplikacije od strane
klijenta.
Platforma
koju Joomla! koristi je
PHP
/
MySQL.
Preporuene verzije za
aplikaciju
"Lokalni
registar
izvora
zagaivanja" su php
5.3.x i MySQL 5.0.4+.
Server korien u toku
razvoja i testiranja
aplikacije je Apache
2.2.22.
Celokupan
softver
koji
je
korien
je
iz
OpenSource familije
softvera.
Unoenjem
internet
adrese aplikacije u
internet
pretraiva
otvara se poetna
strana
aplikacije
prikazana na slici 1.
Odmah nakon unosa
adrese korisniku se
prua uvid u strukturu
i sadraj
aplikacije@310:
osnovne
infromacij
e o bazi
podataka
LRIZ-a;

ko

je
u
obavezi
da
se
prijavi za
registar i
popuni
potrebne
podatke;
kako
se
prijaviti i
otvoriti
nalog za
korienje
aplikacije;
video
uputstvo
za
korienje
aplikacije;
dva padajua
menija za
popunjava
nje
i
pregled
obrazaca.

Slika
18.
Poe
tna
stran

a
Web
aplik
acije
LRIZ
^h
310:

Pristupanje aplikaciji
je slobodno za fizika
i privatna lica. Sam
sistem je organizovan
tako da je mogue
ograniiti
uloge
posetiocima
sajta.
Podeen je na tri
nivoa:

javni
(public)
posetioc
(ima
mogunos
t
samo
pregleda
popunjeni
h
obrazaca);
registrova
ni
korisnici
aplikacije,
tj.
subjekti
koji
popunjav
aju
obrasce o
zagaivan
ju (user)
(imaju
mogunos
t
popunjav
anja
i
izmene
svojih
uneenih

podataka,
kao
i
pregleda
svih
obrazaca)
;
administr
ator koji
upravlja
korisnici
ma
i
podacima
koje oni
unose
(ima punu
kontrolu
nad
aplikacijo
m).
LRIZ se sastoji iz dva
padajua menija u
kojima je mogue
popuniti
nove
i
pregledati
ve
popunjene obrasce, a
odnose se na: opte
podatke
o
izvoru
zagaivanja i podatke
o postrojenju;
U zavisnosti od svojih
delatnosti, korisnicima
se prua mogunost
popunjavanja sledeih
obrazaca: emisije u
vazduh; emisije u
vode; emisije u tlo;
upravljanje otpadom.
Polja unosa mogu biti:
osnovna
polja
sastavljena
od
osnovnih
kontrola
unosa
(tekstualna
polja) i polja sa
opadajuim menijem.
Svi gore pomenuti
obrasci, osim obrasca
1.1 na kraju se
zavravaju
standardnom formom,
poljima za napomene i

beleke.
Popunjene
obrasce
moe pregledati svako
ko pristupi aplikaciji u
delu Pregled, koji je
istog sadraja kao i
Obrasci.
Nakon
unoenja podataka u
bazu LRIZ vri se
ocena kompletnosti,
konzistentnosti
i
verodostojnosti
dostavljenih podataka.
3.4.3.
Opti podaci o
izvoru zagaivanja
Ovaj
obrazac
predstavlja linu kartu
korisnika,
tj.
zagaivaa. U njemu
se navode: (1) osnovni
podaci o preduzeu operateru (naziv i
lokacija); (2) podaci o
odgovornom
licu
preduzea i (3) podaci
o
licu
koje
e
saraivati
sa
administratorom.
Popunjavanje optih
podataka je prioritet, a
dalje se unose ostali
podaci. Svi naredni
popunjeni
obrasci
odnosie se na to
preduzee
odnosno
operatera.
Opti
obrazac nije potrebno
popunjavati za svaku
godinu, osim ukoliko
nije dolo do izmene
podataka.
3.4.4.
Podaci o
postrojenju
U ovom obrascu je
potrebno dati podatke
za postrojenja koja se

nalaze
u
okviru
preduzea.
Bitan
element ovog obrasca
je unoenje ukupnog
broja
ispusta
u
vazduh, vode, tlu i
broju vrsta otpada
koje to postrojenje u
svom
procesu
proizvodnje generie.
Pored
osnovnih
podataka o postrojenju
(naziv
postrojenja,
adresa) od potrebnih
podataka potreno je
navesti: (1) vreme
rada postrojenja u
toku godine (poetak
sezone, kraj sezone,
broj
radnih
dana
nedeljno i godinje);
(2) koriena goriva u
procesu proizvodnje
sa
dnevnom
potronjom, nainom
skladitenja
i
koliinom
na
skladitu; (3) finalni
proizvodi
u
postrojenju (naziv i
opis
proizvoda,
godinja proizvodnja)
i
(4)
sirovine
koriene u procesu
proizvodnje.
3.4.5.
Emisije u
vazduh
Na poetku ovog
obrasca unose se: (1)
opti podaci o izvoru
(vrsta
izvora,
geografske
koordinate,
visina
izvora,
unutranji
prenik izvora na
vrhu, srednja godinja
temperatura i brzina
izlaznih gasova na
mernom
mestu,

srednji godinji izlazni

protok na mernom
mestu, nain rada
izvora - kontinualan ili
diskontinualan); (2)
aktivnosti izvora u
toku godine (broj
radnih sati i dana
godinje,
raspodela
emisija po sezonama zima, prolee, leto,
jesen) i (3) tipovima
goriva koje se koriste
(ukupna
godinja
potronja,
donja
toplotna mo goriva i
sastav goriva).
U
zavisnosti
od
delatnosti
koju
obavljaju, operateri su
u obavezi da daju
podatke
o
zagaujuim
materijama
emitovanih u vazduh.
Operater koje emituje
zagaujue materije u
vazduh potrebno je da
navede materije na
osnovu
odreivanja
bilansa ili merenja
emisija. Koncentracije
se unose za srednju
godinju
izmerenu
vrednost u dimnom
gasu pri normalnom
radu postrojenja, kao i
emitovane
koliine
koncentracija
pri
akcidentnim
situacijama.
Pregled zagaujuih
materija koje treba
unositi u zavisnosti od
delatnosti preduzea,
dat je u vidu priloga
aplikaciji - Prilog 3 Zagaujue materije
koje se isputaju u
vazduh.

3.4.6.
Izvetavanje
za LRIZ
Za ona preduzea operatere koja se bave
nekom od delatnosti
navedenih u Prilogu 1.
Pravilnika
o
metodologiji za izradu
Nacionalnog
i
Lokalnog
registra
izvora
zagaivanja,
kao i metodologiji za
vrste, naine i rokove
prikupljanja podataka
(Sl. glasnik RS", br.
91/2010),
i
iji
kapaciteti
prelaze
zadate
granine
vrednosti,
imaju
obavezu da se prijave
na registar i unesu
potrebne podatke. Da
bi korisnik mogao da
popunjava
obrasce,
neophodno je da ima
otvoren nalog kod
administratora.
Upuivanjem zahteva
preko e-mail adrese
administratoru,
korisnik

dobija korisniko ime i lozinku sa kojom se moe uspeno prijaviti na registar i moe popunjavati obrasce
(Slika 2).

Slika 19.
Prijavljiv
anje na
registar
sa
dobijenim
korisniki
m
imenom i
lozinkom
W310:

Postupak utvrivanja
da li operater ima
obavezu da se prijavi
u registar sadran je u
algoritmu (Slika 3).
Struktura i sadraj
LRIZ-a
prati
savremene tokove u
pruanju
osnovnih
informacija o stanju
zagaivaa
ivotne
sredine.
Uspostavljanje jednog
ovakvog registra ima
odreene prednosti:
formiranje
baze
podataka
o
potencijal
nm
zagaiva
ima ije
aktivnosti
mogu
ugroziti
stanje
ivotne
sredine;
popis
emitovanih
zagaujuih
materija
u
vazduhu,

vodama i tlu,
praenje
tokova
odlaganja
i
upravljanja
otpada;
praenje
koliine
emitovanih
zagaujuih
materija
za
odreeni
vremenski
period.

Na osnovu formirane
baze podataka, organi
lokalne samouprave
mogu da prate tok
isputanja zagaujuih
materija. Na taj nain
moe se utvrditi koje
preduzee - operater,
tj. zagaiva najvie
doprinosi zagaenju
ivotne sredine, i
mogu se postaviti
prioriteti i preventivno
delovanje u cilju
smanjenja ili ak
eliminisanja
emitovanih
zagaujuih materija
od strane zagaivaa.
LRIZ
predstavlja
odreeni
sistem
podrke u odluivanju,
ije podatke moe
koristiti i obraivati
vie organizacija. Sa
poveenjem
koncentracija
zagaujuih materija u
ivotnoj sredini, mogu
se
napraviti
korelacione veze sa
pojavom respiratornih
bolesti kod ljudi.
Upotreba
ovih
podataka moe imati

kljuan doprinos za
procenu zdravstvenog
rizika. Osim toga,
baza podataka LRIZ-a
moe imati veliki
doprinos
pri
urbanistikom
planiranju
i
projektovanju, u vidu
odreivanja prostorne
distribucije
zagaujuih materija.
Kao
javni
informacioni sistem, u
interesu je javnosti da
LRIZ ima razvijeno
GIS mapiranje, na
kome e biti prikazane
lokacije zabaleenih
emitovanih
zagaujuih materija.
LRIZ sistem podstie
operatere na lokalnom
nivou da se smanje
nivo
emitovanja
zagaujuih materija.
Rezultat
jednog
ovakvog sistema moe
biti glavni instrument
za
uvoenje
tehnologije za istiju
proizvodnju. Na taj
nain smanjuju se
trokovi,
poveava
efikasnost i smanjuje
teta neneta ivotnoj
sredini.

4.

MONITO
RING
EMISIJE
AEROZA
GAENJ
A

4.1. OPTI PRINCII

MONITORINGA
Opti
principi
monitoringa emisije
sadrani
su
u
dokumentu
IPPC
Direktive
96/61
Saveta EU. Postoje
dva razloga, zbog
kojih je monitoring
emisije ukljuen u
zahteve IPPC:
Ocena
saglasnosti:
monitoring
je
neophodan, da bi se
identifikovao
i
odredio obim rada
operatera,
dajui
mogunost nadlenim
organima da provere
usaglaenost
sa
uslovima koji su dati u
dozvoli.
Ekoloko izvetavanje
o emisiji: monitoring
je neophodan da bi se
dobila informacija za
izvetavanje
o
ekolokom
radu
pojedinih industrijskih
grana.
U
nekim
sluajevima
ova
informacija
je
primenljiva i za ocenu
finansijskih
optereenja,
oporezivanja ili pri
trgovini emisijom.
Monitoring u okviru
IPPC
direktive
podrazumeva
sistematsko praenje
promena
odreene

hemijske ili fizike

osobenosti
emisije,
zagaenja,
ekvivalentnog
parametra ili tehnike
mere. Monitoring je
zasnovan
na
ponovljenim
merenjima
ili
praenjima,
u
odreenim intervalima
u
skladu
sa
registrovanim
i
usaglaenim
procedurama, i mora
davati
korisnu
informaciju.
Ta
informacija
moe
poeti
prostim
vizuelnim praenjem,
ali sa krajnjim ciljem
dobijanja
tanih
brojanih vrednosti.
Informacija se moe
koristiti u nekoliko
razliitih ciljeva, ali je
glavni cilj provera
usaglaenosti
sa
vrednostima emisije,
zagaenja i sl. Ona
takoe moe biti
korisna za praenje
pravilnosti operacija i
tehnolokog procesa u
preduzeu, kao i u
cilju
donoenja
i
usvajanja to boljih
reenja u industrijskim
procesima.
Postoje tri osnovna
razloga zato se radi
monitoring:
1. Da se ustanovi
da li su i
koliko su
priroda i
ovek
ugroeni
usled emisije
zagaujuih

supstanci,
2. Radi
proveravanja
da li se
potencijalni
zagaiva
pridrava
zakonski
dozvoljenih
normi o
dozvoljenom
nivou
zagaivanja,
3. Radi
obezbeenja
relevantnih
podataka o
nivou
zagaenja koji
se potom
stavljaju na
uvid
zainteresovani
ma (dravi i
javnosti).
Postoje dodatni razlozi
i ciljevi, koje treba
uzeti u obzir pri
monitoringu:
obavetavanje o
emisijama
(lokalnim,
nacionalnim
i
meunarodnim),
ocena najboljih
dostupnih metoda
(npr. u kompaniji,
sektoru ili na
nivou EU),
ocena ekolokih
uticaja (npr. za
izradu modela ili
karte
zagaivaa,),
usvajanje reenja
u vezi sirovina i
energije, kao i
investicionih
strategija,
izdavanje
ili

obnavljanje
ekolokih naloga,
planiranje
i
upravljanje
poveanjem
efektivnosti,
utvrivanje
odgovarajuih
mogunosti i
uestalost
merenja, kao i
korekcija
delovanja u
saradnji sa
kompetentnim
organima,
optimizacija
procesa koji se
odnosi na emisiju,
utvrivanje
poreza u ime
trgovine
emisijom.

4.4. NADLENOSTI ZA
VRENJE
MONITORINGA
Odgovornost
za
monitoring emisije je
podeljena
izmeu
sledeih inioca:
Organa
drave
zaduenih
za
ivotnu sredinu
(ministarstva,
agencije,
inspektorata)
i
Izvoaa
monitoringa
(ovlaene
ustanove,
potencijalnog
zagaivaa),
to
podrazumeva
struna lica
obuena da
rade
monitoring.

U praksi organi drave

zadueni za ivotnu
sredinu
preputaju
obaveze
izvoenja
monitoringa
potencijalnom
zagaivau
ili
ovlaenoj ustanovi, a
zadravaju pravo da
vre kontrolu u odnosu
i na bazi vaeih
propisa. Zato je veoma
vano
da
se
odgovornost vezana za
monitoring vrlo jasno
definie izmeu svih
odgovornih
strana
(ministarstva,
agencije, inspektorata,
ovlaene ustanove,
potencijalnog
zagaivaa) kako bi
se tano znalo ko ta
radi i kakve su mu
obaveze. Odgovorne
strane su dune da za
monitoring
u
potpunosti
razviju
sistem
obezbeenja
kvaliteta i njegovu
kontrolu. I nadleni
organi i operateri sve
vie koriste spoljne
saradnike koji e vriti
monitoring (kontrolu)
u njihovo ime. Krajnja
odgovornost
za
monitoring
njegov kvalitet pripada
adekvatnim nadlenim
organima
i
operaterima.
U
mnogim dravama EU
nema razlike izmeu
"obaveza vlasti" i
"obaveza operatera".
Neki zadaci se odnose
uglavnom na nadlene
organe (npr. davanje
instrukcija,
sagledavanje predloga

operatera itd.) dok

drugi
pripadaju
operaterima
(npr.
samokontrola).
Vrlo je vano, da
obaveze budu jasno
naznaene
odgovarajuim
stranama (operaterima,
vlastima,
treim
licima), da bi svi oni
znali kako je rad
raspodeljen i koje su
njihove line i opte
obaveze.
Detalji
takvih
naznaka
i
metoda, koje se koriste
mogu biti odreeni
programom
monitoringa, emama,
dozvolama, zakonskim
ili drugim pravnim
aktima,
ili
primenljivim
standardima. U cilju
odreivanja,
tj.
ocenjivanja
usaglaenosti potrebno
je koristiti:
standardne metode
merenja,
testirane
instrumente,
struan kadar,
akreditovane
laboratorije.
4.3. ZADACI I CILJEVI
MONITORINGA
Izbor parametra koji
e biti proveren, zavisi
od
procesa
proizvodnje, sirovina i
hemikalija, koje se
koriste u preduzeu.
Dobro je da parametar
koji je odabran, bude
proveren,
ali
je

neophodna i kontrola
eksploatacije
postrojenja. Uestalost
provere
parametra,
moe se menjati u
saglasnosti
sa
potrebama i rizicima u
ivotnoj sredini, i
naravno u skladu sa
pristupom kontroli.
Obino se praeni
parametri tako biraju i
mere da su tesno
povezani
sa
operacijama koje se
izvode tokom procesa
ili su u isto vreme to
parametri kojima se
kontrolie
i/ili
optimizuje
sam
proces. Monitoring se
u funkciji od mogueg
rizika
tako
uspostavlja:
da je u funkciji
procene
potencijalnih
rizika,
da je u funkciji
od veliine tete
koja moe da
nastane
u
ivotnoj sredini,
i
da menja svoj
reim
u
zavisnosti
od
dostignutog
stepena rizika.
Pri odreivanju rizika
osnovni parametar, ali
ne i jedini, je procena,
odnosno verovatnoa
da
e
propisana
koncentracija
biti
prekoraena. Za svaki
sistem
moraju
postojati
iskustveno

definisane vrednosti
koje uspostavljaju:
Stanje poviene
pripravnosti jer
emisija
prekorauje
uobiajene
vrednosti,
Stanje
neodlone
akcije da
se sprei
prekoraen
je
dozvoljene
koncentrac
ije jer se
emisija
opasno
pribliila
graninoj
vrednosti i
Alarmantn
o stanje
radi
smanjenja
prekoraen
ja
dozvoljene
koncentrac
ije i
vraanja u
okvire
dozvoljene
koncentrac
ije.
Direktiva
o
integrisanom
spreavanju i kontroli
zagaenja
od
1996.96/61/EC], a kod
nas
Zakon
o
integrisanom
spreavanju i kontroli
zagaivanja
ivotne
sredine (Sl. glasnik
RS, 135) od 2004.
uvodi
obavezan
monitoring kojim se

proverava da li je neko
postrojenje,
itava
fabrika ili industrija
usaglaena
sa
dozvoljenim
emisijama zagaujuih
suspstanci
u
atmosferu.
Monitoring
emisije
podrazumeva
sistematsko praenje
promena
odreene
hemijske ili fizike
karakteristike
zagaenja u gasu koji
se
emituje,
ekvivalentnog
parametra ili tehnike
mere, itd. Monitoring
je
zasnovan
na
merenjima
ili
praenjima
nekog
parametra u gasu koji
se
emituje,
u
odreenim intervalima
u
skladu
sa
registrovanim
i
usaglaenim
procedurama
radi
dobijanja
korisne
informacuje.
Ta
informacija
moe
poeti
prostim
vizuelnim praenjem,
ali i u cilju dobijanja
tanih
brojanih
vrednosti. Informacija
se moe koristiti u
nekoliko
razliitih
ciljeva, ali je glavni
cilj
provera
usaglaenosti
sa
vrednostima emisije.
Ona takoe moe biti
korisna za praenje
pravilnosti odvijanja
tehnolokog procesa,
kao i u cilju donoenja
i usvajanja to boljih
reenja.

IPPC
Direktiva
zahteva, da sve GVE
budu zasnovane na
preporukama
Njaboljih Dostupnih
Tehnika
(BAT).
Kontrola ovih metoda
na
osnovu
BAT
neophodna je iz dva
osnovna razloga:
da
bi
se
proverilo da li
je emisija u
granicama
GVE,
da
bi
se
utvrdila
odgovornost
preduzea
u
vezi zagaenja
uopte.
Dodatni
razlozi
i
ciljevi, koje treba
sagledati
pri
monitoringu su:
obavetavanje
o
emisijama
(lokalnim,
nacionalnim i
meunarodnim
),
ocena
Najboljih
Dostupnih
Metoda (npr u
kompaniji,
sektoru ili na
nivou EU),
ocena
ekolokih
uticaja (npr za
izradu modela
ili
karte
zagaivaa),
usvajanje
reenja u vezi
sirovina
i

energije, kao i
investicionih
strategija,
planiranje
i
upravljanje
poveanjem
efektivnosti,
optimizacija
procesa koji se
odnosi
na
emisiju,
utvrivanje
poreza u ime
trgovine
emisijom.

Kontrolu mogu vriti

kompetentni organi,
operateri ili trea lica
koja rade u njihovo
ime. I nadleni organi
i operateri sve vie
koriste
spoljne
saradnike koji e vriti
kontrolu u njihovo
ime.
Krajnja
odgovornost
za
monitoring i njegov
kvalitet
pripada
adekvatnim nadlenim
organima
i
operaterima.
U
mnogim
dravama
lanicama EU nema
razlike
izmeu
"obaveza vlasti" i
"obaveza operatera".
Neki zadaci se odnose
uglavnom na nadlene
organe (npr davanje
instrukcija,
sagledavanje predloga
operatera itd) dok
drugi
pripadaju
operaterima
(npr
samokontrola).
IPPC
Direktiva
predvia
kontrolu
zahteva operatera od

strane vlasti, koje vre

i
reviziju
mera
operatera.
Samokontrola
ima
odreene
prednosti,
jer operateri mogu
koristiti
sopstveno
znanje o procesima,
to
poveava
odgovornost operatera
za emisiju.
Izbor
parametra
(parametara) koji e
biti proveren, zavisi
od
procesa
proizvodnje, sirovina i
hemikalija, koje se
koriste u preduzeu.
Dobro je da parametar
koji je odabran, bude
proveren,
ali
je
neophodna i kontrola
eksploatacije
postrojenja. Uestalost
provere
parametra,
moe se menjati u
saglasnosti
sa
potrebama i rzicima u
ivotnoj sredini, i
naravno u skladu sa
pristupom kontroli.
Kao to emisija koja
se kontrolie mora da
se
predstavi
nadlenim organima,
tako treba predstaviti i
adekvatnu informaciju
o
relativnim
emisijama i njihovim
promenama
tokom
vremena.
Razliiti
nivoi
potencijalnog rizika
ekolokog
naruavanja, mogu se
razlikovati i odabrati u
odnosu
na
odgovarajui kontrolni
reim.
Odreujui
kontrolni reim ili

intenzitet,
glavni
elementi koji utiu na
rizik stanja stavrnih
emisija, veih od GVE
su:
verovatnoa
prekoraenja
GVE
posledice
prekoraenja
GVE (tj. tete
nanete ivotnoj
sredini).
Elemente, koje treba
uzeti u obzir pri oceni
verovatnoe
prekoraenja
GVE
podrazumevaju:
broj
izvora,
koji imaju svoj
udeo u emisiji,
stabilnost
uslova procesa,
nivo
obrade
izvora
za
suvinu
emisiju,
potencijal
mehanikog
otkaza,
izazvanog
korozijom
fleksibilnost u
proizvodnji,
potencijal
industrijskog
operatera
da
reaguje
u sluajevima
otkaza,
operacioni
reim (reim
rada),
inventar
opasnih
i
tetnih
materija, koje
bi
se

emitovati
u
normalnim ili
nepraviln
im
uslovima,
ozbiljnost
zagaenja
(visoke
koncentracije,
velika
brzina
protoka),
varijacije
u
sastavu
protoka.
Emisija
se
moe
kontrolisati u okviru
sledeih reima:
Jedanput
meseno do
jedanput
godinje glavni cilj
ogleda se u
tome, da se
proveri
stvarni nivo
emisije u
predvienim
ili obinim
uslovima.
Jedanput do tri
puta dnevno do
jedanput
nedeljno uestalost mora
biti velika, da
bi prevazila
neobine
uslove ili
smanjenje rada
i brzo zapoeti
sa korektivnim
delovanjem
(dijagnostika,
remont, itd).
Jedanput
dnevno do
jedanput
nedeljno tanost mora da

bude visoka a
greke u lancu
monitoringa
moraju biti
mini mizovane,
da ne bi dolo
do tetnog
delovanja na
ivotnu
sredinu.
Veoma
uestalo, 3 do
24 puta dnevno
- koristi se
kada su uslovi
promenljivi i
kada
e
verovatno
dovesti
do
prekoraenja
GVE. Cilj je da
se
odredi
emisija
u
reimu realnog
vremena i/ili u
odreenom
vremenskom
intervalu a na
nivou
dostignute
emisije.

4.4. IZRAAVANJE
REZULTATA
MONITORINGA
Postoji
odreeni
odnos izmeu naina
na koji je izraena
GVE i cilja kontrole te
emisije. Mogu se
primeniti sledee vrste
jedinica, pojedinano
ili u kombinaciji:
jedinice
koncentracije,
jedinice mase
(teine),
jedinice faktora

emisije,
jedinice
toplotnog
efekta,
druge jedinice
vrednosti
emisije,
normirane
jednice.

Jedinice koncentracije
izraene kao masa u
jedinici
zapremine
(mg/m3, mg/l) ili
zapremine u jedinici
zapremine (ppm). Ove
jedinice su primenjene
za GVE, da bi se
proverila
pravilnost
procesa
rada
ili
tehnologije smanjenja
visine dimnjaka (npr
provera usaglaenosti
postrojenja).
Zapremine mogu biti
razliito
izraene:
normalna zapremina,
suva, vlana, zatim
zapremina koja je
povezana
sa
odreenom
koncentracijom
kiseonika, itd.
Jedinice mase (teine)
u
toku
dugog
vremenskog perioda:
Izbor
vremenskog
perioda za jedinice
mase u toku dugog
vreemenskog perioda,
povezan je sa vrstom
uticaja emisije na
ivotnu sredinu:
kratak vremenski
interval
se
primenjuje
za
izraavanje
kratkoronog
optereenja

ivotne
sredine i
esto se
koristi za
posebna
postrojenja
ili za ocenu
uticaja,
kg/s se obino
koristi za ocenu
posledica opasnih
scenarija isputanja
ili pojava sa
efektima na
zdravlje
(ispitivanje
bezbednosti)
kg/h se obino
koristi za emisije
neprekidnih
operacija procesa
kg/dan ili kg/ned
se koristi za ocenu
uticaja emisije
dug
vremenski
interval, npr t/god,
se primenjuje
za
dugorono
optereenje
ivotne
sredine, npr
kisela
emisija, i za
periodino
ekoloko
izvetavanje,
npe EPER.
Odreivanje jedinica i
faktora
emisije
zasnovano
je
na
jedinici proizvoda, npr
kg/t proizvoda. Mogu
se koristiti, da bi se
uporedili razni procesi
nezavisno
od
stvarne proizvodnje,
na taj
nain
dajui
mogunost

proocene tendencije ili

vrednosti, i
na
taj
nain
delujui kao
taka
odbrojavanja
(oitavanja), koja se
moe koristiti da bi se
odabrala
najbolja
tehnika.
Kada
preduzee proizvodi
samo jedan proizvod
ili manju koliinu
proizvoda, odreene
jedinice se mogu
koristiti u oblasti
isputanja, da bi se
sagledali promenljivi
nivoi
proizvodnje.
Emisija po jedinici
toplote g/GJ, moze se
koristiti za procese
sagorevanja i esto ne
zavise
od
obima
procesa. Takoe se
moe koristiti za
ocenu
efektivnosti
postrojenja.
Jedinice
toplotnog
efekta izraene su kao
temperatura (tj 0C ili
K, da bi se ocenio rad
poremeaja
postrojenja
za
sagorevanje otpada),
ili kao jedinica visoke
temperature u jedinici
vremena (npr W za
ocenu
toplotnog
efekta).
Druge
jedinice
vrednosti
emisije
izraene kao brzina u
npr m/s, da bi se
ocenila usaglaeniost
sa
minimalnom
brzinom protoka gasa,
ili jedinice zapremine
u jedinici vremena-npr
m3/s da bi se ocenio

zavretak sagorevanja
u
postrojenju
za
sagorevanje otpada.
Normirane
jednice
uzimaju u obzir i
pomone parametre,
da bi se izrazili podaci
u
normalnim
uslovima. Npr, za
gasove rezultat je
obino
dat
u
koncentraciji, koja je
izraena kao masa u
normalnom
metru
kubnom, gde termin
"normalni" oznaava
uslove
standardne
temperature, pritiska,
sadraja
vlage
i
koncentracije
kiseonika.
U svakom sluaju,
jedinice
koje
se
koriste
u
cilju
monitoringa moraju
biti jasno naznaene,
internacionalno
priznate (zasnovane
na
intenacionalnom
SIS sitemu) i da
odgoivaraju
odreenom parametru
i kontekstu.
2.1. SAGLEDAVANJE
MONITORINGA
EMISIJE U
VREMENU I
PROSTORU
Za svaki monitoring
treba propisati takve
uslove, pre svega
uzimanja uzoraka, a
zatim i merenja, koji
obuhvataju pravilno
rasporeene aktivnosti
oko
uzorkovanja/merenja
u prostoru (mesta i
gustina uzorkovanja) i

vremenu (uestalost
uzorkovanja/merenja).
Odreivanje mesta i
uestalosti pre svega
zavisi od vrste emisije
zagaivaa
i
od
promene emisije sa
vremenom. Strategija
mora
biti
standardizovana kako
bi se dobijeni rezultati
mogli koristiti za
praenje
odreenog
procesa i kako bi u
isto vreme mogli da
poslue
za
uporeivanje
istih
procesa
koji
se
primenjuju
u
razliitim vremenima i
na razliitim mestima
(na primer, razliitim
industrijama).
Svaki rezultat mora
biti tatko pripremljen
da se moe uporediti
sa GVE i da se na bazi
njih
moe
nedvosmisleno
utvrditi da li dato
postrojenje radi u
saglanosti
ma
propisanim normama.
Kada se monitoring
radi sa ciljem da se
proveri da li se
potencijalni
zagaiva pridrava
zakonski dozvoljenih
normi
o
nivou
zagaivanja posebno
se vodi rauna o
veliini greke ili
moguim
neodreenostima koje
mogu da se pojave
tokom
procesa
monitoringa. Ukoliko
postoje
veliina
greke ili mogua

neodreenost, one se
uvek
prikazuje
zajedno sa dobijenim
rezultatima. Zahtevi
za pravilno izvoenje
monitoringa mora da
obuhvate sve uslove
koji proizilaze iz
GVE. Zato je uvek
preporuljivo uzimati
u
obzir
sledee
injenice:
zakonski
i
pravosnani status
zahteva
za
monitoring,
ogranienja koja
se tiu polutanta
ili podataka o
njima,
mesto
uzorkovanja
i
merenje,
vreme potrebno za
uzorkovanja
i
merenje,
mogunosti da
se odrede
detekcijoni
limiti
raspoloive
metode za
monitoring,
generalni
pristup
monitoringu u
odnosu na
stvarne
potrebe,
tehnike detalje o
odreenoj metodi
za monitoring,
mogunostima
samo-monitoringa
od
strane
potencijalnog
zagaivaa,
uslovima rada pod
kojima se obavlja

monitoring,
procene
ispunjenosti
uslova
za
izvoenje
odreene
procedure,
obezbeenje
kvaliteta
i
kontrola kvaliteta
(QA/QC),
pripreme
za
odreivanje
i
objavljivanje
podataka
o
nedozvoljenim
emisijama.

Dobijanje monitoring
podataka uvek prati
nekoliko uzastopnih
koraka koji se svi
moraju izvesti prema
tano
odreenim
standardima
ili
posebnim
preporukama, kako bi
se obezbedili rezultati
visokog kvaliteta i
kako bi se dobijeni
rezultati uvek mogli
uporeivati
sa
rezultatima iz drugih
laboratorija.
Niz
koraka na bazi kojih
se dobijaju potrebni
podaci sastoji se od
sledeih
sedam
koraka:
merenje protoka,
uzorkovanje,
pakovanje,
transport
i
uvanje
uzoraka,
priprema
uzoraka,
analiza
uzoraka,

obrada
dobijenih
podataka,
saoptavanje
podataka.
Praktina
vrednost
monitoringa
i
podataka koji se pri
tom dobijaju zavisi
od stepena poverenja,
odnosno pouzdanosti
koja moe da se
oekuje od rezultata,
kao i od zakljuaka
koji proistiu tokom
uporeivanja
datih
podataka sa nekim
drugim
podacima
(komparabilnost,
uporedivost)
iste
vrste ali nainjenih u
drugo vreme ili na
drugom
mestu.
Naravno da je od
posebnog znaaja da
se pre uporeivanja
podataka
mora
ustanoviti
da
li
postoje sve pratee
informacije koje su
neophodne da bi se
zakjljuilo da su
podaci
uporedivi
(komparabilni) tj, da
su raeni po istom
standardnom
postupku, da su
probe uzimane i
pripremane na isti
nain, itd. Ukoliko su
podaci dobijeni na
razliite naine, to
znai da se procedure
dobijanja podataka
razlikuju ili da su
dobijeni
razliitim
standardnim
postupcima, tada se ti
podaci ne mogu
direktno uporeivati.

2.2. IZBOR
VREMENA
MONITORI
NGA
Za
postavljanje
zahteva vremenskih
intervala
(tajmiga)
monitoringa
relevantno
je
nekoliko razmatranja,
od
kojih
su
najbitnija:
vreme kada
su
uzeti
uzorci i / ili
kada
su
vreena
merenja,
proseno
vreme,
uestalost.
Vreme
uzimanja
uzoraka i/ili
vrenja
merenja
se
odnosti
na
taku
u
vremenu
(npr. as, dan,
nedelja, itd.)
u kome se
vri
uzorkovanje
i/ili merenje.
Vreme moe
biti presudno
za dobijanje
rezultata koji su bitni
za ELV, i procenu
optereenja, i mogu
zavisiti od uslova
rada postrojenja, kao
to su:
upotreba
odreenih
sirovina
ili
goriva

kada
se
proces
proizvodnje
odvija
pri
odreenom
optereenju
ili
pri
odreenom
kapacitetu
kada se
proces
odvija pri
poreme
enim ili
abnormalim
uslovima.
Druga iji
pristup
monitoringa
se moe
zahtevati
kada
koncentracij
e
zagaujuih
materija
mogu
premaiti
dozvoljene
granice, za
razliku od
metoda koje
se koriste u
normalnim
uslovima.
Poremeeni
ili
abnormalni
uslovi
procesa
ukljuuju
poetak
procesa,
curenja,
kvarove,
trenutne
zastoje i

krajnje
zaustavljanj
e procesa.
Najee
proseno
vreme
se
odnosi
na
vremenski
period
u
kome
se
rezultat
monitoringa
uzima kao
reprezentati
vni
za
proseno
optereenje
ili
koncentracij
u
emisije.
To
npr.
moe
biti
jednoasovn
o, dnevno,
godinje,
itd.
Prosena
vrednost se
moe dobiti
na
vie
naina,
ukljuujui:
>

kontinualni
monitoring,
pri emu se
izraunava
prosena
vrednost
svih
rezultata
koji
se
dobijaju
tokom
vremenskog
intervala.
Kontinualni
monitoring
se
obino
preporuuje
da bi se
izraunala

>

prosena
vrednost
tokom
uzastopnih
kratkih
vremenskih
intervala,
recimo
svakih 10 do
15 sec. Ova
prosena
vrednost se
odnosi
na
opremu za
monitoring
(oprema
daje
kontinualne
vrednosti iz
kojih
se
kasnije
izraunava
prosena
(srednja)
vrednost).
Na primer,
ako se jedna
vrednost
dobija
svakih
15
sec.,
prosena
vrednost
tokom
24
asa
je
matematika
srednja
vrednost od
5760
vrednosti.
uzorkovanje
tokom celog
vremenskog
intervala
(kontinualni
ili zbirni
uzorak) da
bi se dobila
jedna
vrednost
merenja

>

uzimanje veeg
broja
pojedinanih
uzoraka
tokom
vremenskog
intervala za
dobijanje
prosene
vrednosti
rezultata
uzorkovanja
Treba uzeti u obzir da
za neke zagaujue
materije je potreban
minimalan vremenski
interval, dovoljno dug
da se moe sakupiti
merljiva
vrednost
zagaujuih materija, i
rezultat je prosena
vrednost
tokom
vremena uzorkovanja.
Npr.
za
merenje
dioksina u emisiji
gasova
u
praksi
(typically -tipino- na
engl.) je potreban
vremenski interval od
6 do 8 asova.
Uestalost se odnosi
na vreme izmeu
uzimanja
individualnih uzoraka
i/ili vrenja merenja ili
grupe merenja emisije
u procesu. Moe se
drastino razlikovati u
zavisnosti
od
sitauacije (npr. od
jednog
uzorka
godinje
do
kontinualnog merenja
24 asa dnevno) i
uglavnom se deli na
kontinualni
i
diskontinualni
monitoring.
Kao
diskontinualni
monitoring,
kampanjski

monitoring
je
specijalna primena.
Kada se odreuje
uestalost, veoma je
vano
uravnoteiti
(odmeriti, uzeti u
obzir) zahteve za
merenjem
sa
karakteristikama
emisije, rizikom po
ivotnu
sredinu,
praktinost
uzorkovanja
i
trokove. Na primer,
visoka uestanost se
moe
izabrati
za
jednostavne
i
ekonomine
parametre,
npr.
izvedene
parametre
dok kod emisija kod
kojih se parametar
koristi u procesu se
mogu
pratiti
pri
manjim
uestanostima.
Dobra praksa zahteva
usaglaavanje
uestalost monitoringa
sa
vremenskim
okvirom (time-frame)
tokom kojeg se mogu
javiti tetni efekti ili
potencijalno
tetne
tendencije. Npr. ako se
tetni efekti mogu
javiti
zbog
kratkoronog uticaja
zagaujuih materija,
tada je najbolje da se
monitoring vri sa
veom uestanou i
obratno (tj. ree), ako
se efekti javljaju zbog
dugoronog uticaja.
Uestalost
monitoringa treba se
preispitati i promeniti
ako vie informacija
bude dostupno (npr.

ako
se
ustanovi
drugaiji vremenski
okvir tetnih efekata).
Postoje
razliiti
tipovi pristupa za
odreivanje
uestanosti. Pristup
zasnovan na rizici
se esto koristi,
mada
postoje
i
druge
procedure,
kao to je Indeks
Mogunosti
(Capability Index).
Druge
primene
monitoringa mogu
zahtevati drugaija
razmatranja
za
odreivanje
uestanosti,
npr.
kampanjski
monitoring,
koji
ukljuuje merenja
koja se vre u
interesu da bi se
dobilo vie osnovnih
(fundamentalnih)
informacija nego to
se
moe dobiti
rutinskim/konvencio
nalnim
monitoringom.
Uglavnom, vrednost
GVE
u
smislu
ukupne
(totalne)
koliine
i
ekstremnih
vrednosti (pikovi)),
je
osnova
za
odreivanje zahteva
za
vremenski
interval
(tajming)
monitoringa.
Ovi
zahtevi
i
usaglaenost u vezi
sa
monitoringom
moraju biti jasno
definisani
i
naznaeni
u
dozvolama da bi se

izbegla
dvosmislenost.
Zahtev za vremenski
interval
(tajming)
monitoringa zavise
od tipa procesa i
specifinosti eme
emisija. Kada je
emisija
varira
sistematski
ili
sluajno,
statististiki
parametri
ukljuujui sredstva,
standardne
devijacije, maxima i
minima obezbeuju
samo
predvianja
stvarnih vrednosti.
Uglavnom,
netanost
se
smanjuje kako se
poveava
broj
uzoraka. Intenzitet i
trajanje
promena
mogu
utvrditi
zahteve
za
vremenski interval
monitoringa, kao to
je u daljem tekstu
opisano.
Filozofija koja stoji
iza
odreivanja
zahteva
za
vremenski interval
monitoringa
se
mogu
ilustrovati
sledeim primerima
(A, B, C i D) na slici
2.5.
Ove
slike
pokazuju
kako
emisije (vertikalne
ose, tj. Y-ose) mogu
da variraju tokom
vremena
(horizontalne ose, tj.
X-ose).
U
primerima datim na
Sl. 2.5. odreivanje
vremena, prosenog

vremena
i
uestanosti zavisi od
eme emisija kao:
Proces A predstavlja
veoma
stabilan
proces. Vreme kada
se uzima uzorak nije
vano jer rezultati
su veoma slini
nevezano za vreme
kada se uzimaju
uzorci (tj. ujutro,
etvrtakom,
itd.).
Proseno
vreme
takoe nije veoma
bitno jer koje god
vreme
izaberemo
(npr. pola sata, 2
sata, itd.) srednje
vrednosti su veoma
sline. Zbog toga,
uestanost moe biti
dikontinualna jer e
rezultati biti veoma
slini, nezavisno od
vremenskog
intervala
izmeu
njih.

Proces B predstavlja
tipini
primer
ciklinog
procesa.
Vreme
kada
se
uzimaju
uzorcu
uproseno
vreme
moe se suziti na
periode
kada
se
ciklini proces u radu;
iako prosene emisije
tokom celog ciklusa,
ukljuujui
niske
vrednosti, mogu biti
interesantne, naroito
za
predvianje
optereenja.
Uestanost moe biti
bilo kontinualna ili
diskontinualna.
Proces C predstavlja
relativno
stabilan
proces sa povremenim
ali visokim pikovima,
koji
vrlo
malo
doprinose
kumulativnim
totalnim emisijama.
Da li se ELV treba
fokusirati na pikove ili
na totalnu koliinu u
potpunosti zavisi od
prirode/potencijala
tetnosti emisija. Ako
se tetni efekti mogu
javiti
zbog
kratkoronih uticaja
zagaujuih materija
tada je vana da se
kontroliu pikovi pre
nego
kumulativno
optereenje.
Veoma
kratko
proseno
vreme se koristi za
kontrolu pikova, a
due proseno vreme
za kontrolu totalne
koliine.
Visoka
uestanost
(npr.
kontinualna)
vie
odgovara za kontrolu
pikova.
Slino tome vreme
kada
se
uzimaju

uzorci je takoe bitno

za kontrolu pikova, jer
se
koristi
kratko
proseno vreme. Ipak,
nije tako bitno za
kontrolu
kumulativnog
optereenja, dok se
dovoljno
dugo
proseno
vreme
koristi da bi se izbeglo
da na rezultat utie
povremeni kratki pik.

Slika 20: Primeri

kako emisije mogu
varirati
tokom
vremena i njihov
uticaj
na
odreivanje
zahteva za
vreme monitoringa
Proces D predstavlja
veoma
varijabilni
(promenljivi) proces.
Ponovo,
priroda/potencijal
tetnosti emisija e
diktirati da li e ELV
biti
odreeno
za
pikove ili za ukupnu
koliinu emisija. U
ovom
vreme kada se
uzorci je veoma bitno
jer, zbog
varijabilnosti(nestabiln
osti) procesa, uzorci
uzeti u
mogu dati veoma
razliite

rezultate.
Veoma
kratko
proseno
vreme se koristi za
kontrolu pikova, a
due proseno vreme
se koristi za kontrolu
totalne koliine. U
svakom sluaju visoka
uestanost
(npr.
kontinualno)
e
verovatno
biti
neophodno, jer nia
uestanost
e
verovatno
pruiti
nepouzdane rezulate.
Za
odreivanje
vremenskih intervala
(vreme,
proseno
vreme,
uestanost.
itd.) monitoringa treba
uzeti u obzir sledee
faktore:
Vreme za koje
se moe javiti
ivotnu sredinu
(npr. 15-60 min
udisanja
zagaujui
h materija
vazduha,

kiselih
kia, 1 min
do 8h za
buku, 1 do
24h
za
otpadne
vode)
Varijacije
procesa,
tj.
koliko dugo radi
u
razliitim
reimima
Vreme
neophodno da
se
dobiju
statististiki

reprezentativne
informacije
Vremenski
odziv bilo kog
instrumenta koji
je u upotrebi
Podaci koji
se dobijaju
trebaju biti
reprezentat
ivni u
odnosu na
nameru
monitoring
ai
uporedivi
sa
podacima
iz drugih
postrojenja
Ciljevi zatite
ivotne sredine.

Ukupno
trajanje
programa monitoringa
esto se usaglaava sa
operativnim ivotom
procesa, naroito kada
je vremenski okvir
tetnih efekata kratak
u
poreenju
sa
operativnim ivotom.
2.3. UPOREDIVOST I
POUZDANOST
PODATAKA
Praktina
merenja

vrednost
i

podataka

monitoringa zavisi od
dve

glavne

karakteristike:
>

njihove
pouzdanosti,
stepena

tj.

tanosti

rezultata merenja
> njiove
uporedivosti,
tj. mogunosti
poreenja sa
dobijenim
rezultatima iz
drugih
fabrika,
sektora,
regiona ili
drava.
Praktino
dobijanje
pouzdanih
i
uporedivih merenja i
podataka monitoringa
zahteva
nekoliko
sledeih
uzastopnih
koraka, koji formiraju
lanac
prikupljanja
podataka. Svaki korak
mora biti izveden u
skladu sa standardima

ili u skladu sa
instrukcijama vezanih
za odreenu metodu,
da bi bio garantovan
rezultat
dobrog
kvaliteta
i
harmonizacija
sa
razliitim
laboratorijama
i
merenjima.
Dobro
sagledavanje
procesa za koji e se
vriti monitoring je
uslov za dobijanje
rezultata, koji e biti
pouzdani i uporedivi.
Uzimajui u obzir
sloenost, vrednost i
reenja koja slede, na
osnovu kontrolisanih
podataka, moraju se
predvideti napori, da
bi se garantovalo da su
dobijeni
podaci
pouzdani i uporedivi.
Pouzdanost podataka
moe biti definisana
kao
"tanost",
"priblinost" podataka
u odnosu na tanu
vrednost,
i
mora
odgovarati
predvienoj upotrebi
(nameni)
podataka.
Odreene
primene
zahtevaju
veoma
precizne podatke, tj.
veoma bliske tanoj
vrednosti, ipak, u
drugim
situacijama,
grubi ili predvieni
podaci mogu biti
dovoljni.
Da bi se obezbedio
kvalitet
celokupnog
lanca
prikupljanja
podataka,
treba
obratiti panju na
svaki korak u svim
aspektima
kvaliteta.

Informacija
o
netanostima koje se
odnose na podatke,
tanost
sistema,
greke,
provera
podataka, i dr. treba
biti dostupna zajedno
sa samim podacima.
Faza uzorkovanja je
vrlo vana, i mora da
garantuje,
da
su
merenja, podvrgmuta
analizi, u potpunosti
reprezentativna
za
materije od interesa.
Smatra se, da najvei
deo netanosti merenja
proizilazi iz ove faze.
Situacije, u kojima je
pouzdanost mala a
rezultati odstupaju od
tane vrednosti, mogu
navesi na pogrene
vane odluke, kao to
su kazne, nadoknade,
sudsko gonjenje ili
druge zakonske mere.
Zato je vano da
rezultati
imaju
odreeni
nivo
pouzdanosti.
Uporedivost je mera
pouzdanosti sa kojom
se grupa podataka
uporeuje sa drugom
grupom. Kada su
rezultati takvi da se
mogu
porediti
sa
drugim
rezultatima,
oni
moraju
biti
dobijeni na nain, koji
im
obezbeuje
mogunost
uporeivanja, u cilju
izbegavanja netanih
reenja. Podaci koji su
dobijeni u razliitim
uslovima, ne moraju
biti direktno uporedivi
pa
naknadna

razmatranja tada mogu

biti neophodna. Da bi
se
garantovala
uporedivost podataka,
mogu
se
usvojiti
sledee mere:
> upotreba
standarda,
pismenih
akata i
procedura
analize uz
preporuke
evropskih
standarda
CEN.
> upotreba
standarda koji
se odose na
proceduru
rukovanja i
transporta
svih
prikupljenih
uzoraka
> rad
kvalifikovanog
personala kroz ceo
program
> upotreba
odgovarajuih
jedinica kojim se
saoptavaju
rezultati.
Dostupnost adekvatnih
relevantnih
informacija, koje se
odnose na dobijanje
podataka monitoringa
je bitna, da bi se
omoguilo
pravilno
uporeivanje
podataka. Zbog toga
treba obezbediti, da
odreena informacija
sadri
sledee
podatke:
> metod
merenja,
ukljuujui
uzimanje uzoraka

>
>

>
>
>
>
>
>

>

(uzorkovanje)
netanost
mogunost
praenja
do
odreene
referentne
vrednosti
za
standardne metode
ili izvedene
(surogat)
metode
srednje vreme
uestalost
proraun srednje
vrednosti
jedinice
(npr.
mg/m3)
izvor
koji
je
meren
preovlaujui
uslovi
procesa
tokom
prikupljanja
podataka
pomone mere.

2.4. NETANOSTI PRI

MERENJU
Kada se primenjuje
monitoring
radi
usaglaavanja uslova
veoma je bitno imati u
vidu
netanosti
merenja
prilikom
celog
procesa
monitoringa.
Netanost merenja - je
parametar, koji je u
vezi sa rezultatom
merenja,
koji
karakterie disperziju
(rasipanje) vrednosti,
koje realno mogu biti
pripisane merenjima
(tj. do koje mere
merene
vrednosti
mogu odstupati od
realne vrednosti).
Uglavnom, netanost

se izraava kao + ili interval oko merene

vrednosti sa 95%
statistike
pouzdanosti.
Dve
dispezije, koje su od
praktinog znaaja za
netanosti, su:

Spoljna
disperzija"
izraava,
kako se razlikuju
(utvreni")
rezultati razliitih
laboratorija
koje
izvravaju
merenje, koje
se uzima u
obzir
u
skladu
sa
primenjivim
standard(ima)
Unutranja
disperzija" izraava,
kako su
ponovljivi"
rezultati, koji
su dobijeni
od
laboratorije
koja vri
merenja, u
skladu sa
istim
primenjivim
standardima.
Unutranja
disperzija" se koristi,
samo za uporeivanje
razliitih
rezultata
merenja, dobijenih od
date laboratorije za
isti proces merenja za
isti merni ciklus. U
svim
drugim
situacijama spoljna
disperzija" se uzima u
obzir
kada
se

procenjuje netanost.
Identifikacija izvora
netanosti moe biti
korisna da bi se
umanjila
ukupna
netanost, a ovo moe
biti veoma bitno u
sluajevima kada su
rezultati merenja blizu
GVE. Glavni izvori
netanosti u lancu
prikupljanja podataka,
su:
plan uzorkovanja,
uzimanje uzoraka,
predtretman
uzoraka,
(npr.
obogaivanje/ekst
rakcija na terenu),
transport/skladite
nje/uvanje
uzoraka,
tretman uzoraka
(npr.
ekstrakcija/kondic
ioniranje, itd.),
analiza/kvantifika
cija.
Takoe
i
druge
eksterne
(spoljne)
izvore netanosti kao
to su, treba uzeti u
obzir:

netanosti
u
merenju toka kada
se
raunaju
optereenja

netanosti
kod obrade
podataka, npr.
netanosti u
vezi sa
nedostka
vrednosti
kada se
rauna
dnevna ili
druga srednja

vrednost.
netanosti
zbog
disperzije
rezultata u
vezi sa
sistematskim
razlikama
("bias pomeraj")
koji moe
postojati
izmeu
rezultata
dobijenih
razliitim
primenljivim
standardnim
metodama
merenja za
isti regulisani
parametar
netanosti zbog
korienja
sekundarnog
metoda
ili
izvedenih
parametara
("surrogates")
netanosti
zbog
(inherent)
nerazdvojive
promenljivost
i
(varijabilnosti
) (npr.
procesa ili
vremenskih
uslova)
Teko je izraunati
netanost za odreenu
aplikaciju (primenu).
Tokom
pripreme
standarda (npr. CEN
standarda, netanost
je
eksperimentalno
utvrena testovima u
laboratoriji
i

naznaena
je
standardima.

2.5.

VREDNOSTI ISPOD
GRANICE
DETEKCIJE
Metode
merenja
imaju ogranienja u
smislu
namanje
koncentracije koja
moe
biti
detektovana.
Jasnost
prilikom
izvetavanja
i
rukovanja
u
ovakvim
situacijama je od
velikog znaaja. U
mnogim
sluajevima
problem moe biti
minimizovan
korienjem
osetljivijih metoda
merenja.
Zato,
odgovarajua
strategija
monitoringa
bi
trebalo da pokua
da izbegne rezultate
ispod
granice
detekcije, tako da se
samo za manje
interesantne (bitne)
niske koncentracije
mogu
pojaviti
vrednosti koje su
ispod
granice
detekcije.
Uglavnom, dobra
praksa je korienje
metoda merenja sa
granicama detekcije
ne vie od 10% od
GVE-a za odreeni
proces.
Zato,
prilikom
postavljanja GVE,
treba uzeti u obzir
granice
detekcije
dostupnih metoda

merenja.
Bitno je napraviti
razliku
izmeu
granica
detekcije
(LOD - lowest
detectable amount
of compound najmanja
detektujua
koliina) i granice
kvantifikacije
(LOQ - lowest
quantifiable
amount
od
compound
najmanja
kvantifikujua
koliina). LOQ je
uglavnom
bitno
vea od LOD (2-4
puta). LOQ se
ponekad koristi da
se dodeli numerika
vrednost kada se
radi sa vrednostima
ispod
granice
detekcije,
ipak
upotreba
LOD-a
kao
referentne
vrednosti je iroko
rasprostranjena.
Problemi
sa
vrednostima
koncentracija ispod
LOD-a primarno su
vezane za proraun
srednjih vrednosti.
Naroito kada je
LOD
blizak
graninoj vrednosti
emisije, rukovanje
ovih vrednosti ima
veliki znaaj. Ima
samo
nekoliko
pisanih pravila na
ovom polju, i kao
posledica rukovanje
(podacima) varira
ak i u razliitim
sektorima.

U principu ima pet

razliitih mogunosti
za
rukovanjem
vrednostima
ispod
granice detekcije:
>

>

>

Merena
vrednost se
koristi
u
proraunim
a, iako je
nepouzdan
a.
Ova
mogunost
je dostupna
samo
za
odreene
metode
merenja.
Granica
detekcije se
koristi
u
proraunim
a. U ovom
sluaju
rezultujua
srednja
vrednost se
normalno
izraava
kao
<
(manje od).
Ovaj
pristup tei
precenjeno
m
(vea
vrednost)
rezultatu.
Polovina
granice
detekcije se
koristi
u
proraunim
a (ili, ako
je mogue,
drugi
predefinisa
ni
razlomak).
Ovaj
pristup tei
podcenjeno

>

m (manja
vrednost)
rezultatu.
Sledea
procena:Pr
ocena=(100
%A)*LOD,
gde
je
A=procenat
uzoraka
ispod
LOD- Nula
se koristi u
proracunim
a.
Ovaj
pristup tei
podcenjeno
m (manja
vrednost)
rezultatu.

2.6. ODSTUPANJA
Odstupanja
se
mogu definisati kao
rezultati
koji
znaajno razlikuju
od ostalih u seriji
merenja, i koji se ne
mogu
direktno
dovesti u vezu sa
operacijom
postrojenja
ili
procesa. Odstupanja
se
generalno
odreuju
eksperskom
ocenom na osnovu
statistikih testova
(kao to je Dixon
test) zajedno sa
ostalim
razmatranjima, kao
to je abnormalna
ema emisije u
odreenom
postrojenju.
Jedina
razlika
izmeu odstupanja i
vanrednih emisija je

da li je u uslovima
rada
postrojenja
identifikovan
razlog.
Blia
analiza ovih uslova
rada je uvek vaan
uslov
za
identifikaciju
odstupanja.
Druge
akcije
za
identifikaciju
potencijalnih
odsupanja mogu biti:
>

provera svih
koncentracija
prema
predhodnim i
sledeim
zapaanjima i
dozvolama

>
prover
a svih
zapaa
nja
koji
prekor
auju
definis
ane
nivoe
zasno
vane
na
statisti
kim
analiz
ama
>

>

Ova

provera
ekstremnih
zapaanja sa
jedinicama
proizvodnje
provera
prolih
odsupanja u
predhodnim
periodima
monitoringa.
provera

se

generalno vri od
strane
obuenog
osoblja, mada bi
primerene bile i
automatizovane
procedure.
Ipak,
jake varijacije u
zapaanjima
zahtevaju pregled
od strane obuenog
operatera
baza
podataka.

Greke
u
uzorkovanju ili
analiza
performansi su
est
razlog
odstupajuih
vrednosti kada se
ne moe utvrditi
da li je odsupanje
zbog
radnih
(procesnih)
uslova i kada se
ne moe utvditi
odstupanje.
U
ovom
sluaju
treba obavestiti
zaduenu
laboratoriju da je
neophodna
kritina revizija
njihovih
performansi
i
podataka
monitoringa.
Ako se izvrava
self-monitoring
sa instrumentima
kontinualnog
oitavanja, treba
istraiti njihove
performanse.
Ako se ne moe
utvrditi razlog i
kritino
istraivanje
merenja ne vodi
korekciji
rezultata,
odstupanja mogu
biti izostavljena
iz
prorauna
koncentracija,
itd. i to se treba
naglasiti
u
izvetaju.
Osnove
za
identifikaciju
odstupanja, kao i
sve
stvarne
podatke
treba

poslati
nadlenim
organima.
Dalje informacije za
rukovanje odstupanja
mogu se nai u ISO
Standardu - ISO 5725.
2.7. VRSTE EMISIJA
Emisije
zagaivaa mogu
se podeliti u
nekoliko klasa:
totalna, difuzna,
figitivna
i
izuzetna emisija.
Totalna emisija:
Totalna emisija
intalacije
ili
tehnoloke
jedinice se ne
iskazuje
samo
kao emisija iz
dimnjaka
ili
kanala otpadnih
gasova, ve ona
obuhvata
difuzne,
fugitivne
i
izuzetne emisije.
Zato
se
preporuuje da
se
u
okviru
objedinjenog
spreavanja
zagaenja
ivotne sredine i
kontrole, kada je
to potrebno i
razumno,
postave
uslovi
koji
e
obezbediti
monitoring
i
ovakvih
vrsta
zagaenja.
Difuzna,

fugitivna
i
izuzetna emisija:
Znaajan
je
napredak
postignut
u
smanjenju
kanalne emisije
(iz dimnjaka, iz
kanala, iz cevi),
tako da su ostali
vidovi
emisije
znaajno dobili
na vanosti, na
primer, difuzne
(takasta, liniska,
sa povrina ili
zapreminska) i
fugitivne (razna
curenja
na
spojevima)
emisije su sada u
ii
interesovanja.
Ustanovljeno je
da ovakve vrste
emisije
mogu
znaajno
da
ugroze
ivotni
sredinu i zdravlje
ljudi, a da gubici
koji nastaju na
taj nain mogu
da
budu
ekonomski
znaajni.
Na
slian
nain
panja
se
posveuje
i
izuzetnim
emisijama,
na
primer,
tokom
kvarova
i
havarija, koje se
mogu
dalje
klasifikovati
u
predvidive (na
primer,
tokom
opravke)
i
nepredvidive
(havarije).
Informacija
o

totalnoj
(potpunoj)
emisiji
industrijskog
postrojenja
je
neophodna
u
sluajevima kada
se:
razmatra
usaglaenost sa
ekolokim
dozvolama,
izvetava
o
emisiji
(npr.
registar emisije
EPER),
uporeuje
ekoloki rad sa
odgovarajuim
BAT
dokumentom
(BREF) ili sa
drugim
postrojenjem (u
istom ili drugom
industrijskom
sektoru).
Potpuna
slika
emisije ne odnosi
se
samo
na
normalnu
emisiju, koja se
javlja
kao
posledica
isputanja
i
emitovanja
iz
dimnjaka,
ve
uzima u obzir
difuznu
i
odbeglu,
i
posebnu
tj.
vanrednu
emisiju.
U
sluajevima kada
je to neophodno,
sistem
monitoringa
moe se usavriti
i razvijati, tako
to e se najpre
objasniti
i

prouiti totalno
optereenje
ivotne sredine.
Na osnovu ovog
stava izraena je
sledea
jednaina:
TOTALNA
EMISIJA =
EMISIJA NA
KRAJU
DIMNJAKA - end
of pipe (normalni
reim) + DIFUZNA
i ODBEGLA
EMISIJA (normalni
reim) +
VANREDNA
EMISIJA
Da bi se olakalo
upravljanje
totalnom
emisijom
iz
postrojenja, broj
taaka merenja
emisije
(isputanja) mora
biti
minimizovan,
npr. zatvarajui
manje
take
isputanja
i
sprovoenje toka
otpadnih materija
u glavni dimnjak.
To potpomae i
olakava
ograniavanje i
minimizaciju
difuznih
i
odbeglih izvora
emisije.
Istovremeno, u
mnogim
sluajevima (npr.

u
prisustvu
lakozapaljive
pare,
praine),
odreivanje
i
grupisanje
punktova emisije
ne moe se vriti
za obezbeivanje
bezbednosti (npr.
opasnost
od
eksplozija
i
poara).
2.7.1.
Monitoring
odbeglih i difuznih
emisija (DFE)
U
procesu
monitoringa se vie
panje obraa se na
relativni
znaaj
odbeglih i difuznih
emisija
(DFE).
Priznato je da ove
emisije potencijalno
mogu biti tetne po
zdravlje i ivotnu
sredinu, i da njihovi
gubitci takoe mogu
imati
ekonomski
znaaj za postrojenje.
Zato je predvieno da
IPPC dozvole, gde je
to odgovarajue i
razumno, ukljue da
se monitorung ovih
emisija
vodi
na
odgovarajui nain.
Kvantifikacija DFE je
sloen i skup proces.
Tehnike merenja su
dostupne, ali nivo
pouzdanosti rezultata
je nizak. Zbog velikog
broja
potencijalnih
izvora,
procena
ukupne koliine DFE
moe biti skuplja od
merenja
emisije
taakastih
izvora.
Ipak, veruje se da e
dalja
istraivanja
poboljati znanje i

nadgledanje DFE.
Usmerena
(kanalisana) emisija je emisija zagaujuih
materija u ivotnu
sredinu kroz bilo
kakve cevi, nebitno od
oblika i poprenog
preseka.
Difuzne emisije - su
emisije koje proizilaze
iz direktnog kontakta
isparljivih ili lakih
prakastih substanci sa
ivotnom
sredinom
pod
normalnim
uslovima. Ovo moe
biti posledica:

dizajna
opreme (npr.
filteri, ureaji
za suenje ...)

uslova
procesa (npr.
tokom
transfera
materijala
izmeu
kontejnera)
tip operacije
(npr.
aktivnosti
odravanja)
postepenog
isputanja u
druge medije
(npr. voda za
hlaenje
ili
otpadne
vode).
Izvori difuzne emisije
mogu biti takasti,
linearni, povrinski ili
zapreminski.
Viestruki
izvori
unutar
zgade
se
normalno
smatraju
kao difuzne emisije,

gde
se
glavni
ventilacioni
sistem
smatra kanalisanom
emisijom.
Primeri
difuzne
emisije
ukljuuju
izlazne
otvore na skladitima
tokom
skladitenja
(utovar,
istovar),
skladitenje
vrste
materije na otvorenom
prostoru, separacioni
bazeni u rafinerijama
nafte, ventili, vrata na
postrojenjima
za
proizvodnju
koksa,
emisije ive (Hg) iz
elektrolitikih elija,
procesi koji ukljuuju
razreivae, itd.
Odbegle emisije - su
emisije u ivotnu
sredinu
koje
su
posledica postepenog
gubitka
ispravnosti
dela opreme koja je
predviena da zadri
zatvoreni fluid (gas ili
tenost). Ovo moe
biti
prouzrokovano
razlikom u pritiscima i
curenjem.
Primeri
odbeglih
emisija
ukljuuju curenja sa
ivica (spojeva), pumpe
ili deo opreme i
gubitci iz objekata za
skladitenje gasovitih
ili tenih proizvoda.
Moemo primetiti da
su odbegle emisije
podskup
difuznih
emisija. Neki primeri
tehnika
za
kvantifikovanje DFE
su navedeni i kratko
opisani:
> analogija
sa
kanalisani

>
>

>

>
>

>

m
emisijama
ocena
curenja
opreme
emisije iz
rezervoar
a
za
skladiten
je, utovar
i istovar, i
oprema
dug put
optikog
monitorin
ga
maseni
balans
merni
instrumen
t
koji
prati
slika
procene
> ocena
da li
su
vlan
a ili
suva
jedinj
enja,
izbaci
vana
u
pravc
u
vetra
iz
postr
ojenj
a.

2.7.2.
Monitoring
vanrednih emisija
Vanredne
(izuzeci)
emisija
mogu
se
definisati kao emisije
koje se javljaju kada
se javi dogaaj koji

odstupa od normalnog
procesa.
Primeri
ukljuuju: promenljivi
input ili promenljivi
uslovi
procesa,
ukljuivanje
ili
iskljuivanje
(procesa), privremeni
zastoji, prolazak pored
jedinica za obradu
zbog
kvarova
na
instalacijama,
nezgodama, itd.
Izuzeci emisija se
mogu javiti i pod
predvidivim
i
nepredvidivim
uslovima.
Izuzeci emisija pod
predvidivim uslovima:
Ove emisije trebaju
biti
spreene
ili
minimizovane
kroz
kontrolu procesa i
funkcionisanja
instalacija. U ove
emisije spadaju:

Emisije
prilikom
planiranih
ukljuenja i
iskljuenja
zbog
privremenih
zastoja,
popravki;
esto izvoeni
u skladu sa
planiranim
rasporedom.
Za
vazduh,
stope emisije
se esto moe
predvideti ili
izraunati iz
faktora
emisije ili iz
masenog
balansa
U
drugim

sluajevima
one se trebaju
predvideti na
osnovu
kampanjskih
merenja. Neke
zagaujue
materije
se
mogu
predvideti
samo ako su
dostupni
podaci
merenja
od
predhodnih
slinih
situacija.
Emisije zbog
radova
na
odravanju
mogu zavisiti
od procedure
izvravanja
takvih radova.
Za
grupu
procesa
radovi
na
odravanju se
mogu
planirati
u
regularnim
(odreenim)
vremenskim
intervalima,
to
moe
dovesti
do
periodinih
"pikova"
emisija.
Za
kontinualne
procese,
odravanje e
u
veini
sluajeva
zahtevati
iskljuivanje
(gaenje)
instalacija.
Diskontinualni uslovi
procesa.
Ovo
se

deava, na primer,
kada se menja tip ili
klasa proizvoda, ili
gde
integrisana
postrojenja ne mogu
da rade istovremeno
(npr. ako se gas u
procesu
normalno
koristi
kao
izvor
energije u drugom
postojenju
nije
u
upotrebi, moe se iriti
ili ventilirati sa ili bez
tretmana).
Sastav sirovina u
nekim
procesima
moe da varira u
velikoj
meri
ako
specifikacije
nisu
pravilno definisane ili
nadgledane i zato
emisije takoe mogu
znaajno varirati (npr.
topljenje
metalnog
otpada).
Sistemi
biolokih
otpadnih voda (aktivni
mulj) mogu raditi
nepravilno
zbog
iznenadnog izuzetka
otpadnih
voda
iz
procesa, npr. toksine
supstance ili izuzetno
visoke koncentracije
supstanci u sirovim
otpadnim
vodama.
Ovo pokree lananu
reakciju koja moe
dovesti do smanjenih
performasi tretmana
na dui period, dok se
aktivnost
mulja
ponovo podigne i
dostigne
normalni
nivo
efikasnosti
tretmana.
Izuzeci emisija pod
nepredvidivim
uslovima:
Nepredvidivi uslovi su

oni
koji
nusu
predvieni
da
se
dogode tokom rada,
ukljuivanja
(pokretanja)
ili
iskljuivanja
instalacija. Oni su
prouzrokovani
poremeajima,
npr.
neoekivane
ili
sluajne varijacije u
inputu
procesa,
samom procesu ili u
tehnikama isputanja.
Ovi uslovi vode do
situacija
gde
koncentracija
ili
zapremina emisija nije
u predvienom opsegu
ili
obrascu
ili
vremenskom periodu.
Poremeaji se ne
smatraju kao nezgode
sve dok odstupanje od
normalne emisije nije
znaajno i dok se
stvarna emisija moe
predvideti
sa
odgovarajuom
tanou. Havarijske
emisije
uglavnom
imaju posledice po
ljude, ivotnu sredinu i
ekonomsku sferu.
Primeri
ovih
nepredvidivih situacija
ukljuuju:
> kvarovi
na opremi
> poremea
ji procesa
prouzroko
vani
su
abnormal
nim
(vanstand
ardnim)
okolnosti
ma kao
to
su

zaepljenj
e,
prekomer
na
(ekscesiv
na)
temperatu
ra, otkaz
opreme,
anomalije
(nepraviln
ost,
odstupanj
e)
> nepredvid
ive
promene
u
snabdeva
nju
za
instalacije
za koje se
kvalitet
snabdeva
nja
ne
moe
kontrolisa
ti
(npr.
tretman
otpadnih
voda)
> ljuska
greka.
Monitoring izuzetaka
(vanrednih)
emisija
pod
nepredvidivim
uslovima je mogue
kada
se
koristi
kontinualno merenje i
kada
koncentracija
emisije
ostaje
u
opsegu
merenja
opreme koja je u
upotrebi. Kao dobra
praksa pokazalo se da
je, kada je izvodljivo i
opravdano
sa
stanovita
rizika,
poeljno
imati
proceduru za uzimanje
uzoraka tokom uslova

vanrednih emisija u
cilju poreenja sa
kontinualnim
rezultatima
monitoringa uzetim u
isto vreme.
Pored
toga,
koncentracije
vanrednih
emisija
esto prelaze opseg
merenja opreme, ili se
ne mogu pratiti ako se
monitoring izvora vri
diskontinualno.
U
ovim uslovima trebaju
se
proraunati/predvideti
nivoi emisije, da bi se
mogli uzeti u obzir
kada se rauna ukupna
(totalna) emisija.
Kada se proceni da su
vanredne emisije od
velikog
znaaja,
sistem
monitoringa
treba biti podeen da
moe
da
prikupi
dovoljno podataka da
bi dozvolio procenu
ovih
emisija.
Operateri
mogu
ustanoviti proceduru
modifikovane
kalkulacije,
sa
predhodnim
odobrenjem nadlenih
organa, za procenu
ovih emisija.
Kontrola operacija u
ovim situacijama ima
znaajnu ulogu u
obezbeivanju
informacija
pre,
tokom
i
nakon
dogaaja. Paljivim
prouavanjem procesa
i uslova isputanja,
moe biti mogue
ograniiti
neeljene
efekte tog dogaaja.

Ako
upravljanje
proizvodnim
procesom ili metode
procene
ne
obezbeuju dovoljno
informacija, uestalost
monitoringa se moe
pojaati
pod
nepredvidivim
okolnostima.
U
mnogo sluajeva ipak,
ove
nepredvidive
okolnosti odgovaraju
retkim dogaajima i te
emisije se ne mogu
nadgldati (ne moe se
vriti monitoring). Te
emisije
e
biti
odreene
nakon
dogaaja proraunima
ili
predvianjem
zasnovanim
na
"istoj" inenjerskoj
pretpostavci. Osnove,
koriene u proceni
emisija trebale bi biti
pregledane i odobrene
od strane nadlenih
organa.
Sledei
paragrafi
predstavljaju pristupe
koji
se
mogu
primenjivati gde je to
odgovarajue i moe
se smatrati kao dobra
praksa monitoringa u
vanrednim emisijama.
U svim situacijama
rizik
i
odnos
cena/korist treba biti
procenjen u odnosu na
potencijalni
uticaj
emisije.
etiri
sutuacije su uzete u
razmatranje:
Prilikom monitoringa
emisija
tokom
poremeaja
u
uslovima procesa ili
kontrole
procesa

koriste se sledei
pristupi, pojedinano
ili u kombinaciji:
>

>

>

Korienje
kontinualnog
merenja
emisije koji
ima ugraen
alarm i "backup" (rezervni)
sistem.
U
kritinim
sluajevima
dva
merna
sistema
se
mogu
instalirati na
istoj taci, ali
da rade na
razliitim
mernim
opsezima koji
su kalibrisani
u skladu sa
opsezima
koncentracija
predvienim
pod
normalnim i
vanrednim
okolnostima.
Periodino/poj
edinano
merenje
emisije,
Procena
uz
pomo
kontrole
operacionih
parametara,
kao to su
razlika
u
temperaturi,
provodnosti,
pH, pritisak,
poloaj
ventila,
itd.
Ovo
moe
specifino
obezbediti

ranu
indikaciju
abnormalnih
uslova
procesa.
Kalkulacije
bazirane
na
ovim
parametrima
trebaju
biti
pregledana i
odobrena od
strane
nadlenih
organa
> Referentni
podaci
iz
drugih fabrika
mogu
se
koristiti kada
nisu dostupni
podaci
merenja
ili
specifine
kalkulacije
podataka za
postrojenje
> Faktori
emisije
dostupni
iz
nacionalne ili
internacionaln
e
baze
podataka ili
literatture.
Neki primeri situacija
gde su ovi pristupi
primenjeni ukljuuju:
> U
mnogim
procesima u
kojima
se
odvija
hemijska i/ili
termika
oksidacija
(topionica,
suara,
spalionice,
bojler,
itd.)
koncentracija
ugljen-

>

monoksid
(CO)
je
adekvatan
parametar za
monitoring
tokom
poremeaja
zbog njegove
korelacije sa
koncentracija
ma sa drugim
zagaujuim
materijama.
Na primer, u
industriji
kartona
i
papira
poznato je da
je
koncentracija
CO
(pod
odreenim
uslovima) u
korelaciji sa
koncencentrac
ijom totalno
redukovanog
sumpora
(Total
Reduced
Sulphur
TRS)
Kumulativni
protok
sa
mesta curenja
(koji se moe
proceniti
pomou
nekoliko
metoda,
ukljuujui
proraune
nivoa,
prorauni
veliine
otvora, obrtaji
pumpe,
pokreti pumpe
ili potronja
pumpe tokom
vremena, itd.)

u korelaciji je
sa ukupnom
koliinom
curenja
ili
protokom pri
curenju
> Merenje
provodnosti
se
moe
koristiti
u
otpadnim
vodama kao
alarm
za
druge
parametre
(rastvorene
soli, metale)
tokom
incidenta
> Procesi
sagorevanja
pod poznatim
i
stabilnim
uslovima,
sadraj
sumpora
i
podaci
potronje
goriva, moe
se koristiti za
izraunavanje
SO emisije
> Faktori
emisije vezani
za potronju i
tip
goriva
(npr.
gas,
ugalj, nafta)
se
mogu
koristiti
za
izraunavanje
CO2 emisije.
U
procesu
monitoringa emisija
tokom poremeaja u
tehnikama isputanja
mogu se primenjivati
sledei pristupi:
2

>

Kontinualno
merenje

emisije
pre
tehnike
isputanja.
Merni sistemi
koji
su
kalibrisani pri
sirovim
netretiranim
nivoima
koncentracija,
mogu
se
instalirati pre
tehnike
isputanja,
npr.
postrojenje za
uklanjanje
sumpora
ili
postrojenje za
tretman
otpadnih
voda, da bi se
vrio
monitoring
emisija tokom
prolaznih (bypass) situacija
sistema
za
isputanje ili
kada
radi
samo
deo
tehnike
isputanja.
Tokom
prolaznog
(by-pass)
tretmana,
podatak pre
upotrebe
opreme
za
isputanje se
koristi
kao
stvarna
emisija.
Sistemi
merenja
za
ulazne
i
izlazne
protoke
i
koncentracije
su uobiajeni

>

>

>

>

na
postrojenjima
gde se treba
vriti
monitoring
tehnike
isputanja radi
optimizacije
performansi.
Na
postrojenju za
tretman
otpadnih
voda,
monitoring
ulaznih
i
izlaznih
otpadnih voda
se
treba
intenzivirati
kada
se
dogode
vanredne
emisije
Kampanjsko
merenje i/ili
periodino
merenje
Parametri
kontrole
procesa, kao
to
je
predhodno
objanjeno
Predpostavke
pomou
masenog
balansa
ili
inenjerskih
prorauna
Podaci
predhodnih
merenja
vanrednih
emisija
se
takoe mogu
koristiti
u
sluajevima
gde
je
zapremina i
koncentracija

>

>

emisija
merena
u
slinim
situacijama.
Standardne
vrednosti za
zapreminu i
koncentraciju
mogu
biti
ustanovljeni u
sluajevima
prolaska (bypass) svakog
dela opreme
za isputanje,
tako
da
emisije mogu
biti
predvieni
ak
i
u
uslovima kada
jedan ili vie
njih nisu u
funkciji
Referentni
podaci
postrojenja iz
drugih
postrojenja
mogu
se
koristiti
za
proraune
kada
nisu
dostupni
specifini
podaci
merenja
Prorauni
emisija
sa
faktorima
emisije koji su
dostupni
iz
nacionalnih ili
internacionaln
ih
baza
podataka ili
literature.
Standardno
informacija o
protoku nije
neophodna za

procenu
emisije, poto
se ti faktori
emisije esto
vezani
za
stopu
proizvodnje.
U sluajevima gde se
procesi
i
tehnike
isputanja
odvijaju
pod
normalnim
radnim uslovima, ali
emisija ne moe biti
izmerena
zbog
poremeaja ili kvara
mernog sistema. Tada
se mogu koristiti
prosene
vrednosti
merenja
kao
standardni
faktori
emisije da bi se
izraunale
emisije.
Ako su performanse
tehnike
tretmana
isputanja zavisne od
vremena,
tada
poslednji rezultat se
moe koristiti za
izraunavanje emisije.
Monitoring
emisija
tokom poremeaja ili
kvarova u mernim
sistemima, procesima
i
tehnikama
isputanja:
Poremeaji u procesu
i/ili
tehnikama
isputanja
mogu
takoe, ali ne uvek,
uticati na tehniku
merenja
poto
je
merenje kalibrisano su
skladu sa opsegom pri
normalnim uslovima.
U ovim sluajevima
moe se primeniti
ekspertska
ocena
zasnovna na masenom
balansu, referentnim
podacima postrojenja

ili
relevantnim
faktorima
emisije.
Ekpertska ocena moe
biti
podrana
informacijama
iz
predhodnih
slinih
situacija
na
postrojenju
ili
referentnim
postrojenjima.

2.8. NORMIRANJE
EMISIJE IZVORA
ZAGAIVANJA
Granina
vrednost
emisije je maksimalno
dozvoljena vrednost
koncentracije
zagaujue materije u
otpadnim gasovima iz
stacionarnih
i
pokretnih
izvora
zagaenja, koja moe
biti
isputena
u
ambijentalni vazduh u
odreenom periodu.
Pravilnikom
o
graninim
vrednostima emisije,
nainu i rokovima
merenja
i
evidentiranja podataka
(Sl. Gl. RS 30/97 i
35/97)
bila
je
definisana
granina
vrednost
emisije
(GVE) kao najvii
dozvoljeni
nivo
koliina
i
koncentracija tetnih i
opasnih materija na
mestu
izvora
zagaivanja.
Uredbom o graninim
vrednostima emisija
zagaujuih materija u
vazduh ("Sl. Glasnik
RS", br. 71/2010 i
6/2011 - ispr.) GVE se

definie kao masa

zagaujue materije
(masena
koncentracija) koja se
nalazi u 1 m3 otpadnih
gasova, izraena u
mg/normalni m3, pod
propisanim
zapreminskim udelom
kiseonika u otpadnom
gasu.
U
tom
smislu
izdvajaju
kod
stacionarnih
postrojenja 5 grupa
tetnih
i
opasnih
materija:
kancerogene
materije;
ukupne
prakaste
materije;
prakaste
neorganske
materije;
neorganska
jedinjenja
u
obliku aerosola,
pare ili gasa i
organska
jedinjenja.
Nivo
koliina
i
koncentracija tetnih i
opasnih materija na
mestu
izvora
zagaivanja utvruje
se
merenjem,
a
izraavaju se kao:
masena
koncentrac
ija - kao
mase
emitovanih
materija u
odnosu na
jedinicu
zapremine
(mg/m3 ili
g/m3),
u
suvom

otpadnom
gasu
na
temperatur
i od 0 oC i
pod
pritiskom
od
1013
mbara;
maseni
protok
kao mase
emitovanih
materija u
odnosu na
jedinicu
vremena
(mg/h ili
g/h);
faktor
emisije kao mase
emitovanih
materija u
odnosu na
masu
proizveden
og
produkta
(g/t
ili
kg/t);
stepen
emitovanja
kao
odnos
emitovane
koliine i
koliine
iste
materije
koja ulazi
u proces
(izraava
se
u
procentima
).
Odreivanje GVE se
vri za odreene vrste
loita, motore (SUS,
dizel, benzin), za

postrojenja za suvu
destilaciju kamenog
uglja (koksare), za
postrojenja
za
briketiranje mrkog i
kamenog uglja, za
proizvodnju cementa,
za postrojenja za
peenje
boksita,
dolomita,
gipsa,
krenjaka, kiselgura,
magnezita, kvarcita i
amota, za postrojenja
za proizvodnju stakla i
staklenih vlakana, za
peenje
keramikih
proizvoda,
za
proizvodnju, odnosno
topljenje
meavine
bitumena ili katrana
sa
mineralnim
materijama,
postrojenja
za
pripremanje
bitumeniziranih
materijala za
izgradnju
puteva
(asfaltne baze), za
sinterovanje gvozdene
rude, za dobijanje
obojenih metala i
ferolegura,
za
proizvodnju elika, za
topljenje aluminijuma,
za proizvodnju azotne
kiseline,
sumpordioksida,
sumportrioksida i sumporne
kiseline, aluminijuma,
hlora,
sumpora,
fosfata, za rafineriju
nafte i ulja itd.
2.9. PRISTUPI
MONITORINGA
PARAMETARA
Postoji

nekoliko

pristupa

monitoringa

parametra. To su:
1.
2.
3.
4.
5.

direktna
merenja,
izvedeni
parametri,
bilans mase,
prorauni,
faktori emisije.

2.9.1.
Direktna
merenja
Tehnike monitoringa
za direktna merenja
(specifino
kvantitativno
odreivanje
emitovanih
komponenata
supstanci,
jedinjenja,...
na
izvoru) variraju sa
primenom i uglavnom
se mogu podeliti na:
kontinualni
monitoring
i
diskontinualni
monitoring.
(a) kontinualne tehnike
monitoringa

fixed in-situ (ili

in-line)
instrumenti
kontinualnog
oitavanja.
U
ovom
sluaju
merna elija se
nalazi u odvodu,
cevi ili u samom
toku
(toku
fluida).
Ovi
instrumenti ne
treba da izvlae
bilo
kakve
uzorke
za
analizu,
i
uglavnom
su

zasnovani
na
optikim
svojstvima.
fixed on-line (ili
extractive
ekstrakcioni)
instrumenti
kontinualnog
oitavanja. Ovaj
tip instrumenata
kontinualno
izvlai
(vri
ekstrakciju)
uzorke emisije
du
linije
uzorkovanja,
transportuje ih
do
on-line
merne stanice,
gde
se
kontinualno
analiziraju
uzorci. Merna
stanica moe
biti udaljena
od odvoda, i
zato se mora
voditi rauna
da se ouva
integritet
uzoraka du
transportne
linije. Ovakav
tip
opreme
esto zahteva
predtretman
uzorka.
(b) diskontinualne tehnike
monitoringa

Instrumenti
koji se koriste
za periodine
kampanje
(merenja) su
prenosni
i
nose se i
postavljaju na
mernu
lokaciju.

Normalno se
vri proba na
odgovarajue
m
mernom
mestu da bi se
uzorkovao tok
i analizira se
na mestu. Oni
su
odgovarajui
za proveru i
kalibraciju.
Laboratorijske
analize
uzoraka uzete
od
strane
fixed, in-situ,
on-line
ureajima za
uzorkovanje.
Ovi ureaji za
uzorkovanje
kontinualno
uzimaju
uzorak
i
sakupljaju ga
u balon. Iz
ovog balona
deo
se
analizira,
dajui srednju
vrednost
koncentracije
za
ukupnu
zapreminu
sakupljenu u
balonu.
Koliina
uzetog uzorka
moe
biti
proporcionaln
a vremenu ili
protoku.
Laboratorijska
analiza
takastih
uzoraka.
Takasti
uzorak
je
trenutni

uzorak uzet iz
take
uzorkovanja,
koliina
uzorka mora
biti dovoljna
da
se
obezbedi
detektujua
koliina
parametra
emisije.
Uzorak
se
tada analizira
u laboratoriji
dajui takasti
(spot - taka)
rezultat, koji
je
reprezentativa
n samo za
vreme kada je
uzet uzorak.
Tehnike kontinualnog
monitoringa
imaju
prednosti u odnosu na
tehnike
diskontinualnog
merenja
zato
to
obezbeuju vei broj
podataka. Na taj nain
obezbeuju podatke
koji su statistiki
pouzdaniji i mogu
naznaiti nepovoljne
operativne uslove radi
kontrole i procene
procesa.
Tehnike kontinualnog
monitoringa
takoe
mogu
imati
neke
nedostatke:

Trokovi vei.
Kod
vrlo
stabilnih
procesa nisu
mnogo
korisni,
Preciznost online

analizatora
procesa moe
biti manja od
diskontinualni
h
laboratorijskih
analiza,
Modifikacija
postojeeg
kontinualnog
monitoringa
moe
biti
teka ili ak
nepraktina.

Direktna merenja bi
trebala biti izvravana
u
skladu
sa
naznaenim
standardima
za
kontinualna
ili
diskontinualna
merenja poto su GVE
u
vezi
sa
ispunjavanjem
saglasnosti normalno
zasnovana
na
standardnom metodu.
Ako se kontinualno
merenje emisije za
odreenu supstancu
smatra neophodnim,
ali
odgovarajue
tehnike kontinualnog
merenja u tu svrhu
nisu dostupni ili se ne
mogu
koristiti
iz
tehnikih razloga, tada
se treba razmotriti
kontinualni
monitoring.
Specijalni
tip
monitoringa
je
kampanjski
monitoring, koji se
uvodi kao odgovor na
potrebu ili interes da
bi se dobilo vie
osnovnih informacija
u odnosnu na rutinski
monitoring iz dana u
dan.
Kampanjski

monitoring uglavnom
ukljuuje
relativno
detaljna i nekada
opirna
i
skupa
merenja koja nisu
uglavnom opravdana
za redovna merenja.
Neke
situacije
u
kojima
kampanjsko
merenje moe biti
izvreno je kada treba:

uvesti
novu
tehniku
merenja i kada
treba
biti
proverena,
istraiti
fluktuirajui
parametar da
bi
se
identifikovala
sutina
razloga
fluktuacije ili
da
bi
se
razmotrile
mogunosti
da se smanji
opseg
fluktuacija,
definisati
izvedeni
parametar
i
doveden
u
vezu
sa
parametrima
procesa
i
drugih
vrednosti
emisije,
odrediti
ili
proceniti
stvarne
sastojke/supst
ance u emisiji,
odrediti
ili
proceniti
ekoloki uticaj

emisije ekotoksikolokim
analitikim
analizama,
odrediti
ispravljive
sastojke
u
emisiji
na
miris,
proceniti
netanosti,
proveriti vie
konvencijalni
h merenja,
pokrenuti
proces
bez
prethodnog
iskustva
o
"emama"
emisije,
dizajnirati
(izraditi) ili
poboljati
emu
tretmana
preliminarn
e studije,
istraiti
uzronoposledini
odnos.

2.9.2.
Izvedeni
parametri (surogat indirektni parametri)
Izvedeni parametri su
merljive ili vrednosti
dostupne iz prorauna
koje mogu biti usko
vezane, direktno ili
indirektno,
sa
konvencijalnim
direktnim merenjima
zagaujuih materija, i
nad kojima se zato
moe
vriti
monitoring
umesto
direktnih
vrednosti
zagaujuih materija u
praktine
svrhe.
Korienje izvedenih

veliina bilo da se
koriste individualno ili
u kombinacijama sa
drugim
izvedenim
parametrima,
mogu
obezbediti znaajno
pouzdanu
sliku
prirode emisije.
Izvedeni
parametar
(surogat parametar) je
normalno
lako
i
pouzdano merljiv ili
sraunati
parametar
koji
ukazuje
na
razliite
aspekte
procesa kao to su
propusna
mo,
proizvodnja energije,
temperature, zaostale
zapremine ili podatke
koncentracije
kontinualnog
gasa.
Izvedeni
parametar
moe
obezbediti
indikaciju da li GVE
moe biti zadovoljena
ako
izvedeni
parametar ostane u
odreenom opsegu.
Postoji niz metoda
koje
podravaju
prednosti korienja
surogata,
a
one
ukljuuju:

utedu
trokova
stoga veu
ekonomsku
efikasnost
vie
kontinualni
h
informacija
moe biti
mogue
nego
sa
direktnim
merenjima
da se nad
vie

ispusnih
taaka
moe vriti
monitoring
sa istim ili
manjim
resursima
veu
preciznost
nego
direktne
vrednosti
davanje
ranog
upozorenja
moguih
poremeaja
procesa ili
abnormalni
h emisija,
npr.
promena
temperatur
e
sagorevanj
a
upozorava
na mogue
poveanje
emisije
dioksina
manje
ometanje
procesa
nego
direktna
merenja
mogunost
kombinova
nja
informacija
od
nekoliko
direktnih
merenja,
dajui
kompletnij
u i korisnu
sliku
performans
i procesa

npr.
merenje
temperatur
e moe biti
korisno za
energetsku
efikasnost,
emisiju
zagaujui
h materija,
kontrolu
procesa

spaavanje
(ispravljanj
e)
neispravnih
podataka
monitoring
a.

Kljune

loe

korienja

strane
surogata

mogu ukljuiti:

resurse,
koji

su

neophodni
za
kalibraciju
nasuprot
direktnim

merenjima
obezbeiva
nje samo
relativnih
merenja, a
ne
i
apsolutnih
vrednosti
primenljiv
je na samo
ogranien
dijapazon

uslova
procesa
mogue je
da
nije
opte
prihvaen
kao taan,
kao
direktna
merenja
nekada je
manje
taan
od
direktnih
merenja
nekada je
nemogua
upotreba u
pravne
svrhe.

Neke
nacionalne
regulative ukljuuju
propise za upotrebu
izvedenih parametara.
Na primer, kada su
zagaujue materije u
otpadnim gasovima u
konstantnom
meusobnom odnosu,
tada se kontinualno
merenje
vodee
komponente
moe
koristiti kao osnovni
(surogat) parametar za
sve ostale zagaujue
materije.
2.9.3.

Bilans masa

Bilans masa obuhvata

bilansiranje reaktanata
i
produkata,
uz
praenje
stvaranja,
akumulacije
ili
dekompozicije
supstanci od interesa.
Razlike na ulazu i
izlazu
iz
nekog
procesa obino su
posledica oslobaanja

pojedinih supstanci u
ivotnu
sredinu.
Rezultati bilansa masa
su, dakle, male razlike
izmeu
velikih
koliina
reaktanata
(input)
i
velikih
koliina
produkata
(output), s tim to
uvek treba imati u
vidu i netanosti pri
odreivanju
masa
(koliina) reaktanata i
produkata. To znai da
se bilans masa moe
koristiti samo ako je
mogue
precizno
odrediti sve mase
(koliine)
svih
supstanci
koje
uestvuju u procesu
(reakciji) i kada se
moe odrediti veliina
greke koja se pri tom
pravi. Kao primer
moe
da
poslui
izraunavanje koliine
emitovanog SO2 na
bazi
podataka
o
sadraju sumpora u
gorivu.
Tokom
sagorevanja
sav
sumpor se prevodi u
sumpor-dioksid tako
da se na bazi bilansa
masa lako i tano
ustanovljava veliina
emisije SO2.
2.9.4.
Preraunavanja
Prilikom
korienja
preraunavanja radi
ustanovljavanja
emisije potrebno je
raspolagati
nizom
podataka
koji
obuhvataju
delom
podatke
merenja,
bilansiranja masa ili

uz pomo kojih se
moe
izraunati
emisija.
Ovaj
postupak je znatno
komplikovaniji
od
postupka
sa
emisionim faktorima.
Kao primer moe da
poslui
preraunavanje kolika
koliina pepela se
dobija sagorevanjem
lignita
u
nekoj
termoelektrani, ako se
zna prosean sadraj
pepela u uglju.
2.9.5.
Emisioni
faktori
Emisioni faktori su
preraunavanja koja
se baziraju na bazi
iskustvenih podataka,
usrednjenih vrednosti
i dobrog poznavanja
odreenog procesa. Za
njihovo
korienje
prethodno je potrebno
dobiti
saglasnost
ovlaenih institucija
ili
organa,
u
protivnom ne mogu se
koristiti
kao
relevantan podatak. U
svakom
sluaju
primena
emisionih
faktora je izvanredna
metoda za dobijanje
brzih ili
2.10.
MAKSIMAL
NE VELIINE
PROTOKA MASE,
MAKSIMALNE
KONCENTR
ACIJE I
POKAZATEL
JI
MASENOG

UDELA
2.10.1.
Pojmovi,
definicije i objanjenja
Maksimalna veliina
protoka
mase
odreuje, pri kom
maksimalnom obimu
emisije
postaje
neophodno
ogranienje emisije.
Protok mase - je
pokazatelj zagaenja
vazduha od strane
zagaivaa,
pre
preiavanja.
Ako
protok
mase
prevazilazi
maksimalnu veliinu, i
ako je koncentracija
emisije
iznad
maksimalne
koncentracije, emisije
podleu
preiavanju,
bez
obzira
da
li
proizvodnja podlee
promenama
na
postrojenju u cilju
pridravanja
i
potovanja
maksimalne
koncentracije. Treba
zapaziti,
da
maksimalna veliina
protoka mase slui
kao kriterijum ocene
neophodnosti
ogranienja
emisije
zagaivaa.
Ovaj
pokazatelj sam po sebi
nije veliina koje se
obavezno
treba
pridravati.
Maksimalna
dozvoljena
koncentracija emisije
(MDK)
predstavlja
maksimalnu
koncentraciju

odreene zagaujue
materije
u
smei
vazduh - gas, koju
emituje
preduzee
kroz svoj dimnjak.
Oznaava se sa GVE granina
vrednost
emisije.
Njeno
merenje se sprovodi u
toku
kontrolnog
perioda, ali samo kada
se preduzee nalazi u
radnom
reimu.Maksimalna
veliina
za
utvrivanje
automatskog sistema
merenja (ASM) je
maksimalna veliina
koncentracija emisije,
pri kojoj je potrebno
utvrivanje ASM ili
ostvarivanje
periodine kontrole.
Pokazatelj masenog
udela
(PMU)
predstavlja
sumarni
maksimalni dozvoljeni
udeo
(doprnos)
odreenog zagaivaa
u
prizemnom
zagaenju. Pokazatelj
masenog udela mora
da se pratiti pri
sprovoenju
bilo
kakvih
planiranja
izvoenja projekata.
2.10.2.

Protok mase

Protok mase (maseni

protok) je koliina
zagaujue materije u
jedinici vremena, koja
odgovara
ukupnoj
emisiji
odreene
zagaujue materije ili
nekoliko materija iste
klase, pri otsustvu
mera za ogranienje

emisije. Na taj nain,

protok
mase
se
utvruje pre prolaska
kroz
sisteme
za
preiavanje,
ali
posle prolaska kroz
proizvodnu
liniju.
Protok mase meri se
kao srednja vrednost u
toku radnog vremena (
7 sati).

Pri
premaivanju
maksimalne veliine
mase
protoka
i
istovremenom
premaivanju MDK,
zagaiva
ima
obavezu da emisiju
smanji na taj nain, to
e emisiju iz svakog
dimnjaka diovesti na
nivo da ne prelazi
maksimalnu
koncentraciju.
Za zagaivae koji
rade u toku godine
relativno mali broj
sati,
zahtevi
za
ogranienje emisije se
ne postavljaju ak ni u
sluajevima
istovremenog
prekoraivanja
maksimalne veliine
protoka
mase
i
maksimalne
koncentracije.
Neki zagaivai mogu
imati
mogunosti
potovanja
maksimalnih
koncentracija putem
"razblaivanja",
tj.
koristei
neproporcionalno
veliku
koliinu
vazduha,
npr.
razblaivanjem
emitovanih
zagaujuih materija
vazduhom iz smee ili
iz dimnjaka emisije,
koje koriste drugi
proizvodni procesi.

Slika 1.: Mesto

merenja protoka mase
2.10.3.
Emisija i
standardno (etalon)
stanje
Pod
emisijom
se
podrazumeva
emitovanje
(izbacivanje)
u
atmosferu zagaujuih
supstanci u tvrdom,
tenom ili gasovitom
stanju. Ovo se odnosi
takoe i na aerosoli,
koje se u ovom
kontekstu odnose na
prainu.

Mesto emisije n

liltc

od ureaja

Slika 2.: Emisija u atmosferu (pri radu jednog ureaja sa jednim dimnjakom)

Pokazatelj
maksimalne
dozvoljene
koncentracije
(za
svaku
pojedinanu
zagaujuu materiju),
izraava se u mg/m3,
tj, mg zagaujue
materije na metar
kubni izbaenog gasa
preraunato
za
standardno
stanje:
0C; 101,3 kPa suvog
gasa.
Za emisije iz procesa
sagorevanja, koristi se,
standardno
(etalon)
stanje: 0C; 101,3 kPa;
suvi dimni gas sa 10%
O2.
U nekim industrijskim
granama u procesu
sagorevanja mogu se
koristiti
i
druga
standardna
(etalon)
stanja. Ovo proizilazi
iz realnih vrednosti
sadraja O2 u dimnom
gasu, koje su tipine
za
proizvodna
postrojenja i uslove
rada te industrijske
grane.
2.10.4.
Prizemno
zagaenje
Pod
prizemnim
zagaenjem
podrazumeva
se
prisustvo zagaujuih
materija
tvrdog,
tenog ili gasovitog
agregatnog stanja u
okolnom vazduhu, na
visini od oko 1,5m
iznad povrine zemlje.
Ukoliko
se
ljudi
nalaze u visokim
prostorijama ( soliteri,
poslovne

viespratnice,
itd.),
prizemno zagaenje se
meri na odgovarajuoj
visini.
2.10.5.
Pokazatelj
masenog udela (PMU)
Zbirni
maksimalni
dozvoljeni
udeo
zagaujue materije
nekog zagaivaa u
vazduhu
u
vidu
prizemnog zagaenja
naziva se pokazatelj
masenog
udela.
Pokazatelj
masenog
udela meri se u
predelu
teritorije
zagaivaa i mora se
pratiti nazavisno od
obima
emitovanih
materija i od poloaja
preduzea.
Rezultat
merenja
pokazatelja masenog
udela porede se sa
rezultatima prorauna
po
nekom
disperzionom modelu
za svaki dimnjak kroz
koji se vri emisija.
Pokazatelj se mora
pratiti za opti udeo u
prizemno zagaenje
izvan
teritorije
preduzea.
U
proraunima
disperzionim
modelima pokazatelj
masenog
udela
predstavlja
srednji
pokazatelj za odreeni
vremenski interval. On
se ne mora poveavati
u toku vie od 1%
vremena, tj. ne vie od
7 sati od ukupnog
broja radnih sati u
toku jednog meseca.

Prizemno

Slika 4.: Udeo u

prizemnom zagaenju
Pokazatelj
masenog
udela
u
mg/m3
vazduha za svaku
zagaujuu materiju
utvruje Agencija za
zatitu ivotne sredine
u
skladu
sa
procedurom
i
principima utvrivanja
maksimalnih vrednosti
za hemijske materije.
Maksimalni pokazatelj
masenog udela ne
zavisi
od
fonske
koncentracije
zagaenja.
Pokazatelj
masenog
udela
ne
treba
poistoveivati
sa
zahtevima, koji se
odnose na kvalitet
vazduha
saglasno
Zakonu
o
zatiti
ivotne sredine, ili sa
metodologijom
merenja
kvaliteta
vazduha. Npr. zahtevi
koji se odnose na
kvalitet vazduha dati
su u Direktivi Saveta
ministra
EU
1999/30/EU od 22
aprila 1999. godine, o
maksimalnim
pokazateljima
kvaliteta vazduha o
sadraju

sumpordioksida,
oksida azota, vrstih
estica i olova, kao i
Direktivi Parlamenta
EU i Saveta ministara
EU 2000/69/EU od 16
novembra
2000.
godine,
o
maksimalnim
vrednostima sadraja u
vazduhu benzola i
ugljenmonoksida.
Uzajamna
veza
izmeu maksimalnih
pokazatelja
protoka
mase, koncentracije i
pokazatelja masenog
udela
Maseni
protok
odraava maksimalno
zagaenje, koje moe
da
potie
od
zagaivaa.
Ukoliko je maseni
protok
odreene
zagaujue materije
manja od maksimalne
vrednosti
(pokazatelja),
zagaiva
nije
u
obavezi da sprovodi
preiavanje ili da
unapreuje
proizvodnju sa ciljem
smanjenja
emisije.
Emisija se odreuje
putem
prorauna,
merenja ili na oba
naina.
Visina
dimnjaka
emisije
mora da obezbedi
potovanje
maksimalnog
pokazatelja masenog
udela.
U
cilju
ocene
potovanja pokazatelja
masenog
udela
sprovodi se proraun
rasejanja iz dimnjaka

disperzionim
modelima polazei od
utvrene maksimalne
koncentracije
i
maksimalne
zapremine vazduha.
Ako
maksimalna
koncentracija
nije
utverena, koristi se
pokazatelj
maksimalne emisije za
1sat i maksimalne
zapremine vazduha.
Za
zanemarljive
emisije,
iji
koeficijent rasejanja
(tj. odnos izmeu
emisije, izmerene u
mg/s, i vrednosti
masenog udela u
mg/m3) ima vrednost
manju od 250 m3/s,
proraun rasejanja nije
neophodan. U tom
sluaju da bi se
obezebedilo
potovanje vrednosti
masenog
udela
dimnjak1 mora da
bude visine 1m iznad
nivoa
krova
i
postavljen vertikalno
(vidi
poglavlje
o
proraunu dimnjaka).
U
sluaju
prekoraenja
maksimalne vrednosti
masenog
protoka
odreene
materije,
neophodno
je
obezebediti
potovanje
maksimalne
koncentracije.
Ako
koncentracija emisije
prekorauje
maksimalnu
dozvoljenu
koncentraciju,
zagaiva je u obavezi

da
sprovodi
preiavanje ili da u
proizvodni
proces
uvede
izmene,
obezebeujui na taj
nain
potovanje
maksimalne
koncentracije emisije.
Karakteristike
dimnjaka treba da
obezebeuju
potovanje
(pridravanje)
vrednosti
masenog
udela.
Da bi se utvrdilo, da li
se potuje vrednost
masenog udela, treba
uraditi
proraun
rasejanja za dimnjak
disperzionim
modelom, uzimajui u
obzir
maksimalnu
koncentraciju
i
maksimalnu
zapreminu protoka.
2.10.6.
Istovremena
emisija nekoliko
zagaujuih materija
Srednja vrednost (Sr):
U sluaju istovremene
emisije
nekoliko
zagaujuih materija,
ocena
njihovog
ukupnog uticaja na
zdravlje
ljudi,
predstavlja poseban
problem. U principu
mogua su sledea tri
tipa uzajamnog uticaja
zagaujuih materija,
koje su sjedinjene u
smesu, na
efekat
tetnog meusobnog
dejstva.
U sluaju emisije
smee
zagaujuih
materija mogue je
sledee:

uzajamni uticaj
materija
na
efekat tetnog
dejstva
ne
postoji;
materije
u
smesi
jedna
drugoj
pojaavaju ili
smanjuju
efekat tetnog
dejstva;
materije
su
identine
po
tetnom
delovanju
i
njegovom
mehanizmu.

U sluaju 1 pri
odsustvu uzajamnog
uticaja
materija,
neophodno
je
obezbediti potovanje
vrednosti
masenog
udela za svaki od njih
pojedinano. Visina
dimnjaka odreuje se
na osnovu zagaujue
materije sa najviim
koeficijentom
rasejanja.
U
sluaju
2
uzajamnog
dejstva
materija, za neke
smese postoji rizik
pojaanja
dejstva
svake
materije.
Istovremeno podaci
dobijeni
eksperimentima
na
ivotinjama pokazuju,
da takvi uticaji

1 Obino se
ima u vidu krov na
koji je smeten
dimnjak, ali u
posebnim sluajevima

za obezbeivanje
nesmetanog rasejanja
neophodno je uzeti u
obzir sve okolne
zgrade i objekte.
imaju svoju ulogu
samo
pri
onoj
koncentraciji
zagaujuih materija
u vazduhu, koja sama
po sebi proizvodi
efekat, tj. poveava
nivo nultog efekta za
pojedine zagaujue
materije.
Vrednost
masenog
udela za pojedine
zagaujue materije,
po pravilu odreuju se
na osnovu podataka
istraivanja
nultog
nivoa
uticaja
zagaujuih materija
na ivotinje ili ljude,
tako to se vrednost
masenog
udela
utvruje upravo na
tom nivou ili niem.
Na taj nain, u datom
sluaju
pri
odreivanju
normi
vrednost
masenog
udela ne predpostavlja
se nikakav efekat
uticaja
zagaujuih
materija. U vezi sa
tim zakljuuje se, da
potovanje vrednosti
masenog udela za
svaku
zagaujuu
materiju
garantuje
otsustvo bilo kog, u
ovom
sluaju
poveanog
dejstva
izmeu zagaujuih
materja.
Takoe,
visina
dimnjaka
odreuje se po matriji
sa
najviim
koefeicijentom
rasejanja.

U sluaju 3 ukoliko su
zagaujue materije
jednake po nainu i
efektu
delovanja,
postoje osnove za
sumiranje
uticaja
pojedinih zagaujuih
materija.
U praksi sumiranje pri
proraunu vrednosti
masenog udela za
zagaujue materije
koje su jednake po
dejstvu, mora da se
sprovodi u sledeem
sluaju:
Zagaujue
materije su
homologne
(tj.
pripadaju
istoj
hemijskoj
grupi
zagaujuih
materija,
npr,
alkoholi,
ketoni ili
etri idr) , pri
emu se
Te
materije
odnose na istu
grupu materija
Za te
materije je
utvrena
vrednost
masenog
uea, koja
se odnosi na
zdravlje
ljudi.
U sluaju da materije
u smesi odgovaraju
uslovima koji su gore
navedeni,
proraun
visine dimnjaka se
vri
na
osnovu

sumarne emisije Sr
zagaujuih materija.
Vrednost Sr je zbirna
vrednost
masenog
udela
za
smesu
materija, proraunata
na
osnovu
intenzivnosti
delovanja i vrednosti
masenog udela savake
od
zagaujuih
materija.
Upotreba vrednsoti Sr
ima osnove pri emisiji
zagaujuih materija
iz jednog dimnjaka.
Istovremeno u odnosu
emisija
iz
vie
dimnjaka koji imaju
razliite visine ili se
nalaze na udaljenosti
jedan od dgrugog,
primena
ovakve
metodologije
proraunavanja moe
se pokazati kao vrlo
teka. U tom sluaju
mogue je koristiti
alternativnu metodu.
Sr se izraunava po
jednaini:
S

+
.
.
.
.
+

G G

C
C
C
1

Gde je: Sr - zbirna

vrednost
masenog
udela u mg/m3, G -

zbir G1, G2...Gn; Gi intenzitet

emisije
zagaujue materije u
mg/s; Ci - vrednost
masenog
udela,
utvrena za prvu
zagaujuu materiju.
2.10.7
Pokazatelj
masenog udela pri
periodinim
emisijama (prelazni
reim)
Za zagaivae, koja
ostvaruju periodine
emisije zagaujuih
materija
osnovne
grupe 1, kao i drvene
praine ili alfa-kvarca
osnovne grupe 2,
zahtevi u metodologiji
izraunavanja
pokazatelja
(vrednosti) masenog
udelsa mogu biti
smanjeni. Ukoliko je
prelazni reim rada
preduzea
ravnomerno
rasporeen u toku
dana ili godine, moe
se
primeniti
pokazatelj masenog
udela za peiodian rad
preduzea - C . Taj
pokazatelj
se
izraunava
po
jednaini 2: Jednaina
2:
C _ C8760
i
T
i

gde je C - pokazatelj
masenog
udela
(PMU) materija, a Ti opte
vreme
funkcionisanja
proizvodnje u toku
godine, izraeno u
satima.

U sluaju neregularne
periodinosti
proizvodnje, koristi se
formula 3: Jednaina
3:
_
C

8
7
6
0
'

~
T
.

2
gde je Cik - pokazatelj
periodine emisije,
umanjen dva puta.
U sluaju
primene
navedenih
parvila za
korekciju
pokazatelja
masenog udela
u zahtevima
upuenim
preduzeu mora
biti utvreno
dozvoljeno
vreme
funkcionisanja
proizvidnje
preduzea.
Softverski paketi koji
se koriste za proraun
rasprostiranja
zagaujuihmaterija,
predvieni su i za
proraun
visine
dimnjaka. Postoje dve
verzije kompjuterskog
modela: "Point" i

"Multi".
"Point" se primenjuje
u proraunima za
takastre izvore, pri
emu se pretpostavlja,
da su ti izvori smeteni
u jednoj geografskoj
taki.
U
"Multi"
modelu moe se uzeti
u obzir meusobni
raspored
(poloaj)
dimnjaka, to ini
moguom primenu te
verzije u proraunima
za nekoliko dimnjaka,
smetenih
na
odreenoj udaljenosti
jedan od drugog.
2.10.8.
Uporeivanje
rezultata prorauna sa
pokazateljem masenog
udela
Na osnovu izabrane
visine
i
drugih
parametara,
disperzioni
model
odreuje udeo materije
u
koncentraciji
emitovanih materija (u
daljem tekstu udeo) u
nizu izabranih taaka,
tj. receptornih taaka.
Obino se navode se
koncentracije za svaki
od 12 meseci godine u
vidu 99% konstanti
sredneasovnih
vrednosti za svaku
receptornu taku.
Dobijene
vrednosti
koncentracije
uporeuju
se
sa
pokazateljem masenog
udela. Razmatranjem
nekoliko
moguih
visina dimnjaka, moe
se utvrditi potrebna
visina
na
osnovu

kriterijuma,
koji
zahteva da dobijene
99% konstante ne
premauju pokazatelj
masenog udela.
Pokazatelj
masenog
udela mora se pratiti
za
svaki
mesec.
Proraun uvek treba
raditi za svaki od 12
meseci, ak i u
sluajevima kada se
emisije ne javljaju
tokom cele godine.
Pokazatelj
masenog
udela mora se pratiti u
svakoj
taki
van
teritorije zagaivaa.
U
proraunima
disperzionim
modelima koriste se
podaci
o
snazi,
odnosno
kapacitetu
izvora
emisije,
zapremini
vazduha,
temperaturi
dimnog
gasa, unutranjem i
spoljanjem preniku
dimnjaka,
njegovoj
visini,
lokalnim
uslovima i objektima,
koji se nalaze u
neposrednoj
blizini
izvora emisije. Osim
toga, koristi se niz
meteorolokih
podataka
za
razmatranu godinu.
2.10.9.
Snaga izvora
emisije i koeficijent
rasejanja
Kapacitet
emisije
predstavlja
maksimalno
dozvoljenu
maksimalno

izvora
"G"
ili
moguu

emisiju
bilo
koje
materije u jedinici
vremena.
Vrednost
"G" meri se u mg/s i
odreuje se na jedan
od sledeih naina:
Vrednost "G" moe
biti
odreena
na
osnovu
pokazatelja
maksimalno
dozvoljene
koncentracije emisije
u
atmosferu,
za
posmatrani
izvor
emisije, i na osnovu
maksimalne
zapremine vazduha u
jedinici vremena za
vreme rada tog izvora.
Veliina "G" odreuje
se
mnoenjem
maksimalne
dozvoljene
koncentracije
u
mg/norm
m,
sa
maksimalnom
koliinom vazduha u
dimnjaku, izmerenom
u norm m /s.
3

U sluajevima, kada
pokazatelj maksimalne
dozvoljene
koncentracije emisije
u
atmosferu
nije
utvren, kao vrednost
"G"
koristi
se
maksimalno mogua
emisija u atmosferu za
jedinicu vremena u
vreme
normalne
eksploatacije. Snaga
izvora "G" moe npr.
biti
odreena
na
osnovu koliine boje,
upotrebljenoj
u
procesu bojenja, kada
se
svi
organski
rastvarai
obino
isputaju u atmosferu.

U tom sluaju kao

osnova za odreivanje
pojma
snage
(kapaciteta)
izvora
javlja se maksimalni
utroak u jedinici
vremena.
U sluaju kada postoji
ureaj za smanjenje
zagaenja, ijom se
primenom zagaenje
znaajno
smanjuje
ispod
maksimalnih
koncentracija emisija,
odreivanje
visine
dimnjaka
emisije
moe se sprovesti na
osnovu
stvarnih
emisija, ukoliko na
osnovu tih podataka
moe biti odreena
maksimalna emisija u
atmosferu u jedinici
vremena.
Koeficijent rasejanja
"D"
predstavlja
veliinu, koja se moe
se moe upotrebiti u
prethodnim
proraunima.
Koeficijent rasejanja
odreen je kao snaga
izvora "G", izmerena
u
mg/s
odreene
materije, izraena kroz
pokazatelj masenog
udela (PMU) u mg/m3
za istu materiju.

D _

PMU

gde
je:
PMUpokazatelj
masenog
udela.
D je izraen u m /s i
predstavlja koliinu
vazduha, sa kojom
materija
koja
je
emitovana
u
atmosferu
treba
3

ravnomerno da se
sjedini svake sekunde
da bi se obezbedio
odgovarajui PMU.
Ukoliko je koeficijent
rasejanja manji od 250
m /s, onda se kao
jedinstveni
zhatev
vezan
za
visinu
dimnjaka
uzima:
visina
takvog
dimnjaka mora da
bude minimalno 1m
iznad nivoa krova, pri
emu dimnjak mora
biti smeten na vrhu,
da bi se obezbedilo
nesmetano rasejanje.
Ovo pravilo moe se
primeniti samo na
ogranieni
broj
dimnjaka
na
kompleksu
zagaivaa; taan broj
zavisi od veliine
dotinog preduzea.
3

U
posebnim
sluajevima,
kada
zagaiva emituje u
atmosferu
razliite
materije, koje spadaju
u grupu materija sa
identinim
toksikolokim
uticajem, pri PMU
utvrenom na osnovu
zahteva
zatite
zdravlja
ljudi,
proraune dimnjaka
treba vriti na osnovu
sumarne emisije tih
materija u atmosferu.
Ukoliko
materije
imaju razliite PMU,
mogu je izbor ili
metode "Sr", kada se
odgovarajui
PMU
izraunava
kao
srednja vrednost, ili

specijalizovanije
metode "S ", kada se
jaina
izvora
normalizuje na nain,
koji ini moguim
primenu PMU, koji
ima vrednost 1 mg/m .
Metod
"S "
daje
pouzdane
rezultate,
ukoliko se materije
emituju u atmosferu iz
jednog
jedinog
dimnjaka,
a
istovremeno je suvie
restriktivan
u
sluajevima,
kada
emisije u atmosferu
potiu iz nekoliko
razliitih
dimnjaka,
rasporeenih
na
odreenoj udaljenosti
jedan od drugog ili
koji imaju razliite
visine. Metod "S " je
taan i u sluajevima,
kada materije imaju
jednake PMU.
Metod
"S "
sa
srednjim vrednostima
zahteva izraunavanje
parametra "S " (po
jednaini
koja
je
napred
navedena),
nakon ega se vri
proraun uz primenu
disperzionih modela
pri emu se uzimaju u
obzir
emisije
u
atmosferu
svih
materija sa identinim
toksikolokim
svojstvima, kao to bi
se to inilo za samo
jednu materiju.
Metod "S " daje tane
rezultate
u
svim
sluajevima, ali e
proraunate
koncentracije
u
prizemnom
sloju
1

vazduha biti fiktivne i

moraju
biti
izjednaene sa PMU,
ija je vrednost 1
mg/m . U skladu sa
metodom "S1", jaina
izvora svake materije
treba
da
bude
normalizovana
u
skladu
sa
odgovarajuim PMU
pre poetka prorauna
visine dimnjaka. To se
postie na sledei
nain:
3

=G
=|
C,I
G

gde
je:
Gn,i
normalizovana jaina
(snaga) izvora za i
materije; Gi - jaina
izvora za i materije; |
Q | - brojana
vrednost
PMU,
izraena u mg/m za i
materije.
3

Proraun uz primenu
disperzionih modela
"Multi" vri se uz
uraunavanje
svih
dimnjaka
i
svih
materija sa identinim
toksikolokim
uticajem. Ako se iz
dimnjaka u atmosferu
emituje vie od jedne
materije, onda za
takav dimnjak treba
odrediti
normalizovanu snagu
izvora, to je odreeno
sledeom jednainom.

n,dimnjak

Normalizovana jaina
(snaga) izvora za
dimnjak, iz kog se u
atmosferu emituje vie
od jedne materije,
izraunava se putem
sabiranja
masenih
udela svih tih materija
sa
identinim
uticajem.
Opti
rezultat
takvog
prorauna mora biti
izjednaen sa PMU,
koji ima vrednost 1
mg/m .
3

Primerprimene
metode S1 za dve
materije "A"i "B"sa
identinim uticajem
Preduzee emituje u
atmosferu iz jednog
dimnjaka materiju
"A" sa PMU ija je
vrednost 1 mg/m3, a iz
drugog dimnjaka materiju "B" sa PMU
vrednosti 0,1 mg/m3.
Jaina izvora kako za
materiju "A", tako i za
materiju "B"iznosi
1g/s.
Materije "A " i "B "
imaju
identino
delovanje.
Normalizovana jaina
izvora, koja se koristi
u metodi "S1", jednaka
je:
Za materiju "A" G , =
1_1
n A

Za materiju "B"Gn, =
0y _ 10
B

Na taj nain, kao to

je
pokazano,
u

proraunu
sa
primenom
verzije
"Multi" dva dimnjaka
e imati snage izvora,
vrednosti 1g/s i 10 g/s.
Rezultativna
koncentracija
mora
biti izjednaena sa
PMU
vrednosti
1mg/m3.
2.10.10.
Primena
disperzionih modela
za emisiju u atmosferu
materija sa jakim
mirisom
Disperzioni
modeli
takoe
se
mogu
koristiti
i
za
izraunavanje visine
dimnjaka,
koji
u
atmosferu
emituju
materije jakog mirisa.
Jaina
izvora
predstavlja proizvod
koncentracija materija
jakog
mirisa
emitovanih
u
atmosferu, izraenih
koliinom aromatinih
jedinica u 1 norm m3, i
maksimalno
dozvoljene
koliine
vazduha (izraene u
norm
m3/s).
Ta
koncentracija
mora
biti odreena u skladu
sa
savremenim
metodama
merenja
emisija materija, koje
imaju jak miris. Na
osnovu injenice, da
se ocena koncentracija
mirisa u prizemnom
sloju vazduha zasniva
prvenstveno
na
srednjem
periodu
vremena od 1 minuta,
a ne 1 sata, koji se
koriste u disperzionim

modelima,
jaina
izvora mora da bude
korigovana primenom
koeficijenta. Na taj
nain, u ovom modelu
emisija mora biti
pomnoena
koeficijentom 7,8 i
podeljena
koeficijentom
000 000. Rezultat
predstavlja
koncentraciju materija
sa jakim mirisom u
prizemnom
sloju
vazduha,
izraenu
direktno kroz koliinu
aromatinih jedinica u
1 norm m3.
Posebno treba obratiti
panju
na
nemogunost primene
disperzionih modela
za gasove, koji su
znatno tei od okolnog
vazduha. U proraunu
emisije,
kao
odgovarajui
parametar javlja se
zapreminska gustina
te gasovite smee, a ne
molekularna
teina
pojedinanih
zagaujuih
komponenti. Takoe,
ovaj model ne treba
koristiti za sluajeve
emisije dimnih gasova
pri
niskim
temperaturama
(u
praksi to ogranienje
je utvreno na nivou
od -5C).
Od modela ne treba
oekivati
pouzdane
rezultate, ukoliko se
on koristi za emisije
dimnih gasova sa
visokim
sadrajem

vlage (npr, gde se

primenjuju neke vrste
postrojenja, kojima se
vri ispiranje dimnog
gasa).
Problemi,
vezani za emisije
vlanog dima, vrlo
teko
se
mogu
kvantitativno izraziti.
U dananje vreme,
istraivai se bave
izradom banke metoda
za
reavanje
problema, koji su u
vezi
sa
dimnim
gasovima
visoke
vlanosti.
2.11.
USLOVI I PRAVILA
SPROVOENJA
KONTROLE MONITORIN
GA

U ovom delu su
opisane razne vrste
uslova
i
zahteva
vezanih
za
sprovoenje
kontrolnih
radova.
Razmatrani
su
tehniko
eksploatacioni uslovi,
uslovi koji odreuju
maksimalne vrednosti
emisija i uslovi za
samo
sprovoenje
kontrole.
Sledea tri razliita
tipa uslova zahtevaju
proveru
parametara
emisija u atmosferu:

Uslovi
koji
odreuju
maksimal
ne
pokazatelj
e emisije,
uz
sprovoe
nje
provere
na osnovu
planske
kontrole
parametar
a rada;
Uslovi,
koji
odreuju
maksimal
ne
pokazatelj
e emisije,
uz
kontrolu
primenom
automatsk
og
mernog
sistema
(AMS);

Uslovi,
koji
odreuju
maksimal
ne
pokazatelj
e emisije,
uz
kontrolu
na osnovu
periodini
h provera.
Termin " planska
kontrola parametara
rada" podrazumeva
merenje emisije u
atmosferu, ispunjenu
kroz
odreene
intervale,
npr.
jedanput
godinje,
kada se vre tri probe,
svaka u vremenu od
jednog sata (ili u toku
bilo
kog
perioda
vremena, u zavisnosti
od
sprovedenih
merenja ili tehn ikoeksploatacionih
uslova).
"Kontrola
posredstvom
AMS"
oznaava
merenje
emisije u atmosferu,
vrenu
u
toku
dovoljno
dugog
vremenskog perioda,
obino u toku celog
ciklusa eksploatacije
preduzea.
Termin "periodina
provera"
oznaava
merenje emisije u
atmosferu, ispunjenu
npr 6 puta godinje.
Termin
"samokontrola"
oznaava
mere
kontrole, koje plaa

preduzee
a
ispunjavaju
bilo
dravne laboratorije,
bilo
personal
preduzea.
To
preduzeima
daje
mogunost da usvoji
operativnije mere u
cilju
otklanjanja
prekomernih emisija.
Takva kontrola moe
se uspeno uskladiti sa
sistemom ekolokog
upravljanja. Merenja
koja vre dravne
laboratorije, moraju
biti
sertifikovana.
Velika preduzea, koja
regularno
ostvaruju
samokontrolu svojim
potencijalom, takoe
moraju
proi
srtifikaciju za vrenje
merenja parametara
emisije, ukoliko je
takva
sertifikacija
predviena zakonom.
Obim mera kontrole
mora biti utvren u
skladu
da
potencijalnim
zagenjem
ivotne
sredine.
Zadatak
uslova za ogranienje
zagaenja vazduha - je
obezbeenje toga da
nivo takvog zagaenja
ne
prevazilazi
utvrene granice. Ovi
uslovi dele se na
sledee vrste:
Tehnikoeksploatacioni uslovi
predstvaljaju zahteve,
koji se odnose na
projektne
i
eksploatacione
karakteristikepreduza
u
odnosu
na
ogranienje zagaenja

vazduha izazvano od
strane tog preduzea.
Takvi zahtevi mogu da
sadre i maksimalnu
snagu
energetskih
postrojenja
ili
upotrebu
odreenih
sirovina.
Uslovi, koji odreuju
emisije u atmosferu:
Uslovi koji odreuju
maksimalne
pokazatelje
emisije
predstavljaju zahteve
vezane za zapreminu
vazduha
i
koncentraciju
materija,
koje
se
emituju u atmosferu
od strane preduzea,
ili
ogranienja
maksimalnoe emisije
u jedinici vremena.
Uslovi, koji odreuju
visinu
dimnjaka,
predvieni
su
za
obezbeivanje
odgovarajuih PMU.
2.11.1.
T ehniko-eksploatacioni
uslovi
Tehnikoeksploatacioni uslovi
predvieni
su
za
ogranienje
emisije
zagaujuih materija,
npr.
posredstvom
stalnog rada ureaja
za preiavanje u
optimalnom reimu.
U smislu ureaja za
preiavanje uslovi
mogu podrazumevati
sprovoenje regularne
kontrole i /ili uvoenje
nekih
maksimalnih
pokazatelja, kao npr:
Sprovoenje

redovne
vizuelne
provere filtera;
Sprovoe
nje
regularno
g merenja
trokova i
nivoa pH
u
ureajima
za mokro
preiav
anje
gasova i
mokrim
skruberim
a;
Ograniava
nje tadnih
temperatu
ra
povezanih
sa
termikim
ili
katalitiki
m
sagorevan
jem;
Uvoenje
maksimalnih
pokazatelja
koliine taloga
u
ciklonskim
elementima;
Uvoenje
maksimalnih
pokazatelja u
vezi
sa
korozijom.

U
sluaju
detektovanja
prevazilaenja
dozvoljenih vrednosti
u rezultatu kontrole,
neophodno
je
sprovoenje remonta
sa popravkama svih
utvrenih
nepravilnosti
ili

kvarova.
Sprovoenje takvog
monitoringa zahteva
pprisustvo
neophodnog
kontrolnog
pribora,
indikatora
itd.
Dozvola mora da
odgovara uslovima i
ciljevima
obezbeivanja takve
opreme,
kao
i
pristupanosti
i
jednostavnosti
pokazatelja
svih
indikatora i pribora.
Uslovi takoe mogu
sadrati preporuke o
obaveznom prisustvu
takvih indikatora i
pribora u dispeerskoj
slubi ili neposredno
na radnom mestu.
Po pravilu, izuzimanje
ureaja
za
preiavanje
i
njihovo iskljuenje iz
tehnolokog ciklusa je
nedopustivo, dok u
nekim
sluajevima
tehnikih
uslova
ureaji
za
preiavanje mogu
biti
iskljueni
iz
tehnolokog cilkusa,
kao npr.:
Izuzimanje
vreastih
filtera iz
tehnolokog
ciklusa
moe biti
neophodno,
ukoliko
tempertura
gasa u
poetu rada
bude suvie
niska (nia

od
temperature
kondenzacij
e) ili
Prilikom
havarija
na
postrojenjima
termikog
ili
katalitikog
sagorevanja.

Iskljuenje ureaja za
preiavanje
iz
tehnolokog ciklusa
mora
biti
po
mogunosti
kratkotrajno i ne sme
da
dovede
do
neprihvatljivih uticaja
na ivotnu sredinu.
Uslovi moraju da
odrede
dozvoljeno
trajanje takvih perioda
iskljuenja
iz
tehnolokog ciklusa,
kao i mogunosti
sagledavanja
i
registracije njihovog
trajannja.
Tehnikoeksploatacioni uslovi
mogu
predstavljati
zahteve u vezi voenja
dnevnika registracija,
sa npr. Podacim ao
npr.
Upotrebljenim
sirovnama,
radnim
temperaturama, i dr
podacima u vezi sa
eksploatacijom. Osim
toga, uslovi sadre
zhateve o voenju
dnevnika
u
vezi
odstupanja
od
normalnog
reima
rada i havarijama na
samom
postrojenju
(ukljuujui
kako
tehnoloko, tako i
postrojenje
za
preiavanje).

Dnevnik registracije i
sve instrukcije u vezi
sa
eksploatacijom
moraju biti dostupni
za
proveru
odgovarajuim
organima nadzora ve
na prvi njihov zahtev.
Dnevnik registracije
mora se uvati u
preduzeu u toku
odreenog
perioda
(npr u toku tri godine).
Uslovi, koji odreuju
emisije u atmosferu,
predvieni
su
za
utvrivanje
maksimalnih
pokazatelja
koncentracija
emistovane
zagaujue materije u
atmosferu i koliine
vazduha. Maksimalni
pokazatelj
koncentracija emisija
u atmosferu utvruju
se:
Saglasno
proceduri
Na
osnovu
ocene
moguih
rezultata
upotrebe
bilo kog
fektivnog
ureaja
za
preiav
anje
odgovara
jueg
tipa.
Uporedo sa uslovima,
koji
odreuju
maksimalne
zapremine vazduha u

jedinici vremena i
visinu
dimnjaka,
uslovi koji odreuju
emisije,
moraju
garantovati odsustvo
premaivanja
utvrenog PMU.
Uslovi koji odreuju
emisije,
moraju
ispunjavati
sledee
minimalne zahteve:

Postojanje
odgovarajui
h
maksimalnih
pokazatelja
za
zagaujue
materije;
Postojanje
jasnih formi
maksimalnih
pokazatelja i
metoda
kontrole;
Ppostojanje
mogunosti
provere
usklaenosti
sa zadatim
uslovima
bez
vanredni
h
trokova.

Postoje
tri
razne
metode ostvarivanja
kontrole:
Planska
kontrola:
Plansak
kontrola
parametara
rada
sprovodi
se
u
preduzeima koji su
znaajni
zagaivai
(tj. u sluajevima
prevazilaenja
maksimalnog
pokazatelja
protoka
mase, ali i pri

odsustvu
prevazilaenjamaksim
alnog pokazatelja za
postrojenja AMS).
Kontrola uz pomo
AMS: Kontrola uz
pomo AMS sprovodi
se u preduzeima sa
visokim
nivoom
zagaivanja vazduha
(tj. u sluajevima
prevazilaenja
maksimalnog
pokazatelja za ureaje
AMS).
Periodine provere:
Periodine
provere
sprovode
se
u
preduzeima
sa
visokim
nivoom
zagaivanja vazduha,
gde je sa tehnike ili
finansijske
take
gledita
nemogua
primena kontole uz
pomo AMS.
Pri formiranju uslova,
koji odreuju emisiju
uatmosferu,
neophodno je uzeti u
obzir sledee aspekte:
Karakte
ristike
zagaiv
aa;
Maksim
alni
pokazat
elj
koncent
racije
emisije;
Period
kontrole
;
Period
merenja
;

O
b
i
m
p
o
j
e
d
i
n
a

n
i
h
m
e
r
e
n
j
a
T
e
h
n
i

k
o
e
k
s
p
l
o
a
t
a
c
i
o
n

e
u
s
l
o
v
e
u
v
r
e
m
e
m
e
r
e
n
j
a
M
e
t
o
d
m
e
r
e
n
j
a
Za kontrolu uz pomo
AMS neopodno je
takoe usvojiti mere
koje garantuju:

Postojan
je
precizn
e
informa
cije o

samom
priboru
(rezulta
te
ispitiva
nja
kvalitet
a,
ispravn
ost
ureaja,
podatke
o
greka
ma
merenja
i
konstan
te
vremen
a
registra
cije),
osim uz
prisustv
o
dozvole
odreen
og
organa
kontrol
e u vezi
sa
priboro
m koji
se
koristi;
Pravilno
st
postavlj
anja
pribora;
Redovna
kontrola
i
odrava
nje
pribora
u
radnom
stanju

od
strane
kvalifik
ovanog
persona
la u
skladu
sa
preporu
kama
proizvo
aa;
Redovn
a
kalibrac
ija
pribora
bilo od
stane
samog
preduze
a, bilo
od
strane
sertifik
ovane
laborat
orije,
npr.
Posreds
tvom
jednogo
dinjeg
sprovo
enja
upored
nih
merenja
;
uvanje
podatak
a
merenja
na
odgovar
ajuem
mediju
mu,
i
njihova
obrada

za
finlnu
upotreb
u
organa
kontrol
e. Avi
podaci
merenja
moraju
se
uvati
najmanj
e
tri
godine.
Dostupn
ost
podaci
ma
merenja
sa
radnih
mesta
zapolje
nog
persona
la
u
reimu
realnog
vremen
a.

2.11.2.
Maksimalna dozvoljena
koncentracija emisije
Maksimalna
dozvoljena
koncentracija emisije
predstavlja pokazatelj
maksimalnog
zagaenja, koje moe
biti izraeno npr. u mg
zagaujue materije u
1 norm m3 iz jednog
dimnjaka
pri
maksimalnoj
zapremini
vazduha.
Maksimalna
dozvoljena

koncentracija emisije
mora biti naglaena
jasno i precizno, pri
emu
mora
biti
naglaena i jedinica
merenja
i
etalon
stanje.
2.11.3.
Kontrolni
period
Kontrolnim periodom
naziva se period, u
toku
koga
se
kontroliu
emisije:
Obino je duina
trajanja
kontrolnog
perioda pri raznim
metodama kontrole:
Za
plansku
kontrol
u - tri
sata;
Za
kontrol
u
sa
primeno
m AMS
- jedan
mesec;
Za
periodi
nu
proveru
- jedna
godina.
Kontrolni period mora
da bude dovoljan za
ocenu
reprezentativnog dela
emisije, tj. dovoljno
dug, da obezbedi
odsustvo
znaajnog
uticaja
sluajnih
kratkoronih veih i
manjih greaka u
rezultatu
merenja.

Istovremeno,
produavanje
kontrolnog
perioda
mora
da
bude
dovoljno malo
da
obezbedi
mogunost
donoenja reenja (u
toku
razumnog
perioda) o ispunjenju
ili
neispunjenju
uslova.
2.11.4.
Period merenja
Period merenja je
vremenski
period,
koji je potreban za
svako
merenje.
Pojam se odnosi
kako na merenja,
koja vri personal,
tako i na neprekidna
automatska merenja.
Period merenja mora
da
odgovara
preporukama
u
formulisanim
uslovima.
Planska provera se
obino sprovodi u
periodu merenja od
jednog sata ili vie, u
zavisnosti
od
parametara koji se
meri. Ako se npr.,
planska
kontrola
sprovodi
posredstvom pribora,
koji
neprkidno
registruje podatke,
onda period merenja
obino traje jedan
sat.
Po
pravilu,
planske
provere
sprovode se jedanput
godinje,
ali
ta
periodinost
moe
biti smanjena ili

poveana
u
zavisnosti
od
konkretne situacije.
U kontroli uz pomo
AMS
najkrati
teoretski
mogui
period merenja zavisi
od
konstante
vremena koje je
potrebno
za
registrovanje
primenjenim
priborom.
Ta
vremenska konstanta
obino ne prevazilazi
jedan
minut.
U
praksi,
period
merenja se obino
odnosi na jedan sat,
to je dovoljno za
dobijanje
odgovarajue
statistike
baze
podataka. Kontrola
uz pomo AMS vri
se neprekidno.
Periodina provera
se obino vri u
periodu od jednog
sata ili vie, u
zavisnosti
od
parametra koji se
meri. Ako se npr,
periodina provera
sprovodi
posredstvom pribora,
koji
neprekidno
registruje podatke,
onda period merenja
obino traje jedan
sat.
Redovne
periodine provere
sprovode se jednom
godinje, dok se
obim proba menja
(vidi
poglavlje
5.4.3.).
Preporuuje se jedan
isti period merenja u
trajanju o djedno sata

za plansku kontrolu,
kontrolu uz pomo
AMS i periodinu
kontrolu.
Svako
odstupanje od tog
perioda
merenja
mora biti zasnovano
na
posebnim
okolnostima, koje se
odnose na tehnoloki
proces, i to kao u
smislu
skraenja,
tako i u smisl
produenja perioda
merenja,
to
se
objanjava
osobenostima
metoda merenja.
Osim toga, period
merenja moe biti u
trajanju od jednog
sata, ukoliko je to u
skladu
sa
meunarodnim
normativima,
npr
IPPC
Direktivom
EU.
2.11.5.
merenja
U uslovima kontrole
mora biti naglaen
neophodan
broj
pojedinanih
merenja.
Pojedinano merenje
predstavlja
kvantitativno
merenje emisije u
toku
perioda
merenja.
Planska
kontrola zasnovana
je na vrenju ne
manje
od
tri
pojedinanih
merenja, i to svako u
trajanju od jednog
sata.
Za
kontrolu
uz

pomo AMS koriste

se automatski merni
pribori i pribori za
detekciju, a merenje
se
sprovodi
neprekidno. Ukoliko
je period merenja u
trajanju od jednog
sata, to znai, da pri
uslovima punog rada
preduzea u toku
jednog meseca treba
da bude izvreno 720
merenja. U drugim
sluajevima merenja
se vre samo za
vreme
rada
preduzea i prisustva
emisije zagaujuih
materija u atmosferu.
Periodine provere
vre se est puta
godinje, pri emu se
dani
provere
odreuju metodom
sluajnog
izbora
(odabrani dani treba
da
budu
radni).
Svakog od tih dana
mora biti izvreno ne
manje
od
dva
pojedinana merenja.

Tip kontrole

Tabela 2 Periodi
kontrole, periodi
merenja i broj merenja
Period kontrole
Period merenja

Broj merenja

Planska kontrola

Npr. 3 sata

Npr. 1 sat

3 u toku jedne provere

Kontrola uz pomo AMS

1 mesec

1 sat

neprekidno

Periodina provera

1 godina

1 sat

2 u toku probe

Tehniko - eksploatacioni uslovi:

Uslovi
planske
kontrole treba da
sadre
precizne
preporuke u vezi sa

tipom i intenzitetom
proizvodnje, za koju
treba
izvriti
merenja.
Pri merenju nivoa
emisije u atmosferu u
vreme
rada
neophodno
je
obezbediti merenje u
trenutku
maksimalnog nivoa
emisije. Uslovi, koji
odreuju emisije u
atmosferu, odnose se
samo
na
period
funkcionisanja
preduzea u radnom
reimu, kada nastaje
emisija zagaujuih
materija u atmosferu.
Na taj nain, periodi
bez prizvodnje i
ekploatacije se ne
uzimaju u obzir.
Ukoliko su periodi
funkcionisanja
proizvodnje
u
radnom reimu manji
od jednog sata, onda
se kao period rada
usvaja
srednje
vreme.
Postojei
uslovi funkcionisanja
proizvodnje utiu na
utvreni maksimalni
pokazatelj
koncentracije
emisije.
2.11.6.
Metod merenja
U
uslovima
sprovoenja kontrole
mora biti naglaena
preporuena metoda
merenja. U poglavlju
8. opisane su metode
vrenja
proba
(uzorkovanja)
i

njihova analiza, koje

mogu biti iskoriene
pri odreivanju tih
uslova U sluaju
neophodnosti
sertifikacije merenja,
treba utvrditi da li u
laboratoriji postoji
sertifikat za merenje
putem
odabrane
metode.
Pri
formulisanju uslova
sprovoenja kontrole
treba
obezbediti,
(ukoliko
se
to
pokazalo
kao
neophodno u tom
preduzeu),
mogunost upotrebe
drugih
analognih
metoda merenja.
2.11.7.
Prag tolerancije
U veini sluajeva
prag
tolerancije
mernog pribora mora
biti manji od 10%
kontrolisanog
maksimalnog
pokazatelja
koncentracije
emisije.
Ako
se
maksimalni
pokazatelj
koncentracije
emisije odnosi na
sumu
nekoliko materija,
onda
rezultati
merenja
koji su
ispod
tog
praga
tolerancije
ne
uzimaju
se
u
proraunu.

2.11.8.
Uslovi, koji odreuju
visinu dimnjaka
Uslovi, koji odreuju
visinu
dimnjaka,
predvieni su za
obezbeivanje
odgovarajueg PMU
odreen
normom.
Visina
dimnjaka
izraunava
se
posredstvom
disperzionih modela.
U sluajevima kada u
preduzeu
postoji
nekoliko dimnjaka,
obino
se
preporuuje
odreena
visina
dimnjaka, koja je u
skladu sa normom
PMU uz potovanje
maksimalne
koncentracije
emisije.
Za preduzea sa
veim
brojem
dimnjaka nekada je
korisno
uvoenje
uslova u skladu sa
normom PMU, to
preduzeu
obezbeuje
mogunost
donoenja
samostalnih reenja u
vezi sa visinom
dimnjaka i ureajima
za
preiavanje,
ukoliko se takvi
ureaji primenjuju. U
sluaju
uvoenja
takvih uslova takoe
treba
utvrditi
maksimalne
dozvoljene
koncentracije
emisije.

2.12.
VRSTE I OBIM
KONTROLE
Ispunjavanje
zadataka
kontrole
koji su u skladu sa
uslovima
za
odreeno preduzee,
zahtevaju da ti uslovi
sadre
jasne
kriterijume
za
njihovo ispunjenje.
Primenjuju se tri
razliita
tipa
kontrole:
Kontrola
ispunjenja
tehniko
-eksploatacioni
h uslova;
Kontrola
ispunjenja
uslova,
koja
odreuju
emisije;
Kontrola
ispunjenja
uslova
koji
odreuju visinu
dimnjaka.
Kontrola ispunjenja
tehniko
-eksploatacionih
uslova ispunjava se
posredstvom
monitoringa
odreenog
tehnolokog procesa
ili opreme.
Kontrola ispunjenja
uslova, koji odreuju
emisije, ispunjavaju
se
posredstvom
merenja ili prorauna
odreene emisije.
Kontrola ispunjenja
tehniko
-eksploatacionih
uslova u preduzeu

vri se posredstvom
monitoringa
odgovarajuih
tehnolokih procesa i
postrojenja u skladu
sa
propisanim
usloviam. Tehniko
-eksploatacioni uslovi
smatraju se ispunjnim
u sluaju pravilnog
voeja
dnevnika
registracije
i
pridravanja tehniko
eksploatacionih
zahteva.
Kontrola ispunjenja
uslova, koji odreuju
emisije, moe se vriti
posredstvom merenja,
ili
kada
je
to
neophodno,
putem
prorauna
odgovarajuih
emisija.
Sva merenja moraju se
vriti u skladu sa
postavljenim
uslovima,
koja
odreuju emisije.
Ko ostvaruje kontrolu
ispunjenja uslova, koji
odreuju emisije

Preduze
e ima
pravo da
narui
plansku
ili
periodi
nu
kontrolu
od strane
sertifiko
vane
laborator
ije;
Preduze
e
takoe
ima

pravo da
samostal
no vri
plansku
kontrolu
paramet
ara rada
i
merenja,
uz
primenu
AMS i
periodi
ne
provere;
Emisija
moe
biti
proraun
ata
posredst
vom
balansa
mase, na
osnovu
proizvod
nih
pokazate
lja itd.
Vrste i obim mera za
kontrolu emisija

Slika 5: Redosled
reavanja pitanja,
vezanih za obim
kontrole emisije
Primena
razliitih
vrsta uslova zavisi od
nivoa
emisija.
Preduzea se mogu
podeliti na sledee
kategorije:
U
preduzea
sa
relativno
niskim
nivoom
zagaenja
vazduha
spadaju
preduzea, kod kojij je
emisija
u
smislu
protoka
mase
(koliina materija pre
preiavanja) manja
od
maksimalnog
pokazatelja
protoka
mase.
U
takvim
sluajevima merenja
emisija obino se ne
zahtevaju, a mere

kontrole mogu biti

ograniene
efektivnom kontrolom
eksploatacije objekta,
Istovremeno i u tim
preduzeima moe se
pojaviti neophodnost
merenja emisija - u
cilju dokumentovane
ptvrde injenice, da
protok mase ostaje
manji
od
maksimalnog
pokazatelja
protoka
mase, kao i u cilju
odreivanja
maksimalne emisije u
jedinici
vremena,
ukoliko
je
to
nemogue uraditi uz
pomo prorauna.
U
preduzea
sa
relativno
visokim
nivoom
zagaenja
vazduha
spadaju
preduzea, kod kojij je
emisija
u
smislu
protoka
mase
(koliine materije pre
preiavanja) vea od
maksimalnog
pokazatelja
protoka
mase, ali ostaje maja
od nivoa, koji je
predvien kontrolom
pomou AMS .
Pri izdavanju dozvola
preduzeu u vezi sa
zahtevima mora biti
predviena
neophodnost
jednodnevne
ili
nekoliko puta dnevno
ponovljene kontrole
koja
odgovara
pravilima
eksploatacije, i koja
ima direktnu vezu sa
ogranienjem
zagaenja
vazduha,

kao
i
kontrola
funkcionisanja
svih
sredstava, predvienih
za
ogranienje
zagaenja.
Osima
toga, u sluaju, kada
je
za
preduzee
utvrenna maksimalna
koncentracija emisije,
za
to
preduzee
moraju se formulisati
zhatevi,
koji
predviaju
neophodnost
jednogodinjeg
vrenja
merenja
emisije, i to obino u
vidu planske kontrole.
Istovremeno u sluaju
kada rezultat takve
kontrole ini manje od
60%
maksimalne
dozvoljene
koncentracije emisije,
onda se takva merenja
vre
dva
puta
godinje.
U preduzea sa vrlo
visokim
nivoom
zagaenja
vazduha
spadaju
preduzea,
kod kojih protok mase
(koliine materija pre
preiavanja)
za
svaki
dimnjak
prevazilazi
granice,
koje su predviene
kontrolo
uz
pomoAMS. Za takva
preduzea
primena
AMS pri merenjima
odgovarajuih emisija
mora biti obavezna.
Opremanju
AMS
(Automatskim
Mernim Sistemom) za
merenje
koliine
odgovarajuih
materija u emisiji
podlee svaki dimnjak

(pojedinani dimnjak)
sa protokom mase
(koliinom materije
pre
preiavanja)
veim od:
200 kg/h SO2;
25
kg/h
organskih
materija,

izmerenih kao
opti
organski
ugljenik;
200 kg/h NO ,
izmerenih u
NO
jedinicama;
2
kg
/h
materija grupe
1.
x

Granice, predviene
kontrolom uz primenu
AMS za vrste estice
Opremanju
AMS
(Automatskim
Mernim Sistemom) za
merenje
koliine
odgovarajuih
materija u emisiji
podlee svaki dimnjak
(pojedinani dimnjak)
sa protokom mase
(koliinom materije
pre
preiavanja)
veim od 2 kg/h
sledeih materija:
materij
e grupe
1;
o
l
o
v
a
i
l

i
j
e
d
i
n
j
e
n
j
a
o
l
o
v
a
,
i
z
m
e
r
e
n
i
h
u
j
e
d
i
n
i
c
a
m
a
P
b
;
b

a
k
r
a
i
j
e
d
i
n
j
e
n
j
a
b
a
k
r
a
,
i
z
m
e
r
e
n
i
h
u
j
e
d
i
n
i
c
a
m
a

C
u
;

i
v
e
i
j
e
d
i
n
j
e
n
j
a

i
v
e
,
i
z
m
e
r
e
n
i
h
u
j
e
d
i
n
i
c
a

m
a
H
g
;
t
e
l
u
r
a
i
j
e
d
i
n
j
e
n
j
a
t
e
l
u
r
a
,
i
z
m
e
r
e
n
i
h
u
j

e
d
i
n
i
c
a
m
a
T
e
;
t
a
l
i
j
u
m
a
i
j
e
d
i
n
j
e
n
j
a
t
a
l
i
j
u
m
a
,
i
z

m
e
r
e
n
i
h
u
j
e
d
i
n
i
c
a
m
a
T
a
;
v
a
n
a
d
i
j
u
m
a
i
j
e
d
i
n
j
e
n
j
a

v
a
n
a
d
i
j
u
m
a
,
i
z
m
e
r
e
n
i
h
u
j
e
d
i
n
i
c
a
m
a
V
a
.
Opremanju
Automatskim Mernim
Sistemom za merenje
emisija vrstih estica
podlee
i
svaki
dimnjak (pojedinani
dimnjak) sa protokom
mase (koliina matrije
pre
preiavanja)

veom od 200 kg
estica na sat za
materije, koje ne
pripadaju prethodno
navedenom spisku.
U sluajevima kada je
upotreba
AMS
nemogua, primenjuje
se periodina provera.
2.13..
KRITERIJUMI
KOJI ODREUJU
ISPUNJENJE
USLOVA
U ovom poglavlju
opisani su kriterijumi
ocenjivanja
ispunjenosti
uslova
koji su postavljeni
preduzeu.
Ova
informacija
neposredno treba da
bude sastavni deo
uslova
postavljenih
dozvolom,
to
obezbeuje
izbegavanje moguih
problema.
Planska
kontrola:
Uslovi, koji odreuju
maksimalne
pokazatelje
(vrednosti)
emisija,
smatraju
se
ispunjenim, ukoliko je
srednja
aritmetika
vrednost
svih
pojedinanih merenja,
sprovedenih u vreme
planske
kontrole,
manja ili jednaka
propisanoj vrednosti.
Kontrola uz pomo
AMS : Uslovi, koji
odreuju maksimalne
vrednosti
emisija,
smatraju
se
ispunjenim, ukoliko je
srednja
aritmetika
vrednost
svih
pojedinanih merenja,
sprovedenih u toku

perioda
kontrole
(jedan
kalendarski
mesec), manja ili
jednaka
propisanoj
vrednosti.
Pravila kontrole pri
sprovoenju
pojedinanih merenja:
O
svakom
prekoraenju
maksimalne
dozvoljene
koncentracije emisije
tri ili vie puta, koje je
zabeleeno u rezultatu
bilo kog pojedinanog
mereja, obavetavaju
se organi kontrole.
Istovremeno, zahteva
se izvetaj o uzrocima
naruavanja i merama,
usvojenim
ili
preduzetim, u cilju
spreavanja
naruavanja,
tj.
prekoraenja
u
budunosti.
Osim
toga, u saglasnosti sa
organom
kontrole
uvodi se pojaano
praenje rada ureaja,
koji je predvien za
ogranienje
zagaenja.
2.13.1.
Periodina
provera
Pri periodinoj proveri
odabiranje
uzorka
sprovodi se nekoliko
puta u toku celog
kontrolnog perioda.
Po pravilu, takve
provere vre se est
puta godinje, pri
emu se dani provere
odreuju
metodom
sluajnog
izbora
(izabrani dani moraju
biti radni). Jedna

proba sastoji se od dva

pojedinana merenja, i
to svako u trajanju od
jednog sata. Rezultat
takve probe je srednja
vrednost
ta
dva
merenja.
Pravila
periodine
kontrole:
Procena
ispunjenosti zahtevane
vrednosti sprovodi se
upotrebom
sledeih
veliina:
K
ustanovljeni
pokazatelj;
Mi
maksimalni
pokazatelj za
izmerenu
emisiju;
M2
maksimalni
pokazatelj za
broj proba;
M - srednja
vrednost
za
sve
probe,
izvrene u
vreme perioda
kontrole;
N
broj
izvrenih
proba.
U primeni su sledea
dva pravila koja se
koriste pri odreivanju
prekoraenja
utvrenog pokazatelja,
kao i pri proceni da li
je broj odabranih
uzoraka dovoljan.
Pravilo maksimalnog
pokazatelja:
Ustanovljeni
pokazatelj (K) smatra
se
ispotovanim,
ukoliko
je
M

(izmerena
veliina)
manja
od
maksimalnog
pokazatelja
za
izmerenu
emisiju.
Maksimalni pokazatelj
(M1) izraunava se na
sledei
nain:
Jednaina 7:
M =K37q
1

gde
se
q
(geometrijska
disperzija) izraunava
na sledei nain:

gde je: Mi - rezultat

pojedinanih uzoraka.
Pravilo odabiranja
uzoraka: Broj
odabranih uzoraka
smatra se dovoljnim,
ukoliko je M manje
od maksimalnog
pokazatelja za broj
uzoraka (M2), koji se
izraunava sledeom
jednainom:
Jednaina 8
M2 = 2 K 19-q
U protivnom, broj
uzoraka planiranih u
toku sledeeg peroida
kontrole, mora biti
uvean za tri.
U sluaju kada pravilo
koje se odnosi na
maksimalni pokazatelj
nije ispunjen, a
pravilo odabira
uzoraka je
ispotovano,
maksimalni pokazatelj
smatra se
prekoraenim.
U sluaju

neispunjenja ovih
pravila broj uzoraka,
planiranih u toku
sledeag perioda
kontrole, mora biti
uveano i moraju se
usvojiti mere za
smanjenje emisije po
odgovarajuem
parametru.
U sluaju kada je
pravilo maksimalnog
pokazatelja ispunjeno,
a pravilo odabira
uzoraka nije, treba
poveati broj uzoraka,
planiranih u toku
sledeeg
perioda
kontrole,
kao
i
pojaati
kontrolu
ureaja, predvienog
za
ogranienje
zagaenja.
U sluaju kada po
rezultatima dva ili
vie perioda kontrole
pokazuje, da izmerene
emisije ine manje od
50%
utvrenih
vrednosti, onda se
broj
neophodnih
uzoraka u periodu
kontrole
moe
smanjiti sa est na
etiri, a u sluaju
ponavljanja
takvog
rezultata - do dva, i na
kraju krajeva do jedne
provere godinje. Ako
pokazatelji
idalje
budu
prekoraeni,
broj godinjih uzoraka
ponovo mora da bude
est.
Pravila sprovoenja
pojedinanih merenja:
O
svakom
prekoraenju
maksimalne

dozvoljene
koncentracije emisije
tri ili vie puta, koje je
zabeleeno u rezultatu
bilo kog pojedinanog
merenja, obavetavaju
se organi kontrole.
Istovremeno, zahteva
se izvetaj o uzrocima
prekoraenja
i
merama, usvojenim ili
preduzetim, u cilju
spreavanja
naruavanja,
tj.
prekoraenja
u
budunosti.
Osim
toga, u saglasnosti sa
organom
kontrole
uvodi se pojaano
praenje rada ureaja,
koji je predvien za
ogranienje
zagaenja.
Primer primene
pravila kontrole
Uslovi: Emisija kadmijuma u atmosferu iz dimnjaka preduzea, izmerena
kao srednja godinja vrednost, koja je odreena putem periodine provere,
ne treba da prekorauje 100 /ug/norm m .
Podaci:
Uzorak br. Izmerena emisija (M1)
log Mi
log2
Mi
1
238
2,377
5,648
2

87

1,940

3,762

171

2,233

4,986

74

1,869

3,494

99

1,996

3,983

123

2,090

4,368

Ukupno
Pokazatelj stepena:

792 (A)

12,505 (B)

26,24
1 (C)

=
l
(
c
B
2

)
/
N
=
1
(
2
6
,
2
4
1
1
2
,
5
0
5
2

)
/

6
q

=
\
N
(
N
1
)
V
6

5
q = 0,077
Maksimalni
pokazatelji:
M = 100 37
= 132,1 ng/norm
m
1

0,077

M
2

=
2

1
0
0

1
9
0
'
0
,
0
7
7

=
1
5
9
u
g
/
n
o

r
m
m
3

S
r
e
d
n
j
a
v
r
e
d
n
o
s
t
:
M
=
A
/
N
=
7
9
2

/
6
=
1
3
2
/
u
g
/
n
o
r
m
m
3

Z
a
k
l
j
u

a
k
:
M
j
e

m
a
n
j
e
o
d
M
1

?
D
a
,
1
3
2
j
e
m
a
n
j
e
o
d
1
3

2
,
1
:
e
m
i
s
i
j
a
m
o

e
b
i
t
i
d
o
z
v
o
l
j
e
n
a
.
M

j
e
m
a
n
j
e
o
d
M
2

?
D
a
,
1
3
2
j
e
m
a
n
j
e
o

d
1
5
9
,
4
:
b
r
o
j
u
z
o
r
a
k
a
j
e
d
o
v
o
l
j
a
n
.

2.14.
MERENJA
EMISIJA
IZ
TERMOENERGETSK
IH
I
DRUGIH
POSTROJENJA
Merenja emisija iz
termoenergetskih
i
drugih postrojenja se
zahtevaju u cilju:
analize
materijalnih
bilansa
materijala
i
energije jednog
izvora
zagadjenja;
odredjivanje
uticaja izvora na
zagadjenje
ambijentnog
vazduha;
odredjivanja
emisionih
faktora
za
odredjivanja
katastara
(popisa)
emisija;
obezbedjivanje
saglasnosti
(podobnosti)
izvora
sa
emisionim
standardima;
procena
i
odredjivanje
stepena
efikasnosti
tehnologija
kontrole
(smanjenja)
emisije.
Emisija zagadjuju^ih
komponenata zavisi od
tehnologije procesa,
eksploatacionih

karakteristika
postrojenja i tehniekog
stanja
uredjaja
u
okviru
postrojenja.
Kontrola
emisije
obuhvata
merenje
koncentracije evrstih,
teenih i gasovitih
zagadjuju^ih
komponenata. Merenje
emisije vri se mernim
uredajima, na mernim
mestima, primenom
propisanih
metoda
merenja i standarda
Merenja koja se vre u
cilju
odredivanja
emisije, obavljaju se
tako
da
rezultati
merenja reprezentuju
emisiju postrojenja i
da
se
mogu
medusobno
uporedivati
kod
srodnih postrojenja i
pogonskih uslova. Na
izvoru
emisije
obezbeduju se merna
mesta za bezbedno
merenje emisije i
uzimanje uzoraka i
odgovarajuaei prostor
za smetaj merne
opreme
HD je
hidrauli
ki
prenik

m i n
5 H D

K
A

2H D

A
HD=4*

POVRINA PRESEKA
OKVAEN OBIM

rCL/
L

Slika
22
ema
tski
prika

t iAIVANJj

5H D

z
mern
og
mesta
na
dimnj
aku
Primarni cilj svake
tehnike uzorkovanja
je da obezbedi
uzorak koji je zaista
reprezentativan
.
Uslovi uzorkovanja
su:
izbor
mernog
mesta,
izbor
vremena
uzorkovanja,
izbor
opreme
(materijali,
ei^enje, provera
zaptivenosti,
temperatura,
euvanje uzoraka),
vrste aparatura za
uzorkovanje,
postupci analize
uzoraka,

kontrola kvaliteta
i provera taenosti,
prikazivanje
emisije
i
koncentracija.

Merenja mogu biti

organizovana
iz
sledeih razloga:
Garancijs
komerenje,
nakon
izgradnje
ili
rekonstru
kcije
objekta,
radi
dobijanja
dozvole
za rad
Pojedinae
no merenje,
radi
povremen
ih
kontrola
prema
utvrdeno
m planu
merenja,
a
najmanje
jednom u
toku
godine
Kontinual
no merenje,
kod
postrojenj
ai
uredaja,
odnosno
objekata,
kod kojih
postoji
moguno

st
prekoraee
nja
graniene
vrednosti
emisije
Godinje
kontrolnomerenje,
radi
provere podataka
o
vrednostima
emisija

Po pravilu se meri
koncentracija
i
kolieina
tetnih
i
opasnih materija:
masena
koncentracija
-mg/m3
maseni
protok
-kg/h
faktor
emisij
e
-masa
emito
vanih
materi
ja u
odnos
u na
masu
proizv
edeno
g
produ
kta,
mg/h
ili kg/t
stepen
emitovanj
a -odnos
mase
emitovan
e kolieine
i kolieine
iste
materije

koja ulazi
u proces,
%
U cilju poreenja
sa
graninim
vrednostima
emisija rezultati
merenja izraeni
kao
masena
koncentracija
zagaujuih
materija
u
otpadnom gasu,
preraunavaju se
na
jedinicu
zapremine suvih
ili
vlanih
otpadnih gasova,
normalne uslove
(273,15 K i 101,3
kPa) i referentni
udeo kiseonika u
otpadnom
gasu
osim
u
sluajevima kada
je
posebnim
odredbama
drugaije
propisano.
temperatura 273
K (0 C)
pritisak 101,3 kPa
suvi otpadni gas
Kod ino nito lili
ga emisija
potrebno je
izvriti
standardizaciju
masenili
koncentracija
materija na
referenti
standardne
(dogovorene!)usl
ove.
T
o
z
n
a

i
,

d
a
s
e
s
i
r
o
v
a
i
z
m
j
e
r
e
n
a
m
a
s
e
n
a
k
o
n
c
e
n
t
r
a
c
i
j
a
m
a
t
e
r
i
j
e
,
k
o
j
u
d
a
j
u
a

n
a
l
i
z
a
t
o
r
i
,
k
o
i
i
g
u
j
e
p
r
e
m
a
j
e
d
n
a

i
n
i
:

JEDNAINA ZA
KOREKCIJU

C
_
.

_
^2rac
uoski
^
^izme
ren
Pnon
niran

'normiran
'"izmeiien -

^2^no
muia
n
,

~
mr\ t t

21

-2izmefen
nonmran
+273
P^meren 100
T

"

2.zmeren
.

normirana veliina:
(referentna, raunska veliina)
periferni

parametri

(Peripheral Parameters)

Slika 23. ema

proraeuna emisije i
svodenja na
referentne uslove
Izbor mernog mesta
mora da odgovara
sledeim
kriterijumima:
neprekidan protok
kroz
popreeni
presek,
bez
poremeaja
struje,

zapreminski
kiseonika

udeo

standardizovana vrijedno
Ow____,i_ = x % zavisi od goriva ili pc

temperatura

0 C (273.15 K)

pritisak

1.013 liPa (101.325 Pa)

vlaga

H,0------

= 0 % (vlaga) "suvi

lako pristupaeno,
opremljeno i izabrano da omoguuj e reprezentativno, tehnieki odgovarajue i
bezopasno izvodenje merenja emisije
na dubini1/3 HD (uopteno),
mreno merenje za prainu,

Po pravilu se gas uzorkuje u dubini jedne treine hidrauliekog preenika (HD) kanala. Za merno mesto
(kanal) se zahteva da ne dolazi do promena: dimenzije kanala, smera kanala, oblika kanala.
Obzirom na naein uzimanja uzorka merenja mogu biti:
neekstraktivna (in-situ, in line, non-extractive), merenje se izvodi direktno u kanalu

ekstraktivna (ex-situ, on line, extractive), iz kanala se oduzima uzorak gasa

Zbog toga se instrumenti za analize gasova koji rade prema svim gore opisanim principima mogu u
osnovi podeliti u dve grupe:
Instrumenti koji zahtevaju uzimanje uzorka gasa (kontinualno-automatski uredjaji ili
periodieno),
Instrumenti koji se postavljaju direktno na dimni kanal ili dimnjak i rade bez uzorkovanja
gasova.
Na slici 5.7. prikazana je ema ekstraktivnog merenja emisije, dok je na slikama 5.8. i 5.9. prikazano insitu merenje emisije u liniji, odnosno u taki.
Prema prethodno pomenutom pravilniku merenja emisije mogu biti:
Merenja zasnovana na korienju automatskih uredjaja za merenje trenutnih koncentracije
zagadjujue komponente,
Merenja zasnovana na odredjivanju koncentracije zagadjujue komponente koje se vri u
uzorku izdvojenom tokom odredjenog vremenskog intervala -odredjivanje srednje vrednosti
koncentracije tokom odredjenog vremenskog intervala uzorkovanja.

Slika 24. ema mernih mesta na termoenergetskom objektu

Merenje emisije tetnih i opasnih materija na izvoru zagaivanja vri se mernim ureajima, na mernim
mestima, primenom propisanih metoda merenja i standarda, ili ukoliko nisu doneti, primenom
meunarodno priznatih standarda. U Srbiji je u primeni standard SRPS-ISO/IEC 17025 koji se odnosi na
kvalitet podataka dobijenih monitoringom.

Slika 25. Kontrola parametara emisije na primeru postrojenja u kome su prisutne emisije iz razliitih
izvora.
U svetskoj praksi, ako vrednosti GVE iz objektivnih razloga ne mogu biti dostignute, za takva preduzea
utvruju se vrednosti privremeno usaglaenih emisija tetnih materija i uvodi se etapno (fazno)
smanjenje pokazatelja emisija tetnih materija do vrednosti koje obezbeuju potovanje GVE.
ANALIZATOR

Slika 26. Ekstraktivno merenje emisije suvih gasova

Slika 27. In-situ merenje emisije u liniji

Slika 28. In- situ merenje emisije u taki

Slika 29. Merenje emisije aerozagaenja na energetskim dimnjacima

Slika 30. Merenje emisije aerozagaenja na mestima curenja i takastim izvorima emisije
2.13.
KONTINUALNO MERENJE EMISIJE
U skladu sa vaeim propisima Republike Srbije iz oblasti zatite ivotne sredine i zagaenja vazduha
(Zakon o zatiti ivotne sredine, Sl. glasnik RS 135/04, 36/09, Zakon o integrisanom spreavanju i
kontroli zagaenja, Sl. glasnik RS 135/04, Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima
merenja i evidentiranja podataka, Sl. glasnik RS 30/97 i 35/97, Uredba o graninim vrednostima emisija
zagaujuih materija u vazduh, Sl. glasnik RS 71/2010) industrijska postrojenja/operateri koja izazivaju
zagaenje ivotne sredine i kod kojih postoji mogunost prekomernog isputanja zagaujuih
komponenata opremaju se mernim ureajima za kontinualno merenje emisije. Ovim se oblast
kontinualnog monitoringa emisije zagaujuih materija jasno definie i harmonizuje se sa legislativom
EU.

Uredba o graninim vrednostima emisije zagaujuih materija u vazduh napominje da se kontinualno

merenje emisija obezbeuje ispunjavanjem zahteva standarda SRPS EN 14181 i ispitivanjima
definisanim ovim standardom. SRPS EN 14181 propisuje karakteristike koje automatska merna oprema automatski merni sistem mora da poseduje i kako instrumenti (analizatori) moraju da budu kalibrisani i
odravani. Pored funkcije kalibracije, merna nesigurnost koji igra odluujuu ulogu u validaciji
izmerenih vrednosti dobijenih u toku kontinualnog merenja se takoe odreuje na osnovu podataka
dobijenih tokom kalibracije - kalibracionog eksperimenta.
Evaluacija kontinualno prikupljenih merenih vrednosti parametara emisije mora biti usaglaena sa
relevantnim zakonskim zahtevima, mora da ispunjava zahteve propisane od strane nadlenih organa i
omogui operateru pregled i izvetavanje istorijskih, trenutnih i prognoziranih vrednosti parametara
emisije u svrhu izvetavanja, ocenjivanja i kontrole tehnolokog procesa postrojenja.
Osnovni kriterijumi za ocenjivanje ukljuuju:
Kontinualno prikupljanje merenih vrednosti parametara emisije i merenih vrednosti referentnih
parametara.

Sainjavanje standardizovanih, normalizovanih integralnih vrednosti (10min, poluasovne,

satne)

Validaciju - ocenjivanje integralnih vrednosti ( apsolutne, procentne)

Sainjavanje dnevnih srednjih vrednosti ( poludnevnih, 48-o asovnih, nedeljnih, mesenih...)

Nadzor nad otkazima opreme (zahtev za odravanje/otkaz) i voenje dnevne i godinje
statistike.

Praenje vaeih kalibracionih opsega i evaluacija / uvanje podataka u saglasnosti sa

zahtevima standarda SRPS EN 14181
Praenje preciznosti analizatora u kontinualnom radu u saglasnosti sa zahtevima standarda
SRPS EN 14181
Kontrola mernih sistema za kontinualna merenja vri se paralelnim merenjima standardnim referentnim
metodama najmanje jednom godinje.
2.14.

PRIMERI SISTEMA MONITORINGA EMISIJE

U svetu se danas za kontinualnii monitoring emisije na izvorima koriste OPSIS sistemi. To su sistemi za
detekciju emisije zagaujuih supstanci pouzdani, ekonomini, fleksibilni i jednostavni za upotrebu.
Merni sistemi OPSIS mogu se podeliti u dve grupe:
Sistemi za analizu zagaenja ambijentalnog vazduha.
Sistemi za kontrolu emisija gasova iz dimnjaka i procesnih postrojenja.
Najvei korisnici ove druge grupe sistema su: termoelektrane, toplane, postrojenja za reciklau otpada i
preraivaka undustrija, npr. topionice aluminijuma, fabrike vetakih ubriva, sumporne kiseline,
cementa i mineralne vune.
Karakteristike mernih sistema OPSIS su:
samo jedan centralni analizator za vie izvora emisije gasova,
vrlo kratki intervali merenja koji omoguavaju efikasnu kontrolu industrijkog procesa,
merenja du svetlosnog snopa daju repezentativne rezultate,
kompjutersko procesiranje, u kombinaciji sa softverom, daje brze i
pouzdane izvetaje,
modularna struktura omoguava da se merni sistem dopunjava i
proiruje u skladu
sa
izmenjenim zahtevima i propisima,
primenjena tehnologija garantuje malo radova pri odravanju i visoku raspoloivost sistema.
Upotrebom ove metode, mogue je brzo i jednostavno identifikovanje velikog broja gasova i njihovih
koncentracija. Sistemi OPSIS za kontrolu emisije sastavljeni su od sledeih jedinica:
predajnik sa izvorom svetlosti, ksenonskom lampom,
prijemnik koji prikuplja svetlost emitovanu predajnikom,
optika vlakna koja provode svetlost od prijemnika do analizatora,
analizator koji procenjuje i prikazuje rezultate merenja.

Analizator je centralna jedinica svakog OPSIS sistema. Moe biti prilagoen za veliki broj aplikacija
kao to su brza merenja u kontroli procesa ili prikaz razliitih gasova radi kontrole emisija. Analizator
moe biti programiran da meri veliki broj gasova - NO, NO 2, NH2, Hg, SO2, CO2, H2O. Svi podaci
memoriu se na hard disk analizatora, ali se modemom ili direktnom komunikacijom mogu preneti
drugom raunarskom sistemu, ukljuujui i analogne signale.
Korienjem multipleksora jedan isti analizator moe naizmenino analizirati svetlosne snopove sa vie
razliitih mernih trajektorija .

Slika 31. Opis OPSIS sistema

Osnovni princip koji koristi sistem OPSIS za identifikaciju i merenje koncentracija razliitih gasova, je
nauno dobro utemeljen: to je diferencijalna optika apsorpciona spektroskopija (DAOS) bazirana na
apsorpcionom Beer - Lambertovom zakonu. Zakon utvruje odnos koliine apsorbovane svetlosti i broja
molekula u snopu svetlosti. S obzirom da svaki gas ima svoj jedinstveni apsorpcioni spektar mogue je
identifikovati i odrediti koncentraciju nekoliko razliitih gasova u svetlosnom snopu u istom trenutku.
DAOS se bazira na prenosu snopa svetlosti iz specijalnog izvora - ksenonske lampe pod visokim
pritiskom - izabranom putanjom i, zatim, korienju kompleksnih kompjuterskih proraunavanja da bi se
procenili i analizirali gubici svetlosti usled molekularne apsorpcije du preenog puta. Svetlost
ksenonske lampe je vrlo intenzivna, sadri vidljivi deo spektra, kao i ultraljubiaste i infracrvene talasne
talasne duine.
Svetlost se prikuplja u prijemnik i provodi optikim kablom do analizatora. Optiki kabl omoguava da
analizator bude postavljen van potencijalno agresivne sredine.

Analizator sadri i visokokvalitetni spektrometar, kompjuter i pratee kontrolne module. Spektrometar

deli svetlost u uske opsege talasnih duina korienjem optike reetke. Ona se moe podeavati tako da
se detektuje optimalan opseg talasnih duina.

Slika 36. Monitoring optikim sistemom sa senzorima za prainu, ugljen monoksid,

kiseonik i temperaturu na dimnjaku
Svetlost se transformie u elektrine signale. Uski impulsi prolaze kroz detektor velikom brzinom i veliki
broj trenutnih vrednosti stvara sliku spektra u odgovarajuem opsegu talasne duine. Ovo skeniranje
ponavlja se nekoliko stotina puta u sekundi, a dobij eni spektar se akumulira u viekanalnoj memoriji
kompjutera do trenutka vrenja procene. Procena se vri za svaku talasnu duinu u vremenu, uz pomo
kriva apsorpcije. Apsorpcioni spektar koji je izdvojen iz svetlosnog snopa poredi se sa onim koji je
izraunat uz pomo kompjutera. Raunati spektar ini ujednaeno svoenje referentnog spektra za
potrebnu analizu.
Kompjuter, zatim, varira faktore veliine za svaki pojedinani referentni spektar dok se ne dobije
najbolje slaganje. Iz ovog se mogu proraunati koncentracije razliitih gasova, sa velikim stepenom
tanosti.
Optiki nain merenja emisije ima vrlo iroku primenu. Najee se koristi u metalurkoj industriji pri
proizvodnji elika za detekciju tetnih gasova koji se isputaju u atmosferu. Montiraju se na dimnjacima
preko kojih se izbacuju tetni gasovi dobijeni sagorevanjem u visokom peima. Meutim, ovi ureaji
nalaze mesta i u samom procesu proizvodnje. Pored merenja koncentracija kiseonika, ovi ureaji mogu
da detektuju i druge gasove kao to su: CO, CO2, SO2, okside azota, HCl, CH4.
Na slici 36. prikazan proces merenja tetnih gasova iz topionice pri njihovoj emisiji.

Spreadsheets

Remote Monitoring

L-f
Slika Slikovit prikaz montiranog sistema za merenje emisije gasova i praine u elezari Smederevo

U skladu sa planiranim merama kontrole zagaenja i uspostavljanje sistema moniroringa u elezari

Smederevo postavljeni su ureaji za kontinualno praenje emisija vrstih estica i gasovitih
komponenata u izlaznim gasovima iza ureaja za otpraivanje. Iza skruberskog sistema koji slui za
preiavanje vazduha na proizvognim linijama postavljen je merni ureaj firme Petroproces (CEMS
RFQ AH10268-CEM) i od februara 2009 vri se kontinualno merenje emisije prakasih materija,
ugljen monoksida (CO), sumpor dioksida ( S02) i azotnih oksida (NOx). Iza vreasog filtera
postrojenja Sekundarnog otpraivanja koje slui za preiavanje vazduha nakon procesa u
mikserskom odeljenju eliane ( skidanje troske, ulivanje u mikser, izlivanje iz miksera,
prelivanje) , konvertosrkom odeljenju eliane( ulivanje tenog Fe u konvertor i izlivanje elika iz
konvertora) i odeljenja Argoniranja postavljen je merni ureaj za merenje prakastih materja. Iza
vreastog filtera na Stanici za otsumporavanje, kao i iza vreastog filtera (objekat rotacine suare i
priprema nemetalnih dodataka ) postavljen je merni ureaj za merenje prakastih materja.
2.15.

POSTUPAK OCENJIVANJA REZULTATA MERENJA EMISIJE

Prilikom poreenja izmerenih vrednosti sa graninim vrednostima emisija smatra se da je:

I.

Stacionarni izvor zagaivanja vazduha usklaen sa zahtevima propisanim ovom uredbom u pogledu
emisije pojedine zagaujue materije:
1) ako je najvea vrednost rezultata merenja emisije zagaujue materije (E m) jednaka ili manja od
propisane granine vrednosti (GVE), bez obzira na iskazanu mernu nesigurnost, tj.
Em < GVE
2)

ako se propisana granina vrednost (GVE) nalazi u opsegu najvee vrednosti rezultata merenja
emisije zagaujue materije (Em) umanjene za mernu nesigurnost i najvee vrednosti rezultata
merenja emisije uveane za mernu nesigurnost, tj.
Em - ^ < GVE < Em + ^
gde je:^- apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagaujue materije

II. Stacionarni izvor zagaivanja vazduha nije usklaen sa zahtevima propisanim ovom uredbom u
pogledu emisije pojedine zagaujue materije ako je najvea vrednost rezultata merenja emisije
zagaujue materije uveana za mernu nesigurnost vea od propisane granine vrednosti, tj.
Em +^ > GVE
gde je:^- apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagaujue materije
Vrednost merne nesigurnosti zavisi od primenjenih metoda merenja i karakteristika mernih
instrumenata, a utvruje se prema korienoj metodi.
2.16.

SAOPTAVANJE REZULTATA MONITORINGA

Saoptavanje podataka monitoringa obuhvata sumiranje i prezentaciju odgovarajuih podataka i

informacija, nalaze o usaglaenosti sa propisima i sve to na jasan koncizan i efektivan nain. Dobra
praksa u saoptavanju podataka obuhvata: sve relevantne zahteve za saoptravanje strune i zahteve
javnosti, odgovornost da se saoptenje pripremi i saopti, obim saoptenja, kategoriju saoptenja, cilj
saoptenja, ozvanienu praksu, zakonske okvire koji se odnose na saoptavanje podataka, kao i
ocenu kvaliteta u odnosu na propisane zahteve.

2.17.

TROKOVI MONITORINGA

Pri izvoenju monitoringa mora se voditi rauna o optimizaciji trokova, ali ne na utrb kvaliteta,
objektivnosti i ciljeva. Trokovi monitoringa se obuno dele na dve osnovne grupe:
Kapitalne trokove monitoringa koji obiuhvataju: prostor, opremu, softver, standarde,
servise, rezervne delove, kolovanje kadrova, amortizacija i drugo,
Dodatne trokove monitoringa koji obuhvataju: uzorkovanje i propremu uzoraka, nabavku
hemikalija, staklarije i ostalog repro-materijala, pripremu za rad, rad personala, izradu
izvetaja, transportne trokove, odravanje laboratorija, reiju itd.
Efektivnost cene monitoringa moe se postignuti ako se ukljue svi zahtevi za obezbeenje kvaliteta,
optimizacija broja uzoraka, optimicacija uestalosti merenja i ukljuivanje u monitoring svih
komplementnih radnji koje omoguavaju ire sagledavanje eventualnih problema.

3. MONITORING KVALITETA AMBIJENTALNOG

VAZDUHA
5.1. OPTI PRINCIPI MONITORINGA

Velike posledice zagaenja vazduha po ivi svet i materijalna dobra, koje su se javile u dvadesetom
veku uslovile su potrebu, redovnog praenja koliina zagaujuih supstanci u vazduhu. Poseban
znaaj je dat uvoenju efikasnih metoda i uspostavljanju sistema za kontrolu sastava vazduha na
osnovu ega se moe doneti objektivna ocena kvaliteta vazduha. Za razumevanje i pravilno praenje
kvaliteta vazduha potrebno je pored kvantitativnih rezultatahemijske analize sastava vazduha,
poznavanje i fizikohemijskih transformacija zagaujuih supstanci u vazduhu pod uticajem
temperature, sunevog zraenja, vode, kiseonika iz vazduha, mikroorganizama i dr. Poznavanje
hemijskih transformacija zagaujuih supstanci u vazduhu je osnova za razradu i preduzimanje mera
zatite od njihovog tetnog dejstva.
Program praenja kvaliteta vazduha sainjen je na osnovu dokumenata donetih na Svetskom samitu
u Riju 1992. godine, Agende 21 i Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Programom praenja
kvaliteta vazduha obuhvaeno je merenje imisije standardnih zagaujuih supstanci:
sumpor-(IV)oksida,
ugljenik-(II)oksida,
azotnih oksida,
fotohemijskih oksidanata,
estica (aerosedimenata i ai).
Programom praenja kvaliteta vazduha moe biti obuhvaeno i merenje koncentracije specifinih
zagaujuih supstanci. U urbanim i industrijskim sredinama imisione koncentracije specifinih
zagaujuih supstanci se prate ako primenom odreenih tehnolokih procesa se emituju u atmosferu
sa visokim koncentracijama.

Kontrolor

1
Telefonska
mrea

Modem

-- *
Obrada
podataka

Programska podrka
(softver)

Slika 37. ema sistema monitoringa

Nakon kontinuiranog merenja koncentracija zagaujuih supstanci, u vremenskom intervalu najmanje od pet
godina, donosi se ocena kvaliteta vazduha analizirane sredine. Merenje koncentracije zagaujuih supstanci
vri se obino na tri ili vie mernih mesta na kojima se prikuplja uzorak vazduha ili se direktno odreuje
koncentracija. U zavisnosti od trenda porasta ili opadanja koncentracije zagaujuih supstanci kroz posmatrani
vremenski period, ocenjuje se stepen kvaliteta vazduha ispitivanog podruja.
Pod ambijentalnim vazduhom podrazumeva se prizemni sloj vazdunog sloja atmosfere. Zagaenje ovog
vazduha predstavlja promenu njegovog prirodnog sastava, usled dospevanja u njemu razliitih primesa,
izazvanih delatnou oveka, kao to su vrste estice (praina i aerosoli), sumporni oksidi, oksidi azota,
ugljenmonoksid, freoni itd. Pri tome, zagaenost vazduha zavisi od prirode zagaujue materije koja dospeva
u njemu i njene koncentracije.

Koncentracija zagaujuih gasova i para u vazduhu izraava se jedinicom mase zagaujue materije
u jedinici zapremine vazduha. Za prainu, a, aerosole, razlikujemo masenu, brojanu i povrinsku
koncentraciju. Masena ili gravimetrijska koncentracija je masa estica koja se sadri u jedinici
zapremine vazduha dok brojana koncentracija oznaava broj estica u jedinici zapremine vazduha.
Ocena delovanja na ivotnu sredinu bilo kog izvora zagaivanja, s obzirom na sadraj praine i
aerosola u atmosferi, vri se prema sedimentu koji se obrazuje na ugroenoj povrini, a koji se meri
u jedinicama mase na jedinicu povrine.
U cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha u veini zemalja EU uspostavlja se jedinstveni
funkcionalni sistem praenja i kontrole stepena zagaenja vazduha i odravanja baze podataka o
kvalitetu vazduha. Sistemom monitoringa kvaliteta vazduha uspostavljaju se dravna i lokalne mree
mernih stanica i/ili mernih mesta za fiksna merenja.
5.2. STRUKTURA SISTEMA MONITORINGA
Osnovni principi organizacije monitoringa ambijentalnog vazduha, zasnovani su na principima
praenja parametara objekta monitoringa, na osnovu kojeg se mogu donositi zakljuci o njihovom
stanju, radi donoenja racionalnih mera za ouvanje prirodnih potencijala od uticaja privrednih
delatnosti oveka. Najvaniji aspekti organizacije monitoringa su:
racionalno razmetanje mree monitoring stanica na analiziranojteritoriji,
opremanje monitoring stanica potrebnim sredstvima kojasu u skladu sa
standardnim metodama praenja,
formiranje jasnog hijerarhijskog sistema prikupljanja, uvanja, prenosa, obraivanja
uzoraka i izvoenje zakljuka na osnovu dobijenih informacija.
Struktura monitoringa ambijentalnog vazduha je individualna i podlee specijalnim razradama u
svakom konkretnom sluaju. Njeni osnovni delovi su:
blok kontrole (informacioni sistem),
blok upravljanja,
kanali za prenos informacija.
Blok kontrole obuhvata praenje stanja objekata monitoringa, ocenu stvarnog stanja, prognozu stanja
iocenu prognoziranog stanja. Zadatak informacionog sistema
je da obezbeuje
formiranje,
odravanje, prezentaciju i distribuciju numerikih, opisnih i prostornih baza
podataka kao i da obezbedi razmenu informacija sa drugim informacionim sistemima.
Organizacija monitoringa sprovodi se po principu:
lokalna stanica regionalni centara bazna stanica -anacionalni centar ili
prema skraenoj strukturnoj emi.
bazna stanica nacionalni centar
Koja e funkcionalna struktura monitoringa biti primenjena u konkretnom sluaju zavisi od veliine
teritorije drave, razliitih prirodnih uslova, materijalnih mogunosti i drugih faktora. Prihvatanje
hijerarhije u organizacionoj strukturi globalnog sistema monitoringa i spremnost usvajanja
opteprihvaenih programa i metoda monitoringa od strane pojedinih drava su uslovi za
ukljuivanje u jedinstveni meunarodni - globalni sistem monitoringa ivotne sredine.

Direktna veza -

Povratna veza

Sistem
ukljuuje: merna
merne
stanice,
stanice,
analizu uzoraka i
prikupljanje
i
informacija
o
odgovarajuih
ivotne sredine.

monitoringa
mesta, stacionarne
mobilne
merne
laboratorije
za
centre
za
obradu
stanju
kvaliteta
komponenti

Slika 38.
monitoringa

Struktura sistema

>

Merna

mesta
predstavljaju
punktove
gde se sistematski
obavljaju
merenja
karakteristika odgovarajue komponente (merenja meteorolokih parametara, emisije
zagaujuih materija, i nivoa zagaenja) i vri odabiranje uzoraka komponenti ivotne
sredine u cilju njihove dalje obrade u laboratoriji.

>

Stacionarne merne stanice sadre opremu za automatsko ili semiautomatsko odreivanje

koncentracija zagaujuih materija. Stacionarne stanice, koje vre sistematska i dugotrajna
merenja. Snabdevene su ureajima i aparatima za uzrokovanje i analizu vazduha i
odreivanje meteorolokih parametara. Ove stanice rasporeuju se na otvorenim
povrinama, stambenim zonama na rastojanju 10-40 m od velikih izvora zagaivanja. U
gradovima do 1 milion stanovnika uzimajui u obzir njegovu povrinu, reljef i razvoj
industrije razmetaju se 2-3 merne stanice (Slika 2.2.).

>

Mobilne merne stanice su laboratorije za kontrolu kvaliteta odgovarajue komponente

ivotne sredine montirane na nekom prevoznom sredstvu (automobil, kamion). Sadre
automatske analizatore kao i aparaturu za uzorkovanje. Mogu biti marutne i pokretnemerne
stanice. Marutne slue za stalni monitoring ambijentalnog vazduha uz pomo pokretnih
laboratorija na automobilima. Vre uzrokovanje i analizu vazduha i odreivanje
meteorolokih parametara. Pokretne merne stanice slue za merenje iznenadnih (trenutnih)
koncentracija izvora emisije koje se formiraju neposredno ispod dimnih perjanica. S
obzirom na ovo ove stanice se postavljaju u blizini izvora emisije zavisno od njegove visine
i meteorolokih uslova (slika 2.3.).

>

Laboratorije za analizu uzoraka opremljene su ureajima za odreivanje komponenti koje

zagauju odreenu komponentu ivotne sredine. U sastav takvih laboratorija ulaze
hromatografi, atomsko-apsorpcioni spektrofotometri, infracrveni spektroskopi i druga
oprema.

>

Centri za prikupljanje i obradu informacija predstavljaju mesta gde se stiu informacije o

stanju kvaliteta komponenti ivotne sredine sa svih mernih mesta i vri njihova obrada,
arhiviranje, formiranje izvetaja, prognoza i preporuka.
Krajnji zadatak monitoringa svodi se ne samo na prikupljanje podataka, ve i na dobijanje
informacija, koje su neophodne ekspertima, koji formuliu politiku, i planove za donoenje reenja,
koja prate upravljanje ivotnom sredinom i poboljanje njenog stanja. Monitoring ima centralno
mesto u tom procesu u planiranju izrade neophodne naune baze, za razradu politike i strategije,
postavljanja zadataka, ocene postizanja postavljenih ciljeva i planiranja mera za realizaciju
normativno - pravnih akata.
Istovremeno, monitoring ima i svoja ogranienja. U mnogim sluajevima za dobijanje potpune
predstave o ekspoziciji naselja, grada ili drave zagaenju, moe biti nedovoljno. Zbog toga, osim
monitoringa, esto se javlja potreba njegovog udruivanja sa drugim objektivnim metodama
dobijanja podataka, ukljuujui modeliranje, merenje i popis emisija, interpolaciju itd.
Merenje kvaliteta vazduha i sprovoenje ocena posredstvom modeliranja, uzajamno se dopunjuju.
Nijedan program monitoringa, ne moe da obezbedi dobijanje sveobuhvatnih kvantitativnih
prostorno - vremenskih karakteristika zagaenja ivotne sredine. Takoe potpuna zavisnost od
modeliranja u potpunosti je neprihvatljiva. Bez obzira na to, to modeliranje predstavlja moni
instrument za interpolaciju, prognozu i optimizaciju strategije smanjenja zagaenja, ono gubi smisao
pri odsustvu potrebne provere modela na osnovu realnih podataka monitoringa. Zato monitoring i
modeliranje, sa stanovita kompleksnog pristupa oceni ekspozicije, moraju dopunjavati jedan
drugog.
Direktiva Evropske unije za ocenu kvaliteta ivotne sredine i upravljanje u potpunosti prihvata
raznovrsnost korienja metoda monitoringa, modeliranja i objektivne analize pri sprovoenju ocene
kvaliteta ivotne sredine. Izbor metode zavisi od parametra koji se prouava.
Kao najverodostojnije izvore informacija treba koristiti automatske monitore (analizatore, merae).
Meutim imajui u vidu nemogunost da se za svaki izvor emisije obezbedi takva merna oprema,
neophodno je spojiti instrumentalna i analitika sredstva monitoringa, pri emu se merenja obavljaju
na reprezentativnim mestima, a potom se raunskim putem dobijaju informacije za celo posmatrano
podruje.
Prva organizaciona i funkcionalna elija monitoringa je lokalna stanica preko koje se sprovodi
posmatranje u mrei osmatrakih mesta. Informacije prikupljene sa lokalnih stanica, koje su u
sastavu mree monitoringa, obrauju se i izvode se zakljuci na nivou bazne stanice za teritoriju vie
obuhvaenih podruja. Sa bazne stanice informacije se dalje prosleuju u nacionalni monitoring
centar gde se informacije koncentriu, analiziraju i donosi ocena stanja ivotne sredine za celokupnu
teritoriju
Raspored reprezentativnih taaka merenja nee biti ravnomeran, jer on zavisi od tipa naselja (broja
stambenih jedinica i njihovog rasporeda), od razmetaja industrijskih objekata, rasporeda glavnih
saobraajnih tokova i drugih meteorolokih i topografskih faktora. Izvori emisije zagaujuih
materija obino nisu ravnomerno rasporeeni po teritoriji grada. Oni se takoe meu sobom bitno
razlikuju po zapremini i karakteru emisije (po visini, brzini emisije, i temperaturi emitovanih
gasova).
5.3. INFORMACIONI SISTEM IVOTNE SREDINE I MONITORING
Informacioni sistem ivotne sredine je skup ljudi i tehnikih sredstava koji po odreenoj organizaciji
i metodologiji obavljaju prikupljanje, memorisanje, obradu i dostavljanje podataka i informacija o
ivotnoj sredini. Zadaci informacionih sistema su:
uvanje i pretraivanje za korienje informacija o stanju ivotne sredine;
obrada podataka o stanju ivotne sredine;
prognoza stanja ivotne sredine;
reenje optimalnih zadataka za upravljanje ivotnom sredinom.
Bez obzira na to, to sistematski monitoring ima konkretni cilj, oni, po pravilu imaju iroki

dijapazon ciljnih programskih funkcija. Nijedan sistem praenja ne moe da obezbedi potpuni
sadraj svih moguih ciljeva monitoringa. Istovremeno, planiranje sistema praenja, koji bi
odgovarali nekim od tih zahteva, esto imaju opti karakter, i za proveru dobijenih rezultata moe se
koristiti ne samo opta baza podataka, ve i pojedinani podaci. Opti cilj organizacije sistema
zavrava se time, da se dobiju maksimumi informacija na raun minimalnih napora.
Pitanje prisustva neophodnih resursa je kljuni problem, i njegovim reenjem se treba pozabaviti u
samom poetku faze planiranja mree. U praksi od toga u mnogome zavisi ne samo sam projekat
organizacije mree, ve broj predvienih mesta praenja, konkretni odabir zagaujuih materija koje
e se pratiti, kao i pribor (aparatura) za praenje stanja ivotne sredine.
Sistem za sakupljanje informacija o sredini (objektu) u toku monitoringa naziva se monitoring
mrea. Uloga mree monitoringa je prenoenje sakupljenih informacija o vazdunoj sredini u celini,
ali i njenim odvojenim elementima.
Za planiranje mree ne postoje univerzalna pravila, ukoliko e bilo koja reenja u konanom zavisiti
od postavljenih optih ciljeva monitoringa (ukljuujui ocenu ekspozicije i posledica na zdravlje) i
od stanja resursa.
Elementi planiranja mree su: prisustvo resursa, trokovi, kvalifikovani personal i rok i vreme
predvieno za izradu mree.
U vezi sprovoenja bilo kog programa monitoringa neizbeni su trokovi. Trokovi vezani za
monitoring su:
Poetna nabavka analizatora i izbora uzoraka i trokovi razvoja infrastrukture taaka
praenja;
Rukovanje, tehniko obezbeenje i remont ureaja;
Trokovi personala i plaanja usluga saradnikih organizacija, ukljuujui pitanja
eksploatacije i upravljanja;
Procedure obezbeenja i kontrole kvaliteta, badarenje i priprema specijalista;
Upravljanje podacima, ukljuujui njihovo prikupljanje, analizu, voenje arhive i
pitanja obraunavanja;
Izbor i obrada uzoraka i laboratorijske analize;
Tekui rashodi: nadoknada za zemljite pod mernim mestima, plaanje elektrine
energije, rashodnih materijala, telefona, transportnih sredstava i dr. rashodi.

Slika 39. Informacioni sistem upravljanja kvalitetom vazduha u R. Srbiji

3.1. ULOGA I FUNKCIJE OBEZBEENJA KVALITETA I KONTROLA
KVALITETA
Obezbeenje kvaliteta i kontrola kvaliteta vani su elementi svakog sisitema monitoringa
atmosferskog vazduha. Mere za obezbeenje kvaliteta i kontrola kvaliteta spadaju u program
delatnosti, iji je cilj, da sprovedena merenja odgovaraju odreenim i opte usvojenim standardima i
ciljevima u smislu kvaliteta, ali i u smislu stepena pouzdanosti. Sutina obezbeenja i kontrole
kvaliteta ogleda se u tome, da se obezbedi dobijanje podataka maksimalno mogueg kvaliteta..
Mere u oblasti obezbeenja kvaliteta obuhvataju sve etape rada, proces merenja u okviru
monitoringa, ukljuujui utvrivanje ciljeva monitoringa i konkretizaciju zahteva za kvalitetom
podataka, planiranje sistema , izbor mesta praenja, sprovoenje ocene uraja i pripremu operatera.
Funkcije kontrole kvaliteta pokazuju neposredni uticaj na one vrste delatnosti, koje su povezane sa
sprovoenjem merenja, funkcionisanje praenje na mernim mestima, badarenje, organizacija
prikuplanja i obrade podataka, provere rada u datim uslovima i priprema kadrova. Drugim reima,
obezbeenje kvaliteta pravenstveno se odnosi na proces merenja, kada je kontrola kvaliteta u osnovi
orijentisana na konani rezultat.
Osnovni principi, koji su u osnovi planiranja sistema obezbeenja i kontrole kvaliteta, u velikoj meri
su primenljivi na veinu tipova mrea monitoringa ili instrimenata. Istovremeno, esto osnovni
stavovi delatnosti u okviru sistema i rezultati njegove realizacije u praksi imaju svoje osobenosti.
Najrasprostranjeniji oblik kontrole je da se prvenstveno obrati panja na kvalitet laboratorijskih
operacija.
Osim ispunjenja unutranjih procedura na svakom mestu merenja, neophodno je redovno badarenje
(interna kontrola) na nivou cele mree (obino dvaput u 6 - 12 meseci) opreme. U toku interne
kontrole, po pravilu, koriste se detaljno izraeni standardi, tj. standardi koji obezbeuju vei broj
laboratorija ili punktova za uzimanje i analizu uzoraka, koji se tiu konkretne analize.
Neophodnost efektivnog skrininga i provere pouzdanosti podataka opta je karakteristika sistema
obezbeenja kvaliteta u okviru mree monitoringa. U svakom programu sprovoenja merenja, ma
koliko on bio dobro isplaniran, mogu se desiti greke u toku rada ureaja, greke operatora, sluaj
nestanka elektrine energije, meanje faktora i ceo niz drugih poremeaja, koji u konanom rezultatu
mogu dovesti do pogrenih ili neprimenljivih podataka. Zato je neophodno registrovati takve
poremeaje i neutralizovati ih jo pre nego to bude izraena ili koriena konano formirana baza
podatka.
Planiranje efektivnog i svrsishodnog programa obezbeenja i kontrole kvaliteta predstavlja prvu
etapu u reavanju problema kvaliteta. Takav program mora biti formiran na najprecizniji nain, uz
potovanje utvrenih procedura i zahteva.
Vremenom programi monitoringa se mogu menjati u zavisnosti od toga u koji meri se menjaju
postavljeni ciljevi, zakonodavstvo, resursi ili karakter problema zagaenja atmosferskog vazduha.
Model za izradu i realizaciju programa obezbeenja i kontrole kvaliteta u oblasti monitoringa
ambijentalnog vazduha predstavljen je na slici 3.3.

Slika 40. Etapni pristup u obezbeenju i kontroli kvaliteta u oblasti monitoringa kvaliteta
atmosferskog vazduha
5.5. PROGRAM MONITORINGA
5.5.1.
Ciljevi i zadaci
Izrada programa poinje postavljanjem ciljeva. Ciljevi, po pravilu, su dugoroni i za njihovo
ostvarenje treba formirati i ispuniti pratee zadatke. Ciljevi moraju biti ostvarivi i proverljivi - to je
od sutinske vanosti za kontrolu ispunjenja programa monitoringa i unoenja odreenih korekcija.
Osnovni cilj svakog programa monitoringa - je informacija. Rezultat monitoringa treba da bude
dobijanje informacija, otklanjanje bilo koje vrste neodreenosti ili, pak, pojava nedostatka
informacija. Zato cilj programa monitoringa mora biti usmeren na:
Dobijanje informacija, koje se odnose na konkretan problem.
Predstavljanje informacije razliitim tipovima auditorijuma (zainteresovanoj javnosti,
administrativnim slubama preduzea, dravnim organima) i njenu distribuciju
(prosleivanje informacija).
Usvajanje mera, direktno usmerenih na poboljanje situacije ili koje imaju za cilj dobijanje
odgovarajuih reenja.

Slika 41. Osnovne faze programa monitoringa

Pod zadacima treba podrazumevati konkretne aktivnosti ili faze ka putu dostizanja ciljeva. Zadaci su
uvek potinjeni ciljevima. U okviru pravilno sastavljenog programa ne smeju se pojaviti zadaci koji
izlaze van oblasti cilja, ili koji nemaju veze sa njim. Opta istraivaka delatnost i ostvarenje eme
monitoringa predstavljeni su na slici 6.5.
5.5.2.

Objekti i parametri monitoringa

Na osnovu postavljenog cilja monitoringa vri se odreivanje objekata monitoringa i odreivanje

parametara.
Objekti monitoringa su resursi koji se posmatraju koji su predmet monitoringa. U cilju utvrivanja
stanja predmeta monitoringa biraju se parametri na osnovu kojih se utvruju promene stanja.
Objekti u ovom sluaju, se shvataju u najirem smislu znaenja te rei - kako antropogeni, tako i
prirodni. Npr., sobzirom da je cilj programa monitoringa kvalitet vazduha, onda objekt monitoringa
moe biti preduzee koje isputa otpadne gasove ili konkretan ambijentalni vazduni prostor, na
kojem e biti sproveden monitoring, a parametri zagaujue supstance.
U nekim sluajevima izbor objekta istovremeno proizilazi iz postavljenog problema, a nekada
predstavlja sadraj zadatka. Po pravilu, poevi od osnove postavljenih ciljeva i zadataka biraju se
objekti monitoringa, a potom odreuju parametri. Da bi monitoring bio efikasan, treba paljivo
proanalizirati situaciju kako odrediti prioritetne objekte i parametre, koje je neophodno istraivati i
odrediti nain kako pristupiti merenjima.

5.5.3.

Prethodna analiza stanja (situacije)

Pre izrade programa monitoringa potrebno je sprovesti prethodna istraivanja. U toj fazi veoma je
vano prikupljanje svih informacija koje se odnose na problem (ukljuujui i one koje se mogu
upotrebiti pri reavanju problema.) kao i analiza informacija. ak i kada ve postoje zakljuci, treba
ih upotrebiti efikasno, iako u njima postoje neke oigledne netanosti.
Kao jedan od efektivnijih naina odabira prioriteta javlja se kartografski prikaz izvora uticaja i
izrada njihovih prethodnih portreta na osnovu zakljuaka iz literature. Spisak portretnih
karakteristika posluie kao osnova za interpretaciju rezultata merenja. Odsustvo bilo koje veze
meu vrstama zagaenja i karaktera moguih izvora, moe biti znak regionalnog prenosa, ili, to je
posebno vano, znak postojanja neutvrenih (nedefinisanih) izvora zagaenja.
5.5.4.

Odreivanje lokacije za posmatranje/praenje

Pri izboru lokacija za praenje kvaliteta vazduha treba voditi rauna o tri glavna elementa: svrha
monitoring sistema, fiziko okruenje (meteoroloko, geografsko, topografsko i dr.) kao i konkretna
reenja koja su ve u primeni. Razmetanje stacionarnih stanica na teritoriji grada treba da se
omogui dobij anje objektivne slike o kvalitetu vazduha, kako bi se graanstvo pravovremeno
informisalo i izvrila kontrola zagaivaa. Mrea stanica treba da omogui karakterizaciju opteg
zagaenja vazdune sredine grada, uslovljenu turbulentnom difuzijom zagaujuih materija. U tom
cilju moraju se prouiti ekoloke, mikroklimatske i prostorne osobine grada da bi se na bazi primene
postojeih metoda dolo do optimalnog reenja. Pri planiranju razmetaja stacionarnih stanica od
koristi je formiranje tematskih karata koje odraavaju stanje ivotne sredine. Na osnovu analize tih
karata izvrila bi se reonizacija grada, odredili negativni uticaji zagaenja vazduha na zdravlje ljudi,
i odredili izvori najvee opasnosti sa ekolokog, medicinskog i prostornog aspekta. Izdvajanje
najzagaenijih i najistijih oblasti jedan je od preduslova potrebnih za preciziranje mernih mesta uz
primenu adekvatnih modela. Ovo podrazumeva neravnomerno teritorijalno razmetanje mernih
stanica. Odreivanje neophodnog broja mernih mesta moe se izvriti polazei od zadate greke pri
odreivanju parametara zagaenja metodom linearne interpolacije.
Sa stanovita razmetaja mernih mesta gradovi mogu da se podele na one sa malim zagaenjem
vazduha (odnos prosene koncentracije zagaujue materije 24-asovnoj vrednosti prema graninoj
iznosi manje od 0.25) i one sa velikim zagaenjem (pomenuti odnos vei od 0.25). Kod gradova sa
malim zagaenjem rastojanje izmeu mernih mesta moe biti od 10-15 km, dok kod gradova sa
velikim zagaenjem vazduha rastojanja izmeu mernih mesta moraju biti smanjena na 2-3
kilometra. Razmetaj mernih mesta u naseljima sa sloenim reljefom i znatnim brojem izvora
emisije zagaujuih materija preporuuje se na povrini od 5 do 10 km 2 jedno merno mesto, dok se
merna mesta u ravnicama predviaju na 10-20 km2.
U praksi broj i teritorijalni raspored stanica monitoringa koje su neophodne za svaku mreu, kao i
konkretan spisak izbora uzoraka za praenje u monitoringu, zavise od povrine obuhvaene
teritorije, prostorne promenljivosti registrovanih zagaujuih materija i ciljeva korienja dobijenih
podataka.
Postoji nekoliko moguih pristupa u reavanju pitanja organizacije mree monitoringa i izbora mesta
za praenja. Za sprovoenje ocene ekspozicije esto treba rasporediti mesta za praenje tako, da
budu orijentisani kako na konkretne izvore zagaenja, tako i na registraciju fonskog zagaenja,
optimiziranog uz uraunavanje kvantitativne ocene opte ekspozicije naselja.
Odreivanje broja mernih mesta za praenje zavisi od sledeih faktora:
predloene oblasti i ciljeva korienja dobijenih podataka;
povrine teritorije, koja je obuhvaena;
prostorne promenljivosti zagaujuih materija;
postojanja neophodnih resursa;
konkretnog skupa merne opreme.
U skladu sa fleksibilnim pristupom u planiranju mree monitoringa, koja bi odgovarala gradskom ili

optenacionalnom nivou, stanice monitoringa ili mesta uzorkovanja treba da se rasporede na

precizno odabranim reprezentativnim mestima, iji bi poloaj bio odreen u odnosu na oblasti
primene dobijenih podataka, a takoe na osnovu prouene strukture raspodele emisije i
rasprostiranja analiziranih zagaujuih materija. Neki faktori, koje treba uzimati u obzir pri izboru
mesta rasporeivanja mera za praenje, su:
Raspored osnovnih izvora ili emitera zagaujuih materija na odreenoj teritoriji;
Osnovni objekti i sredine, koje su pod uticajem zagaujuih materija;
Povoljni uslovi i topografski podaci;
Rezultati simulacionog modeliranja strukture rasejavanja zagaujuih materija na datoj
teritoriji;
Postojea informacija o kvalitetu atmosferskog vazduha (npr. dobijena u rezultatu skrining istraivanja);
Demografski podaci, informacije o stanju zdravlja u naselju.
Pri izboru mesta na kojima e biti postavljene stanice za praenje treba uzeti u obzir i prostorno
rasporeivanje i promenljivost zagaujuih materija koje su emitovane i ivotnu sredinu. Kao
primer, koncentracija primarnih zagaujuih materija na autoputevima, posebno CO, je najvea na
obinim putevima, onda kada nivoi ozona karakteriu ravnomernije prostorno rasporeivanje, nego
na mestima blizu puteva, gde su njegove koncentracije minimalne usled uzajamnog dejstva sa NO,
koji se emituju iz automobila. U vezi sa tim obino je nemogue dobiti optimalna merenja za sve
zagaujue materije sa mesta na kome je mesto za praenje.
U celini, prostorna promenljivost sekundarnih zagaujuih materija, kao to su NO 2 i O3, ima
tendenciju ka potpunijoj homogenosti u odnosu na promenljivost primarnih primesa, koje dospevaju
u atmosferu u procesu emisije, npr. CO ili SO2. Tako visok stepen promenljivosti primarnih
zagaujuih materija, posebno u blizini izvora zagaenja, pokazuje uticaj na gustinu rasporeda i broj
punktova monitoringa, koji su neophodni za organizaciju praenja.
Za dobijanje reprezentativnih rezultata merenja treba takoe uzimati faktore rasporeda taaka za
praenje. Ako se postavi zadatak za preciziranje fonskih nivoa zagaenja, onda mesta monitoringa se
moraju rasporediti na dovoljnom rastojanju od lokalnih izvora zagaenja (npr. od puteva ili manjih
saobraajnica). Osim toga vrlo esto su vane aerodinamine karakteristike vazduha i meteoroloki
faktori. Za obezbeivanje reprezentativnih podataka neophodan je slobodan protok vazduha, ali i
uzimanje uzoraka iz mikroklima sa ustajalim vazduhom ili sa mesta zatienih od uticaja spoljanje
sredine.
Pri izboru mernih mesta monitoringa treba takoe potovati niz praktinih preporuka. Ta mesta
moraju biti dostupna ekspertima, ali istovremeno moraju biti zatiena od pristupa nestrunih ljudi i
posledica vandalizma. Za rad analizatora zagaujuih materija u stanici monitoringa mora se dovesti
elektrina energija i izgraditi neophodna infrastruktura, telefonska veza, ili internet veza za
komunikaciju i razmenu informacija i podataka.
Principi koji se koriste pri odreivanju mernih mesta za meteoroloke stanice vae i pri planiranju
stacionarne mree monitoringa kvaliteta ivotne sredine: izbor objekata praenja, odreivanje
metode praenja, odreivanje obima rada svake stanice.
Poloaj mernih mesta odreuje se na osnovu prouavanja prostornog plana grada, prorauna
orijentacionih vrednosti polja koncentracija zagaujuih materija, meteorolokih osobina oblasti,
kao i podataka o zagaenju u proteklom periodu.
Stanice za praenje kvaliteta vazduha moraju da se nalaze na otkrivenoj lokaciji koja se provetrava
sa svih strana, a koja se ne zaprauje (travnjak, asfalt, tvrdo zemljite), kao i da odraavaju
karakteristino stanje vazdune sredine oblasti u kojima se nalaze. Za grad sa brojem stanovnika
preko 2 miliona, minimalni broj mernih stanica iznosi od 15 do 20. Razmetanje opreme za praenje
kvaliteta vazduha po neteritorijalnom principu oteava izradu polja koncentracija zagaujuih
materija pomou modela.
Geometrijski raspored - Za odreivanje prosene koncentracije zagaujuih materija moe da se
primeni gusta ravnomerno rasporeena mrea mernih stanica - geometrijski raspored. Takva mrea

podrazumeva razmetaj stanica u vorovima mree na svaka 2 km, to jest, jedna merna stanica na 4
km2. Nedostatak ovakvog pristupa ogleda se u moguem nereprezentativnom razmetanju stanica u
odnosu na izvore emisije [16].
Zonsko-funkcionalni raspored- Radi procene kvaliteta vazduha i prognoze njegovih promena,
uzimajui u obzir meteoroloke i klimatske uslove, mrea stacionarnih stanica za kontrolu mora da
bude adekvatno rasporeena po celoj teritoriji posmatrane oblasti. S druge strane, predmet
interesovanja su zone sa najviim nivoom zagaenja, kako bi se odredili vremenski periodi kada
nivo zagaenja prelazi dozvoljene vrednosti, kao i preduzea koja emituju zagaujue materije, a
sve to u cilju definisanja preporuka za smanjenje emisije i odgovarajuih mera dejstva u sluaju
udesa. Iz tog razloga merna mesta za kontrolu kvaliteta vazduha moraju se stacionirati u blizini zona
sa najviim nivoom zagaenja. Pokuaj da se zadovolje prethodno navedeni zahtevi dovodi do
grupisanja mernih mesta na bazi njihove pripadnosti funkcionalnim zonama grada (industrijska,
stambena, zona autoputeva, zelena zona, zona centra grada i dr.). Tako da, na primer, merna mesta
industrijske zone karakteriu nivo zagaenja atmosfere preteno od emisije iz industrijskih
preduzea, dok merna mesta za kontrolu u zoni puteva karakteriu nivo zagaenja od automobilskog
transporta. Funkcionalne zone obino nemaju jasne granice i mogu uticati jedna na drugu. Pa ipak,
primena zonsko-funkcionalnog pristupa za razmetanje stacionarnih stanica za kontrolu pokazuje se
kao svrsishodna.
Osnovna naela za rasporeivanje mernih mesta za kontrolu kvaliteta vazduha u okviru
funkcionalnih zona u gradovima su:
> Merna mesta za kontrolu kvaliteta vazduha u industrijskoj zoni moraju se nalaziti daleko
od auto-puteva (vie od 1500 vozila na as).
> Merna mesta koja karakteriu zagaenje vazduha od saobraaja na auto-putevima moraju
se nalaziti u njihovoj blizini, van zone uticaja zagaujuih materija iz industrijskih
preduzea, barem van granica njihovih zatitnih zona.
> Merna mesta za kontrolu kvaliteta vazduha u naseljenoj (stambenoj) zoni i u zelenoj zoni
(travnjaci, parkovi) moraju se nalaziti na deonicama koje nisu direktno izloene uticaju
emitovanih zagaujuih materija iz industrijskih preduzea i motornih vozila.
5.5.5.

Monitoring pod bakljom-dimnom perjanicom

Ako veliki udeo u zagaenju vazduha grada ima neki pojedinani izvor, treba usmeriti svu panju na
tzv. sekundarna praenja (pod dimnom perjanicom). Pri tome, sutinski deo predstavlja
utvrivanje pravca kretanja dimne perjanice, koji se odreuje vizuelno i postavljanjem mernih mesta
ili mesta za uzorkovanje. Ukoliko je dimna perjanica nevidljiva, onda se smer njenog kretanja
odreuje na osnovu pravca vetra u visini emisije, na osnovu mirisa karakteristinog ingredijenta
ispitivanog izvora i na osnovu vidljivih p koji su u blizini izvora.
Pri organizaciji mree praenja nivoa zagaenja vazduha u gradskim sredinama (i posebno mree
monitoringa izvora zagaenja) neophodno je imati u vidu, da neki nisko smeteni (saobraaj) i jo
manji (dimnjaci domainstava) izvori mogu uticati na lokalni nivo zagaenja, vie od visokih izvora
(emisija iz visokih dimnjaka).
Treba imati u vidu, da pri planiranju monitoringa iz poznatih ili potencijalnih izvora ne samo
koliina emisija, ve i njihova fluktuacija u vremenu, ima veliku vanost. Neophodno je obezbediti
da sistem praenja fiksira te fluktuacije (ovo je posebno vano pri monitoringu zagaenja
atmosferskog vazduha, ukoliko se koncentracija zagaujuih materija u toj sredini menja veoma
brzo).
Kada su odabrani kontrolni parametri, neophodno je odrediti broj i raspored mesta uzorkovanja
(praenja) i vremenski reim uzorkovanja (sprovoenja praenja).
Pri ispitivanju atmosferskog zagaenja glavni cilj su ne samo nivoji zagaenja u gradu u celini (u
ovu svrhu se koriste stacionarni ili mobilni sistemi praenja, i takva informacija moe se dobiti u

dravnim strukturama, koje se bave sistemom monitoringa ivotne sredine). Ako veliki udeo u
zagaenju vazduha grada ima neki industrijski ili energetski objekat, treba usmeriti svu panju na
tzv. sekundarna praenja (monitoring pod dimnom perjanicom). Pri tome, sutinski posao
predstavlja utvrivanje pravca kretanja dimne perjanice, koje se odreuje vizuelno iz mesta za
uzorkovanje. Ukoliko je dimna perjanica nevidljiva, onda se smer njenog kretanja odreuje na
osnovu pravca vetra u visine emisije, na osnovu mirisa karakteristinog ingredijenta ispitivanog
izvora i na osnovu vidljivih perjanica koje su u blizini izvora.
Pri organizaciji mree praenja nivoa zagaenja vazduha u gradskim sredinama (i posebno mree
monitoringa izvora zagaenja) neophodno je imati u vidu, da neki nisko smeteni (saobraaj) i jo
manji (dimnjaci domainstava) izvori mogu uticati na lokalni nivo zagaenja, vie od visokih izvora
(emisija iz visokih dimnjaka).
Treba imati u vidu, da pri planiranju monitoringa iz poznatih ili potencijalnih izvora zagaivanja ne
samo koliina emisija, ve i njihova fluktuacija u vremenu, ima veliku vanost. Neophodno je
obezbediti da sistem praenja fiksira te fluktuacije (ovo je posebno vano pri monitoringu zagaenja
atmosferskog vazduha, ukoliko se koncentracija zagaujuih materija u toj sredini menja veoma
brzo).
Nakon odreivanja mesta uzorkovanj a/praenja sledi faza sprovoenja merenja i posmatranja,
ukljuujui operacije kao to su merenja, uzorkovanje, obrada i konzerviranje uzoraka, identifikacija
i dostavljanje laboratoriji) i laboratorijska merenja/posmatranja (merenje koncentracije zagaujuih
materija, upotreba biotestova u laboratorijskim uslovima i dr.). laboratorijske analize i merenja
moraju se sprovoditi upotrebom odreenih metoda i preporuka. Kontrola kvaliteta podataka moe se
ostvariti primenom statistikih metoda, analizom ifrovanih uzoraka itd.
5.5.5.

Trajanje merenja

Vreme uzimanja uzoraka i/ili vrenja merenja se odnosti na taku u vremenu (npr. as, dan, nedelja,
itd.) u kome se vri uzorkovanje i/ili merenje. Vreme moe biti presudno za dobijanje rezultata.
Kratkotrajno, koje se koristi za prethodnu procenu stepena zagaenosti vazduha pre nego
to zapone opsenije praenje kvaliteta vazduha. Dobijeni podaci nisu
reprezentativni zbog moguih ekstremnih meteorolokih uslova ili uslova emisije koji
mogu preovladati u toku praenja.
Periodino praenje (na primer jedan mesec u sezoni ili 1 dan svakih 6 dana) se radi s
ciljem dobijanja podataka koji mogu biti veoma korisni u analizi trenda zagaenja
vazduha i za ocenu strategije zatite vazduha.
Trajno praenje se sprovodi u sluajevima kada se utvrdi, na osnovu kratkotrajnih ili
periodinih merenja, da je takvo praenje neophodno.
Trajanje praenja mora da bude prilagoeno:
karakteru delovanja zagaujuih supstanci na oveka i okolinu,
vrsti izvora emisije i dinamici emisije,
vremenu usrednjavanja na koje se odnose granine vrednosti imisije.
Koncentracije materija u vazduhu koje imaju kumulativno delovanje (teki metali i kancerogene
materije) odreuje se u uzorcima sakupljenim tokom 24 sata ili due (nedelju dana).
Koncentracije zagaujuih materija koje mogu imati akutno delovanje, na primer: CO, NO 2, SO2,
H2S, treba meriti kratkotrajnim praenjem.
Uestalost praenja zavisi od:
varijabilnosti svojstava zagaujuim supstanci (dnevna, nedeljna, sezonska),
potrebne preciznosti podataka o kvalitetu vazduha to zavisi
ciljeva praenja kvaliteta vazduha.

5.5.6.

Metode monitoringa i izbor opreme

Metode monitoringa ambijentalnog vazduha mogu se podeliti u etiri sutinski razliita tipa, koji
sadre najiri dijapazon trokova i nivoa eksploatacionih karakteristika. Glavne prednosti i
osobenosti tih metoda ukratko su nabrojani u tabeli 3.2. Jo jedan metod koji predlae upotrbu
bioindikatora, u sutini daje samo kvalitativne ocene i zato ne nalazi iroku primenu u oblasti
normiranja, pri organizaciji monitoringa ili za ocenu uticaja zagaujuih materija na zdravlje.
Tabela 3.2. Metode monitoringa ambijentalnog vazduha
Metod
Prednosti

Nedostaci

C
ena

Ureaj
i
za
pasivn
o
uzorko
vanje

isu izraeni za odreene

kvalitete nekih zaga. mater.

rlo niska cena

ednostavna ugradnja
ezavisnost od elektromree
ogu se koristiti za velike
koliine

moguavaju dobijanje prosenih

jednomesnih
i
jednonedeljnih
podataka

U
prosek
u
od
10 - 70
$ po
ureaju

eak proces utvrivanja pribora i

analize dobijenih podataka
epogodni za upotrebu kvaliteta u
etalonskim metodama za
proveru adekvatnosti
monitoringa postavljenim
zahtevima
ala mogunost za obradu
podataka

Ureaj
i
za
aktivn
o
uzorko
vanje

iska cena

obijanje prosenih jednodnevnih

podataka

aki za upotrebu ouzdani u radu

ostojanje baze retrospektivnih
podataka

eak proces uzorkovanja i

analize

U
prosek
u
od
1000 3000 $
po
ureaju

ahteva laboratorijsku analizu

ala mogunost za obradu

podataka
Autom
atski
analiza
t
ori

otvren visok kvalitet

omplikovana ugradnja

dlian kvalitet eksploatacije

obijanje podataka na svakih

sat vremena

ostavljaju se na ulici

orienje informacija "on line"

eophodnost
visokokvalifikovanog operatera

Prose
n o od
10 000
- 15
000 $
po
analizat
oru

Automatski analizatori, koji rade u neprekidnom reimu, mogu se koristiti za ocenu

odgovarajuih kriterijuma za kratkorono ili dugorono delovanju zagaivaa. Dobro preporuene
poluautomatske metode, kao npr., uzorkovanje za analizu SO 2, iji se princip merenja zasniva na
upotrebi ultraljubiastog zraenja i luminiscencije, ili ureaji za uzorkovanje lebdeih estica,
omoguavaju pristup velikom obimu vazduha, koji su idealni za upotrebu pri merenju u skladu sa
odgovarajuim standardima ili kriterijumima.
Metode dobijanja integrisanih podataka merenja, kao to su pasivni ureaji za uzorkovanje,
polazni su u oceni dugorone ekspozicije i znaajni su za ispunjenje celog niza funkcija,
ukljuujui praenje teritorije, prikazivanje i planiranje mree bez obzira na to to ih raspoloive
mogunosti u vremenu u principu ograniavaju.
Izbor metoda i sredstva merenja parametara izvora uticaja i faktora ivotne sredine zavisi ne samo
od toga koje komponente ili parametre elimo da pratimo, ve i od zadataka programa u celini.
Nije uvek neophodna primena instrumentalnih metoda odreivanja zagaujuih materija
- postoje dovoljno jednostavne i informativne tehnike, koje ne zahtevaju sloenu opremu i visoku
profesionalnu obuku (vizuelne metode, neki naini bioindikacije i dr.).
Metode merenja mogu biti utvrene i odobrene uz primenu dravnih standarda, kao i od strane
ministarstava i uprava. Poeljno je koristiti metode, utvrene dravnim standardom EU.
Pri upotrebi drugih metoda treba razjasniti, da li postoje preporueni naini sprovoenja merenja
koji su adekvatni za tehnoloku kontrolu ili za ocenu kvaliteta ivotne sredine. Vrenje analitikih
merenja po neatestiranim metodama moe staviti pod sumnju dobijene rezultate.
Prilikom merenja vrlo je vano razgraniiti pojmove granica detekcije i osetljivost. Granica
detekcije - je najmanji sadraj ispitivane komponente, pri emu odreenom metodom moemo
otkriti prisustvo te komponente sa datom (dozvoljenom) grekom. Termin osetljivost (koji se
esto, ali neprimereno koristi pri reviziji donje granice odreenih sadraja) karakterie promena
analitikog signala, u skladu sa promenama koncentracije odreene materije. Prostije reeno,
granica detekcije karakterie minimalan sadraj materija, koje moemo odrediti
primenom date metode, a osetljivost - je minimalna razlika izmeu sadraja materija, koju je metoda
sposobna da primeti ili oseti.
Pri merenju koncentracija, koje su blizu granice detekcije, metoda daje vrlo velike greke
definisanosti, koje brzo rastu pribliavanjem koncentracije toj granici. Ali, ako je traena
(nepoznata) koncentracija priblina granici, onda greke malo zavise od koncentracije. Da se
zakljuiti da treba odabrati metodu, ija granica detekcije u krajnjem sluaju, 10 - 15 puta
prekorauje izmerene koncentracije. Posebno je vano, da odabran metod analize radi pri
koncentracijama odreene komponente na nivou maksimalno dozvoljene koncentracije.
Termini selektivnost i specifinost izraavaju stepen ometajueg uticaja osnovnog materijala
uzorka na odreivanje ispitivane komponente po datoj metodi. Pri tome, specifinim za datu
materiju nazivamo relativno selektivni metod, koji ne podlee dodatnim negativnim uticajima od
strane drugih materija.
U nizu sluajeva veliki znaaj imaju viekomponentne metode, koje omoguavaju odreivanje
veeg broja komponenata (npr., atomsko - emisiona i rentgensko - spektralna analiza,
hromatografija). Uloga tih metoda raste. Pri ostalim istim uslovima preporuuju se metode direktne
analize, tj. analize koja nije u vezi sa hemijskom pripremom uzorka, onda kada je takva priprema
neophodna. Npr., prethodno koncentrisanje istraivane komponente omoguava odreivanje njene
manje koncentracije, otklanjanje potekoa vezanih za nehomogen raspored komponente u uzorku i
odsustvo jednaina (naina) izraunavanja i uporeivanja. U svakom sluaju, vano je izbei gubitke
u ovoj fazi, pa iz tog razloga, treba preferirati metode koje zahtevaju minimalan broj faza filtriranja,
ekstrakcije, destilacije, prenosa iz jednog u drugi sud, uticaja visokih temperatura i dr. Pri tome
metoda mora da bude dovoljno osetljiva i selektivna u cilju ispunjenja analize.

Sloenost sastava prirodne sredine dovodi do toga da koncentracije koje se pojavljuju pri merenju
jedne materije uz prisustvo drugih materija, mogu dovesti do ozbiljnih greaka. Veina standardnih
metoda sadri spisak takvih problema i naine njihovog otklanjanja. ,Jzvi aka istraivanja
(posebno ona koja su zasnovana na principu traenja markera zagaenja) u potpunosti se mogu
sprovoditi upotrebom minimalnih sredstava merenja, bez upotrebe skupe aparature. Osnovni
problem ogleda se u dobijanju adekvatne informacije o stanju ivotne sredine i o izvorima uticaja.
Informaciju moemo dobiti kako iz ranije dobijenih (od strane dravnih i nevladinih organizacija)
brojnih materijala, tako i sprovoenjem sopstvenih vizuelnih posmatranja, foto i video snimcima.
5.5.6.1.

Metoda automatske analize

Prema principu pretvaranja koncentracije zagaujuih supstanci u elektrini signal, sve fizikohemijske metode, koje su na raspolaganju, u oblasti kontrole zagaenja vazduha, mogu se podeliti
na mehanike, toplotne, magnetne, elektrine, optike i radijacione. Osnovne karakteristike ovih
metoda su:
a) Mehanike metode
Ove metode mogu biti:
zapreminsko manometrijske - mere zapreminu ili pritisak u smei pri uklanjanju jedne od njenih
komponenata;
zapreminsko masene - mere gustinu gasne smee;
akustike - mere rasprostiranje zvunih talasa u gasnoj smei.
Mehanike metode karakterie niska osetljivost (0,1 mg/l), niska tanost, dugo trajanje analize,
gotovo nemogua upotreba instrumenata u uslovima vibracije. Zbog toga je ova grupa metoda za
analizu zagaenja nepreporuljiva.
b) Toplotne metode

U ove metode spadaju:

termo-konduktometrijske - merenje toplotne provodnosti smee;
termo-hemijske - merenje toplotnog efekta reakcije katalitike oksidacije.
Toplotne metode imaju sledea preimustva: neprekidnost analize, iroki dijapazon merenja,
mogunost korienja radi odreivanja sadraja sumpor-dioksida, sumporvodonika, hlora.
Nedostaci ove metode su velika inercija, nelinearne kalibracione karakteristike, relativno niska
osetljivost, zavisnost koeficijenta toplotne provodljivosti od spoljnih uslova. Zbog toga, toplotne
metode nisu opteprihvaene za kontrolu u zatiti vazdune sredine.
c) Magnetne metode
Ove metode mogu da se klasifikuju na:
magnetno mehanike;
magnetno fuzione - mere silu, koja deluje na dijamagnetno telo, koje je okrueno gasom koji
sadri kiseonik u magnetnom polju;
termomagnetne - mere intenzivnost termomagnetne konvekcije kiseonika;
magnetna-toplotna provodljivost - mere toplotnu provodljivost u magnetnom polju.
Magnetni analizatori se koriste za odreivanje sastava gasne smee. Primena ovih metoda je mogua
ako su magnetna svojstva ispitivane komponente razliita od ostalih gasova koji ine smeu. Najvei
broj gasova ima dijamagnetni karakter, a kiseonik ima jako izraena magnetna svojstva. Zbog toga
se magnetna metoda primenjuje za odreivanje koncentracije gasova sa paramagnetnim svojstvima,
kao na primer ozona, oksida azota i drugih koji sadre kiseonik. Magnetni analizatori se dele na
magnetomehanike i termomagnetne. Ovi drugi su osetljiviji pa se zbog toga vie koriste.
Instrumenti ovoga tipa namenjeni su za analizu malih koncentracija kiseonika (do 10%) i koriste
senzorski elemenat sa otvorenom spiralom i difuzionim uputanjem smee.

d) Elektrine metode
U ove metode spadaju:
jonizacione - mere karakteristike jonizacione gasne smee;
elektrohemijske- mere elektrini potencijal koji nastaje usled hemijske reakcije izmeu
nekog gasa i senzora:
poluprovodnike-apsorpcione - rade na principu promene osobina poluprovodnika u
procesu apsorpcije ili katalitike oksidacije gasova.
Elektrine, elektrohemijske i jonizacione metode su dobile iroku primenu u praksi kontrole
zagaenja vazdune sredine. Njih odlikuje visoka osetljivost, tanost i stabilnost. Elektrohemijske
metode mogu biti: galvanske, elektro-konduktometrijske i kulonometrilske. Rad galvanskih gasnih
analizatora zasniva se na promeni elektrohemijskih parametara tenosti pri rastvaranju gasa koji se
analizira u njima. Elektrohemijski analizatori gasa su namenjeni za merenje malih koncentracija (do
20% zapreminskih) kiseonika u gasnoj vazdunoj smei. Galvanski pretvarai imaju dovoljno visoku
osetljivost i dobar dijapazon. Najbitniji nedostatak ovih pretvaraa je velika temperaturna greka,
koja iznosi 2,5% za 1 C, i ogranieno vreme upotrebe zbog starenja elektroda i elektrolita.
Elektro-konduktometrijska metoda zasniva se na promeni elektroprovodljivosti rastvora pri promeni
koncentracije, u njemu, bilo koje materije. Neki instrumenti za merenje koncentracije SO 2 u
vazduhu, smeu koja se analizira, proputaju kroz apsorbujui rastvor vodonik peroksida u
sumpornoj kiselini. Sumpor-dioksid koji se sadri u gasu, stupa u reakciju sa vodonik peroksidom i
obrazuje sumpornu kiselinu, kao rezultat koncentracija raste, a samim tim raste i
elektroprovodljivost rastvora.
Osnovne odlike elektro-konduktometrijske metode su: visoka osetljivost (0,05 mg/m 3 i vie),
jednostavnost i pouzdanost rada, univerzalnostmogue su analize ugljendioksida, sumpor- dioksida,
hlora, amonijaka, sumpor-trioksida, hlorovodonine kiseline, acetilena, sumpora, oksida azota putem direktne apsorpcije, kao i kiseonika, vodonika, sumporvodonika - posle prethodnih hemijskih
reakcija.
Kulonometrijski metod je zasnovan na promeni veliine struje u pretvarau, koji se nalazi pod
stalnim naponom. Kulonometrijska metoda se odlikuje visokom osetljivou, tanou, odsustvom
potrebe za stalnom temperaturom, dobrim izborom, malom inercijom, mogunou apsolutne
kalibracije itd. Osetljivost ovih instrumenata moe da ide od 10 -6 do 3 10-6 delova na milion. Na tom
principu zasnovan je itav niz instrumenata za kontrolu zagaenja vazduha.
Od elektrohemijskih metoda najrasprostranjenije su jonizacione. Poznate su plameno- jonizacione i
aerosolno-jonizacione metode.
Plameno-jonizacioni detektor, ulazi u red najosetljivijih savremenih detektora, njegov prag
osetljivosti dostie 10-14 ppm. Nedostatak detektora predstavlja opasnost od eksplozije vodonika.
e) Optike metode

Ove metode mogu biti:

interferencijske;
spektrometrijske - mere spektar proputanja gasova;
infracrvene apsorpcije (optiko akustike) - zasnovane na merenju karakteristika apsorpcije
infracrvenog zraenja;
apsorpcija ultraljubiastog zraenja - osnova merenja apsorpcija ultraljubiastog zraenja u gasu;
foto-kolometrijske metode: mere optika svojstva indikatorskog rastvora koji reaguje sa analiziranim
gasom.
U optikim metodama se koristi zavisnost optikih svojstava gasnih smea od koncentracije
komponente koju istraujemo (merimo). Prema osobinama mernog parametra razlikujemo metode
koje se zasnivaju na principu koeficijenta prelamanja, upijanja (apsorpcije), infracrvenog (IC) i
ultraljubiastog (UV) spektra svetlosti, optikih svojstava indikatornog rastvora koji reaguje sa
analiziranim gasom.
Veoma iroku primenu su dobili IC gasni analizatori. Gasovi koji se sastoje od dva ili vie atoma osim kiseonika, azota i vodonika, imaju sposobnost da apsorbuju IC zraenja. Razliitost u spektru

apsorpcije, a takoe i zavisnost od koncentracije gasa omoguavaju merenje sadraja neke

komponente u sloenoj gasnoj smei. Primena metode je ograniena kada su u pitanju gasne smee
sloene po molekularnom sastavu, koje su bliske, ili preklapaju, spektar apsorpcije. Zbog toga,
metoda IC apsorpcije nalazi praktinu primenu u analizi relativno jednostavnih (prostih po sastavu)
gasova. Apsorpcione analize u IC oblasti spektra predstavljaju osnovnu metodu za odreivanje
jedinjenja kiseonika i ugljenika.
IC metoda raspolae velikim izborom i visokom osetljivou instrumenata reda 10 -14 zapreminskih
% u odnosu na ugljenmonoksid, ugljendioksid, metan, acetilen i druge supstance, malom inercijom,
neprekidnou merenja, to za rezultat ima njegovu iroku primenu u kontroli zagaenja vazduha.
Fiziki procesi vezani za apsorpciju UV radijacija (oblast spektra sa talasnom duinom 200-400
nm), su mnogo sloeniji od procesa vezanih za apsorpciju IC radijacija. Kvantna energija
odgovarajuih UV oblasti spektra, dovoljna je ne samo da promeni energiju kretanja molekula i
atoma, kao to je sluaj u IC oblasti, ve moe da promeni energetski nivo spoljne ljuske molekula.
Sposobnou da apsorbuju UV zraenja raspolae veina gasova i para, ali neki od njih imaju
dovoljno intenzivan spektar apsorpcije, to ograniava oblast primene metode. Analizatori gasa, koji
se zasnivaju na apsorpciji UV radijacija, uspeno se primenjuju za odreivanje koncentracije para
ive (osetljivost 10-7 %vol.), hlora, benzola (0,032 10-7 %vol.), ozona (71 10-7 %vol.) i nekih drugih
gasova.
Laserska metoda za odreivanje sastava atmosferskih aerosola predstavlja najintenzivnije razraenu
optiku metodu poslednjih godina. Pojava monih izvora svetlosti (optikih zraenja)-lasera, koji
daju uzak snop svetlosti, fundamentalna istraivanja s obzirom na teoriju njihovog rasprostiranja i
uzajamnog dejstva sa materijama koje se nalaze u atmosferi, dovela je do gradnje laserskih
instrumenata namenjenih za odreivanje sadraja tetnih smea u atmosferi, u vidu koncentracije
praine i gasova (oksida azota, oksida sumpora itd.).
5.5.6.2.
Metode za automatsku kontrolu praine
Atmosferske estine materije (praina), koje se nazivaju lebdee estice (L), mogu se nai u
ambijentalnom vazduhu u obliku praine, dima, ili aerosola.
Za procenu potencijalnih toksinih uticaja L u atmosferi potrebna je njihova detaljna fizika i
hemijska analiza. Znaajni su veliina estica, njihov zapreminski sastav i hemijski sastojci unutar
estica. Do sredine 1980-tih, rutinski je kontrolisana samo ukupna koliina L. Meutim sa
stanovita zdravstvene zatite, sada je poznato da su veoma znaajne manje estice, specifini
toksini hemijski elementi kao i toksina organska jedinjenja.
Informacije izvedene putem prouavanja L ne mogu se koristiti samo za odreivanje usaglaenosti
sa standardima kvaliteta vazduha, zakona i propisa, ve takoe i za prouavanje atmosferskog
prenosa, procesa transformacije i taloenja, kao i za procenu pojava koje prouzrokuju degradaciju
vidljivosti. Detaljno znanje veliine i hemijskog sastava atmosferskih estica materije neophodno je
i za identifikaciju zagaenja vazduha da bi se mogle preduzeti strategije za njihovo potencijalno
smanjenje ili kontrolu.
Za procenu koncentracije atmosferskih estica mogu se koristiti razliite metode uzimanja i analize
uzoraka. Najprostije metode obuhvataju merenja " ukupne lebdee mase ", to moe biti pogodno za
mnoge kontrolne situacije. Sloenije metode obuhvataju hvatanje izabranih frakcija veliine estica i
kasniju fiziku ili hemijsku karakterizaciju. Kao kod svih programa kontrole, kompletni program
kontrole estica materije mora se razraditi prema detaljnom planu za omoguavanje kvaliteta koji
obezbeuje osnovu za odluke o projektu mree, izbrom lokacije za uzimanje uzoraka, i
dokumentovanoj kontroli kvaliteta i procedurama vrednovanja podataka.
Merenje koncentracije praine predstavlja teak meteoroloki zadatak. To je zbog toga to praine
same po sebi predstavljaju sloen sistem koji je teko opisati u dovoljnom stepenu sa jednim ili dva
parametra. Forme fiziko-hemijskih svojstava estica praine mogu biti raznovrsne. Treba uvaavati i
promene svojstava praine u vremenu.
Savremeni instrumenti za merenje koncentracije aerozagaenja moraju odgovarati sledeim
zahtevima:

neprekidnost merenja;
puna automatizacija procesa merenja;
greka pri merenju ne sme biti vea od 15% od gornje granice merenog dijapazona
koncentracije;
neosetljivost na promene spoljnih faktora (parametri ivotne sredine);
prosta konstrukcija, jeftina, prenosna i velika pouzdanost;
sposobnost merenja koncentracija razliitog sastava praine u irokom disperznom obimu;
sposobnost registrovanja, uvanja i interpretiranja informacije u cifarskom obliku. Metode
merenja praine delimo u dve grupe:

a) metode zasnovane na prethodnom uzimanju uzoraka:

Mogu biti:
teinska;
radioizotopna;
fotometrijska;
luminescentna itd.
Osnovno preimustvo ovih metoda je mogunost merenja velike koncentracije praine. U njihove
nedostatke treba ubrojiti ciklini karakter merenja, visoki radni kapacitet, nisku osetljivost analize
koja je uslovljena uzorkovanjem koje traje i po nekoliko asova, pri merenju mikrokoncentracije
praine.
b) metode bez prethodnog uzimanja uzoraka:

induktivna;
kapacitivna;
lasersko sondiranje itd.

Osnovno preimustvo ovih metoda je mogunost merenja neposredno u zapraenoj vazdunoj

sredini, neprekidnost merenja, visoka osetljivost i praktino merenje bez inercije. Uticaj promene
disperzionog sastava na svojstava praine, a takoe i parametara sredine na rezultate merenja su
nedostaci metoda.
Teinska metoda: Teinska metoda merenja koncentracije praine zasniva se na izdvajanju iz struje
gasa estica praine i odreivanju njihove mase putem merenja. Merenje koncentracije praine
teinskom metodom zahteva sledee operacije:
-uzimanje uzoraka zapraenog vazduha i merenje njihove zapremine,
-uzimanje celokupnog sadraja uzorka praine i merenje teine sakupljene praine.
Teinska metoda ima iroku primenu za merenje zapraenosti atmosferskog vazduha, vazduha u
proizvodnim pogonima, a takoe i emitovanim industrijskim otpadnim gasovima. Sutinsko
preimustvo ove metode je mogunost odreivanja mase koncentracije praine i odsustvo uticaja
njenog hemijskog i disperzionog sastava na rezultat merenja.
Fotometrijska metoda: Ova metoda merenja se zasniva na prethodnom taloenju estica na filter
papiru i odreivanju optike gustine sedimenta praine. Metoda ukljuuje operacije koje su analogne
teinskoj metodi, ali zajedno sa teinskim merenjem sedimenta praine sprovodimo njegovo
fotometrisanje. Optiku gustinu sloja praine mogue je odrediti merenjem apsorpcije ili difuzije
svetlosti.
Ovom metodom je mogue meriti koncentraciju praine u irokom intervalu. Osnovni zadatak
fotometrijske metode je vezan za prozranost sedimenta praine koji zavisi od boje estica i njihove
optike gustine.
Kapacitivna metoda: Ova metoda je zasnovana na merenju promene kapaciteta kondenzatora pri
prolazu estica praine izmeu njegovih ploa. Ako je kondenzator ukljuen u oscilatorno kolo, ija
sopstvena uestalost moe biti poreena sa etalonom, po promeni oscilacija kola moe se
zakljuivati o koncentraciji praine.
Pri korienu kapacitivne metode treba uzeti u obzir elektrina svojstva praine. Pri velikoj, ali ne

beskonanoj otpornosti estica, neophodno je izraunati dielektrine gubitke u estici, koji menjaju
kapacitet kondenzatora, a samim tim i kola.
Na rad kapacitivnog meraa praine znaajno utie vlanost vazduha, a takoe i sopstvena
naelektrisanost praine.
Metoda laserskog sondiranja: Metoda laserskog sondiranja zasniva se na svojstvu estica da
apsorbuju ili vre difuziju laserskog zraenja, to je iskorieno za merenje koncentracije praine,
koja se emituje u atmosferu od industrije. Merenje se vri sa udaljenosti od 10 km od objekta. U tu
svrhu se koriste laserski radari. Za merenje koncentracije praine obino se koristi rubinov ili
neodijumov laser, koji rade u reimu moduliranog kvaliteta.
Metoda laserskog sondiranja ima prednosti u odnosu na druge metode. Ona omoguuje potpuno
izuavanje prostorno vremenske strukture zapraenosti atmosferskog vazduha, otkrivanje izvora
zapraenosti i koliinu emitovane praine u atmosferu, na razliitim rastojanjima. Ovom metodom je
mogue izmeriti koncentraciju praine u atmosferi od stacionarnih i pokretnih izvora zapraivanja.
Ona raspolae veoma visokom osetljivou usled velike korisne snage laserskog zraenja u uskoj
traci spektra.
Kao nedostatak ove metode moe se ubrojati visoka cena kotanja i veliki gabariti aparata, a takoe i
nemogunost korienja u ogranienom prostoru.
Radioizotopna metoda: Radioizotopna metoda merenja koncentracije praine u vazduhu zasniva se
na principu apsorpcije radioaktivnog zraenja estica praine. Rauna se da neposredno merenje,
apsorpcije radioaktivnog zraenja praine koja je uzvitlana u vazduhu ili se kree u mlazu praine,
praktino nije mogue za male koncentracije. Zbog toga zapraeni vazduh prethodno filtriramo, pa
zatim odreujemo masu sedimenta praine prema slabljenju radioaktivnog zraenja, pri njegovom
prolazu kroz sediment praine.
Pri odreivanju koncentracije praine radioizotopnim metodama najvie se koristi beta zraenje,
zbog toga to ono ima dovoljnu prodiruu sposobnost i dovoljno dobro sledi eksponencijalni zakon
raspodele.
Ova metoda obezbeuje neprekidnost merenja u irokim granicama koncentracije praine vazduha.
Uticaji disperznosti praine i vlanosti vazduha su beznaajni.
Danas merai praine, koji se zasnivaju na ovom principu, omoguuju automatsko neprekidno
merenje koncentracije praine u vazduhu i registraciju rezultata merenja na papirnoj traci, a takoe
je mogue direktno saoptavanje rezultata raunaru.
5.5.7.

Uzorkovanje i priprema uzoraka

Uzorkovanje je kompleksna operacija koja se sastoji iz dva glavna koraka:

utvrivanje plana uzorkovanja i
uzimanja uzoraka.
Oba koraka jako utiu na rezultate merenja i zakljuke izvedene iz njih. Zato je neophodno da
uzorkovanje bude reprezentativno i ispravno izvedeno. Ovo znai da oba koraka uzorkovanja trebaju
biti izvedena u skladu sa relevantnim standardima ili dogovorenim procedurama. Generalno,
uzorkovanje treba da ispuni sledee zahteve:
Uzorak mora biti reprezentativan u vremenu i prostoru. Ovo znai da pri monitoringu uzorak
odnesen u laboratoriju treba da predstavlja sve to je prisutno tokom perioda praenja, npr. radni dan
(reprezentativno vreme). Istovremeno, kontroliui materiju, uzorak mora da predstavlja celu
koliinu koja je isputena iz postrojenja. Ako je materijal homogen, analiza sa jednog mesta moe da
bude dovoljna, dok je, istovremeno, za heterogene materije, nekoliko uzoraka sa razliitih mesta
neophodno, da bi se dobio reprezentativni uzorak.
Uzorkovanje mora da bude izvreno tako da nema promena u sastavu uzorka, ili da uzorak ima
stabilnu formu. Takoe, parametri uzorka moraju biti odreeni, ili sauvani (odrani), ukoliko se
njihova vrednost moe menjati tokom vremena, npr. pH vrednost i sadraj kiseonika u uzorku
otpadne materije.

Generalno, uzorci su identifikovani brojem koda. To mora tipski identifikacioni broj, naznaen u
brojanom registru.
Dalja informacija, koja je neophodna da bi se odredio plan ostvarivanja uzorkovanja i dalja
interpretacija rezultata, mora da sagleda sledee stavke:
lokaciju, sa koje je uzet uzorak. Lokacija mora da bude takva, da je materija dobro
izmeana i dovoljno daleko od punktova na kojima nastaje smea, da bi bili reprezentativni
uzorci za punu emisiju. Vano je odabrati punkt uzorkovanja koji je praktian i
pristupaan, da bi bilo mogue izmeriti i protok. Uzorak se uvek mora uzimati sa tano
odreenih, istih punktova. Za mesto uzorkovanja vrlo je vano da bude pristupaan, da se
potuju jasne procedure i instrukcije i da se koristi zatitna oprema, kako bi se potpuno
smanjio bilo kakav rizik po osoblje ili ivotnu sredinu,
uestalost uzimanja uzoraka i druga razmatranja vremenskog intervala, srednje vreme i
duina trajanja uzorkovanja. Uestalost je uvek presudna u smislu postojanja rizika,
uzimajui u obzir promenu protoka, njegovog sastava, kao i promene graninih vrednosti.
metod uzorkovanja i/ili opremu,
tip uzorkovanja, npr. automatsko (vreme ili proporcionalni protok), runo uzorkovanje itd.,
veliinu individualnih uzoraka i vrednost poveanja zapremine, da bi se obezbedila
pouzdanost sloenih uzoraka,
tip uzorka, npr. uzorak za jednokratnu ili viekratnu analizu parametara,
personal (osoblje), koje je odgovorno za uzete uzorke i koji moraju imati odreenu
obuenost,
Da bi se poboljala pouzdanost uzorkovanja, mnotvo parametara se moe uzeti u obzir uporedo sa
tipskim brojanim kodom, kao npr.:
datum i vreme uzorkovanja;
tipini detalji uvanja uzoraka (prezervacije);
relevantni detalji procesa;
spisak (reference) merenja izraen istovremeno kada je uzorak uzet.
Prema tome faza uzorkovanja predstavlja veoma vanu fazu organizovanja monitoringa stanja
ivotne sredine. Pre svega, neophodno je obezbediti takve uslove, pri kojima uzorak odslikava
realan sadraj odreenih komponenti u ivotnoj sredini. Pri tome, veliku vanost ima sam objekat
istraivanja. Tako na primer, sastav najpokretljivije sredine - ambijentalnog vazduha, se stalno
menja a koncentracije zagaujuih supstanci mogu biti i veoma niske. Zato, pri uzorkovanju za
analitika odreivanja potrebno je pumpati kroz apsorbere velike zapremine vazduha.
Da bi se izbeglo zagaenje ve u fazi uzimanja uzoraka treba primenjivati specijalne mere
predostronosti. Grubo rukovanje i nepravilno uvanje uzoraka, mogu dovesti do promene sastava
uzorka usled fotolitike ili termike razgradnje, hemijskih reakcija, mikrobiolokih transformacija
itd. Tako npr. upadanje praine iz vazduha u analizirani uzorak (ako se merenja sprovode u blizini
saobraajnica i magistrala, fabrika, elektrana) moe biti izvor zagaenja i greke pri odreivanu
metala (suspendovane estice emitovane iz industrijskih preduzea i transporta sadre teke metale).
Zagaenje vazduha laboratorije parama (isparenjima) ive takoe dovodi do poveanja sadraja tog
elementa u uzorku. Sve ovo treba sagledati i uzeti u obzir pri odreivanju koliine zagaujuih
materija.
U cilju ouvanja parametara koje treba izmeriti, posebnu panju treba obratiti na pravilno uvanje,
transportovanje i skladitenje uzoraka. Svaki takav predtretman uzorka mora se vriti u skladu sa
programom merenja.
Svaka priprema za hemijsku prezervaciju, skladitenje i transport uzoraka mora biti jasno
dokumentovana, odreena, i kada je to mogue obeleena etiketom, tj. oznakom.
Pre laboratorijske analize uzoraka, esto je potreban odreeni specifian tretman (obrada) uzoraka.
Ovaj tretman umnogome zavisi od upotrebljene metode analize i analizirane komponente. Svaka
obrada uzorka mora se vriti u skladu sa programom analize.

Neki aspekti za aplikaciju specifinog tretmana uzorka navedeni su nie:

mora da se ispuni odreena koncentracija uzorka, kada je nivo posmatrane supstance
prilino nizak dabi bio detektovan metodom analize;
neophodno je uklanjanje primesa koje se nalaze u uzorku tokom uzorkovanja (npr. nemetalni
uzorci mogu biti optereeni metalnim primesama koje potiu od instrumenata za
uzorkovanje ili analizu, ili metalni uzorci mogu biti optereeni primesama nafte koje potiu
od aparature ili ureaja, tj. opreme);
uklanjanje vode i hemijskih jedinjenja ( u tom sluaju je vano naglasiti da li se radi o
suvom ili vlanom uzorku)
nekada je potrebno rastvaranje uzoraka, da bi se poboljale performanse analitike metode.
U mnogim sluajevima laboranti pribegavaju konzerviranju uzoraka - operaciji, koja omoguava
sprovoenje analitikog rada ne direktno u graninim uslovima, ali kroz odreeno vreme. Zahteve
koji se odnose na konzerviranje treba strogo ispotovati/ispuniti, a kada je to neophodno, podeliti
uzorak na nekoliko delova, konzervirajui ih pojedinano za sledeu analizu.
Faza pripreme uzoraka je prvi stupanj analitike faze. Meanje nepoznatih faktora mora biti u
potpunosti iskljueno. Cilj pripreme uzoraka - je prenos odreene komponente (i uzorka) u formu,
pogodnu za analizu uz pomo odabrane metode, uklanjanje dodatnih materija ili njihovo maskiranje,
a u nekim sluajevima je potpuno izvesna promena koncentracija (razblaivanje ili koncentrisanje)
tako, da bi pretpostavljeni sadraj odreene komponente bio blizu sredine radnog dijapazona
upotrebljene metode analize. Sve neophodne operacije opisane su propisima koje se odnose na
metode.
Jedan od najbitnijih segmenata u procesu monitoringa je analiza uzoraka. Postoji mnogo metoda
analize, koje su dostupne u procesu obrade uzoraka. Sloenost metoda moe se kretati od onih koje
zahtevaju samo osnovnu laboratorijsku aparaturu, ili analitike instrumente koji se inae nalaze u
laboratoriji, do metoda koje zahtevaju visokoanalitike instrumente. Obino je dostupno vie
analitikih metoda da bi se odredio neki parametar. Izbor odgovarajue metode mora biti u skladu sa
odreenim zahtevima uzorkovanja (tj. sa zadatim kriterijumima rada) i zavisi od niza faktora,
ukljuujui adekvatnost, dostupnost, primenljivost i cenu.
Poto razliite metode mogu dati razliite rezultate jednog istog uzorka, vano je uz rezultate
napomenuti i koja je metoda koriena. Posebno je vana tesna saradnja izmeu osoblja koje je
odgovorno za uzorkovanje i osoblja odgovornog za laboratorijsku analizu.
5.5.8.

Sistem prikupljanja podataka

Sistem prikupljanja podataka monitoringa zavisi od dve glavne karakteristike:

njihove pouzdanosti, tj. stepena tanosti rezultata merenja,
njihove uporedivosti, tj. mogunosti poreenja sa dobijenim rezultatima iz drugih fabrika,
sektora, regiona ili drava.
Praktino dobijanje pouzdanih i uporedivih merenja i podataka monitoringa zahteva nekoliko
sledeih uzastopnih koraka, koji formiraju lanac prikupljanja podataka. Svaki korak mora biti
izveden u skladu sa standardima ili u skladu sa instrukcijama vezanih za odreenu metodu, da bi bio
garantovan rezultat dobrog kvaliteta i harmonizacija sa razliitim laboratorijama i merenjima.
Dobro sagledavanje procesa za koji e se vriti monitoring je uslov za dobijanje rezultata, koji e biti
pouzdani i uporedivi.
Pouzdanost podataka moe biti definisana kao "tanost", "priblinost" podataka u odnosu na tanu
vrednost, i mora odgovarati predvienoj upotrebi (nameni) podataka. Odreene primene zahtevaju
veoma precizne podatke, tj. veoma bliske tanoj vrednosti, ipak, u drugim situacijama, grubi ili
predvieni podaci mogu biti dovoljni.
Da bi se obezbedio kvalitet celokupnog procesa prikupljanja podataka, treba obratiti panju na svaki
korak, u svim aspektima kvaliteta. Informacije o netanostima koje se odnose na podatke, tanost
sistema, greke, provera podataka i dr. moraju biti dostupne zajedno sa samim podacima.
Faza uzorkovanja je vrlo vana, i mora da garantuje da su merenja, podvrgnuta analizi, u potpunosti

reprezentativna za materije koje se ispituju. Smatra se, da najvei deo netanosti merenja proizilazi
iz ove faze.
Situacije, u kojima je pouzdanost mala, a rezultati odstupaju od tane vrednosti, mogu navesti na
pogrene vane odluke, kao to su kazne, nadoknade, sudsko gonjenje ili druge zakonske mere. Zato
je vano da rezultati imaju odreeni nivo pouzdanosti.
Uporedivost je mera pouzdanosti sa kojom se grupa podataka sa drugom grupom. Kada su rezultati
takvi da se mogu porediti sa drugim rezultatima razliitih fabrika i/ili razliitih sektora, oni moraju
biti dobijeni na nain, koji im obezbeuje mogunost uporeivanja, u cilju izbegavanja netanih
resenja Podaci koji su dobijeni u razliitim uslovima, ne moraju biti direktno uporedivi i naknadna
razmatranja tada mogu biti neophodna.
Da bi se garantovala uporedivost podataka, mogu se usvojiti sledee mere:
upotreba standarda, pismenih akata i procedura analize uz preporuke evropskih standarda
CEN,
upotreba standarda koji se odnose na proceduru rukovanja i transporta svih prikupljenih
uzoraka,
rad kvalifikovanog personala kroz ceo program,
upotreba odgovarajuih jedinica kojim se saoptavaju rezultati.
Dostupnost adekvatnih relevantnih informacija koje se odnose na dobijanje podataka monitoringa je
bitna, da bi se omoguilo pravilno uporeivanje podataka. Zbog toga treba obezbediti, da odreena
informacija sadri sledee podatke:
metod merenja, ukljuujui uzimanje uzoraka (uzorkovanje,),
netanost,
mogunost praenja do odreene referentne vrednosti za standardne metode,
srednje vreme,
uestalost,
proraun srednje vrednosti,
jedinice (npr. mg/m3),
izvor koji je meren,
preovlaujui uslovi procesa tokom prikupljanja podataka,
pomone mere.
Poto su rezultati neprecizni onoliko koliko i najneprecizniji korak u lancu, poznavanje netanosti
svakog koraka u lancu prikupljanja podataka, dovodi do poznavanja netanosti celog lanca
prikupljanja podataka. Ovo takoe znai, da se mora paziti svaki korak lanca, poto je bezvredno
imati ekstremno precizne analize uzoraka ako sam uzorak nije reprezentativan u odnosu na
parametar koji se prati ili ako je loe ouvan (skladiten).
Tanost merenja: Tanost je karakteristika kvaliteta merenja, koja oslikava priblinost nuli greaka
rezultata merenja. Visoka tanost merenja odgovara malim grekama svih vrsta (kako sluajnih, tako
i sistematskih).
Netanost merenja - je karakteristika rezultata merenja, koja predstavlja odstupanje dobijene
vrednosti od njene stvarne vrednosti. Razlikujemo apsolutnu greku merenja, koja je izraena u
jedinicama merene veliine, i relativnu greku merenja, koja predstavlja odnos apsolutne greke i
stvarne vrednosti izmerene veliine (u udelima jedinica, u procentima itd.).

Greka merenja - je rezultat uticaja negativnih faktora na sredstvo merenja i merenu veliinu
(varijacije temperature, elektromagnetnih polja itd.), ili rezultat neusavrenih metoda ili samog
sredstva merenja (netanost pri poetnom ocenjivanju-gradaciji, nestabilnost u vremenu).
Razlikuju se sluajne i promakle sistematske greke merenja. Sluajnu greku merenja karakterie
rasejanje rezultata pri ponovljenim merenjima uz sagledavanje zadatog nivoa verovatnoe
(standardnih devijacija). Izvori sistematskih greaka metoda obino se identifikuju sprovoenjem
kontrolnih merenja uz upotrebu drugih poznatih i proverenih metoda.
5.5.9.

Dokumentovanje rezultata merenja

5.5.9.1.
Obrada podataka u informaciju
Funkcija monitoringa nije samo obezbeivanje podataka, ve i dobijanje informacija koje bi bile
poetne za rad eksperata, politiara ili predstavnika javnosti. Na slici 43. ematski su prikazani
faktori, koje treba uzimati u obzir u procesu pripreme podataka.
Upravljanje podacima ogleda se u analizi i interpretaciji podataka, iji je cilj dobijanje polazne
informacije u obliku pogodnom za konanu upotrebu.
Za prikupljanje podataka o kvalitetu atmosferskog vazduha razraen je niz optepriznatih metoda
Forma predatih informacija treba da odgovara ne samo specifinostima rada mree monitoringa, ve
i zahtevima korisnika podataka, odnosno u konanom obliku - informacija, koje e posluiti u
daljem reavanju problema zagaenosti vazduha.
Upotreba vrednosti ispod limita detekcije i vrednosti za odbacivanje znaajno moe da utie na
ukupne rezultate. Predloeno je pet razliitih naina za postupanje sa ovakvim podacima, mada se
nijedan od njih ne moe favorizovati:
1. Izmerena vrednost se uzima u razmatranje iako je nepouzdana. Ovaj nain se primenjuje
samo u posebnim sluajevima, kada nema drugog izbora i kada analitiar iskustveno proceni
da je ovaj nain prihvatljiv.
2. Numerika vrednost za detekcioni limit (DL) se koristi umesto dobijene vrednosti i prikazuje
se kao < DL (manje od DL). Kako se ovakva merenja uzimaju u obzir ona utiu na srednju
vrednost i standardnu devijaciju.
3. Polovina vrednosti za detekcioni limit se koristi umesto dobijene vrednosti ukoliko se ne
raspolae sa nekom drugom vrednou koja je ustanovljena nekom drugom metodom.

Slika 43. Faktori koje treba uzimati u obzir u procesu pripreme - selektovanja podataka

4. Izraunava se procenjena vrednost na bazi sledee formule: Procenjena vrednost = (100%A) DL, gde je: A - procenat broja merenja od ukupnog broja merenja koja se nalaze ispod
DL. Ako je, na primer, 6 merenja od ukupno 20 merenja ispod DL, tada je Procenjena
vrednost = (100-30)DL = 70% od DL.
5. Umesto dobijene vrednosti stavlja se nula. U ovakvim sluajevima postoji opasnost da se
ovakvi rezultati potcene u daljim razmatranjima, ime se znatno umanjuje nepoznata realna
vrednost. Kako se ovakva merenja uzimaju u obzir ona utiu na srednju vrednost i na
standardnu devijaciju.
Vrednosti za odbacivanje se ustanovljavaju na bazi iskustva onog koji meri (eksperta) ili na bazi
statistikih pravila. Kod opredeljenja za iskustveno odbacivanje treba imati u vidu da li su merenja
obuhvatila neke abnormalne emisije i stanja u postrojenju kod kojih se radi monitoring.
5.5.9.2.
Dokumentovanje rezultata
Dokumentovanje rezultata - je vaan deo (komponenta) monitoringa stanja ivotne sredine.
Neophodno je dokumentovati sve faze rada, poevi od uzorkovanja. Posebnu panju ovome treba
posvetiti, ako se sprovodi javni monitoring a dalje je neophodno slediti usvajanje bilo kojih
administrativnih reenja na osnovu dobijenih rezultata.
Uzorkovanje se obino vri protokolom, koji potpisuje sve uesnike merenja. Forma protokola
moe biti izraena od strane javne organizacije ili dravne slube. Organizacija, koja izrauje
sopstvenu formu, mora da pristupi tom problemu vrlo paljivo: iz forme protokola ne smeju
nedostajati detalji koji mogu biti od sutinske vanosti pri interpretaciji rezultata.
Protokol uzorkovanja mora da se sastavlja neposredno u trenutku uzorkovanja. U konfliktnim
sluajevima (posebno pri obraanju sudu) protokol, koji je sastavljen u poslednjem trenutku,
moe postati dovoljan razlog za proglaenje rezultata neadekvatnim i neprihvatljivim.
Rezultati laboratorijskih istraivanja moraju biti zapisani u laboratorijskom izvetaju (evidenciji).
Svi osnovni rezultati (protokoli, radni izvetaji i pratea dokumentacija) moraju se uvati u toku
celog vremenskog perioda, iako se iskoriste dobijeni rezultati.
Ako postoji ubeenost da je dobijeni brojani materijal siguran i pouzdan, i odraava realno stanje
istraivanog objekta u trenutku sprovoenja praenja, neophodno je predstaviti ga u vidu tabele.
Korisno je u tabelu ukljuiti podatke svih dobijenih rezultata, proraunate srednje vrednosti i
njihova odstupanja, kao i dodatne informacije koje su neophodne za korektnu i pravilnu
interpretaciju rezultata. Npr., informacija o standardima koji su na snazi, fonske ili reper - vrednosti
odreenog parametra, karakteristini interval vrednosti parametara na osnovu rezultata prethodnih
merenja, potrebne beleke. U sluajevima kada se odreivanje istraivane veliine (vrednosti)
sprovodi nezavisno raznim metodama, treba uneti u tabelu informaciju o alternativnim metodama.
Korektno formiranje tabele rezultata nije nimalo manje vano od protokola uzorkovanja i opisa
izvora uticaja, koji su uzrok zagaenja ivotne sredine.
Podaci navedeni u tabeli sadre kako sopstveno dobijene brojane vrednosti (materijal), tako i
zakljuke koji mogu i moraju biti upotrebljeni za interpretaciju rezultata.
Nain prikazivanja rezultata monitoringa i vrednosti zavisi od ciljeva zbog kojih se izvodi
monitoring. U svakom sluaju merenja moraju biti tako izraena da su u saglasnosti sa jedinicama u
kojima je izraena MDK vrednost, a u isto vreme tako da iskazane vrednosti ne izazivaju zabunu ili
ne omoguavaju alternativne interpretacije jedne te iste pojave ili jednog te istog merenja. Mogu se
primeniti sledee vrste jedinica, i to kako pojedinano, tako i u kombinaciji:
jedinice koncentracije,
jedinice mase (teine) u toku dugog vremenskog perioda,
odreivanje jedinica i faktora emisije,
jedinice toplotnog efekta,

druge jedinice vrednosti emisije,

normirane jedinice.

Jedinice koncentracije: izraene kao masa u jedinici zapremine (npr. mg/m3, mg/l) ili zapremine u
jedinici zapremine (npr. ppm). Moemo primetiti da zapremine mogu biti razliito izraene:
normalna zapremina, suva, vlana, zatim zapremina koja je povezana sa odreenom koncentracijom
kiseonika, itd.
Jedinice mase u toku dugog vremenskog perioda: Izbor vremenskog perioda za jedinice mase u
toku dugog vremenskog perioda, povezan je sa vrstom uticaja emisije na ivotnu sredinu:
kratak vremenski interval se primenjuje za izraavanje kratkoronog optereenja ivotne
sredine i esto se koristi za posebna postrojenja ili za ocenu uticaja,
kg/s se obino koristi za ocenu posledica opasnih scenarija isputanja ili pojava sa efektima
na zdravlje (ispitivanje bezbednosti),
kg/h se obino koristi za emisije kontinualnih operacija procesa,
kg/dan ili kg/ned. se koristi za ocenu uticaja emisije,
dug vremenski interval, npr. t/god. se primenjuje za dugorono optereenje ivotne sredine,
(npr. kisela emisija) i za periodino ekoloko izvetavanje (npr. EPER).
Odreivanje jedinica i faktora emisije: Zasnovano je na jedinici proizvoda, npr. kg/t proizvoda.
Mogu se koristiti, da bi se uporedili razni procesi nezavisno od stvarne proizvodnje, na taj nain
dajui mogunost procene tendencije ili vrednosti, i na taj nain delujui kao taka odbrojavanja
(oitavanja), koja se moe koristiti da bi se odabrala najbolja tehnika. Kada preduzee proizvodi
samo jedan proizvod ili manju koliinu proizvoda, odreene jedinice se mogu koristiti u oblasti
isputanja, da bi se sagledali promenljivi nivoi proizvodnje
Takoe moe biti zasnovano na jedinici ulaska, npr. g/GJ (ulaz toplote), mogu se koristiti specijalno
za procese sagorevanja i esto ne zavise od obima procesa. Takoe se mogu koristiti za ocenu
efektivnosti postrojenja.
Jedinice toplotnog efekta: izraene su kao temperatura (tj. C ili K, da bi se ocenio rad poremeaja
postrojenja za sagorevanje otpada), ili kao jedinica visoke temperature u jedinici vremena (npr. W
za ocenu toplotnog efekta).
Druge jedinice emisije: izraene kao brzina u npr. m/s, da bi se ocenila usaglaenost sa minimalnom
brzinom protoka gasa, ili jedinice zapremine u jedinici vremena - npr. m 3/s, da bi se ocenio
zavretak sagorevanja u postrojenju za sagorevanje otpada, ili kao norme rastvora ili smea.
Normirane jedinice: ove jedinice uzimaju u obzir i pomone parametre, da bi se izrazili podaci u
normalnim uslovima. Npr., za gasove rezultat je obino dat u koncentraciji, koja je izraena kao
masa u normalnom metru kubnom, gde termin "normalni" oznaava uslove standardne temperature,
pritiska, sadraja vlage i koncentracije kiseonika.
U svakom sluaju, jedinice koje se koriste u cilju monitoringa moraju biti jasno naznaene,
internacionalno priznate (npr. zasnovane na internacionalnom SIS sistemu) i da odgovaraju
odreenom parametru i kontekstu.
5.5.9.3.

Pouzdanost i uporedivost podataka

Praktina vrednost monitoringa i podataka koji se pri tom dobijaju zavisi od stepena poverenja,
odnosno pouzdanosti koja moe da se oekuje od rezultata, kao i od zakljuaka koji proistiu tokom
uporeivanja datih podataka sa nekim drugim podacima (komparabilnost, uporedivost) iste vrste ali
nainjenih u drugo vreme ili na drugom mestu. Naravno da je od posebnog znaaja da se pre upore
ivanja podataka mora ustanoviti da li postoje sve pratee informacije koje su neophodne da bi se
zakljuilo da su podaci uporedivi (komparabilni), tj. da su raeni po istom standardnom postupku,
da su probe uzimane i pripremane na isti nain, itd. Ukoliko su podaci dobijeni na razliite naine,
to znai da se procedure dobijanja podataka razlikuju ili da su dobijeni razliitim standardnim
postupcima, tada se ti podaci ne mogu direktno uporeivati.

Osnovni uslov za objektivnu procenu stanja ivotne sredine je dobijanje pouzdanih i uporedivih
analitikih podataka. Za rezultate merenja, za naine njihovog prezentovanja i interpretacije
nameu se strogi zahtevi. Pre svega, to je - pouzdanost, kako u kvalitativnom, tako i u
kvantitativnom smislu. Pouzdana informacija mora da na adekvatan nain odraava sadraj
odreene materije u predmetu (objektu) analize. Kao glavni faktor koji utie na pouzdanost analize,
bez obzira na upotrebljenu metodologiju i naine registrovanja analitikog signala, je faza
uzorkovanja, pri emu greke u odreivanju, izazvane uzorkovanjem, mogu da dostignu nekoliko
stotina procenata. Neophodno je koristiti standardne metode uzorkovanja (obino su opisane u
zbirci analitikih metoda). Izvoenje merenja bez uzorkovanja (npr. na licu mesta pri istraivanju
mineralizacije vode, pH vrednosti vode i zemljita, vlanosti zemljita) omoguava (daje prostor
za) zanemarivanje greaka koje se odnose na taj izvor.
Drugi vaan zahtev koji se odnosi na analitike informacije - je njihova uporedivost. Ovaj zahtev je
u direktnoj vezi sa potrebom da se koriste podaci, dobijeni u razliitim laboratorijama, pri emu
njihova uporedivost u mnogome zavisi od greaka analize. Ako tanost rezultata nije ista, onda ih
uporeivati (a jo vie raditi na formiranju zakljuaka) nije korektno. Na primer, uporeivati
rezultate odreivanja amonijaka u vodi, dobijenih upotrebom komparatora (polukvantitativna
metoda) i spektrofotometra, mogue je samo na kvalitativnom nivou.
Pouzdanost analitike informacije takoe zavisi od primene specifinih sredstava za obezbeenje
kvaliteta rezultata analize (kao to su kalibracioni standardi i meulaboratorijska istraivanja). U
optem obliku, kontrola kvaliteta rezultata hemijske analize treba da obezbedi:
kontrolu sluajnih greaka (reproduktivnosti);
kontrolu sistematske greke (pouzdanosti);
kontrolu matrinog efekta na reproduktivnost, pouzdanost i tanost (preciznost);
kontrolu odstupanja u okviru iste serije;

utvrivanje uzroka odstupanja i njihovo otklanjanje.

Naini ocene sluajnih greaka su veoma raznovrsni i, po pravilu, zasnovani na primeni metoda
matematike statistike.
Pri sprovoenju monitoringa treba se ograditi od senzacionalnih rezultata. Ako posmatrana
zagaujua materija ne moe biti povezana ni sa prirodnim procesima (u tom sluaju i anomalnim),
ni sa delatnou nekog od preduzea iz regiona ili oblasti, mogue da postoji analitika greka. U
svakom sluaju, pri dobijanju neoekivanog rezultata treba ga paljivo proanalizirati i proceniti sve
mogue izvore greaka. U protivnom, dobijeni rezultati mogu biti netani, to se moe negativno
odraziti na reputaciju organizacije koja se bavi monitoringom.
Jedna od vrlo jednostavnih metoda, koje omoguavaju otklanjanje odreene greke - je fonsko
merenje. Na primer, ako na mestu imisije postoji neoekivana komponenta, ije se pojavljivanje
nikako ne moe objasniti tehnologijom, koja je primenjena na objekat, korisno je to vie uzimanje
uzoraka u toku, van zone uticaja odreenog objekta i uporediti rezultate.
Drugi prostiji nain (metod), koji takoe zahteva odreene trokove - je kontrola merenja (npr.,
ifrirani uzorci sa poznatim sadrajem zagaujue materije).
5.5.10.
Interpretacija dobijenih rezultata merenja
Dobijeni rezultati merenja - analitiki materijali, moraju biti interpretirani tako da brojane
vrednosti budu informacije. Interpretacija i predstavljanje dobijenih rezultata u znaajnoj meri
odreuju mogunosti upotrebe podataka za donoenje ekoloki vanih reenja (kao to su zahtevi
revizije granice sanitarno - zatitne zone preduzea i dr).
Vrlo esto pod interpretacijom podrazumevamo uporeivanje dobijenih rezultata, izraenih u
kvantitativnom obliku, sa odgovarajuim vrednostima MDK ili drugim normativnim pokazateljima.
Kao rezultat se takoe dobijaju brojke, izraene u drugim jedinicama (npr., u jedinicama MDK), to

ne ini nikakvu dodatnu informaciju. U skladu sa tim, takva procedura ne moe se smatrati
interpretacijom rezultata i u najboljem sluaju, predstavlja samo njenu prvu fazu. Proces
interpretacije dobijenih rezultata moemo opisati kao analizu podataka, iji je cilj dobijanje to
veeg obima informacija o procesima, prema kojima podaci imaju (ili hipotetiki mogu imati)
odreeni odnos. Interpretacija rezultata, kako kvantitativnog, tako i kvalitativnog karaktera,
podrazumeva odgovore na sledea pitanja:
Koji su uzroci dobijenih podataka (tj. zato su dobijeni upravo ti rezultati)? Pri tome se
imaju u vidu ne samo uzroci metodskog karaktera (njima treba posvetiti panju u
ranijim fazama programa - pri planiranju merenja, uzorkovanju, sopstvenim
merenjima). Ako su dobijeni podaci pouzdani, sledi postavljanje pitanja o uzrocima,
koji uslovljavaju posmatrane pojave. Koji je izvor fiksnog (kontinuiranog) zagaenja
(preduzee, prigradsko naselje, prirodni proces)? ta moemo rei o primenjenom
proizvodnom procesu na osnovu analize otpadnih voda preduzea?
Da li dobijani rezultati odgovaraju oekivanim? Ako da (ne), onda zato?
Zanemarivanje ovog pitanja moe dovesti do objavljivanja senzacionih podataka, koji
kasnije nisu potvreni.
Koje su posledice posmatranih pojava? Mora se postaviti pitanje o tome, ta praktino
znai dobijeni rezultat - sa stanovita zdravlja naselja, stanja ekosistema i dr. Pri tome
treba uzeti u obzir odgovore na prva dva pitanja. To, na primer, znai, da treba postaviti
pitanje ne samo o tome kakav je uticaj detektovane materije na ivotnu sredinu, ve i o
tome kakav je uticaj proizvodnog procesa, ija je posledica pojava te materije.
Samo dobij anj em odgovora na sva tri pitanja moemo biti uvereni u to, da je interpretacija
rezultata sprovedena na propisan nain.
Neki tipini problemi, koji se javljaju u procesu interpretacije rezultata, oigledni su na primeru
dravnog sistema monitoringa.
Jedan od najozbiljnijih problema dravnog monitoringa je hijerarhijski sistem interpretacije
dobijenih podataka. Obino lokalne slube, koje se bave distribucijom osnovnog materijala, same i
ne pokuavaju da ih interpretiraju. One predaju zakljuke (pre svega, u kvantitativnoj formi) gde se
osnovni podaci unose u opte tabele (postoji nekoliko nivoa mree monitoringa). Ove tabele daju
mogunost sagledavanja problema ire, uviajui ono, to na lokalnom nivou nije oigledno.
Istovremeno, pri tome lokalna specifinost potpuno nestaje: lokalni podaci umiru, oiveti ih je
ve nemogue, osim to putem vraanja na prve izvetaje, to se u realnom ivotu ne deava
nikada. Rezultat je bespovratni gubitak ogromnog broja informacija.
ak mnogi istraivaki centri, koji sprovode nauna istraivanja stanja ivotne sredine, tretiraju
eksperimentalne podatke na ne ba najbolji nain. Jedni dugo sakupljaju svoje rezultate, pristupaju
interpretaciji samo tada, kada je dobijen veliki broj podataka. Ako je pri tome pronaeno, da je u
poetnom trenutku bilo prisutno i najmanje mana u planiranju eksperimenta, situacija postaje
nepovratna: dobijene rezultate je teko interpretirati na pravilan i korektan nain. Postoji samo
jedan nain da se izbegnu odreene greke: interpretacija dobijenih rezultata mora biti proces,
paralelan njihovom dobijanju. Pri tome mogu se upotrebiti proste metode dobijanja dodatnih
informacija, npr. kvalitativna praenja/merenja ili inteligentan pristup organizovanju posmatranja
(praenja).
Prognoza u sistemu monitoringa: Kada je re o interpretaciji dobijenih rezultata, treba imati u vidu
neku analogiju toj vrsti delatnosti, koja je u dravnom sistemu monitoringa odreena kao ocena
stvarnog stanja. Zadatak prognoze u optem sluaju preporuuje formiranje znaajnog obima
viegodinjih podataka i upotrebu razliitih matematikih modela. U strukturi javnog monitoringa
prognoza stanja ivotne sredine ne moe biti ostvarena, jer se time bave dravne organizacije.

5.5.11.

Povratna veza

U toku monitoringa obavezno mora biti realizovan mehanizam povratne veze, koji omoguava
korekciju programa, pronalazei njegove slabe take. Tako, sa konkretnim metodama i opremom,
interpretacija rezultata prvih merenja, moe se izvriti revizija prioriteta programa. Nakon isteka
nekog vremena sakuplja se materijal i za povratnu ocenu cilja programa, u skladu sa dostupnim
resursima. Pri tome, kao obavezan uslov efikasnog rada mehanizma povratne veze javlja se
kontrola kvaliteta podataka i njihova korektna i pravilna interpretacija.
Kao zavrna faza javlja se distribucija podataka, dobijenih na osnovu ispunjenog programa
kontrole, ali i odreivanje preporuka za sve zainteresovane grupe i organizacije. U sutini program
mora da bude:
nauno zasnovan;
dovoljno fleksibilan, da omoguava reviziju zadataka
i pristupa
na osnovu
dobijenih rezultata;
tako koncipiran da daje vane rezultate,
tj. rezultate koji imaju (nose) smisaonu
informaciju - koju moemo interpretirati;
ekonomian, i u potpunosti kontrolisan
sa stanovita materijalnih i
vremenskih
ogranienja.
5.5.12.

Izrada izvetaja o rezultatima sprovoenja monitoringa

Naini predstavljanja podataka, kao i mogunosti njihove upotrebe, zavise pre svega, od
auditorijuma kome se prezentuju. Zato, pre svega, neophodno je precizno definisati krug ljudi, koji
se mora zainteresovati za rezultate.
Po pravilu, javne organizacije, koje rade u oblasti ekolokog monitoringa, alju svoje rezultate
licima koja donose reenja, ekspertima iz oblasti zatite ivotne sredine i irokim slojevima
javnosti. Ovakav obiman auditorijum se sastoji od grupa razliitog stepena obuenosti, razliitog
nivoa informisanosti, sa razliitom spremnou prihvatanja rezultata - od uih eksperata u
konkretnoj oblasti zatite ivotne sredine, do lica koja donose reenja: od akademskih profesora
koji se bave globalnim problemima, do domaina koje interesuje stanje ivotne sredine u svom
okruenju.
Dravne slube, po pravilu, sprovode istraivanja na zakazano, pa samim tim se orijentiu ka
konkretnom klijentu, i na njegove zahteve. Ali, u osnovi, pravila izrade izvetaja i plasiranja
informacija auditorijumu, jednaka su i u dravnom i u javnom monitoringu.
Najpotpunija i najpodrobnija informacija, se daje u tehnikom izvetaju. Cilj izvetaja - je u
potpunosti izloiti ceo proces istraivanja, dokumentovati sve detalje, u potpunosti predstaviti vaa
rasuivanja, interpretaciju rezultata, zakljuke i preporuke. Tehniki izvetaj je obino orijentisan
ka dovoljno uskom krugu eksperata. Ovaj dokument mora biti napisan jasnim, neemotivnim stilom.
Dobro napisan izvetaj o istraivanjima, sprovedenim u oblasti ivotne sredine, obino ima saetak,
u kome su izloeni osnovni rezultati sprovedenih radova, izvetaji i preporuke. Prisustvo specifine
terminologije u ovom delu sutinski je nie, od izvetaja u celini. Taj saetak moe posluiti kao
osnova za informacione materijale, predviene za iri krug zainteresovanih lica.
Formiranje rezultata u vidu izvetaja - je prva faza predstavljanja rezultatai. Izvetaj - je osnovni
dokument koji moemo koristiti. Od njegovog kvaliteta zavisi mogunost upotrebe dobijenih
rezultata. Stoga Izvetaj mora da bude pravilno sastavljen i da ima dobru strukturu:
izvetaj mora da opisuje sve faze rada;
izvetaj uvek poinje sa odreivanjem cilja i zadataka rada;
zatim mora da sledi pregled dostupnih podataka i analize stanja;
u izvetaju obavezno moraju biti opisane upotrebljene metodologije (ili spisak dostupne

literature koja sadri njihov opis);

izvetaj mora da sadri kompletan stvarni (faktiki) materijal (ukljuujui protokol
uzorkovanja i laboratorijskih istraivanja);
izvetaj mora biti itak, da bi se bolje unela poetna dokumentacija u priloge, a u
osnovnom delu da predstavi rezultate u vidu zavrnih tabela, adekvatnijih za interpretaciju;
izvetaj mora da sadri podrobnu interpretaciju rezultata;
u zakljuku izvetaja posebnu panju treba posvetiti delu zakljuci i preporuke.

Da bi se informacioni materijali koristili uspeno, treba izraditi saeti izvetaj, koji u potpunosti
odraava sve kljune momente istraivanja. Njegova osnova moe biti saetak nauno - tehnikog
izvetaja, proiren i dopunjen neophodnim informacijama iz drugih delova. Iz takvog izvetaja
mogu proistei tehniki detalji i specijalni termini, koji mogu (i moraju) izmeniti i stil izlaganja.
Istovremeno, ni u kom sluaju ne sme nestati sutinska informacija, koja je neophodna za izradu i
usvajanje reenja. Tako, zakljuci istraivanja moraju biti potpuni. Svi postojei detalji takoe
moraju nai svoje mesto u saetom izvetaju (bar u vidu referenci). injenini materijal najbolje je
predstaviti u potpunosti - u vidu zakljunih tabela. Ako su te tabele suvie velike, moemo ih
ograniiti putem karakternih parametara (ne samo srednjih, ve i ekstremnih).
Dobro je, ako postoji mogunost izrade informacionog materijala, uz sagledavanje specifinosti
svake od zainteresovanih grupa. Ovi materijali mogu se razlikovati ne samo na osnovu naina
odnoenja, ve i pojedinano - sadrajem. Drugim reima, informacija mora da bude adekvatno
upuena. Tako npr., apelujui javnosti, moraju se predloiti preporuke, malo razliitije od onih koje
se predlau licima koja usvajaju reenja. Ovakva diferencijacija je opravdana, ukoliko se naini
delovanja i realna mo uticaja na stanje tih grupa sutinski razlikuju. Pri tome ne treba se
orijentisati iskljuivo na mogunosti dravnih administrativnih struktura i ne proceniti mogunosti
javnosti (posebno organizovane). Administrativna i politika reenja, koja usvajaju odgovorna lica,
imaju sutinske, ali ograniene moi uticaja na stanje ivotne sredine. Mogunosti, kojima
raspolau naselja i javne organizacije - sasvim su razliite. Ovde je re ne samo o uticaju na organe
vlasti ili organizacije kolektivnih aktivnosti, ve i o ponaanju u svakodnevnom ivotu. Reenja, od
kojih zavisi kvalitet ivotne sredine i posebno karakter njenog uticaja na zdravlje naselja,
prihvataju se na raznim nivoima - od meunarodnog do individualnog. Pri tome, reenja usvojena
na individualnom nivou mogu biti potpuno jednostavna - npr., iz kakvog izvora uzimati vodu, kako
je uvati, kako je spremiti za upotrebu.
Ali za usvajanje pravilnih reenja graani moraju raspolagati neophodnim i tanim informacijama.
Jo jedan nivo informacija predvien je za ljude koji se bave problemima ekologije, ali koji nemaju
vremena ili dovoljno navika za detaljno izuavanje obimne dokumentacije. Za takav auditorijum
predvieni su kratki informacioni materijali: novinski izvetaji, listovi, popularna izdanja
(publikacije). Specifinost ovih materijala ne daje mogunost udubljivanja u detalje. Za ocenu
kvaliteta predstavljanja informacija na tom nivou, mogu se predloiti sledei osnovni kriterijumi:
dostupnost izlaganja, pouzdanost i potpunost zakljuaka i adekvatnost preporuka.
Na alost, sredstva masovne informacije, kao i oficijalne, vrlo esto predstavljaju nekvalitativnu,
nepouzdanu informaciju. Karakteristina greka, koju esto ine kako zvanini organi, tako i javne
organizacije, predstavljaju podatke u vidu publikacija za javnost - nepravilno (nekorektno)
poreenje sa normativima. Apsolutno tipino za svaku novinsku publikaciju (ak i zvaninu) je
predstavljanje injeninog materijala u vidu odnosa stvarnih vrednosti koncentracija i maksimalno
dozvoljenih. Pri tome autori nikada ne navode u takvim publikacijama spisak sa kojim vrednostima
maksimalno dozvoljenih koncentracija su uporeivane stvarne vrednosti. Takvi podaci ne podleu
tretmanu, i podnoenje takvih brojanih vrednosti u vidu informacije za javnost - jedna je od
najeih i najozbiljnijih greaka.
Jasno je da ak za urbana podruja maksimalne jednokratne dozvoljene koncentracije mogu
prekoraivati srednje dnevne nekoliko puta. Zato u zavisnosti od toga, sa kojim normativima se
uporeuju stvarne veliine, mogu se izmeniti ne samo interpretacija podataka, ve i preporuke koje

je neophodno predloiti.
Nizak kvalitet informacija moe se odraziti kako na njenu nepouzdanost, tako i na nepotpunost.
Poslednje navedeno je posebno tipino za zvanine informacije. esto, od straha od javne panike
koja se javlja u kritinim situacijama, dravne strukture pokuavaju da ogranie stvarnu, pre svega
brojanu informaciju, deliminim podnoenjem zvanine interpretacije.
Pretpostavlja se da je graanima dovoljno znati samo ocenu stanja na nivou opasno - neopasno.
Takav pristup u savremenim uslovima je neefikasan. Savremena javnost u Srbiji odlikuje se
relativno dobrim obrazovnim kvalifikacijama. Praktino u svakom naseljenom mestu postoje ljudi,
za koje e odreeni zakljuci biti nedovoljni. Upravo ti ljudi pokuavaju da dobiju nedostajue
injenice i brojeve samostalno, putem sopstvenih istraivanja ili putem nezavisnih konsultacija.
Lako se moe desiti da pri nedovoljnoj pripremljenosti ove grupe takva istraivanja mogu dovesti
do fantastinih rezultata: Takoe, za lokalno stanovnitvo ta sopstvena informacija moe se
pokazati pravilnijom zbog tradicionalnog nepoverenja prema zvaninim zakljucima.
Pojedinana, nepotpuna informacija, rasprostranjena po oficijelnim kanalima, vrlo esto izaziva
poveanje socijalne napetosti, nego njeno smanjenje. Nasuprot rasprostranjenom verovanju
zvaninih struktura, neprikladne reakcije naselja se javljaju onda kada postoji nedostatak stvarne
(faktike) informacije (realnih podataka), a ne onda kada ih ima mnogo. Stoga se predlae pristup
zasnovan na vie nivoa prenosa informacija, zajedno sa upotrebom metoda javnog monitoringa:
flajeri/listovi (sa zanemarljivim udelom faktikog materijala), koji ima za cilj privlaenje
panje javnosti za uee u diskusiji problema;
kratak rezime (po tipu pressa) koji sadri neki brojani materijal, osnovne zakljuke kao i
podstaknute studente, seniore, predavae tehnike pri ueu u dijalogu;
broura koja sadri sve razdele, koji odraavaju ranije postavljene zadatke zavrne faze
nekog ve razraenog projekta za smanjenje tetnih materija (sa potpunim faktikim
materijalom i analizom svih informacija, dostupnih u lokalnim i centralnim izvorima), u
budunosti moe biti upotrebljena od strane javnih organizacija, koje se bave
problemima ogranienja industrijskog uticaja na prirodne komplekse i na stanje zdravlja
stanovnitva;
broura dopunjena protokolima uzorkovanja, pripreme, analize uzoraka, primarna
diskusija rezultata o primarnim diskusijama rezultata i izlaganje problema ekolokih
istraivanja, za diskusije sa zvaninim licima kao i za upotrebu pripremljenosti javnih
organizacija.
Obrada podataka merenja obuhvata:
pripremu podataka za obradu,
saimanje podataka i
izraavanje u obliku prikladnom
za poreenje GV, tojest kao srednja i najvea
vrednost koncentracija i kaoprocenat rezultataveih od GV;

npaheae yra^ja hobux u3Bopa to jecT yTBp^uBaae epeMeHCKO^ cneda KOH^eHTpa^uja

(mpenda).

npocTopHa pacnoge^a KOH^eHTpa^uja Mo*e ce npuKa3aTu y ogHocy Ha CMep BeTpa. TaKaB

npuKa3 Ha3UBa ce "pywa 3a^atyewa ea3dyxa" noMa^e y OTKpuBaay u ugeHTu$uKa^uju
u3Bopa eMucuje.

u i Laz

50

II

5.5.13.

0.5

2.8
ppiT,

ppiTi

AEGL-3

ppin =

fEEL-2

= fECL-l

Izvetavanje o rezultatima merenja

Izvetavanje o rezultatima merenja podrazumeva razmatranje rezultata i izvoenje zakljuaka, kao i

predstavljanje rezultata monitoringa, odreenih informacija i dobijenih podataka na najefektivniji
nain. Dobra praksa zasnovana je na razmatranju sledeih taaka:
zahteva i publike (javnosti) za izvetaj,
mogunosti izvetaja,
vrsta izvetaja,
dobrih metoda izvetavanja,
kvalitetnih razmatranja.

Indeks kvaliteta u vansezoni lo'enja 1988.

Izvetaj monitoringa
god.moe zahtevati formu izjave, pri emu ukljuuje:
Zakonodavstvo - da bi se ispunio nacionalni (dravni) zakon i zakon EU, kao i da bi se
ispunili pravni uslovi dozvole i odgovarajuih zakona.
Ekoloki rad - da bi se dokazalo da proces zahteva neophodne metode u cilju minimizacije
ekolokih uticaja, npr. najboljih nostupnih netoda, koristei resurse efektivno i dajui svoj
doprinos razvoju ivotne sredine.

Uverljivost- da bi se obezbedili podaci, koje operateri i vlasti mogu koristiti kao uverenjeizvetaj ili pri nepotovanju u sudskim situacijama (npr. sudsko gonjenje; proglas itd.)
5.6. NAJEE GREKE U PROGRAMIMA ZA MONITORING I KAKO IH IZBEI
Svaki program za monitoring vazduha je opremljen brojnim opcijama koje u krajnjoj liniji utiu na
bezbednost radnika tokom njihovih svakodnevnih aktivnosti. Tipino, program je udaljen od same
sutine i fokusa na radnu snagu i osoblje kompanije. Sledea lista sadri neke od najeih greaka
sa kojima se suoavamo kada se pozovu eksperti za podrku korisnikih atmosferskih test
programa.
I Pogreni senzori za zadati posao: Naj fundamentalnija greka u monitoring programu je nedostatak
odgovarajue opreme za detekciju. Negde usput, prenosivi gasni monitori za zatvorene prostorije
su se poeli definisati kao instrumenti za etiri gasa koji detektuju kiseonik, zapaljivi gas, ugljen
monoksid i sumpor vodonik. Dok su dve od ove etri komponente, senzori za kiseonik i zapaljivi
gas, neophodne skoro u svakoj primeni za zatvoren prostor, druge dve sigurno to nisu. Zatvoreni
prostori su razliiti, i opasnosti u njima su razliite. Pravilna procena potencijalnih rizika, i
obezbeivanje da detekciona oprema bude u stanju da ih efikasno nadgleda, je najbitnija za uspeh
programa.
II Nedostatak opreme za daljinsko uzorkovanje: Zakoni koji reguliu rad u zatvorenim prostorima
nalau da se atmosfera mora testirati i biti bez opasnosti pre ulaska radnika u ovakav prostor. Ovaj
zahtev prirodno vodi do uzimanja uzorka iz ovakvog prostora na monitoring opremu. Meutim
suvie esto, profesionalci za bezbednost pri poseti podruja gde se nalazi ulaz u zatvoreni prostor,
zatiu radnike kako sputaju instrument u rupu zakaen na kraju konopca. Izbegavanje trokova
nabavke odgovarajue opreme za uzorkovanje je impresivno sve dok se instrumenat ne oteti u
dubinama ovog prostora i trokovi za popravke prevazilaze cenu opreme za uzorkovanje.
III Loe nulte reference: Za radnika je normalno da doe do radilita, izvadi monitor iz vozila, ukljui
ga, pogleda oitavanje i pokrene funkciju nuliranja. Okolna atmosfera mora biti bez gasnih
zagaivaa pre nuliranja instrumenta i priprpreme za testiranje atmosfere. Oiti indikator da ovaj
korak nije pravilno izvren je pojava da instrument prikazuje negativne gasne koncentracije u
apsolutno istoj atmosferi. Ako instrument ne moe da pokae negativna oitavanja ili se
automatski nulira tokom startovanja, radnik najee nee biti svestan da je nainio greku.
IV Neodgovarajua kalibracija : Svaki instrument e biti taan i pouzdan u onoj meri koliko je tano
njegovo kalibrisanje. Klju dobre kalibracije je obino potvrda da je gasna koncentracija navedena
na etiketi boce ista kao i ona koja se oitava na instrumentu. Ovo zvui jednostavno, ali primeri da
korisnici instrumenata biraju bocu sa jednom koncentracijom gasa i koriste je za kalibrisanje
instrumenta kojem je neophodna druga koncentracija kalibracionog gasa, su previe brojni da bi se
o njima dalje diskutovalo na ovom mestu.
V Izostanak testiranja opreme pre upotrebe: Ovo je stara pria. Jedini nain kako bi ste bili sigurni da
va instrument detektuje gas je provera istog gasom pre upotrebe. Izvrenje funkcionalnog testa
nad gasnim monitorom je jednostavan zadatak koji zahteva samo par sekundi. Zato bi ste poverili
svoj ivot komadu opreme za koji samo moete da predpostavite da pravilno funkcionie? Dali bi
ste se oseali lagodno da uete u avion ako bi ste znali da pilot nije izvrio neophodni pregled pred
let? Nemojte preskakati proveru vaeg gasnog monitora.
VI Nedostatak korelacije izmeu oitavanja kiseonika i zapaljivog gasa: Veina prenosnih
instrumenata za gasni monitoring koji se koriste u programima za monitoring vazduha se baziraju
na senzore sa katalitikom difuzijom zapaljivih gasova koji daju oitavanja u odnosu na donju
eksplozivnu granicu (LEL) zapaljivog gasa. Meutim, u mnogim sluajevima, se ne shvata da ovi
senzori zahtevaju prisustvo kiseonika kako bi obezbedili tano oitavanje. Ako je koncentracija
31
7

kiseonika u atmosferi ispod 10 procenta zapremine, potencijalno opasne situacije mogu proi
nedetektovane jer senzor zapaljivih gasova nee funkcionisati pravilno.
Najbolje je da se uvek obezbedi odgovarajua korelacija oitavanja izmeu kiseonika i zapaljivog
gasa na vaem instrumentu pre procene da je atmosfera bez opasnosti.
VII Testiraj, i zaboravi : Kao to je prethodno reeno, zakoni nalau testiranje atmosfere pre ulaska u
zatvoreni prostor. Kada se testiranje zavri, instrument se vraa u vozilo u previe sluajeva. Zato
ovde stati? Atmosferski uslovi u puno podruja se mogu brzo i dramatino promeniti. Ako je sve
isto i bezbedno sada, ovo nije garancija da e tako biti i za 15, 30 ili 60 minuta od merenja.
Izvadite instrumenat i nastavite sa monitoringom atmosfere svo vreme trajanja radova. U ovom
sluaju, oigledno je bolje biti bezbedan nego da vam kasnije bude ao.
VIIINedostatak obuke: esto, radniku se preda instrument, dodeli mu se posao da izvri atmosfersko
testiranje, i poalje se bez ikakve dodatne obuke ili znanja kako se rukuje sa instrumentom ili
interpretiraju oitavanja. Alati za obuku su brojni. Filmovi, raunarski- bazirani trening kursevi,
online uputstva i seminari su dostupni za pomo i prenoenje znanja i nadlenosti neophodnih za
upotrebu gasnih monitoring instrumenata. Ne izlazite na radilite bez jasnog poznavanja opreme i
kako se ona pravilno upotrebljava.
IX Pogrene interpretacije oitavanja i podataka: Puno osoba pogreno veruje da, ako se
identifikuje nepoznata atmosferska opasnost, e prenosivi gasni monitor specifino identifikovati
problem. Nema niega pogrenijeg od ovoga. Nijedan prenosni gasni monitor nije sposoban da
tano identifikuje odreeni nepoznati gas. Dok instrumenti za gasni-monitoring koriste senzore za
specifine smee u nekim sluajevima, nijedan od ovih senzora nee istinski da bude osetljiv samo
na jedan gas. Na veinu senzora utie uzajamna interferencija od isparenja drugaijih od ciljane
smee. Generalno, postoji vrlo malo razumevanja efekata meusobne-interference gasova na
senzore i zbog toga podaci koje daju se esto pogreno tumae.
X Loi interni standardi : Nemojte se pouzdati u proizvoae opreme pri odreivanju vae politike
standarda. Proizvoai opreme su eksperti za sopstvenu opremu. Oni nisu, niti oni to tvrde u veini
sluajeva, eksperti za vae polje rada. Obezbedite da vaa politika standarda bude odreena
najboljom bezbedonosnom praksom a ne onim to je najzgodnije ili ekonomski izvodljivo.
Jednostavno oslanjanje na proizvoake preporuke nije nain na koji se osigurava da je va
program izgraen na temeljima primene najboljih iskustava i prakse kada je god to mogue.
5.7. NORMIRANJE KVALITETA AMBIJENTALNOG VAZDUHA
Pod kvalitetom atmosferskog (ambijentalnog) vazduha podrazumeva se sveukupnost svojstava
atmosfere, koja odreuje stepen uticaja fizikih, hemijskih i biolokih faktora na ljude, biljni i
ivotinjski svet, a takoe i na materijalna dobra i radom stvorene vrednosti, kao i na ivotnu
sredinu u celini ( Zakon o zatiti vazduha RS (Sl. glasnik RS. br. 36/09).
U Republici Srbiji utvreni su standardi kvaliteta vazduha i standardi emisije, odnosno granine
vrednosti emisije zagaujuih materija u vazduh ukljuujui i emisije iz mobilnih izvora
zagaivanja i granine vrednosti koncentracija u ambijentalnom vazduhu. Granine vrednosti
emisije odreene su Uredbom o graninim vrednostima emisije, zagaujuih materija u vazduh (
Sl. glasniku RS. br. 71/2010 i 6/2011 - ispr.), a koncentracija u ambijentalnom vazduhu Uredbom o
uslovima za merna mesta, monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS. br. 11/2010).
Na osnovu Uredbe o uslovima za merna mesta, monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha
predvieno je da se prati nivo zagaenosti vazduha. Rezultati merenja koncentracija zagaujuih
materija porede se sa propisanim: graninim vrednostima (GV), tolerantnim vrednostima (TV) i
ciljnim vrednostima nivoa zagaujuih materija u ambijentalnom vazduhu u cilju utvrivanja nivoa
zagaenosti vazduha.
Nivo zagaujuih materija je koncentracija zagaujue materije u vazduhu ili njihovo taloenje na
povrini u odreenom vremenskom periodu, kojima se izraava kvalitet vazduha. Kriterijumi za

Indeks kvaliteta u vansezoni lo'enja 1988.

proveru validnostigod.
su: granina vrednost; tolerantna vrednost; granica tolerancije, gde su:
granina vrednost - najvii dozvoljeni nivo zagaujue materije u vazduhu, utvren na
osnovu naunih saznanja, kako bi se izbegle, spreile ili smanjile tetne posledice po
zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i koja se kada se jednom dostigne, ne sme premaiti;
tolerantna vrednost - granina vrednost uveana za granicu tolerancije;
granica tolerancije - procenat dozvoljenog prekoraenja granine vrednosti pod propisanim
uslovima.
Granica tolerancije odreuje se pomou gornje i donje granice tolerancije, pri emu je:
donja granica ocenjivanja propisan nivo zagaujue materije ispod koga se ocenjivanje
moe vriti samo pomou metoda procene na osnovu matematikih modela ili drugih
modela procene.
gornja granica ocenjivanja je propisan nivo zagaujue materije ispod koga se ocenjivanje
moe vriti kombinacijom merenja i metoda procene na osnovu matematikih ili drugih
modela procene.
Kategorizacija zagaenosti ambijentalnog vazduha prema Zakonu o zatiti vazduha moe se
izvriti na sledee etiri kategorije:
Koncentracija opasna po zdravlje ljudi je nivo zagaujue materije ije prekoraenje
predstavlja opasnost po zdravlje ljudi od kratkotrajne izloenosti, pri ijoj se pojavi hitno
moraju preduzeti odgovarajue propisane mere;
Koncentracija o kojoj se izvetava javnost je nivo zagaujue materije ije prekoraenje
predstavlja opasnost po zdravlje, posebno osetljivih delova populacije od kratkotrajne
izloenosti o kojoj je neophodno hitno i adekvatno informisanje javnosti;
Kritini nivo je nivo zagaujue materije zasnovan na naunim saznanjima, iznad koga se
moe pojaviti direktan tetan efekat na neke receptore kao to su drvee, druge biljke ili
prirodni ekosistemi, ali ne i na ljude;
Maksimalna nacionalna emisija je maksimalna koliina zagaujuih materija izraena u kt
koja moe da se emituje u toku jedne kalendarske godine u skladu sa meunarodnim
ugovorima i standardima.
Prisustvo zagaujuih supstanci u vazduhu, zavisno od njihove koncentracije, moe imati
negativan uticaj na zdravlje ljudi. Zbog toga se donose zakoni kojima se odreuje i regulie
koliina pojedinih polutanata u vazduhu, ime se obezbeuje prihvatljiviji nivo ovih
supstanci i potrebni kvalitet vazduha.
Pri odreivanju graninih vrednosti korieni su razliiti kriterijumi za naseljena podruja u odnosu
na nenaseljena i rekreativna podruja. U tabeli 1 prikazane su dozvoljene srednje vrednosti za
naseljena podruja koje e biti koriene u daljem radu.
Ipak, najveu vanost u ovoj podeli ima tzv. ciljna vrednost. Ciljna vrednost je nivo zagaujue
materije koja je utvrena sa ciljem da se izvri prevencija ili smanjenje tetnih efekata po zdravlje
ljudi i ivotnu sredinu, koja treba da se postigne u tano utvrenom roku (Uredba o uslovima za
monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha).
Tabela...............

31
9

''

CL.

re

I rp5HHHH0

<z>

MaTSf
* a,
i.i'm3

Sg
-u
. 3 .

V.
~>c
-

i
a'

lh

cywiiB
p
jn.nI.
Hi;
I.}

35
0
12
6

34 ti
Karenfiiipti
!5

ih
3J

IS
O

ft

K-n'-h

t 1 _
5 B-E.
-T t

Ei
BQ
1- s
IZL.
TI

hi

ii
li
p

>
:<
i j

600

125

50

75

IS <

22$

rs

iat

36

32

iime
PM ti

Ut\

35*

75

25

3S

rofj+ia

40

46

20

23

30H
[OS]

8 h ma*

IS
O

Z>f
\

[:

; !i man

lO
OO
D
W
OO
3f
00

JOOO

84 h
KBJlBUfpp
CKa
huje
(CsW

HBnentato
^
rofj+ia

'i fM'HU
V

leooo

10005

50
00
-

3LE

5.8. INDEKS ZAGAENJA ATMOSFERE

S obzirom na prisustvo razliitih zagaujuih supstanci u ambijentalnom vazduhu, konana ocena
zagaenja vazdune sredine u praksi odreuje se razliitim indeksima, koji dozvoljavaju
uraunavanje prisustva nekoliko zagaujuih supstanci. Kao najrasprostranjeniji koristi se
kompleksni indeks zagaenja atmosfere (IZA) koga izraunavamo formulom:
i \ci qsr,

IZA = v MDK J
A
!=i

gde je: q .i - srednja koncentracija i - te supstance; MDK di - MDK d za i - tu supstancu; c bezdimenziona konstanta stepena tetnosti i - te supstance u odnosu na tetnost sumpor - dioksida,
koja zavisi od toga, kojoj klasi opasnosti pripada zagaujua supstanca.
U zavisnosti od toksinosti sva hemijska jedinjenja dele se na etiri klase opasnosti (Tabela
5.2. ). Izrada klasa opasnosti omoguava diferenciran pristup formiranju neophodnih mera zatite u radu
sa razliitim opasnim materijama, a takoe prethodno ocenjivanje opasnosti uticaja zagaujuih
materija na organizam oveka.
sr

Indeks kvaliteta u vansezoni lo'enja 1988.

Tabela 5.1.
Konstante tetnosti materija raznih klasa opasnosti
god.
Klasa opasnosti supstance
1
2
3
Konstanta ci
1,7
1,3
1,0

4
0,9

Tabela 5.2. Klase opasnosti hemijskih jedinjenja u zavisnosti od njihove toksinosti

Pokazatelji
Klase opasnosti
MDKrz, mg/m

I -veoma opasne
ispod 0,1

II- visoko-opasne
0,1-1,0

III -umerenoopasne
1-10

IV- nisko-opasne
iznad 10

ispod 15
15-150
150-5000
iznad 5000
pri unosu u
eludac, mg/kg
mase teli
Za uporeivanje podataka o zagaenosti ambijentalnog vazduha zagaujuim
supstancama raznih gradova, kompleksni indeksi zagaenja atmosfere moraju uzeti u
obzir podjednake koliine (n) zagaujuih supstanci. Pri pravljenju jednogodinje liste
gradova sa najveim nivoom zagaenja atmosfere za proraun kompleksnog IZA koriste
se vrednosti jedininih indeksa onih supstanci kod kojih su te vrednosti najvee. U veini
sluajeva, to se odnosi na procenu oksida azota, sumpor-dioksida, benzo (a) pirena,
ozona, formaldehida, fenola, itd.
LD50

5.9. INDEKS KVALITETA VAZDUHA

Poslednjih godina, usvajanjem svetskih kodeksa, predloen je drugi pristup normiranju
kvaliteta vazduha, zasnovan na utvrivanju normativa maksimalno dozvoljenih tetnih
uticaja. Karakteristika ovog pristupa ogleda se u tome, da se uzima i normira ne samo
priliv tetnih supstanci, ve i drugih faktora antropogenog uticaja, koji negativno utiu na
ivotnu sredinu. Osnovni princip utvrivanja normativa maksimalno dozvoljenih tetnih
uticaja je naneta teta, odnosno rizik po zdravlje. U tom smislu se koristi indeks kvaliteta
vazduha (AQI - Air Quality Index).
AQI je indeks koji ukazuje na dnevni kvalitet vazduha, koliko je ist ili zagaen. AQI
stavlja akcenat na efekte koji se ispoljavaju u roku od nekoliko sati ili nakon nekoliko
dana od udisanja zagaenog vazduha. EPA je odredila AQI za pet glavnih zagaujuih
supstanci vazduha u prizemnom sloju atmosfere: O 3, estino zagaenje, CO2 SO2 i NO2.
Za svaku od ovih zagaujuih supstanci EPA je ustanovila nacionalne standarde kvaliteta
vazduha u cilju zatite opteg zdravlja. AQI kao merilo koristi skalu sa opsegom od 0 do
500. Vea vrednost AQI podrazumeva vei nivo zagaenja vazduha i predstavlja vei
rizik po zdravlje ljudi.
EPA je, u cilju zatite opteg zdravlja, odredila da vrednost AQI 100 predstavlja
nacionalni standard za kvalitet vazduha kada je u pitanju zagaujua supstanca. Vrednosti
AQI manje od 100 smatraju se zadovoljavajui. Ukoliko su AQI vrednosti iznad 100,
smatra se da je vazduh nezdrav, najpre za odreene osetljive grupe ljudi, a zatim kako
AQI vrednosti rastu za svakoga.
U cilju odreivanja AQI kvalitet vazduha meri se monitorima koji svakog dana snimaju
koncentracije glavnih zagaujuih supstanci. Ova merenja se zatim konvertuju u
vrednosti AQI pomou standardnih formula. AQI se u odreenoj oblasti izraunava za
svaku od zagaujuih materija (nivo ozona u prizemnom sloju atmosfere, estino
zagaenje, CO, SO2, NO2. Najvea vrednost AQI pojedinanog zagaenja je vrednost
AQI za taj dan.
32
1

Takoe vri se i odreivanje AQI za naredni dan u vidu prognoze. Ove prognoze
doprinose zatiti zdravlja lokalnog stanovnitva tako to ih upozoravaju da planiraju
svoje aktivnosti za period kada je kvalitet vazduha bolji. AQI je nacionalni indeks tako da
su vrednosti i boje koje se koriste da pokau lokalni kvalitet vazduha i nivo zdravstvene
zatite iste svuda (standardizovane).
Kada je IKV u opsegu:

Uslovi kvaliteta vazduha su:

Simboliki predstavljeno
bojom:

0 - 50

Dobri

Zelena

51 - 100

Umereni

uta

101 - 150

Nezdravi za osetljive

Narandasta

151 - 200

Nezdravi

Crvena

201 - 300

Veoma nezdravi

Tamno crvena (ljubiasta)

301 - 500

Opasni (tetni)

Braon

Slika 44. Predstavljanje indeksa kvaliteta vazduha

Svaka kategorija odgovara razliitom nivou uticaja na zdravlje. Pri tome uslovi kvaliteta vazduha
znae:
>
>
>

>
>
>

Dobro - Smatra se da je kvalitet vazduha zadovoljavajui, zagaenje vazduha predstavlja

mali rizik ili rizika nema.
Umereno - Kvalitet vazduha je prihvatljiv, meutim, neki od zagaivaa mogu imati
umeren uticaj na manji broj ljudi. Ljudi koji su osetljivi na ozon mogu imati disajne
probleme.
Nezdravo za osetljive grupe - osobe koje spadaju u osetljive grupe mogu osetiti zdravstvene
probleme. A to znai da e oni verovatno biti izloeniji od ostalih. Osobe sa bolestima
plua sklone su veem riziku ukoliko su izloene ozonu, dok su osobe sa bolestima plua
ili bolestima srca sklone veem riziku ukoliko su izloene estinom zagaenju. Ostalo
stanovnitvo nee biti ugroeno.
Nezdravo - svako moe poeti da osea zdravstvene probleme. Osetljivije osobe mogu
imati i ozbiljnije zdravstvene posledice.
Veoma nezdravo - predstavlja upozorenje po zdravlje, to znai da svako moe imati
zbiljnijih zdravstvenih problema.
Opasno -upozorava na opasnost (vanredne uslove). Celokupna populacija e verovatno biti
izloena.

U SAD u gradovima sa vie od 35.000 stanovnika, drava ili lokalne agencije na dnevnoj osnovi
izvetavaju javnost o vrednosti AQI. Kada je AQI iznad 100, agencije su dune da obaveste i
upozore koje osobe mogu biti osetljive na konkretno zagaenje (deca ili osobe koje boluju od
astme ili srca). Ukoliko dve ili vie zagaujue materije imaju vrednost IKV iznad 100 odreenog
dana, agencije su u obavezi da obaveste sve grupe ljudi koje su osetljive na ovo zagaenje. Tada i
manje lokalne zajednice izvetavaju o AQI. Mnogi gradovi odreuju AQI. za naredni dan u vidu
prognoze. Ove prognoze doprinose zatiti zdravlja lokalnog stanovnitva tako to ih upozoravaju
da planiraju svoje aktivnosti za period kada je kvalitet vazduha bolji. AQI. je nacionalni indeks
tako da vrednosti i boje koje se koriste da pokau lokalni kvalitet vazduha i nivo zdravstvene
zatite, su iste svuda u SAD.

Indeks kvaliteta u vansezoni lo'enja 1988.

5.10.
POKAZATELJ
god. ZAGAENOSTI VAZDUHA
U visoko razvijenim zemljama Evrope primenjuje se metoda za ocenu kvaliteta vazduha zasnovana
na izraunavanju "pokazatelja zagaenosti vazduha" koji predstavlja odnos statiki obraenih
izmerenih koncentracija zagaujuih supstanci i graninih vrednosti koncentracija (GVK).
PZV

^
GVK
Gde je:PZV- pokazatelj (godinji ili dnevni ili kratkotrajni) zagaenosti vazduha,
PZV

ili d ili k -

Na osnovu pokazatelja zagaenosti zazduha utvruje se stepen zagaenosti. Razlikuju se

pet klase stepena zagaenosti vazduha:
I klasa - povoljan
II klasa - blag
III klasa - srednje
IV klasa - nezdravo
V klasa - veoma nezdravo.
Tabela 45. Klasifikacija stepena zagaenosti vazduha
PZV raspon
0.0 - 0,4
0,5 - 0,9
1,0 - 1,4
1,5 - 2,0
> 2,0
zadovoljavajui

Stepen
zagaenosti
vazduha

blag

srednje

nezdravo

veoma
nezdravo

Kao i u sluaju AQI mogue je svakoj klasi dodeliti jednu boju radi lakeg raspoznavanja
kategorije pokazatelja zagaenosti vazduha, odnosno stepena zagaenosti vazduha.
5.11.

KATEGORIJE KVALITETA VAZDUHA

Prema Agencijii za zatitu ivotne sredine R. Srbije podela ambijentalnog vazduha se vri
na 3 kategorije:

I kategoriji odgovara vazduh u okviru koga su zagaenja u granicama do GV.

II kategoriji odgovara vazduh u okviru koga su zagaenja u granicama do TV.
III kategoriji odgovara vazduh u okviru koga su zagaenja iznad TV

Na slici 46 su pretstavljene kategorije kvaliteta vazduha za estice PM10.

Takoe Agencijii za zatitu ivotne sredine R. Srbije je utvrdila i SAQI (srpski indeks
kvaliteta vazduha ). Podela kvaliteta ambijentalnog vazduha se vri u 5 klase:
KATErOPMJE KBAJ1MTETA

3
0
0
.

flro

BA3flYXA
r
r
o

2
3

II
KATErOPMJA

a
%
i

5
0

III
KATEfOP
Mvl

02

03

04

0 50 6 PM
10, ^g
m3

32
3

07

08

09

0 100

Slika 46. Podela ambijentalnog vazduha na kategorije u odnosu na sadraj estica PM10 prema
Agencijii za zatitu ivotne sredine R. Srbije

5.12.

SRPSKI INDEKS KVALITETA VAZDUHA

Na slici 47 je pretstavljenen indeks SAQI kvaliteta vazduha za estice PM10.

MHfEKC SAQI_11

flro rro

0-

JAKO

10
5/

SAfABEH

3ArAT>EH

CD

1
0
0

OflnUHAHj

1
CD

/
f

10

CL

C
----1-------

---- 20

30

40

---1
--50

- - - -----

- ---- ---- ----- - - ----1

60

70

80

90

----

100

PM 10, /x&m3

Slika 47. Podela kvaliteta ambijentalnog vazduha prema indeksu- SAQI u odnosu na sadraj
estica PM10 prema Agencijii za zatitu ivotne sredine R. Srbije.

6. TEHNIKA SREDSTVA ZA OBEZBEIVANJE INFORMACIJA

U MREI MONITORINGA

6.1. OBRADA PODATAKA I INFORMACIONI SISTEMI

Da bi se ostvarili zadaci mree monitoringa podaci koji se dobijaju merenjem u stanicama
monitoringa treba da budu podvrgnuti obradi. Podaci koji su neposredan rezultat merenja
najee se dobijaju u jednom od sledeih oblika:

numeriki,
analogni, razliitog vida i
impulsni.
Obrada signala treba u optem sluaju da obezbedi da se od takvih signala dobijaju:
brojne vrednosti pojedinih merenja u odgovarajuim jedinicama,
brojne vrednosti izvedenih veliina iz osnovnih merenja, od interesa za zagaenje vazduha,
prognoze razvoja situacije, a uz pomo odgovarajuih modela,
signal alarmnog stanja, na osnovu dobijenih rezultata tekueg merenja ili prognoze.
Po mestu gde se obrada vri, moe se izvriti podela na:
lokalna obrada podataka i
centralna obrada podataka.
Lokalna obrada podataka podrazumeva obradu koja se obavlja u mernoj stanici, neposredno uz
merenje. Osnovni zadatak lokalne obrade, koji se takoe mora obavezno izvravati, jeste da se

Indeks kvaliteta u vansezoni lo'enja 1988.

obavi minimalna obrada
god. koja e obezbediti da se podaci dobijaju u formi koja je najjednostavnija i
najpogodnija za predvieni nain prenosa informacija.
U optem sluaju lokalna obrada treba da obezbedi:

podatke potrebne za lokalnu interpretaciju stanja i odgovarajuu prezentaciju toga stanja na

licu mesta,
alarmni signal koji ve moe da proistekne iz poznavanja veliine kritinog parametra i
unapred zadatog nivoa definisanog kao graninog,
redukovanje koliine informacija za otpremu, pogodnim usrednjavanjem mernih podataka
iz vie merenja,
prezentiranje informacija koje merna stanica dobija iz centra monitoringa, ukoliko je takvo
komuniciranje predvieno.
Zadaci centralne obrade podataka su kompleksniji. Oni se mogu formulisati kao:

formiranje kompletne slike stanja u regionu prekrivenom mreom monitoringa, kako u

pogledu nivoa pojedinih kontrolisanih parametara tako i u pogledu izvedenih parametara,
praenja razvoja situacije - njenog istorijata,
prognoziranje razvoja situacije kako u celom regionu, tako i u pojedinim njegovim
oblastima na osnovu praenog razvoja stanja i modela razvijenih za te situacije i regiona,
otkrivanje alarmnih situacija kako na osnovu prelaska predodreenih nivoa zadatih
pojedinim parametrima tako i na osnovu oekivanja koja proizilaze iz prognostike
analize.
Informacioni sistem koji je deo sistema za obradu podataka u mrei monitoringa traba da obezbedi:
potrebnu prezentaciju stanja u regionu i u pojedim njegovim delovima,
uskladitenje podataka,
na osnovu uskladitenih podataka, formiranje usrednjenih vrednosti pojedinih veliina i to
u odnosu na razliite vremenske periode i prezentiranje istih podataka za periode 24h,
jedne sedmice, meseca i td.
skup povratnih informacija koje se upuuju mernim centrima koje mogu biti raznovrsne
prirode: obavetajne, alarmne i prognostike.
Sistem monitoringa vazduha, u generalnom pristupu, predstavlja nerazdvojnu celinu sa
monitoringom vode i katastrom i obuhvaen je velikim informacionim sistemom koji prua sve
potrebne elemente za sprovoenje svih mera za zatitu ovekove okoline. Takav sistem prikazan je
ematski na slici 18.
Razmatranja o sistemima i mreama za monitoring vazduha ne mogu da obuhvate sve probleme
poto bi obim izlaganja preao granice odreene namenom ovog rada. Izneti elementi
dozvoljavaju da se dobije elementarna slika o zadacima sistema i mree monitoringa, metodama
ostvarivanja tih zadataka i kompleksnosti problema vezanih za monitoring vazduha. Mnoge
alternative koje postoje mogu detaljnije da se razrauju tek kada se prie projektovanju i
realizaciji sistema i to poto se izabere osnovna koncepcija.
6.2. OPTA STRUKTURA SREDSTAVA U MREI MERENJA
Opta struktura sredstava mree merenja u sistemu monitoringa podrazumeva:
1.

Za nizak nivo mree monitoringa:

stacionarna mesta merenja;
mobilne i stacionarne laboratorije za istraivanje stanja atmosfere;
mobilne stanice za kontrolu;
inspekcijske slube;
slube za dobijanje podataka od naselja.
Broj stacionarnih i mobilnih stanica i mesta merenja odreuju se na osnovu sprovoenja
32
5

istraivanja, prorauna na osnovu raspoloivih modela konkretnog prirodno - tehnikog sistema

(ili prirodno-teritorijalnog kompleksa), kao i na osnovu steenog iskustva posmatranja/ praenja
ivotne sredine.
2. Za srednji nivo mree:
centri prikupljanja i obrade informacija, dobijenih sistemom mrea, koje se
meusobno razlikuju specifinostima i sloenou reavanih zadataka.
3. Za visok nivo mree:
korisnici informacija, dobijenih u centrima za prikupljanje i obradu. (Neposredni
korisnici podataka su inspektori za zatitu ivotne sredine).
U osnovne elemente mree monitoringa spadaju senzori i analizatori; ureaji za prikupljanje
podataka; ureaji prenosa podataka i dr.
Za automatsko merenje koncentracije najrasprostranjenijih vrsta zagaenja vazduha koriste se
sledee osnovne metode:
hemijske luminiscencije za odreivanje koncentracije azotovih oksida;
ultraljubiaste fluorescencije za odreivanje koncentracije sumpor dioksida
i vodonik sulfida;
ultraljubiaste apsorpcije za merenje koncentracije ugljen monoksida i
ugljen dioksida;

plameno jonizaciona metoda za merenje koncentracije sume

ugljovodonika i sume ugljovodonika sa metanom;
apsorpcije beta zraenja za kontrolu praine.
Osim toga, za merenje koncentracije zagaenja koriste se tradicionalne metode analitike
hemije i gasne hromatografije.
Za kvalitetno snimanje informacija koriste se ili univerzalni programirani logiki kontroleri, ili
specijalni mikroprocesorni kontroleri.
Poredak prenosa podataka sastoji se od predajne i prijemne aparature. Kao predajna aparatura
koriste se serijski telefonski modemi, koji koriste standardne protokole SSITT. Kao prijemna
aparatura pri manjem broju lokalnih vorova mree u prvoj fazi rada moemo koristiti iste one
modeme, koji su povezani sa PC raunarom.
6.3. SREDSTVA OBRADE INFORMACIJA
U hijerarhijskoj mrei merenja raunarska sredstva obrade informacija koriste se praktino na svim
nivoima mree. U stacionarnim i mobilnim punktovima uitava podataka ne samo da upravlja
radom analizatora, ve i vri primarnu obradu sakupljenih podataka.
U lokalnim i centralnim raunskim centrima nivoi zagaenja se izraunavaju po modelima nivoa
zagaenja sredine po osnovnim i dopunskim ingredijentima, koji grade karte izolinija,
proraunavaju prognozu, raunaju verovatne izvore zagaenja itd.
Specifinost reavanih zadataka, pouzdanosti zahteva i rada u realnom vremenu neophodno je
sagledati ve pri projektovanju raunskih centara. Od nivoa sloenosti zadataka zavise jaina i mo
centara.
Raunski centar mree monitoringa zagaenja ispunjava sledee funkcije:
upravljanje radom mree nadzemnih merenja u operativnom reimu i reimu provere
radne sposobnosti;
sakupljanje informacija iz stacionarnih punktova i mobilnih laboratorija kontrole
zagaenja;
voenje banaka podataka operativnog i dugotrajnog uvanja informacija uz obezbeenje
i pouzdanosti ouvanja informacija i zatite od neovlaenog pristupa;

Indeks kvaliteta u vansezoni lo'enja 1988.

obrada god.
informacija za dobijanje opte slike zagaenja, za proraun prognoze, integralnih
ocena ekolokog stanja sredine i dr.;
priprema i predaja informacija o zagaenjima po planskom poretku u vidu slobodnih
tabela, kartografskog materijala itd.;
prenos informacija u automatskom reimu u glavni raunski centar.

Raunski centar monitoringa emisija ispunjava sledee funkcije upravljanja radom svih slubi
posmatranja/praenja:
mehaniko i automatsko prikupljanje informacija i zarbitranih fiksnih punktova i
mobilnih laboratorija za kontrolu emisije;
voenje banaka podataka informacija o emisijama i informacija, koje su prikupile slube
za praenje, uz obezbeenje pouzdanog uvanja informacija i zatite od neovlaene
dostupnosti;
obrada informacija za odreivanje verovatnih izvora emisija, izraunavanje obima
emisije po preduzeima, priprema predloga mera za zatitu prirode, proraun tete
izazvane emisijom u ivotnu sredinu itd.;
priprema planske organizacije/poretka na osnovu referentnih zahteva, izvetaja o
trenutnom stanju zagaenosti i emisija u ivotnu sredinu, toku i efikasnosti sprovoenja
mera za zatitu prirode.
Uporeivane funkcija, koje vre centri monitoringa zagaenja i emisija, pokazuje, da sastav
raunskih centara moe da bude slian u smislu aparature i da se razlikuje samo strukturom
programa. Prirodno, javlja se potreba za objedinjenjem oba centra u jedan. Istovremeno, korisnije
je ostaviti dve nezavisne slube: kontrolu zagaenja i kontrolu emisija i shodno tome dva raunska
centra. Neki argumenti idu u korist datog tehnikog reenja:
kontrola zagaenja u naoj zemlji tokom istorije se sprovodila u sistemu
hidrometeorolokog zavoda i sutinski je vezan sa kompleksom hidrometeorolokih
praenja;
razrada i sprovoenje mera za zatitu prirode u Rusiji dodeljeni su komitetima
ministarstava prirode. Ova delatnost predlae postojanje razvijenih inspekcijskih slubi
i za praenje emisija preduzea;
dve slube kontrole ivotne sredine samo pojedinano poklapaju funkcije jedna druge.
Istovremeno postojanje dve slube sutinski poveava tanost dobijenih informacija i
pouzdanost rada sistema nadzemnog monitoringa u celini;
cena sopstvenog raunskog centra je neznatna u poreenju sa sredstvima merenja i
cenom sistema prenosa podataka, pa postojanje dva centra ne poveava bitno cenu
sistema monitoringa u celini i broj eksperata koji rade
U sutini, aparatura raunskih centara sadri centralni EVM komunikacioni sistem za prijem i
prenos podataka i neka specijalno automatizovana radna mesta (ARM) za reavanje zadataka
obrade i prikazivanja informacija.
6.4. MREE ZA PRENOS PODATAKA
Mrea za prenos podataka merenja iz stanica monitoringa reava sledee zadatke:
prenos podataka merenja od stacionarnih mesta merenja i mobilnih laboratorija;
prenos podataka, dobijenih od naselja o vanrednim i havarijskim situacijama;
prenos podataka po kanalima veza od raunskog centra do korisnika informacija (izvrne
vlasti, naselja itd.).
Podaci, predati od strane stacionarnih punktova i mobilnih laboratorija nisu veliki po obimu
(stotinak bajtova), ali se prenose dovoljno esto. Brzina prenosa podataka nije velika - stotinak
bajtova u sekundi. zahtevi koji se odnose na pouzdanost prenetih podataka nisu suvie strogi, jer
procesi u atmosferi i vodi imaju brzinu rasprostranjenja desetine minuta, ili sat.
32
7

Podaci raunskog centra korisnicima se predaju 1 - 2 puta dnevno, njihov obim je dovoljno veliki
(jedan do deset kilobajta). Zato brzina prenosa i zahtevi o pouzdanosti prenosa podataka moraju
biti dovoljno visoki.
Pri prenosu podataka od taaka merenja kao prenosnik se javlja prikuplja podataka, a kao
prijemnik - zavrna EVM tipa IBM-PC u raunskom centru. Pri prenosu podataka kao korisnik
predajnik javlja se zavrna EBM tipa IBM-PC, a kao prijemnik ARM ekologa, utvrenog u okviru
izvrnih i drugih zainteresovanih slubi. na kraju, pri prenosu podataka od naselja kao prijemnik i
predajnik javlja se ovek. U svim sluajevima rastojanje meu abonentima mree prenosa podataka
moe se izmeriti desetinama kilometara.
Kao vano pitanje projektovanja mree prenosa podataka javlja se izbor kanala veze i tehnikih
sredstava prenosa. Kao kanali mree mogu se javiti radio, mobilna telefonija i tradicionalne
telefonske linije, telegraf, teletejp, radiorelejne linije.
Upotreba automatske radiotelefonske veze, iroko je rasprostranjena u razvijenim zemljama - to je
i budunost Rusije. Pri upotrebi telegrafskih ili radiorelejnih linija za prenos podataka iz taaka
merenja, javlja se neophodnost izrade dodatnog hardvera i softvera za spajanje kanala veze sa
krajnjim EVM, to oteava i poskupljuje izradu mree nadzemnih merenja.
Na taj nain, za prenos podataka od stacionarnih punktova i mobilnih laboratorija danas je u osnovi
korisno upotrebljavati telefonske linije, jer su eksperimenti pokazali dovoljnu pouzdanost
telefonskih linija pri maloj brzini prenosa.
6.5. INFORMACIONA I PROGRAMSKA PODRKA
Informaciona podrka sistema monitoringa ivotne sredine mora da sadri:

ureenu strukturu informacionih tokova (ulaznih, unutranjih, izlaznih);

infrastrukturu sopstvene informacione baze podataka;
metode prikupljanja podataka iz stacionarnih i mobilnih punktova;
metode prenosa podataka, dobijenih iz punktova razliitog nivoa;
metode obrade podataka i prorauna integralnih pokazatelja stanja ivotne sredine;
metode odreivanja izvora emisija;

strukturu korisnikih organizacija mree i eksploatacionih slubi.

Programska podrka mree kompleksnog ekolokog monitoringa mora da podrazumeva:
razvoj operacionog sistema tipa VMS, MS DOS;
standardne baze podataka tipa DBASE, ORACLE sa drajverima za prenos podataka
izmeu razliitih EVM;
mapiranje i kartografsku podrku tipa MERKATOR;
monitore za upravljanje skupom podataka;
adekvatne programske pakete, koji rade u realnom vremenu, za obradu i prenos
podataka od stacionarnih i mobilnih punktova praenja;
adekvatne programske pakete za izradu prognoze i odreivanje izvora emisija.

Indeks kvaliteta u vansezoni lo'enja 1988.

7. SISTEMI AUTOMATSKOG
MONITORINGA IVOTNE
god.
SREDINE
Poslednjih godina dolo je do naglog razvoja postojeih i primene novih sistema monitoringa kao
neminovna posledica, kako razvoja hardvera i softvera za personalne raunare, tako i
telekomunikacione opreme i servisa. Jedan automatski sistem monitoringa u urbano- industrijskim
oblastima nuno mora da primenjuje nova tehnoloka reenja iz vie razloga. Najvaniji su
pravovremeno reagovanje, i smanjivanje trokova odravanja.
7.1. TOPOLOGIJA MREE MONITORINGA
Topologija mree monitoringa parametara ivotne sredine predstavlja nain konfigurisanja i
povezivanja automatske merne opreme (analizatora) u jedinstven sistem. Topologija raunarske
mree koja e biti primenjena u konkretnom sluaju bira se u zavisnosti od tipa i broja analizatora
koje treba umreiti, njihovog rasporeda u prostoru (rastojanja do kontrolnog centra), namene za
koju je mrea predviena, brzine prenosa podataka, odnosno eljenog vremena odziva analizatora,
a najee u zavisnosti od planiranog budeta za formiranje mree.
Osnovna podela pri formiranju raunarskih mrea je na point to point i multipoint mree. Veza
point to point predstavlja takvo povezivanje dva vora u mrei da izmeu njih ne postoji ni jedan
drugi vor. Veza multipoint podrazumeva takvo povezivanje da jednu liniju deli vie od dva mrena
vora.
Mreni protokoli su skupovi pravila ili standarda, koji omoguavaju komunikaciju korisnika u
mrei. Mrenim protokolom definie se nain na koji vorovi mree identifikuju jedan drugog, kao
i nain prenosa podataka. U skladu sa nainom povezivanja vorova, pri projektovanju mree
odreuje se i nain kontrole mree. Kontrola funkcionisanja mree moe biti centralizovana ili
distribuirana. Posmatrajmo, na primer, mreu sa multipoint konfiguracijom kod koje je kontrola
rada centralizovana. U tom sluaju jedan od vorova mree (master) ima zadatak kontrole
saobraaja u mrei. Suprotno tome, ukoliko je kontrola rada mree decentralizovana, svaki vor
ima mogunost da sam izlazi na zajedniku liniju i da uspostavi saobraaj sa nekim od ostalih
vorova.
Generalno se mogu razlikovati sledee topologije za umreavanje: bas (Bus), prsten (Ring) i zvezda
(Star). Svaka od pomenutih topologija ima svoje prednosti i slabosti, te se za realizaciju lokalnih
(LAN - Local Area Network) i regionalnih ( WAN - Wide Area Network) raunarskih mrea za
monitoring kvaliteta vazduha najee primenjuje nekoliko topologija istovremeno.
Bas topologija. Ova mrena topologija je tipian primer multipoint veze. Svi vorovi mree
povezani na glavnu komunikacionu liniju (bas, kimu). Kontrola ovakve mree je najee
distribuirana. Poruka koja se prenosi kroz mreu sadri adresu odredita koju svaki vor mree
proverava. Ukoliko se poruka odnosi na posmatrani vor on je preuzima na dalju obradu, u
suprotnom ne preduzima nikakve akcije. Svaka poruka vidljiva je svim lanovima mree.

Analizator 3

Analizator 4

Slika 48. Bas topologija

ahsuduhtop 3

Slika 49 To olo ija rsten

. p g p

32
9

i'11'1'""!

Topologija prsten. Ova topologija je tipian primer point to point veze pri emu vorovi mree
grade krunu konfiguraciju. Poruka putuje kroz mreu od vora do vora, a prihvata je vor kome
je upuena. Kontrola mree moe biti centralizovana ili distribuirana to je ei sluaj. Neispravni
vorovi mogu se premostiti. Za povezivanje vorova potrebno je vie kablova nego kod primene
bas topologije.
Topologija zvezda. Kod ove topologije celokupno oienje jednog segmenta mree skoncentrisano
je ka jednoj centralnoj taki (server ili hab). Iz tog razloga od svih mrenih topologija ona zahteva
najveu duinu kablova. Prednosti ove topologije ogledaju se u jednostavnom dodavanju novog
vora, kao i centralizovana kontrola i nadzor rada mree, dok se kao nedostatak javlja to to
prilikom otkaza centralnog vora (hab-a) dolazi do blokade svih vorova koji su povezani na taj
deo mree.

7.2. DISTRIBUIRANI RAUNARSKI SISTEMI

Centralizovana obrada podataka predstavlja takav nain obrade pri kome se svi podaci, bez
obzira gde nastaju i gde se koriste, obrauju na jednom mestu. To po pravilu ukljuuje i daljinsku
obradu podataka jer je podatke potrebno preneti u centralni raunar, a potom rezultate obrade
preneti na lokacije krajnjih korisnika. Ideja distribuirane obrade podataka temelji se na tenji da
se podaci u to veoj meri obrauju tamo gde nastaju i gde se u najveoj meri i koriste.
Povezivanje decentralizovanih raunarskih sistema u jedinstvenu raunarsku mreu omoguava
potpunu integrisanost ovakvog sistema. To znai da se podaci nastali na razliitim mestima
memoriu, obrauju i koriste decentralizovano. Za taj je pristup potrebno vie raunara koji su
geografski dislocirani, ali nuno umreeni radi osiguranja potpune funkcionalnosti celog sistema.
Distribuirana obrada znai decentralizaciju svih raunarskih resursa, podataka i procesa obrade. U
principu, mogu se razlikovati tri vrste distribuiranih sistema:
Hijerarhijski distribuirani sistemi. Podaci od opteg interesa uvaju se i obrauju se
centralizovano, a podaci bitni za pojedine lokacije su distribuirani. Hijerarhijski princip
distribuiranosti se ogleda i u procesu obrade podataka. Obrade se izvode na onom hijerarhijskom
nivou za koju su najznaajnije. Osim obrade podataka od zajednikog interesa, centralni raunar
slui i za podrku komunikaciji izmeu ostalih vorova mree, kada nekom korisniku zatreba
podatak s druge lokacije Distribuirani sistemi sa punom strukturom. Raunari ine vorove
raunarske mree u kojoj je svako od njih fiksnim komunikacionim linijama povezan sa ostalim
raunarima u mrei (slika 9.5.). Raunari su obino specijalizovani za izvravanje odreenih
tipova obrada podataka ime se u potpunosti ostvaruje princip distribuiranosti. Ovakva struktura
donosi i neke probleme vezane za zatitu podataka, i problem kompleksne telekomunikacione
mree koja mora podrati mnogobrojne i stalne veze, to kod veeg broja raunara postaje
ozbiljan i tehniki i finansijski problem.

Analizator 2

Analizator

a Nv

Nadzorni raunar 1
N

I DI
Nadzorni raunar 3

' Nadzorni raunar 2

\k ,

A/Nadzorni raunar 4

Analizator
3
Analizator 4

Slika 52. Distribuirani sistemi sa punom strukturom

Slika 53. Klijent (nadzorni raunar) server

(analizator) sistemi

Klijent/server sistemi. Klijent/server arhitektura (slika 9.6) postavlja korisnika, s njegovim raunarom u
ulozi klijenta, u virtualno sredite celog sistema. Raunari sa bazama podataka se nalaze u prostoru oko
klijenta. Ne postoje stalne komunikacione veze klijenta Klijent/server arhitektura osim distribucije
obrade na specijalizovane servere, omoguava i produktivniju obradu podelom posla izmeu klijenta i
servera. Serveri imaju sposobnost izvravanja vrlo sloenih zahteva koje postavljaju klijenti, te klijentima
vraaju samo rezultate njihovih zahteva ime se znatno smanjuje prenos podataka preko mree i reava
jedan od bitnih nedostataka distribuirane obrade. Osim toga, kako ne postoje stalne komunikacione veze
izmeu servera i klijenta, iste komunikacione veze moe koristiti vei broj korisnika.

7.3. PRIMENA DISTRIBUIRANIH SISTEMA ZA MONITORING KVALITETA VAZDUHA

Nain upravljanja distribuiranim raunarskim sistemima monitoringa, kao i stepen i vrsta distribuiranosti
obrade podataka veoma zavisi od konkretne namene sistema. Pa ipak, nezavisno od namene i
kompleksnosti svi oni u optem sluaju sadre manji ili vei broj stacionarnih i/ili mobilnih automatskih
stanica za merenje nekog pokazatelja: kvalitet (AQM - Air Quality Monitoring) ili emisiju (CEM Continuous Emission Monitoring) neke zagaujue materije, kao i jedan ili vie kontrolnih centara u
kojima se obrauju informacije o izmerenim koncentracijama i na osnovu toga preduzimaju odreene
aktivnosti (slika 9.7.).
Svaka AQM stacionarna merna stanica treba da poseduje odgovarajue automatske analizatore kojima bi
se merila imisija zagaujuih materija. U cilju obezbeenja potrebnih radnih uslova, analizatori se
moraju nalaziti unutar zatvorenog kontejnera koji je klimatizovan i koji poseduje stabilno napajanje
elektrinom energijom. Takoe u cilju smanjivanja trokova odravanja neophodno je da analizatori
imaju mogunost automatske detekcije kvarova (self-test), mogunost memorisanja svih rezultata
merenja za odreeni vremenski period, sposobnost autokalibracije i daljinskog upravljanja i oitavanja
rezultata merenja iz kontrolnog centra. Ovo ukazuje da analizatori pored svoje primarne funkcije, a to je
pouzdano i precizno merenje koncentracije zagaujuih materija, moraju biti opremljeni dodatnim
hardverom i softverom koji ispunjava sve prethodno pobrojane zahteve za odreenom vrstom primarne
obrade podataka. Ovakav ureaj neizostavno poseduje mogunost povezivanja sa nadzornim raunarom
u kontrolnom centru posredstvom jednog ili vie komunikacionih prikljuaka, kao i druge module.

Gotovo sve naelne napomene koje se odnose na AQM stacionarne merne stanice vae i za CEM
Slika 54. Distribuirani sistem monitoringa kvaliteta

Slika 55. Prikaz funkcionalnih modula automatske merne

vazduha, (LAN Local Area Network, ISDN

Integrated Services Digital Network)

stanice

stacionarne stanice. Za sve znaajne stacionarne izvore

emisije potrebno je obezbediti po jednu CEM
stacionarnu stanicu. O metodama i analizatorima koji se primenjuju za merenje emisije zagaujuih
materija vie detalja moe se pronai u literaturi [25-26]. Pored stacionarnih stanica automatski
monitorski sistem za kontrolu kvaliteta vazduha po potrebi moe da sadri i nekoliko mobilnih stanica
koje u svom sastavu imaju odgovarajui broj automatskih analizatora montiranih na nekom vozilu ili
prikolici [27]. Svrha ovakvih stanica je pravovremeno prikupljanje podataka sa lokacija na kojima se
merenja vre povremeno ili u sluaju udesa.
U kontrolnom centru za praenje kvaliteta vazduha potrebno je obezbediti raunarsku opremu i softver
kojom bi se omoguilo neprekidno prikupljanje, integracija, obrada i skladitenje rezultata merenja sa
svih mernih mesta. Obrada podataka u kontrolnom centru moe da se distribuira na vie raunara i radnih
stanica koji su povezani u lokalnu raunarsku mreu. Prezentacija rezultata, izvetavanje i davanje
prognoza o stanju kvaliteta vazduha moe da se sprovodi na vie razliitih naina i nivoa.
7.4. DETEKCIONI ELEMENTI MREE MONITORINGA VAZDUHA
Raznolikost zagaujuih supstanci u vazduhu i njihova fiziko-hemijska svojstva, kao i neophodnost
izbora merne veliine za veliki broj parametara, objanjava veliki broj analitikih instrumenata, a takoe
i nemogunost njihove univerzalne primene.
7.4.1.
Merenje koncentracije ozona
Za merenje koncentracije O3 u ambijentalnom vazduhu koristi se merni princip UV fotometrija prema
standardu EN 14625. Merenje se zasniva na principu da UV snop visoke energije prolazi naizmenino
kroz dve elije A i B, koje su ispunjene uzorkom gasa. Punjenje elija uzorkom gasa sa ozona i
uzorkom gde je ozon filtriran (ist) vri se naizmenino. Smanjenje gustine svetlosti, koje je rezultat
prisustva ozona u gasu, meri se uz pomo detektora na krajevima elije. ematski prikaz protoka
vazduha kroz modul za merenje O3 je prikazan na slici 9.9.

Senzor
pritiska

L<
Izloz
uzorka

---------

Ventil

Senzor
protoka

Zero ventil
NO

NO

COM
k

NZ

NZ ZERO

(I elija A" v

--------O

apilar f
Kapilar
Kapilar

Ulaz
uzorka

COM

UV
lampa

f
elija 'B )--------1
COM|

NZ

r*7

Senzor
protoka

Slika 56. ema modula za merenje koncentracije O

O, ispira

(scrubber ;
JSUUUUH

____ |J

Svaki ureaj sadri ZERO vazduh, tako da kontrola ZERO gasom moe da se vri periodino, npr.
jednom dnevno.

7.4.2.

Merenje ugljen monoksida

Memi princip ugljen monoksida se zasniva na korienju metode ne-disperzivne infracrvene

svetlosti (Non-Dispersive Infra-Red - NDIR), prema standardu EN 14626. Princip rada modula se
zasniva na prolazu snopa zraka iz infracrvenog izvora kroz komoru ispunjenu uzorkom gasa. Ugljen
monoksid apsorbuje svetlost i ovo smanjenje se meri fotodetektorom (slika 9.10.).

Slika 57. ema protoka vazduha kroz modul za analiziranje ugljen monoksida
Radi provere nulte take instrumenta modul se snabdeva CO skruberom (katalizatorom) koji uklanja
CO iz uzorka. Provera nulte take se vri periodino npr. jednom dnevno.
7.4.3.

Merenje sumpor dioksida /vodonik sulfida

Za merenje sumpor dioksida i vodonik sulfida koristi se metoda ultavioletne fluorescencije, prema
standardu EN 14212. Uzorak gasa koji se provlai kroz komoru se osvetljava sa UV lampom.
Sumpor dioksid ima osobinu da apsorbuje energiju UV zraka emitovanu lampom. Apsorbovana
energija se emituje kao svetlosni impuls (Photon), a taj impuls meri u fotomultiplikatorskoj cevi
(slika 9.11.).
Memi princip H2S se zasniva na toplotnoj konverziji u SO 2. Prethodno se iz uzorka odstranjuje
(izvlai) SO2. Zatim se uzorak vodi u komoru gde se H 2S termiki konvertuje u SO2 i meri UV fluorescencijom. Opremljen H2S - modul airpointer je u stanju da meri H 2S samo, ili samo SO2 ili
oba naizmenino sa minimalnim prekidakim periodom od 5 minuta.

Obrada signala
Napajanje

Filter
propusnik
opsega

orakFMT
detekt
or

-D

Transduktor
protoka
Foto detektor
(povratna
veza)
1

m----->-----Ka pumpi

S
l
i
k
a

5
8
.

e
m
a

p
r
o
t
o
k
a

k
r

Tra

nsdukto
r Kapilar
pritiska

o
z

m
o
d
u
l

z
a

m
e
r
e
n
n
e

s
u
m
p
o
r
d
i
o

k
s
i
d
a

v
o
d
o
n
i
k

s
u
l
f
i
d

P
r
o
v
e
r
a

n
u
l
t
e

t
a

k
e

m
o

p
e
r
i
o
d
i

n
o

s
e

v
r

n
p
r
.

j
e
d
n
o
m

d
n
e
v
n
o

Z
E
R
O

g
a
s
o
m
.
7.4.4.

Mere

nje oksida
azota
Merni
princip
hemiluminis
cencija (EN
14211)
je
standardni
metod
za
merenje
koncentracij
a NO /
NO2 / NOx.
ema
protoka kroz
modul
za
analiziranje
azotnih
oksida
je
prikazana na
slici
9.12.
Azotn
i oksidi u
uzorku gasa
reaguju sa
ozonom, a
ova reakcija
rezultira

elektrinom
pobudom
molekula.
Pobueni
molekuli
oslobaaju
viak
energije
emitujui
foton, koji
se
meri
pomou
fotomultipli
katorske
cevi.
Airpointero
v
NOx
modul
je
opremljen
sa petljom
koja
omoguava
izdvajanje i
merenje NO
i NO2 iz
istovetnog
uzorka.
JFJU
0-1
Vazduh1
1

Ka
pumpi

Sua

n
=L
Kapilar

Uzor
ak

N0

U
H

Senzor
Protoka

Suac

03 preiiva
ER
elija
Kapilar

Auto Zero
NO
Kapilar
NZ

------- ____

Ka
pumpi

Kapilar
Petlja
kanjenja
N02->N0
konvertor

NO

Ka pumpi

Slika 59.
ema
protoka
kroz modul
za
analiziranj
e azotnih
oksida
Izvor istog
(nula)
vazduha je
ukljuen u
svaki modul,
pa provera

IX

03- unitava

Ka pumpt|
NZ

nulte take
moe
periodino
da se vri
npr. jednom
dnevno.
7.4.5.
Meren
je prakastih
materija
Merni
princip
za
merenje
prakastih
materija u
ambijentalno
m vazduhu
kontinuirano
koristi
metodu
nefelometrij
e.
Airpointero
v modul za
merenje
estica
koristi dobro
proveren
optiki
metod, koji
se zasniva
na
nefelometriji
(slika 9.13.).
On koristi
fotometar
rasejanjasvetlosti, sa
IR LED-om,
silicijum
detektor
hibridnog
pretpojaala
sa
referentnim
detektorom
izvora.

Rasipanje
svetlosti u
uzorku
vazduha je
proporcional
no brojanoj
koncentracij
i estica u
njemu.
S
obzirom na
postojanje
zavisnost
izmeu
karakteristik
a estica u
ambijentaln
om vazduhu
i
mase
estica, na
osnovu
brojane
koncentracij
e izraunava
se masena
koncentracij
a. Ovo je
najbre
merenje
koncentracij
e estica sa
visokom
preciznou
i
granica
detekcije je
veoma
niska.
Airpointero
v PM modul
opremljen je
TSP
glavom. Da
biste
se
prebacili na

PMi0
ili
PM2.5
merenja,
operater
jednostavno
mora
da
promeni
veliinu
selektivnih
uzoraka na
ulazu
modula, koji
su
na
raspolaganju
(

7.4.6.
Primena
lasera
za
merenje
zagaenja u
atmosferi
Laseri
su
nali dosta
iroku
primenu u
merenju
niskih
koncentracij
a zagaenja
u atmosferi
zahvaljujui
nekim
svojim
karakteristik
ama
i
mogunosti
ma.
Lasersko
zraenje
moe, kao
to
je
poznato, da
prekrije vrlo
iroku
oblast
frekvencija od
ultraljubias
te,
preko
vidljive, do
infracrvene.
Laserski

snop
je
koherentan,
slabe
divergencije
i
monohromat
ski, i moe
imati vrlo
veliki fluks.
Zahvaljujui
ovim
osobinama,
kao
i
injenici da
moe
da
radi i u
kontinualno
m
i
impulsnom
reimu,
laser
se
moe na dva
naina
koristiti za
merenje
niskih
koncentracij
a
zagaivaa
u atmosferi.
Jedan
se
zasniva na
rasejanju
zraenja, a
drugi
na
apsorpciji.
Bez obzira
to
ovom
metodom
nisu merene
koncentracij
e vodonik
sulfida
i
ugljen
disulfida,
metoda je
vrlo
znaajna,
prvenstveno
zbog svoje
univerzalnos
ti.
Koncentraci
je se mere

korienjem
lasera ako se
znaju
odreeni
spektrohemi
jski
parametri
relevantnog
gasa i na
osnovu toga
izabere
odgovaraju
a frekvenca
laserskog
zraenja.
Laser
se
koristi
slino
radaru
:
laser
i
detektor se
nalaze
na
istom mestu,
a
za
detekciju i
merenje
koncentracij
a
zagaivaa
koristi
se
povratno
rasejanje.
Ova tehnika
je nazvana
"Lidar"
tehnikom.
Ona
se
moe
koristiti za
direktna
merenja u
atmosferi
kao i za
laboratorijsk
a merenja
uzoraka.
"Lidar"
tehnika se
moe
koristiti i u
sluaju kada
se
koncentracij
a

zagaivaa
odreuje na
osnovu
apsorpcije
laserskog
zraenja. U
ovom
sluaju se
koriste retro
- reflektori,
koji
se
postavljaju
iza
mete
(postavljaju
se obino na
samom
dimnjaku) i
vraaju
zraenje ka
"Lidar"-u.
Osetljivost
absorpcione
metode je
vrlo velika.
Osetljivost
metoda koje
se zasnivaju
na merenju
apsorpcije
odreenih
frekvencija
laserskog
zraenja je
znatno vea,
i
ove
metode se
mogu
koristiti za
merenje
zagaenosti
atmosfere
dalje
od
izvora
zagaivanja.
Visoka
osetljivost
se postie
upotrebom
akustinog
rezonantnog
sistema kao
detektora,
kao
i
korienjem

"multipass''
elije
u
kojoj
incidentno
lasersko
zraenje,
reflektujui
se od zidova
elije,
prolazi
nekoliko
puta
kroz
uzorak.
7.4.8.
OPSI
S sistemi
irom sveta
sve je vie
zahteva za
dobijanje
informacija
o kvalitetu
vazduha.
Propisi,
naune
studije kao i
postupci
koji
se
primenjuju
za
zatitu
okoline
i
urbanistiko
planiranje
postavljaju
niz zahteva.
Njihovo
zadovoljenje
trai
jedintven
trokovnoefikasan
metod
kontrole
kvaliteta
vazduha
koji
omoguava
maksimum
informacija
najvieg
kvaliteta i
njihovu
raspoloivos
t
u

minimalnom
jedininom
vremenu.
OPSIS
je
sveobuhvata
n, multi analitiki
sistem koji
je dokazano
precizan,
fleksibilan,
jednostavan
i jeftin za
upotrebu.
Osnovne
karakteristik
e i prednosti
OPSIS
sistema su:

Mul
tianal
itik
i.
Sist
em
OP
SIS
mer
i
bilo
koji
gas
koji
je
spec
ifici
ran
u
soft
veru
.
Bez
kon
takt
an,
mer
enje
u
slob
odn
om
pros

toru
.
OP
SIS
dete
ktuj
e
gas
ove
na
osn
ovu
aps
orp
cije
svet
losti
,
mer
ei
ih
du
svet
losn
e
puta
nje
u
slob
odn
oj
atm
osfe
ri.
Ovo
daje
veo
ma
prec
iznu
slik
u
kval
iteta
vaz
duh
a
bez
loka
lnih
dist
orzi
ja.

Brz.
OP
SIS
om
ogu
av
a
brza
,
kon
tinu
iran
a
mer
enja
svih
gas
ova
koji
su
spe
cifi
cira
ni
njeg
ovi
m
sist
emo
m.
iro
ka
pri
men
a.
OP
SIS
je
idea
lan
sist
em
za
osn
ovn
a ili
gra
nin
a
mer
enja
kval
iteta

vaz
duh
a na
loka
cija
ma
kao
to
su
aero
dro
mi gde
ue
stan
ost
prik
uplj
anja
pod
atak
a
om
ogu
av
a
deta
ljnu
anal
izu
bez
obzi
ra
na
njih
ovo
traj
anje
i
brzi
nu
nast
ajan
ja.
Jed
nost
avn
o
gen
eris
anje
izve
taj

a.
OP
SIS
soft
ver
om
ogu
av
a
gen
eris
anje
izla
znih
izve
taj
a i
anal
iza
auto
mat
ski
ili
na
zaht
ev
jedn
osta
vni
m
priti
ska
nje
m
nek
olik
o
tast
era.
Pod
aci
su
lako
pre
nosi
vi
dru
gim
sist
emi
ma
za
inte

grac
iju
u
ko
mpl
eks
nije
stud
ije.
Nis
ki
tro
kov
i
odr
av
anja
.
Min
ima
lno
vre
me
zast
oja
zbo
g
pop
rav
ki i
kali
brac
ija
om
ogu
av
a
sist
emu
OP
SIS
da
zad
ovo
lji
najs
tro
ije
ope
rati
vne
krit
erij

ume
.
Jed
nost
avn
a
inst
alac
ija.
Opr
ema
se
mo
ntir
a na
bilo
koj
u
stab
ilnu
pod
log
u,
na
zid,
kro
v ili
ispu
st.
Ispo
ru
uju
se i
mo
biln
i
sist
emi
mo
ntir
ani
na
vozi
lu.
Kon
trol
a u
tok
u
rada
.
Svi
m

udal
jeni
m
ele
men
tim
a
sist
ema
OP
SIS
mo
e se
upr
avlj
ati
iz
cent
raln
e
stan
ice
to
om
ogu
av
a
ruti
nsk
u
kon
trol
u
sist
ems
kih
para
met
ara
bez
izla
ska
na
tere
n.
Me
un
aro
dno
veri
fiko
van.
Teh

nol
ogij
u
rada
u
slob
odn
om
pros
toru
sist
ema
OP
SIS
oce
nile
su i
veri
fiko
vale
me
una
rod
ne
nau
ne
insti
tuci
je i
org
ani.
Pri
men
a u
celo
m
svet
u.
Sist
em
OP
SIS
pod
rav
a
iro
ka
mre
a
pred
stav
nit
ava

u
svet
u.
OPSIS
je
potpuno
kompjuteriz
ovan sistem
za merenje
kvaliteta
vazduha.
OPSIS meri
gasove
metodom
DAOS
(diferencijal
na optika
apsorpciona
spektroskop
ija)
korienjem
Beer
Lambert
zakona.
U sistemu
OPSIS
svetlosni
snop
se
projektuje u
prijemnik i
dolazi
do
OPSIS
analizatora
optikim
kablom. U
sistemu za
monitoring
kvaliteta
vazduha
tipina
duina
svetlosnog
snopa
je
nekoliko
stotina
metara.
Specifini
gasovi
apsorbuju
svetlost iz
poznatih
delova
spektra.
Ovo
omoguava

kompjutersk
om
analizatoru
da
meri
gasove
spektrometr
om i da
belei
rezultate za
trenutnu
prezentaciju
ili naknadne
analize.
Najznaajnij
e prednosti
su brzina,
pouzdanost i
multianaliti
nost.
Analizator
meri
sve
gasove ije
su
karakteristik
e prethodno
unete
u
softver, to
znai
da
nisu
neophodni
pojedinani
senzori.
OPSIS
je
izuzetno
fleksibilan
sistem.
Zavisno od
primene
mogu
se
izabrati
kriterijumi
kao to su
duina
svetlosnog
snopa,
vreme
opservacije,
spektar
gasova koji
najbolje
odgovara
potrebama
korisnika.
Sistem

OPSIS
moe
da
emituje
nekoliko
posebnih
svetlosnih
snopova
omoguavaj
ui da samo
jedan ureaj
pokrije
veliko
i
iroko
podruje,
OPSIS nudi
kompletno
modularan
sistem
izgradnje, to
znai da se
sistem moe
proiriti da
bi
se
zadovoljile
promenljive
potrebe
korisnika
pri emu ne
dolazi
do
udvajanja
delova
opreme.
OPSIS
je
trenutno u
upotrebi na
nekoliko
stotina
lokacija
irom sveta.
Neke
aplikacije
ukljuuju:
Kon
trol
a
aero
dro
ma.
OP
SIS
om
ogu
av
a

brza
,
sim
ulta
na
mer
enja
gas
ova
avio
nski
h
mot
ora,
Osn
ovn
i
mo
nito
ring
.
Ose
tljiv
ost
sist
ema
OP
SIS
om
ogu
av
a
dete
kto
vanj
a
vrlo
mal
ih
niv
oa
zag
ae
nja
oko
line
, to
dov
odi
do
bolj
ih
poz

nav
anja
loka
lnih
prili
ka.
U podatke
dobijene
sistemom
OPSIS
mogu
se
automatski
integrisati
informacije
o pritisku i
temperaturi
to
omoguava
automatsku
kompenzacij
u,
ovi
podaci
smetaju se
na hard disk
sa
OPSIS
verifikovani
m
podacima.
Istovremeno
se,
od
odgovaraju
ih senzora
mogu
primiti
i
druge
meteorolok
e
informacije.
To
su
obino
brzina
i
pravac
vetra,
koliina
padavina i
atmosferski
pritisak. Sve
ove
informacije
je mogue
ukljuiti u
izvetaj
o
kvalitetu
vazduha

korienjem
standardnog
OPSIS
softverskog
paketa.
Podaci
o
kvalitetu
vazduha kao
i
druge
informacije
prikupljene
na
hard
disku mogu
se koristiti
za
brzo
procesiranje
, analizu i
prezentaciju
korienjem
OPSIS
softverskih
modula
kojima
se
lako rukuje.
Ovo
omoguava
izradu
izvetaj a,
statistikih
analiza,
grafikih
prezentacija
i
komunikacij
u sa drugim
sistemima.
Mogue je i
potpuno
automatizov
ano
prikazivanje
informacija
za javnost.
OPSIS
softver
je
specifino
dizajniran
za prosene
korisnike i
moe
se
savladati
brzo nakon
kratkog
perioda

obuke.
OPSIS
je
potpuno
automatizov
an
sistem
koji zahteva
minimalne
intervencije
korisnika.
On
ukljuuje
automatsku
proveru
podataka i
svakodnevni
posao je u
osnovi
sveden na
prikupljanje
izvetaja i
rutinsku
verifikaciju
osnovnih
operacija.
Osim toga
nije
potrebno da
se
obilazi
analizator
da bi se
proverili
sistemski
parametri.
Analizatoru
se
moe
prii
korienjem
telemetrije,
to
operateru
omoguava
da pregleda
i
podesi
sistem
ne
naputajui
kancelariju.

Tipian
OPSIS
sistem
za
kontrolu
kvaliteta
vazduha
sadri:

najman
je jedan
predajni
k
sa
ksenons
kom
lampom
i
izvorom
napajanj
a,
najman
je jedan
prijemni
k koji
prima
svetlost
iz
predajni
ke,
optiki
kabl
koji
prenosi

Slika 61.
Prikaz
OPSIS
sistema

svetlost
od
prijemni
ka do
analizat
ora,
anal
izat
or
koji
je
cent
raln
a
jedi
nica
sist
ema
.
Pri
mlj
ena
svet
lost
se u
nje
mu
mer
ii
anal
izir
a.
Pod
aci
su
zati
m
spre
mni
za
prez
enta
ciju
i
dalj
u
anal
izu.
OPSIS
tehnologija
se
kontinuirano
razvija, to

pored
modularnog
dizajna
sistema
OPSIS,
znai da je
uvek
mogue
proiriti ili
inovirati
postojeu
instalaciju
bez
nagomilava
nja suvine
opreme.
Softver,
odnosno
standardni
programski
paket, koji
se
isporuuje
sa
svim
analizatorim
a
omoguava
kompletna
merenja,
verifikaciju
i
prikupljanje
podataka od
drugih
sistema. Na
raspolaganju
su i dodatni
moduli za
kompleksije
procesiranje
podataka,
izradu
izvetaja i
komunikacij
a.
ComVision
komunikaci
oni program
instalira se
na
eksternom
PC
raunaru.
ComVision

omoguava
automatsko
pretraivanj
e
u
analizatoru
ili drugim
sistemima
za
prikupljanje
podataka
direktnom
vezom
ili
putem
modema.
Podaci
mogu
biti
prikazani u
numerikoj
ili grafikoj
formi
u
korisniki
zadatim
formatima.
Pored toga
moe
se
ugraditi niz
alarmnih
funkcija.
OPSIS
takoe nudi
i
jaku
statistiku
podrku
programom
STAT
500
koji prua
iroke
mogunosti
kompleksnij
eg
procesiranja
i
prezentacija
u
obliku
histograma,
rua vetrova
i
korelacione
grafike. Ovo
se
moe
raditi
na
zahtev
ili
generisati
automatski

u prethodno
definisanim
vremenskim
intervalima.
7.4.9.
Jedno
stavna gasna
detekcija
Cricket
serija - je
minijatura.
Praktino, to
je
instrument
za koji nam
nije
potrebno
odravanje.
Dizajniran
je tako da je
dostupan
buduim
korisnicima
po veoma
povoljnim
cenama.
Pored toga
to je veoma
pouzdan
nain
za
detekciju
kiseonika,
ugljen
monoksida i
vodonik
sulfida. Ima
dva
fiksirana
nivoa
aktiviranja
alarma.
Cricket
omoguava
bezbroj
primena u
potencijalno
hazardnim
okruenjima
kao to su:
zatvoreni
prostori,
rafinerije,
mlinovi,

vodosnabde
vanje
i
postrojenja
za tretman
vode, i u
svim
ostalim
oblastima
industrije
gde
ovi
gasovi
mogu biti od
potencijalne
opasnosti po
osoblje.

Mini
Responder
serija
instrumenti
su depne
veliine,
jednostavni
i pogodni za
detekciju
kiseonika,
ugljen
monoksida i
vodonik
sulfida.
Jednostavno
i
lako
rukovanje je
pomou tri
dugmeta.
Digitalni
ekran
je
lako
razumljiv i
veoma
itljiv i u

veoma
pranjavim
ambijentima
.
MiniRespon
der
prua
zatitu
u
potencijalno
hazardnim
okruenjima
kao to su:
rafinerije,
mlinovi,
zatvoreni
prostori,
vodosnabde
vanje
i
postrojenja
za tretman
vode, i u
svim
ostalim
oblastima
industrije
gde
ovi
gasovi
mogu biti od
potencijalne
opasnosti po
osoblje.
7.4.10.
Multi
gasna
detekcija

OX -/ TOX PEM serija

su
instrumenti
depne
veliine za
detekciju
kiseonika ili
toksinih
gasova
u

radnim
sredinama.
Veoma su
jednostavni
za upotrebu
- rukovanje
pomou dva
dugmeta.

Orion multigasni
instrument
ima sve to
je
neophodno
kod
prenosnog
ureaja za
detekciju
kiseonika,
ugljen
monoksida,
vodonik
sulfida
i
eksplozivni
h gasova.
Veoma
je
jednostavan
za upotrebu,
pouzdan i
napravljen
tako
da
moe
da
izdri sve
vrste udara.
Interna
pumpa
i
data modul
su
opcionalni.
I to je
najbitnije
dizajniran je
i napravljen
od
strane
vodeeg
proizvoaa
sa vie od
25 godina

iskustva
-MSA
AUER.
Orion
detektor ima
sledee
karakteristik
e:

kal
ibra
cija
po
mo
u
jedn
og
dug
met
a,
vrs
ta,
rob
usn
a
kon
stru
kcij
a,
IP
54
rejti
ng,
za
veli
ku
otp
orn
ost
na
pra
inu
i
vod
u,
ekra
n,
veli
ki i
lak
za
odr

av
anje
,
16
do1
8
sati
rad
nog
vre
men
a
bez
pun
jenj
a,
pok
riva
dve
sme
ne,
jedn
osta
vno
,
intu
itiv
no
ruk
ova
nje
po
mo
u
dva
dug
met
a,
pro
men
ljiv
a
Ni
MH
ili
alka
lna
bate
rija.

EX

ME
TE
R II
seri
ja je
savr
en
a
ko
mbi
naci
ja
viso
ke
bez
bed
nost
i i
perf
orm
ans
e.
Dizajnir
an
je,
proi
zve
den
i
kon
troli
san
pre
ma
posl
ednj
em
Evr
ops
ko
m
stan
dar
du Ate
x
100
.
To su
inst
rum

enti
bud
un
osti.
Kor
iste
se
razn
i
mo
deli
od
koji
h su
najz
na
ajni
ji:

EXOX
ME
TE
R II
- to
je
flek
sibi
lno
ree
nje
za
dva
gas
a i
to
za
kise
oni
k i
za
eks
plo
ziv
ne
gas
ove
.
Ukl
ju
uje
se
jed

nim
prit
isk
om
na
dug
me
i
mo
e
da
titi
naj
vie
dev
et
sati
.
EXTO
XME
TE
R II
- je
uv
ena
ko
mbi
nac
ija
TO
X PA
M a i
EX
ME
TE
R II
seri
je.
Jedi
no
se
nud
i
difu
zna
ver
zija
ure

aj
a.
Pos
edu
je
sve
dim
enz
ije
EX
ME
TE
R II
seri
je:
mal
ih
gab
arit
a,
zgo
dan
za
ruk
ova
nje,
FA
S
(Fr
esh
Air
Set
up)
i
aut
om
atsk
i
prel
az
u
alar
mni
ekr
an.
7.4.11.
Sup
eriorna
gasna
detekcija

FiveStar prua takvu

fleksibilnost
koja
omoguava
da
se
zadovolje
sve potrebe
za gasnom
detekcijom,
a uz sve to
je
veoma
jednostavan
za upotrebu.
Ureaj
je
robusan
i
otporan na
udarce.
Istovremeno
novi
ekonomian
dizajn
i
softver
smanjuje
vreme
obuke
korisnika
ipojednosta
vljuje
njegovu
upotrebu.
Tokom
radnog veka
FiveStar
kombinuje
jednostavno
st
rukovanja,
sigurnosne
osobine,
dugoronu
utedu
u
eksploatacij
i. Dizajniran
je tako da
prua sve
najbolje u
gasnoj
detekciji
koja
se
trenutno
prua
na
tritu.
Sadri

senzore za
kiseonik,
ugljen
monoksid,
vodonik
sulfid,
sumpor
dioksid,
azot dioksid
i
azot
monoksid.
7.4.12.
Dete
ktorske
cevice i
pumpe

Detektorske
cevice su
najjednosta
vnija
solucija ako
postoji
potreba za
frekventnim
merenjem
razliitih
gasova. One
imaju
osobinu da
se
mogu
uvati dui
vremenski
period bez
potrebe za
servisom.
Korienje
detektorskih
cevica je
veoma lako
i
jednostavno
.
MSA AUER
nudi izbor
od
preko
150
vrsta
detektorskih

cevica
i
specijalnih
setova, kao
to je set za
proveru
vazduha u
radnim
prostorijam
a. Takoe se
nudi
i
selekcija
najee
upotrebljiva
nih cevica.
Hazardne
hemijske
supstance
koje
se
emituju u
vidu gasova
ili isparenja
za
vreme
havarija,
poara,
vremenskih
nepogoda
veoma
se
teko
otkrivaju.
Oni moraju
biti
identifikova
ni u to
kraem
vremensko
m roku da
bi
se
blagovreme
no spreilo
zagaenje
populacije i
ivotne
okoline.

Gas - Tester
je
manuelna
pumpa za
detektorske
cevice.
Veoma
je
jednostavna
za upotrebu,
sa
pristupano
m cenom.
Osnovne
karakteristik
e
su:
Kwik - Draw - je jednoruna pumpa sa konstantnim volumenom uzorkovanja od 100 mililitara. Koristi se sa
asortimanom MSA AUER detektorskih cevica za trenutno testiranje atmosfere za

jednoruna
upotreba,
atraktivne
cene, uvek
spremna za
upotrebu,
robustan
dizajn,
sastoji
se
samo
iz
jedne
komponente
.

iroki
spektar
toksinih
supstanci.
Postoje dve
varijante
ureaja:
osnovna
verzija
sa
integrisanim
brojaem za
praenje
uzorkovanja
i
Deluxe
verzija
sa
indikatorom
punog hoda
pumpe.
7.5. OSTVARIV
ANJE
FIZIKE
VEZE U
MREI
MONITORI
NGA
Za prenos
podataka u
distribuirano
j
mrei
monitoringa
postoji vie
primenljivih
reenja
zavisno od
meusobnog
rastojanja
vorova
mree, tipa
komunikaci
one opreme
i prenosnog
puta.
Najee se
u praksi za
uspostavljan
je
fizike
veze koriste,
iznajmljene
ili
komutirane
telefonske
linije, dok
se

poslednjih
godina
favorizuju
beini
komunikaci
oni sistemi.
Kada
se
automatska
merna mesta
nalaze
u
neposrednoj
blizini
kontrolnog
centra
(nekoliko
desetina ili
par stotina
metara)
povezivanje
se najee
ostvaruje
formiranjem
lokalne
raunarske
mree
posredstvom
optikog ili
UTP
(Untwisted
Shielded
Pair) kabla
kao
prenosnog
medijuma,
uz
korienje
odgovaraju
e opreme i
protokola.
Na kraim
rastojanjima
(nekoliko
metara)
komunikaci
oni portovi
personalnih
raunara i
automatskih
analizatora
mogu
se
povezati i
direktno bez
dodatnih

ureaja.
Kada se radi
o
rastojanjima
veim
od
par
kilometara
obino
se
koriste
usluge
javnih
telekomunik
acionih
preduzea.
U
sluaju
kada
se
koriste
iznajmljene
telefonske
linije
(direktna
zakupljena
veza),
prednost je
mogunost
kontinualno
g
prenosa
analognih ili
digitalnih
signala sa
visokom
pouzdano
u.
Cene
ureaja
(modema)
koji
podravaju
ovakav
nain
prenosa
vee su u
poreenju sa
onima
za
komunikacij
e
po
komutiranoj
liniji,
a
takoe
i
cena zakupa
linije moe
biti visoka u
poreenju sa
drugim

mogunosti
ma prenosa
podataka.
Prenos
podataka
korienjem
komutirane
telefonske
linije
predstavlja
standardno,
jeftino
i
jednostavno
reenje, ali
kvalitet
prenosa
i
dostupnost
veze zavisi
od kvaliteta
telefonske
centrale
i
telefonske
parice
posredstvom
koje
se
prenos
ostvaruje.
Cena
korienja
ovakvog
servisa
(telefonski
saobraaj u
lokalu) nije
visoka to
opet veoma
zavisi
od
frekvencije
poziva (broj
mernih
stanica
i
vreme
skeniranja) i
trajanja
svakog
pojedinano
g prenosa.
Prenos
podataka
posredstvom
sistema
mobilne
telefonije

zahteva
odgovaraju
u
opremu
(modeme)
ija
cena
osetno pada
u poslednjih
nekoliko
godina.
Veina
ovakvih
mrea
koristi
frekvencijsk
e opsege od
900 MHz ili
1800 MHz.
Izuzetak od
pravila su
pojedine
mree
u
nekim
delovima
SAD
i
Kanade koje
rade
na
frekvencija
ma od 850
MHz
ili
1900 MHz.
Ako se za
prenos
podatka
ostvaruje
beinim
komunikaci
onim
sistemima,
pomou
GSM
(Global
System for
Mobile)
modema,
brzina
prenosa je
ograniena
na 9600 bita
u sekundi.
Provajder
ovih usluga
naplauje
vreme

trajanja
konekcije
nezavisno
od koliine
prenetih
podataka.
Dostupnost
ovog servisa
nije uvek na
zavidnom
nivou
u
naoj dravi.
Ovome
treba dodati
i injenicu
da je minut
razgovora
putem
mobilne
telefonije u
poreenju sa
cenom
minuta
razgovora u
fiksnoj
telefoniji
(kada se radi
o lokalnom
pozivu) jo
uvek
znaajno
vea nego u
drugim
evropskim
dravama.
Kao
jo
jedan nain
beinog
prenosa
podataka
(korienje
m
GSM
mree)
pojavljuje se
mogunost
komunikacij
e
putem
GPRS
(General
Packet
Radio
Service)
modema.

GPRS
je
servis
za
prenos
podataka za
beine
komunikacij
e. Ovakav
prenos
podrazumev
a da se
podaci dele
na 'pakete'
koji
se
odvojeno
prenose, a
na prijemnoj
strani se vri
njihovo
ponovno
spajanje u
originalnu
poruku.
GPRS servis
podrava IP
(Internet
Protocol) i
X.25
protokol, te
omoguava
neprekidnu
vezu
sa
Internetom.
Brzine
prenosa koje
se
mogu
ostvariti
kreu se od
14400
do
115 000 bita
u sekundi,
ali se u
praksi
proseno
ostvaruju
brzine
prenosa od
28 000 do
40 000 bita
u sekundi.

Ako
bi
poredili
prenos
podataka
beinim
putem
(pomou
GPRS
i
GSM
modema)
moe se rei
da
GPRS
modemi
omoguuju
nekoliko
puta
bri
prenos, kao
i
dodatnu
pogodnost
da
setarifiranje
(naplata ove
usluge) vri
prema
koliini
prenetih
podataka, a
ne
prema
vremenu
trajanja
prenosa.

GPRS

Telephone
Company
&
I5P

Slika 9.14.
Uproena
principijeln
a
ema
povezivanja
kontrolnog
centra
za
monitoring
sa

Yourairpointei
with Option
GPRS Modem

automatski
m
mernim
stanicama
putem radio
- modema
Radio
modemi se
takoe esto
koriste za
beino
povezivanje
automatske
merne
opreme sa
kontrolnim
centrom.
Ovi ureaji
rade
u
frekvencijsk
om opsegu
oko
900
MHz ili 2,4
GHz.
Brzine
prenosa
uporedive
su
sa
brzinama
kada
se
koriste
GPRS
modemi.
Procenjuje
se,
na
osnovu
postojeih
trendova
razvoja ove
vrste
telekomunik
acionih
servisa, da
e
veina
buduih
monitorskih
sistema,
posebno
onih
regionalnih
i
nacionalnih,
koristiti

Your Workstation

neki
od
tipova
za
beini
prenosa
podataka.
Na slikama
9.14. i 9.15.
dat
je
uproen
prikaz
principa
povezivanja
kontrolnog
centra
za
monitoring
kvaliteta
vazduha sa
automatski
m mernim
mestima
posredstvo
m
provajdera
usluga
mobilne
telefonije i
posredstvo
m
radiomodema.

Slika 9.15.
Mrea
monitoringa
vazduha
stanicom
Airpointer

8. M
O
D
E
LI
R
A
N
JE
U
SI
S
T
E
M
U
M
O
NI
T
O
RI
N
G
A
8.1. MODELIR
ANJE
Pri
organizaciji
monitoringa
posle
izgradnje
sistema
sakupljanja i
obrade
informacije
(AIS),
predstoji
zadatak
prognoziranj
a
mogunosti
izmene
ivotne
sredine i u
vezi s tim
upravljanje
odgovaraju
im
reenjima.
Svi zadaci

reavaju se
u
sistemu
monitoringa
na
bazi
modeliranja.
Metode
modeliranja
iroko
se
upotrebljava
ju
u
razliitim
oblastima
inenjerstva
ivotne
sredine. Pri
tome
se
upotrebljava
ju
determinant
e,
verovatnoa
ili meovito
modeliranje.
Meu njima
najvie
je
rasprostranj
eno
dobijanje
podgrupa
materijalnog
laboratorijsk
og
modeliranja:
fiziko
(model
ekvivalentne
materije
i
dr.)
i
matematik
o (analogno,
brojano i
dr.).
Pri
organizaciji
monitoringa
u vezi sa
proirivanje
m
u
kompjutersk
oj bazi sve
vie
je
rasprostranj
eno
dobijanje

razliitih
vrsta
matematik
og
(analitikog)
modeliranja
i to pomou
raunara u
formi
determinanti
i
verovatnoe
modeliranja.
Na primer,
determinant
ni
model
zasniva se
na
uspostavljan
ju
funkcionaln
e veze meu
zavisnih
promenljivi
h
(funkcijama
)
i
argumentim
a.
To
modeliranje
ostvaruje se
na
bazi
kompjutersk
ih modela,
istraujui
specijalne
programe ili
malih
strukturnih
analognih
maina tipa.
U
granicama
determinant
nog
modeliranja
primenjuju
se i metode
krajnjih
elemenata, a
takoe
metod
krajnjih
razlika.

Za
modeliranje
vie
faktornih
procesa
u
vezi
sa
odstupanjem
strogih
matematiki
h
procesa
pri
modeliranju
upotrebljava
se
matematiki
aparat
teorije
verovatnoe
i
matematike
statistike.
Statistiki
model
zasnovan je
na
empirijskim
podacima i
sadraju,
osim
promenljivi
h veliina i
konstante
ima
i
nekoliko
sluajnih
veliina
razliite
prirode, koje
odraavaju
sluajna
karakterna
svojstva
objekata
ivotne
sredine. U
principu ma
koji
determiniraj
ui model,
ispitivan pri
monitoringu
postaje
verovatan,
ako se u

njega uvodi
sluajna
komponenta
i uslovljava
nepredvidlji
vu
tanu
funkciju
mnogih
parametara.
Pri
organizaciji
modeliranja
u
sistemu
modeliranja
vano
je
umeti
izgraditi
model PTS,
objekte
ivotne
sredine ili
njenih
elemenata,
koji
odraavaju
uzajamno
delovanje
prirodnih i
tehnolokih
komponenti.
Za to se
upotrebljava
teorija
sistemske
analize.
U sistemu
analize
primenjuje
se
termin
kao ulazni
efekat
ili
ulaz,
pod
kojim
se
podrazumev
a delovanje
na
sistem
spoljanje ili
unutranje
sredine ili
susedni
sistem.
U
kvalitetu
ulaznog
efekta moe

se
razmatrati
vrsta
tehnolokog
delovanja na
ivotnu
sredinu
i
njen
kompleks. I
obratno, sa
odgovaraju
im izlaznim
efektom ili
izlazom,
naziva
se
izmena (ili
odlike) koju
pretrpi
sistem.
Izlazni
efekti
predstavljaj
u
samo
unutranje
faktore
u
odnosu na
razmatrani
sistem
(tehnoloke
komponente
).
Izlazni
efekat moe
biti izmena
njenih
svojstava i
karakteristik
a kompleksa
parametara
(reakcija
ivotne
sredine
i
PTS).
8.2. ULOGA
MATEMATI
KIH
MODELA
Kako smo
videli
za
stvaranje
pretpostavki
za
preduzimanj
e adekvatnih

preventivnih
, prostornoplanerskih i
ekolokih
mera
za
zatitu
vazduha od
prekomerno
g
zagaivanja
sprovodi se
sistem
praenja
kvaliteta
vazduha, sa
ciljem da se
dobije
precizna
slika
zagaenosti
vazduha na
teritoriji
posmatrano
g podruja.
U
sluajevima
kada se ne
raspolae
podacima
merenja
kvaliteta
vazduha sa
terena
(u
fazi
projektovanj
a
industrijskih
objekata),
pribegava se
matematik
om
modeliranju,
to
jest
simulaciji
procesa
u
atmosferi uz
pomo
matematiki
h modela.
Pod
matematiki
m
modeliranje
m, u optem

sluaju,
podrazumev
a
se
aproksimati
vno
matematik
o formiranje
zakonitosti,
odnosno
uzronih
veza
i
korelacija
meu
pojedinim
faktorima
koji
uestvuju u
procesu koji
se modelira.
Modeli se
upotrebljava
ju kada neki
proces nije
mogue
ispitati
direktno ili
vetaki
proizvesti u
laboratorijsk
im
uslovima.
Metoda
modelovanj
a
moe
posluiti
kao dopuna
monitoringu
, a najee
za prognozu
i
predvianje
rasprostiranj
a
zagaujuih
supstanci.
Kvantitativn
o
odreivanje
atmosferski
h
efekata
vezano je sa
modeliranje
m
atmosferske

difuzije,
disperzioni
m
modelima.
Disperzioni
model
je
matematiki
izraz
delovanja
procesa u
atmosferi na
atmosferske
zagaujue
supstance.
Sadri
efekte
advekcije i
disperzije
(ukljuujui
slabljenje
zagaenja
pod
uticajem
vetra
i
rasejavanje
pod
uticajem
turbulencije
) i moe da
obuhvata
takoe
i
podizanje
dimne
perjanice,
skretanje
vetra
i
hemijske i
fizike
transformac
ije
aerozagaen
ja.
Uz
pomo njih
mogu
se
pruiti
neophodne
informacije
o
zadravanju
i
rasprostiranj
u
zagaujuih
supstanci,

kao i da se
daju
upozorenja
samim
zagaivai
ma u cilju
odravanja
koncentracij
e
zagaujuih
supstanci u
okviru
prihvatljivih
(dozvoljeni
h) granica.
Rezultat
modeliranja
je procena
koncentracij
a
zagaujuih
supstanci u
razliitim
vremenskim
periodima.
Disperzioni
modeli se
koriste, po
pravilu, za
predvianje
kvaliteta
vazduha.
Kvantitativn
o
odreivanje
pouzdanosti
disperziono
g modela se
vri putem
njegove
provere u
bilo kojem
prolom
vremensko
m intervalu
za
koji
postoje
meteorolok
i podaci u
arhivi,
emisioni
podaci
i
podaci
o
kvalitetu

vazduha.
Koliko
tano
izraunate
ocene
odgovaraju
podacima
merenja,
govore
radne
karakteristik
e modela.
Tanost
modela
zavisi kako
od
sposobnosti
modela da
imitira
fizike
parametre
atmosfere,
tako i od
tanosti
polaznih
podataka.
Znai,
brojani
rezultati
zavise
od
toga koliko
tano moe
biti opisana
atmosfera,
sa fizike
take
gledita
i
koliko
su
tani
i
detaljni
drugi
podaci.
Disperzni
model mora
biti
prilagoen
podacima
kojima se
raspolae i
na osnovu
kojih
se
procesi
difuzije
mogu

prestaviti
kvantitativn
o. Da bi se
dobili
to
realniji
podaci mora
se poznavati
proces
difuzije.
Jednaine o
prostornoj
raspodeli
tetnih
supstanci
prestavljaju
model
procesa
difuzije
i
omoguavaj
u simulaciju
procesa,
odnosno
dobijanje
vrednosti
koncentracij
a
zagaujuih
supstanci u
pojedinim
takama
prostora.
U
skoro
svim
evropskim
dravama
disperzni
modeli se
koriste kao
zakonska
osnova jer
rezultati
dobijeni
modeliranje
m slue za
donoenje
odluka
o
dozvoljenim
nivoima
emisije,
odnosno
koriste se u
fazi
projektovan
ja
novih

industrijskih
objekata za
procenu
njihovog
uticaja na
kvalitet
vazduha.
Generalizov
ano, modeli
u
ovoj
oblasti slue
da obezbede
informacije
o prostornoj
raspodeli
koncentracij
a
zagaujuih
supstanci
pri pojavi
visokih
epizodnih
koncentracij
a i podatke
o
oekivanim,
usrednjene
za odreeni
vremenski
period.
U
praksi
postoji
veliki broj
disperznih
modela, koji
su
publikovani
a takoe i
njihove
razne
verzije, koje
se
neprestano
usavravaju
i razvijaju.
Razlozi za
ovo su jasni.
Zbog
kompleksno
sti
atmosferski
h procesa
praktino je
nemogue

koncipiranje
jednog
univerzalno
g
disperznog
modela koji
bi se mogao
odnositi na
sve
sluajeve.
Svi
ovi
modeli
mogu
da
budu
podeljeni
prema
razliitim
osnovama:
fizikom
konceptu,
prostornosti,
vremenskoj
veliini,
oblasti
primene i
dr.
U
zavisnosti
od
matematiki
h
metoda
koji
se
koriste za
njihovu
formulaciju,
dele se na:
empirijske,
stohastike,
integralne i
diferencijal
ne. EPA ih
klasifikuje
na: gausove,
empirijske,
numerike i
fizike.
U
ovoj
knjizi, dae
se osnovni
pravci
modeliranja
i
pregled
najee
primenjivan
ih modela

na
problemima
atmosferske
difuzije u
naoj
zemlji.
Sa aspekta
nivoa
sofisticirano
sti modela
moe
se
izvriti
njihova
podela na:
jednostavne
i usavrene.
Prvi
se
karakteriu
primenom
za relativno
jednostavno
formulisanj
e
i
omoguavaj
u procenu
uticaja na
kvalitet
vazduha od
jednog
odreenog
izvora. Na
primer,
u
SAD-u za
analizu
aerozagaen
ja
od
industrijskih
objekata u
ovom cilju
se
koristi
model
SCREEN-3.
Ako
jednostavna
analiza ne
ukae
na
potencijalan
problem
tada
se
koristi
usavren
odgovaraju
i model za
detaljno

analiziranje
uticaja
izvora
na
kvalitet
vazduha i
zakonske
potrebe
koriste se
sledei
Gauss-ovi
modeli:

BLP
(Buo
ant
Line
and
Point
Sourc
e
Dispe
rsion
Mode
l) je
mode
l
razvij
en za
reav
anje
di
sp
er
zij
e
za
ga
e
nj
a
e
mi
to
va
no
g
iz
po
str
oj
en
ja
za
pr

oi
zv
od
nj
u
al
u
mi
nij
u
m
a i
od
dr
ug
ih
in
du
str
ijs
ki
h
po
str
oj
en
ja
ka
o
t
o
su
vi
so
ki
lin
ijs
ki
iz
vo
ri.
CAL
INE3
(Line
Sourc
e
Dispe
rsion
Mode
l).
Ovaj
mode
l se
korist

i za
odre
ivanj
e
ko
ncentracije
nereaktivnih
zagaujuih
supstanci.

CDM
2.0
(Clim
atolo
gical
Dispe
rsion
Mode
l) je
klima
tolo
ki
Gaus
ov
mode
l za
od
re
i
va
nj
e
sr
ed
nj
e
ari
tm
eti
k
e
vr
ed
no
sti
ko
nc
en
tra
cij
a
ae
ro
za
ga

e
nj
a
u
ur
ba
ni
m
sr
ed
in
a
m
a.
RA
M
(Gau
sianPlum
e
Multi
ple
Sourc
e Air
Quali
ty
Algor
ithm)
je
Gaus
ov
mode
l za
izr
a
un
av
an
je
ko
nc
en
tra
cij
a
rel
ati
vn
o
sta
bil
ni
h
su

ps
ta
nc
i
za
vr
e
m
e
us
re
dn
ja
va
nj
a
od
1
do
24
h,
od
ta
k
ast
ih
i
po
vr
i
ns
ki
h
iz
vo
ra
u
ru
ral
ni
m
i
ur
ba
ni
m
sr
ed
in
a
m
a.
ISC-3
(Indu

strial
Sourc
e
Com
plex
Mode
l) se
korist
i za
izra
unava
nje
konce
ntraci
ja
im
isi
je
od
ko
nc
en
tri
sa
ni
h
e
mi
ter
a
ra
zli
it
ih
in
du
str
ijs
ki
h
za
ga
i
va
a
uk
lju
u
ju
i
i
ter
m

oe
ne
rg
ets
ke
ob
je
kt
e.
OCD
(Offs
hore
and
Coast
al
Dispe
rsion
Mode
l) se
korist
i za
izra
unava
nja
dispe
rzije
od
ta

kastih,
linijskih ili
povrinskih
izvora
lociranih u
blizini obala
jezera
i
mora.

EDM
S
(Emis
sions
and
Dispe
rsion
Mode
ling
Syste
m) je
mode
l za
izra
unava
nje
emisi
je
i
imisije od
raznih
izvora
civilnih
i
vojnih
vazdunih

baza.

CTD
MPL
US
(Com
plex
Terra
in
Dispe
rsion
Mode
l Plus
Algor
ithms
for
Unst
able
Si
tu
at
io
ns
)
je
m
od
el
za
izr
a
un
av
an
je
im
isi
je
od
ta
k
ast
ih
iz
vo
ra
za
pri
m
en
u
pri
sv
im
m
et

eo
rol
o
ki
m
us
lo
vi
m
a
za
po
dr
u
ja
sa
ko
m
pl
ek
sn
o
m
to
po
gr
afi
jo
m.
U Evropi se
koriste
sledei
modeli:
OML
(Danska);
IFDM
(Belgija);
UK. ADMS
(Engleska);
FMI
(Finska);
INPUFF
(Rumunija).
U
naoj
zemlji
ne
postoje
preporuke
za
korienjem
bilo
kog
modela, ali
u praksi se

najvie
koristi
model
propisan
TA-LUFTom
(Nemaka),
ISC model
(SAD)
i
model dat
smernicama
OND-86
(Rusija).
Procenjuju
i zagaenost
vazduha
mora
se
znati da su
modeli
potporni
alat
koji
ocenjuje
promene u
atmosferi.
Oni jo nisu
definitivno
odgovorili
na pitanje
buduih
klimatskih
promena ili
delovanja
zagaenog
vazduha i
moda
nikad nee
biti
u
mogunosti
da obezbede
vie nego da
budu samo
grubo
uputstvo.
Idealno
testiranje
procesa
moe
se
obaviti
merenjem u
stvarnoj
atmosferi
gde
se
model
razvija da

opie glavne
karakteristik
e
serija
postojeeg
merenja.
Naalost
neki modeli
se
esto
koriste za
predvianje
buduih
promena u
atmosferi
bez
potpunog
testiranja.
Otuda
bi
korisnici
modela
trebaloda
budu svesni
njihovih
ogranienja.

Int
enzivni
razvoj
industrije u
gradovima
zapadne
Evrope

severne
Amerike

dominantna
upotreba
fosilnih
goriva

kao

energenata,
uslovili
visoki
stepen

su

zagaenja
vazduha
urbanih
podruja

prvoj
polovini 20tog

veka.

Emitovanje
zagaujuih
supstanci, u
visokim
koncentracij
ama,

iz

raznih
antropogeni
h

izvora

okarakterisa
lo

je

period
druge
polovine
20-tog veka
sa pojavom
ozbiljnih
posledica po
ivotnu
sredinu koje
su aktuelne
i danas u
21-om
veku.
Pojava
ozbiljnih

posledica po
ivotnu
sredinu

posebno
posledice po
ljudsko
zdravlje
zahtevaju
opsene
mere

znaajna
sredstva

reavanju
problema
aerozagaen
ja.
Aer
ozagaenje
kao

pojava

moe

se

definisati
kao
promena

procentualn
oj
zastupljenos
ti
komponenat
a koje ulaze
u

sastav

istog
vazduha i/ili
pojava

novih
komponenat
a,

koje

dovode

do

naruavanja
zakonitosti
funkcionisa
nja
ekosistema.
Kod
aerozagaen
ja
naruavanje
zakonitosti
fukcionisanj
a
ekosistema
uslovljeno
je
kvalitativni
m

kvantitativni
m
izmenama
fizikih,
hemijskih i
biolokih
karakteristik
a

vazduha.

Utvrivanje
stepen
zagaenosti
vazduha,

donoenje
ocene
kvaliteta
vazduha

procena
negativnih
uticaja

na

ljudsko
zdravlje

biosistem
mogua

je

ako

se

sprovede
redovno
praenje
prisustva
zagaujuih
supstanci u
vazduhu
primenom
efikasnih
standardnih
metoda

opte
usvojenih
sistema

za

kontrolu
sastava
vazduha.
Sve
tska
zdravstvena

organizacija
(WHO)

je

odredila
smernice

kvalitetu
vazduha
1987.

2000.
godine i to u
odnosu

na

ljudsko
zdravlje

kvalitet
vazduha.
Nova
istraivanja
uticaja
zagaujuih
supstanci
(polutanata)
na zdravlje
ljudi

su

prezentovan
a u izvetaju
WHO/CLRT
AP
grupe

Radne
za

Zdravstveni
aspekt
aerozagaen
ja (UNECE,
2003; 2004).
Nove

smernice
WHO

su

implementir
ane

Direktivama
EU

kvalitetu
vazduha.
U
svetskoj
praksi ocena
kvaliteta
vazduha,
utvruje se
na

osnovu

pozitivnih
zakonskih
regulativa
Evropske
unije, SAD,
Kanade

Rusije

sa

ciljem
obezbeivan
je

takvog

stepena
istoe
vazduha
koji bi bio
bezbedan za
zdravlje
ljudi

ivotnu
sredinu.

2.1.
OCENA
KVALIT
ETA
VAZDUH
A
U
ZEMLJA
MA
EVROPS
KE
UNIJE
Evr
opska Unija
je pokrenula
reim
upravljanja
kvalitetom
vazduha
1980.
Direktivom
80/779/
Evropske
ekonomske
zajednice, i
to
usvajanjem
graninih
vrednosti za
zagaujue
supstance
SO2
i
ukupne
suspendova
ne estice
radi
donoenja
ocene
kvaliteta
vazduha
(AQLVs).
Kasnije su
Direktivom
odreene
granine
vrednosti i
za
olovo,

azot dioksid
i ozon. Ove
Direktive su
donete
relativno
kasnije
u
poreenje sa
zakonodavst
vom SAD.
Evropska
ekonomska
zajednica je
formirana
1956. i u
poetku nije
se
davao
poseban
znaaj
zatiti
ivotne
sredine sve
do poetka
1970-tih.
Tada
se
poinje sa
ozbiljnim
razmatranje
m posledica
zagaenja
ivotne
sredine, ali i
pored toga
tek
1987.
godine
donet je Akt
o
zatiti
ivotne
sredine na
nivou
Evropske
Unije.
Meutim,
vie Drava
lanica EU
imalo je ve
razvijen
reim
praenja
kvaliteta

vazduha.
Godine
1996.
doneta
je
Osnovna
Direktiva o
Kvalitetu
Vazduha
(AQFD)
kao rezultat
prethodnih
Direktiva s
namerom da
se
usvoji
jedinstveni
standard za
ocenu
i
upravljanje
kvalitetom
vazduha u
Evropskoj
Uniji.
Takoe,
formirana je
i Agencija
za
zatitu
ivotne
sredine EU
koja se bavi
sakupljanje
m podataka
o kvalitetu
vazduha na
nivou
drava
lanica
i
drugih
Evropskih
zemalja u
skladu
sa
usvojenim
programom
CORINAIR
u
ijoj
nadlenosti
je
i
informisanj
e o stanju
kvaliteta

vazduha.
Ovim
programom
je
regulisano
praenje
zagaujuih
supstanci
emitovanih
posebno iz
stacionarnih
i mobilnih
izvora. NEC
Direktivom
su utvrene
konane
granine
vrednosti
doputenih
koncentracij
a
za
zagaujue
supstance.
U tabeli 2.1.
je
dat
pregled
graninih
vrednosti za
pojedine
zagaujue
supstance u
vazduhu
prema
direktivi
EU- AQFD
Tabela 2.1
Granine
vrednosti
imisije za
pojedine
polutante
propisane
EU-AQFD
(osnovna
Direktiva
kvaliteta
vazduha)
[5].

Zagaujua

Vreme
praenja

supstanca

Koncentracija

Jednoasovno

Sumpor(IV)oksid (SO2)

350 |ig/m3 srednje

jednoasovna koncentracija-ukoliko nije
zabeleeno prekoraenje vie od 24 puta

Troasovno

u toku godine. 3
500 |ig/m

Dvadesetetvo
ro

125 |ig/m3 srednja

dvadesetetvoroasovna koncentracija ukoliko nije zabeleeno prekoraenje
vie
od 3 puta u toku godine.

Godinje

Azotni oksidi

20 |ig/m3 kao srednjegodinja

koncentracija

Jednoasovno

(NO2)

200 |ig/m3 srednje jednoasovna

koncentracija-ukoliko

nije

zabeleeno

prekoraenje vie od 8 puta u toku

Troasovno
Godinje
estice prenika <
2,5^m PM
2,5

godine.

400 |ig/m3
40 |ig/m3

Dvadesetetvor
o

Godinje

asovno

asovno

estice prenika > 10

^m PM10

Dvadesetetvor
o

50 |ig/m3 srednja
dvadesetetvoroasovno koncentracija -

asovno

ukoliko nije zabeleeno prekoraenje

vie od 35 puta u toku godine.
Godinje

40 |ig/m3

Olovo (Pb)

Ozon (O3)

Godinje

0,5 |ig/m3

Tromeseno

Osmoasovno

120 |ig/m3 srednje osmoasovna

koncentracija- ukoliko nije zabeleeno
prekoraenje vie od 25 dana u toku
godine u poslednjih tri godine.

Jednoasovno
Benzen (C6H6)
Ugljenik (II)oksid (CO)

Kadmijum

Godinje

5 |ig/m3

Osmoasovno

10000 |ig/m3

Jednoasovno

Godinje

5 |ig/m3 u ukupnom sadraju

(Cd)

sedimenta
Arsen (As)

Godinje

6 |ig/m3 u ukupnom sadraju

sedimenta

Nikl (Ni)

Godinje

20 |ig/m3 u ukupnom sadraju

sedimenta

U
nekim
zemljama
Evrope
primenjuje
se metoda
za procenu
kvaliteta
vazduha
zasnovana
na
izraunavan
ju
pokazatelja
zagaenosti
vazduha
(indeks

kvaliteta
vazduha).
Indeks
kvaliteta
vazduha se
u razliitim
evropskim
zemljama
definie
standardom
i
daje
mogunost
za
kvalitativnu
ocenu
kvaliteta
vazduha.
Potreba za
uvoenjem
indeksa
kvaliteta
vazduha je
usledila
nakon
utvrivanja
povezanosti
kvaliteta
vazduha
(zagaenost
i vazduha) i
zdravlja
ljudi.
Jednostavna
kvalitativna
ocena
(opisna
ocena) ima
za
cilj
pruanja
informacija
stanovnitv
u o nivou
zagaenosti
vazduha i
njegovog
uticaja na
zdravlje.
Nivo
zagaenja

vazduha se
odreuje
opsegom
izmerenih
koncentracij
a
zagaujuih
supstanci u
vazduhu
koji
je
definisan
standardom
pojedinih
zemalja.
Nivoi
zagaenja
vazduha
predstavljen
i
su
odgovaraju
im
indeksom.
Izraunavan
je indeksa
regulie
svaka
drava
pojedinani
m
aktom.
Dobijene
vrednosti
indeksa se
predstavljaj
u
skalom
prebojenom
odgovaraju
om bojom i
definiu
opisno
kvalitet
vazduha u
zavisnosti
od uticaja
nivoa
zagaenja
vazduha na
zdravlje
ljudi.
Informacije

o
kvalitativno
j
oceni
kvaliteta
vazduha su
od posebne
vanosti za
osetljivu
populaciju
(starije
osobe, decu,
obolela lica
i dr.). U
sluaju
povienog
nivoa
zagaenja
vazduha
osetljiva
populacija
je
upozorena
putem
indeksa
kvaliteta
vazduha i u
skladu
sa
njime
se
mogu
preduzimati
adekvatne
mere
atite.
Najjednosta
vniji nain
izraunavan
ja indeksa
kvaliteta
vazduha
predstavlja
odnos
statistiki
obraenih
izmerenih
koncentracij
a
zagaujuih
supstanci i
graninih

vrednosti
(GV).
Granina
vrednost
jeste najvii
dozvoljeni
nivo
koncentracij
e
zagaujuih
supstanci u
vazduhu
koji
je
propisan
nacinalnim
standardom
(jednaina
2.1.).

PZV

g
de je:
PZV pokazate
lj
( godinj
i ili
dnevni
ili
kratkotra
jni )
zagaen
osti
vazduha.
N
a osnovu
pokazate
lja
zagaen
osti
vazduha
utvruje
se
stepen
zagaen
osti.
Razlikuj
u se pet

( g ni d ili k) = gv

klase
stepena
zagaen
osti
vazduha:
I klasa povoljan,
II klasa blag,
III klasa srednje,
IV klasa nezdravo i
V klasa veoma
nezdravo.
Vre
dnost
pokazatelja
zagaenosti
vazduha je
razliita po
klasama
i
kree se u
sledeim
intervalima:
I klasa od
0,0 do 0,4;
II klasa od
0,5 do 0,9;
III klasa od
1,0 do 1,4;
IV klasa od
1,5 do 2,0 i
V
klasa
obuhvata
vrednosti
stepena
zagaenosti
vazduha
veeg od 2.
Ova
kav
nain
izraunavanj
a
indeksa
nije iroko
prihvaen u
zemljama
Evropske

Unije.
Najee
indeks
kvaliteta
vazduha u
zemljama
Evropske
Unije
se
kree
u
intervalu od
1 do 6 i od 1
do
10.
Odnos
koncentracij
a pojedinih
zagaujuih
supstanci i
indeksa
kvaliteta
vazduha
koje koriste
evropske
zemlje
Belgija,
Francuska,
Nemaka i
Engleska
dat je u
tabeli 2.2 .

2. PRIMENJENE METODOLOGIJE U DONOENJU OCENE KVALITETA VAZDUHA

Tabela 2.2 Korelacijaindeksakvalitetavazduha

Francuske, Engleske i Nemake

nivoa koncentracija zagaujuih supstanci prema standardima Belgije,

Ve
oI
^
>

43
7

2. PRIMENJENE METODOLOGIJE U DONOENJU OCENE KVALITETA VAZDUHA

43
8

Treba naglasiti da koncentracije zagaujuih supstanci u ambijentalnom vazduhu koje su date u

tabeli 2.2 se ne odnose za isti vremenski period praenja. U Belgiji je standardom regulisano
praenje dvadesetetvoroasovne vrednosti SO2, jednoasovne vrednosti NO2, osmoasovno
praenje O3, i dvadesetetvoroasovno praenje estica PMio. Takoe u Francuskoj se vri
dvadesetetvoroasovno praenje PMi0, a za razliku od Belgije prate se dvadesetetvoroasovne
koncentracije SO2, NO2 i O3 i izdvajaju se maksimalne jednoasovne vrednosti za ocenu kvaliteta
vazduha. U Nemakoj je usvojeno osmoasovno praenje CO, a supstance kao to su SO 2, NO2 i O3
i estice PM10 prate se na istovetni nain kao i u Francuskoj. Imisione koncentracije CO kao srednje
osmoasovne vrednosti se prate i u Engleskoj. Za ocenu kvaliteta vazduha Engleskim standardom
uzima se u obzir petnaestominutna koncentracija SO2, jednoasovna koncentracija NO2,
dvadesetetvoroasovna koncentracija PMi0 i maksimalna jednoasovna koncentracija O 3 za
osmoasovno vreme praenja. Imajui u vidu napred navedeno, razumljiva je razlika u odnosu
koncentracija zagaujuih supstanci u ambijentalnom vazduhu i indeksa kvaliteta vazduha
pojedinih zemalja koji je dat u tabeli 2.2
U cilju usaglaavanja kriterijuma donoenja kvalitativno-kvantitativne ocene kvaliteta
vazduha u zemljama Evropske unije sproveden je projekat CITEAIR od 2004. do 2007. godine sa
ciljem izrade indeksa kvaliteta vazduha koji e biti primenjen u svim zemljama EU (zajedniki
indeks kvaliteta vazduha-CAQI). Zajedniki indeks kvaliteta vazduha je preporuen za primenu
2006. godine, a od oktobra 2010. godine prerastao je u sistem za online poreenje kvaliteta
vazduha gradova Evropske unije (slika 2.1). Dakle, indeks je formiran za potrebe lakog
uporeivanja kvaliteta vazduha u Evropskim gradovima u realnom vremenu i definisan je u okviru
Direktive o kvalitetu vazduha 2008/50/EC (tabela 2.3). Najvia vrednost indeksa u odnosu na
praene zagaujue supstance u ambijentalnom vazduhu se uzima kao merodavna za konanu
ocenu kvaliteta vazduha, to se moe videti pregledom zajednikog indeksa vie zemalja koji je dat
na slici 2.1.

indeksa
Granice

Indeksa
Klasa

Tabela 2.3 - Revidirane klase i granice indeksa za pojedine zagaujue supstance vazduha (CAQI - 2012.)
Saobraaj
Urbano podruje
Koncentracije
zagaujuih supstanci
[^g/m3]

Koncentracije zagaujuih
supstanci [^g/m3]

2
P

J= J=!
!4
21
2
P

2
P

V
rlo

o
o

o
z

2"
P

J=!
a

J=
42!
1
o
2
P

J
=
!

o
o

r
*
i
O
*

o
S

1
i
/

-25
n

00
0

5 5

00
0

00
0

5 5

00
0

0
0

50
0

0
0

0 0

50
0

2
0

0
0

0
0

50
0

0
0

0 0

50
0

2
0

0
0

0
0

00
00

0
0

0 5

00
00

8
0

5
0

0
0

00
00

0
0

0 5

00
00

8
0

5
0

0
0

8
0

0
0

1
0

00
00

0
0

80

0
0

1
0

00
00

4
0

0
0

4
0

18
0

1
0

6
0

20
00

4
0

18
0

1
0

1
1

6
0

20
00

2
4

50
0

izak
i

5-50

izak

0-75
rednji

5100

isok

V
rlo
visok

100

11
0

*Maksimalna osmoasovna vrednost

Slika 2.1 - Pregled zajednikog indeksa u oceni kvaliteta vazduha za gradove Lion(Francuska) i Sevilja
(panija).

Projektom CITYAIR II je pored formiranja zajednikog indeksa kvaliteta vazduha (CAQI),

formiran i godinjeg zajedniki indeks kvaliteta vazduha (YACAQI). Ovaj godinji indeksa kvaliteta
vazduha se povezuje sa kvalitetom vazduha koji se posmatra u odnosu na limitiranu vrednost indeksa
1. Ako je vrednost indeksa 1 ili manja od 1, za praene zagaujue supstance vazduha, na godinjem
nivou, ostvareni su ciljevi ouvanja kvaliteta vazduha na prihvatljivom nivou. Ukoliko je vrednost
indeksa vea od 1, to znai da je koncentracija zagaujuih supstanci, praena na dnevnom nivou bila
prekoraena odreeni broj dana u odnosu na propisane granine vrednosti i kvalitet vazduha nije u
skladu sa postavljenim standardima EU i treba teiti njegovom poboljanju (tabela 2.4). Granine
vrednosti koncentracija zagaujuih supstanci koje se nalaze u vazduhu su postavljene u odnosu na
neeljene zdravstvene efekte koji su mogui kod eksponiranog stanovnitva, a koje je odredila WHO.
Izraunavanje godinjih sub-indeksa vri se na osnovu dnevnog praenja koncentracija zagaujuih
supstanci i primenom sledee jednaine:
log(br.dana preko GV +1) log(5 +1)

Tabela 2.4 - Godinji indeks kvaliteta vazduha u EU (YACAQI-2012)

Kvalitet vazduha

Kada su standardi graninih vrednosti

Vrednosti indeksa
ll>1

polutanata prekoraeni
Kada su koncentracije polutanata u skladu sa

graninim vrednostima
Kada su koncentracije polutanata ispod

<1

limitiranih standardnih graninih

vrednosti

Treba napomenuti da formiranje godinjeg zajednikog indeksa kvaliteta vazduha (YACAQI) ima
za cilj korienje i prezentovanj e kvaliteta vazduha veem broju korisnika i ovaj indeks se koristi pored
ostalih postojeih lokalnih indeksa kvaliteta vazduha, to znai da se njime ne zamenjuju postojei lokalni
indeksi.

2.2.

OCENA KVALITETA VAZDUHA U

SJEDINJENIM AMERIKIM DRAVAMA
Poetkom pedesetih godina prolog veka u Sjedinjenim Amerikim Dravama se pristupilo naunom i

celovitom sagledavanju sloenosti posledica aerozagaenja i razvijanju efikasnog sistema upravljanja

kvalitetom vazduha. Godine 1955. Vlada SAD je donela prvi Akt o Kontroli Aerozagaenja kojim je
predvieno osnivanje lokalnih i dravnih agencija za praenje i kontrolu. Nakon toga je usledilo donoenje
novog akta i to 1963. Akt o istom Vazduhu (CAA), 1967. Akt o Kriterijumima Kvaliteta Vazduha i Kontroli
Kvaliteta Vazduha Oblasti (AQCRs) i procedura o Dravnom Implementacionom Planu (SIPs). Ove zakonske
regulative su dopunjene 1977. i 1990.god. amandmanima tako da je u CAA propisano formiranje Agencije za
Zatitu ivotne Sredine (US EPA). Nadlenost Agencije je u donoenju nacionalnih standarda kvaliteta
vazduha i sprovoenje mera u cilju smanjenja i ublaavanja posledica zagaenja ivotne sredine na nivou
svake pojedinane Drave u okviru granica SAD. Prema propisanim standardima US EPA u tabeli 2.5 dat je

pregled prvostepenog i drugostepenog standarda graninih vrednosti koncentracija zagaujuih supstanci, u

ambijentalnom vazduhu, za pojedine zagaujue supstance. Osnovni standard daje granine vrednosti
koncentracija zagaujuih supstanci koje su odreene na osnovu njihovog uticaja na zdravlje eksponirane
populacije. Sporedni standard daje granine vrednosti koncentracija zagaujuih supstanci koje su odreene na
osnovu njihovog uticaja na materijalna dobra, biodiverzitet, uticaja na zdravlje ivotinja, kvalitet useva i
vegetaciju.
Agencija za Zatitu ivotne sredine Sjedinjenih Amerikih Drava (US EPA) formulisala je indeks
kvaliteta vazduha Standardom, US EPA, 451/K-94-001. Indeks kvaliteta vazduha na osnovu preporuke EPA
predstavlja relaciju izmeu dnevne koncentracije standardnih zagaujuih supstanci i njihovog uticaja na opte
zdravlje ljudi (tabela 2.7). Na osnovu nivoa dnevnih koncentracija zagaujuih supstanci vazduha i njihovog
uticaja na zdravlje ljudi, formirana je skala indeksa kojom se odreuje kvalitet vazduha. (slika 2.2).
Tabela 2.5 - Granine vrednosti za pojedine zagaujue supstance u ambijentalnom vazduhu
propisane
US EPA Standardom
PRIMARNI STANDARD

ZAGAUJU

SEKUNDARNI STANDARD

A SUPSTANCA
Konc
e

Vrem
e

ntracija

praenja

Konce
ntracija

Vreme praenja
(isto kao kod osnovnog
standarda)

Ugljenik(
II)- oksid
(CO)

8-

asovni
1-

asovni
3-

(Pb)

Olovo

9
pp
m
(10 mg/m )
35
pp
m
(40 mg/m )

0,15 pg/m

's

meseno

/ p

3-

m
x

meseno

Azotni
oksidi
(NO )

1,5 pg/m

0,0
53
ppm
(100 pg/m )

god
inj
e

0,053 ppm (100

pg/m )
3

10

150 pg/m

24-

estice
(PM )

asovno
god
inj

estice
(PM )

,0
5,

2.5

's

15,0 pg/m

35
Pg/m
(O )

Ozon

24-

0,0
75

35 pg/m

asovno

8-

0,075 ppm (2008 std)

asovni

ppm
(20
08
pm std) pst

89 ,0 9 0, (1

8-

0,08 ppm (1997 std)

asovni

7
0,1
2
PPm
Sumpor(
IV)-

0,12 ppm

asovno

PP

0,03

PP

0,14

1-

godi
nj
e

oksid (SO2)

0,
5
PPm

24-

3asovno

(1300 ^g/m3)

asovno

V
<

Dob
a

Skr
oman

200

Nezdrav
za osetljive
grupe

50

100

Nezdra

Opas

an

150

300

500

Slika 2.2. - Skala indeksa kvaliteta vazduha data standardom US EPA

Skala indeksa kvaliteta vazduha je u granicama:

od 0 do 50, kvalitet vazduha - dobar;

od 51 do 100, kvalitet vazduha - skroman;
od 101
do
150,
kvalitet vazduha - nezdravza osetljive grupe;
od 151 do 200, kvalitet vazduha - nezdrav;
od 201
do
300,
kvalitet vazduha - veoma nezdrav
od 301
do
500,
kvalitet vazduha - opasan.

Razliiti nivoi dnevnih koncentracija zagaujuih supstanci u vazduhu imaju razliite efekte na
zdravlje ljudi. Na osnovu nivoa zagaujuih supstanci u vazduhu i njihovog efekta na zdravlje ljudi odreen
je interval skale indeksa tabela 2.7
Tabela 2.6. - Dnevni nivoi koncentracije zagaujuih supstanci i interval indeksa kvaliteta vazduha

** Pri navedenim nivoima nema negativnih uticaja na zdravlje ljudi

Iz tabele 2.6 se vidi da:
-

I nivo koncentracije zagaujuih supstanci odgovara intervalu indeksa kvaliteta 0 50;

II nivo koncentracije zagaujuih supstanci odgovara intervalu indeksa kvaliteta

vazduha 51-100;
-

III nivo koncentracije zagaujuih supstanci odgovara intervalu indeksa kvaliteta

vazduha 101-150;

IV nivo koncentracije zagaujuih supstanci odgovara intervalu indeksa kvaliteta

vazduha 151-200;
V nivo koncentracije zagaujuih supstanci odgovara intervalu kvaliteta vazduha
201-300;

VI nivo koncentracije zagaujuih supstanci odgovara intervalu kvaliteta vazduha

301-400 i

VII nivo koncentracije zagaujuih supstanci odgovara intervalu kvaliteta vazduha

401-500.
U tabeli 2.7 je dat prikaz skale indeksa kvaliteta vazduha, kvalitet vazduha i njegov efekat na zdravlje
ljudi.

Tabela 2.7. - Skale indeksa kvaliteta vazduha, kvalitet vazduha i njegov efekat na zdravlje ljudi.
Skala indeksa kvaliteta
Kvalit
Efekti na zdravlje ljudi
vazduha
et
vazdu
ha
0 do 50
Dobar
Nema posledica

51 do 100

Skrom
n

101 do 150

Nezdr
av za
osetljive

151 do 200

201 do 300

grupe
av

Nema posledica (Izrazito osetljive

osobe mogu imati blae zdravstvene tegobe)

Osetljiva populacija ima

zdravstvene
tegobe

Nezdr

Aktivna populacija ima zdravstvene

tegobe

Veom

nezdrav

Ukupna populacija ima izraene

zdravstvene tegobe

301 do 500

Opasa

Mogue su ozbiljnije posledice po

zdravlje

Indeks kvaliteta vazduha se odreuje primenom sledee fizike jednaine:

I, =

#^5-(
C

C
GI DI

-C

)+

ID,

(2.3)

gde je: IP - indeks kvaliteta vazduha za odgovarajuu zagaujuu supstancu, C P - izmerena

koncentracija imisije odgovarajue zagaujue supstance, I G - gornja granica intervala skale indeksa kvaliteta
vazduha koja odgovara nivou koncentracije zagaujue supstance u kome se nalazi koncentracija zagaujue
supstance CP (tabela 2.6), ID - donja granica intervala skale indeksa kvaliteta vazduha koja odgovara nivou
koncentracije zagaujue supstance u kome se nalazi koncentracija zagaujue supstance C P (tabela 2.6), CGI gornja granica nivoa koncentracije zagaujue supstance u kome se nalazi koncentracija zagaujue supstance
(tabela 2.6), CDI - donja granica nivoa koncentracije zagaujue supstance u kome se nalazi izmerena
koncentracija zagaujue supstance (tabela 2.6).

Kvalitativna ocena kvaliteta vazduha koja se donosi na osnovu izraunatog indeksa kvaliteta vazduha
ima za cilj da obavesti stanovnitvo o nivou zagaenja vazduha i moguim neeljenim zdravstvenim
posledicama. Odnos indeksa kvaliteta vazduha, kvaliteta vazduha i njegovog uticaja na opte zdravlje ljudi u
skladu sa standardom US EPA dat je u tabeli 2.8 i 2.9.
Donoenje kvalitativne i kvantitivne ocene kvaliteta vazduha u urbanim sredinama ima za cilj praenje
kvaliteta vazduha i utvrivanje odnosa izmeu rezultata merenja koncentracija zagaujuih supstanci u vazduhu
i nastalih promena u analiziranoj sredini. Realizacija ovog cilja zahteva poznavanje uzrono-posledinih veza
izmeu izvora (emitera), rasprostiranja zagaujuih supstanci u atmosferi i dejstva zagaenog vazduha na
biosistem.
Opravdanost korienja indeksa moe se dati povezivanjem kvaliteta vazduha sa zdravstvenim
efektima i potrebe obavetavanja javnosti o kvalitetu vazduha i mogunostima preduzimanja adekvatnih mera
u okviru upravljanja kvalitetom vazduha. Takoe primena indeksa omoguava proveru usklaenosti kvaliteta
vazduha sa standardima. Povezivanje indeksa kvaliteta vazduha sa zdravstvenim efektima je potencijalno
veoma moan nain prevencije zdravstvenog rizika pri kratkotrajnim ili dugotrajnim ekspozicijama
zagaujuih supstanci. Odnos izmeu kvaliteta vazduha i pojave zdravstvenih efekata kod eksponiranog

stanovnitva je kompleksan i interakcija je jo uvek u sferi aktualnih naunih istraivanja jer potpuno precizna
i apsolutno tana kvantifikacija zdravstvenog rizika nije postavljena. Ovo prouzrokuje potrebu da se indeks
kvaliteta vazduha podvrgava estom auriranju i proveravanju u skladu sa razvojem nauke i da se ocena
kvaliteta vazduha analiziranog podruja utvruje u odnosu na indeks koji je definisan u odnosu na zagaujuu
supstancu koja dovodi do najveeg stepena neeljenih posledica kod eksponiranog stanovnitva. Takoe,
sloenost interakcije izmeu dejstva zagaujuih supstanci koje su u ekspoziciji i pojave neeljenih
zdravstvenih efekata oteava formiranje indeksa kvaliteta vazduha uslovljenog sinergizmom ili aditivnou
zagaujuih supstanci.

Supstanca

Indeks

0
- 50

100

51

101-150

151-200

201-300

301-500

Kvalitet vazduha

D
obar

O
2

Ne
ma
pos
ledica

N
ema
p

osledica

an

Skrom

Astmat
i ari i deca su
izloeni zdravstveom riziku
(osetljive grupe
populacije).

Najvie
izloena
zdravstvenom
riziku su: deca,
stare osobe i
srani bolesnici
(osetljive grupe
populacije).

Nezdrav
za osetljive
grupe

Poveana je
verovatnoa
zdrastvenog
rizika
kod osetljivih grupa,
sa poja-vom oteanog
disanja i pritiska u
grudima

Poveana
verovatnoa
zdravstvenog rizika
kod osetljivih grupa
popula-cije. Mogue
je
kod
kardiovaskularnih
bole-snika
pojava
zamora i bola u
grudima.

Nezdrav

Veoma nezdrav

Opasan

Zdravstveni efekti

Uveani
zdravstveni rizik kod
osetljivih
grupa.
Pogoranje zdrastvenog
stanja kod astma-tiara sa
pojavom
oteanog
tipinog
astmainog
disanja,
pritiska
u
grudima.
Mogua
je
pojava
pogoranja
zdravste-venog stanja kod
Uveani
zdravstveni rizik kod
osetljive
grupe.
Pogoranje zdravstvenog
stanja
kod
kardiovaskularnih bolesnika sa
pojavom
smanjenja
fizike aktivnosti i bolom
u grudima i ostalim
simptomima
kardiovaskularnih bolesti.

Znaajno
povean
zdra-vstveni
rizik kod osetljivih
grupa.
Znaajno
pogoranje
zdravstvenog stanja kod
kardiopulmonarnih
bolesnika i astmatiara.
Mogua
je
pojava
oteanog disanja kod
izloene populacija.
Znaajno
povean
zdravstve-ni
rizik kod osetljivih
grupa.
Znaajno
pogoranje
zdravstvenog stanja kod
kardiovaskularnih
bolesnika.

Ozbiljan
zdravstveni rizik kod
osetljivih grupa. Ozbiljno
pogoranje
zdravstve-nog stanja kod
kardiopulmonarnih
bolesnika.
Zdravstveni
rizik kod celo-kupne
populacija sa pojavom
oteanogOzbiljan
disanja.
zdravstveni rizik kod
osetljive
populacije.
Ozbiljno
pogoranje
zdravstvenog
stanja
kardiovaskularnih
bolesnika sa izrazitim
simptomima
kardiovaskularnih bolesti.
Zdravstveni
rizik kod celokupne
populacija sa pojavom
slabosti
pri
teim
fizikim aktivnostima.

O
x

N
ema
p

osledica

Respiratorni
bolesnici i deca
su
izloeni
zdravstvenom
riziku.
(osetljive
grupe
populacije).

Neznatni
simptomi ote-anog
disanja kod osetljivih grupa
populacije.

Blai simptomi
oteanog disanja kod
osetljivih
grupa
populacije.

Poveana
je
verovatnoa
zdravstvenog rizika kod
osetljivih grupa, sa
pojavom
oteanog
disanja.

Znaajno
povean
zdra-vstveni
rizik kod osetljivih
grupa.
Znaajno
pogoranje zdravstvenog
stanja kod respiratornih
bolenika,
naro-ito
astmatiara. Pojava oteanog
disanja
kod
celokupne populacija sa
pojavom zamora.

Indeks
Kvalitet vazduha

51 - 100

D
obar
Zdravstveni efekti

Skroman

101-150

Nezdrav za
osetljive grupe

Nezdrav

Veoma nezdrav

Opasan

estice

N
ema
p

osledica

Najvie
izloena
zdravstvenom
riziku su: deca,
stare osobe, kao
i
srani
i
respiratorni
bolesnici
(osetljiva grupa
populacije)

Poveana je
verovatnoa
zdravstvenog rizika
kod osetljivih grupa,
sa
tende-ncijom
pogoranja rada srca i
plua. Mogue je kod
kardiopulmonarnih
bolesnika pogoranje
zdravstvenog stanja sa
fatalnim ishodom.

Uveani
zdravstveni rizik kod
osetljivih
grupa.
Pogoranje zdravstvenog
stanja
kod
kardiopulmonarnih
bolesnika sa pojavom
fatalnog
ishoda
kod
kardiopulmonarnih
bolesnika i starijih osoba.
Mogua
je
pojava
oteanog disanja kod
celokupne populacija.

Znaajno
povean
zdra-vstveni
rizik kod osetljivih
grupa.
Znaajno
pogoranje
zdravstvenog stanja kod
kardiopulmonarnih
bolesnika sa pojavom
fatalnog ishoda kod
kardiopulmonarnih
bolesnika
i
starijih
osoba. Pojava oteanog
disanja kod celo- kupne

Ozbiljan
zdravstveni rizik kod
osetljive
populacije.
Ozbiljno
pogoranje
zdravstvenog stanja kod
kardiopulmonarnih
bolesnika sa pojavom
fatalnog ishoda kod
kardiopulmonarnih
bolesnika
i
starijih
osoba. Zdravstveni rizik
kod celokupne populacija
sa
pojavom

e
i
st
e

N
ema
p

osledica

Respira
t orni bole-snici
i deca su izloeni
zdravstvenom
riziku (osetljive
grupe
populacije).

Respiratorni
bolesnici i deca su
grupa
eksponirane
populacija
sa
najveim
zdravstvenim rizikom.
Mogue je oteano
disa-nja i pogoranje
zdra-vstvenog stanja
kod
re-spiratornih
bolesnika.
(astmatiara).

Respiratorni
bolesnici
su
grupa
eksponirane populacija sa
najveim
zdravstvenim
rizi-kom.
Mogue
je
oteano
disanja
kod
celokupne po-pulacije i
bitnije
pogoranje
zdravstvenog stanja kod
respi-ratornih
bolesnik
(astmatiara).

Znaajno
pogoranje
zdravstvenog rizika osetljive
grupe,
sa
znaajno
oteanim disanjem kod
celokupne po-pulacije.
Znaajnijno pogo-ranje
zdravstvenog stanja kod
respiratornih bolesnika.
(astmatiara).

Ozbiljno
pogoranje
zdravstvenog rizika osetljive
grupe
sa
ozbiljno
oteanim disanjem kod
celokupne
populacije,
Ozbiljno
pogo-ranje
zdravstvenog stanja kod
respiratornih bolesnika.
(astmatiara).

2.3.

OCENA KVALITETA VAZDUHA KANADE

Prve Nacionalne smemice za kontrolu kvaliteta vazduha Kanade (National Ambient Air Quality
Objective - NAAQO) su formirane sredinom 1970.godine (Ribolov i ivotna sredina 1976) za sumpor
dioksid, estice, ugljenmonoksid, ozon i azot dioksid. Ove smernice su polazna taka u odnosu na koje se
u Kanadi procenjuje uticaj antropogenih aktivnosti na kvalitet vazduha i na osnovu kojih sprovodi
monitoring zagaenja vazduha u cilju uspene zatite zdravlja ljudi i ivotne sredine. Smernice za
objektivnu kontrolu kvaliteta vazduha su donete radi lakeg upravljanja kvalitetom vazduha na nivou
regija. Vremenom se javila potreba za uspostavljanjem veze izmeu dejstva polutanata i zdravlja
eksponiranog stanovnitva. Ispitivanjima je ustanovljeno da su dejstva polutanata u vazduhu mogua i sa
niskim ili veoma niskim koncentracijama zbog ega je bilo potrebno uvesti adekvatnu kvalitativnu ocenu
kvaliteta vazduha sa kojom bi se obavetavalo stanovnitvo u zavisnosti od postojee kvantitativne ocene
kvaliteta vazduha.
Novim Kanadskim standardom je ureen uticaj odreenog nivoa koncentracija zagaujuih
supstanci u ambojentalnom vazduhu i mogueg neeljenog efekta na ljudsko zdravlje ili ivotnu sredinu.
Kao polazni nivo u donoenju ocene kvaliteta vazduha uzima se gornja granica manifestacije
efekata na ljudsko zdravlje i/ili ivotnu sredinu. Ona je nauno zasnovana i definisana za odgovarajue
receptore (ljudi, ivotinje, vegetaciju, materijalna dobra) u zavisnosti od vrste efekata. Efekti se prikazuju
u granicama od nivoa ne-predvienog-dejstva do nivoa najnie-predvienog-dejstva.
U zavisnosti od efekata koji nastaju dejstvom razliitih koncentracija zagaujuih supstanci kod receptora
(ovek, ivotinje, biljke), razlikuju se sledei nivoi kvaliteta vazduha: poeljan, prihvatljiv i podnoljiv
(tabela 2.10). Takoe u okviru Kanadskog standarda definisani su nivoi ocene kvaliteta vazduha i to kao
Nivo A i Nivo B. Nivo A je uveden kao deskriptivan nivo ekvivalentan nivou sa poeljnim
koncentracijama zagaujuih supstanci u vazduhu. Nivo B je uveden kao deskriptivni nivo ekvivalentan
nivou sa koncentracijama zagaujuih supstanci u vazduhu koje su prihvaene smernicama kao granine
vrednosti.
Kanadskim standardom (NAAQOs) je kao i Amerikim standardom (US EPA) regulisano
korienje indeksa kvaliteta vazduha. Indeks kvaliteta vazduha, Kanadskim standardom se definie kao
odnos izmeu nivoa kratkotrajnih koncentracija zagaujuih supstanci u ambijentalnom vazduhu i
njihovog uticaja na zdravlje eksponiranog stanovnitva.
Koristi se pre svega radi pruanja informacija stanovnitvu o stepenu zagaenosti vazduha i

njegovog neeljenog efekta na osnovu ega se preduzimaju propisane adekvatne mere zatite. Skala
indeksa kvaliteta vazduha i kvalitativna ocena kvaliteta vazduha je prikazana na slici 2.2. Za svaki nivo
indeksa kvaliteta vazduha propisana je odgovarajua boja (slika 2.3).
Nivo indeksa kvaliteta vazduha se odreuje na osnovu pojedinanih jednoasovnih merenja
polutanata, i to: SO2, O3, NO2, CO, PM2.5. Praenjem koncentracija polutanata odreuje se indeks kvaliteta
vazduha, a za generalnu ocenu uticaja zagaenja vazduha na zdravlje ljudi uzima se najvii izraunati
indeks kvaliteta vazduha i daje generalna kvalitativna ocena kvaliteta vazduha.

45
5

70 |ig/m3
Ukupne suspendovane

godinje

400 |ig/m3

estice

24 asa

Podnoljiv

Do

n
0

bar

Umere

Lo
31

49

15

99
(preko 100)

Slika 2.3. - Kategorije indeksa kvaliteta vazduha i kvalitativna ocena kvaliteta vazduha

U Kanadi se sve vie primenjuje i Zdravstveni indeks kvaliteta vazduha (AQHI) koji nije
standardizovan. Primena AQHI je zapoela na predlog Stieba, Cairncross i John-a koji su svoja
istraivanja objavili 2004. i 2005. god. Na osnovu njihovog istraivanja indeks kvaliteta vazduha koji je
prihvaen Kanadskim standardom ne daje dobru povezanost izmeu dejstva polutanata u niskim
koncentracijama i efekata na zdravlje ljudi. AQHI je izraunat na bazi relativnog rizika kombinacijom
dejstva primarnih polutanata u vazduhu za koje je nauno dokazano da dovode do neeljenih posledica po
zdravlje eksponiranog stanovnitva. AQHI obuhvata istovremeno dejstvo sledeih polutanata: troposferski
ozon (O ), estice prenika reda veliine ispod 10 |am i estice prenika reda veliine ispod 2,5 |am i azot
3

dioksid (NO2), a izraunava se primenom sledee jednaine:

[l00exp(0,000547 CO )-1 ]+ [exp(0,000713 C )-1 ]
AQHI =

10
10,7
+

[,000389 CSo2 ) -1]+ [,000603 CPM 2 5 )-1 ]

45
7

(2.4)

gde je C - koncentracija zagaujuih supstanci u ambijentalnom vazduhu (NO2, O3, SO2 i estica)
[|ig/m ] .
3

Preporueno je da se unete vrednosti koncentracija u jednaini uzimaju kao srednje troasovne

vrednosti.
Izraunate vrednosti AQHI se izraavaju skalom od 0-10 i vrednostima preko 10. Nivoi indeksa u
skali su prebojeni odgovarajuom bojom i definisani kroz procenu etri nivoa zdravstvenog rizika, kao to
je prikazano na slici 2.4.

Slika 2.4. - Odnos zdravstvenog indeksa kvaliteta vazduha i procenjenog nivoa zdravstvenog rizika
1
+
0
Nizak rizik

2.4.

Umeren rizik

Visok rizik

Veoma visok rizik

OCENA KVALITETA VAZDUHA RUSIJE

U Ruskoj Federaciji, kao jedna od specifinosti normiranja kvaliteta atmosferskog vazduha, se

uzima zavisnost dejstva zagaenog vazduha na zdravlje ljudi pri emu se vodi rauna o nivou
koncentracija zagaujuih supstanci i duine vremenskog perioda njihovog dejstva. Kao i u celom svetu
tako i u Ruskoj Federaciji za normiranje kvaliteta vazduha se formiraju dva osnovna standarda:

Standard kojim se reguliu granice doputene koncentracije zagaujuih supstanci u atmosferskom

vazduhu (npedemHan donycmuMa% KOH^Hmpa^a, 3aspM3HMW^eso ee^ecmea e amMOC^epHOM
eo3dyxe - KOH^Hmpa^n. - PDK) i

Standard kojim se reguliu granice maksimalne doputene kratkotrajne koncentracije zagaujuih

supstanci u naseljenom podruju (flpedenbHO donycmuMa% MaKCUManbHan pa3oea%
KOH^Hmpa^n. xuMmecKoeo ee^ecmea e eo3dyxe HaceneHHux Mecm - PDKmr )
PDK - Doputena koncentracija zagaujuih supstanci je definisana Standardom Ruske Federacije

GN 2.1.6.695-98 kao koncentracija, koja ne dovodi direktno ili indirektno do neeljenog dejstva kod
oveka u toku celog njegovog ivotnog veka, kao ni na sadanja ili budua pokoljenja, ne utie na

smanjenje radne sposobnost oveka, ne dovodi do pogoranja subjektivnog oseanja i sanitarno ivotnih
uslova stanovnitva. Veliina PDK se izraava u mg/m3 (tabela 2.11).
PDKmr - Maksimalno doputena kratkotrajna koncentracija zagaujuih supstanci u vazduhu
naseljenih mesta je definisana Standardom GN 2.1.6.695-98 i to kao koncentracija koja pri udisanju u
periodu od 20-30 minuta ne izaziva fizioloke reakcije u organizmu izloenog oveka. Veliina PDK mr se
izraava u mg/m3 (tabela 2.12).
PDKss - Doputena srednjednevna koncentracija zagaujuih supstanci u naseljenim mestima
(flpedenbHO donycmuMa% cpedHecymouHa% KOH^Hmpa^n. xuMmecKoeo ee^ecmea b eo 3dyxe
HaceneHHux Mecm - PDKss) je definisana Standardom GN 2.1.6.695-98 i to kao srednje dnevna
koncentracija merena u toku 24 sata koja ne dovodi direktno ili indirektno do tetnog dejstva ako bi njome
ovek bio izloen neodreeni broj godina (tabela 2.12).
Ruskim standardom je uveden u upotrebu i parametar klasa opasnosti. Ovim parametrom je
okarakterisan stepen opasnosti za oveka pri dejstvu zagaujuih supstanci atmosferskog vazduha.
Zagaujue supstance vazduha se svrstavaju u etri klase u zavisnosti od njihovog dejstva na zdravlje
ljudi: 1 klasa - vanredno opasan, 2 klasa - visoko opasan, 3 klasa - opasan, 4 klasa - umereno opasan.

Tabela 2.11 - Maksimalno doputena koncentracija standardnih zagaujuih supstanci u vazduha prema
standardu Ruske Federacija (GN 2.1.6.695-98).
Zagaujua supstanca

Vreme

PDK
(mg/m )

Ugljenik(II)-oksid (CO)

15 min..

100

30 min..

60

30

1 as.
8 as.

10

24 as.

0,2

0,2

30 min.
Azot(IV)-oksid (NO2)

PDKmr
(mg/m3)

1 as.

24 as.
Srednje god.
30 min..
Ozon (O3)

Sumpor(IV)-oksid (SO2)

Benzen (C6H6)

0,04

0,16

1 as.

8 as.

0,12

24 as.

0,03

10 min.

0,5

30 min.

0,5

1 as.
24 as.a

estice PM10

0,04

0,05

0,125

Srednje god.

0,05

30 min..

24 as.a

Srednje god.

0,05

30 min.

0,3

24 as.a

0,01

Srednje god.

UR/LifeTime

6*10-6
(ug/m3)'1

Tabela 2.12 - Granina doputena koncentracija pojedinih zagaujuih supstanci u vazduha prema

standardu Ruske Federacija (GN 2.1.6.695-98).

Supstanca
Klasa

PDKmr
3

PDKss,
3

opasnosti

(mg/m )

(mg/m )

0,2

0,04

0,4

0,06

50

Amonijak
(NH3)

0,2

Vodonik

Uglj enik(II)oksid (CO)

Azot(IV)-oksid
(NO2)
Azotni oksidi
(NOx)
Metan (CH4 )

0,008

0,04
-

sulfide (H2S)
Ozon (O3)

Formaldehid

0,16
0,035

0,03
0,003

(HCHO)
Benzen
(C6H6)

0,3

0,1

U Ruskoj Federaciji je izvrena razrada parametra PDK. Ova razrada se zasniva na ogranienju
biolokog dejstva zagaujuih supstanci vazduha i to na refleksno i resorptivno dejstvo. Pod refleksnim
dejstvom podrazumeva se reakcija od strane receptora gornjih disajnih puteva - oseaj mirisa, nadraaj
sluzokoe, smetnje u disanju itd. Ti efekti se javljaju pri kratkotrajnom dejstvu zagaujuih supstanci, pa
prema tome refleksno dejstvo je normirano kao PDK mr. Pod resorptivnim dejstvom podrazumeva se
mogunost razvoja optetoksinih, genotoksinih, embrionotoksinih, mutagenih, kancerogenih i drugih
efekata dejstva zagaujuih supstanci. Formiranje resorptivnog dejstva ne zavisi samo od koncentracije
zagaujue supstance u vazduhu nego i od vremenskog perioda udisanja. U cilju spreavanja razvoja
resorptivnog dejstva ustanovljena je srednjednevna PDK (PDKss).
U skladu sa Standardom RD52.04.186-69 Uprave za kontrolu zagaivanja atmosfere u Ruskoj
Federaciji se primenjuje standardni indeks (cmaHdapmHuu UHdeKC -SI), kao najvea izmerena

jednokratna koncentracija supstanci svedena na PDK. Ona se odreuje na osnovu praenja koncentracija
odreene zagaujue supstance na jednom mestu i/ili praenjem koncentracija veeg broja zagaujuih
supstanci na definisanim mestima u sastavu mree monitoringa. Izmerene koncentracije zagaujuih
supstanci se predstavljaju kao srednjemesene ili kao srednjegodinje. Takoe Standardom RD52.04.18669 Uprave za kontrolu zagaivanja atmosfere je regulisna i upotreba kompleksnog indeksa zagaenja
atmosfere (KOMnneKCHhiu UHdeKC 3aapa3MHua, amMOc^epu - IZA). Komplesni indeks zagaenja
atmosfere, izraunava se za nekoliko supstanci i predstavlja njihovo sumarno dejstvo. U zavisnosti od
vrednosti IZA nivo zagaujuih supstanci vazduha odreuje se kao nizak, povien, visok i vrlo visok. Nivo
zagaenosti vazduha izraen preko IZA dat je u tabeli 2.13
Tabela 2.13. - Nivoi zagaenosti atmosferskog vazduha.
Komplesni indeks zagaivanja atmosfere

2.5.

Vrednosti indeksa

Nizak

<5

Povien

5 -7

Visok

8-14

Vrlovisok

> 14

OCENA KVALITETA VAZDUHA REPUBLIKE SRBIJE

Ocena stanja zagaenosti vazduha, u naoj zemlji, vri se prema Zakonu o zatiti vazduha
(Slubeni glasnik Republike Srbije br. 36/09 i 10/2013) kao i u skladu sa Uredbom
o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl.glasnik RS 11/2010, 75/2010 i 63/2013).
Pozitivnom zakonskom regulativom se ureuje donoenje ocene kvaliteta vazduha, vri upravljanje
kvalitetom vazduha i odreuju mere, nain organizovanja i kontrola sprovoenja zatite i poboljanja
kvaliteta vazduha.
Prema Zakonu o zatiti vazduha, kvalitet vazduha se definie nivoom koncentracije zagaujue
supstance u vazduhu ili u talonim suspenzijama na povrini u odreenom vremenskom periodu.
Ocenjivanje kvaliteta vazduha podrazumeva primenu metoda koje se koriste za merenja,
proraune, prognoze i procene nivoa koncentracija zagaujuih supstanci radi odreivanja podruja prema
nivou zagaenosti. Podaci koji se dobijaju sistemskim merenjem koncentracija zagaujuih supstanci u

ambijentalnom vazduhu se uporeuju sa: graninim vrednostima nivoa zagaujuih supstanci u vazduhu;
gornjom i donjom granicom ocenjivanja nivoa zagaujuih supstanci u vazduhu; granicom tolerancije i
tolerantnim vrednostima; koncentracijama zagaujuih supstanci koje su opasne po zdravlje ljudi i
koncentracijama o kojima se izvetava javnost; kritinim nivoima zagaujuih supstanci u vazduhu.
Svrha ovakvog uporeivanja izmerenih koncentracija sa propisanim graninim vrednostima je
donoenje ocene kvaliteta vazduha i izvetavanje javnosti o nivoima zagaujue supstance ije
prekoraenje dovodi do opasnosti po zdravlje eksponirane populacije. Pod koncentracijom zagaujue
supstance, koja je opasna po zdravlje ljudi, podrazumeva se nivo zagaujue supstance iznad granine
vrednosti, koji dovodi do neeljenih zdravstvenih posledica po zdravlje ljudi pri ekspoziciji. Granina
vrednost jeste najvii dozvoljeni nivo zagaujue materije u vazduhu, utvren na osnovu naunih saznanja,
kako bi se izbegle, spreile ili smanjile tetne posledice po zdravlje ljudi i/ili ivotnu sredinu i koja se ne
sme prei kada se jednom dostigne.
S obzirom da ocena kvaliteta vazduha podrazumeva uporeivanje izmerenih koncentracija
zagaujuih supstanci i sa gornjom i donjom granicom ocenjivanja, treba napomenuti da se prema Zakonu
o zatiti vazduha pod gornjom granicom ocenjivanja podrazumeva propisani nivo zagaujue supstance
ispod koga se ocenjivanje moe vriti kombinacijom merenja i metoda procene na osnovu matematikih
modela i/ili drugih merodavnih metoda procene. Donja granica ocenjivanja je propisan nivo zagaujue
materije ispod koga se ocenjivanje moe vriti samo pomou metoda procene na osnovu matematikih
modela i/ili drugih metoda procene.
Prema nivou zagaenosti, polazei od propisanih graninih i tolerantnih vrednosti, a na osnovu
rezultata merenja, utvruju se sledee kategorije kvaliteta vazduha:
1) prva kategorija - ist ili neznatno zagaen vazduh gde nisu prekoraene granine vrednosti nivoa ni za
jednu zagaujuu materiju;
2) druga kategorija - umereno zagaen vazduh gde su prekoraene granine vrednosti nivoa za jednu ili vie
zagaujuih materija, ali nisu prekoraene tolerantne vrednosti ni jedne zagaujue materije;
S) trea kategorija - prekomerno zagaen vazduh gde su prekoraene tolerantne vrednosti za jednu ili vie
zagaujuih materija.
Ako za neku zagaujuu materiju nije propisana granica tolerancije, njena granina vrednost e se
uzeti kao tolerantna vrednost.
Kategorije kvaliteta vazduha utvruju se jednom godinje za proteklu kalendarsku godinu. Listu
kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Republike Srbije donosi Vlada i
objavljuje ih u "Slubenom glasniku Republike Srbije", elektronskim medijima, kao i na veb-stranici
Vlade i Ministarstva.
Pozitivnom zakonskom regulativom Republike Srbije, ocena kvaliteta vazduha vri se praenjem
koncentracija standardnih sagaujuih supstanci i po potrebi drugih zagaujuih supstanci u skladu sa
relevantnim meunarodnim propisima. Zakonskom regulativom je regulisano posebno praenje

zagaujuih supstanci u nenaseljenim i naseljenim podrujma.

U tabelama od 2.14 do 2.17, date su donje i gornje granice ocenjivanja u odnosu na konkretnu
zagaujuu supstancu, a u tabeli 2.15 date su tolerantne vrednosti.

Tabela 2.14. - Gornja i donja granica ocenjivanja u odnosu na koncentracije sumpor dioksida
Zatita zdravlja
Zatita vegetacije
Gornja
granica
3
60 % 24-asovne granine vrednosti (75 ^g/m , ne sme se 60 % zimskog kritinog
ocenjivanja
nivoa (12 ^g/m3)
prekoraiti vie od tri puta u jednoj kalendarskoj godini)
3
Donja
40 % 24-asovne granine vrednosti (50 ^g/m , ne sme se
40 % zimskog kritinog
granica

ocenjivanja prekoraiti vie od tri puta u jednoj kalendarskoj godini)

nivoa (8 ^g/m )

Tabela 2.15. - Gornja i donja granica ocenjivanja u odnosu na koncentracije azot dioksida i oksida azota
Jednoasovna granina vrednost za Godinja granina Godinji kritini nivo za
Gornja
zatitu zdravlja ljudi (NO2)
vrednost za zatitu zatitu
vegetacije
i
granica
zdravlja ljudi (NO2) prirodnih
ekosistema
ocenjivanja
80 % kritinog nivoa (24
70 % granine vrednosti (105 ^g/m 3. 80 % granine (NOx)
/m3)
ne sme se prekoraiti vie od 18 vrednosti (32 ^g/m3) ^g
puta u jednoj kalendarskoj godini)
Donja
50 % granine vrednosti (75 ^g/m 3. 65 % granine 65 % kritinog nivoa
/m3)
granica
ne sme se prekoraiti vie od 18 vrednosti (26 ^g/m3) (19.5 ^g
ocenjivanja
puta u jednoj kalendarskoj godini)
Tabela 2.16. - Gornja i donja granica ocenjivanja u odnosu na koncentracije suspendovane estice
(PM10/PM2.5)
Prosene 24-asovne koncentracije PM10
Gornja
Prosene godinje Prosene godinje
granica
koncentracije PM10 koncentracije PM25
(1)
ocenjivanja
70 % granine vrednosti (35 ^g/m3. ne 70 % granine 70 % granine
sme se prekoraiti vie od 35 puta u vrednosti
(28 vrednosti (17 ^g/m3)
3
jednoj kalendarskoj godini)
^g/m )
Donja granica 50 % granine vrednosti (25 ^g/m3. ne 50 % granine 50 % granine
sme se prekoraiti vie od 35 puta u vrednosti
ocenjivanja
(20 vrednosti (12 ^g/m3)
3
jednoj kalendarskoj godini)
^g/m )
(1)

Gornja i donja granica ocenjivanja za suspendovane estice PM25 ne primenjuju se u sluaju merenja koja slue za procenu
ispunjenosti cilja smanjenja izloenosti suspendovanim esticama PM25 u cilju zatite zdravlja ljudi.

Tabela 2.17. - Gornja i donja granica ocenjivanja u odnosu na koncentracije Ugljen monoksida
Osmoasovni prosek
Gornja granica ocenjivanja
70 % granine vrednosti (7 mg/m3)
Donja granica ocenjivanja
50 % granine vrednosti (5 mg/m3)
Kad ima dovoljno raspoloivih podataka. prekoraenja gornje i donje granice ocenjivanja utvruju se na
osnovu koncentracija zabeleenih u toku prethodnih pet godina to je merodavno za donoenje ocene
kvaliteta vazduh. Granica ocenjivanja smatra se prekoraenom ukoliko je do prekoraenja dolo tokom
najmanje tri od pomenutih pet godina.
U tabeli 2.18 date su granine vrednosti, tolerantne vrednosti i granica tolerancije za standardne
zagaujue supstance.
Tabela 2.18. - Granina vrednost, tolerantna vrednost i granica tolerancije za sumpor dioksid. azot dioksid.
_____________suspendovane estice (PM10. PM2.5). i ugljen monoksid______________________________
Period
Granina vrednost
Granica tolerancije
Tolerantn
a
usrednjavanja
vrednost
Sumpor dioksid
Jedan sat
500 ^g/m3
350 ^g/m3. ne sme se 1. januara 2010. godine iznosi 150 ^g/m3.
prekoraiti vie od
Od 1. januara 2012. godine umanjuje se na
24 puta u jednoj
svakih 12 meseci za 20% poetne granice
kalendarskoj godini
tolerancije da bi se do 1. januara 2016.
godine dostiglo 0%
46
5

Jedan dan

125 ^g/m3. ne sme se

prekoraiti vie od 3

125 ^g/m3

ocenjivanja prekoraiti vie od tri puta u jednoj kalendarskoj godini)

nivoa (8 ^g/m )

puta u jednoj
kalendarskoj godini
Kalendarska
godina
Azot
dioksid
Jedan sat

Jedan dan

Kalendarska
godina

50 ^g/m3

50 ^g/m3

150 ^g/m3, ne sme se

prekoraiti vie od
18 puta u jednoj
kalendarskoj godini
85 ^g/m3

1. januara 2010. godine iznosi 75 ^g/m3. Od

1. januara 2012. godine umanjuje se na
svakih 12 meseci za 10% poetne granice
tolerancije da bi se do 1. januara 2021.
godine
dostiglo
1.
januara
2010.0%
godine iznosi 40 ^g/m3. Od
1. januara 2012. godine umanjuje se na
svakih 12 meseci za 10% poetne granice
tolerancije da bi se do 1. januara 2021.
godine
dostiglo
1. januara
2010.0%
godine iznosi 20 ^g/m3. Od
1. januara 2012. godine umanjuje se na
svakih 12 meseci za 10% poetne granice
tolerancije da bi se do 1. januara 2021.
godine dostiglo 0%

225
^g/m3

1. januara 2010. godine iznosi 25 ^g/m3. Od

1. januara 2012. godine umanjuje se na
svakih 12 meseci za 20% poetne granice
tolerancije da bi se do 1. januara 2016.
godine dostiglo 0%

75 ^g/m3

1. januara 2010. godine iznosi 8 ^g/m3. Od

1. januara 2012. godine umanjuje se na
svakih 12 meseci za 20% poetne granice
tolerancije da bi se do 1. januara 2016.
godine dostiglo 0%

48 ^g/m3

40 ^g/m3

Suspendovane estice PM10

Jedan dan
50 ^g/m3, ne sme se
prekoraiti vie od
35 puta u jednoj
kalendarskoj godini

Kalendarska
godina

40 ^g/m3

Suspendovane estice PM2.5 STADIJUM 1

Kalendarska
25 ^g/m3
31. decembra 2011. godine iznosi 5 ^g/m 3.
godina
Od 1. januara 2013. godine umanjuje se na
svakih 12 meseci za 0.7143 ^g/m3 do
dostizanja 0 do 1. januara 2019. godine.
Suspendovane estice PM2.5 STADIJUM 2
Kalendarska
20 ^g/m3
godinamonoksid
Ugljen
10 mg/m3
Maksimalna
1. januara 2010. godine iznosi 6 mg/m3. Od
dnevna
1. januara 2012. godine umanjuje se na
osmoasovna
svakih 12 meseci za 20% poetne granice
srednja
tolerancije da bi se do 1. januara 2016.
vrednost
godine
dostiglo
Jedan
dan
5 mg/m3
1. januara
2010.0%
godine iznosi 5 mg/m3. Od
1. januara 2012. godine umanjuje se na
svakih 12 meseci za 20% poetne granice
tolerancije da bi se do 1. januara 2016.
godine
dostiglo 0%
Kalendarska
3 mg/m3
godina
^Stadijum 2 - indikativna granina vrednost.

125
^g/m3

60 ^g/m3

30 ^g/m3

(1)

(4)

46
7

20 ^g/m3
16 mg/m3

10 mg/m3

3 mg/m3

Naom pozitivnom zakonskom regulativom kojom se ureuje praenje, ocena i upravljanje

kvalitetom vazduha, nije regulisan postupak kojim se postie korelacija dejstva kratkotrajnih ekspozicija
zagaujuih supstanci iz vazduha i njihovog trenutnog uticaja na eksponirano stanovnitvo. Ovo predstavlja
jedan od bitnih nedostataka u pogledu blagovremenog obavetavanja javnosti i preduzimanja adekvatnih
mera zatite. injenica je da je, za uvoenje indeksa kvaliteta vazduha u cilju obavetavanja javnosti o
stepenu zagaenosti vazduha i njegovog uticaja na zdravlje stanovnitva, potrebno razviti automatizovani
sistem monitoringa koji zahteva visoka novana ulaganja. S toga organi lokalne samouprave, shodno
svojim mogunostima i svojim potrebama, a na osnovu analitie procene mogu samostalno primeniti
odgovarajue metodologije za sprovoenje monitoring koji omoguava objektivno, u realnom vremenu,
obavetavanje o kvalitetu vazduha i zdravstvenom riziku, eksponirane populacije.

10.

10.1.

DRAVNA MREA ZA PRAENJE KVALITETA VAZDUHA U SRBIJI

OPTI PRINCIPI

Dravna mrea mernih stanica i/ili mernih mesta uspostavlja se za praenje kvaliteta vazduha na nivou
Republike Srbije i sastavni je deo sistema praenja kvaliteta ivotne sredine. Uspostavlja se u skladu sa
Programom kontrole kvaliteta vazduha. kojim se odreuje broj i raspored mernih stanica i/ili mernih mesta
u odreenim zonama i aglomeracijama. kao i obim. vrsta i uestalost merenja. Takoe programom se
definiu:
kriterijumi za odreivanje
minimalnog broja mernih mesta i lokacije za uzimanje uzoraka u
sluaju fiksnih merenja i u sluaju kada su
fiksna merenja dopunjena indikativnim
merenjima ili postupcima modelovanja;

ocenjivanja prekoraiti vie od tri puta u jednoj kalendarskoj godini)

nivoa (8 ^g/m )

metodologija merenja i
ocenjivanja kvaliteta
vazduha (referentne metode merenja i
kriterijumi za ocenjivanje koncentracija);
zahtevi u pogledu podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha;
nain obezbeenja kvaliteta podataka za ocenjivanje kvaliteta vazduha (prema zahtevu
standarda SRPS ISO/IEC 17025);
obim i sadraj informacija o ocenjivanju kvaliteta vazduha.

Slika 2.2. Fiksna automatska

Slika 2.3. Pokretna automatska monitoring stanica
monitoring stanica Agencije za
Fakulteta zatite na radu u Niu
zatitu ivotne sredine u Boru
Dravnu mreu ine merne stanice i/ili merna mesta za merenje:

regionalnog i prekograninog atmosferskog prenosa zagaujuih materija u vazduhu i

aerosedimentima u okviru meunarodnih obaveza;
kvaliteta vazduha u naseljima, industrijskim i nenaseljenim podrujima;
kvaliteta vazduha u zatienim prirodnim dobrima i zatienoj okolini nepokretnih kulturnih
dobara;
kvaliteta vazduha u podrujima pod uticajem odreenih izvora zagaivanja, ukljuujui
pokretne izvore;
alergenog polena.

46
9

Srbiji
Agencija za zatitu ivotne sredine Republike Srbije stara se o sprovoenju Programa kontrole kvaliteta
vazduha u dravnoj mrei. Ona obavlja koordinaciju aktivnosti dravne mree i sarauje sa drugim
organima dravne uprave koji na osnovu posebnih propisa uestvuju u praenju kvaliteta vazduha, posebno
sa organima nadlenim za zatitu zdravlja ljudi, zatitu prirode, praenje meteorolokih uslova i drugo, kao
i sa organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave.
Praenje kvaliteta vazduha u dravnoj mrei, u okviru svojih nadlenosti, vre: agencija za zatitu ivotne
sredine, republika organizacija nadlena za hidroloke i meteoroloke poslove i ovlaena pravna lica.
Podatke o izvrenim merenjima dostavljaju Agenciji za zatitu ivotne sredine Republike Srbije.
Zagaenost vazduha na teritoriji Srbije sistematski se prati od 1964. godine. Evidencija o kvalitetu vazduha
se najpre vodila u Zavodu za zatitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanovi-Batut" Beograd od 1973. godine.
Njome su do 1991. godine bili obuhvaeni podaci samo za centralnu Srbiju. Od 1991. godine evidencija
obuhvata podatke sa celokupne teritorije R. Srbije. Sistematska kontrola kvaliteta vazduha realizuje se na
nacionalnom, regionalnom, i lokalnom nivou.
Danas se parametri kvaliteta vazduha prikupljaju na vie od 80 mernih mesta. Iako su dominantne
aktivnosti usmerene na uspostavljanju automatskog monitoringa i dalje dominiraju manuelne metode.
Uspostavljanje sistema za automatski monitoring vazduha, zapoeto je 2006. godine, aktivno se nastavilo
2007. i 2008. godine. U toku 2009. godine je uspostavljen Dravni monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji,
koji vodi Agencija za zatitu ivotne sredine i koji ukljuuje 28 automatskih stanica za kontrolu vazduha
(AMSKV) i 7 postojeih irom Republike Srbije i jednu mobilnu automatsku stanicu za praenje kvaliteta
vazduha.
Autonomna pokrajina Vojvodina, preko pokrajinskog Sekretarijata za zatitu ivotne sredine i odrivi
razvoj (ZSiOR), takoe poseduje mreu od 7 AMSKV. Takoe postoje i lokalne mree za automatski
monitoring u Panevu (organizuje lokalna samouprava) u Beogradu (organizuje Gradski zavod za javno
zdravlje) i Boru (organizuje Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor).
Praenje kvaliteta atmosferskog vazduha u okviru RHMZ obuhvata sledee aktivnosti:
Sistematsko ispitivanje kvaliteta vazduha i padavina na teritoriji republike Srbije,
Analiza i ocena stanja kvaliteta vazduha,

ocenjivanja prekoraiti vie od tri puta u jednoj kalendarskoj godini)

nivoa (8 ^g/m )

Prikupljanje. obrada podataka i izrada periodinih i godinjih izvetaja o stanju kvaliteta vazduha.
Sistematsko praenje meteorolokih parametara rasprostiranja zagaujuih supstanci u atmosferi i
najava poveanog zagaenja vazduha.
Sistematsko merenje radioaktivnosti vazduha i padavina.
Sprovoenje programa saradnje za praenje i procenu prekograninog prenosa zagaujuih
materija u vazduhu na velike daljine u Evropi (EMEP) i programa svetske meteoroloke
organizacije za istraivanje promena hemijskog sastava atmosfere (GAB).

Monitoring emisija prati Agencija za zatitu ivotne sredine. Sprovodi ga u okviru voenja Integralnog
katastra zagaivaa odnosno Protokola o registru isputanja i prenosa zagaujuih materija - PRTR (PRTR
- Pollutant Release and Transfer Register, Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori br. 8/2011).
Praenje emisije zagaujuih materija je ogranieno iz preduzea za iji rad je potrebno dobijanje
integralne dozvole.
Agencija za zatitu ivotne sredine je po Zakonu o zatiti vazduha (Sl. glasnik br. 135/04) nosilac i
monitoringa alergenog polena. Prema ovom zakonu polen zbog negativnog i tetnog uticaja na zdravlje
ljudi je utvren kao zagaujua komponenta vazduha emitovana iz prirode.
Mrea urbanih stanica za praenje aerozagaenja na teritoriji R. Srbije prikazana je u Tabeli 2.1.. a njihov
raspored na slici 2.5. Na ovim mestima se sistematski odreuje kvalitet vazduha u odnosu na osnovne
zagaujue supstance a prema sadraju i obimu datom u Tabeli 2.1.
U Srbiji se ispitivanje kvaliteta vazduha u ivotnoj sredini sprovodi na osnovu Uredbe o uslovima za
monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS. br 11/2010) i drugim propisima. Sistematsko
merenje sadraja zagaujuih supstanci u vazduhu vri se na mernim mestima koja nisu direktno izloena
uticaju zagaivaa vazduha. na visini od 1.5 do 10.0 m. od nivoa tla.

10.2.

OBIM I SADRAJ ZAGAUJUIH SUPSTANCI KOJE SE PRATE

Obim i sadraj zagaujuih supstanci koje se prate stalno varira od lokacije do lokacije. Sistematski i
kontinuirano se prate: sumpor dioksid. azot dioksidi. oksid azota. suspendovane estice (PM 10. PM2.5).
ugljen monoksid i prizemni ozon. Povremeno se u praenje ukljuuju: amonijak. hlorovodonik.
fluorovodonik. vodonik sulfid. toksini metali (olovo. kadmijum. iva). kancerogene materije (3.4benzopiren).
Lokalna mrea mernih stanica i/ili mernih mesta za merenje kvaliteta ambijentalnog vazduha uspostavlja se
za podruje grada i/ili lokalne zajednice. Praenje kvaliteta vazduha obavlja nadleni organ lokalne
samouprave ili moe da osnuje pravno lice koje upravlja automatskim monitoringom kvaliteta vazduha.
prati rad automatskih stanica. prikuplja i obrauje podatke dobij ene kontrolom kvaliteta vazduha u
lokalnoj mrei. Podatke o rezultatima monitoringa kvaliteta vazduha javno objavljuje i dostavlja Agenciji.
U sluajevima kada postoji osnovana sumnja da je dolo do zagaenja vazduha koje moe naruiti zdravlje
ljudi i/ili ivotnu sredinu vre se namenska merenja nivoa zagaujuih supstanci u vazduhu. Odluku o
merenjima posebne namene koja sadri nain i rokove merenja. kao i vrstu zagaujuih supstanci koje je
potrebno meriti donosi Ministarstvo. odnosno nadleni organ autonomne pokrajine i nadleni organ
jedinice lokalne samouprave. Merenje se obavlja preko nadlenih organa dravne uprave ili ovlaenog
pravnog lica.

Tabela 2.1. Pregled mernih stanica i merenih parametara u mrei monitoringa vazduha u R. Srbiji
AUTOMATSKI ANALEATO!

B&D Vrocar

5. Mitrovica

4
4
.
4
4
5

2
0
.
1
S
J

Ur

Ur

EK ''
XL

EK'J
TCL

1
0
2
3
0
2

N
O
x
N
O
x

C
O
C
O

UZORKIVACI

0
3

47
1

U
V

W
P
S

FM
HM
FM
HM

PM
PAH

V
O
C

BSD traffic
4

Kraqujevac
LOZNICA

NI5 urb
7

NI5_traffi c
K VI5 EMEP

KOPAONIK
1
0

Cacak

1
1
1

KIKINDA

1
3
1
4
1
5
1
1
1
7
1
8
1
1
2
0
2
1
2
2
2
3
2
4
2
5
2
6
2
7
2
a

N.Sad_traffic

2
9
3
0

SEPA ref

N.Sad
VRENJE

4
2
.
4

Kostolac
Pane

4
4
.
4
4
.4
4
5
4
3
.4
3
3
4
3
4
4
3
2
4
3
.
i
S
4
5
.
4
5
2

4
.4
4

evo

Obre novac

4
4
4

Smederevo
Poracin
5 a boe
Uzice
Bar
UB Tarrviava
Kral jevo
Val i evo (kao
Kraqujevac)
BGbS+qrad (kao Nis tra
B6D_Nov.Bqd (kao
Ms_tra
Krusevac (kao Sabac)

4
.
4
3
A
4
4
.4
3
.
4
4
4
4
.
4
3
.4
4
2
4
4
.4
4
J
4
3
.

2
0
.2

0
.
2
1
*2
1
.
2
1
M
2
0
.
2
0
.2
P
.
3
9
.
3
9
.
2
1
.
2
U
7
2
0
.
2
0
.2
0
.
2
1
.
3
9
.3
9
.
2
2
.2
0
2
0
.l

f
l2
0
.2
0
2
L
3

Tr
a
Ur

S
u
Ur

Tr
a
E
M
R
ur
Ur

Ur
il
Ur

T
ra
S
u
Ur
il
Ur
f
Ur
il
Ur
f
Ur
f
Ur
f
Ur
b
Ur
f
Ur
f
Ur
b
Ur
f
Ur
b
Ur
b
Ur
f
Count
netw.

analytical

mobile AQMS 1
Total
count

Trai
t
Eac
'jrx
L
Eac
'jrx
L

SKi
JO
CL
Traf
t

EM
f/a
Eac
'jrx
L

Ea
cij
oci
rijs
irt
a
Ea
cij
oci
Traf
t

Ea
cij
rdJs
Ua

rijs
irt
a
rdJs
Ua

rd
Js
rijs
irt
a
rijs
irt
a
:

i:
rijs
irt
a
rijs
irt
a
:

i:g
rxi
rsc

cjr
xi
rS
CCj
rXL
ixcj
nc
L
rdi
sU
a
in

3
0
2
4
0
2
4
0
2
3
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
*2
0
2
4
0
*2
0
2

N
Q
X
N
O
x
N
O
x
N
O
K
N
O
K
N
O
x
N
O
K
N
O
x
N
O
K
N
O
x
N
O
x
N
O
x
N
O
x
N
O
x
N
O
x
N
O
x
N
O
x
N
O
x
N
O
x
N
O
x
N
O
x
N
O
x
N
O
x
N
O
x
N
O
x
N
O
x

C
O
C
O
C
O

2
8

2
8

4
0
2
4
0
2

S
o
*N

C
O

3
0

3
0

S
O
2

N
O
x

C
O

2
8

3
0

O
x

C
O
C
O
C
O

C
O
C
O
C
O
C
O
C
O

2
*
P

F
M

0
3

V
Q
G

P
M

V
O
P

U
V
U
V

C
O
C
O
C
O

B
T
X

W
P
S
W
P
S

B
T
X

V
Q
G

C
O
C
O

C
O

B
T
X

V
Q
G

C
O
C
O
C
O

C
O
C
O
C
O
C
O
C
O
C
O
C
O

0
3
0
3
0
3

V
O
P

T
R
*

N
H

T
R
*

N
H

B
T
X

FM
HM
FM
HM

PM
PAH
PM
PAH

FM
HM
FM
HM

PM
PAH

FM
HM

PM
PAH

FM
HM

PM
PAH

FM
HM

PM
PAH

v
o

FM
HM

O
S
O
S

FM
HM

T
R
*

v
o

FM
HM

0
3
0
3

1
0

T
R
4

H
I
3

0
3

v
o
6

0
3

V
O
P

T
R

N
H

P
M
e

1
2

P
M

v
o
c

0
3

V
O
P

T
R
S

N
H

U
V

FM
HM
FM
HM
FM
HM
FM
HM

B
T
X
B
T
X
B
T
X

v
o
v
o

F
M
P
M

PM
PAH

B
T
X

1
6

PM
PAH
PM
PAH
PM
PAH

11

v
o
5

11

v
o
6

FM
HM

&

B
T
X

W
S
P

1
7

PM HM PM
PAH

Podaci o kvalitetu vazduha dobijeni monitoringom iz dravne i lokalne mree, kao i rezultati
merenja posebne namene, dostavljaju se Agenciji za zatitu ivotne sredine Republike Srbije.
Podaci su dostupni javnosti preko sredstava javnog informisanja, elektronskih medija, kao i preko
veb stranica realizatora monitoringa. Agencija za zatitu ivotne sredine navedene podatke
prosleuje Evropskoj agenciji za ivotnu sredinu (vidi EIONET registar podataka pomou on-line
korisnikog interfejsa AirView).

v
o

V
O
C

ocenjivanja prekoraiti vie od tri puta u jednoj kalendarskoj godini)

nivoa (8 ^g/m )

11. MONITORING KVALITETA VAZDUHA U CILJU PROCENE ZDRAVSTVENOG RIZIKA

11.1.

OCENA ZDRAVSTVENOG RIZIKA

Zdravstveni rizik se definie kao verovatnoa pojave neeljenih efekata po zdravlje ljudi,
koji su u funkciji ekspozicije, koncentracije i vremenskog intervala delovanja agensa iz odreenog medij
uma ivotne sredine (vazduh, voda, zemljite) pri realnim uslovima.
Ocena zdravstvenog rizika moe biti kvalitativan i kvantitativna, a donoenje ocene se vri
primenom odgovarajuih naunih metoda. U procesu donoenja ocene zdravstvenog rizika neophodno je
ispotovati redosled aktivnosti i to: identifikaciju opasnosti, utvrditi odnos doze i reakcije (procena
toksinosti), procenu ekspozicije, karakterizaciju rizika i prezentaciju rizika. Dakle donoenje ocena rizika
moe se predstaviti kao proces u kome se opasnost, ekspozicija i rizik determiniu ( slika 3.3.).

47
3

Slika 3.3- Relacija izmeu procene rizika i postupaka upravljenja rizikom

Ocena zdravstvenog rizika i upravljanje zdravstvenim rizikom su meusobno uslovljeni,
objektivno povezani prostorno, vremenski i razvojno. Odluke o upravljanju rizikom slede nakon ocene
zdravstvenog rizika. Ocena zdravstvenog rizika moe biti uslovljena upravljanjem rizikom tako to u toku
donoenja ocene se mogu, ukoliko postoji potreba, uvoditi dodatna prouavanja koja blie determiniu
upravljanje rizikom.
Nauno zasnovana ocena zdravstvenor rizika je od velikog nacionalnog znaaja. Greke u
oceni zdravstvenog rizika mogu imati viestruke negativne posledica sa zdravstvenog, socijalnog i
ekonomskog aspekta.
U poetnoj fazi ocene zdravstvenog rizika od dejstva zagaujuih supstanci vazduha, treba
poi od njihovog pojedinanog i uzajamnog dejstva na zdravlje. Svaka zagaujua supstanca u vazduhu
ima odreeno toksino dejstvo koje moe biti manje ili vie izmenjeno u prisustvu druge zagaujue
supstance vazduha. Zato je od vanost da pri oceni zdravstvenog rizika od aerozagaenja se poznaju
njihove doze koje dovode do neeljenih zdravstvenih efekata. Logino bi bilo da ako je odreena
komponenta koja je u smei (zagaeni vazduh), kojom se izlae individua, u manjoj koncentraciji od njene
utvrene doze dejstva, ne uzima u obzir pri oceni zdravstvenog rizika. Meutim, ovakav stav se nemoe
prihvatiti kao taan posmatrano s aspekta toksikologije. Mogue je da u sastavu smee budu zastupljene i
komponente koje se akomuliraju u organizmu eksponirane individue pri dugotrajnoj ekspoziciji, tako da i
male koncentracije mogu dovesti, pri odreenim uslovima, do neeljenih zdravstvenih efekata. Kako ocenu
zdravstvenog rizika treba bazirati na dejstvu svih komponenata koje dovode, pojedinano i/ili u sastavu
smee, do neeljenih zdravstvenih efekata, treba poznavati toksino dejstvo komponenata zagaenog
vazduha pri svim uslovima ekspozicije.

3.4.1.

Identifikacija opasnosti

Identifikacija opasnosti podrazumeva karakterizaciju dejstva toksinog agensa. Od vanosti je

poznavati toksino dejstvo zagaujuih supstanci vazduha (agensa) kao i uslove pod kojima mogu dovesti
do neeljenih zdravstvenih efekata kod eksponirane populacije pre projektovanja mree monitoringa.
Evaluirani zdravstveni efekat (kancerogeni ili nekancerogeni) mora takoe biti prepoznat na vreme pre
projektovanja mree zdravstvene zatite ili epidemiolokih procena.

3.4.1.1.

Procena toksinosti

Procena toksinosti podrazumeva utvrivanje hemijskog i fizikohemij skog dejstva agensa pri
odreenim uslovima koji dovodi do patolokih promena i pojava neeljenih zdravstvenih efekata kod
eksponirane individue. Analiza procene toksinog dejstva hemijskog agensa se realizuje utvrivanjem
kvantitativne ocene dejstva hemijskog agensa pri odreenoj unetoj koncentraciji - dozi i pojavi odreenih
reakcija u organizmu eksponirane individue (proces doza-reakcija ili doza-odgovor). Ova analiza ima za
cilj smanjenje broja individua koje podleu negativnim zdravstvenim efektima po jedinici promene
kvaliteta vazduha i omoguava procenu i vrednovanje zdravstvenog stanja eksponirane populacije i pojavu
uestalosti neeljenih zdravstvenih efekata.
Nauno istraivanje o negativnim zdravstvenim efektima zagaujuih supstanci koristi iroki
spektar metoda i procedura. Metode koriene u istraivanju zdravstvenih efekata postale su, vremenom,
znaajno preciznije, i nastavie da evoluiraju tokom vremena. Ovaj napredak je rezultat boljih dostupnih

ocenjivanja prekoraiti vie od tri puta u jednoj kalendarskoj godini)

nivoa (8 ^g/m )

tehnika istraivanja i obrade podataka, kao i mogunosti da se budua istraivanja preciznije fokusiraju na
kljune preostale teme, koje su nastale kao doprinos preanjeg rada. Dostupne studije o zdravstvenim
efektima koje bi se potencijalno mogle koristiti kao baza za procene su kategorizovane u epidemioloke
studije, klinike studije i eksperimentalne studije na ivotinjama.
Epidemioloke studije evaluiraju vezu izmeu izlaganja zagaenju vazduha i zdravstvenih efekata
na ljudsku populaciju, obino u prirodnom okruenju. Kod epidemiolokih studija od bitne vanosti je
primena statistikih metoda za formiranje baze podataka o koncentracijama zagaujuih supstanci
(hemijskih agenasa). Epidemioloke studije mogu ispitivati razne tipove zdravstvenih efekata koje je teko
opisati korienjem klinikih studija. Pretpostavljane veze izmeu aerobnih zagaujuih supstanci i
efekata, nastalih (bilo kratkotrajnim, bilo dugotrajnim) izlaganjem, mogu se istraiti korienjem
epidemiolokog pristupa. Takoe, procenjivane su vidljive zdravstvene pojave, za razliku od klinikih
studija koje se esto bave pojavama koje ne rezultiraju vidljivim zdravstvenim efektima. Prema tome,
rezultati epidemiolokih studija, kombinovani sa praenjem kvaliteta vazduha i brojnou posmatrane
populacije, obezbeuju sve kljune komponente za povezivanje praenja kvaliteta vazduha i zdravstvenog
stanja populacije u ispitivanom podruju. Dva tipa epidemiolokih studija se uzimaju u obzir za procenu
pojave doza-reakcija (doza - odziv) modelovanje: kohort-studije na individualnom nivou i ekoloke studije
na nivou populacije.
Kohort-studije zasebno prate individue koje su u poetnom periodu praenja zdrave, sa
periodinim procenama njihovog zdravstvenog stanja. Studije vezane za relativno retke zdravstvene
promene, poput uestalosti kancera, ili mortaliteta, mogu zahtevati dugorono
praenje, dok prouavanje nekih eih pojava (respiratorni simptomi i sl.), zahteva manje truda i prua
bolju priliku za karakterizaciju veze izmeu zagaenja i zdravstvenih problema. Vana dimenzija kohortstudija je posedovanje podataka o svakoj individui, ukljuujui neke druge potencijalne promenljive
vezane za samo oboljenje.
Drugi tip studija koje se koriste u epidemiolokim istraivanjima je poznat kao studija tipa
populacija-nivo ekoloka studija. Veza izmeu zdravstvenih podataka populacije (poput podataka o
dnevnoj smrtnosti, broja prijema u bolnice ili broja hitnih prijema u bolnicama) i nivoa koncentracija
zagaujuih supstanci u vazduhu se procenjuje u ovim studijama. Poseban tip epidemiolokih studija je i
studija vreme-dogaaj Prednost ove studije se ogleda u tome to se sprovodi za nekontrolisane uslove sa
osvrtom na odreene podgrupa posmatrane populacije (rasa, pol itd).
Klinike studije se sprovode u kontrolisanim i posmatranim laboratorijskim uslovima u kojima se
vri izlaganje individua razliitim koncentracijama zagaujuih supstanci iz vazduha. Fiziko stanje
individue se procenjuje pre, za vreme i nakon izlaganja zagaujuim supstancama i ukljuuje praenje
optih biomedicinskih podataka, fiziolokog stanja individue i eventualne simptome bolesti. Ove studije
ukljuuju izlaganje individue zagauom supstancom i pri razliitim fizikim aktivnostima. Cilj klinikih
studija je uspostavljane veze izmeu uzroka i efekata na ljudsko zdravlje. Ponavljanje eksperimenata sa
poveanim nivoom koncentracija zagaujuih supstanci, simulira stvarno trajanje ovih dogaaja i kod dela
uesnika se bre moe utvrditi prag delovanja zagaujue supstance na njihovo zdravlje, vreme oporavka i
razliku u efektima kod razliitih grupa u populaciji.
Eksperimentalne studije na ivotinjama takoe se odvijaju u strogo kontrolisanim uslovima na
odgovarajuim ivotinjskim vrstama i rezultati se koriste kao dodatni podaci u proceni neeljenih
zdravstvenih efekata kod ljudi.

3.4.1.2.

Procena odnosa doza-reakcija

Procena odnosa doza-reakcija predstavlja kvantifikaciju opasnosti u fazi identifikacije procene
47
5

rizika. Njome se utvruje odnos izmeu razliitih doza i pojava neeljenih zdravstvenih efekata na ljude
(slika 3.4). Da bi se ovaj odnos utvrdio koristi se primena eksperimentalnih doza na ivotinjama i ljudima
uz potrebu predvianja neeljenih efekata za ljude. Tom prilikom se vri ekstrapolacija sa dve kategorije
varijabilnosti:
1. Razlike izmeu ivotinjskih vrsti korienih u eksperimentalnim studijama i ljudi u pogledu
varijabilnosti vrsta i
2. Razlike u osetljivosti koje se mogu oekivati u ljudskoj populaciji u pogledu varijabilnosti pojedinih
individua pogrupa (pol, uzrast, bolesti itd.).

Ekspozicija

Potencijalna
"doza

Primljna
doza

Interna Bioloki efektivna doza

doza

ZDRAVSTVENI
EFEKAT

Hemijski agens
METABOLIZAM

Inhalacij a/gutanj e

Resorpcija

Unos

Povrina
koe

Dejstvo na
ogran

i
doza

Primljena
doza

Krvotok

Dejstvo na
eliju

Primljena
doza

Bioloki efektivna doza

Apsorbova
na
doza

Slika 3.4 - ematski prikaz ekspozicijadoza

Teko je utvrditi sa potpunom sigurnou odnos izmeu primljene doze i reakcije koju ona izaziva
(reakciona ili interna doza) jer postoje odreene apsorbcione barijere koje su lokalizovane unutar
organizma eksponirane individue i nisu dostupne za direktno utvrivanje nivoa doze (slika 3.4).
Aproksimacijom se primljene doze mogu izraunati, meutim pri utvrivanju odnosa dozareakcija akcenat se stavlja na potencijalnu dozu. Potencijalna doza je koliina unetog hemijskog agensa u
organizam putem disanja ije dejstvo se posmatra nezavisno od daljeg dejstva hemijskog agensa u
organizmu.
Opta jednaina za izraunavanje potencijalne doza je:

h
Dpot = {C(t) IR(t)dt
t
1

(3.9)

je

gde je: Dpot- potencijalna doza [mg/kg/dan], IR - brzina disanja po jedinici vremena [m3/dan], C (t) koncentracija agensa ekspozicije u funkciji vremena [m3/kg h], t} -vreme trajanja ekspozicije [h].

Jednaina 3.9 se moe eksplicitno predstaviti u formi zbirnog dejstva koncentracije hemijskog
agensa i koji dovodi do poznatih ili oekivanih reakcionih dejstava:

Dpot =XCt IR EDt

(3.10)

Ukoliko je vreme ekspozicije kratko, koncentracija Ci i brzina disanja u jedinici vremena IRj se
mogu uzeti kao priblino konstantne vrednosti, i tada se koristi jednaina:
Dpot = CIR ED

(3.11)

gde je ED - sumarno vreme ekspozicije za odreenu reakciju dejstva hemijskog agensa, C i IR aritmetika vrednost koncentracija Ci i brzina disanja u jedinici vremena IRi. Jednaina 3.11 se ne uzima
kao validna u sluaju velikih oscilatornih vrednosti parametra C i IR. U tom sluaju u jednaini 3.10
vrednosti pomenutih parametara se uzimaju kao aproksimativne konstante. Ukoliko ne postoji mogunost
za primenu jednaine 3.10 i 3.11 potencijalna doza se izraunava prema osnovnom obliku jednaine 3.9.
Za procenu rizika od znaaja je poznavanje preraunatih doza kojima je obuhvaen
odnos doza-reakcija. esto je odnos doza-reakcija zasnovan na potencijalnoj dozi. Meutim ima i
drugaijih pristupa u kojima se odnos doza-reakcija bazira na internoj dozi. Da bi se utvrdio zdravstveni
rizik, kao to je i napred naglaeno, potrebno je poznavati toksinost delujueg toksinog agensa.
Nedvosmisleno, toksinost hemijskog agensa pre svega je uslovljena intenzitetom doze. Doza u jedinici
vremena, po telesnoj masi eksponirane individue se izraava kao intenzitet doze. Intenzitet doze nije
konstantna veliina zato to apsorbcija i resorbcija hemijskog agensa moe varirati u manjoj ili veoj meri
kod eksponiranih individua. Jednaine 3.9, 3.10 i 3.11 daju ukupnu eksponiranu dozu, kod individue, u
odreenom vremenskom intervalu ekspozicije (slika 3.5.).

Doza =

Apsorpciona brzina vreme (mg/h h/mg)

V r e m e (h)

Slika 3.5 - Odnos

brzine apsorbovanja hemijskog agensa po telesnoj masi
individue u jedinici vremena ekspozicije - doza
Prosene doze ekspozicije (Average daily dose - ADD) se mogu izraunati polazei od jednaine
3.9, uzimajui prosene potencijalne doze (proseno vreme ekspozicije po telesnoj masi eksponirane
individue). Konkretno korienjem jednaine 3.11 izvedene iz jednaine 3.9 uzimajui u obzir dinamiku
ravnoteu parametara C i IR moe se izraunati potencijalna prosena dnevna doza ekspozicije (Average
daily potential dose - ADDpot).

ADDpot =

C- IR ED
(3.12)

gde je ADDpot - prosena dnevna potencijalna doza [mg/kg/dan], BW- telesna teina individue
[kg], AT- vreme izraeno u danima koje je iznad uproseenog vremenskog perioda ekspozicije.
Aritmetike vrednosti parametra C i IR u jednaini 3.12 se uzimaju kao aproksimativne konstante.
U sluaju eksponirane individue obolele od kancera, prosena dnevna potencijalna doza se
izraunava zamenom parametra AT parametrom LT u jednaini 3.12.
C- IR- ED
[BW - LT]

(3.13)

ADDp0t =

gde je LT - verovatnoa vremenskog trajanja ivotnog veka.

U postupku procene neeljenog dejstva ekspozicije hemijskim agensom iz sfere ivotne
sredine (u ovom sluaju atmosfere), potrebno je definisati i primljenu dozu. Celokupna uneta doza, u
organizam individue, ne podlee absopciji od strane tkiva organizma. Ona doza koja se absorbovala i koja
je raspoloiva za interakciju sa bioloki odreenim receptorom i moe podlei dalje procesu resorpcije je
primljena doza. Odreeni deo primljene doze koji probija apsorbcione barijere, podlee procesu resorpcije
i poznat je kao interna doza (slika 3.4). Internom dozom uslovljena je reakcija hemijskog agensa sa
elijom tkiva i/ili telesnim tenostima koja rezultuje stvarnim zdravstvenim efektom. Frakcija interne doze
koja omoguava ovu reakciju predstavlja bioloki efikasnu dozu.
Ukoliko u izrazu za izraunavanje potencijalne doze parametar IR se zameni proizvodom
koeficijenta apsorpcije (Kp) i parametrom specifine povrine kontakta barijere (SA), dobija se izraz kojim
se definie interna doza (Dint).

D =
int

C(t) - Kp - SA(t) dt

(3.14)

Brzinu transporta hemijskog agensa kroz barijeru nije mogue direktno kvantifikovati, jer
ona zavisi od vie faktora kao to su na primer: hemijska priroda agensa, trenutni fizikohemijski uslovi
transporta, hemijske karakteristike barijere, prisustvo drugih hemijskih agensa sa kojim se posmatrani
agens nalazi u smei itd. Odnos izmeu brzine transporta i koncentracije hemijskog agensa se obino
eksplicitno izraava kao koeficijent apsorbcije koji se eksperimentalno moe utvrditi. Odnos izmeu
koncentracije i koeficijenta apsorpcije je izraen Fikovim zakonom:
J = Kp - C,

(3.15)

gde je J - dinamika ravnotea brzine transporta hemijskog agensa i njegove koncentracije u

odgovarajuoj sredini, Kp - Koeficijent apsorbcije se eksperimentalno utvruje za odreeni hemijski agens
i odreenu barijeru i izraava se kao masa hemijskog agensa koja prolazi barijeru u jedinici vremena po
povrini barijere [mg/s-cm2], C - Interna doza je analogna potencijalnoj dozi definisanoj prema jednaini
3.11.
Dint = C- Kp - SA- ED,
gde je SA - veliina prosene izloenosti specifine povrine barijere.

(3.16)

Takoe moe se interna doza izraziti analogno jednaini 3.13 za potencijalnu dozu i definisati
prosena dnevna interna doza:

C- Kp SA- ED
(3.17)

ADDmt =

Za izraunavanje internih doza od vanosti je uspostaviti vezu

izmeu
potencijalne doze, primljene doze i interne doze. Ove doze su jednosmerno uslovljene tako da potencijalna
doza uslovljava primljenu dozu dok je interna doza uslovljena primljenom dozom. Utvrivanje ove
meusobne uslovljenosti je mogue samo sa teorijskog aspekta na osnovu poznavanja toksikokinetike
odgovarajueg hemijskog agensa. Sledeim jednainama moe se predstaviti veza izmeu interne doze i
primljene doze:
D

int = Dapp }/ (t) dt ,

(3.18)

gde je: Dapp - primljena doza, f [t]- sloena nelinearna apsorpciona funkcija
izraava kao kolinik apsorbovane mase hemijskog agensa i primljene mase
agensa u jedinici vremena;

koja
se
hemijskog
(3.19)

int = Dapp - AF'

gde je: AF- frakcija apsorbovanog hemijskog agensa koja se izraava kao kolinik mase
apsorbovanog hemijskog agensa (masa frakcije) po masi primljene doze.
Kombinovanjem jenaina 3.9, 3.10, 3.11, 3.18 i 3.19 moe se postaviti izraz kojim je
definisan odnos pomenutih doza:

D.t = D AF = D t AF = C- IR- ED AF
int

app

pot

(3.20)

ADDint = ADDpot AF =

3.4.1.3.

[BW AT]

C IRED AF

Procena toksinosti supstanci koje dovode do kancerogenih bolesti

Procena toksinosti supstanci koje dovode do kancerogenih bolesti polazi od postavke da ne

postoji donji prag dejstva njihovih koncentracija. Utvrivanje kancerogenosti supstanci se ne moe vriti
eksperimentalno na ljudima. Tako da prva faza procene toksinosti, kvalitativno utvrivanje
kancerogenosti zagaujuih supstanci odreene sfere ivotne sredine, koristi rezultate iz svih raspoloivih
epidemiolokih studija i rezultate eksperimentalnih istraivanja na ivotinjama. Prema utvrenim nivoima
kancerogenosti supstanci Meunarodna agencija za istraivanje kancerogenih bolesti (International
Agency for Research on Cancer - IARC) i US EPA su dale predlog za njihovu klasifikaciju.
Klasifikacije

kancerogenosti supstanca koje su predloile IARC i US EPA su srodne. Prema preporukama US EPA
kancerogene supstance se svrstavaju u 5 grupa i dve podgrupe (slika 3.6.).

Grupa kancerogenosti hemijske supstance

A
B1

B2

Dokazana j e uzrono posledina veza izmeu

ekspozicije hemijskom
supstancom i kancera

Nedovoljno podataka o
uzrono-posledinoj
vezi izmeu ekspozicije
hemijskom supstancom i kancera

Dovoljno podataka o
uzrono-posledinoj
vezi izmeu ekspozicije
hemijskom supstancom i kancera kod ivotinja

Postoje podaci o moguoj uzrono-posledinoj

vezi izmeu ekspozicije
hemijskom supstancom i
kancera

Nije utvrena uzronoposledina vezi izmeu

ekspozicije hemijskom
supstancom i kancera

Dokazano nepostojanje
uzrono-posle di ne
veze izmeu ekspozicije
hemijskom supstancom
i kancera

Rezultati epidemiolokih studija i

eksperimentalnih istraivanja

Slika 3.6 - Klasifikacija supstanci po grupama kancerogenosti

Nakon kvalitativne identifikacije kancerogene supstance potrebno je kvantifikovati odnos izmeu
njene doze i reakcije tj. pojave kancera. U kvantifikaciji odnosa doza-pojava kancera koriste se
matamatiki modeli sa ulaznom dozom irokog dijapazona koncentracija odreene kancerogene supstance
(od veoma niskih do veoma visokih koncentracija). Za formiranje kancerogene bolesti od presudne je
vanosti nivo dejstva doze, uestalost dejstva odreene doze i ukupni vremenski period delovanja
odreene doze kancerogene supstance. Odnos doza i pojave kancerogene bolesti moe se predstaviti
faktorom nagiba koji je gornja granica verovatnoe odziva (kancerogena bolest) prema jedininom unosu
zagaujue supstance kojom je individua eksponirana u ivotnom veku od 70 godina. Gornja granica
verovatnoe izraava se kao odnos dnevne doze i telesne teine eksponirane individue [mg/kg/dan] slika
3.7. Ova granica se koristi u proceni zdravstvenog rizika pri ekspoziciji konkretnom potencijalno
kancerogenom supstancom. Procena zdravstvenog rizika se vri za zagaujue supstance koje su
klasifikovane u grupe A, B1 i B2.

Slika 3.7 - Linearni viestepeni model (LMS) US EPA.

Matematiki modeli kojima se predvia odnos niskih doza i mogunosti pojave kancerogenih
bolesti baziraju se na ekstrapolaciji doza utvrenih eksperimentalnim istraivanjima na ivotinjama kao i
na epidemiolokim podacima. Najee se, pri tome, odnos doza-reakcija predstavlja linearno sa pragom
doze nula, kao to to prikazuje linearni viestepeni model US EPA (slika 3.7.).

3.4.1.4.

Procena toksinosti supstanci koje dovode do nekancerogenih bolesti

Procena toksinog dejstva zagaujuih supstanci vazduha koje nemaju kancerogeno dejstvo
bazira se na takozvanoj referentnoj dozi (RfD). Hronina RfD se predstavlja kao prag dnevnog nivoa
izlaganja pri kome nee doi do negativnih efekata po zdravlje eksponiranih, ukljuujui i osetljivu
subpopulaciju, tokom doivotne izloenosti odreenom zagaujuom supstancom. Hronina RfD se
koristi za analizu zdravstvenog rizika pri ekspoziciji odgovarajueg agensa u periodu od 7 ili vie godina.
Agencija za zatitu ivotne sredine US (US EPA) pri proceni zdravstvenog rizika od aerozagaenja
preporuuje i upotrebu subhronine referentne doze (RfDs). Subhronina referentna doza se koristi pri
analizi ekspozicije odreenim agensom u periodu od dve nedelje do sedam godina. Ukoliko kratkotrajna
ekspozicija odreenom zagaujuom supstancom moe uzrokovati pojavu neeljenog zdravstvenog
efekta, pri proceni zdravstvenog rizika od aerozagaenja koristi se i razvojna referentna doza (RfDd). Za
izlaganje putem udisanja, US EPA je takoe uspostavila referentnu koncentraciju RfC koja predstavlja
prag koncentracije izlaganja ispod ije vrednosti, ak i stalnim udisanjem, ne nastupaju negativni efekti po
ljudsko zdravlje, ukljuujui i osetljivu populaciju. RfC se moe izjednaiti sa RfD-om, tako to e se RfC
pomnoiti sa reprezentativnom brzinom disanja jedinke y u posmatranoj podgrupi eksponirane populacije
(IRy) i podeliti sa njenom telesnom masom (BWy).
Referentne doza se moe uopteno predstaviti kao:
RfD = NOAEL
UF MF
RfD se izraava u jedinicama [mg/kg(telesna teina)/dan]. Najvea doza koja ne uzrokuje
neeljeni zdravstveni efekat se obeleava kao NOAEL (No-Observed-Adverse-Effect Level - NOAEL).
Primenom eksperimentalnih istraivanja NOAEL se utvruje za svaki pojedinani hemijski agens i
neeljeni zdravstveni efekat koji se oekuje za odreeni period ekspozicije. Takoe, za utvrivanje
NOAEL se koriste odgovarajue inhalacione studije i matematiki modeli kojima se predvia neeljeni
zdravstveni efekat pri ekspoziciji u definisanim uslovima. Jednaina kojom se definie NOAEL moe se
predstaviti kao:
NOAELadj = E ED EW ,

(3.22)

gde je: NOAELadj - najvia doza koja ne uzrokuje tetni uinak pri odgovarajuim
eksperimentalnim uslovima [mg/m3], E - nivo ekspozicije, ED - broj asova ekspozicije u toku dana
[h/24h] i EW - broj dana ekspozicije u nedelji [dan/7 dana].
Pri kontinuiranoj ekspoziciji NOAELadj se konvertuje u NOAELHEC. NOAELadj se ekstrapolira u
koncentracije koje, kao najvie doze hemijskog agensa kome je izloena ljudska populacija, ne dovode do
neeljenih zdravstvenih efekata i predstavljaju se kao NOAELHEC .
NOAELHEC = NOAELadj DAF
(3.23)
NOAELhec se izraava jedinicama [mg/m3]. Dozimetrijski podeavajui faktor (Dosimetric
Adjustment Factor - DAF) uvodi se za specifine sluajeve efekta na odreenim regijama respiratornog
sistema (traheje, aveole, dunik itd.) ili za respiratorni sistem u celini. DAF se odre uje na osnovu

specifinih fiziolokih parametara izmeu eksperimentalnih ivotinja i ljudi kao i za svaki hemijski agens
pojedinano. Posebno se posmatra podruje dejstva hemijskog agensa koji je inhalatorno unet u
organizam (gas ili estica). Utvreno je da na mestu unosa gasovitog hemijskog agensa moe do i do
neeljenih efekata, ali je takoe utvreno da se neeljeni efekti mogu pojaviti na odre enim mestima u
telu, daleko od mesta unosa (mesta deponovanja) estinog agensa. Tako da dozimetrijski podeavaju i
faktor moe biti srazmeran regionalnoj gasnoj dozi (na mestu unosa gasa) (RGDR) ili srazmeran
regionalnoj depozicionoj dozi (RDDR) za estice.
U jednaini 3.22 za odreivanje RfD uvodi se faktor razlike (Uncertainty factor - UF). Ovim
faktorom su regulisane tolerantne razlike u pogledu toksi nosti hemijskog agensa na eksperimentalnim
ivotinjama u odnosu na ljude ili razlike izmeu grupa u posmatranoj ljudskoj populaciji. Toksi ni podaci
u smislu vremena dejstva doze ili iniciranja bitnih efekata dobijeni eksperimentalnim putem se konvertuju
na ljudsku populaciju kao vrednost koja je umanjena za 10 puta.
Faktor razlike se moe multiplikovati i tada se referentna doza predstavlja kao:
RfD =-------------nOaEL----------------(UF UF UF ....) MF
2

(3.24)

U nedostatku bitnih podataka o toksinosti hemijskog agensa faktor UF se moe zameniti

standardnim faktorom (Uncertainty standard factor - UFs). Prilikom konvertovanja eksperimentalnih
podataka koji ne poseduju apsolutnu preciznost u smislu poznavanja toksinosti UF faktor se uzima kao
vrednost kvadratnog korena iz 10. Referentna doza se u tom sluaju predstavlja kao:
RfD =-------------nOaEL----------------(3,16 3,16 3,16 ....) MF

(3.25)

Umesto vrednosti NOAEL moe se koristiti i vrednost LOAEL (Lowest-observed- adverse-effect

level - LOAEL) pri definisanju referentne doze (RfD) i to jedino u sluajevima kada se vrednost NOAEL
ne moe eksperimentalno utvrditi. Najnia doza koja dovodi do pojave neeljenih zdravstvenih efekata se
predstavlja kao LOAEL, i tada je:

RfD = LOAEL
UF MF

(3.26)

Pored faktora UF, kojim su uzete u obzir razlike u ispoljavanju toksinosti hemijskog agensa kod
ivotinja i ljudi, koristi se i dopunski faktor (Modifyingfactor - MF). Vrednosti ovog faktora kreu se u
opsegu skale od 0 do 10. Odreivanje vrednosti dopunskog faktora vri se na osnovu nauno procenjene
pouzdanosti podataka dobij enih iz eksperimentalnih istraivanja i odgovarajuih studija. Ako su korieni
eksperimenti i studije dali podatke vee pouzdanosti u pogledu toksinosti, vrednost MF je manja od 1, a
ako je pouzdanost podataka manja vrednost MF ima vrednost veu od 1.
Od vanosti je, pri utvrivanju pojave hroninih bolesti poznavanje najvieg dozvoljenog nivoa
dnevnog unosa toksinog agensa kojim je ljudska populacija eksponirana ambijentalnim vazduhom.
Koliina hemijskog agensa kojom je individua eksponirana svakog dana u toku svog ivotnog veka, a koja
ne uzrokuje pojavu i formiranje neeljenih zdravstvenih efekata, predstavlja dozu najvieg dozvoljenog
dnevnog unosa (Acceptable Daily Intake - ADI). Izraunavanje ADI se vri pomou faktora sigurnosti
(FS) koji se odreuje analogno faktoru UF.

ADI

NOAELk d ^
_________ksp.doza)
(humana doza)~

(3 27 )

Na slici 3.8. je prikazan odnos razliitih vrsta doza i njihovih reakcija dobijenih eksperimentalnim
putem.

Slika 3.8 - Odnos doza-reakcija dobijen eksperimentalnim putem.

Koncentracija hemijskog agensa prisutna u ambijentalnom vazduhu kojem je ljudska populacija
eksponirana, moe se predstaviti u relaciji sa referentnom dozom RfD.
= Rp BW IR
Referentna koncentracija RfC se izraava u jedinicama mg/m3(ambijenalnog vazduha).

3.4.I.5.

Procena ekspozicije

Procena ekspozicije, u procesu ocene zdravstvenog rizika, zapoinje nakon identifikacije

hemijskog agensa (zagaujue supstance) za koju je procenjeno da moe uzrokovati pojavu neeljenih
zdravstvenih efekata.
Procena ekspozicije se vri kvalitativno-kvantitativnom ocenom veliine ekspozicije,
utvrivanjem uestalosti trajanja i naina dejstva ekspozicije. Veliina ekspozicije predstavlja
funkcionalnu zavisnost koncentracije hemijskog agensa u ekspoziciji i vremenskog intervala njegovog
delovanja i definie se jednainom (slika 3.9):

h
E = j C (t))dt,

(3.29)
gde je: E-veliina ekspozicije [mg/m 3/vreme], C(t)-je koncentracija agensa ekspozicije u funkciji vremena [mg/m 3], t
- t} -vreme trajanja ekspozicije [ED]. ED je kontinuirani vremenski period ekspozicije (na primer dan, nedelja, godina
itd.).

j
=
M

'
o

Vreme

Slika 3.9 - Funkcionalna zavisnost ekspozicije od concentracije i vremena dejstva

Koncentracij
a
agensa
u
ekspoziciji C(t) moe
biti jednaka vrednosti
nula u jednom delu
vremena ekspozicije.
Ukupna ekspozicija
se
uzima
za
odgovarajuu
individuu definisane
podgrupe,
za
specifini hemijski
agens
i
za
odgovarajuu dozu
izlaganja za dati
vremenski period.
Procena
ekspozicije
se
najee bazira na
realno maksimalnoj
ekspoziciji
(Reasonable
Maximum Exposure RME),
koja
se
definie
kao
maksimalna
ekspozicija prisutna
na
definisanom
podruju. RME se
procenjuje za svaki
od
pojedinano
identifikovanih
puteva ekspozicije. U
sluaju
da
je

populacija izloena
istom
hemijskom
agensu
preko
razliitih
puteva
ekspozicije
RME
mora
realno
odraavati uticaj vie
razliitih
puteva
ekspozicije.
Utvrivanje
optih
uslova
ekspozicije obuhvata
utvrivanje
generalnih fizikoprostornih podataka
o
lokaciji
i
karakteristika/navika
potencijalno izloene
populacije.
Opti
podaci o lokaciji
izmeu
ostalog
ukljuuju podatke o
klimi,
vegetaciji,
povrinskim
i
podzemnim vodama.
Podaci o potencijalno
izloenoj populaciji
obuhvataju lokaciju
stambenih/radnih
zona u odnosu na
lokaciju
izvora
zagaenja, navike i
aktivnosti ugroene
populacije.
Identifikacij
a puteva ekspozicije
obuhvata utvrivanje
naina
na
koji
prethodno utvrene
podgrupe populacije
mogu biti izloene
dejstvu
hemijskog
agensa.
Svaki
utvreni
put
ekspozicije opisuje
jedinstveni
mehanizam
kojim
data
podgrupa
populacije moe biti
izloena
dejstvu

hemijskog agensa u
okviru
ili
van
lokacije
izvora
zagaenja.
Utvrivanje
puteva ekspozicije se
bazira na razmatranju
vrsta i lokacija izvora
zagaenja,
nainu
emitovanja
zagaujuih
supstanci,
fizikohemijskih
i
hemijskih
transformacija
zagaujuih
supstanci
kao
i
uslovima
ivota
posmatranih
podgrupa
u
eksponiranoj
populaciji.
Kva
ntifikacija
ekspozicije obuhvata
utvrivanje veliine,
uestalosti i trajanja
svakog pojedinano
utvrenog
puta
ekspozicije.
Kvantifikacija
ekspozicije se vri
procenom
koncentracija
i
proraunom
unosa
toksinog agensa.

Procena
koncentracija
podrazumeva
utvrivanje
koncentracije
identifikovanih
hemijskih agensa u
medijumu
ivotne
sredine kojima je
individua
date
podgrupe izloena u
odreenom
vremenskom
periodu.
Koncentracija
hemijskih agenasa u
odgovarajuem
medijumu
ivotne
sredine se utvruje
na
osnovu
standardizovanih
metoda merenja ili
usluajevima

nemogunosti
merenja mogu
se
primeniti
odgovarajui
matematiki
modeli
predvianja
njihovih
koncentracija.
Proraun
unosa
obuhvata
kalkulaciju
koliina
hemijskog
agensa koja
dolazi u
kontakt sa
telom izloene
osobe po
jedinici telesne
teine u
jedinici
vremena
(izraeno kao
mg/kg/dan),
prema

definisanom
putu unosa
[89];
Doza unosa
=C

gde je: Ci,x koncentracija

zagaujue supstance
x u okruenju i
[mg/m ], IRy - brzina
disanja u mirovanju
po jedinici vremena
za
reprezentativnu
individuu u podgrupi
y u okruenju i
[m3/dan], ETi - vreme
izlaganja
reperezentativne
individue
u
okruenju
i
[dana/godina], BWy telesna
masa
reprezentativne
individue
u
odgovarajuoj
podgrupi prikazana
kao y [kg], EDi duina
izlaganja
reprezentativne
individue
u
okruenju i [godina]
i ATx - srednje vreme
dejstva zagaujue
supstance x [dana].

Brzina
udisanja,
distribucija i
resorpcija
udahnute
zagaujue
supstance
vazduha varira
u zavisnosti od
karakteristika
individua u
podgrupi. Zato
se prosean
unos
zagaujuih
supstanci
vazduha
procenjuje

IRy
AT

[mg/kg/da
n ],

(3.30)

pomou
parametara za
reprezentativn
u individuu u
pogrupi.
Ekspozicija u
odnosu na
prosean unos
x zagaujue
supstance
putem
vazduha i u
odnosu na
reprezentativn
u individuu sa
prosenim
anatomskim i
fiziolokim
osobinama u
svojoj
podgrupi, u
okruenju i, se
izraunava
primenom
fizike
jednaine:
Ei,x,y= 0,00l-Ci,

gde
je:
Ei,x,y - ekspozicija,
odnosno
prosean
unos
zagaujue
supstance
x
u
funkciji vremena, za
reprezentativnu
individuuy
u
posmatranoj
podgrupi u okruenju
i [mg/kg na dan].

Za
procenu
potencijalnih
kancerogenih
efekata u
jednaini 3.31,
Ci,x je srednja
aritmetika
vrednost
godinjih
izmerenih
koncentracija

IR
AT

(3.31)

zagaujuih
supstanci
kojima je
individua
podgrupe
izloena za
period od
jedne ili vie
godina.
Pri
proceni
vrednosti
brzine disanja
vazduha
uzima se u
obzir fizike
karakteristike
vazduha
(temperatura,
vlanost,
pritisak) kao i
fizioloke
karakteristike
reprezentativn
e individue u
podgrupi.
Jednaina 3.31
podrazumeva
kompletno
zadravanje
zagaujue
supstance u
respiratornom
sistemu
eksponirane
individue.
Time je uzeta
u obzir
verovatnoa
pojave
negativnih
zdravstvenih
efekta usled
ekspozicije i u
proceni rizika
vrednost rizika
se svodi na
sve receptore
eksponirane
individue.

Razmatranje
procene zdravstvenog
riyika kroy faze

Istraivanja
pri
proceni
rizika
ostvaruju se u skladu
sa
potpunom
(osnovnom)
i
skraenom emom.
Potpuna
ema
procene
rizika
podrazumeva
sprovoenje
etiri
faze[21]:
identifikacija
opasnosti;
procena
uticaja
(ekspozicije)
hemijskih materija na
oveka;
procena
zavisnosti
(odnosa)
dozaodgovor;
odreivanje
karakteristika rizika.

Skraena ema se
primenjuje u skrining
proceni, koja se
sprovodi sa ciljem
preciziranja zadataka
istraivanja, kao i pri
brzoj
proceni
sanitarnoepidemiolokog
stanja
naselja.
Skrining
procena
moe
da
sadri
delove etapa koje
pripadaju osnovnom
(baznom)
istraivanju, kao npr.
identifikaciju
opasnosti. Ukoliko je
u toj etapi utvreno
da
ispitivane
hemijske materije ne
predstavljaju realnu
opasnost po zdravlje,
ili ukoliko postojei
podaci o ekspoziciji
ili
pokazatelji
opasnosti
nisu
dovoljni za procenu
rizika i ne postoje
nikakve mogunosti
za
odreivanje
njihovih
orijentacionih
karakteristika, onda
se
naredne
faze
procene rizika ne
sprovode.
Istraivanja
pri
proceni rizika mogu
imati
razliite
vremenske osnove.
Retrospektiv
na
istraivanja
za cilj imaju
procenu
rizika koji je
uslovljen
prethodnim
uticajima
hemijskih
supstanci
koje
zagauju

ivotnu
sredinu,
i
zahtevaju
rekonstrukci
ju
prethodnih
uticaja.
Tekua
(trenutna)
procena
rizika
se
odnosi na
hemijsko
zagaenje
ivotne
sredine koje
se javlja u
trenutku
istraivanja.
Potencijalna
procena
rizika
se
odnosi
na
nivoe rizika
koji e se
verovatno
dogoditi u
odreenom
vremenskom
periodu pri
konkretnom
scenariju
uticaja.

5.13.1.
Prva faza
procene rizika identifikacija
opasnosti
Prva faza procene
rizika
zapoinje
opisom
fizike
sredine i detaljno
prouenih istorijskih
karakteristika
razmatrane teritorije.
Karakteristike fizike
sredine sadre i
analizu
sledeih
pokazatelja:

klime
(temperatur
ni
reim,

koliina
padavina,
relativna
vlanost,
visina
lokaliteta,
broj dana sa
odrivim
snenim
pokrivaem,
proces
cirkulacije
vazdunih
masa itd.);
meteoroloki
h
uslova
(brzina
i
pravac
vetra,
uestalost
tiina,
magli,
prizemnih
inverzija
temperature
itd.);
rastinja
(travnate
povrine,
drveno
rastinje itd.);
hidrologije
podzemnih
vodenih
izvora
(dubina,
pravac i tip
protoka);
mesta
rasporeda i
opis
povrinskih
vodotokova
(tip, brzina
protoka,
salanitet
itd.).

U fazi identifikacije
opasnosti utvruju se
karakteristike
populacije koja je

potencijalno izloena
ekspoziciji, kao i
uzrone veze izmeu
ekspozicije
hemijskoj supstanci i
pojavljivanja
i/ili
teine tetnih efekata
na zdravlje ljudi.
Osnovni zadatak ove
faze
je
odabir
prioritetnih
indikatora hemijskih
materija,
ije
prouavanje
omoguava da sa
dovoljnom
pouzdanou
okarakteriemo nivoe
rizika
naruavanja
stanja
zdravlja
naselja
i
izvore
pojave poremeaja.
Identifikacija
opasnosti je tzv.
skrining
karaktera
podrazumeva:
Identifikacij
u
svih
izvora
zagaenja
atmosfersko
g vazduha i
njihovih
moguih
uticaja na
oveka;
Izradu
preliminarni
h scenarija i
puteva
delovanja
tetnih
faktora,
izrada
spiska
potencijalno
opasnih
hemijskih
materija;
Odreivanje
karakteristik
a
potencijalno

tetnih
efekata
hemijskih
materija
i
procenu
naunih
dokaza
o
mogunosti
nastanka tih
efekata
i
njihovom
delovanju
na oveka;
Analizu
kvaliteta i
pouzdanosti
dostupnih
podataka o
zagaenju
prioritetnih
objekata
ivotne
sredine
i
izradu plana
dopunskih
istraivanja,
neophodnih
za tanu i
preciznu
procenu
ekspozicije;
Odreivanje
prioritetnih
hemijskih
supstanci
koje
su
znaajne za
data
istraivanja;
Odreivanje
stepena
neodreenos
ti
identifikacij
e opasnosti.

Odreivanje
karakteristika grupe
stanovnitva, koja se
nalazi
u
zoni
istraivanja ili u
njenoj
blizini,
predvia
analizu
mesta
ivljenja

(odreivanje lokacije
i rastojanja od izvora
zagaenja
ivotne
sredine),
vrsta
delatnosti, kao i
identifikaciju
posebno
osetljivih
grupa. U analizu
treba ukljuiti sve
populacije koje su
potencijalno izloene
delovanju
istraivanih faktora,
ak i one koje su
udaljene od izvora
zagaenjaudesa,
kao i stanovnitvo
koje u buduem
periodu moe biti
izloeno delovanju
tih faktora.
Pri
identifikaciji
opasnosti
na
odreenoj
teritoriji
neophodno je utvrditi
sve postojee izvore
zagaenja
ivotne
sredine. Obavezno u
proraun
treba
uvrstiti sve izvore
zagaenja
koji
potencijalno
mogu
dovesti do uticaja na
stanovnitvo koje ivi
u istraivanoj zoni.
U sluaju kada su
istraivanja usmerena
na procenu rizika po
zdravlje stanovnitva,
koji je uslovljen
nekim
konkretnim
objektom,
npr.
industrijskim
udesom,
kao
najvaniji
izvor
informacija
su
zakljuci
kvalitativnom
i
kvantitativnom
sastavu emitovanih
supstanci iz datog
izvora, kao i njihove
prostorne
vremenske

karakteristike.
U fazi identifikacije
opasnosti
uz
sagledavanje
konkretnih zadataka
procene
rizika,
izrauje
se
konceptualni model
istraivane teritorije,
izdvajaju se osnovni
putevi
delovanja
hemijskih supstanci,
koji se potom navode
u
fazi
procene
ekspozicije.
Istovremeno
se
sainjava opti spisak
svih
hemijskih
supstanci, koje su
prisutne u ivotnoj
sredini
istraivane
teritorije.
Scenario ekspozicije
predstavlja
sveukupnost faktora,
naunih pretpostavki
i zakljuaka o tome,
na koji nain dolazi
do
delovanja:
materije koje deluju,
putevi
delovanja,
take
delovanja,
putevi
unosa
hemijskog jedinjenja
u organizam oveka,
izloenost
grupa
stanovnitva.
Putevi
(marute)
delovanja (obavezni i
sastavni deo svakog
scenarija)
predstavljaju fiziki
put zagaivanja od
izvora
njegovog
nastanka i dospevanja
u ivotnu sredinu do
eksponiranog
(izloenog)
organizma.
On
sadri:
izvor
i
mehanizam
dospevanja
hemijske

materije
u
ivotnu sredinu;
akumulirajuu
sredinu sa svojim
osnovnim
zagaenjem
(fonskim);
mesto
potencijalnog
kontakta oveka
sa
zagaenom
ivotno sredinom
(taka
delovanja);
kontakt oveka
sa
hemijskom
materijom
pri
upotrebi
vode,
prehrambenih
proizvoda,
vazduha
i putem koe
(putevi
unosa).

Po pravilu, scenario
delovanja
podrazumeva
nekoliko puteva.
Karakteristika
opasnosti hemijskih
kancerogenih
materija:
Kao
osnovni
zadaci
procesa identifikacije
opasnosti
potencijalno
kancerogenih
hemijskih jedinjenja
su:
utvrivanje
stepena dokaza
kancerogenosti
ispitivane
materije
po
oveka;
odreivanje
uslova,
pri
kojima
realno
moe da doe do
kancerogenog
efekta, i
procena

adekvatnosti tih
uslova
specifinostima
odabranog
scenarija
delovanja.

II

Teina
dokaza
kancerogenosti
ispitivane hemijske
materije po oveka
ocenjuje
se
na
osnovu
postojee
klasifikacije.
U
skladu
sa
klasifikacijom
Meunarodne
agencije
za
izuavanje
raka,
izdvajaju se sledee
grupe:
grupa - materije
kancerogene
po
oveka. U ovu grupu
spadaju materije, za
koje postoje dovoljno
pouzdani
epidemioloki podaci
o
njihovoj
kancerogenoj
opasnosti po oveka,
tj. za koje su
utvrene
vrednosti
rizika za pojedinane
supstance odreenih
lokacija. Npr., u
materije
koje
zagauju atmosferski
vazduh, u grupu
kancerogenih
materija 1. Grupe
spadaju:
benzol,
vinilhlorid,
estovalentni hrom,
azbest,
arsen,
kadmijum, dioksini,
nikal itd.
grupa -obuhvata: II a
podgrupu- materije
koje su verovatno
kancerogene
po
oveka. Na osnovu
podataka za ove
materije
postoje

ogranieni
dokazi
njihove
kancerogenosti
po
oveka. U ovu grupu
spadaju kancerogene
materije kao to su:
bent(a)piren,
formaldehid,
1,3
butadien,
akronilonitril,
dihlormetan,
tetrahloretilen,
berilijum itd. II b
podgrupu - materije
za
koje
postoji
mogunost da su
kancerogene
po
oveka. Na osnovu
podataka za ove
materije
postoje
ogranieni
dokazi
njihove
kancerogensoti
po
ivotinje,
npr.:
heksahloran,
hidrazin,
1,2
dihlorpropan itd.
III grupa - materije koje
se ne klasifikuju kao
kancerogene
za
oveka.
IVgrupa - materije za
koje postoje dokazi
da
ne
poseduju
kancerogeni efekat za
oveka.
U
skladu
sa
klasifikacijom
Agencije SAD za
zatitu
ivotne
sredine (US EPA)
potencijalno
kancerogeni agensi
dele se na sledee
grupe:
A - kancerogene
za oveka;
Bl-verovatno
kancerogene za
oveka
(ogranieni
dokazi njihove
kancerogenosti
za
oveka);
B2 - verovatno

kancerogene za
oveka (dovoljni
podaci njihove
kancerogenosti
za
ivotinje i
nedovoljni
dokazi
ili
odsustvo
podataka o
njihovoj
kancerogeno
sti
za
oveka);
Cmogue
kancerogene za
oveka;
D - agensi koji se
ne
klasifikuju
kao kancrogeni
za oveka;
E - materije, za
koje
postoje
dokazi o njihovoj
nekancerogenosti
za oveka.

U
kvalitativno
potencijalne hemijski
kancerogene materije
pri proceni rizika,
ubrajaju se materije
koje
pripadaju
grupama 1, 2A, 2B
na
osnovu
klasifikacije
Meunarodne
agencije
za
izuavanje raka i
grupe A, B1, B2 po
klasifikaciji US EPA.
Po klasifikaciji US
EPA materije grupe
C ukljuuju se u
analizu na osnovu
zadataka istraivanja
pri
postojanju
zakljuaka
o
faktorima
kancerogenog
potencijala i drugih
podataka.
Kancerogeni
rizik
materija grupe C
korisno je razmatrati

odvojeno od drugih
kancerogenih
materija uz obavezno
ukazivanje na veliku
neodreenost
odgovarajuih
procena.
Stepen
izraenosti
kancerogenosti
ocenjuje
se
na
osnovu
vrednosti
faktora
kancerogenog
potencijala
i
jedininog
rizika.
Zakljuci
o
kancerogenosti
materija
pri
inhalacionom nainu
unosa u organizam
predstavljeni su u
literaturi [ 21 ].
Mnoge kancerogene
hemijske
materije
mogu izazvati ne
samo kancerogene,
ve i toksine efekte.
U vezi sa tim,
procena
opasnosti
odreenih materija
mora se vriti uz
sagledavanje
njihovog
kako
kancerogenog, tako i
nekancerogenog
delovanja.
Pri
izboru
prioritetnih
zagaujuih materija
uzima se u obzir
vrsta
izvora
zagaenja,
sastav
zagaujuih
supstanci, koliina
materija koje primi
ivotna
sredina,
zagaenost objekata
ivotne
sredine,
geografska raspodela
zagaenja, stabilnost,
bioakumulacija,
akutna, subakutna i
hronina toksinost
za oveka i ivotinje,

kancerogenost,
teratogenost itd.
Prioritetna hemijska
jedinjenja dele se na
sledee grupe:
A1 toksine
,
bioaku
mulativ
ne i
stabilne
materije
, ije
emitova
nje u
ivotnu
sredinu
mora
biti
zabranje
no;
A2 toksine
,
bioaku
mulativ
ne i
stabilne
materije
, ije
emitova
nje u
ivotnu
sredinu
mora
biti
ograni
eno;
B1
toksine,
bioakumulati
vne materije;
B2 - stabilne
i
toksine
materije;
B3 - toksine
materije;
C - stabilne i
bioakumulati
vne materije.
Pri

prethodnom

rangiranju
potencijalno
kancerogenih
materija po stepenu
njihove
opasnosti,
korisno je poi od
vrednosti
mogue
ekspozicije, brojnosti
stanovnitva
potencijalno
izloenom delovanju,
stepena
kancerogenog
delovanja i njegove
izraenosti.
U fazi identifikacije
opasnosti
kao
orijentacioni
pokazatelji
ekspozicije mogu se
koristiti:
podaci
dobijeni proraunom
ili
postojei
laboratorijski podaci
o
koncentracijama
supstanci
u
analiziranim
objektima
ivotne
sredine, zakljuci o
vrednosti emisije u
atmosferu.
Odreivanje
karakteristika
kancerogenosti
materija
vri
se
upotrebom
specifinih masenih
koeficijenata, ije se
vrednosti odreuju u
zavisnosti
od
vrednosti
faktora
kancerogenog
potencijala i grupe
kancerogenosti
u
skladu
sa
klasifikacijom
po
preporukama
US
EPA[
21
].
Izraunavanje
indeksa kancerogene
opasnosti vri se po
jednaini:
HRikanc.= E
x Wc x P /
10000

gde je: Wc-maseni

(teinski) koeficijent
kancerogene
aktivnosti;
P
brojnost
populacije
izloene delovanju; E
- vrednost uslovne
ekspozicije
(obim
godinje
emisije,
t/god).
Kada
raspolaemo
zakljucima
o
koncentracijama
materija u objektima
ivotne
sredine,
njihova
uporedna
analiza
opasnosti
sprovodi
se
upotrebom vrednosti
individualnog
i
populacionog
kancerogenog rizika.

Karakteristike
opasnosti
nekancerogenih
efekata: Pri proceni
rizika
nastanka
nekancerogenih
efekata polazi se od
pretpostavke
o
postojanju
praga
tetnog dejstva, ispod
koga se tetni efekti
ne
javljaju.
U
metodologiji procene
rizika
esto
se
primenjuju pojmovi
najnii
nivo
ekspozicije
(LOAEL)
nivo neispoljavanja
tetnih
efekata
(NOAEL). LOAEL
je nivo pri kome se
zapaaju tetni efekti
a NOAEL najvia
doza
ili
koncentracija,
pri
kojoj se savremenim
metodama
istraivanja ne mogu
utvrditi efekti tetni

po
zdravlje
(u
literaturi se kao
analogija
ovog
termina javlja termin
maksimalna
bez
uticaja
doza
ili
koncentracija).
U fazi identifikacije
vri
se
analiza
podataka
o
referentnim nivoima
za
akutno
i/ili
hronino delovanje
hemijskih materija,
sadranih
u
preliminarnom
spisku prioriteta za
narednu
analizu
rizika. Istovremeno,
neophodno
je
odrediti
kritine
organe ili sisteme
organa i efekte koji
bi
odgovarali
utvrenim
referentnim dozama
ili koncentracijama.
Izvori zakljuaka o
pokazateljima
opasnosti nastanka
toksinih efekata su
koncentracije
kvaliteta
ambijentalnog
vazduha:

granine
vrednosti nivoa
zagaujuih
materija
u
vazduhu;
gornje i donje
granice
ocenjivanja nivoa
zagaujuih
materija
u
vazduhu;
granice
tolerancije
i
tolerantne
vrednosti;
koncentracij
e opasne po
zdravlje

ljudi i
koncentracij
e o kojima
se izvetava
javnost;
kritini nivoi
zagaujuih
materija u
vazduhu;
ciljne vrednosti i
(nacionalni)
dugoroni ciljevi
zagaujuih
materija
u
vazduhu.

U cilju preliminarnog
rangiranja materija
koje ne predstavljaju
kancerogeni
rizik,
vri se proraun
rang-indeksa
nekancerogene
opasnosti
po
jednaini:
HRinekanc.=
E x TW * P /
10000
gde je: TW - maseni
(teinski) koeficijent
nekancerogene
aktivnosti.
Kada
raspolaemo
izraunatim
vrednostima
koncentracija
ili
podacima dobijenim
monitoringom
sadraja hemijskih
materija u ivotnoj
sredini,
kao
najpouzdaniji nain
rangiranja
je
prethodni proraun
rizika.
Uporedo sa analizom
imisija
hemijskih
materija u atmosferu
iz posmatranih izvora
zagaenja, u cilju
izrade preliminarnog
spiska
prioritetnih
materija koriste se
postojei
rezultati

istraivanja
prouavane teritorije
- monitoring.
Pre
sprovoenja
analize
svi
prikupljeni podaci se
grupiu
uz
sagledavanje
istraivanog objekta
ivotne sredine i
lokacije
uzimanja
uzoraka. U analizu
treba ukljuiti ne
samo sve statistike
parametre, ve i sve
jednokratno
izmerene
koncentracije,
sa
podatkom o datumu
monitoringa. To je
posebno
vano
ukoliko je zadatak
istraivanja
odreivanje
karakteristika rizika
akutnih
delovanja
hemijskih jedinjenja.
Pri
proceni
postojeih hemijskoanalitikih podataka,
preporuuje se da se
u geografsku kartu
unesu
lokacije
monitoringa
hemijskih jedinjenja,
raspored
potencijalnih izvora
zagaenja i mesta,
prebivalita
stanovnitva. To nam
omoguava
da
pregledno
grafiki
predstavimo u kom
stepenu
lokacije
monitoringa
karakteriu
potencijalnu
ekspoziciju
hemijskih materija na
stanovnitvo, kao i
reavanje
pitanja
mogunosti
ekstrapolacije
dobijenih podataka

na celu istraivanu
teritoriju.
U ovoj fazi sprovodi
se analiza kvaliteta i
pouzdanosti
postojeih zakljuaka
o
zagaenju
vazdune sredine. U
sluaju da su podaci
o nivoima zagaenja
istraivane teritorije
nedovoljni, izrauje
se plan dodatnih
istraivanja, iji je
cilj dobijanje kako
laboratorijskih, tako i
izraunatih vrednosti
o ekspoziciji na
istraivanoj teritoriji.
U poetnim fazama
identifikacije
opasnosti izrauje se
potpuni spisak svih
hemijskih
materija
koje mogu da zagade
ambijentalni vazduh
istraivane teritorije.
Na kraju, dati spisak
podlee analizi, sa
ciljem identifikacije
hemijskih jedinjenja
koja
predstavljaju
povienu opasnost.
Formiranje konanog
spiska
istraivanih
materija vri se u vie
faza:

Analiza
opasnosti
(tetnosti po
zdravlje
ljudi), kao i
informacija o
koncentracija
ma
zagaujuih
materija
u
atmosfersko
m vazduhu.
Prethodno
rangiranje
(klasifikacija
) hemijskih
materija uz

sagledavanje
obima
njihove
imisije
u
ivotnu
sredinu
i
stepena
izraenosti
njihovih
kancerogenih
i
toksinih
svojstava.
Izrada
tipinih
scenarija
ekspozicija
za odabrane
materije.
Proraun
rizika
za
scenarije
delovanja.
Rangiranje
hemijskih
materija uz
sagledavanje
dobijenih
vrednosti
kancerogenih
i
nekanceroge
nih
rizika,
izrada
konanog
spiska
hemijskih
jedinjenja,
koja podleu
daljoj
proceni.

Vodei kriterijumi za
razmatranje
zagaujuih materija
su njihova toksina
svojstva,
rasprostranjenost u
ivotnoj sredini i
verovatnoa
delovanja na oveka.
Meu
razliitim
kriterijumima
prioritetnosti
treba
izdvojiti
sledee

osnovne kriterijume:
koliina
materije koja
se emituje u
ambijentalni
vazduh;
brojnost
stanovnitva,
potencijalno
izloenog
delovanju;
visoka
otpornost
(postojanost)
;
sposobnost
bioakumulaci
je materije;
sposobnost
distribucije
materije
u
sredinu
i
migracije iz
jedne
u
drugu;
opasnost po
zdravlje
ljudi;
mogunost
izazivanja
poremeaja
hemijskih
procesa
u
atmosferi;
mogunost
poremeaja
vidljivosti
atmosfere.
Izuzimanje hemijskih
jedinjenja
iz
poetnog
spiska
analiziranih materija
vri se u skladu sa
sledeim
kriterijumima:
odsustvo
rezultata
merenja
koncentracije
materije ili
nepouzdanos
t postojeih

podataka o
nivou
ekspozicije;
koncentracija
jedinjenja je
ispod
prirodnog
fonskog
nivoa;
supstanca
pronaena u
malom broju
uzoraka
(manje
od
5%);
koncentracija
supstance je
dosta nia od
referentnih
(bezbednih)
nivoa
delovanja;
vrednost
koeficijenta
opasnosti
(HQ)
je
manja od 0,l;
kancerogeni
rizik je manji
od lO-6 pri
kombinovan
om delovanju
sa
drugim
hemijskim
jedinjenjima,
koja imaju
isti dejstva
i/ili utiu na
iste organe ili
sisteme
organa;
otklanjanje
odreenog
jedinjenja ne
dovodi
do
bitnog
snienja
ukupnog
rizika;
odsustvo
izrazite
toksinosti i

podataka o
kancerogeno
sti za oveka;
odsustvo
podataka o
biolokom
dejstvu
materije;
nemogunost
orijentacione
prognoze
pokazatelja
toksinosti i
opasnosti;
koncentracija
istraivane
materije ne
dovodi
do
prekoraenja
doze
preporuene
dnevne
potrebe.

Izuzimanje materije
iz naredne analize
predstavlja
vrlo
odgovoran zadatak.
Na
teritoriji
sa
velikim
brojem
zagaujuih materija
sutinsko skraivanje
spiska
analiziranih
hemijskih jedinjenja
moe izrazito i sa
nepredvidivom
grekom
prikazati
zakljune vrednosti
rizika, to dovodi do
netanih rezultata pri
rangiranju
(klasifikaciji) izvora
rizika.
Neophodno je znati
da
potovanje
aktuelnih dozvoljenih
normativa
ne
prestavlja osnovu za
izuzimanje materije
iz spiska analiziranih
hemijskih jedinjenja
iz razloga to su dati
normativi za niz
hemijskih

kancerogenih materija utvreni bez sagledavanja njihovog kancerogenog efekta. Postojei nivoi MDK za
neke materije mogu biti povezani sa visokim vrednostima potencijalno kancerogenog rizika.
Pri razmatranju pitanja identifikacije hemijskih materija prioritetnih za procenu rizika neophodno je takoe
sagledati okolnost da je MDK mnogih materija utvren na osnovu organoleptikih i optesanitarnih
kriterijuma. Tako, za 38% materija, koji su normirani za atmosferski vazduha, MDK su utvrene na osnovu
njihovog refletornog dejstva, i samo 37% normiranih materija imaju osobinu apsorptivno tetnih. Oigledno,
uporeivanje realnih nivoa delovanja sa aktuelnim normativima ne pruaju stvarnu predstavu o riziku.
Kao obavezna faza identifikacije opasnosti je potpun opis svih greaka, netanosti, nedovoljno pouzdanih
pretpostavki i zakljuaka, to se moe odraziti na konane rezultate karakteristika rizika i izvedenih
zakljuaka.
Osnovni razlozi neodreenosti faze identifikacije opasnosti su;

nepotpuni ili netani zakljuci o izvorima zagaenja ivotne sredine, kvantitativnim i kvalitativnim
karakteristikama emisije hemijskih materija;
greke u prognozi transporta hemijskih materija u atmosferskom vazduhu;
greke pri utvrivanju stepena potpunosti, pouzdanosti i reprezentativnosti hemijsko- analitikih
podataka;
nedovoljna dokazivost ili odsustvo podataka o tetnim efektima na oveka.

U fazi identifikacije opasnosti, po pravilu, nemogue je odrediti kvantitativnu karakteristiku neodreenosti.

Pre svega u ovoj fazi mogue je samo kvalitativno analizirati uticaj razliitih komponenata (elemenata)
neodreenosti.
5.13.2.

Druga faza procene rizika - procena ekspozicije

Cilj ove faze je odreivanje i procena nivoa, duine trajanja, uestalosti i puteva delovanja ispitivanih
faktora kako na populaciju u celini, tako i na njene pojedinane subpopulacije, ukljuujui vrlo osetljive
grupe.
Procena ekspozicije podrazumeva;

odreivanje karakteristika uslova delovanja, ukljuujui analizu fizikih svojstava sredine i

odreivanje potencijalno izloene (eksponirane) populacije;
odreivanje puteva, potencijalnih pravaca irenja i kretanja u sredini u kojoj se rizik javlja;
izradu krajnjeg scenarija delovanja sa utvrivanjem potencijalnog kontakta odreenih grupa
stanovnitva sa tetnim faktorima-materijama i puteva njihovog unosa u organizam;
odreivanje kvantitativne karakteristike nivoa ekspozicije i koncentracije i proraun doza
ekspozicije.
Kvantitativne karakteristike nivoa ekspozicije: Vrednost ekspozicije predstavlja izmerenu ili izraunatu
koliinu agenasa u konkretnom objektu ivotne sredine, koja je u kontaktu sa tzv. povrinskim organima
(plua, gastrointestinalni trakt, koa) u toku tano utvrenog vremenskog perioda.
Ekspozicija se moe izraziti kao ukupna koliina materije u ivotnoj sredini (u jedinici mase, npr. mg) ili
kao vrednost delovanja (masa materije po jedinici vremena, npr. mg/dn) ili kao vrednost delovanja u odnosu
na masu tela oveka (npr. mg/kgxdn).
Kvantitativna karakteristika nivoa ekspozicije podrazumeva prethodnu procenu efektivnih koncentracija
(koncentracija koje imaju uticaj-koncentracije delovanja).
Koncentracije koje izazivaju tetno delovanje odreuju se pre svega na osnovu; rezultata monitoringa
objekata ivotne sredine; modeliranja distribucije i reaktivnosti hemijskih materija u ivotnoj sredini;
kombinacije rezultata monitoringa sa podacima dobijenim primenom modeliranja.

7l

Laboratorijska merenja, izvrena u skladu sa aktuelnim normativima u reimu monitoringa, mogu da daju
objektivnu informaciju o stanju atmosferskog vazduha. Metode prorauna omoguavaju izradu preciznog
modela zagaenja objekata ivotne sredine sa mogunou procene u bilo kojoj taki prouavane oblasti.
Najpouzdaniji izvor za dobijanje informacija o realnim i potencijalnim dozama zagaenja predstavlja
kombinacija laboratorijskih metoda i metoda prorauna.
Pri proceni optereenja ekspozicije, izdvajaju se tri tipa delovanja:

akutno - duina trajanja delovanja do 14 dana;

subakutno - maksimalna duina ekspozicije je 10-12% srednjeg ivotnog veka (8 godina);
hronino - duina ekspozicije iznad 10-12% srednjeg ivotnog veka (8 godina).

Proseno vreme ekspozicije odreuju eksperti u zavisnosti od karaktera agensa koji deluje i scenarija
delovanja.
Za materije, koje ne poseduju kancerogena svojstva, proseno vreme ekspozicije jednako je broju godina
kontinuiranog ivljenja na zagaenoj teritoriji. Pri proceni kancerogenog rizika u smislu karakteristike
ekspozicije kancerogenim materijama, koristi se potencijalna srednja dnevna doza za period prosene
ekspozicije, koji je jednak duini trajanja ovekovog ivota.
Za procenu rizika, koji je izazvan hroninim delovanjem hemijskih materija, primenjuje se prosena
godinja koncentracija.
Za procenu akutnih delovanja, koriste se maksimalne jednokratne koncentracije.
U sluaju nedostatka podataka o prosenim godinjim koncentracijama, mogu se koristiti informacije
o maksimalnim jednokratnim, prosenim dnevnim, prosenim mesenim i prosenim godinjim
koncentracijama u odnosu 10:4:1,5:1 tj. prosena godinja koncentracija umanjena za jedan podeok
maksimalne jednokratne.
Pri proraunu potencijalnih doza, treba se orijentisati na procenu prihvatljivog maksimalnog uticaja. Kao
mera koncentracije u taki delovanja za uslove hronine ekspozicije najee se koristi 95% maksimalno
pouzdan interval srednje aritmetike vrednosti za period prosene koncentracije.
Srednje vrednosti potencijalnih doza (50%) se primenjuju pri relativno malom broju podataka, kao i u
sluajevima kada je projekat usmeren ka proceni glavne tendencije.
Konane maksimalne vrednosti potencijalnih doza se koriste u sluajevima malog broja podataka i/ili
velikim variranjima. Istovremeno, u tom sluaju procena ekspozicije, a potom i rizika, moe biti preskupa, a
stepen devalvacije procene ostaje neizvestan. Ova injenica posebno koe biti izraena pri analizi
neodreenosti pri proraunu doza i rizika.
Proraun doze delovanja: Pri istraivanju ocene rizika kao mera ekspozicije koristi se potencijalna doza ili
vrednost imisije. Za proraun potencijalne doze (imisije) koriste se tri kategorije promenljivih:
promenljive koje se odnose na hemijsku materiju (koncentracije delovanja);
promenljive koje opisuju populaciju izloenu ekspoziciji (veliina kontakta, uestalost, duina
trajanja delovanja, masa tela);
promenljive utvrene istraivanjem (vreme prosene ekspozicije).
Najrasprostranjenija mera ekspozicije je opta potencijalna doza, koja se izraunava po jednaini:

TRD = C x IR x ED
gde je TRD - vrednost potencijalne doze, mg/dn; C - koncentracija zagaujue materije u objektu ivotne
sredine, mg/m3; IR - vrednost (brzina) unosa, koja zavisi od brzine inhalacije (zapremine plune ventilacije,
m3/dn); ED - duina trajanja delovanja, god.
Prosena dnevna potencijalna doza (ADDpot) odreuje se po sledeoj jednaini:
ADDpot = TRD
(BW x AT)
gde je BW - masa tela oveka, kg; AT -proseno vreme delovanja.
Vrednost unosa hemijske materije izraunava se uz uraunavanje koncentracije delovanja, veliine kontakta,
uestalosti i duine trajanja delovanja, mase tela i prosenog vremena ekspozicije:

7
2

_ C x IR x ED x EF _ BW x
AT
gde je I - vrednost unosa (koliina hemijske materije na povrini razmene), mg/kg xdn; EF - uestalost
delovanja, dana/godinje; BW - prosena teina tela u period ekspozicije, kg; AT - proseno vreme
ekspozicije, dana.
Pri proceni kancerogenog rizika koristi se prosena dnevna doza, pri emu se uzima u obzir oekivani
proseni ovekov ivotni vek.
C x IR x ED x EF
LADD _--------------------------BW x AT x 365
T

gde je LADD - prosena dnevna doza u toku ivota, mg/kg xdn; C - Koncentracija materije u atmosferskom
vazduhu, mg/m3; AT - period prosene ekspozicije (za kancerogene materije - 70 godina); 365 - broj dana u
godini.
Pri proraunu doze hemijske materije koja se imituje u atmosferski vazduh, za scenario zone ivljenja,
uraunavaju se: koncentracija zagaenja u atmosferskom vazduhu i vazdunoj sredini prostorija; masa tela
dece i/ili odraslih; vreme koje ovek provodi unutar i van prostorije; brzina disanja ili dnevna zapremina
potrebnog vazduha unutar i van prostorije; uestalost i duina trajanja delovanja (za scenarije reona
ivljenja uestalost delovanja - 350 dana/godinje je dozvoljena, ukoliko itelji imaju dvonedeljni odmor
van doma); prosena vrednost ekspozicije.
ED
I _(C x T, x Vott,) + (B x T. x Vn) x EF x-----------------------------\
out
out
\
h
rn
/
TTT
J
^
c
BW x AT x 365
gde je Ch - koncentracija materije u vazduhu stambenog prostora, mg/m 3 (standardna vrednost je 1,0xCa;
Tout - vreme, provedeno van prostorije, h/dn (standardna vrednost - 8h/dn); Tin vreme, provedeno unutar prostorije, h/dn (standardna vrednost - 16h/dn); Vout - brzina disanja van
prostorije, m3/h (standardna vrednost - 1,4m3/h); Vin - brzina disanja unutar prostorije, m 3/h (standardna
vrednost - 0,63m3/h); EF - uestalost delovanja, dana/godinje (standardna vrednost - 350 dana/godinje);
ED - duina trajanja delovanja, godina (standardna vrednost -30 godina, deca - 6 godina); BW - masa tela
(standardna vrednost -70 kg, deca - 15 kg); AT -prosena vrednost ekspozicije, godina (standardna vrednost
-30 godina, deca - 6 godina, kancerogene materije - 70 godina).
Srednja dnevna doza na dan delovanja (ADDd) ini osnovu za izraunavanje doze ne samo hroninog
delovanja, ve i akutnog i subakutnog delovanja. Opta jednaina za proraun hronine prosene doze je
oblika:
ADDch _ ADDd x-

EF
DPY

gde je ADD - srednja dnevna doza, prosena za hroninu ekspoziciju; DPY - broj dana u godini.
sh

Ukoliko je uestalost delovanja 365 dana godinje, onda je ADD jednaka prosenoj dnevnoj. Prosena
dnevna doza u toku ivota moe se izraunavati iz jedne ili nekoliko ADDsh:
LADD {EDb x ADD ) + (ED. x
ADD ) + (EDa x Al)D ) AT
gde je EDb - duina ekspozicije za decu mlaeg uzrasta (0-6 godina) - 6 godina; EDc - duina ekspozicije
za decu starijeg uzrasta (6-18 godina) - 12 godina; EDa - duina ekspozicije za odrasle (18 i vie godina) 12 godina; ADDchb - hronina prosena dnevna doza za decu mlaeg uzrasta mg/kgxdn; ADDchc - hronina
prosena dnevna doza za decu starijeg uzrasta mg/kgxdn; ADDcha - hronina prosena dnevna doza odrasle
sh

chb

chc

cha

7
3

mg/kgxdn.
ivotna prosena dnevna doza izraunava se kao prosena doza za tri perioda ivota. Duina trajanja
delovanja - broj godina u toku kojih postoji odreena vrsta delovanja: Od znaaja je proseno vreme period za koji se prosena opta doza rasporeuje proporcionalno po kvartalima godine. Za kancerogene
efekte proseno vreme se odnosi na duinu ivota oveka, bez obzira na duinu delovanja. U trenutku kada
delovanje postaje svakodnevno, ADDch je manje od ADDd. Ova jednaina omoguava, da nain uticaja
ostaje nepromenjen u toku celokupnog hroninog delovanja. Duina delovanja (godine) ekvivalentna je
broju godina u kojima je opta doza bila prosena, pa se ovi faktori ne javljaju u jednaini za proraun
ADDch.
Ukoliko se delovanje odnosi na krai period, onda se ono ocenjuje posebno, kao akutno ili subakutno: Za
uslove ekspozicije u zoni ivljenja, duinu koja moe biti vea od jednog uzrastnog perioda ivota,
neophodno je izraunavati dnevnu i hroninu dozu pojedinano za svaki period ivota, jer svakom uzrastu
odgovaraju specifine vrednosti kontakta i mase tela.
Karakteristika neodreenosti procene ekspozicije: Kao izvori neodreenosti pri proceni ekspozicije mogu se
javiti:
rezultati monitoringa, posebno ukoliko ne oslikavaju tekue stanje vazdune sredine;
modeli ekspozicije, krajnje pretpostavke i vodei parametri, koji se koriste za
proraun
koncentracije u taki delovanja;
vrednosti fiziolokih faktora ekspozicije, odabrane za proraun vrednosti unosa
(imisije)
hemijskih materija;
pretpostavke o uestalosti i duini trajanja raznih vidova delatnosti stanovnitva;
odabrane vrednosti prosenog vremena (npr., kratkotrajna delovanja visokih doza moe dovesti
takoe do kancerogenih efekata, kao I hronino delovanje malih doza);
Izvori neodreenosti scenarija sadre: greke opisa (npr. informativne greke izazvane netanom ili
zastarelom informacijom o proizvoaima, korisnicima hemijskih proizvoda itd); greke agregacije
(zakljuke o homogenosti populacije, pretpostavke o odrivom stanju dinamikog procesa, primena
matematikih modela sa razliitim mernim sistemima za predstavljanje trodimenzionalnog prostora itd);
greke profesionalnog rada (odabir scenarija, modela, nedovoljno iskustvo strunjaka).
Izvori neodreenosti parametara sadre: greke merenja, greke pri odabiru uzoraka, varijabilnost, upotreba
uoptenih ili surogat podataka.
Uporedo sa analizom neodreenosti pri proceni ekspozicije neophodno je sprovesti i analizu varijabilnosti.
Varijabilnost delovanja povezana je sa aktivnou individua, njihovim ponaanjem, kao i pokazateljem
emisije zagaujuih materija, fiziko - hemijskim procesima, promenljivim koncentracijama hemijskih
materija u razliitim sredinama. Izdvajaju se tri tipa varijabilnosti:
varijabilnost mesta/poloaja (prostorna varijabilnost) koja moe biti procenjena na regionalnom
(makro) ili lokalnom (mikro) nivou.
varijabilnost u toku vremena (vremenska varijabilnost) koja je esto povezana sa sezonskim
promenama vremenskih uslova; kao primer kratkorone varijabilnosti moe da poslui promena
aktivnosti oveka u toku slobodnih ili radnih dana ili razni vremenski intervali jednog istog dana.
Varijabilnost individua (meuindiviualna varijabilnost) se deli na dva tipa:
ljudske
karakteristike, kao to su uzrast ili masa tela; osobenosti ponaanja kao to su
karakter
delatnosti, mesto i duina raznih vrsta aktivnosti.
5.13.3.
i

Trea faza procene rizika. Procena zavisnosti doza - odgovor

U procesu procene zavisnosti doza - odgovor utvruje se kvantitativna veza izmeu nivoa delovanja
tetnih efekata po stanje zdravlja, koji se javljaju kao posledica tih efekata.
Procena zavisnosti doza - odgovor podrazumeva:

prikupljanje informacija o toksinim i kancerogenim svojstvima istraivane materije;

odabir osnovnog kritikog istraivanja (praenja), koje najpotpunije karakterie

7
4

zavisnost

doza - odgovor i posmatrane tetne efekte pri onim uslovima delovanja, koji u najveoj meri
odgovaraju izabranom scenariju i putevima delovanja;
analiza dodatnih istraivanja, koji potvruju pravilnost odabira kritikog praenja/istraivanja;
istraivanje neophodnih parametara zavisnosti doza - odgovor;
procenu neodreenosti parametara zavisnosti doza - odgovor u naselju koje je
izloeno
ekspoziciji;
uoptavanje toksikolokih informacija i odabir kriterijuma za sledeu procenu rizika;
konanu karakteristiku neodreenosti u fazi procene zavisnosti doza - odgovor.

Kriterijumi procene zavisnosti doza - odgovor; odreeni su vrstom uticaja tetnih materija. Dozvoljeno je
da kancerogeni efekti pri delovanju hemijskih kancerogenih materija, koje poseduju genotoksino delovanje,
mogu da se pojave pri svakoj dozi koja izaziva iniciranje promena genetskog materijala. Netoksine
kancerogene materije mogu imati prag tetnog dejstva, ispod kog kancerogeni rizik ne postoji. Za
nekancerogene materije podrazumeva se postojanje graninih (prag) nivoa, ispod kojih se tetni efekti ne
pojavljuju.
Procena zavisnosti doza - odgovor pri delovanju primesa koje nemaju granini mehanizam delovanja:
Procena zavisnosti doza-odgovor za kancerogene materije koje nemaju granini mehanizam delovanja
ostvaruje se putem linijske ekstrapolacije realno eksperimentalno ili epidemioloki zapaenih zavisnosti, u
oblasti niskih doza ili na nivou nultogkancerogenog rizika.
Kao osnovni parametar za procenu kancerogenog rizika agenasa koji nemaju granini mehanizam delovanja
javlja se faktor kancerogenog potencijala ili faktor afiniteta (SF), koji odraava stepen porasta kancerogenog
rizika sa porastom doze delovanja za jedan. Jedinica SF je mg/(kg xdn)-1. Ovaj pokazatelj odraava
najkonzervativniju procenu kancerogenog rizika za oekivanu duinu ivotnog veka oveka.
Kao drugi parametar za procenu kancerogenog rizika javlja se vrednost jedininog rizika (UR), koji
predstavlja najkonzervativniju procenu kancerogenog rizika po oveka, koji je u toku celog ivota izloen
kontinuiranom delovanju analizirane kancerogene materije u koncentraciji od 1mg/m3.
UR se izraunava korienjem faktora kancerogenog potencijala, standardnih vrednosti mase tela oveka i
dnevne potrebe za vazduhom.
UPi = CFi x IP x BW
gde je: URi-jedinini rizik, m3/mg; SFi-faktor kancerogenog potencijala, mg/(kgxdn)-1; BW - prosena masa
tela, kg.
Procena rizika delovanja potencijalnih hemijskih kancerogenih materija, koje imaju granini mehanizam
delovanja (prag), ostvaruje se upotrebom onih metodolokih parametara, koji se primenjuju za
nekancerogene agense, npr. putem odreivanja analiziranog nivoa delovanja na oveka sa vrednou
referentne doze (koncentracije) ili MDK, utvrenoj na osnovu sanitarno - toksikolokom kriterijumu
tetnosti. U osnovi definisanja referentne doze (koncentracije) za kancerogene materije sa graninim
mehanizmom delovanja, lei vrednost nieg interval prosene dnevne doze, koja izaziva poveanu pojavu
tumora u poreenju sa fonom od 10% koja se smanjuje za vrednost izabranog faktora neodreenosti.
rezultati Tako dobijene vrednosti referentnog nivoa delovanja dalje se koristi za proraun koeficijenta
opasnosti.
HQ _ AD * PfD
gde je HQ - koeficijent opasnosti; RfD - referentna doza mg/kg.
_ BfC x IR x ED x EF) f
(BW x AT x 365)
gde je RfC - referentna koncentracija materija u atmosferskom vazduhu, mg/m 3; ED - duina delovanja,
god.; EF - uestalost delovanja, dana /godinje; AT - proseni period ekspozicije (za kancerogene materije 70 godina); 365 - broj dana u godini.
Procena zavisnosti doza-odgovor pri delovanju primesa, koje imaju preg mehanizma delovanja: Tipina
zavisnost doza-odgovor za kancerogene materije ima oblik S krive. Procena zavisnosti doza-odgovor za

7
5

nekancerogene materije sprovodi se uz uraunavanje sledeih vrednosti: NOAEL i LOAEL.

Nivo delovanja hemijskih materija koji je bezbedan po zdravlje odreuje se kao odnos NOAEL i proizvoda
vrednosti faktora neodreenosti prema faktoru modifikacije. U sluaju odsustva NOAEL za proraun
bezbednog nivoa koristi se LOAEL. Vrednost koeficijenta neodreenosti odreuje se uz sagledavanja
mogueg uticaja na pouzdanost procene bezbednog nivoa itavog niza faktora (videti prilog 6).
Karakteristike neodreenosti procene zavisnosti doza-odgovor:
Kao osnovni izvori
neodreenosti, koje mogu imati znaaja pri sprovoenju procene zavisnosti doza/koncentracija- odgovor,
su:

neodreenosti, vezane za odreivanje referentnog nivoa delovanja;

neodreenosti izazvane prenosom rezultata epidemiolokih istraivanja o populaciji izloenoj

ekspoziciji;

neodreenosti, povezane sa odreivanjem stepena dokazivosti kancerogenog efekta na oveka;

neodreenosti pri utvrivanju faktora kancerogenog potencijala;

neodreenosti pri odreivanjukritinih organa/sistema i tetnih efekata;

neodreenost, povezana sa nepoznavanjem mehanizama uzajamnog delovanja komponenata smese

hemijskihmaterija ili osobenosti toksikokinetike i toksikodinamike.
5.13.3.
etvrta faza procne rizika, karakteristika rizika
Karakteristika rizika: U fazu odreivanja karakteristike rizika integriu se podaci o opasnosti istraivanih
atmosferskih zagaenja, vrednost ekspozicije, parametric zavisnosti doza-odgovor, koji su dobijeni u
prethodnim fazama istraivanja, sa ciljem kvalitativne i kvantitativne procene rizika.
Odreivanje karakteristike rizika vri se u skladu sa sledeim fazama:

uoptavanje rezultata procene ekspozicije i zavisnosti doza/koncentracija-odgovor;

proraun vredenosti rizika za odreene marute i puteve unosa hemijskih materija;
proraun vrednosti rizika u sulovima agregatne (unos jednog hemijskog jedinjenja u organizam
oveka svim moguim putevima iz raznih objekata ivotne sredine) I kumulativne (istovremeno
delovanje nekoliko hemijskih materija) ekspozicije;
uticaj i analiza neodreenosti procene rizika;
uoptavanje rezultata procene rizika I predstavljanje dobijenih podataka licima, koja uestvuju u
upravljanju rizikom.

Odreivanje karakteristike rizika sprovodi se pojedinano za kancerogene I nekancerogene efekte.

Procena potencijalnog rizika po zdravlje, povezanog sa hemijskim zagaenjem atmosferskog vazduha
primesama, koje imaju kancerogeni mehanizam delovanja: Procena potencijalno kancerogenog rizika
sprovodi se po fazama:
1. Uoptavanje i analiza svih postojeih informacija o tetnim faktorima, njihovim ososbenostima
delovanja na organizam oveka, kao I informacija o nivoima ekspozicija;
2. Proraun individualnog kancerogenog rizika (CR) za svaku pojedinanu materiju, koja se unosi
u organizam oveka analiziranim putem.
3. Proraun populacionog kancerogenog rizika (PCR).
4. Proraun kancerogenog rizika pri kombinovanom delovanju nekoliko hemijskih jedinjenja na
organizam oveka.
5. Proraun zbirnog kancerogenog rizika (TCR) za analizirane puteve unosa.
6. Analiza i procena izvora neodreenosti i varijabilnosti rezultata karakteristike rizika.
CR - dopunski iznad fona, rizik za oveka da oboli od raka u toku ivota kao rezultat delovanja konkretne
hemijske materije pri odreenoj koncentraciji. Izraunavanje CR vri se na osnovu vrednosri ekspoozicije i
vrednosti faktora kancerogenog potencijala:
CR = LADD x SFix A
gde je A=1=70/70 - vrednost, koja izraava broj godina, u toku kojih je individua izloena delovanju

7
6

(dozvoljeno je da period stalnog ivljenja na izuavanoj oblasti bude 70 godina, prosean broj godina
ivotnog doba - 70 godina).
CR = S x Uri
gde je C- prosena koncentracija materija u atmosferskom vazduhu za ceo period posmatranja, mg/m 3.
Pri relativno visokim nivoima delovanja kancerogenih materija (skrining nivo rizika je vei od 0,01) pa se
proraun rizika vri po jednaini:

CR = 1 - ehr (- SFi x LADD)

Uporedo sa faktorima kancerogeog potencijala za procenu kancerogenog rizika mogu se koristiti faktori
ekvivalentne toksinosti (PEF), koji karakteriu kancerogenu sposobnost date materije reltivnog etlon
kancerogena, kod koga je PEF- 1,0. Pojedinano, vrednosti PEF odreene za poliaromatine ugljovodonike
(etalon - benz(a)piren); polihrorirovane dioksine i benzofurane (etalon
1,4,7,8 - tetrahlordibenzo- n- dioksin). Postoje dve varijante primene PEF. U skladu sa prvom vairjantom za
vrednost PEF za posmatranu materiju izraunava se vrednost SFi:
SFi = SFe x REF
gde je SFe faktor kancerogenog potencijala etalon materije.
U skladu sa drugom varijantom prorauna koncentracija (doza) istraivane materije mnoi se vrednou
PEF. Samim tim koncentracija (doza) datog jedinjenja prevodi se na ekvivalentnu koliinu etalon materije.
PCR - rizik, koji izraava dodatni broj sluajeva tetnih formi, koje se mogu pojaviti u toku ivota kao
posledica ispitivanog faktora:
PCR = CR x ROR
gde je POP - populacija izloena ekspoziciji, ovek.
Godinji populacioni kancerogeni rizik (GPCR) - je broj dodatnih sluajeva raka, oekivanih u toku svake
godine, za odreeni broj populacije kao rezultat delovanja konkretne doze kancerogenih materija.
GPCR = CR x ROR x 1 / A
gde je A = 70 - vrednost koja izraava broj godina u toku kojih je idnividua izloena uticaju.

1,

Kancerogeni rizik pri kombinovanom delovanju nekoliko hemijskih jedinjenja posmatra se kao aditivni. Pri
analizi kancerogenog rizika, vezanog za delovanje hemijskih materija koje pripadaju grupi
2A po klasifikaciji meunarodne agencije za izuavanje raka, prouavane kancerogene materije korisno je
klasifikovati po vrsti i/ili lokalizaciji tumora. U tom sluaju izraunavanje TCR vri se pojedinano za svaku
izdvojenu grupu.
Pretpostavke o aditivnosti kancerogenih efekata tane su samo za oblasti malih verovatnoa efekata
relativno niskih nivoa delovanja. Pri nesagledavanju ovog uslova TCR se izraunava po jednaini:
TCR = 1 - (1 - CRi) x (1 - CR2 ) x...x (1 - CRi)
gde je CR1, CRi - kancerogeni rizik, povezan sa izolovanim delovanjem i-te kancerogene materije.
Pri delovanju nekoliko kancerogenih materija TCR za poznate puteve unosa (prilog 8, tabela 1) izraunava
se po jednaini:
TCRa = L CRi
gde je TCRa - ukupni kancerogeni rizik za inhalacioni unos a; CRi - kancerogeni rizik za i-tu kancerogenu
materiju.
Ukoliko se kao izvori zagaenja atmosferskog vazduha u ispitivanoj naselejnom mestu javlaju industrijska
preduzea i/ili saobraaj, onda njihov udeo u ukupnom kancerogenom riziku moe se proceniti.
Pri proraunu i odreivanju karakteristika rizika neophodno je i sagledavanje osobenosti ispitivanog
kontigenta, njegovih karakteristinih faktora ekspozicije i vrednost ekspozicije koju su odabrali istraivai.
Takoe, neophodno je precizirati koja vrste ekspozicija se ocenjuje: prosena ili maksimalna ekspozicija.
Pri uporednoj karakterizaciji kancerogenog rizika vri se proraun uslovnog godinjeg rizika (I a) - broj
dodatnih sluajeva raka u toju godine, dobijen raunskim putem.

7
7

Ia = (L Ci x POR) x URi / 70
gde je Ci - prosena godinja koncentracija i-te materije; URi - jedinini rizik u toku ivota (70 godina),
m /mg.
Vrednost godinjeg rizika ne treba koristit za izvoenje direktnih analogija izmeu nivoa faktikog
ankolokog oboljevanja ili smrtnosti i vrednosti tih rizika.
Procena potencijalnog rizika po zdravlje, povezanog sa hemijskim zagaenjem atmosferskog vazduha
primesama koje imaju nekancerogeni mehanizam delovanja: Pri procesu odreivanja karakteristika rizika od
nekancerogenih materija vri se:
izraunavanje HQ;
izraunavanje indeksa opasnosti (HI);
izraunavanje potencijalnog rizika trenutnog (reflektornog) delovanja;
izraunavanje potencijalnog rizika dugotrajnog (hroninog) delovanja.
3

HQ odreuje potencijalni rizik nastanka nekancerogenih efekata:

HQ = AD / RfD HQ = AS / RfC
gde je AD - prosena doza, mg/m3; AC - prosena koncentracija, mg/m3.
Za vrednosti HQ < 1,0 rizik od tetnih efekata smatra se zanemarljivo malim. Sa poveanjem vrednosti HQ
verovatnoa nastanka tetnih efekata raste.
HQ se pojedinano izraunava za uslove kratkotrajnog (akutnog) i dugotrajnog (hroninog) delovanja
hemijskih materija. Pri tome, proseno vreme ekspozicije i odgovarajuih bezopasnih nivoa uticaja mora biti
analog.
Proraun HQ, po pravilu, vri se uz sagledavanje kritinih organa/sistema organa, na koje negativno deluju
ispitivane materije. Kritini organi/sistemi organa koji su najpodloniji specifinim tenim biolokim
promenama, mogu se razlikovati u zavisnosti od puteva unosa i duine delovanja hemijskih materija. Pre
svega, kritinim se smatraju organi/sistemi organa, koji su najpodlonijij negativnom uticaju na nivou
graninih doza (koncentracija) analiziranih hemijskih jedinjenja. Sa poveanjem nivoa i duine trajanja
delovanja, obino dolazi do generalizacije tetnih efekata uz pojavu novih organa /sistema organa koji
podleu uticaju.
Procena rizika pri kombinovanom delovanju hemijskih jedinjenja vri se na osnovu prorauna HI, koji se u
uslovima istovremenog unosa nekoliko materija jednim istim putem, izraunava po jednaini:
HI= 2 HQi
gde je HQi - koeficijent opasnosti za pojedine komponente smese materija.
Pri odreivanju vrednosti potencijalnog rizika trenutnog delovanja u smislu efekta, odreuje se verovatnoa
pojavljivanja reflektornih reakcija (pojava razdraljivosti, neprijatnog mirisa i dr.) ili efekata psiholoke
nelagodnosti.
Za prognozu rizika od pojave reflektornih efekata pri zagaenju atmosferskog vazduha, koriste se sledee
jednaine:
prva klasa proboja (prekoraenja) Prob = - 9,15 + 11,66 x lg (C / MDK j.)
druga klasa proboja (prekoraenja) Prob = - 5,51 + 7,49 x lg (C / MDK j.)
trea klasa proboja (prekoraenja) Prob = - 2,35 + 3,73 x lg (C / MDK j.)
etvrta klasa proboja (prekoraenja) Prob = - 1,41 + 2,33 x lg (C / MDK j.)
i

gde je C - koncentracija materije koja deluje; MDK j. - jednokratna maksimalna dozvoljena koncentracija;
Prob - vrednost povezana sa rizikom po zakonu verovatnoe normalne rapodele.
Prekoraenja (proboji) - Prob i verovatnoa (Risk) povezani su tablinim integralom:
i

7
8

Za praktini prevod Prob i Risk koristi se specijalna tabela ili izraene funkcije specijalizovanih
programskih paketa. Tako npr., poznati tabelarni program Excel, koji je sastavni deo proizvoda serije
Microsoft Office, u ove svrhe predlae funkciju verovatnoe normalne raspodele.
Ovaj pristup se primenjuje za nivoe zagaenja objekata ivotne sredine u intervalu 10 - 15 MDK.
U osnovi modela prorauna potencijalnog rizika dugotrajnog (hroninog) delovanja nalazi se model
delovanja bez praga (granice) delovanja, gde se normativne vrednosti MDK posmatraju kao odreeni
kompromis, vezan za prihvatljivi rizik, kada za veinu ljudi ne postoji vidljiva ili prikrivena opasnost po
zdravlje.
Proraun efekata, vezanih za dugotrajno (hronino) delovanje materija koje zagauju vazduh, vri se
upotrebom informacija o njihovim prosenim (godinjim minimalnim) koncentracijama.
Za procenu rizika nespecifinih hroninih efekata pri zagaenju atmosferskog vazduha, jednaine prorauna
rizika su:
Risk = 1 - exp (ln 0,84 x (S / MDK p.d.) b / kp)
gde je Risk - verovatnoa pojavljivanja nespecifinih toksinih efekata pri hroninoj intoksikaciji u
odreenim uslovima; C - koncentacija materije, koja deluje u idreenom vremenskom periodu; MDK . prosena dnevna maksimalno dozvoljena koncentracija; k - koeficijent prekoraenja (ije se vrednosti
menjaju u zavisnosti od klase opasnosti materjie: I klasa - 7,5; II klasa - 6,0; III klasa - 4,5; IV klasa - 3); b koeficijent, ije se vrednosti menjaju u zavisnosti od klase opasnosti materije: I klasa - 2,35; II klasa - 1,28;
III klasa - 1,0 i IV klasa - 0,87.
Risk = 1 - exp (ln 0,84 / (MDK p.d. x kp)) x S x t)n
pd

gde je C - koncentracija primese; n - koeficijent, ija se vrednost menja u zavisnosti od klase opasnosti
materije: I klasa - 2,4; II klasa - 1,31; III klasa - 1,0 i IV klasa - 0,86; t - odnos duine delovanja zagaenja
(godina) i prosenog ivotnog veka oveka (70 godina).
Ovaj pristup se primenjuje za nivoe zagaenja objekta ivotne sredine za vrednosti do 10 - 15 MDK. Jedna
od metoda procene kombinovanog rizika je da se kombinovani rizik odreuje kao zbir izraunatih vrednosti
rizika za svaku materiju koja je uzeta u proraunu.
Jo jedan od pristupa, koji se moe primenjivati za procenu kombinovanog dejstva, je metoda zasnovana na
odreivanju verovatnoa:
Risk sum = 1 - (1 - Riski) x (1 - Risk2 ) x (1 - Risk3 ) x ... x (1 - Riskn)
gde je Risk - rizik kombinovanog delovanja primesa; Riski,..................., Risk - rizik delovanja svake
primese pojedinano.
Pri ovakvom pristupu treba obratiti panju na sledee:
1. Efekti trenutnog delovanja pre svega javljaju se u vidu reflektornih reakcija kod najosetljivijih
osoba. Drugim reima, ljudi koji su najizloeniji delovanju pojedinih primesa, takoe su osetljiviji
od drugih. U vezi sa tim, potencijalni rizik trenutnog delovanja pri kombinovanom delovanju
najee se odreuje maksimalnim rizikom pojedine primese u okviru svih ingredijanata koji
deluju, iako je u pojedinim sluajevima neophodno i sagledavanje ukupnog efekta.
2.
Hronino delovanje hemijskih materija optetoksinog karaktera delovanja na nivou niskih
koncentracija (1 - 15 MDK) karakterie se nespecifinim efektima, to postavlja pitanje razmatranja
neophodnosti obavezne upotrebe prorauna ukupnog rizika za sve primese, koje predstavljaju
potencijalne toksikante sa hroninim delovanjem.
sum

Procena vrednosti potencijalnog rizika na osnovu normativnih pokazatelja:

I

Procena vrednosti potencijalnog rizika trenutnog (reflektornog) delovanja: Vrednost potencijalnog rizika
trenutnog (reflektornog) delovanja odreuje se na osnovu sledeih kriterijuma:
1.
2.

Prihvatljiv - do 2% (do 0,02 u decimalnom zapisu) - praktino iskljuena mogunost pojave

oboljevanja stanovnitva, povezanog sa delovanjem praenog faktora, a stanje nelagodnosti moe
se javiti samo o pojedinim sluajevima, kod izrazito osetljivih osoba.
Zadovoljavajui - 2-16% (0,02 - 0,16 u decimalnom zapisu) - mogui esti sluajevi da se

7
9

stanovnitvo ali na razna stanja nelagodnosti, koja su u vezi sa delovanjem praenog faktora
(neprijatni mirisi, reflektorne reakcije i sl.); sa tendencijom rasta opteg oboljevanja (obino po
podacima medicinske statistike ili pri sprovoenju specijalnih istraivanja), po pravilu nema
pouzdan kakater.
3. Nezadovoljavajui - od 16 do 50% (0,16 - 0,50 u decimalnom zapisu) - mogue sistematine
pritube stanovnitva na razna diskomfortna stanja, koja su u vezi sa delovanjem praenog faktora
(neprijatni mirisi, reflektorne reakcije i sl.); sa tendencijom rasta opteg oboljevanja, koja po
pravilu ima pouzdan kakater.
4. Opasni - iznad 50% (iznad 0,50 u decimalnom zapisu) - mogui masovni sluajevi pritubi
stanovnitva na razna diskomfortna stanja, koja su u vezi sa delovanjem praenog faktora, sa
pouzdanom tendencijom rasta oboljevanja, ako I pojavljivanja drugih efekata negativnog delovanja
(pojava patolokih stanja, koja
su izazvana delovanjem specifinih faktora i dr.).
5. Vanredno (izrazito) opasni - blzu 100%
(ili 1) - zagaenje ivotne sredine je prelo u drugo
kvalitativno stanje (pojavljivanje sluajeva akutnog trovanja, promena strukture oboljenja,
tendencija rasta smrtnosti i dr.), to zahteva procenu uz upotrebu drugih, specifinijih modela.
II

Procena vrednosti potencijalnog rizika dugotrajnog (hroninog) delovanja: Vrednost potencijalnog rizika
dugotrajnog (hroninog) delovanja odreuje se na osnovu sledeih kriterijuma:
1. Prihvatljiv - do 5% (do 0,05 u decimalnom zapisu) - po pravilu, nedostaju tetne medicinsko ekoloke tendecije.
2. Zabrinjavajui - 5-16% (0,05 - 0,16 u decimalnom zapisu) -pojava tendecije porasta nespecifinih
patolokih stanja.
3. Opasni - od 16 do 50% (0,16 - 0,50 u decimalnom zapisu) - javlja se pouzdana tendencija porasta
nespecifinih patolokih stanja uz pojavu pojedinanih sluajeva specifine patologije.
4. Izrazito opasni - od 50 do 84% (0,50
- 0,84 u decimalnom zapisu) - pojava pouzdanog
porasta nespecifinih patolokih stanja
sa pojavom znaajnog broja sluajeva specifinih
patolokih stanja, kao i tendencije poveanja smrtnosti stanovnitva.
5. Katastrofalni - blizu 100% (ili 1) - zagaenje ivotne sredine prelazi u drugo kvalitativno stanje
(pojavljivanje sluajeva hroninog trovanja, promena struktutr oboljevanja, pouzdana tendencija
porasta smrtnosti i dr.), to zahteva primenu drugih specifinijih modela procene.

III Odreivanje vrednosti individualnog kancerogenog rizika: Vrednosti individualnog kancerogenog rizika
treba odreivati na osnovu sledih kriterijuma:
1. Neprihvatljiv (visoki) nivo rizika za stanovnitvo - iznad E-04.
2. Dozvoljeni (niski) nivo rizika - E-04 - E-06.
3. Prihvatljiv (minimalni) nivo rizika - E-06 i manje
IV Odreivanje vrednosti koeficijenta opasnosti: Vrednost koeficijenta opasnosti odreuje se na
osnovu sledeih kriterijuma:
1.
2.
3.
4.
5.

Vanredno (izrazito) visok - iznad 10.

Visoki - 5-10.
Srednji - 1-5.
Nizak - 0,1-1,0.
Minimalni - ispod 0,1.

Procena neodreenosti karaktera rizika: U fazi odreivanja karakteristika rizika vri se odreivanje
karakteristika svih pretpostavki, naunih hipoteza i neodreenosti, koje mogu naruiti rezultate analize
rizika i krajnje zakljuke.
Izdvajaju se etiri osnovna izvora neodreenosti:

neodreenost izazvana problemima statistike obrade uzoraka;

neodreenost modela delovanja ili modela zavisnosti doza - efekat, posebno na nivou doza niskog
intenziteta;

8
0

neodreenost povezana sa krajnjim odabirom baze podataka;

neodreenost povezana sa nepotpunim poklapanjem korienih modela sa realnim stanjem.

U idealnom sluaju za svaku neodeenost mora se izvriti rapodela individualne i opte verovatnoe, na
osnovu koje se vri prosena ili najloija individualna procena negativnog efekta.
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.

neTpoBuh-reruh A.; Eo^obhR T., CKpuma: Ba3dyxBucoKa TexHuHKa mKoga, Hobu Cag,
2008.
AH^emoBufr E. KpcTuh H.TexHonornKu npo^cu u wueomHa cpeduHa ^aKyrneT 3amTuTe
Ha pagy, Hum, 2002. rog.
RyKoBufr J., XeMuja amMoc$epe, PygapcKu ^aKyrneT, Eeorpag, 2001.
National Air Quality and Emissions Trends and Report, 1993. U.S. Environmental Protection
Agency, Office of Air Quality Planning and Standards, Research Triangle Park, North Carolina,
1994.
Ozone: Will It Affect Me? Washington University, St. Louis, Missouri, 1995.
The Inside Story: A Guide to Indoor Air Quality. U.S. Environmental Protection Agency, Office of
Air and Radiation, Washington,DC, 1988.
The Plain English Guide to the Clean Air Act. U.S. Environmental Protection Agency, Office of
Air and Radiation, Washington, DE, 1993.
5.A. Efdayeu. Yeieiaey e eiiodieu ninoiyiey i'dediaiie ndaau. - I.: Aeadiiaoaiefaao, 1984.
Ioaiea e daaoeediaaiea ea^anoaa iedosafcuae i'dediaiie ndaau. O^aaiia imiaea aey
eisaiada-yeieiaa/iia daa. A.O. Iidyaeia e A.A. Oiaameiai. I.: iOIO leiidediau innee,
Efaaoaeuneee Aii Ideaie, 1996.
E.E. Iafod, I.E. Iieaiaaiia. Eodn eisaiadiie yeieiaee: O^aa. Aey aofia/Iia daa. E.E. Iafoda - I.:
Aunoay 0eiea, 1999.
A.A. Aaneeuaaa, A.i. Aeie^aiei, O.A. Aonaaa e ad.. Eae idaaiefiaaou iauanoaaiiue
yeieiae^aneee iiieoideia. oeiaianoai aey iauanoaaiiuo idaaiefaoee/iia daa. I.A. Oiooeaaie. - I.:
Aieaiadaa -Yeiidann, 1998.
I. aaaeeu, x. aaaeeu. Ndaaa ia0aai iaeoaiey. Ei.2. Qaadyfiaiea aiau e aifaooa. - I.: led, 1995
A.A. Aieoa, A.A. Nodoeiaa. Yeiiiieea idediaiuo danodnia: O^aaiia imiaea aey aofia. - I.: Aniaeo
Idann, 2001.
I.A. iaeinii. Idaaiaia daaoeediaaiea idediaiiieufiaaiey e iodaiu iedosafcuae ndaau/Iad. n aiae. I.,
1990
9. Y. Neioo. Idiaeaiu oidaaeaiey eaiaaneeie danodnaie//N0A: yeiiiieea, iieeoeea, eaaieiaey. 1 8
1990.
Iooeia A.A. Oefeei-oeie^aneea iaoiau aiaeefa: O^aaiee aey oaoieeoiia - I.: Oeiey, 1995.
ivkovi N., Anelkovi B.; Smernice za projektovanje sistema zatite ivotne sredine, Zbornik
radova, III Nauni struni skup o prirodnim vrednostima i zatiti ivotne sredine, Borsko Jezero,
1995. str. 101-105.
ivkovi N., Anelkovi B.; Ekoloki rizik kao predpostavka ekolokg osiguranja, Preventivni
ininjering br.2, Dunav Preving, Beograd 1996. str. 21-25.
Danilob-Danilxqn V.I., i sar.; Okruaniaq sreda medu prolym i buduim, Moskva, 1994. str.
129.
Kasxrnenko A.A. Kongrolx kaestva okruawej sredy, Rossijskij universitet druby narodov,
Moskva str. 135.
ReVelle P., ReVelle C.; The Environment, Issues and Choices for Society, Joner and Barlett
Publishers, Boston, 1988. pp. 191.
Mihajlovi M. Kontrola kvaliteta ivotne sredine, Fakultet zatite na radu, Ni, 1998. Str.143.
Rebellx P., Rebellx .; Sreda naego obitaniq, Narodonaselenie i pievye resursy, Mir, Moskva
1994. str. 340.
Muggep P.; u3Hy oKpy^aHwhej cpege HOCT 1. nporpec, MocKBa, 1993. CTp. 252.
A^aHaceB A., OOMUH C.; MoHuTopuHr u MeTogy Kompogq oKpy^awhej cpegy. MH^ny,
MocKBa, 1998. CTp. 154.

8
1

26. nynypeB E.H.; npoS^eMy eKogoru MocKBe, 1992. CTp. 195.

27. Kopogox E.A. MoHUTopuHr roeponormecKoj cpegy, MOCKOBCKOT yHUBepcmeT,
MocKBa, 1995. CTp. 265.
28. rpyme W.; MoHuropuHr Ha ^uBoraaTa cpega BO MaKegoHua, ^pymTBO 3a eKogo3me Ha
MaKegoHuja, CKonje, 1994. CTp. 206.
29. Nebel B. Nauka ob okruawej srede, Mir, Moskva, 1993. str. 304.
30. Program praenja kvaliteta vazduha za urbana i industrijska podruija, publikacija br. 33,
Jugoslovensko drutvo za istu vazduha, Sarajevo, 1978. str. 61.
31. ivkovi N., Anelkovi B.; Primena matematikih modela u ekolokoj ekspertizi izvora emisije
zagaujuih materija u urbanim sredinama, Zbornik radova Eko-konferencija '95, Ekolki pokret
Novog Sada, Novi Sad, 1995. str. 329-337
32. ivkovi N., orevi A.; Analiza kontrole mernih stanica za sumpordioksid grada Nia,
Zbornik radova, Naa ekoloka istina, Tehniki fakultet Bor, Donji Milanovac 1997. str. 229-234.
33. Roaj D., Jablanovi M.; Zagaivanje i zatita ivotne sredine, Zbornik za izdavanje udbenika,
Pritina, 1980. str. 301.
34. Krasimov V.A. Ohrana prirody Principi, Problemy, Prioritety, Institut oxrany prirody, Moskva,
1992. str. 169.
35. ivkovi N., Anelkovi B.; Analiza primene modela za prostornu distribuciju tetnih materija iz
izvora emisije pri oceni uticaja industrijskih objekata na ivotnu sredinu, Zbornik radova, Naa
ekoloka istina. 94, Borsko Jezer, 1994. str. 79-80.
36. ivkovi N., orevi A.; Analysrs of lokations of measurement stations for Air polution coming
from energetic sourcesin monitoring net of Nish, Proceedings of Risk '97, Faculty of
Occupational Safety, Ni, 1997. pp. 35-39.
37. Todorovi A.; Zatita vazduha, Projekat G14, Institut za nuklearne nauke Boris Kidri, Vina,
1979.
38. A.A. Aaneeuaaa, A.I. Aeie^aiei, O.A. Aonaaa e ad.. Eae idaaiefiaaou iauanoaaiiue yeieiae^aneee
iiieoideia. oeiaianoai aey iauanoaaimo idaaiefaoee/iia 6aa. I.A. Oiooeaaie. - i.: Aieaiadaa
-Yeiidann, 1998.
39. I. aaaeeu, x. aaaeeu. Ndaaa ia0 aai iaeoaiey. Ei.2. Qaadyfiaiea aiau e aifaooa. - I.: ied, 1995
40. A.A. Aieoa, A.A. Nodoeiaa. Yeiiiieea idediaiuo danodnia: O^aaiia iiniaea aey aofia. - I.: Ani'aeo
Idann, 2001.
41. I.A. iaeinii. Idaaiaia daaoeediaaiea idediaiiieufiaaiey e iodaiu iedosa^uae n6aau/Ia6. n aiae. I.,
1990
42. ivkovi N., Anelkovi B.; Primena matematikih modela u ekolokoj ekspertizi izvora emisije
zagaujuih materija u urbanim sredinama, Zbornik radova Eko-konferencija '95, Ekolki pokret
Novog Sada, Novi Sad, 1995. str. 329-337
43. ivkovi N., orevi A.; Analiza kontrole mernih stanica za sumpordioksid grada Nia,
Zbornik radova, Naa ekoloka istina, Tehniki fakultet Bor, Donji Milanovac 1997. str. 229-234.
44. Roaj D., Jablanovi M.; Zagaivanje i zatita ivotne sredine, Zbornik za izdavanje udbenika,
Pritina, 1980. str. 301.
45. Krasimov V.A. Ohrana prirody Principi, Problemy, Prioritety, Institut oxrany prirody, Moskva,
1992. str. 169.
46. ivkovi N., Anelkovi B.; Analiza primene modela za prostornu distribuciju tetnih materija iz
izvora emisije pri oceni uticaja industrijskih objekata na ivotnu sredinu, Zbornik radova, Naa
ekoloka istina. 94, Borsko Jezer, 1994. str. 79-80.
47. ivkovi N., orevi A.; Analysrs of lokations of measurement stations for Air polution coming
from energetic sourcesin monitoring net of Nish, Proceedings of Risk '97, Faculty of
Occupational Safety, Ni, 1997. pp. 35-39.
48. Bai% d., vuji* g., dvornik a., loaji* a., vuji* g.: Priruenik za izradu procene stanja ivotne
sredine pri investicionim operacijama, Fakultet tehniekih nauka, Novi Sad, 2002.
49. Hodolie j., budak i., lomen i.: Projektovanje proizvoda sa aspekta ocene ivotnog ciklusa proizvoda
(LCA), Nacionalni naueno-strueni easopis "Menadment totalnim kvalitetom", No2 Vol.31, JUSK -

8
2

Jugoslovensko udruenje za standardizaciju i kvalitet, Beograd, 2003.

50. AMeguja Rop^eBuh, HeHag ^ubkobuR, PeHaTa KoBaneBuh***, Buma Tacuh***, Mapuja
^ubkobuR***, MugeHa JoBameBuh-CTojaHoBuh***, fl,paraH MaHojguh***, Mass concentrations
and indoor-outdoor relationships of PM in selected educational buildings in Nis, Chemical Industry
and Chemical Engineering Quarterly , 2014, Serbia, DOI: 10.2298/CICEQ 140207013K
51. AuMHa ^uBKoBuh, HeHag ^uBKoBuh, EMuHa MuxajgoBuh, JacMuHa PagocaB^eBuh, MuoMup
Paoc, 3opaH MapjaHoBuh***, REDUCING EMISSIONS OF MOTOR VEHICLES BY USING
BIOFUEL AS PROPULSION FUEL, IVInternational Conference Industrial Engineering And
Environmental Protection 2014 , 2014, ISBN 978-86-7672-234- COBISS.SR-ID 290244871.
52. HeHag ^uBKoBuh, MugeHa JoBaHoBuh, HuKoga Mumuh, Comparative analysis of the
concentration of ambient air pollutants determined by measuring and modeling, FU: Work&Liv Env
Protect, 2014, FU: Work&Liv Env Protect, University of Ni, Serbia, 2, 11, ISSN 0354-804X (Print)
2406-0534 (Online),

http://casopisi.junis.ni.ac.rs/index.php/FUWorkLivEnvPro
t

53. HeHag ^uBKoBuh, AuMHa TaKuh, HBaHa MgageHoBuh-PaHucaB^eBuh***, Hbu^

CTaMeHKoBuh, istija proizvodnja kao odgovoran izbor prema ivotnoj sredini-studija
sluaja, Ecologica (M51), 2014, Ecologica, Nauno-struno drutvo za zatitu ivotne sredine
Srbije - Ecologica, 75, 21, ISSN 0354-3285, http://www.ecologica.org.rs
54. AMeguja Rop^eBuh, HeHag ^uBKoBuh, ^paraH Mamuh, 3opaH neTpymuh, EpaHuMup
TogopoBuh, Kartografisanje kvaliteta vazduha I procena zdravstvenog rizika pri dugotrajnoj
ekspoziciji ugljenmonoksidom predkolske dece u Nisu , WORKSHOP "Unapreenje sistema
monitoringa i procene dugotrajne izloenosti stanovnitva zagaujuim supstancama u ivotnoj
sredini ,2014, Fakultet zatite na radu u Niu, og: 17.09.2014, go: 18.09.2014,
http://www.znrfak.ni.ac.rs.
55. HuKoga Mumuh, Prikaz i namena Web aplikacije - Lokalni registar izvora zagaivanja WORKSHOP
"Unapreenje sistema monitoringa i procene dugotrajne izloenosti stanovnitva zagaujuim
supstancama u ivotnoj sredini ,2014, Fakultet zatite na radu u Niu, og: 17.09.2014, go: 18.09.2014,
http://www.znrfak.ni.ac.rs.
56. MugeHa CTaHKoBuh, Uticaj CO na kvalitet ambijentalnog vazduha u okolini Fakulteta zatite na
radu u Niu WORKSHOP "Unapreenje sistema monitoringa i procene dugotrajne izloenosti
stanovnitva zagaujuim supstancama u ivotnoj sredini ,2014, Fakultet zatite na radu u Niu, og:
17.09.2014, go: 18.09.2014, http://www.znrfak.ni.ac.rs.
57. MugeHa JoBaHoBuh, MugaH naBgoBuh, AgeKcaHgap Rypuh, Uporedna analiza rezultata merenja
zagaujuih supstanci u ambijentalnom vazduhu merenih mernim stanicama Airpointer
WORKSHOP "Unapreenje sistema monitoringa i procene dugotrajne izloenosti stanovnitva
zagaujuim supstancama u ivotnoj sredini ,2014, Fakultet zatite na radu u Niu, og: 17.09.2014,
go: 18.09.2014, http://www.znrfak.ni.ac.rs.
58. MugaH EgarojeBuh, HeHag ^uBKoBuh, fl,ymu^ nemuh, Simulation of wind driven dispersion
of fire pollutants in a street canyon using FDS, Environmental science and
pollution research (M21), 2013, Springer, ISSN 0944-1344, DOI: 10.1007/s11356-013- 1999-9
59. HeHag ^ubkobuR, CHe^aHa ^ubkobuR, AuMHa TaKuh, The improvement of environmental
performances by applying ISO 14001 standard: A case study, Chemical Industry & Chemical
Engineering Quarterly, Vol. 19, No. 4., 2013, Savez hemijskih inenjera, UDC: UDC
502.1:502/504:006.3/.8

8
3

60. HeHag ^ubkobuR, CHe^aHa ^ubkobuR, AuMHa TaKuh, Improvement of environmental management
- a case study, Fresenius Environmental Bulletin (M23), 2013,
61. MuoMup Paoc, HuKoga Mumuh, HeHag ^UBKOBUR, Au^aHa ^UBKOBUR, WEB aplikacija
- Lokalni registar izvora zagaivanja, X Symposium "Novel Tecnologies and Economic
Development" , 2013, Faculty of technology, Leskovac, ISBN 978-86-82367-98-7, Cp6uja, og:
22.10.2013, go: 23.10.2013.
62. Au^aHa ^uBKoBuh, HeHag ^uBKoBuh, MugeHa JoBaHoBuh, MuoMup Paoc, The ambient air
quality monitoring with the portable station ''Airpointer'', X Symposium "Novel Tecnologies and
Economic Development" , 2013, Faculty of technology, Leskovac, ISBN 978-86-82367-98-7, Cp6uja,
og: 22.10.2013, go: 23.10.2013.
63. HeHag ^HBKOBuh, CHe^aHa ^HBKOBuh, u^aHa TaKHh, Improvement of environmental
management, Ecologica (M51), 2013, Ecologica, HaynHo-CTpynHo gpymTBO 3a 3amTHTy
*HBOTHe cpeguHe Cp6uje - Ecologica, 0354-3285 og CTp. 326, go CTp. 330,
UDC:UDC:502.35.36:658.235
64. AMeguja Rop^eBnh, Kay3agHa aHagu3a KBaguTeTa Ba3gyxa u 3gpaBCTBeHor pu3uKa og
aepo3ara^eaa*, Kaysmna ancrnu3a mcmumema ea3dyxa u 3^paecmeeH0^pu3UKa od aepo3a^atyewa
(M71), 2010, OaKygTeT 3amTUTe Ha pagy, yHHBep3UTeT y Humy, UDC: 504.064
65. ^UBKOBuh ., Paoc M., "BopeBHfi A., ^UBKOBuh H.: CoBMeCTHblH pOCCUHCKOcepcKHH copHUK- Co^HOKygbTypHHe u3MepeHHH B ycgoBuax ^go6agu3a^uu,
KpuTHnecKHH o63op npo6geMbi 3arpja3HeHua Bo3gyxa u nepcneKTHBM oxpaHbi
oKpy^awmen cpegbi ycgoBuax ^go6agH3a^HH, POCCHHCKO - Cep6cKHH c6opHHK,
Co^HOKygbypHMe H3MepeHua ycgoBuax ^go6agH3a^HH - OnbiT Poccun u Cep6un,
Me^gyHapogHaa aKageMua HayK (PyccKaa CeK^a), 2011. HCBH 978-5-7383-0358-6
66. orevi: Kvalitativno-kvantitativna ocena kvaliteta vazduha grada Nia, Zadubina Andrejevi,
str.104. UDK: 502.3:502.175(497.11), ISBN 978-86-7244-706-4, Beograd 2008.
67. ivkovi N., orevi A.: Zatita vazduha-teorijske osnove predvianja zagaenosti vazduha sa
primerima reenih zadataka, Fakultet zatite na radu, Ni, 2001., str. 188. CIP 504. 3. 054; ISBN86-80261-31-9
68. Radosavljevi, J., orevi, A.: Deponije i deponovanje komunalnog otpada, Univerzitet u Niu,
Fakultet zatite na radu u Niu, Ni, 2012, str. 291. CIP 628.4; ISBN 978-86-6093-010-3;
COBISS.SP-ID 191699468
69. Dragana Niki, Dragan Bogdanovi, Maja Nikoli, Aleksandra Stankovi, Nenad ivkovi,
Amelija orevi: Air quality monitoring in NIS (SERBIA) and health impact assessment, SCI,
ISSN 0167-6369 (Print) 1573-2959. 2009
70. Amelija V. orevi, Nenad V. ivkovi, Emina R. Mihajlovi,
Jasmina M. Radosavljevi, Miomir T. Raos, Ljiljana . ivkovi, The effect of pollutant emission from
district heating systems on the correlation between air quality and health risk, THERMAL SCIENCE,
Year 2011, Vol. 15, No. 2, pp. 293-310. ISSN 0354-9836; UDC:
662.613.5:614.71/.72
D01:10.2298/TSCI110114033D
71. Miomir Raos, Ljiljana ivkovi, Nenad ivkovi, Amelija orevi, Jasmina Radosavljevi, Modelling
of Parameters of the Air Purifying Process With a Filter Adsorber Type Purifier by Use of Neural
Network, Strojarstvo, (2011), 53 (3), pp. 165- 170. ISSN 0562-1887; UDK 697.941:532.52:004.032.26,
CODEN STJSAO ZX470/1452
72. Jasmina M. Radosavljevi, Miroslav R. Lambic, Emina R. Mihajlovic, Amelija V.
Djordjevic, Estimation Of Indoor Temperature For A Direct Gain Passive Solar Building, Journal of

8
4

Energy Engineering, Volume 140/number 1, ISSN 0733-9402 D0I:10.1061/(ASCE) EY. 19437897.0000104, 2014
73. Lj. orevi, Lj.ivkovi, N. ivkovi, A. orevi: Assessment of heavy metals pollution in
sediments of the korbevaska river south eastern Serbia, Soil and Sediment Contamination An
International Journal vol 21, BSSC-2011-0051.R2
74. Renata Kovacevic, Visa Tasic, Marija Zivkovic, Nenad Zivkovic, Amelija Djordjevic, Dragan
Manojlovic, Milena Jovasevic-Stojanovic: Mass concentrations and indoor- outdoor relationships of
PM in selected educational buildings in Nis, Serbia, In: Chemical Industry and Chemical Engineering
Quarterly, DOI: 10.2298/CICEQ 140207013K, Q21(1), 2015., str. 149-158.
75. orevi A., Risti G., ivkovi N., Todorovi B., Hristov S., Miloevi L. Respiratory diseases in
preschool children in Ni exposed to suspended particulates and carbon monoxide from ambient air,
Vojnosanitetski pregled, Vojnomedicinska akademija, Beograd, 2015. (prihvaen za tampu)
76. Chemical Industry & Chemical Engineering Quarterly (M23), 2012, Savez hemijskih inenjera, 2013
OnLine-First
(0,
ISSN
1451-9372
(Print)
ISSN
22177434
(Online),
http://www.ache.org.rs/CICEQ/CI&CEQ.html,
77.

HeHag ^hbkobhA, CHeaHa ^hbkobhH, a^aHa Tarafr, The improvement of environmental

performances by applying ISO 14001 standard: A case study, og CTp. -, go CTp. -, UDC: -, DOI:
DOI:10.2298/CICEQ120513088Z,

78. Chemical Industry & Chemical Engineering Quarterly (M23), 2011, Association
of the Chemical .,
4/II,
18,
ISSN:
1451-9372.,
http://www. ache.org.rs/CICEQ/CI&CEQ.html,
79.

HeHag ^hbkobhA, Predrag Milutinovi, ***, Zoran Grsi, ***, Dragan Dramli, ***, Zoran Veliki,
***, Stefan Dramli***, System for automatically preventing the raising of ash from dedicated
landfills, og CTp. 681, go CTp. 693, DOI: DOI: 10.2298/CICEQ120228115M,

80. Serbian Journal of Management (M24), 2012, Tehniki fakultet, Bor, 2, 7, ISNB 1452-4864,
81.

HeHag ^hbkobhA, a^aHa TaKnfr, HBaHa M^ageHoBHfr-PaHHCaBeBHfr***, Mn^oBaH

ByKoBHh***, Rop^e Humrafr***, ne^a Mn^oCaBeBnh***, Multicriteria ranking of the Danube water quality on its course through Serbia, og crp. 299, go
CTp. 307, UDC: -, DOI: 82. Simulation of wind-driven dispersion of fire pollutants, in a street canyon using FDS, Dusica
J. Pesic & Milan DJ. Blagojevic & Nenad V. Zivkovic, Environ Sci Pollut Res (2014) 21:12701284, DOI
10.1007/s11356-013-1999-9

12.
13.
14.
15.
16.

www.hr.wikipedia.org
www.eko.bg.gov.yu
www.mojevijesti.ba/.../SVIJET/umski%20poar.jpg
www.americanedu/ted/bhopal
www.ekoplan.gov.rs/srl/Globalne-ekoloske-promene-312-c58content.htm ttp://translate.google.com/translate?hl=sr&langpair=en|
sr&u=http://www.barrameda.com.ar/ecology/e cological-disasters.htm

18. http//en.wikivisual.com/.../d/de/Atmosphere_model.png
19. http//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/...
20. www.ekologija.ba/userfiles/image/e_po_4.jpg

8
5

21.
22.
23.
24.
25.
26.

http://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cernobilska_nesre%C4%87a
http://www.serbianmeteo.com/site/index.php?
http://www.ekoplan. gov.rs/src/dodaci/recnik/a.html
http://www.zdravlje.org.rs/ekoatlas/04a.htm
http://en.wikipedia.org/wiki/Bhopal_disaster
http://www.interfax.ru/r/B/0/4.html?
mode=4&date_mode=-

27.
28.

www.ivonazivkovic.net/erupcija%20sent%20helen.j
http://sr.wikipedia.org/sr-

3&date_style=date2&title_style=title_of_other&id_issue=11365346

8
6

Opservaciju sa krova, uglavnom za merenje osnovnog kvaliteta vazduha u okviru zatite

ivotne sredine i dugoronih analiza u urbanim sredinama,
Opservaciju na nivou ulica pomou stacionarnih i mobilnih ureaja,
Opservaciju graninih vrednosti,