Glagoli

Glagoli su rei koje kazuju radnju (itati, kopati, pevati), stanje (osediti, pocrveneti, venuti) ili zbivanje
(naoblaiti se, sevati, grmeti).
To su nesamostalne, promenljive vrste rei.
U reenici vre slubu predikata, a glagolski prilozi sadanji i proli vre slubu priloga za vreme.
Promena glagola se naziva konjugacija.
Zavisno od svrenosti radnje, stanja ili zbivanja glagoli se dele na:
svrene (oznaavaju zavrenu radnju)(doi, nauiti, ustati, pojesti, rei)
nesvrene (oznaavaju radnju koja ko traje)(dolaziti, uiti, ustajati, jesti, govoriti)
Glagoli radnje (trati, pevati, igrati)
Glagoli stanja (misliti, voleti, eleti)
Glagoli zbivanja (duvati, sevati, svitati)
Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na:
prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga)(kuvati, bacati, sanjati)
neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga)(leati, ustati, misliti)
Glagoli koji uz sebe imaju re SE, nazivaju se povratni glagoli. Oni nisu ni prelazni ni neprelazi
glagoli.
(eljati se, smejati se, umivati se).

Glagolski oblici

U srpskom jeziku postoji 14 glagolskih oblika i dele se na:

Line (9)
Neline (5)

Nelini glagolski oblici su :

infinitiv (osnovni glagolski oblik kojim se imenuje samo glagolska radnja, a ne kazuje se nita o
vremenu vrenja radnje, rodu i broju)(hteti, trati, govoriti, ii, sei)
radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za graenje drugih glagolskih oblika i govori
da je radnja, stanje ili zbivanje izvreno i da su subjekti bili aktivni)
trpni glagolski pridev(oznaava da se na nekome ili neemu vrila ili izvrila neka radnja, tj. da
neko trpi vrenje radnje.1. nacrtan, nacrtana, nacrtano, nacrtani, nacrtane, nacrtana,2. sruen, sruena,
srueno, srueni, sruene, sruena,3. zabrinut, zabrinuta, zabrinuto, zabrinuti, zabrinute, zabrinuta,
glagolski prilog proli oznaava radnju koja se deava u prolosti i to pre neke druge radnje. (krenuvi, mahnu-vi, vide-vi, tres-avi,..)
glagolski prilog sadanji oznaava radnju koja se vri istovremeno ili paralelno sa radnjom koju
odreuje(crtajui, nosei, idui)

Lini glagolski oblici su :

1.

Prezent sadanje vreme obeleava radnju koja se vri:

u isto vreme kada se govori o njoj: Trim na stadionu.
stalno, sve vreme, tj. prezent koji se koristi stalno, sve vreme: Ibar protie kroz Kraljevo.

2.

Perfekat prolo vreme glagolski oblik za izricanje radnje koja se deavala u prolosti, pre
trenutka govorenja(trao sam, jeo sam, govorio sam, priala sam)

3.

Futur I ili budue vreme je glagolsko vreme koje slui za opisivanje radnje, stanja ili zbivanja
koji e se desiti u budunosti(trau, jeu, govoriu, priau, priaete)

4.

Imperfekt oznaava preanje nesvreno vreme. Koristi se za radnju koja se vrila u neposrednoj
prolosti, pre trenutka govora o njoj(etah po parku. Trah na stadionu. Plivah u moru. Trae po
parku)

5.

Pluskvamperfekat davno prolo vreme koristi se da opie dogaaj koji se desio pre neke druge
prole radnje(bio sam darovao, bila sam darovala, bili su darovali)

6.

Aorist ili prolo svreno vreme je glagolski oblik koji oslikava radnju koja se desila u prolosti
(padoh, uradih, sretoh, shvatih, uradismo, uradiste, ispekoe).

7.

Futur II oznaava buduu radnju koja e se izvriti pre, posle ili istovremeno sa nekom drugom
buduom radnjom(budem radila, bude govorio, bude pevao, budemo trali, budete plivali, budu
vozili)

8.

Imperativ
je nain kojim se izraavaju zapovesti i elje da se obave odreene radnje.
Imperativ ima samo drugo lice jednine i prvo i drugo lice mnoine prezenta.
i, -j (za 2. lice jednine)(Hajde tri, pevaj)
imo, -jmo (za 1. lice mnoine)(Hajde trimo, pevajmo)
ite, -jte (za 2. lice mnoine)(Hajde trite, pevajte)

9.

Potenicijal
je glagolski oblik kojim se iskazuje mogunost, uslov ili elja da se neka radnja izvri
(jednina:bih, bi, bi (spavao): mnoina: bismo, biste, bi (spavali):)