II

II

II
Podrska u ucenju deci sa

II poteskocama iz spektra

II autizma

II

III
Praktican vodic za roditelje i osoblje u redovnim
II skolama i vrticima
II
Liz Hannah

II

III

III

III

III

III

III

I1ustracije Steve Lockett

r
L

THE NATIO NAL

AUTISTI C SOCIETY

First published 200 I by The National Autistic Society, 393 City Road, London EC IV I NG
All rights reserved. No part of this publication may be reproduced , stored in a retrieval
system or transmitted, in any fonn or by any means, electronic, mechanical, photocopying,
recording or otherwise without the prior pennission of the Copyright owner.
ISBN I 899280324
Copyright The National Autistic Society
Designed by Column Communications
Printed in Great Britain by Crowes Complete Print
Naslov origina\a: Teaching young children with autistic spectrum disorders to learn, A
practical guide for parents and staff in main.tream schools and nurseries;
Autorka: Liz Hannah
Ilustracije: Steve Lockett
The National Autistic Society
Izdavac za Srbiju: Republicko udruzenje za pomoc osobama sa autizmom
Prevod: Biljana Janjic
Strucna saradnica:

Nata~a

Milojevic

Lektorka: Snezana Kolar

Stampa: IP "Filip Visnjic", Beograd
Tiraz: 1000
Prvo izdanje; 2007 . godina
ISBN 978-86-9\ 0 \89-0-0

/:,1"

,1" ' jl' T , \!Ill ,1-: ""' :"' ! "

idc,l\..' i \ll-;nll) !!llliill,1

i'v1arl-;u . I-;uj l

'U\

i " . :r11

C "\ ';"

. , 1 1 ',01

,"'"

11 " , ' ,d ll't.: 1)" \ 1\1'"

~d" . 1 I\, '-, ,, / " " ' ,

! < ~ ': 1I IL I'Ll\

",'\ 'I'11 1: IC I:'

: 1,'

i.

1-;\)11 'I ) ' II'k' I 1.i I\~lIi l1loJc

PO::;Cbnll 1.I!1\;11IUICrn Nil-;I-;i l

I\.,CJC , !-.\1Ibt:1 J1l ll 11 (1,:! :-o ku ,

Poruka autora
Ova knJiga je napisana da roditcljil11<l II ok\irll porodicne sredinc i o:>oblju II I'cuo'vnil11
skolama i vrticima pomogne u pruzanjll podr;ke i llcenjll dece :o;a potes!.;ocama iz spektra
autizl11a, llzrasta od tri do Sedam godina, To je prakticna kl1J iga !.;oja sazirnn neke
isprobane i testirane ideje !.;ako bi \ama i deci [Jomogla da llspe;no radite i igr,1[c se,

autorki i ilustratoru

Liz Hannah i Ste\e Locket1 rade za Ser\is za, podr;ku u ucenJu Skolske upraVe
SOLlth\\arkl. Liz pruza podrsku i uci decll sa poteskocama iz spektra aLltizma koji
pohadaju redovne skole i vrtice. a Steve rade u Ser\'isu za \izuelnu podrsku".

I L' orig ina lu - Teachig SUfJPOrl Sen icc. SOlllhwark Education Author\
:' l ' originalu ' Vi sual SlIfJP\11'I Sen'icc

Uvod

Potrebe deteta sa poteskocama iz srcl\.tra tl lltizl11a

IJ

i Razvija nje rane komllnikac ije

i5

2 Ran o ucenje: predllslov za daljc llceny

39

.3 Struktllirano ucenje

53

4 Razvijanje vestina pisanja i ci tanja

67

. >

5 Ucenje razllme va nja brojeva

75

6 Razvijanje vestina socijalne inr crakc iJc

79

7 Nedostatak imag inacije i fleksibiln og

mi~ lje nja

85

8 Strategije za podrsku ponasanju

91

Neke zav rsne misli

i0I

Reference

103

Predlozi za dalj e citanje

105

Korisni izvori za rad

107

lnde ks

109

UVOD

Demas .Ie l1acionai n,\ [)(li tiKa l,\ha Ja Je C\ sa Sl11clilJJl11cl u rc\z\oj u treba da imclJu prtiiku
da se skoiuju zajccln o sa s\ojim vrsnjaeima u rcdo\nim skolama. Stoga nastavniei.
vaspitaci i asistenti 1I \aspitno-obrazo\nim ustano\aJl1a uce bko da izadll u susret razno
likosti potreba cle ct? sa Kojom racle. Takocle roditclji mogu d,) izabcru rcdo\ne ~kolc koje
Sll u blizini mesta stanO\anja. ta ko da s\a njihova dcea idu zaj edno u skolu sa deeom jz
lokalnog okruzenja. J'.,;a raj nacin dcea sa razlicitim smctnjama u razvoju ni na koji nacin
nisu izdvojena iii etikctirana kao ..drugacija". Ona postaj u \idlji\. sasta vni deo svoje
lokalne zajedniee. uceei i igrajuci Sc zajcdno sa s\ojim \T;njaeima i bracom/sestrama.
Primetno je da. pogotO\O na ranom uzra stu, deeel sa potc skocama iz spektra autizma
pohadaju lokalne \rtiee. igraoniee 3 i osnovne skole uz razlicite oblike dodatne podrske .

Rani uzrast je kijucan za ucenje. pogotovo za deeu sa po sebnim obrazo\ nim potrebama .
Za deell sa poteskoeama iz spektra autizma, rana intervencija. uz odgovarajuei nacin
poducavanja i vodcnja. pomaze deteru da razvije \coma vazne soeijalnc. komunikativne
vestine i vestine igranja koje ce obezbediti bazu za dalje ucenje. Problemi u ponasanju
mogu da budu ublazeni dok su deea jos lIvek mala. Iako to nc garantuje da tokom vremena
nece biti daljih poteskoea. obezbedllje deei i njiho\oJ porodlei dobar pocetak i pomaze u
izgradnji samopouzdanja.
Programi kao sto su Program rane interveneije l\aeionalnog udruzenja za autizam 4 koj i
radi sa roditeljima nakon dijagnostikovanja poteskoea iz spektra autizma kod deee,
omogucavaju roditeljima da razumeju razloge potc ~ koca koje njihova deea imajll . Oni
pruzaju prakticnc sugcstije i moguenosti razmene ideja i iskusta\a. U vrticima ,
igraonicama i skolama, treninzi i diskusije su od kljucne \aznosti kako bi zaposleni
lIspesno razumeli kompleksne potrebe ove deee i pomogli im u stieanju novih vestina.
Sirom zemlje lokalne obrazovne vlasti nude razlicitc izborc i razlicite tipove usluga za
decu sa poteskoeama iz spektra autizma. Neke nude spceijalne skole za deeu sa
kompleksnim i razlicitim obrazovnim potrebama. kojc pohada najveci broj deee, iako deea
S,\ Aspergerovim sindromom mogu da pohadajll i redovne skole. Druge lokalne zajednice
imaju grupe u redovnim sko\ama, koje obuhvataju deeu sa razlicitim sposobnostima u
okvirll manjih odeljenja u kojima radi veei broj osoba (obicno je to jedna odrasla osoba na
troje deee). Ove grupe, tamo gde postoje , omogueavaju inkluziju u redovne skole.
Medutim, broj zaposlenih u redovnim skolama nije do\oljan da bi se obezbedilo
inklllzivno obrazovanje i cesto deea, koja su navikla na mimo i struktllirano okruzenje
~pecijainih odeljenja, imaju poteskoce da se pri viknu n(\ bucnije i manje struktuirano
okruzenje redovnih odeljenja kada ih pohadaju jednom iIi dva puta nedcljno.
[)cca U ovim grupama imaju obrok i provode odmor zajedno sa decom iz redovnih
odcljcnja - organizaeija za kojll je potrebno pazljivo planiranje, upravljanje i trening, i to
nc samo za odrasle. vee i za decu sirokc populaeije. kako bi razumela i podrzai a deell iz
t1\ ih grupa. To sto Sl~ deea s_a auti~l1lom II istoj igraonici. vrtic ll iIi skoli , ne znaci da ce uciti
l~rd()llicc (en~. I llm g roull d su l1el'o rllldl nc ~\'; () k za \C Olll a malu lkc lI. II \.; OjJ[ll~l dC CJ uec kro z igru
(I' Iilll rrcvj.
I

l "ri~illalu . Th e !\,lI i(lll~iI .-\1I1i s\ic S<)cic\v\; l .drlullird l)rtl ~ r~I : 'llll e

Uvod

od druge dece iii da ce sa njima kOlllunicirati. NJima je potrebna dodatna pomoc da _bi
razllmela sta se desava. od cega sesastoji neka igra. kako mogu da se ukljllce, kako da
nesto
dele sa dru!!Oln decom.
k ~ ko.Cfahlalu
alltizrrlOmnezna
.
- - ._--. _-- -- ... '::- - - ------.
". S\OI red. Veliki broj
da se igra i neophodno je da ih tome naucimo. lako vrsnjaci igraju vatnu ulogu u ucenju
dece sa autizmom kako da se igraju. neophodni su i po~odrska i vodenj~_~ako bi ti
podsticaji davali rezultate.
.

Cfccesa

Skole koje mogu da obezbede dodatnu podrsku mogu da budu organizovane na slican
nacin, ali u nekim lokalnim zajednicama, posebno onim koje vise nemaju specijalne skole,
one su organizovane na inkluzivnoj osnovi , sa \ecim brojem angazovanog osoblja
specijalnog nastavnika, vaspitaca iii asistenta (jedna zaposlena osoba na jedno dete). Deca
su u redovnim odeljenjima, gde prate nacionalni kurikulum, prilagoden njihovim
potrebama. Kada im je potrebna individualna podrska iii imaju poteskoce da se snadu u
uCionici, obezbeduje se rad u manjoj grupi, individulano ucenje iii opustanje. U ovakvim
skolama razvijen je visok nivo strucnosti jer su svi odrasli ukljuceni u ucenje i
podrzavanje dece sa smetnjama iz spektra autizma.
Mnoga deca sa poteskocama iz spektra autizma idu u lokalne vrtice iii skole. Ukoliko
imaju Potvrdu 0 posebnim obrazomim potrebama postoji mogucnost da im se obezbedi
asistent na nekoliko sati (koliko je P~i!!.l?I}o) . Podrska terenskog nastavnika i logopeda
koji imaju iskustva i znanja 0 autizmu moze biti vitalna na tom uzrastu, kako bi se
obezbedila maksimalna korist od predskolskog obrazovanja. Oni treba da obezbede
ciljeve i strategije i da kreiraju neke od metoda opisanih u ovoj knjizi. Ukoliko takva
podrska nije dostupna, a ponekad je i to slucaj, postoje treninzi sirom zemlje koji
obezbeduju podrsku i informacije, kao i neke korisne knjige (pogledati deo Reference i
Predlozi za dalje citanje na kraju knjige) .

----

--

Igraonice i vrtici podsticu decu da uce i razvijaju se kroz komunikaciju, igru i socijalnu
interakciju - sve su to oblasti u kojima dete sa autizmom ima poteskoce. Neke od
strategija koje su poznate po tome da pomatu deci sa autizmom mogu da izgledaju
suprotne citavom znacenju inkluzije, a struktuirano ucenje je primer za to. Jpak, moze se
uspostaviti ravnoteza ukoliko su sve detetove razvojne potrebe zadovoljene. Ukoliko
struktuirano poducavanje smanjuje anksioznost i pomaze detetu da nauci nove vestine
koje moze da koristi i razvija u okviru grupe, onda takvo poducavanje ima pozitivne
ishode i podrzava inkluziju.
Veliki deo strategija ponudenih u ovoj knj izi pretpostavlja da je pomoc odraslih
raspo!oziva, bez obzira da Ii govorimo 0 predskolskom iIi skoiskom uzrastu. Ukoliko ne
postoje dodatni izvori podrske, Zli mnoge od ponudenih ideja je potrebno samo nekoliko
minuta i mogu se izvoditi kada se ukaze prilika. Ve oma vazan prvi korak je imati dobar
individulani obrazovni plan, baziran na proceni detetovih sposobnosti, koj i koristi mal e
korake za postizanje napretka. U knjizi su prilozeni neki od individualnih obrazovnih
planova koji prezentuju kratkorocne ciljeve, ostvarljive za nekoliko nedelja. Ukoliko s
ciljevi previse teski lako se odustaje i gubi samopouzdanje, jer su deca sa
veoma odlucna u pracenju svoje dnevne rutine. Ne odustajte~ Mozda
rasclanite stvari na manje korake iIi da potrazite kreativnije ideje.
Rad sa decom sa poteskocama iz spektra autizma moze biti llzblldljiv

Uvod

pokusajte da pronadetc podrsku tako sto cete, na primer, da se

sa drugima kOJi
rade u istoj
na Intemetu
savete i
i radite u timu sa
kolegama i

Rec za roditelje
lako je veliki deo aktivnosti u ovoj knjizi odreden za
u skolama, mnoge stvari,
u prvom delu, mogu biti namenjene i Vama. Vi najbolje poznajete
i sta ga
nacin na koj i
detetovog nacina ucenja moze biti pozitivno iskustvo i za Vas i za dete.

Napomena
dijagnostikovanih
deca sa autizmom su
lz ovog
rod ("on") odnosi
duge komplikovane
u knj izi se
u knj . se
a
rod ("ona") na roditelja iii nastavnicu. Ipak, sve
odnose na oba poJa, iako se u knjizi za dele koristi uglavnom srednji, veoma retko muski
nastavnicu.
rod.
rod se knj odnosi uglavnom na roditelja
IZ

i "autizam" se

kao

Potre e (lete ta sa poteskocama iz

spektra autizma
Termin "poteskoce iz spektra autizma" 1.1 sebe ukljllcllje autizam i Asr ergerov sindrom,
pervazivni razvojni poremecaj, sindrom patoloskog iZbegavanja zahteva i poremecaj u
semanticko-pragmatickim funkcijama 5 Ovaj tennin se odnosi na sirok spektar potreba i
obuhvata decu sa razlicitim nivoima poteskoca i razJicitim oblastima sposobnosti.

Oblasti poteskoca
Poteskoce koje imaju deca sa alltizmom se svrstavaju u tri osnovne oblasti i nazivaju se
"trijada poteskoca":
komunikacija,
socijalna interakcija ,
imaglOacija.
U poteSkoce jz oblasti komunikacije mogu se ukljuciti:
nedostatak zer eJabi-Jo--kakvem--komunikacij0m;
komunjka ~ija sam~_u v~~i potreba;
teskoce U. govoru iIi sporij irazv.o.i-go..vora;
oskudna neverbalna komunikacija, ukJjucujuci i kontakt ocima, gestove, never-balnu
ekspresiju , govor tela;
tobro razvijen govor, ali bez svesti 0 socijalnoj funkciji - nemogucnost zapocinjanja
iii odrzavanja konverzacije, pricanje sarno 0 sopstvenim interesovanjima,
nemogucnost da prati one sto druga osoba govori, pretpostavka da druge osobe znaju
o cemu dete razmislja, itd;
stereotipan govor koga odJikuje bukvalnost i slabo iii nikakvo razumevanje fraza i
sala.

U oblasti socijalne svesti i interakcije deca mogu imati sledece poteskoce:

odsustvo zelje za interakcijom sa drugim osobama,
zainteresovanost za druge samo da bi se zadovoljile sopstvene potrebe,
mogucnost emotivnog reagovanja, ali specificno u odnosu na povod i ne uvek 1.1 pravo
vreme i na pravom mestu,
nedostatak motivacije da udovolje drugoj osobi,
prijateljske, ali neobicne interakcije,
nerazumevanje nepisanih drustvenih pravila,

ogranicena interakcija, posebno sa nepoznatim osobama ili 1.1 nepoznatim okolnostima .

.' "-;lua su u pitanj u sindrom patoloskog izbcgavanja zahte va (eng!.

Path olog ical deman d avoi danc e syn drome)

porcmccaj u scmanticko-pragmatiCkim funk cij ama (eng\. Semant ic prag matic disorder), u va zecoJ
Klasilikaciji Illcnlalnih porcl11ccaja i poremecaja u ponasanju, koji je izdao Zavod za udzbenikc i nastavn a
:.reds t,,\a, 1992. godine (ICD-IO Internati onal c lass ification di so rder. koj i j e publ iko\ ala Svetska zd ra vstvena
mg<lIli/.;lcij .l) nismo uspeli da pronadcl11o ove katcgorijc. pa prcdl~;. emo slcdcc i pn::\od (prim.prcv).
I

Potrebe deteta sa
;koeama iz spektra
autizma

U poteskoce u obla sti nedostatka imaginaeije i rigidnosti misljenja mogu da se ukljuee:

kori scenje igracaka kao obicnih predmeta. na primer, igranje sa toekovima

automobila pre nego guranje automobila po zemlji;

nemogucnost koriscenja imaginaeije tokom igre iIi u pisanom izrazavanju;
otpor prema promenama. na primer, histericno plakanje ukoliko dete vodimo u skolu
drugim putem iii uznemirenost ukoliko je nesto rasporedeno drugaCije;
stalno ponavljanje iste igre, ponekad bazirane na licnosti iz video-igrice iii sa
televizije - nezainteresovanost za pracenje ideja drugih osoba;
lako ucenje stvari napamet ali bez razumevanja naucenog;
nemogucnost sagledavanja stvari iz ugla drugih osoba;

rigidno pracenje pravila i nerazumevanje izuzetaka;

ogranicena mogucnost predvidanja sta ce se sledece desiti iii ogranicena mogucnost

secanjalprimene proslih iskustava, bez vizualnih objekata kao smemiea.
Druge poteskoce kod deee sa autizmom:
senzome poteskoce - mnoga dee a imaju povisenu osetljivost na razlicite zvukove,
boje, teksture iIi ukuse koji im mogu izazvati izuzetan bol iii iritaciju, tako da su
cesto osetljivi na zvukove koji su svakog dana prisutni u ueioniei, kao sto je skripa
stoliea po podu ; takode im mogu smetati zvukovi, boje, tekture iIi mirisi koje druga
deca ne primecuju;
poteskoce u spavanju - jednom kada deea sa autizmom imaju odredenu rutinu,
veoma je tesko promeniti je;
poteskoce u ishrani - mogu biti osetljivi na odredene teksture, ne zele da probaju
nove stvari , itd;
poteskoce razvijanja vestina samoposluzivanja ;

opsesije iIi insistiranja na odredenim ritualima;

strahovi i fobije od svakodnevnih stvari, kao sto su reklame , slike u knjigama,

odredene pesme, plac male deee ;
teskoce u finoj motoriei;
teskoce u opahnju prostora;
fokusiranje n a nevazne detalje i zanemarivanje eeline, na primer, zagleda se u jednu
tacku prljavstine na podu dok su usred igre jurenja;
teskoce u proeeni sopstvene iii tude bezbednosti, sto ih cini veoma ranjivim;
deea sa Aspergerovim sindromom su eesto nespretna i mogu imati dispraksiju.

Kako poteskoce uticu na decu u skoli

Navedene oblasti poteskoca mogu da imaju sledece poslediee:
nedostatak razumevanja onoga sto je reeeno ;
razumevanje nekih reci ali ne i komplek s nog znaeenja tih reci ;
slabiju sposobnost slusanja i slabiju paznju;
cesto skretanje paznje sa svrhe aktivnosti;
usmerenost na to da rade ono sto zele , a ne ono sto se od njih trazi ;
nemogucnost da se prilagodavaju drugima, uvek zelc da se stvari odvijaju
kako sci navikli;

12

ona~~o

Potrebe deteta sa
pote~kocama iz
spektra autizma

nemogucnost da se igraju i da razumeju pravila igara;

ucenje napamet. bez razumevanja naucenog;
nedostatak socijalne svesti 0 drugima i 0 tome kako neke reakcije mogu da uticu na

druge osobe. Na primer, mogu da zgaze drugu decu, a da to ne primete, da ne primete

da su zatvorili vrata drugim osobama "ispred nosa", da "kvare" igru druge dece;

uznemirenost koju je tesko kontrolisati;

insistiranje da se pravila rigidno prate ili da se stvari rade na odreden nacin;
glasno dozivanje na casu iii na nekom skupu;
nemogucnost da se pazi na druge, na primer, nerazumevanje zasto je lose bacati
pesak u lice;

opsesivne teme u konverzaciji - pricanje drugim osobama, a ne sa drugim osobama;

razvijanje zavisnosti 0 nekim odraslim osobama iii rutinama;

poteskoce u koriscenju naucenih vestina u drugim situacijama;
insistiranje na tome da bude na celu ili na kraju reda, iii sedenje na odredenom mestu

na t e p i h u ; '

pokazivanje uznemirenosti ukolikoj~~~lo_9..~gi iii on sam pogreSio)

poteskoce u pravljenju ilbora;
-
poteskoce da se govori 0 necemu sto se desilo u proslosti iii poteskoce stavljanja sebe

u zamisljenu situaciju.

Kljuc za napredak
Svako dete je razlicito i ima razlicite nivoe potreba. Prethodno navedena lista je napisana
da bi se podigao nivo svesti 0 poteskocama koje deca sa autizmom mogu da imaju i koje
ce uticati na to kako dete uei i kako se po nasa.
Kljucni aspekt u pruzanju dobre podr~ke i omogucavanju napretka je u razumevanju tog
konkretnog deteta - svako dete sa poteSkocama iz spektra autizma je razlicito .

13

Razvijanje rane Tomunikacije

.'

pokazalo se da bebe od veo mo rallog {eraSla iJllitirajll i::raze liea i ::vukove svojih
f'Oditelja/staratelja. U prvih sest nzeseci :ivota rodilelji reaglljll lIa ra::!ieite zVllkove i
pokrete beba kao da oni imajll neko ::nacenje: podstiell i razvijajll !conzunikaeiju i
iillerakeijll korisleCi zvukm'e, polo-et, kOlltakt oCima, izraz liea i "soeijalnu uvremen
jenost ".

Goldbar/, 1988.

Dcca sa autizmom imaju potesko ca U ovim veoma vatnim oblastima neverbalne komu
nikacije. Mogu da izbegavaju kontakt ocima i qa budu izuzetno aktivna iii smirena i
okrenuta sebi. Ona nisu usmerena na privJacenje patnje na odredene stvari i ne dele in
t~resovanja sa drugima. Imaju poteskoca u imitiranjll glaso\a i gestova, kao i u
lldredivanju znacenja tih glasO\'a i gesto\a.
\\~stine

rane komunikacije prekJapaju se sa socijalnom interakcijom i igrom. Sve ove

predstavljaju dobru pocetnu tach!. jer ce fonnirati osnov za intervencije u vezi sa
lriJadom poteskoca kod autizma. Kao sto se secate. to Sll poteskoce iz oblasti komunikaci
jc i socijalne interakcije, i nedostatak imaginacije uz ndleksib ilno mi~ljenje.
\~ s tine

Naredne stranice predstavUaju aktivnosti za razvijanje najranijih drustvenih, komunika

[i\nih ve~tina i vestina igrcmja. kroz sledece naslo\e:
Ucimo da se igramo: razvijanje odnosa
Interaktivna igra
Strategije za podsticanje kontakta ocima
~aizmenicne aktivnosti u cilju razvijanja rane
kOl1lunikacije
Svest 0 jeziku i ustima
Ibzvijanje kontrole disanja
Koriscenje muzike za razvIJanJe komunika
:i\nih ve ~ tina
Pravljenje izbora
I)rilagodavanje okruzenja da bi se podstakla
komunikacija
1~;l zv oj govora
Koriscenje znako\'a i simbola

Ucimo da se igramo: razvijanje odnosa

ina dc ce sa poteskocama iz spcktra autizma ima ogdn icena in terc:)ovanj a koj i111 a sc
i S(lma i ccsto ih ponavlja. Ona mogu da pruze otpor ukljucivanju ill:ke odraslc osobc
Ji i drugog detcta u igru. MazenJc i igranJc igara CC obicno bili po njiho\im uslovill1a.
\L'l'

hd\

Razvijanje rane
komunikacije

Prvi korak u ucenju dece novim vest ina rna je razvijanje odnosa u kojem dete uziva da
bude sa varna i ukljucuje se u stvari koje vi zelite da radite. Vazno je ne odustati ukoliko
je detetova verbalna iii neverbalna poruka "Ostavi me ne miru".

Sta mozete da uradite?

Pocnite time ~to cete sedeti pored deteta i gledati ga kako se igra. Moguce je da ce on
ustati i otiCi svaki put kada sednete pored njega, tako da ce u tom slucaju pomoci ako
imate neku privlacnu igracku, na primer baloncice, igracku koja ispu~ta zvukove iii ima
deo koji se okrece, pu~ta muziku.
Kada dete prihvati va~e prisustvo, na pozitivan nacin komentari~ite ~ta radi. Ukoliko gleda
knjigu, kazite: "To je velika knjiga. Lepa je. Okreni stranu . Gotovo!"
Ukoliko je dete malo, mozete da pevate 0 tome sta u tom trenutku radi. Na primer, uz
muziku pesme "Frere Jacques" mozete da pevate: "Dzon skace, Dzon skace, da, on skace,
da on skace, skace, skace, skace, skace, skace, Dzon skace, Dzon skace."
S vremenom se ukljucite u to ~to dete nidi. Prvo sarno kopirajte ono ~to dete radi. Kad su

Jja citam
/

J...

lh

Razvijanje rane
komunikacije

neka dcca u ritanju, bice neorhodno da scdncte rured nj ih. Ukolik o dete t'bl d' ~Il.lit'li ali
ne zeli da i vi llccstvujete 1I tome, sedite rored njcga i recite: ,.\ ja eitam l . '\e b ( k C l ce
\ a111 dozvoliti da se rridm zitc. ali 1110racete da glcuatc stranicc koje je dcte iza bralo. To jc
LI rceil!, jcr ono ; to zelite Jestc cia sc dete naviknt: na \'as i ua sa \3ma deli svoj pros tor. IlC
osecajuci pretnju.
Ukoliko se dete igra napolju loptom ili obrueem ali yam ne dozvoljava da se igrate sa
njim, pronadite slicnll loptu iii obrllc i imitirajte ono sto dete radi o Ukoliko zeli da trei
gore-dole, i vi trcite gore-dole pored njega iii se trkajte drzeci se za ruke.
Kada dete prihvati da ste pored njega i da imitirate njegove aktivnosti , pokusajte ponekad
da povedete igru. Ukoliko dete u istom trenutkll uradi isto sto i vi , malo promenite igru.
Napravite sitllacijll takvom da novi predlozi izgledajll zaista llzbudljivo. Na primer,
ukoliko zajedno gledate video-spot poenite blago da se mrdate II ritmu mllzike. Ukoliko
trcite zajedno gore-dole promenite pravac i trcite u krug.
Kada dete llspeva da prati ono sto ste vi zapoceli i kada vidi da vi pratite ono sto je on
inicirao, na poeetku ste dobrog odnosa. Nastavite! Blldite entuzijasta , llzbudljivi i aktivni .
lskoristite neke od ideja za igrice koje cete pronaCi na stranicama ove knjige iii ih sami
izmislite. lednostavne stvari se najcesce i najvise dopadajll deci .

Interaktivna igra
Interaktivna igra je svaka igra koja podrazumeva dva iIi vise ucesnika koji prate i
razvijaju aktivnosti jedan u odnosu na drug oga . Ona razvija ranu socijalnu interakciju i
vestine igranja ali je takode jedna vrsta komunikacije, jer se svaki ucesnik u igri
nadovezuje na aktivnost prethodnog ucesnika, produzava je, menja, nastavlja, usporava,
ubrzava .
Veoma vazna pocetna tacka je pomoci deci sa autizmom da prepoznaju vaznu ulogu
drugih osoba i razviju rane socijalne vestine i vestine igranja. Mozda je jednostavnije
igrati se na ovaj nacin sa bebama, ali se ovaj metod moze jednako razvijati i sa starijom
decom sa autizmom, koja imaju poteskoca u interakciji sa odraslima iii vrsnjacima.

Dinamicne motorne igre

Ovo su igre koje ukljucuju dinamicne aktivnosti i
uzbudenje. Odrasla osoba uzima bebu i baca je u
vazduh. Beba vristi od uzbudenja i pruzati ruke
kao znak da zeli jos. Odrasla osoba to opet
~ini, beba se smeje i gleda u odraslu osobu da
bi pokazala da zeli da se aktivnost ponovi .
.,Opet?", odrasla osoba pita , a beba se smeje
i odusevljeno ocekuje jos jednu uzbudljivll
\oznju kroz vazduh.
\1no ge igre spadaju u ovu kategorijll. Zelite
da dete dovoljno lIziva da bi pokazalo da zeli
da to ponovitc. Zelitc da se dctc pOlllcra , vlIec

17

Razvijanje rane
komunikacije

vas, gleda u lice. smcje se, oglasava se i tra t i jos. Prvo morate da ga podstaknete.
Kazite: "Oa Ii zelis jos')" i pono\ite igru . Kako dete razvija komunikativne veStine
budite zahtevniji u cilju dobijanja t cljenog odgo vora od dcteta tako sto cete odgo varati

na sledece faze u kOll1unikaciji:

lagani pokret

odseean pokret

gotovo neprimetan kontakt ocima

direkat kontakt oeima
znak iii gest koji pokazuje sta zeli
simbol
zvuk
ree, na primer "BalonciC" iii "Golicanje"
[raza, na primer " Jos golicanja", koju prati reeenica "Juri me ponovo!"
Obratite paznju na to da ovakve igre podrazumevaju dosta fiziekih aktivnosti. Mnoge
redovne skole i vrtici danas ne podrzavaju to da decu tokom igre odrasli dodiruju. Ovo
je pitanje koje treba razmatrati i ukljuciti u politiku u vezi specijalnih obrazovnih
potreba u vrticima i skolama, kako bi zaposleni znali sta je dozvoljeno i sigumo.
Razmisljajuci 0 ovim pitanjima redovnim skolama moze biti od koristi da pogledaju
smemice za specijalno obrazovanje . Vazno je zapamtiti da deca koja imaju neku vrstu
senzomih poteskoca mogu biti na veoma ranom nivou senzomog razvoja
potrebno mnogo vise fizieke interakcije sa odraslima i decom oko njih .
Ovakve igre moraju da predstavljaju zadovoljstvo i uzivanje za decu iii gube smisao i
svrhu. Postepeno uvodite razlicite ideje da bi videli sta dete voli. Neka deca ne vole
dodir, ovo morate da postujete i pronadete druge naCine razvijanja interaktivnih igara.
Ukoliko ste u okruzenju redovne skole/vrtica, mozete da koristite mekane igracke iii
fizio-Iopte kakve postoje u specijalnim skolama. Sa veoma malom decom je sigumije da
se neke dinamiene motome igre igraju kod kuce , a treba razmisliti i 0 tome da Ii stariju
decu u skoli podizati i vrteti.

Tipovi dinamicnih motornih igara:

bacajte dete u vazduh i hvatajte ga;
nosite ga na ledima iii Ijuljajte na nogama ;
igrajte se sa mekanom opremom za igru

na koju d ete moze da se penje i skaee, iii

koju moze da kotrlja, prevrce;

nezno gumite dete u bazen pun loptica

iii na mekanu podlogu;

stavite ga na veliku loptu na kojoj ce

odskakati iii se kotrljati ;

golicajte ga rukama iii usnama:

vrtite det e drzeci ga za ruke iii struk;
pretvarajte se da ste cudo\'i s te i jurite

l8

i-

'0., ,_ _

I
I
I
I
I
I
I
I
I
I

Razvijanje rane
komunikacije

dete, uz reci: "Dolazim po tebe!"';

stavite dete u veliko eebe/ platno i Ijuljajte ga;
igrajte se tl11urkc iii skri\alica iSrlld pokrivaca, iza nata, prozora i drugih mesta za

sakri vanje:

skacite i padajte po debelim strunjacama, starim krevetima iii drugim mekanim

povr~inama:

Cesto su fraze koje se ponayljaju, peyanje i rime yeoma vatan deo interaktiynih igara.
One pomatu detetu da predyidi sta ee se desiti i da podignu odreden nivo uzbudenja.
Kada vrtite dete, recite: "Jedan... dva .. . triiiii !", iii ako se jurite sa njim kazite: "Dolazim
po tebe ... uhvatieu te!", i kada vidite da vas dete ocekuje, pojurite ka njemu i uhvatite
ga u narucje.

Dve pesmice za igru ljuljanja d,eteta na velikom platnu

Za igru yam je potrebno yeee platno (eebe il i neko drugo jako platno) . U igri
ucestvuju dYe snaznije odrasle osobe i dete. Ljuljajte platno u ritmu do poslednjeg stiha.
Onda neZno bacite dete iz platna iIi ga pazljivo ispustite na mekano tlo.

Slanina i jaja
Jedan sat je, jo~ uvek sam u kreyetu
Dva sata je, jo~ uvek sam u krevetu
Tri sata je, jo~ uvek sam u krevetu
Cetiri sata je, jo~ uvek sam u kreyetu

Pet sati je, jo~ uyek sam u krevetu

Sest sati je, jo~ uvek sam u krevetu

Sedam sati je, jos uvek sam u krevetu

Osam sati je, slanina i jaja!

U drugoj pesmici, uz melodiju pesme "Pijani momar", pevajte sledeee reCi i ljuljajte
dete u eebetu:

Ura i gore ode on!

Sta cerno raditi sa (otpevajte detetovo ime) - ponovite tri puta

Rano ujutru?

Ura i gore ode on (ponovite tri puta, podifuci cebe gore-dole)

Rano ujutru (ljuljajte dete u eebetu, onda kazite: "Jed<m, dva, tri" i spustite dete

pazljivo na mekano tlo). .

19

Razvijanje rane
komunikacije

Tri pesI11ice za golicanje

Proverite najpre da Ii dete voli golicanje.

Bwnbar
Bumbar, bumbar,

Zum, zum bumbar (idite prstima uz detetovu ruku iii telo)

Bumbar, bumbar... (napravite pauzu da bi dete o~ekivalo nastavak)

Zum, zum bumbar! (goJicajte ga ispod brade, ruke iii gde god voli).

Dolazim da te golicam po stomaku

Dolazim da te golicam po stomaku, (mrdajte prstima kao da golicate dete i polako

priblizavajte njegovom stomaku)

Dolazim da te golicam po stomaku,

Dolazim da te golicam po stomaku... , (napravite pauzu da bi podstakli o~ekivanje)

Giligiligili! (golicajte dete po stomaku).

Ribica
Ova ribica (mrdajte kaziprstom)

Sakrila se iza stene (sakrijte kaziprst)

Izasla je (polako ponovo mrdajte kaziprstom)

I evo jet (izbacite kaziprst i golicajte dete).

Jos neke ideje za interaktivnu igru

Igre sa vodom
Pored toga sto mozete da presipate vodu iz posuda razlicitih veliCina i oblika, pokusaj
da sprovedete i neke od sledecih ideja. One mogu da zadrze detetovo interesovanje
podstaknu ga da podeli svoj dozivljaj sa drugom osobom, to jest da i odrasla osoba i det
dele zadovoUstvo i interesovanje tokom aktivnosti .
Obojte vodu.
Napravite penu muckajuci vodu sa kupkom i duvajte u sapunicu, iIi pravite oblike od
nJe.
Napravite kulu od kockica na mostu preko vode i pripremajte dete na pljusak k
kockice padnu u vodu!
lzbusite plasticnu bocu na vise mesta, sa strane i po dnu boce, tako da pesak iIi
cure na neo-cekivanim mesti-ma. Svaki dan
ko-ristite druge boce izbusene na razli
citim me-stima.
/4
Duvajte baloncice
<::>
uz pomoc slamcice
r '<>
umocene u vodu sa
I::,
t:? /
malo tecnosti za su
d
dove i tecnosti za
tusiranje. Divni ba
t::7
t7
S
tJ
loncici, divan zvuk.
~(~),
..J
Naduvajte balon i
pustite ga da pluta

foS

~~

~
:.

':-

po vod~:

20

------1"

G
~
n }J~/J./_

~?~

(I~.

Razvijanje rane
komunikacije

pritisnite balon ispod vode i ispustite vazduh tako da se naprave balonc'ici u vodi.
Probajte helijumske balone zbog raznolikosti i trajanja.
Koristite gUl11cne igracke u \iodi. rogotovo one koje proiz\ode razlicitc zvukc, kao
sto su tabe. patke, brodici.
Stavite lako kamenje, komade plutajeceg drveta, morske alge, ~koljke i slicno u vodu
da biste je uzburkali.

/gre sa lutkama
Najinteresantnije lutke su lutke koje stavljate na ruku i one koje proizvode zvuke. Ukoliko
nemate lutke koje proizvode zvuke, uzmite jak konac, usijte mehanizam koji ispusta zvuk
u lutku iii na samu lutku okacite zvoncice. Neobicne lutke jasnih boja, dugackih kljunova,
dugih nogu iii plisane/krznene teksture su veoma populame, ali ce decu pre privuci
jednostavne lutke koje proizvode zvukove.
Polako uvedite lutku u igru jer se dete u pocetku moze plasiti. Koristite je za golicanje, za
govor, igru, pevanje i pravUenje cudnih glasova. Podstaknite dete da pokusa da radi to isto.
Naizmenicno se igrajte jednom lutkom ili koristite dye lutke da bi podstakli konverzaciju.
Lutke su korisne za uvodne i zavrsne igriee da bi otpevali "Zdravo" i "Dovidenja",
pesmice pozdravljanja. One cesto privlace patnju deteta na vas i dobre su kao uvod u
dmge igrovne aktivnosti. Lutke takode podsticu naizmenicne igre i socijalnu interakciju
vestine 0 kojima cemo govoriti u sledecim poglavljima.

Igre na otvorenom
Ljuljajte dete na ljulja~ci . Pitajte ga da Ii teli jos da se ljulja. Ukoliko je moguce, gurajte
dete na ljuljsei spreda kako biste videli izraz na njegovom licu i reakcije na aktivnost.
Skakanje na trambolini. Ukoliko je trambolina dovoljno velika motete zajedno sa detetom
da skacete. Ukoliko nije, stanite sa strane i pomatite detetu iIi skacite pored tramboline
zajedno sa njim. Stanite i pitajte dete da Ii teli jos da skace. Sacekajte odgovor pre no sto
nastavite.
Igrajte se jure i zmurke. 19ranje u tunelu iIi sakrivanje iza drveta takode mogu biti
zanimljivi. Ovo je verzija skrivalice koja se igra na otvorenom i mote biti veoma
uzbudljiva.

Sta da radite kada deca nece da se igraju

Neku decu sa poteskocama iz spektra autizma je tesko ukljuciti u interaktivnu igru.
Ukoliko ste isprobali sve navedene predloge, a i dalje imate poteskoca da dete ukljucite u
igru, probajte neke od sledecih ideja .

Sakllpite igracke i predmete koji mogll da motivisll igru

10 mogu da budu cigre iIi delovi igracaka koji se okrecu i proizvode zvuke, plisane
livotinje koje proizvode zvuke kad ih pritisnete, lopte koje sijaju kada ih bacite na pod,
helikopteri koji lete na baterije, lampe s raznobojnim svetlima, kasete sa detetovom
ol11iljenom pesmom, Dizni junak iz omiljenog crtanog'filma, parce platna prekriveno
':'Ijokicama, helter skelter'i, parce trake.
Razgovarajte sa svim odraslim osobama koje poznaju to dete, Tokom razgovora, otkricete
Ilesto 1I cemu dete uziva i sto moze da bude rocetak igre.

:---

lleil l '! skcllcr (cngl,)= igri.lcka u kojoJ dclo\i (ohicno loplical prola/c

hO I

la \i !intc. prcprdc. proi/\odcci

"It ~()\C, U dalJclll Ick slll bicc korisccll c'lgks~i ICl'lllin .. hellc! ske ller" (prilll. P"C\)

21

Razvijanje rane

komunikacijc

Pustite da dete vodi igru

Uzmite dye identicne igracke i poku~ajte da imitirate ono ~to dete radi sa svojom
igrackom. Ako dete \oli da se igra u \odi, i \i sc igrZljte u vodi. Nemojte odustajati ako
dete ode od vas - pokusajte pono\o kasnije. Lkoliko dete voli da lezi na ledima i gleda u
nebo, poku~ajte i vi to! Videcete da cete uzivati u ovim naizgled besmislenim aktivnosti
rna i da mozete zajedno uzivati u tisini.
Kada stignete do trenutka kada ste zajedno srecni, krenite korak napred. Ubacite neke
promene. Ako gledate u nebo, pokusajte da gledate kroz crvene naocare iii parce crvenog
materijala. Duvajte baloncice u vazduh.Neka druga osoba kredom ocrta oblike va~ih tela
dok leZite. Drzite se za ruke iii se kotrljajte po podu sa detetom.

Razvijanje detetovih interesovanja

Neka deca vole vrpce i tome slicno. Ako je tako, skupite raznobojne vrpce, sjajne tracice
i parcad konopca. Privezite zvono, rese iii balone na kraj, napravite zmiju od klupka
konca, napravite lutke od konca kao ukrase za kosu. Ako dete opsesivno nastoj i da tracice
odmotava iii stavlja u usta, moracete da procenite kada i sa koliko tracica cete dozvoliti
da se dete zanima. Menjanje stereotipije u kreativnu igru moze da bude tesko, ali ce nam
omoguciti da udemo u detetov svet, ~to je veoma vazno.

r--------

r:)

I.

,~~~

r~~
C' .

r;;~;i

--~ ) -/:;;~~~~ - -

>'

Kreiranj e vremena za igru

Kao sto je vazno koristiti prilike da se tokom dana podsticu igrovne i komunikativne
ve~tine, tako je korisno i da svakoga dana planirate odredeno vreme kada cete dete izvesti
iz ucionice iIi vrticke grupe da biste razvijali interkativnu igru.
Ukljucite vreme za igru u detetovu dnevnu rutinu i uvekje oznacite simbolom, predmetom
iii recju. Vodite bele~ke, tako da svi znaju ~ta ste radili i na kojim reakcijama mozete dalje
da radite. Mozda ce biti najbolje da se u tim periodima igrate na mestima gde ni~ta drugo
ne odvlaci detetovu paznju, i da se zadrzite na manjem broju aktivnosti.
"

22

Razvijanje rane
komunikacije

Drugari za igru
lako su interaktivne igre namenjene uspostavljanju odnosa izmedu odrasle osobe i deteta,
L1 nckom kasnijcrn periodu mozetc uklju citi jedno do d\oje dece u Igru . Oni rnogu biti
poziti vni rnodeli jer izraza\ aju uzivanj e u interakti\'nirn igricarna.

Strategije za podsticanje kontakta pogledom

Kontakt pogledorn je prirodna vestina komunikacije i rnozete se osecati lo~e iii neprijatno
ako razgovarate sa nekim ko vas ne gleda u oci . Kada ucite dete novoj v e ~tini, vi zelite da
budete sigumi da ono obraca paznju na ono ~to govorite i radite. Uciti ga da vas gleda je
jednako vaZan deo privlacenja detetove paznje.
Kontakt pogledorn je neverbalna vestina koju vecina dece sa pote~kocama iz spektra
autizrna ne razvija prirodno. Zapravo, deca sa ~utizmom se mogu osecati neprijatno
gledajuCi direktno u vas, iii mozda ne mogu razumeti koliko dugo i direktno treba da
gledaju u vas. Obratite paznju na to i nernojte praviti preveliki problem oko toga, kako bi
izgradili OV1l ve~tinu.

Sta mozete da uradite

Da biste podstakli kontakt pogledom trebace yarn ne~to sto moze da priV1lce detetoV1l
paznju i da obezbediti nagradu za uspeh. Mozete koristiti. na primer, baloncice, balone,
ILltke sa zvoncicima, glasne, svetle iIi svetlucajuce igracke, uzrok-efekat igracke 7 sa
prekidacima i dugrnicima, hranu iIi bilo koji drugi predmet koji dete voli.
Na kontaktu pogJedom mozete da
radite kod kuce, u vrticu, u ~koli, j to
u svim situacijama u kojima druge
stvari ne odvlace detetoV1l paznju.
Neka vezbe budu zabavne tako ~to
cete koristiti zanimljive igracke iii
nagrade, iii pohvalite dete tako sto
cete ohrabrujuce reci: "Pogledao si
me", dok mu dajete nagradu. Cak i
ako dete upomo odbija da vas
pogleda u oci, nagradite i Ietimican
pogled i nastavite da radite na tome,
uvek obezbedujuCi nagradu i pohvalu.
Dajte detetu dovoljno vrernena da
odgovori. ali ne cekajte previ~e, jer ce
jzgubiti interesovanje iii postati
uznemlreno
poceti da place.
Odredivanje pravog trenutka je
prcsudno - bolje je prihvatiti i nepotpun odgovor i reci "Dobar poku~aj", nego u

flOl punosti izgubiti priliku za zajednicki rad na ovoj aktivI'losti.

Kao prvo , nagradite i pohvalite i najmanji kontakt pogledorn , cak iako je nename-ran.

l\.ada dete shvati da zelite da vas gleda, povecajte ocekivanj a pre nego sto ga nagradite .

~rn, vazno je nauciti dete da nc zuri u vas; pokusajte da to bude ~to prirodnije.

- U/rok-cfck at igrackc: ko)illlOi se pokrcl<1llj clll dclmJ iii prili ska lljcm dugrnica izaziva) u ra zlicili efc kti
" cll oslni. zv ucni . mchanicki ilo .): (rrim . prn )

23

Razvijanje rane
komunikacije

Drzite intcresantnu igracku iii part e nek

hrane bli LU s vog lica. Na primer, mozet
imati lutku sa zvoncicima koju delc zeJ i
Prodrmajte je pokraj svog lica, uz re '
..Oa Ii zelis ovu igracku?", i kada vas d I
pogleda dajte mu igracku . Duva nj
baloncica od sapunice je takode dob _
aktivnost, s obzirom na to da ce de'"
gledati u vase lice . Orzite stapic (z;:
pravljenje baloncica) blizu svog Ii
recite : "Zelis Ii baloncice?", i sacekaj"_
na pogled pre no sto napravite balonc it.

Druge korisne aktivnosti za razvijanje kontakta

pogledom
"

Igrajte se skrivalica: iza peskira. vasih

ruku, vrata od ormana, kraja tunela.
Koristite veliko ogledalo za igrice
presvlacenja, pravite smesne izraze lica
iIi ofarbajte lice . Kazite: " Pogledaj
me!", i napravite neki gest iii pokret
kada vas dete pogleda u ogledalu o
stavite veliki sdir, pravite cudne
zvukove, pravite poljupce.
Pevajte pesmice uz pokrete iii se
igrajte golicanja kada je dete naspram
vas. Ukoliko dete zeli "jos", ponovite

ali samo onda kada dete pogleda u vas. Igrajte se jure iii vrtenja, ali uradite to sam.

kada vas dete pogleda.

Kada zelite da privucete paznju deteta, na primer, ukoliko sedite i ndto

kazite: "Pogledaj knjigu " , ali pre no sto pocnete aktivnost budite sigumi

privukli detetovu paznju .

Naizmenicne igre u cilju razvijanja rane komunikacije

Naizmenicne igre pomafu u izgradnji socijalnog dijaloga izmedu deteta i odrasle
kao i izmedu deteta i njegovih vrsnjaka.

o~ o'

Sta mozete da uradite

Za pocetak, igre moraju biti jednostavne i motivisuce za dete. Vaznoje zapamtiti da j e c ~
sa poteskocama u ucenju potrebno vise vremena da odgovore na igrice no sto ocekuj
pa obratite paznju da im ostavite dovoljno vremena pre nego sto podstaknete odgo _
Moze vas iznenaditi kako dete u trenu odlucuje da preuzme ulogu i pre no slo l .
predvideli da ce to uraditi .
Kada igrate naizmenicne igre moze vam biti od koristi da govorite "Moj red, tvoj rcd
"Mamin red, Ozordzov red", tako da dete moze da poveze reci sa idejom cekanja na
za igranje. Kasnije, kada se jos jedno dete ukljuci, ime tog deteta mozete dodali na I
na primcr ,.Molin red, Ozordzo v red. Dzonije\' red". Na laj nacin razvijate mal o ,

24

~_

Razvijanje rane
komunikacije

.'

p\eksnije socija\ne vestine i razmenu sa prijateljima. Mozetc koristiri neki predmet ili
simbol da pokazete kadaje ciji red za igru.
Veliki broj igara moze se igrati na ovaj nacin. Evo nekoliko ideja za jednosta vnc igrice:
Naizmenicno vrtite deo iii pritiskajte dugmice na uzrok-efekat igrackama (one koje

rade nesto zanimljivo kada ih dodimete na odreden nacin, kao sto su muzicke kutije,

cigre, igracke koje proizvode zvukove kada ih udarite iii pritisnete, koje imaju

prekidace, igracke koje iskacu iz kutije kada je otvorite i sl.).

Naizmenicno ubacujte lopticu u cev iii kroz helter skelter.

Naizmenicno pravite baloncice od sapunice , duvajte u papimatu vetrenjacu, sipajte

pesak iii vodu.

Naizmenicno gurajte kola kroz rampu.

Naizmenicno redajte kocke kako bi napravili ~ulu iii je srusili.
Naizmenicno igrajte skrivalice sa maramom iii komadom platna.
Naizmenicno ubacujte razne oblike u kutiju .
Naizmenicno udarajte u bubanj.
Naizmenicno bacajte gumenu lopticu na tlo .
Neke interaktivnije naizmenicne igre unapreduju detetovo razumevanje vaseg udeJa u igri .
Ovo moze biti ma~o teze, te je lakse izvoditi ove jednostavnije igre na manjem prostoru
gdc ima manje stvari koje odvlace njegoVLl paznju. Mozda ce yam biti potrebna jos jedna
osoba da detetu pokazete sta cete raditi . Probajte neke od ovih ideja.
Gumite auto do deteta i sacekajte da yam ga vrati .

Kotrljajte, bacite iii sutnite loptu i sacekajte da yam je dete vrati . Pocnite sa
kotrljanjem koje je najbolje izvesti tako sto cete ~edeti na podu sa ispruzenim
nogama kako biste imali otvoren prostor za igru .
Bacajte iii kotrljajte loptu po cebetu iii peskiru tako sto cete drzati krajeve platna.
DObacujte se balonom .

25

Razvijanje rane
komunikacije

Naduvajte balon i naizmcnicno ga ispustajtc U \3zduh iii vodu.

Naizmenicno ocrtavajte jedno drugom sake iii stopala.
Vodite iZlllisljene razgovore telefonol1l; naizmcnicno razgovarajte.
Naizmenicno sipajte iii pijte izmisljeni caj.
Kada zelite da ukljuCite jos jedno dete koristite navedene predloge, ali tako sto cete p
ukljuCiti neku odraslu osobu, a onda jedno dete iii manju grupu od dvoje do troje dece.
Naizmenicno okreCite stranice knjige.
Naizmenicno se spustajte niz tobogan.
Naizmenicno iscedite teenost iz balona iii gadajte metu vodom iii bojom.
Igrajte jednostavne igre kao Sto je loto, tako 5tO cete naizmenicno birati karte.
Zajedno sastavite slagalicu tako Sto cete na izmenieno stavljati delove.
Umocite tenisku lopticu iIi menner u boju i naizmenicno pravite otiske na papiru .
Naizmenicno drzite, mazite iii hranite kucnog Uubimca.
Naizmenieno koristite razlieite predmete, na primer: modlu za pravljenje k

sekac biskvita, miSa kada koristite kompjuter.

Naizmenieno igrajte igre u kojima se peva, a neko dete sedi u sredini kruga.

Pesme za naizmenicne igre

Evo tri primera korisnih pesama koje mozete primenjivati u maJoj grupi:

Ozoni je u basti (pevajte pesmu sa mnogo izrazajnosti!)

Potreban yam je ventilator iii paree kartona, rasprsivac vode (prskalica) i malo pud

"Ozoni" sedi u sredini dok drugi sede i pevaju ako znaju.

Ozoni je u basti (sedi na stolici)

Ouvaj, vetre, duvaj (pravite vetar koristeCi ventilator iIi parce kartona)

Kap, kap, padaju kapljice (poprskajte dete vodom)

I poeinje da pada sneg (lagano poprskajte dete puderom).

Onda sledece dete postaje Ozoni.

Ozek u kutiji

Potrebna yam je dovoljno velika i jaka kutija da dete moze da sedi u njoj.

Ozek iz kutije iskace iz kreveta (dete iskaee iz kutije)

Zasmejava me kada mrda glavom (dete mrda glavom)

Nefuo ga ponovo gumem dole (drugo dete gura dete nazad u kutiju)

Ali Ozek iz kutije ipak opet iskaee (dete opet iskace iz kutije).

"

Hoki-Poki

Sva deca stoje u krugu, a jedno dete ulazi u krug .

Stavite Ozozefa unutra, izvadite Ozozefa napolje (povedite dete u krug i iz kruga)

Unutra, napolje, unutra, napolje

I golicajte ga (golicajte iii mrdajte dete)

Uradite Hoki-Poki i okrenite ga (mrdajte kukovima i okrenite dete)

Samo se 0 tome radi.

26

Razvijanje rane
komunikacije

svest 0 jeziku i ustima

poj-:Jina deca koja ne govore nemaju svest 0 sopst venom jeziku i usnama . i 0 tome sta sve
da rade sa njima. iako su veoma vatni u proizvodenju ZVUkO\Zl. Navodimo vetbe
koj; mogu pospeSiti oralnu svest i pokrete jezika:
.' Isplazite se i tratite od deteta da imitira sta vi radite: raz\'ijajte ovu aktivnost, i kada
se dete isplazi tratite od njega da imitira vase pokrete - pomeranje jezika gore-dole
i1 i levo-desno .
Stavite med iii dtem na detetove usne i oko usana tako da isplazi jezik i polize.
Naduvajte obraze i vidite da Ii dete moze da imitira ono Sto vi radite .
Isplazite jezik, pravite zvuke jezikom i usnama, i tratite da dete to ponovi.
lzvodite "indijanski zvuk" .
Proizvodite poljupce.
Stavite kannin na usne i poljubite ogledalo tako da ostanu otisci .
Litite lizalicu iii se pretvarajte da lizete sladoled.
11l~~U

Razvijanje kontrole disanja

Kontrola disanja je takode vatna za razvijanje j kontrolisanje zvukova. Navodimo
vezbe koje mozete koristiti za kontrolu disanja:
Duvajte baloncice od sapunice (kroz Stapic iii slamcicu).
Duvajte iii uvlacite vazduh kroz slamcicu.
Zvizdite.
Duvajte maslacak.
Duvajte u brodice na vodi .
Oduvajte balonCice od sapllnice koji su se zadrzali na vasim iii na detetovim rukama .
Duvajte perje.
Duvajte u ogledalo iii prozor da bi na zamagljenom staklu napravili razne oblike.
Duvajte u svecu.
DlIvajte u papimate vetrenjace kako bi se okretale.

Koriscenje muzike za razvijanje komunikativnih vestina

Vccina dece voli muziku i cesto njihove prve reci lice na pesme. Pevanjem mozete
prctvoriti neprijatne zadatke u prijatne, mozete pomoci u razvijanju igre, umiriti dete iii ga
zadovolj iti .
Ukoliko ne znate mnogo jednostavnih decijih pesama, moguce je da ih iznajmite iz
hiblioteke iii video-kluba, najce~ce uz knjigu koja: yam opisuje i reci i pokrete. Kratke
resrne koje imaju dosta ponavljanja su najbolje. Dete uci fraze , uci kako da predvidi reci
iii pokrete i nastoji da ispuni praznine na odgovarajucim mestima.

Sta n10zete da uradite

Pokusajte da izmisljate pesme koje opislljll vase iii detetove aktivnosti. "Pevajllci
kO!11cntar" 0 tome sta dete radi tokom igre moze biti dobarllacin da se prikljllcite njegovoj
I~ri. da komentarisete ono sto radi i da razvijate dvosmemll komunikacijll. Neko vreme
I'nitirajte ono sto dete radi, a onda promenite melodijll i vidite da Ii ce vas imitirati.

I\~\ajtc resme koje podrazllmcvaju akciju, na primer pevate i golicatc dete. Kadajc pesma

27

Razvijanje rane
komunikacije

vee dovolJno poznata dctetu napnnite pauzu pre golicanja iii napravite manji pokret

provcrite da Ii dete ocekuje golicanje. Obavezno ostavite dovoljno vremena

da d
odgovori na prekid pes me. ali ne i previse kako ne bi izgubilo interesovanje za golicanje.

Sedite nasuprot deteta iii neka yam ono sedi u krilu. Pevajte jednostavne pesme i, kada

vee dovoljno poznate detetu, izostavite kljucne reci iii fraze kako bi podstakli dete da

popuni prekide. Napravite od ovoga veliki dogadaj: napravite pauzu ,

gledajte
ocekivanjem u dete, dajte mu do\'oljno vremena da odgovori ali
ne previ~e kako ne
izgubili ritam pesme. Ne odustajte ukoliko dete ne odgovara - nastavite da ocekujete

ce glasom iii gestom dopuniti prekide pesme ,

Dobra pesmica za imitiranje zvuka, pokreta iii reci je "Vesiaj sad", a reci su:

Veslaj, vesiaj svoj brod

Veslaj, veslaj, veslaj svoj brod, nemo niz potok (neka dete sedi nasuprot vas i neka

ruke napred i nazad kao da vesla)

Ako vidi~ krokodiia, ne zaboravi da vristis AAAA! (vri~tite!)

Veslaj, veslaj, veslaj svoj brod, nemo niz reku,

Ako vidis polamog medveda, ne zaboravi da se streses BRRRR! (stavite ruke oko tela,

kao da drhtite)

Vesiaj, vesiaj, veslaj svoj brod, nezno po jezeru

Ukoiiko ~ujd sistanje, to je verovatno zmija SSSSSS! (napravite zvuk kao zmija).

Ponekad ce dete pevati sarno i prekidaee da peva ukoliko mu se vi priklju6te. Ne brinite

zbog toga. Pokusajte postepeno da se ukljuCite, pevajuci sa detetom samo poslednji stih ili

vrlo tiho.

Mozete takode pokusati da snimate vase dete dok peva i kasnije mu pustajte snimak. To

mu po maze da razvije svest 0 svom glasu i 0 tome sta moze glasom da uradi, Deca obi~no

uzivaju da cuju sebe na kaseti, iako su u pocetku obicno zbunjena.

~( (('j

(''----,~

~\
I

--...---..----.

28

.--..//\

-r-1
6

v-J ~-~

\_~
/-~Y,
~
'- 71
0" -

Razvijanje rane
komunikacije

Pesme mogll biti vrlo korisne za razvijanjc vestina imiraciJe. ~a primer. telite da dete
imitira neki zvuk ili pokret. Prvo mu pokazite sta da uradi i podstaknite ga o Postepeno
prekidajte sa podsticajima i vidite da Ii ce nastaviti da peva sarn o
Takode mozete koristiti jednostavne radnje kao sto Sll tapsanje iii lupanje bubnjeva, uz
podsticanje detata da imitira ono sto vi radite. Ovo postaje korisna i zanimljiva
naizmenicna igra.
Evo dye pesme koje pomalll u razvijanjll vestina imitacije i ucenja naizmenicnih igara.

Otoni, zna~ Ii da uradis ovo?

Otoni, zna~ li da uradi~ ovo, uradi~ ovo,

Ozoni)

Ozoni, zna~ Ii da urad is ovo

Ba~ kao ja.

uradi~

Otoni, zna~ Ii da tap~d, tap~es, tap~d (sada vi

Otoni, zna~ Ii tap~d

Ba~ kao ja.

Tap~e~, tap~e~, tapse~, tapses, tapses (sada dete

Tap~e~, tapse~, tapses

Bas kao ja.

ovo (koristite detetovo irne urnes to imena

tap~ete)

tap~e)

Ozoni zna~ Ii da udara~ u bubanj, udara~ u bubanj, udara~ u bubanj (vi udarate)

Ozoni, zna~ Ii da udaras u bubanj

Ba~ kao ja.

Udara~ u bubanj, udaras u bubanj, udara~ u bubanj, udaras u bubanj (dete udara)

Ba~ kao ja.

Stavi ruku na glavu

(pevajte ovu pesrnu iii rnelodiju pesrne "Kad si srecan Iupi dlanorn
Stavi ruku na glavu, glavu,

Stavi ruku na glavu, glavu,

Stavi ruku na glavu, stavi ruku na glavu,

Stavi ruku na glavu, glavu.

dIan")

Stavi ruku na nos, na nos...

Stavi ruku na stomak, na stomak... (i tako daIje).
ve i slicne pesme mOlete koristiti da bi naucili dete delovima tela i razvili svest 0 telu.
Takode postoji jos nekoliko strategija koje mOlete probati. Na primer, kasete sa
r laksirajucom muzikom yam mogll pomoci da se opustite sa detetom i provedete neko
mimo vreme zajedno. U pocetku neka ova aktivnost ne traje dugo , uvek koristite istll
muziku tako da dete prepozna pesmll i nallci da je vreme.za opllstanje. Lezite negde gde
J.. udobno, najbolje 1I zamracenoj sobi gde je mirno, i pustite da vas muzika obuzme .
lozete koristiti poseban jastuk iii cebe kako biste detetu pokazali da je vreme za odmor.

29

Razvijanje rane
komunikacije

Ncka decc vole odredene pesme iz omiljcnih spotova iii pesme koje su cula na radiju .
Veomaje korisno imali ih snimljene. motete da ih koristite kao nagradu kada telitc da dete
bude mirno. na primer u kolima.

Pravljenje izbora
Dobar nacin da decu naucite koliko su vatne vestine komunikacije je da im ponudile da
biraju. To im takode pomaze da osete da mogu kontrolisati okolinu.
Motete poeeti tako sto cete detetu ponuditi njegov najomiljeniji predmet i nesto sto znate da ne \oli.
Medutim, cim upozna ideju izbora., ponudite izbor izmedu dva omiljena pred-meta Ukoliko traZile od
deteta da izabere uZinu, uradite to tako sto cete drZati uZinu i jasno reei: ,,Da Ii zelis keks ili tips'.
naglaSavajuCi reei. Ukoliko dete svaki put za utinu bira keks, a vi znate da voli i jabuke i banane
pokuSajte da mu uopste ne nudite keks vee izbor izmedu dva voea. Ovo u poeetku mote izazvati
teSkoce ukoliko je dete naviklo da jede keks, ali nakon nekoliko dana, verovatno Ce rado birati izmedu
altemativa i prihvatati ih.
Ima mnogo mogucnosti u toku dana za pravljenje izbora. Na prvom mestu, nemojte nuditi
vise od dye opcije jer ce to zbuniti dete, vee uCinite izbor smislenim. Ukoliko dete kod
kuce uvek bira isti film koji voli da gleda, sklonite ga i ponudite neka drug a dva filma.
Moze se desiti da dete uzme oba filma, ali treba ga podstaci da pokaze iIi uzme jedan fi lm
koji zeli. Ukoliko dete i dalje uzima oba filma, odvojite ih i napravite odredenu razdaljinu
medu njima. Dajte detetu film koji prvi dodirne. Uskoro ce shvatiti da je izabrao onaj koj i
se njemu dopada.
Kada dete shvati da slike mogu da predstavljaju realne predmete, mozete koristiti tab le sa
slikama. Na primer, napravite kartice sa kopijama slika sa omota video-kaseta, naucite
dete da izabere tako sto ce pokazati odgovarajucu karticu, i dajte mu da pogleda karticu
(pogledajte poglavlje koje govori 0 Sistemu komunikacije kroz razmenu slika i koriscenje
simbola, strana 37). Simboli, crteti, fotografije i kopije pakovanja razlicitih proiz\'oda
takode mogu biti korisni za tabele sa karticama i pravljenje izbora, ali nemojte u pocetku
nuditi previse izbora. Ukoliko dete uvek pravi isti izbor, ponekad izostavite tu karticu ilj
je precrtajte tako da dete vidi da mu nije na raspolaganju.

Pogodne prilike da se detetu ponudi izbor

Pocnite tako sto cete drzati dye kartice, a kasnije povecavajte broj izbora.
lzabcrite neSto izmedu igraCaka, filmova, knjiga iii kaseta. Na primer: ,,Da li Zelis knjigu
zivotinjama iii knjigu 0
cudovistima?" Kada dete
posegne za knjigom, recite:
,,Zelis knjigu 0 cudovistima.
~OoOC3
U redu, citaeemo knjigu 0
o
r;hl
cudovistima". Onda drugu
knjigu sklonite sa strane.
BalonciCi
Balon
Biranje uZine i pica iii bi
ranje sastojflka za sendvic.
Biranje pesama i igara.
Mozete imati jcdnu sliku

h11

~tl-V

30

ct

Razvijanje rane
komunikacije

za svaku pe smu. Stavite ih na tablu i dajte detetu da izabere onu koju zeli.
Bir:mje delova garderobe - na primer. jednobojnc iii sarene carape .
Biranje mesta za sctnju - da idete da hranite patke iii da idete na Ijuljaske .
Biranje bojica , perli za nizanje na konac iii drvenih kocki za pravljenje obli ka. Na
primer, "Oa Ii telis crvenu iii plavu 010vku 0 " iii ..Oa Ii zelis okruglu iii cetvrtastu
perlicu ?" iii "Oa Ii zelis veliku iii malu kocku?"

Prilagodavanje okoline da bi se podstakla komunikacija

U veCini vrtica iii porodica decije igracke ne stoje na visokim policama iii u zakljucanim
onnanima. One su pristupacne kako bi dete moglo da istrafuje. Ipak. obezbedivanje lakog
pristupa stvarima deci sa tezim problemima u komunikaciji onemogucava vatne prilike za
poducavanje komunikaciji sa drugima i pokazivanje kako taha komunikacija moze da
bude nagradujuca.
Prilagodavanje okoline kako bi se stekle mogucnosti za komunikaciju treba pazljivo
planirati. Nikako ne zelite da otezate stvari tako sto cete staviti omiUene i privlacne
igracke na visoke police, jer ce to podstaCi dete da se popne da bi dohvatilo igracku, cime
ga dovodite u opasnu situaciju. Takode, u vrticima verovatno ne mozete uciniti mnogo da
promenite opste okruzenje. Ipak, bez obzira na sve prepreke, mo zete uraditi sitne stvari u
toku dana kako bi razvijali komunikacijske vestine.
Deca sa poteskocama iz spektra autizma mogu na razlicite nacine tratiti da im dodate
predmete: gledace ih, pokazivati prstom, vuci vas do predmeta. stajace pored iii ispod
onnana il i police gde se predmet nalazi, plakace, vikati (sto ne znaci da se nekome
bracaju) iii ce imati napad besa. Obratite paznju na to kako dete izrazava svoje potrebe i
pokusajte da kod njega stimulisete naredni nivo u komunikaciji tako sto cete ga nauCiti da
pokazuje prstom, da koristi kontakt pogledom iii da koristi simbole, slike, zvuke iii govor.

Sta mozete da uradite

Kada prvi put pokusate sledece vezbe dete moze da se zbuni i da se brzo uznemiri. Ipak,
ukoliko mu pokazete kako da iskomunicira svoje potrebe pre nego sto se uznemiri , dete
e uskoro razumeti sta se ocekuje od njega i neke stvari ce ubrzo postati male sale izmedu
vas i deteta.
Orzite detetove omiljene igracke u zakljucanom ormanu. Zalepite simbole,
fotografije iIi slike na orman koristeci cicak-traku i naucite dete da yam donese sliku
predmeta koji teli . Ovo mote biti korisno sa filmovima, uzinom iii omiljenim
igrackama. Ukoliko ne telite da dete uzima odredenu omiljenu igracku iii uzinu ,
mozete skloniti tu karticu iii je precrtati crvenom bojom.
Slika 16 sa desne strane
Ukoliko dete moze da trati ono sto zeli ali to retko cini, kart ice sa slikama iii
simbolima mu mogu pomoci da nauci da treba da ode do odrasle osobe i zatrazi to
sto teli . Nakon toga, mozete ga ohrabriti da koristi rec . frazu iii recenicu , u
zavisnosti od razvijenosti govora . Uvek naglasavajte ~ta je dete reklo - na primer,
ukoliko kaze: "Knjiga" , ponovite : "Zeli s knjigu? Hajdc da uzmemo knjigu".
Mozete napraviti i takve situacije da kao "zaboravite" da yam j c dete trazilo nesto
vazno, kao sto je da mll date solju ali bcz tecnosti iii da mll date samo kasiku kada
jc vreme za njegov omiljeni dczcrt. On CC onda mo rclti pono\o da trazi. Ak o dctc
rlace iii mirno scdi , ponckad ccte l1lorati ua ga pods takllClc ela nesto trazi, ali mll
31

Razvijanje rane
kornunikacije

dajte dovoljno vremena za

to. Knjiga iii tabla za komu
~
nikaciju koja sadrzi slike,
simbole iii ispisane reci
~O ~
(ukoliko dete zna da cita)
mogu biti veoma korisne za
podsticanje.
(ZJ
Takode mozete poku~ati i
tako ~to cete detetu dati
pogre~nu stvar (ono ~to nije
I
trazilo) - olovku sa pol om
=
=
Ijenim vrhom iii plastican
~
L~I
:=
-,!keks umesto pravog na pri
mer, iii uradite ne~to pogre
Sno, kao ~to je stavljanje carape na ruku a ne na stopalo. Sta god da radite, budite
sigumi da detetu dajete dovoljno vremena da odgovori, i pokuSajte da izaberete
stvari koje ga motivi~u.
Kada igrate neku igricu iii sklapate omiljenu slagalicu, drzite deo u ruci i proverite
da Ii ce dete reagovati i to traZiti .
Kada dajete detetu ono ~to zeli nemojte mu davati sve u isto vreme. Ukoliko imate
cips, drzite kesicu i dajte mu jedan po jedan komad, kako od vas trazi. Takode, ako
imate lopticu za helter skelter, lutke u kucici iii delove koje treba da ubaci u kutiju,
drzite ih i cekajte da ih dete zatrazi od vas. Dete od vas to moze da trazi pogledom,
gestom, simbolom, recju iii recenicom, to jest na bilo koji nacin komunikacije koji
ga ucite. Takode, morate ga nauciti i da kaze/ pokaze "NE" tako da moze da yam kaze
da vi~e ne zeli ni~ta od ponudenog. U zavisnosti od deteta, mozete ga nauciti sta
znaCi simbol precrtan crvenom bojom, znak iii rec "NE".

lfII

~/~_

Pogledajte stranu 37

//7(
IT1 I

Sistemu komunikacije putem razmene slika.

Razvij anj e govora

Neke zdravstvene ustanove obezbeduju odlicne logopedske tretmane. Ovi strucnjaci ce
odgovoriti na sve detetove potrebe i obezbediti odgovarajuce aktivnosti i strategije za
razvijanje govora. UopSteno gledano, strategije za razvoj govora imaju za cilj razvijanje
funkcionalnog govora, ~to znaci da se detetu pomate da razvije govomo-jezicke
sposobnosti u ucionici iii kod kuce, dok obavlja aktivnosti iz svoje dnevne rutine. Ovo
ukljucujc igru, dnevne rutine kao ~to su obroci, vreme za pricanje prica, vreme za kupanje
iii razlicite aktivnosti poput izlazaka napolje, kuvanja, pevanja iii kreativnih akti vnosti.
Zapravo, sve aktivnosti kroz koje dete svakodnevno prolazi mogu postati prilika za
razvijanje govora uz malu pomoc odraslih.
Navodimo nekoliko predloga kako da
akti vnosti:

stimuli~ete

razvoj govora dok obavljate drug,

Sta mozete da uradite

Rad sa decom koja imaju slabo razvijen govor (mali fond reci)
Slede neke ideje 0 tome kako raditi sa malom decom koja imaju mali broj rec i.
Govoritc veselim tonom. Odrasli pevusc kada sc obracaju bcbama i ovo m Ol(, da

32

Razvijanje rane
komunikacije

bude korisno za svu decli koja razvlJaJu govor. Ukoliko yam je glas Izrazajan iIi
zvucite interesantno vasa poruka ce biti jasnija. Uvek naglasavajte glavne reei .
Pevajte poznate pesme i rime i preskocite poslednju ree iIi frazu da vidite da Ii ce
dete predvideti kraj i pustiti glas ili izgovoriti ree/frazu. Na primer, mozete pevati:
"Toekovi autobusa idu u krug i krug, u krug i krug , u krug i krug , toekovi autobllsa
idu u krug i krug , eitav dan ". Izostavite poslednjll ree ili poslednji stih "citav dan" ,
koja je ista tokom eitave pesme.
Izaberite slikovnice kada gledate knjige sa detetom koje je u ranoj fazi razvoja
govora. Mozete da pokazujete slike prstom i da ih imenujete .
postoje odliene knjige za malu decu , u kojima se odredene fraze ponavljaju na svakoj
stranici. Kada dete nauei prieu, izostavite poslednju ree ili frazu i vidite da Ii ce je
izgovoriti. Ne zaboravite da svojim glasom pokazete oeekivanje i da date detetu
dovoljno vremena da odgovori.
19rajte igre u kojirna koristite istu rec iIi frazu:. Izostavite poslednju ree i vidite da Ii
ce je dete izgovoriti , na primer, "Priprema , pozor, sad!" iii "Tri, eetiri, sad!" . Uvek
poslednju ree naglasite (recite je gJasije ) i sa entuzijazmom, tako da dete zna da je
vazna.
Dok eitate knjigu rnozete proizvoditi zvukove automobila iIi zivotinja . Mozete reci
"Juhuuuu!" kada se dete spusti niz tobogan, "Brrrm, brnn!" kada gura automobil,
" Muuu!" kada se igra sa igraekom - kravom. Pesrna " Cika Paja ima farmu " je
odliena pesma za proizvodenje zvukova zivotinja.
Kada se igrate ubacivanja oblika u kutiju , svaki put kada ubacite neki oblik mozete
reci "Ode!" . Kada se dete navikne na ovu rutinu izostavite ree i vidite da Ii ce je
ponoviti.
Kada se igrate na toboganu iii penjalicarna koristite reci koje opisuju sta dete radi i
naglasavajte jednu ree, na primer "Gore uz merdevine! ", "Niz tobogan!". Takode,
mozete koristi sarno reei "gore" i "dole", ponavljajuci ih i na g lasavajuci. Ove reei
mozete veZbati i kada se igrate automobilima, iIi kada se igrate svakodnevnih kucnih
situacija, bilo medusobno , bilo sa lutkarna. Radite na odredenim recima i budite
sigurni da sve odrasle osobe koje su u kontaktu sa detetom znaju koje reci da
naglasavaju.

33

Razvijanje rane
komunikacij.:

Iskoristitc svaku priliku da irnellujctc stvari kojc detc koristi i naglasavajte vazne
reci. Ucinite da izgovor tih reci bude intcresantan, na primer "Njarn, njarn, jogurt!".
Ukoliko dete kori sti \ise pojedinacnih reci, pokusajte da ih obogatite tako sto cete

korisiti prideve: "velika ptica", "luta olovka", "prljave ruke". Uvodite ove reci
svakodnevno i u svakoj prilici. Takode, rnozete dodati glagole na irnenice i napraviti
duze fraze, na primer "Piti rnleko" , ,Jesti keks", "Dzek igra".
Podstaknite dete da koristi duze fraze tako sto ce koristiti reci kao sto su "vise, jos",
na primer "Jos soka", "Nerna soka". Ponavljajte rec iii frazu kad god je to moguee.
Koristite gestove da podrze to sto govorite.
Mnoga deca sa poteskocarna iz spektra autizrna imaju eholalije, sto znaci da
ponavljaju reci koje su im izgo\orene. To cesto nerna kornunikativnu fukciju, ali je
koristan pocetak jer znate da rnogu da izgovore reCi i da ce koristiti pril iku da za
varna ponavljaju odredene reci ina taj nacin ce povecati fond reci. testo ponavljajte
reci tako sto cete iste fraze "ugraditi" u dnevnu rutinu, sve dok dete ne pocne da
shvata one sto ponavlja i tome da znacenje.

Ideje za decu koja koriste recellice

Neka deca sasvirn dobro koriste reci, ali nisu sposobna da vode konverzaciju iii da daju
infonnacije koje su povezane sa njihovirn interesovanjirna i potrebarna. Ona nernaju ideju
o govoru kao socijalnoj interakciji i ne rnogu da razurneju Cinjenicu da ste zainteresovani
za nesto sto su prethodno uradila a njihovo interesovanje za tu aktivnost je vee proslo.
Takode, mogu irnati poteskoca da se sete infonnacija i potreban irn je vizuelni iii verbalni
podsetnik 0 dogadaju iz proslosti (koji se rnozda odigrao pre sarno pet minuta) da bi 0
njernu razgovarali .
Sledece ideje rnogu da pornognu u razvijanju ovih vestina kod dece:
Pokusajte da posaljete dete da uradi rnanji zadatak iii u kratku setnju sa drugirn
detetorn iii odraslorn osoborn i posle ga pitajte da yarn isprica sta se desilo. U
pocetku cete verovatno vi rnorati da kazete odgovore iii da ih vizuelno podstaknete,
ali nakon nekog vrernena dete ce rnoei da yarn isprica sta se desilo kroz dye iii tri
jednostavne receniee.
Na primer, kazete detetu da ode sa as;stentorn do zbomice i uzrne dnevnik. Kada se
vrati, pravite se da ste zaboravili sta ste trazili od njega i kazite: "Gde si bio?" Mozda
cete rnorati da podstaknete odgovor - "U zbomici". Zatirn pitajte: "Zasto si bio u
zbomici?", dok dete odgovara: "Da bih uzeo dnevnik". "Ko je bio u zbomici?'.
pitajte dalje, dok dete odgovara: "Gospodin Dzons".
S vrernenorn ce detetu biti potrebno sve rnanje podsticaja , i sarno ce odgovarati na
pitanja. Ako se dete vrati sa nekim konkretnirn predrnetorn (poruka, knjiga) lakse
cete poceti kon verzaciju.
Daj te detetu igrack u iii predrnet i pi taj te ga da yarn kaze tri stvari 0 torn
predmetu/ igracki. Mozda ce varn reci: "To je krava", pa cetc rnorati da podstakncte
dalju pricu, pitajuci koje je boje, koliko ima nogu, kakav zvuk proizvodi . S
vrernenorn detetu nece biti potrebno toliko potpit ~lllja .
Korisno je imati razlicita vizuelna pomagala koja bi detetu pomogla da kaze sta je
uradilo. Mozete od roditclja tratili cJa dete u skolu doncse nekc podsetnike iii bclc ; ke
o tomc st'J jc radilo tokol1l \ikcnd(l. ]\;a primc r, ako JC islo u kupovinLl a poslc toga
jelo halllburger, mOl ele lrd/ili da d~)ne s e kesLi iz proda'vllice iii ornot hal11burgcra.

34

Razvijanje rane
komunikacije

Kada stc na ck s kurzijama iii skol sk im aktivnostima. va zno JC da imatc f'o tografijc
toga sta je dete radilo kako bi ono posle moglo da prica drugima 0 tom iskustvu.
Vizuelna pomagala za podsccanje na putovanje na more mogu biti skoljke . vozna
karta iii neka krema za suncanje - sve sto moze da pod stakn e secanje i pomogne
detetu da prica 0 svom iskustvu.

Sta si uradio?

Bio sam na plivanju

Sa detetom sa razvijenIJlm sposobnostima konverzaciju mozete vezbati kroz igranje

naizmeni~ne igre. Mozete imati mikrofon kako bi podstakli konverzac~u - naglasavajte

~iji je red i naizmenieno govorite u mikrofon. Kazite prvu re~enicu, dete onda daje

komentar i tako radite sve dok ne iscrpite tu temu. Jos bolje, igrajte OVU igru sa jednim iii

dvoje dece tako da oni vode konverzaciju ali vi zapoCinjete temu . Na pocetku cete

\'erovatno morati da podstaknete odgovore:

"Volim da igram fudbal".

"Volim da igram igrice na kompjuteru".

.Jgrao sam fudbal za vikend. Nas tim je pobedio 4: 1".

, Igrao sam igricu ,,Rat zVezda" na kompjuteru sa prijateljem i ja sam pobedio (i tako

dalje).

oristite karti ce sa slikama i knjige da podstaknete razvoj govora. Kada citate pricu pitajte
ete sta bi moglo dalje u prici da se desi. Gledajte slike u knjizi iIi casopisu i razgovara
j e o onome sto vidite. Koristite pitanja "Zasto?", "GdeT i "KoT Na primer: "Zasto je
to prljavT, "Zasto devoj6ca nosi slem?", "Sta se dogodilo psu?", "Ko je pojeo say
ud ing?"
r

ekoj deci je veoma tesko da odgovore na ova pitanja, pa ih morate malo podstaci .
.' liko deca imaju poteskoca LI odgovaranju na pitanja koja se tiell slik a, koristite

35

Razvijanje rane
komunikacije

fotografijc sa igralista iii izleta iii postavljajte pitanja 0 rcalnim situacijama. Na primer,
pokusajte nesto da napisete polomljenom olovkom i kazite : " Zasto ova olovka ne pise?"

Ukoliko imate digitalnu kameru, snimci dogadaja su dobar nacin vizuelnog podsecanja na
dogadaj koji se tek desio, sto je veoma korisno za razvijanje govora i ueenje. Na primer,
mozete da fotografisete naucni eksperiment i da koristite slike da biste podstakli pisani i
govomi jezik, pracenje redosleda i pojasnili sta se desavalo na casu.

Koriscenje znakova i simbola

Zasto koristiti znakove i simbole?
Znakovi i simboli podsticu govor i pomaw razvoj komunikacije, jezika i pismenosti. Kada
govorite detetu sa poteskocama u komunikaciji, njegovo razumevanje ce zavisiti od
konteksta izrecene reeenice, intonacije kojom je izgovorena i neverbalne komunikacije
kao sto je govor tela i gest. Kada uciteljica kaze: "Stanite u red", i svi ustanu da stanu u
red, i dete sa autizmom ce to uraditi jer je to rutina koja se ponavlja vise puta dnevno .
Kada majka krene ka detetu, pokaze na stopala i kaze : " Uzmi cipele", dete ce potrcati da
uzme cipele zato sto majka pokazuje na stopala. Zna da mora da obuje cipele pre nego sto
iz~p.9ljei veoma je motivisano da uradi ono sto majka kaze, jer voli da izlazi napolje.
Deca sa poteskocama iz spektra autizma mogu da shvate znacenje podsticaja karakter
isticnih za odredeni kontekst zato sto su deo rutine i deca znaju sta se u okviru njih desava.
Medutim, to ne znaci da razumeju verbalnu instrukciju, pa eak ni da su razumeli razlog
zasto rade ono sto se od njih trazi. Dete ce stati u red sa ostalim ucenicima u razredu, ali
njegova ideja gde ide moze biti zasnovana na prethodnom iskustvu 0 poznatoj rutini.
Mozda ce pomisliti daje vreme rucka, pa ce, kada shvati da se nalazi u holu, postati veoma
uznemireno. Dodatni sistemi komunikacije su neophodni da bi se detetu pomoglo u
razumevanju stvari koje ce se desiti, i kao podrska u razumevanju govomog jezika.

Signali iii simboli?

Deca sa poteskocama iz spektra autizma imaju teskoce u eitanju jezika tela iIi izraza lica
i eesto im je kontakt pogledom nerazvijen, pa im moze biti tesko da gledaju u osobu koja
im se obraca. 1z ovog razloga obieno je lakse i bolje koristiti simbole, a ne znakove, da bi
podrzali govor i razvili vestine komunikacije . Medutim, mozete koristiti i znakove da bi
odrzali rutinu da, na primer, pokazete detetu da ce ga neko odvesti do toaleta, iii da sedne,
iii da dode do nastavnika. Na sliean nacin mOlete korisiti i gestove. Prenaglaseni gestovi
mogu biti veoma korisni eak i kada dete ne gleda direktno u vas, ali ima razvijen perifemi
vid pa moze da odgovori.
Deca obicno nauce jedan znak i koriste ga za sve. Znakovi koje dete nauci da koristi za
vreme uzine mogu da ukljucuju "keks", sto je jeftina uzina koju sva deca vole, iii "molim
vas" iii "hvala", sto su znakovi koje je lako podstaci i koristiti ...\!ainojeda zapamtite da
nije dobro uciti dete da pokaze iii da kaze "molim vas" iIi "hvala" ukoliko ima ogranicen
recnik , jer ce onda te znakove koristiti za sve sto mu je potrebno, i bice mu tesko da nauci
imena, druge znakove i simbole da bi izrazilo svoje potrebe. Koristite 'razliCite prilike da
razvijate i prosirujete vestine komunikacije, a ne da ih suvise olaksavate .

36

Razvijanje rane
komunikacije

Koriscenje simbola

Simboli su jednostavni crtezi ispod kojih je napisana rec. Mozete koristiti svoje crteze,
ambalaze razlicitih proizvoda, iii slike isecene iz knjig a i casopisa . Ukoliko imate takav
k ompjuterski softver (a mnoge skole ga imaju) bice yam mnogo lakse da pravite simbole
razlicitih veliCina i koristite ih u skoli iii kod kuce. Simboli ne zahtevaju posebno spec i
jalisticko znanje i, s obzirom na to da je ispod svakog simbola napisana rec, mozete ih
koristiti i za opismenjavanje i razvijanje govomo-jezickih sposobnosti.
Deca sa poteskocama iz spektra autizma cesto imaju dobre vizuelne sposobnosti. Temple
Grandin, zena sa autizmom, pisala je 0 tome kako vidi stvari u slikama. Ona opisuje kako
vidi konceptekroz.s.li~e koje su primer tog koncepta (vrela vatra). Ovo podrzava stay da
su simboli dobar izbor ukoliko trazimo neki-sistem komunikacije za dete sa autizmom .
Simbole mozemo da koristimo da bi se pojasnile p,isane infonnacije kod dece koja imaju
teskoce u pisanju i citanju. Kod dece koja dobro citaju, simboli pojasnjavaju znaeenje
pisane infonnacije i olaksavaju im da je razumeju. Mnoga deca koja nauee dobro da citaju
se isto tako dobro snalaze sa simbolima i sa promenama simbola, posebno ako su simboli
konkretni kao sto je "automobil", pre nego apstraktni kao sto je "ono", "kao".
Deci koja imaju razvijene govomo-jezicke sposobnosti ali teskoce u pisanju i citanju,
simbofi daju samopouzdanje i uskoro postaju sve uspesniji u citanju reci. Tekstovi mogu
biti pisani u kombinaciji reci sa simbolima iii bez njiha . Deci sa poteskocama u citanju i
razumevanju pisanog teksta simboli cine apstraktne tekstove pristupacnijim . Oni mogu
diktirati iii zapisivati one sto rade koristeci simbole, citati ih nastavniku, roditeljima iii
vrsnjacima.

Sistem komunikacije kroz razmenu slika (PECS)8

Ovo je sistem za ucenje komunikativnih vest ina kod dece sa poteskocama iz spektra
autizma. Sistem su razvili psiholog Andrew Bondy i logoped Lori Frost u Americi, a danas
e>a koriste logopedi i terapeuti u citavoj Velikoj Britaniji . Veoma je zahtevno zapoceti
koriscenje ovog sistema, s obzirom na to da zahteva angazovanje dye odrasle osobe, a uci
se i kod kuce, i u skoli i svuda gde dete odlazi.
Frost i Bondy su otkrili da primena PECS-a ima neoeekivane ishode, odnosno da pomaze
deci da govore i da im pruta sistem komunikacije koji je jednostavan za koriscenje . To
pomaze da se dete oseca manje frustrirano , da ima vecu kontrolu nad svojom okolinom i
dodatno je korisno jer eini dete smirenijim i srecnijim .
PECS mozete pr.imenjivati sa svakim detetom koje ne kori~ti govor u komunikaciji. To
ukljueuje decu koja znaju odredene reci , ali ih ne koriste u kontinuitetu u komunikaciji .
toga mozete primenjivati PECS sa decom koja ce kada su zedna reCi : "Pice", ali i dalje
tajati sarna na igralistu i gledati u svoja stopala.

PEes

uei decu da postanu aktivni ucesnici u komunikaciji. Naucena su da uzmu simbol

noga sto zele i odnesu ga odrasloj osobi . Kada se izve s t~ u ovome, onda ih poducavate
koriste koncepte (" Zelim veliki keks"), prideve ("Zelim cist auto" ), brojeve i tako dalje,

PECS je skracenica od Pi cture Exchange Communi ca ti on Sys tem. U daljcrn tekstu kori :;lIccrno sk raceni cu
rrev) .

~l m .

37

Razvijanje rane
komunikacije

kao i Ja komcnta-risu
stvari koje cuju (,.Cujem
telefon"). vide ("Video
sam zutu
pat-ku"),
osecaju (..Zedan sam").
PECS takode mozete
koristiti da pod-staknete
komunikaciju izmedu
vr5njaka i podr-zite
razvoj vestina igra-nja i
naizmenicnih igara.
PECS treba da podu
cavaju samo odrasli koji
su obuceni da ga koriste
na pravi nacin. Ukoliko
to nije slucaj, dec a sa
autizmom mogu da raz
viju naviku da se osla
njaju na fizicke i ver
balne podsticaje, 5to ce
ih spreciti da razvijaju
vestine spontane komu
nikacije .

Tabla komunikacije sa simbolima

jabuka

~~

sedi

(t;~

i~
0

balonCiCi

ja hocu

keks

~~

tisina

pomoc

~
~
ne, hvala

zadatak onda kompjuter

38

r T

Sui simboli su iz Wridgit: Writing with Symbols 2000 (pogledaj izuore)

slusaj

(j

CJ

pice

Primeri za simbole koji se koriste kao vizuelni podsetnici

1=

Ran llcenje: Preduslov za dalje llcenje

~ad::!

detc sa p ll tc ; k llCllll ~ IZ spcklr ~1 a u ttz lll~1 I-.:renc II \rLL Iii ;k ~) l ll \a znu jL' rroccniti
njcgo\'e potrebe i i110~llCllll~tj kal-.:o bi sc ~to pre napra\'io I-.:rat::! I-.: illdividllalni obrazovni
i1lan. Dodatnu poJr ~ I-.:ll mO~ll da pruze lo~oped. speeijalni n'bI3\nil-.:') iii sl-.:olski psiholog,
Lkoliko treba da cckak nCl 0\'C~ usluge \ Clzno .ie zn::!ti kal-.:o J:l pOl: 1 >[C da radite.
,)c('wl-.: ovog prOL es::! Z(1\i:;iee od c\ctetO\og llzrasta i ol-.:w i'cll.i:l L k~) J1le stc. nli I-.:ori sccnje
:L'l1 lli l-.: a i predloga iz pr\og dela Pogla\ lp I U :imo da se i ~ ra nw iZ~ladn.la Odlll)sa moze
J ili dobar pocctJk za dete Ila ranom llzr::! ~ r u. Veoma je \ d 7 :\() dJ )ru pre postJ\ ile kl'atko
lrajne ciJjeve da IlC bi pro;lo l111logo \TCmena u cekanju \.b se dele "uklopi", Ukoliko
ril1letite da dete raZ\ij~l odredenc \estine brze Ilego 'iro SIC l)ceki \ Jli, nije \azno - ne treba
mnogo vremenJ ZJ posta\ljenje no \ ih cilje\ a. Zapa~l1lite, 11aJboljc jc iei l1lalim kora eima
., ~11-.:0 ne bi pre\ideii neke \azne vestine .
Lh 0 poglavlje pl'edJaze straregije za raz\ij[lOje \estina nJ r::!nOJ11 llzrastll koje su vazne za

.l cellje:
o
o

o
o
o
o

o
o

Koriscenje nagrade i pohvale.

Kako nauciti dete da sedi.
Kako naueili dcre da ee ka.
Kako moti\'isati dere .
Razvijanje paznje i koncentracije.
Razvoj imitati\nih \estina.
Ucenje po modelu i podsticanje.
Ueenje vestina od pn'og ka poslednjem koraku iii od poskdnjeg ka prvom.
Generalizacija \estina i znanja.

Pogledajmo svaku od o\'ih tacaka,

. . oriscenje nagrade i pohvale

" a sa poteskoc<ll11a iz spektra autizma nel11aju "llrodenll" zelju da nekome udovoUe,
' 5tO ne razumeju zasto treba da urade nesto sto ne zele, \IOgli osecati anksioznost kada
m je receno da urade nesto nepoznato. i vise vole akti\'[1osti I-.:oje poznaju i u Kojima
Ji.i\aju, odnosno one koje im pomazu da se osecaju sigllmo.
L'stO je neophodno nagraditi dele da bi ga podstakli da z::!\Tsi zadatak koji zelite da zavrsi.
mll je nepoznat iii tezak. U pocetkll nagrQda rreb::! da bude neSlO sto dete
'0 111 a motivise. PQ kod mlZlde dece to moze podraZ1l111C\ali omiljenu igracku iii hranll,
ajpre bi to trebalo da bude nesto sto mozele cesto i lako da date iii oduzmete detetu (ili
': - 10 sto moze da pOJcde) za veOl11a kratko Heme, Hranll mozete podclili l1a manje de love
I-; u da dete ne bude zQsiceno slatkisimCl i grickalical11J iZ11l edu obroka. Neka deea il1laju
cbna i cesto srcreotipna intereso\anja koja 1110zCtc kori'~(iti kao nagradc Z,1 nesto sto
~'l ' tl'eba d::! uradi. Na primer. llkoliko Ben ZJ\Tsi S\'oj rJis~lni z~ld,1tak na zaJo \ olja\ajllci
1 "ill . moze da glcJa vclikll knjigu sa zasla\'(lma do \TcmCI1:l za igrll.

!l ~ c bno ukQJi.~o

l'': ci,i ,ill1i 11.,,1 <1\ il lk : ILh l.l \ J11~ ~oii ,ic' cliuk \J \ ,UI / .1 prll ;i aJl,lc I '\ d < ~c ,,,",i
.\/m "Il.ill (rrill1. PIc''. J: c'llgl

' <I

\ - -.....

Ic' :'k (lCO IIl).1 1I ra /\ p i ll i

"I'c'ci<lli ,.;! kac' l1cT

..

,.

I
I
I
I

.. .,

kako ai sc ;;to pre napnl\1O kr:1t~l

mogu Ja pruze
speciJ~llni lusu\nik') iii
del cebte na me usl
znati

ali
odnosa 1110ze
\ite krarko
Ukol
\a I nijc \ <lzno ne treba
JC
malim korac

liZraSlel i

od

2(1

\estina na rcmom uzrastu

su vazne za

naueiti dele cia

koraku .. od

.eg ka prvom.

de i pohvale

sa

iz spektra

ne

cia

akti\nosti

poznaJu

. zadatak
da bi
rllU
ill tezak. U
treba cia
pa kod m lade dece to moze
da bude nesto iSto mozete cesto i lako da dare Ili
da dete ne
i cesto
treba cia urad! I\: a
gled~l

mozere

kOJ"!

1 U

ire cia zansi .

nesto sto

iii
detetu (i Ii
itl na Illanjc dclove
ka. l\,jeka dcca
Z,l nesto sto

. ukollko Ben za\'rsi

liku

vrcm('n~l

za 19ru.
ra/\ UIU !

rn. pre'\ I:

) u~enje: Preduslov
za dalje ul!enje

Nagradu uvek treba da prati i

pohvala. Kada pohvalite dete
morate zvucati i izgledati sreeno.
tako da dete ~e inacenje onoga sto
ste rekli cak i kada ne razume reei koje
ste izgovorili. Pohvala treba da bude
jasna i precizna. Na primer. ,,Pogledao
si me", "Sedis, dobro je", ,,Dobro je
sto si pokuSao", "Divan ti je

--_._-.

crtet".
tim dete da tacan
odgovor iii uspesno zavrsi aktivnost trebalo bi mu pruziti nagradu i pohvalu. Nagrada
moze biti i to sto cete detetu reci da moze "da ide i igra se", da koristi kompjuter iii
zapocne neku drugu omiljenu aktivnost. Dete treba da zna da ce biti nagradeno kada zavrsi
zadatak i to mozete staviti u njegov raspored u skoli iIi na tablu za vizuelnu podrsku kod
kuce. Mladu decu mozete nagraditi tako sto cete im dati hranu, ali s vremenom, kada dete
navikne da prati uputstva i pocne da saraduje, treba izbacivati hranu kao nagradu i
zameniti je nekim drugim nagradama. Skole obicno ne dozvoljavaju da se hrana koristi
kao nagrada, pa pokusajte da je zamenite omiljenom igrackom iii aktivnoscu pre nego sto
dete pode u skolu .
Kako deca rastu mozete koristiti razvijenije sisteme nagradivanja, s obzirom na to da su
do tada dec a naucila da sacekaju svoju nagradu. Mogu da imaju tabelu na kojoj stikliraju
one sto su zavrsili iIi svoju knjigu u kojoj
lepljenjem sliCicama popunjavaju odreden broj
"kucica" i za to dobiju specijalnu nagradu.
Tabela iii knjiga treba (kroz simbol, stikliranje
iii nalepnicu) jasno da pokaze sta je nagrada i
ovo treba da objasnite verbalno iii vizuelno.
'-?'
Ovaj sistem najbolje deluje ukoliko su i roditelji
ukljuceni i podsticu dete svojom zaintereso
vanoscu i pohvalom. Vazno je da ove tabele i
knjige budu dizajnirane tako da ostavljaju
prostora i za "Iose" dane, a da to ne utice lose na
detetovu motivaciju iii dovede to toga da dete

NAGRADA

za zeljeno ponasanje

pomisli da nagrade nece ni biti. Nemojte

oduzimati nalepnice za lose ponasanje vee
budite pozitivni u svojim ocekivanjima da ce,

iako je danas bio los dan, sutra biti bolje.

Pogledajte takode j Poglavlje 8, Strategije za podrsku ponasanju .

Kako nauciti dete da sedi

Kada dete sa poteskocama iz spektra autizma krene u vrtic il i sko\u , jedna od prvih stvari
koju ga treba nauciti je da sedne kada se to od njega trazi. Skolsko okruzenje moze biti
posebno stimulativno za dete, jer one moze imati povisenu senzomu osetijivost, i razni
zvukovi, mirisi iii boje u sobi mogu da ga prepIavc. Ono mozda nece razumeti zasto mora

40

II

II

Rano u~enje: Preduslov

za dalje uCenje

da sedne kad i ostala deca, i nccc osetiti dajc vazno da udo\'olji uciteljici i uradi k'~ko ona
kal e. Medutim, nauciti dete da sedi na casu je veoma vazna \estina i preduslov mnogim
aktivnostima ranog ucenja u skoli ili kod kucc.
Kada dete sedi lakse se fokusira na ono sto Je ispred njega i okolne stvari mu ne odvlace
paznju. Dete takode zna da se, kada sedi , od njega ocekuje da nesto radi - slusa pricu, crta,
slaze slagalicu , sece papir. Sto i stolica predstavljaju graniee oko njega, a to je vazno za
mladu decu jer im pomaze da obrate paznju na zadatak pred sobom.

Sta mozete da uradite

Pocnite tako sto cete sto odgovarajuce vel icine i stolicu sta\'iti u miran deo prostorije.
Stavite neke interesantne igracke na sto i \idite da Ii ce dete samo doci da sedne i da
istrafuje igracke. Ukoliko to ne uradi, malo ga podstaknite tako sto cete tapkati po stolici
i reci "Sedi". Kada dete sedne pohvalite ga rec ima "tepo je !i to si seo" i odmah mu
pokazite sve divne stvari koje imate na stolu.
Neka deea ce dotrcati do stoia, uzeti najzanimljiviju igracku i otici da se igraju. Tada cete
uzeti igracku od deteta, sigumim glasom reci: "Red je na mene", i pokusati da privucete-
./
. ~- ....
dete po novo do stoia da bi se igralo sa igrackama . Ponekad cere morati odmah da pokazete
detetu sta se od njega ocekuje tako sto cete ga staviti da sedne, odmah ga nagraditi
igrackom i reci: "Lepo je sto si seo".
Veoma maloj iIi veoma aktivnoj deei mozda ce biti potrebno da dajete hranu iii pice kao
nagradu da bi ih naucili da sede. Ukoliko je tako , sarno nasta\'ite . S vremenom mozete da
prestanete da ih koristite i zamenite ih zanimljivim igrackama.
Produzavajte vreme za koje ocekujete da dete sedi - od nekoliko sekundi da bi pojelo
uzinu iIi pritisnulo prekidac (neko dugme) , do 20 minuta iii vise da bi zavrsilo vise
aktivnosti na kojima radite . Od deteta skolskog uzrasta trazicete da sedi koliko i njegovi
\Tsnjaci, iako ce mu mozda biti potreban odreden prisrup prilagoden njegovim
obrazovnim potrebama.

Sedenje u grupi
Mladoj deci sa poteskocama iz spektra autizma sedenje u grupi moze biti tesko . Mogu biti
osetljiva na blizinu drugih ucenika i osecati neprijatnost. Velike skolske prostorije (npr.
hodnici, zajednicke prostorije) mogu da izazovu panicnu reakciju kod dece. Mozda nece
razumeti sta to uciteUica govori, nece shvatiti da se obraca ucenieima iii da od njih ocekuje
da mimo slusaju i i prate sta im se govori . Mogu da imaju osecaj da na tom mestu moraju
da sede zauvek i to moze da ih uznemiri.

Evo nekoliko ideja koje mozete da isprobate: .

Neka dete sedi u klupi sa strane iIi ispred grupe, blizu uciteljiee.
Za mladu decu ce mozda biti potrebno da u pocetku sede odraslom u krilu . Kada se
dete navikne na pravilo da sedi u grupi na tepihu 'o, s vremenom moze da nauci da
sedi bilo gde na podu iii na stoliei.
Ukoliko je dete nemimo dok sedi na tepihu , neka sedn<! na stolieu dok odrasla osoba
sedi na manjoj stoIiei iza njega i lagano ga pridrzava . .
Neka deca lakse sede II grupi ukoliko tacno znaju gde da sednu . Sta vite podmetac iii
jastucic na mesto oa podu gde dete treba da sedoc.
II I

Scdenj e na tapihu pourazumeva grup ni rod u vni cLi na odredc nom m~ s {u na pod u (prim . [In:v).

41

3no

u~enje:

Preduslov
za dalje u~enje

i~~

Verbalno i vizuelno podsetite dete (koristeei simbol iJi gest) da treba mimo da sed.i i sluSa.
Ukoliko uciteljica cita pricu, dajte detetu istu knjigu iii igracku koja simbolizuje
pricu, kao ~to je meda, iii lutka koja predstavlja lik iz price "Zlatokosa".

Koristite gestove, fizicki i verba Ino podsticite dete da se ukljuci u pesmice.

Ako postavUate pitanja, nemojte zaboraviti da dete sa pote~kocama iz spektra

autizma mozda nece shvatiti da treba da odgovori na pitanje ukoliko mu se ne
obratite imenom. Zbog toga ga pozovite po imenu da biste mu privukli paznju pre no
sto mu postavite pitanje. Zapamtite, takode, da je prekasno ako izgovorite njegovo
ime na kraju recenice - pitanje ce biti izgubljeno.
Ako dete uznemirava drugu decu za vreme aktivnosti na tepihu, i ako imate pomoc
koja yam je potrebna, razmotrite ideju da dete zajedno sa jednim iii dvoje dece
odvedete u drugu prostoriju,i. obradite istu temu na direktniji nacin i sa vise senzomih
PQ~I~!icaja..Na primer, ucinite pricu realnijom, ilustrujuci je predmetima koje deca
mogu da drze, pomiri~u, osete, iii usporite tempo lekcija iz m~tematike i koristite
realne primere, iii pripremite teme iz predmeta Svet oko nas korak po korak.
U velikoj zajednickoj sobi, stavite dete na kraj reda, tako da lako moze da ode
ukoliko mu je te~ko da sedi mirno. Motete staviti stolicicu iii jastuk da bi detetu
pokazali da treba da ostane da sedi na jednom mestu.
Odredite jasne ciljeve za dete i postepeno produzavajte vreme za koje ocekujete da
dete sedi u grupi. Ukoliko dete nema najbolje razvijen govor, ve~tine s\usanja iii ne
razume ~ta se deSava u zajednickoj prostoriji, sta ocekujete da postignete time sto ce
tamo sedeti? Da Ii je dete spremno da uci da sedi mirno i slu~a u velikoj grupi? Da
Ii mu to pomate da razvije svoje sposobnosti socijalne interakcije? Ukoliko su
odgovori ne, a tu je jos neko na ra spolaganju za rad sa decom u ucionici, iskoristite
to vreme za individualni rad na podsticanju govora iii drugih osnovnih vestina
ucenja.
Pogledajte Poglavlje 3 Strukruirano poducavanje ,

Poglavlje 8 Strategije za podrsku

pona~anju.

Kako nauciti dete da ceka

Deca sa autizl)1om ponekad imaju poteskoca da razumcju da ce se nesto desiti u bliskoj
buducnosti. Oni l1lislc da ukoliko sc nesto ne desava sada, nece sc nikada ni dcsili . To

42

Rano utenje: Preduslov

za dalje utenje

'

moze da ih uzncmiri. a kod neke dcce anksioznost i frustracija mogu dovesti do

agresivnog ponasanJa i napada besa.

Sta mozete da uradite

Najbolji natin da resite ovakve situaciJe je da nautite dete da ceka. "Bice yam potreban
simbol za cekanje", koji treba da bude veci, jasnih boja. sa ispisanom recju "Cekaj".
lsecite nekoliko ovakvih istih kaI1ica i plastificirajte ih, s obzirom na to da ce yam biti
potrebne u svakoj situaciji kada dete treba da ceka. Potrebno je da imate najmanje po
jednu od ovih kartica u skoli i nekoliko kod kuce - mozda po jednu u svakoj prostoriji
kuce (posebno u kuhinji) i jednu u kolima. Svakog dana odvojite malo vremena da dete
naucite cekanju.
Za pocetak je najbolje da konstite motJvlsucu
nagradu, kao sto su balontici, cokolada iii
cigra. Pokazite detetu sta imate i pitajte ga
da Ii to zeli . Na primer recite: )..
duvamo
baloncice?"
izduvajte mnogo baloncica .
Kada yam dete pokaze da zeli
jos baloncica, jasno kazite:
..Cekaj", i u isto vreme detetu
pokazite karticu iii muje dajte.
Izbrojite do pet, onda recite:
..Cekao si", i duvajte jos
baloncica.

f?a /

Postepeno produzavajte vreme za koje dete treba da ceka da bi dobilo one sto zeli .
. emojte suvise brzo produzavativreme, jer dete moze da izgubi interesovanje i postane
uznemireno. Radite ujednatenim tempom za koji osecate da je odgovarajuCi i ne
zaboravite da kazete: "Cekaj" kao i da svaki put koristite vizuelni podsticaj. Koristite znak
..Cekaj" u mnogim razliCitim aktivnostima i situacijama.
r ada vidite da je dete u stanju da ceka dovoljno dugo, sto ce u mnogome zavisiti od
njegovog uzrasta i nivoa razumevanja, mozete prestati da koristite vizuelni podsticaj
karticu "Cekaj") i sarno kazite: "Cekaj".

eci koja se uznemire u situacijama kada treba da cekaju moze koristiti stoperica, tako da
zuaju tacno koliko treba da cekaju, iii kaI1ica koja pokazuje "Cekaj veceru", a sadrzi
trebne simbole iii reci za tu aktivnost.

cekaj
obrok
43

utenje: Preduslov
za dalje utenje

Kako motivisati dete

Ponekad moze biti tesko motivisati decu sa poteskocama iz spektra autizma da pokusaju
da se ukljuce u razlicite aktivnosti, zavrse zadatke iIi prate instrukcije. Oni nemaju
sustinsku zelju da udovolje drugima i ne mogu da vide svrhu mnogih aktivnosti koje treba
da urade kod kuce i u skoli.
Neka deca ne razumeju zasto treba da zavrse igru i udu unutra, pa ce to uvek dovesti do
neke vrste socijaino neadekvatnog ponasanja. Drugoj deci, koja su navikla da neko za njih
radi odredene stvari, bice potreban pozitivan podstrek da nauce da to rade sama.
Neka deca sa autizmom se mogu osetiti obeshrabreno ukoliko naprave greSku radeci nesto
novo. To je situacija u kojoj se tesko snalaze. Cak i to sto znaju da su svi ostali posveceni
odredenom zadatku nece uvek biti dovoljno da ih motivise da i oni pokusaju .

Sta mozete da uradite

Koristite sistem nagradivanja i uvek detetu dajte jasnu poruku: "Sada uradi to, a posle se
igraj". Drugim recima, zavrsi sada ovaj zadatak, a onda se mozes igrati sa vozicem deset
minuta.
Lakse je ukoliko je nagrada predstavljena vizuelno . Dete mora da zna sta treba da uradi i
sta ce se desiti kada zavrsi . Napravite vizueini raspored koji pokazuje da nakon manje
zanimljivih aktivnosti slede zanimlji\'ije aktivnosti.

~,.

----~f

~~
I

/11

-7

/~ 1

~ ~

rv'\
muzika

zadatak

prvo zadatak a onda nagrada

Obratite paznJu na to da zadatak koji dete obavlja mora biti u okviru deteto\'ih
mogucnosti. Neka deca koj a pohadaju redovnu Skolu moraju suvi se brzo da prelaz
gradivo i da urade mnogo zadataka koje ne razumeju , zato sto su nastavnici pod pritiskom
ispunjavanja nacionainog kurikuluma. PokuSajte da zadatk e uCinite razlicitim kad god j
to moguce i 'Claj ete konkretne prim ere . S druge strane, izbegavajte zadatke koji SLi suvise
laki, na primer, da det etu uvek dajcte isti radni li st ka o i drugim Llcenicil11a, occkuj uc i od
njega sal110 da ga oboj i.
44

Rano ucenje: Preduslov

za dalje ucenje

Neka dete sedi tamo gde je najmanJ e ometajucih faktora. Dobro je da dete sa a'~tizmom
sedi sa uspesnijim ueenicima, jer tada ima dobre uzore i vrsnjake koji mu mogu pomoci.
[ako je nekad prakti enije da svi ueenici kojima je potrcbna dodatna podrska sede zajedno
u grupi, to moze postati najbuenija grupa koja ometa funkcionisanje odeljenja, i na taj
naein odmaze u motivaciji ili ueeoju deteta .
Obavestite dete oa vreme kada ce aktivnost u kojoj uziva biti zavr~ena i pripremite ga za
sledeCi, manje interesantan zadatak. Sistem serna fora ovde moze biti koristan, to jest,
zeleoi krug znaci pocetak aktivnosti, zuti da je
uskoro kraj i crveni da se aktivnost zavrsava i da
Dzoova
sledi druga. Mozete, takode, koristiti i ~topericu da bi
tabla
pokazali kako vreme prolazi.

za nagrade

Proverite da Ii dete razume uputstva. Deca s,a

autizmom imaju pote~koca u pracenju kompleksnih
uputstava iii instrukcija koje dajete celoj grupi.
Kada je dete mlade ne zaboravite daga odmah
nagradite. Postepeoo produzavajte vreme za koje
treba da ceka nagradu i povecavajte broj bodova
koje treba da sakupi da bi bilo oagradeoo , tako da ce
'ako raste razviti sposoboost da saeeka oagradu do
'raja dana iii oedelje.
Blisko saradujte sa detetovim roditeljima. Oni ce
\'am reci da Ii je nesto uznemirilo dete pre dolaska u
"kolu iii da Ii je lo~e spavalo. U takvim situacijama
----,..-~...,.
postavite manjez-anreve-ili 'odredite'Vi~e vremena za
odmor.

)~ib ~

[@

10 nalepnica sa kompjuterom
za 10 minuta rada na kompjuteru

Razvijanje paznje i koncentracije

Postoje mnogi razlozi za~to deca sa autizmom imaju poteskoca da odrze pazoju oa casu .
Gna imaju izrazenu seozomu osetljivost, pa ih neki svakodnevoi zvukovi, boje, mirisi iii
. ksture mogu fascinirati, ometati iii uznemiravati. Osobe sa autizmom koje su pisale 0
ojim iskustvima cesto pominju svoju senzomu osetljivost kao i to koliko senzomi utisci
mogu biti neprijatoi za njih i koliko mogu da ih preplave.

Sta mozete da uradite

Evo nekoliko ideja

tome ~ta mozete da uradite da se poveca obim detetove pazoje :

ka dete sedi u najmimijem delu prostorije, udaljenom od vrata i kompjutera (pogledajte

Poglavlje 3 Struktuirano ucenje).
okusajte da ne vicete! To moze da uznemiri i zbuni dete sa poteskocama iz spektra

tizma. Ukoliko oaglasite kraj recenice , to je one na sta ce dete obratiti paznju i ba ~ to

raditi, cak i ako je pocetak recenice bio : " Rekla sam ti da ne ..." .

Jbratitc paznju na detcto vc potrcbc kada uvodite nova iskust\'a. Mozda ce mu biti

llrcbno postcpeno uvodcnj c II crtanjc iii akti vnosti sa tcstom. mu ziku iii fizicko

45

u~enje:

Preduslov
za dalje u~enje

vaspitanje . Nemojte odustajati, vee idite korak po korak i uvek ohrabrujte dete.
Poku~ajte da organizujete posebno mesto u prostoriji na koje ee dete moze da ode ukoliko
aktivnosti u uCionici postanu suvise teske za njega. Aktivnost u uglu ucionice, na primer
slusanje muzike sa slusalicama, bice dovoljno da odagna neprijatne zvuke i smirice dete.
Nedostatak interesovanja za ono sto radi je jos jedan vazan razlog zbog cega kod deteta
dolazi do izrataja slaba paznja i koncentracija. Dok neka deca sa poteskoeama iz spektra
autizma zete da imitiraju vrsnjake i prate na rigidan nacin ~kolska pravila, druga deca sa
istim poteskocama nece zeleti da rade ni~ta sto nije u okviru njihovih interesovanja.
Evo nekoliko prakticnih promena koje mozete da uvedete:
Neka nagrade budu veoma motivi~uce i ne dozvolite da dete ceka nagradu toliko
dugo da izgleda kao da je nikada nece ni dobiti.
Budite sigumi da dete zna koliko zadataka treba da uradi i ~ta ce se desiti kada zavr~i
zadatak .
Ukoliko je moguce prilagodite zadatke tako da ukljucuju detetova interesovanja. N a
primer, ukoliko dete voli vozove, a uCite ga nizovima brojeva, oznacite vagone voza
iii prugu nizovima brojeva.
Radite stvari korak po korak i odredite zadatke tako da odgovaraju detetovom
tempu.

Paznja i ponasanje u ucionici

Neka deca mozda nece razumeti sta se od njih ocekuje u uCionici. Ukoliko im jasno ne
kazete, nece znati da treba da sede i slu~aju uCiteljicu. Dete ce mozda misliti da se
uciteljica obraca drugoj deci , a ne njemu. Nece mu biti jasno kada treba da zapocne neki
zadatak i koliko ce to trajati. Takode, vazno je znati da dete sa autizmom mozda neee
razumeti verbalne instrukcije koje uciteljica daje iii da moze imati poteskoca pri pamcenju
sleda instrukcija.
Ukoliko se ovo desi, pokusajte sledece:
Da bi bili sigumi da vas dete slusa obratite mu se po imenu i napravite pauzu pre
nego sto kazete neko uputstvo. Motete koristiti dute iii slozenije recenice kada se
obracate detetu sa razvijenim govorom, ali to radite sarno ako je neophodno.
Dok govorite, motete detetu davati vizuelni podsetnik da slusa ono 0 cemu se govori.
To moze biti iii simbol (crtet) iii znak (ruka na uvetu - znak za slusanje) iii pisan i
podsetnik.
Koristite konkretne primere kad god

je moguce , pogotovo kod mlade

dece.

Neka verbalne instrukcije budu

kratke , a najvaznije reci u recenici

naglasene . Ukoliko dete mote da

prati
sarno jednu
po jednu

instrukciju, vazno je tako ih i davati.

Budite sigumi da dete moze da vidi

sta treba da uradi i proverite da Ii je
razumelo zadatak . Ukoliko zna da
cita, bolje je da napisite listu instrukcija kako dete moze da precrta svaki korak kada
ga zavrsi.

46

Rano ucenje: Preduslov

za dalje ucenje

Pohvalite dete sto cesce, pogotovo mladu decu, govoreci: "Dobro je sto
"Pogledao si me", "Dobro si napisao", "Dbro si to uradio", i tako dalje.

51

seo",

Ukoliko dete nere da se smiri

Svi ponekad imamo lo~e dane. Ukoliko dete sa autizmom ima los dan i ne obraca paznju
na casu, bolje je dati mu pauzu da se malo odmori nego pogorsati situaciju cekajuci da
uznemiri ostalu decu iIi uradi ne~to sto predstavlja problem u u~ionici. Ukoliko se nalazi
u zajednickoj sobi, da Ii je mozda bolje da radi nesto zanimljivo u sobi za igru? Ukoliko
ima podrsku odrasle osobe u razredu, da Ii moze da ode u ~etnju, da obavi neki po sao za
u~iteljicu iIi da ode u biblioteku? Mozda moze da ponese svoje zadatke i da ih zavrsi u
tihoj , praznoj sobi. Sta god da uradite, uradite to mirno, pre no sto dode do krize .
Vazno je u takvim situacijama da se dete ne odvoji suvise od skolskih aktivnosti ida mu
ne dame nesto sto obicno dobije kao nagradu. Ukolik? je potrebno pokusajte da pronadete
n sto drugo sto je zanimljivo za dete. Dete mora da zaradi nagradu, iako je sasvim u redu
da nagradu date za pokusaj , a ne za uspeh. I mali zadatak moze zahtevati veliki napor kada
imamo los dan.
Pogledajte takode Poglavlje 3 Struktuirano ucenje, i Socijalne price, strana 83.

Razvoj imitativnih vestina

Deca uce neke nove veStine imitirajuCi druge. Ovo je te~ko za vecinu dece sa poteSkocama
iz spektra autizma. Mogu da nauce da imitiraju stvari koje ih fasciniraju, kao sto su
om iljene scene iz Diznijevih crtanih filmova iIi cudne stvari koje im privuku paznju, kao
o je nacin na koji mlada sestra jede svoju kasicu, ali imaju poteskoca u imitiranju vaznih
'ari kao sto su gov~r, igra iIi vestine socijalne interakcije. Mozete stati ispred deteta,
mahati i reCi : "Masi pa-pa", ali je velika verovatnoca da ce dete izgledati zbunjeno, nece
oogovoriti na to iIi ce pokusati nesto sto nije u potpunosti odgovarajuce.
'alia svest 0 tome je najvaznija. Ako zapamtite da imate dete koje ima pote~koce da vas
mi tira, to ne treba da yam predstavlja najvazniji problem kada ga ucite novim ve~tinama .
'eka deca sa pote~kocama iz spektra autizma ce imitirati svoje vrsanjake isto toliko
P'fgi dno koliko vole da stvari budu uredene i nepromenljive. Medutim, oni ce cesto
mitirati bez razumevanja, tako da ce im biti potrebna dodatna podr~ka kako bi im
tivnosti bile smislene.

fa mozete da uradite
mladom decom igrajte Ignce u kojima imitirate njihove
- a Ove i pokrete i vidite da Ii ce
cagovati na to . Dete moze da se
nadi i da izgleda kao da je tek
'; rn etilo va~e prisustvo. Kada ste
~u rni da ste privukli njegovu paznju
- novo ga imitirajte ali unesite neku
-omenu i vidite da Ii ce dele imitirati
-. (Pogledajte Ucimo da se igramo:
Z 'ijanje odnosa, strana 15).

47

no

u~enje:

Preduslov
za da\je u~enje

Pokusajte da izvodite prenaglasene zvukove iii smesne stvari, kao sto su pravljenje
grimasa ispred ogledala, pretvarajte se da ste duh iii zvizdite. Uzmite dva sliena sesira koja
su upadljiva jer su veoma velika, veoma jarkih boja i veoma cupava. Stavite vas scsir na
glavu i gledajte se u ogledalu. D~jte detetu ogledalo i vidite da Ii ce vas kopirati i uzeti
drugi sesir.
U fonnalnijim situacijama ucenja, a kada zelite da vas dete imitira, uvek koristite kratke
fraze i jasne recenice. "Uradi to" je korisna recenica u tom kontekstu, koju prati jasan
primer onoga sto zelite da dete uradi. Dete ce nauciti da reeenica "Uradi to" znaci "Imitiraj
sta sam ja uradila" . Mozete reci: "Tapsi" iIi "Masi!", pokazujuci taj pokret kroz neku igru
iii pesmu. Mozda ce biti potrebno da u pocetku koristite fizicke podsticaje da bi naucili
dete sta da uradi, ali vremenom ih povlacite iz upotrebe .
Vazno je zapamtiti da ueiti dete da imitira nije isto sto i poducavati ga znacenju onoga ~ to
imitira. Kada deca uce da imitiraju, socijalni kontekst u kojem to uce je mnogo vatniji od
samih fizickih vestina. Oni ce ueiti kako druge osobe reaguju, sta ocekuju i kaho
znacenje to ima . Ako kazete "Uradi to" i mahnete, i dete vas imitira, one ce jos u vek
morati da uci i socijalni kontekst, to jest u kojim situacijama masemo . To je, na primer.
nacin pozdravljanja - gledate u drugu osobu kada mahnete, a ta osoba ce re;:i:
" Oovidenja!", i odmahnuti yam.
Cak je i kod dece koja govore bolje sto manje koristiti govor, s obzirom na to da ce dele
biti lakse ako mu date primer onoga sto treba da uradi pre no da mu dajete duga verbalna
objasnjenja. Ukoliko ga ucite da sort ira voce u grupe - jabuke, kruske, pomorandZe
mozete da demonstrirate sta dete treba da uradi, jednostavno koristeci reCi ,jabuka".
"kruska", "pomorandza", pritom pokazujuci gde koje voce treba da stoji. Ovo maze
prosiriti tako sto cete reci ,,jabuka sa jabukama", "kruska sa kruskama", ali nemoj re d
u iskusenje da dajete duza objasnjenja. "Sada.. . treba da stavis sve jabuke zajedno
crvenu posudu, sve kruske idu zajedno u zelenu
posudu, a pomorandze idu ovde, u narandzastu
posudu. Oa Ii mislis da motes to da uradis za
mene?". To ce to biti previse za dete.
Oeca koja imaju teskoca u crtanju ipak cesto mogu
to da rade ukoliko im crtate deo po deo crteza
(glava, telo, ruke, noge, lice), a oni to kopiraj u
korak po korak. Kod neke dece se ovo razvija u
njihovo kreativno crtanje. Moze pomoci da papir
podelite na dva dela, tako sto cete na polovini
iscrtati isprekidanu liniju tako da dete jasno vidi da postoje dye polovine - j edna
jedna za njega .

Ova strategija moze biti korisna i kada ucite dete slaganju delova iii sparivanju i
Tada sedite naspram deteta i i pokazite mu korak-po-korak, na vasoj strani. Sla tL
dete ce sedeti i kopirati sta vi radite dok to ne nauci da radi samostalno. U 0\
poducavanja nema mnogo kreativnosti, ali ovu aktivnost imitacije mozet
naizmenicnu igricu , kada svako od vas dvoje naizmenicno stavlja deo po deo
kockice) i gleda sta ce se desiti.

48

Rano u~enje : Preduslov

za dalje u~enje

ponavljanje je vazno, pogotovo kod mlade dece . Cini yam se kao da nikada nece nauciti
da pije izmisljeni caj, da mase u znak pozdrava iii da nesto nacrt a. Ipak, jednog dana to ce
se desiti - obicno onda kada ne gledate.

Ucenje pO modelu i podsticanje

Podsticanje i ucenje po modelu, i oblikovanje situacija su tehnike koje mozete koristiti za

ucenja vestina kroz proces koj i je struktuiran i odvija se korak po korak. Ove tehnike su

posebno vazne za decu sa poteskocama iz spektra autizma koja nemaju dovoljno razvijene

vestine imitacije i ne razumeju sta treba da urade .

Oni imaju poteskoca u pracenju verbalnih instrukcija i ne mogu

da zamisle da ce im ucenje nove vestine biti od.

koristi i pruziti im zadovoljstvo . Na primer,

ukoliko zelite da nauCite mlade dete da vozi

ricikl, mozda ce yam to biti teze nego sto ste

ocekivali i odustacete prilicno brzo. Dete je
fi zicki sposobno da vozi tricikl, ali ne razume sta
se i zasto ocekuje od njega. Ono sedi na triciklu i
igra se zvonom iii se neko vreme klati napred
n zad, a zatim silazi sa tricikla . Vi znate da ce
mu, ukoliko to bude naucilo, biti veoma zabavno
a samostalno vozi tricikl po igralistu iii parku .

Podsticanj e
:)a bi naucili dete da vozi tricikl moracete da
' oristite fizicke podsticaje. Drugim recima,
tavite njegova stopala na pedale, drzite ih
-ukama i gurajte unapred. Radite ovo polako,
noliko koliko dete svakog dana moze da prihvati, sve dok ne stekne sigumost. Dok
_urate detetovo stopalo na pedali, koristite i verbalne podsticaje : "Vrti pedale!". Postepeno
manjujte fizicki podsticaj tako da ce detetu biti potrebno vise snage da vrti pedale, ali ne
manjujte podsticaj previse, jer ce dete odustati. S vremenom ce biti moguce da u
. tpunosti izbacite fizicki podsticaj ida koristite samo verbalni, sve dok dete ne nauci da
ozi tricikl samostalno.
tehniku mo:zete koristiti za poducavanje vecine motomih vestina, pogotovo ako dete
~a poteskoca u imitiranju i razumevanju verbalnih instrukcija. Najtezi ali najvazniji dec
~ ~ da prekinete sa fizickim podsticajima sto je pre moguce, jer ce u suprotnom ponasanje
~ te ta zavisti od toga. Verbalni podsticaj je dobra pocetna podrska, ali i njega mozete
-e menom izbaciti iIi zameniti znakom iIi gestom.
'U

'cenje pO modelu

tehnika se koristi kod dece koja imaju sposobnost imitiranja onoga sto vi radite .
. azite detetu sta da uradi i trazite da vas imitira. Ukoliko dete to ne moze da uradi iii
=resi, pokazite mu ponovo, iIi koristite fizicki iIi verbalni podsticaj da biste mu pomogli
us pesno zavrsi aktivnost.

.3

49

!nje: P,eduslov
za dalje utenje

Oblikovanje situaeija se desava kada malim koraeima menjate detetove vestine iii
ponasanje kako bi postigli postavljene eiljeve . Na primer, ako dete stalno erta kruzne
linije, pokazite mu kako da naerta ~rug. pa onda lice, pa neki drugi okrugli oblik kao sto
je jabuka, macka iii Snesko Belie. Ukoliko dete voli da Izgovara "Mamama", mozete da
pocnete tako sto eete imitirati zvuk i menjati u " Mama" iii "Mamiea". Iii, ako dete mase
rukama uz muziku, pokatite mu kako da tapse. Oblikovanje situaeija predstavlja prirodnu
reakeiju kada ucite mladu deeu i trebalo bi je stalno koristiti, uz mnogo nagrada za svaki
novi korak.

Ruka preko ruke

Ukoliko radite sa detetom kome ne smeta dodirivanje, neke vestine ga mozete nauciti tako
sto eete staviti svoje ruke preko njegovih i raditi zajedno neku aktivnost. Ovo moze biti
korisno kada kod deteta razvijate manipulative vestine i finu motoriku , kao sto je skidanje
poklopea sa posuda, koriseenje prekidaca, upotreba noza i viljuske, olovke iii cetkice za
slikanje.
I opet, veoma je korisno da s vremenom smanjujete ovu vrstu pomoei tako da dete moze
samostalno da izvede poslednji korak, iii poslednja dva, i tako dalje.

Ucenje ves~ina od prvog ka poslednjem koraku iIi

od poslednJeg ka prvom
Ucenje vest ina od prvog ka poslednjem koraku iii od poslednjeg ka prvom je tehnika za
ucenje novih vest ina, posebno kod deee koja imaju poteskoea u organizaeionim sposob
nostima, paznji iii govoru. Cilj je
da rasclanite zadatak na manje
de love. Budite sigumi da ce dete
postiei uspeh pre nego sto se oseti
osujecenim.

Ucenje vestina od
prvog ka poslednj em
koraku
Ova tehnika se koristi kada
rasclanjavate aktivnosti na manje

iJ

\~

korake i ucite dete prvom koraku u nizu. Kada dete savlada prvi korak
ucite ga sledecem i tako dalje. Na primer, kada zelite da nauCite dete da
veze pertle, naucicete ga prvom koraku - prebaeivanju pertle jedne preko
druge - a vi eete zavrsiti vezivanje. Kcda je dete savladalo prebaeivanje pertle jedne preko
druge, utite ga da napravi masnu, zatim cvor i tako dalje. Na svakom stupnju, poh valit
detetovo napredovanje jer ee osetiti da je postiglo nesto pozitivno .

Ucenje vestina od poslednjeg ka prvom koraku

Ova tehnika se koristi kada prvo utite dete poslednjem koraku neke aktivnosti kako bl
osetilo zadovoljstvo zbog ispunjenog zadatka. Kada, na primer, ucite dete da slate nO\
slagalieu , vi sastavite sve delove osim poslednjeg, koje ee dete sa zadovoljstvom stavili na
mesto. Posle toga opet uradite sve, ali ostavite poslednja dva dela s lagaliee , koje ce del
staviti ne mdto, zatim poslednja tri i tako da lje , sve dok dete ne bllde u stanjll da safT'
sastavi slagalicu.

50

Rano utenje: Preduslov

za dalje utenje

II
Ova tehnika do prinosi izgradnji samopouzdanJa i nagraduJuca je za dele . Mnoge ves tine
mozete nauciti na ovaj nacin . Na primer, nizanje perlica je kompleksna vestina jer zahteva
aktivan rad obe ruke . Lakse je nauciti dete kak o da povuce nit iz perle pre nego sto ga
naucite kako da provuce konac kroz perlicll. Nizanje moi ete podeliti u korake:
Vi drzite perlicu i udenete nit, a dete j e povuce iz perl ice :
Vi drzite perliclI, dete udene nit i provalaci je kroz perlicu:
Dete drzi perlicu, udene nit i provlaci je kroz perlicu .
Svaki korak zahteva odredeno vreme da bi ga dete savladalo. Nemojte nastaviti sa istom
aktivnoscu iz dana u dan ako primetite da dete uopste ne napreduje. Probajte druge
aktivnosti koje su jednostavnije i mogu predstavljati "kamen temeljac". Primer nizanja
perliea mozete promeniti i u namotavanje konca na kalem ili klip, nizanje testa i perlica
razlicitih oblika i velicina.
Ponekad je lakse nauciti neku vestinu drugacijim redom nego sto je uobicajeno. Ukoliko
je ovaj nacin laksi za dete i daje mu osecaj postignuca, onda sarno napred. Vazne stvari
koje treba da zapamtite:
Podelite zadatak na manje korake.
Ucite dete jedan po jedan korak .
Budite upomi - nemojte dozvoliti da svakog dana razlicite osobe uce dete da koristi
noz i viljusku na razlicite nacine.
Budite sigumi da je uspeh sastavni dec procesa.
Cesto pohvalite dete.

Generalizacij a vestina i znanj a

Deca sa potdkocama iz spektra autizma imaju veoma rigidno misljenje. To znaci da imaju
lzrazitih poteskoca da prenesu one sto su naucila u jednoj situaeiji na drugu slicnu
ituaeiju. Roditelji ce reci: "Ona uvek koristi noz i viljusku kod kuce", a to moze biti
novost za ucitelj ieu, koja ce odgovoriti: "Cudno, izgleda da ovde ne zna sta da radi sa
iljuskom. Imamo poteskoca da je zaustavimo da sve jede rukama" . Takode, dalji
razgovori mogu otkriti neke vestine koje je dete naucilo u skoli - presvlacenje za bazen,
' oje, na primer, roditelji nisu znali da dete
m oze da radi samostalno . Ovakav
:ledostatak sposobnosti da se jedna
e "tina iIi znanje generalizuje na druge
- ituaeije mo~e da bude ozbiljna
. koca ukoliko uciteljiea nije svesna
oliko dete zapravo moze da bude
"lg idno.

ta mozete da uradite
vo donekle zavisi od detetovog nivoa
'aZUmevanja stvari, ali u osnovi je
aino da uvek uopstavate one sto
d ucavate dete, kroz veliki broj
levantnih situacija i primera. Evo primera kada poducavate govorno-jezicke
p sobnosti. Uzmite lepu sliku kuce i naucite dete sledecem: "avo je kuc a". Morate biti
gu mi da dete zna kako prave kuce izgledaju i da ih ima u razlicitim oblicima i

51

enje: Preduslov
za dalje utenje

velicinama. Vecina slikovnica pnkazuje seoske kuce sa stnnim krovovima, dimnjakom i

cvetnim puzavicama koje rastu uza zid . Medutim, veliki broj dece zivi u naseljima koja
imaju iste kuce u nizu iii zgradama koje uopstc ne lice na ove seoske kucicc .

Obrazovanje u redovnim skolama u velikoj meri zavisi od pretpostavke da ce deca brzo

poceti da generalizuju ono sto su naucila na razlicite i mnogobrojne situacije. Obezbedite
da dete sa poteskocama iz spektra autizma ima prilike da uei 0 istim stvarima u razlicitim
situacijama, pocevsi od razlicitih prakticnih i vaznih primera. Ako imate dete koje moze
da oduzima samo uz koriscenje stapica, bice mu potrebno da tu istu vestinu vezba na
prakticnim primerima u razlicitim situacijama pre nego sto prede na ucenje slozenijih
zadataka.

J{ll

Obezbedite dobru' komunikaciju

izmedu uciteija, roditelja i svih onih
koji su ukljuceni u brigu 0 detetu ,
tako da dete moze da vetba nove
vestine kod kuce, u vrticu iIi u sko li .
Sveska u koju zapazanja i situacije
upisuju i roditelji kod kuce i
uciteljica u skoli/vrticu moze bili
veoma korisna za dobru komunikaci
ja i infonnisanost svih .

ca /I Skola

sves ka Za
korrtunikacijU

Utorak ,29.

~
---
Sre,30.

~
~

:::;-

52

tnk 31.

~
~~
o3
~
od
ice .
BroJ.o, eCi stop diteLJ
k,orL st

Ro

Struktuirano llcenje

!rukluiun u UC I..'11J C jc .JCCL: il ;hj1' kt P,\ d llC~I \ ; lnJ~1 llJi SC k,lri~ t i u T , .' [I1l ' lIlli i Obr'II0\anju
d ~c e sa <lutizll1ull1 iii dcce ~ a swJnim porcSkOC<lIl1Cl U kOll1ullikaciji (iii skraceno
T EACCH'!), J.;.oji jc raZ\i.Jcll u Se\'cmoj Karolini u Sj edinj enill1 ,-\ll1erickim drzavama .
' oristi sc sirom Velikc Gritanije u r'lzlicitim oblicima. u specijalizovanim skolama i
o le ljenjimu za deeu sa potc;J.;.ocaI11a iz spektra <lurizll1a, a nastu\nici. roditclji i svi koji su
uklj ucen i u brigu 0 detetu ga pri lagoda vaj u kako bi odgo\arao potrcb<l ma detcta i s ituacije
.1 kojoj se koristi,
'ajvazlliji aspeJ.;.t struktuiranog ueenja je da dete moze tacno da \idi koji je zadatak pred
'1j im i ;tzt ce sc dcsiti kada zadzttak zavrsi. Dete ima raspored koj i pokazuje redosled
aktivnostl , a zadaei su vizuelno predstavljeni tako d q je detetu Jasno sta treba da radi. Za
Jete sa veoma razvijenim sposobnostima, ovo moze znaeiti da ima pisanu listu iostrukeija
. 0e deraljno opi suju s\'aku aktivnost i zadatak. Za mlade dete. koje radi aktivnosti
ort iranja, ovo moze znaclti da ima nekoliko objekatzt za sortiranje. kao i vizuelne
odstieaje kao sto su cinijc u boji ili velike i male einijc koje pokazuju kako oesto treba
:la bude sortirano. Zadaei i akti vnosti su bazirani na dcteto\im \estinama i potrebama i uce
.e korak-po-korak tako da \ azne vestine u ohiru ranog ucenja ne budu izostavljene.
?oriscenJe struktuiranog ucenja ublazava anksioznost i pospesujc: paznju i motivaeiju.
~a k ode umanjuje visok oivo zavisnosti deteta 0 odrasloj osobi. Vizuelna organizaeija rada,
' 0 da dete s autizmom vidi sta treba da uradi i ne bude ometano nevaznim detaljima, je
ek veoma YClzna i treba je imati na umu kad god radite ne ~ to sa detetom.
:ru ktuirano ueenje je posebno korisno kada:
Imale dete sa slabom paznjom, dete na ciju paznJLl uticu ometajuci faktori iIi je
nezado vo lj no
Zelite da naueite dete da samostalno zavrsi zadatak iii niz zadataka
Zelite dete da naucite nove vestine a dete ima poteskoca da raZllme sta treba da uradi.
ru kturisano L1cenje je korisno i kod kuce - posebno za ucenje vestina samostalnog
\aeenja iii umivanja. U vrticima, pomaze deei koja se lako llznemire da se smire i
zbeduje L1smerenost na ueenje novih vestina i rada na specificnim razvojnim eiljevima.
ako dete raste, struktuirano ucenje pomaze u razvoju vest ina samostalnog obavljanja
dataka tako da dete zna sta se oeekuje i nije potrebno da odrasla osoba bllde konstanto
Jf d njega .
edecih nekoliko straniea 0 struktuiranom ueenjll sadrze infon113cije pod sledecim pod
lovima:
Razvijanje i koriscenjc rasporeda i planova
Kako je organizovano strllktuirano llccnjc
ZaJO\oljavanjc potreba deteta sa poteskocam<l IZ spektra (llitizma u vrticima iii
'~ l'aonieama

. \CCI-l,ic skr;lccni ca od T rc;lllllcn i ;llltJ FUlIclli()n or A Uli,li c and rclalcd C() llllllllllicai (l ll-ilandi c;qlPl"li
h 'l1 ( pri lll , prc\) , U clal.lclll Icb[LI em\() kori s[i [i ,k r;lccni c lI .

,.

Struktuirano utenje

Razvijanje i koriscenje rasporeda i planova

Veliki broj dece sa poteSkocama iz spektra autizma mora da zna Sta se trenutno
'ita jc 0110 sto ce sc slcdece desiti. Tesko sc snalaze sa
promenama i neocekivani dogadaji iii prekidanJc
aktivnosti ih mogu uznemiriti. Cesto imaju poteskoca da se
~1
organizuju i mogu osecati izuzetnu anksioznost kada su
muzika
suoceni sa necim nepoznatim.

de~ava

Rasporedi i planovi su stoga korisni i kod kuce i u Skoli. U

~koli ce se dete , upoznato sa dnevnom rutinom, osecati
mnogo opustenije kada vidi da je ona predstavljena pred
njim u slikama iii recima. Dete ce kod kuce imati strukturu
dana i nece osecati da je prepusteno besciljnom i neorgani
zovanom koriscenju slobodnog vremena .

~
~~~e,n~e

'i'

[Q)~

c:::::=J

kuca
Za rasporede i planove mogu se koristiti fotografije,
simboli, crtezi iii reci, u zavisnosti od toga sta dete razume.
'\:::
Yazno je da su jasni, nedvosmisleni i ne daju previse /2
informacija u isto vreme. Mogu biti napisani na papiru u
formi liste iii kao kartice poredane na traci . Raspored
mozemo korisiti za raScianjivanje skolskog dana iii jedne
aktivnosti na korake koje dete moze da izvede. Moze se koristiti kod kuce da bi prikazao
dnevnu rutinu, pomogao u organizovanju i struktuiranju vremena predvidenog za dnevne
obaveze iIi za ucenje odredenih vestina.

gotovo

Pravljenje rasporeda za dete u vrticu

Dzoov raspored

.~

igra unutra
I

rad

-..

igra napolju
I

==- ')
~ ~
==

Cicak traka je izuzetan izum, vrlo koristan kada hocete da

napravite raspored za mlade dete. Obavezno plastificirajte
simbole, fotografije i crtete da bi bili cvrsci kako bi ih koristili
lznova 1 lZTIova.
Za mlade dete, koje krece u vrtic, najbolje je koristiti raspored
koji ima jasne simbole iii jednostavne crteZe. Prva stvar koj u
morate uraditi je da naucite dete sta simboli znace. Ovo moze
potrajati nekoliko nedelja, pa pocnite sa jednostavnim
rasporedom i konstantno ga koristite svaki dan.
Na razlicita mesta koja su povezana sa onim na sta se odnose
simboli , stavite vece slike sa istim simbolima. Tako, na pri mer.
simbol za igranje napolju mozete staviti i na izlazna n ata.
simbol "Mleko, pa prica" na neko mesto blizu tepiha, simbol
"Kuca/Dom" u blizini izlaza i tako dalje .

mleko i prica
I

~
kuca

54

Slike za glavne dnevne aktivnosti poredajte od gore ka dole it

s leva na desno na karticama. Cicak-traka, koja se izme.d
kartica vidi 5 em (2 inca), trebalo bi da budc u razl ic itoj bojl
kartica, a bilo bi korisno da napravite i malu kutiju ii i dZep
dnu u koji biste stavljali kartice sa aktivnostima koje s
zavrsene . Ukoliko nistc u mogucnosti da to ucinitc. s.andute 'i
torbica pored rasporcda mogu biti jcdnako kori sni .

Struktuirano

u~enje

I
Mozete simbole prikazane na slikama poredati od vrha ka dnu rasporeda .
Za tcrmine kao sto su ,.lgra unutra" (u zat\orcnom) iii "lgra napolju" koristite crteze
omiljenc igrackc iIi aktivnosti koje koristite u to Heme.
:--Ja poeetku sesije (rada) pokazite detetu njegov raspored, koji bi trebalo da je na zidu,
pristupaean i udaljen od ostalih vizuelnih ometajucih faktora. U pocetku, razgovarajte
amo 0 simbolu na vrhu. Tek kada dete razume raspored mOlete da pokalete svaki simbol
pojedinaeno i da kazete na sta se odnosi.
Za decu koja vole da gledaju fotografije, mOlete umesto (iii pored) simbola staviti i
o tografiju na kojoj dete radi tu aktivnost. Medutim, budite sigumi da su fotografije jasne
i nedvosmislene, jer postoji mogucnost da ce dete izdvojiti i gledati samo jednu stvar na
:otografiji (na primer, baloncice) iako mu to nije na ~f1spolaganju svakog dana.
Odnesite simbol prve aktivnosti na mesto gde ce aktivnost biti izvedena i povezite je sa
'elikim simbolom koji tamo stoji. Kada aktivnost bude zavrsena vratite se sa detetom do
rasporeda i, uz reci: "Igra je zavrsena", stavite simbol u kutiju iii dzep na dnu rasporeda
Ii u plastiean koverat takode na zidu. Zatim uzmite drugi simbol, pokazite ga detetu,
-ecite: "Sada radimo" i odnesite ga da bi ga povezali sa simbolom u struktuiranom delu za
:ad.
' koliko se dye aktivnosti desavaju u isto vreme, kao sto su na primer "pijemo mleko i
itamo prieu", u redu je staviti ih na isti simbol iii koristiti samo jedan simbol koji se
n osi na obe aktivnosti - mozda stolice poredane u krug.
l wliko je neka aktivnost promenjena, na primer pada kisa i nije moguce igrati se napolju,
avezno sto pre promenite taj simbol na rasporedu. Takode, precrtajte crvenom bojom
eliki simbol za igru napolju, koji stoji na izlaznim vratima, da bi detetu pokazali da danas
-~m a igre napolju. Ovo nece uvek smiriti dete, posebno mlade dete, tako da cete morati
apred da organizujete i druge strategije.
dete moze biti posebno uznemiravajuce ukoliko je ukinut cas plivanja - morate unapred
smislite kako cete pripremiti dete za ovo i koja ce aktivnost to zameniti. Socijalne price
g ledajte stranu 83) mogu biti korisne za pripremanje deteta da razume sta ce se desiti
'oliko je plivanje ukinuto.
'""Tlajte na umu da, kako dete uei znacenje svakog simbola, nece biti potrebe za povezi
-njem tih simbola sa razlieitim oblastima gde se aktivnosti odvijaju. Jednostavno uzmite
ieu sa rasporeda i odnesite je tamo gde cete raditi.
li ki broj deee sa potdkocama iz spektra autizma koja pohadaju redovne osnovne skole
-eoma dobro snalaze i bez rasporeda. Ona prate sta druga deca rade i ne zele da rade
la sto bi ih ucinilo drugaeijima. Medutim, ukoliko je doslo do promene njihovog
i ' ajenog dana iii imaju nastavnika na zameni, to moze cfa ih uznemiri ida dovede do
:= se teze koneentrisu . Ona mogu da otezaju i poremete tok easa. Nastavnici ovo mogu
Iz begnu tako sto ce raspored casova Jasno napisati na tabli. Ukoliko je doslo do
mene L1 poslednjem trenutku, onda jc to lako izmeniti i dete zna sta ce se desiti. Ovo
de moze biti korisno i za drllgll dccLI u razredu.

55

;rruktuirano uCenje

Kod kuce rasporedi mogu biti od ogromne pomoci kako bi podstakli dete sa poteskocama
iz spektra autizma da se organizuje. Na primer, mogu pomoci pri aktivnostima juta mjeg
oblacenja i spremanja za skolu iii pri \ecernjim rutinama spremanja za spavanje. Takode.

mnoga deca vole da citaju yodice kroz televizijski program iako jako dobro znaju kada ce
na televiziji biti njhove omiljene emisije. To sto Citaju vodic daje im dodatno samopouz
danje da se nista nije promenilo.
Ova tehnika moze biti korisna i za druge nedeljne aktivnosti i izlete, kao sto su kupo vina,
omladinski klub, casovi glume i tako dalje. Mozerno uciniti da se dete oseca sigurnijim
ako negde postavirno nedeljni raspored. Koristite reci, crteze iii fotografije u zavisnosti od
toga sta je detetu najlakse da prati i obavezno iz obnavljajte u skladu sa onim sto se
dogada. Razmislite 0 tome kako biste se vi osecali da ste izgubili svoj planer iii zabora vili
da u njega unesete neke vazne izmene.
Rasporede i planove mozete korisititi za ucenje vestina samoposluzivanja. Primera radi
sledi lista instrukcija za decaka koji zna dobro da cita, ali postaje veoma zbunjen kada
treba da koristi toale!. On uzima previse toalet-papira i ostavlja ga po podu toaleta. Zbuni
se i zaboravi da povuce vodu iii opere ruke. Pokusajte da napisete ovakvu listu i shvaticete
koliko su neke stvari koje svaki dan radimo zapravo kornplikovane!

V
INSTRUKCIJA
2.

3- .

4-
$" - .

r.~~
..J.\\

f= ~J __

Nakon sto kakis l2 :

Ustani
Povuci papir do crvene linije
Pocepaj papir po zelenoj liniji
Sagni se i obrisi guzu
Stavi papir u we solju
Povuci jos malo papira do crvene linije
Pocepaj papir na zelenoj iiniji
Opet obrisi guzu

Stavi papir u: we solju

Podigni gacice
Podigni pantalone
Pusti vodu
Idi do lavaboa i operi ruke sapunom
Idi nazad na cas iii da se igras

12 U ori gin alu stoj i "Aftcr doing a poo". ~ t o na srpskom znac i ..Nakol1 Sto kaki s. Lista jc namenjena delC"lu
i zalo jCjczik pril agodcn tome tla ono razume in struk cijc (prim. prcv ).

56

Srruktuirano

u~enje

Liste i planovt: sa instrukcijama dde bi trcbalo da nekoliko puta isproba zajedno sa

odraslom osobom, kako bismobili sigumi ua dete razume sta treba da uradi i da bismo
proverili da Ii Sll instrukeije jasne i nedvosmislenc. Iznenadujllce j e kako l1loze biti tesko
davati jasne korak-po-korak instrllkeije. Ukoliko neke korake izosta vimo de te ih nece
uraditi .
Takode mogu se koristiti i druga vizuelna pomagala. U ovom slucaju, drzac toalet-papira
j e obelezen zelenom linijom na mestu gde toalet-papir treba pokidati, a ervena linija je
ispod drzaca (46 em ispod drzaca, negde na zidu, na primer). Dete je nallceno kako da
povuce papir do elV'ene linije i pokida ga kod zelene linije, obrise se i prati instrukeije koje
' U zalepljene na zidu u visini ociju. Instrukeije poput ovih mogll pomoci i drugoj deei .

Kako je struktuirano ucenje organizovano

Primer 1
U vrtickoj grupi imate trogodisnjeg Dzozefa koji trckara po sobi, dodiruje neke stvari ali
retko pokusava bilo sta novo.

On voli da slaze slagalice i toliko je opsednut brojevima i slovima da ce provesti najveci

deo vremena gledajuCi postere sa alfabetom iii brojeci ukrasne lajsne na plafonu.
U objektu imate sobu za posebne aktivnosti, ali on tamo sve vreme provodi gledajuCi
. rojeve na zidu. Zelite da ga usmerite na neSto drugo, ali kako to mozete cia uradite?

Sta mozete da uradite

apravite raspored sa slikama, fotografijama iIi simbolima koji pokazuju glavne dnevne
-tivnosti. Ukljucite i simbol iii fotografiju "Sad radimo".
~ ro nadite

u okviru uCionice mesto za rad na kome nema mnogo ometajucih faktora.

'Jdvojite ga pregradama (platnima, zadnjim delovima poliea, zidom) kako bi taj prostor
' inili sto jednostavnijim. Kada se O;:~ozef navikne da sedi na tom mestu, moze poceti da
=-a shvata kao svoje mesto za rad.
o Bice yam potrebne dye posude iIi kutije (razlicitih boja) - na jednoj napisite "Sad
radimo", a na drugoj "Zavrseno" . Trebace yam i pet plasticnih nesesera. Stavite dva
parcica cicak-trake na svaki plasticni neseser. Uzmite jednu duzu traku cicak-trake.
Uzmite sva seta brojeva od"I" do ,,5", napisite ih na karticama koje cete plastifici
rati i na poledini zalepiti cicak-traku. Takode, uzmite simbol iii sliku necega sto
Dzozef zaista voli - u ovom slucaju, bukvar.
Redom zalepite jedan set brojeva na traku cicak-trake i po jedan broj na svaki
plasticni neseser. Nakon broja ,,5" stavite na traku cicak-trake simbol za nagradu.
U svaki plasticni neseser stavite jednu aktivnost. Stavite tacno ono sto je Dzozefu
potrebno da izvede tu aktivnost i nista vise. Na primer, ukoliko zeJite da izabere
samo tri bojiee, stavite smo tri bojice . Ukoliko zelite da namota pet kalema koncem,
stavite pet kalema .
Nista ne sme da bude zbunjujllce iIi dvosmisleno. Deei sa poteskocama iz spektra
autizma je tesko da shvate sta je vazno , a sta nije. MOgll da budu zbunj ena velikim
brojem boja, velicina i oblika, i nece znati odakle da pocnu.
S tavite redom sve plasticne ncseserc II kUtijll "Sad radimo". Zelena boja je dobra za
ovu klltijll .
57

Jktuirano utenje

\IV

~[ 2 I 3 I 4 I 5 I

zadatak

El

\Wl
I~

gotovo

Na sam pocetak stavite aktivnost koju Dzozef moze da izvede. To mu pomaze da se

usmeri da sedi i da u startu bude uspesan.
Organizujte vase mesto za rad tako sto cete kutiju "Sad radimo" staviti sa leve strane,
a kutiju "Zavrseno" sa desne strane . Red kartica sa brojevima od ,,1" do ,,5" (koje su
zalepljene na traku cieak-trake) trebalo bi da budu u sredini , tako da ih Dzozef moze
dohvatiti. Brojeve mozete poredati od gore ka dole iii s leva na desno. Neka deca
nece moci da povezu brojeve pa bi trebalo da umesto toga imaju pet jednostavih
oblika u boji, koje ce povezivati.
Povedite Dzozefa do njegovog rasporeda i pokaZite mu simbol "Sad radimo" pre no
sto sedne za st~. Ukoliko je moguce, trebalo bi da sednete naspram Dzozefa kako bi
video vase lice i pratio vas primer (radio isto sto i vi). Ukoliko to nije moguce sedite
pored njega . Pokazite mu kako da uzme prvu karticu sa trake, poveze je sa prvim
neseserom u kutij i i zavrsi aktivnost. Zatim, kada zavrsi , podstaknite ga da karticu i
neseser stavi u kutiju " Za vrseno". On zatim uzima drugu karticu, i ostale redom, dok
ne zavrsi sve aktivnosti .
U pocetku cete morati da pokazete Dtozefu sta da uradi kroz davanje primera i
podsticanje. Govorite jasno i kratko, koristeci dosta pohvala i naglasavajuCi glavne
reci: "Nadi istu karticu", "Otvori neseser", "Dobro si napisao", "Gotovo" .
Kada uvedete struktuirano ucenje, vero;vatno cete morati da nagradite Dzozefa nakon
svakog zavrsenog zadatka. Nagrada treba da bude nesto sto ne oduzima previse vremena
i ne ometa rad. Nesto od hrane, kao sto je suvo grozde, mote biti dobra nagrada. Iii mozda
baloncici. Velika nagrada dolazi na kraju, kada su svi zadaci zavrseni .
Veoma je korisno da se kod mlade dece ovo struktuirano vreme koristi za ucenje novih
vestina. Kada je dete naucilo novu vestinu podstaknite ga da je veZba u vrticu zajedno sa
drugom decom iii u manjim grupama. Da bi se vestina generalizovala radite sa razlicitim
materijalima iii u razlicitim kontekstima . Na primer, ukoliko je dete nau c ilo da nize perle
u struktuiranoj situaciji ucenja, naueite ga da zajedno sa vrsnjacima namotava konac na
kalem , da nize testo, plasticne oblike i slieno, da bi napravilo ogrlice, kaiseve, komicne
crve , ukrase za jelku iii Bozic i slicno.
Neka dec a veoma brzo uce nove \' e~';tine uz kori scenje ovog metoda . Ako je to s\ucaj ,
menj ajtc ak,ti vno sti tokom struktlliranog lIcenja i primenjujte ih u ucionici. Cak i kratki

58

Slrukruirano ui

casovi struktuiranog ucenje dnevno (20 do 30 minuta) mogu biti dovoljni da se dete
usmeri na aktivnost, nauci novu vestinu i unapredi paznju i koncentraciju tokom dana.

Primer 2
Dzo je u trecem razredu osnovne skole 13 i tokom citavog dana ima
On ima autizam i dispraksiju i zavisi od svog asistenta.

podr~ku

odrasle osobe.

Iako se njegov govor i socijalne vestine dobro razvijaju, ne moze da cita iii
pomoci simbola.

pi~e

bez

ilio ima slabu memoriju, on je zamisljen i drugi mu lako skreCu pamju. On voli da vrti razlicite
predrnete i uspeva da pronade razliCite stvari i VIti ih i onda kada bi trebalo da radio
Kada Dzoov asistent nije tu, on je prepu~ten sanjarenju i vrti predmete iii ga odvode u
pomocnu sobu vrtica da bi mu "pruzili podrsku", iako to obicno znaci da on bira aktivnost
u kojoj u~iva i uvek se igra sam.

Sta moiete da uradite

Veoma je vazno da Dto nauCi da sam radi neke aktivnosti. Trebalo bi da svakog dana
samostalno obavlja neke struktuirane aktivnosti kroz koje ce vezbati ve~tine koje su mu
potrebne, ali one koje mu nisu previse teske.
Obezbedite Dzou mesto za rad u mirnom delu ucionice. Unapred pripremite njegove
aktivnosti tako da zna sta treba da radi i koristite simbole da biste podrzali kratke
pisane instrukcije. Budite sigumi da ima sve sto mu je potrebno pri ruci iii mu dajte
listu sa slikama onoga sto treba da sakupi.
Postepeno produzavajte vreme koje Dzo provodi u samostalnom radu. Pocnite sa
deset minuta, a onda, kada ovo postigne, dodajte jos pet minuta i tako dalje, sve dok
ne postignete vreme koje je prihvatljivo za Dzoa.
Dajte mu dovoljno zadataka da bi popunio zadato vreme. Koristite traku sa
brojevima kao sto je prethodno opisano, iii korisite matematiku, pisanje, citanje i
druge simbole. Stavite svaki udzbenik iii aktivnost u plasticni neseser u kutiju za rad,
a pripremite i kutiju za zavrsene aktivnosti, kao sto je opisano.
Dzou je potrebna veoma motivisuca nagrada. Dobra nagrada moze biti posebna
igracka za vrtenje, za koju cete mu dati deset minuta da je vrti kada zavrsi svoje
aktivnosti . On, takode, moze imati i knjigu sa ponudenim nagradama iz koje ce sam
izabrati svoju nagradu.
Moze biti korisno da mu rad organizujete tako da dobijc dodatno vreme za nagradu
ako svoj rad zavr~i brzo, iii manje vremena za nagradu ukoliko je veoma spor. On
ima sposobnost da ovo razume.
Dzoa bi takode trebalo podstaci da radi aktivnosti u grupi i tako stice podrsku
vrsnjaka. On moze da cita koristeci simbole i moze da zavrsi zadatak koji
podrazumeva secenje, lepljenje, bojenje, slaganje i povezivanje slika i tackica. Moze
da popuni prvo slovo reci. Kako se Dzo bude navikavao da radi samostalno u svom
prostoru, moci 6e ove vestine da iskoristi i u grupnim situacijama.
1.1 U britanskom sistemu tn:cl razred osno vne Skole (eng!. Year 3) pohadaju deea uzrasta od 7 do S godina
(prim. prey) .

59

,tructured teaching

Primer 3
Lili ima sedam godina i ima autizam. Ona pohada lokalnu osnovnu
jednostavne tekstove.

~kolu

i moze da Cita

Ona voli da radi isto ~to i ostala dec a, ima razvijene veStine imitacije i buka iii aktivnosti
joj ne skreeu paznju. Ona moze da se samostalno snalazi veei deo dana u u~ionici, uz malu
pomoe u~iteljice i vr~njaka.

tatet

skuni pidiamu

~
obuci se

[0]
TV

fJ)il
dorucak

umij se

~
!!if)

operi zube

oceljaj se

~ ~

oou; campe i .cipele

em

obuc.i kaput

slwlska torba

i;ii
.~/wla

60

Medutim, kod kuee nije tako samostalna. Ona ima dva mlada
brata od tri i pet godina i ujutru je uvek zurba jer Lili neee
sarna da se umije i obu~e za ~kolu vee to mora da radi njena
majka. Fizi~ki, nema nijednog razloga za~to se Lili ne bi
obukla sarna jer moze da se presvu~e za ~as plivanja iii ~as
fizi~kih aktivnosti u ~koli. Ima dovoljno vremena ujutru da
se obu~e jer ustaje rano i odmah silazi dole da uklju~i
televizor. Ovo je podrZano i od strane Citave porodice kako
bi imali malo vi~e vremena za spavanje.
v

Sta mozete da uradite

Lilini roditelji ce morati da ustaju kad i ona da bi je naucili
da prati rutinu. Kada bude naucila sta treba da uradi nece
imati problema da se snade sarna.
Trebalo bi da Lili ima raspored koji ee prikazivati sled
stvari koje ujutro treba da obavi. Raspored moze biti
napravljen od slika i re~i iii sarno do reCi.
Aktivnosti (prikazene simbolima ili re~ima) su na
karticama koje su na traci zalepljene ci~ak-trakom tako
da ih Lili skida i stavlja u kutiju za zavr~ene aktivnosti,
kako koju obavi.
U svojoj sobi, Lili ima dye kutije. Na jednoj pi~e
"Pdtama", a na drugoj "Garderoba".
Uvece, Lilinu garderobu stavljate u kutiju i to po redu
po kome ana ujutru treba da je obu~e. KoristeCi sistem
ucenja vestina od posledenjeg ka prvom koraku
(pogledajte stranu 50), nauCicete je da ujutru skine
pidzamu, stavi je u kutiju "Pidtama" i obuce garderobu
iz druge kutije. Jo~ uvek joj je potrebna pomoc za
obuvanje carapa i cipela, tako da to ostavite za kasnije.
Na dnu kutije sa garderobom je velika slika televizora.
Lili ce nauciti da kada se obuce moze da ide da gleda
televizij u.
Ukoliko je Lili u pidzami i gleda televiziju ujutru kada
roditelji ustanu. televizor se iskljucuje, odvodite Lili do
njenog rasporeda. pokazujete joj sta je trebalo da uradi i
kazete joj da to uradi. Ukoliko Lili negoduje, ignorisite
to. ali uvek je pohvalite kada se obucc.
Kada treba da se umije Lili ima jos dye kutije u
kupatilu. Na jednoj pise .. Umivanjc". a na drugoj

Structured teaching

"Gotovo". U kutiji "Umivanje" su peskir, peskiric za ruke. cetkica za zube, pasta za

zube, a na dnu je slika cetke za kosu. Koristeci ucenje po koracima ucite Lili da se
umije ujutru, uz minimalnu pomoc. Kada se umila, majka joj daje malo kreme za
ruke kao nagradu - Lili voli da je maze na ruke.

U toku vikenda i praznika Lili ima istu rutinu (prvo oblacenje, onda gledanje televizije)
jer jos uvek nije u mogucnosti da razlikuje izuzetak od ovog pravila. Medutim, jednom
kada se navikne na svoju rutinu oblacenja, mozete joj dati vizuelni raspored svakog dana,
koji ce pokazivati kojim danima mora da se obuce pre gledanja televizije, a kojim danima
moze da se obuce nakon dorucka. Ovo ce joj pomoCi da razume da su dani razlieiti ida ne
insistira na istoj rutini svakog dana.
Lili voli da ide u skolu tako da joj je to nagrada. Tokom vikenda i praznika ima knjigu sa
nagradama iz koje bira svoju nagradu kada je zavrsila sve zadatke po rasporedu.

Sta ovi primeri pokazuju

Ova tri primera pokazuju neke od naeina koriscenja struktuiranog ueenja kao podrske u
ueenju dece sa poteskocama iz spektra autizma. To moze da pomogne nastavnicima i
roditeljima da se nose sa problemima u ponasanju u ucionici i kod kuce, zato sto je dete
smirenije, zna sta se od njega oeekuje i sta ce se sledece desiti. Iako tehnika zavisi od
sistema motivisucih nagrada, kako dete odrasta i postaje samopouzdanije moguce je uvesti
stikliranje i nalepnice koje treba da "cuva" za nagradu.
Struktuirano ucenje mozete prilagoditi veCini situacija. Nastavnici u redovnim skolama su
ponekad zabrinuti da struktuirano ucenje izoluje dete sa autizmom od ostale dece.
Medutim, treba napraviti ravnotezu izmedu zadovoljavanja detetovih kompleksnih
potreba, s jedne strane, i pruzanja pomoci da uei zajedno sa vrsnjacima, s druge strane.
Detetu, koje konstantno zavisi od pomoci odrasle oso~e da bi se osecalo sigumije iii koje
ne moze da se usmeri na aktivnost u bucnom odeljenju i fokusira na ucenje novih vestina,
potrebno je struktuirano ueenje. Medutim, ono ne treba da se primenjuje citavog dana.

61

:uirano uCenje

Zadovolj av~nj e potrel?~ det~t.a. sa pot.eskocama iz

spektra autIzma u vrtIclma Ih Igraonlcama
Primer 4
Troipogodi~nji

detak sa autizmom je po~ao u vrtic gde vi radite kao vaspitaeiea. Imate

veliko iskustvo u radu sa deeom sa posebnim obrazovnim potrebama, ali nikada nisI
radili sa detetom sa autizmom.
Sa medieinskom sestrom iz vrtica ste oti~li da upoznate Jusufa kod kuce. On ima ozbi ljne
u komunikaeiji i soeijalnom razvoju, nema razvijen govor i svoje potre
izrazava povlateci odraslu osobu prema onome ~to zeli, iii donoseci ta~u da bi pokaz.ao
da hoee da pije. On koristi igratke ali se ne igra na smislen nacin, iako uziva da iznova
pritiska dugmice na muzitkim uzrok-efekat igratkama.

pote~koce

Jusuf ce da sastavi slagalieu od 12 delova bez pomoCi, iako ne moze da sedi mirno vi~e
od dva do tri minuta, i stalno napu~ta aktivnost iii obrok da bi protrcao gore-dole po sobi
nekoliko puta. Njegove omiljene aktivnosti kod kuee su gledanje muzitkog kanala. na
televiziji i trtanje po parku.
Njegovi roditelji kafu da mu se testo desava da, iako su njegove ve~tine grube motorike
dobre, odgurne deeu koja se penju na tobogan ukoliko mu se nadu na putu dok trei. On ne
shvata posledice povredivanja drugog deteta, nece primetiti zbrku koju je izazvao i
nastavice sa orum ~to je radio.
Jusuf ce svakodnevno pohadati vrtic 2,5 sata. Dnevno ce imati 30 minuta podrske od as i::,
tentkinje za podr~ku u ucenju, koja nije obucena za rad sa deeom sa autizmom, iako je
radila sa detetom sa o~tecenjem sluha. Njegovi roditelji su trazili zvanitnu proeellu
njegovih posebnih obrazovnih potreba, ali nisu culi da Ii je to odobreno. On je na lisri
tekanja za podstieanje govorno-jezicke sposobnosti.

Sta mozete da uradite

Ukoliko je moguce, organizujte neku obuku 0 potdkocama iz spektra autizma za osoblje
vrtica. Raspitajte se da Ii va~a lokalna samouprava nudi speeijalnog nastavnika za rad 5a
deeom sa pote~koeama iz spektra autizma, ili u lokalu postoji speeijalizovani vrtic, skola
iii grupa koje mozete posetiti i dobiti neke ideje. Kontaktirajte Naeionalno udruzenj e za
autizam, koje moze da yam po~alje informaeije 0 kursevima, korisnim publikaeijama i
izvorima podr~ke u va~oj lokalnoj zajedniei.
Saznajte ~ta se de~ava za zvanicnom proeenom . Jusufu ce biti potrebna dodatna POdf$K3
odrasle osobe ako zelimo da ima koristi od pohadanja redovnog vrtica. Moracete da
proeenite da Ii to ~to gura decu moze da dovede ostalu deeu u rizik da budu povredena I
da Ii cete morati da trazite dodatnu privremenu podrsku dok cekate da proees zvan icne
procene bude zavrsen.
Mnoge ~kole danas imaju programe sa simbolima u svojim kompjuterima. Ako moiet
da dodete do toga, odstampajte simbole za neke od glavnih oblasti i aktivnosti u ucionici
Oznacite svaki vazan deo ucioniee velikim simbolima (oko 7 em3). Ukoliko ne mozete da
nadete prograni sa simbolima , za vrtic bi bilo znacajno da investirate u taj program . iak,
i jasne fotografije sa krupnim kadrovima iIi jcdnostavni erlezi mogu da budu kori sn i.

62

Struktuirano utenje

.'

Razmislite 0 tom e gde mozete da organizujete mimo mesto za rad sa Jusufom. Najbolje je
da to bude u ucionici, iako ce u pocetku biti potrebno da za njega mesto za rad bude van
ucionice, ukoliko mu paznju lako remete ometajuci faktori.
Napravite raspored koji pokazuje igru unutra, igru napolju i rad . Stavite crteze na traku
cicak-trake. Na pocetku pokazite Jusufu kako da povezuje simbole sa istim vecim
simbolima koji se nalaze na odgovarajucim mestima . Veliki simbol "Igra unutra'" mozete
staviti na neko vidno mesto u blizini njegovih omiljenih aktivnosti. Simbol "Igra napolju"
moze stajati na vratima koja vode u dvoriste. Postepeno povecavajte broj simbola na
rasporedu. Previse informacija odjednom moze da zbuni Jusufa i bice mu pot reb no
nekoliko nedelja da razume sta simboli znace.
Nadite neke bucne uzrok-efekat igracke koje ce odmah zainteresovati Jusufa i neke
igracke koje cete koristiti kao nagradu, poput b~loncica, slagalica, muzickih igracaka.
Odlucite se za strategije koje cete redovno koristiti da naucite Jusufa da ne gura drugu
decu. To ukljucuje da ga naucite da ceka na svoj red sa vrsnjacima, razvije svest 0 drugima
ida uspori kretanje na igralistu, ukljucujuci i simbol "Cekaj".
Napisite individualni obrazovni plan za Jusufa . Postavite mu tn iii cetiri kratkotrajna cilja
zasnovana na informacijama koje imate i dodatnim izvorima koje mozete da koristite.
Individualni obrazovni plan moze da sadrzi sledece ciljeve:

Pocetno stanje: Jusuf ce na momenat da sedne i zapocneaktivnost koju voli, ali nece
ostati da sedi.

Cilj: Jusuf ce da sedne kada se to od njega trazi ida zavrsi kratku aktivnost
Strategija:
Dajte Jusufu kratku aktivnost koju voli i za koju tacno vidi kad se zavrsava, kao sto
je slagalica.
Recite mu da sedne. Pohvalite ga sa: "Dobro je sto si seo".
Podstaknite ga da sedi dok ne zavrsi svoju slagalicu iii vi sastavite pola slagalice,
tako da on moze brzo da je zavrsi. Ako ustane, vratite ga na mesto.
Kada zavrsi pohvalite ga i naglasite da je zavrsio, tako sto na primer kazete: "Zavrsio
si, pametan si decak!"
Ponovite ovo nekoliko puta tokom jutra, koristeci razlicite aktivnosti.
Postepeno produzavajte vreme trajanja aktivnosti.

Pocetno stanje:Jusuf vas retko pogleda kada ga pozovete po imenu.

Cilj: Jusuf ce vas pogledati kada ga pozovete po imenu.
Strategija:
Pozovite Jusufa po imenu, koristeCi mozda zvucnu igracku da biste mu privukli
paznju. Nagradite ga cim vas pogleda.
Koristite motivisuce nagrade, kao sto su balonciCi, cigre, zvucne igracke.

63

Pocetno stanje: Jusuf se sam igra i ne primecuje druge oko sebe.

Cilj: Jusuf ce se igrati interaktivnih igara sa odraslom osobom.
Strategija:
Sedite pored Jusufa i pridruzite mu se u onome ~to radio
Zapoenite naizmenienu, interaktivnu igru.
Pevajte 0 onome ~to radi iii ga imitirajte.
Kada Jusuf uziva u igri ohrabrite drugo dete da mu se pridruzi.
Pocetno stanje: Jusuf koristi igracke ali ih ne koristi za igru imitacije. Na primer,
igrace se sa toekovima automobiliea, ali ga neee gurati po zemlji.
Cilj:

Jusuf ce poeeti da koristi omiljene igraeke za igru imitacije.

Strategija:
Neka odrasla osoba pokaze Jusufu kako moze da se igra sa igraekom koju voli .
Korisiti buene, zanimljive igraeke, ukljucujuei automobiliee sa sirenama
automobiliee koji brzo idu kada pritisnete dugme, telefone sa zvonjavom, ignlcke za
imitiranje svakodnevnih kuenih aktivnosti.
Verovatno je da Jusuf nece moei da sedi na tepihu sa ostalom decom iz grupe, iako to
moze uz pomoe odrasle osobe. Ukoliko se Jusuftesko prilagodava na vrtic iii yam je te~ko
da usmeravate njegovo pona~anje, onda za njega odmah organizujte struktuiran rad i
odredite vreme za koje ce sa odraslom osobom da radi u svom prostoru. Medutim, ako se
dobro snalazi u igri i ucenju novih ve~tina sa vr~njacima , struktuiran rad u ovoj fazi nece
biti neophodan.
Vazno je da sve odrasle osobe u vrticu rade sa Jusufom od pocetka i da ih ojegovo
pona~anje "Ostavi me" ne odbije. Lako se moze desiti da se stvori situacija u kojoj ce on
graditi odnos sarno sa jednom odraslom osobom. I ostale odrasle osobe takode treba da se
igraju sa Jusufom, kao i da iskoriste prilike koje se pojavljuju da razvijaju njegove ve~tine
interakcije.

Predlozi za struktuirane aktivnosti i aktivnosti za stolom

sa Jusufom
Pocnite tako ~to cete proceniti ~ta Jusuf moze, a onda predite na sledeci nivo. Kada
pokazujete Jusufu nove ve~tine:
stalno koristite kratke instrukcije,
koristite ucenje po modelu, podsticanje, ueenje vestina od prvog ka poslednjem
koraku i ueenje ve~tina od poslednjeg ka prvom koraku,
kada je Jusuf usavr~io ve~tine, generalizujte one ~to je naucio na druge aktivnosti u
vrticu.

Evo nekoliko ideja:

Sortiranje predmeta - uzmite nekoliko manjih predmeta koje cete sortirati u cin ije .
na primer; ~tipaljke, bojice, periice , zapusace za flase , perje. Poenite sa dva iii tri

64

Struktuirano utenje

razliC'ita predmeta - pet stipaljki. pet perlica, pet peradi i tri posude u koje cc ih
sortirati. Pokazite mu sta da uradi koristeci uC'enjc po modelu i podsticanje. Kada
Jusuf uspe da sortira tri razlicita predmeta , povecajte broj predmeta.
Sortiranje predmeta po bojama - uzmite crvenu, plaVll, zelenu i zutu ciniju i
nekoliko manjih predmeta u boji, koje ce Jusuf sortirati po cinijama . Mozete takode
uzeti i tablu za redanje velikih stipaljki i pokazati Jusufu kako zelite da sortira
stipaljke. Mozaicni sabloni su takode dobri - tu se stipaljke rasporeduju po sablonu
koji je ispod, ali ovo zahteva razvijene veStine.
Povezujte realne predmete sa fotografijama, crteiima, simbolima i siluetama
predmeta - zapocnite sa dva crteza i dva predmeta, a onda napredujte do deset.
Povezujte slike sa slikama - ovo cete najlakse uraditi tako sto cete koristiti tablu za
loto sa cetiri jasne slike i karticama za sparivanje iii tablu sa trakama cicak-trake koja
jasno pokazuje gde slike treba povezati.
Povezujte predmete i oblike - koristite ra,llicite velicine zapusaca za flase i tablu
na kojoj su sa jedne strane oblici nacrtani po velicini, a sa druge oblici nacrtani
nasumicno .
Uvedite nove slagalice, table za redanje raznih oblika, kutije za ubacivanje
trodimenzionalnih oblika po modelima i jednostavne slagalice od cetiri do sest
delova.
Pravite konstrukciju prateCi jednostavne vizuelne instrukcije - nacrtajte svaki
korak pravljenja konstrukcije na posebnu karticu i povezite kartice zajedno. Uparujte
delove sa onima na karticama i dodajte novi deo. U pocetku koristite tri jednostavna
dela.
Niiite deblje perlice iii namotavajte konac na kalem iii pampur. Najpre pet perlica.
Odsrafljujte poklopce - na primer, stavite u posudu sa poklopcem na srafljenje in
teresantne predmete: male obojene svetlucave predmete, balone, sljokice.
Koristite nekoliko razlicitih sredstava za crtanje.
Secite i lepite, pocevsi sa resama iii secite tanke trakice od sjajnog ili obojenog
paplra.
Koristite knjige koje su nove za dete - pocnite sa knjigama koje mogu da prozvode
zvukovi iii taktilnim knjigama iii knjigama otkrivalicama.
Mozda ce proci neko vreme pre no ~to se lusufprilagodi vrticu iii skoli i pre no sto osoblje
oseti da je sa njim uspostavilo odnos. Ukoliko je okruzenje vrtica previse zahtevno, a
nema odraslih osoba koje bi podrzale lusufa u tom periodu, mozete da razmislite 0 tome
da pitate nekoga od clanova porodice da ostaje sa njim neko vreme u vrticu, a vi cete to
postepeno smanjivati, kako Jusufpostaje samopouzdaniji. Ukoliko to nije moguce mozda
ce biti neophodno da postepeno upoznajete lusufa sa vrticem i produzavate vreme koje tu
provodi, od 5-10 minuta dnevno do citavog perioda.
Pristup struktuiranog ucenja malim koracima smanjuje anksioznost kod deteta sa
autizmom i nudi sredstvo koje vodi ka uspehu. On je predvidiv, ukljucuje opipljive
nagrade i podstice upotrebu tehnika i strategija koje su pozitivne i llspesne za dete.
Dugorocno gledano, obezbeduje stabilnu osnovu tokom dana, koja pomaze detetu sa
autizmom da savlada nove izazove i suoci se sa tezim aspektima dana.

65

.'

Razvijanje vestina pisanja i citanja

Deci sa potesk oCZlmZl iz spektra autizmZl cesto nedostaje imaginZlcija. Ona imaju po teskoca
cia vide zivo t iz pcrspek ri\T drllgc oso be. I kada Izg lcdZljll kZlO da illlZlJll dobru imagin ZlCij ll ,
ona moze biti ogmnieenZl na odredene reme i posebna inrcreso\'a nja .
\lIada deca sa aurizmom mozda nece blti zainrcreSOVal1Zl ZZl knjige. osim kao za prcdmcte.
Ona pon ekad imaju opsesije ZZl odredenim knjigama ili katal az ima i odbijajLl cia gledaju
bilo koje druge knjige. tesko illlj e da ih dele sa drugillla. iii Illogu cia se bune aka pokusate
da okrecete stranice po redu. Takode. mogu imati poreskocZl dZl nauce da citaju i pisu. Ove
vestine su kompleksne i od nas zahtevaju da s~ koncentrisem o na neko liko stvari u isto
vreme.
Ovo poglavlje je podeljeno na sledece delove:
Razvijanj e intercsovanja za knjige,
Ucenje deteta sa poteskocama iz spektra autizma da eira.
Pomoc de ci sa poteskocama Ll pi S<llljU.

Razvijanje interesovanja za knjige

Ako je dete zainteresovano sa mo za odredene knjige kao sto su katalozi iii knjige sa
brojevima i sIO\ima. to moze da bude dobra pocetna tacka. Medutilll, morate da
obezbedite da napreduj e, a ne da ostane na jednom istom ni \ou.
Mozete da koristite fotografije poznatih osoba ili slike isecene iz karaloga da bi napravili
knjige koje ce zainteresovati dete. Ukljucite i drugu decu koja dele njegovo interesovanje
kako bi razvili Heme kada citate zajedno - napravite od toga rutinu, dnevnu aktivnost u
kojoj sedite i delite knjigu. Ovo moiete da radite tokom nemena za slobodnu igru,
perioda za struktuiran rad, tokom casa citanja iii easa ueenja slova.

(:;

{azvijanje ve~tina
pisanja i titanja

Izaberite knjige sajasnim, svetlim slikama za koje mislite da ce se detetu dopasti. Ukoliko
povezane sa njegovim posebnim interesovanjima, poku~ajte da prosirite polje intereso
vanja ~to je vise moguce . lnteresovanje za Postara Peta, na primer, motete prosiriti na

knjige 0 postarima, mackama, kombijima iii drugim Iikovima iz televizijskih emisija.

Sli

Knjige sa zvukovima iIi knjige otkrivalice su veoma dobre za mladu decu, a i taktilne
knjige su ponekad popu\arne i svakako ih je jednostavno napraviti ako imate vremena .
Ipak zapamtite da su neka deca sa poteskocama iz spektra autizma osetIjiva na odredene
teksture iako ima druge dece koja ce u nj ima posebno uzivati.
Za decu sa slabim komunikativnim ve~tinama vazno je da izaberete kratke price koje cete
cesto ponavljati i jezik price mora da bude na nivou koji ona razumeju . Na pocetku cere
mozda uspeti sarno da prodete kroz knjigu, okrecuci jednu po jednu stranicu i sve ~to treb
da kazete na interesantan nacin je: "Okreni stranu", ponavljajuci to stalno. Posle toga r ete
mozda moci da detaljnije istrafujete knjigu tako ~to cete da podizete delove, dodiruje te
teksturu i pritiskate dugmice da bi knj iga prozvodila zvukove. Pokazite slike koje su
detetu mozda poznate (macka, mijau!) i podstaknite dete da pokaze tu sliku i izgovori ret.
Knjige sa delovima koje koristite uz pricu su korisne za mladu decu, a posebno za onu
koja imaju pote~koce u razumevanju govora iii koncepta price. Price mozete da pripreml
unapred i da ih koristite svakog dana sve dok dete ne bude spremno da ide dalje na sledec'.1
knjigu. Na primer, knjigu 0 zivotinjama mogu da prate izabrane igracke tih zivotinja: dek
uci da povezuje slike u prici sa zivotinjama tako sto sa slikom u knjizi povezuje zi votinju.
izgovorenu rec iii zvuk koji zivotinja proizvodi.

Za dete koje uci da pisane reci imaju znacenje, aktivnosti sa knjigama sa delovima koje
koristite uz pricu moze da bude prosirena, tako da dete povezuje pisane reci sa igracKom
iii delovima i slikom u knjizi .
Moze da bude lakse, ali ne i tako zanimljivo, ako na magnetnu iIi platnenu tablu stavljate
vel ike i jarke slike iz knjige kako bi ispricali pricu . Kada dete pocne da prepoznaje pi sane
reci moze da povezuje reci sa slikama na tabli.
Vazno je da koristitc jednostavan jezik dok zajedno sa detetom gledate knjigu sa pricom i
ne koristite kompleksnc rcccnice ukolil-;o detc nc moze cia ill raZUll1c .

118

Razvijanje veStina
pisanja i titanja

.'

Za decu sa poteskocama u govoru, citanje price u grupi moze da bude lakse tako sto cete
koristiti podsticaje, lutke i velike slike. Da bi dete sa autizmom ukljucili u grupno citanje
dajte mu igracku koja je povezana sa pricom , proizvodite neke zvukove iii mu dajte da
bira. Na primer, ako imate sliku za svaku stranicu knjige, deca iz grupe mogu naizmenicno
da do laze i biraju sliku koja odgovara toj stranici, da bi je stavila na magnetnu iii platnenu
tablu, iii isto radite sa karticama koje deca redaju na traku cicak-trake.
Knjige sa fotografijama, gde jedna rec iii kratka recenica opisuju svaku sliku, kao i price
o deci, porodici i poznatom okruzenju mogu da budu razumljivije deci sa poteskocama iz
pektra autizma nego sto su to knjige sa zivotinjama koje su obucene, voze automobile iii
razgovaraju medusobno. One deci mogu da budu veoma teske za razumevanje, iako ce
uzivati u njima ako su te likove videla u nekom video-snimku iIi filmu.
Knjige 0 likovima koje dete posebno vo li bice ve?ma motivisuce, ali mozda cete morati
da ih prepisete iIi prepricate na jednostavniji naCin. Ukoliko imate dete koje je veoma
tesko zainteresovati, mozete da koristite te likove da bi napravili knjigu koja ce mu
omoci da cita i uziva u pricama.
Poezija moze detetu da bude zanimljivija ukoliko je prate zvukovi iii neki drugi senzorni
podsticaji kao sto su zvuk vetra iii zvizduk. Ukoliko citate pesmu sa istaknutim
r cenicama, dramatizujte i izostavite odredene reci dok citate kako bi ih dete popunilo.
lekoj deci sa autizmom ce mozda biti potrebno da vise puta ponovite pesmu kako bi je
razumela i uzivala u njoj, ali ako imate dobru kratku pesmu sa dramaticnim delovima
zasto je ne bi ukljucili na kraju svake lekcije? I druga deca ce takode uzivati.
D ca sa poteskocama iz spektra autizma koja znaju da citaju mogu citati bez razumevanja.
j ima mozete da pomognete u razumevanju toga da price imaju znacenje i da nisu samo
niz reci na stranici, tako sto cete koristiti njihove fotografije i fotografije njihovih porodica
: prijatelja. Svaki dan provedite neko vreme pricajuci 0 pozna tim scenama na slikama i fo
'ografijama, pre nego sto predete na kratke slikovnice koje opisuju svakodnevne situacije .

!-[cepje dece sa poteskocama iz spektra autizllla da

rItaJu
'eka deca sa poteskocama iz spektra autizma mogu lako da nauce da citaju po sluhu. Ona
maju naprednu sposobnost da prepoznaju rec kao celinu , ali ne razumeju glasove na koje
- razlicita slova iii grupe slova odnose. Ova vestina zove se hiperleksija. Odrasli ce biti
lpresionirani time kako dete cita, dok ostala deca ulazu napor da to nauce. Medutim,
-azno je pomoci detetu sa poteskocama iz spektra autizma ne sarno da cita vee i da
-azume one sto cita . Ono mora da bude svesno ne sarno sadrzaja i teme price vee i
znacenja razlicitih reci i koncepata.

J tala deca sa autizmom imaju vise poteskoca da nauce da citaju. Veoma lako mogu
- pamet nauciti nazive i glasove slova, ali nisu sposobna da razumeju da glasovi idu
-w:J.j dno kako bi formirali rec. Kada vide slovo na papiru~ to je one sto vide - nazi v slova
~I a s slova. Moze da izgleda kao da uce da citaju zato sto znaju neke price napamet, ali
nc znaci da napreduju. Potrebno im Je dosla pomoci da bi razumeli da reci imaju
L.Icenjc i da vide citavu rcc, a ne sarno slova koja Su naucili.

69

azvijanje v e ~lina
pisanja i tilanja

U slucajevima poput ovih moze biti

lak~e

da kll ris titc multisenzorni pristup

veoma

motivisuce materijale .
ReCi ee dobiti svoje znacenje kada su povezane sa necim sto ima znacenje za dete. Mozete
da zapocnete razvijanje ve~tine ranog citanja tako sto cete obeleZavati predmete u okolini.
Kod kuce mozete da obelezite frizider, televizor, video-rikorder i razlicite sobe. U skoli,
mnoge stvari su vee obelezene, ali treba da budete sigumi da ste obelezili predmete koji
posebno interesuju dete - kompjuter iii slusalice, na primer. Tada, kada dete treba nesto da
izabere, ono sa table moze da bira pisane reci um esto simbola iIi slika . Prva knjiga za
citanje moze da bude napravljena sa fotografijama koje pokazuju dete u skoli dok radi
stvari koje voh.
Ako dete zna neke knjige napamet, fotokopirajte slike iz knjige, podelite recenice na reci,
isecite ih i i trazite od njega da od tih reci napravi ponovo iste recenice i da yam ih procita.
U pocetku, ovo moze biti jednostavna vezba povezivanja, pronalazenje ispravnih reci i
lepljenje reci is pod recenic e, ali, kako aktivnost detetu postaje poznatija, ostavljajte
nekoliko praznina u recenicama tako da dete moze da ih popunjava recima bez vizuelnih
podsticaja.
Ucite dete celim reCima tako
sto cete poceti od poznatih
imena, reCi iz okoline i reci iz
knjiga , koje dete vee zna.
Ponekad moze biti korisno da
napravite kartice koje ce imati
rec i simbol sa jedne strane i
samo rec sa druge strane.
Verovatno je da ee dete uvek
biti uspesno, sto je veoma
motivisuee. Na najjednostavni
jem ni vou mozete napraviti
knjigu
sa
fotografijama
clanova porod ice iIi omiljene
ruane, i uciti dete da povezuje
odgovarajueu rec iii naziv sa
svakom fotografijom. Takode,
moze da bude veoma intere
santno ako dete moze da lepi
reci ispod slika na cicak-traci.
Kada dete nauCi da Cita neke reei i
kada stekne samopouzdanje, radite
na glasovima prvih slova reCi .
Kori scenje kompjuterskih pro
grama sa slikama i simbolima, kao
sto je ovde pokazano, dobar je
naein da se nuce pm glasovi i ima
jos jednu prednost, a to je da
pomaZc dctctu da razvij c vcsli nc
70

m1

U Zooloskom vrtu

popuni slova koja nedostaju 1!. svim reCima

av

~
,oi-,

:"'~~:f-~
",
';t"" .....~.,

edved

~
.. :.. ...:'t~ . ,

amila

fj;J
_aJmun

ft

- irafa

_mija

~
. '

_lgar

_engur

101

Ion

_osorog

~
orila

.,

--

~""--', .~ .. :

~
elen

nzmtzkgkslmj
Koriscenje simbola za razvijanje vestina pisanja i citanja.
Simboli su iz Widget 2000

Razvijanje veSlina
pisanja i ~itanja

samostalnog raela.

Podsetite dete da gleda u knjigu i da pokusa sa slike da pogodi koja bi to rec mogla biti.

Deca sa autizmom obicno nc razmisljaju 0 slici kada pokusavaju da procitaju recenicu,

zato sto imaju poteskoca da rade d\c s[vari u IS[O vreme i da ih povezu. Morate ih podstaci

da to rade.

Prepisite jednostavne price koris[eci simbole iz kompjuterskog programa tako da dete ima
simbole kao pomoc. S obzirom na [0 da vecina dece sa autizmom uci vizuelno i "razmislja
u slikama", to moze da im da samopouzdanje i pomogne im da daju znacenje recima.
Kako dete stice samopouzdanje, mozete polako da izostavljate neke simbole za reci koje
se cesto ponavljaju iii za one koje lako pogada iz konteksta.
Deca sa potdkocama iz spektra autizma imaju potdkoca sa imaginacijom. Mozda ce im
biti lakse da citaju price koje mogu lako da pov.efu sa svojim iskustvom iii knjige sa in
fonnacijama 0 stvarima koje ih interesuju.
Pomozite deci da sarna naprave svoje knjige. Koristite kompjuterske grafike, fotografije,
slike, crtete iii nesto konkretno sto ih podseca na putovanja iIi posebne aktivnosti.
Podstaknite dete da priea 0 onome sto se nalazi na stranici knjige i napisite mu to sto
govori, ukoliko je potrebno. Koristite detetove reci, pa cak iako je to sarno jedna rec. Uvek
motete da dodate duze reeenice ispod toga.
Citanje i pisanje zahtevaju vdtine pracenja sleda. Mnoga dec a sa poteskocama iz spektra
autizma imaju probleme u pracenju sleda. Veoma rane vestine mogu da se uce tako sto ce
dete slagati oblike po redu, koristeCi sablon. Na primer, pravite oblik od perlica po modelu
u bojama. Na poeetku dete nite perl ice uporedujuci ih sa modelom . Zatim, kako postaje
sigumije, motete da mu date deset perlica dok model pokazuje sablon sa osam perlica,
onda sest, onda cetiri sve dok dete ne bude moglo da nastavi niz po sablonu sa tri iii eetiri
perlice. Motete da kupite knjige sa mnogo razlieitih slika koje treba da poredate po
odredenom sablonu tako sto ih seeete, lepite iIi zaokrufujete sledecu sliku u nizu.
Aktivnosti pracenja sleda price mozete da vezbate tako sto cete koristiti setove kartica
koje pokazuju dogadaje i priee pravilnim redosledom, i objasnjavaju znaeenje izraza kao
sto su "Sta se desilo pre?" i "Sta se desilo posle?". Koristite fotografije deteta dok radi
neku aktivnost, dok pravi vocnu salatu iii se oblaei na primer, i povezite ih po redu da bi
napravili knjigu. Radite to korak po korak.

Po mOe deci sa poteskoeama u pisanju

Deca sa poteskocama iz spektra autizma cesto imaju potdkoce sa finom motorikom.
Mozda ne mogu dovoljno da kontrolisu pokrete ruku da bi driali olovku i napisali slovo.
Pisanje zahteva motomu vdtinu drzanja olovke i pisanja slova ali i razumevanje da ono
sto rade ima smisla. Svaka od ovih vestina moze biti tdka za dete sa autizmom.
Ponekad ono nauci da napise neko jednostavno veliko s~ovo, kao sto je A iIi 0, i nauei da
to slovo ima naziv. Nastavnici i roditelji hvale dete kako je pocelo da LIsavrsava vaznu
vestinu . A dete onda iznova i iznova kopira to slovo i tesko je da dalje napreduje.
S druge strane, mozda ce nauciti da pise brojcve ina citavoj stranici papira ispisace sarno

71

Razvijanje veStina
pisanja i 6tanja

brojeve i nista drugo. Moze da bude tesko da dete podstaknetc da napreduje kada s_e fi.h~
da pi~ejednu istu stvar, i to slalno ponavlja. Nedostatak imaginacij e moze da znati da dete
ne razume da znakovi koje pise iIJ1aju znacenje i predstavljaju predmete.

Sta mozete da uradite

Vestine koriscenja olovke
Pocnite sa razvijanjem ranih vest ina kori~cenja olovke. Da Ii dete moze da kopira crtanje
rayne linije (horizontalne, a onda vertikalne) iIi kruga? Da Ii zna da nacrta lice osobe?
Naucite ga da prvo kopira horizontalnu liniju, zatim vertikalnu, a onda i krug. Fizicki ga
podsticite, ukoliko je neophodno, iii sa njim radite zajedno na velikom papiru.
Kada dete bude zadovoljno i sigumo dok koristi olovku, pokazite mu kako da je drZi
ispravno . Veoma je vazno da ovo uradite jer se deca sa autizmom opiru promenama i bice
veoma te~ko da promene nacin na koji pisu, ukoliko ih ne usmerite dok su mladi. Evo
nekoliko ideja:
Koriste velike listove papira i pisite po njima markerima, praveci debele linije koje
dete moze da prati.
Koristite tablu, flip-cart tablu iii pisite kredom po zidu iIi podu .
Ako dete slabo dr:li olovku i pravi svetle tragove po papiru koje je
mu deblje olovke jasnijih boja.

te~ko

videti, dajte

Napravite za dete kartice sa ~ablonima po kojima moze da crta. Plastificirajte ih tako

da dete moze da pi~e direktno na karticama, a vi mozete da ih obri~ete. Nacrtajte
linije, jednostavne oblike i spirale, u zavisnosti od detetovih sposobnosti .
Za razvijanje ve~tina upotrebe olovke dobro je docrtavanje polovine lica iIi polovine
nekog oblika, koji ste vi nacrtali a koje dete treba da zavr~i. Zatim mozete da nacrtate
polovinu na velikom listu papira i da pokazete detetu kako da to kopira na svojou
polovinu papira. Kada stekne ideju 0 onome ~ta treba da uradi, mozete da mu
napravite plastificirane kartice na kojima ce to da radio

Velika i mala slova

Decu ponekad kod kuce uce da pi~u velika slova. Ovo moze da izgleda razumno jer je
lak~e pisati velika slova i deca ih brie uce. Medutim, jednom kada deca nauce da kori ste
velika slova veoma ih je te~ko nauciti da pi~u mala slova, a pisanje velikim slovima je
veoma sporo. Nemojte da ucite dete da pi~e velikim slovima sve dok se druge strategije
ne pokafu kao neuspe~ne. Najpre 0 tome porazgovarajte sa osobUem.

Pisana slova
S obzirom na to da neka deca sa pote~kocama iz spektra autizma imaju navedene te~k oce
u ucenju pisanja, i pruzaju otpor promenama, mozda je korisno razmi~ljati 0 tome da od
pocetka ucite dete da koristi pisana slova .

Linije
Nekoj deci 'Sa poteSkoeama iz spektra autizma su potrebne linije kada pisu. Ona imaju poteSkoea da
zamisle linije na papiru i ponekad je ono ~to pi~u nejednake vciicinc, sve veee i veee.

72

Razvijanje vdtina
pisanja i ~itanja

Samostalno pisanje
Deca mogu da nauce da prate iIi prepisuju ono sto je napisano , ali mogu da Imaju
poteskoca da sarnostalno pisu . Kada je dete naucilo da prepise svoje ime. sledeci put
izostavite poslednje slovo. Ukoliko ga ne dopuni , sledeci put izostavite sarno zavrsetak
poslednjeg slova. Svaki put kada pise svoje ime izostavite po malo vise. Ukoliko je
potrebno malo ga podstaknite da dovrsi pisanje svog imena. a sledeci put neka to uradi
sarnostalno.

Razvijanje raZllmevanja reCi

Ueite dete reeima koje za njega irnaju znacenje. Dete sa autizmom ce sedeti i prepisivati
slova, ali bez razumevanja njihovog znacenja. Mozda ee mu biti tesko da vestinu pisanja
pojedinacnih slova u svesci prenese na pisanje reci koje imaju znacenje.
Ucite decu recirna koje mogu da procitaju i koje~ su povezane sa njihovim interesovanji
rna . Ako dete hoee da napisete imena svih stanica metroa na liniji Northern Line,
pokusajte da izostavite poslednje slovo poslednje stan ice. U pocetku cete morati da ga
podstaknete da to dovrsi i verovatno ee se uznemiriti, ali sledeeeg dana ce biti lakse.
Postepeno, ocekujte od deteta da vise pise . To ce da razvija njegovo samopouzdanje i onda
ce biti lakse da pronadete neke druge nacine podsticanja vestina samostalnog pisanja.

Prevazilaienje straha od neuspeha

Deca sa poteskocama iz spektra autizma mogu da se uznemire ako pogrese. To ih ponekad
sprecava da rade bilo koj ( posa-o osim onoga ~a koji su sigumi da ce-ga- ~-raditi savr~eno.
Socijalna priea (pogledajte stranu 83) moze da bude korisna za osnazivanje deteta da nauCi
da je u redu greSiti. U pocetku ce yam mozda biti lakse da mu dopustite da koristi gumicu
za brisanje, a onda postepeno ogranicite kada sme da je koristi. Mozda mozete da mu
dozvolite da koristi gumicu za brisanje za zadatke koji mogu da mu budu teski , ali ne i za
rutinske zadatke.

Referentni materijal
Deci je ponekad lakse da samostalno pisu ukoliko vide alfabet u svojoj knjizi iii na tabli.
Tada imaju vizuelni podsetnik 0 tome kako slova izgledaju.

Vestina kucanja na tastaturi

Naucite decu sa autizrnom koja imaju poteskoca u pisanju da koriste tastaturu. Postarajte
se da od samog pocetka koriste obe ruke. Mogu da pocnu tako sto ce kucati sa dva prsta,
ali bi trebalo da koriste i levu i desnu ruku za levu i desnu stranu tastature .
Bez obzira na to kakve poteskoce deca sa autizmom mogu da imaju dok razvijaju vestine
pisanja i citanja, dobra poeetna tacka je upomost u pristupu, koji je kombinacija
ponavljanja i kreativnog naeina koriscenja detetovih posebnih interesovanja u kreiranju
materijala za rad . Kako dete postaje samopouzdanije mozete da uvedete nove teme koje
cete obradivati malim koracima i necete postavljati prevelike zahteve u razumevanju. U
poeetku moze da izgleda kao da cete potrositi mnogo vreI'nena u prilagodavanju materijala
za jedno dete. Medutim, kroz praksu cete videti da mozete brzo da razvijate nove
materijale i moZda ce i druga deca imati koristi od vaseg usavrsavanja .

73

'nje razumevanja
brojeva

Kada dete moze da poveze ispravan broj predmeta sa brojem na svak oj kartici , upotrcbirc
manje kart ice bez kvadrata, koje ste ranije napravili . Uzmite jednu, pokazite je i tratite od
deteta da ubaci odgovarajuci broj predmeta u kutiju (prazne kutijc od cipsa su dobre. j er
zveckaju kada predmet padne u kutiju), da nanize ispravan broj perlica, da stavi kek s na
tanjir, da pusti loptice niz helter-skelter i tako dalje.
Kada ste dovoljno vezbali , koristeci brojeve jedan i dva, povecajte postepeno broj do pc ..
zatim do deset.

Pesmice sa brojevima
Pevajte pesmice sa brojevima za koje imate slike koje se Jepe na tablu , a koje dodajete na
tablu i brojite uz svaki stih koji otpevate . Mnoge pesmice sa brojevima predstavlj aju
brojeve u opadajucem nizu. Najbolje je da pri lagodite ove pesmice i da pocenete sa brojem
jedan , a zatim povecavate do broja pet.
Na primer, ako imate 15 zutih patkica i magnetnu tablu mozete otpevati pesmicu P
patkica.

5.~0

Petpatkica
Pet patkica je jednog dana otislo na plivanje,
Preko brda i daleko,
Mama patkaje rekla: "Kva, leva, leva",
Ali sarno jedna patkica se vratila.
(dete stavlja jednu patkicu na tablu)

Pet malih paCica

Pet patkica je jednog dana oti~lo na plivanje,

Preko brda i daleko,

Mama patka je rekla: "Kva, kva, kva",

Ali sarno dye patkice su se vratile

(dete stavlja dye patkice na tablu)

00

... i tako dalje do broja pet.

000
1
~

0000
1

Pesrhice kao sto je ova mogu se kombinovati na

mnogo nacina. Ako ucite dete : "Dodaj jedan", de le
ce svaki put da stavi jednu patkicu na ta bl u i
izbrojati ukupan broj patkica. Ako dete ut ite:
"Oduzmi jedan", dete moze da pocne sa pe
patkica na tabli i da svaki put sk ine
jednu, brojeci koliko ih je ostalo na tabli.

00000
1

KoriScenj~

76

pisanja uz simbole 2000

Interaktivne knjige
Mozete da napravite interkativnu k.'11jigu.
koristeei plastificirane stranice sa slikama I
karticama sa brojevima koje se lepe na Citaf....
traku. Dete onda moze da pomera patkice l
da ih broji, da sabira iii oduzima na s\'ako.i
stranici u zavisnosti od toga na cemu radile u
tom trcnutku.

Utnje razumevanja
brojeva

koliko dete ima posebna interesovanja, mozete da ih iskoristite da biste mu pomogli da

razvije razumevanje brojeva. Ako, na primer, voli vozove, mozete da radite neke zadatke
sa vozovima, vagonima, signalima. masinovodama i tako dalje. Mozete napraviti niz
brojeva koristeci voz i vagone koji su obelezenim brojevima iIi da napravite knjigu i pitate
dete da stavi odreden broj !judi u svaki vagon. Ako imate digitalni fotoaparat knjigu
motete da ucinite zanimljivijom tako sto cete koristiti fotografije clanova porodice iIi
ostale dece iz odeljenja. Ako zaista napravite knjigu i zelite da dete poveze broj na svakoj
stranici sa brojem predmeta iii !judi, moze da bude korisno da sve brojeve i slike stavite
na cicak-traku . Onda, kada je dete naucilo brojeve po redu, mozete da ih izmesate i da ga
ucite brojevima po nekom drugom redu .

Poboljsajte razumevanje
Kada je dete izbrojalo odreden broj predmeta poredanih u red (na primer, male kocke) ,
razbacajte ih i trazite od deteta da ih pooovo izbroji tako razbacaoe po stolu. Neka deca sa
autizmom imaju poteskoca da urade ovo i moze im biti korisoo da im date kutiju iIi ciniju
u koju mogu da ubacuju predmete koje su izbrojala.

Aktivnosti sa /epljenjem sliCica

Slicice koje se lepe oa odredeou podlogu mogu da budu zabavne za aktivoosti brojaoja .
Mozete dati detetu parce pap ira na kome je oapisan broj i tra ziti da , oa primer, "Zalepi
cetiri macke" . Kada dete bolje razume i moze da radi samostalno, dajte mu papir sa
ispisaoim brojevima pored kojih ce po redu lepiti ispravao broj sl icica.
Kao varijacija, crtajte iii secite i zatepite tacan broj predmeta pored svakog broja. Slike
koje koristite treba da budu povezaoe sa detetovim omi!jen im pricama iIi interesovanjima.

Koriscenje kockica
Igrajte se igrica sa kockicama tako da dete nauCi da prepozoa brojeve do sest a da oe mora
da izbroji tackice svaki put.
Evo jedoe jedoostavne igre, za koju su yam potreboe kockice, figurice i tabla koja ima
kvadratice za svakog igraca. Dete baca kockice i figuricama pokriva tacao broj kvadrata.
Prva osoba koja pokrije sve svoje kvadrate je pobedoik. Neka dec a ce ovo morati da
.vezbaju prvo sa odraslom osobom, a kada steknu samopouzdanje, pozovite drugo dete da
se prikljuci.

Kako poceti sabiranje

Mnoga deca sa poteskocama iz spektra autizma znaju da broje do deset, ali se zbune kada
im pokazete kako da sabiraju i, posebno, kako da koriste niz brojeva. Jedan od razloga
tome moze da bude i to sto nisu razvili pojmove brojeva i potrebno im je da vezbaju neke
od ideja, koje su gore navedene. Kada ste sigumi da dete ima razumevanje pojma broja,
mozete da pocnete da vezbate sabiranje .
Zapocnite da sabirate tako sto cete korisiti prakticne primere. Nemojte koristiti paplr J
olovku sve dok ne budete sigumi da je dete spremno . Prvo obezbedite dobru osnovu kroz
kori scenje pra kticnih primera jer su pracenje brojeva na papiru i pisanje tacnih odgovora
dodatne vestine .

77

lje razumevanja
brojeva

Nakon prebrojavanja grupe predrneta, pitaJte dete koliko bi ukupno bilo ukoliko bi dodao
,.Jos jedan". Koristite istu frazu sve dok ne budete sigumi da je detc razurne. Onda pocnite
da koristite nove izraze. Deca sa, autizrnorn nisu fleksibilna u svorn misljenju i imaju
poteskoca da generalizuju ono sto su naucila sa jednog primera na drugi. Svaki put kada
nauce novi nacin da urade istu stvar, moze da izgleda kao da pocinjete ponovo, tako da je
vazno da idete polako, korak po korak, uz koriscenje mnostva vizuelnih podsticaja.
Neka dete izbroji koliko ste prstiju pokazali.
Koristite velike kocke sa tackicama. Bacite dye kocke i tratite od deteta da izbroji
ukupan broj tackica na vrhu kocki. Ako prepozna broj tackica na jednoj kocki, onda
. moze da broji dalje , pocevsi od tog broja. Kao alternativu mozete da korisite jednu
kocku sa tackicama i jednu sa brojevima. Bacite ih obe i trazite od deteta da broji od
one sa brojevima. Takode mozete da koristite domine umesto kockica.
Pre no sto pocnete da ucite dete sabiranju brojeva, naucite ga da broji koristeci
jednostavnu tablu sa deset praznih kvadrata i veliku kocku sa brojevima. Dvoje dece
mogu da se igraju ako svako ima svoju tablu.
Kada je dete sigumo u brojanje uz ove kvadrate, obeletite kvadrate brojevima i koristite
dye kockice sa tackicama, ciji zbir, kada ih bacite, nije veci od deset. Dete broji tackice na
prvoj kockici , pronalazi taj broj i stavlja svoju figuricu. Onda broji tackice na drugoj
kockici i broji dalje nastavljajuci se na prethodni broj. Motete da stavite i dodatnu cicak
traku na dno table i set brojeva, tako da dete moze da vidi odgovarajuce brojeve koje sabira
na svakom stupnju procesa. Kada je ovo savladalo mozete da pocnete sa nizovima brojeva.

--

~
~

'"\

I'

~l)

"'-Y
~

12

3 \4 \ 5

6 \'

I I~
8

'0

~~.
.,...
""'\

Neka deca su veoma dobra u

racunanju napamet. One kojima
je to tesko ucite vizuelnoj
strategiji. Pokazite rukom svoju
glavu kao da pamtite broj. Ako i
dalje ima pote~koca brojanje na
prste u cilju ucenja sabiranja i
oduzimanja moze u pocetku da
bude korisnije nego da je dete
uvek neuspe~no. Brojanje na
prste mote da pomogne i deci
pote~koca
sa
koja
imaju
matematikom i uvek koriste
stapice - to ~to uvek mogu da ih
koriste je njihova prednost!

Korisno je najpre stavljati

naglasak
na
matematicke
~
pOJmove kao ~to su "vi~e",
~(~/:~"
"manje", "nesto", "pre" i "posle.
_\~)J ...i(;j!//
1--_ _ _ _ _ _ ~/.----'-----Ovi pojmovi mogu da budu teski
deci koja imaju poteskoca u
govoru, nisu fleksibilna u misljenju i ne generalizuju informacije na razlicite primere.
Takode, krol koriscenje mnogo primera i ronavljanja moracete da ucite dete da otpril ike
rrocenjuje rezultat raclInanja i zaokrllzlIjc brojc\c .

/2/31415"/617/81'11'1

/(7c

78

R azvij anje vestina socijaln e

jntera rcij e
Dec) sa potesk ocuma iz spcktra autizm,) imaju potesko cc: u rnume\'anju drugih i u
interakciji sa njima . ivlogll da budu povucena iIi cudna. da tree ok olo sa drugom decom na
igrali stu ne ost va rujuci kontakt sa njima. da sc zbune kada nC'k o tnicira kontakt sa njima i
da imaju poteskoca Ja se izraze . Dec i sa scnzomim pote3kocama. takode. na igralistu iii u
ucionici moze da smeta bub. bllzina i kretanje drugih.
v

Sta mozete da uradite

UCimo da delimo
Sa mladom decom u \ I1icu morate da kreirate situacije u kOjima uce da dele sa drugima i
cekaju svoj red. Naizmenicne aktivosti su detalJnije pokri\ene u Poglavlju I, s obzirom na
to da su one takode vazna vestina rane komunikacije.
Pocnite sa naizmenicnim igricama. GO\'orite: ,.Moj red ... T\oj red .... . Kada dete pristane na
naizmenicnu ign.1 sa odraslom osobom. pozo\'ite i drugu decu da se ukljuce. Govorite: "Moj
red ... Tvoj red ... Dzonije\' red .. ." .
Na ovaj nacin dete uci da ce njegov red stici ida igracka koju toliko zeli nije nestala zauvek.

NauCite dete da "ceka"

Ovo je vazna socijalna Yestina koja pomaze detetu da igra naizmenicne igre i del i, a da se
ne uznemiri. Za vise infonnacija 0 ovoj temi , pogledajte stranu 42
VeStine igranja po modelu
Pokazite detetu kako da se igra i,
kada savlada odredenu rutinu
igre, pozovite i drugll decu da se
llkljuce.

Svest

drllgima

Ako . dete gazi drugu decu na

tepihu, a da ne primecuje da su
tu, pokusajte da mu odredite
njegovo mesto na tepihu gde ce
sedeti. Neka to bude pri kraju
grupe tako da moze lako da
izade.
Takode, pokazite mu kako da
zaobilazi drugll decL!o Ako ima
ra zvijen govor, nallcite ga da
kaz e:
"Izvini",
napisitc
socijalnu pricL! sa tOlogy,)fijall1(1 ()
tom e kako sc ka ze ..I z\ ini" ,

Razvijanje ve~tina
socijalne interakcije

Zadaci socijalne interakcije

Naucite dete kako da radi zadatkc koji ukljucuju socijalnu interakciju. Na primer, pokazite
mu kako da ode do kancclariJc sa drugim deletom da bi uzeli dnevnik, da bi podeli o
mleko, izabrao jednu od dye iii tri price koje cete da pricati deci i tako dalje.
Ako imate odredeno vreme kada pevate u vrticu. za svaku pesmu napravite sliku, zakacite
je na tablu i pozovite decu da izaberu jednu. Ako pricate pricu grupidece, omogucite da
dete sa autizmom moze nesto da bira iii da uradi neku aktivnost kako bi se prikljucio.

Drugari
Sistem drugara koji imaju ulogu da pruze podrsku detetu na igralistu
moze da bude veoma koristan.
Drugari mogu da budu i deca od cetiri do pet godina, ali ukoliko im je
receno sta da rade i kada da traze pomoc odrasle osobe. Drugari mogu
da nose bedzeve sa natpisom "Drugar" i da se osecaju posebno tog
dana. Vazno je da svakog dana trazite volontere koji ce da budu drugari
jer bi u suprotnom jedno iii dvoje dece bilo suvise preoptereceno.

Bedi DRUGARI

H
Druga.r

Sistem drugara, takode, moze da bude koristan i za roditelje koji se brinu da ce neko mal
tretirati njihovo dete na velikom igralistu.
Ako su dva drugara izabrana svakog dana, njimaje lakse nego odrasloj osobi da ostanu sa
detetom na igralistu i mnogo je bolje za dete da ima podrsku od strane vrsnjaka. Drugari
takode, mogu da budu dec a iz visih razreda ali morate da im date jasna uputstva 0 tome
sta se od njih ocekuje i kada da traze pomoc odrasle osobe.

Razgovarajte

socijalnim temama

Pricajte sa decom 0 tome kako jedni drugima pomazemo. Mlada dec a mogu da budu
egocentricna, ali mogu da razumeju zasto je nekoj deci potrebna dodatna podrska.

Koristite asistellte u razredu

Ukoliko dete ima podrsku odrasle oSQ.be, koristite to da bi se dete ukljucilo u grupne
~ktivnos.t.i.. Moze lako da nam se d~si da kreiramo situaciju u kojoj je dete stalno u
mterakcIJI sa odraslom osobom, odvoJeno od ostale dece.

II

Iskoristite aktivnosti II krugu sto je vise moguce

II

Koristite vreme kada radite aktivnosti u krugu da bi deca naizmenicno govorila i slusala
ostale.
Ovo mozete da pojasnite tako sto cete imati jedan predmet koji ce svako dete drzati kada
je njegovo vreme da govori . Ovo mozete dalje da razvijate tako sto cete u manjoj grupi
proveriti da Ii deca slusaju jedno drugo . To mozete da uradite na suptilan nacin, tako sto
cete da se pravite da nesto niste culi i da pitate dete koje drzi predmet staje prethodno dete
reklo.

Organizujte klub za vreme velikog odmora

Klub moze da pomogne da organizovane igre i aktivnosti budu dostupne. tako da deca

80

II

II

II

II

III

Razvijanje ve~tina
socijalne interakcije

kojoj jc potrebna dodatna podrska u socij alnoj interak aciji i vestinama igranja mogu da je
dobiju. Svako dete moze da pozo ve prijatelja i to moze da bude posebno vreme za ucenj e
novih socijalnih vest ina i vestina igranja.
Klubovi za vreme velikog odmora, takode, m~a se fokusiraju na posebna intereso
vanja dece, mozda jednom nedeljno. Mlada 'd~ mo gu da imaju klub Tomasa
Lokomotive, klub dinosaurusa, a starija deca klub kompjutera . Bez obzira na temu ovo je
prilika da dete sa autizmom bude sa drugom decom koja dele njegova interesovanja iii
hobije.

Krug prijatelja
"Krug prijatelja" je ideja koja je potekla iz SAD kako bi pomogla inkluziji dece sa
dodatnim obrazovnim potrebama u redovne skol,e.
To je efektivna tehn ika podrske vrs njaka deci koja imaju potdkoca u socij alnoj interakciji,
samoposluzi vanju i ucenju. Najpogodnija je za decu od cetiri do jedanaest godina l 4 i
stariju, iako i ml da deca mogu da imaju krug prijatelja ako na pocetku imaju dovoljno
podr~ke odra lih osoba .
Krug prijatelja je obicno grupa od osmoro dece, sa detetom na kome je fokus, a grupu
podrZava odra -Ia osoba. U prvih deset nedelja, grupa se sastaje 20 do 30 minuta nedeljno,
a onda odlu uje d Ii ce i dalje odrzavati sastanke ovako cesto iii ce smanjivati broj
susreta.
Ideja kruga prijatelj a je da vr~ njacka grupa donosi odluke i smi~lja strategije kojima ce
pomoci detetu u fo ~su u prevazilazenju bilo kojih pote~koca.

Primer 1
Lukje miran de~ak u ~etvrtom razredu 15 , kod kogaje autizam tek dijagnostikovan. Onje
oduvek bio u r d vnoj ~koli i imao podrsku odrasJe osobe.
Veoma dobro e snalazio sa prilagodenim kurikulumom, ali se za vreme igre, sve dok nije
dobio krug prij atelja, uvek se igrao sam iii sa rnnogo mladom decom. Poceo je da udara
drugu decu na stepenistu iii tokom drugib nestruktuiranih perioda tokom dana, i nije bio
u stanju da izrazi voja osecanja cak ni odraslim osobama koje je dobro poznavao.
Na njegovoj prvoj godisnjoj proceni, koja je bila nakon dijagnostikovanja autizma,
specijalna nastavnica za rad sa dec om sa potdkocama iz spektra autizma je sa Lukovim
roditeljima razgo\'arala 0 mogucnosti forrniranja kruga prijatelja. Njima se ideja dopala, a
kada su porazgo rali sa Lukom, i on je pomislio da to zvuCi dobro i da ce mu pomoei.
Specijalna nasta nica je volonterski razgovarala sa decom u odeljenju i vodila krug
prijatelja deset nedelja zajedno sa asistentom u nastavi, koji je nastavnici davao povratnu
inforrnaciju 0 tome sta se desavalo tokom nedelje. Tokom razgovora sa decom iz odeljenja
Luk bi bio u biblio eci i oeSto radio.

14 U britanskom obram .l1OIT1 sistemu, Key Stage 2 podrazumeva decu na uzrastu od cetiri do jedana.est godina, koja su u
osnovnoj Skoli. Osno 113 'aIa (engl. Primaty schoof) podeljena je na pedagoSko obrazovanje (engl_ Infant schoof) za decu
uzrasta od cetm d() sedam godma i na osnovno~kols ko obrazovanjc (engl. Junior schoof) za decu uzrasta od sedam do
jedanaest godina (pnm pre-. I.
15 U britanskom obr::i.zl.)\1lOfll - >tcmu. cctvrti r'J7Ted (eng\. Ye-df4) osnovnc skole pohadaj u dcca od 8 i 9 god ina (prim. prey)

81

:azvijanje ve~tina
:ijalne interakcije

Deci u odeljenju je receno cemu sluzi krug prijatelja i kako ce funkcionisati. Ucenici su
podstaknuti da razmiSljaju 0 stvarima za koje misle da su Ijudima te~ke, i 0 tome kako bi
se oni osecali da imaju poteSkoce u sticanju prijatelja. Onda su ih pitali da razmisle 0 tome

u cemu je Luk dobar, i napravljena je lista. Napravljena je i lista onoga sto je Luku te~ko.
Nastavnica je pred.loZila da prijatelji mogu da POrnaZu u stvarima koje su teSke, da krug prijatelja ~
da pomogne Luku i da ucini da se on oseCa sreCnijim u ~oli. Deci je reCeno da Ce morati da se odrekIL
jedne igre tokom velikog odrnora svake nedelje i od njihje traZeno da se dobrovoljno jave. Javilo 5C
mnogo vllie od osmoro dece, pa je nastavica izabrala one osmoro za koje je smatrala da Ce pruifu
najvllie po<irnke. Podsetila je svu decu da podrZe krug prijatelja Cak i ako se nisu dobrovoljno ja"ili :-
nisu bili izabrani.
Nastavnicaje traZila dozvolu od Lukovih roditelja i kada su sve dozvole prikupljene krugje poeeo c::;.
fimkcionik Krug prijatelja se susretao jednom nedeljno tokom velikog odrnora i razmatrao je
u kojima je Luk dobar, kao i one u kojima ima poteSkoea - ovog puta je i Luk UCesNovao u tome.
Deca su izdvojila neke kljuene stvari i dogovorene su strategije. Odnosno, prijatelji su se sloZili da _
na igraliStu da pomognu Luku tako ~o ce ga nauCiti nekim igrama i obezbediti da i on bude ukljueer.
u IgranJe.

Krugje dobro pOCeo, alije tokom cetvrte nedelje doSlo do ozbiljnih teSkoea Dve devojCice su smarr-~
da je odgovomost u podrZavanju Luka tokom igranja u potp\illosti na njima i jedna devojCica _
odustala Njen brat ima autizam i smatrala je da joj je prevllie da i kod kuce i u ~koli bude ~
Detaci su sve vreme hteli da igrnju fudbal, a Luk je spor i nespretan i ne zna da se igrn loptom
osim Luka, nije hteo da se odrekne igranja tokom odmora jednom nedeljno. KriSom su be2Bli _
uCionice pre no ~ sastanak kruga prijatelja poene. Sarno je Luk bio sreCan krugom prijatelja A _
je da ima prijatelje i njegovo samopouzdanje je raslo iz nedelje u nedeljlL
Asistent u nastavi i nastavnica su podstakli svako dete u krugu prijatelja da We ~je sve bilo
a ~ lo~e u krugu prijatelja TraZili su od njih da razmisle ~ bi oni mogli da urade povodom ~
~o je lo~ i svako dete je iskazalo miSljenje ili dalo pred.log. Odlucili su da naizmenleno podri.a\:Ij _
Luka na igrn~ i da isprobaJu neke nove igre u kojima i druga deca mogu da uZivajlL Tak,
ocilueili da pitaju nastavnicu da razgovara sa ostalim ueenicima i podseti ih da pocirZe krug prij
kao i da pronadu drugu devojCicu koja bi se prikljuCila
Jo~ dYe devojCice su se pridru~ile krugu i sistem rotiranja u
toliko dobro funkcionisao da im vi~e nije ni bio potreban.

pru~anju podr~ke

Lub.-u

j~

Po isteku deset nedelja clanove kruga pitali su da kafu Sta misle 0 tome kako je sve pro~!.:.
Svi su se osecali pozitivno i zeleli su da nastave. Predlozili su da se uvede kutija za pi~j
gde mogu da ubacuju pitanja 0 onome Sto fele da razgovaraju sa asistentom u nasta
nastavnicom.
Nakon godinu dana Luk ima toliko vi~ samopouzdanja da izgleda kao da je drugi deCak. On ~
glasnije i iskazuje svoje miSljenje 0 nekirn stvarima Oseea da ima prijatelje i zna kome da
kada ima poteskoea ili kada je nesreean.
Krug prijateUa rctko kad funkcio nise bez problema od poectka do kraja. Medutim, pre\ azi~
tCSkOC3 u struktui ranoj 1:-'11.1 [1 i uz [1OdrSkli odrasle osobc JC VC0 1l1Zl pozitivno iskliStvOZZl dccu. ~

82

Razvijanje ve~tina
socija lne interakcije

je bolje da razredni staresina ne vodi krug prijatelja jer su tako deca slobodnija da pricaju i kam !ita
zaista misle. Vatno je da se oko svega medusobno dogovore i da znajll da su zasluZni za postignllti
llspeh.

Socij alne price

SocijaJne price je razvila Kerol Grej u SAD (pogledajte Reference, strana 103). Ako su
dobro napravljene, socijalne price mogu da budu izvrsne za decu koja imaju pote~koca u
razumevanju socijalnih situacija i suocavanju sa promenama .
Najbolje su za decll koja imaju sposobnost razumevanja jednostavnih recenica ali takode
mogu da budu prezentovane u slikama, simbolima iIi fotografijama, da bi pomogJe mladoj
deci iIi deci sa slabije razvijenim sposobnostima da razumeju sta da rade u odredenim
socijalnim situacijama, iIi da im pruze osecanje~sigumosti dobrog zavrsetka.
Na primer, kada deca iz vrtica pre laze u predskolske grupe, mozete da napravite socijalnu
pricu da bi ih pripremili za promenu. Prica moze da bude u formi knjige sa fotografijama
koje pokazuju novu ucionicu, novu nastavnicu i stvari koje ce ostati iste - deca, asistent u
nastavi, posebno mesto za individualni rad i tako dalje.
Kerol Grej opisuje tri osnovna tipa recenica koje se koriste u njenim socijalnim pricama.
One su:
Opisne - opisivanje onoga ~to se desava iii onoga sto ce se desiti i zasto;
Recenice perspektive - opisivanje onoga sto ljudi osecaju i kako reaguJu u
odredenim situacijama;
Imperativne - opisivanje onoga sto moze da se dogodi u datoj situaciji.
Price Kerol Grej su opisne i imaju perspektivu. Kratka prica ce imati samo jednu
imperativnu izjavu. Ona koristi izraze kao sto su: "Obicno" i "Pokusacu da .. ." , da bi
izbegla izjava koje ne ostavljaju prostor za gresku iii izuzetak. Ovo je zbog toga sto ce
deca sa poteskocama iz spektra autizma veoma bukvalno da shvate ono sto je receno i bice
im tesko da prihvate promene pravila.
Karol Grej je izdala knjige 0 socijalnim pricama koje mogu da budu dobra osnova ako
zelite da pocnete da pisete svoje price za odredenu decu i odredene situacije. Mozete da
ih prilagodite i dace yam dobar uvid u to sta da pisete i ~ta bi bilo korisno.

Primer 2
Dzek se dobro snalazio u redovnoj osnovnoj skoli i njegove vdtine pisanja i citanja su se
dobro razvijale. Medutim, nedostajalo mu je samopouzdanje da radi samostalno, jer se
stalno brinuo da ce da napravi grdku, a i gumice za brisanje nisu bile dozvoljene na casu.
Cak i kada je za Dzeka napravljen izuzetak, nije mogao da se opusti jer je znao da time
sto koristi gumicu za brisanje on krsi pravilo.
Odrasli koji rade sa njim odluCili su da probaju sa socijalnom prieoITI, koju bi proCitao karla potne svoj
pisani rad, a onda su je stavljali lamO gde je Dzek lako mogao da je vidi. U socijalnoj priCi je pisalo:

83

Razvijanje veStina
ocijalne interakcije

Ponekad kada pi~em ja pravim gre~ke.

Ponekad i druga deca u mom odeljenju prave gre~ke.
Gospoda Braun nam ka~e da prectramo ono ~to smo pogre~ili .
Poku~acu da precrtam svoje grdke i da nastavim sa svojim radom.
Gospoda Braun ce biti zadovoljna jer sam sm zavr~io svoj rad.
Ona ce mi dati posebnu nalepnicu kada precrtam svoje gre~ke i zavrSim svoj rad.
U roku od tri nedelje, Dfekje bio u stanju da radi svoje pisane radove i precrtava greSke.
a da se ne uzbudi .

84

.'

N edostatak imaginacij i fleksibilnog

mlS JenJa
v.

Deca sa poteskoearna iz spektra autizrna imaju te:;koca sa imaginaeiJom i fleksibilnirn

rnisljenjern. Ovo ee biti prirnetno u rnnogirn razlicitirn situaciprna. ali kod rnlade dece
posebno utice na njihovu ign.l. Ml ada dec a uce kroz igru i njirna ce biti rnnogo teze da uce
ida se dru ze sa svojim vrsnj aeirna ako se ne igrajll i ako irnaju tc;koce u irnaginaciji i tlek
sibilnorn mi sljenju.
Ona takode imaju poteskoea da ono sto su naucila generalizuju na razlicita okruzenja I
zbuniee se ako se zadatak iIi rutina koje dobro.yozn aj u promene ili predstave na drugaciji
nacin.
Ona mogu da imaju dobre jezicke sposobnosti. ali da ipak sve sh\ataju bukvalno. Kada im
se kaze: "Idi i udi u kadu", na primer, verovatno ee to i da urade , ali neee pre toga skinuti
garderobu iii pustiti vodll.
Ova dec a cest pruzaju otpor promenama i mogu se veoma uznemiriti ako se dnevna rut ina
promeni iIi se na zidove ucionice stave nO\'i posteri.
Sledeci primeri su samo neke od strategija koje mozete da isprobate da bi pomogli mladoj
deei da razviju tleksibilnost i imaginaciju. :v1edutim, iako je moguce nauciti decu rutini
igranja, pomoei im da prave izbore i savladaju promenu, veoma tesko ce se promeniti ne
fleksibilnost dece sa poteskocama iz spektra autizma. Kao sto je naglaseno 1.1 ovoj knjizi,
vazno je da budete svesni potdkoca, da uCite vestine malim koracima uz podsticanje, da
imate jasne eiljeve ida budete kreativni u trazenju resenja.
Primer 1
Dion se igra sa tockieima automobila, ali ne koristi im<iginaciju u igri .
Cilj:
Dion ce da se igra "izmisljenih" igrica sa automobilima, vozovima i drugim igrackama.
Strategije:
Ueite dete vcstinama igranja tCl.ko sto cete mu pokazati sta moze da radi sa raz\icitim
igrackama.
~~

Ako je to moguce, uzrnite dye

identicne igracke i podstaknlte
~~f

dete da vas imitira.

'.:I ~
Koristite igracke koje su
detetu zanimljive, kao ~ to
JZ:~'1J'-.::._
'
sU lutke sa zvuko vima,
~
vel ike naocare, vel ike
0~
sesire, mede koje proiz~

vode zvuko\c. automobiI

~

(,,===-,
. ~ /

lice sa sircnama i svet lima,

V~

1]~;;";(17

Fflt:

J:i?:5
~~~

alak imaginacije i
sibilnog mi~ljenja

loptice sa zvoncicima i tako dalje.

Ucite dete igri zamisljenih situacija sa igrackama sa kojima mozele da imi tiraie
svakodnevne poslove u kuci. sa konstruklivnim e lemenlima, sa igrackama koje pr

stavljaju "mali svet".

Radite sve korak po korak i koristite dosta ponavljanja i podsticanja.
Kada Dzon stekne rutinu igranja pozovite drugu decu da se prikljuce.
Ako Dion uziva da gleda spotove pokusajte da mu pokazete video-snimak dec e ka
se igraju sa odredenom igrackom (automobilima na podlozi za automobile, vozon;
sinama, konstruktivnim elementima) i dajte mu istu igracku da bi ga podstakli ...
imitira.
Primer 2

Dzozi ne koristi imaginaciju u igri sa mnjacima nego se sarna igra igrica baziranih

Iikovima iz spotova iIi pri~a.

Cilj:

Dzozi ce se prikljuciti deci u grupnoj igri koja se bazira na temi iz price.

Strategije:

Koristite glumu i grupne igrice da biste razvili nove ideje. Na primer, radite ne kQ
dana na istoj temi koja je povezana sa pricom iii odredenom temom. Imajte jasan
i radite malim koracima kao sto su "Dzozi ce da se pretvara da je na brodu u olu_ 1
Koristite jednostavne podsticaje - povez preko oka za gusare i velike delo\ ~ Z '
pravljenje broda, koristite i muziku, vetar, talase i druge specijalne efekte, na prll:-.=i
Koristite ucenje po modelu, podsticanje i ponavljanje da bi pokazali Dzozi sta da
Primer 3

Dzosua insistira da se igre igraju oa odredeo na~in i postaje uznemiren ako neko pol....,

da ih promeni.

Cilj:

Dzosua ce prihvatiti drugu decu koja se ukljucuju u igru i menjaju pravila iii tok nj

19ara.

Strategije:

Pridruzite se igri i u pocetku napravite veoma suptilne promene. Uradite ovo ta '
cete igru razbiti na veoma male korake, kao sto su:

Dzosua ce dozvoliti da se odrasla osoba prikljuci i naizmenicno igra sa nJe~.:

kamionom za vatrogasce.

- Dzosua ce da ostvari interkaciju sa odraslom osobom dok se igra sa kami Ofii

vatrogasce.

- Dzosua ce pratiti ideje odrasle osobe i dozvolice da ona prati njegove ideje d

igraju sa njegovim kamionom za vatrogasce.

- Dzosua ce dozvoliti da se drugo dete prikljuci dok se on igra sa odraslom oso

Nastavite sa ovim dok Dzosua ne prihvati fleksibilnost tokom svoje igre.

Ucite Dzosuu novim igrama u okviru struktuiranog vremena, a onda ih ge ner... lz
na aktivnosti u ucionici iii na igralistu.

86

Nedostatak imaginacije i
fleksibilnog mi~ljenja

Koristite socijainu pricu da bi Dzosui obJasnili kako se deca IgraJu Igara i dodajte
njihove ideje.
Primer 4

Dzejmi ce celog dana biti uznemiren ako je njegova rutina promenjena.

Cilj:

Dzejmi ce prihvatiti promene njegove dnevne rutine.

Strategije:

NapiSite socijalnu pricu da bi Dzejmija unapred pripremili, na primer, za ono sto ce

se deSavati ako njegova uciteljica nije tu.
Pripremite ga za velike promene kao sto su premestanje u novo odeljenje, tako sto
cete imati plan promene . Ovo moze da ukUucuje socijalnu pricu sa fotografijama i
posetama no\'om odeljenju.
Koristite raspored i odmah ga izmenite ako ima nekih promena.
Koristite odgovarajucu zamenu ako je omiIjena aktivnost otkazana (plivanje, na
primer) .
Pokusajte da izbegnete nepotrebne promene.
Primer 5

Dzordz je opsednut svojom kolekcijom dinosaurusa i nece da ill ostavi kada ude u

ucionicu. On p ise 0 dinosaurusima i uvek insistira da negde na svom crtem ima

dinosaurusa.

Cilj:

Dzordz ce se igrati samo sa tri dinosaurusa kada zavrsi svoje zadatke.

Strategije:

Primenj ujte pravilo da je Dzordzu dozvoljeno da donosi samo tri dinosaurusa na cas.
Ovo ce za oj go vu porodicu da bude tesko, pa postepeno smanjujte broj dinosaurusa
koje dono-i ta ko sto cete svake nedelje smanjivati za po jedan. Vizuelna tabla koja
ovo pokazuje moze da pomogne Dzordzu .
NapiSite oc ij alnu picu koja ce Dzordzu da govori 0 tome kada moze da ima svoje
dinosauruse da prica iIi piSe 0 njima.
PruZanje m trukture uz vizuelno vodenje smanjujte uznemirenost kod Dzordza u
Skoli.
Korisitite dino auruse kao nagrade za zavrSen zadatak. Na Dzordzovom rasporedu
pokazite kada je dozvoljeno da se igra, prica iii piSe 0 dinosaurusima.
Dozvolit Dtordz u da ima poseban zadatak u vezi dinosaurusa, u kome treba da
pronade v iS podataka 0 njima tako Sto ce da ih klasifikuje i sortira, na primer. S
obzirom na to da ovi dinosaurusi nisu isti kao Dzordzovi , ako ga to uznemm,
koristite ne to drugo.

Primer 6
Serin ima poteSko da piSe 0 izmisIjenim likovima iii da prica price ako nisu bazirane na
njenom omiljenom ideo-spotu.

87

iostataJc imaginacije i

leksibilnog

mi~ljenja

Cilj:

Serin ce pisati jednostavne price koje nisu bazirane na video-spotovima.

Strategije:

Koristite lutke, predmete za oblacenje, jednostavne podsticaje i igru uloga d3 ~I

podstakli Serin da koristi imaginaciju u igri i nove ideje.
Pocnite tako sto cete redom pokazivati fotografije necega sto je Serin radila - ~
primer, igru uloga, igru presvlacenja, izlet, kuvanje iii kreativne aktivnosti. Na
naslov na svakoj stranici i od toga napravite knjigu.
Preprieajte poznatu prieu koristeci slike u knjizi kao vodie.
Prepricajte poznatu prieu i pitajte Serin da nacrta svoje slike kako bi napravili knji.:
,

Pricajte 0 sarno jednoj slici, 0

tome zasto se nesto desilo, sta se
r:' '1

desilo pre toga i sta bi sledece

~

moglo da se desi. Koristite

J
.:::

crteze
i baloncice, u koje
upisujete reCi nekoga ko govori,
' \ '{
~. (

0 t"'! \

da bi isplanirali sled price .

Od te jedne slike pravi:e prieu
tako sto cete traziti od Serin da
nacrta sta se desilo pre i posle
toga i da napise pratecu prieu .
Koristite druge podsticaje
predmete, situacije, druge price
i tako dalje.

J)

G
~ -::
~
(nr./
,\.,. (

\\

""'---_/_1

~' _ __

((rJ\.)
"Izlomila samje'ir::k sam to izgovorila!"

Primer 7

Majk1 govor shvata bukvalno i ponekad ne razume sta je receno, i oseca se ugroteno.

Cilj:

Majkl ce naueiti znaeenje uobieajenih izreka i idioma.

Strategije:

Odrasle osobe koje rade sa Majklom moraju da vode racuna 0 onome sto govo

proveravaju da Ii je Majkl razumeo sta je reeeno.

Ucite ga znaeenju uobieajenih dvosmislenih izreka, kao sto su: "Izlomila sam!

dok sam to izgovorila", tako sto cete da koristite crteze i da razgovarate .

..

Teorija uma
S. Baron-Koen je 1995. godine raspravljao 0 tome da jedan od uzroka poteskoca iz spe.._ _
autizma moze da bude nemogucnost pojedinca da razvije "Teoriju uma". Istrazi\'B _
pokazala da deca sa autizmom imaju mnogo poteskoca da uzmu u obzir misljenje dr...go
osoba i mozda nisu svesna toga da i vi imate svoje misljenje i potrebe. Ona, takode. r '
da veruju da vi znate sta misle, tako da ce poceti razgovor bez uvoda u temu. I
poteskoca da pokazu empatiju u odnosu na druge, da izraze svoja osecanj a i.
predvidaju sta ce se desiti u socijalnoj situaciji na osnovu neverbalnih znakv, _
prethodnog.iskustva. Ovo ponekad dovodi do toga da ih ponasanje drugih zb unj~. .
plasi, sto izaziva uznemirenost, strah iii iznenadno agresivno iii neocekivano po n ~",-.
M

88

Nedostatak imaginacije i
fleksibilnog miSljenja

.'

Sta mozete da uradite

Neka ono sto govorite bude jasno i nemojte da pretpostavljate da dete sa

pote~kocama iz spektra autizma zna sta misJite na osnovu vaseg izraza Jica, gestova

iii intonacije .

Pokusajte da budete smireni i u ucionici govorite mirnim gJasom.

Ako je moguce obezbedite deteru miran kutak u kome moze da radi ako ima

poteskoca da se snade u grupi .

Primenite razlicite stvari koje mogu da smire dete, kao ~to je slu~anje muzike sa

slu~alicama.

Organizujte podrsku detetu tako da ima pomoc tokom nestruktuiranog vremena u

toku dana.

Dajte mu rutinsku aktivnost izmedu razli~itih aktivnosti, tako da tacno zna sta da

radio

Deca koja imaju poteskoca da izraze svoja osecanja mozda ce to moci da urade ako

im napisete ono sto govore i nj ihove reakcije (i Ii otkucate tako da to vide na

monitoru) ne gledajuci direktno u njih. Ona su tada fokusirana na ono sto govorite ,

lak~e im je da prate razgovor zato sto mogu da ga procitaju i ne moraju da ga imaju

u glavi.

Koristite price, fotografije , crteZe i

realne siruacije da bi pricali 0 osecanjima.
Pocnite sa jednostavnim, poznatim
osecanjima kao ~to su srecan, ruzan, Ijut,
uplasen.
Koristite igracke i lutke da bi mu
.........

pokazali nacin izrazavanja osecanja iIi

srecan
tuzari
reagovanja
na osecanja .
. .
. .
Ako je do~lo do nezgode na igralisru, U
uCionici iIi kod kuce, nacrtajte slike da bi
pomogli detetu da razgovara 0 tome, kao i 0
tome kako razlicite osobe mogu da se
Ijut
uplasen
osecaju.

Q 6)
~D

@ @

Gurnuli su me

(5 f

/"

\:

4f

e-:-"'-..'"

('I-;~,

~6

:J

\\~/t~~~ i
,//~

%
~J

89

Jostatak imaginacije i
Oeksibilnog miSljenja

Pruzanjc podrske deci sa poteskocama iz spektra autizma u razvlJ3nJu soc i_i

razumevanJa moze da bude tesko. Najbolje je da koristite realne situacije za istrati
znacenja i emocija, da bi se osvrnuli na ono Sto se desilo . Ukoliko dete ima do
razvijene komunikativne vestin"e da iz svoje perspektive objasni dogadaj iii dogad::_
osnovu fotografije , mogli bist~ da budete iznenadeni koliko se njegovo videnje o no~:J.
se desilo razlikuje od vaSeg. fz o\oga mozete mnogo da naucite i da to kor islit~
pocetnu tacku da bi pomogli detetu da bude manje zbunjeno u socijalnim situacijarr
Kod dece koja nemaju komunikati\"ne veStine mozete da koristite mimiku, uter"e
modelu i usmeravanje pona~anja kako biste ih naucili da pravilno reaguju.

90

Strategije za podrsku ponasanju

Kaoa cLI,ale Ode sa rOlcskocama iz srcktra autizl11a iii radite sa njil11 vaino jc da
zaparntite da Je ponasanje koje .Ie vama tc;ko da sa\ladatc izraz potcskoca koje dete
prozivaljava zato sto ill1a 3utiz3m (prisetite se trijade poteskoca opisane na pocctku ove
knjige).
Najvazniji korak kada trazite strategije jeste da pronadete razloge tog ponasanJ3 i da
pokusate da ga razull1ete iz detetovog ugb. Na primer. mnogi roditelji kazu da njihova
mlada deea kao da imaju najvece probleme u ponasanju zbog nedostatka komLinikativnih
vestina (bes, agresija, odbiJanje pracenja zahteva) . Jedan od pozitivnih efekata koriscenja
PEeS-a (pogledajte stranu 37) za razvijanje "komLinikativnih vestina je taj sto smanjuje
frustraciju i detetu omogucava neku kontrolu nad okolinom.
Postoje mnogi razlozi zasto deea sa autizmom rade iii govore stvari koje se nama cine
teskim za resavanje iii ekseentricnim. Ukoliko nije jasno sta je uzrok tome, moze biti
korisno da zabclezite sledece infom1aeije:

Kada se taho ponasanje pojavljuje i ko je prisutan ,

Sta se dcsilo tacno pre tog dogadaja.
Opis dogJdaja,
Sta se de:; i1o nakon toga.

Mozda ce se pojaviti pravilnost kOJa moze da yam da neke ideje 0 tome sta uzrokuje takvo
ponasanje i onda mozete da pocnete da koristite strategije da bi ga popravili . Ponekad
postoji nekoliko razloga za takvo ponasanje i moze da bude tesko da ih rastumacite.
Medutim. najccsce postoji jcdan osnovni razlog koji analizom dogadaja postaje ocigledan
i moze da \am pruzi polaziste. Ima JOs nekoliko vaznih stvari koje treba da imate na umu
kada zelite da promenite detetovo ponasanje.
Budite pozitivni - k5)fisi!~ nagrade za prihvatljivo ponasanje pre nego sankcije za
neprihntljivo ponasanje.
Budite strpljivi - koju god strategiju odlucite da koristite, ona nece odmah davati
rezultate. S3.cekajte najmanje cetiri nedelje pre nego sto odlucite da probate nesto
drugo. poscbno kod veoma male deee. Neke strategije. kao sto je razvijanje metoda
komunikacije, veoma su dugorocne, posebno kod dece koja imaju dodatnih
obrazovnih potreba.
Buditc uporni - buditc sigurni da svi koji pro\ode vreme sa detetoll1 znaju kako da
reaguju na ciljano ponasanje i drzite se strategije.
Budite smireni - glasan i Ijutit odgovor ce mozda vama pomoci da se osccate bolje,
ali nece pOil1oci detetu.
Budite kreativni - nemojte da se pbsitc da isr.robatc 110ve ickje ako misl ite da cc
biti kori~l1c .
Nckc stratcgije jc tcsko sprovcsti II rcdovnim skolam<l. Na rrill1er. kOI'isccnje hranc bo
nagrade za te te. iz\odcnje 11~1 igralislc. ignorisanjc \ristanja iii buke koju dele rril\i .

ralcgijc za pour,ku
ponasanju

obezbedlvanjc mime i tihc okoline. Flcksibilno:;t, trening za svo osoh1.je, sar;ldn.

roditcljima i drugim strucnjacima i volja da inklllzija us pc su rodjcdnako vazni fakh
rOl1laganju dctl'tu sa roteskoeal1l~ iz spcktra autizma da usrc 1I skoli.

Strategije za podrsku ponasanju: neki primeri

Primer 1
Tolu jl' u vrticu sest nl'delja i nema dodatnu podrsku, iako jl' podnl'ta mol
obezbedivanjl' asistl'nta na zameni.
On ima ogranicl'n fond reci i ne stupa u kontaktl' sa drugom decom. Ako pokusaju
se priblize iii da se ukljuce u ono sto radi, on ih odgume od sebe.
Moguei razlozi:
Oruga deca su nepredvidiva i Tolu ih se plasi.
Tolu ne zna kako da se igra iIi da stupa u kontakt sa svojim vrsnjacima.
Tolu nl' razume da ee, ako prepusti red nekom detetu, i on kasnije doei na red..
Strategije:
Naucite Tolua da se igra naizmenicnih igara sa odraslol1l osobom (pogledaj tc

24)

Naucite Tolua da ceka koristeei karticu "Cl'kaj" (pogledajte straml 42)

Za znacajnije aktivnosti, kao sto je naizmenicna voznja tricikla, koristite Sto

tako da Tolu zna kada je vreme za promenu.

Pokusajte da obezbedite dodatnu podrsku za Tolua tako da moze da nauci da

sa svojim vrsnjacima.

Ako Tolu povredi drugo dete, mirno recite: "Bez guranja. Budi nezan", i pokaL._

!'ita znaci "nezno", tako sto cete ga lagano pomilovati.

Konstantno koristite strategije. Biee potrebno neko vreme da Tolu promeo

ponasanje.

Primer 2
Amber ima tri godine i u igraonici je sest nedelja. Ima veoma izrazene tdkoce u
nikaciji ali je, s obzirom na to da ima dodatnu podrsku odrasle osobe, pocela da u
java razlicite materijale i opremu.
Medutim, Amber voli da baca igracke u vazduh. avo je opasno i igracke cesto
decu iii ruse druge stvari.

nnn...~

Moguei razlozi:
Amber ne razumc da moze da rovredi nckoga iIi sta to znaci da drugo dele.
Ncma oseeaj orasnosti za sebe i drugl'.
Ne zna kako da se igra, da ost\aruje kontakt iii kOl1lunicira sa drugima.
Buka i aktivnosti oko nje mozda cine da sc oseea nelagodno. ra baca igrac

sc sl11irila.

Stt'ategijc:
Kada Amber b;ICi igrackll. POklll1ite jc i roka1.itc .joj kako da sc igra sa njol11. Ak o ll

n;) primer, bzile .J\e bdcaj. n);J/l Illtkll'". i r0!-.;l/ite juj kak'o ronasanjc IClll (' lll.

l)~

Strategije za
ponaSanju

podr~ku

Naucite Amber ua odrasloJ (lsobi baca Illdanu lopticll 1I nalzmenlcn0.l igri. a ollua
pozovite i ostalu deeu da se pridru ze.
Naucite Amber \c~tinal11a igr~ll1ja tako ~to ce ncK ,l odr;lsla osoba da pru 7a Illodel iii
un podstice razvoj rutine igrc. a onua pll/O\'itc i drugu ucell cia se pridrllze .
Ako Amber nasta\i da baca igracke, uzmitc ih i odvedite je da sedi na stolici na
nekom mirnom mcstu nck oliko minuta. Onda joj skrenite paznju na drugu aktivnost.
Pokusajte da obezbedite neku strukturu tokom vremena koje Amber provodi u
igraonici, tako sto cete organizovati struktuirano vreme za igru sa odraslom osobom,
obezbediti igru napolju, vreme za odmor, vreme za uzinu. Koristite vizuelni raspored
primenjujuci simbole.

Primer 3
Suzi je iz vrtica presla u predskolsku grupu.
Dobro se snasla, ali ~ak i kad je jasno da joj se ide u toalet nece da ga koristi, Nekoliko
razreda koristi te toalete, veci su i u njima je veca guzva nego u malim toaletima u vrticu.
Suzi hoce da koristi toalet u vrticu, ali kada je tamo odvedu zeli da ostane u vrtcu i postaje
tako uznemirena da joj je tesko da se usmeri na bilo sta drugo.
Moguci razlozi:
Suzi je uznemirena promenom odeljenja i ne moze da kori sti vece toalete.
Suzi ne \'oli mirise iii zvukove u vecim toaletima - na primer, lama je susac za ruke
koj i je veoma bucan.
To je tak tika da bi se vratila untie.
Strategije:
Uobic aj eno je da se deca sa poteskocama iz spektra

autizma veoma plase zvukova su saca ruku iii pustanja

vode. Od\ edite Suzi u toalet za osoblje u neko mirno

vreme i \idite da Ii ce ga koristiti.

--

Redo\rlO odvod ite Suzi da posecuj e zensk i toa let d va puta dnevllo. a line tra zite od
Ilje da gCl k )ri ti. Glcdajtc sla taillo iIlla iii jo,i o[Krile ruke, ako doz\oli. Proclu zavajtc
Heille koj e pro\oditc II toalctll i. btl<! stdnc sigllrllosl. podstaknitc jc cia g,l koristi .

l)]

!ral~gl.i"

La poJr,ku
pona,anju

OJrcoitc HCIllC I.<l lldl,\I.'\\.; 1I Illaicl \.;uj\..' .I\..' ugrdlicnl) 1I nic\) raspored.
OJrcoite \'rcmc boa Suzi poseclIje vrtic i sta\ite to u nien rJspored, takll oa \i di J
i oalje illO ZC da ga posccuj\..' i \.;ada !ll mui.c 0,\ Cini .

Nagraoite Suzi kada koristi toalet.

Primer 4
Gardip je u predskolskoj grupi. Ona ima ogranieen fond reei i odrasla osoba joj pom
sve vreme. Kada ide na casove fizickog, veoma brzo trei po holu i ne prati instrukeijc.
Moguci razlozi:
Hoi je veliki i odjekuje. a Gardip ima potcskoca da razumc i prati instrukeije.
HoI nema strukturu i graniee, pa Gardip ne zna kako da srruktuira svoje vrcme k.3l!
je tamo.
Gardip je veoma interesantno da trei okolo.
Gardip ne razume igre i aktivnosti koje odeljenje radi na fizickim akrivnostima.
Strategije:
Uzmite podmetac koji ce biti Gardipino mesto. Kada se deei kate da pronadu S\lJ
mesto, odvedite Gardip do njenog podmetaca.
Koristite gestove da bi pomogli Gardip da razume sta treba da uradi.
Vetbajte sedenje u holu. Katite joj: "Prvo scdi. a onda trei".
Uvek je pohvalite kada dobro odreaguje.
Dok deea sede na podu, pridrzite je kako bi joj fizicki pokazali graniee.
Pokazite joj sta treba da uradi i koristite fizicke i vizuelne podstieaje cia

pomognete.

Povecavajte ocekivanja korak po korak.

Primer 5
Dio je u predskolskoj grupi. On ima odraslu osobu koja mu pomaze od 09.30 do 14.
ujutru dobro saraduje sa njom.
Posle podne, medutim, on ne saraduje i cesto gubi strpljenje, udarajuci sve koji ml
priblize. Njegovo ponasanje je nepredvidivo i postoji realna zabrinutost da ce neko b '"
veoma povreden, tako da Dzoa cesto posalju kuci u 14.30, odnosno kada njegov poma=
ode.
Moguci razlozi:
Dto ne voli rucak u skoli. Skola pokuasava da podstakne zdravu ishranu

dozvoljava deei da donose rucak od kuce. Zbog toga Dio nece da ruca.

Posle podne je manje struktuirano i bucnijc jc nego sto je jutro i deea rad

aktivnosti baziranih na igri, kao sto je slaganje koekiea i delova, igre sa pesk

vodom. Dzo je mozda osetlJiv na zvukove i ncdostatak strukture u ucioniei.

Dzo je veoma aktivan i mozda JC posle podne \ec ul11oran.

Strategije:
Obezbedite da Dio illla nesto sto \011 za rucak. cak i ako je doneo od kuce. 0
autizmom ne volc proillene i takode su osetlji va na neke mirise i tekstllrc hr.
Nakon st9 sc prilagodi na s\.;olu postCpCIHl muzele da ga podstaknetc da Jedc raz l _

94

Strategije za pOdNku
pona~anju

hranu.
Kada deea rade ll1anje struktuirane aktivnosti Dzoa Il10lcte da odvcdcte napol.le iii 1I
Il1iran kutak lIcionicc, da raditc na struktlliran nacin. uz primellu TLACCII-a, gdc 1I1
podrsku odrask osobe moze dd vczba vcstine kOJc dobro zna.
o Deci
sa poteskocama iz spektra autizma nedostajll vestinc imaginacijc i imajll
poteskoce da razviju idejll 0 tome kako se igra i 0 tome kako se igra sa drugima. Ozo
bi trebalo da vezba ove vcstinc sa odraslom osobom. a onda sa jednim iii dvoje decc.
o Nadite neku opustajuci aktivnost koju ce Dzo da radi na kraju dana, nakon sto je
osoba koja mu pomaze otisla, iii reorganizujte radno vreme te osobe tako da smanjite
vreme kada Dzo nema podrsku na kraju dana.
Primer 6
Lili je u predskolskoj grupi. Ona voli da se igra u pesku, ali ga uvek baca u vazduh tako da
pesak pada deei u oci i u kosu. Obicno je opo.menu kada to uradi i odvedu je iz peska.

Moguci razlozi:
o Lili voli da gleda kako pesak pada.
o Ona uziva u zbrci koju stvori kada pesak ude deci 1I oci.
o Bacanje peska je za Lili opustajuce i odvlaci joj paznju sa bucnog okruzenja igralista.
S obzirom na to da ima ogranicene vestine igranja. Lili je srecna sto je nasla nesto u
cemu uzi\a.
Strategije:
o Napisite socijalnu pricu i citajte je Lili pre igranja.
Koristite \"eoma motivisucu nagradu kada Lili ne baea pesak .
o Kazitc ..:\c bacaj" i odvedite je iz peska ali ne obracajte paznju kada i baei malo
peska.
Odvojite neko vreme da naucite Lili da se igra sa drugom opremom i igrackama na
igralistu.
Primer 7
Sanel je u predskolskoj grupi. Ima dobro razvijen govor i, dok su dee a na aktivnostima na
tepihu, ona uvek izgovara odgovor ali ne di~e ruku. Ona takode glasno komentarisenesto
sto nije vafuo za cas.

Moguci razlozi:
Sanel se ne seca da uvek treba da podigne ruku i da saceka da je prozovu da bi dala
odgovor. Zbunjuje je to sto je nastavnica ne proziva svaki put kad podigne ruku.
Sanel ne razume soeijalni kontekst konverzacije, pa ce reci on~ sto zeli kadajoj padne
na pamet.
Strategije:
o Napisite so ij alnu pricu za Sanel 0 tome sta se desava dok deea imaju aktivnosti na
tepihu i It na treba da uradi.
o Koristitc ' is! m nagradivanja za Sanel, tako da r~oze dn zaradi nagradll kada lISpC da
nc go\'ori gl asno tokoJ11 aktivnosti na !epillU. Nagrdda moze da bllde ncsto u cell1l1
llziva, kao ' [0 jc da koristi kompjutcr pet minllta.

<)s

,trategtje za podr~ku
pona!:anju

Napravite vizuelno obavestenje sa ertezima, koje ce stajati u blizini nastavnicc . .

bi podsetilo deeu da podignu ruku i saeekaju da ih prozove da odgovore. Ak
odgovori bez javljanja, pokazite na obavestenje i kazite: "Podigni ruku i sac
te prozovem".

Primer 8
Adam je u prvom razredu osnovne skole l6 . On je opsednut zastavama i zna da na
nacrta zastave veCine zemalja na svetu. Medutim, on nece da priea ni 0 cemu drug
cesto ce prieati 0 zastavama kada treba da radi neku aktivnost.
Moguci razlozi:
Adama smiruje da priea 0 zasta\'ama,
Ne razume da zastave nisu interesantne drugima.
On nema razvijene vestine soeijalne konverzaeije i ne moze da se ukljuei u cas.
izmedu vrsnjaka.
Strategije:
Dajte Adamu pisani raspored za taj dan. Upisite i vreme kada mu je dozvolje
priea 0 zastavama. Koristite to kao nagradu kada zavrsi svoje aktivnosti.
Napisite soeijalnu prieu koja ce da objasni kada Adam moze da priea 0 zasta
Koristite sat tako da Adam zna tacno koliko moze da priea 0 zastavama.
Budite upomi sa Adamom i podsecajte ga kada nije vreme da prica 0 zaSla

"Prvo radimo, posle zastave".

Koristite zastave da naueite Adama stvari koje su mu teske, kao sto je mal

iIi ga naueite drugim stvarima 0 tim zemljama.

Igrajte sa Adamom igre koje ce ga podstaci da slusa druge, Na primer, pok.-u

podstaknete razgovor tako sto cete svakom detetu po redu davati prvu ree,.
deea treba naizmenicno da dodaju reeeniee kako bi odrzala konverzaeij u ~
koristite rad u krugu da bi pokazali da Ii deea slusaju jedna drugu, ta ko
izabrati jedno dete i ritati ga st~l je urravo receno,
1(,

96

U btitiU1S!;t;lll Ubt;Vll\110111 Sistl'lllll pn i I;Vll'd (ellg!. Yl\U' I) poildd;ljlllh';1

LVr<tsta ,xiS dll (, glxlillil (prill \.

Strategije za p<><Irlku
potWanju

Primer 9
D~ejmi je u prvom razredu osnovne ~kole. On se
odli~no snalazi sa akademskim znanjem, ali mrzi kada
se pokvasi. Ako se ovo desi kada pere ruke iii zgazi u
baricu, odmah ce skinuti svu garderobu, bez obzira gde
je, i tr~ati okolo go. On je takode osetljiv na odredene
teksture na svojoj ko~i, tako da odbija da nosi
vodootpome kecelje iii kabanice

Jj
Moguci razlozi:
o Dzejmi ne razume da nije prihvatljivo da trci okolo go.
o On je hipersenzitivan na dodir mokre garderode i ne moze da je podnese na svojoj
koh
Ne zna ~ta da uradi kada se pokvasi.
Strategije
o Razgovarajte sa Dzejmijevim vrnjacima 0 tome kako mogu da mu pomognu - da
pOZOVU odraslu osobu, da odvedu Dzejmija u toalet i tako dalje.
o NapiSite socijalnu pri~u za Dzejmija, koja ce da mu pokaze ta da uradi kada se
pokvasi.
Naucite Dzejmija kako da presvuce mokru garderobu, koristeci TEACCH metod
(pogledajte stranu 53). Drzite korpu sa Dzejmijevom garderobom u toaletu iii na
nekom drugom odgovarajucem mestu gde mu je dostupna. Naucite ga Sta da uradi
tako io cete pokvasiti njegovu garderobu i pokazati mu kako da se presvuce.
Nadite drugara za Dzejmija, koji zna ta treba Qa radi i moze da pomogne Dzejmiju
kada se to dogodi .
Razvijajre Dzejmijevu otpomost na mokru garderobu tako sto cete je malo pokvasiti
iIi ga pustiti da malo saceka pre no sto se presvuce. Pokusajte da mu skrenete paznju,
koristite \Ie rna motivisuce nagrade, mnogo pohvale, koristite kart ice i tako dalje.
Radite ovo redovno i produzavajte vreme za koje treba da ceka da se presvuce.
97

SIrJ!cgjj~ La

pnur;ku

rona~a nju

Prima I ()

Bela jc u u drugom razredu osnovne ~koleI7. Njoj je skoro dijagnostikovan Aspcrgero\

sindrom. Ona je netakticna u ponasanju i uznemirava ostalu deeu tako da deca ncee da

zeli bez pitanja, tako da na primer, ako hoee olovku..

igraju sa njom. Bela uzima ono sto
oteee je iz ruke drugog deteta. Skoro su je zatekli kako place na igralistu jer nije imal
prijatelje sa kojima bi se igraJa.

\10gllci razlozi
Beli ncd ostaju soijalno r<lZUlllC\i1nje i vcstine soeiplne interakcije. Ona ne mo i '

zamisli bko se druga dec a osccajll kada ih lI 7. Jlcl1liri.

Bela mozda ne zila sta d~l radi na igrali stu i mo zda sc oseca izgubljen om

zbunjellom 1I nestrllktlliranol1l okruzenjll.

StrategiJc
Napisite socijalnll pricu 0 tome kako da se po nasa u odredenim situacijam3.

primer, sta Bela treba da uradi kada 1I grllpi del i jednu kutiju sa olovkama.

Napravite za vreme odl1lora klub sa drugolll ue co m kojoj jc potrebna doua

podrska za vreme igranja, i naucite ih igrama koj e sc igraju na igralistu , drU S l \ '~
igara i tako dalje.
Odredite krug prij atelja za Belu (pogledajte stranu 8 1).
Radite sa BeloJl1 na razurne\anju emocija tak o sto cetc koristiti kartice sa sl ik:!

fotografije i realne situa eije.

Koristite kartice "Zasto') Zato sto .." (pogledajtc deo Korisni izvori, strana 107) d
pomogli Beli da raZUl11e socijalne situaeije. Na primer, razgovarajte 0 onome 5.1
desava na sliei i pokusajte da razmislite sta je moglo da se desi pre toga, i z, .
Koristite kreativne aktivnosti. glul11U, igru uloga da bi istrazivali osecanja i na'- ..
ponasanja u socijalnim situaeijallla,
Primer 11
Han je u drugom razredu osnovne skole. On ima ADHD 18 i autizam. On uvek odlazi .
tokom odmora jer ima poteskoca da se snade na nestruktuiranom, bucnom igralistu.

Skolaje odredila klub za vreme odmora za Harija i grupu druge dece koja imaju poteS.l.
u socijalnoj interakeiji . Medutim, kada ..su Harija odveli u trpezariju, on je napao d.;-~=
decu i bacao hranu po podu.
Moguci razlozi
Hariju je trpezarija previ se bucna 1 ima previ se aktivnosti, On se ose ca
odreaguje panicno.
Hari nijc raZlll11eO da CC ostati 1I sko li tokol11 odl1l ora i zbunjcll .ie,
Hari ima poteskoca da prill\ati prolllcllu svoje rutinc,

-.

Strategije
Napisite socijalnu pricu 0 tome sta sc dCSil\(\ tokolll odlllora u trpczariji
j e Hariju pre l'ucka,

Pokazitc Hariju na njego\ 0111 rasporedu 0,1 ce lucati u skoli ,

9R

I'

l' OI'il~ \I1, IW Il1

1,\

.\ [)I")

POI';I/O\ 11(\111 ,j,IL'l llll dn l:,!i 1'~I/I'c'd (C'II:,!!. YC' ~ lr::) I'lll1;1(hill <lc'C;! lI iT:hl<llld h

:ll1c'l lI ioll (iL'lkil

11\ l)l'l:ll'll \

il \ di")llic'r (c' I1:,!!.)

up l a~,~

do 7 :,!udilla l[ll

Slralcgije za podrsku
r()na~anju

.'

liar! ce se Illozlia ool.ie snaci af;u rUCd za slulUlll II l1lirnOIll delu. i/\ an del,1 za
ruca vanj c. Kada OHl bulle pri bvat io. pos tepeno rUJlleraj te stn s ve b IiIe trrezarij i.
Kalla bUlle Illugall da selli Ll trpczari.li. ritajtc ga da iZ ,lbcrc pl'ijatelja rorcd f;llga cc
sedeti. Zatim spoJite n.legov stu sa jos Jednim stulom . (haj procc s cc mozda trajat i
nekoliko neclelja i trebalo bi cia se oclvija tempoll1 koji odgovara detetu.
Primer 12

Ejmi je u clrugom razredu. Ona sve vreme ill1a podrsku i njen raspored je prilagoden tako
da odgovara njenim potrebama.
Ona ima slabo razvijen govor i ponekad vice iii pla~e i odbija da radio Ovo remeti cas i
uznemirava nastavnicu. Kada se ovo ddava Ejmi 1l10raju da izvedu iz u~ionice na igraliste
iii u hodnike, jer nema drugog mesta.
Moguci razlozi:
Ejmi vristi cia bi izbegla da radio
Ona je zbunjcna onim sto treba da radi i ne zna kako da trati pomoc.
Ona pati od ..se nzorne preopterecenosti", mora da napusti prostoriju .
Ejmi zapra\'o uziva u paznji koju dobija kada poene da vristi.
Strategije:
Koristite \izuelni raspored i struktuirajte Ejmin racl tako sto cetejoj pokazati cia kada
zavrsi moze cia ide napolje da trei.
Koristite \ lzuelni simbol "Tisina" da bi je podsetili da ne pravi buku .
Pokusajte daje odvedete da opere ruke iii da se prosetate do kancelarije, pa nazad do
ueioni e. da bi jos malo radili.
Preclsta\'ite zadatak koji mora da uradi na jasan, vizuelan nacin, tako da je previse
infonnacija ne zbuni (pogledajte Struktuirano ueenje , strana 53)
Ponuclite joj pozitivnu, motivisucu nagradu, koju ce dobiti kada zavrsi aktivnosti.
Posle odlaska napolje uvek je vracajte u u~ionicu da bi zavrsila nedovrsene zadatke,
pa cak i ako morate da ih uradite brte.
lzbegavaj e da pridajete paznju vrgtanju. Ne razgovarajte sa njom 0 tome i ne pravite
veliki problem oko toga.
Naucite je cia se opusti tako sto cete koristiti ueenje po modelu i vizuelnu socijalnu
pricu.

A!

99

Strategije za podrSku
ponahnju

lako mogu da produ dani i nedelje dok strategija za podrsku ponasanJu ne da rezult at-.
vatno je biti uporan ~to je vise moguee i obezbediti da svi koji rade sa detetom iii brinu
za dete znaju kakva treba da bude dogovorena reakcija na odredeno ponasanje. Roditel.il.
svi koji brinu 0 detetu i osoblje'skole treba da rade zajedno iii ee dete biti zbunjeno I
ponasanje koje po!cusavate da promenite mote da se pogorsa . Takode je vatno zapa mti
da ukoliko je dete naviklo da, na primer, pridobija painju vrgtanjem, a vi ne odreaguj et~
na to, prva detetova reakcij a biee da jos g\asnije vristi I
Kada planirate strategije treba da zapamtite da na najmanje dan iIi dva stvari mogu dB S
pogorsaju. Medutim. mote da bude veoma nagradujuee kada nakon kratkog vremer:
stvari po~nu da bivaju bolje i da vee tokom sest nedelja zaboravite da je postojao prob leIT'

100

N eke zavrsne misli

Ova knjiga ideja i predloga nikako nije zavr~ena. Cilj je bio da napi~emo dovoljno dugu
knjigu da bude korisna, ali ne i predugu, kako ne biste izgubili interesovanje za nju! Dobra
knjiga ne moze da zameni dobar trening i iskustvo, ali moze da bude podsticaj i referenca
kada se pojave poteskoce.
Ne mozemo dovoljno da istaknemo vaznost "zajednickog rada" (svi strucnjaci , roditelji i
oni koji brinu 0 detetu bi trebalo da rade zajedno i infonnisu jedni druge). Obezbedite da
se infonnacije 0 tome sta se desava u skoli i kod kuce redovno razmenjuju . Ovo moze
znacajno da utice na napredak jer je na taj nacin moguce izbeci sve vrste gresaka .
.,

Nastavnici, direktori vrtica i voditelji igraonica moraju mnogo da rade da bi upoznali decu
sa poteskocama iz spektra autizma, kao sto poznaju i ostalu decu u svom odeljenju iii
vrticu. Asistenti u nastavi su obicno na prvoj liniji i veoma blisko rade sa decom svakog
dana, ali je i njima potrebna podrska nastavnika i drugih kolega, a ne osecaj da su u tome
usamljeni .
Koordinatori posebnih obrazovnih potreba (skraceno SENCOs 19) takode igraju vaznu
ulogu time sto obezbeduju da su ciljevi postavljeni, da su procene izvrsene na vreme, da
je obuka organizovana i da se generalno podize nivo svesti u skoli.
Orugi strucnjaci - a to mogu da budu klinicki iIi skolski psiholozi, logopedi, specijalni
nastavnici i radni terapeuti - treba da znaju ko je sve ukljucen urad sa detetom i ko kakve
savete daje. Svi izvestaji 0 detetu moraju se slati roditeljima.
Rad sa decom sa poteskocama iz spektra autizma je veoma nagradujuci . Nastavite gal

19

SENCOs je kra enica od Spec ial cd ucai o nal necd s co-ordinators (prim. prev)

Reference zo

Baron-Cohen, S. (1<)<)5) Millliblinc.lnes:;, Cambridge,

rv1a~saehusetts:

MIT Press.

l3aron-Cohen, S, and Bnlton, P. ( 1l)<)3) Autism: the Facts, O\tixd: l)\t'Llr Uni\ ersit: Pless '"
Beyer, J, and Gaml11eltoft, L. (2000) Autism and Play, London: Jess ica Kingsley

Goldbart. J. (19RR) RE-examining the Development od Early Communication in J.

Coupe and J. Goldb,lrt (cds) Communication 8efore Speech : Normal c.le\c1opment and
impaired communication, Beckenham, Kent: Croom Helm.
Gray C. (1997) Social Stories and Comic Strip Conversations, Social Studi es Unlimited
Presentation and Workshop. Arlington, Texas: Future Horizons (avalilable in the UK from
Winslo\V)
Grandin T. (1995) Thinking in Pictures and other Reports from my Life with Autism, New
York: Vintage Books. *
Jordan R, ~lnd jl)!leS G. (1999) Meeting the Needs of Children with Auti stic Spectrum
Disorders. Lu nd n: David Fulton '"
Newman , S. ( 19 9) Small Steps Forward, London: Jessica Kingsley'"
Newton, C. and \\il son. D. (1999) Circles of Friends, Dunstable: Folens Ltd.
Sussman F. 19 9) More than Words, Ontario: The Hanen Centre.
'" Na raspolaganj u kod Nacionalnog udruzenja za autizam (NAS) Velike Britanije, Za vise
informacija, telefon 020 7903 3595
Nacionalno udrut nje za autizam, program EarlyBird
EarlyBird Centre, 3 Victoria Crescent West
Bamsley, South Yorkshire S75 2AE
Tel: 01226 7 9 _ 1 : fax: 01226 7710[4
Division T E CCH (Treatment and Education of Autistic and related Communication
Handicapped C hildren), Administration and Reserach
CB 7180, 3 10 \I edical School Wing E
University of 'on h Carolina at Chapel Hill, North Carolina
27599-718 L- A
tel: +001 (91 9)9 6 2173
za vise infonna ija 0 TEACCH-u, kontaktirajte NAS Infonnatio n Centre
(tel 020 7903 r 9 ) za dokumentaciju iii posetitc website (\\\\w.nas.org.lIk) i izaberitc
dok1ll11cntac ij u iz indcksa wcbsite-a .

21l Rl'krClllC "

1l :lcioll<lIIl()!,

.n,;.: 'II ' /~ I ri;i~II1JC knjigl';ill

1I11ul 'n.,a

/,1 auti/dlll

i/ \ or l dO;i\ullni ' ,\Il111 1),1 cllglc , k('I1l .iOiku .

L dIll! .Il' kOlllakl

i /d,1\ a'::1 kllJi!,c Il<l cIlO!ic;ii-;lllll .il'/iku. k(l g<l I1lll/CiL' ktl!lt<li-;til"a l l .

Predlozi za dalje citanje 21

AAttwood, T. ( 1997) Asperger Syndrome: A Guide fro parents and professionals,

London: Jessica Kingsley *
Berger, A and Gross, 1. (1999) Teaching the Literac y Hour in an Inc lusive Classroom,
London: David Fulton
Berger, A, Henderseon, J, and Morris, D. (1999) [mpelmeting the Literacy Hour for
Pupils with Learning Ditticulties, London: David Fulton.
Cumine, V, Leach, J, and Stevenson, G . (1997) Asperger Syndonne: A practical guide
for teachers, London : David Fulton *
Gillingham, G (1995) Autism , Handle with Case, Arlington, Texas: Future Horizons.
Gray, C (1993) The Original Social Sotry Book, Arlington, Texas: Future Horizons
(available in the UK from Winslow, Chesterfield , Derbyshire) .
Jenison Public Schools, Jenison, Michigan (1994) The New Social Story Book,
Arlington, Texas: Future Horizons (available in the UK from Winslow, Chesterfield,
Derbyshire).
Lear, R (1996) Play Helps, Oxfor: Butterworth Heinemann.
Leicester City Council and Leicestshire County Council (1998 ) Asperger Syndrome
Practical Strategies for the Classroom : A teacher's guide, London : The National Autistic
Society.*
Leicestshire County Council and Fosse Health Trust (1998) Autism: How to help your
young child, London: The National Autistic Society. *
Lynch C, and Cooper J. (1991) Early Communication Skills, Bicester, Oxforshire:
Winslow Press (new edition available in the UK from Winslow, Chesterfield,
Derbyshire)
Powell, S, and Jordan R. (1997) Autism and Learning : A guide to good practice,
London : David Fulton*
Williams, D. ( 1996) Autism: An inside-out approach , London: Jessica Kingsley.
* na raspol aganju kod Naciona lnog udruzenja za aut~zam (National Auti stic Society,
NAS). Broj telefona za vise informacija : 020 7903 3595
Predl ozi dati
(prim .prcv)

21

\21

ori gin alno izdanJ c na cngks kolll Jcziku . Litcralura jc dOStupn3 na cngicskolll jcziku

Korisni izvori 22

Di..epne kartice

II

hoji

Dzepno izdanJe .Iezickih brtica. kllje lIUJlIcuju lane predl11ete, akeije. niz~lnje i

suprotnosti, Iz\ rstan iz\'or za raZ\ipnje govornih \cstina (na raspolagan.lll Speechmark

Publishing LTD. Telford Road, l3ilcstCr. 0 ,\'011 OX2() .fLQ, [el: 0 I SCll) 2.f.f 6.f4 , wcbistc

\\\\\y, S pcech m<l rk, net),

Kartice

II

boji: Emocije

Jasne fotogratije koje poka zuju razl icita osecanja, MOletc da ih koristitc za raz vijanje

razumcvanja r:lZ!icitih osecanja, izgradile svest 0 izrazima lica i S!i1 znace , Takode ih

mozete korislilC da podslaknete GeClI da raz vijaju price tako sto ce razmisljati Sla se

dcsava na slici i 5ta sc desilo pre, a 51a posle toga (na raspolaganjll Speechmark

Publishing LTD. Telford Road, Bicester. Oxo~ OX26 4LQ. tel: 0 1869244644, webi ste

\v\\,\N, speechmark, net),

Kartice

boji: osno\ni nizovi

Ove kart ice sa fOlografijama pokazujll jed nosta\n e nizo\'e dnevnih Tl.ltina u tri koraka da

II

bi pomogli raL \oj govomih veslina i vestina ni za nja (na raspolaganju Speechmark

Publishi ng LTD. Telford Road, Bic este r, Oxo n OX26 4LQ. lei : 0 I 869 2.f.f 644, webisle

\\' \\\y, specc hm:lrk, net),

300 trominutnih igrica, Jackie Siberg

Kralke ig ri i pesl11ie e za mladu decu koje pomalll u izgradnji odnosa izmedu detela i

odrasle eo obe , razvoju govora, slusanJa , koordinaeije, soeijalne interakcije i ranog

lIcenja \ e5 li n (lla raspolaganjll kod Winslow, Goyt Side road . chesterfield, Derbys hire

S40 2PH: [el 01: .f5 921 1777),

Pricaj 0 tome

Set od 26 pri ' a u slikal11a dizajniranih da podstaknu decll da povezuju red desavanja,

predvidaj u i i pricaju pricll, Svaki deo ima cetiri, pet, sest iii sedam karlica (na raposla

ganju kod LOA, Duke Street, Wisbech, Cambridgeshire PEl3 2AE, tel 01945 463 441;

website \\ \\\ ,instTl.lctionalfair,uk) ,

Zasto? Zato

Svaki par kartica sa slikama opisuje situaciju koju mOlete kori stili za lIcenj e deteta da

povezuj re dcsavanja, da predvidi sta ce sc sledcce desiti, sta se desilo pre toga i kao

pocetnu o. n \'u za razvijanje jednostavnih prica , (na raposlaganju kod LDA, Duke

Street. Vv' isbech . Cambridgeshire PE 13 2AE. lei 01945463 441; \vebsite \Vwvv,instruc

tionalnlir. u )

Pisanje sa simbolima 2000 (CD-ROM za PC)

Razvijanje kotn unikacije. gO\ora i pisl11cnosti LIZ slikc, sirnbolc i reci, O\aj softvcr

ukljllcuj e .:imb k kolekcija Rebus simbola i Sill1ool~1 kornunikacije kroz slikc (Picture

communicatIon Symbols) koje Je raZ\io Mycr-Jol1nslln Co (napra\io Wi dg it Software

Ltd , 26 Qu I.!rl . lreet, Cuooington. Leamington SP,1 CV32 7NA; le i 01926 RR5 303:

weosile \\'\\ \\ ,\\ iogil.col11),

~ ~ 1/\ ll ri 'll d,li l II "r i:,:i l1;il 1llll11 i /d;lIl jll lId "II~ k , k (\111 .i~ / i~LI. ()\ lk ,','k' 1'1 {'J\;l l ' i prl'\{'tl k'k' id (\ i /\ (\rillld.
I ~Ol1ld k l ;I d,. " , 11.1 ~o j ll11;1 In oic' l e' tid ill I lil h ,1\ ill' . S\c' je' m " II:,!k'~(\ln . i ol~lI (p ! il11 , 1'1','\)

k;I<'

Indeks
agresija (agresivnost) vidi guranje: bacanje stvari
aktivnosti u krugu
aktivnosti povezivanja
aktivnosti sortiranja
aktivnosti sa lepljenjem slicica, za sabiranje (racunanje)
aritmetika vidi brojanje

80
65.68,70,75-76
64-65
77
75-78

bacanje stvari (predmeta)

baeanje igracaka
baeanje peska
brojanje ilili racunanje

92-93,95
92-93
95
75.76-77,78

cekanje, ucenje
citanje
razvoJ
vidi takode knjige; priCe

42-43, 95-96
37.69-71

deea sa autizmom
oblasti poteskoca
obrazo\"ne us luge
dinamicne motome igre
drugari za igru

I 1-13
7-8
17-20
23

emoeije, razumevanje

88,89,90

fizicko vaspitanje, strategije za

flek s ibilno misljenje
razvijanje
problemi sa
fotografije \idi simboli

94

generalizovanje veStina
greske, strah od
grupa
sedenje u

Citanje priCa u grupi

rad u grupi

grupe
grupe, u redovnim sko lama
guranje, suocavanje sa, rad na sprecavanju

51-52,58
73,83-84
41-42
49
59,80-81,95-96
7-8
7-8
62, 63, 92

hiperleksija

69

61, 85-90
1 1-12, 51

Indd ,;

hr:llla b() Il:lgl'<Ida

.'jlJ. -I-(J

Igra
ra/\'IJaIlJC
ohe7.hcdi\'<lnje \TCIllCna /:1
vidi takode opsesije
igra sa lutKallla
igrc. vi di fiziCko \C1spitanje : igr:1
igre na ot\'oreIlOIn
igra illlitacije. ranijanje
igranje sa \'OUOIn
igraonice. struktuirano uCenje u
illlaginaeija \'idi tlek sibilno misljellJe: igra ill1ital' iJe
ill1itativne vestine. razvoj
individualni obrazovni planovi. primeri
instrukcije (uputstval. tehnike za (da\'ttnje)
interaktivne knjige. za brojallje (raCunanje)
interaktivna igra
viditakode naizrnenicna igra (aktivnosti)
iskazivanje potreba
podst iean je
\idi takode nudenje izbora
izbor(i)
,nudenje izbora
\idi takode iskazi\anje potreba
jezik. west
jutamje rutine. raspored
knjige
razvijanje interesovanja za
za razvijanje govora
vidi takode interaktivne knjige: citanje: price
komunikacija
problemi
vidi takode kOnlunikacija izmedu sko le i porouice:
Sistem komunikacije kroz razmenu sJika
komunikacija izmedu skole i porod ice
kontakt pogledom. razvijanje
kontrola uisanja, razvijanje
klub za vreme velikog odillora
krug prijatelja
kockice, za brojanje (racunanje)
koncentracija, ral\'ijanje
konverzacija, raz\ijanje
kopiranje viui imilativilc v6tinc
koriscenje tastature
"reativnost. razvijanjc

110

I S-=~2. 23. 6-1-. KS-X6.

22 -23

21
21
6-1-. 85-86
20-21
62-65
20. -1- 7- 50
63-64
46-47.94
76-77

17-21.2.\ 6-1-. 86

31-32

30-31
027

60-61

67-69

35

II. 95-6

52
2)-24
27
80-81
~ 1-82

77 .n
45-7
.1-1--36.96
73

in-Xx

Y,2- 9J. " ~

Indcks

56-57,61, Y.l-Y..+

l11atcmatika \iui raCunanjc (orojanlc)

nwtorne vestille, uccnj e
mllzik:l viui resme

c.j.l),50-51

Ilaizmenicne Igre (aklivlloSli), raL\ijanje

nagrade, kori;cellje
nellspeh, strah od
nizovi brojeva

2c.j.-26, 21.), 35
3l)--+0,4..+,45, 58.59
7,1,83-8-+
78

obe ldavanje, za Citanje i pis:lnje

ob likovanje
obrazov ne usluge, za decll sa autizlllolll
odnos i sa drugima. razvijanje
ometanje Casa. vidi ometanje. remecenje
ome tanje: remecenje: izbegavanje
opsesije, strategije II vezi sa opsesijama
oral na sves[
oseca nja. razumevanje

70
49
7-8
15-22

paznja, raZ\ijanJe
pesme
za komunikativne vestine
sa broje\-ima
za razvoj igre
za naizmenicne igre (aktivnosti)
vidi takode poezij a; pesmice
pesmice
za igru
vidi takode poezija; pesme
pesmice sa brojevima
pesmice za igru ljuljanja
pesmice za go\icanje
pisanja slova. ucenje
pisanje, raz\'ijanje
planovi vidi rasporedi
podrska vrsnjaka
podrska na igralistu
podsticanje
poezija
vidi takode rima, peslllice
pohva\a
koriscenje
vidi takode nagrad e
pon:lsanja

45-47

47,94-95,9l)
87,96
27
8S. 89, 90

23.27-30,33
76
16. 19
26. 29

19-20
76
19
20
7
7 J-73

so,

81-83
80. 81-82
49
6<)

3<)--+0

III

Indeks

heletenje (vaznih informacija)

91
vidi takode socijalno ponasanje
46-7, 99
ponasanje na Casu, razvijanje

posebna interesovanja vidi opsesije

postavljanje pitanja, tehnike za
42
price
za razvoj igre imitacije

86
87-88
pisanje

vidi takode knjige; socijalne price

prijatelji, vidi interaktivna igra; podrska vrsnjaka:

drugari za igru; odnosi sa drugima;
prilagodavanje okoline, za vdtine komunikacije
31-32
problemi sa ishranom
94-95, 98-99
Program rane intervencije
7, 103
programi sa simbolima
62
proizvodenje zvukova, razvoj
7
promene, otpor ka (promenama) vidi f1eksibilno misljenje
racunanje (brojanje), razvijanje
rana intervencija, znacaj
rasporedi
razgovori vidi konverzacija; razvoj govora
razmena vidi naizmenicne igre (aktivnosti)
razvoj govora
vidi takode konverzacija; proizvodenje zvukova
razvoj govora (fonda reci)
vidi takode reci
razvijanje motivacije
vidi takode nagrade
reci
razumevanje znacenja reci
vidi takode razvoj govora (fonda reCi)
relaksirajuca muzika
rigidnost misljenja vidi fleksibilno misljenje

75-78
7

44,53-56, 57-58, 60-6\. "

32-36,37,88
33-34
44-45

70,73,88
29-30

nma
za 19ru

vidi takode poezija; pesmice

rutine
fleksibilnost u
vidi takode rasporedi
rutine u toaletu
sabiranje, ucenje
samostalan rad, razvijanje
sedenje, ucenje
simboli
za pravljenje izbora

i ucenj.e cilanja

112

19-20 .

1, 86-87
56-57,93-94
77-78
59,83-84
40-42,63
36-38,46,62,63
30,31-32
70,71

Indeks

23. 27-3() . .12-,\,\

rCSllle 1<1
kroz prilagodavallje okoline

.11 -.12
viJi takode izbor(i); kontakt r,ogl eJorn: osecanja:

razvoiJ ~ovora: znakovi: simboli: naizmenicne igre

vestine koriscenja kompjutera
n
vestine koriscenja olovke
72
vestine pi sanja i Citanja vidi knjige ; risanj e: CitanJe : price
71
vestine pracenja sleda
vizllelni podsticaji
za razgovor (konverzaciju)
35
vidi takode simboli
vrtiCi , strllktuirano ucenje u
62-65
~

zajedniCka soba
znakovi
korisCenje
vidi takode simboli
znan je, general izacija

J 14

42

36-37
51-52

Stam panje knjige pomogao

TELEKOM SRBIJA

115

ra'[lOrClill11a
cc[..;allJc
villi la[..;odc vizlIelni [llllhlicaji
sislclll Llrugara
vidi takode krug rrijatelja
Sistem Komunikacije kroz Ra zme nu Slika (PEes )
sllke viLli sil1lboli
soc ijalna interakcija
razvijanje vestina

problemi sa

kroz govor

vidi takode osecanja: interaktivna igra: orsesije:

naizmenicne igre: cekanje
socijalno ponasanjc, neprihvatljivo
socijalne price
strategije za podrsku ponasa nj u
prImerI
struktuirano (c iljano) okruzenje
st ruktuirano ucenje
akti vnosti

pnmerr

u vrticima

vidi takode rasporedi

svest, 0 drugoj deci

II

I.a

00

79-R-+. 9~-99
11

3-+-36

97
83-84
9 1-92. 99- 100
92-9
39.63-64
53
6-+-65
57-65.95.99
62-65
62-3.79.98

skole koje obezbeduju dodatnu podrsku

8
skole vidi vrtici; skole koje obezbeduju dodatnu podrsk u: grupe

TEACCH

30. 32
88-89
53. 103

trazenje vidi iskazivanje potreba

trijada poteskoca

11-12

table sa slikama za pravljenje izbora

teorija uma

ucenje po modelu
ucenje vest ina od poslednjeg ka prvom koraku
ucenje vestina od prvog ka poslednjem koraku
iii od poslednjeg ku prvom
ucenje vestina od prvog ka poslednjem korakll
um, teorija
umivanje vidi licna higijena
llsta, svest 0
uznemiravanje, prevencija

49. SO
50-5 I

velika slo\'a. 1I pi sanju

vestine. generalizacija
vestine komllnikucije
II igri

T2

SO-51
SO
88-89
27

80

51-52.58

17-18

It: