Predavanje 2B (vii)

- mainski materijali -

Defekti kristalne
reetke

Struktura realnih metala

Kristalografska struktura koja je geometrijski potpuno pravilna vai
samo za idealne kristale. U tehnikoj praksi su realni kristali, u ijoj
kristalnoj grai se javljaju razliita odstupanja greke reetke.
Realni metali sadre uvek odreenu koliinu atoma stranih elemenata.
Ta vrsta defekta predstavlja hemijsku greku. Takoe postoje oblasti u
kristalima koje ne odgovaraju idealnom rasporedu atoma i to su
strukturne greke.

Monokristali i polikristali
Kristalne materije se mogu podeliti u dve grupe:
monokristali i
polikristali.
Metalni monokristal predstavlja zapreminu metala u kojoj
je orijentacija kristala jednoznana. Izradjuju se danas kao
tzv. vlaknasti kristali i masivni monokristali.
Vlaknasti kristali imaju prenik nekoliko mikrometara, a
duinu do nekoliko centimetara. Imaju mali broj defekata,
veliku jainu.

Npr. ve su izradjeni
vlaknasti kristali (viskeri)
gvodja, ugljenika, srebra,
zlata, bakra, nikla, kalaja,
cinka itd.

Idealan
kristal

Masivni monokristali imaju prenike nekoliko santimetara,

duinu nekoliko desetina santimetara. U poredjenju sa vlaknastim
kristalima, njihova unutranja gradja nije tako savrena. Masivni
monokristal je sloen od (blokova) delia prenika obino 3 do 5
mm, tzv. subzrna.

Orijentacija zrn
u monokristalu
Masivni
Monokristal Si

Lopatica turbine
napravljena
od masivnog

Proces dobijanja
procesorskog ipa iz
monokristala

 Polikristalne materije nastaju iz vie centara

kristalizacije. Orijentacija reetki susednih zrna je
razliita. S toga dolazi do naruavanja kristalne grae
(greke tipa praznina, primese, dislokacije) u toj
oblasti koja se zove granica zrna. Veliina zrna je
vana metalografska karakteristika polikristalnih
materijala. Materijali sa sitnijim zrnima imaju bolja
mehanika svojstva nego krupnozrnasti materijali.

Tena faza

Jezgra
kristalizacije

Tena faza

Kristali od kojih se
formira metalno zrno

Granice metalnog
zrna

Metalna zrna

Granice
Orijentacija zrna
u polikristalu zrna
Shema kristalizacije metala

Strukturne greke
Strukturni defekti predstavljaju odstupanja od
pravilnog geometrijskog rasporeda atoma
kristalne reetke.
Ti defekti posebno utiu na mehanika i fizika
svojstva metalnih materijala.
Od vrste, koliine i uzajamne interakcije izmedju
razliitih vrsta defekata zavise procesi koji se
deavaju u metalnim materijalima pri plastinoj
obradi i termikoj obradi.
Prema geometrijskom obliku mogu se strukturni

Podela strukturnih greaka

Takaste greke

Vakancije
Intersticijski atomi
Substitucijski atomi
otkijev defekt
Frenkelov defekt

Linijske greke

Dislokacije

Povrinske greke

Granice subzrna
Granice zrna
Greke slaganja

Zapreminske greke

Pore, pukotine, ukljuci

Takaste greke
Takaste
(bezdimenzijske) greke
su najjednostavnije greke
kristalne reetke.
Nastaju npr. ozraivanjem
metala esticama visoke
energije (npr. neutronima),
kao i zbog zagrevanja
metala do visokih
temperatura (bliskim
temperaturi topljenja), pa
brzog hladjenja i prerade

Takasti defekti:
Vakancija (upranjeno
mesto u reetki),
Supstitucija (zamena
atoma),
Intersticija (popuna atoma).

Substitucija i intersticija

Primeri:

Substituciono
legiranje
(npr. Cu u Ni)
Atom
zamene
(substitucija)
Atom
popune
(intersticija
)

Intersticiono
legiranje
(npr. C u Fe)

Vakancije

Upranjena mesta atoma kristalne

reetke nazivaju se vakancije.

Vakantan (lat.), upranjen,

prazan
Temperatura, C

700
600
500
400
300
0

Koncentracija vakancija

6 10 4

Vakancije mogu nastati

dejstvom toplotne energije,
zbog poremeaja u rastu
kristala i zbog neravnotee
u naelektrisanju. Dobiju li
estice u povrinskom sloju
kristala dovoljnu energiju
(npr. toplotnu), oslobadjaju
se iz svoje vorne take u
reetki i zaposedaju vorne
take na slobodnoj povrini
kristala. Oslobodjena
vorna taka ostaje
nepopunjena-stvorena je
vakancija.

Migracija vakancija

Vakancije u kristalnoj reetki nisu

vezane za odredjeno mesto, ve se
mogu (pri viim temperaturama) kroz
kristal pomerati
(migracija vakancija).
Ta je migracija vezana za prelaenje
estica (atoma); npr. vakantno mesto
se pomeri iz jednog poloaja u drugi, a
njegov prvobitni poloaj zauzme
susedni atom.
Pomeranja vakantnih mesta
predstavlja migraciju kroz kristal.

otkijev i Frenkelov defekt

otkijev defekt
Ova greka se javlja u
uravnoteenoj jonskoj
reetki u kojoj istovremeno
nedostaju anjon (+) i katjon
(-)
Frenkelov defekt
Nastaje tako to atom napusti
svoju vornu taku i premesti se
u intersticijski poloaj. Par
vakance i intersticijalne estice
naziva se Frenkelova greka.
Obe komponente Frenkelove
greke mogu se samostalno
premetati kroz kristal, tako da
nastaju dve nezavisne greke

 Katjon-vakancija + Katjon-intersticijal =
Frenkelov defekt
Katjon-vakancija + Anjon-vakancija
=
otkijev Anjon
defekt
Katjon

otkijev
defekt
Frenkelov
defekt

Takaste greke imaju veliki uticaj na fizike

osobine metala (npr. na elektrini otpor) kao i na
mehanike osobine metala (npr. na tvrdou).

a) vakancija, b) intersticija, c) supstitucija (manji atom),

d) supstitucija (vei atom), e) Frenkelova greka, f)
otkijeva greka

Linijske greke
Jednodimenzijske greke - dislokacije - nastaju
nagomilavanjem niza takastih defekata.
Dislokacije se definiu pomou
Burgersove putanje (petlje), koja je za
idealan kristal prikazana na slici gore.
Ako se podje iz poetne take () i
predje etiri medjuatomna rastojanja u
pozitivnom pravcu ose x, i zatim u
pravcu ose y, pa onda nastavi u
suprotnom smeru dolazi se u poetnu
poziciju. Kae se da je Burgersova
putanja zatvorena.
Suprotno tome, Burgersova putanja na
delu kristala koji sadri dislokaciju
nee biti zatvorena. Vektor potreban
da se putanja zatvori, usmeren od

Burgersova kontura

Prema medjusobnom poloaju Burgersovog vektora i tzv.

dislokacione linije, razlikuju se:
ivine i
zavojne dislokacije

Ivina dislokacija
Ako se na idealnu reetku deluje
silom smicanja bie potreban
relativno visok napon za
pomeranje gornjeg sloja atoma.
U sluaju kad u kristalu postoje
dislokacije (realni kristali)
medjuatomne veze su slabije, te
se jedan sloj atoma lake
pokree, tj. napon teenja
znatno je nii.

sila
smicanja

klizanje

ravan
klizanja

Ivina dislokacija je greka

kristalne reetke koja
nastaje zbog formiranja
ekstra ravni smetene
izmedju redovnih vertikalnih
ravni. Zavrni red atoma
umetnute poluravni
obrazuje dislokacionu liniju.
Burgersov vektor upravan je
Ekstra ravan
na dislokacionu liniju,
obeleenu sa znakom .
Idealan
kristal

Dislokaciona linija

Ivina dislokacija

Burgersov
vektor = b

Smiui napon
Analogija gusenice

Ivina dislokacija

Zavojna dislokacija
Idealan kristal

Ravan seenja i
Smicanja atoma

Zavojna
dislokacij
a

Zavojna dislokacija nastaje kao smicanje u ravni

klizanja, tako da je najvee pomeranje, odnosno
deformacija na poetku i ta deformacija opada
do nule.

Zavojna dislokacija

Zavojna
dislokaciona
linija

Sloena dislokacija

Ivina
Zavojna

Ravanske greke (povrinske)

U poredjenju sa takastim i linijskim grekama,
ravanske (povrinske) greke predstavljaju
sloenije naruavanje kristalne reetke koje
zahvata veu zapreminu metala. Tu spadaju
granica subzrna,
granice zrna i
greke u slojevima.

Granice zrna
Razliita usmerenost kristala u tri susedna zrna.

Granic
e
zrna

Granice zrna su zone izmeu zrna

Granice subzrna
Granice subzrna (bloka) jesu granice izmedju oblasti sa
uzajamno malom razlikom u orijentaciji kristalne reetke. Pri
malim razlikama u orijentaciji, struktura granica je relativno
savrena i ni u emu nije naruena osim ravnomerno
rasporedjenim ivinim dislokacijama, koje se nalaze izmedju
susednih subzrna. Govorimo zato o tzv. dislokacionim
granicama (ili takodje o granici sa malim uglom, ponekad o
Velikiugao
sredjenoj granici).

Granice
zrna

Maliugao

Ako se nekoliko atomskih ravni zavrava

u graninoj oblasti i tako obrazuje niz
ivinih dislokacija sa Burgersovim
vektorom b, medjusobno udaljenih za
duinu d; susedne mree izmedju sebe
zaklapaju ugao . to se vie razlikuju
orijentacije mree, tj. to je vei ugao ,
tim se udaljenost izmedju susednih
dislokacija smanjuje - dislokacije se
zgunjavaju (ugao dezorijentacije ovakve
granice je sin b/D).
Granice subzrna,
tj. granice sa
malim uglovima,
imaju znatan
uticaj na
mehanike
osobine metala i
legura

Nagib

sin~=b/d

Granice zrna imaju veliki uticaj na

hemijska, fizika i mehanika
svojstva metala i legura.

Npr. hemijske reakcije-korozija,

oksidacija - odvijaju se prvenstveno
po granicama zrna.

Kao posledica veeg stepena

naruavanja kristalne gradje, takodje
je i difuzija po granicama zrna bra
negu unutar zrna.

Temperatura topljenja granica zrna

je nia nego u delu kristala sa
pravilnim rasporedom atoma, te se
metali i legure poinju topiti na
granici zrna.

Kretanje dislokacija, koje je osnovni

mehanizam za plastinu

Vanost dislokacija
Dislokacije su vrlo vane za mehanika svojstva materijala. Za
njihovo prouavanje (1934. god.) zasluni su Taylor, Orowan i
Polyani koji su zapoeli s istraivanjem i razumevanjem mehanikih
svojstava materijala. Ona se i do danas intenzivno istrauju.
Postojanje dislokacija (jednodimenzijskih, linijskih nesavrenosti) u
kristalima omoguava mehanizam pomou kog dolazi do promene
oblika ili mehanike deformacije.
Kristalni materijali koji nemaju dislokacije su krti i praktino
neupotrebljive kao konstrukcijski materijal, pogotovo u mainstvu.
Postojanje dislokacija u kristalima osigurava duktilnost (sposobnost
deformisanja), jer je teorijska vrstoa kristalnih materijala
drastino smanjena zbog njihove prisutnosti.
Sva mehanika svojstva kristalnih krutih materijala zavise od
ponaanja dislokacija.

Zapreminske greke
Zapreminske greke su veoma
sloene i obuhvataju:
pore
prsline i
ukljuke