Velikim geografskim otkriima nazivamo nalaenje novih pomorskih puteva i kontinenata od

strane evropskih moreplovaca, istraiva i osvajaa u 15. i 16. veku. Velika geografska otkria su
stvorila preduslove za stvaranje stalnih veza izmeu udaljenih krajeva planete. Otkriima je zapoela
ekspanzija Evrope. Evropljani su razliitim sredstvima (osvajanje, naseljavanje, verski uticaj)
nametnuli svoju vlast veem delu sveta.
Znanja o zemlji su dolazila iz dva izvora: predstava naunika i izvetaja putnika. U oba sluaja bio
je vaan uticaj Arabljana na Evropu, jer se preko njih Evropa upoznala sa delima antikih pisaca, a
meu njima i sa delima geografa.
Vani klasini pisci u pogledu geografije su bili Strabon i Ptolemej. Strabon je tvrdio da zbog
klime oko ekvatora, tamo raste posebna flora i fauna, npr. pominje krljavo drvo silfijum od kojeg
se dobija terpentin(smola koja se dobija od etinarskih uma).
Jedan od najznaajnijih geografa antikog doba, bio je Eratosten. On je doao na ideju da izrauna
obim zemlje, ako izmeri senku koju pravi sunce u Aleksandriji, kada je u Asuanu zenit. (odredio je da
obim iznosi 45 920 km, omaio je za oko 5 000 km) Eratosten je podelio zemlju na meridijane
(geografska duina ili longituda, spaja s. pol i j. pol, istok-zapad) i uporednike (geografska irina ili
latituda, ekvator, sever-jug).
Klaudije Ptolemej je bio helenizovani Egipanin koji je iveo sredinom 2. veka nove ere. On je u
svojim spisima sabrao sva do tada poznata geografska i kosmografska znanja. Znaajna su dva njegova
rada: Geografija i Astronomija. Astronomija je poznata i pod arapskim nazivom Almagest, to
se moe prevesti kao Najvei zbornik. Ptolemejeva slika kosmosa se zasnivala na geocentrinom
sistemu (Zemlja je centar kosmosa). Sve dok Nikola Kopernik nije izvrio revoluciju u astronomiji,
ovo je bila prihvaena slika sveta. Na osnovu Ptolemejeve knjige, Don Holivud je sastavio knjigu
Lopta sveta, i na osnovu ovog dela, meu uenim ljudima se rairilo miljenje da je zemlja okrugla.
Drugo Ptolemejevo delo Geografija je u Evropu stigo preko Grka, a ne Arapa, iako se Idrizi,
Mavar iz Seute koji je iveo na dvoru Roera II, oslanjao na Ptolemejevo delo pri sastavljanju
Roerove knjige. Prvo tampano izdanje Geografije se pojavilo 1475. godine u Vienci, a prvo
izdanje sa kartama u Bolonji 1477, a poboljana verzija u Rimu 1478. godine.
Prema Ptolemeju, Zemlja je bila okrugla. On ju je izdelio na 360 stepeni duine i irine, izraunao
njen obima i odredio Ekvator. Opisuje pojedina mesta sa datim koordinatama, meutim, Ptolemej je
odbacio Eratostenovu procenu, i izraunao je da je Zemljin obim 28 hiljada kilometara. Afrika je bila
spojena sa Kinom, tako da je Indijski okean prikazan kao more koje je bilo okrueno kopnom koje je
na istoku i jugu bilo Terra incognita.
Meutim, pored, naunih dela, postojala su i brojna dela sa raznim mitskim slikama sveta.
Sauvano je preko 600 mapa sveta iz srednjeg veka. Sve su bile krunog i blago elipsoidnog oblika, a
Zemlja je predstavljana kao ravna ploa okruena okeanom.
Julije Solinus Polihistor je, oko 230-240. godine, napisao delo Zbirka retkosti u kojem iznosi
neverovatne podatke, ak i o onim predelima koji su njegovim savremenicima bili poznati: da u Evropi
ive pitoni koji sisaju mleko iz kravljeg vimena, kao i risovi
Isidor Seviljski (560-636) je pisao da je Zemlja podeljena izmeu Nojevih sinova: Sema, Hama i
Jafeta. Azija je dobila ime po kraljici Aziji od roda Semova 27 naroda je nastanjuje; Afrika je
dobila ime po Aferu, Hamovom potomku 30 rasa je naseljava; Evropu nastanjuje 15 Jafetovih
plemena. U sreditu zemlje se nalazi Jerusalim, i svaka epizoda iz Biblije je imala svoje mesto na mapi
sveta.
Jedna od osobina srednjeg veka, jeste i potraga za rajem, ali nisu se svi slagali sa lokacijom raja.
Najuvenija pria o potrazi raja jeste pria irskog monaha Sv. Brendana (484-578) koji je zaplovio na
zapad, i posle brojnih bura stigao na jedno plodno ostrvo za koje je tvrdio da je raj.
Prema Kozmi Aleksandrijskom, koji je autor Topografije kristijana, Zemlja je prikazana kao
etvrtasta kutija iji ispupeni poklopac predstavlja nebeski svod.
Pjer d Aji, francuski kardinal, je u svom delu Slika Sveta prikazao Afriku kao ostrvo, a Indijski
okean kao otvoreno more. Meutim, u narednoj knjizi je ipak prihvatio Ptolemejevu sliku Afrike.
Pouzdan izvor obavetenja, bili su uveni jevrejski kartografi i proizvoai pomorskih
instrumenata sa Majorke.

uven je Katalanski atlas koji je 1375. godine izradio kartograf Abraham Kresk iz Palma de
Majorke. (samo jedan primerak je sauvan, i uva se u Nac. bibl. u Parizu). U Atlasu je bila i karta
Afrike, na kojoj su bili prikazani tokovi reka Nigera i Senegala, i ova karta je imala velik uticaj na
portugalske moreplovce.
O Aziji su Evropljani bili bolje obaveteni. Mnoga evropska poslanstva su, polovinom 13. veka
bila slata u Mongoliju, koja je tada bila ogromna drava, te su pape i evropski vladari hteli da pridobiju
Mongole za rat protiv Arabljana i Turaka, kao i da uspostave trgovake veze sa njima.
Pored izvetaja Marka Pola, postoje i druga svedoanstva o Aziji. Papski izaslanik, fratar Karpini
je putovao u Mongoliju (1247-1249) i o svom putovanju je sastavio detaljan izvetaj, u kojem opisuje
nain ivota Mongola, obiaje, kao i politiku i vojnu organizaciju. Karpini je prvi zabeleio ruska
imena velikih reka: Dnjepra, Dona, Volge, Urala. Na osnovu pria je izradio porodino stablo Dingiskana.
Francuski fratar, Vilijem Rubruk, je ustanovio gde se tano nalaze ua Dona i Volge, kao i da je
Kaspijsko more u stvari jezero. Prvi je opisao kinesko pismo, i govorio je o budistikoj religiji.
Tokom 15. veka, brodovi na kojima su plovili istraivai nisu bili graeni posebno za tu svrhu.
Postojale su dve tradicije u gradnji brodova: severnoevropska i junoevropska. Sredozemlje je imalo
najduu tradiciju u brodogradnji. Nain gradnje i vrste brodova, su bili uslovljeni pre svega prirodnim
uslovima. Plovidba Sredozemljem je bila relativno ugodna i manje opasna. Za prevoz robe su korieni
glomazni i spori jedrenjaci, dok su za ratovanje koriene galije.
Galije su bili brodovi na vesla, niskih bokova, duine oko 40, a irine oko 5 metara, i imale su gaz
2 metra. Bile su u upotrebi na Sredozemlju sve do 17. veka, ali se mogu videti i u 18. veku. Njihova
prednost su bila vesla, koja su se koristila kad nije bilo vetra, kao i to to su galije bolje manevrisale od
jedrenjaka. Ipak, nisu bile pogodne za dugu plovidbu, jer prostora za zalihe nije bilo dovoljno, a i u
sluaju loeg vremena nisu bile stabilne. U geografskim otkriima, galije nisu igrale ulogu.
Za plovidbu preko Atlantika, graeni su iroki brodovi visokih bokova, koji su za zatitu od
napadaa imali na krmi (zadnji deo broda) i pramcu (prednji deo broda) izdignute kule. Ovakav brod
zvao se kog ili kogan.
Kao posledica posredstva Baska izmeu severnih i sredozemnih pomoraca, na Sredozemlju su se
pojavile karake, jedrenjaci visokih bokova. Vani brodovi istraivaa bile su karavele. Nastale su
meavinom evropskih i arapskih brodograditeljskih tradicija. Otuda su najuvenije bile karavele
portugalskih i andaluzijskih majstora. Bile su teine 60-70 tona, duge 25-30 metara, i imale su posadu
od 40-ak ljudi. Krajevi karavele su bili veoma izdignuti, na zadnjem delu palube se nalazila kula
(tolda) iznad koje se nalazila krmnica (toldilja). Karavele su imale 3 jarbola, bile su lake i plitkog gaza,
te se sa njima lako manevrisalo. Bile su pouzdane u priobalnoj plovidbi, a bile su uspene i u
prekookeanskim putovanjima. Postojao je itav niz meutipova izmeu karavele i karake. To su bile
nave. Karavele su izviale teren, a u navama se nalazila veina posade i zaliha. Tokom 16. veka
javljaju se galeoni, dui i vitkiji od karaka.
Za kapetana broda esto su postavljani ljudi koji se nisu razumeli u pomorstvo, to su bili vojnici ili
trgovci, zavisno od svrhe putovanja. Osoba koja je upravljala plovidbom bio je zapovednik broda, i on
je morao da bude iskusni pomorac. Zapovednik broda morao je da poznaje navigaciju. On i kormilar
su bili odgovorni za upravljanje brodom. Vii rang meu mornarima imali su nostromo (zapovednik
palube; nadlean za sidro i jedra) i rukovalac namirnica (zaduen za snabdevanje vodom, hranom).
Svaki brod nije imao kuvara, ve su to obavljali mali ili mornari nieg ranga.
Hrana je konzervirana suenjem i usoljavanjem mesa (salamura), i suenjem i kieljenjem povra.
Ishranu mornara su inili meso u salamuri, usoljene sardine ili sardele na sredozemlju, ili haringe na
severu. Takoe, mornari su se posveivali ribolovu, a umesto hleba jeo se dvopek. Neki brodovi su
nosili brano koje je bilo jako zasoljeno, kako bi se zatitilo od pacova i crva. Takoe, na brodove su
tovareni i sir, beli i crni luk, sueno povre, pasulj i turija.
Voda je bila velik problem. Poto se uvala u drvenim buradima, ona bi ustajala ili bi se ubuala,
Na putovanjima, burad se punila kinicom. Zbog problema sa vodom, ukrcavane su velike koliine
vina. Alkohol je, takoe, mornare titio i od crevnih bolesti. Na portugalskim brodovima, dnevno

sledovanje vina bilo je pola litre. Burad sa vodom i vinom, su sluila kao balast, te su nakon pranjenja
punjena sa morskom vodom.
Na putovanjima, mornari su se esto razboljevali. Najopasnija bolest bio je skorbut, usled
nedostatka vitamina C. Iako su mnogi pretpostavljali ta je uzrok bolesti, skorbut nije iskorenjen sve
do 18. veka, kada je moreplovac Dems Kuk, prisiljavao mornare da pojedu obrok od ustajalog kiselog
kupusa. Takoe su na brodove ukrcavali i tropsko voe.
Takoe i nunici su bili velik izvor zaraze. Pravi nunici nisu postojali, ali je neto slino tome
napravljeno u potpalublju za oficire.
Do 15. veka, uglavnom se radilo o priobalnoj plvidbi. U pomorstvu postoje pojmovi navigacija i
locovanje. Navigacija podrazumeva upravljanje brodom ka odreenoj taki kada kopno nije na
vidiku, dok je locovanje (od lat. rei lot vor) nain plovidbe kada su zemlja ili neki drugi orijentiri
vidljivi. Mornari su uetom na kome su bili vorovi merili dubinu mora.
Locovanje je zamenjeno navigacijom po otvorenom moru na prelazu iz 15. u 16. vek. Pomorci su
tada upravljali na osnovu iskustva, poznavanja obale i osmatranja. Od instrumenata, na raspolaganju su
im bili samo ue za merenje dubine i primitivni kompas.
Postojali su prirunici za pomorce: portolani na Sredozemlju i ogledala mora na severozapadu
Evrope. Portolani Luki vodii su karte obale sa uputstvima za obalnu plovidbu. Ve poetkom 5.
veka, pojedini pomorci na Sredozemlju su beleili svoja iskustva. Ove karte, nazvane peripuls
(ploviti uokolo) predstavljaju preteu portolana, koji se javljaju tek posle 1300. godine.
Portolanske karte su raene na pergamentu pola metra dugom, linija obale je ucrtavana crnim
mastilom, geografska mesta su upisivana crnom, a vane luke crvenom bojom, a dodavane su i
zastavice kao oznaka politike pripadnosti. Najvei gradovi su predstavljani vinjetama. Opasna mesta
krstom ili takom. U 18. veku, sabrani su podaci iz razliitih portolana u jedan obiman prirunik
Compasso da navigare.
Slini prirunici u severnoj Evropi, zvali su se routier ili ogledala mora. Najstariji potie iz
Engleske, sa poetka 15. veka. Za razliku od portolana, uputstva o orijentirima i kursevima, su bili
manje verodostojni i pouzdani. Sadrali su tane podatke o dubini mora, kao i pojedinosti o plimi i
oseci.
Za orijentaciju na otvorenom moru su korieni kompas i kvadrant. Kvadrant je bio sprava za
merenje visine i ugla severnjae. Da bi se odredio poloaj broda korien je astrolab. Izumeo ga je
Hiparh, dva veka pne, a usavrio nemaki astronom Kenigsberg. Sluio je da izmeri poloaj zvezda i
njihovu udaljenost od horizonta.
Uzroci velikih geografskih otkria
Dolaskom Turaka u 15. veku, praktino su prekinute veze izmeu Evrope i Dalekog istoka. U
Evropi se osea nedostatak plemenitih metala, zlata i srebra, kao i druga, luksuzna roba, koju je
evropsko trite dobavljalo sa dalekog istoka.
PORTUGALSKO OTKRIE PUTA ZA INDIJU I KOLONIJALNA EKSPANZIJA 14141520.
Poetak portugalskih otkria se vezuje za princa Enrikea (Henrija) Moreplovca. Ipak, Enrike,
sem kratkog pohoda na Seutu u Severnoj Africi, nije plovio, ali je nadimak Moreplovac dobio zbog
toga to je okupljao naunike i pomorce, i podsticao je istraivanja. Od 1418. do 1460. godine,
Portugalci su postupno istraivali, do tada nepoznatu, obalu Afrike, i stvorili su preduslove za
nalaenje pomorskog puta za Aziju.
Enrike Moreplovac je roen 1394. godine, kao trei sin portugalskog kralja oaoa (Jovana), imao
nadimcima Kopile i Veliki, jer je bio osniva dinastije Avis. Majka Filipa je bila erka rodonaelnika
engleske dinastije Lankaster, Dona Gonta. oao je u bici kod Alubarote 1385. godine potukao
Kastiljce i obezbedio nezavisnost Portugalije. Enrike, kao i njegova braa Duarte (Edvard) i Pedro, je
dobio dobro obrazovanje.

Neki dvorski sluga, koji je izvesno vreme proveo u muslimanskom zarobljenitvu, priao je
kraljevskom rizniaru o bogatstvu Seute. Seuta je bila trgovako sredite i gusarsko gnezdo, i bila je
smetena nedaleko od ulaza u Gibraltar. Po sluginoj prii, grad se mogao lako zauzeti jer nije bio
branjen sa mora. Tada je rizniar nagovarao kralja da krene u pohod na Seutu.
U poetku je kralj odbijao, nije verovao da se grad moe lako zauzeti, a i ukoliko bi Seuta pala,
Kastiljci bi zauzeli Granadu (koja je zavisila od pomoi iz Seute), te bi onda oni mogli napasti i
Portugal.
Ipak, kralj se odluio da preduzme pohod. Najpre je poslao jedan brod, sa navodnom
diplomatskom misijom do Sicilije, a zapravo su kapetani dobili nareene da proue utvrenja Seute i
da belee deavanja.
Potom su poele pripreme za pohod. Enrike, koji je tada imao 21. godinu, je trebao da organizuje
graenje i pripremanje brodova, kao i prikupljanje posade u severnom delu zemlje sa seditem u
Oportu (tu je spomenik kembiima, jer su stanovnici jeli samo njih da bi pomogli opremanje
brodova). Pedro je dobio isti zadatak, samo na jugu; njegovo sedite je bilo u Lisabonu. Duarte je
rukovodio finansijama i sudstvom, a kralj je preuzeo diplomatske pripreme.
Opremanje je trajalo nekoliko meseci. Odredite pohoda je drano u najveoj tajnosti. Kastilja i
Granada su se brinuli, jer su smatrali da e oni biti napadnuti.
Flota od 200 brodova se okupila avgusta 1415. godine u Lisabonu. Kraljica Filipa je na
samrtnikoj postelji blagosiljala pohod, a sinovima darovala po ma. Kada se u drugoj polovini
avgusta 1415. godine, pojavila portugalska flota, stanovnici Seute su bili iznenaeni. Napad je poeo
15. avgusta, posle kratke borbe luka je osvojena, poginulo je samo 8 Portugalaca, a sva tri portugalska
kraljevia su proizvedena u vitezove.
Ovaj pohod je oznaio poetak portugalske ekspanzije. Enrike tada od muslimanskih trgovaca
dobija obavetenja o krajevima Afrike, te se posveuje istraivanjima.
Enrike je 1418. godine odluio da pone sa sistematskim i smiljenim istraivanjima. Nameravao
je da povede krstaki pohod i zauzme Gibraltar, ali kada je njegov otac zabranio taj poduhvat, Enrike
je napustio ivot na dvoru i svoje sedite je smestio u pokrajini Algarve, u blizini luke Lagos, na rtu
Sao Vinsente. Ovaj rt su antiki geografi nazivali svetim pa je i oblinje naselje nosilo ime Kap
Sagres. Ovde je izgraena tvrava, kao i opservatorija i mornariki arsenal. Kap Sarges je izrastao u
pomorski kolski centar, izuavani su matematika, astronomija i geografija.
Enrike je uposlio i kartografa Jehudu Kreska, sina Abrahama Kreska sa Majorke, koji je
ubeleavao u mape sve nove podatke do kojih su dolazili portugalski mornari. O Kap Sagresu se ne
zna mnogo, jer su Portugalci sve uvali kao najveu dravnu tajnu, i iznoenje mapa iz arhiva, bez
dozvole, ili odavanje podataka, je kanjavano smru.
U Evropi se verovalo da su postojale male hrianske drave u dubini Afrike i Azije i da su one
uspele da opstanu uprkos muslimanima. Od sredine 12. pa do poetka 14. veka, kruile su prie o
kraljevstvu prezvitera Jovana koje se nalazi negde u dubini afrikog ili azijskog kopna. U 15. veku,
portugalski istraivai su oiveli ovu priu. Tvrdili su da je prezviter Jovan u stvari car Etiopije, i
Enrike je eleo da s njim uspostavi vezu.
Takoe, Enrike je eleo da unapredi portugalsku trgovinu, i smatrao je da ukoliko na obalama
Afrike postoje trgovaka sredita, da tamo moe da jeftino kupuje robu. Enrike je ve tada razmatrao
mogunost pronalaenja direktnog pomorskog puta za Indiju.
Najvea prepreka bio je rt Bohador. Mali, istureni deo na obali dananje panske Sahare. Odatle je
prema nekima okean vrio, nije bilo niega, te otuda i jo jedan naziv rt Nun nema niega.
Enrikeovi kapetani nisu eleli da plove u pravcu Bohadora. Ipak, obavljeno je nekoliko znaajnih
putovanja i otkria. To su zauzimanje tri grupe ostrva: Kanarskih ostrva, Azorskih ostrva, i Madere i
Porto Santa. Ovi arhipelazi su bili poznati od ranije, ali su samo povremeno bili poseivani.
Enrike je 1418. godine poslao brod sa svoja dva viteza oaom Gonsalves de Sarkom i
Tristanom Vas Teiheirom, sa nareenjem da plove ka jugu. Trebalo je da prou kraj rta Bohador i
plove sve do Gvineje. Meutim, njih dvojica nisu daleko otplovila; nepovoljan vetar ih je skrenuo sa

pravca, i usled manevrisanja su otkrili ostrvo Porto Santo. Nakon to su utvrdili da je povoljno za
naseljavanje, vratili su se u Portugaliju. Potom su poslati prvi naseljenici, ali je jedan naseljenik poneo
skotnu zeicu, i zeevi su se nakotili tako da su unitavali useve. Tako su naseljenici morali da se
presele na Maderu (naz. tako zbog velikih uma), i do 1455. godine tu su nikla 4 naselja.
U vreme poetka Enrikeovih istraivanja, panci su polagali pravo na dva Kanarska ostrva:
Lancerote i Fuerteventuru. Udaljenija ostrva iz ove grupe su bila neispitana. Enrike je 1425. godine
poslao flotu sa vie od 2000 ljudi da osvoje Veliko kanarsko ostrvo (Gran Kanarija), a 1427. je poslao
drugu ekspediciju sa istim ciljem, meutim oba pohoda su propala. Kastiljci su potom zatraili od pape
da posreduje oko prava na Kanarska ostrva. Prema papinoj odluci, donetoj 1436. godine, Kastiljci su
zadrali Lancerote i Fuerteventuru, a Portugalcima su preputeni Veliko kanarsko ostrvo, Tenerife,
Palma i Gomera. Ipak, i ova ostrva su, mirom u Alkasuvau 1479. godine preputena paniji.
Ne zna se ko je i kada otkrio Azorska ostrva. Ona su bila ubeleena u Lorencijan portolan iz 1381.
godine, ali pogreno. Enrike je 1431. godine poslao Gonkala Kabrala na zapad da ih potrai. Ipak nije
uspeo da ih pronae, a naredne, 1432. godine, Kabral je pronaao ostrvo Sveta Marija. Dvanaest
godina kasnije, 1444. godine, Kabral je otkrio ostrvo Sveti Mihajlo. Azorska ostrva su bila znaajna
zbog svog poloaja. Tu su bile luke u kojima su se zaustavljali portugalski brodovi koji su plovili sa
juga Afrike, i odatle se najlake moglo vratiti u Portugaliju.
Prelomni dogaaj u istoriji portugalskih otkria bila je plovidba pored rta Bohador. Enrike je 1433.
godine, poslao viteza ila Eanea, sa nareenjem da krene pored afrike obale i otplovi to dalje na
jug. Ipak, Eane nije savladao strah, i nije otplovio dalje od Kanarskih ostrva, i stoga je morao ponovo
na put. Ovaj put je uspeo da oplovi rt Bohador, i usidrio se 1434. godina iza samog Rta, i sakupio
nekoliko biljaka rue Svete Marije. Za ovaj podvig je proizveden u viteza.
Nova ekspedicija je poslata 1435. godine, koju su inila dva broda. Jednim je komandovao
Alfonso Gonsalves Baldaja, a drugim il Eane. Otplovili su 400km dalje od rta Bohador, i u
Portugaliju su se vratili sa vestima da su videli na kopnu tragove ljudi i kamila. Enrike je 1436. godine
poslao Baldaju na novo putovanje sa zadatkom da stupi u kontakt sa domorocima, ili da uhvati
nekoliko njih radi dobijanja informacija. Poto nije uspeo u tome, Baldaja, da bi se opravdao, je ubio
veliki broj foka (koje su bile u blizini njegovog broda) i njihovim koama natovario brod. Potom je
stigao do zaliva koji je kasnije dobio ime Rio de Oro (Zlatna reka). Poto nije znao da se nalazi u
blizini oblasti koja je bogata zlatom koju su poseivali arapski karavani, vratio se u Portugaliju.
Potom, u periodu od 1436. do 1441. godine ekspedicije nisu slate. Enrikeov najmlai brat
Fernando, je uspeo da nagovori kralja Duartea da preduzmu napad na marokansku luku Tanger. Vojsku
je predvodio Enrike Moreplovac. Portugalci su pretrpeli teak poraz. Izvukli su se pod jednim uslovom
da vrate Seutu muslimanima, i kao zalog su morali da ostave princa Ferdinanda kao taoca, koji je
posle 6 godina umro u ropstvu, a Seuta ipak nije bila vraena. (crkva imala stav da hrianski grad
pripada Bogu, i ne moe biti dat nevernicima)
Dozvola da preda brata za taoca je dovela do prerane smrti kralja Duartea (1433-1438). Njegov
naslednik Alfonso V (1438-1481) je bio maloletan, i dolo je do spora oko namesnitva izmeu majke i
strica Pedra. Drava je bila blizu graanskog rata, ali je Enrike posredovao, i za namesnika je
postavljen Pedro.
Nakon sreivanja stanja u zemlji, nastavljeno je sa slanjem ekspedicija. Dva broda su zaplovila ka
Africi 1441. godine. Jednim je zapovedao Antoan Gonsalves, a drugim Nunjo Tristao. Gonsalves je
dobio zadatak da se vrati sa to veim tovarom fokinih koa, dok je Tristau nareeno da u Portugaliju
dovede uroenike sa afrike obale radi informacija. Kao prevodilac mu je bio dodeljen Enrikeov
mavarski sluga.
Gonsalves je uspeo da zarobi jednog Berbera i jednog crnog uroenika. Potom mu se pridruio i
Tristao, i dve posade su pole u unutranjost kopna. Opkolili su dva mala sela, i tu zarobili jo 10 ljudi.
Jedan od njih je bio poglavica koji je znao mavarski, i od njega je Enrike saznao mnoge podatke o ovoj
oblasti. Potom su Portugalci otplovili dalje na jug do rta Blank. Portugalci, iako su tvrdili da im je cilj
pokrtavanje neznaboaca, ipak su se upustili u trgovinu robljem. Na rtu Blank, Tristao je saznao za
karavanski put koji spaja severnu obalu Afrike i Timbuktu, grad u dananjoj dravi Mali. Ovim putem

su muslimani iz severne Afrike ili na jug kako bi predmete od srebra i bakra zamenjivali za zlato,
biber i robove. Portugalci su tako postali konkurencija arapskim trgovcima; a isti sluaj bio je i na
Arguimu.
Gonsalves je 1442. godine krenuo na drugo putovanje. Sa sobom je poveo poglavicu i dva
zarobljena uroenika i zamenio ih za 10 drugih robova. Doneo je zlatne praine i nojeva jaja. Nije
otplovio dalje od Rio de Oro.
Nunjo Tristao je 1443. godine otiao 180 km juno od rta Blank i stigao do jednog zaliva (u
dananjoj Mauritaniji) gde je otkrio ostrvo Arguim. Ovde su Portugalci ustanovili svoju prvu stalnu
trgovaku stanicu u tropskoj Africi. Potom se Tristao vratio u luku Lagos. Gradski rizniar Lancerote
je uo vest o Tristaovom plenu (uhvatio 28 robova) i sam je eleo da zaradi. On je unajmio posade, i
zarobio vie od 200 mukaraca, ena i dece na Arguimu i oblinjim ostrvima. Potom ih je javno prodao
u Lagosu. Tako je ova portugalska luka postala jedno od glavnih trita roblja.
Ekspedicija iz 1444. godine, pod komandom Gonzala de Sintre se zbog pohlepe zavrila
neuspehom. Naime, on je bio poslat u istraivanje, a on se zaustavio kako bi nahvatao roblje, i pri tome
poginuo.
Iste godine, 1444., propao je pokuaj Portugalaca da sa plemenom Azenegve sklope trgovaki
sporazum. lan posade, oao Fernandez je ostao na kopnu kako bi nauio jezik i sakupio to vie
podataka o zemlji, i Enrikeu Moreplovcu je podneo detaljan izvetaj.
Sledee, 1445. godine, Nunjo Tristao je otplovio junije od ostrva Arguim, vrativi se sa robovima.
Najzapadnija taka afrikog kontinenta, Zeleni rt (luka Dakar u Senegalu), je dosegnuta 1445.
godine. To je uinio Dinis Dijaz. On je otplovio 900km dalje od svojih prethodnika.
U periodu od 1446. do 1449. godine, iz Portugala se otisnulo mnogo ekspedicija. Jednom je iz
Lagosa isplovilo 26 brodova. Ipak, dalje od Dinisa Dijaza, otili su samo Nunjo Tristao i Alvaro
Fernandez. Tristao je nadmaio Dijazov rekord za 400km, i stigao do obala Gvineje, gde je poginuo
prilikom hvatanja robova. Fernandez je iste godine stigao do dananje Sijera Leone. (1446-7)
Hroniar Azurara, glavni hroniar svih otkria, je 1448. godine zavrio svoju Hroniku osvajanja
Gvineje, koju je naruio kralj Alfonso V, a pregledao princ Enrike.
Istraivanja su ponovo prekinuta zbog graanskog rata i sukoba sa Kastiljom. Enrike se drao po
strani. Nije mogao da se opredeli ni za svog brata Pedra, ni za sinovca Alfonsa. Pedro je bio poraen u
bici i ubijen maja 1449. godine. Uprkos papinoj odluci iz 1436. godine, Portugal i Kastilja su se i dalje
sukobljavali oko Kanarskih ostrva, i izmeu 1450. i 1455. su bili na ivici rata. Kada su sukobi
okonani, opet se krenulo sa istraivanjima.
Znaajna su putovanja Alviza de Kadamosta. On je bio trgovac iz Venecije, i 1455. godine je
stupio u slubu Enrikea Moreplovca. Kadamosto je o svojim putovanjima napsao obiman izvetaj, u
kojem iznosi niz podataka o tome ta su Portugalci postigli u istraivanju i kolonizaciji, i opisuje ta je
znailo biti moreplovac princa Enrikea.
Kadamosto je krenuo na putovanje maja 1455. godine. Za tri dana je stigao do Porto Santa, a
potom je stigao do Madere. Zatim je stigao u Gomeru i Fero na Kanarskim ostrvima, a potom na rt
Blank, Arguim do reke Senegal. Tu je trgovao, i u zamenu za panske konje, mavarsku svilu i vunene
tkanine dobio robove. Najdalja taka do koje je stigao bilo je ue reke Gambije (180km juno od
Zelenog rta).
Sledee, 1456. godine, Kadamosto je krenuo na put sa tri karavele. Uputio se ka rtu Blank, ali
velika bura ga je odbacila na jugozapad. Zahvaljujui ovoj nepogodi, naiao je na jo neotkrivena
ostrva. To je bio deo velike grupe Zelenortskih ostrva. Potom je posetio oblast oko ua Senegala i
nastavio ka uu Gambije. Du obala video je slonove i nilske konje. Sreo je i domorodako pleme sa
kojim je trgovao, i evropsku robu zamenio za robove i malo zlata. Potom je nastavio ka jugu, do ostrva
Bisagos.
Ekspedicija od tri karavele je krenula 1458. godine, kojima je komandovao Diogo Gomez. On je
plovio uzvodno uz reku Gambiju trgujui. U zamenu za tkaninu i inuve je dobio oko 90 kg zlata.
Gomes je prvi portugalski moreplovac koji se koristio kvadrantom za odreivanje poloaja broda.

Enrike Moreplovac je umro 1460. godine. Iako nikada nije posetio zemlje u koje su plovili njegovi
kapetani, sva istraivanja su obavljena zahvaljujui njegovom pokroviteljstvu, i zbog toga je
osiromaio i umro u velikim dugovima.
Kralj Alfonso V i Enrikeov brat, princ Ferdinand, su bili vie zainteresovani za krstaki rat sa
muslimanima u Maroku i potiskivanje islama, nego da se zaduuju radi istraivakih poduhvata.
Pedro de Sintra je stigao do Sijera Leone i obala dananje Liberije. Diogo Gomez i drugi
kapetani su zavrili istraivanje svih deset zelenortskih ostrva.
Kralj Alfonso, poto nije eleo sam da snosi trokove ekspedicija, je 1469. godine sklopio dogovor
sa lisabonskim graaninom Ferdinandom Gomezom. Ferdinand je dobio pravo trgovanja du obala
Gvineje, i pravo na svu dobit ostvarenu na ovim putovanjima. Zauzvrat, Gomez se obavezao da e on
biti pokrovitelj daljih istraivanja. To je podrazumevalo da u narednih 5 godina, on mora svake godine
slati ekspediciju koja e istraiti po 700km afrike obale. Gomezovi kapetani su za pet godina, istraili
5 000km afrike obale. Ipak, o ovim putovanjima je ostalo malo podataka, jer kapetani nisu zapisivali
svoje doivljaje.
Kapetan Da Kosta je otplovio do Aksuma, na obali dananje Gane. Aksum je postao sedite za
trgovinu zlatom. Pedro de Eskolar i oao Santarem su otplovili 200km dalje. Fernando Po je
doplovio do obale reke Niger, a potom do zaliva Bijafre, na ijim obalama se danas nalaze Togo,
Dahomej i Nigerija. Otkrio je i veliko ostrvo koje je navano po njemu. Lopo Gonsalves je bio prvi
Evropljanin koji je preao ekvator koji prolazi kroz dananji Gabon.
Posle pet godina, 1474. godine, kralj Alfonvo V nije obnovio ugovor sa Fernandom Gomezom.
Smatrao je da je trgovina sa Afrikom nadlenost krune, te je to poverio svom 19-godinjem sinu oau,
koji je dobio sve obaveze i privilegije koje je ranije imao Enrike Moreplovac.
oao je bio oduevljen istraivakim putovanjima, i eleo je da potisne muslimane iz trgovine sa
Dalekim istokom. Ipak, Portugalija je od 1475. do 1479. godine bila zauzeta ratovanjem, pokuavajui
da sprei ujedinjenje Kastilje sa Aragonom. Kralj Alfonso V umire 1481. godine, i nasleuje ga oao,
poznat kao oao II Savreni (1481-1495).
oao je potom obezbedio uslove za nastavak istraivanja. Dao je nalog da se utvrenja u Arguimu
ponovo podignu i da se izgrade nova utvrenja u Elmini na obalama dananje Gane. Takoe, oao je
1482. godine na putovanje poslao Dioga Kaoa, koji je istraio 1500km obale. Kao je plovio do
Elmine, a potom nastavio do rta Svete Katarine. Nastavio je da plovi dalje, i potom je stigao do oblasti
gde je okeanska voda bila pitka, i zaplovio je ka obali i uao u reku Kongo. Potom je doao u dodir sa
uroenicima. Na junoj obali reke je postavio veliki kameni stub na kome je bio uklesan grb
Portugalije. Ovakve stubove padraune postavljee posle njega na obali Afrike portugalski
pomorci, kako bi obeleili najdalju taku do koje su stigli. Drugi padraun je podigao na rtu Svete
Marije, u dananjoj Angoli, a zatim se u rano prolee 1484. godine vratio u Portugaliju.
Po povratku bio je nagraen, a na novo putovanje poslat je 1485. godine. Tom prilikom postavio je
dva padrauna; prvi kod rta Negro, a drugi na rtu Kros.
Geograf Ptolomej je smatrao da ogromna kopnena prevlaka spaja junu Afriku sa jugoistonom
Azijom, i da je Indijski okean ogromno more okrueno zemljom. Smatrao je da je Afrika kraa nego
to jeste, a Portgalci su svoje nade zasnivali na verovanju da je Ptolomej pogreio.
oao II je uo priu jednog portugalskog trgovca, koji je iveo u Beninu, da postoji hrianska
drava u istonoj Africi kojom vlada kralj Ogane. oao je smatrao da je to legendarni prezviter Jovan,
i oekivao je da e oplovljavanjem Afrike obezbediti trgovinu zainima i drugom robom, i da e
sklopiti savez sa hrianskim kraljem u borbi protiv muslimana.
Zbog toga je poslao dve ekspedicije: kopnom i morem. Kopnom je putovao Pedro de Kovilham, a
morem Bartolomeo Dijaz.
Dijaz je isplovio iz Lisabona avgusta 1487. godine sa dve male karavele i jednim transportnim
brodom. Do rta Kros, Dijaz je sledio pravac kojim je iao Diogo Kao. Potom u zalivu Valvis naputa
teretni brod, plovi jo 700km ka jugu, a prvi padraun je postavio u blizini ua reke Oranje. Potom ga
je zahvatila bura, koja je njegova dva broda nosila skoro dve nedelje ka jugu, tako da su izgubili kopno
sa vidika. Kada je bura prola, Dijaz je zaplovio ka istoku, ali na zemlju nije naiao. Shvatio je da je
najverovatnije obiao Afriku, te se upuuje u pravcu severa, i ubrzo dolazi do zaliva Mosel, na sredini

june afrike obale. Tada je shvatio da je dosegao junu granicu Afrike, i drugi padraun je postavio u
blizini zaliva Algoa. Posada je bila umorna, i traila je da se vrati kui. Pri povratku su stigli do rta,
koji je Dijaz nazvao Rt Bura.
Ekspedicija se u Portugaliju vratila decembra 1488. godine. oao II je bio oduevljen, i promenio
je naziv Rt Bura u rt Dobre nade. Bilo je dokazano da se Afrika moe oploviti, i otkrie puta za Indiju
je bilo samo pitanje vremena.
Kada je poslata Dijazova ekspedicija morem (1487), poslata je i ekspedicija kopnom, koju je
predvodio Pedro de Kovilham, koji je imao zadatak da pronae kraljevstvo prezvitera Jovana.
Kovilham je bio dvorjanin i na dvoru oaoa II i na dvoru panskog kraljevskog para Ferdinanda i
Izabele, gde je bio portugalski pijun. Godinu dana je proveo u Glemsenu (luki grad severne Afrike)
gde je nauio jezik i obiaje Arabljana.
U prolee 1487. godine, oao II je pozvao na savetovanje, u dvorcu u Santaremu, De Kovilhama i
Alfonsa de Paivu (Kovilhamovog pratioca). Njima dvojici su objanjene pojedinosti njihovog
zadatka. Na put su krenuli 7. maja 1487. godine.
Putovali su prvo do Carigrada, a odatle do Aleksandrije, gde su se obojica razboleli od groznice.
Nakon to su ozdravili, produili su za Kairo, odatle do zaliva Sukain u Crvenom moru. Tu su se
ukrcali na brod za Aden, gde su se razdvojili. De Paiva je otiao u Etiopiju, a De Kovilham je
otplovio za Indiju.
Putovanje od Adena do Indije je bilo teko i trajalo je mesec dana. U leto 1488. godine, brod je
stigao u Kananor, malu luku severno od Kalikuta na Malabarskoj obali Indije. De Kovilham je iz
Kananora otiao u Kalikut. Zahvaljujui znanju arapskog jezika, on je sakupio mnogo podataka o
trgovini i znaajnim lukama dalekog istoka. Takoe, De Kovilham je posetio i grad Gou, severno od
Kalikuta, koji e kasnije postati najznaajnije portugalsko uporite na potkontinentu. U to doba, to je
nezavisna muslimanska drava na elu sa Mahmudahom Blmahijem. Goa je odravala promet sa
Ormuzom. Kovilham je potom produio i u Ormuz. Tu je saznao da je njegov saputnik De Paiva umro.
De Kovilham potom odlazi u Etiopiju, kako bi pronaao kraljevstvo prezvitera Jovana. Tamo je proveo
ostatak ivota, i bio je u slubi etiopskih careva. Iako se nije vratio u Portugaliju, Kovilham je poslao
izvetaj kralju oau, u kojem ga je upoznao sa mogunostima pomorskog putovanja do Indije oko
Afrikog Kontinenta.
Portugalci su bili iznenaeni uspesima panaca. Kristifor Kolumbo je preplovio Atlantski okean i
1492. godine pronaao kopno za koje se verovalo da predstavlja neko od ostrva blizu Indije.
Kralj oao II Savreni je umro 1495. godine, i nasledio ga je sinovac Manoel Sreni (1495-1521).
Manoel je imao 26 godina, i on ima velike zasluge u osnivanju portugalskog kolonijalnog carstva.
Na savetovanju, koje je odrano dva meseca poto je stupio na presto, Manoel se suoio sa
plaljivim savetnicima koji su bili protiv ekspedicija koje su imale za cilj uspostavljanje trgovine sa
istokom, jer su oni mislili da e Portugalija tako stei mnogo neprijatelja (panija, Venecija,
Arabljani). Ipak, Manoel je ostao pri odluci da od Portugalije stvori veliku trgovaku i pomorsku silu.
Bartolomeo Dijaz je dobio zadatak da nadgleda izgradnju flote koja bi mogla da doplovi do Indije.
Dvorjaninu, Vasku da Gami, je poverio zapovednitvo nad flotom.
Vasko da Gama je poticao iz poznate porodice. Roen je u Sinesu, gradu u junoj Portugaliji. O
njegovoj mladosti se malo zna. Uio je matematiku i osnove navigacije. Iako nije bio vrhunski
pomorac, imao je sve odlike komandanta.
Za ekspediciju su izgraena etiri broda: jedna karavela, i tri broda nave. Admiralski brod zvao se
Sveti Gabrijel. Drugim velikim brodom, Sveti Rafael, komandovao je brat Vaska da Game Paulo.
Snabdevakim brodom komandovao je Gonzalo Nunjes, a karavelom Berio Nikolas Koeljo. Flota
je bila snabdevena namirnicama za 3 godine i posadom od 170 ljudi. Posadu je inio i odreen broj
robijaa. Vasko da Gama je isplovio iz Lisabona 8. jula 1497. godine.
Posle tri nedelje plovidbe, flota je stigla do ostrva u blizini Zelenog rta. Odatle, Vasko da Gama je
zauzeo kurs prema jugozapadu, a potom je skrenuo ka jugoistoku prema rtu Dobre nade. Posle 96 dana
plovidbe, mornari su ugledali kopno severno od rta Dobre nade i tu su se usidrili. Na tom mestu, koje
su kasnije nazvali zaliv Svete Jelene, su proveli 8 dana.

Za vreme boravka na kopnu, mornari su dospeli u sukob sa afrikim plemenom Bumana. Naime,
lanovi posade su videli veoma male, crne ljude. Da Gama je naredio svojim ljudima da ih uhvate. Ovi
su uhvatili dva Bumana, ali je jedan na putu ka brodu uspeo da pobegne. Ipak, niko nije razumeo
jezik, te je Da Gama pustio drugog uroenika, a pre toga ga je nahranio i poklonio mu komade tkanine.
Da Gama se nadao da e ovo privui vei broj drugih domorodaca, i bio je u pravu. Sa njima su
potom uspostavljeni prijateljski odnosi, ali je jedan lan posade, Velozo, neim uvredio uroenike. Da
Gama je pokuao da umiri Bumane, ali je ranjen kopljem u nogu, te je morao isploviti.
Portugalci su 22. novembra 1497. godine oplovili rt Dobre nade. Potom, deo obale koji su ugledali
na dan Boia su nazvali Natal (Boina obala). Zaustavili su se i iskrcali u luci Kiliman na obali
dananjeg Mozambika, u blizini ua reke Zambezi. Videli su da priobalni gradovi nisu naseljeni
divljim, afrikim plemenima, ve arabljanskim trgovcima.
Arabljani su bili iznenaeni, i pokuali su da ometu dalju plovidbu Portugalaca. Dok su brodovi
Vaska da Game bili usidreni u luci Mozambik, jedan deo posade je otiao da pribavi vodu za pie, kada
ih je pratnja arapskog eika napala. Za odmazdu, Da Gama je otvorio paljbu iz topova, i ubio veliki
broj graana. Posle toga je dobio vodu, i uzeo jednog arapskog kormilara koji je dobro znao put do
Indije. Ipak, Arabljanin je pravio probleme, te ga je Da Gama surovo kaznio.
Na nove neprilike, Portugalci su naili u luci Mombasa, u dananjoj Keniji. Tamonji vladar, prvo
je bio naklonjen Portugalcima, a onda je poslao naoruane ljude da zauzmu portugalske brodove, ipak
napad nije uspeo.
Da Gama je napustio Mombasu, i otplovio ka severu i stigao u Malindi. Tu ga je vladar doekao
srdano kao mogueg saveznika. Nedelju dana je pravio slavlje i gozbe u ast Portugalcima. Da Gami
je trebao novi kormilar, i sultan Malindija mu je dodelio Ahmada ibn Madida, iskusnog pomorca.
Flota je za 23 dana preplovila Indijski okean i stigla 21. maja 1498. godine u Kalikut, na zapadnoj
Malabarskoj obali Indije. Time je pronaen pomorski put iz Evrope za Indiju.
Vladar (Zamorin) Kalikuta nije bio u gradu. Da Gama je ekao nedelju dana na prijem. Konano,
28. maja 1498. godine, Da Gama sa svojih 13 pratioca je uao u grad. Portugalci su najpre odvedeni u
hram oslikan likovima indijskih boanstava. Portugalci su pogreno mislili da se nalaze u hrianskoj
crkvi, a da su ovi pripadnici neke primitivne hrianske sekte. Zamorin je Da Gami dozvolio da proda
robu koju je doneo, i portugalskom izalsanstvu je dato prenoite u gradu.
Pokloni koje je Da Gama uruio Zamorinu su bili bedni, te je to ostavilo nepovoljan utisak na
domaine.
Tokom leta, Da Gama je pokuao da sklopi trgovaki sporazum sa zamorinom, ali su ga u tome
ometali arapski trgovci. Prie Portugalaca o moi i bogatstvu njihove zemlje nisu bile u skladu sa
skromnom robom i poklonima. Pred sam polazak portugalske flote, krajem avgusta 1498. godine,
zamorin je Vasku da Gami predao pismo za kralja Manoela u kome je izneo zahteve o trgovini sa
Portugalijom. Traio je od Portugalaca srebro, korale i skerletne tkanine, a zauzvrat je davao cimet,
karanfilie i drago kamenje.
Poto mu je deo posade umro tokom ekspedicije, Da Gama je morao da potopi San Rafael, a
naputen je i brod za snabdevanje. Meutim, pri povratku, Portugalci nisu imali arapske kormilare, i
trebalo im je tri meseca da preu Indijski okean, kako bi doli do afrike obale. Mnogi mornari su
oboleli od skorbuta. Od 170 mornara, samo njih 55 se vratilo u Portugaliju.
Prvi je u Lisabon stigao Berio, kojim je zapovedao Nikolas Koeljo, 10. jula 1499. godine, a
nekoliko dana kasnije stigao je i admiralski brod San Gabrijel. Na njemu nije bio Vasko da Gama. On
je kod Zelenog rta preao na brzu karavelu, kako bi vratio u Portugaliju svog brata Pedra koji je bio na
umoru. Paulo da Gama je umro na Azorskim ostrvima, a Vasko da Gama se vratio u Lisabon poetkom
septembra 1499. godine. Doekan je kao heroj. Ovo otkrie je dugo smatrano znaajnijim od
Kolumbovog, jer je on otkrio samo divlje i siromane Indijance. Kralj Manoel je Vaska da Gamu
imenovao Admiralom indijskih mora, vojvodom od Vidigeire i dao mu veliku penziju.
Stvaranje portugalskog kolonijalnog carstva
Ipak, ovo je bilo tek otkrie puta za Indiju. Stvaranje portugalske trgovake pomorske imperije je
tek trebalo da usledi. Portugalci su bili malobrojni da bi mogli da u osvojene teritorije poalju

naseljenike. Namera Portugalaca bila je da stvore trgovaka sredita, i obezbede ih zauzimanjem

vanih stratekih taaka. Oni su na zapadnoj obali izgradili nekoliko tzv. faktorija. Faktorije su bile
velika skladita robe obezbeena utvrenjima.
Kralj Manoel je urio da spremi ekspediciju za 1500. godinu. Za vou drugog putovanja za Indiju,
odredio je Pedra Alvaresa Kabrala. Ipak, on nije imao iskustva ni kao moreplovac ni kao
zapovednik, i zato su u njegovoj posadi bili Bartolomeo Dijaz i Nikolas Koeljo. Ovu flotu je inilo
13 dobro naoruanih brodova sa posadom od 1500 ljudi. Flota je isplovila iz Lisabona 9. marta 1500.
Karbal je zaplovio ka jugozapadu, ipak je otiao daleko na zapad, tako da je na Uskrs 1500. godine
sluajno stigao do obala Brazila.
Na osnovu ugovora u Tordesiljasu iz 1494. godine o podeli interesnih sfera u svetu izmeu
Portugalije i panije, Brazil je pripao Portugaliji. (ime Brazil je zemlja dobila kasnije po drvetu brazil
koje su farbari koristili za dobijanje crvene boje).
Kabral je kopno proglasio vlasnitvom portugalskog kralja. Dva osuena prestupnika iz ekspedicije
su ostala ovde, i oni su nauili jezik Indijanaca i stvorili preduslov za trgovinu i naseljavanje
Portugalaca.
Kod rta Dobre nade, flotu je zahvatio uragan. Izgubljena su etiri broda, a jednim od njih je
zapovedao i Bartolomeo Dijaz. Kabral je plovei uz istonu obalu Afrike otkrio i Meseevo ostrvo Madagaskar.
Kabral je stigao u Kalikut 13. septembra 1500. godine, posle 9 meseci plovidbe. On je nameravao
da uspostavi portugalsku prevlast u trgovini makar i silom i progonom Arabljana. U poetku je Kabral
uspeno trgovao, ipak, jedne noi, rulja je napala portugalsko skladite, i ubila 48 Portugalaca. Kabral
je za odmazdu potopio 10 arabljanskih brodova, a zatim je naredio bombardovanje grada. Ipak to je
bila greka, jer zamorin i stanovnici Kalikuta nisu bili krivi za ovaj arabljanski napad, te je kod njih
zavladala mrnja protiv Evropljana.
Kabral je potom otplovio u grad Koin, koji je plaao danak Kalikutu. Vladar Koina je eleo da u
Portugalcima dobije saveznike, te je natovario Kabralove brodove zainima i drugom robom i dozvolio
mu da podigne stovarite. Kabral je otplovio 16. januara 1501. godine i stigao u Lisabon 31. jula
1501. godine.
Trea ekspedicija je poslata 1502. godine. Komandu je preuzeo Vasko da Gama. Flotu je inilo 15
brodova i posada od oko 800 ljudi. Da Gama je dobio zadatak da uspostavi prevlast na zapadnoj obali
Afrike. Flota je trebala da izvri odmazdu nad Kalikutom i pokae mo Portugalije.
U Indijskom okeanu, Portugalci su naili na arabljanski brod Meri, koji je prevozio hodoasnike za
Meku. Portugalci su zarobili tovar i oruje, a nekoliko dece je oteto i na silu pokrteno. Ostalih 300
hodoasnika je po Da Gaminom nareenju vezano ispod palube, a brod je zapaljen.
U oktobru 1502. godine, flota je stigla u Kananor. Odatle su Portugalci krenuli da se osvete
Kalikutu. Najpre su uhvatili 50 lokalnih ribara, odsekli im ake i stopala, a zatim ih na splavu poslali
na obalu sa porukom za zamorina Kalikuta da je to odmazda za ubijanje portugalskih mornara. Kalikut
je bombardovan, a deo grada je zapaljen.
Vladari Kananora i Koina su bili zadovoljni zbog stradanja Kalikuta, ali su istovremeno bili
uplaeni portugalskim nasiljem. Da bi izbegli to, oni su Portugalcima predali vrednu robu na poklon i
ustupili im zemljite za izgradnju utvrenja i faktorija. Vasko da Gama se u Portugaliju vratio sa
tovarom od 1500 tona zaina i plenom sa opljakanih brodova. Ostavio je na Afrikoj obali i u
Kananoru i Koinu utvrene postaje sa portugalskim posadama.
Komandu nad portugalskom faktorijom u Koinu je 1503. godine preuzeo Duarte Paeko. Zamorin
Kalikuta je napao ovu faktoriju, ali ga je Paeko potukao.
Vanu ulogu u jaanju portugalske moi na istoku su imali Alfonso de Albukerke i Francisko de
Almeida.
Alfonso Albukerke je eleo da zauzme sve arapske luke, a potom da se u njima izgrade portugalska
utvrenja. meutim, ovakva politika je vodila u sukob sa Engleskom, Turskom, Arabijom i Persijom, i
Venecijancima.

Albukerke je nekoliko puta putovao u Indijski okean. Prvi put 1503. godine kada je sa 10 brodova
doao u pomo Paeku i potukao vladara Kalikuta.
Albukerke je 1505. godine zaplovio za Indiju na elu flote od 22 broda i 1500 vojnika. Zaplovio je
preko okeana u pravcu Cejlona (ri Lanka). Tu je bio lepo primljen, i na poklon je dobio i jednog slona
kojeg je poslao u Portugaliju.
Poetkom 1505. godine, u Indiju je stigao kao vicekralj Francisko de Almeida. Njegov zadatak je
bio da podigne tvrave na istonoj obali Afrike, i zarobi Arabljane u Crveno more. Potom je dolo do
sukoba egipatskog sultana i vladara Kalikuta sa Franciskom. U bici kod aula 1508. godine poginuo je
Franciskov sin.
Najvanije strateke take u Indijskom okeanu za kontrolu arapske trgovine, Sokotru i Ormuz su
1507. godine zauzeli Albukerke i Tristan da Kunja.
Albukerke je 1507. godine zauzeo luku Ormuz, i potom dobio poruku u kojo je saznao za bitku
kod aula, i pogibiju De Almeidinog sina.
De Albukerke je potom otplovio za Indiju, i pokazao je Almeidi svoja opunomoenja koja su
znaila da ga smenjuje. Almeida je odbio da se povinuje, jer je eleo da prvo osveti sina. Uhapsio je
Albukerkea, a potom je krenuo uz indijsku obalu palei i napadajui veliki broj luka. Najvea bitka je
bila 1509. godine kod Diua, protiv egipatske i indijske flote. U ovoj bici, muslimani su izgubili oko
4000 ljudi, dok je na portugalskoj strani stradalo 32 vojnika i bilo je 300 ranjenih. Najistaknutiji
zarobljenici su po Almeidinom nareenju raskomadani, tako to su vezivani za topove koji su pucali
kroz njihova tela.
U meuvremenu su stigla nareenja kralja Manoela, te je Almeida morao da napusti Indiju. Kada
je pristao uz obalu june Afrike, napala ga je velika grupa Bantu crnaca, i Almeida i 150 Portugalaca
su poginuli.
Albukerke je kao uporite u Indiji izabrao Gou. Uvrenjem u Goi, Albukerke je osujetio uvoz
konja, i dozvoljavao ga samo vladarima koji su bili saveznici Portugalije. Gou su Portugalci zauzeli
1510. godine.
Na ulazu u Crveno more, Portugalci su se utvrdili na Sokotri. Albukerke je stigao 1511. godine do
ostrva zaina i zauzeo Malaku. Prvi portugalski brod stigao je u Kinu u Kanton 1513. godine. Tek
1556. godine Portugalci su dobili dozvolu da otvore stovarite i podignu malo naselja u Makau.
Takoe, 1513. godine, Portugalci su stigli i do Molukih ostrva ostrva zaina.
Portugalski interesi su se sukobili sa panskim. Kada je Magelan oplovio svet (1519-1522) stigao
je na Moluka ostrva 1521. godine. Ipak, poto je panski kralj, Karlo V, bio zauzet ratovima sa
Francuskom u Italiji i Turcima na Sredozemlju, on je sklopio ugovor u Saragozi sa Portugalijom.
Prodao je za 350 hiljada dukata svoje pravo na Moluka ostrva, a demarkaciona linija je povuena 17
stepeni istono od ostrva.
PANSKA OTKRIA I KOLONIJALNA EKSPANZIJA
Mladost i rane godine ivota Kristifora Kolumba nisu potpuno poznati. Jedanaest italijanskih
gradova tvrdi da je u njima roen Kristifor. Isto tvrde i tri panska grada. Ipak, prihvaeno je miljenje
da je on roen u enovi. Otac mu se zvao Domingo, a majka Suzana Fontanarosa. Imao je i dva brata
Bartolomea i Dijega. Sa 14 godina, Kolumbo je postao pomorac, i itao je Ptolomejevu
Astronomiju, Putovanja Marka Pola, Plutarhov ivot slavnih ljudi. Putovao je po Sredozemlju, a
stigao je i u severnu Evropu. Priao je da je preiveo borbu sa gusarima, da je uestvovao u pohodima
protiv muslimana na Tunis, da se borio na strani Portugalije protiv Venecije
Kolumbo se oenio Felipom Peresterelo, erkom pomorca koji je uestvovao u otkrivanju Porto
Santa i Madere.
Kolumbo je proveo tri godine na Porto Santu, prouavajui Peresterlove zaostavtine kao i
geografska dela. Na osnovu Toskanelijeve karte sveta, globusa Martina Behajma i Imago Mundi Pjera
d Ajia, doao je do zamisli o pronalasku pomorskog puta za Indiju plovidbom na zapad. Polazio je od
pretpostavke da je Zemlja okrugla, da je Portugalija blizu istonog kraja Azije, Cipanga, tj. Japana.
Raunao je da nema vie od 4000 km od Portugalije do prve indijske luke, i da e, sledei 28. paralelu

za nekoliko sedmica stii. Ovo je zapravo bila zamisao firentinskog lekara i kartografa Paola
Toskanelija.
Kolumbo se najpre obratio portugalskom kralju oau II, koji ga je primio u audijenciju 1483.
godine. Kolumbo je svoj plan trebao da iznese pred komisijom. Ipak, on se pozivao na neka uenja
koja je crkva osuivala, i navodio je da su neka svetovna lica (npr. sv. Avgustin) bila u zabludi.
Komisija je na Kolumba gledala kao stranca koji pokuava da se obogati na njihov raun, a i nisu
videli isplativost ovog poduhvata, te je Kolumbo odbijen.
Tada je Kolumbo odluio da svoj plan izloi Francuskoj ili paniji, i za Francusku je krenuo preko
panije. Na putu se zaustavio u franjevakom manastiru La Rabida (na arap. Kula straara). Prior
(iguman) manastira, Huan Perez, nekadanji ispovednik kraljice Izabele, je shvatio da je Kolumbov
plan vredan panje, te je odluio da Kolumba predstavi na dvoru.
Potom, Kolumbo se u Sevilji (tu traio bogate ljude da ga podre i daju novce) obratio vojvodi od
Medine Sidonije, ipak, nije uspeo da ga ubedi, te Kolumbo potom poseuje vojvodu od Medinaelija.
I on ga je odbio.
U Kordovi se Kolumbo upoznao sa Gabrielom de Kostom, lekarom i geografom, i uspeo da ga
zainteresuje za svoj plan. Sreom po Kolumba i Da Kosta je imao veze na dvoru, kao i Huan Perez.
Najzad, Kolumba je primio kardinal panije, Gonzalo de Mendoza. Njemu se Kolumbov plan
uinio zanimljivim, ali, poto se nije razumeo u geografiju, odluio je da to poveri veu strunjaka.
Kolumbo se pred Ferdinandom i Izabelom pojavio 1486. godine. Primljen je u Alkazaru, i
Kolumbo je pred njima predoio najpre mogunost irenja hrianstva i sklapanje saveza protiv
muslimana sa vladarima na istoku, a potom i bogatstvo i trgovaku dobit. Ovo je dotaklo Izabelu, koja
je smatrala irenje katolianstva i potiskivanje islama svetom dunou. Takoe, znaajno je bilo i
suparnitvo panije i Portugalije, iji moreplovci su ve postigli znaajne uspehe u istraivanju Afrike.
Kraljevski par je odluio da proveru Kolumbovih planova povere komisiji.
Komisijom je pretsedavao Ferdinand od Talavere, prior manastira Santa Maria del Prado u
Valjadolidu. Prvi sastanak komisije je odran u Kordovi, a Kolumbov plan je odbaen.
Kolumbo se u meuvremenu ponovo oenio Beatriom Enrikez de Aranjom.
Iako je bio odbijen, i iako su prolazili meseci, Kolumbo je bio uporan. Reio je da ponovo
predstavi svoj plan portugalskom kralju oau II, a sa istim zadatkom poslao je svog brata Bartolomea
kod engleskog vladara Henrija VII. Uitelj prestolonaslednika i budui veliki inkvizitor, Diego de
Deze, je sredio Kolumbu novi prijem kod Ferdinanda i Izabele.
panski vladari su se nalazili u logoru Santa Fe u blizini Granade. Granada je pala 2. januara
1492. godine. Ipak, Kolumbo je traio previe: titulu admirala Atlantskog okeana, da bude vicekralj
osvojenih zemalja i da dobije 10% od zadobijenih bogatstava, i opet je odbijen.
Kolumbo je tada eleo da pokua sa Francuzima, ali prior Huan Perez je pisao kraljici u Santa Fe i
zamolio da ponovo primi Kolumba. Izabela je pristala. Perez i Kolumbo su otili u Granadu, i Izabela
je bila naklonjena Kolumbovom planu, ali je u to trebalo uveriti i Ferdinanda. Ipak, Ferdinand je pod
pritiskom okoline pristao na ovaj plan. Tri meseca posle pada Granade, marta 1492. godine, kraljevski
par je potpisao dokument u kojem je proglaeno da e Kolumbo biti vicekralj i guverner svih zemalja i
kontinenata koje bude otkrio, kao i to da e moi da bira tri kandidata za upravljanje svakim ostrvom i
pokrajinom. Takoe Kolumbo je imao pravo da za sebe zadri u svakom admiralitetu deseti deo.
Kolumbo je u luci Palos uzeo dve karavele. Pred vrata crkve u Palosu je postavio sto na kome je
trebao da upisuje lanove posade. Meutim, posle 10 dana ni jedan mornar se nije prijavio. U
prikupljanju posade, veliku ulogu je imala porodica Pinzon. Braa, Martin-Alonzo i Vinsente-Janez,
ugledni pomorci i trgovci.
Martin Pinzon je Kolumbove karavele zamenio za druge dve, bolje, koje su nazvane Pinta i Ninja.
Kolumbo, opsednut eljom da bude prvi, je uzeo karavelu znatno veu od Pinte i Ninje. Vlasnik tog
broda bio je Huan de la Koza, a brod se zvao Marigalante (jo i Galicijka). Kolumbo je ime broda
promenio u Santa Marija, Huan de la Koza je postao kapetan broda.
Martin Pinzon je novano pomogao ekspediciju, i za tri nedelje je sakupljena posada, i cela
ekspedicija je brojala 120 mornara. Kolumbo iako je obeavao irenje hrianstva, nije poveo ni
jednog svetenika. Pintom je zapovedao Martin Pinzon, Ninjom Vinsente-Janez Pinzon.

Flota je isplovila 3. avgusta 1492. godine u zoru, rekom Rio Tinto. Posle dana plovidbe, flota je
pristala na Kanarskim ostrvima. Posle tri dana, kormilo Pinte je iskoilo, a posle jo tri dana ona je
poela da proputa vodu. Flota je, potom, stigla do Gomere, jednog od Kanarskih ostrva, gde su od 9.
avgusta do 6. septembra vrene opravke, a takoe su dopunjene zalihe vode i usoljenog mesa.
Od samog poetka putovanja Kolumbo je imao dve vrste podataka o udaljenosti kopna. Za jednu je
samo on znao, a ovu drugu je saoptavao posadi. Kolumbo je rekao da je udaljenost do Cipanga
(Japana) 700 milja. Ipak, u to nisu poverovali braa Pinzon kao ni De la Koza.
Po Kolumbovim proraunima, oni su trebali da 25. septembra naiu na kopno. Pinzon je savetovao
da plove prema jugozapadu, ali Kolumbo je nastavio da se dri svojih prorauna. Posada je 10. oktobra
poela da se buni, i smatrali su Kolumba nestrunim i prevarantom.
Kolumbo je u noi izmeu 11. i 12. oktobra obeao onome ko prvi spazi kopno doivotnu rentu od
10 hiljada zlatnika od kraljice i svileni prsluk kao svoj lini poklon. U dva asa posle ponoi jedan
deak, Huan Bermejo, je ugledao kopno. Ipak, Kolumbo je prekrio svoje obeanje i tvrdio da je u 10
uvee sam video treperavo svetlo.
Stigli su na ostrvo Gvanahani, danas San Salvador u Malim Antilima. Ujutru, 12. oktobra,
Kolumbo je sa grupom vojnika krenuo amcem ka obali. On je nosio zastavu Kastilje, a Pinzoni
zastavu ekspedicije sa zelenim krstom.
Kolumbo je 14. oktobra istraio i okolna ostrva. Na dananju Kubu je stigao 20. oktobra.
Martin Pinzon je 21. novembra otplovio u nepoznatom pravcu. Na Boi, Santa Marija se nasukala
na sprud i morala da bude naputena. Od grae ovog broda, izgraena je tvrava koja je nazvana
Navidad (Boi). Tu je Kolumbo ostavio 41 mornara sa namirnicama za godinu dana. Kada se posle
godinu dana vratio, Kolumbo je zatekao samo nekoliko leeva i odrubljenu glavu.
Martin Pinzon je na svojoj plovidbi otkrio Hispaniolu, dananji Haiti. Pinta i Ninja su 16.
januara 1493. godine otplovile za paniju. Posle 7 meseci i 1 dana, Kolumbo je stigao u Palos, 15.
marta 1493. godine.
Kolumbo je potom, sredinom aprila, stigao na dvor u Barseloni. Tu je ubeivao kraljevski par da se
radi o bogatoj zemlji i krenuo je da oprema drugu ekspediciju.
Potom je dolo do spora sa Portugalijom, jer su oni mislili da su panci otkrili Indiju. U tom sporu,
kao arbitar pojavio se papa Aleksandar VI Bordija. Sve zemlje koje se nalaze 100 milja zapadno od
Azorskih ostrva pripali su paniji, a sve zemlje istono Portugaliji. Potom je izmeu njih sklopljen
sporazum u Tordesiljasu 1494. godine. Granica je pomerena sa 100 na 370 milja zapadno od Azora i
Zelenog rta, i zahvaljujui ovome, Portugalci su dobili Brazil.
Potom je u panskom administrativnom sistemu ustanovljen Savet za Indiju, u ijoj nadlenosti je
bilo ureenje trgovine i kolonizacija novootkrivenih zemalja. Na elu ovog dravnog tela bio je biskup
Huan de Foneska. (rukovodio Savetom 25 godina).
Na drugo putovanje u Ameriku, Kolumbo je isplovio 25. septembra 1493. godine iz luke Kadiz.
Ekspediciju je inilo 14 karavela, 3 karake i 1500 mornara. U ekspediciji su uestvovali Kolumbov
mlai brat Diego, kao i budui konkvistadori Ponse de Leon i Alonso Hoheda.
Kolumbo je Navidad zatekao pust. Njegovi ljudi su poeli da ugnjetavaju Indijance, te su ih ovi
pobili. Jedan poglavica na Haitiju je poveo rat protiv panaca, ali je poraen. panci su osnovali
koloniju i poeli da se bave poljoprivredom. Za vreme drugog boravka, Kolumbo je istraio gotovo
700 ostrva i zavrio osvajanje Hispaniole.
Potom je prvi kraljevski nadzornik, visitador, posetio koloniju jer je uo pritube na Kolumbovo
upravljanje. Kolumbo je u okovima sproveden u paniju. Na Ninji je krenuo za paniju 10. marta
1496. godine, i 11. juna stigao u Kadiz.
Kralj i kraljica su ga primili u Burgosu. Zamereno mu je to to je jedan od njegovih ljudi za
paniju poslao 500 robova (ropstvo, bar formalno, je bilo zabranjeno u paniji). Kolumbo se pravdao
primerom da i sam papa dobija na poklon mavarske robove. Takoe je odbio i optube da stanovnitvo
kolonije gladuje. Uspeo je da za sebe pridobije vladare panije.

Trei put je krenuo za Ameriku 1497. godine, i posle tromesene plovidbe je stigao na Haiti.
Otkrio je ostrvo Trinidad. Stigao je i na junoameriko kopno. Reka za koju je mislio da je Gang, bila
je u stvari Orinoko. Zemlju je nazvao Venecuela Venecijica.
Hispaniola je tada bila u pobuni. Dolo je do sukoba izmeu njegove brae i sudije Rolanda. Uspeo
je da pomiri zavaene. Njegov brat Bartolomeo je neto kasnije otkrio rudnike zlata i juno od
Hispaniole osnovao grad Santo Domingo.
Kolumbo je uveo retrtimiento, tj. dodeljivao je domoroce panskim kolonistima kao kmetove, i to
je bio uvod ka sistemu enkomendia, koji e deset godina kasnije biti uveden na svim panskim
teritorijama. Kolumbo je zamolio Ferdinanda i Izabelu da poalju nekog ko e mu pomoi. Na
Hispaniolu je stigao nadzornik Francisko de Bobadilja. On je ubrzo preuzeo ulogu guvernera
Hispaniole i poeo istragu protiv Kolumba. panci su stali na stranu Bobadilje, koji je uhapsio
Kolumba i njegovu brau i poslao ih u paniju.
U decembru 1500. godine, u kraljevskoj palati u Granadi, Kolumbo je u lancima izveden pred
kraljicu Izabelu. Uspeo je da se oslobodi, i vraene su mu poasti. Ipak, to je bilo formalno, nije mu
bilo dozvoljeno da se vrati u Ameriku i tamo upravlja.
Kolumbo na svom imanju u Granadi, na osnovu knjiga proroka Jeremije, Isaije i Jezekilja pie
Knjigu proroanstava. U delu je Kolumbo jadikovao nad sudbinom Jevreja, i govorio je o
univerzalnoj crkvi koja bi obuhvatila i hriane i Jevreje. Knjiga je bila namenjena Ferdinandu i
Izabeli.
Na poslednje putovanje, Kolumbo je krenuo maja 1502. godine iz Kadiza, sa 4 karavele i 150
ljudi. Na ovom putovanju, Kolumbo je eleo da otkrije neki moreuz za koji je verovao da postoji u
srednjoj Americi, verovatno u blizini Panamske prevlake. Na putovanju je stigao u Darijenski zaliv.
Na severu je promaio poluostrvo Jukatan na kome se nalazila civilizacija Maja.
Odluio je da se vrati u paniju, ali je imao samo dva broda kojima se plovidba nije mogla
nastaviti. Kolumbo je od domorodaca nabavio dve piroge, a dvojica njegovih mornara, Mendez i Fei,
su za 5 dana prevalili 200km veslajui od Jamajke do Hispaniole. Meutim, tamonji guverner nije
hteo da odmah poalje pomo. Tek za godinu dana, dva broda su poslata u pomo Kolumbu sa
Hispaniole za Jamajku.
Kolumbo se vratio u paniju 1504. godine. Te godine umrla je i njegova zatitnica kraljica Izabela.
Kolumbo je traio od kralja Ferdinanda da sve povlastice i ovlaenja prenese na njegovog sina Diega.
Ferdinand to nije eleo, jer bi Kolumbova porodica dobila u naslee vee i bogatije teritorije od same
panije.
Kolumbo je umro 21. maja 1506. godine, u 55. godini. Njegovom sinu Dijegu su potvrene
povlastice, ukljuivi i titulu Admirala Indije. Postavljen je za guvernera Hispaniole. Ipak, oba
Kolumbova sina su umra bez potomstva, i sve povlastice su pripale kruni.
Kolumbovi posmrtni ostaci su napre sahranjeni u Sevilji. Odatle su kasnije preneseni u San
Domingo, pa u Havanu. Krajem 19. veka, posmrtni ostaci su doneseni u Sevilju, gde se i danas nalaze.
panski istraivai i osvajai posle Kolumba
Amerika je dobila ime po Amerigu Vespuiju. On je roen u Firenci. Porodica Medii ga je
poslala u paniju kao trgovakog agenta. Vespui je uestvovao u brojnim putovanjima Vinsenta
Pinzona i Miguela (Nikolasa) Koelja. On je na putovanjima uestvovao samo kao posmatra.
Prvo i najdue putovanje, Vespui je obavio 1497-98. godine sa Ohedinom ekspedicijom i opisao
je obalu Gvajane. Potom je otiao u Portugaliju i 1501. godine uestvovao u jednoj ekspediciji pod
komandom Nunjo Manuela. Tom prilikom je istraivana obala Brazila.
Vespui je 1503. godine jo jednom plovio za Brazil. Posle toga se vraa u paniju, gde je bio
postavljen za rukovodioca famozne Casa de la Contraction, ustanove koja je rukovodila istraivanjem
i naseljavanjem Novog Sveta.
Znaaj Vespuija poiva na geografskom znanju. Zahvaljujui njemu, Evropa je uvidela da se radi
o novom kontinentu, koji se nalazi izmeu Evrope i Azije.

Naziv Amerika, upotrebio je prvi put, 1507. godine, godinu dana nakon Kolumbove smrti, Martin
Valdesmiler. Objavio je pod pseudonimom Hilakomulus delo pod naslovom Cosmographiae
Introducto. Posle razmatranja o tri poznata dela sveta, Evropi, Aziji, Africi, kae: etvrti deo, otkrio je
Amerigo Vespui. ato ne bi bio nazvan Ameriga ili Amerika, tj. zemlja Amerikusa Americi teram.
Nizozemac Gerhard Merkator je 1541. godine napravio geografsku kartu na kojoj je prvi put
Novi svet odvojen od Azije. Nazvao ga je Amerika, i od tada, se taj naziv poeo ustaljivati.
Novo razdoblje u istoriji istraivanja nastupilo je izmeu 1506. i 1521. godine, tj. od Kolumbove
smrti do osvajanja Meksika. Za to vreme panski moreplovci i vojnici su istraili i pokorili ostrva u
Meksikom zalivu, Amerikom sredozemlju.
Alonso de Oheda i Diego de Nikeza su istraili obale Karipskog mora, i stigli do Darijena, tj. do
Panamske prevlake. Tu su osnovali koloniju. Takoe, u njihovoj ekspediciji je bio i Nunjez Balboa. U
jednoj borbi sa Indijancima, Oheda je umalo ubijen, dok je Indijancima polo za rukom da ubiju
Huana de la Kozu. (zavezali za drvo i gaali ga otrovnim strelicama). Diego de Nikeza je u Panami
osnovao koloniju Nombre de Dios.
Ponse de Leon je u potrazi za zlatom napustio Portoriko, plovio preko bahamskih ostrva i otkrio
kopno. Zbog obilja cvea nazvao ga je Florida. Potom je postao guverner budue pokrajine.
Prvi Evropljanin koji je preao panamsku prevlaku i ugledao Tihi okean bio je Vasko Nunjez De
Balboa. On je, kao i veina konkvistadora, bio iz Estremadure. Balboa je sa jednim brodom, 9
indijanskih piroga, 200 panaca i nekoliko Indijanaca, krenuo u ekspediciju. Sluajno se usidrio na
mestu gde je Panamska prevlaka najua. Konkvistadorima je za prelazak 200km prevlake trebalo 23
dana. Potom su ugledali do tada nepoznati okean.
Pri povratku, Balboa je zatekao novog guvernera Paname Pedra Ariasa de Avilu (Pedrariasa),
koji je doao da ga uhapsi. Umesto toga, morao je da mu estita, i dao mu je erku za enu. Potom je iz
panije stigla potvrda da se Balboa imenuje zapovednikom Junog mora Mar del Sur i guvernerom
Paname.
Balboa je napravio jo vei podvig pri drugom prelasku prevlake. Preneo je rastavljene delove
etiri broda, a potom su delovi sastavljeni i porinuti u okean. Balboao je tada morao da se vrati.
Optuen je za izdaju i buntovniko ponaanje. Uhapsio ga je budui osvaja carstva Inka Francisko
Pizaro. Balboa je osuen, i odrubljena mu je glava.
Osvajanje Meksika
Fernando Kortez je roen oko 1485. godine u Medelinu i Estremaduri. Kortez u 19. godini, 1504.
godine, dolazi na Hispaniolu. Uestvovao je sa Diegom Velaskezom, kao sekretar, 1511. godine u
pokoravanju Kube. Zaveo je jednu, od etiri sestre bogatog graanina Huareza Katalinu. Kortez je
optuen za zavoenje i za zaveru protiv Velaskeza. Uhvaen je i zatvoren, ali je dva puta beao. Na
kraju se oenio Katalinom.
Velaskez je 1517. godine poslao Franciska Fernandeza de Kordovu da ispita zapadno kopno i
traga za zlatom. Njega je uhvatila bura, i posle tri nedelje se iskrcao na nepoznatu obalu. Bili su
iznenaeni kada su ugledali tragove razvijene indijanske civilizacije. Kordova je zapravo stigao na
poluostrvo Jukatan, zapadno od Kube. Tu je cvetala kultura Maja, koji su strelama oterali Kordovu i
njegove ljude.
Naredne godine, 1. maja 1518. Velaskez je poslao drugu ekspediciju pod zapovednitvom Huana
de Grihalve. panci su se iskrcali u ampotonu. Tu su panci videli monumentalne kamene hramove,
trgove pune ljudi i njive zasejane kukuruzom. Krenuo je ka zapadu, i potom je naiao na Indijance
spremne da pregovaraju. Od njih je prvi put uo za zemlju zvanu Meksiko.
Astecima je vladao Montezuma II. U njegovu prestonicu Tenotihlan su stizale vesti o kretanju
belih ljudi. Pojava belaca se podudarala sa predskazanim povratkom boga Kvecalkoatla (pernata
zmija).
Montezuma je naredio dvojici svojih glasnika da se vrate na obalu. Rekao im je da stupe u dodir sa
strancima i da im daju zlata i dragog kamenja. Njegovi poslanici su bili impresionirani pancima, koji

su ih srdano primili. panci su se poastili sa obiljem hrane koju su im Asteci doneli, i oni su bili prvi
Evropljani koji su probali okoladu. Zauzvrat, Indijanci su bili prvi poaeni vinom koje do tada
nikad pre nisu probali.
Poslanici su Montezumi doneli poklone panaca. Jednu jeftinu ogrlicu od staklenih perli i brodski
dvopek. Montezuma je za dvopek rekao da ga podsea na kamen, i naredio da se dvopek zakopa izvan
grada.
Poto je otkrivenu oblast nazvao Novom Kastiljom, Grihalva se vratio na Kubu sa zlatom. Tu ga
je Velaskez prekorio, jer se nije drao nareenja da osnuje naselje na obali.
Kako bi za sebe prisvojio nove teritorije, Velaskez je brzo organizovao ekspediciju. Za
zapovednika je postavio Fernanda Korteza. Ipak, Velaskez je bio kolebljiv, jer je strahovao da e ga
Kortez izneveriti, i odluio je da ga smeni.
Ipak, Kortez je kriom isplovio iz luke Santjago. Odbijao je Velaskezove pozive da se vrati.
Sakupio je flotu od 11 brodova, sa 550 vojnika. Na ovom pohodu na Meksiko, veliku slavu su stekli
Pedro de Alvarado, Kristobal de Olida, Gonzalo de Sandoval, Huan Eskalante, Diego de Ordaz.
Flota je isplovila ka zapadu 18. februara 1519. godine i uputila se ka ostrvu Kozumel, nedaleko
od obale Jukatana. Ovde je u svoju ekspediciju uvrstio Hijeronima de Agilara, akona koji je doiveo
brodolom i postao rob jednog indijskog poglavice, i on je bio veoma znaajan kao prevodilac.
Na daljoj plovidbi, Kortez se zaustavio u Tabasku. Tabaskanci su izveli vojsku od 12 hiljada ljudi.
panci, iako malobrojniji, su zahvaljujui ratnoj vetini i boljem naoruanju dobili bitku. Indijance su
naroito uplaili konji. (mislili da su to neka udovita)
Kaciki, indijanske poglavice, zakleli su se na vernost panskom kralju i preli u hriansku veru.
Meu darovima koje su uruili Kortezu, bilo je i 20 devojaka. Jedna od njih je bila Malina, koju su
panci prozvali donja Marina. Ona je postala Kortezova ljubavnica. Bila vana kao prevodilac.
Kortez je potom stigao do ostrva San Huan de Ulva. panci su se 22. aprila 1519. godine iskrcali
na kopno. Montezumini izaslanici su Kortezu uruili raskone darove: jedan disk u obliku sunca od
istog zlata, i jo jedan vei disk od srebra u obliku meseca.
panci su se iskrcali na nezdravom podruju meksike obale i nazvali ga Tierra Caliente vrela
zemlja. Mnogi su se razboleli od tropske groznice. Tu su panci uz pomo Totonaka podigli naselje,
preteu grada Vera Kruz. Potom je Kortez kaznio trojicu pristalica Velaskeza, i poslao je jedan brod u
paniju sa pismom kralju Karlu V. Zajedno sa pismom poslao je i blago koje je dobio od Montezume.
Da bi pokazao svoju odlunost da zauzme Meksiko, Kortez je spalio brodove. Takoe, Kortezu je
na ruku ila i situacija u Astekoj dravi. Mnogi pokoreni narodi su bili nezadovoljni Montezuminom
vladavinom. Korteza je prvo posetila delegacija Totonaka, i zatim je Kortez sa vojskom krenuo ka
njihovoj prestonici Sempoali. Tu su ga savetovali da ode u Tlaskalu. To je bila mala drava u
planinama ije se stanovnitvo najdue opiralo vladavini Asteka.
Meutim, u Tlaskali, bez ikakvih pregovora, panci su bili napadnuti. Borba je bila teka, ali su
panci ipak pobedili. Tlaskalanci su priznali poraz i postali najodaniji panski saveznici. U blizini
Tlaskale prema Tenotihlanu, da bi impresionirao Indijance, jedan od Kortezovih oficira, Diego Ordaz,
je predloio da se popne na Popokatapetl. Dve godine kasnije (1521) konkvistadori su napravili jo
vei podvig, kada su se popeli na Popokatapetl da bi sakupili sumpora za pravljenje baruta. Tada se
jedan panac spustio u vulkan. Poduhvat penjanja na vulkan bie ponovljen tek tri veka kasnije, 1827.
godine.
Montezuma je pozivao Korteza da doe u Tenotihlan, preko olule. To je bio sveti grad boga
Kvecalkoatla. Namera Asteka je bila da pance uvuku u grad, smeste ih, a potom sve pobiju. Ipak,
Malina je uspela da sazna da se u oluli sprema zavera. Kortez je prvi udario. U tom naletu je ubijeno
oko tri hiljade Indijanaca. Tako je savladana olula, i do Tenotihlana je ostalo jo 100km. Put do
prestonice je trajao nedelju dana.
Tenotihlan se nalazio na ostrvu na sredini jezera Teksoko, i podseao je na Veneciju. U gradu je
bilo oko 60 000 kua. Veina njih je bila izgraena na stubovima i stanovnici su do njih dolazili
amcima. Kortez je 8. novembra 1519. godine ugledao Meksiko.
U susret panskoj koloni izaao je Montezuma, noen u zlatnoj nosiljci. panci su bili smeteni u
centru grada u palati koja je gledala na glavni trg Tenotihlana. U blizini se nalazio i hram boga rata

Itcilpolija (Huitsilpohtli). (tu su panci gledali prinoenje rtava vaenje srca, svetenici su jeli
udove rtava)
Kortez je bio nestrpljiv da pokori Meksiko, te je odluio da zarobi Montezumu, i stavi ga pod svoj
nadzor i tako preko njega zavlada Meksikom.
Kortez je sa 30 oficira uao u Montezuminu palatu i zatraio od njega da poe sa njima. Donja
Marina je ubedila Montezumu da je bolje da je poslua, inae e ga panci ubiti. Montezuma je potom
bio prinuen da da zakletvu na vernost panskom kralju. Potom je Kortez doao i u sukob sa astekim
svetenicima. Posetio je hram boga rata, i tu je bio zgroen prizorom rtvovanja, te je poeo da razbija
kamene idole.
Time je nestala mogunost da se Asteka drava pokori mirnim putem. Situacija po Korteza je
postala jo tea, jer je guverner Kube, Velaskez, poslao ekspediciju pod zapovednitvom Pamfila de
Narvaeza, koji je trebao da preuzme Kortezovo mesto.
Kortez je dobio vest o ovome, te je u Tenotihlanu ostavio Pedra de Alvarada (zbog plave kose,
Indijanci ga zvali Tonatio- sunce), a on sa 70 ljudi krenuo za Sempoalu gde se Narvaez ulogorio.
Kortez je savladao Narvaeza, i pridobio je njega i njegove vojnike obeavajui im bogatstvo, te se
vratio u Tenotihlan.
U Tenotihlanu se stanje pogoralo. Dok je Kortez bio odsutan, Asteci su priredili svetkovinu
prilikom koje se kip boga rata prenosio iz hrama u hram. Pratila ga je povorka od nekoliko hiljada
ljudi. Na glavnom trgu je poeo ples praen velikom bukom bubnjeva. Alvarado je bio zastraen
prizorom, te su, on i njegovi ljudi, uleteli u masu Meksikanaca i izvrili pokolj.
Da bi odobrovoljio Asteke za pregovore, Kortez je pustio na slobodu Montezuminog brata
Kutalhuaka. To je bio lo potez, jer su tako Asteci dobili novog vou. Kutalhuaka je ve sutradan
poveo svoje sunarodnike na juri. Petog dana borbe, Kortez je pozvao Montezumu da se obrati svom
narodu da uveri Asteke da e panci napustiti Tenotihlan ako im se omogui da u miru izau iz grada.
Kada se Montezuma pojavio na krovu palate, borbe su na kratko prekinute. Meutim kada je pomenuo
pance, Asteci su se razbesneli, i Montezuma je bio pogoen sa tri kamenice, i jedan udarac u
sleponicu je bio smrtonosan.
Kortez je znao da se mora probiti iz grada, i zato su panci napravili prenosni most, te je usledilo
njihovo povlaenje iz Tenotihlana, poznato kao La Noche Triste Tuna no.
U noi 30. juna 1520. godine, panci su zapoeli povlaenje. Bilo je oko 1100 panaca, nekoliko
hiljada indijanskih saveznika, i oko 30-ak topova. Padala je kia, i grmljavina je pravila veliku buku.
Ipak, primetila ih je neka stara Indijanka, i njen vrisak je bio znak za uzbunu. Mnogi panci su se
podavili jer nisu mogli brzo da se povuku jer su bili pretovareni zlatom. Dve treine panaca je
izginulo.
Ipak, pred pancima je preostalo jo 160km Asteke teritorije, koja ih je delila od Tlaskale. Dolo
je do bitke kod Otumbe. Asteci su bili brojno nadmoniji, meutim, Kortez se, u toku bitke, sa grupom
vojnika, probio do astekih voa i pobio ih. Asteka vojska je potom obustavila napad. 600 panaca je
izginulo u Noche Triste i bici kod Otumbe.
Kortez je shvatio da se Tenotihlan mora zauzeti opsadom, i da je za to potrebno izgraditi flotu. U
Tlaskali su napravljeni delovi za 13 malih brigantina, a potom su delovi brodova preneti do jezera
Teksoko, gde su brodovi sastavljeni. Da bi brodovi bili porinuti u jezero, prokopan je kanal dug 2km, a
irok 4m.
Asteci su se drali 80 dana. Predvodio ih je Montezumin neak Kvauhtemok, koji je imao 22
godine. (on vladao jer je Kutalhuaka umro od velikih boginja). Borba je bila teka. Kortez je molio
Asteke da se predaju kako bi bio sauvan jedan od najlepih gradova. Grad je osvojen 13. avgusta
1521. godine.
Kortez je poeo da gradi novu prestonicu za pansku koloniju. Na mesto hrama Itcilpolija
izgraena je katedrala. Sagraeno je jo 13 crkava. Kralj Karlo I/Karlo V je imenovao Korteza za
guvernera i vrhovnog zapovednika Nove Kastilje, godinu dana nakon osvajanja Tenotihlana. U
Meksiko je potom naseljeno 2 000 porodica iz panije. Kortez je proizveden u viteza reda Santjaga.
Korteza je potom smenio Antonio de Mendoza, dok se Kortez posvetio istraivanju pacifike obale, i

otkrio donju Kaliforniju. Kortez se potom vratio u paniju. Nameravao je da jo jednom ode u
Meksiko, ali je umro u 62. godini.
Osvajanje Perua
Francisko Pizaro je roen u Truhilju u Estremaduri. Stupio je kao mladi u vojsku i sluio u
italijanskim ratovima (1494-1559). U 40-oj godini je otiao u Novi svet. Tu je stigao u novembru
1514. godine. Sluio je kao vojnik konkvistadore, Hohedu, Balbou, Pedrariasa, Korteza. Vojnici su ga
se bojali.
Drugi akter pohoda na Carstvo Inka bio je Pizarov najbolji prijatelj Diego de Almagro. On je, kao
i Pizaro, bio nepismen, surov i ambiciozan, ali je za razliku od Pizara, umeo da pridobije ljude.
Trei ovek, je svetenik Fernando de Lukve, a zvali su ga i el Loko (ludak), zbog zanesenosti.
Njih trojica su uli prie da sa druge strane prevlake na Tihom okeanu postoji veliko, i zlatom
bogato carstvo. Uortaili su se i odluili da ga osvoje. Pizaro je bio zapovednik pohoda, Almagro je
regrutovao vojnike, a Lukve je vodio administraciju. Ipak, pravi voa puta bio je Pizaro.
Pizaro je, 1524. godine, vodio prethodnicu od dva broda i 140 vojnika, a Almagro je trebao da
sakupi pojaanje. Pizaro je krenuio iz Paname. Posle nekoliko nedelja plovidbe, ekspedicija je dola do
reke San Huan. Pizaro je krenuo da istrauje okolinu, ali je doao u sukob sa Indijancima, te je morao
da se povue u Panamu. Slino je proao i Diego de Almagro.
Njih dvojica su, zatim, zakljuili da su vesti o carstvu bogatom zlatom na jugu istinita. eleli su da
iz deobe plena iskljue guvernera Paname Pedrariasa Davilu, koji se za hiljadu pezosa odrekao svojih
prava u zemljama koje treba da budu otkrivene.
Pizaro i Almagro su 1526. godine ponovo krenuli ka carstvu. Ponovo su se iskrcali na uu San
Huana. Jedan od Pizarovih ljudi je nastavio da plovi ka jugu. Uz put je sreo jedan splav sa jedrom i
kormilom, a na njemu su plovili indijanski trgovci. panci su uli da je roba ovih Indijanaca
nabavljena u Tumbezu. Trgovci su tvrdili da na jugu ima jo bogatijih gradova, to je podstaklo
pance da nastave put. Pridruio im se i Amlagro koji se vratio iz Paname sa jo 80 ljudi. Narod je
svugde pokazivao neprijateljstvo prema pancima.
U meuvremenu, umro je Pedrarias, a novi guverner je traio da se dozvoli povratak svima koji ne
ele da uestvuju u poduhvatu. Pizaro je tada stao pred svoje ljude i na pesku povukao crtu. Rekao je
svojim ljudima da se sa jedne strane nalazi bogatstvo, a sa druge beda. Pizaro je prvi preao crtu, a
pored njega, samo jo njih 12-orica je to uinilo. Ostali su se vratili za Panamu.
Pizaro je 7 meseci ekao Almagra, da dovede pojaanje iz Paname. Umesto Almagra, stigao je
glasnik sa ultimatumom novog guvernera da se za 6 meseci vrati u Panamu. Pizaro je nastavio sa
svojih 12 ljudi ka jugu, i stigao do grada Tumbeza. panci su bili impresionirani lukom i brojem ljudi,
a Indijanci izgledom broda. Poto su grad uvala utvrenja, Pizaro se prijateljski ponaao prema
Indijancima. Na poklon je dobio zlatne vaze, skupocene tkanine i drago kamenje. Potom je krenuo
nazad za Panamu.
U Panami su ga doekali sa iznenaenjem, poto su svi mislili da je mrtav. Traio je od guvernera
da pomogne novcem opremanje nove ekspedicije. Ipak, guverner je to odbio, te Pizaro odlazi u
paniju kako bi direktno od kralja dobio dozvolu. Meutim, im je stigao u paniju, Pizaro je uhapen.
Tada mu je pomogao osvaja Meksika, Fernando Kortez, koji se zauzeo kod Karla V da primi Pizara u
audijenciju.
Kralj je pristao da Pizarovu molbu podri pred Savetom za Indiju. Potom je Pizaru dato ovlaenje
da osvoji Peru, koji je unapred nazvan Nova Kastilja. Pizaro je postao doivotni vrhovni sudija, i
glavni kapetan nove pokrajine, i proizveden je u viteza reda Santjaga.
Pizaro je skupio i opremio 250 vojnika, i 1530. godine je stigao u Panamu. Potom je krenuo u
ekspediciju na Peru. Flotu su inile tri karavele. panci su se zaustavili 100 milja od Tumbeza, i poeli
su da pljakaju. Pizaro je uzorke plena poslao u Panamu, i Nikaragvu, to je delovalo na tamonje
naseljenike, te mu se i oni pridruuju trideset ljudi iz Paname, i 100 ljudi iz Nikaragve pod
komandom Fernanda de Sota.
Pizaro je saznao da se svaa izmeu dva vladara, Atahualpe i njegovog brata Huaskara zaotrila,
i da je Atahualpa sa velikom vojskom poao iz svoje prestonice Kvito, na drugu prestonicu Kusko. Do

sukoba izmeu brae je dolo kod Kahamarke, na pola puta izmeu Kuska i Kvita. Atahualpa je
zarobio svog brata.
Kao to su Asteci poistoveivali Korteza sa Kvecalkoatlom, tako su Inke u Pizaru videle sina boga
Virakoe. (bog gromova, a Pizaro je imao topove)
Pizaro je na obalama reke Pjure osnovao koloniju San Miguel, a zatim je krenuo preko Anda, ka
Kahamarki, sa 106 peaka i 62 konjanika. Pizaro je u Kahamarku stigao 15. novembra 1532. godine.
Potom je poslao svog najsposobnijeg zapovednika, Fernanda de Sota, sa 20 konjanika u Atahualpin
logor koji se nalazio 4km od grada. (Inke, kao i Asteci, uplaili se konja)
Pizaro je odluio da zarobi Atahualpu (Inke bile brojnije od panaca 100, 200 puta). Njih dvojica
su se sastali na jednom trgu u gradu koji je sa tri strane bio okruen niskim graevinama. I konjanici i
peaci su bili sakriveni u kuama koje su okruivale trg.
Atahualpa je doao predvee. Bio je praen sveanom povorkom, i noen je u nosiljci okienoj
perjem papagaja i zlatnim ploicama. Njemu je prvo priao svetenik, otac Valverde, sa krstom i
Biblijom, i iznosio mu stvari o veri. Njegov govor je zavren ultimatumom da se Atahualpa
dobrovoljno podvrgne Pizaru ili e to morati silom.
Atahualpa je zatraio od svetenika da mu kae odakle zna to to govori, a Valverde mu je pruio
Bibliju. Atahualpa je okretao knjigu, ali kako nije progovorila, bacio ju je. Svetenik je podigao knjigu,
i brzo se udaljio sa trga. Nastao je pokolj. Atahualpa je zarobljen u tvravi u Kahamarki. Znao je da je
zarobljen i ekao je da panci odrede cenu.
Pizaro je za otkup traio da prostorija zapremine 70 m3 (7x5x2) napuni zlatom, a ukoliko ne bi bilo
dovoljno zlata, prihvatao je i srebro. Potom je u Kahamarku stigao i Almagro sa 150 ljudi.
panci su istovremeno pregovarali i sa Huaskarom, i on je obeao da e prepuniti sobu ako njega
postave za kralja. Nekoliko dana kasnije je po Atahualpinom nareenju zadavljen. Jula 1533. godine
soba je bila napunjena, ali panci nisu odrali obeanje dato Atahualpi.
Atahualpa je optuen da je silom prisvojio krunu, ubio svog brata, provodio poligamiju i prinosio
rtve lanim bogovima, iako je primio hrianstvo kao Huan Atahualpa. Osuen je na smrt
spaljivanjem, i kazna je izvrena 29. avgusta 1533. godine.
Sledei Pizarov potez, bio je da za novog vladara Inka postavi Huaskarovog sina Manka. panci
su sa njim krenuli u Kusko. panci su tom prilikom bili iznenaeni, jer put kojim su ili bio je dugaak
2 000 km i bio je bolje ureen od svih evropskih drumova. panci su u Kusko stigli 15. novembra
1533. godine. (Kusko se nalazi na 3380m nadmorske visine). Pizarovi ljudi su poeli da pljakaju,
Kusko je razruen, a Pizaro odluio da tu podigne novi grad.
U Peru je sa 500 ljudi stigao Pedro de Alvarado. Alvarado je bio u Ekvadoru i nameravao je da
zauzme drugu prestonicu Inka, Kvito.
Pizaro je poslao svog zapovednika Belalkazara, da slomi poslednju vojsku Inka, a Diego de
Almagro je otiao da saekao Alvarada. Belalkazar je stigao do Kvita, gde je sa vojskom od 200
peaka i 80 konjanika potukao vojski Inka, koje je vodio Ruminagui. Tri panske vojske
(Belilkazarova, Almagrova i Alvaradova) su se sastale kod Riobambe. Almagro je ponudio Alvaradu
novce da se ovaj vrati u Gvatemalu. Alvarado je pristao.
Zatim se Pizaro posvetio uvrivanju panske vlasti. Odustao je od plana da podigne glavni grad
Perua na ruevinama Kuska, i izabrao je novo mesto. Tu se danas nalazi glavni grad Perua Lima.
Prilikom podele Perua, Francisko Pizaro je dobio severni deo Nova Kastilja; a Diego de Almagro
juni deo Novi Toledo. Otac Valverde je proglaen za biskupa Kuska. Ova podela kralja Karla V nije
bila dobra, jer on nije naglasio ta smatra severnim, a ta junim delom Perua, i nije se znalo kome
pripada Kusko. Oko grada su se zavadili Almagro i Pizarova braa Huan i Gonzalo.
Pizaro je sklopio dogovor sa Almagrom Almagro je trebao da potrai za sebe jednu pokrajinu
dublje na jugu, a ako to ne uspe, podelie vlast sa Pizarom.
Pizaro je bio posveen graenju Lime. Za to vreme, Inke su se podigle na ustanak, i opkolile
njegovu brau u Kusku. On nije mogao da im pomogne, jer su ustanici blokirali Limu, ali zato im je u
pomo doao Almagro. Almagro je porazio ustanike, ali je zauzvrat traio Kusko.

Tada je dolo do granaskog rata izmeu Pizara i Almagra. Presudna bitka odigrala se na Las
Salinasu ravnici koja je bila puna bara, 4km od Kuska. Sukobilo se 600 Almagrovih i 800 Pizarovih
ljudi. Almagrova vojska je poraena, a sam Almagro je optuen za veleizdaju i osuen na smrt.
Francisko Pizaro je takoe nasilno zavrio ivot, 1541. godine, kada je imao 66 godina. Protiv
njega je sklopljena zavera, na ijem elu je bio Diego de Almagro (sin pogubljenog Almagra). Jedne
nedelje, dok je Pizaro ruao u drutvu biskupa i jednog svog oficira, zaverenici su ga napali. Bilo je 10
napadaa, ali nisu uspeli da ga savladaju, pa su im u pomo dola jo desetorica, te su uspeli da
savladaju Pizara i da ga ubiju.
U Peruu je ponovo izbio graanski rat izmeu Pizarovaca i Almagrovaca. Na elu Pizarovaca bio
je Francisko de Karvahal demon Anda, dok je Almagrovce predvodio Diego de Almagro.
Kralj Karlo V je poslao novog guvernera, Kastra de Vaku, da smiri stanje. Kastra je stao na stranu
Pizarovaca, ali se nije uputao u borbu. Odluujua bitka se odigrala na planinskom lancu upasu.
Pizarovci su nosili crvene, a Almagrovci bele earpe, i Pizarovci su pobedili. Diego de Almagro je
preiveo bitku, ali je uhvaen i pogubljen na velikom trgu u Kusku.
Osvajanje Gvatemale, Hondurasa, ilea, Kolumbije, Argentine, plovidba Amazonom
Kortezove vojskovoe su se posle osvajanja Meksika, 1521. godine, uputile u dalja osvajanja, van
Astekog carstva. Pedro de Alvarado je do 1524. godine pokorio Maje; iskoristio je neprijateljstvo
izmeu dva vodea plemena Kakika i Kvia, pomagao je as jedne, as druge. Alvarado je 1527.
godine otiao u paniju gde je proglaen za viteza reda Santjaga i postavljen za guvernera Gvatemale.
Drugi Kortezov kapetan, Kristobal de Olida, je takoe poslat na Jukatan. Prodro je u dananji
Honduras, gde se odrekao Korteza, koji je potom prevalio 2000km kopnom kako bi ga kaznio i
pogubio.
panci su nastavili da prodiru na jug, ka ileu. Prvi je u ove krajeve stupio Diego de Almagro
Stariji. Iako su ga Indijanci savetovali da ide obalom, on se uputio preko Anda. Na tom putu, 150
panaca se smrzlo, a od zime je stradalo i oko 10 hiljada Indijanaca.
Kada je stigao na vrh Anda, Almagro je stigao u Kokimbo, i do ua reke Akonkagve. U ileu su
ivela divlja, ali hrabra i borbena plemena Promauaka i Araukana. Almagru se inilo da je u jednoj
bici uspeo da potue Indijance, ali su ga oni u protivnapadu potisnuli.
Povratak je bio tei od dolaska. panci su se kretali kroz visoravan Atakame; to je zapravo
pustinja, dugaka 800km. Poto je Almagro ubijen 1534. godine, osvajanje ilea je odloeno. Ovaj
poduhvat je nastavio i zavrio Pedro de Valdivilja. On je poticao iz plemike porodice iz
Estremadure. Francisko Pizaro je ovlastio Valdivilju kao svog namesnika u ileu. Valdiviljina
ekspedicija je brojala 150 panaca i odred Indijanaca.
Kada su skrenuli prema moru, panci su otkrili jednu dolinu, i dali joj ime Valparajzo rajska
dolina. Junije, Valdivilja je 1541. godine osnovao grad Santiago del Nuevo Extremo Santjago Nove
Krajnje Zemlje. Valdivilja je proglasio sebe za glavnog kapetana ilea, tj. Nove Estremadure. Potom
je nastavio svoje osvajanje i osnovao grad Konsepsion. Ubrzo je dostigao i krajnju granicu u svojim
pohodima reku Bio-Bio. Tu se nalazila zemlja koju su nastanjivali borbeni Araukanci, koji, iako su
se bavili zemljoradnjom i stoarstvom, su bili i kanibali.
U prvom okraju, zahvaljujui vatrenom oruju, Valdivilja je porazio i zaplaio Araukance.
Meutim, oni su se brzo pribrali, ali Valdivilja im je za odmazdu poslao zarobljenike odseenih ruku.
Ipak, ovo je samo jo vie razljutilo Araukance, koji su napali pansku tvravu Tukapel.
Valdivilja, kada je doao u pomo Tukapelu, zatekao je razruenu tvravu, i shvatio je da je
opkoljen. Pod njegovom komandom je bilo 50 panaca i oko 3 hiljade indijanskih plaenika, dok je
Araukanaca bilo oko 10 hiljada. Ni jedan panac nije preiveo, a Valdivilja je zarobljen. Tri dana su sa
njega sekli komadi po komadi mesa. Araukanci su se ponovo borili, na obali Bio-Bija, sa panskom
vojskom pod komandom novog guvernera Vijagre, ali su ovaj put poraeni. Vijagra je osnovao grad
Osorno 1558. godine, i time je osvajanje ilea praktino bilo zavreno. Reka Bio-Bio je sve do 1850.
godine bila granica panskih osvajanja.

panske konkvistadore je zaokupljala pria o Eldoradu. To je legendarna drava koja je dobila ime
po svom kralju El Doradu zlatnom oveku. Ovu priu su panci sluali od Indijanaca u Peruu, ali
nisu znali tano gde se ova zemlja nalazi u Ekvadoru, Kolumbiji, Venecueli, Gvajani.
Gonzalo Pizaro (brat Franciska Pizara) je 1542. godine poao iz Kvita sa 340 panaca i 4 000
Indijanaca. Popeli su se na Kordiljere, spustili se sa njih i naili na reku Napo. Pratili su je celim tokom
i stigli do mesta gde se ona uliva u reku Maranjon. Tu se ekspedicija razdvojila, i komandu nad drugim
delom je dobio Francisko de Oreljan.
Francisko de Oreljan je izvrio veliki podvig. Preplovio je Maranjon, a zatim uao u Amazon,
kojim je stigao do mora. Za to mu je trebalo 8 meseci plovidbe. U svojoj prii pred kraljem Karlom V,
rekao je da se samo jednom uplaio, i to kada su ga napale ene duge kose, naoruane lukom i strelom.
Po njima je reku nazvao Amazon.
Himenez de Kvesada je tragao za Eldoradom. Poao je sa 700 panaca i 3500 Indijanaca uz reku
Magdalenu. Samo estina ih je preivela. Izali su na visoravan Bogote. Tamo su ugledali polja
kukuruza. Tu su iveli ipi, koji su bili organizovani u savez plemena. Jednim od plemena je vladao
Bogota, u gradu koji je nosio njegovo ime. ipi su bili veti zemljoradnici i uzgajivai stoke, a ovldali
su i metalurgijom i grnarstvom. Ipak, konkvistadori, su ovu oblast (2x veu od Francuske) lako
zauzeli. Pohvatali su jednog po jednog vladara plemenskog saveza.
Za Kvesadom su stigli i Pizarov oficir Belalkazar, i nemaki konkvistador Nikolas Federman.
Naime, finansijeri Karla V su bili nemaki bankari iz Augzburga Fugeri i Velzeri. Da bi nekako vratio
deo dugova, Karlo je dozvolio Nemcima da eksploatiu zlatne rudnike i da vade bisere.
Kvesada je otkrio Kolumbiju, izvor zlata i dragog kamenja, a zemlji je nadenuo ime Novo
Carstvo Grande.
U osvajanje Gvajane, krenuo je i Diego de Ordaz. On je lutao 4 godine uzdu reke Rio Negro
traei Eldorado. Njegovo traganje je nastavio Pedro de Ursua, koji je doao u ravnicu Manaosa, i
potom obustavio traganje.
Prvi je delove Argentine istraio Diaz de Solis. On je pronaao ue La Plate, i dao joj ime Mar
Dulce.
U osvajanje ovog podruja krenuo je Mendoza 1536. godine sa 11 brodova i 1000 ljudi. Flota je
potom stigla do Rio de la Plate, i tu je Mendoza osnovao grad, budui Buenos Ajres. Mendozu je
nasledio Huan de Ajolas. On je plovio Paranom sve do Paragvaja, gde je uspostavio straarsku
postaju kod ua reke. To je budui glavni grad Paragvaja Asunsion.
panski istraivai u Severnoj Americi
Kortez je u Meksiku organizovao etiri pomorske ekspedicije du obala Pacifika, kako bi nale
prolaz Paso. U tom traganju, otkrio je dananju donju Kaliforniju 1532-1535. godine. panci su mislili
da je re o ostrvu, i nazvali su ga Isla de Kortes.
Panfilo de Narvaez (Narvaz) je uestvovao 1511. godine u osvajanju Kube. Poslat je 1521.
godine da preuzme komandu u osvajanju Meksika od Korteza. Ipak, bio je savladan od strane Korteza,
i u njegovom zatoenitvu je proveo 3 godine. Uspeo je da pobegne i da se vrati u paniju. Kralj mu je
dao dozvolu da osnuje jednu koloniju na Floridi, koju je bio otkrio Ponse de Leon.
Narvaz je u ekspediciju krenuo 17. juna 1527. godine iz panije, sa 5 brodova i 600 ljudi. Na ovom
putu, flotu je zahvatio uragan, u kojem je izgubio nekoliko brodova, a i zaplaeni mornari su odbili da
nastave sa njim. Narvaz je stigao do zaliva Tampa, a odatle je putovanje nastavio kopnom.
Uz put, pance su napadali Indijanci. Posada brodova je posle izvesnog vremena otplovila natrag u
paniju. Narvaz je odluio da sagradi brodie, kako bi se dokopao nekog od zapadnoindijskih ostrva.
panci su uspeli da sagrade nekoliko amaca. panci su proli ue reke Misisipi i tu ih je zahvatila

bura. Preivelo je samo 85 ljudi, koji su stigli na obale junog Teksasa. Mnogi su u nedostatku
namirnica uskoro pomrli, dok su ostali bili zarobljeni od strane Indijanaca. Neki panci su pali u ruke
miroljubivih Indijanaca. Jedan takav panac bio je Kabeza de Vaka. On je 6 godina iveo meu
Indijancima, i na kraju je sa jo trojicom uspeo da pobegne. Do kraja su stigli do jednog panskog
naselja u Meksiku aprila 1536. godine. Preli su 3600km.
Kabeza je meu Indijancima uo legende o bogatim planinama na severu, to su panci povezali sa
priom o sedam gradova Sibole.
Guverner Nove panije, Antonio Mendoza je poslao ekspediciju. Kao prethodnica na sever, su
poslati Mavar Estevaniko i franjevac Markos de Nisa. Estevaniko je posle svae sa Indijancima ubijen,
dok se Markos vratio i uveliao priu o sedam gradova Sibole.
Ka severu su, iz Meksika, krenule dve ekspedicije. Jednu, 1540-1542. godine, vodio je Francisko
de Koronado, a drugu 1539-1543. godine vodio je Fernando de Soto. De Soto se kretao uz istonu
obalu Meksika, a Koronado je iao du zapadne, tihookeanske obale.
Koronado je potom stigao na teritoriju Arizone. Dok je Fernando de Alarkon otkrio da
Kalifornija nije ostrvo. Koronadov oficir Antonio de Gardenas je otkrio Veliki kanjon reke
Kolorado. Narednih 40 godina, panci nisu ili u ovom pravcu.
Fernando de Soto je dobio dozvolu da istrauje obalu Floride. Pod svojom komandom je imao 600
ljudi. On je bio veoma svirep prema Indijancima. Jednom, da bi proverio kako njegovi ljudi rukuju
maevima, bez glave je ostalo 40 Indijanaca.
De Soto se kretao kroz Floridu, Dordiju, planinama Severne i June Karoline, ali zlato nije
naao. Ekspedicija je stigla u Tenesi, a zatim u Alabamu. Tu je jedan deo zarobljenih Indijanaca
pobegao, i oni su se pridruili lokalnom plemenu. Za odmazdu, De Soto je osvojio to selo i pobio 2500
mukaraca, ena i dece. U maju 1541. godine otkrio je veliku reku Misisipi (Mesaabea otac reka) i
preao preko nje u Arkanzas. De Soto je umro 1542. godine od tropske groznice. Nasledio ga je Luis
de Moskoza.
Magelanov put oko sveta (1519-1522)
Slavni moreplovac, Ferdinand (Fernando) Magelan, koji je u slubi panije prvi oplovio svet,
bio je poreklom Portugalac. Poticao je iz plemike porodice. Magelan je roen oko 1480. godine u
mestu Ponte da Barka na severu Portugalije. Postao je pa na dvoru kraljice Eleonore u Lisabonu, i tu
je uivao naklonost kralja oaoa II Savrenog.
Na svoje prvo putovanje, Magelan je krenuo 1505. godine, kao uesnik Franciska de Almeide na
Indiju. Vodio se kao prekobrojan, to je znailo da, uprkos svom poreklu, mora da obavlja sve dunosti
koje su vrili obini mornari.
Istakao se pod Albukerkeom kao vojnik, u borbama koje su se vodile za zauzimanje Malake 1511.
godine. Sa putovanja se vratio 1513. godine, sa jednim crnim 13-ogodinjim robom, Enrikeom.
Ureenje panskog kolonijalnog carstva
panci su radi lakeg upravljanja, podelili svoje teritorije na 11 vicekraljevstava i dva velika
guvernerstva. Posedi u junoj Americi su podeljeni na dva vicekraljevstva: Novu paniju (Meksiko) i
Peru, i 10 provincija (audiencia). Svaki guverner je imao u svojim rukama vrhovnu upravnu i vojnu
vlast. Njegov rad su nadgledale audiencie-sudovi i kraljevi predstavnici koredigori.
Zbog lakeg naseljavanja osvojenih zemalja, panci su uveli sistem enkomiende, a potom je to
zamenjeno sistemom haciende.
Enkomienda je bila slina feudalnom imanju. Jedno, ili nekoliko sela bi bilo podreeno jednom
pancu enkomenderu obino oko 2 000 Indijanaca. Dunost enkomendera je bila da seljake titi, da
se brine o njihovom prelasku u hriansku veru. Vlasnici enkomiendi su zauzvrat morali da uestvuju
kao ratnici u odbrani provincije. Seljaci su enkomenderu morali da plaaju danak i da besplatno
obrauju njegovo imanje.

panski ambiciozni kolonijalni projekti, kao to su podizanje novih raskonih gradova, otvaranje
rudnika, gajenje eerne trske, su traili mnogo radne snage. Indijanci su podlegali pod tekim radom i
bolestima koje su doneli Evropljani, a na koje oni nisu bili otporni. Zbog svega toga, broj Indijanaca se
smanjivao. Sa 11 miliona 1519. godine, na 2,5 miliona 1597. godine.
U Karibima, domorodako stanovnitvo je bilo gotovo istrebljeno, te su panci poeli da dovoze
crno roblje iz zapadne Afrike. Monopol na ovu trgovinu su imali Portugalci, koji su drali zapadnu
Afriku. Oni su to radili nezvanino, a od 1580. godine zvanino, kada im je panski kralj dao dozvolu
da plove direktno iz Lisabona za panske posede i prodaju roblje. Kasnije su se ovom unosnom poslu
prodaje crnog roblja posvetili Englezi.
Poto se sistem enkomiende pokazao neisplativim, zamenio ga je novi sistem tzv. mita u Peruu, ili
repatrimiento u Meksiku. Poglavar svakog indijanskog sela je morao da stavi na raspolaganje odreeni
broj mukaraca koji bi bili odvoeni na rad. Jedini nain da Indijanci ovo izbegnu, bilo je da se presele
u pansko naselje, prihvate pansku odeu i nain ivota, i da rade kao najamnici, ili ako imaju znanja,
kao zanatlije.
Uporedo sa osvajanjem, irena je i hrianska vera (milom ili silom). Prvi misionari su bili
Franjevci, koji su stigli 1524. godine njih 12 predvoenih Martinom iz Valensije. Dominikanci su
stigli sledee, 1525. godine. Misionari su uzimali Indijance u zatitu. Dolo je do meavine starih
verovanja sa hrianstvom. Kult Bogorodice bio je usko povezan sa svetkovinama Majke zemlje i
boginje kukuruza.
Indijanci su ovladali mnogim zanatima, i u njima, kao npr. rudarstvu, nadmaili pance. Dolo je
do rasnog meanja. Meksiko je danas zemlja Mestika, koji su ponosni na oba porekla, dok je meanje u
Peruu ilo sporije.
Saobraaj preko Atlantika je bio vrlo iv. Proseno je za Novi svet plovilo iz panskih luka oko 60
brodova godinje. Glavne luke u Americi su bile Havana na Kubi, Portobelo i Nombre de Dios u
Panami, i Vera Kruz u Meksiku. Putovanje je bilo nesigurno zbog nevremena i gusara.
Zbog vee sigurnosti, panski brodovi su plovili u konvojima, i iz panije su konvoji isplovljavali
dva puta godinje.
PANIJA OD KRAJA 15. DO DRUGE POLOVINE 16. VEKA
Prostor i stanovnitvo panija do arapskog osvajanja arabljansko osvajanje
Planinski lanac Pirineja ini barijeru izmeu panije i ostalog dela Evrope, dok je Gibraltar bio
mala prepreka izmeu Pirinejskog poluostrva i Afrike, te je tako i nastala izreka Afrika poinje iza
Pirineja.
Na severozapadu poluostrva nalaze se pokrajine: Galisijia, Asturija, Baskija i Navara. Najvei
grad u Galisiji je luka La Korunja; najvei grad Asturije jeste Ovijedo, kao i luke Hihon i Sentander; u
Baskiji su najvee luke Bilbao i San Sebastijan. Navara se nalazi sa panske i francuske strane Pirineja,
te je dugo bila uzrok sukoba izmeu panije i Francuske; najznaajniji gradovi sa panske strane su
Pamplona i luka Fuentarabia, a sa francuske strane Bajon.
U sredinjem delu zemlje, nalazi se Leon, sa gradovima Salamankom i Zamorom; kao i najvea
pokrajina Kastilja. Kastilja je smetena na visoravni (Meseta) koja zauzima 60% panske teritorije.
Planine Sijera de Gvadarama, Sijera de Gata i Sijera de Gredos razdvajaju Kastilju na severnu (Staru
Kastilju) i junu (Novu Kastilju).
Najznaajniji gradovi u Kastilji su Burgos, Toledo, Valjadolid, Madrid, Medina del Kampo
Jugozapadno od Madrida, prema dananjoj granici sa Portugalijom, prostire se Estremadura sa
Alkantarom, Meridom, Badahosom.
Lancem Sijera Morene, centralni deo je odvojen od juga, od Andaluzije, koja izlazi i na
Sredozemlje i na Atlantski okean. Najznaajniji gradovi su Sevilja i Kordoba.

Na istonom delu poluostrva, du Sredozemne obale, od Gibraltara prema severu, prostiru se

Granada, sa Granadom, Malagom, Almeirom; Mursija sa Kartahenom; Valensija sa Valensijom,
Alikanteom; Katalonija sa Barselonom, Taragonom, Tortozom; na granici sa Francuskom nalaze se
Rusijon i Serdanja. U zaleu Valensije i Katalonije, prostire se Aragon, sa Saragozom, Hueskom,
Leridom.
Najstariji stanovnici su bili Baski i Iberi, koje od 6. veka pne potiskuju Kelti. Feniani su u 11.
veku na obali osnivali svoje kolonije Kadiz, Malaku Prva drava koja se u osvajanju panije nije
ograniila samo na obalu, ve je prodirala i u dubinu teritorije, bila je Kartagina. U drugoj polovini 3.
veka pne, kartaginske vojskovoe Hamilkar, Hazdrubal (osnovao Novu Kartaginu tj. Kartahenu, u 2.
punskom ratu 218-201) i Hanibal, su pokorili najvei deo plemena koja su tada naseljavala paniju.
paniju su, tokom 3. veka, preplavili Franci, a poetkom 5. veka, bila je izloena stalnim napadima
plemena iz june Galije Alana, Sveva, Vandala. Posle odlaska Vandala i Alana u Afriku, iz june
Galije u paniju su stigli Vizigoti. Vizigoti su bili manjina nad pokorenim romanizovanim
stanovnitvom, i oni su osnovali kraljevinu sa seditem u Toledu. Ipak, ova kraljevina nije mogla da
prui otpor arabljanskoj invaziji.
Arabljanska vojska, koja se vrlo brzo rairila po severnoj Africi, vrlo brzo je stigla i u paniju.
Vojska jaine od oko 7000 ljudi, pod zapovednitvom Tarika, je 26. jula 711. godine prela Gibraltar
(po Tariku je i dobio ime Tarikova stena), i porazila Vizigote kod Vadi Bake.
Za nepune etiri godine, Arabljani su postali gospodari itave panije, izuzev uskog pojasa na
podruju Pirineja i u Asturiji. Na osvojenoj panskoj teritoriji, Arabljani su obrazovali poseban emirat,
potinjen kalifatu u Damasku.
panija je pod arabljanskom vladavinom doivela znaajan kulturni i privredni uspon. Arabljani,
koje su stanovnici panije nazivali Mavri (Moros), nisu bitno menjali osnovu drutvenog ureenja
koje su zatekli specifine feudalne odnose zasnovane u vreme vizigotske vladavine, koji su jo bili u
razvoju.
U islam je preao manji deo autohtonog panskog stanovnitva. Za njih se ustalio naziv muvaladi,
dok je hriansko stanovnitvo obeleavano nazivom mozarabi.
Do 10. veka, u arabljanskoj paniji, bilo je oko 400 gradova, od kojih su najznaajniji Kordova,
Toledo, Sevilja, Granada, Valensija. U to vreme vladao je Abd al-Rahman III (912-961) koji se 929.
godine proglasio kalifom. Od tada je Kordova sedite kalifata. Jaanje feudalne anarhije je, u 11. veku,
dovelo do razbijanja kalifata na 23 samostalne dravice koje su stalno meusobno ratovale.
Rekonkvista stvaranje hrianskih drava kulminacija Rekonkviste putevi ekspanzije
Katilje i Aragona
Uporedo sa arapskim osvajanjem, teklo je i oslobaanje zauzetih teritorija od strane hriana
Rekonkvista (ponovno osvajanje). Ovaj proces je trajao skoro 800 godina, od arapske najezde,
poetkom 8. veka do 1492. godine, kada je pala Granada, poslednje mavarsko uporite na Pirinejskom
poluostrvu. Poeci Rekonkviste, kao i njena cela istorija su proeti brojnim legendama.
Peina Kovadonga je legendarno ishodite Rekonkviste, a za njen poetak se uzima 718. godina.
Na elu grupe plemia bio je izvesni Pelajo (Pelagije), koji je tvrdio da vodi poreklo od drevne loze
vizigotskih kraljeva (bio unuk Rekesvinta 649-672). Sa 300 vojnika pobedio mavarsku vojsku.
Znaajna je i legenda o Svetom Jakovu, tj. Svetom Santjagu, koji je postao panski nacionalni
svetitelj i zatitnik. Sveti Jakov je jedan od Apostola. Prvi je apostol koji je stradao kao muenik
ubijen je u Jerusalimu po nareenju Iroda Agripe. Po panskoj tradiciji, za ivota je posetio Pirinejsko
poluostrvo i tu propovedao. Ova legenda datira iz 7. veka.
Po prii, telo Svetog Jakova je preneto iz Jerusalima u paniju, gde je otkriveno u 9. veku u
Galisiji. Na mestu gde su pronaene moti, podignuta je 899. godine crkva Santjago de Kompostela,
koja je postala jedno od najznaajnijih svetilita hrianske Evrope. Santjago je bio i naziv jednog od
tri viteka reda (Kalatrava, Alkanatra, i Santjago) koji su imali znaajnu ulogu u borbi protiv Mavara.
Takoe, Santjago je bio i bojni pokli panske vojske.
Ipak, meusobni ratovi nepokornog plemstva, su hrianskim vladarima stvarali vie problema od
Mavara.

Nije bila retkost da hriani vre vojnu slubu kod muslimana i obrnuto. To je bio sluaj i sa El
Sidom, jednom od najslavnijih linosti Rekonkviste.
El Sid Kampeador, tj. pravo ime Rodrigo Diaz de Bivar, je nakon proterivanja iz Kastilje (od strane
kralja Alfonsa VI) postao najamniki zapovednik u mavarskoj vojsci. Zauzeo je Valensiju.
Rekonkvista je otpoela u Asturiji, i stvorena je istoimena kraljevina, ija prestonica je postao
Ovijedo. Alfonso Veliki (866-910) je dravu podelio svojim sinovima. Jedan je dobio Luzitaniju i
Galisiju, drugi Asturiju, a trei teritoriju Leon. Posle 14 godina, teritorije su ponovo objedinjene u
kraljevinu, za koju je preovladalo ime Leon. Kreljevi Leona su pomerali granice hrianstva, i svoje
drave, prema jugu, te je i prestonica vie puta seljena. Od kraja 9. veka, to je grad Burgos.
Novoosvojeni krajevi su bili izloeni stalnim upadima Mavara, te je njihovo stanovnitvo bilo stalno
na oprezu, te su dizali brojne zamkove po kojima je pokrajina i dobila ime Kastilja.
Iako se Kastilja nalazila, kao grofovija, u sastavu Leona, moni kastiljski vladari su potinjavali
sebi plemstvo novoosvojenih teritorija, i ubrzo su se javile tenje za samostalnou u odnosu na Leon.
U 10. veku, kastiljski grof Fernando Gonzales je iskoristio priliku. Njegov suveren, kralj Leona,
Ramiro je poraen u borbi sa Mavrima, i Fernando je uspeo da izdejstvuje nezavisnost Kastilje. Do
konanog ujedinjenja, dolo je 1230. godine.
U severnim i severoistonim delovima dananje panije, formirala se druga vea drava Aragon.
Ubrzo po poetku Rekonkviste, u Asturiji je obrazovana grofovija (od 860. godine kraljevina) Navara.
Navara je postepeno zadobijala sve franake posede, pa je krajem 10. veka i Aragon potpao pod njenu
vlast. Vlast Navare je jaala, i kralj Sano Veliki (970-1035) je uspeo da pod svojim skiptrom okupi sve
hrianske zemlje na poluostrvu. Dravu je podelio izmeu sinova, od kojih je jedan dobio Aragon.
Aragon je 1035. godine postao nezavisna drava. Do ujedinjenja Aragona i Katalonije je dolo 1137.
godine.
Stvaranje kraljevine Portugalije 1143. godine. I tako su na Pirinejskom poluostrvu postojale 3
velike hrianske drave.
U Rekonkvisti, vani dogaaji su bili osvajanje stare vizigotske prestonice Toleda (1085) koju je
osvojila krstaka vojska sastavljena od panaca, Normana, Nemaca i Italijana; bitka kod Las Navas de
Tolosa 16. jula 1212. godine najvea pobeda Rekonkviste. (Alfonso VIII Kastiljski, Sano VII od
Navare, Petar II Aragonski, Alfonso II Portugalski vs. Muhamed al-Nasir). Velika teritorijalna
proirenja su ostvarena za vreme vladavine Ferdinanda Svetog (1217-1252) osvojeni su: cela
Andaluzija (Kordova 1236, Sevilja 1248), kasnije (1266) pala je i Mursija, tako da je Kastilja izbila na
obale Atlantskog okeana, i na obale Sredozemnog mora.
Dok su Kastiljci zauzimali Andaluziju i Mursiju, Aragonci su osvojili bogatu primorsku pokrajinu
Valensiju. Time je praktino okonana Rekonkvista. Mavri su ostali samo jo u Granadi, odakle su
isterani tek 1492. godine.
U doba Rekonkviste nisu osvajane samo teritorije koje su bile pod vlau Mavara, ve su
zauzimane i teritorije koje se pre toga nisu nalazile u sastavu drava na Pirijenskom poluostrvu.
Aragon je u Rekonkvisti podneo manje rtava od Kastilje, i zadobio je manje od Kastilje, ali je zato
njegova ekspanzija bila usmerena ka teritorijama u Sredozemlju, izvan poluostrva. (imperijalne
ambicije u kasnijoj zajednikoj dravi uneo je Aragon). Aragon je u svoj sastav ukljuio Balearska
ostrva, Siciliju, Sardiniju i neke manje posede na teritoriji dananje Francuske.
Osvajanje Baleoarskih ostrva (Majorka, Minorka, Ibica), od strane Aragona, poelo je 1229.
godine. Do 1230. godine osvojena je Majorka. Minorka je osvojena 1287. godine. Najznaajniji uspeh
u ekspanziji Aragona na Sredozemlju, bilo je osvajanje Sicilije. Uz podrku vizantijske diplomatije, i
lokalnog stanovnitva, koje je bilo nezadovoljno vladavinom arla Anujskog, Pedro Aragonski ga je
uklonio, i ovladao Sicilijom. To je bilo tzv. Sicilijansko veernje 1282. godine. Potom je usledio
dugotrajan rat izmeu Pedra III Aragonskog (Pedro III el Grande) i arla Anujskog i njegovih
saveznika (Papske drave i Francuske), koji je okonan 1302. godine mirom u Kaltabeloti.

Kneevi Sardinije su se od 12. veka nalazili pod uticajem Pize i enove. Aragon je 1326. godine
potisnuo Pizance, a utvreni grad Kaljari je postao sedite njihove vlasti. Aragonska vlast nad
Sardinijom je definitivno uvrena u prvoj etvrtini 15. veka za vladavine Alfonsa Velikog (mislim
Alfonso V od Aragona 1416-1458). Alfonso je posle dvadeset godina borbe (1421-1443) osvojio
Napulj, i zavladao umesto Anujaca Napuljskom kraljevinom. Kako nije imao zakonitih potomaka,
ostavio je zemlje aragonske krune svom bratu Huanu, a Napuljsku kraljevinu svom vanbranom sinu
Feranteu.
Sredinom 15. veka, aktivna spoljna politika Aragona na Sredozemlju, dola je do izraaja i u
njegovom odnosu prema arapskim vladarima u severnoj Africi. Tunis je jedno vreme plaao danak
aragonskom kralju.
Postojala su tri odlike aragonskog osvajanja. Prvo, uspeh osvajake politike se dobro uklopio u
trgovake ciljeve Barselone. Drugo, diplomatska aktivnost na meunarodnom nivou je uskoro postala
znaajna odlika poslovanja Aragona i donela je stvaranje jednog od najbogatijih arhiva u
srednjovekovnoj Evropi. Tree, pomorske pobede admirala Ruera di Lorije su nagovestile buduu
mo katalonske flote. Organizacija aragonske imperije se zasnivala na jednostavnoj, ali pogodnoj
ustanovi vice-kraljeva, koji su po pojedinim prekomorskim oblastima u odsustvu kralja imali punu
kraljevsku vlast.
Kastiljci su se drali poluostrva. Jedina teritorija koju su dobili van panije, bila su Kanarska
ostrva. Njih su nastanjivala berberska plemena Guana. Kastiljci pokuavaju da ih osvoje poetkom
15. veka. Ubrzo su se u trku za Kanare ukljuili i Portugalci. (pokuao je da ih pokori 1402-1405
normanski riter an de Betankur. Portugalac, Alonso Fernandes de Lugo, osvojio je 1431. godine La
Palmu i iskrcao se na Tenerife gde je teko poraen).
Mirom u Alkasuvau 1431. godine, Portugalci su priznali kastiljski suverenitet nad Kanarima. Do
potpunog osvajanja ostrva dolazi tek 1483-1513. godine, posle tekih borbi, u kojima je istrebljeno
gotovo itavo domorodako stanovnitvo. Otkriem Amerike, Kanarska ostrva su dobila veliki znaaj,
kao usputna stanica za snabdevanje brodova.
UJEDINJENJE ARAGONA I KASTILJE I STVARANJE JEDINSTVENE PANIJE
Aragon i Kastilja uoi ujedinjenja borba Ferdinanda i Izabele za presto pravne i ostale
pretpostavke jedinstva linost Ferdinanda i Izabele
Do stvaranja jedinstvene panske drave dolo je u poslednjoj etvrtini 15. veka, ujedinjenjem
Aragona i Kastilje, to je bio rezultat braka izmeu Izabele Kastiljske i Ferdinanda Aragonskog.
Ovo dvoje vladara, koje je papa Aleksandar VI Bordija poastvovao nazivom Katoliki kraljevi, je
dovrilo Rekonkvistu osvajanjem Granade. Takoe su povratili Navaru, tako da se pod njihovom
vlau nalo celo Iberijsko poluostrvo, izuzev Portugalije.
I Aragonom i Kastiljom, od kraja 14. veka, vladali su lanovi porodice Trastamara. Kastiljski
kralj, Huan II (1406-1454) je iz prvog braka imao sina Enrikea, a iz drugog erku Izabelu i sina
Alfonsa. Posle njegove smrti, nasledio ga je Enrike IV (1454-1474). Poto u prva dva braka, dugo
nije imao dece, nadimak El Liberal, zamenjen je sa El Impotente.
Enrike IV je bio pod uticajem Beltrana de la Kueve, monog plemia (grande). Kada se Enriku
IV rodila erka Huana, javila se sumnja da je njen pravi otac Beltran, te je princeza nezvanino zvana
La Beltraneha. (Beltranka).
Kortesi Kastilje su sazvani 1462. godine, i od njih je kralj traio da poloe zakletvu da je Huana
zakoniti naslednik prestola, to su kortesi odbili tvrdei da ona nije kraljeva erka, i kao zakonite
pretendente istakli Alfonsa (kraljevog brata) i Izabelu (kraljevu sestru). Pristalice Alfonsa i Izabele su
nale saveznika u aragonskom kralju Huanu II, koji je mislio da enidbom svog sina Ferdinanda za
Izabelu, ostvari aragonske pretenzije na presto Kastilje.
Kada je 1467. godine Alfonso umro, na pregovorima voenim septembra 1468. godine u mestu
Toros de Guisando, Enrike IV je priznao svoju polusestru Izabelu za naslednicu prestola, ali je
postavio uslov da se Izabela ne sme udati bez njegovog odobrenja. Ipak, aragonski kralj Huan II je ve
juna 1468. godine poeo sa branim pregovorima za svog sina Ferdinanda. Ugovor je sklopljen januara

1469. godine, a 19. oktobra 1469. godine, venanje je obavljeno u Valjadolidu. Ferdinand Aragonski
je imao 17, a Izabela Kastiljska 18 godina. Novac za svadbu je pozajmljen, a hroniari gotovo da i ne
iznose podatke o ovome.
Posle smrti Enrika IV, njegova erka Huana je ponovo istakla svoje pravo na presto. Imala je
podrku dela kastiljskog plemstva, kao i podrku portugalskog kralja Alfonsa Afrikanca i francuskog
kralja Luja XI. Do odluujue bitke izmeu pretendenata dolo je 1. marta 1476. godine kod grada
Toro. Ferdinand i Izabela su izali kao pobednici, iako su borbe nastavljene do 1479. godine. Huana se
povukla u manastir.
Svaka od kraljevina je zadrala svoju samostalnost. Jedina spona koja je vezivala Aragon i
Kastilju, bio je brani ugovor izmeu Ferdinanda i Izabele.
Po stupanju na presto 1474. godine, Izabela je imala 23. godine. Bila je pobona, dostojanstvena i
odluna vladarka, ali je takoe bila i netoleranta i sklona ka pompi. Ferdinand je bio godinu dana
mlai od Izabele. On je bio oprezan, krt, nije istupao impulsivno, ali su mu nedostajali otvorenost i
dareljivost. Izabelu su zaokupljali unutranji problemi, dok je Ferdinandova panja bila usmerena ka
diplomatiji.
Svaki od kraljevskog para je bio vladar u svojoj dravi, dok je u drugoj bio samo kraljevski
suprunik. Do potpunog ukidanja razlika u unutranjem ureenju i do uspostavljanja jedinstva, doi e
tek u 18. veku, stupanjem na vlast dinastije Burbona (nakon rata za pansko naslee 1701-1714).
Uprkos isticanoj ravnopravnosti, Kastilja je imala dominantan poloaj. Imala je veu teritoriju, vie
ljudstva, i bila je administrativno i etniki homogenija od zemalja koje su podpadale pod krunu
Aragona.
Sva postavljanja politikih, crkvenih, ili vojnih linosti, morala su biti u skladu sa kraljiinim
eljama. Ferdinand je morao da ivi u zemlji svoje supruge, i nije smeo da naputa Kastilju bez njene
dozvole. Takoe, Ferdinand nije mogao da povede rat bez Izabelinog odobrenja. Ferdinand se
obavezao da e dovriti Kastiljski nacionalni zadatak okonanje Rekonkviste, tj. osloboditi Granadu.
Ravnopravnost se ogledala u tome da je svaki dokument morao nositi potpis oba vladara. Da su
oba vladara imala vrhovnu sudsku vlast. I kraljev i kraljiin lik su se nalazili na novcu. Imali su
zajedniki peat, na kome su se nalazili grbovi obe kraljevine, kao i zajednika zastava. Jedinstvo i
ravnopravnost vladajueg para su bili olieni u motu Tanto Monta (jedan je dobar koliko i drugi).
Unutranje reforme jaanje centralne vlasti
U Aragonu su konstitucionalne slobode i privilegije fueros bile vee i vie uvaavane nego u
Kastilji. Dravni zakoni vae jedino uz pristanak kralja i kortesa. Generalitet je preuzeo sudske i vojne
funkcije i vodio rauna o troenju novca.
Ustanova Kraljevog saveta u Kastilji datira jo iz srednjeg veka. U poetku je to bilo savetodavno
telo, sazivano povremeno po kraljevoj volji. Broj lanova je varirao. Vremenom su u saveti poeli
glavnu re da imaju kraljevi miljenici Validos. To je omoguilo savetu, naroito u sluaju slabog
vladara, da rukovodi dravom.
Ferdinand i Izabela su potpuno podredili savet vladaru. Umesto krupnih plemia grandes savet
je popunjavan pravnicima iz srednje klase, profesionalnim birokratama - letrados koji je brojao 1112 lanova (1 prelat, 3 plemia, 8-9 pravnika). Savet se sastajao svakim danom, osim nedelje i
praznika. Kralj je prisustvovao sednicama. Savet je, takoe, bio i najvii pravosudni organ. Pored ovog
saveta, postojala su jo 4 slina: Savet za Hermandad (1476-1498); Savet za finansije; Savet
Inkvizicije; Savet za viteke redove. Kasnije, 1524. godine, za vreme vladavine Karla V, osnovan je i
Savet za Indiju (tj. za posede u Americi). Kraljev savet je imao prvenstvo i imao je najire polje
delovanja. Ostali saveti su, uglavnom, konkretizovali njegove odluke. Najveu autonomiju imala je
tzv. Suprema, tj. Savet Inkvizicije.

Uporite feudalnih sloboda i kontrole centralne vlasti bili su Kortesi. Kortes je staleka skuptina.
Postojalo je pet kortesa: kortes Kastilje, zajedniki kortesi krune Aragona, kortesi Aragona, kortesi
Katalonije, kortesi Valensije.
Nije postojao ustaljeni vremenski redosled saziva, kao ni stalno mesto u kome je zasedao Kortes.
To je bilo preputeno kraljevoj volji. Zasedanja su trajala dok se ne rei problem zbog kojeg je
skuptina sazvana.
Pored gradskih saveta, postojao je u Kastilji i Hermandad (bratstvo), tj. udruenje gradova radi
odravanja javnog reda i mira. Na elu Hermandada bila je glavna skuptina Junta General, u koju je
ulazilo po 8 predstavnika gradova svake provincije. Hermandad je vrio sudske funkcije, mogao je da
podigne odrede milicije, sakupljao je poreze neophodne za svoje odravanje.
Ferdinand i Izabela su delovanje Hermandada podredili interesima krune. Na zasedanju Kortesa u
Madrigalu, aprila 1476. godine, Hermandad je stavljen pod kontrolu vladara, i na elo Hermandada je
postavljen, kao kraljev predstavnik, biskup Kartagene. Nijedan sloj stanovnitva nije bio izuzet od
plaanja taksi za Hermandad. Hermandad je svoju ulogu u vreme stabilizovanja vlasti ispunio, te je
1498. godine ukinut.
Takoe, od 1480. godine, u svako gradsko vee postavljen je kraljev predstavnik koredigor iji
zadatak je bio da vodi rauna o gradskim finansijama, javnim zemljitem, organima reda, tj. da li se
time upravljalo u skladu sa kraljevim interesom. Pored koredigora, predstavnici centralne vlasti u
lokalnim upravama, bili su peskidori, vedori. Peskidori su se bavili pravosudnim problemima, tj. onim
problemima kojima lokalni sudski organ nije mogao da izae na kraj. Vedori su vrili opti nadzor nad
javnim poslovima i o tome obavetavali krunu. Da bi se obezbedio izbor najboljih, i kaznile
zloupotrebe poloaja, postojala je tzv. rezidencija. To je rok od 50 (kasnije 30) dana u kome je
koredigor, ve opozvan sa dunosti, trebao da ostane na poloaju.
Znaajan korak u transferu moi i uticaja sa plemstva na krunu, bilo je preuzimanje kontrole nad
vitekim redovima. Pored ogranaka Templara i Jovanovaca, u 12. veku osnovana su i tri autohtona
reda Kalatrava (osnovan 1158., potvren papskom bulom 1164.), Santjago (ne zna se tano, vrv
deceniju kasnije od Kalatrave), i Alkanatra (1183.). Velike povlastice i veliki priliv novca, je
omoguio redovima da steknu visok stepen nezavisnosti. Veliki majstori su imali veliku mo i uticaj.
Templari su proterani iz Kastilje 1312. godine (4. godine nakon proterivanja iz Francuske od strane
Filipa IV Lepog 1285-1314). Posle ubeivanja sa Svetom stolicom, Ferdinand je postavljen za velikog
majstora reda Kalatrave (1487), Alkantare (1494) i Santjaga (1499). Naslednik Ferdinanda i Izabele,
Karlo V, uspeo je da od pape 1523. godine izdejstvuje bulu kojom su sva tri reda objedinjena pod
kontrolom krune.
Takoe, Ferdinand i Izabela su sproveli reforme u pogledu naina regrutovanja ljudstva,
organizaciji, naoruanju i taktici.
U srednjem veku, svaki feudalac je vodio sa sobom svoje vazale koji su mu bili odani, to je
znailo da su pripadnici visokog plemstva imali prave privatne amrije, iji je broj esto nadmaivao
kraljevu pratnju. Stvaranje jake stajae vojske je bitan preduslov jaanja centralne vlasti. Kralj bi na taj
nain prestajao da bude zavisan od plemstva.
Feudalcima je zabranjivano da dre naoruanu pratnju. Uspena taktika vajcarskih najamnika
peaka u borbi sa feudalnom konjicom, kao i pronalazak vatrenog oruja, oznaili su u 15. veku kraj
prevlasti konjice nad peadijom.
Pravu stajau vojsku poee da uvode tek apsolutistiki monarsi u drugoj polovini 17. veka.
Vladari 16. veka su pribegavali unajmljivanju najamnika. Ovaj zanat je proslavio vajcarce i
nemake Landsknehte (sluge zemlji, nemaka najamnika vojska, osnovao ih austrijski nadvojvoda
Maksimilijan, potom car Svetog rimskog carstva nemake narodnosti, posle oko 1479. godine;
najznaajniji vojskovoa landsknehta bio je Georg fon Frundsberg, on nije bio originalan taktiar, al
je znao da vojsku disciplinuje i obui, imao je nadimak Otac landsknehta).
U sprovoenju vojnih reformi, veliku ulogu je imao Gonzalvo Fernandes de Kordova, poznat
pod nadimkom El Gran Capitan.

Promene u nainu regrutovanja su uvedene 1496. godine. Odreeno je da svaki dvanaesti mukarac
od 20. do 45. godine ivota ima vojnu obavezu. Vaan element panske vojske bili su siromani
plemii hidalgoi.
panska vojska je bila podeljena na ete i pukove. ete su imale 500, a pukovi po 6000 ljudi. Na
svaki puk je dolazilo 600 konjanika, a na svaka dva puka 64 topa.
panska vojska je 1505. godine imala 20 pukova. Prilikom reorganizacije u vreme Karla V, 1534.
godine osnovane su formacije jaine brigade nazvane Tercio, a svaki tercio je brojao 3000 ljudi, i
tercio je ime dobijao po mestu gde je bio smeten.
panska konjica je u ovoj novoj taktici bila podreena peadiji. Upotrebljavana je, uglavnom, za
podrku falangama i gonjenje neprijatelja.
panska vojska je bila nepobediva kroz ceo 16. vek, sve do tridesetogodinjeg rata 1618-1648.
godine.
Verski ivot nehriansko stanovnitvo poloaj katolike crkve - Inkvizicija
U paniji je, pored katolika, iveo i veliki broj muslimana. Takoe, bilo je i Jevreja koji su
naseljavali Iberijsko poluostrvo jo od rimskih vremena. Za vreme vladavine Vizigota, Jevreji su bili
izloeni progonima. Po mavarskom osvajanju, poloaj Jevreja se popravio.
Iako su u vreme Rekonkviste, nekoliko vekova voene borbe izmeu hriana i muslimana, vladari
Kastilje i Aragona su sve do 13. veka pokazivali visok stepen tolerancije prema muslimanskom
stanovnitvu. Mavri koji su ostali pod hrianskom vlau nazivani su Mudejares.
Nije bilo dozvoljeno da se Jevreji pozivaju pred sud subotom. Hrianima je bilo strogo zabranjeno
da na silu obraaju inoverce ili da se na bilo koji drugi nain upliu u unutranji verski ivot Jevreja i
muslimana. To je omoguilo nehrianskom stanovnitvu da ostvari velik napredak na ekonomskom
polju. Njima su uglavnom bili povereni poslovi upravljanja dravnim finansijama.
Ipak, vladari Aragona i Kastilje su inili sve da izoluju Jevreje i muslimane od ostalog
stanovnitva. I Mavri i Jevreji su bili u veim gradovim izdvojeni u posebne zajednice (aljamas,
Moreira i Judaria), okruene zidovima. Bilo im je zabranjeno da jedu, piju, ili se kupaju sa hrianima.
Seksualni odnos meu razliitim verama je surovo kanjavan. Lateranski sabor iz 1216. godine
naredio je da se muslimani i jevreji moraju razlikovati od hriana i po spoljnim znacima.
Poloaj Mavara je bio bolji od poloaja Jevreja. Jedan deo Jevreja je, da bi izbegao poniavanja,
preao u hrianstvo, a neki su i prisilno pokrteni. Ovakvi Jevreji su nazivani konverzosi, ili marani.
Istim stopama je krenuo i veliki broj Mavara. Oni su nazivani moriscima. Ipak, esto je njihova
odanost veri dovoena u pitanje, i esto se pravila razlika izmeu starih i novih hriana.
Pokrteni Mavri i Jevreji su esto bili na udaru Crkve, ali njihovo sistematsko proganjanje
nastupilo je u vreme Ferdinanda i Izabele. Ferdinand i Izabela su eleli da njihova jedinstvena drava
bude i u verskom pogledu homogena. Tako je za njihove vladavine, u paniji uvedena inkvizicija.
(Inkvizicija kao vrsta posebnog crkvenog suda za borbu protiv jeresi, postojala je ve 4 veka, i to je
tzv. Biskupska inkvizicija, tj. svaki biskup je na podruju svoje dijeceze trebao da vri istragu protiv
jeresi. Do uobliavanja Inkvizicije dolazi u vreme pape Grgura IX (1227-1241). Ustanovljeni su tzv.
Statuti Svete Stolice, sudovi su bili izuzeti iz nadlenosti biskupa i povereni prosjakim redovima
dominikancima i franjevcima. To je tzv. Papska inkvizicija). Kastilja je bila jedina zemlja u katolikoj
Evropi koja nije slala novac u Rim.
panska inkvizicija, uvedena u vreme Ferdinanda i Izabele, je posebna ustanova i ona je delovala
sasvim nezavisno u odnosu na Papsku inkviziciju. Ferdinand i Izabela su se obratili papi molbom za
uvoenje inkvizicije koja je potvrena bulom od 1. novembra 1478. godine, a panska inkvizicija je
ustanovljena neto kasnije, septembra 1480. godine. Imenovanje inkvizitora i Velikog inkvizitora vrio
je kralj.
Od 1483. godine, upravljanje inkvizicijom je bilo u nadlenosti jednog od 4 dravna saveta Savet
Inkvizicije, ili Suprema. Na elu Supreme bio je Veliki inkvizitor. Prvi i najpoznatiji Veliki inkvizitor
bio je Tomas de Torkvemada. Inkvizicija je bila oruje za jaanje vladarskog apsolutizma.
Zasluga inkvizicije je to to je panija sauvala versko jedinstvo i izbegla estoke verske sukobe i
ratove koji su potresali mnoge evropske zemlje u 16. veku, i prvoj polovini 17. veka. Ipak, zbog

inkvizicije, panija je tri veka bila izolovana od duhovnih strujanja i naunih dostignua na kojima se
zasnivao napredak njenih suseda.
Kada je Torkvemada postao Veliki inkvizitor, imao je 63 godine. Imao je jevrejske krvi. Bio je
dominikanac i prior manastira Santa Kruz u Segoviji. Drao je pratnju od 250 peaka i 50 konjanika.
Umro je 16. septembra 1498. godine. U toku 15 godina, koliko je bio veliki inkvizitor, ukupno je
osueno 185 000 ljudi.
Torkvemadu je nasledio Diego Deza, a potom je Veliki inkvizitor, 1507. godine postao Himenez de
Sizneros. On je bio nadbiskup Toleda i primas panije, kardinal i Veliki inkvizitor. Obavljao je i
dunost regenta u dva navrata, po smrti Filipa I (1506), i po smrti Ferdinanda II (1516).
Zadatak inkvizicije je bio da brine o istoi vere, tj. da pronae i kazni onoga ko je izneverio
hriansko uenje i zapao u jeres. To je znailo da su Jevreji i muslimani, koji nikad nisu ni bili
hriani, bili van domaaja inkvizicije. Uprkos tome, Torkvemada je vrio pritisak na kraljeve da se svi
nehriani ili pokrste ili budu proterani. Naroito je bio protiv Jevreja. Kada se zauzimanjem Granade
1492. godine uveao broj nehriana, kraljevi su popustili i odluili da proteraju Jevreje. Ferdinand i
Izabela su 30. marta 1492. godine potpisali zakon prema kome su svi Jevreji bili obavezni da u roku
od 4 meseca pristupe hrianstvu ili napuste paniju pod pretnjom smrti. (rok je bio 2. avgust 1492,
dan pre prvog Kolumbovog putovanja preko okeana). Prognano je ukupno oko 600 000 Jevreja.
Do preokreta je dolo 1499. godine, kada je Himenes de Sizneros poeo pokrtavanje Mavara.
Novim hrianima, moriscima, je dat rok od 40 godina da se priviknu na novu veru, i u tom roku su
trebali da budu izuzeti od istraga inkvizicije. Ipak, pokrteni Jevreji i Mavri su bili na udaru
inkvizicije. Neki od njih nikada nisu stvarno prihvatili novu veru. Morisci su bili izloeni stalnim
progonima, sve do njihovog konanog proterivanja iz panije, 1609. godine, za vreme Filipa IV.
Privreda panije u vreme Ferdinanda i Izabele
Poljoprivredu panije odlikuje sukob interesa izmeu stoara i zemljoradnika. Velika prostranstva
Kastilje i Estremadure su se pretvarali u panjake. Ova ogromna prostranstva su posle zavretka
Rekonkviste dospela u ruke kralja, seniora i crkve, i bila su pogodna za gajenje ovaca. Stada su se
delila na mesna i katunska. Mesna su bila dopunska delatnost zemljoradnika, a katunska su se nalazila
u posedu krune i krupnih svetovnih i duhovnih feudalaca. Posednici pokretnih stada su obrazovali
posebnu privilegovanu korporaciju nazvanu Mesta, na ijem elu je bilo asno vee Meste.
Kodifikacija prava Meste je izvrena 1511. godine.
Spoljna politika i ratovi
Krajem 15. i poetkom 16. veka, panija je stupila na evropsku i svetsku scenu. Izabela je
zastupala politiku da panija nastavi ekspanziju ka severnoj Africi i borbu sa Mavarima, a kasnije i sa
Turcima, dok je Ferdinand bio okrenut diplomatiji koja je bila usredsreena na Evropu. Takoe,
panske snage su bile usmerene na osvajanje i kolonizovanje prekomorskih poseda.
Prvi zadatak Ferdinanda i Izabele bilo je osvajanje Granade. Mavarski kralj Granade je 1476.
godine odbio da plati godinji danak Kastilji. Pohod protiv Granade otpoeo je 1482. godine, i trajao
je sve do 1492. godine. Za ovaj pohod angaovana je vojska od 80 000 ljudi.
Sa kopna, Granadu je pritiskala jaka vojska, a katalonska flota je blokirala obalu. Jedan od najveih
gradova Malaga predao se 1487. godine. U prolee 1490. godine, hrianska vojska se ulogorila na
nekoliko kilometara od Granade. (ubrzo je ovaj vojni tabor prerastao u grad Santa Fe). Pregovori o
predaji su otpoeli oktobra 1491. godine. Sa panske strane, pregovore je vodio Gonsalvo Fernandes
de Kordova. Ceremonija predaje grada je obavljena 2. januara 1492. godine.
Logian nastavak Rekonkviste, bilo je pansko irenje preko Gibraltara u severnu Afriu. Jedan od
zagovornika ove politike bio je kardinal Himenez de Sizneros. Izabela je umrla 1504. godine.
Prva meta panskih napada bio je Alir. Za osvajanje ove zemlje, vana je bila luka Oran. Oran je
bio dobro branjen i teko osvojiv sa mora, te su panci odluili da prvo zauzmu luku Mers-el Kebir,

koja bi posluila kao baza za napad sa kopna. U Malagi je avgusta 1505. godine sakupljeno oko 10 000
vojnika. Zapovednik vojske bio je Diego Fernandez de Kordova, a flotom je komandovao Ramon de
Kardona. Mers-el Kebir se predao. Zbog ratova u Italiji i problemima oko naslea prestola Kastilje,
nastavak ekspanzije u Africi je odloen na etiri godine.
Himenez de Sizneros je snosio trokove ratovanja, a za vojnog zapovednika je postavljen Pedro de
Navaro. Vojska od 14-20 000 ljudi se iskrcala kod Mers-el Kebira, i Oran je zauzet na juri. Himenez
de Sizneros je eleo da naseli koloniste i nastavi prodor u unutranjost, sa ciljem stvaranja panske
imperije u severnoj Africi, ali se Ferdinand usprotivio. Luka Bugija (istono od Alira) je osvojena
1510. godine, a iste godine, osvojen je i sam Alir.
U dogaaje u Evropi, panija se umeala pod uticajem Ferdinanda. On je uao u diplomatske i
vojne sukobe oko poseda i hegemonije u Italiji. Okruio je Francusku svojim saveznicima: Engleskom,
Carstvom i Burgundijom. Mirom u Barseloni 1493. godine, dobio je od Francuske Rusijom i Serdanju.
Napulj je dobio mirom u Bloa 1505. godine, a Navaru je osvojio 1512. godine.
Problemi oko naslea prestola i ouvanja jedinstva panije
Vaan problem koji je ostao nereen, bilo je pitanje naslea prestola. Ferdinand i Izabela su imali
petoro dece. Jedini muki naslednik prestola, Huan, umro je 1497. godine, u 20-oj godini bez
potomstva.
Kada je 1504. godine umrla kraljica Izabela, zakoniti naslednik prestola Kastilje nije bio
Ferdinand, koji je ostao samo kralj Aragona, nego Huana i Filip (Ferdinandova i Izabelina erka Huana
je bila udata za njega, a Filip bio sin cara Maksimilijana). Huana i Filip su 1506. godine doputovali da
ostvare svoje pravo na presto Kastilje, koji je za sebe eleo i Ferdinand. Do razgovora je dolo u mestu
Viljafala, u planinama Galicije.
Ferdinand je potpisao sporazum u kome je obeavao da e se povui u Aragon i prepustiti presto
Kastilje svojoj najvoljenijoj deci. Potpisan je i dodatni ugovor po kome je praktino Huana
iskljuena iz vlasti zbog bolesti i bolova koji zbog njene asti nisu navedeni. Meutim, uvee istog
dana kada su ugovori potpisani, Ferdinand je protestvovao i odbio da prizna sporazum tvrdei da je
iznuen pod pritiskom. Ferdinand i Filip su posle nekoliko dana opet pregovarali, i Ferdinand je
popustio. Ipak, Filip je umro dva meseca kasnije septembra 1506. godine u Burgosu. irile su se
vesti da ga je Ferdinand otrovao. Huana se 1509. godine povukla u tvravu u Tordesiljasu, gde je
provela sledeih 46 godina ivota. Ipak, zakoniti naslednik panskog prestola bio je Huanin i Filipov
sin Karlo. Ferdinand Katoliki je umro 23. januara 1516. godine.
KARLO I / KARLO V (panski kralj od 1516.; car Svetog rimskog carstva od 1519.-1556)
Burgundski vojvoda Karlo, postao je 1516. godine panski kralj pod imenom Karlo I (1516-1556).
Sa formalne strane, u paniji je Karlo bio suveren Aragona, dok je u Kastilji krunu delio sa majkom
Huanom. Ona je, s obzirom na umnu poremeenost, samo nosila naslov kraljice ivela je izolovano, i
umrla je 1555. godine.
Karlo je bio sin burgundskog vojvode Filipa Lepog i Huane Lude. Bio je unuk cara Maksimilijana i
panskih kraljeva Ferdinanda i Izabele. Roen je u Ganu (Gentu) u Nizozemskoj, 24. februara 1500.
godine. Po oevoj smrti, 1506. godine, postao je vojvoda Burgundije. Sa 16 godina je postao panski
kralj, a tri godine kasnije, 1519. godine, je postao car Svetog rimskog carstva nemake narodnosti pod
imenom Karlo V. Pod svojim skiptrom je okupio Burgundiju, Nemako carstvo, Habzburke zemlje,
paniju, njene posede u Italiji i one na drugim kontinentima.
Njegovu vladavinu su obeleili dogaaji: reformacija, kolonijalna ekspanzija Evropljana u
Americi, Africi, Aziji, vrhunac turskih osvajanja u Evropi. Takoe, Karlo je vodio ratove sa
Francuskom za prevlast u Evropi. U Nemkoj su besneli ideoloki i oruani sukobi izazvani
reformacijom, na Sredozemlju su panci vodili borbe sa Turcima.

Turci tada, pod vlau Sulejmana Velianstvenog (1520-1566), osvajaju Beograd (1521),
poraavaju maarsku vojsku kod Mohaa (1526) i pao je Budim, 1529. godine pod opsadom se naao
Be, 1552. godine osvojen je Banat.
Istovremeno su Karlovi podanici, Kortez, Pizaro, i ostali konkvistadori ruili velika carstva Asteka
i Inka.
Karlo ipak, nije uvek mogao da uspeno odgovori brojnim i tekim izazovima. Njegove elje o
stvaranju univerzalne multinacionalne hrianske drave pod skiptrom Habzburgovaca su se izjalovile.
Sa Karlom, je takoe zapoeo period vladavine Habzburgovaca u paniji. Pet vladara ove dinastije je
nosilo pansku krunu nepuna dva veka. (Karlo I 1516-1556; Filip II 1556-1598; Filip III 1598-1621;
Filip IV 1621-1665; Karlo II 1665-1700)
Po smrti Filipa Lepog, Karlovog oca, brigu o Karlu i njegovom mlaem bratu Ferdinandu (kasnije
caru) su preuzeli dedovi. Ferdinand je odgajan u paniji, pod nadzorom Ferdinanda Katolikog, a
Karlo je rastao u Nizozemskoj. Zvanino mu je staratelj bio car Maksimilijan, ali je brigu o njemu
vodila Margareta Austrijska. (ona je bila sestra Filipa Lepog, a oboje su bili deca cara Maksimilijana).
Kasnije je Maksimilijan vaspitavanje unuka poverio Gijomu de Kroju od ievra. Pored ievra, drugi
vaan Karlov vaspita bio je Adrijan Utrehtski.
Karlo je voleo i rado itao istorije Francuske i panije, dok ga matematika i veronauka nisu
privlaile. Najvei nedostatak bilo je to to je slabo znao jezike, a to je opet bilo vano zbog velikog
prostranstva kojim je vladao. U sredini u kojoj je odrastao, govorilo se francuski (uglavnom na dvoru)
i flamanski (u narodu). Francuskim nije do kraja ovladao, a flamanski je poeo da ui kada je imao 13
godina. Italijanski i latinski je veoma slabo poznavao, a panski i nemaki nije uopte znao. Zbog toga,
podanici su ga esto doivljavali kao stranca.
Karlo je esto menjao mesto boravka. Nije pokazivao mnogo sklonosti ka uivanjima i zabavama.
Mnogo je jeo i pio, i zbog toga je i oboleo od gihta kraljevske bolesti (nastaje kao posledica
visokog nivoa mokrane kiseline u krvi i taloenja mononatrijum-urata u zglobovima). Svirao je i
frulu.
Karlov prvi boravak u paniji 1517-1520
Karlo je u paniju stigao tek godinu i po dana posle Ferdinandove smrti (za kralja je proglaen u
Briselu 13. i 14. marta 1516. godine). Za to vreme, panijom je kao namesnik upravljao Himenez de
Sizneros, koji je uspeo da ugui pobunu nepokornog plemstva. Pobunjenici su se okupljali oko
Ferdinanda, Karlovog mlaeg brata, koji e ubrzo po Karlovom dolasku morati da napusti paniju.
Karlo je na put u svoju novu kraljevinu krenuo septembra 1517. godine, u pratnji flote od 40
brodova. Ipak, grekom navigatora, stigli su u asturijski gradi Viljavikosa. Povorka je potom svratila
u Tordesiljas, da bi u tamonjoj tvravi Karlo i njegova sestra Eleonora posetili svoju majku Huanu i
sestru Katarinu koje su tu ivele.
Pred dolazak u prestonicu Kastilje, Valjadolid, Karla je saekao njegov 15-ogodinji brat
Ferdinand. Njih dvojica su stigli u Valjadolid 18. novembra. Karlova pojava nije ostavila povoljan
utisak na pance. Njegovo nepoznavanje jezika su pojedini grandi smatrali velikom uvredom.
Nadmeno ponaanje i pohlepa Flamanaca iz kraljeve pratnje samo su pojaavali nerasoloenje.
Flamanci su se otimali za visoke poloaje. Tako je Adrijan Utrehtski, jedan od najbliih Karlovih
dvorana, postao biskup Tortose i kardinal. Gijeom de Kroj je postavljen za nadbiskupa Toleda (neak
Gijoma od ievra). Karlov brat Ferdinand je morao da otputuje za Nemaku.
U prvoj polovini 1518. godine, Karlo je sazivao kortese raznih pokrajina radi uzajamnog polaganja
zakletve i odobrenja svojih prihoda.
Najpre su januara 1518. godine sazvani kortesi Kastilje u Valjadolidu. Kortesi su Karlu odobrili
svotu od 600 000 dukata sa rokom od tri godine za isplatu. Kralj je takoe zamoljen da poalje novog
nadbiskupa u Toledo, i savetovano mu je da se oeni i obezbedi naslednika krune.

Potom je kralj, marta meseca 1518. godine, otiao u zemlje krune Aragona. Kortesi Aragona su
sazvani maja meseca u Saragozi. Odobrili su Karlu 200 000 dukata koje je Karlo poslao u Nemaku,
jer su stizale vesti da je Maksimilijanovo stanje sve gore.
Kralj se zadrao u Aragonu do januara 1519. godine, a potom je otiao u Barselonu, gde su maja
1519. bili sazvani katalonski kortesi. Na putu ka Barseloni, stigla je vest da je car Maksimilijan umro.
Tada se za cara kandidovao kralj Fransoa I (francuski kralj 1515-1547), koga je podravao i papa
Lav X. Ipak, izbornici su bili spremni da primaju mito od oba kandidata. Francuski kralj je troio zlato,
ali Karlo je imao podrku u bankarima Anversa i Augsburga, prvenstveno u Jakobu Fugeru.
Kada je postalo jasno da francuski kralj nee biti izabran, Sveta stolica je pokuala da nametne
nekog od nemakih kneeva. Najpogodniji je bio Fridrih Mudri, saksonski vojvoda. Ipak, on je bio
Luterov zatitnik i nije hteo da menja svoja uverenja, iako nije bio protestant. Izbornici su se sakupili u
Frankfurtu juna 1519. godine. Svim strancima je nareeno da napuste grad. Posle nekoliko dana, 28.
juna 1519. godine jednoglasno je izabran Karlo. Ovaj izbor za cara, je Karla kotao oko 850 000
florina, ili vie od 1,2 tone zlata.
Karlo je potom nagovarao kortese u Barseloni nekoliko meseci, sve do januara 1520. godine kada
mu oni odobrili 250 000 funti.
Karlo je planirao da posetu Valensiju i zasedanje tamonjih kortesa, ipak, nije mogao dalje da
odlae svoje krunisanje u Nemakoj. Morao je da ode tamo, a u Valensiju je poslat Adrijan od Utrehta
koji je trebao da izdejstvuje novana sredstva. Uvreeni kraljevim odsustvom, kortesi Valensije su
odbili da daju novac.
Karlo je ponovo sazvao kortese Kastilje u Santjagu (u Galisiji). Deo panskog plemstva je bio
zadovoljan time to je njihov kralj postao car, ali je bilo i onih koji su strahovali da e Karlo vladati
panijom iz Nemake, i da e panski interesi biti zapostavljeni.
Izmeu kastiljskih gradova, na elu sa Toledom, poeli su pregovori da se Karlu ne dozvoli
odlazak u Nemaku. Oko 6 hiljada naoruanih ljudi je demonstriralo ulicama traei od kralja da
ostane u paniji.
Kortesi u Santjagu su otvoreni 31. maja 1520. godine u manastiru Svetog Franje, da bi etiri dana
kasnije bili premeteni u Korunju. Predstavnici Toleda nisu prisustvovali. Kralj je, uz veliko mito,
uspeo da izdejstvuje istu svotu novca kao i dve godine ranije. Zauzvrat, Karlo je morao da obea da iz
zemlje nee izvoziti novac i konje, da nee strancima davati poloaje, a da e na elo drave postaviti
oveka koji uiva opte poverenje.
Karlo je 20. juna? 1520. godine otplovio iz panije, u koju e se vratiti tek jula 1522. godine. Kao
regenta, ostavio je Adrijana od Utrehta.
Ustanci u paniji za vreme Karlovog odsustva
Ustanak kastiljskih gradova, poznat pod imenom komuneros, izbio je odmah posle Karlovog
odlaska. Trajao je od juna 1520. do aprila-juna 1521. godine. Poeo je kao izraz nacionalnog
nezadovoljstva stranom vladavinom, i u ustanku su uestvovali i aristokratija i svetenstvo i nii
slojevi stanovnitva. Iz slinih razloga, pobuna je izbila i u Valensiji (Germanija) (1520-1523) i na
ostrvu Majorki.
Poslanici, su posle rasputanja kortesa u Korunji izazvali u unutranjosti opte negodovanje zato
to su bili popustljivi. ak su dva poslanika bila obeena. Grandi su bili spremni na savez sa gradskim
komunama Kastilje; ipak, savez plemstva i gradova je bio labav jer su im interesi bili suprotni.
Na elo ustanika stao je Toledo. Odatle su i potekle glavne voe ustanka: Huan de Padilja i Pedro
Laso de la Vega. Laso je bio prijatelj Guzmana, najveih panskih feudalaca. Iza Padilje je stajala
njegova energina ena Marija Paeko. Na ustanak su se podigli Segovija, Zamora, Gvadalahara,
Mursija, Salamanka, Madrid, Kuenka i Alikante.
U Avili je 29. jula 1520. godine ustanovljena tzv. Sveta Hunta, tj. predstavnitvo saveza gradova.
Za zapovednika oruanih snaga Hunte postavljen je Huan de Padilja. Objavljeno je i zbacivanje
namesnika Adrijana Utrehtskog, a Hunta se pojavila kao najvia vlast u zemlji. Ustanak nije zahvatio
celu Kastilju june pokrajine bile su uglavnom mirne. Estremadura i Andaluzija se nisu bunile, kao

ni Kordova i Granada. U februaru 1521. godine, june pokrajine su formirale lojalistiku uniju La
Rambla, koja je sakupljala trupe za pomo kralju. Na severu, Navara je bila zauzeta borbom sa
Francuzima.
Komunerosi su stupili u pregovore sa Huanom Ludom; ipak, ona je odbijala da potpie rezoluciju
Hunte, ime su ustanici izgubili mogunost da dobiju pismenu potvrdu koja bi njihovom pokretu dala
bar prividan legitimitet.
Ustanici su odaslali Karlu peticiju u kojoj su najvaniji zahtevi bili: da kralj treba da ivi u paniji;
da poloaje mogu zauzimati samo panci; poslanike kortesa treba da plaaju birai, kako bi se izbeglo
njihovo podmiivanje od strane vlade; kortesi se moraju sastajati svake tri godine; novac se ne sme
izvoziti iz zemlje; plemike zemlje moraju da podleu oporezivanju, alkabalu (porez na trgovinu od
10%) treba sniziti. Ovakvi zahtevi su odbijali plemstvo od pruanja podrke ustanku, a takoe, ni sami
gradovi nisu bili sloni meusobno.
Namesnik Adrijan Utrehtski je bio vie sklon pregovorima nego vojnom guenju ustanka, te su
njegovi slabi pokuaju guenja ustanka doveli do toga da se on samo jo vie rairi. U poetku je
vojska Svete hunte iz Avile imala uspeha. Huan de Padilja je septembra 1520. godine sa 1100 ljudi
osvojio Valjadolid, i Adrijan Utrehtski je morao da pobegne.
Karlo je za ustanak saznao u Briselu. On je apelovao na admirala Don Federika Enrikeza i
konstabla (zapovednika vojske) Don Iniga de Velaska. Konstabl je stupio u akciju, a Karlo ga je
zauzvrat proglasio ko-regentom sa Adrijanom Utrehtskim; vojska je 23. aprila 1521. godine nanela
odluan poraz trupama Hunte kod Viljalara. Padilja i drugi zapovednici Hunte su zarobljeni kao i oko
10 000 njihovih vojnika. Voe su pogubljene. Jo neko vreme se drao Toledo u kome su se borili
Marija Paeko i Antonio de Akunja, biskup Zamore avo od biskupa. Na kraju, branioci su
prinueni da se sporazumeju sa vladom 25. oktobra 1521. godine.
Karlo se vratio u paniju jula 1522. godine. U novembru je proglasio amnestiju izuzimajui 270
najistaknutijih voa.
Pored Kastilje, nemiri su zahvatili i Valensiju i ostrvo Majorku. Do sukoba sa vlastima je dolo
avgusta 1519. godine, kada su prilikom pogubljenja jeretika, spaljeni i neki ljudi osueni na lake
kazne. Da bi spreio nemire, kraljevski guverner je zahtevao rasputanje milicije i predaju oruja. Tada
su stanovnici Valensije osnovali udruenje Germania (Bratstvo), iji je cilj bio da ouva pravo na
posedovanje oruja. Preko guvernera traili su od Karla da prizna njihovu vojnu organizaciju. Karlo je
na kraju i priznao Germaniju.
U Valensiji je za vicekralja postavljen vojskovoa Dijego Hurtado de Mendoza grof od Melite, sa
nareenjima da silom oruja stavi Valensiju pod kontrolu.
Mendoza je utoite pronaao u gradu Jativa (jer su stanovnici Valensije bili neprijateljski
raspoloeni prema njemu), i tu je do prolea 1521. godine pregovarao, i ekao povoljan trenutak za
obraun sa Germanijom. Njegov najblii pomonik, bio je njegov brat Rodrigo markiz od Zenete.
Graansku miliciju Germanije predvodio je Visente Peris, trgovac tkaninama. Trupe Germanije su
inile krvoprolia nad mavarskim stanovnitvom, a Mavri su ostali po strani ustanka i verni kralju.
Potom, Peris je eleo da povrati Valensiju, i poao je sa trupama ka gradu. Ipak, Rodrigo ga je oktobra
1521. godine potukao pred zidinama Valensije. Peris je potom potraio utoite u Jativi, odakle je
pruao otpor, i ustanak je uguen poetkom 1523. godine.
Na Majorki, zanatlije i seljaci su se digli na ustanak, a plemstvo, bogati graani, i svetenstvo im se
suprotstavilo. Ustanak su potakli predstavnici Germanije iz Valensije. Za vou ustanka je izabran Huan
Krespi. Vicekralj Miguel de Gurea, i aristokratija su pobegli na ostrvo Ibicu, jer nju nije zahvatila
pobuna. Kraljeve pristalice su stupile u akciju tek 1522. godine kada se Karlo vratio u paniju. On je
poslao Miguelu de Gurei 4 galije i 800 ljudi. Operacije su poele oktobra 1522. godine i posle gerislih
borbi, kraljeva vojska je u decembru opsela Palmu, koja se predala tri meseca kasnije.
Karlova unutranja politika u paniji
Prostranstva kojima je Karlo vladao, mogu se podeliti na dve grupe juna i severna prostranstva,
tj. panske i nemake posede. U Italiji i na Mediteranu dominirali su panski interesi pa su u upravnim

telima ovih teritorija prevladavali panci. Vremenom je bilo sve izraenije favorizovanje panaca i u
severnim oblastima.
Centralizovana panija (Kastilja) je bila glavni oslonac Karlove moi. Iz nje je dobijao najvei deo
novca i mobilisao najbrojnije i najpouzdanije vojske.
Najvei uticaj na kralja imali su njegovi glavni savetnici. Prvi je bio kardinal Adrijan od Utrehta
(kasnije papa, Adrijan VI 1522-1523). Nasledio ga je Merkurino Gatinara, koji je na tom poloaju
bio sve do smrti, juna 1530. godine. Bio je veliki neprijatelj Francuza. Njega je nasledio Nikolas
Pereno od Granvele. Njegova glavna preokupacija bili su centralna i zapadna Evropa; zato je po
pitanju panije i njenih poseda re vodio Francisko de Los Kobos, Karlov sekretar.
Organ koji je bio uz Karla na elu kraljevine, bio je Dravni savet, koji su inili najblii kraljevi
ljudi (ustanovljen je definitivno 1526. godine). Kraljevski savet (nazivan jo i Savet Kastilje) iz
vremena Ferdinanda i Izabele je dobio podreenu ulogu, tj. uglavnom je potvrivao odluke koje je
vladar ve doneo u dogovoru sa dravnim savetom. Karlo je uvrstio i poloaj Saveta Inkvizicije, tj.
Supreme.
Kortesi su u Karlovo vreme esto sazivani. Glavni razlog je bio to to je Karlu uvek nedostajalo
novca za ratne pohode. Ipak, kortesi nisu iskoristili Karlovu stalnu potrebu za novcem kako bi ojaali
svoj poloaj u odnosu na kralja.
Za vreme Karlove vladavine, ogromna bogatstva dobijena na osnovu poreza, i zlato i srebro iz
Amerike, su troena na politike projekte u kojima panija esto nije imala nikakvog interesa. U
davanju novca, najvei teret je snosila Kastilja. Veliki izvori novca bili su i prihodi od imanja Vitekih
redova. Takoe i sa crkvenih imanja, papa je najpre odobrio 10%, a potom etvrtinu Karlu, da bi
potom Karlo dobijao i polovinu prihoda sa crkvenih imanja. Uveani su bili i porezi na industrijsku
robu i sirovine, to je nanosilo veliku tetu panskoj privredi.
Takoe, znaajan izvor prihoda za kraljevsku riznicu bio je juros. Ipak, on se pokazao kao poguban
po panske finansije. Ustanova jurosa je u poetku oznaavala pravo na deo dobiti od dravnih prihoda
koje su vladari ustupali pojedincima kao znak milosti. U vreme Katolikih kraljeva i Karla V, juros je
prodavan pojedincima. Zauzvrat bi uivalac jurosa dobijao pravo na ogromne kamate koje je mogao da
uzme direktno od poreznika pre no to bi novac i stigao u kraljevsku blagajnu.
Velike pozajmice, caru su davale i bankarske kue Firence i enove, a pozajmice je dobijao i od
junonemakih finansijera Fugera i Velzera. Vremenom je careva zavisnost od Fugera rasla. Pri kraju
vladavine Karla V panija je dugovala Fugeru dva miliona dukata.
panija kao zatitnik hrianstva ratovanje sa Turcima na Sredozemlju (gusarenje na
Sredozemlju Hajredin Barbarosa i Andrea Dorija Karlo V osvaja Tunis Sveta liga bitka
kod Preveze osvajanje i gubitak Herceg Novog zarobljavanje Draguta gusarski prepad na
Gibraltar i panska odmazda pohod na Alir 1541. borbe sa Dragutom poetkom 50-ih 16.
veka tursko osvajanje Tripolija, Tlemsena, i Bugije ishod Karlove politike na Sredozemlju)
Poetkom 16. veka, za vreme vladavine Sulejmana Velianstvenog (1520-1566), Osmanlije su
dosegle najudaljenije take u svojim osvajanjima. Oni su 29. avgusta 1526. godine kod Mohaa
porazili Maare, a 1529. godine izbili pred Be.
Maarski kralj Lajo (Ludvig) je poginuo u Mohakoj bici. Naslednik maarskog prestola bio je
Karlov brat Ferdinand. Tako su Habzburgovci postali predvodnici borbe protiv Turaka u srednjoj i
jugoistonoj Evropi.
Osmanlije su ugroavali panske interese na Mediteranu. Kada je gusar i panski neprijatelj,
Hajredin Barbarosa, 1518. godine stupio u sultanovu slubu, panija se direktno sukobila sa
Osmanskim carstvom.
Barbarosa je 1529. godine osvojio pansko utvrenje naspram Alirske luke. Jedan od njegovih
kapetana, Kaa Diabolo, se 1529. godine pojavio na obalama Valensije. Iskrcao se i sa sobom poveo
veliki broj hriana (u ropstvo) i Mavara (u slobodu).

Vest o ovome je stigla do Karla kada je bio u enovi. Odmah je naredio svom kapetanu Rodrigu de
Portonudu da presretne Diabola. Do sukoba je dolo 25. oktobra 1529. godine kod ostrva Formentero, i
panci su pretrpeli teak poraz. Portonudo je ubijen, a samo dva, od osam brodova, se izvuklo.
U to vreme, u panskoj slubi nalazio se jedan od najslavnijih pomorskih ratnika u istoriji,
enovski admiral Andrea Dorija.
panci su uzvratili udarac. Dorija je 1530. godine zauzeo erel, piratsko gnezdo na afrikoj obali.
Naredne godine, Alvaro de Bazan je zauzeo luku Honein, nedaleko od Orana.
Ozbiljniji udarac, usledio je 1532. godine. Andrea Dorija je poveo flotu od 44 galije, i zauzeo
Koron na jugozapadnom Peloponezu. Potom je osvojio Patras i dva utvrenja koja su branila ulaz u
Korintski zaliv. Posle dva meseca se vratio u enovu sa topovima vrednim 60 000 dukata.
Hajredin (Hajrudin) Barbarosa je 1534. godine kao paa i kapudan-baa (admiral) sa vie od 100
brodova i 10 000 ljudi krenuo na obale june Italije, koje je potom opljakao.
Vest o Barbarosinom pohodu je probudila kod hriana krstaki duh. Papa Pavle III (1534-1549) je
bio pristalica takvog jednog poduhvata.
U Barseloni se, u prolee 1535. godine okupljala flota za napad na Tunis, koji je Barbarosa zauzeo
godinu dana ranije. U ovom pohodu, uestvovao je i Karlo V. Upukno je bilo 400 brodova, od kojih je
bila ratna, i 30 000 ljudi, od toga 10 000 panaca. (Italijani 6 000, Nemci 7 000). Flotom je
komandovao Andrea Dorija, a vojskom markiz De Vasto. Flota se konano okupila u Kaljariju na
Sardiniji, i odatle je 14. juna zajedrila ka obalama severne Afrike, gde je pristala 15. juna. Iskrcavanje
je poelo 17. i 18. juna kod ruevina antike Kartagine i tvrave La Goleta.
Tvravu je uvalo oko 5 000 Turaka i nepoznat broj Mavara sa 300 topova, pod zapovednitvom
Sinana Jevrejina. La Goleta je pala posle tri i po nedelje opsade, 14. jula 1535. godine. Posle
artiljerijske paljbe, na juri su krenuli, sa kopna panci, a sa mora Malteki vitezovi. Deo Turaka se
spasao bekstvom u Tunis. Pred Tunisom je dolo do otre borbe, i Barbarosa je sa vojskom morao da
se povue unutar gradskih zidina.
U samom gradu, na vest o dolasku Karlove vojske, nekoliko hiljada hrianskih zarobljenika je
organizovalo pobunu. Predvoeni jednim maltekim vitezom, pobunjenici su uspeli da probiju u
arsenal i da se naoruaju, a potom su se borili sa gradskom posadom. Karlo je u Tunis uao 21. jula
1535. godine, bez ozbiljnijeg otpora.
Barbarosa je sa par hiljada Turaka i Mavara pobegao u Bonu. Tu ga je ekalo 15 galija koje je
uvao kao rezervu. Andrea Dorija je prethodno odbio Karlovo nareenje da zauzme Bonu. Time je cilj
ekspedicije hvatanje Barbarose neostvaren. Karlo V je u Tunisu, kao svog vazala, ostavio Mula
Hasana, i jedan panski garnizon.
Barbarosa je iz Bona otiao u Alir, gde je svoju flotu uveao na 30 brodova. Sa panskom
zastavom na jarbolu, i gusarima preruenim u hriane, doplovio je do balearskih ostrva, gde je
doekan uz oduevljenje. U Port Mahonu na Minorci je veina stanovnitva odvedena u roblje. Zatim
je usledio napad na dva manja grada na obali Valensije.
Sultan je jula 1537. godine poslao veliku flotu u napad na Italiju. Flota od oko 100 brodova, pod
komandom Barbarose, i rumelijskog seraskera, Lufti-pae, je opustoila obale Apulije.
Zabrinuti snagom Turske na moru, papa Pavle III, Karlo V i Venecija, su 1538. godine sklopili
savez Svetu ligu. Na Krfu su se okupljale hrianske snage. Flota je brojala 160 galija i 64 jedrenjaka
sa 2 500 topova i 16 000 vojnika.
U blizini zaliva Preveze nalazio s Barbarosa sa 122 broda. Nedelju dana pre bitke voeni su
bezuspeni pregovori sa Barbarosom (njegov izaslanik Alarkon nije smeo da donese odluku bez
Barbarosinog znanja).
Turska i hrianska vojska su se sukobile 27. septembra 1538. godine kod Preveze. Do
odluujueg sukoba nije dolo, jer se Dorija drao pasivno, i pokuavao je da navue turske brodove
na artiljerijsku vatru jedrenjaka. Turci su izgubili 1, a panci 7 brodova.

Dorija je kasnije napustio poprite bitke, na veliko nezadovoljstvo Mleana. Njegovo povlaenje je
tumaeno kao poraz hriana, i Turci su imali prevlast nad Sredozemljem sve do bitke kod Lepanta
1571. godine.
Da bi ublaili ovaj poraz, zapovednici flote Svete lige su odluili da zauzmu tvravu Herceg Novi,
kako bi Turcima naneli neki udarac. Novi je zauzet 27. oktobra 1538. godine, ali je tada dolo do
sukoba izmeu Dorije i Mleana oko poseda nad gradom. U Novom je ostavljen garnizon od 4 000
panaca, ali Novi je pao u leto 1539. godine.
Nesuglasice kod Preveze i svaa oko Herceg Novog, ubrzale su raspad Svete lige, oktobra 1540.
godine, poto su Mleani sami stupili u pregovore sa Turcima.
U toku 1540. godine, anetino Dorija (roak gorepomenutog Dorija) i Berengar de Rekenses su
kod Korzike zarobili 11 gusarskih brodova i Draguta (Turguta), Barbarosinog zapovednika. Na ovo su
Turski gusari odgovorili napadom na Gibraltar.
U toku 1540. godine, voeni su novi pregovori sa Barbarosom. Kralj je obeao da e prepustiti
Tunis i La Goletu, a Barbarosa je obeavao Karlu V pomo u ratu protiv Venecije i ako ga napadne
francuski kralj.
Karlo je doneo odluku da napadne Alir, najjae gusarsko uporite, kako bi osigurao plovidbu
zapadnim Sredozemljem. U Aliru je zaopvednik bio Hasan aga, Barbarosin najblii saradnik. Alirski
garnizon nije bio brojan, ukupno oko 7 000 ljudi. Hasan aga je odbio Karlovu ponudu da preda grad.
Karlo je u Bavarskoj i Lombardiji, 1541. godine, pripremio plan za napad.
Ekspedicija je brojala oko 500 brodova, sa 12 000 mornara i 24 000 vojnika. Pohod je predvodio
car. (tu bili i ostali veliki vojnici, npr. Fernando Kortes). Trupe su se 23. oktobra 1541. godine iskrcale
jugoistono od Alira. Potom su zauzeli jedno uzvienje iznad grada zbog artiljerije. Ipak, 25. oktobra
je poelo nevreme, i panci nisu imali zaklona, a jak vetar je razbio i nasukao 140 brodova. Dorija se
povukao sa brodovima do rta Matif, gde je Karlo stigao tri dana kasnije.
Za dalje nastavljanje pohoda bio je jedino Kortes, koji je tu ostao sa malim brojem vojnika, ali ipak
novembra 1541. godine poelo je povlaenje. Izgubljeno 150 brodova i 12 000 ljudi.
Od ove, 1541. godine, Karlo je prestao da igra aktivnu ulogu u politici na Sredozemlju i okrenuo se
evropskim problemima, pre svega suzbijanju protestanata u Nemakoj.
Hajredin Barbarosa je umro 1546. godine, a nasledio ga je Dragut, koji nije vie priznavao
podanstvo sultanu. Dragut se utvrdio 1550. godine u Monastiru i El Mehediji u jugoistonom Tunisu,
odakle je kretao u pljake ka panskim, sicilijanskim i napolitanksim obalama.
Andrea Dorija je krenuo u poteru za njim. Zauzeo je Monastir i El Mehediju, ali nije uhvatio
Draguta, koji je uspeo da zauzme ostrvo erbu. Tu ga je Dorija opkolio u jednom zalivu, ali su
Dragutovi ljudi prevukli brodove preko ostrva na drugu stranu, i tako umakli poteri.
Dragut je potom postavljen za zapovednika Sulejmanove flote. Zajedno sa Sinanom Jevrejinom je
napadao Maltu. Vitezovi Jovanovci su napad odbili, ali je Dragut uspeo da zauzme susedno ostrvo
Goco. Takoe, Dragut je zauzeo i Tripoli 1551. godine, drugo vano uporite Jovanovaca.
panci su do kraja Karlove vladavine, pretrpeli jo dva velika gubitka na Sredozemlju. U prolee
1552. godine Hasan Korzo je osvojio Tlemsen kraljevinu u zaleu alirske obale (Orana); a Salah Reis
je septembra 1555. godine zauzeo Bugiju, luku na alirskoj obali.

Karlova abdikacija
Karlo se enio jednom 1526. godine portugalskom princezom Izabelom, i iz ovog braka je roen
Filip. Na taj nain je reeno ko e preuzeti panski presto. Ipak, ostalo je pitanje ko e naslediti
Habzburke porodine posede, Nizozemsku, kao i carsku krunu.
Karlo je imao mlaeg brata Ferdinanda. Razdeobom u Vormsu (1521) Ferdinand je dobio upravu
nad Gornjom i Donjom Austrijom, tajerskom, Kranjskom i Korukom. Sledee godine, 1522., tajnim
ugovorom u Briselu, postavljen je za regenta Tirola, Forarlberga, gornjorajnskih zemalja i
Virtemberga. Posle poraza maarske vojske na Mohau 1526. godine, i pogibije kralja Lajoa,
Ferdinand je postao maarski i eki kralj.
Ferdinand je bio lojalan bratu, sve dok nije dolo do sukoba oko naslea. Naime, Karlo je smatrao
da bi podela habzburkih poseda bila lo potez. On je eleo da stvori univerzalnu hriansku imperiju u
Evropi koju bi ostavio njegovom sinu Filipu.
Ovome su se, pored Ferdinanda, usprotivili i nemaki protestanti koji nisu eleli jakog katolikog
vladara.
Karlo se sukobio sa bratom krajem 40-ih godina 16. veka. Posle pobede nad protestantima kod
Milberga 1547. godine i Augsburkog Interima iz 1548. godine, Karlo je eleo da nametne Filipa za
naslednika. Ipak, nemaki protestanti su sa francuskim kraljem Anrijem II (1547-1559) sklopili januara
1552. godine sporazum u amboru, i proglasili ga vikarom (namesnikom) Carstva. Pred
protestantskim trupama, koje je predvodio Moric Saksonski, Karlo je morao da bei. To ga je prinudilo
da se avgusta 1552. godine u Pasauu sporazume sa bratom Ferdinandom i odustane od namere da sve
ostavi Filipu.
Izmoren vladavinom nad prostranom imperijom, Karlo je odluio da se povue sa prestola.
panske posede i Nizozemsku je nasledio Filip II, a Habzburke nasledne zemlje i carsku krunu
prepustio je Ferdinandu i njegovim naslednicima. Tako su se razdvojili panski i austrijski
Habzburgovci. Ceremonija Karlove abdikacije je obavljena u Briselu 25. oktobra 1555. godine. Na
ceremoniji Karlo je odrao emotivan govor, u kojem je govorio o svojim uspesima i promaajima, i na
kraju govora je zaplakao, kao i ljudi koji su prisustvovali ceremoniji. Ipak, kada je re preuzeo Karlov
sin, Filip, publika je negodovala. Filip nije znao ni francuski ni flamanski jezik, te su Nizozemci u
njemu videli stranca koji nee imati razumevanja za njihovu zemlju.
Karlo, se potom 1556. godine ukrcao na brod za paniju, a za svoje boravite je izabrao manastir
Justa u Estremaduri. U blizini manastira je izgraena kua gde je esto primao goste. U slobodno
vreme se bavio hobijem asovniarstvom. Posle jedne mise se razboleo, i umro je 21. septembra
1558. godine. Sahranjen je u Justi, a 26 godina kasnije, njegovi ostaci su preneti u dvorac Eskorijal,
koji je sagradio njegov sin Filip II.
FILIP II (1556-1598)
Filipova linost i glavne odlike njegove vladavine
Vladavina Filipa II (1556-1598) je obeleila celu drugu polovinu 16. veka. U to vreme, panija je
dostigla svoje Zlatno doba i na politikom i na kulturnom planu. Bila je najvea evropska i
kolonijalna sila. To je epoha u kojoj je panija bila sedite domaih i stranih umetnika. Stvarali su pisci
Servantes (Don Kihot, Galateja) i Lope de Vega (Pirat Drejk, Isidro, Osvojeni Jerusalim, Dorotea),
slikali El Greko, Ticijan i Tintoreto.
Ipak, panija je prela zenit svoje moi. Filip II se upleo u itav niz ratova: guio revoluciju u
Nizozemskoj, pomagao katolike u Francuskoj, zaratio sa Engleskom, vodio borbe sa Turcima, pripojio
Portugaliju, suzbijao u paniji ustanke Moriska i Aragonaca. Tako je nastavio da iz Kastilje cedi blago
i ljude za vojsku to je doprinelo ekonomskom i politikom opadanju panije.
Filip II je slabo govorio jezike, a za razliku od svog oca je slabo i putovao. Filip je imao svetlu
kosu i plave oi. Bio je slabog zdravlja. Dobio je solidno obrazovanje, i celog ivota je ostao

potovalac nauke i umetnosti. Rado je itao istorije. Ipak, velik problem je predstavljalo njegovo
nepoznavanje jezika. ak je i maternji kasiljski govorio polako. Vie je voleo da komunicira pismeno
nego usmeno. Filip je bio vladar koji je bio u stanju da sav svoj lini ivot podredi dunostima vladara.
Za vreme njegove vladavine, uobliio se strogi i komplikovani panski dvorski ceremonijal. Ipak,
na dvoru nije vladala rasko. Filip II je bio mnogo tedljiviji od Karla V. Raskoi je bilo samo onoliko
koliko je bilo potrebno da se pokae kraljeva mo. Filip II nije se bavio lovom niti vitekim
nadmetanjem. Voleo je likovne umetnosti, poeziju, muziku svirao je gitaru.
enio se etiri puta: prvi put 1543. kada je imao 16 godina sa portugalskom princezom Marijom
Manuelom (koja je umrla 1545. poto je rodila sina Don Karlosa); drugi put 1554. godine, engleskom
kraljicom Marijom Tjudor; trei put Izabelom Valoa, sa kojom je imao dve erke; i etvrti put, Anom
Austrijskom, erkom Maksimilijana II (1564-1576).
(Maksimilijan II je bio sin Ferdinanda I Habzburkog (1556-1564). Ferdinand I je bio roeni brat
Karla V. Karlova erka (i sestra Filipa II) - Marija Habzburka je bila udata za Maksimilijana II. U
braku izmeu Marije Habzburke i Maksimilijana II, roena je Ana Austrijska, za koju se Filip II
oenio. Iz ovog braka, rodio se Filip III Habzburki, koji je vladao 1598-1621. Filip III je bio oenjen
Margaretom Austrijskom, koja je bila erka Karla II tajerskog, a koji je opet bio najmlai sin
Ferdinanda I Habzburkog.)
Prvi sin Filipa II, Don Karlos, bio je umno poremeen. Jednom prilikom je pao niz stepenice, i
glava je poela da mu otie i gubio je vid. Lekar, Andreas Vezalijus (osniva moderne ljudske
anatomije) nije mogao da mu pomogne. Neki Mavar iz Valensije je pokuao magijom da rei problem,
ali naravno nije uspeo. Na kraju, monasi su doneli moti svetog Dijega, koje su stavili pored kreveta
Don Karlosa, koji je uspeo da ozdravi. Zlostavljao je dvorane i stanovnike Madrida. Jedno vreme je
iao po dvoru naoruan pitoljem ponavljajui da nekog mora ubiti.
Prilikom pobune u Nizozemskoj, eleo je da se nametne za vladara ove pokrajine, bez obzira na
oevo protivljenje. Nou, 18. januara 1568. godine, Filip II je u pratnji vojvode od Ebolija upao u
Karlosovu sobu, i prozori su zakovani daskama, a vrata zakljuana. U ovom zatoenitvu, Don Karlos
je umro. Jednom prilikom se uasno prejeo i popio 10 litara vode od ega mu je pozlilo i umro je.
Unutranja politika
Procenjuje se da je za vreme Ferdinanda i Izabele, u paniji ivelo oko 7,5-8 miliona stanovnika,
od ega 6 miliona u Kastilji. Za vladavine Filipa II, broj stanovnika iznosio je oko 9 miliona, od toga
7,7 miliona u Kastilji.
Prestonica panije (Kastilje), se esto selila. U vreme vizigotske vladavine, to je bio Toledo. U
doba Rekonkviste, to su bili Ovijedo, Burgos i Valjadolid. Filip II je po povratku u paniju 1561.
godine izabrao za svoje sedite Madrid. Ipak, njegova rezidencija nije bila u samom gradu, nego u
dvorcu Eskorijal. Ovaj dvorac je zidan od aprila 1563. do septembra 1584. godine. To je
monumentalno zdanje kombinacija mauzoleja za Karla V, avgustinskog manastira i kraljevske palate.
Unutranjost se odlikuje kontrastima od asketskih do raskonih odaja. Za opremanje i ukraavanje
Eskorijala, korieni su najlepi materijali i radovi umetnika i zanatlija iz svih delova drave. Tu su
dela Ticijana, Tintoreta, El Greka. Najdragoceniji deo za kralja, bila je biblioteka. Dela antikih i
savremenih pisaca su nabavljali agenti, poslati po celoj Evropi. Pored knjiga, Filipovi ljudi su
prikupljali i relikvije svetaca.
U vreme Filipove vladavine, u paniji se razvio najsloeniji birokratski aparat u Evropi. panske
posede je, osim Kastilje, inilo 10 oblasti, i u 9 njih je kralj bio zastupan od strane vicekralja, a u
jednoj (Nizozemskoj) generalnim guvernerom. Vladavinu vicekraljeva je nadgledala mrea saveta,
kojih je bilo ukupno 11.
Na elu administrativne piramide, bio je Dravni savet. Ipak, za vreme Filipove vladavine, Savet
nije izrastao u kreatora politike, ve je ostao nepovezana grupa kraljevih miljenika i ministara koji su

kralju davali pismena miljenja. Odluke je donosio sam Filip, konsultujui samo ljude iz uskog kruga u
koje je imao poverenje.
Filip II je voleo da bude obaveten o svemu. Mnogo sati je provodio itajui razne izvetaje, koji
su spadali u delokrug niih inovnika. Njegova elja da bude obaveten o svemu je koila, ionako
sloenu administraciju. Odluke su stizale sporo i sa velikim zakanjenjem. (npr. guverneri u zabaenim
delovima sveta su imali izreku da ele da im smrt bude poslata iz panije, jer bi tako doekali duboku
starost).
Za vreme Filipove vladavine, ekonomske nevolje su dole do izraaja. On je od Karla V nasledio
dug od 20 miliona dukata, a kada je umro 1598. godine, dug je iznosio 100 miliona. panija je za etiri
decenije Filipove vladavine, tri puta proglaavala bankrot (1557, 1575, 1596).
U prve dve decenije svoje vladavine (1555-1579), Filip II je udvostruio dravne prihode, ali su
isto tako rasli i rashodi. Da bi prikupio novac u dravnu kasu, Filip II je pribegao velikom
oporezivanju stanovnitva Kastilje. Vlast u ostalim provincijama je obezbeivana na osnovu tog
novca. Takoe, Kastilja je podnosila i najvee ljudske rtve (iz nje su mobilisani glavni kontigenti
vojnika).
Takoe, Filip je pozajmljivao novac i od inostranih bankara, pre svih Fugera i enovljana.
Pozajmice su dobijane na osnovu stalnog priliva srebra iz Amerike.
U razdoblju od 1580. do 1598. prihodi iz Novog Sveta su se uveali za 4 puta u odnosu na prve
decenije vladavine. Pre svega zahvaljujui rudnicima srebra u Potosi (Peru) i Zakatekas (Meksiko).
Poto je dobijao velike koliine srebra iz Novog Sveta, Filip se uputao u velike politike planove
pripajanje Portugala, osvajanje Engleske, podrka katolikoj ligi u Francuskoj, borba protiv
nizozemskog ustanka, krstaki rat protiv muslimana; i sve ovo je, naravno, dovelo i do treeg bankrota.
Veliki porezi su unitili privredu panije, a revolucija cena, koja se odvijala u celoj Evropi, je
imala u paniji velike posledice. Cena ita je u toku 16. veka porasla za 456%, a cena vina za 500%.
Od vremena Ferdinanda i Izabele, javila se elja da drava, tj. vladar ima kontrolu nad crkvom.
panija je bila jedina zapadnoevropska drava u kojoj protestantizam nije ostavio nikakav trag. Filip II
je bio jedini vladar na koga je papa mogao da se u potpunosti osloni u vreme protivreformacije. Poto
je bio svestan te injenice, Filip nije eleo da bude orue u papinim rukama, ve je odbranu
katolianstva doivljavao kao linu misiju, i eleo je da papa vodi rauna o panskim interesima.
U stavljanju crkve pod nadzor drave, Filip je imao vie uspeha i od nekih protestantskih vladara.
To je uoljivo u njegovom odnosu prema jezuitima, prema kojima Filip nije bio naklonjen. Ignjacio
Lojola i njegovi sledbenici su bili jedino odani papi, te je kralj strahovao da bi oni mogli da budu
suvie uticajni i da bi mogli da se izmaknu njegovoj kontroli. Stoga je Filip imao oslonac u
dominikancima, koji su bili neprijateljski raspoloeni prema jezuitima.
Odluke sabora u Tridentu (1545-1563, radio u tri faze, vie u Reformaciji) su stupale na snagu,
samo onda kada je Filip bio siguran da to nee ugroziti interese i prvenstvo krune naroito kada se
radilo o postavljanju biskupa. Dekretom koji je doneo Savet Kastilje, oktobra 1572. godine, zabranjeno
je apelovanje na sudove izvan panije u raspravama iji predmet je bio religiozne prirode. Time je jo
vie ogranien uticaj Svete stolice. To ilustruje i sluaj Bartolomea Karance, nadbiskupa Toleda, koji je
optuen za jeres; optuba je bila neuverljiva, i papskim bulama je zahtevano da se sluaj prepusti
Rimu; dok je odluka doneena Karanca je ve 7 godina bio zatvoren.
Takoe, Indeks zabranjenih knjiga panske inkvizicije je bio obimniji nego onaj papin. Bilo je
zabranjeno i panskim studentima da studiraju van panije. Svi strani brodovi su pretresani u panskim
lukama kako bi se otkrilo da ne prevoze protestantske knjige. Filipa je razoaralo i brinulo to to je
njegov roak, car Maksimilijan II, bio naklonjen protestantizmu. Zahtevao je da Maksimilijanovi
sinovi, Rudolf i Matija, budu poslati u paniju, kako bi bili vaspitani u katolikom duhu.
Filip je pokuao i da umanji ustavne slobode Aragona. Kada je, protivno obiajima, 1590. godine
postavio vicekralja koji nije bio Aragonac, oni su mu povelju sa slobodama bacili u lice. Ovaj protest
se desio istovremeno sa optubom i bekstvom Filipovog sekretara, Antonija Pereza. Perez je doao u
Aragon da bi od tamonjeg posebnog sudskog vea traio zatitu. Filipovi pokuaji da se Perez izrui

Madridu su izazivali nemire u Saragozi. U Aragon je stigla kastiljska vojska koja je uguila pobunu.
Filip je bio u stanju da uniti nezavisnost Aragona i ukljui ga u centralizovani kastiljski sistem
vladavine. Ipak, Filip je odrao obeanje da nee dirati u slobode Aragona, i izvrio je samo manje
izmene. Perez je pobegao u Francusku. Potom je iveo u Engleskoj i Francuskoj, gde je napisao
biografiju Relaciones su vida (ivotni odnosi, Odnosi u ivotu, tako nekako), koja je mnogo doprinela
stvaranju crne legende o Filipu II.
Ustanak Moriska u Granadi
U paniji su postojale razlike u tretmanu starih i novih hriana, tj. pokrtenih muslimana
Moriska. Za vladavine Karla V, pokuavano je da se razlike prevaziu. Rueni su zidovi koji su
odvajali etvrti u kojima su iveli Morisci od hrianskih delova naselja. Sklapani su i brakovi izmeu
novih i starih. Ipak, vekovno nepoverenje je uticalo da ova politika izmirenja ne ostavi veliki trag.
Bogatstvo Moriska je bilo predmet zavisti. Sumnjalo se da su mnogi Morisci verni islamu.
Kada je Filip II doao na vlast (1556-1598), postalo je jasno da ni najmanji spoljni znaci
pripadnosti islamu, ili vrenje islamskih obiaja, nee biti tolerisani. Stavljen je na snagu ukaz iz 1526.
godine, koji je zabranjivao upotrebu arapskog, mavarska imena, odeu, upotrebu kupatila. U nekim
prilikama, kao to su praznici i sveanosti, vrata kua Moriska su morala da budu irom otvorena.
Edikt je objavljen 1. januara 1567. godine, na godinjicu osvajanja Granade (1492). Poelo se sa
ruenjem javnih i privatnih kupatila.
Morisci su bili ogoreni i spremali su se za borbu. Skladitili su municiju, i slali glasnike u severnu
Afriku, kako bi obezbedili podrku muslimana. Za vou je izabran Aben Humeja. Pobunjenici su
napali na Boi 1568. godine, kako bi uhvatili hriane nespremne. Ustanak je trajao dve godine, i
panci su bili pritisnuti. Don Huan Austrijski (polubrat Filipa II) je postao vojni zapovednik, a Filip
II je doneo edikt u kome je objavio rat protiv Mavara u Granadi. Mavri su se hrabro borili. Njihov
voa, Aben Humeja je poetkom 1571. godine ubijen (jedan odmetnik kojeg su panci podmitili ga je
ubio). Ustanici su se predali. Potom su raseljeni u unutranjost poluostrva, a bilo im je dozvoljeno da
uzmu samo pokretnu imovinu. Nisu smeli da naputaju mesto boravka, a u sluaju da se priblie
Granadi kanjavani su smru.
Osvajanje Portugala
Portugal je bio jedina zemlja na poluostrvu koja nije pripadala Filipovoj kruni. Prilika da se
Portugal pripoji, ukazala se 1578. godine, kada je kralj Sebastijan poginuo u Maroku u jednom
krstakom pohodu. Njegov naslednik je bio stari kardinal Enrike. Filip II je poeo pripreme za
osvajanje Portugala. Takoe, on je imao i najvea prava na nasledstvo (njegova majka Izabela ena
Karla V, je bila najstarija erka portugalskog kralja Manoela I). Njegov najjai suparnik, bio je Dom
Antonio, nezakonit sin kardinalovog brata. Kardinal Enrike je umro 1580. godine, a Portugal je bio
obezglavljen i podeljen.
Vojskovoa, vojvoda od Albe, je vraen iz penzije i sa vojskom se uputio na Lisabon, koji se
predao. Dom Antonio je uz pomo francuske eskadre pokuao da od Azorskih ostrva napravi uporite
za protivnapad, ali je potuen. Osvajanjem Portugala, Filip II je ujedinio celo Iberijsko poluostrvo, i
zadobio milion novih podanika, jaku prekomorsku flotu, kao i trgovako carstvo koje se prostiralo od
Brazila do Goe u Indiji.
Spoljna politika
to se spoljne politike tie, Filipova vladavina se moe podeliti u dva razdoblja: 1555-1579 i 15791598. U prvom periodu, zbog slabih finansija, Filip je bio prisiljen da okona viedecenijski rat sa
Francuskom u Kato-Kambreziju 1559. godine. U narednom razdoblju, priliv amerikog srebra je
omoguio Filipu da vodi aktivnu i agresivnu spoljnu politiku.

Ratovi sa Turcima opsada Malte Sveta liga i bitka kod Lepanta

Rat sa Turskom je u prvom redu bio defanzivnog karaktera. Filip II je bio realan, i nije eleo da
bude uvuen u neki krstaki rat protiv nevernika, to je zagovarao papa. Bio je svestan da je
Sredozemlje suvie prostrano da bi ga panija, ili Turska, mogla osvojiti i u potpunosti kontrolisati.
Prvi Filipovi planovi su bili vezani za osvajanje Alira, sredita turske moi u Severnoj Africi. Cilj
prvog pohoda bio je Tripoli, odakle su vitezovi Jovanovci potisnuti 1551. godine, tj. ostrvo Gerba,
najvanija taka za zauzimanje grada. Plan je bio delo ana de la Valete, majstora reda Jovanovaca.
Flota se okupljala na Siciliji. Potom je otila ka Malti, odakle je 1560. godine zajedrila prema
Tripoliju. Pohod je bio loe organizovan, ipak, Gerba je lako osvojena. panci su potom odugovlaili
sa napadom na Tripoli, to je omoguilo tamonjem zapovedniku, Dragutu, da opravi utvrenja, i
poalje po pomo u Carigrad. Vest da se turska flota pod komandom Pijali Pae pribliava Gerbi,
izazvala je pometnju u hrianskim redovima. an Andrea Dorija (roak Andree Dorija, slavnog
admirala) je eleo da se odmah povue.
Nastao je veliki mete oko ukrcavanja. Kada je konano hrianska flota isplovila, turski brodovi
su bili na vidiku. Hriane je zahvatila panika. Zaplenjeno je oko 30ak brodova, a pobijeno ili
zarobljeno oko 8000 ljudi. Deo panaca je ostao u tvravi na ostrvu Gerba sa slabim zalihama, pa su
se i oni predali Turcima. Ovaj poraz je iznenadio paniju.
Filip je potom preduzeo mere kako bi popravio tetu koja je nastala ovim porazom. Otpoeo je
izgradnju velikog broja brodova, i to je spasilo paniju od veih poraza. Turci su pod komandom
Hasana (sina Hajredina Barbarose), 1563. napadali Oran i Mers-el-Kebir. Obe utvrde je branilo, ne
vie od hiljadu vojnika, kojima je u poslednji as pritekla u pomo panska flota.
U paniju su poetkom 1565. godine, stigle vesti da se u Carigradu priprema velika flota, i da je
javna tajna da je njen cilj Malta. To je bilo jedino preostalo utoite vitezova Jovanovaca, koje je
Sulejman Velianstveni uz teke napore proterao sa Rodosa, a potom i Tripolija. Sakupilo se 200
brodova i 30 hiljada ljudi pod zapovednitvom Pijali Pae, a sa svojim odredima, floti su se pridruili
Dragut i Hasan iz Alira.
Turska flota se pribliila Malti 18. maja 1565. godine. Ostrvo je branilo oko 8500 ljudi. U pomo
je najbre mogao da stigne Garsija de Toledo, vicekralj Sicilije, koji je jo pre opsade posetio Maltu i
snabdeo branioce itom. Garsija je uinio sve kako bi ubedio Filipa da prui veu pomo Malti.
Tvrava Sv. Elmo, koju je branilo 600 ljudi je izdrala 23 dana bombardovanja. Turci su je
konano osvojili 23.jula 1565. godine. Ipak, ovo zauzimanje, Turci su platili sa 6000 poginulih
vojnika, meu kojima je bio i Dragut.
Na Siciliji, kod Mesine, okupljala se Filipova flota (oko 90 brodova). Hriansku flotu je zahvatilo
veliko nevreme koje je uinilo da flota stigne pred Maltu tek 7. septembra 1565. Turci, koji su bili
izmueni borbom sa malobrojnim braniocima, su se plaili sudara sa panskom peadijom. Opsada
Malte je podignuta 7. septembra. Ovo je podiglo Filipov ugled.
Posle velikih ratnih pohoda, u kojima je Osmansko carstvo doseglo krajnje take svoje ekspanzije,
umro je 1566. godine, za vreme opsade Sigeta, Sulejman Velianstveni.
Turska flota i vojska su jula 1570. godine opsele Kipar, koji su drali Mleani. Venecija je bila
svesna da ne moe sama da im se suprotstavi, i obratila se za pomo papi. Papa se obratio Filipu II, jo
u prolee 1570. godine, preko poslanika, nudei mu da povede rat protiv nevernika. Filipu je ova
molba stigla u povoljnom trenutku; Alba je uguio pobunu u Nizozemskoj, a Don Huan Austrijski se
obraunao sa Moriscima.
Sa druge strane, turski gusar Urud-Alija je zauzeo Tunis, iji vladari su bili pod panskom
kontrolom, i plovidba na zapadnom Sredozemlju nije bila sigurna od gusarskih prepada.
Ipak, pregovore oko obrazovanja Svete lige koili su Mleani. Oni su strahovali od panske
premoi. Dok su se pregovori otezali, Turci su zauzeli Nikoziju septembra 1570. i ovladali celim
ostrvom, sem luke Famagusta. To je ubrzalo sklapanje sporazuma. Filip je uspeo da nametne svoje
zahteve: savez je bio i ofanzivan i defanzivan; morao je da traje najmanje 12 godina; Alir, Tunis, i
Tripoli su bili ukljueni u polje delovanja Lige, isto kao i istoni Mediteran; zapovednitvo je

povereno Filipovom polubratu Don Huanu od Austrije. Savez je zakljuen 26. maja 1571. godine. U
savez su uli: panija, Venecija, papa, enova, i malteki vitezovi (Jovanovci, hospitalci).
panska flota se okupljala na Balerskim ostrvima, a mletaka na Kritu. Sastali su se kod Mesine na
Siciliji. Tu ih je avgusta 1571. godine zatekla vest o padu Famaguste. Hrianska flota se sastojala od
oko 210 brodova, a flota je nosila 31 000 vojnika.
Flota je 16. septembra isplovila iz Mesine, i za 11 dana stigla na Krf. Turska flota je za to vreme
bila koncentrisana u zalivu Lepanto. Bila je otprilike jednaka hrianskoj. Ali-paa je verovao da je
hrianska flota manja nego to je zapravo bila, i eleo je bitku na otvorenom moru.
Kada je poeo da isplovljava 6. oktobra 1571. ugledao je hriansku flotu. Pre podne, flote su se
prestrojavale u borbeni poredak. Hriani su podelili flotu na tri dela na elu svakog su se nalazila po
dva (od 6) velikih galeasa.
Dok su turske posade klicale, kako bi zaplaili neprijatelja, na brodovima Lige je vladao muk.
Kada se oglasio signalni top na svakoj galiji podignuto je raspee.
Bitka je otpoela na delu koji su drali mletaki brodovi. Turci su napadom na Mleane pokuali
da okrue hriansko krilo. Ipak, bitka se odluivala u centru. Samo pola sata po poetku bitke,
zapovedniki brodovi obe strane su se sudarili. Oba broda su bile najbolje galije. panci su dva puta
stupili na palubu turskog broda, ali su bili odbijani uz velike gubitke. Don Huan je bio ranjen. U
treem naletu, panci su stigli do katarke. Turski zapovednik je pogoen, a jedan panac je brzo priao
i odsekao mu glavu, koja je potom podignuta na vrh koplja. Ovo je bilo dovoljno da se turska vojska
demoralie. Od 300 turskih brodova, jedva se 50 spasilo.
Pobeda je potom odjeknula celom Evropom. Meutim, Turci su lako preboleli gubitak brzom
izgradnjom nove flote, (sultan Selim II izjavio kako su mu samo oprljili bradu) ali su zato pretrpeli
velik moralni udarac njihova mo, uticaj i presti je nestao u ima hrianskog sveta.
Sveta liga je kratko trajala. Papa Pije V je umro 1572. godine, a Venecija je 1573. godine sklopila
mir sa Turskom, i po ovom miru se ni ne vidi da je kod Lepanta izvojevana pobeda. Mleani su
Turcima predali Kipar i isplatili sumu od 300 hiljada dukata.
panci su nastavili sami da ratuju. Cilj im je bio Tunis koji se nalazio u tukama Ulud-Alije, dok su
La Goletu, klju Tunisa, drali panci.
Don Huan Austrijski je, oktobra 1573. godine, krenuo sa Sicilije ka Africi. Tunis se potom, gotovo
bez borbe, predao. Ipak, pohod je bio uzaludan, jer je Ulud-Alija godinu dana kasnije zauzeo i Tunis i
La Goletu.
Filip II je shvatio da je borba za udaljena utvrenja samo uzaludno troenje snaga i novca, a i
sultan je shvatio da ne moe da kontrolie itavo Sredozemlje, te su otpoeli pregovori 1575. godine.
Mir nije potpisan, nego je 1578. godine samo ugovoreno primirje, koje je obnavljano 1580, 1581,
1585. godine, tako da panija i Turska, sve do 90ih godina nisu ratovale meusobno.
ITALIJANSKI RATOVI (1494-1559)
Stanje u Italiji uoi ratova ravnotea snaga ugovor u Lodiju
Pod Italijanskim ratovima se podrazumeva itav niz ratova (bilo ih je 9), koji su voeni,
prvenstveno, za dominaciju na Apeninskom poluostrvu, a potom su prerasli u sukob irih razmera za
prevlast u Evropi. Trajali su od 1494. do 1559. godine. Glavni akteri su bili Carstvo, panija i
Francuska, dok su ostale zemlje imale ulogu povremenih saveznika. Ovi ratovi se u engleskoj
istoriografiji nazivaju Ratovi Habzburga i Valoa.
Glavni uzroci Italijanskih ratova bili su: 1) dinastiko suparnitvo i strah; 2) teritorijalne razmirice
izmeu: Francuske i Burgundskog vojvodstva oko Flandrije, Artoa i francuskog vojvodstva Burgonje;
Francuske i Carstva oko Milana; Francuske i panije oko Napulja, Rusijona i Serdanje; 3) privlanost
Italije kao kulturno i ekonomski najnaprednijeg dela Evrope.
Izmeu pet vodeih drava u Italiji (Venecija, Firenca, Papska drava, Napulj i enova) je
postojala ravnotea snaga, koja je postignuta sporazumom u Lodiju 1454. godine.

Prvi rat (1494-1495) Pohod arla VIII Lodoviko Moro osvajanje Napulja Sveta liga u
Veneciji bitka kod Fornova
Prvi rat (1494-1495) je otpoeo pohodom francuskog kralja arla VIII (1483-1498, pre njega
vladao njegov otac Luj XI 1461-1483) na Italiju. Povod za rat je bio poziv milanskog vojvode
Lodovika Sforce (nadimak Il Moro, tj. Crni). Naime, smru Lorenca Velianstvenog Mediijia (14691492, vladar firentinske republike), ravnotea snaga postignuta mirom u Lodiju 1454. godine je bila
naruena u korist Napulja, koji je tako postao pretnja Milanu.
arl VIII je na presto stupio 1483. godine, kao 13-ogodinjak. Unutranje probleme u Francuskoj
je reio nastavljajui apsolutistiku politiku svog oca Luja XI, obuzdavajui pobunjeno plemstvo u tzv.
Ludom ratu 1485. godine (1485-1488). arl VIII je bio opsednut idealom vitetva, i nosio se milju da
ponovo osvoji Jerusalim. (ak se od 1494. titulisao kao kralj Jerusalima i kralj Napulja).
Na pohod, kralja su podstrekivali njegovi savetnici, Etjen de Veski i episkop Brisone. Oni su ga
nagovarali da zauzme Napulj na koga je imao nasledno pravo (Marija Anujska, ena arla VII 14221461 otac Luja XI, bila je erka Luja II Napuljskog (pripadao dinastiji Anujaca).
arl VIII je u Etaplu, novembra 1494. godine, novcem obezbedio neutralnost Engleske, a u
Barseloni je 1493. godine obeao panskom kralju Ferdinandu II Rusijon i Serdanju; dok je u Senlisu
isto 1493. godine, predao Artoa i Fran-konte caru Maksimilijanu. Tadanji kralj Napulja bio je
Ferdinand Aragonski.
U leto 1494. godine, arl VIII je poveo vojsku od 30 hiljada ljudi. Vojska je prela Alpe, ali na
ozbiljniji otpor nije naila. Potom su Francuzi uli u Firencu, a stigli su i do Rima, u kome je arl VIII
od pape Aleksandra VI dobio pravo prolaza kroz oblasti Papske drave. Kampanja je uspeno zavrena
ulaskom Francuza u Napulj, februara 1495. godine.
U Napulju su Francuzi postali omrznuti. Takoe, druge evropske drave su se uplaile jaanja
Francuske, te je 31. marta 1495. godine u Veneciji organizovana Sveta liga. Inicijativa je potekla od
pape Aleksandra VI, a savez su inili jo Venecija, Milano, panija, i car Maksimilijan (kasnije je
prila i Engleska).
arl VIII je u Napulju, kao vicekralja, ostavio ilbera de Monpansjea, a potom sa polovinom
vojske krenuo nazad u Francusku. Na tom povratku, dolo je do bitke na reci Taro, kod Fornova, 6.
jula 1495. godine. Francuzi su pokuali da na juri preu reku; okraj je bio teak, ipak, arl VIII je
uspeo da se prebaci u Lombardiju. Dve nedelje kasnije predala se francuska posada u Napulju. Time je
pohod okonan, ali su se uporita u Gaeti i Tarantu drala sve do zime 1496/7. Ubrzo se Sveta liga
raspala.
Drugi rat (1499-1505) Luj XII zauzimanje Milana sporazum u Grenadi bitke kod
erinjole i Gariljana mir u Bloa
arl VIII je posle povlaenja planirao novi pohod, ali je 1498. godine umro (udario glavom u
dovratak) bez potomaka. Nasledio ga je njegov roak Luj XII (1498-1515, bio je praunuk arla V
1364-1380, koji je obeleio drugu fazu 100-godinjeg rata). Luj XII je nastavio da jaa centralnu vlast,
takoe je podsticao humanizam, imao je poasni naziv otac nacije.
Pripremajui se za pohod na Milano, Luj XII je pridobio Veneciju, obeavi joj Kremonu; takoe
je potpisao i sporazum sa Engleskom, panijom, i carem, i dobio je dozvolu da regrutuje vojsku po
vajcarskim kantonima.
Oktobra 1499. godine, francuska vojska, pod komandom an akoma Trivulcija, je zauzela
Milano. Ipak, Luju XII ovo nije bilo dovoljno, te je hteo da osvoji i Napuljsko kraljevstvo.
Sporazumom u Grenadi, novembra 1500. godine, ugovorio je sa Ferdinandom II Aragonskim (tzv.
Katolikim kraljem) podelu Napuljskog kraljevstva. Federigo, vladar Napulja, predao se
Francuzima, i kao nadoknadu je dobio Anujsko vojvodstvo. Luj XII je drao severnu polovinu
kraljevstva sa Napuljem, a panci Apuliju i Kalabriju.
Ipak, ubrzo je dolo do spora izmeu Francuske i panije oko teritorija koje nisu bile navedene u
ugovoru. panski general Kordova je porazio Francuze kod erinjole, aprila 1503. godine, i kod reke
Gariljana, decembra 1503. godine, te je Luj XII bio prisiljen, januara 1504. godine, da napusti Gaetu

(poslednje francusko uporite u junoj Italiji). Mirom sklopljenim u Bloa, oktobra 1505. godine, Luj
se odrekao Napulja, u korist svoje neake, koja se udala za panskog kralja.
Trei rat (1509-1514) papa Julije II liga u Kambreu protiv Venecije bitka kod Anjadela
razdor meu saveznicima i novi rat bitka kod Ravene napad na Francusku bitke kod
Gingata i Flodena
Novi papa, Julije II (1503-1513, prethodnik Pije III, od 22. septembra do 18. oktobra 1503), je
eleo da vrati sve crkvene oblasti koje su izgubljene. Posle priprema, krenuo je u pohod, i 1506.
godine je uao u Bolonju.
Da bi savladao sledeeg protivnika Veneciju na njegovu inicijativu je dolo do osnivanja lige u
Kambreu, decembra 1508. godine. Ligu su inili Francuska, Engleska, Carstvo, panija, Maarska,
Firenca, Savoja, Ferara, i Mantova. Francuska vojska je napala Veneciju, i odnela pobedu kod
Anjadela, u blizini granice Milana i Venecije.
Poto je povratio gradove, papi vie nije trebala pomo Francuza, i smetalo mu je njihovo prisustvo
u Italiji. Zbog toga je obrazovana antifrancuska Sveta liga, oktobra 1511. godine.
Francuska vojska, pod komandom Gastona de Foa (Grom Italije) je 1512. godine prela dolinu
reke Po i porazila zajedniku pansku i papsku vojsku, sredinom aprila kod Ravene. Ipak, francuski
vojskovoa je poginuo, i Francuzi su napustili Milano, u koji su se vratile Sforce. Potom su se protiv
Francuske okrenuli i engleski kralj Henri VIII (1509-1547) i Ferdinand Aragonski, i oni su pokuali da
osvoje Gaskonju. Ferdinand je uspeo da pripoji sebi deo malog pirinejskog kraljevstva Navare.
Engleska vojska, od 14 hiljada ljudi, se u toku juna 1513. godine iskrcala kod Kalea. Krajem
meseca, vojsci se pridruio i kralj Henri VIII. Francuzi su potom pretrpeli teak poraz kod Gingata u
severnoj Francuskoj (tzv. Bitka mamuza nazvana tako jer se francuski konjiki odred razbeao;
prethodno su 1513. godine pretrpeli poraz kod Novare, kad su pokuali da zauzmu Lombardiju).
Francuski saveznik, kotski kralj Dejms IV, je doiveo poraz i poginuo u bici kod Flodena, na
englesko-kotskoj granici.
etvrti rat (1515-1516) Fransoa I problem vajcarske bitka kod Marinjana
konkordat u Bolonji
Luj XII je umro 1. januara 1515. godine, bez naslednika. Tada je na presto doao 21-godinji
Fransoa I (1515-1547), iz bone grane dinastije Valoa, i kraljev zet. Fransoa I je vodio politiku jaanja
kraljeve moi, na raun feudalaca. Stekao je ratno iskustvo borei se u Gaskonji i Gijeni. Tokom
njegove vladavine je cvetao humanizam u Francuskoj, ali na raun ekonomije.
Do leta 1515. godine, u Lionu je sakupljena vojska od oko 40 hiljada vojnika za pohod na Italiju.
Prepreka su bili vajcarci koji su pazili na glavne alpske prolaze. Ipak, francuska vojska je uspela da
se probije, i da se pojavi u Pijemontu (regija u severozapadnom delu Italije), to je primoralo vajcarce
da se povuku ka Milanu.
Neki kantoni su poeli pregovore, dok su ostali odluili da nastave rat. Tako je dolo do bitke kod
Marinjana (zapravo varoica Melenjano, sredinom septembra 1515. godine). vajcarci, njih 20
hiljada je predvee 13. septembra izvrilo prepad na francusku vojsku od 30 hiljada ljudi. U poetku,
vajcarci su imali uspeha, ali intervencija Mleana na strani Francuza je promenlia tok bitke. Sa oko
16000 poginulih, ovo je bila jedna od najkrvavijih bitaka u italijanskim ratovima. Pregovori sa
kantonima su zavreni Venim mirom, u Frajburgu 1516. godine. Posle Marinjana, Fransoa I je
osvojio Milano.
Vaan ugovor je potpisan sa papom Lavom X u Bolonji 1516. godine. Radi se o Konkordatu koji je
potvrivao Pragmatinu sankciju iz 1438. godine (izdao ju je arl VII) na kojoj se temeljio
galikanizam.

Peti rat (1521-1526) bitka kod La Bikoke opsada Marseja bitka kod Pavije mir u
Madridu
Posle izbora Karla V za cara (1519. godine, unuka Ferdinanda i Izabele), Francuska je bila
okruena habzburkim zemljama (panija, Nizozemska, Carstvo). Novi rat je bio na pomolu.
Fransoa I je aprila 1521. godine krenuo u rat. Najpre je krenuo u ofanzivu ka panskoj Navari, ali
je pretrpeo poraz kod Eskirosa. Jo dok su borbe bile u toku, Fransoa je pokuao da rat okona
pregovorima, i prihvatio je posredovanje Engleza, tako da je dolo do sastanka u Kaleu, kome je
predsedavao engleski kardinal Vulzi. Meutim, sastanak se oduio, a i Henri VIII je samo glumio da je
nepristrasan, dok je zapravo bio u pregovorima sa Karlom V, a borbe su bile u toku.
Vojskovoe carske vojske, Zikingen i Frundsberg, su opseli Mezijer i ugrozili su ampanju.
Fransoa je uspeo da deblokira Mezijer. Vane bitke u ratu su voene u Italiji. Do odluujue bitke je
dolo kod La Bikoke, 27. aprila 1522. godine. Francuzi su pretrpeli poraz, ali Fransoa se nije lako
odricao Italije. Poslao je novi odred od 30 hiljada vojnika, meutim, ove trupe su poraene krajem
aprila 1524. godine na Seziji.
Put u Francusku je bio otvoren, i carske trupe su opsele Marsej. Fransoa je sakupio vojsku i krenuo
na Avinjon, a potom na Milano. Fransoa je potom opseo Paviju. Do bitke je dolo 23. februara 1525.
godine, i francuska peadija je pretrpela velike gubitke, oko 8000. Fransoa I je zarobljen. Bitka kod
Pavije je najvei masakr francuskog plemstva posle bitke kod Aenkura u Stogodinjem ratu (25.
oktobar 1415, Henri V vs. arl VI).
Tada je upravu nad Francuskom, kao namesnica, preuzela kraljeva majka Lujza Savojska, uz
pomo kancelara Dipra i sekretara Roberta. Ona je zapoela pregovore sa engleskim kraljem Henrijem
VIII, i avgusta 1525. godine, u Muru, sklopljen je mir izmeu Francuske i Engleske.
Potom je potpisam sporazum i sa panijom, tj. Karlom V. Sporazum je potpisan u Madridu
januara 1526. godine. Fransoa I je morao da izrui svoje sinove kao taoce, preda Flandriju i Artoa, da
se odrekne prava na Italiju, i da ustupi Karlu V Burgonjsko vojvodstvo.
esti rat (1526-1529) liga iz Konjaka osvajanje Napulja Andrea Dorija Mir gospoa u
Kambreu
Fransoa I je bio reen da ne ispuni zahteve predviene mirovnim ugovorom, smatrajui da ga oni
ne obavezuju, jer su iznueni. Zapoeo je obrazovanje koalicije, tzv. Svete lige iz Konjaka, koju su
inili Francuska, papa Klement VII, Venecija, Firenca, i Milano.
Ipak, ratovanje je krenulo uspeno po carsku vojsku. arl Burbonski je zauzeo Milano, a potom
zajedno sa Frundsbergom opseo Pjaencu i Bolonju. Kod Bolonje je izbila pobuna landsknehta, ali je
Burbonski uspeo da ih primiri, i krene na Rim. Vojnici arla Burbonskog su 6. maja 1527. godine
otpoeli napad na slabo branjeni Rim. Meu prvima, poginuo je arl Burbonski. Ovo je samo jo vie
razbesnelo vojnike, koji su u gradu ubijali, palili i pljakali sve to su stigli. Pljakanje je trajalo
nedelju dana.
U meuvremenu, Fransoa I je sakupio vojsku i poslao je pod komandom Lotreka za Napulj. Lotrek
je potisnuo careve trupe iz Rima, i blokirao ih u Napulju sa kopna i mora. Savezniku flotu je
predvodio Andrea Dorija, i on je kod Portofina, sredinom avgusta 1527. godine, naneo poraz
panskoj floti.
Francuzi su pretrpeli poraz, 21. juna 1529. godine, u bici kod Landrijana u severnoj Italiji, i potom
je i papa Klement VII okrenuo lea Francuskoj.
Kako su obe strane bile izmorene ratom, organizovani su pregovori, 3. avgusta 1529. godine u
Kambreu, koje su vodile dve ene Lujza Savojska (majka Fransoa I) i Margareta Austrijska (tetka
Karla V, koja je vladala Nizozemskom), tako da je ovaj sporazum nazvan Mir gospoa.

Sedmi rat (1536-1538) saveznitvo Francuske i Turske sastanak Fransoa I i Karla V u

Kamargu
Velika drava Karla V bila je izloena mnogim potresima. Protestantski kneevi i gradovi su
organizovali tzv. malkaldensku ligu i oruani sukob je bio na pomolu. Fransoa I je iskoristio priliku i
u protestantskim kneevima je traio saveznike. Takoe, Fransoa I je potraio saveznike i u
nevernicima (Turcima). Od 1535. godine, Francuska je drala stalnu ambasadu u Carigradu.
Poto je Franesko Sforca umro bez naslednika, opet se postavilo pitanje naslendika Milana.
Fransoa I je namenio ovo vojvodstvo svom roaku, vojvodi od Orleana. Francuska vojska je februara
1536. godine upala u Savoju i zauzela Torino. Potom je Karlo V upao u Provansu, ali nije uspeo da
osvoji Marsej, pa se povukao. Na posredovanje pape Pavla III (1534-1549) voeni su pregovori o 10godinjem miru, ali je potpisano samo primirje u Nici, juna 1538. godine.
Fransoa I i Karlo V su se sreli kod Egmorta 1539. godine, i iako je susret protekao srdano, do
potpisivanja mirovnog ugovora nije dolo.
Osmi rat (1542-1544) pohod Karla V na Alir Hajredin Barbarosa
Karlo V je 1541. godine organizovao pohod na Alir, u kome je bilo angaovano oko 12 hiljada
mornara i 25 hiljada vojnika. Ipak, veliku flotu je zahvatila bura, i bila je veoma oteena. Koristei
priliku, Fransoa I je 1542. godine, u savezu sa sultanom Sulejmanom Velianstvenim (1520-1566),
Kleveom, Danskom, vedskom, napao Carstvo u Luksemburgu, Brabantu, Rusijonu, Navari. Sa
gusarom Hajredinom Barbarosom, Francuzi su zauzeli Nicu, i opljakali je.
Na Pariz su krenuli Henri VIII i Karlo V. Englezi su zauzeli Bulonj, a trupe Karla V su stigle do
Soasona. Francuzi su izbegavali bitku na otvorenom polju, povlaei se u tvrave.
Obe strane, opet izmorene ratom, su 18. septembra 1544. godine potpisale mir u Krepiju.
Sa Englezima je rat oko Bulonja nastavljen jo dve godine. Konano, mir je potpisan u Ardru, juna
1546. godine.
Deveti rat (1552-1559) sporazum u amboru opsada Meca bitka kod Sen Kantena mir
u Kato-Kambreziju
Poslednji rat vodio je Anri II (1547-1559), koji je na prestolu nasledio Fransoa I 1547. godine. U
njemu su protestanti traili oslonac nakon tekog poraza 1547. godine kod Milberga.
Anri II je uao u pregovore sa Moricom Saksonskim i ostalim protestantskim voama. Uz novanu
nadoknadu, oni su, ugovorom u amboru 1552. godine, priznali Anrija II za vikara (tj. namesnika)
Carstva, i dozvolili mu da zauzme tri biskupije Mec, Tul, i Verden.
Moric Saksonski je zamalo zarobio cara Karla V u Insbruku, ali je ovaj uspeo da pobegne. Nakon
toga, Moric se nagodio sa Ferdinandom (bratom Karla V) i uestvovao u pohodu na Turke.
U meuvremenu, Karlo V je sakupio vojsku od oko 50 hiljada ljudi, i u novembru 1552. godine
opseo Mec. Ipak, poto mu je vojska bila iscrpljena, Karlo V je januara 1553. godine morao da
podigne opsadu. Dve godine kasnije, 1555., Karlo V se odrekao suvereniteta nad Burgundijom, a
januara 1556. godine i panskih kruna. pansku krunu je poneo njegov sin Filip II (1556-1598), a
upravu nad habzburkim posedima, kao i carsku krunu, preuzeo je njegov brat Ferdinand I (15561564).
panci su kod Sen-Kantena, u Pikardiji, teko porazili francusku vojsku, i zarobili konstabla
(glavni vojni zapovednik) Monmoransija.
Francusku je od potpune propasti spasilo samo to to ni panci nisu imali snage da napreduju.
Pregovori su voeni na neutralnoj teritoriji u Kato-Kambreziju. pansku delegaciju su inili vojvoda
od Albe (Fernando Alvarez de Toledo), Antoan Pereno, Viljem Oranski; francuska delegacija je bila
slaba, najuticajnija linost bio je kardinal Fransoa Giz, a neto kasnije, iz zarobljenitva su puteni Sent
Andrea i Monmoransi. Pregovori su se otegli, a problem je predstavljao i jezik, jer su pregovori voeni
na latinskom, to je oteavalo razumevanje.

Konano, mir je sklopljen u Kato-Kambreziju 3. aprila 1559. godine, Francuska se odrekla

svojih pretenzija u Italiji, priznajui pansku premo na poluostrvu.
NIZOZEMSKA REVOLUCIJA
Nizozemska do izbijanja revolucije, politika istorija do 1559. godine
Naziv Nizozemska (donja zemlja ili donje zemlje) javlja se prvi put u 15. veku i njime je
obuhvaen prostor uz Severno more u donjim tokovima reka Rajne, Meze i elde, tj. dananje
Holandije, Belgije, severne Francuske i Luksemburga. U jezikom i etnikom smislu, Nizozemska se
moe podeliti na germanski sever i romanski jug.
Ove teritorije su bile deo carstva Karla Velikog (768-814, car postao 800. godine), da bi u vreme
njegovih naslednika pripale istonoj Franakoj. Slabljenjem centralne vlasti, nastao je itav niz malih
politikih jedinica, koje su se postepeno osamostaljivale, da bi u 13. i 14. veku stekle nezavisnost. U
15. veku, ove oblasti su ule u sastav Burgundije. Burgundija je vojvodstvo u istonoj Francuskoj. U
toku Stogodinjeg rata (1337-1452), francuski kralj an II Dobri (1350-1364) je Burgundiju ustupio
svom sinu Filipu Smelom, koji je ovde obrazovao novu dinastiju. Koristei slabost francuskih kraljeva,
i stajui na stranu Engleza tokom rata, burgundske vojvode an Neustraivi, Filip Dobri, i arl Smeli,
su uspeli da izgrade samostalnu dravu, koja je bila jedna od najmonijih i ekonomski najrazvijenijih
drava u Evropi.
Burgundija je obuhvatala Gornje zemlje, tj. pokrajinu Burgonju, ije sedite je bio grad Dion; i
Donje zemlje, tj. Nizozemsku. Burgundske vojvode su uprkos svojoj moi, formalno bili vazali
francuskih kraljeva koji su eleli da povrate vlast nad njima. Francuski i nizozemski deo Burgundije su
bili razdvojeni, i burgundske vojvode su elele da ih spoje, to je bilo jedino mogue zauzimanjem
francuskih oblasti. Sukob je bio neizbean, tako da su vie od 20 godina (1465-1493) voeni ratovi.
arl Smeli nije imao potomaka, tako da je pitanje udaje njegove erke Marije bilo od velikog
unutranjeg i spoljnopolitikog znaaja. Ozbiljna brana ponuda je stigla od cara Fridriha III (car
1452-1493), koji je eleo da svog sina Maksimilijana oeni Marijom. arl Smeli je oekivao da od cara
dobije kraljevsku titulu i pomo u ratu sa francuskim kraljem Lujem XI (1461-1483). Pregovori su
voeni u jesen 1473. godine u Triru. Ipak, Fridrih III je izbegavao da ita obea arlu Smelom, te je
arl ljut napustio Trir.
Veliki prelom, i u vojnom i u politikom pogledu, oznaila je bitka kod Nansija, 5. januara 1477.
godine, u kojoj je arl Smeli poraen i ubijen. Naslednica je bila erka Marija, te su razmatrane
mogunosti za brak. Neprijatelj arla Smelog, francuski kralj Luj XI je nameravao da svog sina,
budueg kralja arla VIII (1483-1498) oeni Marijom, i da tako konano prikljui Burgundiju
francuskoj kruni. Meutim, Marija se odluila za Maksimilijana Habzburkog (1493-1519).
Makimilijan je pored velikog miraza, ovim brakom nasledio i rat sa Francuskom dug i
iscrpljujui, na koji je odlazilo mnogo novca. Uskoro je morao i da zalae dragocenosti kod bankara:
ogrta koji je arl Smeli nosio u Triru, umetnike slike od kojih je 30-ak zavrilo u filijali Mediija u
Briu. Ve naredne, 1478. godine, rodio se naslednik Filip Lepi.
Te godine Maksimilijan je postao i veliki majstor vitekog reda Zlatnog runa. Red je imao 24
lana, od kojih su mnogi, kao i arl Smeli, poginuli u ratu sa Francuzima. Od tada su Habzburgovci
tesno bili povezani sa ovim prestinim redom bili su veliki majstori.
Naalost, Maksimilijanova supruga Marija nije dugo poivela, umrla je 27. marta 1478. godine u
25-oj godini ivota. Posle njene smrti Maksimilijanov poloaj se pogorao. Pobunila se profrancuska
stranka. Delegacija grada Gana je dola kod kralja Luja XI i obeavala je prikljuenje Francuskoj pod
uslovom da se sauvaju pokrajinske slobode i privilegije.
Separatistike tendencije su pokazivala dva mona grada Gent i Bri koji su se pobunili protiv
Maksimilijana. On je potom bio prinuen da ugovorom u Arasu dozvoli Francuskoj da zadri sve
oblasti koje je zauzela. Kao garanciju, morao je da poalje svoju erku Margaretu, koja je trebalo da
postane ena francuskog prestolonaslednika arla VIII.

Maksimilijan je pomou lojalnih pokrajina sakupio novac za najamniku vojsku i represijama je

uspeo da ponovo uspostavi svoju vlast u Nizozemskoj.
Maari su, na elu sa Matijom Korvinom, provalili 1477. godine u Donju Austriju, a osam godina
kasnije, 1485. su zauzeli i sam Be, i drali ga do 1490. godine dok nije umro Matija Korvin.
Fridrih III i Maksimilijan su se sreli posle osam godina (u jesen 1485 kad je Matija ve zauzeo
Be) na putu izvan Ahena, a potom su zajedno nastavili putovanje za Frankfurt. U crkvi Sv.
Bartolomeja je obavljan izbor za cara, i uprkos to su kneevi bili podmieni od strane francuskog
kralja arla VIII, izbor Maksimilijana za cara je protekao glatko.
Posle slavlja, Maksimilijan je na elu vojske krenuo u Burgundiju. Sa manjim odredom najamnika
je 1488. godine otiao u Bri, gde je nameravao da sazove generalne stalee. Ubrzo je dolo do
pobune. Naime, odred vojnika je vrio egzercir na glavnom gradskom trgu, i okupljeni graani su
pogreno razumeli jednu komandu, i potom su se odredi milicije naoruali, a gradske kapije su
zatvorene, tako da car nije mogao da napusti grad. etiri meseca bio je zatoen u jednoj kui na
gradskom trgu. Cela Evropa je bila iznenaena drskou pobunjenika. Papa (Inoentije VIII avgust
1484-1492) je pretio Briu ekskomunikacijom, a Ferdinand i Izabela su opremali flotu sa namerom da
izbave cara.
Maksimilijan se izbavio iz zatoenitva kada je obeao da e potovati ugovor u Arasu i uvati mir
sa Francuskom. Nije nameravao da odri re, a u pomo mu je stizao otac Fridrih III sa vojskom.
Maksimilijan je porekao obeanje, pravdajui se da je iznueno od njega, i obraunao se sa
pobunjenicima, i u Ganu je naredio da se privilegije spale na gradskom trgu.
Rat za burgundsko naslee, koji je trajao 15 godine, okonan je 1492-1493. godine mirom u
Senlisu. Francuska je dobila Pikardiju i Burgonju. Pojam Burgundija je izaao iz upotrebe za posede
Habzburgovaca se ustalio naziv Nizozemska, a za pokrajinu Burgonju u Francuskoj Fran Konte.
Maksimilijan je, poto je izabran za cara, Nizozemsku predao svom sinu Filipu Lepom (muu Huane
Lude, koja je bila erka panskih vladara Ferdinanda i Izabele).
Filip Lepi je umro 1506. godine, i kao burgundski vojvoda, nasledio ga je 6-ogodinji sin Karlo.
Posle smrti Izabele i Ferdinanda, koji nisu imali mukog naslednika, Karlo je 1516. godine postao
panski kralj kao Karlo I, a posle smrti Maksimilijana 1519. godine, Karlo je izabran za cara Svetog
rimskog carstva nemake narodnosti kao Karlo V (1519-1556).
Karlo je roen u Nizozemskoj (Gent) i tu je proveo vie vremena nego u ostalim svojim zemljama.
Ipak, Nizozemskom su upravljale, najpre njegova tetka Margareta Austrijska, a potom sestra Marija
Maarska. Prerano ostareo, i iscrpljen napornom vladavinom, Karlo V je odluio da se povue, i
upravu nad Nizozemskom (oktobra 1555.) prepustio je sinu Filipu II. Tako se Nizozemska nala pod
vlau panskog kralja, stranca, koji nije pokazivao dovoljno razumevanja za probleme Nizozemske.
Dravno ureenje
U dravno-pravnom slislu, Nizozemsku je inilo 17 pokrajina: na jugu: Eno, Namir, Artoa,
Luksemburg; u sredinjem delu: Limburg, Brabant, Antverpen (Anvers), Mehelen, Citfen; na severu:
Frizija, Holandija, Zelandija, Groningen, Utreht, Gelderland, Oversejl.
Svaka od ovih pokrajina je bila faktiki nezavisna, tako da Nizozemska u dravno-pravnom smislu
nije inila jedinstvenu celinu. Svaka od pokrajina je imala svoje posebno predstavniko telo
skuptinu stalea i guvernera, tj. tatholdera (tathaltera).
Skuptina nije svugde imala jednaku mo. U nadlenosti stalea bili su porezi, finansije, sudstvo i
izglasavanje novanih prihoda vojvodi. Pokrajinski partikularizam bio je vrlo naglaen. Pored jezikih
razlika, postojale su razlike u zakonima, netrepeljivost prema graanima drugih provincija; bilo je
mogue spasiti se suda prelaskom u drugu provinciju. Labavo jedinstvo zemlje je bilo olieno, najpre u
priznavanju istog vladara.
Tenju ka vrem povezivanju nizozemskih pokrajina su pokazivale burgundske vojvode iz
dinastije Valoa. elja za povezivanjem je bila jo vie izraena kod njihovih naslednika iz habzburke
kue.

Radi lakeg raspolaganja izvorima prihoda, sazvani su 1463. godine, prvi put, dravni stalei, koji
su se sastojali od predstavnika provincijskih stalekih skuptina. Sastajali su se redovno, jednom u tri
godine, i njihov glavni zadatak je bio izglasavanje novanih prihoda vojvodi.
Uvoenje dravnih stalea, vlast pokrajina nije bila ozbiljnije uzdrmana. Predstavnici pokrajina su
se uvek pridravali uputstava dobijenih od pokrajinskih skuptina. Vojvoda se prilikom stupanja na
presto sveano obavezivao da e potovati sva njihova prava. Znaajan dokument te vrsta je tzv.
Velika privilegija, koja je izvojevana prilikom stupanja na presto Marije, erke arla Smelog.
Odreeno je da se dravne i provincijske staleke skuptine sazivaju na sopstvenu inicijativu i da se
nikakvi novani prihodi ne mogu ubirati bez njihove saglasnosti.
Znaajan korak u jaanju centralne vlasti uinio je Karlo V. On je na carskom saboru u Augsburgu
1548. godine izdejstvovao da se nizozemske provincije konstituiu u odvojenu administrativnu
jedinicu. Ovom tzv. Augsburkom transakcijom, Nizozemska je praktino izuzeta iz Carstva, ali je
nastavila da plaa porez i daje vojsku. Novembra 1549. godine, Karlo V je uvrstio ovo izdvajanje,
poto su sve pokrajinske skuptine potvrdile tzv. Pragmatinu sankciju, koja ih je obavezivala da se
nakon njegove smrti pokoravaju istom vladaru, i istim centralnim organima vlasti.
Ove mere su imale odjeka i u svesti stanovnitva, te su ljudi poeli da re Patria, koriste kad su
mislili na celu Nizozemsku, a ne samo na svoj grad.
Privredni i kulturni ivot
Sredinom 16. veka stanovnitvo Nizozemske je brojalo oko 3 miliona ljudi. S obzirom na veliinu
zemlje, to je bilo jedno od najgue naseljenih podruja Evrope. U Nizozemskoj je bilo oko 200
gradova, a ak 19 gradova je nastanjivalo preko 10 hiljada ljudi (npr. u Engleskoj je tada bilo samo 4
takva grada), Antverpen je imao 80 hiljada, a Gent, Brisel i Amsterdam preko 30 hiljada stanovnika.
Tokom 14. veka najrazvijenija je bila sredinja oblast. U Flandriji i Brabantu je postojalo mnogo
trgovako-zanatskih centara (Gan, Ipr, Bri). Dominantna delatnost je bila prerada vune i proizvodnja
tkanina.
U gradovima su postojale velike manufakture i postojala je prava industrija koja se nalazila u
rukama esnafske buroazije. Proizvodnja tkanina je poela da cveta i van gradova. Tako je dolo do
konkurentske borbe, jer su esnafi titili svoje tradicionalne povlastice, zahtevajui da se zabrani
obavljanje ove delatnosti van gradova. Tekstilna industrija je dola u krizu u 15. veku jer je glavni
izvor sirovina, Engleska, poela da razvija sopstvenu proizvodnju i izvozi tkanine u Nizozemsku.
Seoski tkai nisu bili ogranieni strogim i prevazienim esnafskim odredbama, i bolje su proli u
toj konkurentskoj borbi. Oni su poeli da izrauju nove, lake vrste vunenih materija koje su u 16. veku
dobro prolazile na evropskom tritu. Poelo se sa proizvodnjom lanenih tkanina i gajenjem lana, po
emu je Nizozemska postala uvena. Esnafi iz Bria su izdejstvovali zabranu uvoza engleske robe u
Bri, to je vremenom uinilo da grad izgubi prvenstvo u privrednom ivotu.
Engleski trgovci su zatim pogodno mesto za stovarite nali u Antverpenu, u koji su potom dolazili
i kupci engleskih tkanina iz cele Evrope. Strancima je bio dozvoljen slobodan pristup u grad, a stranim
trgovcima je dozvoljena puna sloboda. Pristanite je bilo ureeno, a izgraena su skladita, kao i
posebna zgrada berze. (ova zgrada je bila i neka vrsta kladionice). Takoe, nizozemska vlada je svim
sredstvima podsticala priliv stranih trgovaca u Antverpen. U gradsku luku je nedeljno ulazilo oko 2
500 brodova. Za preduzimae iz ovog grada, koji su razvijali vanesnafsku proizvodnju tkanina, radilo
je po selima Flandrije, Enoa i Brabanta oko 20 hiljada ljudi. Takoe, Antverpen je do danas ostao
uven po bruenju dijamanata.
U severozapadnim, pomorskim oblastima, Holandiji i Zelandiji, razvilo se pomorstvo, ribolov,
brodogradnja i trgovina. Holandija i Zelandija su potisnule Hanzu i zagospodarile baltikom
trgovinom. Amsterdam je postao najznaajniji centar trgovine itom u Evropi. Najvanija industrijska
grana postala je brodogradnja.
Oko polovine holandskog stanovnitva je ivelo u gradovima. Jedan deo je radio u industriji, a od
drugog dela su regrutovane brodske posade. Holandska trgovaka flota je esto prevozila robu za
pojedince i drave koje nisu imale brodove (otuda su dobili nadimak morske kiridije). Iako se mali
broj stanovnika bavio poljoprivredom, i tu je postignut veliki uspeh. Veliki deo zemlje je dobijen

isuivanjem brojnih jezera ili otimanjem od mora. Najkrupnija goveda i ovce u Evropi su gajeni u
Holandiji i Friziji.
June i istone oblasti zemlje, Heldern, Eno, Artoa, bile su agrarne i razvijale su se sporije. Dok su
se seljaci severnih i sredinjih pokrajina oslobodili kmetske zavisnosti, u ovim oblastima su jo uvek
bili na snazi feudalni odnosi. Takoe, ove oblasti su bile i oslonac feudalnog plemstva i svetenstva.
U 15. i 16. veku dolo je i do kulturnog procvata. Burgundske vojvode i druge linosti sa njihovog
dvora su bili veliki zatitnici i mecene umetnika. Jan van Ajk je bio omiljeni pratilac i slikar vojvode
Filipa Dobrog. Znaajni su i slikari Robert Kampen i Roe van der Vajden. U Antverpenu vano mesto
zauzimaju Hijeronimus Bo i Piter Brojgel.
pance i ostale savremenike iz drugih zemalja impresionirao je veliki broj pismenih u
Nizozemskoj. Samo u Antverpenu je, sredinom 16. veka, bilo 150 kola.
Reformacija
Blizina nemakih zemalja je uticala da se Luterovo uenje u Nizozemskoj iri jednakom brzinom
kao u Carstvu. U Nizozemskoj je propovedanje reformatorskih ideja bilo zabranjeno ve 1520. godine.
Karlo V je nameravao da uvede Inkviziciju, ali je umesto toga 1522. godine postavio specijalnog
komesara sa dva pomonika koji su trebali da pronalaze i kanjavaju jeres. Neto kasnije je uvedena i
episkopska inkvizicija. Prvi protestantski muenik za veru uopte spaljen je 1523. godine u Briselu. Za
veme vladavine Karla V, oko 2 hiljade nizozemskih protestanata je pogubljeno. Uprkos tome, oko 30
Luterovih dela je prevedeno na holandski.
Kasnije se proirilo uenje i drugog reformatora, ana Kalvina. Taj prvi period reformacije u
Nizozemskoj naziva se Velianstvena anarhija. Naime, protestantske crkve nisu jasno definisale svoju
dogmu, i sve se svodilo na odbacivanje katolikog bogosluenja, uloge svetenika kao posrednika, i
nastojanja na individualnom izuavanju Biblije. To je i u redove Inkvizitora unosilo zabunu i
nedoumice pri odreivanju karaktera jeresi. Od 1544. do 1554. godine, reformacija je u Nizozemskoj
izgubila zamah.
Filip II i Nizozemska
Imperijalna politika Habzburgovaca esto se kosila sa interesima Nizozemske, to je vremenom
sve vie dolazilo do izraaja. Habzburgovci su ratovali neprekidno ili sa jednim, ili istovremeno vie
protivnika Francuskom, nemakim protestantima, Turcima. Najvie rtava u tome je podnosila
panija. Novac njenih stanovnika, kao i zlato i srebro Novog sveta su bili veoma vani za voenje
imperijalne politike. panske trupe su potiskivale turske snage u Maarskoj 1532. godine, porazile
protestante kod Milberga 1547. godine, borile se u Tunisu 1535. godine, porazili Francuze kod SenKantena 1557. godine.
Karlo V je 1552. godine, za ono vreme, imao ogromnu vojsku od 150 hiljada ljudi. Sa stanovita
Habzburgovaca bilo je sasvim razumljivo da deo velikog tereta imperijalne politike stave i na bogatu
Nizozemsku.
Za razliku od svog oca Karla V, Filip II (1556-1598) je po roenju i vaspitanju bio panac. U
Nizozemskoj je boravio dva puta 1549. godine, i od 1555-1559. godine u vreme poslednje faze rata
sa Francuskom. U toku svog drugog boravka, od etiri godine, Filip II je etiri puta sazivao dravnu
staleku skuptinu, pokuavajui da uvede stalni porez na nekretnine i namet na prodaju robe, to
skuptina nije odobrila. Umesto toga, skuptina mu je izglasala velike svote novca, iznuujui pri tome
politike ustupke.
Odlazei iz Nizozemske, Filip II je izdao uputstva tzv. Plakate, kojima se zahtevalo najstroe
gonjenje jeretika i u saglasnosti sa papom naredio da se obrazuje 14 novih episkopskih stolica (pre bilo
6). Na junoj granici je ostavio u utvrenjima garnizone, koji su brojali 3 hiljade panskih veterana.
Nizozemcima su se ove mere uinile suvinim i smatrali su to napadom na svoju slobodu.

Granvelina vlada opozicija i smenjivanje Granvele

Upravu nad Nizozemskom Filip II je poverio svojoj polusestri Margareti od Parme (ili jo
Margareta od Austrije, nezakonita erka Karla V). Poto ona nije imala iskusta u upravljanju dravom,
njoj je dodeljen kao savetnik Antoan Pereno, kasnije kardinal Granvele.
Netrepeljivost izmeu Nizozemske i njenog vladara se u prvoj polovini 60-ih godina 16. veka sve
vie produbljivala. Tome je bilo vie razloga. U Francuskoj su otpoeli Verski ratovi. Filip II je odluio
da podri svog uraka, kralja arla IX (1560-1574), i katolike, i poalje mu u pomo iz Nizozemske
odred vojnika. U Nizozemskoj su strahovali da bi pretvaranje njihove zemlje u bazu za vojnu akciju
moglo da ima teke posledice u sluaju protivudara hugenota i nemakih protestantskih kneeva.
Kraljevoj odluci usprotivila se i Margareta od Parme. Ona je, zajedno sa jednim delom nizozemske
aristokratije, pokuala da ubedi Filipa II da je bolje da francuskom kralju arlu IX poalje novanu
pomo, a ne vojnu. Ipak, Filip II nije imao novca, tako da nije posluao svoje nizozemske podanike.
Istovremeno je dao 12 puta veu sumu novca od one koja je bila potrebna arlu IX za rat protiv Turaka
na Sredozemlju, to je Nizozemce uvrstilo u miljenju da su njihovi problemi za Filipa II od
drugorazrednog znaaja. Zaotravanje odnosa izmeu panije i Engleske odmah se osetilo po
smanjenju uvoza engleskog sukna u Antverpenu, a kasnije je dolo i do potpunog prekida poslovanja
sa engleskim trgovcima. Takoe, i gusarenje u La Manu je nanosilo velike tete nizozemskoj trgovini.
Reformacija je poetkom 60-ih godina 16. veka dobila na zamahu. Poelo se iriti Kalvinovo
uenje. Za kalvinizam se opredeljivalo gradsko stanovnitvo, ali kao i u Francuskoj, i sitno plemstvo
koje je dugo bilo izloeno ekonomskom propadanju.
Inkvizitore je iznenaivalo to koliko su neke protestantske voe iz redova plemstva (npr. Peter
Bronkhorst i Jan Denjs) bili malo upueni u veru za koju su bili spremni da umru. Znali su jedino
protiv ega su bili bogatstva i fiskalne nedodirljivosti crkve, hapenja ljudi drugaijeg miljenja od
crkve, prodrljivosti, raskalanosti i neobrazovanosti svetenika. Inkvizicija je samo delimino
uspevala da sprei irenje jeresi. Bilo je onih koji su se usudili da joj se suprotstave, a neki su u strahu
naputali zemlju. Begunci su sa sobom nosili svoje radne navike, preduzimljivost, tehnike vetine, i to
uglavnom u Englesku, poslovnog suparnika Nizozemske, i to je naravno, dovelo do razvitka Engleske.
Organizovanija opozicija politici vlasti, javila se poetkom 60-ih 16. veka, i nju je podstakla
aristokratija, iako je u Nizozemskoj bilo samo 4000 plemia. U vostvu opozicije isticala se jedna
grupa Vilijem od Nasaua princ Oranski, Lamoral grof Egmont, Filip Monmoransi grof Horn.
Viljem Oranski, nazvan jo i utljivi, bio je jedan od najistrajnijih boraca na protestantskoj strani i
voa Holanana u vanim trenucima njihove istorije. Jedan sin mu je kidnapovan i umro je u paniji, a
dva brata su mu poginula u borbi protiv panaca. Njegov potomak je seo 1688. godine na engleski
presto (Vilijam III Oranski 1688-1702, praunuk utljivog)
Viljem Oranski je poreklom bio Nemac. Nasledio je imanja u Nizozemskoj, Fran-Konteu,
kneevinu Oran. Iako mu je otac bio luteran, on je vratio Viljema u katolianstvo kako bi Viljem
mogao da dobije ovo veliko nasledstvo. Viljem je rastao na dvoru Karla V, i bio je omiljeni carev pa.
Uestvovao je u ceremoniji Karlove abdikacije u Briselu 25. oktobra 1555. godine. Bio je lan
habzburke delegacije prilikom potpisivanja mirovnog ugovora u Kato-Kambreziju 3. aprila 1559.
kojim su okonani Italijanski ratovi (1494-1559). Za vreme vladavine Filipa II (1556-1598) bio je
tatholder (guverner) Holandije, Zelandije i Utrehta. Bio je sklon piu i raskonom ivotu.
Lamoral, grof Egmonta, je bio veliki vojnik. Bio je smeo i odluan, ali lo politiar, tj. nije gledao
dalekoseno.
Filip de Monmoransi grof Horn je bio kapetan telesne strae Filipa II. Zajedno sa kraljem je
otiao 1559. godine u paniju gde je postavljen za superintendanta za nizozemske poslove.
Meutim, shvatio je da zapravo niemu ne slui u Madridu, te je traio dozvolu da se vrati u
Nizozemsku.
Glavna meta napada opozicije bio je Granvela, na koga je svaljivana sva krivica za stanje u
Nizozemskoj. U ime veine aristokrata, Lamoral i Viljem, su se obraali Filipu II pismima u kojima su
opisivali loe stanje u Nizozemskoj i za to optuivali Granvelu. Protiv Granvele je bila i Margareta od

Parme. Ona je smatrala njegovu politiku pogrenom, te je Filip II popustio, pa je Granvela 1564.
godine zauvek napustio Nizozemsku.
PRVI USTANAK (1565-1568)
Pisma iz uma Segovije i Kompromis iz 1565. godine
Granvelin odlazak nije popravio stanje u zemlji, niti je uinio kraj nezadovoljstvu. Opozicija je
elela i ublaavanje Plakata, kao i da prestane progon protestanata. Dravni savet u Briselu je odluio
da se obrati lino kralju sa molbom da se ublae odredbe Plakata, i tim poslom je poslat grof Egmont u
Madrid. U poetku se inilo da e Filip II izai u susret eljama svojih nizozemskih podanika.
Razmatranje mogunosti ublaavanja Plakata je preputeno teolokom veu. Egmont je kasno shvatio
da je u pitanju politika igra. Filip II je odugovlaio, jer je bio zauzet pripremanjem pohoda protiv
Turaka koji su opseli Maltu.
Kada je Malta, septembra 1565. godine, deblokirana, u oktobru je doneta odluka u vidu
dokumenata poznatih kao Pisma iz uma Segovije (u Segoviji je bio lovaki dvorac Filipa II). U ovim
Pismima su potvrene odredbe protiv protestanata koje su se nalazile u Plakatima iz 1559. godine.
Vojvoda od Albe je imao velik uticaj na donoenje ovih dokumenata.
Pisma iz uma Segovije su uznemirila stanje u Nizozemskoj. Povod za okupljanje opoziciono
nastrojenih plemia bila je svadba Margaretinog sina, Aleksandra Farnezea, novembra 1565. godine.
Tom prilikom je zakljuen tzv. Kompromis savez plemstva za odbranu od politiko-verskog terora.
(tekst ugovora nosi naslov Savez flamanskog plemstva protiv panske inkvizicije, autori Johan i Filip
Marniks). Pretpostavlja se da je dokument potpisalo oko 400, uglavnom sitnijih, plemia. Predstavnici
magnata su uglavnom izbegavali da stave svoj potpis i zvanino priu Kompromisu, iako su mnogi
obeavali i pruali podrku savezu odbijajui da sprovode kraljeve naredbe u svojim oblastima.
Viljem Oranski je savetovao pobunjenicima da podnesu peticiju Margareti od Parme i uz to prirede
veliku demonstraciju. To je uinjeno 5. aprila 1566. godine u Briselu. Sakupilo se nekoliko stotina
plemia koji su pratili svoju delegaciju do ulaska u dvor.
U peticiji je zahtevano da se kralju poalju delegati sa molbom da se ublae Plakati iz 1559.
godine. Ukazivali su na opasnost od ustanka ukoliko se nastavi ranija politika. Izgled plemia u
iznoenim odelima je izazvalo primedbu jednog od Margaretinih ministara, koji se zapitao da li uopte
vredi da se plai ovakvih prosjaka, tj. geza. Tako su nizozemski buntovnici dobili nadimak koji su i
sami prihvatili i koji su sa ponosom nosili sve vreme trajanja borbe protiv panaca.
Nemona da se suprotstavi zahtevima nizozemskih plemia, Margareta je pokuala da nae
kompromisno reenje. U poverljivom pismu, koje je razaslato po svim pokrajinskim upravama i
sudovima, kao i u dokumentu zvanom Moderacija, naredila je tolerantnije ponaanje prema
protestantima.
Zamah reformacije ikonoboraki pokret guenje ustanka
Margaretina popustljivost nije odobrovoljila protestante ve ih je samo ohrabrila da smelije istupe
protiv vlasti i katolike crkve. Dolo je do irenja verskih oseanja, to je ostalo upameno kao
Ikonoboraka pomama. Protestanti su poeli da organizuju velika masovna bogoslunja pod vedrim
nebom, ak i u gradovima. U Nizozemsku su se vratili mnogi kalvinistiki propovednici koji su proveli
dugo vremena u izbeglitvu. Posle propovedi, svetenici bi poveli svoje sledbenike na unitavanje slika
i kipova svetaca po crkvama i drugih relikvija.
Propovednik Sebastijan Mate je sa svojim sledbenicima razarao unutranjost crkava po Flandriji.
Ikonoboraki istupi su postali uoljivi krajem jula 1556. godine. Nastupili su na jugu sredinom
avgusta, a do kraja meseca su se preneli na sever, da bi tokom septembra zahvatili i najudaljenije take
na severoistoku zemlje. Plemstvo je pokuavalo da uspostavi red. Na svojim posedima su dozvolili
slobodno ispovedanje vere, ali su se i obraunavali sa ikonoborcima koji su se ogluili o naredbe.

Posle izbijanja ikonoborakog pokreta, Filip II je postajao sve vri u uverenju da sa jereticima ne
vredi pregovarati. Na panskom dvoru je od ranije preovladalo miljenje da se red moe uspostaviti
samo silom, ali je Filip II morao da tokom 1565. godine ratuje protiv Turaka na Sredozemlju. (vest o
opremanju velike turske flote kojoj je cilj Malta)
Tokom 1566. godine stigla je flota iz Novog Sveta donosei tovare zlata i srebra. Zamiljeno je da
se u Italiji okupi jezgro vojske kojoj bi se prikljuile trupe iz Nemake i Nizozemske, tako da bi se u
Luksemburgu koncentrisala armija od oko 60 hiljada vojnika. Odlueno je da se zapovednitvo poveri
vojvodi od Albe (Fernando Alvarez de Toledo).
Znajui za panske vojne pripreme, pobunjenici u Nizozemskoj su pokuali da organizuju odbranu.
Neke od kalvinistikih konzistorija (organizacija na elu crkve u koje su ulazili svetenici i ugledni
lanovi zajednice) su dole na ideju da kralju ponude veliku svotu novca u zamenu za versku
toleranciju. U sluaju da se kralj ne saglasi sa ponudom, odlueno je da se novac utroi na odbranu. Za
vojnog zapovednika je postavljen baron Henri de Brederode.
Margareta je takoe poela da vri vojne pripreme za guenje pobune. Pored ve stacioniranih
3500 panaca, ona je sakupila oko 7500 vojnika. Na elu vojske bili su nizozemski plemii odani
kralju grof Berlemont, Megen, Aremberg.
Margaretine trupe nisu bile jake, ali je pobunjenika vojska bila jo slabija i loe organizovana.
Gradovi koji su pokuali da se odupru su bili izolovani i uzalud su se nadali pomoi. Tromeseni otpor
je pruao Valensijen. Pokuaj da se grad deblokira je propao u bici kod Vaterlosa gde su Gezi potueni.
Dok su voe pobune traile pomo francuskih hugenota, Valensijen je morao da se preda. Viljem
Oranski nije ukazao otvorenu pomo ustanicima, a grof Egmont je ak i pomagao vladinu vojsku. Do
aprila 1567. godine, kraljeve trupe su ovladale severnim delovima zemlje koji su najdue pruali otpor,
a voe pobune su morale da se spaavaju bekstvom.
Dolazak vojvode od Albe i teror
Margareta je poslala specijalnog emisara u paniju da ubedi Filipa II da je nepotrebno slanje
panskih trupa jer je red u zemlji uspostavljen. Meutim bilo je kasno. Vojvoda od Albe je ve krenuo
da se pridrui vojsci okupljenoj u Lombardiji, i 23. avgusta 1567. godine je sveano uao u Brisel. Tu
se ponaao kao u okupiranoj zemlji. Rasputeni su vojnici koje je Margareta mobilisala pod izgovorom
da meu njima ima mnogo luterana. Njegove trupe su rasporeene u gradove blizu Brisela i odmah se
otpoelo sa izgradnjom utvrenja. To je bila nepopularna mera, jer su panci brzo postali veliki teret
stanovnitvu.
Alba je ustanovio poseban sud tzv. Vee za nemire, koje je prozvano u Krvavo Vee. Pred ovim
sudom se u toku 6 godina pojavilo oko 12 hiljada optuenih, od kojih je preko 1000 pogubljeno. Na
smrt su osuene i neke voe opozicije protiv Granvele koje nisu imale (bar ne otvoreno) uea u
pobuni Lamoral grof Egmont i Filip Monmoransi grof Horn. Neki su osueni na smrt u odsustvu kao
Viljem Oranski. Kalvinisti su proganjani, a zabranjene knjige su javno paljene.
Alba je preduzeo itav niz mera za uvrivanje centralne vlasti. Margareta od Parme, nakon to je
potisnuta u drugi plan, se razoarala politikom terora i odluila je da se odrekne namesnitva, i krajem
1567. godine se povukla u Italiju. Tako je Alba, koji je do tada bio vrhovni komandant oruanih snaga,
postao generalni guverner Nizozemske. Dravnom veu je bilo uskraeno uestvovanje u odluivanju.
Izvrna vlast prenesena je od postojee administracije, sastavljene od Nizozemaca, na pance i
Italijane iz Albine okoline njegovo lino vee (kabinetsko vee). Osnovane su nove episkopije. Na
Albinu inicijativu unifikovano je i kodifikovano kriminalno pravo, koje se do tada razlikovalo od
pokrajine do pokrajine, to je oteavalo rad sudova.
Za izdravanje vojske, Albi je trebalo oko 2 miliona florina, i jo toliko za administraciju. Filip II
mu je stavio do znanja da panija nee plaati te trokove. U prolee 1569. godine, sazvani su dravni
stalei i njima je predloeno da se umesto privremene novane pomoi uvede stalni porez: 1% (stoti
novi) na pokretnu i nepokretnu imovinu; 5% na svaki ugovor o prodaji zemlje; i 10% na prodaju
pokretnih stvari.
Stalei su odbili da prihvate desetoprocentni porez. Ipak, pod pretnjama, stalei su morali da
popuste. Oni su pristali da daju 4 miliona florina za odlaganje poreza od 5% i 10% na dve godine.

Ipak, porez od 1% je poeo odmah da se naplauje. U prve dve godine, ovaj porez od 1% je doneo
zaradu od oko 3 miliona florina, Alba je insistirao na uvoenju poreza od 10% jer je smatrao da e
prihodi u dravnu kasu biti jo vei. Ipak, stalei su odbijali da prihvate ovo i pruali su otpor, te je
Alba odluio da novac sakuplja bez obzira na stav dravnih stalea. Na ovo su nizozemski trgovci i
zanatlije odgovorili optim trajkom. itava trgovina, a sa njom i industrija su zamrle. Rasla je
nezaposlenost, a sa njom i opasnost od pobune. Deseti novi je postao crvena krpa za Nizozemce.
DRUGI USTANAK (1569-1576)
Snage otpora
Iako je ustanak od 1567. godine uguen, otpor je i dalje postojao. Veliki broj nezadovoljnika se
pridruio odmetnikim druinama tzv. umskih i Morskih Geza. umski gezi su napadali crkve i
manastire. Morski gezi su se regrutovali od primorskog stanovnitva Holandije, Frizije i Zelanda.
Odavali su se gusarenju, napadajui brodove svih zastava, to je kodilo nizozemskoj trgovini. Njihovi
zemljaci u Engleskoj su obrazovali itavu mreu za prodaju opljakane robe.
Posle sloma pobune i u vreme Albinog terora, iz Nizozemske u inostranstvo je otilo oko 60 hiljada
ljudi. Voe pobune koje su se nalazile u emigraciji nisu mirovale. Uinjeno je nekoliko manjih
pokuaja da sa vojskom upadnu u Nizozemsku i podignu ustanak. Najuspeniji je bio Ludvig od
Nasaua, brat Viljema Oranskog, koji je upao sa oko 10 hiljada nemakih najamnika, i porazio vladine
trupe. Potom je uspostavio tab u varoici Delft i organizovao pomorsku vezu sa Engleskom gde je
veliki broj nizozemskih izbeglica skupljao novac za borbu protiv panaca.
Pobunjenicima je u promo doao i francuski hugenotski odred od 3 hiljade ljudi; ipak njih je
vojska arla IX porazila. Tako je proao i odred umskih geza koji je pristigao iz Engleske. Sa
vojskom Ludviga Nasauskog se u leto 1568. godine obraunao lino Alba. Pobunjenici su bili
potueni.
Najozbiljniji pokuaj da podigne ustanak napravio je voa opozicije Viljem Oranski. On je na elu
vojske od 30 hiljada ljudi uao u Brabant. Alba je potom blokirao put ka Briselu i saekao je da se
vojska Oranskog sama ospe, i tek onda je naterao na povlaenje.
Zauzimanje Brila i poetak ustanka
Spoljnopolitika situacija se u korist Nizozemaca popravila posle mira u Sen ermenu, sklopljenog
avgusta 1570. godine, izmeu arla IX i hugenotskih voa, kojim je okonan Trei verski rat u
Francuskoj. (1568-1570, najkrvaviji od svih Verskih ratova u Francuskoj). Protestanti su izvojevali
povlastice za sebe (dobili su 4 bezbedna grada La Roel, Montoban, La arite i Konjak). Veliki uticaj
na arla IX je imao hugenotski voa, admiral Gapar de Kolinji, koga je arl IX nazivao ocem. Viljem
Oranski i njegova braa su smatrani prijateljima francuskog kralja. Kolinji je nameravao da politiki
ujedinjenu Francusku suprotstavi paniji. Prvi korak u tom pravcu je bila vojna pomo ustanicima u
Nizozemskoj.
Zadatak Francuske je prvenstveno bio da istera pance i pomogne Nizozemskoj da zadobije
slobodu, a onda e Nizozemska sama doi pod vlast francuskog kralja. Za poduhvat je bila
zainteresovana i Engleska, takoe panski neprijatelj. Potpisan je i sprazum o saradnji Francuske i
Engleske u Bloa 19. aprila 1572. godine. Kao saveznik, trebao je da se pojavi i turski sultan (Selim II
1566-1574) ali do toga nije dolo. Ipak, Engleska je odustala od saveza sa Francuskom jer je kraljica
Elizabeta I (1558-1603) bila zasuta albama trgovaca na gusarenje morskih geza. Gezi su potom morali
da potrae povoljno pristanite i bazu u Nizozemskoj koje bi im posluilo kao uporite. Gezi su 1.
aprila 1572. godine zauzeli Bril, koji im je postao uporite, i tako je otpoeo drugi ustanak u
Nizozemskoj.
Bril je postao mesto u kome su se skupljali brojni nezadovoljnici, a takoe je bio i mostobran za
pomo s mora i dalje poduhvate na kopnu. Viljem Oranski i Ludvig od Nasaua su u to vreme iveli u
La Roelu (hugenotskom gnezdu u Francuskoj). Tamo su opremili jednu flotu kojom su transportovali
trupe i komandante za Bril.

Planovi Oranskog i njegovih sledbenika poeli su da se ostvaruju. Sledea meta bio je Mons,
glavni grad Enoa, pokrajine na jugu koja se graniila sa Francuskom. Ludvig od Nasaua je 24. maja
1572. godine uao u Mons. Tamonja protestantska zajednica mu je, posle dueg ubeivanja, pruila
podrku. Istovremeno, drugi odred koji je predvodio Fransoa de la Nu, jedan od najuvenijih
hugenotskih voa, je zauzeo Valensijen. Trea ustanika vojska je zauzela Citfen. Alba je potom
odluio da veinu svojih snaga povue prema jugu, naspram Monsa, tako da su u roku od 6 nedelja
veliki delovi Nizozemske bili naputeni od panskih trupa i pali u ruke ustanicima. Vojvoda od Albe je
potom opseo Mons.
panska protivofanziva i krah ustanka na jugu
Svi planovi ustanika su se oslanjali na Francusku. arl IX nije eleo otvoren sukob sa Francuskom,
ali je pod uticajem Gapara de Kolinjija odluio da pomogne u deblokadi Monsa. Poslao je vojsku od 6
hiljada vojnika, koja je upala u zasedu i pretrpela teak poraz od strane panaca.
Viljem Oranski je sa 20 hiljada vojnika zauzeo nekoliko manjih gradova, zaustavio se i ekao da
Francuska objavi rat paniji. Do toga ipak nije dolo, ali je dolo do velikog pokolja hugenota u Parizu
u Vartolomejskoj noi izmeu 23. i 24. avgusta 1572. godine, to se pretvorilo u novi verski rat u
Francuskoj.
Viljem Oranski je oajavao jer je sve nade polagao u Francusku, a znao je da mora da deblokira
Mons u kome mu se nalazio brat Ludvig od Nasaua. Viljem je osvojio niz gradova, ali nije izazvao
reakciju kod vojvode od Albe, koji je ostao kod Monsa. Alba se odluio za taktiku odugovlaenja, tj.
ekao je da se neprijateljska vojska izmori i da nestane novca za njeno izdravanje to bi dovelo do
njenog osipanja.
Posle kratke borbe 12. septembra 1572. godine, panci su porazili Oranskog i on je morao da se
povue, a Mons se 19. septembra predao. Alba je posle tri dana uao u grad i odmah organizovao
suenje svima koji su saraivali sa ustanicima. Oranski se povukao u Mehelen, ali ga je Alba i odatle
potisnuo. panske trupe su za odmazdu, Mehelen (crkveno sedite Nizozemske) strahovito opljakale.
Zatim je Alba krenuo prema severu, i izvrio je velik pokolj nad stanovnicima grada Citfena.
Ustanika vlast u severnim provincijama
Zatim su severne pokrajine, Holandija i Zelandija, ostale jedino arite otpora. Viljem Oranski se
sa ostacima vojske povukao u Holandiju. Iako je iza sebe imao vie neuspeha nego uspeha,
stanovnitvo ga je doekalo sa oduevljenjem. Viljem Oranski je preko svog izaslanika predloio
stalekim skuptinama Holandije, Zelandije i Utrehta da ga priznaju za tatholdera (guvernera). Traio
je da se on i stalei meusobno obaveu da nee sklapati separatni mir sa Albom; da stalei obezbede
novac za mornare i vojnike, a zauzvrat e komanda nad vojskom i mornaricom biti zajednika; da se
garantuje sloboda vere i protestantima i katolicima. Stalei su ovu ponudu prihvatili, i tako je Viljem
Oranski postao tatholder ove tri provincije.
Viljem je od stalea dobio velika, skoro diktatorska ovlaenja. Kao vojni zapovdnik, mogao je da
samostalno odluuje o svim pitanjima koja su se ticala dravne bezbednosti. Vlast mu je sputavalo to
to je raspolaganje dravnim novcem bilo u nadlenosti stalea.
Obeanja o verskoj toleranciji su bila potovana. U severne pokrajine je ubrzo, iz emigracije,
stigao veliki broj kalvinista. Takoe je i sam Viljem Oranski preao iz luteranske u kalvinistiku
veroispovest. Izgraena je i crkvena organizacija. Na elu crkava bile su konzistorije u koje su ulazili
svetenici i ugledni lanovi zajednice. Iznad konzistorija bio je prezviterijum u koji su ulazili svi
svetenici sa jedne teritorije i po jedan laik iz svake konzistorije. Prezviterijum je nadgledao crkvene
poslove svih konzistorija, proveravajui mogue rimokatolike tendencije meu svetenstvom. Na
vrhu hijerarhije bio je sinod. Stalei Holandije su 1573. godine zabranili javno ispovedanje katolike
vere. Takoe je osnovan i univerzitet u Lajdenu, 8. februara 1575. godine, koji je organizovan po
ugledu na Kalvinovu akademiju u enevi. Namera je bila da se na njemu u humanistikom duhu
obrazuju budui administratori i kalvinistiki propovednici.

Na spoljnopolitikom planu, Viljem Oranski se oslanjao, prvenstveno, na pomo protestantskih

zemalja. Dobrovoljci su stizali iz kotske, kao i iz Nemake i Francuske.
Na ruku ustanicima su ile i geografske odlike prostora Holandija i Zelandija su bile ispresecane
rekama i kanalima, to je usporavalo kretanje i snabdevanje panske vojske. Prilikom opsade gradova
od strane panaca, Holanani su pribegavali ruenju brana i izazivanju poplava.
Nastavak vojnih operacija 1573-1574. godine i smenjivanje vojvode od Albe
Poto je zauzeo Citfen i Narde, Alba je krajem 1572. godine otpoeo sa opsadom Harlema koja je
potrajala sedan meseci, do sredine jula 1573. godine. Posle predaje, ceo harlemski garnizon je pobijen.
Ipak, ovo je bila Pirova pobeda za pance. Procenjuje se da su u toku opsade izgubili i do 10 hiljada
vojnika. Takoe, Albin in ubijanja itavog harlemskog garnizona nakon predaje je bio nerazuman, jer
su drugi gradovi, poueni ovim iskustvom, odbijali da se predaju, i borili su se do poslednjeg branioca.
Albin poloaj je bio nezavidan. U toku 1570-1571. godine, prihodi iz Nizozemske su iznosili oko 8
miliona florina, a iz panije je stizalo oko milion florina. Meutim, sukobi iz 1572-1573. godine su
preokrenuli ovu situaciju, i Filip II nije mogao da dopusti takve izdatke, a takoe je ukinuo i alkabalu
(porez na trgovinu od 10%). Alba je takoe svojim vojnicima dugovao platu. Ono to je vojnicima
najvie zasmetalo bila je Albina zabrana da pljakaju Harlem i da se tako domognu vrednog plena.
Vojnici su onda poeli da se bune, ak su nudili neprijatelju, Viljemu Oranskom, da uzme grad natrag
za 40 hiljada dukata. Vojvodi od Albe je trebalo dve nedelje i mnogo novca kako bi umirio svoje
vojnike, ali oni su i dalje ostali nezadovoljni.
U paniji se razmatralo smenjivanje vojvode od Albe. Tanije, Filip II je jo u jesen 1571. godine
potpisao dokument kojim se za upravljaa Nizozemske odreuje Don Huan de la Serda vojvoda od
Medine-Seli. Filip II je ipak smatrao da je vojvoda od Albe, zbog vojnikih kvaliteta, nezamenjiv, pa je
stupanje na guvernerski poloaj Medina-Selija odloeno do daljnjeg. Do kraja su i Alba i Medina-Seli
opozvani, i u Brisel je stigao novi guverner Don Luis Rekenses, koji se morao suoiti sa tekom
situacijom koju mu je njegov prethodnik ostavio.
panske trupe su postale sve sklonije otkazivanju poslunosti. Morski gezi su 29. januara 1574.
godine, na uu elde porazili kraljevsku flotu. panci su marta 1574. godine opseli Lajden. Brat
Viljema Oranskog, Ludvig od Nasaua je sakupio vojsku (njegova vojska takoe bila sklona pljakanju)
koja je trebala da se spoji sa vojskom Viljema Oranskog u blizini Lajdena i da pokuaju da deblokiraju
grad. Do vane bitke je dolo kod Moka 13. aprila 1574. godine. panski veterani su naneli teak
poraz vojsci Ludviga Nasauskog; i u ovoj bici i Ludvig i njegov brat Henri su poginuli. Odmah
sutradan, posle pobede, neisplaeni panski vojnici su se pobunili i samovoljno odmarirali na
Antverpen. Potom su ga opseli, iako je Antverpen bio odan kralju. Opseli su ga kako bi iznudili milion
florina, to su krajem maja i uspeli. Tek tada su se vratili pod Lajden i pristupili opsadi grada.
Lajden je bio na ivici propasti kada su se holandski stalei odluili na oajniki korak otvaranje
brana i plavljenje zemljita. Hiljadu i pet stotina panskih vojnika se udavilo, dok su se ostali spasili
ukrcavanjem na brodove. Flota morskih geza je dovezla namirnice stanovnitvu, a ubrzo je i Viljem
Oranski uao u grad. Za herojski otpor pancima, Viljem Oranski se graanima Lajdena oduio
osnivanjem univerziteta. (dao im je da biraju: oslobaanje od poreza ili osnivanje univerziteta. 1575.
godine univerzitet je osnovan)
Pokuaj smirivanja 1575. godine
panski vojnici su bili spremniji na pobunu nego da trpe jo jednu holandsku zimu. panija je bila
pred finansijskim kolapsom. Da stvar bude jo gora, Turci su 1574. godine povratili Tunis, koji su
panci zauzeli godinu dana ranije, kao i utvrenje La Goletu.
Don Luis Rekenses je pokuao da privoli ustanike na mirno reenje. Pregovori su voeni u Bredi.
Svesni slabosti panije, Holanani nisu hteli da se odreknu vere (panci bili spremni na svakave
ustupke, jedino po pitanju vere su imali vrst stav), te je Rekenses morao da jula 1575. godine prekine
pregovore.

Tako mu nije ostalo nita drugo osim da ratuje, i pokazao se kao dobar vojnik. U ofanzivi 1575.
godine, panske trupe su pokuale da preseku na dvoje ustaniku teritoriju. Operacije su se po njih
odvijale uspeno, jedino je kao smetnja ostao grad Zikerze. Komandanti, Rekenses i Oranski, su
smatrali da se radi o kljunom momentu rata, meutim nisu bili u pravu. Zikerze je pao, a nita nije
bilo odlueno.
Viljem Oranski u junim provincijama Don Huan Austrijski kao namesnik
Filip II je septembra 1575. godine objavio bankrot dravne blagajne, drugi put u toku svoje
vladavine (prvi put 1557. godine). Vojska u Nizozemskoj nije bila isplaena ve due vreme, i vojnici
su svom nezadovoljstvu davali oduka tako to su se bunili, pravili izgrede, i pljakali. Ovakvo
ponaanje je postalo velik teret, ak i za stanovnike junih pokrajina u kojima nije bilo pobune.
Vodei politiari junih provincija su poeli da se organizuju u cilju odbrane od razbojnikih
napada panskih vojnika. Odluili su da sazovu zajednike stalee, a lanovi pojedinih stalea su
poeli da stupaju u vezu sa Viljemom Oranskim.
Patrioti su u Briselu poetkom septembra 1576. godine izvrili pu. Potom su sazvani zajedniki
stalei. Priznali su i dalje panskog kralja za svog vrhovnog zakonodavca i prirodnog gospodara.
Meutim, proglasili su sve panske trupe na teritoriji Nizozemske odmetnikim. Vojska koju su
sakupili stalei junih provincija je bila mala i neiskusna, a pretio je sukob sa pancima. Jedini izlaz su
videli da se obrate za pomo Viljemu Oranskom. Stalei su poslali delegate u Gan, gde su voeni
pregovori, i oktobra 1576. godine je postignut sporazum, poznat jo kao Ganska pacifikacija. Time je
prekinuto ratno stanje izmeu pobunjenih severnih, i junih provincija koje su bile odane kralju. Obe
strane su se obavezale da e osloboditi zemlju od panskih vojnika. Sve naredbe protiv protestanata
koje je Alba izdao su proglaene nevaeim. Versko pitanje je ostalo nereeno. Obe strane su se
saglasile da prekinu sa progonom stanovnika druge vere, ali o konanom reenju se trebalo raspravljati
posle proterivanja panaca.
panske trupe su zatvorene u gradska utvrenja, gde su ekale dolazak novog namesnika, dok ih je
nizozemska milicija opsedala. Posada Antverpena, je zajedno sa trupama koje su bile rasporeene u
okolini grada, izvrila napad na grad. panske trupe su dole do velikog plena, a grad je opljakan i
spaljen.
Novi panski namesnik je stigao 3. novembra 1576. godine u Luksemburg, i to je bio Don Huan
Austrijski (polubrat Filipa II, vanbrani sin Karla V). Stalei nisu bili sloni da li da prihvate novog
namesnika. Do kraja je odlueno da se Don Huan prizna za namesnika, pod uslovom da prizna
Gansku pacifikaciju. Don Huan je to prihvatio, i potpisao je 2. februara 1577. godine tzv. Veni edikt.
panski ovjnici su napustili Nizozemsku i odmarirali u Italiju. Don Huan je uao u Brisel. Stalei su
potpisali Veni edikt bez saglasnosti Viljema Oranskog i stalea Holandije i Zelandije, te su ovi povukli
svoje predstavnike iz zajednike skuptine. Don Huan je odmah preuzeo diplomatske korake kako bi
privoleo Oranskog da prizna Veni edikt. Pregovori koji su voeni su ostali bez rezultata.
Nepriznavanje namesnika od stalea Holandije i Zelandije je situaciju inilo napetom. Don Huan je
napustio Brisel jula 1577. godine, i otiao u zamak Namir, sa namerom da tu prikupi vojsku za novu
kampanju. Zastraeni tim inom, stalei u Briselu su pozvali Oranskog, koji je septembra 1577. godine
uao u grad u kome je doekan sa oduevljenjem.
Potom su iroki slojevi gradskog stanovnitva izabrali u Briselu Komitet osamnaestorice. Iako je
zvanini zadatak ovog tela bio da se brine o izgradnji i opravci utvrenja, ono je imalo velikog uticaja
na sve politike odluke, kroz pritisak koji je vren na rad sredinje skuptine stalea. Uz podrku
Komiteta, Viljem Oranski je ojaao svoj poloaj u odnosu na stalee.
Ipak, verske razlike su pretile da izazovu potpuni razdor. Komitet osamnaestorice i gradske uprave
su prelazili u ruke kalvinista, koji su inili manjinu u odnosu na katolike. Aristokrate su odluile da za
regenta dovedu austrijskog nadvojvodu Matiju (budui car Matija 1612-1619). Ipak, Oranski nije
potisnut u drugi plan. Viljem je napustio Brisel, i vratio se tek kada je iznudio da bude proglaen za
doivotnog guvernera Brabanta i vrhovnog zapovednika oruanih snaga. Matija je potpao pod uticaj
Viljema, pa ga je i nazivao ocem.

Za to vreme, Don Huan Austrijski se nalazio u Namiru. Stalei su zahtevali da raspusti vojsku,
preda sve gradove koji su mu ostali lojalni, da zatrai od Filipa II sopstvenu ostavku. Ovo je uzdrmalo
poloaj panije, ali je panija ipak uspela da se konsoliduje u toku 1577. godine. Povedeni su
pregovori za mir sa Turcima, a stigla je flota iz Perua te se kraljeva riznica uveala.
U rejonu Namira je okupljena vojska od oko 20 hiljada vojnika. Vojska stalea je potuena 31.
januara 1578. godine kod anblua.
Tada je na stranu ustanika stala Francuska. Na poziv valonskih stalea, u Nizozemsku je stigao
Fransoa (bio oboleo od boginja sa 8 godina zbog ega je imao oiljke po licu, a imao je i krivu kimu,
imao nadimak Gospodin), vojvoda Anujski (i vojvoda od Alansona) i brat Anrija III (1574-1589).
Posle otpora i rasprava, stalei su ga avgusta 1578. godine proglasili za Branioca sloboda
Nizozemske, dok je Matija i dalje ostao namesnik.
panci su bili opkoljeni u utvrenom logoru u Buu, blizu Namira. Don Huan Austrijski je umro
od tifusa 1. oktobra 1578. godine, i za svog naslednika je odredio Aleksandra Farnezea (sin Margarete
od Parme, namesnice Nizozemske). Snaga panaca je ve bila na izmaku, kada su Nizozemci digli
opsadu jer su bili nesloni i imali su este meusobne svae.
Osnova za podelu Nizozemske Utrehtska i Araska unija svrgavanje Filipa II
Stalei junih pokrajina su jo uvek verovali u astan sporazum sa Filipom II. Strahovali su od
radikalizma pobunjenika severnih pokrajina. Stalei Enoa su predloili staleima Artoa da se ujedine u
zajedniku ligu. Sporazum je potpisan 6. januara 1579. godine u Arasu, i poznat je pod imenom
Araska unija, i 21. februara 1579. godine je odlueno da se pregovara sa Aleksandrom Farnezeom.
Valonske pokrajine su se takoe prikljuile uniji, i ugovorom u Arasu 17. maja 1579. godine priznali
potpunu vlast Filipa II i vojvode od Parme (Aleksandra Farnezea) kao njegovog namesnika. Zauzvrat
panci su priznali Gansku pacifikaciju. Time su ostvareni zahtevi plemstva iz prvih godina Filipove
vladavine.
Buntovne severne provincije, Holandija i Zelandija, su odbijale da priznaju Don Huana i Matiju, i
kasnije vojvodu od Parme. Po formiranju Araske unije, predstavnici Holandije, Zelandije, Frizije,
Utrehta, Omenlanda i Gelderlanda, kojima se kasnije prikljuio i Oversejl, su obrazovali 23. januara
1579. godine u Utrehtu savez, poznat kao Utrehtska unija. Provincije su se ujedinjavale kao da ine
jednu provinciju i da se bore protiv pritiska i nasilja kralja. Dominantan poloaj imala je Holandija.
Obrazovanje Utrehtske i Araske unije je oznailo potpuni raskid izmeu severnih i junih
pokrajina. Stvaranje saveza se najpre odrazilo na rad zajednikih stalea Nizozemske, iji uticaj je
veoma oslabio i nastavak daljeg rata sa panijom je bilo nemogue. Zato je sa olakanjem prihvaen
predlog cara Rudolfa II (1576-1612) da posreduje u mirovnim pregovorima izmeu nizozemskih
stalea i njihovog suverena Filipa II. Pregovori su poeli u Kelnu maja 1579. godine, ali vojne
operacije nisu zaustavljene. Uspesi Aleksandra Farnezea su naveli pansku stranu da na pregovorima u
Kelnu nastupa nepopustljivo. Glavni zagovornik ovakve politike, bio je kardinal Granvele. On je bio
uveren da e do reenja doi na bojnom polju a da e pregovori samo podstai kolebljivost kod
neodlunih predstavnika stalea.
Ovo se pokazalo kao tano. Pojedinci su otvoreno zagazili u izdaju, to je navelo saveznike iz
Utrehtske unije da preuzmu mere nezavisno od zajednikih stalea Nizozemske. Na pozive navodno
ugroenih kalvinistikih zajednica, trupe Utrehtske unije su zauzimale gradove sa katolikom veinom
i zamenjivale njihovu upravu protestantima. Da bi to spreili, katolici su poeli da se obraaju za
pomo vojvodi od Parme, Aleksandru Farnezeu, i poeli su da primaju u gradove panske garnizone.
Pregovori u Kelnu su zavreni bez rezultata novembra 1579. godine.
Potom su se stalei Utrehtske unije nali pred odlukom da li da prihvate Filipa II ili da trae drugog
vladara. Konano je 1580. godine za vladara odreen Fransoa, vojvoda Anujski, brat francuskog
kralja Anrija III. Januara 1581. godine, Fransoa je postao Vojvoda i gospodar Nizozemske. Poto je
reen problem naslednika, trebalo je zvanino svrgnuti Filipa II. Sastavljanje deklaracije o svrgavanju
je povereno etvorolanoj komisiji pravnika, i odluka je obznanjena 26. jula 1581. godine.

Tako je 6 nizozemskih provincija dobrovoljno ostalo pod panskom vlau. U slobodnim

provincijama, jedinstvo je bilo slabo. Verske razlike su i dalje bile izraene i bile glavni inilac
razdora.
Holandija i Zelandija su odbile da priznaju Fransoa Anujskog za gospodara. Takoe, Fransoa je
bio izloen pritiscima katolikih vladara. ak je pokuan i atentat na njega. U ratu sa Farnezeom nije
imao uspeha.
Sa Anujskim je postignut sporazum aprila 1584. godine da e u sluaju njegove smrti Nizozemska
trajno ostati vezana uz francusku krunu. Ipak, vojvoda nikad nije potpisao ovaj sporazum, jer je 1584.
godine umro. Njegov mogui naslednik bio je Viljem Oranski, ali je on ubijen mesec dana kasnije
10. jula 1584. godine.
Eno, Artoa i valonska Flandrija, koje su Araskim ugovorom ostale verne Filipu II, zajedno sa
teritorijama Limburgom, Luksemburgom, Namirom (ove oblasti ine teritorijalnu osnovu dananje
Belgije), bile su osnova za dalju ofanzivu protiv pobunjenih provincija.
panske trupe su 1580. godine napustile zemlju, a vojsku Aleksandra Farnezea su inili Valonci.
Filip II je trebao da ispuni i druge zahteve svojih nizozemskih podanika, izmeu ostalog, i da povue
vojvodu od Parme. Do kraja, Filip II se odluio za kompromisno reenje. Aleksandar Farneze je ostao,
ali samo kao vojni zapovednik, dok je za namesnika postavljena njegova majka Margareta od Parme.
Meutim, saradnja izmeu sina i majke je bila loa, i civilna vlast je bila blokirana. Stanovnitvo
junih pokrajina je smatralo da e bez adekvatne vojne zatite, njihovi krajevi postati poprite ratnih
razaranja. Potom su odluili da upute molbu kralju da postavi Farnezea za namesnika i da se ponovo
dovedu panske trupe. Parmina vojska je brojala 60 hiljada ljudi i bila najbolja vojska koja se mogla
sakupiti u Evropi, te je itav niz gradova i oblasti padao u ruke panaca. Njihovo osvajanje nije bilo
praeno pljakom i ubijanjem. Farneze je sa poraenim protivnikom postupao blago. Do 1585. godine,
u njegovim rukama je bilo 4/5 Nizozemske.
VELIKIH DESET GODINA I NEZAVISNOST UJEDINJENIH PROVINCIJA
Oslanjanje na Englesku
Ujedinjene provincije su morale da potrae pomo na strani. Tradicionalni saveznici bili su
Engleska i Francuska. Za sudbinu Nizozemske bila je veoma zainteresovana Engleska. Engleski gusari
(tj. korsari to su gusari koji ratuju za raun neke drave) Hokins i Drejk su uz odobrenje vladarke
Elizabete I (1558-1603) presretali i pljakali panske transporte sa blagom iz Novog Sveta. Rat sa
panijom je uvek bio blizu.
Engleska je jo 1584. godine ponudila pomo, ali su je stalei odbili, jer su se nadali da e
francuski kralj Anri III prihvatiti ulogu protektora. Ipak, stalee je odbio Anri III, jer je bio zauzet
verskim ratovima.
Tako je ugovor o pomoi potpisan sa Engleskom 20. avgusta 1585. godine u Nonsau. Englezi su
se obavezali da e poslati vojsku i da e isplaivati, svake godine, novanu pomo. Zauzvrat,
Holanani su dali engleskoj floti na korienje tri luke.
Oko Boia 1585. godine, sa velikom i dobro opremljenom pratnjom, stigao je zapovednik,
kraljiin miljenik, grof Lester. On je januara 1586. godine poloio zakletvu kao generalni tatholder
Ujedinjenih provincija. Pokuavao je da uvrsti svoju vlast, ali je nailazio na otpor. Englezi su se loe
poneli, to je umanjilo ugled engleskog komandanta. Grof Lester je takoe zabranio i trgovinu sa
pancima, te je Lester bio opozvan decembra 1587. godine.
Moric od Nasaua i Oldenbarnevelt pobednik i dravnik
Po odlasku Lestera, glavnu re u politikom ivotu Ujedinjenih provincija vodili su Moric od
Nasaua, sin Viljema Oranskog, i Johan van Oldenbarnevelt.
Moric je bio guverner 5 od ukupno 7 provincija, koliko je inilo federaciju (Holandija, Zelandija,
Utreht, Oversejl, Gelderland). Takoe, zapovedao je vojskom Ujedinjenih provincija.

Oldenbarnevelt je bio dvadeset godina stariji od Morica (koji je imao 20 godina). Bio je pristalica
Viljema Oranskog. Uestvovao je u odbrani Harlema (kraj 1572-jul 1573) i Lajdena (1574). Kao
pravnik i dravnik, aktivno je uestvovao u organizovanju Utrehtske unije (23. januara 1579.).
Izmeu Oldenbarnevelta i Morica je postojao politiki rivalitet, i esto su bili u sukobu, i do kraja
je Moric ubio Oldenbarnevelta, tako to mu je namestio montiran sudski proces 1619. godine.
Moric je bio vojskovoa, a Oldenbarnevelt je bio dravnik i administrator, i svaki od njih dvojice
je dao svoj doprinos u osloboenju Ujedinjenih provincija u razdoblju 1588-1598. godine, poznatom i
kao Velikih deset godina.
U tih deset godina, panci su bili zauzeti ratovanjem sa Engleskom i pomaganjem katolika u
verskom ratu u Francuskoj (ovi ratovi su trajali 1562-1598). U Nizozemskoj je ostalo samo oko 10
hiljada panskih vojnika. Komandu nad vojskom Ujedinjenih provincija preuzeo je Moric od Nasaua.
Njegova vojska je, takoe, brojala 10 hiljada ljudi. To su bili najamnici, ali dobro disciplinovani,
opremljeni, obueni, i redovno plaeni, tako da su bili veoma efikasni. Bili su organizovani u manje
odrede od po 550 ljudi (tzv. holandske brigade). Moric je koristio najnovija tehnoloka dostignua na
polju ratne tehnike. Njegovi vojnici su se usavrili u opsadama (do tada su specijalciza opsade bili
panci). Vojska Ujedinjenih provincija je postala uzor svim evropskim armijama.
U prvoj bici na otvorenom polju, 22. januara 1597. godine, vojska Ujedinjenih provincija je uspela
da porazi pansku vojsku kod Teranuta, u blizini Antverpena. Pomorske snage Ujedinjenih provincija
su, zajedno sa engleskom flotom, vodile rat protiv pansko-portugalske pomorske trgovine sa Indijom i
Amerikom.
Ratovanje je veoma finansijski iscrpljivalo paniju. Filip II je 1597. godine po trei put proglasio
bankrot (1557, 1575). panska vojska u Nizozemskoj je pala u oajnje. Bilo je sluajeva da su panski
vojnici prebegavali neprijatelju i postajali kalvinisti.
Uprkos tome, pokuaji vojske Ujedinjenih provincija da zauzme junu Nizozemsku su propali.
Pokrajinska netrepeljivost se posle 15 godina ratovanja pretvorila u mrnju. Stalei junih pokrajina su
izglasali novac za vojsku i odluili da holandsku enklavu u Ostendeu unite. To je dovelo do sukoba
izmeu Oldenbarnevelta, koji je bio inicijator ovog pohoda, i Morica, koji je osporavao korisnost ovog
pohoda.
Mir u Antverpenu stvarna nezavisnost
Kada je avgusta 1604. godine sklopljen mir izmeu Engleske i panije, Ujedinjene provincije su
ostale bez saveznika, i postalo je jasno da nemaju dovoljno snage za osvajanje cele Nizozemske. Sa
druge strane, panci su bili skloni prekidu rata zbog velikih materijalnih problema. Pregovori su
otpoeli februara 1607. godine.
panci su zahtevali garanciju da e katolici u Ujedinjenim provincijama biti tolerisani, da
Holandija prekine trgovinu sa Indijom i Amerikom. Za Ujedinjene provincije, ovi zahtevi su bili
neprihvatljivi. Izgledalo je da su pregovori propali, kada su na scenu stupili engleski i francuski
posrednici, koji su predloili da se umesto mira, sklopi dugotrajno primirje. Obe strane su se saglasile i
9. aprila 1609. godine u Antverpenu je potpisan ugovor o primirju na 12 godina.
Ovim dokumentom je de fakto bila priznata nezavisnost Ujedinjenih provincija, koje su de iure
postale nezavisne tek 1648. godine, kada je Vestfalskim mirom okonan Tridesetogodinji rat (16181648).
ENGLESKA U DOBA TJUDORA
HENRI VII (1485-1509)
Kraljevi iz dinastije Tjudora vladali su nepunih 120 godina (1485-1603; Henri VII; Henri VIII
1509-1547; Edvard VI 1547-1553; Marija Krvava 1553-1558; Elizabreta I 1558-1603); i u to vreme
su se desile velike drutvene promene koje su oznaile poetak Novog veka u Engleskoj. Te promene

su: jaanje kraljevske vlasti i slabljenje moi plemstva; promena drutveno-ekonomskih odnosa u
privredi ograivanje, razvitak manufakturne proizvodnje i trgovine, jaanje graanstva; reformacija;
poetak prekomorske ekspanzije i izrastanje Engleske u pomorsku silu.
Tjudori su kao nova dinastija nasledili Plantagenete koji su vladali Engleskom vie od 4 veka
(1154-1485, osniva Henri II Plantagenet). Kraj Plantageneta je obeleen dinastikim borbama dve
grane ove dinastije, Lankastera i Jorka, tzv. Ratovi rua (1455-1485); simbol Lankastera bila
crvena, a Jorka bela rua.
Tjudori su bili viteko plemstvo. Oven Tjudor, deda Henrija VII bio je oenjen naslednicom iz
porodice Lankastera. Poto direktnih mukih potomaka Lankastera nije bilo, njegov sin Edmund
postao je glavni lankasterski pretendent na presto. Ipak, Edmund je umro mlad, a brigu o Henriju je
preuzeo njegov stric Dasper Tjudor. U strahu da ga Edvard IV (1461-1483) ne ubije (kao mogueg
suparnika), Henri VII je napustio Englesku i otiao u Bretanju, gde je uz pomo Daspera Tjudora
okupio oko sebe izbegle engleske plemie.
Prvi pokuaj da preuzme vlast u Engleskoj, 1483. godine je propao. Drugi pokuaj bio je uspean.
Henri se 1. avgusta 1485. godine iskrcao u Velsu. Odatle je krenuo u Englesku. Sa vojskom Riarda III
(1483-1485) poslednjeg vladara dinastije Jork, sukobio se u bici kod Bosvorta 22. avgusta 1485.
godine i odneo pobedu. Riard III je poginuo, a Henri je krunisan u Londonu 30. oktobra 1485.
godine.
Njegovim dolaskom na presto okonan je dugogodinji Rat rua. Da bi uvrstio svoj poloaj,
Henri se 1486. godine oenio Elizabetom od Jorka. Ipak, savremenicima se inilo da je ovo samo
jedan od mnogih kratkotrajnih uspeha neke od zaraenih strana. Henri VII je morao potom da zavede
red u zemlji u kojoj je jo uvek vladala anarhija. Takoe su poeli da se javljaju pojedinci koji su se
izdvajali za lanove dinastije, kao npr. Lambert Simnel, koji je tvrdio da je Edvard erl od Vorika (pravi
Edvard je bio zatvoren u Londonu u Taueru, te ga je Henri pokazao narodu kako bi uklonio sumnje); i
Perkin Vorbek, koji se izdvajao za Riarda vojvodu od Jorka jednog od sinova Edvarda IV koje je
Riard III ubio u Taueru. Ipak Perkin se predao Henriju VII 1497. godine.
Jaanje kraljeve vlasti administracija sudstvo slabljenje plemstva
Henri VII je jedan od najveih dravnika koji su sedeli na engleskom prestolu. Bio je monarhradnik, umeren, vredan, tedljiv, poboan. Njegova nastojanja na uvrivanju monarhije se ogledaju u
jaanju dravne blagajne; stavljanju plemstva pod kontrolu i obustavljanju meusobnih oruanih
sukoba; konsolidovanju spoljnopolitikog poloaja. Sve ove reforme, Henri VII je postigao
autoritetom i svojom sposobnou.
Henri VII je vladavinu zapoeo u dugovima, ali je svom nasledniku ostavio punu riznicu.
Najvaniji izvor prihoda bila je zemlja i Henri je bio najvei zemljoposednik u kraljevstvu. Pripadali
su mu posedi i Lankastera i Jorka. Poto je poetak svoje vladavine datirao danom pre bitke kod
Bosvorta, bio je u mogunosti da legalno konfiskuje zemlje pristalica svog prethodnika. Vani izvori
prihoda su bile carine na vino i druge proizvode.
Uinjeni su veliki napori da se obnove delotvornost i ugled kraljevskog pravosua. Henrijev
dravni savet se sastojao od 200 ljudi (polovinu inilo visko plemstvo, a polovinu sitno plemstvo
dentri, nie svetenstvo). Henri je imao potpunu kontrolu nad savetom.
Osnovan je poseban, vrlo efikasan, visoki sud Zvezdana dvorana, koji je sudio plemstvu za dela
veleizdaje. Sudovi Vee za sever i Vee za Vels su trebali da brinu o sprovoenju zakona u kritinim
pograninim oblastima.
Sudovi koji su sudili na osnovu graanskog prava (common law) su bili najbrojniji. Englesko pravo
se konstituisalo pod uticajem rimskog, ali vie pod uticajem anglosaksonskog obiajnog prava. Za
njega je karakteristino tzv. precedentno pravo; tj. ako bi zakon negde bio nejasan i sud doneo
odreenu presudu, kasnije bi se to primenjivalo u svim slinim sluajevima. Zbog toga se jo u 14.
veku poelo sa sistematskim beleenjem sudskih sluajeva. To su tzv. Godinjaci. Oni su postali
neophodan prirunik za pravnike jer su tu mogli da provere kako je presueno u nekom slinom
sluaju.

Postojale su tri vrste sudova: za graanske parnice, za prestupe uinjene protiv kralja, i za
finansijske sporove. U ovim sudovima je postojala ustanova porote od 12 ljudi. U prerogativnim
sudovima koje je ustanovio Henri VII Zvezdanoj dvorani, Veu za sever i Veu za Vels porote nije
bilo, to je kralju olakavalo da ukloni politike protivnike. Takoe u vreme Henrija VII, nadziran je
rad graanskih niih sudova, jer su oni esto bili pod pritiskom lokalnih velikaa. Takoe, postojali su i
sudovi koji su razmatrali albe siromanih.
Kralj je izdao zakon kojim su zabranjene livreje, tj. oruana pratnja koja je bila uniformisana u
boje svojih seniora. Ovim merama je nanet presudan udarac feudalnoj anarhiji.
U jaanju kraljevske vasti, Henriju je ila na ruku i injenica da su mnoge uticajne plemike
porodice bile desetkovane ili sasvim istrebljene u Ratovima rua.
Za razliku od apsolutistikih monarhija na kontinentu, engleski vladari nisu imali ni jak birokratski
aparat ni veliku stajau vojsku. U Engleskoj je ostala razvijena lokalna samouprava. Zemlja je bila
podeljena na grofovije, a kraljevi predstavnici u grofovijama bili su erifi, koji su sakupljali porez, a
njihovu ulogu su kasnije preuzele mirovne sudije. Pored mirovnog sudije, kraljev predstavnik bio je
lord-lajtnant, tj. vojni zapovednik. Engleska zbog svog ostrvskog poloaja nije imala stajau vojsku.
Kraljevu pratnju inilo je 100 pripadnika jomenske garde, koji su zbog svoje grae dobili nadimak
bifiteri (onaj koji jede govedinu; ustanovljeni su 1485.). U sluaju rata angaovana je narodna vojska,
milicija, ili najamnici. Engleska vojska je kako po broju, tako i po obuenosti bila slabija u odnosu na
one u Evropi.
Parlament
Ustanova parlamenta vodi poreklo u Engleskoj iz 13. veka (za poetak delovanja parlamenta uzima
se tzv. Model parlament iz 1295. godine). Tada je parlament bio neka vrsta neobavezne skuptine koju
su kraljevi sazivali da bi uli miljenja svojih podanika. Skuptinom je predsedavao kralj ili njegov
kancelar. Kasnije je Parlament izrastao u staleku skuptinu.
Engleski Parlament se od 14. veka sastojao od dva doma: Dom lordova ili Gornji dom i Donji
dom ili Dom komuna. U Gornji dom su ulazili visoko svetenstvo i visoko plemstvo, na osnovu svoje
titule, dok je Donji dom bio biran i inili su ga predstavnici nieg plemstva, svetenstva i graanstva.
Ova tela su zasedala odvojeno (pod parlamentom se dugo podrazumevao samo Gornji dom u kome
je sedeo kralj, i na ovim sednicama, Donji dom je od 1376. godine zastupao samo jedan spiker
govornik, kasnije predsednik skuptine; Donji dom dobio stalno mesto zasedanja 1547. u kapeli Sv.
Stefana u Vestminsteru).
Parlament se nije sastajao redovno, i sazivi su obino kratko trajali. Kralj ga je okupljao
povremeno, uglavnom kada mu je bilo potrebno izglasavanje vanrednih poreza. Pored toga, Parlament
je imao i sudske i savetodavne nadlenosti, dok su njegove zakonodavne uloge bile ograniene.
Kako su starije aristokratske porodice ili nestale ili proreene, nova aristokratija je u velikoj meri
bila zavisna od monarha. Broj predstavnika savetovnog plemstva u Gornjem domu, za vreme
vladavine Henrija VII je iznosio 36.
Donji dom je biran na osnovu obiaja utvrenih jo u 13. veku. Tridesetih godina 15. veka, u
obiaje su unete odreene izmene koje su utvrdile izborni cenzus i iz redova biraa iskljuile
kopiholdere (feudalni draoci zemlje po obiajnom manorijalnom pravu). Aktivno i pasivno birako
pravo imali su samo slobodni draoci zelje friholderi sa cenzusom koji nije bio manji od 40 ilinga
godinje.
Izbori su, vreni po grofovijama i gradovima; svaka od tih izbornih jedinica je davala po dva
poslanika. Ipak, u to vreme se razvijala nova industrija po selima, a stari esnafski centri su propadali i
gubili svoj znaaj (tzv. trula mesta). Mnogi od tih gradova su se nalazili na teritorijama lordova, te je
re lordova bila presudna u izboru poslanika. U Donjem domu su preovlaivali predstavnici plemstva,
a svetenika skoro da nije ni bilo. Donji Dom je bio brojniji od Gornjeg, brojao je od 300 do 500
poslanika.

Drutvene promene ograivanje i njegove posledice

Velike promene na engleskom selu, i u drutvenom ivotu itave zemlje, izazvao je razvitak
vunarske indusrije. Engleska je u 15. veku bila veliki izvoznik vune u Nizozemsku preko Antverpena.
U 16. veku je poela da se razvija proizvodnja sukna i u samoj Engleskoj u formi kapitalistke
manufakture. Preduzimai su kupovali vunu kod odgajivaa ovaca, a potom je davali na preradu
seljacima koji su tkali kod svojih kua.
Konkurencija seoske radinosti je izazivala albe gradskih zanatlija i sitnih seoskih tkaa koji su
propadali. Kao odgovor na albe i peticije sitnih tkaa, pojavili su se statuti iz pedesetih godina 16.
veka. Prvi meu njima poznat je pod imenom Akt o tkaima iz 1555. godine i zabranjivao je gradskim
suknarima da dre po selima i upotrebljavaju za proizvodnju sukna vie od jednog razboja. Ipak, ovi
vladini dokumenti su uzalud pokuavali da zaustave kapitalistiki nain proizvodnje i sauvaju
socijalni mir u Engleskoj.
Tokom 15. veka englesko seljatvo se oslobodilo line zavisnosti, ali je i dalje bilo u agrarnoj i
sudskoj zavisnosti od feudalca. Vilan kmet se pretvorio u lino slobodnog kopiholdera, tj.
feudalnog draoca zemlje po obiajnom manorijalnom pravu. Manor engleska varijanta evropske
feudalne senjerije bio je sistem pravnog odnosa koji je vezivao seljaka sa feudalnim gospodarom
lordom manora.
Manor se sastojao iz dva dela:1) zemlje koja je pripadala samom lordu, tzv. domena ili
domenijalne zemlje; 2) zemlje koja se nalazila u rukama seljaka. Prava lordova na domenijalnu zemlju
su utvrena kao frihold, tj. kao slobodna dravina. Seljakova prava na zemlju su utvrena u 16. veku,
poto je seljak postao lino slobodan.
Poto je gajenje ovaca postajalo sve unosniji posao, koji je zahtevao velike zemljine povrine,
lordovi su poeli da prisvajaju sebi, ne samo optinsko zemljite, nego i seljake dravine kako bi doli
do potrebnih panjaka. Ovo je po feudalnom pravu bio akt uzurpacije, jer je lord mogao da menja
vlasnika dravine, ali ne i da je pripaja domenijalnom posedu.
Ostavi bez zemlje, seljaci su postali ili najamni radnici na imanjima bogatih lordova ili farmera, ili
radnici u gradskim manufakturama, ili prosjaci, skitnice i razbojnici. Tako je ograivanje izazvalo
velike socijalne potrese. Engleski vladari su, od statuta Henrija VII iz 1489. godine, pa do statuta
Elizabete I iz 1598. godine, doneli itav niz zakonskih akata da se zaustavi podela optinskih zemalja i
obezemljivanje seljaka. Donet je akt protiv ograivanja 1516. godine, na osnovu kojeg je trebalo da se
ispitaju sva ograivanja izvrena u prethodne 3 decenije. Pokuaji vlade da se u praksi ostvare osnovne
odredbe ovog akta su zavrene neuspehom.
Tjudori su doneli itav niz mera protiv prosjaka i skitnica. Seljacima proteranim sa zemlje je dat
rok od mesec dana da nau posao ili se daju u ropstvo.
Staro plemstvo je u Ratovima rua proreeno i oslabljeno. Sve vei uticaj poelo je da stie sitno i
srednje plemstvo (dentri, skvajer). Takoe dolo je do pretapanja buroazije i plemstva. Naime, deo
plemstva nije iveo samo od feudalne rente i provodio vreme u dokolici. Mnoge aristokrate su se
ukljuile u kapitalistii nain proizvodnje. Sa druge strane, inovnici i trgovci koji su stekli bogatstvo i
uticaj, su se socijalno pribliili aristokratiji rodbinskim vezama ili to su zaslugama za dravu, ili pak
kupovinom titule, dobili plemstvo.
Jo u srednjem veku, u Engleskoj je postojao, relativno brojan sloj seljaka koji su posedovali
sopstvenu zemlju i nisu bili zavisni od feudalca, tzv. Jomeni. Ova klasa je u vreme Tjudora postala
veoma brojna i mona. Obuhvatala je tri razliite kategorije seljaka: zemljoradnike sa vlastitom
zemljom; farmere kapitaliste; i seljake koji su uspeli da obezbede pravo na korienje zemlje.
Spoljna politika
U spoljnoj politici, Henri VII je mudro postupao, jer je bio svestan slabosti Engleske u poreenju
sa velikim silama panijom, Francuskom i Carstvom. Henri nije isticao englesko pravo na francuski
presto. Rukovodio se politikom mira, ali bez izolacije. Da bi predupredio francuske pretenzije na

Bretanju, podsticane od Jorkista, stupio je u savez sa panijom, ugovorom potpisanim u Medini del
Kampo marta 1489. godine.
Izvrio je dve invazije na Francusku. Prvi put je poslao ekspediciju na Bretanju aprila 1489., a
drugi put (oktobra 1492) je zauzeo Kale i neuspeno opsedao Bulonj. Mirom u Etaplu, novembra 1492.
godine, iznudio je od arla VIII (koji se spremao na pohod na Italiju) veliku svotu novca. Ugled
Engleske u Evropi je rastao.
Za vreme sukoba sa Perkinom Vorbekom (koji je bio pod uticajem Margarete Burgundske), Henri
je prekinuo trgovake odnose sa Nizozemskom. Obrazovanje anti-francuske Svete lige u Veneciji
marta 1495. godine, uinilo je Englesku poeljnim saveznikom. Henri VII se prikljuio Svetoj ligi, ali
bez uea u ratu.
HENRI VIII (1509-1547)
Poto je stariji sin Henrija VII, Artur, umro mlad, na presto Engleske doao je 1509. godine 17godinji Henri VIII. On je bio snane fizike pojave, i bujne prirode. Uivao je u sportu i zabavama.
Stekao je dobro obrazovanje , i govorio je dobro latinski i francuski, a bio je i dobar matematiar.
Reformacija u vreme Henrija VIII Henrijev razvod sa Katarinom Aragonskom
Posle smrti Henrija VII 1509. godine, plemstvo je pokualo da povrati staro stanje i ojaa svoju
mo u odnosu na vladara. Henri VIII je uspeo da ove tenje obuzda i da nastavi sa uvrivanjem
centralne vlasti. U poetku je smirio plemstvo ubistvom omrznutih Empsona i Dadlija (Empson je bio
ministar finansija za vreme Henrija VII; i on i Dadli su radili u Savetu obrazovanih pravnika koji je
koristio legalne i polu-legalne pritiske kako bi izvukao novac od plemstva).
U toku cele svoje vladavine, Henri VIII je umeo da se okrui uspenim administratorima i dravom
su upravljali ljudi kao kardinal Tomas Vulzi, Tomas Kromvel, vojvoda od Norfolka, i Stiv
Gardiner. Henri VIII je bio naprasite naravi i tiranskih sklonosti. Njegov buran privatni ivot (enio
se 6 puta: Katarina Aragonska, Ana Bolen, Dejn Sejmur, Ana Klevska, Katarina Hauard, Katarina
Par) je imao velikog uticaja na politiku.
Najstariji sin Henrija VII, Artur, je umro mlad, aprila 1502. godine, i njegova ena, 17-godinja
Katarina Aragonska (najmlae dete Ferdinanda i Izabele, tzv. Katolikih kraljeva) je ostala udovica.
panci su zahtevali povratak Katarine, za koju su tvrdili da je jo devojka, a traili su nazad i ratu
miraza koju su ve platili. Henriju VII je trebao savez sa panijom, i odluio je da pansku princezu
uda za svog drugog sina Henrija VIII.
Katarina je rodila sedmoro dece, od kojih je ostala iva samo Marija, kasnija kraljica Marija
Krvava (1553-1558). Henri VIII nije bio naklonjen svojoj, sedam godina starijoj, eni. On je smrt
dece doivljavao kao Boiju kaznu zbog enidbe bratovom udovicom. Henri VIII je konano, 1525.
godine, prestao da ivi sa Katarinom, i zaljubio se u Anu Bolen, te je odluio da od pape zatrai
ponitenje braka.
Papa Klement VII je odugovlaio sa odgovorom. Nije eleo da otvoreno odbije Henrija. Kardinal
Vulzi i Henri VIII su traili da Klement VII ospori dozvolu za brak izmeu Katarine i Henrija koju je
dao papa Julije II. Klement VII nije mogao lako da prihvati ovaj zahtev Henrija i Vulzija jer bi tako
doveo u pitanje papski autoritet. Pored toga, u Italiji je besneo rat. Vojska Karla V, Katarininog neaka,
je 1527. godine opljakala Rim, i papa je praktino bio zarobljenik.
Kraljeva desna ruka u voenju dravom, i u brakorazvodnoj parnici, bio je kardinal Tomas Vulzi.
On je vlast dugovao kralju, ali i papi (jer nije mogao da upravlja biskupima i monakim redovima bez
papinog autoriteta). Njegova velika mo, ali i nain ivota, nisu ga uinili naroito popularnim. Uz to,
nije uspeo da kod pape izdejstvuje razreenje kraljevog braka. Pao je u nemilost, i septembra 1529.
godine je svrgnut sa mesta kancelara. Vulzija je na mestu kancelara smenio Tomas Kromvel, a kao
crkveni poglavar Tomas Krenmer.

Reformni parlament raskid sa papom kralj kao vrhovni poglavar crkve ukidanje
manastira osobenost Henrijeve reformacije
Kralj je potom krenuo da sebi potini crkvu. Sazvao je parlament (tzv. Reformni parlament) koji je
u sedam godina (od poetka novembra 1529. do poetka aprila 1536. godine) zasedao sedam puta.
Donet je niz zakona koji predstavljaju sutinske pretpostavke reformacije u Engleskoj raskid sa
Rimom, kralj kao vrhovni poglavar engleske crkve, rasputanje manastira.
Kao pravna osnova u podreivanju crkve dravi, posluio je dokument Uredba o predzatiti iz
1393. godine. Cilj ove uredbe bio je da uini nevaeim u Engleskoj sve papske dekrete koji su
zadirali u prava engleskih biskupa. Ovu viesmislenu uredbu, pravnici su tumaili na tetu engleskog
svetenstva, koje je bilo optueno za nezakonit rad crkvenih sudova, jer su primenjivali rimsko
kanonsko pravo.
Konvokacije (crkvene skuptine) su januara 1530. godine, posle protesta i bez doslovnog
priznavanja krivice, morale da otkupe oprotaj od kralja. Zatim ih je kralj prisilio da ga priznaju kao
poglavara crkve. Titula koju je imao je bila neodreena (posebni zatitnik, jedini i vrhovni gospodar, i
ukoliko Hristov zakon dozvoljava, ak i vrhovni Poglavar). Ovo ipak nije znailo nepriznavanje
papske vlasti. Fraza Koliko Hristov zakon dozvoljava je mogla da se razliito tumai.
Zakoni koje je doneo Parlament su: 1)Pokornost obaveza da crkveni sudovi nee donositi
nikakve nove odredbe bez kraljevog odobrenja; 2) Zakon o ukidanju prava albe zabranjeno je
apelovanje engleskih svetenika na Rim; 3) Zakon o ukidanju anata anati i prvine su od sada
plaani kruni umesto papi; 4) Zakon o vrhovnoj vlasti kralj je proglan vrhovnim poglavarom
engleske crkve. Zatim je pravno regulisan kraljev razvod braka od Katarine Aragonske, a kraljeva deca
sa Anom Bolen su proglaena naslednicima prestola.
Papa je ve 1535. godine potpisao bulu o ekskomunikaciji Henrija VIII, ali je ona objavljena tek
1538. godine. U vrhu engleske dravne uprave i crkve, otpora je bilo malo. Poznatom misliocu i
humanisti, bivem kancelaru, ser Tomasu Moru, kao i biskupu Roestera, Fieru, je odrubljena glava
zbog odbijanja da zakletvom priznaju prevlast kralja u odnosu na papsku vlast. Veih, i po vlast
opasnijih, pobuna nije bilo mnogo. Ostala je upamena pobuna kao Hodoae milosra, kada se u
severnim grofovijama na ustanak podiglo nekoliko hiljada katolika. Poznat je i sluaj opatice iz
Kenta, Elizabete Barton, koja je postala neka vrsta Jovanke Orleanke (bolovala je od epilepsije, i
tvrdila da ima proroanske vizije), ona je uhapena i pogubljena.
Veliku prekretnicu u verskom, kao i u drutveno-ekonomskom pogledu, predstavljalo je ukidanje
manastira. Kao razlog ukidanja manastira, savremenici su u pravi plan isticali verske razloge. Mnogi
manastiri su imali vrlo velike zemljine posede, i savremenici su tvrdili da se 2/3 agrarnog zemljita u
Engleskoj nalazi u rukama crkve.
Na osnovu izvetaja Tomasa Kromvela, koji je u leto 1535. obilazio manastire i podneo veoma
negativan izvetaj o stanju u manastirima, donet je 1536. godine Akt o ukidanju, na osnovu koga su
rasputeni manji manastiri.
Hodoae milosra je iskorieno da se pod vidom kazne, konfiskuje imovina opatija koje su bile
povezane sa ustankom. Posle toga, pod pritiskom Kromvelovih agenata, poputali su i opati drugih
manastira, ije je rasputanje naknadno legalizovano drugim Aktom o ukidanju (1539).
Otpor ukidanju manastira je bio slab i sporadian. U ruke drave je dospela ogromna imovina.
Prihodi od manastirskih imanja su za tri puta bili vei od prihoda koje je kralj imao sa svojih domena.
Henri VIII je veliki deo ovog novca potroio za rat u Francuskoj (1543-1546), pa su posedi poeli da
se izdaju u zakup, i to esto dravnim slubenicima. Kasnije su neki posedi ponueni na prodaju. Do
Henrijeve smrti, 2/3 dobara je ve prelo u ruke krupnog plemstva, dentrija i slobodnih seljaka.
U pogledu dogme i bogosluenja, vrlo malo toga se promenilo za vreme Henrijeve vladavine.
Henri nije bio naklonjen protestantima. On nije pobijao katoliku teologiju, nego samo propise o
organizaciji crkve, i metode upravljanja crkvom. On je progonio tvrdokorne katolike, ali i one koji su
bili za nastavak reforme. U est lanaka iz 1539. godine, iznova su potvrena temeljna naela
katolike teologije, izuzevi papin autoritet. Ipak, vrata reformaciji su u Engleskoj bila otvorena.

Pristalice radikalne reformacije su poele da odlaze u Nemaku i vajcarsku. Jedan od ovih

emigranata bio je i Vilijem Tindejl, koji je u Vormsu 1525-6 tampao prvi engleski prevod Novog
Zaveta. Mark Kaverdejl je u Cirihu 1535. godine tampao potpuni engleski prevod Biblije. Tomas
Kromvel je bio umereni zatitnik reformatora. Naruio je Bibliju na engleskom.
Konzervativni crkveni krugovi i sam kralj Henri VIII su smatrali da dostupnost Biblije irem krugu
italaca moe imati negativne posledice mogunost da svako ita Sveto pismo bi dovela do
samostalnih tumaenja i do mogueg razbijanja konfesionalnog jedinstva u zemlji. Henri VIII je 1534.
godine zabranio, ne samo jeretike knjige, nego i vetake, pogrene i neistinite prevode Biblije,
ukljuujui Tindejlov, ak je i itanje odobrenih prevoda bilo ogranieno.
Kraljev lini ivot i njegov uticaj na politiku
Druga kraljeva ena, Ana Bolen, je poticala iz dvorjanske porodice. Ona je 1513. godine dola u
Brisel sa ocem. Ubrzo je prela u Pariz. Potom je dospela u pratnju Margarete Angulemske, sestre
francuskog kralja Fransoa I (1515-1547). U Englesku, Ana Bolen se vratila 1522. godine. Pada je u oi
sa svojim visokim stasom, tamnom kosom, i manirima steenim u Parizu. Postala je kraljeva
ljubavnica 1526. godine. Ona je 1533. godine rodila erku Elizabetu, buduu kraljicu.
Katarina Aragonska je sa erkom Marijom ivela izdvojeno. Postavljalo se pitanje naslea prestola
izmeu dve erke. Marija je bila pod velikim uticajem svoje majke, i odbijala je da prizna Anu Bolen.
Potom je sva krivnja prebaena na Anu Bolen, za koju su Karlo V i Katarinine pristalice u Engleskoj
tvrdile da zlostavlja Mariju.
Katarina Aragonska je umrla poetkom januara 1536. godine, a nepunih mesec dana kasnije, Ana
Bolen je pobacila, i tri meseca kasnije je pogubljena. Protiv nje je bila sastavljena lista optubi za
preljubu, zaveru protiv kralja, za incest. Henri VIII je bio razoaran to mu Ana nije mogla roditi
mukog naslednika, a njen pobaaj je smatrao znakom da je Bog protiv braka.
Desetak dana nakon smaknua Ane Bolen, Henri VIII je, privatno bez pompe, oenio Dejn
Sejmur, erku skromnog viteza. Ona mu je rodila jedinog sina, budueg kralja Edvarda VI (15471553), i po poroaju ubrzo umrla.
etvrti kraljev brak je sklopljen januara 1540. godine, iz politikih razloga, na poticaj Kromvela.
Nevesta je bila Ana od Klevea, erka protestantskog kneza male nemake dravice. Ana je bila
provincijska kneginja, neprivlanog izgleda, to je razoaralo Henrija, i im je potreba za
saveznitvom prestala, izdejstvovao je razvod. Ovaj put je glavom platio Kromvel. Protiv njega su
istupili Tomas Hauard vojvoda od Norfolka i Stiven Gardiner. Oni su napali Kromvelovu spoljnu
politiku, i optuivali ga da je jeretik koji eli da uvede protestantizam u Englesku. Kralj je i iz linih
razloga bio kivan na Kromvela zbog braka sa Anom od Klevea, i juna 1540. godine, Kromvel je
uhapen i sproveden u Tauer. Bez valjanog sudskog postupka osuen je i pogubljen krajem juna 1540.
Henri VIII se na sam dan Kromvelovog pogubljenja oenio sa Norfolkovom neakom Katarinom
Hauard. Posle toga, Henri VIII nikoga nije imenovao za kancelara. Verovao je da je dovoljno mudar da
sam moe da vodi dravne poslove. To je dovelo do velikih promaaja, naroito u spoljnoj politici, koji
su znatno pogodili dravnu blagajnu.
Posle dve godine braka sa Katarinom Hauard, izbio je skandal. Ispostavilo se da je Katarina pre
Henrija imala nekoliko ljubavnika, a da je u toku braka sa kraljem, odravala vezu sa jednim svojim
roakom. Tako je i peta ena Henrija VIII zavrila na gubilitu.
Kralj se esti put oenio sa Katarinom Par, koja je ve dva puta bila udovica. Norfolk i Gardiner su
diskreditovani i pali u nemilost. Ustupali su mesto mlaoj generaciji dravnika Edvardu Sejmuru i
Donu Dadliju.
Spoljna politika
U spoljnoj politici, Henri VIII je oiveo duh vitekog suparnitva sa Francuskom iz Stogodinjeg
rata (1337-1452), i uvukao je Englesku u Italijanske ratove (1494-1559). Henri VIII je Fransoa I (bili
su slinih godina, fizike pojave i temperamenta) doivljavao kao neku vrstu linog suparnika.

Pokuaji da se osvoji Francuska, izvue korist iz sukoba Habzburgovaca i Valoa, i da se izbori

dominantan poloaj Engleske u evropskoj diplomatiji su bili besmisleni i neuspeni.
Henri je u ratu 1511-1514 (trei italijnski rat) pristupio Svetoj ligi osnovanoj protiv Francuske. Sa
svojim tastom, Ferdinandom Aragonskim, je pokuao 1512. godine invaziju Akvitanije. Drugi pohod
na Francusku usledio je 1513. godine, i Englezi su imali uspeha kod Gingata, u Bici mamuza. Iste
godine, u bici kod Flodena Englezi su porazili francuskog saveznika, kotskog kralja Dejmsa IV, koji
je tom prilikom poginuo. Sledeih sedam godina, Engleska se ograniila na diplomatsku aktivnost.
U toku 5. i 6. italijanskog rata (1521-1526; 1526-1530) Henri VIII je najpre pokuao da igra ulogu
posrednika. Misiju navodnog pomiritelja obavio je Vulzi. Engleska ja ipak ula u rat, ali usled
nedostatka novca, Henri VIII je svoje uee ograniio na diplomatsku aktivnost. Engleska je potpisala
separatni mir sa Francuskom 1525. godine.
Henri je u ratu 1542-1544. (osmi italijanski rat), kao saveznik Karla V, po trei put izvrio invaziju
na Francusku. Velika armija se iskrcala u Kaleu juna 1544. godine, a kasnije je Henri sam stao na
njeno elo. Zauzeo je Bulonj, ali nije uspeo da napreduje ka Parizu, kako je obeao svom savezniku.
Sklopljen je mir u Ardru, juna 1546. godine, i Bulonj je trebao da se vrati Francuskoj, za novanu
nadoknadu, to je bila mala kompenzacija za velike trokove koje su Englezi imali. To je prinudilo
Henrija VIII na nepopularne finansijske mere (uzimanje zajmova sa velikim kamatama, smanjenje
vrednosti kovanog novca).
Henri VIII je umro 28. januara 1547. godine, u 56. godini ivota.
EDVARD VI (1547-1553)
Kraljeva linost vladavina protektora produbljivanje reformacije ustanak Keta
Edvard VI je bio dete Henrija VIII iz njegovog treeg braka sa Dejn Sejmur. Kada je stupio na
presto nije imao punih deset godina, a umro je pre nego to je navrio 16. Obrazovan je u
humanistikom duhu (dobro je vladao latinskim, grkim i francuskim), i bio je zreo i prilino
samostalno razmiljao za svoje godine. Najizrazitije obeleje njegove vladavine jeste radikalizovanje
reformacije u Engleskoj.
Dravu su tada vodili kraljev ujak, Edvard Sejmur vojvoda od Somerseta, i Don Dadli. Sejmur
je dva dana krio smrt Henrija VIII dok nije obezbedio svoj poloaj proglasio se tutorom mladog
Edvarda VI i protektorom drave. Somerset i Dadli su bili protestanti. Somerset se odmah bacio na
ostvarenje ambicioznog politiog programa, ija su najbitnija obeleja bila reavanje problema sa
kotskom i Francuskom, postepeno sprovoenje reformacije, kao i reavanje ekonomskih i socijalnih
problema.
Dve najistaknutije linosti engleske reformacije, iz Edvardovog vremena, su protektor Somerset, i
kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer. Zakon o est lanova je odmah posle Henrijeve smrti
stavljen van snage, i otpoelo je irenje protestantskog uenja. Dozvoljeno je da se Novi Zavet ita na
engleskom, dozvoljeno je svetenicima da se ene. Biskupi koji su odbili da slede reformaciju su
smenjivani sa poloaja.
Jedna od najznaajnijih linosti reformacije u Engleskoj, bio je Tomas Krenmer. On je uestvovao
u poslovima oko kraljevog razvoda. Po smenjivanju Vulzija (septembra 1529), Krenmer je postavljen
za kenterberijskog nadbiskupa. To nije eleo, i nadajui se da e imenovanje bii opozvano, putovao je
kroz Evropu. Ipak se pokorio kraljevoj volji. U politiku se nije meao, i to je bio razlog zato je
preiveo vladavinu Henrija VIII; iako ga je pratio glas da je protestant, to je nekim svojim postupcima
i potvrdio (npr. bio oenjen erkom luteranskog teologa Osijanera).
Najvei deo vremena provodio je u uenju i fizikom vebanju. Krenmerov lini prijatelj Tomas
Kromvel, kao i itav niz prelata, stradali su zbog protestantskih uverenja. Krenmer je uglavnom utao,
samo privatno se izjanjavao u korist osuenih. Ipak, istupio je hrabro u Gornjem domu kada se
usprotivio Zakonu od est lanova. Henri VIII ga je zbog linog potenja cenio, iako su mu bili poznati
nadbiskupovi stavovi, ak ga je uvrstio i u izvrioce svog testamenta.

Reformatori su eleli da prvo ukinu latinsku misu, i uvedu bogosluenje na narodnom jeziku.
Liturgijski red priea je objavljen 1548. godine, a Propisom o jednoobraznosti je ukinuta latinska
misa i uvedeno je novo bogosluenje. Novi obred temeljio se na tzv. Knjizi zajednikih molitava.
Molitvenik je dva puta izdan 1549. i 1552. godine. Vanost ova dva izdanja ogleda se u tome to je u
njima propisano bogosluenje koje se vri u Anglikanskoj crkvi do danas. Molitvenik je delo grupe od
13 teologa koji su poznati pod nadimkom Vindzorska komisija. Najvaniju ulogu u radu ove komisije
imao je Krenmer.
U doktrinarnom pogledu, Molitvenik je oblikovan prema naelima luteranskog bogosluenja. To se
ogleda u tenji da sluba bude razumljiva obinim vernicima i da bi oni od pukih posmatraa mogli da
postanu aktivni uesnici u liturgiji.
Sam Krenmer nije bio zadovoljan knjigom. On se pribliio uenju o prieu kakvo su zastupali
vajcarski reformatori, posebno Ulrih Cvingli. Zbog toga se molitvenici iz 1549. i 1552. godine u
doktrinarnom pogledu bitno razlikuju. Najvanija razlika je u reenici koja se izgovara pri dodeljivanju
Priesti:1) iz 1549.: Telo naeg Gospoda Isusa Hrista koje se predalo za tebe i 2) iz 1552.: Uzmi i
jedi ovo u seanje da je Hrist umro za tebe
Formula iz 1552. godine odraava Cvinglijev stav da nema transupstancije (da se hleb i vino
pretvaraju u telo i krv Hristovu).
Obian svet je na promene u obredu nepoverljivo gledao. U Kornvolu je 1549. godine izbila
pobuna, u kojoj su ustanici podrugljivo nazivali bogosluenje na engleskom Uskrnja igrarija.
Jednu od najdramatinijih epizoda u borbi engleskog seljatva protiv ograivanja, predstavlja
ustanak Roberta Keta, koji je izbio 1549. godine u Norfolku. U svom programu, seljaci su zahtevali
izvrenje postojeih zakona protiv ograivanja; da se lendlordovima potpuno oduzme pravo uea u
korienju optinskih panjaka; zahtevana je sloboda uma, reka, lova i ribolova; osloboenje seljaka
od kmetske zavisnosti. Ipak, ustanak je uguen. Na stotine seljaka je poveano. Ket je, okovan u lance,
sa bratom, odveden u London i osuen na veanje i ereenje. Potom je usledio i Somersetov pad.
Smatralo se da je on odgovoran za izbijanje ustanka, jer je on bio jedan od onih koji su osuivali
ograivanje; i on je doneo proklamacije protiv ograivanja i ustanovio komisije koje su trebale da se
pozabave ovim problemom. Vorik je ubedio plemstvo da je ustanak u Norfolku delo Somerseta, i
smenio ga na mestu protektora.
MARIJA TJUDOR KRVAVA (1553-1558)
Pokuaj uzurpacije prestola kraljica Dejn Grej panski brak i Vajatova pobuna
Edvard VI je umro poetkom jula 1558. godine. Zakonita naslednica bila je njegova polusestra
Marija, erka Henrija VIII i Katarine Aragonske. Marija je bila katolkinja, i protektor Vorik se svim
silama trudio da sprei njen dolazak na presto, koji bi znaio njegov pad, ali i dovelo u pitanje sve
tekovine reformacije.
Vorik je 1553. godine ubedio kralja Edvarda VI da potpie dokument kojim je svoje sestre, Mariju i
Elizabetu, kao nezakonitu Henrijevu decu liavao prava na nasledstvo. Kao naslednica je odreena
Lejdi Dejn Grej, devojka koja je vodila poreklo od Henrija VII (bila je unuka Henrija VII i Elizabete
od Jorka). Vaila je za najobrazovaniju enu svog doba.
Kada je Edvard VI umro, Vorik je to tri dana drao u tajnosti, kako bi izvrio sve pripreme da
Dejn Grej proglasi za graljicu. Ipak, propustio je da stavi pod prismotru Mariju Tjudor, koja je uspela
da napusti London. Okupila je svoje pristalice, i posle samo 10 dana, 20. jula 1553. godine Vorik je
morao da se preda. On, njegov sin i Dejn Grej su pogubljeni.
Marija je bila obrazovana u humanistikom duhu. Provela je teko detinjstvo, od 1531. bilo joj je
zabranjeno da via majku. Bila je potena, hrabra, i velikoduna, to joj je u poetku donelo
popularnost. Ipak, nije imala tjudorovsku pragmatinost bila je odana katolikoj veri, i svom
panskom poreklu.

Jedna od prvih dunosti vladara jeste obezbeivanje potomstva, to je znailo da ona treba da se
uda. Stvari su se zakomplikovale jer je za mua elela panca, i obratila se svom roaku, Karlu V, za
pomo, a Karlo je tu video priliku za svog sina Filipa.
Marija se zalubila u 11 godina mlaeg Filipa. Kada su je izaslanici oba doma upozorili na
opasnosti braka sa strancem, rekla je da je njen brak njena privatna stvar. Zvanini pregovori o braku
su voeni 1554. godine. Ugovor je sklopljen 9. januara 1554., i bio je povoljan po Engleze Filip e
nositi titulu engleskog kralja i pomagati u vladanju, ali samo Marija e uestvovati u radu svih
dravnih i crkvenih institucija; zakoni i obiaji Engleske nee biti menjani; Marija e dobiti miraz. Ako
ona umre bez dece, Filip nee imati nikakva prava u Engleskoj.
Ipak, ljudi nisu imali poverenja u panska obeanja, a najodvaniji nezadovoljnici su se ve
spremali na pobunu. Na elu zavere bio je Tomas Vajat, koji je nameravao da na presto dovede
Elizabetu, koja u zaveru nije bila umeana. Ipak, jedan od zaverenika je odao svoje sauesnike. Vajat je
digao ustanak u svom kraju, u Kentu. Krenuo je na London, ali nije naiao na odziv stanovnitva.
Potom se predao i pogubljen je sa oko stotinu svojih sledbenika.
Filip je stigao u Englesku jula 1554. godine, i boravio je tu do septembra 1555. godine. Raskona
ceremonija venanja je obavljena krajem jula 1554. u vinesterskoj katedrali. Iz panije je stigao veliki
broj zvanica koji su preplavili London. To je iritiralo stanovnike Londona. Marija se uzalud nadala
detetu. Filip, koji je brak shvatao kao politiku dunost, napustio je Englesku i vratio se tek marta
1557. godine, i ostao samo tri meseca dovoljno da Englesku uvue u nepotreban rat sa Francuskom.
Povratak rimokatolikoj crkvi i progon protestanata
Kao odana katolkinja, Marija je sebi stavila u zadatak da svoju zemlju povrati u krilo rimske crkve.
Odmah po dolasku na vlast vratila je na poloaje petoricu svrgnutih biskupa, a Stiven Gardiner je
postavljen za kancelara. Vodei reformatorski biskupi su zatvoreni. Ukinute su reforme Edvarda VI.
Stanovnitvo je ipak pokazivalo veliki otpor. Plaili su se da e im biti oduzeta svojima nad
nekadanjim manastirskim posedima. Ovaj strah je poveavalo odbijanje kardinala Redinalda Pola da
se obavee na odricanje od manastirskih dobara. Pol je eleo da se vrati u Englesku, ali mu njegovi
sunarodnici nisu to dozvoljavali. Najzad je papa Julije III obeao odricanje od manastirskih dobara, a
Redinaldu Polu je 1554. godine dozvoljeno da se iskrca u Doveru, a u Londonu je doekan sa
oduevljenjem. Potom je odrana velika ceremonija na kojoj je, vladarima i narodu, Pol dao oprotaj
zbog jeresi.
To je bio tek poetak. Svi zakoni koji su izdati u srednjem veku protiv jeretika, vraeni su na
snagu. Tokom naredne tri i po godine, skoro 300 ljudi svih stalea je spaljeno zbog jeresi. Meu njima
i 5 bivih biskupa (Krenmer, Ridli, Latimer, David, Huper). U Oksford su poslata dva panska fratara
da ubede Krenmera da se pokaje. On je to i uinio, i potpisao je povelju o pokajanju, i ovom poveljom
priznao je da je zloupotrebio svoj nadbiskupski poloaj i proglasio je razvod Katarine Aragonske i
Henrija VIII nevaeim. Poto je na dan njegovog spaljivanja padala kia, postavljen je na postolje u
crkvi Svete Marije. Odrana mu je propoved. Na kraju propovedi, Krenmer se pomolio, a zatim je
povukao sva svoja poricanja, i rekao je da je pristao na sve u nadi da e tako spasiti svoj ivot. Tako je
umro ovek koji je dao peat engleskoj reformaciji, i postao je jedan od njenih najveih muenika.
Progon protestanata koje je preduzela kraljica Marija je imao sasvim suprotne rezultate od
oekivanih. Njeno delovanje je Englesku potpuno okrenulo ka reformaciji. Narod je poeo da
protestantizam poistoveuje sa vrlinom, potenjem i nepokolebljivim otporom Engleza jednoj napola
tuinskoj vlasti. Marija je u engleskoj istorijskoj tradiciji ostala upamena pod nadimkom Krvava,
iako je imala mnoge ljudske vrline, i iako je u engleskoj istoriji bilo surovijih vladara koji su zasluili
ovakav nadimak.
Marija nije imala dece, i engleski presto je bio bez naslednika. Marija je ekala u svojim odajama
svog nezainteresovanog mua. Umrla je 17. novembra 1558. godine. Drugi borac engleskog
katolicizma, kardinal Redinald Pol, umro je nekoliko sati kasnije. Samo nekoliko dana pred smrt,
Marija Tjudor je priznala, pod pritiskom, svoju sestru Elizabetu I za naslednicu prestola.

ELIZABETA I (1558-1603)
Elizabetina linost dolazak na vlast najblii saradnici
Kada je stupila na presto, Elizabeta I je imala 25 godina; a krunisana je 19. januara 1559. godine.
Obrazovana je u humanistikom duhu znala je latinski, francuski, italijanski, i panski. Iako je umela
da bude promenljivog raspoloenja, postupala je racionalno, do kraja posveena svom interesu, ali i
vladarskim dunostima.
Okruila se malim, ali delotvornim savetom, u koji su ulazili predsatvnici glavnih politikih struja.
Savet je kraljici davao obavetenja, sugestije, i tako je usmeravao njeno delovanje, ali je odluke
donosila sama. Od ljudi iz najblie kraljiine okoline izdvajaju se Sesil, Lester, Norfolk, i Eseks.
Vilijem Sesil, postao je kraljiin glavni ministar. Svojom delatnou je obeleio gotovo celu
Elizabetinu vladavinu. Bio je mudar, strpljiv, i taktian, to ga je inilo idealnim ministrom za
tvrdoglavog i zahtevnog vladara kakva je bila Elizabeta. Od svih ljudi na dvoru, on je uivao najvie
poverenja i imao najvie vlasti. To je izazivalo nepoverenje i zavist kod drugih monika.
Robert Dadli erl od Lestera, je poticao iz jedne od najuglednijih aristokratskih porodica. Bio je
kraljiin lini miljenik. Verovatno bi se i udala za njega, da je dravni interesi nisu u tome spreavali.
Pravio je brojne greke, ali ga je kraljiina naklonost spaavala od smenjivanja.
Elizabetina vladavina je trajala skoro pola veka, i moe se podeliti na dva vea razdoblja: 1)
period od 1558. do 1588. godine, koji je obeleen reavanjem verskog pitanja; politiki problem
kraljiinog braka; spoljna politika u ovom razdoblju ima vie faza: 1558-1568 kada je preovlaivao
strah od Francuske; 1568-1585. kada su se smirili sukobi sa Francuskom i otpoeli sukobi sa
panijom; 1585-1588. kada je izbio rat sa panijom koji je kulminirao u sukobu sa Nepobedivom
armadom; 2) period od 1588. do 1603. godine koji je obeleen neprekidnim ratom sa panijom, kao i
domaim problemima koji su doveli do raspada elizabetinskog politikog sistema.
Reformacija u vreme Elizabete I kraljiin lini odnos prema verskim pitanjima prvo
razdoblje elizabetinske reformacija (1558-1559) vraanje crkve na stanje iz vremena Henrija
VIII
U vreme Elizabete I, Engleska je napustila rimokatoliku crkvu i otisnula se u vode reformacije.
Protestanti, koji su bili protiv Marije Krvave, su smatrali Elizabetu svojim pretendentom i
potencijalnim spasiocem engleske crkve. Za vreme Vajatove pobune, poetkom 1554. godine,
Elizabeta je uhapena i zatvorena u Taueru. Politiki interesi su uinili da Elizabeta bude spaena
upravo od svog budueg velikog neprijatelja Filipa II. Naime, posle Elizabete, zakonita naslednica
engleskog trona bila je kotska kraljica Marija Stjuart. kotska je bila saveznik Francuske, te je Filip
II, sa svojim savetnicima, smatrao da je manje zlo ako presto nasledi Elizabeta. Marija je elela da
Elizabetu iskljui kao moguu naslednicu, ali je Filip II uzeo Elizabetu u svoju zatitu. Posle Marijine
smrti, Elizabeta je bez problema stupila na engleski presto, a pancima je uskoro okrenula lea.
Engleska se bez mnogo buke odvajala od katolike crkve. Elizabeta je pokazala pri tome veliku
opreznost. Riznica je bila prazna, a zemlja bez odbrane, a Francuzi i panci su okonali viedecenijski
sukob. Uz to, Francuzi su, preko Marije Stjuart, polagali pravo na engleski presto. (tvrdili su da je brak
Henrija VIII i Ane Bolen bez papine saglasnosti nezakonit).
Elizabeta je teila crkvenom poretku kakav je ustanovio njen otac Henri VIII. To ipak nije bilo
izvodljivo, jer su vladavine Edvarda VI (1547-1553) i Marije Krvave Tjudor (1553-1558) produbile
verske razlike. Katolici su se sve vie pribliavali Rimu, a protestanti reformaciji.
Odmah na poetku se pojavio problem kraljiine titulacije. Za to je pronaeno neobino reenje.
Elizabeta je poveljom o vrhovnoj vlasti postala vrhovni poglavar crkve. Primila je ovlaenja, ali je

odbila titulu Vrhovni poglavar, i umesto nje uzela naslov Vrhovni upravlja, koje je odgovarao i
konzervativcima i radikalima.
Proglaenje Elizabete za upravljaa engleske crkve je oznailo raskid sa Rimom. Elizabeta je
ekskomunicirana. Vraen je na snagu Krenmerov Molitvenik iz 1552. godine, ali sa izmenama u
katolikom duhu, jer je Elizabeta teila umerenoj reformaciji. Ova umerena verska politika je
prihvaena od veine svetenstva i vernika. Otpor je pruilo visoko svetenstvo. Samo dvojica od 17
biskupa su zadrali svoje poloaje. Smenjeno je ili napustilo svoje poloaje oko 300 svetenika i 15
upravnika koleda.
Za nadbiskupa Kenterberija je postavljen Metju Park, jedna od najznaajnijih linosti
elizabetinske reformacije.
Ipak, Elizabetina verska politika nije dala oekivan rezultat uspostavljanje verskog jedinstva u
zemlji. Njome su bili nezadovoljni katolici, iji broj je opadao, ali i oni koji su eleli radikalnu
reformaciju, a kojih je bilo sve vie.
Puritanci - Prezviterijanci
Po Elizabetinom dolasku na vlast, u Englesku su poeli da se vraaju emigranti, koji su zbog
Marijinih progona pobegli u Evropu.
Dva najznaajnija reformatora sa ostrva bili su Englez Riard Koks i kot Don Noks. Koks je
bio humanistiki obrazovan i sklon da prizna Molitvenik iz 1552. godine, a bio je i za korenite
promene u pogledu doktrine i crkvene organizacije. Uzor mu je bio an Kalvin.
Pristalice radikalne reformcije nazivane su puritanci. U pogledu verouenja, bili su kalvinisti. To
znai da se njihova pobonost nije ogledala samo u obavljanju verskih obreda, nego je trebala da
proima sve vidove svakodnevnog ivota. Njihova tenja ka moralnoj ispravnosti se esto pretvarala u
cepidlaenje zbog beznaajnih pitanja.
to se tie ureenja crkve, uzor su im bile ranohrianske zajednice. Pitanje crkvenog ureenja bilo
je jedno od glavnih razloga razmimoilaenja i sukoba. Ipak, svi puritanci nisu insistirali na pitanju
crkvenog ureenja. Pripadnici struje meu puritancima koja se ne protivi episkopalnom ureenju,
nazivaju se episkopalcima, a pobornici ukidanja episkopata prezviterijancima.
U Elizabetino vreme puritanska uverenja su nailazila na podrku pojedinaca koji su zauzimali
poloaje u samom dravnom vrhu kenterberijski nadbiskupi Metju Parker i njegov naslednik
Edmund Grindej, lanovi kraljiinog saveta Lester i Volsingem. U prvom naletu , 60-ih godina 16.
veka, puritanci su se usredsredili, uglavnom, na kritiku spoljnih obeleja bogosluenja odedi i
rituala (tzv. Spor oko odedi). Kraljica je odbila sve njihove zahteve, i naredila Parkeru da svetenvstvo
dovede u red. Umereniji puritanci su se pokorili, dok su ekstremisti u svojim zahtevima otili jo dalje.
Drugi talas puritanskog delovanja usledio je od 70-ih godina pa nadalje. Puritanci su poeli da
raspravljaju o autoritetu drave i crkve. Ipak, znaajno je da puritanci nisu istupili iz zvanine crkve.
Prezviterijanci su 70-ih i 80-ih godina, u okviru anglikanske crkve imali svoje elije svojevrsnu
crkvu u senci. Elizabeta je 1576. godine naredila Grindejlu da ih zabrani, ali je on to odbio u pismu
koje je uputio kraljici.
Kasnije, 80-ih godina (klasini period), crkva u senci je dobila potpuni organizacioni oblik, u
vidu sinoda, pokrajinskih i nacionalnih skuptina. Donji dom Parlamenta je dao podrku
prezviterijancima. Tu su zaeci politikih i verskih sukoba, to e doi do izraaja u Engleskoj
revoluciji 1642-1649. godine (sukob izmeu arlsa I - 1625-1649 - i Parlamenta)
Jo ekstremnija struja u okviru prezviterijanaca, traila je obrazovanje nezavisnih kongregacija i
ukidanje nacionalne crkve. To su tzv. independenti (nezavisni), najradikalnija struja engleske
reformacije. Nazivaju se jo i nonkonformistima; oni su otvoreno istupili iz zvanine crkve, iako je to
bilo kanjivo. Robert Braun je sa svojim sledbenicima (braunistima) pobijao autoritet drave i
nacionalne crkve.
Sve oblike puritanizma Elizabeta je smatrala ozbiljnom pretnjom postojeem socijalnom i
politikom poretku. Poto se dobar deo crkvenih velikodostojnika, poput Parkera i Grindejla, pokazao
mlak u borbi protiv puritanaca, Elizabeta je nala oslonac u Donu Vitgiftu. On je delovao u saradnji
sa kraljiinim prvim ministrom Robertom Sesilom. Osnovana je Visoka Komisija vrsta suda za

verska pitanja koji je imao dosta zajednikog sa panskom Inkvizicijom. Potom je donet i zakon o
progonu puritanaca i separatista (independenata). Elizabeta I je uspela da do kraja svoje vladavine
zavede kontrolu nad crkvom i oisti je od radikalnih reformatora.
Poloaj katolika
Za razliku od protestanata, katolici su u razdoblju 1558-1568. slabili i brojno i u pogledu
entuzijazma. Takoe, katolici nisu istupali ni protiv drave, ni protiv protestanata. Kontrareformacija je
bila aktivna na kontinentu. U Dueu, u Nizozemskoj je osnovan seminar u kome su se pripremali
katoliki svetenici za rad u Engleskoj (osnovao Vilijem Alen; u vreme Marije Tjudor bio glavni
pokreta oivljavanja katolicizma). Prvi svetenici, kolovani u inostranstvu, poeli su da stiu 1574.
godine, a prva jezuitska misija (koju su vodili Kempion i Parsons) dve godine ranije 1572. godine.
Prelomna godina je bila 1568. kada se katolika opozicija pobunila i otpoela sa suprotstavljanjem
reimu. Ove godine je, poto je posle pobune protestanstskog plemstva prognana iz zemlje, u Englesku
stigla i kotska kraljica Marija Stjuart. Ona je bila glavni katoliki pretendent na engleski presto.
U novembru 1569. godine, izbila je Pobuna severnih erlova, i papa im je dao novac, a panci su
obeali pomo. Ipak, ustanak je uguen, i pogubljeno je 500-800 ljudi. Potom su usledile 3 zavere,
skovane sa namerom da se svrgne Elizabeta I i dovede Marija Stjuart (Ridolfijeva, Trokmortonova i
Babingtonova), ipak, sve su okonane neuspehom.
Papa je bulom iz 1570. godine ekskomunicirao Elizabetu, proglasio je svrgnutom, i oslobodio sve
njene podanike obaveze vernosti. Tako su svi engleski katolici, bez obzira na krivicu, poneli ig
izdajnika. Zatim je zapoeo progon katolika. Parlament je proglasio krivim za izdaju svakog ko obrati
drugog ili sam pree u rimokatoliku veru, a uveane su i kazne za neprisustvovanje slubi Boijoj.
Problem naslea prestola problem Elizabetinog braka Marija Stjuart
Elizabetina udaja i problem naslea prestola su bili od jednih vanih dravnih problema, i inilo se
da za njih nema reenja. Brak sa engleskim plemiem bi uzdigao kraljiinog mua i izazvao
nepoverenje kod drugih monih aristokratskih porodica. Brak sa strancem bi pretvorio da se izrodi u
greku kakvu je napravila Marija Tjudor. Elizabeta je ostala neudata, ili kako su govorili Devianska
kraljica. Sa druge strane, smrt bez naslednnika bi mogla da ugrozi Anglikansku crkvu i tradicionalnu
politiku. Takoe, Elizabeta je svoje brano pitanje koristila kao oruje u spoljnoj politici.
Koliko je problem naslea prestola bio velik problem, pokazuje sluaj sa Marijom Stjuart. Marija
Stjuart je bila erka kotskog kralja Dejmsa V (1513-1542) i Marije Giz (Gizi su najmonija
aristokratska porodica u Francuskoj u vreme Verskih ratova i predvodnici Katolike lige). Bila je
unuka Henrija VII (njen otac je Dejms V, koji je bio sin Demjsa IV i Margarete Tjudor. Margareta
Tjudor je bila erka Henrija VII i sestra Henrija VIII), i na osnovu toga je polagala pravo na engleski
presto.
U kotskoj je u to vreme devolao strogi Don Noks, sa kojim se Marija sukobila (on je napadao
ivot kraljice i njenih dvorjana, jednom je i rulja upala u njen dvor s namerom da sprei katoliko
bogosluenje). Marija Stjuar se 1565. udala za Henrija Darnlija, kotskog plemia. Ipak, sa njim je bila
u loim odnosima, te je brak okonan njegovim ubistvom. Tada se kotsko plemstvo pobunilo i
porazilo kraljiine trupe kod Kerberi Hila, a Marija je pobegla u Englesku, gde je provela ostatak
ivota u kunom pritvoru po raznim zamkovima.
Marija Stjuart je postala predmet mnogih politikih intriga. Za nju su bili zainteresovani, kako
engleski katolici i strane sile, tako i engleski protestantski plemii koje je plaio Elizabetin propust da
se uda i obezbedi naslednika krune. Dolo je do zavere u koju su upleteni bili Elizabetini najblii
saradnici vojvoda od Norfolka i erl od Lestera. Namera im je bila da eliminiu Roberta Sesila baron
Berglija, a potom da se Marija uda za vojvodu od Norfolka i sebi obezbedi naslednika. Kada su glasine
o zaveri stigle do Elizabete, Lester se pokajao i dobio oprotaj, a Norfolk je napustio London.
Ustanak je ipak izbio na severu (1569) Pobuna severnih erlova koja je uguena. Potom su
usledile Trokmortonova (1582) i Babingtovona (1586). Elizabeta se ve, praktino, nalazila u ratu sa

panijom. Strah da teka spoljnopolitika situacija ne iskomplikuje stanje u zemlji, ubrzala je Marijin
kraj. Otkrivena su pisma na osnovu kojih se moglo utvrditi da je ona bila u kontaktu sa zaverenicima.
Marija je potom osuena na smrt i pogubljena 1587. godine.
Spoljna politika izrastanje Engleske u pomorsku silu geografska otkria engleskih
pomoraca
Potaknuti primerima panaca i Portugalaca, Englezi su pokuali da se okuaju u traenju novih
pomorskih puteva. etiri godine posle Kolumbovog putovanja, Mleanin Don Kabot (ovani
Kaboto), je zajedno sa sinovima, ovlaen 1496. godine, u ime kralja Henrija VII da pod engleskom
zastavom plovi u sve delove istonih, zapadnih, i severnih mora.
Kabot je isplovio maja 1497. godine sa brodom Metju. Krajem juna 1497. iskrcao se na
severnoamerikoj obali, kod dananjeg Njufaundlenda ili Nove kotske. Bio je uveren da je stigao u
Aziju. U Engleskoj je doekan sa oduevljenjem.
Na drugo putovanje, krenuo je maja 1498. godine, sa 5 brodova. Jedan brod se oteen vratio u
Irsku, a sudbina ostalih brodova je nepoznata.
Sin Dona Kabota, Sebastijan, isplovio je 1508. godine i krenuo ka Americi. On je znao da
Amerika nije Azija. Istraio je Hadsonov zaliv. Poto je vie od trideset godina proveo u panskoj
slubi, Kabot se kao navigator i kartograf poznat irom Evrope, vratio u Englesku. Upravljao je
drutvom Trgovaca avanturista i finansirao je ekspediciju koja je 1552. godine otkrila put za
Arhangelsk.
Jo u vreme Henrija VII, engleski trgovci su poeli da na severu potiskuju nemaku Hanzu. Veliku
ulogu u razvitku engleske pomorske trgovine, imala je kompanija Trgovaca avanturista, koja je
monopolizovala izvoz sukna iz Engleske. Za vreme Elizabete, pored ove, nie niz novih kompanija.
Sama njihova imena svedoe u kojim su pravcima ile trgovake tenje Engleza Moskovska, Turska,
Zapadno-indijska i Istono-indijska.
Jaanje ratne flote gusarenje
U vreme Henrija VIII, poinje da se razvija i engleska ratna flota. Englezi su meu prvima
inovirali taktiku pomorskog ratovanja. Englezi su poeli da grade brodove velike tonae visokih
bokova, naoruane mnogobrojnim topovima. Visina broda je oteavala prelazak protivnikih mornara.
Engleski brodovi i taktika koju su primenjivali, pokazali su svoju superiornost u okrajima sa
panskom flotom.
Pomorske bitke su se pretvarale u artiljerijske dvoboje. Henri VIII je vodio veliku brigu o floti i
utroio je dosta novca na njeno opremanje. Neke brodove koje je sagradio, predstavljali su najmonije
ratne brodove svoga vremena npr. 1000tonski Henry Imperial, zvan jo i Great Harry. Kralj je uz
Admirala Engleske postavio savetodavno telo Odbor za mornaricu, koje je pretea kasnijeg
Admiraliteta (osnovan 1832. do 1964).
Elizabetnisko vreme je, na neki nain, herojsko doba engleskog pomorstva. Engleski pustolovi i
moreplovci Frobier, Hokins, Drejk, Reli, Hauard su inili velike poduhvate u otkrivanju novih
pomorskih puteva. U to vreme, Engleska je poela da se okree prema moru, a vladavina morima i
okeanima bie osnova izrastanja Engleske u veliku svetsku silu.
Martin Frobier, je u toku 60-ih i 70-ih godina 16. veka bio pirat pod zastavom vodeih
protestantskih kneeva u Evropi Viljema Oranskog i kneza Kondea. U slubi kraljice Elizabete I
obavio je tri ekspedicije, iji je cilj bilo nalaenje Severnozapadnog prozala (puta za Aziju obilaenjem
severne Amerike). Putovanja nisu imala velike rezultate. Frobier je uestvovao u pohodu na Irsku, da
bi 1585. godine bio proizveden u Vice-admirala.
Don Hokins, je zajedno sa bratom i ocem uestvovao u trgovini robovima na relaciji AfrikaAmerika. Obavio je kasnije samostalno tri takva putovanja. Na treem putovanju, dolo je do sukoba
sa pancima. Hokins je potraio utoite u luci San Huan u Meksisku kako bi opravio kraljiin brod.
Uprkos to su sklopili (Hokins i ostali mornari) sporazum sa panskim vicekraljem, panci su ga

napali 1568. godine. Spasila su se samo dva broda, jednim je komandovao Hokinsov roak Frensis
Drejk, a drugim je komandovao sam Hokins. Hokins je postao poslanik u Parlamentu, a kasnije i Lordblagajnik mornarice. Sproveo je itav niz mera koje su se pozitivno odrazile na kvalitet engleske flote
podsticao je izgradnju brzih, vitkih brodova, i taktiku artiljerijskih dvoboja.
Frensis Drejk, je bio sin protestantskog jomena (seljaci koji poseduju spostvenu zemlju i nisu
zavisni od feudalaca). Zanat je izuio na brodovima koji su plovili uem Temze. On je bio dobar
komandant i originalan pomorski taktiar. Takoe je bio i protestant. Postigao je veliku slavu svojim
plovidbama kroz vode Atlantika i Pacifika. Preduzeo je sedam velikih ekspedicija.
U prvoj (1571-2) je izviao teren, napadajui nekoliko panskih luka u Zapadnoj Indiji. Na drugoj
ekspediciji (1572-3) je doekao na Panamskoj prevlaci panski karavan koji je prenosio srebro iz Perua
za luku Nombre de Dios. On je srebro zarobio na kopnu, na prevlaci. (znao je da srebrne flote plove
pod jakom zatitom).
Njegova najslavnija ekspedicija je plovidba oko sveta. Pre njega je to uinio Magelan (1519-1522).
Drejk je ideju i plan putovanja preuzeo od ser Riarda Grenvila. Isplovio je 13. decembra 1577. godine
sa 5 brodova. Komandni brod bio je Pelikan, koji je kasnije preimenovan u Zlatnu koutu. Njegova
flota je plovila du afrike obale, a potom prela u Brazil. Potom je prola Magelanov prolaz, a potom
ih je u pacifikim vodama, zahvatilo strano nevreme. Drejk je ostao sam sa Zlatnom koutom. Oluja
ga je odbacila do Vatrene zemlje. Tako je otkrio da se Amerika ne prostire sve do Junog pola, i prolaz
izmeu dva kontinenta je nazvan po njemu (Drejkov prolaz). Zaplovio je prema severu, uz pacifiku
obalu June Amerike, napadajui panske brodove i luke. Takoe je presreo panski brod koji je
prevozio treinu godinjih prihoda srebra. Potom je stigao na Moluka ostrva, gde je brod natovario
zainima. Preko rta Dobre nade je stigao u Plimunt septembra 1580. godine. Drejk je doveo u pitanje
sigurnost panskog kolonijalnog carstva. Potom je kraljica Elizabeta I proizvela Drejka za viteza, to je
smetalo pancima, koji su u njemu videli obinog gusara.
Drejk je (1585-6) drugi put putovao u Zapadnu Indiju. Viceadmiral ove flote bio je Martin
Frobier. Drejk je opljakao panska naselja, ali nije uspeo da presretne flotu koja je prevozila srebro.
Spoljna politika zaotravanje sukoba sa panijom Nepobediva armada Drejkov prepad
na Kadiz
Pohodi engleskih gusara nisu bili jedini uzrok sukoba Engleske i panije. Engleska je postala
protestantska zemlja, a panski kralj Filip II je bio najvei branitelj katolike vere. Englezi su u
verskim ratovima u Francuskoj, politiki i materijalno pomagali hugenote, dok je Filip II pomagao
francuske katolike. Situacija se zaotrila 1568. godine, kada je u Englesku stigla Marija Stjuart,
katolika pretendentkinja, to je nateralo engleske katolike na akciju. Istovremeno u Nizozemskoj je
trajao ustanak protiv panske vlasti. Englezi su podravali pobunjenike i primili vie izbeglica iz
Nizozemske. U engleskim lukama su nizozemski gusari morski gezi jedno vreme imali baze.
panci su zbog toga esto protestvovali, pa je gezima 1572. godine otkazano gostoprimstvo. Meutim,
do avgusta 1572. (do Vartolomejske noi), protestantski voa, admiral Gapar de Kolinji je imao veliki
uticaj na francuskog kralja. Hugenoti su nameravali da u savezu sa Engleskom, pomognu ustanak u
Nizozemskoj. Ipak, posle pokolja hugenota u Vartolomejskoj noi 23. avgusta 1572. godine, ovi
planovi su pali u vodu. Elizabeta I nije nameravala da otvoreno ue u sukob, ali je dozvolila odlazak
dobrovoljaca. Kada je 1584. godine ubijen voa ustanika Viljem Oranski, a panski vojskovoa
Alesandro Farneze otpoeo uspenu ofanzivu, Engleska se odluila za otvorenu pomo ustanicima.
Potpisan je ugovor u Nonsau avgusta 1585. godine.
U Nizozemsku se iskrcao engleski korpus od 4 hiljade ljudi, koje je predvodio erl od Lestera. Ipak,
Englezi su se loe poneli, i nekoliko utvrenja je palo u panske ruke njihovom krivicom, te je Lester
opozvan decembra 1587. godine.
panci su odluili da napadnu Englesku. Za Filipa II, to je bila jeretika zemlja sa nelegitimnim
vladarom.
panska flota se za pohod na Englesku okupljala u Kadizu. Zamisao o zauzimanju Engleske poela
je da se sprovodi u delo jo 1585. godine, kada su poele dugotrajne pripreme. Konani plan je bio

plod Filipovog nestrunog meanja i kombinacije Farnezeovog i Santa Kruzovog plana. Santa Kruz je
eleo da se invazija izvri direktno iz panije, ipak ova zamisao se pokazala kao neizvodljiva jer je
zahtevala veliki broj ratnih i transportnih brodova, kao i ogromne zalihe.
Alesandro Farneze najverovatnije nije ni verovao u mogunost zauzimanja Engleske. Njegov plan
je bio realniji od Santa Kruzovog. Smatrao je da najpre panske trupe obustave operacije u
Nizozemskoj, i koncentriu se u nizozemskim lukama Denkerku i Njuportu. Armada je trebala da
doplovi iz panije, ukrca vojnike u Nizozemskoj, a potom da izvri desant kod Margejta u Kentu, dok
Farneze zauzima London, a potom su trebali da krenu dalje da osvajaju Englesku. Istovremeno,
panija je trebala da se umea u verske ratove u Francuskoj kako bi spreila pomo Francuza
Engleskoj.
Pripreme za isplovljavanje Armade su tekle sporo. Filip II je njima rukovodio iz svog dvorca
Eskorijal u blizini Madrida, pregledajui i druga beznaajna dokumenta. To je usporavalo posao. Iza
Armade je ostalo tri miliona i tri stotine hiljada dokumenata. Filip II je ubrzao pripreme posle
pogubljenja Marije Stjuart (1. februara 1587. godine), jer je od tada sebe smatrao zakonitim
naslednikom engleskog prestola. Takoe, pohod je usporavao i Santa Kruz, jer je eleo da izbije u prvi
plam umesto Alesandra Farnezea.
U meuvrmenu, usledio je engleski prepad na Kadiz (april-jun 1587.) jedan od Drejkovih
podviga. Drejk je isplovio sa oko 25 brodova. panski agenti su o tome obavestili ambasadora u
Parizu, ali Filip II nije na vreme proitao izvetaj, a kada je to uinio, bilo je kasno. Kada je Drejk
napao bilo je oko 4h posle podne, i panci nisu oekivali napad. U luci, oni su imali samo 6 brodova
spremnih za dejstvo. Okraj je pokazao nadmo engleskog naoruanja i taktike. Posle toga, Drejk je
upao u luku i unitio preko 20 brodova, a otetio oko 100, i tako odgodio isplovljavanje Nepobedive
armade (pravi naziv je zapravo Najsrenija armada, a narod dao naziv Nepobediva). Takoe, Englezi
su presreli i panski brod San Felipe, natovaren zainima, zlatom i dijamantima.
Drejkov upad u Kadiz je usporio, i ovako ve loe organizovan pohod panaca. Sve se jo vie
zakomplikovalo kada je 1588. godine umro Santa Kruz, a za novog zapovednika postavljen Medina
Sidonija, koji je bio vie administrator nego vojskovoa, a i bio je star.
Armada je isplovila u maju 1588. godine iz Lisabona. Flota je brojala 180 brodova. Takoe, ovaj
pohod je imao i karakter krstakog rata protiv protestanata. Jaina flote i cilj pohoda nisu sakrivani,
ve su podaci objavljivani u propagandne svrhe. Flotu je predvodio komandni brod San Martin, kojim
je komandovao Medina Sidonija.
U drugoj polovini jula, flota je uplovila u La Man. Glavnokomandujui engleske flote bio je
arls Hauard, a njegov zamenik Frensis Drejk. Na komandnim poloajima bili su jo i Frobier i
Hokins.
Englezi su poeli sa napadima na panske brodove, i nastavili ih u toku 9 dana, koliko se Armada
nalazila na La Manu. panci su izbegavali bitku, drei se nareenja da ne napadaju neprijatelja dok
se ne sastanu sa Farnezeom. Medina Sidonija je stigao u Kale, i shvatio je da luka u Denkerku nije
dovoljno duboka da Armada u nju uplovi. Englezi su u noi 7-8. avgusta 1588. godine kod Gravelina
u Nizozemskoj porazili Armadu, putajui u njen poredak 8 zapaljenih brodova (brandera). Engleska
flota od 150 brodova je napala pance i potisnula ih prema Gravelinu. Jak vetar je odbacio Armadu u
Severno more i ona se vratila kui oplovivi kotsku obalu. U ovom pohodu je stradala treina panske
flote.
Poraz Armade nije odmah poremetio ravnoteu snaga na morima, ali je bio ozbiljan udarac za
pansko samopouzdanje i panska pomorska nadmo je poela polako da opada. Engleska pobeda je
podigla moral svih protestanata u Evropi.
Ovim rat nije bio zavren, i potrajao je sve do 1604. godine. Saveznici Engleske bili su Holanani i
francuski kralj Anri IV (1589-1610), koji je uao u otvoren rat sa panijom. Svake godine engleski
gusari su preduzimali ekspedicije protiv panskih brodova, i ove ekspedicije su donosile prihode od
150 000 do 300 000 funti.
REFORMACIJA I VERSKI RATOVI U FRANCUSKOJ

Crkva u Francuskoj Galikanizam

Pod pojmom galikanizam podrazumeva se tenja ka izvesnoj autonomiji francuske crkve u odnosu
na Rim. Ova tenja ogledala se u zahtevima za potovanje odreenih nacionalnih specifinosti i
tradicija, samoupravnih prava francuskog svetenstva, ali da se pri tom ne dovedu u pitanje osnovna
dogmatska i organizaciona naela na kojima poiva katolika crkva.
Galikanci su se pozivali na sledea naela: vrhovna crkvena vlast pripada saborima, svetenstvo
uima sudsku i finansijsku samoupravu. Zvanini dokument na kome su se ovi principi temeljili bila je
Pragmatina sankcija iz 1438. godine koju je doneo kralj arl VII (1422-1461) bez papinog uea.
Iako su ova naela ila na ruku kraljevima, oni su morali da vode rauna da se ne zamere suvie
papi, iji je uticaj kao vrhovnog crkvenog poglavara bio veliki. U podravanju galikanizma, kraljevi su
se vie rukovodili linim i dravnim interesima nego zatitom prava i sloboda svetenstva.
Posle trijumfa Francuza u bici kod Marinjana 1515. godine (u toku 4. rata 1515-1516. u
Italijanskim ratovima; jedna od najkrvavijih bitaka ovih ratova; Mleani intervenisali na strani
Francuza i porazili su vajcarce), stekli su se uslovi da Fransoa I (1515-1547) pristupi ostvarenju
sporazuma sa papom Lavom X, kojim bi se regulisala prava francuske crkve. Konkordatom u Bolonji
1516. godine, papa i kralj su podelili izmeu sebe ona prava koja je francusko svetenstvo zahtevalo za
sebe. Ukinuto je biranje episkopa i paroha. Kralj je odreivao kandidate koje je papa trebao da
rukopoloi. U praksi, pape su davale kralju odreene ruke, to je kralju omoguilo veliku kontrolu nad
crkvom.
irenje humanizma irenje reformacije
Ideje, koje su donele veliki kulturni preobraaj Italije u 14. i 15. veku, zahvatile su Francusku
poetkom 16. veka. U irenju ovih ideja veliku ulogu si imali Italijanski ratovi (1494-1559). Luj XII
(1498-1515), Fransoa I (1515-1547) i Anri II (1547-1559) su sa ratnih pohoda donosili knjige,
umetnika dela, ali i elju da svoje dvorove pretvore u mesta okupljanja umetnika i naunika.
Na podsticaj humaniste Bidea osnovan je Kole d Frans. Od francuskih humanista, znaajni su
Gijom Bide (zasluan za osnivanje biblioteke u Fontenblou, koja je premetena kasnije u Pariz i
postala jezgro Nacionalne biblioteke); ak Lefevre d Etapl (bio je za reformu, ali ne i Reformaciju);
an Boden (jedan od prvih ekonosmkih teoretiara koji se pozabavio Revolucijom cena; est knjiga o
republici vlast proishodi vie od ljudskih potreba nego od boanskog prava).
an Kalvin, kome je francuski bio maternji jezik, uloio je velike napore za preobraanje svoje
domovine. Odravao je vezu sa svojim prijateljima i sledbenicima u Francuskoj, a u enevi su se
obrazovali propovednici koji su delovali u Francuskoj. Prva kalvinistika akademija je osnovana u
Lozani. Meutim pofesori su proterani, i otili su u enevu, gde je Kalvin, juna 1559. godine osnovao
akademiju koja je postala glavno arite odakle se kavlinizam irio po Evropi. Prvi rektor ove kole
bio je Teodor Beza. Od znaaja za misionarski rad, bili su Biblija koju je preveo na francuski Robert
Oliveton i psalmi koje je preveo Kleman Maro, i koji su postali osnova protestantskog bogosluenja u
Francuskoj.
Jo pre poetka Kalvinovog delovanja, na irenje reformisanog hrianstva u Francuskoj uticaja su
imali i blizina i trgovake i kulturne veze sa susednim zemljama koje su ve bile zahvaene
protestantizmom Engleska, Nizozemska, Carstvo. Reformacija se rairila meu obrazovanim ljudima
koji su bili pod uticajem humanistikih ideja.
Nova vera irila se i meu zanatlijama i trgovcima, za koje je kalvinistiko uenje sa izraenom
etikom rada, tednje i posveenosti profesiji bilo veoma privlano. I plemstvo je prilazilo
protestantima. Jedan deo plemstva je pokuavao da ostvari svoje line interese, pa se govorilo o
politikim i verskim hugenotima.
Seljaci su u verskom pogledu bili konzervativniji i odani katolianstvu, ukoliko nisu sledili
opredeljenja svog gospodara.

Reformacija je uzela maha u Normandiji, u Navari, u Orleanu, na jugu Francuske u Dofineu i

Provansi. Pariz je ostao veinom katoliki.
Stav kraljeva prema reformaciji je od poetka bio negativan, i zbog verskih razloga, ali i zbog
straha za versko, i politiko jedinstvo drave. Hugenoti su od svoje pojave bili izloeni progonima. Do
veeg progona je dolo 1534. godine. Naime, 18. oktobra 1534., graani Pariza su zatekli buntovnike
plakate, a jedan je bio prikucan na vrata kraljeve spavae sobe u zamku Amboaz. Neki su tvrdili da su
to katolici uradili kako bi se isprovocirao pogrom. Spaljeno je preko 35 protestanata, a uhapeno preko
300, a veliki broj njih je pobegao iz zemlje. Slini progoni su se ponovili i za vreme Anrija II kada je
osnovano odeljenje nazvano Vatreno odeljenje, to govori o upornosti u progonu jeretika.
Uprkos progonu od strane vlasti, protestanti su bivali sve brojniji, organizovaniji i poeli su
odvanije da nastupaju u javnosti. U Parizu je 1559. godine zasedao prvi Sinod koji je organizovao
sistem prezviterija u celoj zemlji. Svakom crkvom je upravljao konzistorijum. Iznad konzistorijuma je
bila okruna skuptina (prezviterij), pa pokrajinski Sinod, i na vrhu, dravni Sinod.
Smatra se da je u Francuskoj od oko 15 miliona stanovnika bilo oko 1,3 miliona protestanata. Iako
relativno malobrojni, drali su pod kontrolom oko treine dravne teritorije i u svojim redovima su
imali dosta uticajnih pripadnika plemstva, pa i prineva kraljevske krvi.
Politika situacija uoi Verskih ratova Burbonci, Monmoransijevi, Gizi regenstvo
Katarine Medii
Polovinom 16. veka, uoi verskih ratova, izdvajaju se tri mone porodice koje su se borile za uticaj
na dvoru.
Na jugu su bili Burboni, prinevi kraljevske krvi; vodili su poreklo, po direktnoj mukoj liniji, od
Luja IX Svetog (1226-1270), to im je u sluaju izumiranja ili slabosti starije grane Kapeta otvaralo
put ka prestolu. Dvojica najmonijih iz ove porodice bili su Luj princ Konde, i njegov brat Antoan
Burbonski. Iako je Antoan bio stariji, Konde je bio borbeniji, i ambiciozniji; istakao se kao vojnik u
poslednjoj fazi Italijanskih ratova.
Na istoku su najmoniji bili Gizi. Po mukoj liniji, vukli su poreklo do krstakog vojskovoe
Gotfrida Bujonskog, a po enskoj, do jedne erke Karla Velikog. Polovinom 16. veka, glavnu re su
vodili vojvoda Fransoa, i njegov brat kardinal arl. Fransoa se istakao u poslednjoj fazi Italijanskih
ratova. Kardinal arl je bio francuski predstavnik prilikom pregovora o miru u Kato-Kambreziju 1559.
godine.
Na severu su najuticajniji bili Monmoransijevi. Glava porodice bio je An Monmoransi, koji je
imao preko 60 godina.
Anri II je poginuo 1557. godine (nesrenim sluajem, pogodilo ga je koplje njegovog gardiste). Iza
sebe je ostavio udovicu kraljicu Katarinu Medii sa etvoricom sinova: Fransoa (II), arlom (IX),
Anrijem (III), i Fransoa (on se zvao Herkul, ali posle smrti Fransoa 1560. dobio je njegovo ime, imao
nadimak Gospodin). Prestolonaslednik, budui Fransoa II (1559-1560) je imao samo 13 godina i
regenstvo je preuzela kraljica Katarina, koja se borila kako bi ouvla presto svojim sinovima. Takoe
je morala da balansira izmeu uticajnih Giza i Burbona. Zbog toga se o njoj stvorila mrana slika da je
ona spletkaica.
Fransoa II (1559-1560) zavera u Amboazu veanje u Poasiju Januarski edikt 1562.
Fransoa II je postao kralj jula 1559. godine kada je imao 15 godina. Bio je fiziki slab i malih
duhovnih sposobnosti, i bio je pod uticajem majke i Giza. Monmoransi je tada potisnut. Sa druge
strane, Burboni su se oseali uvreenim. Kao najstarijem princu kraljevske krvi i roaku, Luju
Burbonskom princu Konde je trebalo da padne u deo briga o mladom kralju.
Luj Burbonski je postao vojni zatitnik protestanata. Snaga protestanata se znatno uveala kada im
se po zavretku Italijanskih ratova 1559. godine pridruio veliki broj otputenih vojnika. Hugenotima
je trebao ovek na uglednom poloaju, i moan kako bi zastupao njihove interese na dvoru. Kondeu
su, dobro organizovani hugenoti trebali kao zaleina u borbi za vlast sa Gizima. Tako je od 1560.

godine, protestantski pokret u Francuskoj neprimetno prestao da bude iskljuivo doktrinarni i duhovni
stav malobrojnih prosveenih ljudi, i izrastao u politiko-vojnu stranku.
Obe strane su znale da je dranje kralja pod kontrolom jedan od najvanijih preduslova pobede.
Protestanti su u Nantu skovali zaveru da se dokopaju Fransoa II, koji se sa Gizima nalazio u zamku
Amboaz. Gizi su saznali za zaveru i pozvali admirala Gapara de Kolinjija, jednog od protestantskih
voa da objasni uzroke nezadovoljstva. De Kolinji je ukazao na progone protestanata i predloio da se
izda edikt koji bi ih umirio.
Dokument je izdat 8. marta 1560. godine, i njime su obustavljeni progoni zbog vere i obeana
amnestija za sve osim za kalvinistike propovednike i zaverenike. Voe su se umirile, ali je jedan deo
plemia pokuao da ostvari plan o osvajanju Amboaza. Predvoeni La Renodijem hugenoti su krenuli
ka zamku. Ipak, zavera je otkrivena, a obraun je bio veoma surov. Zaverenici su uglavnom umirali
stoiki, a organizatora zavere niko nije odao ili za njega nije znao.
Odmah se posumnjalo da se radi o Kondeu, i Gizi su ga u kraljevo ime pozvali u Amboaz. Ipak,
kraljici Katarini je Luj princ Konde trebao iv, da bi bio protivtea Gizima.
Fransoa II je decembra 1560. godine umro, i nasledio ga je desetogodinji arl IX (1560-1574).
Katarina Medii je bila regentkinja, ali je zvanini tutor bio Antoan Burbonski. Kraljica je nameravala
da stvori politiku protivteu Gizima i zbog toga je na dvor dovela Antoana Burbonskog i starog
Monmoransija. Takoe je potraila put za kompromis sa protestantima, koji su destabilizovali
kraljevinu.
Potom je na scenu stupila stranka politiara. Njihov najistaknutiji lan bio je Miel Lopital.
Politiari su smatrali da je interes drave i monarhije iznad verskih rasprava i teili su pomirenju.
Razgovori su voeni u Poasiju, septembra i oktobra 1561. godine. Katoliku stranu su zastupali arl
Giz, kardinal od Lorene i 40ak biskupa. Nasuprot njima bio je Teodor Beza, sa protestantskim
pastorima iz Francuske.
Pregovori su bili neuspeni. Kardinal De Turnon, glasnogovornik katolike stranke, zauzeo je
stanovite da o sporazumu s jereticima ne moe biti govora, ak ni iz dravnih razloga. Isticao je jedan
kralj, jedna vera, jedan zakon.
U vreme pregovora u Poasiju, u toku je bio sabor u Trentu (1546-1563), na kome su udareni
temelji obnove katolike crkve i protivreformacije. Tamo je veliku ulogu imao jezuitski red.
Jezuitski general Lajnez se umeao u pregovore u Poasiju, i osporavao je svaku svrhu veanja u
Poasiju, jer jedini legitimni sabor ve zaseda u Trentu.
Da bi odobrovoljila hugenote, iju snagu je precenjivala, i kako bi zemlji obezbedila mir, Katarina
Medii je posle dva meseca, 1562. godine izdala tzv. Januarski edikt. Ediktom je hugenotima
dozvoljena sloboda bogosluenja van gradova i u privatnim kuama. Hugenoti su morali da vrate
crkve koje su zauzeli i nije im bilo dozvoljeno javno okupljanje radi bogosluenja unutar gradskih
zidina. Ovo je smetalo Gizima, a i hugenotima koji su smatrali da su ustupci nedovoljni. ekao se
samo povod pa da rat izbije.
Prvi rat (1562-1563) Pokolj u Vasiju bitka kod Drea Pacifikacija u Amboazu
Fransoa Giz se 1. marta 1562. godine, na putu u Pariz, sa svojom pratnjom, zaustavio u varoici
Vasi u ampanji. U blizini se nalazio jedan ambar u kome su kalvinisti obavljali svoje bogosluenje.
To se moglo protumaiti kao protivzakonito (osim ako je ambar privatna kua), jer su se nalazili unutar
gradskih zidina. Ostalo je nerazjanjeno kako je sukob zapoeo. Uglavnom, katolici su napali
protestante i ubili oko 70, a ranili preko 100 hugenota. To je bio uveni Pokolj u Vasiju, koji je bio
povod za rat. Potom su poeli pogromi protestanata i u drugim gradovima. Tamo gde su reformisti bili
u veini, uzimali su u ruke optinsku vlast, lili topove od zvona, kovali novac u ime kralja i unitavali
slike i statue po crkvama.
Fransoa Giz je u Parizu doekan kao heroj. Luj Burbonski princ Konde se takoe nalazio u Parizu,
i inilo se da e glavni grad postati poprite razraunavanja. Konde je procenio da bi u ulinim
borbama gradska milicija bila u prednosti u odnosu na njegovu konjicu, i povukao se u Orlean.

Katolici su pozvali kraljicu i mladog kralja arla IX (1560-1574) da im se pridrue, a zapravo su

hteli da ih stave pod nadzor. injenica da je kralj bio na strani katolika je uticala na opredeljenje veeg
dela naroda.
Poto je kralj bio na strani katolika, hugenoti su se nali u politiki nepovoljnom poloaju. Bili su u
nedoumici zbog toga to je ono to su inili bilo u suprotnosti sa uenjem njihove sopstvene vere o
potovanju vlasti. Naime, i Kalvin je, kao i Luter pre njega, imao stav da se ne treba suprotstavljati
svetovnoj vlasti.
Posle veanja u Poasiju, Teodor Beza i kalvinistike voe su odbacili obzire na koje ih je
obavezivalo enevsko uenje i odluIli su da se late oruja.
Konde je pregovarao sa Englezima, koji su mu obeali vojnu i materijalnu pomo. Malobrojna, ali
kvalitetnija od katolike, protestantska vojska je sakupljena kod Orleana. Glavnu vojnu pomo
protestantima, pruio je falaki knez-izbornik Fridrih. Nemaki konjanici riteri, koje je predvodio
Johan Kazimir, su inili jezgro hugenotske vojske.
Protestantski plemii, poput Kondea i Antoana Burbonskog su dizali na oruje svoje vazale.
Najvei deo vojske u pokrajinama je regrutovala crkva. Regrutovanjem su rukovodili pokrajinski
sinodi, i tu je do izraaja dola dobra organizovanost kalvinistike crkve.
Iako su hugenotski peaci bili zanatlije i trgovci, oni su se borili za ono u ta su verovali i na
bojitu su bili siloviti.
Glavno pomorsko uporite, ne samo francuskih hugenota, nego i cele protestantske Evrope bio je
La Roel. Pad ovog grada 1627. godine znaio je i slom francuskih protestanata.
Gizi su regrutovali odrede vajcarskih i nemakih najamnika, kao i kotsku i francusku gardu.
Katolici su, da bi spreili iskrcavanje engleskih pojaanja, zauzeli Ruan, i tom prilikom je poginuo
Antoan Burbonski. Iako su mu ena i brat bili predvodnici hugenota, on je ostao veran kralju i hrabro
se borio.
Njegov brat, Luj Burbonski princ Konde, je sa hugenotskom vojskom marirao ka Parizu i sudario
se sa neprijateljem decembra 1562. godine kod Drea. Katolici, predvoeni Monmoransijem i Fransoa
Gizom su odneli tesnu pobedu. Uspeli su da zarobe Kondea, ali su isto tako hugenoti zarobili
Monmoransija. Prema zarobljenom Kondeu, Giz se odnosio po vitekom kodeksu.
Borbu su nastavili Giz i najsposobniji hugenotski komandant admiral Gapar de Kolinji. Giz je
opseo Orlean, ali ga je u logoru ubio jedan hugenot.
Poto su obe strane ostale bez voa, Katarina Medii je tako dobila mogunost da ih, privremeno,
pomiri. Dolo je do Pacifikacije u Amboazu, marta 1563. godine, kojom je hugenotskom plemstvu
dozvoljeno slobodno ispovedanje vere, ali je ostalima to pravo ogranieno na po 1 grad u svakom
sudskom okrugu, ali ne i u Parizu.
Ovo privremeno zatije, Katarina je iskoristila za veliko putovanje po Francuskoj. Na ovom
putovanju, Katarina se maja 1565. godine u Bajonu susrela sa svojom erkom Izabelom, enom Filipa
II, i ostalim predstavnicima panskog kralja. Meu pancima, nalazio je i vojvoda od Albe. Ovaj
sastanak je zaplaio hugenote, koji su mislili da im se tu radi o glavi i pojaao je njihovo nepoverenje
prema kruni. Savremenici su smatrali da je na Bajonskom sastanku skovana zavera za pokolj hugenota
u Vartolomejskoj noi 23-24. avgusta 1572. godine.
Drugi rat (1567-1568) bitka kod Sen Denija mir u Lonimou
Nepoverenje protestanata prema kruni bilo je veliko, da su se ak poeli spremati za rat. arl IX i
Katarina su se nalazilu u dvorcu Mo, istono od Pariza. Hugenoti su poeli da pristiu sa svih strana.
Katarina je pozvala oruanu pratnju od 6 hiljada vajcaraca i krenula u Pariz. Ipak, konjanici koje je
predvodio Konde, su ih sustigli; ali vajcarci su bili odluni za borbu (spustili raneve, poljubili
zemlju to rade kad su spremni na odlunu bitku). Protestanti nisu napadali, ali su pratili povorku sve
do kapija Pariza.
Konde je opseo Pariz u nameri da ga zauzme, ali su ga katolici iznenadili u bici kod Sen Denija,
10. novembra 1567. godine i potukli ga i primorali na povlaenje. Osamdesetogodinji konstabl
Monmoransi, koji je predvodio ovaj napad, je poginuo.

Obe strane su dobile podrku od tradicionalnih francuskih neprijatelja. Katolicima su pomagali

panci, a hugenotima Nemci, predvoeni falakim knezom Johanom Kazimirom.
Hugenoti su potom opseli artr, i prisilili Katarinu da mirom u Lonimou, 1568. godine, potvrdi
odredbe Pacifikacije u Amboazu.
Trei rat (1568-1570) pobede katolika kod Montkontura i arnaka pobeda hugenota kod
Arne-le-Dika mir u Sen ermenu
Ovaj rat je bio najkrvaviji od svih. Vojvoda Anujski (budui kralj Anri III 1574-1589, sin Anrija II
i Katarine Medii) je porazio hugenote kod arnaka 13. marta 1569. godine i Monkontura 3.
oktobra 1569. godine. U bici kod arnaka poginuo je Konde. Njega je zapovednik kraljeve garde,
Monteskoje, pogodio hicem iz pitolja u glavu.
Kondea je nasledio, kao komandant, admiral Gapar de Kolinji. Uprkos dva poraza, on je spretnim
manevrisanjem ka jugu, obnovio hugenotsku vojsku koja je imala uspeha u bici kod Arne-le-Dika.
Vlada u Sen ermen-an-Leu je predala kao garanciju etiri bezbedna grada La Roel,
Montoban, La arite i Konjak. Protestanti su potom postali dominantni na dvoru.
Vartolomejska no 23/24. avgust 1572. godine hugenoti postaju blisku kralju venanje
Anrija Navarskog i Margarete Valoa pokolj hugenota
Koristei svoju bliskost sa kraljem, Kolinji je nameravao da sprovede u delo velike politike
planove. Nameravao je da politiki ujedinjenu Francusku suprotstavi paniji. Naime, bitka kod
Lepanta 6. oktobra 1571. godine je probudila strah kod svih protivnika panije. ak je i Katarina
Medii bila saglasna da treba voditi politiku suzbijanja moi panije.
Prvi korak u tom pravcu trebalo je da bude materijalna i vojna pomo ustanicima u Nizozemskoj.
Kolinji je verovao da e se stanovnitvo Nizozemske rado prisajediniti Francuskoj; a takoe, Kolinji je
planirao hugenotsku kolonizaciju u Americi i savez sa Turskom.
Prvi rezultati ove politike bili su brzo vidljivi. Ludvig od Nasaua je zauzeo tvravu Mons, a
hugenotski vojskovoa Fransoa de la Nu je zauzeo tvravu Valensijen. Potom je u Bloa, aprila 1572.
godine, potpisan sporazum sa Engleskom.
Ove promene su smetale katolikoj strani, jer je protestantska stranka ostvarila preveliki uticaj.
Hugenoti su se jo vie pribliili dvoru. Kako je u to vreme bio obiaj politika pogodba izmeu
zaraenih strana u Francuskoj je bila utvrivana brakom. Margareta Valoa, mlaa erka Katarine
Medii i Anrija II je trebala da se uda za Anrija Navarskog, sina Antoana Burbonskog i ane d Albre,
navarske kraljice i velike protestantkinje.
Sveanosti koje su pratile ovu svadbu su se pretvorile u jedan od najstranijih i najkrvavijih
pogroma protestanata koji je ostao upamen kao Vartolomejska no.
Anri Navarski e postati francuski kralj kao Anri IV (1589-1610). Roen je u Navari; prve dane je
proveo u Parizu. Njegova majka je zajedno sa svojih dvoje dece Anrijem i njegovom sestrom
Katarinom napustila glavni grad 1560. godine, ubrzo posle smrti Anrija II. Neposredno pre toga je
prela u protestantsku veru u koju je prevela i decu. U inae skromnoj kraljevini Navari je tada poelo
da se ivi po strogom kalvinistikom obrascu (ukinuti su manastiri, uklonjeni su ukrasi iz crkava, sama
kraljica je ivela asketski). ana je prezirala Katarinu Medii.
ana d Albre je elela da svog sina vaspita u protestantskom duhu, i vaspitae za Anrija je odabrao
Teodor Beza. Katarinu Medii je zabrinjavalo to to je jedan knez kraljevske krvi protestant, i to je
ispoljavala u svojim pismima ani d Albre. Anri Navarski je sa ocem, Antoanom Burbonskim, otiao u
Pariz, na dvor, gde je vreme provodio u druenju sa svojim kraljevskim roacima decom Anrija II i
Katarine Medii.
Vaan trenutak u ivotu Anrija Navarskog je bila smrt njegovog oca Antoana Burbonskog
(prilikom zauzimanja Ruana 1562.). Katarina Medii nije mogla da dozvoli da sin kneza bude vaspitan
van dvora, u jeretikoj sredini, i ona je ubeivala anu d Albre da sina poalje u Pariz, ubeujui je da
e njen sin imati hugenotsko vaspitanje.

Anri je uestvovao i u kraljevskom putovanju po Francuskoj 1564-65. godine. Kada je izbio rat, on
se vratio majci. U Treem verskom ratu (1568-1570), posle pogibije Kondea kod arnaka, Anri
Navarski je postao zvanini voa protestanata iako mu je bilo 16 godina. Uio je vojniki zanat uz
Kolinjija. Uestvovao je na vojnim pohodima, kao i u bici kod Arne-le-Dika. Pokazao se kao vrlo
nadaren vojnik.
Uoi njegove svadbe sa Margaretom Valoa, njegova majka se vratila iz obilaska pariskih zlatara, i
umrla. Potom su poele da se ire glasine da ju je otrovala Katarina Medii.
Venanje je obavljeno 18. avgusta 1572. godine. Danima uoi svadbe u Parizu se nalazilo mnogo
hugenotskih plemia koji su doli da prisustvuju svadbi. Bili su upadljivi zbog svog oholog ponaanja,
i smatrali su brak sramotom, jer je Margaretu pratio glas da je vodila raspusan ivot. Oholo ponaanje
jeretika je iritiralo stanovnike prestonice. Svadba je obavljena u crkvi Notr Dam, a Anri nije
prisustvovao bogosluenju. Uz Margaretu je bio njen brat, kralj arl IX.
Tri dana posle svadbe, 22. avgusta, na admirala Kolinjija je izvren atentat u kome je ranjen.
Atentator je pucao iz kue koja je pripadala Gizima. Ovo je uznemirilo hugenote, koji su pretili
osvetom.
Strah od hugenotskog gneva (ili ranije osmiljen plan) naveli su katolike da se organizuju u cilju
obrauna sa protivnicima. Dan posle atentata, u subotu 23. avgusta 1572. godine, uvee, odran je u
Luvru sastanak na kome je trebalo da se odlui kako da se sprei sukob izmeu katolika i protestanata.
Mladi vojvoda Anujski (budui Anri III) i ostali su predloili da napadnu prvi. Sa time se sloila i
Katarina, kao i arl IX, koji je na to pristao tek nakon ubeivanja.
U nedelju, 24. avgusta, na dan Svetog Vartolomeja (jedan od 12 apostola), izmeu 2h i 4h posle
ponoi, zaula su se zvona sa crkve Sen ermen. To je bio signal za poetak napada u kome su
masakrirani mnogi hugenoti. Meu prvima je ubijen Kolinji. Ubijanje, paljenje i pljaka su trajali do
utorka (26. avgusta) u zoru. Procene broja pobijenih u Parizu iznose 2000-6000 ljudi, a u talasu
progona koji je ubrzo zahvatio i druge gradove 10 000-30 000 hugenota.
Kolinji je ubijen, ali su druga dvojica protestantskih voa, Anri Navarski i Konde, preiveli. Oni su
te Vartolomejske noi bili na dvoru, i da bi sauvali glave preli su u katolicizam. Anri Navarski je
ostao na dvoru, sve dok 1576. godine nije uspeo da pobegne i vrati se hugenotima, odbacujui nasilno
prihvaeno katolianstvo.
etvrti rat (1572-1573) opsada La Roela mir u La Roelu
Hugenoti su, nakratko, bili oamueni katastrofom koja ih je pogodila. Glavna protestantska
uporita Monpelje, Nim, La Roel i Sanser su ojaali utvrde i spremili se za borbu. Gradonaelnik
La Roela, Fransoa de la Nu, je odbio da primi kraljevog ambasadora pa je grad, novembra 1572.
godine, opsednut. Opsada je trajala sedam meseci. Opsaenima je na ruku ila nesloga u redovima
napadaa.
Rat je okonan mirom u La Roelu, maja 1573. godine, kojim su ponovljeni uslovi prethodnog
sporazuma u Sen ermenu. (pravo obavljanja verskih obreda gde im je to i pre bilo dozvoljeno).
Peti rat (1575-1576) Anri III (1574-1578) Gizova pobeda kod Dormana mir u Bolijeu
arl IX je umro maja 1574. godine. Nasledio ga je brat Anri Anujski, koji se u vreme njegove
smrti nalazio u Poljskoj gde je vladao nekih godinu dana (1573-1574). Anri IV je u poetku bio sklon
pomirenju i saradnji sa politiarima, jer nije mogao da posmatra kako se na jugu Francuske stvara
nezavisna protestantska drava.
Sa obe strane nije bilo veih armija, ve su se manje grupe (od po nekoliko hiljada vojnka) borile
oko utvrenih gradova. Anri Giz je odneo pobedu kod Dormana na Marni oktobra 1575. godine.
Kralj, plaei se da e Anri Giz stei veliku popularnost ako nastavi da rea pobede, se odluio za mir.
Pregovore je vodio kraljev brat Fransoa vojvoda od Alansona, koga su jo nazivali Gospodinom, pa
je ovaj mir sklopljen u Bolijeu, maja 1576. godine nazvan Mir Gospodina. Ovim ugovorom
protestanti su dobili velike ustupke. Dobili su 8 gradova u kojima su mogli da dre svoje garnizone.

Dozvoljena im je sloboda ispovedanja vere svugde osim na dvoru i dve katolike lige u Parizu. Takoe
su osnovani posebni sudovi za sluajeve u kojima su stranke bili protestanti.
Slabljenje kraljevske vlasti katolika liga protestantska drava na jugu pravno-politike
teorije hugenota i katolika
Vartolomejska no, i 4. i 5. verski rat, oznaavaju prekretnicu u istoriji verskih sukoba u
Francuskoj. Bilo je zavreno sa regenstvom i uticajem Katarine Medii.
Anri III (1574-1589) je bio njeno omiljeno dete. U mladosti se istakao pobedama kod arnaka i
Monkontura. Bio je ekscentrian, sklon homoseksualizmu, i doveo je ugled dinastije u pitanje i jo vie
oslabio svoj poloaj u odnosu na mone politike tabore. Tome je doprineo i njegov mlai brat Fransoa
Gospodin, vojvoda od Alansona, koji je u 5. verskom ratu priao protestantima.
Tri najjae stranke u dravi bili su katolici, kasnije organizovani u Ligu predvoeni Anrijem
Gizom; politiari ili umereni sa maralom Damvilom; i protestanti na ijem elu je najpre bio Konde
a zatim Anri Navarski.
Protestanti su posle Vartolomejske noi ostali bez jakog vostva, i morali su da se zadovolje
postizanjem sigurnosti i tolerancije u okviru rimokatolike drave. Izmenila se i politika teorija kojom
su pravdali svoje zahteve i borbu. Protestantski intelektualci su poeli da razrauju teoriju o
opravdanosti suprotstavljanja tiraniji silom, pa su stoga nazivani i monarhomasi (borci protiv
monarha).
Veoma znaajni protestanti bili su Teodor Beza i Diplesi-Morne. Beza je svoje stavove izloio u
knjizi Zakon o sudijama iz 1574. godine, a Diplesi-Morne, pod pseudonimom Junije Brut u delu
Tuba/presuda protiv tirana iz 1579. godine. Diplesi-Morne je pisao da samo Bog vlada neogranieno,
a zemaljski vladari su samo boiji vazali: Narod je postojao pre kraljeva, narod je stvorio kraljeve radi
sopstvenog dobra, kraljevi duguju svoj opstanak narodnom izboru.
Po ovoj teoriji, svaki kralj koji za svoje postupke nema podrku i saglasnost podanika, vlada
tiranski. Znaajno je da su osnovni principi protestantskih intelektualaca prirodno pravo i drutveni
ugovor osnove na kojima e se graditi ideja o narodnom suverenitetu.
Stranka politiara je istrajavala u stavu da je dravno i politiko jedinstvo pod krunom koje se
moe obezbediti jedino verskom tolerancijom, najvanije. Oni su najvanijeg zagovornika ove teorije
imali u anu Bodenu.
Radikalna katolika struja, predvoena Gizima, je insistirala na verskom jedinstvu zemlje.
Meutim, i katolike voe su elele da se vrate stare feudalne povlastice, te su pojedinci poeli da se
pribliavaju teorijama o opravdanosti otpora kralju-tiraninu.
Na jugu su hugenoti gradili dravu u dravi. To su im omoguili uspesi u 4. i 5. verskom ratu, u
kojima su zauzeli itav niz gradova. La Roel i Montoban su postali gradske republike koje su se
ujedinile u federaciju, i svaka gradska optina je imala svoju skuptinu, dok su katolici s ove teritorije
morali svemu da se povinuju.
Katolika liga je osnovana 1576. godine, i inile su je mesne Lige organizacije katolika. Prva
je bila Tuluska liga iz 1563. godine, a zatim je tokom 60-ih osnovano nekoliko takvih organizacija.
Njihov broj se znatno uveavao posle ugovora u Bolijeu 1576. godine, kada su protestanti praktino
izvojevali veliku politiku samostalnost na jugu.
Katoliko plemstvo koje je u Ligi vodilo glavnu re rukovodilo se slinim motivima kao i
hugenotsko, tj. i ono je elelo vraanje starih feudalnih povlastica. Na elu Lige bio je Anri Giz, kome
su se svi zaklinjali na pokornost. Liga je u svom programu traila ukidanje ugovora u Bolijeu,
proterivanje protestanata iz Francuske.

esti rat (1577) mir u Bereraku

Anri III se januara 1577. godine postavio za vou Lige u nameri da je stavi pod kontrolu i iskoristi
je za jo jedan rat protiv hugenota. Ediktom iz 1577. godine objavio je da ne priznaje ni jednu drugu
religiju sem katolike, a to je znailo ukidanje odredbi ugovora u Bolijeu.
Protestanti su u La Roelu osnovali Uniju u koju su uli hugenoti, vedski i danski kralj, engleska
kraljica i nemaki kneevi. Pod vostvom Anrija Navarskog uspeli su da zauzmu neka mesta na jugu i
zapadu, ali je dolo do sukoba meu komandantima. To je omoguilo kraljevim trupama da prinude La
Roel na kapitulaciju.
Potom je sklopljen mir u Bereraku, 17. septembra 1577. godine. Ovim mirom su znatno
smanjena prava protestanata zagarantovana mirom u Bolijeu.
Sedmi rat (1579-1580) mir u Fleu Anri Navarski naslednik prestola Pariska liga
Posle 6. rata, Anri III je naredio rasputanje svih politiko-verskih udruenja, pa je period od 1579.
do 1584. godine bio relativno miran. Ovaj sedmi rat se nije odlikovao znaajnijim operacijama veih
razmera. Rat je okonan mirom u Fleu 26. novembra 1580. godine, kojim su samo potvrene odredbe
prethodnog ugovora.
Mlai brat Anrija III, Fransoa Gospodin vojvoda od Alansona je umro 1584. godine. Kako kralj
nije imao dece, zakoniti naslednik prestola bio je (kao najstariji lan burbonske grane dinastije Kapeta)
Anri Navarski voa protestanata. Anri III je molio Navarskog da pree u katoliku veru, to je
Navarski odbijao jer bi onda izgubio podrku hugenota.
Mogunost da Anri Navarski postane francuski kralj je brinula katolike. Tako je 1585. godine dolo
do osnivanja Pariske lige. Vrhovna vlast se nalazila u rukama Komiteta 16-orice (po broju kvartova u
Parizu). Komitet je pokupovao oruje i organizovao gradsku miliciju, od oko 30 hiljada ljudi. Liga se
potom, za pomo, obratila panskom kralju Filipu II i papi.
Anri Giz je na severu i istoku zemlje obnovio Katoliku ligu, a teio je (na kraju i uspeo) da pod
svoju kontrolu stavi i Parisku ligu. Nasuprot Anriju Navarskom, Liga je kao kandidata za presto istakla
drugog lana porodice Burbona kardinala arla Burbonskog (stric Anrija Navarskog).
Tako je Francuska bila i verki i politiki i teritorijalno razjedinjena. Anri III se dvoumio kojoj
strani da se prikljui, i na kraju se odluio za Ligu. Ugovorom u Nemuru 1585. godine priznao je
arla Burbonskog za svog naslednika.
Osmi rat (1585-1589), Rat tri Anrija bitka kod Kutrea Dan Barikada ubistvo Giza
ubistvo Anrija III
Papa je septembra 1585. godine ekskomunicirao Anrija Navarskog, te on nije imao drugog reenja
do da nastavi rat. Imao je dve armije. Jednu u Poatu kojom je sam komandovao (oko 6,5 hiljada
vojnika); i drugu koju su inili Nemci (8 hiljada konjanika i 14 hiljada peaka).
Sa svojom armijom, Navarski se sukobio sa katolicima kod Kutrea, 20. oktobra 1587. godine.
Katoliki komandant je bio An oajez, kraljem miljenik. Navarski je odneo pobedu, ali su njegovi
saveznici, Nemci, bili potisnuti iz Francuske.
injenica da se kraljev miljenik An oajez slabo pokazao, a da je Anri Giz uspeo da potisne
Nemce, je samo jo vie naruila ugled Anrija III. Revolucionarno nastrojena Pariska Liga je pozvala
Giza da joj se prikljui.
Da bi zaustavio to vei broj Gizovih pristalica, koje su dolazile u Pariz da mu se prikljue, Anri III
je pozvao francusku i vajcarsku telesnu strau. Ipak, Pariani su poeli da diu barikade, a sa krovova
zgrada, stanovnici su gaali vojnike kamenjem. Potom su se vojnici vratili u Luvr. Ovaj dogaaj je
poznat kao Dan barikada.
Kralj Anri III je potom bio primoran da potpie tzv. Ukaz o ujedinjenju, kojim je Giz postao
glavnokomandujui oruanih snaga, a kardinal arl Burbonski je ponovo priznat za
prestolonaslednika. Kralj je bio ponien, i zastraen od daljeg pritiska Lige. Zato se odluio da ubije

Anrija Giza. Pozvao ga je u Bloa, gde je potom ubijen. Sutradan je ubijen i njegov brat kardinal
Lorenski, a arl Burbonski je uhapen.
Vest o smrti Anrija Giza je u Parizu izazvala veliko ogorenje. Mase naroda su izale na ulice i
organizovale demonstracije. Sorbona je izdala dekret koji je sve oslobaao zakletve kralju. Osnovan je
generalni savet za voenje dravnih poslova.
Anri III je izgubio podrku katolika, i nije imao drugog izbora nego da se prikljui Anriju
Navarskom. Njihove udruene snage su se pribliavale Parizu aprila 1589. godine. Mladi
dominikanski fratar, ak Kleman, je ubio Anrija III avgusta 1589. godine, dok su se trupe spremale za
juri na grad. Pred smrt, Anri III je proglasio Anrija Navarskog za kralja.
Deveti rat (1589-1598) arl Majenski bitka kod Ivri-la-Bataja bitka kod Arka
skuptina stalea rat sa panijom Nantski edikt
Katolici su novog vou dobili u bratu Anrija Giza arlu Majenskom. Za kralja su proglasili
starog kardinala arla Burbonskog. Ipak, arl Majenski nije bio sposoban kao Anri Giz. Liga je
zavisila od panske pomoi, to je Anriju Navarskom omoguilo da zaigra na francuski patriotizam
(iako je i on sam dobijao pomo od Engleza). Tako je uz njega stalo brojno katoliko plemstvo severne
Francuske.
Anrvi IV Navarski (1589-1610) je uspeo da porazi protivnika kod Arka. Pojaan Englezima,
pokuao je da izvede brz napad na Pariz, ali su njegove snage ipak bile slabe za taj poduhvat. Povukao
se, i preko zime zauzeo najvanije gradove oko prestonice. arl Majenski je prozreo nameru
Navarskog da ga opkoli, te se spremao na bitku.
Anri IV je uspeo da marta 1590. godine pobedi protivnike kod Ivri-La-Bataja, i potom je opseo
Pariz. Opsada je trajala 6 meseci, sve dok opkoljenima nije u pomo stigao panski vojskovoa
Alesandro Farneze iz Nizozemske.
Uvidevi potom da se iscrpljujua borba vodi bez ishoda, arl Majenski je napravio greku. Doveo
je u Pariz dravne stalee da bi odabrao katolikog velmou kao pretendenta Svete Lige (i sam se
nadao kruni). Pozvao je i neke pristalice kralja u nadi da e se oni odrei kralja. Ipak, desilo se
suprotno.
Umerena strana meu Ligaima je odluila da pregovara sa Anrijem IV Navarskim. Tako da su se i
Parlament i Skuptina stalea odluili za sporazum. Anri IV se jula 1593. godine u Sen Deniju
odrekao protestantizma uz izjavu: Pariz vredi jedne mise; i posle 9 meseci, februara 1594. godine uao
u prestonicu. Papa je septembra 1595. godine povukao ekskomunikaciju.
arl Majenski se oktobra 1595. godine pokorio Anriju IV, a januara 1596. godine je rasputena
Liga. Naredne tri godine, Anri IV se posvetio ratu sa pancima, koji se nije odvijao povoljno po
Francuze.
Marta 1598. godine savladan je Merker, poslednji znaajniji kraljev protivnik u Francuskoj. Potom
je 13. aprila 1598. godine donet Nantski edikt, kojim su okonani Verski ratovi u Francuskoj. Mirovni
ugovor sa panijom je potpisan u Vervenu 2. maja 1598. godine.
Nantskim ediktom protestantima je data puna sloboda veroispovesti. Dobili su meovite sudove da
bi im se obezbedila pravinost kada doe do sporova sa katolicima. Bilo im je dozvoljeno da odravaju
sinode, dodeljeno im je oko 100 bezbednih gradova, garantovana im je ravnopravnost sa
rimokatolicima u obrazovanju i vrenju javnih dunosti. Za ivota Anrija IV Navarskog, odredbe ukaza
su bile sprovoene u delo.
Mirovnim ugovorom u Vervenu, panci su vratili sve to su osvojili osim Kambrea, i time je
praktino povraen status quo, postignut mirom u Kato-Kambreziju 1559. godine.

REFORMACIJA I PROTIVREFORMACIJA
U dugom postojanju katolike crkve, vie puta se, i iz razliitih razloga, nametala potreba za
promenama, tj. reformama u njoj. Deavalo se da nain ivota i ponaanje svetenika odudaraju od
hrianskih moralnih naela. Zamerke crkvi i elje za njenom reformom su dolazile sa tri strane. Od
samih crkvenih lica, od strane svetovnjaka i od strane drave.
Zahtevi za reformom u crkvenim krugovima nepravilnosti u crkvi renesansne pape
zahtevi svetovnih lica uticaj humanista apsolutistika monarhija tenja za stavljanjem
crkve pod nadzor drave
Pojaani zahtevi za reformom crkve ispoljavani su od svetovnih lica, pa i samih svetenika, u toku
15. veka. Kada je svetenstvo govorilo o reformi, gotovo uvek je mislilo na administrativnu,
zakonodavnu, ili moralnu reformu, a vrlo retko na reformu verouenja.
Autoritet pape je ve u 14. veku, u vreme tzv. Avinjonskog ropstva (1308-1378) bio doveden u
pitanje jer su postojali papa i antipapa, tj. papa u Rimu i papa u Avinjonu. Uee crkvenih lica u
politici, je u ono vreme smatrano uobiajenim. Meutim, ivot tzv. renesansnih papa, posebno
Aleksandra VI Bordije (1492-1503), Julija II (novembar 1503-1513, pre njega papa Pije III 22.
septembar 1503-18. oktobar 1503), i Lava X (1513-1521), je bio daleko od hrianskih pojmova o
vrlini.
Aleksandar VI Bordija je bio poreklom panac, a svetovno ime mu je bilo Rodrigo Bordija. Na
papskom prestolu je nasledio papu Inoentija VIII (1484-1492). Do papskog prestola se probijao
podmiivanjem. Njegov raskalani ivot i velika politika delatnost su iznenaivali njegove
savremenike. Pored sina ezara i erke Lukrecije, imao je najmanje etvoro nezakonite dece. esto je
podreivao interese crkve i papstva linim i porodinim interesima. Bio je veliki mecena i ljubitelj
umetnosi. Ostao je u istoriji upamen kao arhetip renesansnog pape.
Julije II, svetovno ime mu je bilo ulijano Rovere. Uzdigao se zahvaljujui podrci svog ujaka,
pape Siksta IV (1471-1484), koji ga je nainio kardinalom 1471. godine, i predao mu na upravljanje 1
nadbiskupiju, 7 biskupija i nekoliko opatija. Pri prvom pokuaju da postane papa, osujeen je od strane
Aleksandra VI Bordije. Potom je otiao u Francusku, i bio je jedan od onih koji su poticali arla VIII
(1483-1498) na italijanski pohod kako bi se dokopao stolice Sv. Petra. Zvali su ga papa terribile. Stao
je na elo papskih trupa u severnoj Italiji, kada je sa maem o boku i kacigom na glavi proao kroz
prolom na tvravi Mirandola, koju je zahvaljujui svojim sposobnostima vojskovoe uspeo da osvoji.
Bio je veliki zatitnik umetnika angaovao je Bramantea, Mikelanela, Rafaela. Nadmaio je sve
svoje prethodnike u naporima da arhitektonski obnovi i ukrasi crkvu Sv. Petra, Vatikan i Rim. Zato je i
poeo sa prodajom indulgencija (oprotajnica) koje su dovele do Luterovog protesta.
Postoje i brojni primeri biskupa da su se ovako ponaali. Crkveni velikodostojnici su uglavnom
poticali iz redova vieg plemstva, i svoje vreme su provodili u lovu i vitekim takmienjima. Jedan deo
njih je imao ljubavnice i vanbranu decu. Mnogi su drali i vie od jednog crkvenog poloaja.
Rasprostranjena je bila i nepravilnost koja se nazivala simonija, tj. kupoprodaja crkvenih zvanja.
Od nieg svetenstva nije se trailo nikakvo naroito obrazovanje i kolska sprema. Bilo je mnogo
svetenika koji su jedva bili pismeni, a teoloko znanje im je bilo osnovno. Meu narodom su bili
rasprostranjeni najrazliitiji oblici praznoverja.
Pored zahteva pojedinih viih i niih svetenika, elja za reformom se istakla i na dva velika
sabora, u Bazelu (1431-1449) i Konstanci (1414-1418), ipak do reforme nije dolo.
Crkvu su kritikovali i ugledni i obrazovani svetovnjaci. Renesansa i humanistiko obrazovanje su
doneli veliku promenu u pogledu na svet, a samim tim i na crkvu. Humanisti nisu odbacivali ni veru,
ni crkvu, ali su izvrgavali kritici, pa i ruglu, sve nepravilnosti u katolikoj crkvi. Oni su prezirali
svetenstvo koje je ostalo polupismeno u vreme razvoja nauke. Na zapadu su najotrije kritikovali

katoliku crkvu Erazmo Roterdamski i Johan Rojhlin. Tako je u 16. veku nastala izreka da je
Erazmo sneo jaje, a Luter iz njega izlegao pile.
Katolika crkva je bila univerzalna. Papa je bio poglavar svih katolika, i on je zvanino postavljao i
biskupe u svim dravama. To je od srednjeg veka bio predmet sporova izmeu crkvene i svetovne
vlasti. Crkva je bila vaan inilac drutva i njegove stabilnosti. U duhovnom i obrazovnom pogledu
bila je neprikosnovena. Zbog velikih poseda, crkva je imala i veliku ekonomsku mo.
Evropski vladari zato nisu mogli da dozvole da tako vana ustanova i politiki inilac bude
iskljuivo pod nadzorom pape. Kraljevi su se trudili da crkvu u svojoj dravi stave, koliko-toliko, pod
svoj uticaj. Otuda su esti sukobi u srednjem veku izmeu papa i vladara, kao npr. borba za investituru
u Nemakoj (1075-1122).
U paniji, Ferdinand i Izabela su uspeli da crkvu stave pod svoj uticaj osnivanjem panske
inkvizicije 1480. godine; a velikog inkvizitora je postavljao kralj.
U Francuskoj je postojao galikanizam. To je tenja ka izvesnoj autonomiji francuske crkve u
odnosu na Rim. Ova tenja se ogledala u zahtevima za potovanje odreenih nacionalnih posebnosti i
tradicija. Galikanci su se pozivali na naela: vrhovna crkvena vlast pripada saborima, svetenstvo
uiva sudsku i finansijsku samoupravu, francuska crkva slobodno raspolae svojim parohijama i papa
se u to ne mea. Zvanini dokument na kome su se ovi principi temeljili, bila je Pragmatina sankcija
iz 1438. godine, koju je doneo kralj arl VII bez papinog uea.
Iako su ova naela ila kraljevima na ruku, oni su morali da vode rauna da se suvie ne zamere
papi, iji je uticaj kao duhovnog poglavara bio vrlo jak. Posle trijumfa francuskog oruja u bici kod
Marinjana 1515. godine (etvrti italijanski rat 1515-1516), Fransoa I (1515-1547) je pristupio
ostvarivanju sporazuma sa papom Lavom X. Konkordatom u Bolonji 1516. godine, papa i kralj su
praktino podelili ona prava koje je francusko svetenstvo zahtevalo za sebe. Priznata je vrhovna vlast
pape, i time, preutno, ponitena vrhovna vlast sabora. Kralj je odreivao kandidate koje je papa trebao
da rukopoloi. U praksi, pape su kralju dale odreene ruke i nikada nisu odbijali ni najnepodobnije
kandidate.
REFORMACIJA U NEMAKOJ
Drutvene, politike i kulturne prilike u Carstvu krajem 15. i poetkom 16. veka politika
razjedinjenost Carstva neuspeli pokuaj centralizacije cara Maksimilijana I
Nemaka je bila potpuno politiki rascepkana. Na njenoj teritoriji je postojalo oko 400 drava
razliite veliine, ranga i politike moi, koje su bile objedinjene u labavu politiku tvorevinu Sveto
rimsko carstvo nemake narodnosti.
Zapadno carstvo je 800. godine obnovio Karlo Veliki. Posle njegove smrti carstvo je podeljeno.
Autoritet kruni su vratili vladari Saksonske dinastije, pre svega Oton I koji se za cara krunisao 962.
godine, i ova godina se uzima za poetak Nemako-rimskog carstva koje je postojalo do 1806. godine.
Za dravu su se koristili razliiti nazivi, Sacrum imperium, Romanum Regnum, i konano u drugoj
polovini 15. veka ustalio se naziv Sveto rimsko carstvo nemake narodnosti.
Zvanje cara je bilo nasledno u vreme Karolinga, ali je praktino od 10. veka postalo izborno, to je
ozakonjeno Konstitucijom iz 1338. godine i Zlatnom bulom iz 1356. godine. Car je morao da ima
najmanje 18 godina, da bude plemenitog roda i svetovno lice. Cara je biralo sedam kneeva:
nadbiskupi Kelna, Majnca i Trira, markgrof Brandenburga, vojvoda Saksonije, palatin Falake i kralj
eke. Iako su izbornici polagali zakletvu da e glasati bez ikakvog interesa ili nagrade, u praksi, oni
su morali da se pridobiju mitom ili politikim ustupcima.
Vladavina je poinjala izbornom zakletvom (kapitulacijom) kojom se car obavezivao da nee
zvanje uiniti naslednim, a potom ga je krunisao nadbiskup Manjca. Car je mogao da bude biran i za
ivota svog prethodnika i to nije do 1711. godine bilo utvreno posebnim zakonom. Tada bi dobijao
naslov Cara Rimljana. On je na grbu imao jednoglavog orla (umesto carskog dvoglavog). Nasleivao
je cara odmah, bez krunisanja i izborne kapitulacije.

U sluaju da car postane umno nesposoban, vladao bi u njegovo ime naslednik Rimski kralj ili
vikari (namesnici carstva). To su bili izborni kneevi Falake i Saksonije svaki je vladao u onom
delu Nemake u kome je na snazi bilo saksonsko, tj. franskonsko pravo. U Italiji je dunost vikara
obavljao savojski vojvoda.
Car je imao vlast na mnogim poljima, ali je svugde bio ogranien. On je predlagao, odobravao i
proglaavao zakone. Imao je pravo veta. Bio je vrhovni sudija u Carstvu. Predstavljao je Carstvo u
inostranstvu, iako je njegovo pravo da odluuje o ratu i miru bilo vrlo ogranieno. Imao je posebna
prava, koja su se delila na neograniena, kada je odluivao sam; ograniena, kada je odluivao
zajedno sa Rajhstagom; zajednika, kada je odluivao zavisno od toga da li su neke drave
posedovale prava ili ne. Neograniena prava bila su davanje plemikog statusa i titule, osnivanje
univerziteta. U ograniena spada uvoenje carina, a u zajednika ozakonjavanje dece, pravo noenja
oruja, postavljenje belenika.
Carevu vlast je ograniavao Sabor carstva Rajhstag. On je imao tri doma: Vee izbornika;
Vee vladara (kneeva); i Vee carskih gradova.
Izbornici su mogli da predlau zakone i car je morao da ih konsultuje u sluaju donoenja vanijih
odluka. U svojim teritorijama su uivali kraljevska prava, pre svega sudsku vlast. Veem kneeva
izbornika predsedavao je nadbiskup Majnca. Kneeva-izbornika je bilo 7, s tim to se taj broj do
ukidanja Carstva 1806. godine popeo na 10.
U Vee vladara (kneeva) ulazili su svetovni i crkveni vladari. Crkveni velikodostojnici su ulazili
na osnovu poloaja biskupi i opati manastira. Oni nisu glasali pojedinano, nego su bili podeljeni u
dve grupe Rajnsku i vapsku, i svaka je imala kolektivan glas.
Status kraljevskog grada imalo je 51 naselje. Bili su grupisani u Rajnske (14) i vapske (37)
gradove.
Car Maksimilijan I (1493-1519) je pokuao da ojaa centralnu vlast u carstvu. On je pokuao da
iskoristi meusobne sukobe kneeva kako bi ojaao svoju vlast. To mu je polo za rukom u junoj
Nemakoj. vapski savez je obrazovan 1488. godine, i ovaj savez je bio pod zatitom Habzburgovaca,
i bio je vaan inilac u uvrivanju njihove vlasti.
Habzburgovci
Vlast nad celom Austrijom, je 1358. godine preuzeo vojvoda Rudolf IV Zadubinar. Poto je
Zlatnom bulom iz 1356. godine bio iskljuen iz izbornikog kolegijuma, teio je nezavisnosti Austrije i
pokuao je nizom krivotvorenih povelja da potkrepi svoje tenje. Povelje su polazile od privilegija
Cezara i Nerona, dokazujui da je poseban poloaj Austrije star koliko i Rimska imperija. Vrhunac u
ovom poslu je bila Velika privilegija koju je navodno izdao car Fridrih I Barbarosa, dajui posebna
prava vladarima Austrije. Odatle i potie titula nadvojvode. Rudolf IV je premestio prestonicu u Be, i
poeo izgradnju katedrale Sv. Stefana. Takoe je osnovao i beki univerzitet. Pokuao je da ojaa
dravu i nizom fiskalnih mera izmeu ostalog kvario je novac. Zbog toga nije bio omiljen kod
svojih podanika.
Presudan dogaaj za Habzburge, bio je kada je 1440. godine za cara izabran Fridrih III (14401493); od tada pa sve do ukidanja carstva 1806. godine, krunu su nosili pripadnici porodice Habzburg.
Fridrih III je krunisan u Ahenu 1442. i u Rimu 1452. godine bio je prvi i poslednji Habzburgovac, i
poslednji nemaki car krunisan u Rimu.
Fridrih III je bio zaokupljen magijom, okultizmom, astrologijom, i sakupljao je i itao knjige o
tome. Takoe, bio je opsednut genealogijom, i pratio je porodino stablo Habzburgovaca sve do
trojanskog kralja Prijama. Tako je nastala tzv. Trojanka teorija o poreklu dinastije. On je plasirao
habzburko tumaenje samoglasnika A.E.I.O.U. (Austrija e vladati celim svetom Austria Est
Imperare Orbi Universo). Fridrih III je bio omrznut meu graanima Bea, tako da je boravio u
Vinernojtatu. Ostao je upamen kao velika tvrdica.
Fridrih III je postavio temelje buduoj moi dinastije jednim uspenim branim aranmanom.
Naime, na predlog Eneje Silvije Pikolominija (papa Pije II 1458-1464), Fridrih III je oenio svog sina
Maksimilijana Marijom Burgundskom, naslednicom Burgundije. Njen otac je bio Burgundski vojvoda
arl Smeli.

Pregovori su voeni u jesen 1473. godine u Triru. Fridrih je izbegavao da ita obea burgundskom
vojvodi, tako da je arl Smeli ljut napustio Trir. Nakon pogibije arla Smelog u bici kod Nansija 5.
januara 1477. godine, postavilo se pitanje udaje njegove erke. Francuski kralj Luj XI je nameravao da
svog sina, budueg kralja arla VIII vena za Mariju. Ipak, ona se odluila za Maksimilijana.
Tri nedelje poto je Maksimilijan napustio Be i krenuo za Burgundiju, Maari, na elu sa svojim
kraljem Matijom Korvinom, Skitskim Marsom, su provalili u Donju Austriju. Osam godina kasnije,
1485. su zauzeli sam Be, i drali ga sve do 1490. godine, dok nije umro Matija Korvin. Fridrih III se
preselio u Linc. Fridrihu se pripisuje izreka Neka moniji ratuju, ti se srena Austrijo eni i udaj; to
drugima daje Mars, tebi poklanja Venera.
Fridrih III i Maksimilijan su se sreli tek posle osam godina (1485. godine), poto je Matija ve
zauzeo Be. Sreli su se na putu izvan Ahena. U Ahenu su boravili 10ak dana, a potom su zajedno
nastavili putovanje za Frankfurt. Potom je Maksimilijan krenuo ka crkvi Sv. Bartolomeja gde je
obavljen izbor za cara. Iako su kneevi ve bili podmieni od strane francuskog kralja arla VIII, izbor
je protekao glatko. Maksimilijan je izabran i posle nekoliko nedelja krunisan u Ahenu.
Kada je, uz pomo sina, 1490. godine povratio Be, Fridrih III nije eleo da se vrati u njega, jer niti
je on voleo taj grad, niti su stanovnici voleli njega. Ostao je u Lincu, sve manje zainteresovan za
dravne poslove. Umro je 19. avgusta 1493. godine (prejeo se lubenica).
Maksimilijan I (1493-1519), Poslednji vitez, renesansna linost, predmet je mnogih skaski
(legendi) u narodu. U stvaranju te legendarne slike, on sam je imao velikog udela, napisavi dva
memoarska spisa: Theuerdank (mislim Hvala draga. Stihovi) i Weisskunig (Beli kralj. Proza).
U detinjstvu je vrlo loe napredovao u uenju i njegovi uitelji su mislili da je glup. Pokazivao je
nadmo samo u fizikom vebanju i ratnikim vetinama. Njegova reitost i pamet su doli o izraaja
tek kasnije. Mogao je golim rukama da savije potkovicu, i mogao je akom da zakuca ekser u zid.
Poznati su dogaaji iz lova, koji mu je bio velika strast, i u lovu je bio veoma vet. Bio je prijatelj
sa slikarom Albrehtom Direrom. (slika: ovek u kouhu) Takoe, voleo je muziku.
Voleo je svoju prvu suprugu, Mariju Burgundsku, ipak ona je umrla krajem marta 1482. godine, u
25oj godini ivota.
Za razliku od svog oca Fridriha III koji je vaio za tvrdicu, Maksimilijan je bio rastroan i esto
prezaduen. Maksimilijan se 1494. godine oenio Bjankom Sforca, neakom Lodovika Mora,
milanskog vojvode. Ipak, carica je bila veoma raskona i ekstravagantna; umrla je 1510. godine.
Maksimilijan je pred kraj ivota bio jo zadueniji podmiivao je kneeve-izbornike da bi
obezbedio izbor svog unuka Karla za cara, zato je pozajmljivao velike svote. Povukao se, bolestan,
1518. godine u Tirol. Poslednje dane je proveo u krevetu. Sahranjen je ispod oltara crkve u
Vinernojtatu. Njegovo srce je sahranjeno u Briu, u sarkofagu Marije Burgundske.
Za Maksimilijana je vezana i legenda o pronalaenju Hristovog pokrova pod oltarom katedrale u
Triru. On je pomerio otlar i naao pokrov i kocke koje su bacali rimski vojnici koji su Hrista razapeli.
Kneevi su reili da se suprotstave jaanju centralne vlasti. Rajhstag u Vormsu je 1495. godine
proklamovao veiti mir kako bi uinio kraj meusobnim ratovima feudalaca. Ustanovljen je Najvii
sud carstva, kao i vlada od 17 lanova. Predsednika je trebao da postavi car, a lanove dijeta. Ovom
organu je trebala da bude predata sva izvrna i vojna vlast, kao i upravljanje finansijama.
Maksimilijanu ovo nije odgovaralo jer je njegova vlast time bila ograniena. Posle sabora u
Augsburgu 1500. godine, uvedena je vlada od 20 lanova, sa Maksimilijanom kao predsedavajuim.
Sitno plemstvo jaanje graanstva i kapitalistikih odnosa bankari trgovaki centri na
jugozapadu i severu Nemake
Nemaka se, kao deo zapadnog sveta, razvijala u tri stupnja, i shodno tome, ona se u geopolitikom
i kulturnom pogledu moe podeliti na tri vee celine: Rimsku; Tevtonsku; i Kolonijalnu Nemaku.
Zapadni i juni delovi, osvojeni od Rimljana, su doli pod uticaj rimske kulture. Postepeno su se ovde
proirile tekovine materijalne i duhovne kulture ije je arite bilo u Sredozemlju: poela je da se gaji
vinova loza, nikli su gradovi Keln, Bon, Trir, Majnc, Strazbur, Augsburg, Be.

Tevtonsku Nemaku ini teritorija izmeu Rajne, na zapadu, i Labe na istoku, koja se civilizovala
kada je Karlo Veliki, na prelazu iz 8. u 9. vek pokorio Saksonce i hristijanizovao ih.
Posle rimske i tevtonske, nastala je i kolonijalna Nemaka. U vreme Otona I osvojena su podruja
dananje Austrije. Njih je pre toga naseljavalo slovensko stanovnitvo, koje je bilo proreeno u
pohodima Maara. To je olakalo germanizaciju ovih krajeva, koja je posle pobede Otona I nad
Maarima na Lekom polju 955. godine, brzo i zavrena. Odluujue uspehe, Nemci su postigli
izmeu 1150. i 1350. godine. Politiki razjedinjena slovenska plemena nisu mogla da se odupru
nemakim vitezovima. Germanski prodor je zaustavljen kada je u bici kod Tanenberga (Grinvalda)
poljski kralj Vladislav Jagelonac porazio Tevtonce.
Poetkom 16. veka, Nemaka je bila i po teritoriji i po broju stanovnika najvea zemlja Evrope.
Imala je oko 20 miliona stanovnika; oko 3000 naselja je imalo status grada iako oko 2800 njih nije
imalo vie od hiljadu stanovnika; 30ak je imalo izmeu dve hiljade i 10 hiljada, a samo 15 vie od tog
broja. Najvei gradovi su bili Keln na Rajni, Magdeburg na Labi (oba oko 40 hiljada st.), Augsburg (50
000), Nirnberg, Erfurt, Frankfurt, Majnc, Vorms.
Najsiromaniji deo plemstva plemstva bili su vitezivi riteri. Neki od njih su bili u vazalnom
odnosu prema feudalnom gospodaru, a neki neposredno caru, tzv. vitezovi carstva.
Vladari su se sve ee oslanjali na najamnike peadiju. Riteri su bili siromani i iveli su
pljakajui putnike. Vitezovi carstva su bili ponosni na svoj poloaj i smetalo im je to to nisu bili
zastupljeni u Saboru Carstva. Bili su pristalice jaanja centralne vlasti i suzbijanja moi kneeva.
Graanstvo je u Nemakoj u 15. veku jako ojaalo. Razvilo se rudarstvo. Vie nisu bili dovoljni
povrinski kopovi, nego se bue i okna. Investitori su preuzeli ulogu rudarskih preduzimaa. U
Vestfaliji, i ekoj se vade velike koliine srebra i bakra. Do priliva zlata i srebra iz Novog Sveta,
najvee koliine srebra su stizale iz Nemake.
Takoe, Nemci su bili na glasu i kao dobre zanatlije. Ipak, krajem 15. i poetkom 16. veka, vodeu
ulogu preuzimaju trgovci i bankari. Glavni centar nemake trgovine i bankarstva bio je Augzburg. Tu
su se javile velike trgovako-bankarske porodice: Fugeri, Velzeri, Hohteteri. Oni su uzimali
monopol na najvanije grane proizvodnje, kao to je dobijanje srebra, bakra, ive.
Porodica Fuger je bila jedna od najmonijih bankarskih kua u Evropi. Rodonaelnik porodice je
Hans Fuger, seoski tka. On se pored proizvodnje, bavio i trgovinom, snabdevajui ostale tkae
vunom, koja je stizala iz Venecije. Jakob Fuger je do kraja 15. veka, preko ogromnih kredita, uspeo da
za svoju porodicu obezbedi eksploataciju srebra, bakra, i olova u rudnicima u Tirolu, Korukoj,
Maarskoj. Od 1505. godine, Fugeri su se ukljuili u trgovinu sa Indijom najunosniji posao bio je
uvoz bibera. To im je omoguilo da kreditiraju pape i evropske vladare, pre svega Habzburgovce.
Kao to je Nemaka bila politiki razjedinjena, tako je bila i privredno nepovezana. Na severu je
bila razvijena trgovina. Tu je jo u 13. veku organizovano mono udruenje trgovakih gradova
Hanzeatska liga ili Hanza. U savez je bilo ukljueno preko 100 gradova, a glavnu re su vodili Libek,
Bremen, Hamburg, Riga, Dancig, Keln. Imali su svoje trgovake ispostave, kontoare, u Londonu,
Briu, Bergenu i Novgorodu. Hanza je uspela da stekne monopol u trgovini na Baltiku i Severnom
moru. Vrhunac moi dostigla je u 14. veku. Kasnije su poeli da je potiskuju Holanani i Englezi, a
mo ovih gradova je slomljena posle velikih razaranja u Tridesetogodinjem ratu. Poslednji sastanak
saveza je odran 1669. godine.
Humanizam univerziteti Erazmo Roterdamski Johan Rojhlin Ulrih fon Huten
Prvi univerzitet u Nemakom carstvu je osnovao Karlo IV Luksemburki (1346-1378), u Pragu
1348. godine Karolinum. U sledeih 150 godina, osnovano je jo 15 univerziteta: Be (1365), Keln
(1388), Erfurt (1392), Lajpcig (1409), Trir (1457), Majnc (1477), Vitenberg (1502)

Humanistiki pokret je u Nemaku prodro iz Italije sredinom 15. veka. Prihvatili su ga pojedini
aristokratski krugovi, ali je najjae uporite imao na univerzitetima. (istaknuti humanista Konrad
Celtis, pravo ime Konrad Pikel).
Najznaajniji humanista zapadne Evrope je Erazmo Roterdamski. Njegovo pravo ime je Erazmus
Deziderijus. Roen je 1466. godine. Bio je vanbrano dete jednog svetenika i lekareve erke.
Odrastao je u sirotitu u Gaudi u Nizozemskoj. kolovan je u Gaudi i Deventeru. Tu se upoznao sa
pokretom Devotio Moderna i italijanskim humanizmom. Postao je svetenik 1492. godine. Potom je
otiao u Pariz gde je studirao teologiju. Izdravao se davanjem privatnih asova. Njegov ak, lord
Montdoj, ga je pozvao u Englesku 1499. godine. Tu je upoznao engleskog humanistu Dona Koleta, i
ovaj susret je promenio Erazmov ivot.
Uskoro je Erazmo postao poznat u celoj Evropi. Selio se esto iz jednog intelektualnog sedita u
drugo, gde je predavao studentima i uestvovao u raspravama sa drugim poznatim obrazovanim
ljudima.
Znaajan je njegov rad na kritikom izuavanju Svetog pisma i dela crkvenih otaca. Kao dobar
poznavalac latinskog, grkog i hebrejskog, Erazmo ih je istio od pogreaka i prireivao za tampu uz
komentare.
Period od 1500. fo 1506. godine je proveo uglavnom u Francuskoj i Nizozemskoj. Potom je otiao
u Englesku gde se sprijateljio sa tamonjim humanistom Tomasom Morom i drugim uenim ljudima.
Posle toga je otputovao u Italiju, gde je u Torinu odbranio doktorsku disertaciju 1506. godine, i
prisustvovao spektakularnom ulasku pape-vojnika Julija II u Bolonju. Od 1509. do 1514. godine je
boravio uglavnom u Engleskoj gde se druio sa tamonjim humanistima i drao predavanja, najee
na Kembridu.
Johan Rojhlin (1455-1522), se uz Erazma Roterdamskog, smatra stubom nemakog humanizma.
Obrazovanje je stekao u vie univerziteta (Parizu, Bazelu, Lincu, Milanu, Rimu). On se naroito bavio
istraivanjima u oblasti grkog, latinskog i hebrejskog jezika. Za njega se prialo da je kao student bio
toliko uporan u uenju hebrejskog, da nije putao da neki rabin proe pored njega, a da ga neto ne
pita.
Potom se bacio na uenje Kabale. Cilj Rojhlinovih studija bilo je prouavanje Biblije kako bi
najznaajniji izvor hrianstva kritiki oistio od pogrenih prevoda i tumaenja. Rojhlin, kao i
Erazmo, nije udarao na temelje hrianske religije, nego je zahtevao preporod i oienje crkve od
nepravilnosti. Kada je 1509. i 1510. godine, zbog spletkarenja Pfeferkorna, dolo do carskog ukaza o
unitenju jevrejskih knjiga, Rojhlin se tome suprotstavio. Iz toga se izrodila polemika izmeu
humanista koji su prili Rojhlinu, i katolikih teologa, dominikanaca iz Kelna.
U pamfletima koje je objavio 1511. godine Ono ogledalo; i 1513. godine Protiv kelnskih
klevetnika, Rojhlin je razmatrao pitanja vere, filozofije i naina obrazovanja. Objavio je 1514. godine
Pisma istaknutih ljudi. Humanisti iz Erfurta su objavili satiru Pisma mranjaka, koja je bila
usmerena protiv kelnskih teologa. U njima su se humanisti podsmevali licemerstvu, neprimernom
ivotu i neznanju svetenstva, pre svega loem latinskom, zamerali im na kuhinjskom latinskom,
kako su govorili humanisti.
Drugi uveni nemaki humanista bio je Ulrih fon Huten (1488-1523). Otac mu je bio sitni riter, i
poslao je Ulriha u manastir u Fuldi. Tu je dobio dobro obrazovanje, ali je u 16oj godini pobegao iz
manastira. Postao je vitez-lutalica, i pristalica humanizma. Od svoje 24. do 29. godine je boravio u
Italiji (1512-1517), gde je studirao pravo. Tu je bio ogoren nainom ivota papa i smatrao rimsku
kuriju jednim od neprijatelja nemakog naroda i njegovog ujedinjenja. Ismevao je indulgencije kao
obmanu prostih ljudi. Govorio je: Nije li te stid Julije (II) da prodaje ono to je potrebnije tebi nego
drugima.
Ulrih je matao o ujedinjenoj Nemakoj, i plemikoj demokratiji. Povezao se sa humanistikim
krugovima u Nemakoj, najpre sa Krotusom Rubijanom sa kojim je otiao u Erfurt, gde je uestvovao
u sastavljanju Pisma mranjaka. Uestvovao je i na saboru u Augsburgu i u svom govoru je podrao
predlog pape Lava X da se organizuje pohod protiv Turaka. Podravao je reformaciju u Nemakoj.

Martin Luter i poetak reformacije Luterovo poreklo i mladost oprotajnice i 95 teza

Martin Luter je roen 10. novembra 1483. godine u Saksoniji. kolu je uio u Magdeburgu, a
studirao je na univerzitetu u Erfurtu. Njegov otac je eleo da studira prava. Meutim, Luter je uprkos
tome odluio da stupi u manastir, u red Avgustinaca. Preiveo je udar groma na putu izmeu Erfurta i
sela toternhajma i posle toga se zavetovao da e se zamonaiti. Za svetenika je rukopoloen 1507.
godine, u 24oj godini ivota.
U manastiru se posvetio prouavanju Sv. Avgustina i zavoleo njegove spise. U skladu sa duhovnim
strujanjima toga vremena, i on je bio protivnik sholastiara i Aristotelove filozofije. (cilj sholastike nije
nai istinu, ve shvatiti i opravdati ve objavljenu istinu; argumentima se pozivaju na autoritete
Crkvu, Bibliju). Jedno vreme je, i helenizovao svoje ime u Eleuterije. Malo je mario za knjievnost i
tradicije antikog sveta. Preao je u avgustinski manastir u Vitenbergu u Saksoniji, gde je 1502. godine
osnovan univerzitet i tu je postao doktor i pet godina je predavao Sveto pismo.
Luter je bio ozbiljan i poboan fratar, koji se krajnje disciplinovano pridravao svih strogih pravila
svog reda. On je sebe podvrgavao strogim postovima i stalnom duevnom preispitivanju. Bio je
opsednut pitanjem greha. Mislio je da je toliko grean da se nee moi iskupiti. Vremenom je doao do
zakljuka da je ovek slab da sam sebi izbori spasenje, da se ovek ne moe iskupiti dobrim delima, i
da je izvor spasenja vera. Hrist je taj koji je svojim muenitvom iskupio oveka, a to ne moe uiniti
ni greni vernik, ni svetenstvo. Oprotaj je dar koji se ne moe zadobiti.
Luter je imao prilike da boravi u Rimu, putujui tamo crkvenim poslom, najverovatnije u zimu
1511-1512. godine, i bio je zaprepaen nainom ivota rimskih biskupa.
Svi ovi Luterovi stavovi i razmiljanja nisu ga doveli u sukob sa zvaninim crkvenim krugovima.
Povod za to je bila prodaja indulgencija (oprotajnica).
Najvei problem papa u skupom renesansnom svetu, bila je besparica. Pape su se zaduivale kod
velikih bankarskih kua: Medii u Firenci; ustinijani u enovi; Fugeri u Augsburgu. Izmeu ostalih
vidova prihoda, postojale su i oprotajnice indulgencije. Za izvesnu svotu novca koju bi darovao
crkvi, vernik bi dobijao dokument kojim su njemu, ili nekome od njegovih blinjih, bili oproteni gresi
na onom svetu. To je bilo sasvim uobiajeno u to vreme.
Do velike akcije prodaja oprotajnica dolo je u severnoj Nemakoj zbog novca koji je bio
potreban Albrehtu Hoencolernu, nadbiskupu Majnca. Kao nadbiskup Majnca, bio je jedan od 7
kneeva-izbornika. On je drao tri visoka poloaja, i za to je trebao da isplati veliku svotu novca papi, i
pozajmio je novac od Fugera iz Augsburga. Kao garant za isplatu duga, obavezao se da e slubeno
najaviti i prodavati po Nemakoj indulgencije.
Posle dve godine, od 1515. do 1517. nadbiskup Albreht je prodajom indulgencija pribavio tek
polovinu potrebne svote. Prodaja je nastavljena, i bila je praena propovedima. Ovo je 1517. godine
bilo povereno reitom i obrazovanom dominikancu Johanu Tecelu. On je oprotajnice prodavao uz
propagandnu kampanju. (ustanovio je cenu za svaki greh, a cena je varirala od poloaja, bogatstva).
Knez-izbornik Saksonje bio je Fridrih Mudri. Bio je vaspitan u himanistikom duhu. Osnovao je
univerzitet u Vitenbergu. Iako humanista, bio je ponosan na ogromnu zbirku crkvenih relikvija. Bio je
ozbiljan kandidat za carsku krunu, pored Karla Habzburkog i francuskog kralja Fransoa I, ali je odbio
da ue u izbor. On je Lutera postavio za profesora teologije 1512. godine i Luterovog saradnika i
nastavljaa njegovog dela Filipa Melanhtona za profesora grkog.
Luter se suprotstavio sakupljanju oprotajnica. Pokazali su mu prepis uputstava koja je nadbiskup
Albreht od Majnca dao Tecelu i to ga je razljutilo. On je 31. oktobra 1517. godine u Vitenbergu
prikucao papir na kome je bio ispisan tekst 95 teza o oprotajnicama. On je napao prodaju
oprotajnica kao davanje lanog spokoja prostodunim i lakovernim grenicima. Luter je na kraju
pozvao sve one koji se ne slau sa onim to je u tezama izneto, na teoloku raspravu.

Reakcije na 95 teza podrka u nemakoj javnosti razgovor sa Kajetanom u Augsburgu

1518. teoloki dvoboj sa Johanom Ekom u Lajpcigu 1519. zaotravanje sukoba sa katolikom
crkvom izbor Karla V za cara
U tezama nije bilo ieg to bi jasno ukazivalo na krivoverje. Nadbiskup Albreht nije bio ovek
koga su zanimale teoloke rasprave. Ipak, primetio je da protesti nepoznatog teologa smanjuju prodaju
oprotajnica i priliv novca u njegovu blagajnu.
Papa Lav X se, takoe, nije mnogo obazirao na istup mladog, nepoznatog profesora. Poto je
predstojao izbor za novog cara Svetog rimskog carstva nemake narodnosti, papa nije eleo da
pojaava neraspoloenje Nemaca. Naredio je glavaru avgustinskog reda u Nemakoj da uutka svoje
ljude.
Moda bi se Luter i povukao da nije dobio jaku podrku u Nemakoj. Najvanije je da ga je uzeo u
zatitu saksonski knez-izbornik Fridrih Mudri. On se nije mnogo razumeo u teoloke pojedinosti, ali je
bio ponosan na univerzitet koji je osnovao i gajio je, kao i veina Nemaca, netrepeljivost prema
Italijanima.
Nemaka je tokom 15. veka doivljavala privredni uspon. Njeno graanstvo i plemstvo nisu bili
zadovoljni time to se sve odluke o verskim pitanjima donose u Rimu. I nemaka inteligencija,
zahvaena humanistikim uenjem, je stala na stranu Lutera.
Dominikanski red, iji je fratar bio i Tecel, bio je zaduen za iskorenjivanje jeresi, i imao je vodeu
ulogu u Inkviziciji. Dominikanci su smatrali da je Luter jeretik, i pokuali su to da dokau. Tvrdili su
da je Martin Luter doveo u pitanje autoritet pate, to jeste jeres.
Papa je poslao kardinala Kajetana da obavi razgovor sa Luterom. Od 12. do 14. oktobra 1518.
godine, Luter je u Augsburgu odgovarao pred Kajetanom. Kardinal nije eleo da raspravlja o
oprotajnicama nego o pobuni protiv papinog autoriteta, i naredio je Luteru da povue svoje rei.
Prijatelji su Lutera, u toku noi, na brzinu odveli iz Augsburga. Luter je tada napao papu. tampao
je rezime svojih sasluanja pred Kajetanom i dodao mu komentare; takoe, tu je i napao uenje o
Boanskom prvenstvu i nepogreivosti Svete stolice.
Papa je i dalje bio popustljiv. Car Maksimilijan I je bio na samrtnikoj postelji, i politike strasti u
Nemakoj su se razbuktale. Francuski kralj Fransoa I je preko svojih agenata delio velike svote novca
po Nemakoj, kako bi sebi obezbedio podrku u izboru za carsku krunu.
Tokom prvih meseci 1519. godine, Luter se intenzivno posvetio prouavanju pitanja o poloaju i
nadlenosti pape. Uporeujui zvanian stav crkve i Bibliju, doao je do brojnih dokaza da papa nije
neprikosnoveni poglavar crkve. Vrhovna vlast nad crkvom pripada Optem crkvenom saboru.
Sledei korak u razmimoilaenju Lutera sa katolikom crkvom bila je njegova rasprava sa
Johanom Ekom. Johan Ek je bio dominikanac, i profesor teologije. Rasprava izmeu njih dvojice je
odrana u junu i julu 1519. godine u Lajpcigu, u dvorani zamka Plajsenberg.
Johan Ek je bio veoma vet u raspravama i zbunjivao je Lutera svojim pitanjima. Luter se veoma
loe snaao. Ek je postepeno navodio Lutera da iznese stavove koji su bili slini husitskoj jeresi. Luter
je bio dosledan, i vie je bio usmeren na ono to je on smatrao istinom nego na to da pobedi u diskusiji.
Suoen sa Ekovim lukavim pitanjima, Luter je uradio upravo ono to je Ek eleo. Takoe, Ek je naveo
Lutera da kae kako i crkveni sabor moe da pogrei; i priznao je da je Jan Hus bio delimino u pravu.
Luter je preao taku sa koje nije bilo povratka. Krenuo je dalje u sukob sa katolikom crkvom i
poeo svoje potpuno odvajanje od nje.
Nakon izbora Karla Habzburkog za cara (panski kralj 1516, car 1519-1556) 28. juna 1519.
godine, u Nemakoj se pojaavala netrepeljivost prema papi Lavu X. Karlo V se nalazio u paniji i jo
nije stigao u Nemaku kako bi sredio stanje.
U toku 1520. godine, Martin Luter je napisao, izmeu ostalog, tri rasprave koje su inile temelj
njegove reforme: Hrianskom plemstvu nemakog naroda, Vavilonsko suanjstvo crkve, i O slobodi
hrianina.

Prva rasprava, koju je, za razliku od sledee dve, pisao na nemakom, bila je najrevolucionarnija
od svih njegovih spisa. Pozvao je nemake vladare da na osnovu svog poloaja uzmu sebi za pravo
da reformiu crkvu, poto svetenici ne ele da to sami uine. Luter je smatrao da je reforma
neizvodljiva ako se ne uniti papska mo u Nemakoj, i to su trebali da uine kneevi. Traio je od
vladara da oiste crkvu, da spree razuzdanost i korupciju kod svetenstva, da reformiu univerzitete,
da donesu zakone o moralnoj reformi.
Otvoren sukob sa papom Luter spaljuje papsku bulu ekskomunikacija Sabor u Vormsu
1521. godine
Papa je shvatio da je svojom pomirljivou pustio Lutera da ode suvie daleko. Doneo je 15. juna
1520. godine bulu Exsurge Domine (Ustani Gospode, ili tako nekako) kojom je osudio Luterove
stavove kao jeretine. Vei deo bule je sastavio dominikanac Johan Ek. Vernicima je nareeno da
spaljuju Luterove spise gde god ih nau. Samom Luteru je dat rok od dva meseca da se javno pokaje ili
e biti ekskomuniciran.
Stanje u Nemakoj je ilo Luteru na ruku. Biskupi, kneevi i univerziteti su nerado dozvoljavali da
se bula objavi na njihovom podruju jer su strahovali od negodovanja stanovnitva.
Luter je 9. decembra 1520. godine, pred gomilom graana, profesora i studenata, koja se okupila
izmeu zidina Vitenberga i reke Labe, javno spalio knjige kanonskog prava, papske dekrete i bulu.
Mesec dana kasnije, 3. januara 1521. godine Luter je izopten iz crkve. Papa je tako doneo odluku,
sada se ekalo da se vidi ta e uraditi car. Karlo V nije bio u dobrim odnosima sa papom Lavom X, ali
nije mogao da otkae poslunost Rimu, jer ako bi podrao reformaciju, izgubio bi podrku panije,
koja je bila najjai oslonac njegove moi.
Karlo V je aprila 1521. godine otvorio sabor u Vormsu. Luteru je car garantovao bezbednost
ukoliko doe u Vorms, i Luter je tako i uradio. U prisustvu cara, Luter je bio spreman da prizna neke
greke, ali ne i da opovrgne napad na papu. Nakon 24h razmiljanja, Luter je rekao da ne moe i da
nee da opozove ono to je rekao; i da nee ii protiv savesti. Potom se povukao u svoje boravite. Od
strane cara i Sabora stavljen je van zakona.
Boravak u Vartburgu prevod Biblije na nemaki 1521-1522. godine
Za Lutera se pobrinuo njegov zatitnik Fridrih Mudri. On je organizovao lanu otmicu, poto je
prethodno o tome obavestio Lutera. Luter je odveden u zamak Tirnig, i pustio je da mu izrastu brada i
kosa. Dobio je raskono odelo i ma, i predstavljao se kao vitez Georg. Potom se premestio u zamak
Vartburg (tu je bio i Hitler zatvoren). Njegovo dobrovoljno zatvorenitvo je trajalo godinu dana, od
maja 1521. do 1. marta 1522. godine.
Muilo ga je pitanje greha i borba sa avolom, i bio je telesno i duhovno klonuo. Ipak, ubrzo se
oporavio, i krenuo da prevodi Bibliju na nemaki. elja da Sveto pismo prevede sa latinskog na
govorni narodni jezik je velika tekovina Lutera i ostalih reformatora. Poto je Biblija najitanija knjiga
i temelj hrianskog verovanja i kulture jednog naroda, njen prevod je bio i vaan korak ka
obrazovanju modernog knjievnog jezika. Prevod je revidirao njegov mlai kolega, prijatelj, i
nastavlja njegovog dela Filip Melanhton. Nemaka Biblija je zavrena 1534. godine i uz Luterove
crkvene pesme postala je jedan od stubova reformacije i nemake kulture.
Nastavak Reformacije Filip Melanhton naela Luterovog verouenja
Dok je Luter bio u dobrovoljnom izgnanstvu u Vartburgu, reformacija se produbljivala. U tome je
najveu zaslugu imao Filip Melanhton. Kao dobar naunik, postao je profesor grkog na univerzitetu u
Vitenbergu. Bio je umerenije naravi i skloniji kompromisu od Lutera.
Od 1525. do 1528. godine postavljeni su temelji reformisane crkve u Nemakoj, i u pogledu
verouenja i organizaciono:
1) Odbaena je vlast pape.

2) Ukinuti su manastiri. Manastirska imanja su pripala kneevima koji su na svojoj teritoriji

sproveli reformaciju.
3) Ukinut je celibat svetenika.
4) Od sedam svetih tajni, Luter i njegova crkva su priznavali samo tri: krtenje, ispovest i priest;
kasnije samo dve: krtenje i priest. Priest je i za vernike uvedena u oba vida (i vinom i hostijom).
5) Poto nije priznavana sveta tajna rukopoloenja svetenika, on nije vie bio posveeno lice, ve
samo najobrazovaniji vernik. Svako ko je bio krten smatran je hrianinom i u sluaju da je imao
odgovarajue obrazovanje i vodio primeran ivot, mogao je biti svetenik; to je tzv. laiko svetenstvo.
6) Odbacio je sveto predanje i sve ostale sastojke obreda i verovanja za koje se smatralo da nisu
utemeljeni u Svetom pismu.
7) Odbacio je misu, tj. rimokatoliko bogosluenje kao vrstu duhovnog oivljavanja Hristove
rtve. Uveo je propoved. Bogosluenje vie nije bilo na latinskom, nego na nemakom jeziku. Prvih
osam pesama je napisao Luter i objavljene su u Vitenbergu 1524. godine. Najuveniji Luterov psalam,
Bog je na, tvrdi grad, je nastao 1527. godine.
Izgled crkava je pojednostavljen. Luteranske crkve nisu bile ukraene slikama i skulpturama, a
orgulje su zadrane.
Luteranska crkva je zadrala biskupe, koji su nadgledali rad svetenstva, ali vie nisu imali velika
prava kao u katolikoj crkvi. Na elu crkve nalazila se konzistorija (savet), telo koje je imenovao
vladar. U njega su ulazili pravnici i teolozi.
Luter se oenio bivom monahinjom Katarinom fon Bora sa kojom je imao 3 sina i 3 erke.
Podsticao je i ostale svetenike i monahe da se ene. U njihovoj kui, se okupljao veliki broj Luterovih
sledbenika, sa kojima je Luter raspravljao o teolokim i drugim problemima. Jedan od Luterovih
prijatelja je poeo da zapisuje ta se sve govorilo za stolom. Jedan od Luterovih sagovornika,
Aurifaber, je posle 20 godina, objavio izbor iz razliitih zbirki ovih zapisa. Tako je nastala knjiga
Razgovori za stolom, znaajan, ali ne sasvim pouzdan izvor.
Tok Reformacije u Nemakoj 1522-1555. godine
Luterova pobuna je snano odjeknula u Nemakoj. Svaki sloj stanovnitva je u Luterovih 95 teza
video i izraz svojih tenji. Svetovni kneevi su videli priliku da oduzmu crkvi njene ogromne posede i
ojaaju svoju mo u odnosu na cara. Sitno plemstvo, riteri, su takoe eleli da dobiju svoj deo u
raspodeli crkvenih imanja. Graanstvo, zanatlije, i trgovci su eleli jeftinu crkvu, a najsiromaniji
slojevi su u crkvi videli feudalca i stub nepravednog poretka.
Tako je Nemaka bila zahvaena nizom socijalnih pobuna, koje su dobijale razmere graanskog
rata. To su Ustanak ritera 1522-1523; Veliki seljaki rat 1524-1525; i dva malkaldenska rata
1546-1547 i 1552-1555. godine.
Riterski rat (1522-1523)
Prvi su se digli na oruje riteri. To je bio tzv. Riteski rat 1522-1523. godine. Voe riterske stranke
bili su Franc fon Zikingen i Ulrih fon Huten.
U avgustu 1522. godine, Zikingen je okupio, u Landau, skuptinu plemia rajnske oblasti i
susednih zemalja. Na toj skuptini je potpisana Povelja bratskog sporazuma, kojom su se ujedinjavali
riteri. Zikingen je odluio da napadne biskupa Trira Riharda.
Riterska vojska je septembra 1522. godine napala Trir. Zikingen je oekivao da e graani prei
na njegovu stranu, ali su oni ostali vreni nadbiskupu. Luterove pristalice nisu elele da se pridrue
riterskom ustanku. Posle pet uzaludnih juria, riteri su digli opsadu.
Kneevi, okupljeni u vapsku ligu, su krenuli da gue ustanak. Lako su potukli ritere, i krenuli da
unitavaju njihove zamkove. Zikingen je smrtno ranjen, a Huten je pobegao. Erazmo Roterdamski je u
Bazelu odbio da mu prui utoite. U Cirihhu ga je zbrinuo vajcarski reformator Ulrih Cvingli.

Seljaki rat 1524-1525 anabaptisti

Seljaki nemiri su zahvatili gotovo celu Nemaku. Veliki ustanci su podignuti u tri oblasti:
vapskoj i varcvaldu, Frankoniji, Tiringiji i Saksoniji.
Na Veliki seljaki rat su veliki uticaj imale ideje reformacije. Luterovi sledbenici, kao Andreas
Karltat i Tomas Mincer, su u svojim propovedima iznosili ideje o drutvenoj jednakosti i zagovarali
ruenje postojeeg feudalnog poretka, za koji su smatrali da nije u skladu sa hrianskim uenjem.
Kasnije e se na temelju ovog uenja obrazovati niz sekti koje su poznate pod imenom anabaptisti.
Pristalice ovog uenja su, uglavnom, bili zanatlije, siromani seljaci, rudari. Ime su dobili poto su
odbacivali krtenje dece jer za to nisu nali potvrdu u Svetom pismu. Oni su odbijali da obavljaju
javne slube, zaklinju se, slue vojsku, reavaju sporove pred sudom. Zalagali su se za slobodu
savesti i odvajanje crkve od drave. Takoe, odbacivali su privatno vlasnitvo i traili zajednicu
imovine.
Jedan od anabaptista bio je Tomas Mincer. On je maja 1520. godine stao na elo verskog pokreta
u gradii Cvikau. On je pristalice naao meu zanatlijama, najvie suknarima. Mincer, Nikolas troh,
Tomas Drekel i Markus Tome, tzv. Proroci iz Cvikaua su eleli da osnuju Hristovo kraljevstvo, tj.
dravu bez kralja, bez sudija i bilo kakvih inovnika, i bez crkve. Poto su vlasti u Cvikau suzbile
pokret, Proroci iz Cvikaua su se sklonili u Vitenberg.
Kada se Luter vratio iz Vartburga, poeo je da zavodi red u Vitenbergu; on je bio protivnik
radikalnije reformacije.
Mincer je pred kraj 1524. i poetkom 1525. godine sastavio Artikelbrief (Pismo s tezama), koje je
predstavljalo program budueg ustanka.
Kada je ovo pismo nastalo, ustanak je ve poeo u junom varcvaldu, u grofoviji tilingen.
Istovremeno su poeli nemiri u gradiu Valdsgut, gde je delovao anabaptistiki propovednik
Hubmajer.
Da bi dobili na vremenu, predstavnici vlasti su poeli pregovore sa seljacima, koji su se otegli kroz
februar i mart 1525. godine. Mincer je bio protiv pregovora. vapski savez (osnovan 1488) je
predloio seljakim voama da napiu svoje zahteve i albe. Tako je nastao dokument, poznatiji kao
12 taaka.
Dok su pregovori tekli, vapski savez je sakupio vojsku, iji zapovednik je bio Georg Truhzes.
On je posle nekoliko borbi uspeo da organizuje nove pregovore, potkupljujui nepismene seljake
voe. Sa pojedinim ustanikim odredima je sklopio sporazum u Vajngartenu.
Ustanak u Frankoniji, je poeo, otprilike, u isto vreme kada i u vapskoj. Centar ustanka bio je
grad Hajlbron u kome je prevladala revolucionarna struja, koja je aprila 1525. godine otvorila vrata
seljakoj vojsci. Seljake su predvodili osiromaeni plemii, kao npr. Florijan Gajer.
Ipak, dolo je do razdora u ustanikim redovima. Jedan deo pomirljivijih voa, na elu sa
Vendelom Hiplerom, izabrao je za vojnog zapovednika plemia Geca fon Berlingena. Sa druge
strane, ostala je borbena struja sa odredima kojima su komandovali Jeklajn Rorbah i Florijan Gajer.
Umerenjaci su 9. maja 1525. godine sastavili tzv. Hajlbronski program koji je u veoj meri
sadravao zahteve u korist graana nego seljaka.
Dok su seljaci formulisali svoje zahteve, na Frankoniju je krenuo Georg Truhzes. Graanstvo je
odmah poelo pregovore sa Truhzesom. Seljaci su uvideli da su izdati. Poslednji otpor pruili su
ustanici u Vircburgu. Ipak, gradsko vee je otvorilo vrata Truhzesovim trupama koje su savladale
ustaniku vojsku.
U severnoj Nemakoj, Saksoniji i Tiringiji, voa ustanka bio je Tomas Mincer. On se posle
putovanja po jugu Nemake, nastanio u gradu Milhauzenu.
Vojska pod zapovednitvom saksonskog kneza je krenula prema ustanicima. Mincerov odred nije
bio ni obuen ni disciplinovan. Kod Frankenhauzena je ustanika vojska potuena. Mincer je
zarobljen, i sa svojih 50ak sledbenika pogubljen.
Milhauzen se predao 25. maja 1525. godine.
Luter je osudio ustanak i anabaptiste. Ogoren ustankom i zlodelima koja su poinili ustanici,
Luter je napisao na etiri stranice spis Protiv ubilakih hordi seljaka.

Minsterska komuna 1534-1535

Posle seljakog rata, 1533. godine grupa anabaptista je nala plodno tlo u Moravskoj, kao i u
Holandiji. Anabaptisti iz Minstera u Vestfaliji, pod vostvom biveg luteranskog propovednika
Bernarda Rotmana, su se suprotstavili svom feudalnom gospodaru, katolikom biskupu.
Poetkom 1534. godine, u Minster su doli i holandski proroci, Johan Matijasun, i njegov uenik
Johan Bojkelsun, poznatiji kao Johan iz Lajdena. Njihove pristalice su februara 1534. godine zauzele
gradsku skuptinu i potom su svi oni koji su odbili da im priu proterani. Grad je proglaen utoitem
potlaenih.
Biskup Minstera je sakupio vojsku, i poeo opsadu grada. Matijasun je sa vojskom izvrio juri, ali
je poginuo. Vostvo je tada preuzeo Johan iz Lajdena. On i njegove pristalice su stvorili pravu
teokratsku dravu, koja je postojala godinu dana.
Johan iz Lajdena je proglaen kraljem Novog Sinaja. Doneo je zakone o ukidanju privatne svojine,
i uvoenju zajednice dobara. Disciplinu je strahovladom odravao Kniperdolnik nosilac maa.
Pozivajui se na Stari zavet uveo je poligamiju.
Poto je bilo jasno da se Minster ne moe odbraniti, Johan iz Lajdena je dozvolio da svi koji ele
napuste grad i da se predaju. Minster je osvojen juna 1535. godine, poto su neki graani otvorili
kapije biskupovoj vojsci.
Anabaptisti posle Seljakog rata i Minsterske komune Huteriti u Moravskoj i Menoniti u
Nizozemskoj
U Moravskoj je 1526. godine osnovana verska zajednica na elu sa Jakobom Huterom
Huteritska braa. Huter je pogubljen 1536. godine, ali su Huteriti opstali. Njihov centar je bio
Nikolsburg. Huteriti su bili asovniari, prepisivai, noari, keramiari. Teko su stradali u vreme
Tridesetogodinjeg rata (1618-1638) 1621. godine, a 1622. su proterani iz Moravske.
Druga znaajna anabaptistika zajednica bili su Menoniti u Holandiji. Dobili su ime po svom
osnivau Menu Simonsu.
Kneevska reformacija sabori u Nirnbergu, Regenzburgu i pajeru Augzburka
veroispovest
Posle ritera i seljaka, na scenu su stupili nemaki kneevi. Odluka sabora u Vormsu (1521) o
stavljanju Lutera i njegovog uenja van zakona je odgoena.
Dravni sabor u Nirnbergu je 1522. godine potvrdio odluku iz Vormsa, ali je na neodreeno vreme
odloio njeno stupanje na snagu. Katoliki kneevi su u Regenzburgu 1524. godine sklopili savez
protiv Luteranaca.
Da bi se odbranili, protestantski kneevi su iste, 1524. godine, u Torgau sklopili odbrambeni savez.
Odrana su dva dravna sabora u pajeru. Na prvom, 1526. godine, Luteranci su izborili odlaganje
sprovoenja vormskog edikta. Na drugom pajerskom saboru, 1529. godine, katolika veina je
odbacila zakljuke iz 1526. godine i traila da se silom sprovede Vormski edikt. Na ovu odluku je 6
luteranskih kneeva i 14 gradova uloilo protest, od koje re protestant za pristalice reformacije vodi
poreklo. Car Karlo V je potom sazvao novi sabor u Augsburgu.
Karlo V je sabor u Augsburgu sazvao 1530. godine. Luter i njegove pristalice su odluili da
formuliu naela svoje vere i predoe ih caru i saboru. To je dokument koji se naziva Augsburka
veroispovest. Augsburkoj veroispovesti su prethodili tzv. lanci iz vabaha, gde je Luter u 70 taaka
povukao jasnu razliku izmeu njegovih verskih naela i uenja drugog reformatora, vajcarca Ulriha
Cvinglija. lanke iz vabaha je ublaio Filip Melanhton. Od 28 lanaka Augsburke veroispovesti, 21
se slagao sa uenjem rimokatolike crkve.
Papska delegacija na Saboru, koju je predvodio Lorenco Kampeo, je odbila sporazum sa
protestantima to je izraeno u dokumentu Confutatio (Opovrgnuti) iz avgusta 1530. godine.
Augsburki sabor, okonan novembra 1530. godine je doneo odluku da se izvri Vormski edikt.

malkaldenski ratovi Augzburki verski mir

Protestantski kneevi su se osetili ugroenim. Sastali su se decembra 1530. godine u
malkaldenu. Raspravljali su o merama odbrane. Poetkom 1531. godine, pod vostvom Filipa
Hesenskog (on je meu prvima, od 1524. godine poeo da sprovodi reformaciju u Hesenu), stvoren je
oruani defanzivni savez malkaldenski savez.
U to vreme, 1532-1541., Karlo V je bio odsutan. Ratovao je sa Francuzima i predvodio je pohod
protiv Turaka na Tunis. Carstvom je upravljao njegov brat Ferdinand. Kada se vratio, Karlo V je
1541. godine na saboru u Regensburgu pokuao da izmiri katolike i protestante, ali ni jedni ni drugi
nisu to eleli da uine. Karlo je potom reio da to uini silom. Sklopio je 1544. godine mir sa
Francuzima u Krepiju (Osmi italijanski rat 1542-1544). Papa je 1545. godine otvorio Tridentski
sabor. Karlo V je odluio da pokori pobunjene gradove i kneeve.
Prvi malkaldenski rat je trajao od 1546. do 1547. godine. Pobedili su car i katolici. Presudno je
bilo to je na njihovu stranu stao saksonski vojvoda Moric, od protestanata nazvan Juda. Moric je bio
protestant, ali je eleo da smeni Johana Fridriha, predstavnika druge grane porodice iji su pripadnici
nosili titulu kneza-izbornika.
Moric je tako preao na stranu cara. Vanu pobedu su katolici odneli u blizini Milberga na Labi
24. aprila 1547. godine. U ovoj bici vanu ulogu su odigrale panske trupe koje je predvodio vojvoda
od Albe (Fernando Alvarez de Toledo).
Izbornik Johan Fridrih i landgraf Filip Hesenski su zarobljeni. Car je potom uao u Vitenberg, gde
je Johan Fridrih potpisao kapitulaciju 19. maja 1547. godine kojom je titulu izbornika ustupio Moricu
Saksonskom.
Ipak, pobeda kod Milberga nije reila Karlove probleme, i nije dovela do uspostavljanja verskog
jedinstva u carstvu. Karlo V je opet sazvao sabor u Augsburgu koji je zasedao od septembra 1547.
do maja 1548. godine. Na njemu je donet dokument, tzv. Interim, kojim je pokuao da pomiri
katolike i protestante, ali opet bez uspeha.
Potom je Moric Saksonski istupio protiv cara. Hteo je da oslobodi tasta (Filipa Hesenskog - Moric
je bio oenjen njegovom erkom) i povrati ugled koji je zbog izdaje izgubio. On i protestantski
kneevi su potraili saveznika u francuskom kralju. Ugovorom u amboru 1552. godine oni su
priznali Anrija II (1547-1559) za vikara (namesnika) carstva i dozvolili mu da zauzme tri biskupije
Mec, Tul i Verden.
Moric Saksonski je pokuao da zarobi Karla V u Insbruku, ali mu je car pobegao. Potom se Moric
Saksonski nagodio sa bratom Karla V, Ferdinandom, u Pasau, i prikljuio pohodu na Turke u
Maarskoj. Posle toga, Moric je zaratio protiv Alberta Alkibijada markgrofa Brandenburga. Moric ga
je potukao 9. jula 1553. godine kod Ziverzhauzena.
Rat izmeu protestanata i katolika u Nemakoj je okonan Augsburkim verskim mirom 25.
septembra 1555. godine. Osnovni princip na kome je ostvaren mir bio je cuius regio eius religio
ija zemlja onoga i vera.
ULRIH CVINGLI I REFORMACIJA U CIRIHU
vajcarska konfederacija se, poetkom 16. veka, sastojala od 13 punopravnih kantona, i izvesnog
broja tzv. potinjenih teritorija u koje su konfederacija i njeni lanovi slali svoje namesnike fogte.
Ove potinjene zemlje su bile rezultat osvajanja na raun Austrije, Savoje i Milana.
Osnovno jezgro konfederacije inili su tzv. umski kantoni (vic, Uri, Untervalden) koji su
sklopili izmeu sebe savez jo krajem 13. veka (1291), a zatim su im se pridruili Lucern i Cug.
Vlast u pojedinim kantonima je pripadala privilegovanom gornjem sloju. U umskim kantonima, to
su bili krupni zemljoposednici, a u gradskim kantonima, patricijski rodovi.
Ulrih, ili Hulderih Cvingli je roen 1484. godine u seljakoj porodici u aplskom selu
Vildhauzenu. Uio je u Beu kod humaniste Konrada Celtisa, i predavao je latinski jezik u Bazelu.

Bio je humanista i dobar poznavalac antike. Svetenik je postao u Glarusu 1506. godine. U Ajnzidelnu
je prvi put 1516. godine, poeo da izraava, nezavisno od Lutera, reformatorske ideje.
Preao je 1518. godine u Cirih. Na njegovo navaljivanje, vlasti u Cirihu su zabranile prodaju
indulgencija 1522. godine. Cvingli je istupao i protiv celibata svetenika. U svojim reformatorskim
zahtevima naiao je na punu podrku gradskog vea u Cirihu. Od 1523. do 1525. godine u Cirihu je
izvrena reformacija. Najpre je izvrena konfiskacija manastirskih imanja. Potom su ukinuti misa,
potovanje ikona i svetaca, i uvedena je priest u oba vida. Za razliku od Lutera, Cvingli nije verovao
u transupstanciju (tj. u pretvaranje hleba i vina u telo i krv Hristovu prilikom priea). On je smatrao
priee samo simbolinom radnjom koja se obavlja kao uspomena na tajnu veeru.
Osobenost Cvinglijeve reformacije bila je u tome to je itava reforma tekla pod nadzorom, i uz
uee gradskih vlasti.
Cvingli je po uverenju bio republikanac. Zagovarao je tezu da svetovne vlasti imaju presudnu re u
upravljanju crkvom. Cvingli je imao politiku zamisao o ujedinjenju vajcarske u federaciju
graanskih republika, pod vostvom Ciriha i Berna. Tome su se suprotstavili umski kantoni. Oni su
optuivali Cvinglija da eli da uspostavi neogranienu vlast, i sklopili su savez sa Austrijom. Sukob se
sve vie zaotravao, a 1529. godine je dolo do rata izmeu Ciriha i pet umskih kantona. U bici
kod Kapela 11. oktobra 1531. godine cirika vojska je potuena, a Cvingli je pao u borbi.
Cvinglija je u Cirihu nasledio, kao glavni pastor, Hajnrih Bulinger. On je odravao prepisku sa
reformatorima u celoj Evropi, pa je Cirih postao predvodnik i uzor mnogih protestantskih gradova.
Cvingli se sastao sa Luterom, kako bi pokuali da ustanove jedinstvo reformisanih crkava. Filip
Hesenski je organizovao sastanak u Marburgu 1529. godine. Luter, Cvingli, Melanhton, Martin
Bucer i Ekolampadius su se sastali. Iako su bili saglasnii u mnogim pitanjima, Luter i Cvingli su se
razili oko priea.
AN KALVIN I REFORMACIJA U ENEVI
an Kalvin je roen 1509. godine u Noajonu u Pikardiji. Njegov otac je eleo da an bude pravnik,
i poslao ga je da to studira. an je najpre sluao teologiju u Parizu, a potom prava u Buru i Orleanu.
Potom se vratio u Pariz, gde je izmeu 1532. i 1534. godine preao u protestantizam.
Zbog progona protestanata, koje je naredio kralj Fransoa I, Kalvin je morao da napusti Pariz.
Otiao je u Nemaku, a potom u vajcarsku, u Bazel. Tu je napisao svoje najznaajnije delo Ustanove
hrianske vere (Nauk vere hrianske), u kome je izloio svoje uenje. Odatle je na poziv Gijoma
Farela otiao u enevu, koja je ve bila pod uticajem reformacije.
Kalvin je eleo da enevskoj crkvi osigura red. Ipak, doao je u sukob sa gradskim vlastima, te su i
on i Farel prognani 1538. godine. Kalvin je otiao u Strazbur, gde je postojala brojna zajendica
izbeglih francuskih protestanata. Tu je Kalvin nauio mnogo o veri, bogosluenju i crkvenoj
organizaciji od reformatora Martina Bucera. Preveo je svoje Institute na francuski jezik. U
meuvremenu, eneva se nala u haotinom stanju, i pozvala je Kalvina da se vrati.
Kalvin je bio pod uticajem Sv. Avgustina i Martina Lutera. Temelj Kalvinove veronauke je uenje
o predestinaciji, tj. predodreenosti. Bog je u svojoj premudrosti unapred neke ljude predodredio za
spasenje a druge za venu patnju; tj. ovek deluje u pravcu u kojem je predodreen, i ovek ne moe
znati zato je to tako. Poto niko ne zna da li je predodreen za spasenje, ovek mora u to da veruje i
da svojim ivotom i radom to potvruje. ovekov ivotni poziv, profesija, poistoveivan je sa viim
pozivom, od Boga. Uenje o predestinaciji je, kod prvih Kalvinista, vodilo ka svetovnjakom
asketizmu.
Ureenje kalvinistike crkve je prezviterijansko, to znai da su na elu zajednica stajala vea.
Episkopat je ukinut. Postojala su etiri reda ljudi koji su upravljali crkvom: pastori, stareine,
propovednici (uitelji) i akoni. Kalvinistiki svetenik (pastor) bio je u stvari, obrazovani vernik
koji je rukovodio bogosluenjem. Na elu crkvene optine bilo je vee, konzistorija, koje su inili
pastor i stareine (prezviteri). Pastori su birali pastore. Stareine je imenovalo gradsko vee,
uglavnom iz svojih redova, u dogovoru sa pastorima.

Kalvin je strogo vladao enevom. Teko je bilo razgraniiti nadlenosti crkve i svetovnih vlasti,
poto su se Kalvin i Konzistorija u sve meali. Ovakva sprega crkve i drave, i mere da se iskoreni
nemoral, sujeverje, i ostaci katolianstva, pretvorili su se u enevi, a potom i u drugim kalvinistikim
zajednicama, u pravu tiraniju nad vernicima.
I pored njegove strogosti, u enevu su poeli da stiu protestanti iz cele Evrope. Najvie iz
Francuske, zatim Engleske, kotske, Nemake. U gradu je 1559. godine osnovana akademija, u kojoj
su se kolovali budui protestantski propovednici iz cele Evrope. Za rektora je postavljen francuski
reformator Teodor Beza.
Kalvinovo uenje se u raznim oblicima irilo van vajcarske i postalo je osnova za stvaranje
razliitih reformatorskih veroispovesti. Cvinglinijanstvo je ostalo u granicama vajcarske, Luteranska
(evangelistika crkva augsburke veroispovesti) na severnu Nemaku, Skandinaviju, Slovaku.
Kalvinizam je najraireniji vid reforme. iroko je prihvaen u Engleskoj, kotskoj, Holandiji,
Francuskoj. Sa svojim stavom prema radu, tednji, skromnom ivotu, kalvinovo uenje je pogodovalo
i razvitku kapitalizma.
PROTIVREFORMACIJA
U samoj katolikoj crkvi se ve due vremena govorilo o potrebi da se ona reformie. Pojava
reformacije je uinila da katolika crkva ubrzano pristupi unutranjim reformama. Veliki deo ovih
aktivnosti je bio usmeren na suzbijanje protestantizma, i zbog toga se za ovaj pokret u katolikoj crkvi
koriste dva pojma: Katolika reformacija i Protivreformacija.
Jezuitski red mladost i preobraenje Ignacja Lojole hodoae u Jerusalim studije
osnivanje jezuitskog reda
U paniji je crkva poela reforme ranije nego u drugim evropskim zemljama. To je jedan od
razloga zato reformacija nije zahvatila ovu zemlju. Kardinal Himenez de Sizneros je redovnicima i
fratarima nametnuo siromatvo. Otvorio je univerzitet u Alkali gde su se kolovali svetenici. Izmeu
1502. i 1517. godine, grupa naunika je izdala vie-jezinu Bibliju u 6 tomova, tzv. Complutum iz
Alkale. Uporedo su bili dati tekstovi na hebrejskom, grkom i latinskom jeziku, kao i pratee
primedbe. Takoe, na istotu vere u paniji pazila je i Inkvizicija.
Takoe, osnovan je i novi red u katolioj crkvi koji je bio nosilac protivreformacije jezuiti.
Osniva reda bio je Ignacio Lojola. Lojola je roen 1491. godine u Baskiji. Vaan trenutak u
njegovom ivotu se desio tokom Italijanskih ratova, maja 1521. godine. Naime, dok je branio prolaz
grada Pamplone (koju su opsedali Francuzi), kroz jedan otvor u zidu, topovsko ule mu je smrskalo
desnu, i povredilo levu nogu.
Usled neadekvatnog leenja, trpeo je velike bolove, ali je sve podneo. Dok se opravljao itao je
pobone knjige, i jednom mu se ukazala Bogorodica, i tada je odluio da se posveti monakom ivotu.
Poneen krstakim idealom, eleo je da prvo ode na hodoae u Jerusalim.
Put ga je vodio preko Barselone, ali zbog kuge nije mogao da ue u grad, te se nastanio u gradiu
Manresi, gde je ostao godinu dana. Tu je doneo odluku da se do kraja pokori pravilima crkve, da
postane njen ratnik. U Manresi je napisao osnov za svoje delo Duhovne vebe, koje je konano
uobliio u Rimu 1541. godine. Ova knjiga je prirunik koji sadri jasna uputstva za niz vebi i molitvi
koje treba da ojaaju volju.
Lojola je 1523. godine otiao na hodoae u Jerusalim. Po povratku, poeo je studije u Barseloni,
a zatim je 1526. godine preao u Alkalu, spremajui se da se zaredi. Oko sebe je okupio grupu slinih
ljudi, to je izazvalo sumnju inkvizicije, jer se smatralo da on hoe da osnuje sektu. Napustio je
paniju 1528. godine, i nastavio studije na Sorboni u Parizu. Meutim, i tu je prijavljen inkviziciji. U
Parizu je naao estoricu odanih ljudi, sa kojima je osnovao udruenje, osnovu budueg jezuitskog
reda; to su bili: Franja Ksavijer, Pjer Lefevr zvani Faber, Lainez, Salmeron, Bobadilja i
Rodrigez.

U kapeli Svetog srca na Monmartru, 15. avgusta 1534. godine, ova mala grupa se zavetovala na
istotu i siromatvo. Zakleli su se da e otii u Palestinu i tamo se posvetiti preobraanju Turaka. Ako
to bude nemogue, ponudie svoje usluge papi. U Veneciju su stigli 1537. godine. Tu je Lojola
rukopoloen za svetenika. Potom su otili u Rim i (zbog rata sa Turcima nisu mogli da se posvete
misionarskom radu meu njima) stavili se papi na raspolaganje. Tu su u prolee 1539. godine osnovali
Drubu Isusovu, a zadatak im je bio da poduavaju decu i nepismene.
Ostalo je da papa Pavle III bulom potvrdi osnivanje reda Drube Isusove, to je i uinio 27.
septembra 1540. godine.
Organizacija reda nain delovanja jezuita misionarstvo borba protiv protestanata
Pravila reda je napisao Ignacio Lojola. Na elu reda bio je praepositus generalis general reda,
nazivan jo i Crni papa, sa svojih sedam savetnika. Biran je doivotno. On je savetnike morao da
saslua, ali ne i da uvai njihovo miljenje. Najvii organ bio je congregatio generalis glavna
skuptina koja je mogla da smeni generala reda, ali to nije zabeleeno u istoriji jezuita.
Glavnom generalu, bili su podreeni provincijali, koje je on i postavljao. Provincijal se nalazio na
elu jezuita na veoj teritoriji, obino dravi.
lanovi reda su se delili u etiri razreda: noviciji (iskuenici); skolastici (studenti); koadjutori;
profesi.
Noviciji su bili mladi ljudi koji su uzimani na kolovanje. O roditeljima su morali da govore kao da
su umrli, a nisu smeli da imaju tajni. Novicijat je trajao najmanje dve godine, umesto jedne kao u
drugim redovima.
Posle bosonogog hodoaa i polaganja tri zaveta, na siromatvo, poslunost, i neporonost,
najsposobniji noviciji su prevoeni u red skolastika (studenata). Posle toga, kada bi stekli
odgovarajue obrazovanje, bili bi unapreivani posle 15 godina u in duhovnih (uloga uitelja) ili
svetovnih (administrativne dunosti) koadjutora.
Samo malobrojni, i isprobani u razliitim slubama, postajali bi, sa najranije 40 godina ivota,
profesi quattuor votorum punopravni lanovi reda. Pored tri uobiajena monaka zaveta, oni su
polagali i etvrti zavet, na linu poslunost papi. Od hiljadu lanova reda 1556. godine, samo 43 su
poloili ovaj zavet, i oni su sainavali upravno telo Drube, odnosno glavnu skuptinu. Sva
postavljanja vrio je general.
Jezuiti su morali da se aktivno ukljue u svakodnevni ivot. Vrili su veliki uticaj na politiku.
Retko su postajali biskupi i kardinali; dananji papa Franja je prvi lan ove druine a da je postao papa.
Oni su uspeno irili svoj uticaj zbog stroge discipline i velike prilagodljivosti okolnostima. Bili su
spremni i da preu preko nekih hrianskih naela, ako je u pitanju bio interes crkve.
Red je veliki uticaj stekao 1591. godine, kada mu je papa Grgur XIV dao razne povlastice. Jezuiti
su ukinuti 1773. godine, a obnovljeni su 1816. godine.
Iako nisu osnovani samo za borbu protiv protestanata, to je uskoro postao osnovni zadatak jezuita.
Veliki broj katolikih svetenika je bio neobrazovan, i zbog toga je 1552. godine osnovan univerzitet
za svetenike, koji e delovati u Nemakoj i Francuskoj. Kada je reformacija pobedila u Engleskoj,
1568. godine osnovan je jezuitski univerzitet u Dueu u Nizozemskoj, koji je 1578. godine preseljen u
Rems u Francuskoj, a potom u Rim.
Nain da se crkva preporodi i reformie bilo je sazivanje opteg crkvenog sabora. Pape su sa tim
odugovlaile. Pape su se plaile da bi to moglo da ugrozi njihov autoritet. Kada je odlueno da treba da
se odri sabor, car Karlo V i papa nisu mogli da se dogovore oko mesta i vremena, kao i oko delokruga
rada budueg sabora.
Pape Lav X (1513-1521), Hadrijan IV (1522-1523), Klement VII (1523-1534) nisu sazivali sabor
uprkos zahtevima. Kada je na papsko mesto 1534. godine seo Pavle III (1534-1549), on je odluio da
sabor treba sazvati milom ili silom.

Njegovo pravo ime je Alesandro Farneze. On je zahvaljujui svojoj sesti Juliji, koja je bila
ljubavnica pape Aleksandra VI, brzo napredovao u slubi. Kardinal je postao u 25oj godini (1493), pre
nego to je rukopoloen za svetenika.
On je imenovao za kardinale neke katolike prelate koji su ve istupali u reformatorskom pravcu:
Gaspara Kontarinija, an Petra Karafu (budui papa Pavle IV), Jakopa Sadoleta, ovanija
Moronea, Redinalda Pola. Uvrstio ih je 1536. godine u Devetolani odbor, koji je trebao da sastavi
predstavku o reformi. Odbor je 1537. godine objavio Izvetaj imenovanog odbora o reformi Crkve.
Meu lanovima odbora nisu svi bili istovetnih shvatanja o reformi. Postojale su dve struje. Jedna je
bila sklonija kompromisu sa protestantima, a druga je bila nepomirljiva. Prvu je predvodio kardinal
Kontarini, a drugu Karafa.
Kontarinijeva struja je privremeno pobedila. U Regensburgu su 1541. godine voeni razgovori sa
najumerenijim nemakim protestantskim teolozima, Melanhtonom i Bucerom. Ipak, Kontarini je
svoja ovlaenja prekoraio; uspeo je da postigne kompromis, potvrujui opravdanje verom. Karafa
je u Rimu negodovao zbog ovoga. Pregovori u Regensburgu su zapeli oko pitanja transupstancije i
prekinuti su.
Karafa je, jo u vreme pregovora u Regensburgu, ubedio papu Pavla III da osnuje Rimsku
inkviziciju, to je papa i uinio 21. jula 1542. godine. Na elu inkvizicije bila su estorica kardinala
kao veliki inkvizitori, a prvi je postavljen Karafa. Van Italije, ova inkvizicija je bila nemona.
Protivreformacija je dobila jo vei zamah kada je Karafa izabran za papu kao Palve IV. Na
njegov podsticaj je sainjen prvi Indeks zabranjenih knjiga 1559. godine, koji je stalno dopunjavan
do 1966. godine kada je ukinut. Neki vladari su se suprotstavljali spaljivanju knjiga, kao npr. Kozimo
Medii u Firenci. Po Italiji je spaljeno na stotine hiljada knjiga. Naterao je Jevreje da nose ute eire i
ive u getima sa samo jednim izlazom.
Sabor u Tridentu (Trentu) 1545-1563. godine
Temelji protivreformacije su postavljeni na Saboru u Trentu (Tridentu). Sabor je, sa prekidima,
zasedao 18 godina, od 13. decembra 1545. godine do 4. decembra 1563. godine. To je 19. po redu
opti sabor katolike crkve. Posle njega, sledei je bio odran tek 1869-1870. godine.
Sabor se odvijao u tri faze:
1) od decembra 1545. godine do marta 1547. godine
2) od maja 1551. godine do aprila 1552. godine
3) od januara 1562. godine do decembra 1563. godine
Papa Pavle IV je hteo da se sabor odri u Italiji, a Karlo V u Nemakoj. Do kraja je pronaeno
kompromisno reenje; sabor je odran u Tridentu koji je geografski pripadao Italiji, a administrativno
Carstvu.
Na Saboru, je veina biskupa bila iz zemalja gde nije bilo protestanata, i nisu pokazivali nikakvu
sklonost ka pomirenju, pa su nemaki biskupi ostali u manjini. Na Saboru je odbijeno uenje
protestanata da je jedini izvor vere Sveto pismo, i naglaeno je da jednako treba uvaavati i crkveno
predanje. Nasuprot tvrdnjama humanista i protestanata da je Biblija na hebrejskom pouzdan izvor
teksta, potvreno je da je latinska Vulgata zvanian tekst. Takoe, misa je i dalje ostala vid
bogosluenja i trebalo ju je i dalje drati na latinskom. Tako je odbaeno bilo kakvo pomirenje sa
protestantima. Posle ovih zakljuaka, Sabor se preselio u Bolonju, kako bi se izbegla epidemija kuge.
U drugom razdoblju rada, od 1551. do 1552. godine, na Saboru su se pojavili i predstavnici
Luterana. Traili su da se ponite prethodne odluke, i da se pone sa ponovnim razmatranjem tih
pitanja. Biskupi su to odbili. Sabor je prokleo protestantsko uenje o prieu u oba vida. Zasedanje je
prekinuto poto se protestantska vojska, predvoena Moricom Saksonskim pribliila Tridentu, pa su se
delegati razili.
U poslednjoj fazi rada Sabora, od 1562. do 1563. godine, u sreditu je bilo pitanje papinog
autoriteta. Italijanski biskupi i jezuiti su bili na papinoj strani, dok su ostali delegati traili ogranienje
papske vlasti. Sabor ovo pitanje nije raistio, ali vlast pape nije ograniena. Doneta je odluka da je
duhovna vlast pape iznad svetovne vlasti.

Odluke Tridentskog sabora su bile presudne za dalji razvoj katolike crkve:

1) Jasno je utvrena dogma misa, verovanje u istilite, oprotajnice, prizivanje svetaca, celibat
svetenika. Time je izbegnuto svako pomirenje sa protestantima.
2) Ojaana je disciplina u redovima crkve; odlueno je da svetenici moraju da se obrazuju, a
biskupi da borave u svojim biskupijama.
3) Ojaan je autoritet pape, iako e uenje o nepogreivosti pape u pitanjima vere potvrditi tek
sledei sabor 1869-1870. godine.

DODATAK
Re istorija ima dva znaenja:
1) prola stvarnost, tj. skup prolih dogaaja (res gestae)
2) istorija kao nauka o tim prolim dogaajima (historia rerum gestarum).
Da bi se istakla razlika izmeu ova dva pojma, istoriari koriste pojam istoriografija. To nije
sasvim pravilno, jer istoriografija ima ue znaenje od rei istorija. Pod istoriografijom
podrazumevamo pisana dela o prolosti; ako bi rekli istoriografija novog veka to bi znailo da
mislimo na literaturu o istoriji koja je nastala u novom veku; a pod istorija novog veka mi
podrazumevamo ukupna saznanja o razdoblju prolosti koje nazivamo novi vek.
Pojam opta istorija, takoe ima dva znaenja. Prvo znaenje se sastoji u tome da se pod optom
istorijom podrazumeva istorijska nauka u celiji, za razliku od specijalnih istorijskih disciplina, kao to
su npr. istorija prava, istorija umetnosti, istorija filozofije. Opta istorija je disciplina koja prouava
svestrani razvitak naroda i zemalja, ili itavog oveanstva, ne ulazei posebno u pojedine, ue oblasti
ljudskog ivota.
Druga vrsta podele istorije jeste podela na optu i nacionalnu. Istoriografije veine velikih naroda i
zemalja nemaju ovu podelu. U istoriografijama Engleske, Nemake ili Francuske, kada god je re o
optim problemima svetske istorije, prisutna je i prolost ovih zemalja. esto je to opravdano, s
obzirom na ulogu koju su imali veliki evropski narodi.
Nije meutim redak sluaj da se itava svetska istorija posmatra kroz prizmu prolosti svog naroda
i svoje zemlje, i to je put za sticanje pogrene predstave o istoriji sveta. Kod manjih naroda, takvo
posmatranje istorije oveanstva stvorili bi jo vee nesrazmere izmeu stvarne i umiljene slike
prolosti.
Podrazumeva se da ni jedan narod ne treba, i ne sme da zanemaruje svoju vlastitu istoriju. On je
duan da je otkriva i prouava. Nacionalna istorija predstavlja neodvojivi deo svesti svakog
savremenog bia i svake drutvene zajednice njenih unutranjih odnosa, njene kulture, njenih
obiaja, njene sadanjosti i budunosti. Ali svakom narodu je, pored sopstvenog iskustva, potrebno
istorijsko iskustvo i drugih naroda.
Da bi naunici lake savladali ogroman istorijski materijal, potrebno je da mu pristupe sistematski.
U sluaju podele na optu i nacionalnu istoriju, neophodno je pronai istinsko mesto i znaaj pojedinog
naroda u procesima svetske istorije.
Pojedine istorijske pojave mogu biti deo i svetsko-istorijskog procesa, ali i deo ue, nacionalne
istorije. Takav primer predstavlja istorija nacionalnih revolucija balkanskih, junoslovenskih i
podunavskih naroda, koje ulaze u red najvanijih pojava srpske nacionalne istorije, ali ine i sastavni
deo nekih vanih tokova evropske i svetske istorije 19. i 20. veka.
Granice izmeu opte i nacionalne istorije moraju da budu elastine i pomerljive, i moraju da
postoje kako bi se pojave svetske istorije koje nisu u neposrednoj vezi sa nacionalnom istorijom
uspenije sistematizovale i prikazale.
Prema tome, predmet opte istorije su oni bitni tokovi i procesi prolosti oveanstva koji su se
odvijali bez neposrednog uticaja srpskog, i drugih naroda koji ga okruuju, kao i oni dogaaji iz
prolosti ovih naroda koji su svojim znaajem stekli svetsko-istorijski znaaj.
Kako je istorija egzaktna nauka, njeni zakljuci i teorijska uoptavanja mogu se, i moraju se
izvoditi na osnovu obimne i svestrano prouene injenine grae. Pojedini sociolozi, politikolozi i
filozofi (npr. Artur openhauer, Vilhelm Vindelband, Emil Dirkem) su tvrdili da je istorija jedino
sakuplja empirijskih injenica i da je zbog toga uopte pitanje da li je ona uopte nauka. Neki su, kao
Nie, govorili o tetnosti istorije.
Istorija je sredstvo da se razume, i na taj nain da se deluje na tok dogaaja Lisjen Fevr.

Zadatak predmeta Opta istorija novog veka je da na jednom strogo, ali iroko odabranom i
protumaenom istorijskom materijalu, stvori uvid u celokupnu stvaralaku egzistenciju oveanstva, u
razdoblju od 15. do 20. veka. U marksistikim, ali i nekim drugim shvatanjima, takav pristup optoj
istoriji je vrlo blizak, ako ne i identian, pojmovima istorija civilizacije, odnosno istorija kulture.
Pojam civilizacija potie od latinske rei civis graanin. U prvobitnom znaenju, ona je
oznaavala skup obiaja, ponaanja, koji je osoben za gradske sredine. Kasnije se to znaenje menjalo,
pa se sada pod civilizacijom, u najirem smislu, podrazumeva ukupnost svih vetina, znanja, obiaja
i miljenja, do kojih je ovek, u toku svog istorijskog razvitka doao. U neto uem smislu, pojam
civilizacije bi znaio ljudska dostignua u istorijskoj epohi, tj. posle pojave pisma, klasa, drava,
gradova, novca, itd. Ovaj ui smisao pojmu civilizacije, dao je Fridrih Engels.
Istoriar civilizacije Albert Vajs, je pojam civilizacije definisao kao ukupnost ljudskih znanja, vetina,
miljenja, i obiaja.
Re kultura, ima, takoe, latinsko poreklo, i dolazi od glagola colere koji je najpre znaio kriti,
obraivati tlo; potom obradu, negovanje i gajenje. Taj se smisao kasnije preneo na svako usavravanje
i oplemenjivanje prirode, a i samog oveka. Tako se javio, jo od vremena Cicerona, koji ga je prvi
upotrebio, i pojam kulture kao negovanja ljudske due cultura animi.
U svim navedenim znaenjima, kultura se javlja kao radnja, kao proces, da bi u 18. veku, nemaki
pesnik i mislilac, Johan Gotfrid Herder, upotrebio re kultura za obeleavanje nekog stanja: kulturan
ovek, kulturan narod, nekulturan postupak.
Pojam kulture moe imati razliita znaenja: kultura tela, kultura ponaanja, kultura kao skup
narodnih obiaja, religije, kultura kao ukupnost naunih, filozofskih, umetnikih i drugih originalnih
stvaralakih rezultata, kultura kao nain svakodnevnog ivota, itd.
Prema marksistikom tumaenju, kultura obuhvata sve ono to ovek ne dobija od prirode, ve to
proizvodi sopstvenom stvaralakom snagom i energijom.
Na osnovu toga, na filozof kulture Milan Damnjanovi, definie pojam kulture: Kultura je
ukupnost materijalnih i duhovnih vrednosti, dobara i tvorevina koje proizvodi ovek u drutvenoistorijskoj praksi, radi savlaivanja prirode koja ga okruuje.
Meutim, postoji i ui, tradicionalni, pojam kulture, koji uzima u obzir samo stvaranje humanih
vrednosti u duhovnoj sferi ivota. Taj pojam iz sadraja kulture iskljuuje sferu materijalne
proizvodnje. On je najee u svakodnevnoj upotrebi.
Kultura u irem smislu obuhvata, najpre, materijalno-tehniko-drutvenu osnovu, zatim ono
to je svesno nadograuje, kao to su nauka, umetnost, filozofija, religija, itd.
Kultura se moe shvatiti kao: 1) proizvodnja duhovnih vrednosti od kojih je materijalna
proizvodnja odeljena (gore definicija); i 2) kultura je samo ono to je potpuno originalno,
jedinstveno, unikatno, neponovljivo. Svako umnoavanje takvih vrednosti, irenje i omasovljavanje,
spada u red uih stvaralakih aktivnosti u civilizaciju. Zato mnogi teoretiari svaki iri pojam kulture
nazivaju civilizacijom.
Milan Damnjanovi: Prema istoriji ovih pojmova, kultura obuhvata najpre ono to je izvorno, to
je duboko vezano za istoriju jednog naroda; nasuprot civilizaciji koja se dri tehnike, prorauna i
raundijskog mentaliteta.
Civilizacija je (po tradicionalnom shvatanju) bila ovekova proizvodnja neoriginalnih kopija,
celishodno i smiljeno umnoavanje i irenje ve kreiranih kulturnih vrednosti. Neki autori gledaju na
kulturu i civilizaciju kao na dve faze, dva uzastopna razdoblja, od kojih je prva originalna i stvaralaka
faza (kultura), faza uspona, dok je druga faza gubljenje originalnosti, dekadencija i opadanje kulture
(civilizacija).
Stvaranje duhovnih i unikatnih vrednosti se naziva kultura, a civilizacija se upotrebljava za
ukupnost stvaralakih rezultata jedne epohe. Civilizacija bi u sebe, dakle, ukljuivala i pojam
kulture.

Na ovaj nain, kulturu i civilizaciju, pored marksista, shvataju i francuski i anglo-ameriki

istoriari i kulturolozi, dok nemaka filozofija i istoriografija ostaju dosledne deljenju kulture od
civilizacije, definiui kulturu kao proizvoenje duhovnih, a civilizaciju kao proizvodnju manje
kreativnih materijalnih vrednosti.
Marks je govorio o jednoj istorijskoj nauci. Savremeni marksizam daje antropoloku
interpretaciju ove Marksove teze o istorijskoj nauci kao o filozofiji kulture, tj. kao o optoj nauci o
kulturi, ili istoriji ljudske kulture u najirem smislu rei. Ovako shvaena istorija kulture ini zapravo
ukupnu istoriju oveanstva. U tako postavljenoj jednoj istorijskoj nauci sjedinjeni su rezultati i
prirodnih, i duhovnih, i fizikih, i drutvenih, i tehnikih, i humanistikih nauka.
Ovakvo tumaenje, optoj istoriji daje optost i sveobuhvatnost, tj. istorija kulture nije odvojena od
istorije ratova i drava, ve su podjednako zastupljeni i istorija kulture, i drave, i ratova, kao i sve
komponente i sadraji istorijskog procesa.
U nastojanjima da prikau i osmisle punu stvarnost istorije, filozofi istorije su se do sada uvek
sluili nekim model-predstavama. Postoje tri osnovne model-predstave opteg istorijskog kretanja, tj.
tri osnovne koncepcije svetsko-istorijskog razvoja:
1) model strele stalno pravolinijsko uspinjanje oveanstva ka jednom konanom cilju
eshatonu (kraju vremena), ije ostvarenje znai i kraj istorije racionalizam, hegelijanstvo, kantovski
pozitivizam, hrianska misao.
2) model spirale nepravolinijsko uspinjanje ljudske zajednice ka savrenijim formama, bez
izriitog naglaavanja njegovog ishoda marksizam.
3) model kruga istorija je veno vraanje istoga Nikolaj Danilevski, Osvald pengler,
Tojnbi.
Postoji i svojevrstan etvrti model, zapravo jedan antimodel. To je analitika filozofija istorije,
koja nema nikakvog opteg modela, i ona porie postojanje nekakvog smisla celokupne istorije. Iako
analitiki metod ne doputa filozofski nain osmiljavanja; nizom preciznih postupaka u istraivanju,
proveri, kritici, sistematizovanju i izlaganju istorijskih injenica, on prua osnovni materijal
filozofskom osmiljavanju istorije.
Periodizacija
Pitanje periodizacije spada u red najsloenijih metodolokih problema istorijske nauke.
Ljudi su, poto su poeli da piu istoriju, doli do saznanja da istorijski razvoj i ogroman injenini
materijal treba uz tematsku sistematizaciju, srediti i po hronolokom kriterijumu. Tu potrebu nije
dovelo u pitanje ni kasnije nauno saznanje o unutranjem jedinstvu celokupnog istorijskog vremena i
meusobnoj povezanosti svih glavnih tokova istorijskog procesa.
Za razumevanje problema periodizacije vano je upoznavanje kriterijuma na osnovu kojih bi se
one izvrile. Dominantni kriterijum za podelu istorije na razdoblja i epohe u prednaunoj istoriografiji,
odreivali su politiki i religiozno-ideoloki problemi.
U antikoj istorigrafiji Grka i Rimljana, periodizacija se zasnivala na podeli istorije na svetske
imperije (asirsko-vavilonsko, persijsko-meansko, grko-makedonsko, rimsko), dok je pojava
hrianstva unela biblijske motive u hronoloko deljenje istorije na epohe i razdoblja. Najvea zasluga
za to pripada Euzebiju iz Cezareje, potom Svetom Avgustinu (od Adama do Noja, od Noja do Avrama,
od Avrama do Davida, od Davida do Vavilonskog carstva, od Vavilonskog carstva do Hrista, od Hrista
do apokalipse), Isidoru Seviljskom, Bedi Venerabilisu i Otonu Frajzinkom.
Pokret humanizma i renesanse, doneo je novu periodizaciju svetske istorije, koja je podeljena na
antiki period, u kome se govorio lep latinski jezik; na srednje doba, u kome je latinski bio iskvaren; i
na novo doba, kada se dobar klasini jezik obnavlja. Na teorijski nivo, ovu periodizaciju je podigao
Nikolo Makijaveli (u Istoriji Firence), ali je tek Kristofer Keler, krajem 17. veka definitivno podelio
svetsku istoriju na stari, srednji i novi vek. Pri tome je, po njemu, stari vek trajao od nastanka prvih
drava do cara Konstantina (306-337); srednji vek je trajao od Konstantina do pada Carigrada 29.
maja 1453. godine pod tursku vlast; a novi vek je nastao posle toga.

Ova Kelerova periodizacija je brzo postala popularna. Prihvatili su je najistaknutiji istoriari 18.
veka, s tim to su kraj starog i poetak srednjeg veka najee pomerali sa Konstantinove vladavine na
prodor Huna u Evropu (375) ili na pad Rima (476); dok su za granicu izmeu srednjeg i novog veka
poeli da uzimaju godine otkria Amerike (1492) ili poetak Luterove reforme (1517).
U 19. vek, Kelerova periodizacija je ula sa optepriznatim autoritetom, ali joj je tada dodato i
etvrto razdoblje najnovije ili savremeno doba, koje je kod Francuza raunato od revolucije
1789. godine, a u anglosaksonskom svetu od industrijske revolucije 70ih godina 18. veka.
Iako je ve Leopold Ranke, u prvoj polovini 19. veka, izrazio sumnju prema Kelerovoj
periodizaciji, sumnje u njenu opravdanost su se javile tek krajem 19. veka. Sporovi su se poveli oko
pitanja vremenskih granica pojedinih epoha. Sporna je granica izmeu starog i srednjeg, ali i izmeu
srednjeg i novog veka. Jedni su tvrdili da srednji vek traje sve do sredine 17. veka, tj. do zavretka
verskih ratova; a drugi su granicu stavljali na 1500. godinu; a trei su granicu izmeu srednjeg i novog
veka stavili na sredinu 14. veka, kada je u Evropi dolo do potresa usled epidemije kuge. U nauci, jo
uvek preovlauje periodizacija koja granicu izmeu starog i srednjeg veka stavlja na 476. godinu, a
izmeu srednjeg i novog veka na 1492. godinu.
Ipak, ova periodizacija ima dve slabosti. Prvo, dok se Keler svojom periodizacijom (324-1453)
dosledno drao politiko-verske istorije, kasnija modifikovana varijanta (476-1492-1789) se time ne
moe pohvaliti. Prvi granini datum je odreen na osnovu kriterijuma politike istorije, drugi datum je
odreen na osnovu ekonomske istorije, a trei na osnovu drutvene i politike istorije. Druga slabost
ove periodizacije se sastoji u njenom evropocentrizmu, tj. smetanju istorije celog sveta u hronoloke
okvire koje je stvorila istorija starog kontinenta. Pozitivistika istoriografija druge polovine 19. i prve
polovine 20. veka je pokuala ove slabosti da otkloni, prilagoavajui periodizaciju konkretnim
istorijskim prilikama i zbivanjima.
Nemaki istoriar, Karl Lampreht je poao od elemenata ponavljanja i zajednikih pojava u
istoriji svih naroda. Te pojave, Lampreht je traio u oblasti socijalne strukture, svojinskih odnosa i
kolektivne psihologije ljudskih zajednica. Njegova periodizacija je istoriju delila na est stupnjeva
(simbolizam, tipizam, konvencionalizam, individualizam, subjektivizam??), u koje se celokupna
istorija oveanstva ne moe smestiti. Ipak, zasluga ove periodizacije je u tome to je u dotadanje
istorijske tipologije unela neke karakteristike, socijalno-ekonomske sadraje, koji su do tada u
istoriografiji bili zanemarivani. Time je Lampreht izazvao veliku raspravu Velika diskusija o metodu
u Nemakoj, krajem 19. i poetkom 20. veka.
Posle Lamprehta, u nemakoj kulturno-morfolokoj istoriografiji, i u pitanju periodizacije, sve vie
je dolazio do izraaja subjektivizam i ematski pristup. Tako je Lamprehtov uenik, Karl Brajzih,
pravio za svaki narod odreene kulturoloke tipologije u okviru kojih e se odreena razdoblja i tipovi
kulture iako sasvim razliitih istorijskih epoha meusobno poklapati i ponavljati.
Ova koncepcija ciklinog razvoja svetske istorije po razdobljima, nije u stvari bila nova. Nju je jo
pre Nemaca uobliio ruski naunik Nikolaj Danilevski. U delu Rusija i Evropa, on je svoju temu
razmatrao u okviru ciklinog smenjivanja velikih civilizacija, iji su nosioci pojedini narodi ili velike
etnike celine.
Osvald pengler je ciklinu koncepciju razvio u svojoj knjizi Propast Zapada. On je celu istoriju
oveanstva podelio na osam samostalnih, i po tipu savremenih kultura. Meu tim kulturama,
meusobno su tipoloki savremene indijska, starogrka, arapska i zapadna kultura. Svaka od ovih
kultura ima u svom razdoblju po dve faze: fazu uspona (kulture u uem smislu), i fazu opadanja
(civilizacije) kada se faza civilizacije zavrava propau celog kulturnog tipa.
penglerovu osnovnu misao je preuzeo engleski istoriar i filozof istorije Arnold Tojnbi. On je
istoriju podelio na 21 razdoblje od kojih svako predstavlja samostalnu i, gotovo, potpuno zaokruenu i
zatvorenu celinu. Od ovih celina, koje Tojnbi naziva civilizacijama, sedam su potpuno samostalne i
originalne (egipatska, andska, prvobitna kinesta, minojska, sumerska, prvobitna indijska i civilizacija
Maja), dok su ostalih 14 celina, u manjoj ili veoj meri, izvedene od ovih 7. Ipak, ovakva periodizacija
je subjektivna i krajnje relativna.

Sve do prodora marksisitikog dijalektikog metoda, istoriografija nije polazila od saznanja da je

najbitniji zadatak svake periodizacije da velikim epohama obuhvati takve istorijske celine, koje bi to
priblinije odredile tipove ivota koje je oveanstvo prelo od poetka do danas. A te tipove je
mogue odrediti tek kada se polje istoriografskog istraivanja proiri na sve bitne komponente i
sadraje ivota ljudi i kad se ti sadraji sagledaju u svojoj celini, u svom meusobnom sadejstvu.
Za Marksa i Engelsa, pitanje periodizacije je bilo vie praktino nego teorijsko pitanje, i oni su se u
svojim radovima sluili nekom vrstom radne hipoteze umesto sistematske periodizacije.
Marksizam je proces razvitka oveanstva shvatio kao prirodno-istorijski proces, odnosno kao
promenu prirode oveanstva, koja biva razvitkom drutva iz drutva na osnovu materijalnog razvitka,
kao proces koji sve vie podrutvljava oveanstvo i vodi ga ka njegovom ujedinjenju.
Marks i Engels su se u svojim radovima esto vraali na iskustva prolosti koju su, radi vee
sistematinosti, delili na nekoliko krupnijih vremenskih razdoblja, koja su oni nazivali drutvenoekonomskim formacijama.
Engels je istoriju podelio na dve epohe: epohu pretklasnog i epohu klasnog drutva. Pretklasno
drutvo se deli na periode divljatva i varvarstva. Klasno drutvo se delilo na etiri drutvenoekonomske formacije: robovlasniku, azijsku, feudalnu, i kapitalistiku.
Ipak, ovakvoj podeli je zamerana njena nedovrenost, kao i istovremeno postojanje razliitih
ekonomskih formacija; npr. pararelno su postojali: robovlasniki tip (u Sredozemlju) i kastinski tip
(azijski) u nekim podrujima Azije. Poto se ova dva tipa drutva ne mogu obuhvatiti zajednikim
pojmom robovlasniki sistem ili robovlasniko drutvo, zato je najprikladnije epohu njihovog
uporednog postojanja nazivati neutralnim nazivom stari vek.
Slina je situacija i sa razdobljem koje nazivamo srednji vek. Na bazi raspada robovlasnikog
sistema u Evropi i spore evolucije kastinskog sistema u Aziji, razvila su se dva tipa drutvenih odnosa
evropski feudalizam i azijski tip drutva.
Evropski feudalizam se odlikovao bolje razvijenom privatnom svojinom nad zemljom i posebnim
tipom odnosa selo-grad koji su omoguili razvoj robonovanog prometa, razbijanje naturalne privrede,
i pojavu kapitalizma.
U isto vreme, istoni (azijski) drutveni tip se obeleava dravnom zemljinom svojinom, statinim
seoskim zajednicama koje zavise od drave, i koje e trajati sve dok im razarajui udar ne bude nanet
spolja, od strane kapitalistikog sveta.
Razliite ekonomske formacije u istim epohama poinju da nestaju s pojavom i razvojem
kapitalizma, na bazi podrutvljavanja proizvodnje.
Marksistika periodizacija (novog veka) ima nekoliko odlika:
1) pojava kapitalistikog naina proizvodnje je veoma bitan momenat u razvoju svetske istorije jer
on donosi poetak stvaranja drutvenog jedinstva oveanstva.
2) istoriju novog veka je mogue poistovetiti sa epohom kapitalizma bez opasnosti od
evropocentrizma.
3) zbog neravnomernog irenja kapitalizma u pojedinim delovima sveta, dosta dugo su u svetu i
dalje postojali ostaci ranijih drutvenih tipova. Zato je i epohu kapitalizma najbolje nazivati novi vek.
Posle ove opte podele, pitanje koje se pred marksiste postavljalo bio je pronalaenje kriterijuma
na osnovu kojih e se povui granice izmeu pojedinih epoha, a naroito izmeu srednjeg i novog
veka. Ni u tom pogledu Marks i Engels nisu dali nikakva konana reenja.
Umesto da prelaz izmeu srednjeg i novog veka trai u momentu politikog ostvarivanja
buroazije kao vladajue klase, Engels taj prelaz smeta u ranija razdoblja, tj. u 15. vek, u kome se
javljaju neke bitne ekonomske osnove kapitalistie formacije drutva: prvobitna akumulacija kapitala,
pojava manufakture, i bankarstva.
Marks je na slian nain razmiljao, nazivajui period od 15. do 18. veka razdobljem manufakture.
Mora se, ipak priznati da se kod njih dvojice, nalazila i misao da je kraj feudalne formacije obavezno
povezan sa graanskom revolucijom.

Na osnovu toga je Lenjin podelio istoriju na tri velika razdoblja (robovlasniko, feudalno i
kapitalistiko). U toku 18. veka, tanije krajem 18. i poetkom 19. veka, dolo je do revolucija u
celom svetu, a posledica toga bila je zamena feudalizma kapitalizmom.
Iz ovog gledita Lenjina, sovjetska istoriografija je izvodila svoju periodizaciju. Ta periodizacija je
bila definitivno utemeljena u Primedbama Staljina na udbenik istorije novog veka iz 1937. godine. U
Staljinovoj raspravi, istorija se deli na pet osnovnih tipova proizvodnih odnosa: tip prazajednice,
robovlasniki, feudalni, kapitalistiki, i socijalistiki tip.
Izuzimajui prelazak iz prazajednice u robovlasniku epohu, sve ostale smene ovih osnovnih
tipova proizvodnih odnosa su povezane, po Staljinu, iskljuivo sa svesnom akcijom novih klasa,
nasilnim inom tih klasa, revolucijom. Tako se iz robovlasnitva u feudalizam prelo svesnom
akcijom, tj. revolucijom robova; iz feudalizma u kapitalizam se prelo iskljuivo
revolucionarnom politikom akcijom buroazije; a iz kapitalizma u socijalizam se prelazi
iskljuivo proleterskom revolucijom.
Ostalo je jo da se odlui kojom bi se revolucijom oznaio kraj srednjeg i poetak novog veka. U
tu svrhu upotrebljavana je Francuska revolucija 1789. godine, da bi se potom granica spustila na
englesku revoluciju 1642. godine. Ovo je uinjeno da bi se periodizacija svetske istorije nekako
uskladila sa periodizacijom ruske istorije (tj. da bi se vladavina Petra Velikog 1682-1725. ukljuila u
istoriju novog veka), to pokazuje njenu nedoslednost.
Analizirajui i kritikujui ovu periodizaciju, Branislav urev je ukazao na njene slabosti:
- oslanjanje na fenomene drutvene i pravne nadgradnje, umesto na naine proizvodnje koji ine
ekonomsku bazu istorijskog razvoja.
- protezanje jedne ekonomske formacije drutva na cele periode u kojima su uporedo postojale i po
dve ili vie formacija.
- apsolutizovanje revolucija kao jedinih merodavnih granica izmeu istorijskih epoha, to kod
razgraniavanja srednjeg i novog veka dovodi do ukazivanja na prelomnu godinu koja nije
najznaajnija.
- evropocentristiko posmatranje istorije sve do epohe kapitalizma.
Tako se dolo do podele istorije na pet osnovnih razdoblja: praistoriju, stari vek (koji traje sve od
nastanka robovlasnike, tj. azijske, ekonomske formacije drutva, sve do 5. veka), srednji vek (koji
traje od 5. do 15. veka, uz uporedno postojanje razliitih tipova feudalnih i kastinskih odnosa), novi
vek (koji traje od 15. do 20. veka, kada nastaju, razvijaju se i dolaze u krizu i kapitalistika privreda i
kapitalistiki drutveni odnosi), i najnovije doba (u kojem se bore kapitalistiko i socijalistiko
drutvo).
Koristei iste kriterijume koji su korieni i u pravljenju opte periodizacije, istorija novog veka se
moe podeliti na tri epohe: 1) epohu geneze kapitala od kraja 15. do druge polovine 18. veka, oko
1770.; 2) epohu liberalnog kapitalizma od kraja 18. veka do 70-ih godina 19. veka; 3) epohu
monopolistikog kapitalizma (imperijalizma), od 70-ih godina 19. veka do 1917-18. godine.
Epoha geneze kapitala se odlikuje nizom naunih i tehnikih pronalazaka koji su u toku 16. veka
omoguili bre irenje manufakturnog naina proizvodnje; velikim geografskim otkriima, koja su
otvorila daleke pomorske komunikacije, poinje svetska trgovaka razmena i stvaranje svetskog
trita. Revolucijom cena je zadat snaan udar feudalnoj privredi, a akumulacijom kapitala, su u
zapadnoj Evropi stvoreni preduslovi za prelazak na krupnu mainsku proizvodnju. Usled svega toga,
ekonomsko i brojano su ojaali graanska klasa i drugi nepoljoprivredni slojevi drutva.
Na politikom i idejnom planu, pojave koje ovom razdoblju daju obeleje nove epohe jesu: prva
velika kolonijalna osvajanja i kolonijalni ratovi; pokret reformacije; koncentracija moi u rukama
apsolutistikih vladara; izvoenje prvih buroaskih revolucija u Nizozemskoj i Engleskoj; raanje
velikih ideja graanske klase (empirizam, racionalizam, teorija privrednog prava i drutvenog

ugovora), itd. Kolevka ovih pojava jeste Evropa, ali se one preko uspostavljenih komunikacija i putem
kolonijalnog osvajanja prenose i u druge krajeve zemaljske kugle.
Granicu izmeu epohe geneze kapitalizma i njegovog liberalnog (klasinog) razdoblja, veina
istoriara stavlja u 1789. godinu, tj. na poetak francuske buroaske revolucije.
ak Godo i Robert Palamer su smatrali da tu granicu treba pomeriti za oko dve decenije unazad.
Oni su se pozivali na lanac politikih zbivanja koja su kontinuirano trajala od 1770. do 1815. godine, i
koja oni nazivaju atlanstskom revolucijom. Polazna karika ovog lanca jeste rat za nezavisnost
amerikih kolonija (1775-1783), sredinju kariku predstavlja Francuska revolucija (1789-1799), a
zavrnu Napoleonovi ratovi (1804-1815).
Istoriar Erik Hobsbaum tu granicu stavlja na 1780. godinu, posle koje, po njegovom miljenju,
nastaje epoha dveju revolucija: engleske-industijske i francuske-politike revolucije. Ovo je i
opravdano jer se u to vreme javljaju znaajne promene u karakteru kapitalistike proizvodnje
(industrijska revolucija); raanje mainske industrije u Engleskoj (Vatova parna maina iz 1769.
godine) u drugoj polovini 18. veka je veoma bitan momenat periodizacije opte istorije novog veka.
Granica izmeu epohe liberalnog i epohe monopolistikog kapitalizma (imperijalizma) je
povlaena na osnovu politikih dogaaja. Graanska istoriografija uzima kao prelomni momenat
zavretak nacionalnih ratova u zapadnoj Evropi, a marksistika istoriografija Parisku komunu. Ipak, ne
bi trebalo gubiti iz vida nove pojave u oblasti proizvodnje i tendencije u razvoju kapitalizma. Te pojave
su koncentracija i centralizacija kapitala, ukrupnjavanje industrije, i borba za ekonomsku, kao i
teritorijalno-politiku podelu sveta. Ove pojave su do punog izraaja dole od 90-ih godina 19. veka,
one se ipak mogu uoiti ve 60-ih godina 19. veka. Zato razdvajanje perioda liberalnog kapitalizma od
epohe imperijalizma godinama 1871-2. ima samo relativno opravdanje, i ova granica treba da poslui
radi vee preglednosti i jasnoe u periodizaciji istorije novog veka.
Istorija najnovijeg doba mora poeti Prvim svetskim ratom i Oktobarskom revolucijom 1917.
godine, stoga to ona predstavlja najdublji i najtemeljniji drutveni preobraaj koji je jedna revolucija
ikada donela u istoriji. Sve revolucije pre ove su bile, pre svega, raiavanje puteva i uklanjanje
drutvenih i politikih prepreka socijalnim promenama i novim odnosima koji su u okviru starih
drutava ve bili stvoreni i daleko odmakli u svom razvoju. Socijalistike revolucije ne samo da su
unitavale okvire starih socijalno-politikih struktura, ve su tek imale da stvore uslove za nove
drutvene odnose.
Instrumenti rada, ijim korienjem dolazimo do saznanja, se mogu podeliti na: pomona sredstva,
udbenike i prirunike, literaturu, publikovane i arhivske izvore.
Pomona sredstva predstavljaju: enciklopedije, leksikoni, renici, bibliografije, atlasi, karte,
albumi, nauni asopisi.
Enciklopedije
Zadatak enciklopedija je da donesu svet izmeu dveju korica. Univerzalno obuhvatanje svih znanja
staro je gotovo koliko i sama pismenost. Stari Grci su ga odbacivali kao povrno i svatarsko, ali ga je
rimski pisac Plinije primenio u svojoj Prirodnoj istoriji. To su inili i hrianski teolozi kao Isidor
Seviljski u svojim Etimologijama, kao i arapski naunici Knjigom najboljih tradicija. U 11. veku
Honorijus Inklusus je sainio delo Slika Sveta. Frensis Bekon je u 17. veku poeo da razmatra
mogunost prikazivanja univerzalnog znanja o Prirodi, oveku i ovekovom delovanju. Prva prava
enciklopedija je bila ona koju je 1728. godine u Engleskoj objavio Efraim ejmbers pod naslovom
Cyclopedia, ali je ona dugo ostala bez ireg drutvenog i kulturnog znaaja. Zato se za poetak
savremene enciklopedistike uzima francuska Encyclopedie (1737), koju su sledili Enciklopedija
Britanika (1771) i Veliki Brokhaus (1808-11). U tim ranijim pokuajima treba pomenuti i delo na
nemakom jeziku Cedlerov Univerzalni leksikon u 68 tomova. Na istoku u Japanu i Kini (Knjiga
kategorija) su postojale enciklopedije, ali su one sve do 19. veka za evropski svet ostale bez znaaja.
Encyclopedia Universalis u Francuskoj; The Encyclopedia Britannica u Engleskoj; The
Encyclopedia Americana u SAD; Veliki Brokhaus prirunik znanja u Nemakoj; Italijanska

enciklopedija nauke, knjievnosti i umetnosti u Italiji; Enciklopedija Jugoslavije-Opta

enciklopedija-Encikopedija srpske istoriografije u Jugoslaviji/Srbiji.
Biografski renici: Biographie universelle ancienne et moderne u Francuskoj (najpoznatiji).
Bibliografije
Pravilo istoriografskog metoda je da se prilikom prouavanje neke pojave/razdoblja mora koristiti
sve/priblino sve to je o tome napisano. Zbog velike koliine literature, prave se izbori literature.
Najiri mogui uvid u postojeu literaturu se postie uz pomo objavljenih bibliografija. Istraivau za
takve sluajeve stoje na raspolaganju tri vrste bibliografija: 1) bibliografski popisi koji se objavljuju uz
pojedine knjige, ili vietomne edicije. Po pravilu to su kritiki odabiri naslova iz mnogo ire literature;
2) sistematske bibliografije mogu biti iscrpne. Da bi se one prikazale, potrebno bi bilo napraviti
posebnu bibliografiju bibliografija. International Bibliography of Historical Sciences. Od
jugoslovenskih sistematskih bibliografija, znaajne su: Ten years of Yugoslaw Historiography 19451955; Historiographie yugoslave 1955-1965; The Historiography of Yugoslawia 1965-1975. Druga
znaajna jugoslovenska publikacija jeste Bibliografija rasprava i lanaka; 3) kao sistematske
bibliografije u svakoj zemlji postoje i redovne, periodine bibliografske revije, koje prate tekuu
knjievnu i naunu produkciju. One izlaze kao godinji, meseni pregledi. Od jugoslovenskih
bibliografskih revija znaajna je Bulletin scientifique, koja je izlazila tri puta godinje.
Atlasi
The Times Atlas svjetske povijesti; Istorijski atlas; Puc/zgerov istorijski atlas; depni istorijski
atlas koji je izdala izdavaka kua DTV (Deutche Taschebuch Verlag) na nemakom, i na negleskom u
izdanju Penguin-books.
Istorijski asopisi
Najvaniji svetski istorijski asopisi:
Istorijski asopis; asopis za modernu i savremenu istoriju; Anali za ekonomiju, drutvo i
civilizaciju; Pitanja istorije; asopis za nauku o istoriji.
Udbenici i prirunici
Dragoljub ivojinovi, Uspon Evrope 1450-1489; Vasilj Popovi, Istorija novog veka; Early
Modern Europe, an Oxford history. Donaln Penington, Evropa u 17. veku sve ovo za epohu geneze
kapitalizma.
edomir Popov, Graanska Evropa, I-II; Erich Hobsbawm, Doba revolucija, Evropa 1789-1848;
Hari Herder, Evropa u 19. veku; Vasilj Popovi, Istono pitanje. za epohu liberalnog kapitalizma i
imperijalizma.
Udbenici i prirunici si opti pregledi veih razdoblja ili krupnih istorijskih tema koji svojom
saetou, sistematinou i preglednou najbolje mogu da poslue za savladavanje elementarnih
strunih znanja iz jednog predmeta.
Literatura je najraznovrsnije sredstvo rada. Tipovi literature: velika istorija sveta (velika sinteza);
sinteze za istoriju pojedinih razdoblja; specijalistika dela; istorijski asopisi koji donose rasprave,
studije o pojedinim znaajnim istorijskim problemima.
Izvori se dele na publikovane i arhivske.