KOLONIJALIZAM I NASTAJANJE BUROAZIJE

Odlomak iz dela O propadanju feudalizma i nastajanju buroazije Fridriha

Engelsa
Prevod: M. Mojaevi; Redaktor: Z. Tkalec;
Izdanje: 1951. godine, Izdavako-tamparsko preduzee Kultura, Beograd, Staljingradska 4;
tampano na irilici.
Naslov i digizalizacija: Kosta Risti, Beograd 2015.

(...)
Uz to su graani imali snano oruje protiv feudalizma novac. U feudalnom
uzornom gazdinstvu ranog Srednjeg veka za novac nije gotovo uopte ostalo mesta.
Feudalni gospodar dobijao je od svojih kmetova sve to mu je trebalo bilo u obliku
rada bilo u obliku gotovog proizvoda; ene su prele i tkale lan i vunu i pravile odela;
mukarci su radili u polju; deca su uvala gospodarevu stoku, skupljala mu umske
plodove, ptija gnezda, uanj; cela porodica je osim toga bila duna da daje jo i
ito, voe, jaja, maslac, sir, ivinu, sitnu stoku, i ta sve jo ne. Svako feudalno
gazdinstvo bilo je dovoljno samo po sebi; ak su i ratne dabine sakupljane u naturi;
saobraaja i razmene nije bilo, novac je bio izlian. Evropa je bila pala na tako nizak
nivo, u tolikoj meri je otpoinjala opet sve iznova, da je tada novac vrio mnogo
manje drutvenu funkciju nego isto politiku: novac je sluio za plaanje
poreza, a do njega se dolazilo uglavnom pljakom.
Sve se to sada izmenilo. Novac je opet postao opte sredstvo razmene, a
time je i njegova koliina znatno porasla; ni plemii nisu vie mogli bez njega, a
poto su oni imali malo ta ili nita za prodaju, i poto ni pljakanje vie nije bilo
sasvim laka stvar, oni su morali odluiti da uzajmljuju od gradskog zelenaa. Jo
mnogo pre nego to su novi topovi razvalili riterske zamkove, novac je pod njih ve
potkopao lagum; ustvari, barut je takorei bio samo sudski izvritelj u slubi novca.
Novac je bio veliki strug za politiko izjednaavanje u rukama graanstva. Svuda
tamo gde bi novani odnos potisnuo lini odnos, gde bi dabina u novcu potisnula
dabinu u naturi, stupio bi na mesto feudalnog odnosa graanski odnos. Dodue, u
najveem broju sluajeva stara brutalna naturalna privreda na selu postojala je i
dalje; ali ve je bilo itavih oblasti gde su, kao u Holandiji, u Belgiji i Donjoj Rajni,
seljaci mesto kuluka i dabina u naturi davali gospodarima novac, gde su i
gospodari i podanici ve bili uinili prvi odluan korak na putu prelaska u
zemljoposednike i zakupce, gde su dakle i na selu politike ustanove feudalizma
izgubile svoju drutvenu bazu.
Koliko je krajem XV veka novac ve bio potkopao i iznutra nagrizao
feudalizam, jasno se vidi po onoj ei za zlatom koja je u to vreme zahvatila
Zapadnu Evropu. Zlato su traili Portugalci po afrikoj obali, po Indiji, po celo
Dalekom Istoku; zlato je bila ona arobna re koja terala pance preko Atlantskog
Okeana u Ameriku; zlato je bila stvar za koju je beli ovek pitao im bi nogom
stupio na novootkrivenu obalu. Ali ovaj nagon da se ide u daleke krajeve u avanture,
u potragu za zlatom, koliko god se on u poetku ostvarivao u feudalnim i

polufeudalnim oblicima, bio je u svom korenu ve nespojiv sa feudalizmom, ija je

osnova bila zemljoradnja i iji su osvajaki pohodi uglavnom imali za cilj sticanje
zemlje. Uz to, plovidba je bila izriito graansko zanimanje, koje je svoj
antifeudelni karakter prenelo i na sve moderne ratne flote.
(...)