MIDI priru nik

MIDI PRIRUNIK 04

Stigli smo i do kraja ovog etvorodelnog prirunika za korienje i razumevanje MIDI formata. Sigurni smo da e ovaj
prirunik mnogima koristiti u boljem shvatanju MIDI podataka i uveliko olakati rad.

MIDI FILE STANDARD

STANDARD MIDI FILE format (u
daljem tekstu SMF) je osnovni format
muzike datoteke unutar MIDI sistema.
Zamiljen je kao format potpuno
nezavisan od platforme, tj. kompatibilan
sa svim raunarima, radnim stanicama
i instrumentima, koji na razliitim
sistemima zadrava iste karakteristike.
Iako je utemeljen zajedno sa ostalim
delovima MIDI standarda, proizvoai
su ga svesno izbegavali i do pre nekoliko
godina nam nudili sopstvene zamene,
tako da je svaki program imao svoj
format zapisa pesme ili MIDI datoteke.
Naravno, kao i obino, tim potezom su
samo hteli da nas nateraju da kupujemo
iskljuivo njihove programe.

nosi podatke o svih 16 MIDI kanala, i

reprodukuje se sa No ili Any flegom na
tom radnom kanalu sekvencera, ime je
oznaeno da se podaci alju na onom
kanalu na kome su i usnimljeni. Naravno,
funkcijom Remix, Explode ili slinom,
moete razvui SMF na svih 16 kanala
i uiniti ga daleko preglednijim za
editovanje. Najvei broj SMF-ova koji su u
opticaju pojavljuje se u formatu 0.

74

Sound&Music 06

Najnoviji hit su SMF-ovi kojima su

pridodati i semplovi instrumenata i
glasa iz originalnih pesama, tako da,
kada se uitaju u, vrlo retke i skupe,
instrumente, pruaju potpun uitak! Dalje
manipulacije i remiksi su prava ala.

Takoe, piraterija je i ovde uzela maha,

pa se SMF-ovi kopiraju po svetu gotovo
Tip 1 dri podatke svakog
budzato (P2P), na hiljade ih je arhivirano
pojedinanog MIDI kanala na posebnom po raznim sajtovima, i to je moda
data kanalu tj. stazi i, samim tim, daleko
najlaki nain da ih se doepate. Ne
je oigledniji kada ga uitate u sekvencer, zaboravite da veina njih ima postavljen
jer odmah moete pratiti ta se deava
copyright, ali poto SMF nije lako
sa pojedinanim kanalima. Ovo je
zatititi od kopiranja, zakljuak vam se
najei izlazni format na raunarskim
sam namee. Ne elim da populariem
programima.
piratstvo ali, kad je ve tako, sluite se

Prilikom konvertovanja svojih remekdela i simfonija u SMF, ili ako elite da ih

razmenjujete i nosite sa sobom, obratite
panju na jednu vrlo znaajnu injenicu:
SMF se snimaju na 3.5 inne diskete u
MS-DOS formatu, znai, 720 Kb DD, 80
x 9 staza/sektora, eventualno 1.4 Mb
HD Windows format. U tom formatu ih
generiu i itaju svi muziki instrumenti,
klavijature ili DAW koji poseduju flopi
disk drajv, tako da ih ne treba snimati
na neki nestandardizovan medijum.
Naravno, ukoliko nemate 3.5-inni
drajv, ili vam fajlovi slue samo za linu
upotrebu, radite kako hoete ili moete,
ali odustanite od mogunosti da neki
Pojavom multimedije na standardnim
raunarima u poslednjih nekoliko godina, instrument ili radna stanica uita va SMF
na licu mesta, a da ne koristite raunar.
SMF je doiveo potpunu afirmaciju, jer
gotovo da i ne postoji ozbiljan MIDI
U dananje vreme, produkcija SMF-a je
sekvencer ili muziki program koji ga
na
Zapadu postala unosan biznis. Oglasi
nema kao ulazno-izlazni format zapisa
u asopisima, na televiziji i na Netu su
datoteke, a pojedini programi ga koriste
puni reklama za najrazliitije SMF-ove koji
ak i kao osnovni format.
pokrivaju sve klasine i moderne muzike
pravce. Kvalitet im je jako razliit. Postoje
SMF datoteka u sebi sadri podatke o
oni skoro smeni, koje kao da je pravio
broju kanala, njihovom MIDI rasporedu,
neko potpuno nekompetentan, ali i oni
kao i same muzike podatke. Svaki SMF
izuzetno dobri, koji zvue gotovo kao
ima poseban, nezavisan kanal (broj 2
originalne kompozicije, a iza kojih stoje
kod tipa 0, tj. broj 17 kod tipa 1) koji
odlini muziari i ozbiljni izdavai. Cene
nosi podatke o taktu signaturi, tempu
su im razliite, a idu i do 30 po disku na
pesme i njihovim promenama. SMF je
kome je samo jedna kompozicija; preko
standardizovan u dva osnovna tipa: tip
albuma koji na jednoj disketi imaju od
0 i tip 1, a njegova ekstenzija je .MID.
6 do10 pesama u vidu kompilacije ili
retrospektive nekog autora, pa sve do
Tip 0 je jednokanalan, jer unutar
narodnih ili etno obojenih pesama iz
samo jednog data kanala u datoteci
odreenih krajeva sveta, koje imaju vrlo
Ipak, ne moe se rei da su dananji
programi loi, niti njihov format podataka
imalo zaostaje za SMF-om, ako nije ak
i daleko bolji od njegovog. Problem je u
tome to veliki broj razliitih programa sa
sopstvenim formatima oteava razmenu
podataka izmeu muziara i studija,
a ba u poslednje vreme su se pojavili
razni programi koji pored MIDI-ja rade
i audio, tj. HD recording. Stvorena je
prava ludnica, sa mnotvom potpuno
nekompatibilnih formata zapisa datoteka,
semplova, hardverskih konfiguracija. A i
mobilni telefoni su tu negde

ogranienu publiku.

GENERAL MIDI i bratija

General MIDI System je podstandard

razvijen krajem osamdesetih godina kao
reenje za reprodukciju sve veeg broja
SMF-ova koji su poeli da preplavljuju
trite, i kao pokuaj da se dodatno unese
malo reda u sve popularniji MIDI sistem.
Dareljivi proizvoai instrumenata
su poeli da pune memorije svojih
instrumenata mnotvom zvukova kako bi
privukli kupce, ali im je raspored unutar
memorije instrumenta, po slobodnom
nahoenju, odreivao programer (ipak, u
veini sluajeva, na programu broj 01 ili
00 nalazio se klavir ili piano).
Poto je svaki instrument imao sopstveni
raspored zvukova, javila se potpuna
nekompatibilnost prilikom reprodukcije
istih SMF-ova na razliitim instrumentima.
Pojedini proizvoai su ak kod svakog
svog modela imali drugaiji raspored
zvukova u memoriji! I dan-danas oni tu
praksu objanjavaju time da ne ele da
potpadnu ni pod kakav standard. To znai
da niste mogli da oekujete da e vaa,
kod kue paljivo aranirana i smiksana
pesma, na bilo ijem tuem instrumentu
www.soundnmusic.net

MIDI priru nik

zvuati iole razumno. Zamislite samo,
va klavir odjednom sviraju bubnjevi,
a divno osmiljen sax solo sada sviraju
crkvena zvona! Tu je uskoio GM sistem i
poprilino smirio situaciju, ali i uzburkao
duhove. Poelo je da se govori da GM u
stvari ograniava kreativnost muziara,
da 128 zvukova uopte nije dovoljno (i
nije, ali reenje problema postoji unutar
GM-a), pa onda da je raspored bubnjeva
na klavijaturi odvratan i da se ne mogu
odsvirati poteni prelazi na tomovima itd.
Zanimljivo je da su najvei protivnici
GM-a bile upravo firme koje su do
tada pravile najvei haos, a to su Korg i
Ensoniq. Ovi poslednji su kritikovali GM
sve donedavno, a onda ih je prvo kupio
E-MU, pa onda Soundblaster, tako da
su sada popustili i rade kako im se kae.
Gospoda iz Rolanda, koja su i predloila
GM sistem su, zajedno sa momcima iz
Yamahe, mudro utala i naprodavala se
raznih GM platformi, kao to su neizbeni
Sound Canvas, TG serijal i slini mali
arobnjaci.
GM System Level 1 od instrumenta
zahteva sledee specifikacije:

Naravno, stvari nisu mogle naprasno

da postanu jednostavne, niti su se svi
dosledno pridravali standarda. Prvo,
1991. godine Roland izlazi na trite na
svojim GS standardom (fanfare!). GS tj.
General Synthesis je Rolandov podsistem
i dopuna GM-a, a pored gorenavedenih
karakteristika GM-a podrava i sledee
dodatne mogunosti:

Iz svega ovoga se moe zakljuiti da

je GS neuporedivo moniji od GM-a,
to jeste tano, ali je injenica i da je
GM rezultat dogovora svih
proizvoaa, dok je GS
Rolandov pokuaj
da se postigne
savrenstvo.
Da bi stvar bila jo
crnja, GM instrumenti
su u proizvodnim
programima raznih
proizvoaa zastupljeni
tek sa ponekim modelom,
dok je Rolandov GS
svugde prisutan. Naravno, na
instrumentu je jasno istaknuta
oznaka GM ili GS, ili obe zajedno!

>
>
>
>
>
>

81-88 Sinti solo

89-96 Sinti podloge itd.
97-104 Sinti efekti
105-112 Etniki
113-120 Udaraljke
121-128 Zvuni efekti

Jako je vano da instrumente sa

jasnim karakterom (klavir, bas-gitara,
duvai) smestite pod odgovarajuu
PC# (za navedene instrumente: PC#1,
34, 62) u SMF, dok neku svoju zvunu
kreaciju moete i sami okarakterisati
(recimo, sinti-tepih) i dati joj priblino
odgovarajuu PC# (npr, PC#90-91).

Time ste
ve jako olakali
posao onome ko pokuava da
reprodukuje va SMF, ak i da ne priloite
nikakav tekst ili slinu dokumentaciju
uz fajl (a to je vrlo poeljno). to se tie
originalne transpozicije instrumenata,
Ukoliko nemate neki GM/GS/XG
neka vam reper bude dirka C3 (No. 60)
instrument, prvi problem sa kojim ete se na klavijaturi instrumenta, ili ostavite sve
susresti je razliit raspored instrumenata, kako vama odgovara, pa neka onaj ko
odnosno PC#. Svi SMF se, po definiciji,
puta va SMF transponuje instrumente
moraju pokoravati standardnoj tabeli
ako smatra da je potrebno.
za raspored instrumenata. Ukoliko je na
vaem instrumentu raspored drugaiji
to se tie bubnjeva (a to vas najvie
(to je gotovo neminovno ako ne
zanima), mogu vam saoptiti sledee:
podrava GM), za dalju distribuciju SMF-a ako imate mnotvo bubnjeva u svom
zamenite svoje PC# onima iz tabele. Kao linom, svakodnevnom rasporedu ili je
to moete videti, PC# su rasporeene u
raspored neiji trip, moraete mukotrpno
logiki organizovane grupe, prema vrsti
da radite na prepravljanju bubanj kanala
ili karakteru instrumenta:
po sledeem receptu:
Ali tu nije kraj! Firma Yamaha 1994.
godine lansira novi podstandard,
XG, (valjda znai eXtended GM) i time
definitivno muti istu vodu koju su nam
ponudili projektanti GM podsistema.

>
>
>
>
>
>
>
>
>
>

1-8 Klaviri
9-16 Hromatske udaraljke
17-24 Organe
25-32 Gitare
33-40 Basovi
41-48 Gudai/Orkestar
49-56 Ansambl
57-64 Limeni duvai
65-72 Drveni duvai
73-80 Cevni instrumenti

> MIDI kanal za bubnjeve je 10 i to je

obavezno (zaboravite kvazi-standard
Yamahe na 16. MIDI kanalu, ili
nekadanje sline Korgove pokuaje)
> Obavezno potujte standardni
raspored ili vidite kod nekoga ko ima
neki noviji GM ili GM2 instrument,
jer je to jedino reenje! Prema tom
rasporedu prepravite vae bubanj
linije, ako one ve nisu takve.
Sound&Music 06

75

MIDI PRIRUNIK

> Multitimbralnost na najmanje 16

kanala, to znai da GM instrument
mora biti sposoban da odsvira 16
razliitih instrumenata odjednom,
raunajui tu i bubnjeve;
> Najmanje 24 glasa polifonije;
> Bubnjevi na 10. MIDI kanalu;
> Standardizovan raspored 128
instrumenata i bubnjeva (raspored
je napravljen po ugledu na Rolandov
legendarni MT-32 modul, koji i dalje
podrava veina programa!);
> Bank Select sistem koji slui da
prevazie ogranienje od samo
128 zvukova koji postoje u osnovnoj
konfiguraciji;
> Sposobnost primanja kontrolnih
promena za jainu zvuka i panoramu
po pojedinanom kanalu (MIDI mix);
> Standardizacija RPN (Registered
Parameter Number) CC# (registrovanih
parametarskih brojeva -Control
Changes).

> Sposobnost kontrolisanja nivoa

reverba i chorusa po pojedinanom
kanalu;
> Sistem glavnih tonova (Capitals) i
njihovih varijacija (pomou Bank Select
sistema);
> Nekoliko stilski razliitih kompleta
bubnjeva, sa pozivanjem preko
programskih promena;
> irok raspon primanja veeg broja CC#,
a samim tim, finija kontrola muzikog
izraza.

MIDI priru nik

Moe se desiti da u uputstvu za
upotrebu vaeg instrumenta nije
nigde posebno navedeno da je to GM
instrument, to je izuzetno retko, ali
da on u svojoj memoriji ipak poseduje
bar jedan komplet bubnjeva po GM
standardu, tek reda radi. U tom sluaju
imate sree jer e vam biti mnogo lake.
Proverite to!
Da bih vam jo malo zagorao ivot,
rei u vam da se unutar GM standarda
obino nalazi samo jedan komplet
bubnjeva, najee univerzalni (standard
set) koji bi trebalo da zadovolji veinu
vaih potreba (a obino nee), dok unutar
GS i XG standarda postoji najmanje 8
razliitih kompleta, i svaki je prilagoen
odreenoj vrsti muzike. Neke najnovije
implementacije GM-a su preuzele ovaj
raspored, pa i na to obratite panju.
C# od broja 121 do 128 su zvuni efekti
(SFX) i nalaze se u spisku programa za
Roland SC-55/155 modul (koji je ujedno
i rodonaelnik GS standarda) ali, u
nekim GM instrumentima zvuci na tim
pozicijama mogu biti potpuno drugaiji,
to ne treba da vas previe brine. Na kraju
krajeva, u SC-55/155, (PC#127 - Applause)
je sempl aplauza nekoliko desetina
hladnokrvnih posetilaca nekog koncerta
klasine muzike, dok je u Korg 05R/W na
tom mestu urlik 100.000 ljudi na nekom
stadionu, koji su ili videli ist penal ili je
solo gitarista na koncertu nabio gitaru u
pojaalo!
Sva objanjenja o GM unutar SMF-a
koja slede moraete unositi (insertovati)
direktno u kanal na sekvenceru, unutar
nekog editora ili slino, jer se ne
mogu poslati direktno sa klavijature ili
instrumenta.
Na poetku samog SMF-a mora
stajati SysEx poruka Turn General
MIDI System On, a ukucava se runo u
heksadecimalnom obliku:

F0, 7E, 7F, 09, 01, F7, a opis niza je
sledei:
Bajt Opis
------------------------------------------------------F0 Ekskluzivni status (poetak SysEx)
7E ID broj proizvoaa (univerzalni
proizvoa)
7F ID broj instrumenta (Broadcast)
09 sub-ID#1 (General MIDI poruka)
01 sub-ID#2 (General MIDI On)
F7 EOX (kraj SysEx niza)

76

Sound&Music 06

1. Iz gornjeg niza moete zakljuiti

da slanjem ovih komandi resetujemo
instrument i pripremamo sve interne
parametre za reprodukciju SMF-a.
Naravno, ovaj status moete kod mnogih
GM instrumenata dobiti i jednostavnim
ukljuivanjem i ponovnim ukljuivanjem
(Cold_Boot), ali je ovaj nain sa SysEx
daleko elegantniji jer moete putati
pesmu po pesmu sa diska, kao kod
duboksa, bez prekida u reprodukciji
radi runog resetovanja instrumenta.
Naravno, ne treba oekivati da e neki
stari SMF (od pre 1991.) sadrati ovu
poruku.
2. GS instrumenti se resetuju vrlo slino
kao i GM instrumenti, slanjem sledeeg
niza: F0, 41, 10, 42, 12, 40, 00, 7F, 00, 41,
F7; ali morate znati da e GS instrument
reagovati i na GM reset poruku, dok GM
instrument nee reagovati na GS reset!
Jasno je da svi SMF/GS fajlovi sadre ovaj
niz na svom poetku, jer su kreirani posle
1991. godine.
3. Moram vam napomenuti da
instrumentima treba najmanje oko
50msec da izvre ovu naredbu, tako da
ostavite mesta izmeu slanja ove poruke
i narednih podataka (najbolje nekoliko
taktova).
Obratite panju na injenicu da i PC#
morate uneti direktno u kanal, pomou
insert funkcije, jer SMF nee preuzeti
play parametre iz track info (osim u
Cubaseu, funkcija Freeze PP). Dalje,
PC# pri direktnom ukucavanju imaju
vrednosti od 0-127, a ne od 1-128, tako
da ete morati da umanjujete broj PC# za
vrednost 1. Na primer, Brass 1, PC#62 e u
direktnom modu imati vrednost 62, itd.

SAMPLE DUMP standard

U vreme nastanka MIDI standarda,
sempleri nisu bili ureaji koji su se mogli
sresti na svakom oku, prevashodno jer
su im cene bile astronomske (kompletno
opremljen Synclavier sistem je stajao
tano 100.000 $), a mogunosti u
odnosu na neke dananje modele,
ipak ograniene. Tek od 1985, pojavom
popularnih (itaj: jeftinijih) modela
firme Akai i E-MU, ukazala se potreba
da se specifine mogunosti semplera
podvedu pod MIDI standard.
Odlueno je da se standardizuje
format zapisa sempla (uzorka), tako da ih
sempleri mogu meusobno razmenjivati.
Ta mogunost je jedinstvena, jer veina
ostalih instrumenata ne moe direktno
da razmenjuje zvuke izmeu sebe, poto
im je nain generisanja zvuka obino
(namerno) potpuno razliit.
Razmena se vri direktno putem MIDI
kabla, tako da je brzina transfera preko
obinih petopolnih kablova izuzetno
mala, oko 250 KB u minutu, to je nekada
bilo sasvim dovoljno, ali je vremenom
postalo strano sporo. Ne zaboravite
da su nekadanji sempleri imali najvie
1-2 MB RAM-a, pa je tada jo i mogla da
proe takva brzina transfera.
Danas, kada i najjeftiniji sempleri imaju
barem 16-32 MB, a oni vrhunski i preko
1 GB RAM-a, bilo bi potpuno suludo
ekati i 32, a kamoli 1500 minuta da
se izvri transfer celokupne memorije!
Zato se danas koriste brzi SCSI, SATA i
IDE interfejsi, sa brzinom i do 20-50 MB
u sekundi, koji prenos obavljaju gotovo
trenutno. Naravno, tu su i moderni

www.soundnmusic.net

MIDI priru nik

Firewire i USB interfejsi koji takoe
ubrzavaju ceo proces, samo to jo uvek
nisu ugraeni na veinu instrumenata.
SDS standardom je omogueno da se
zvuk iz, na primer E-MU E-6400 semplera,
prebaci u Akai S-5000 i obratno,
direktnim putem ili preko programa za
obradu semplova na nekom raunaru
(na primer, nekada Steinberg Avalon
ili danas CD Extract, uz posredovanje
raunara). Najnovije primene ovog
standarda nalazimo u tzv. semplplejerima, odnosno, instrumentima koji u
sebi sadre mnotvo vrhunski obraenih
semplova razliitih instrumenata i
prirodnih zvukova, ali sami nemaju
mogunost semplovanja. Tipian primer
je Korgova serija Triton/Trinity sempl
plejera i sintisajzera koji mogu da uitaju
u memoriju bilo koji sempl kreiran bilo
kojim semplerom, i da ga dalje obrauju.
Tu mogunost imaju jo neke radne
stanice firmi Kurzweil, Yamaha,
Roland i Casio.

MIDI ekspanderi
Ako pravite sloene aranmane
projekte, sastavljene od veeg broja
instrumenata koji sviraju istovremeno,
moe vam se vrlo lako desiti da ostanete
bez slobodnih hardverskih MIDI kanala.
To se esto deava ako potujete
princip jedan kanal jedna boja, tj.
ako u toku cele pesme koristite isti zvuk
na odreenom MIDI kanalu, to vam
preporuujem, jer se time izbegavaju
problemi koji mogu izazvati razliite
programske promene na istom MIDI
kanalu. To znai da u najboljem sluaju
imate 16 instrumenata na raspolaganju,
svaki na sopstvenom MIDI kanalu. Taj broj
je najee nedovoljan za iole sloenije
aranmane, tim pre to sekvencerski
programi na raunarima obino imaju
mnogo vie radnih kanala (staza),
ak i do 256.

Tipini predstavnici ovih ureaja su EMagic-ov Unitor II, Mark Of The Unicorn
ureaji, razni Mbox, Novation i slini, za
sve raunare koji imaju paralelni, serijski
ili USB port.
U velikom broju sluajeva, ovi ureaji
imaju ugraen i generator/ita SMPTE
time code-a, MIDI Clock-a, a ujedno
prikazuju razne statusne informacije
i poseduju vurtuelni MIDI patchbay.
Patchbay je na analognim miksetama
postavljen pored miksete i predstavlja
skup svih ulaznih, insert i izlaznih taaka
u nju. Uz pomo patchbay-a, moete
rutirati signal iz bilo kojeg izvora u bilo
koju destinaciju. Na slian nain, MIDI
patchbay rutira MIDI informacije sa bilo
kod ureaja na bilo koji ureaj vezan
u sistem, to znai da omoguava lako
povezivanje ureaja. ak se mogu i
pretprogramirati odreene postavke
MIDI sistema i pozivati jednostavnim
pritiskom na dugme.

KORISNI SAVETI
1. Pokuajte da organizujete rad tako
da na jednom radnom kanalu imate
programsku promenu, tj. da jedan kanal
koristite za jednu boju zvuka. Na primer,
kanal 1 - bas, kanal 2 - klavir i tako do
kraja pesme. Aranman e biti mnogo
pregledniji, a izbei ete mogue greke i
zabune.

2. Ako imate dinamini instrument,

a nije vam potrebna dinamika unutar
pesme, fiksirajte velocity posle
usnimavanja na odreenu vrednost,
recimo, 90 ili 127. Naknadno obraujte
dinamiku u editoru za sve instrumente.
Na taj nain ete lake kontrolisati
odnose instrumenata u miksu.
3. Bubanj pokuajte da radite
dinamino, zvuae mnogo realnije.
4. Razdvajajte pojedine instrumente
bubnja na razliite radne (ne MIDI)
kanale, na primer: Kick, Snare, HH,
Cymbals, Toms. Na taj nain ete
naknadno lake pronai pravilne odnose
izmeu pojedinih udaraljki i bubnjeva.
5. Spajajte vie malih paterna u jedan
veliki, po mogustvu od poetka do kraja
pesme, ali tek kada zavrite araniranje.
Sekvencer e se lake snai u aranmanu
i izbei ete mogua kanjenja na
mestima gde poinje nekoliko paterna
u isto vreme. Pesma e na taj nain biti
manje pregledna, ali ne zaboravite da se
na poetku svakog paterna alju globalni
podaci o njegovom sadraju.
Zamislite mesto u pesmi, na primer,
prelaz izmeu strofe i refrena gde
odjednom poinje da svira est-sedam
instrumenata. Na tom mestu moe
doi do trzaja u reprodukciji, to se
spajanjem paterna u jedan moe izbei.
6. SysEx poruke aljite na poetku
pesme, jer njihovo slanje donekle
blokira instrumente dok ih primaju. Ako
ba morate da ih aljete u toku pesme,
pokuajte da pronaete mesto sa malo
muzike ili pauzu jer e kanjenja biti
mnogo manja.
Sound&Music 06

77

MIDI PRIRUNIK

Poto semplovi mogu biti

razliitog kvaliteta, od osmobitnih
preko esnaestobitnih do
dvadesetetvorobitnih, mono ili stereo
(da i ne govorimo o velikom opsegu
frekvencija 11,050; 44,100; 48,000; 96,000
kHz itd.), ponekada je direktan transfer
nemogu, ve se mora izvriti konverzija
sempla uz pomo nekog posrednika,
najee raunara. Takvi programi nam
obino nude izuzetno bogat izbor
mogunosti za manipulaciju semplom,
ime ujedno poveavamo i sopstvene
kreativne mogunosti.

Ako konstantno imate problema

sa manjkom MIDI kanala, reenje je
kupovina MIDI ekspandera, ureaja koji
poveavaju fiziki broj MIDI out izlaza
na vaem raunaru, tako da dobijate
nekoliko grupa od po 16 MIDI kanala na
raspolaganju. MIDI ekspandere treba
razlikovati od obinih MIDI Thru box-ova,
jer im je konstrukcija bitno razliita.

MIDI priru nik

7. Ako vam ba nisu potrebni ti podaci,
filtrirajte snimanje aftertaa i Note-Off
podataka (CTRL 123) jer esto umeju da
izazovu kanjenja, pogotovo ovaj drugi.

ta je ta. To vai i za paterne, nemojte

im davati nebulozna imena. Trebalo bi i
kolorno kodirati kanale, jer je to dodatni
nain da se lake snae unutar projekta.

8. Izbegavajte promene radnog

kanala u toku sviranja, jer ete izazvati
kontinuiranu notu, tj. logiranje
instrumenata. U tom sluaju moe da
pomogne funkcija All Notes Off ili Reset
devices, koja alje poruku o prekidu
sviranja svih nota u sistemu. Uopte uzevi
vrlo korisna stvar, osim kada u sistemu
postoje SCSI hard diskovi ili poneki
specifian hardver koje ova komanda
resetuje, pa im se nadalje ne moe
pravilno pristupiti. Zato, oprez!

12. Pokuajte da radite sa aranmanima,

izbegavajte nadskupove ili songove/
projekte, jer zauzimaju dosta RAM
memorije i CPU-a. Songove/projekte
koristite samo u sluaju da pesma zahteva
specifian setup.

9. Iskljuite opciju Reset on stop, jer kvari

MIDI nivoe koji su postavljeni tokom
pesme im zaustavite reprodukciju.
10. Ako presnimavate pesmu sa nekog
drugog sekvencera ili kompjutera,
ukljuite sinhronizaciju u sekvenceru na
eksternu, a iskljuite Record Tempo/Mutes,
jer e program, koji je daleko taniji od bilo
kojeg hardverskog sekvencera, usnimiti
sve varijacije brzine u mastertrack, pa ih
posle morate runo izbaciti.
11. Obavezno nazovite radne kanale po
linijama koje sviraju ili po zvukovima koje
alju, jer ete se kasnije lake orijentisati

13. Ako ste pri kraju sa CPU i RAM

memorijom, snimajte esto podatke
ili aktivirajte autosave opciju, jer ete
doi u poziciju da vam bude javljeno da
undo bafer mora biti brisan, pa ak i da
ne moete da uete u pojedine editore,
pogotovo notni, koji je pravi dera
RAM memorije. Moe vam se desiti i da se
kompjuter obesi ili nenajavljeno izleti
na desktop.

Potovani itaoci, doli smo

i do kraja naeg malog, ali
sveobuhvatnog MIDI-prirunika.
Nadamo se da smo vam barem
delimino ukazali na svu sloenost i
brojne mogunosti koje lee unutar
ovog standarda.
Naravno, nastavite da
svakodnevno eksperimentiete i
konstruktivno koristite sve njegove
potencijale, jer ete samo tako
ispuniti viziju koju su imali njegovi
projektanti, pre vie od 25 godina.

14. Ako va projekat koristi mnogo

radnih kanala, pa se neki i ne vide na
ekranu, ve morate da skrolujete ekran
da biste ih videli, sabijte prikaz na
ve u tekstu opisan nain. Ova opcija
funkcionie u skoro svim prozorima, kako
po x, tako i po y osi.
15. Pokuajte da nabavite original
programa...

Autor: Darko Stanojevi

darko.stanojevic@soundnmusic.net

FA C E I T !

RME`s Art of Interfacing See the true Colours shining through

 RME FireWire Technology

Optimized for audio applications.

 RME Low Latency

Absolutely live! Playing, feeling and recording

 RME Cross-Platform Drivers

Best performance State of the Art anytime

 RME TotalMix

Total Mixing Total Routing Total Recall

ZLM - Zero Latency Monitoring Direct control

 RME SteadyClock

Perfect Jitter Reduction Improved sonic quality

 RME DSP Technology

Lowest CPU-load Headroom for all applications

 RME Sound & Vision

No-compromise high-end components. Audible!

78
Distributed by

www.rme-audio.com

F I R E FA C
E 400
www.soundnmusic.net
F I R E FA C E 8 0 0