Вы находитесь на странице: 1из 704

I


, ,
Prof. dr Marko Jesenek, University of Maribor, Slovenia
. , ,
Dr , ,
Prof. Uur Ozcan, University of Istambul, Turkey
Prof. Todd Oakley, Case Western Reserve University, Cleveland, Ohio, USA
Dr. Cristobal Pagan Canovas, University of Murcia, Spain
. , ,
. , ,
. , ,

.
.
.
. -
.

, 2014.

. ,
.



. , .
................

.
1912/1913.
- .............................................................................

20


:

1923. ..................................................................................................

35

. , . j

( ) .....

46


........................

65


.....................................................

82

.
vs. (
) ......................................................................................................

94

,


. . ..........................................................................................................

110



...........................................................................

123



..............................................

135

. , .

.............................................

147

.

19. ..................................

162



................................................................

177

. , .


..........................................................................................

190

.
.............................

208


A
..............................................................................................

220

.
.
................................................

231

. , .

......................................................................................................................

248

. , J.
30 ................................

265

.

(
) ...................................................................

278

.
..................................

288

Nikola Boilovi, Jelena Petkovi


MANJINSKA PRAVA U OBLASTI KULTURE: SENZIBILISANJE DRUTVA
ZA DEMOKRATSKE KULTURNE VREDNOSTI .....................................................

298

. , .

,
........................................................................................................

313

. , .

( ) ...........................................................................

329

. , .


............................................................................................

349


XI .....

363

.

...................................................................................................

376


?
..................................

389

i
:
..................................................................................................................

403



- - ......................................................................

413


WORLD MUSIC
/ ? ....................................................

425


................................................................................

439



............................................................................................

451

Olexandr Kholod
MODERN MEDIA AS A WAY TO ISOLATE THE INDIVIDUAL FROM SOCIETY ...

463

.
......

471

Anka Mihajlov Prokopovi


INTERAKTIVNOST ONLAJN IZDANJA TRADICIONALNIH MEDIJA
I PARTICIPACIJA PUBLIKE .......................................................................................

484


.............................................................

496

Ivana Stojkovi
VIRTUELNE DRUTVENE ZAJEDNICE PARADIGMA PREOBLIKOVANJA
KOMUNIKATIVNE PRAKSE .....................................................................................

510

Jelena Vojinovi Kosti


JEZIK I MANIPULACIJA ...........................................................................................

525

Marta S. Mitrovi, Ivana R. Milovanovi


PUTOPIS U VRTLOGU POTROAKOG KONZUMERIZMA:
OD NOVINARSKO-PUBLICISTIKOG ANRA DO REKLAMNOG
SADRAJA ..................................................................................................................

538

.
................................................

550

.
A
............................

564

Nada Torlak
SVETSKO A NAE MEDIJSKA MANIPULACIJA U SRBIJI LOKALNI
SPECIJALITET ILI GLOBALNI TREND ..................................................................

577

.

.......................

588

Neven Obradovi
MANIPULACIJA NASLOVIMA U SRPSKOJ DNEVNOJ TAMPI ........................

600


........................................................

612

Radenko Lj. eki


POLITIKA I PROPAGANDA MANIPULATIVNI EFEKTI MEDIJSKOG
PROSTORA ..................................................................................................................

623

Radmila R. okorilo, Sonja Terzi


ODNOSI S JAVNOU I(LI) NOVINARSTVO MEDIJI U RS U SLUBI
VLADAJUIH ELITA .................................................................................................

633

Sanja Domazet
MANIPULACIJA NOVINSKIM NASLOVIMA .........................................................

647

Valentina Gatatska
SPECIFICITY OF EXPRESSING INTERTEXTUALITY IN PRESENT-DAY
THEATRICAL JOURNALISM (BASED ON SPECIAL PERIODICALS OF THE
INDEPENDENT UKRAINE) .......................................................................................

657

.
.........................................

663



............................................................................

675

Vuk B. Vueti
POLITIKI SPEKTAKL KAO FORMA POLITIKE MANIPULACIJE
PRIMJER TV DUELA DODIK JOVANOVI .........................................................

691

. ,
.

94(497.11)1912/1913
355:929 .



: , ,
.
, ,
.
, , ,
.
: , 1913, , ,

20. .

o . . 1913.
. , .
, . .
, 30. , .
, .

, , , , . , 1. , .
, .
. ,
9

.
. 8. ,
.
17. ,
.
.
, .
. 29.
, . .

29/30. 30/31., .
(
). 30. .
, 10. 1913. .1
. . 2 , 250
3, , . . ,
, .

, .
.
. , ,
1

. , 19121918.
. ( ), 1932; . ,
, IIV, 1934; , , ,
19121913, 1972; . ,
1913, III, 1968, 1975; ,
19121913. , 1999.
2

(18781947) 69 .
. ,
, , :
.
.
,
1941. .
. ,
, .

10

.3

, .
, .
2006. .4
,
. , , , ,
.5

. . ,
.6 (
) , .
, .
, , .

.
.
,
. .
,

: ,
, . . ,
, , 1999, 191223; ,
, ,
. , ,
, 2001, 289312.
4

, , . ( : )
2006.
5

. , , : .
, 1999, 183189.

6
( ),
,
1912/1913. : (
1912), . , , 2013,
287299.

11

.7

. , /.../ . ,
.
,
II .
. ,
- .
1 .8
, .9

. , .
.
. .
.

. , , , , ,
. ,
. , .
.
.
, . : , , . ,
7

: , ,
,
(, 174175).
8
9

, 175.

:
, . ,
1885. ., ,
. . , , ,
, 1885. .
. ,
, , (, 175).

12

, .

.
, .10
, , : ,
, , .11
,
.
. ,
.12
.
.

XIV , .13
.
.
, .
.
.
, . ,
, . ! .

.
: I
3 , 2 .
I . , .
.14
,
, .
.
10

: ,
. , ,
(, 175).
11

12
13
14

, 176.
.
, 176177.
, 177.

13

, .15

,
. ,
, ,
, .16
, .
. 21 ,
. .
. .
. : ,
, ,
, , .17
,
.
.
XIV . , , .18 .

.
. , . ,
.19

. 11
15
: ,
, ,
, ,
(, 178).
16
17
18

, 178.
, 179.

: ,
22 .
, 22 .
, , .
,
, . ,
, , ,
(, 179).
19

, 180.

14

: , , .20
, . ,
. 16
. ,
,
.21
. , , .
. , ,
.
. , ,
.
, .22
, ,
. , .
.
. : , ,
, , .
, .23
, 742 , ,
430 . 300 . ,
, .
. 20
, ,
, .
22 .
, ,
.
.

20
21
22
23

, 180181.
, 181.
.
, 182.

15

, .24
. ,
.25 .
, ,
. .
: ,
.26
.
,
.27
, ,
, . .
.
, .
,
. . . ,

. :
.
, , ,
, .
, ,
, .28
, , ,
, .29
24

: , , , , ,
13 , 13
7 (, 182183).
25

:
, ,
(, 184).
26
27

, 184.

: 15 ,
9 , ,
(, 184).
28
29

, 190191.
, 191.

16

,
.

. , ,
. , , .
. .
.30
, , . , .
. ,
,
. .
, , , .31
, .

.
, .
, . , .
.32
.
. , ,

. ,
.33 , .
, .
,
.34
30
31
32

.
, 192193.

je : , ,
,
, (, 187).
33
34

, 182183.


. (, 191).

17

, . : ,
, , ,
.35
, ,
.
.
, ,
. , 1913.,
, .
. , ,
.
, ,
. .

, . . (1932).
19121918.. ( ), .
, ., , ., , . (1972). 19121913, .
, . (2006). , (. . ), :
, .
, . (1999). ,
. . (.) . , : , 191234.
, . (2001). , ,
. . (.) , ,
: , 289312.
, . . (1999). . . (.)
. , : , 183189.
, . , . (2013). , 1912/1913. :
( ,
, . 118/788). .
, , ,
.
35

, 190.

18


(
1912), . . , : , 287299.

Boica B. Mladenovi, Miroslav D. Pei

THE SECOND BALKAN WAR IN MEMOIRS


OF PAVLE BLAARI
Summary: The article displays the Second Balkan War based on the memoirs of Colonel
Pavle Blaari. In the foreground is the conflict between Serbian and Bulgarian troops,
which erupted in the summer of 1913. The writer, who was an officer in the Serbian
army, described military operations from the viewpoint of one of the parties as well as
the participation of the unit he commanded. He also described in detail the conditions
in Dobrovoljaka brigade he commanded, and the situation in other units of the Serbian
Army he came in contact, or performed common actions. Blaari give valuable data
regarding the mood of the Serbian and Bulgarian army, commanders of individual
units, soldiers on both sides. Memoirs, as a specific type of historical sources, might
well be a supplement to the primary sources on the battles of the Second Balkan War.
In this way, we are able to deepen the existing knowledge on this historic event.

19

94(497.11:497.2)1912/1913

1912/1913.
-
: , 1913. - . ,
. -
1912/1913. . , .

,
.
: , , , ,

XIX . 1804, 1878. ,


1882. . .1
,2
1908. ,
.3 ,
.
1

. , - XIX , Along
clio` ways. Topical problems of modern historical science, edit by Mihovil Vojinovic and Sasa Kozuh,
Koper 2013, 179.
2

. , . , -
18761887. , 1907, 34.
3

. , , 1938, 170172; S. Sfetas,


Proglaenje nezavisnosti Bugarske (22. IX5. X 1908) i njegov odjek u Grkoj, Tokovi istorije, 3/2010,
Beograd 2011, 30; . , , 2004 , 266.

20

, - .4 , - .
, ,
.
,
. .
,
,
.
.
1909. , .5
.
, , .

,
,
.6
, 1909. .
.
.
.
.

.7

.
4
5
6

. , (17911918), 2007, 356357.


M. Gleni, Balkan 18041999: nacionalizam, rat i velike sile, Beograd 2001, I, 234.

. , [:] .
18781918 , VI1, , 1994, 182,183.
7

, 7. 1909, . 2087, 1, .

21

.8 .
- .
. . ,


.
.9

. 10

,
.11
.

, , .12
1909 1912. -
.
.
,
.
, .
,
. ,
.
8
9

, 13. 1909, . 2093, 2, .


, 14. 1909, . 2094, 1, .

10

. (17. 186318. 1912)


, , .
19081909,
(19111912)
.
. : . , ,
1997, 17274.

11

. , 1912. ,
. IXX (1959), 1960, 472.
12

M. Gleni, . , I, 235.

22


.
,
.
, ,

.13

1910.
.

.
.
, .
, .
.14
-
. 1909. 1911,
. 1911. .
.
, - , .15
.

. 1910. 1911.
, . ,
.16
13
14
15
16

. , 17901918, II, 1989, 553554.


, 1. 1910, . 2198, 1, .
. , , 471472.

. , ,
1912/1913. : , I, 2013,
489490; . , 18041914, 1995,
134; M. Gleni, . , I, 237.

23

.17
,
, , .
, .
. , ,
.18 . ,

.
.19
-

, .
1911. 1912.
.
,20 ,
. .21
1911. .22
. .23 1910.
,

.24
1911.
17
18
19
20

. , , 12, 19901992, 1992, 41.


, 17. 1910, . 2332, 1, .
. . , 491.

19101912. ,
: .
, , 1912.
, 2007, 917.
21
22
23
24

. , 19031908, 1938, 145.


. . , , II, 1949, 182.
. , , 253.

, I
.

24

. .

.
,
.
.25
1911. .
1911.
.
.
, . , , , .26

. .27 11. 1911.
.

.
.
, ,
.
,
,
.
.28
. ,
.
,
25
26
27
28

. , , , 267268.
. , , 473.
, , 185.
. , , 474, 475.

25

. , .


.29
. ,
.
1911. ,
. :
. -
.

. [...]
. [...]
, ,
.

. ,
,
.30
.
.31

. . ,
-
.32 , 29. /13. 1912. , .

.
, ,
.
29
30
31

, , 257; , , 186.
. , , 478479.

. , ,
1912. , 2007, 61.

32
19031914, . V, . 1, 1/14.
14/27 1912, : . , 1984, . . 74, . 250252.

26

. .33

. -,
.
.34

- ( )
. ,

, .35
, . , ,
, .
.
1912.
.
6. , -
5. 1912. .
, , 1912.
, .36

.
.
. ,
33
19031914, . V, . 1, 1/14.
14/27 1912, . . 168, . 375376.
34 . , , 649; . , . , ,
2008, 284.
35

19031914, . V, . 1, 1/14.
14/27 1912, . . 168, . 378.
36

. , , 650; . , , 138 ; . ,
18041918, 2008, 286; ,
17701914. 18711914, 2010, 294295.

27

,

.37 1912.
,
,
.38 ,

30.000
.39
.
.40
. 1912.

.
,
.
,
.41
,
.
,
, ,

.42
, 37

. , - 1912. . ,
1929, I, 3.
38

19031914, . V, . 2, 5/28. 4/17.


1912, : . , 1985, . . 49, . 205207.
39
40

. , , 498.

. , , .
75. 19121987, 28. 29. 1987, 1991, 2627.

41
19031914, . V, . 2, 5/28. 4/17.
1912, . . 304, . 517519.
42
19031914, . V, . 2, 5/28. 4/17.
1912, . . 339, . 567568.

28

.43
.

, .
.44

. 200.000 .

150.000 .45 1912. .46
,
.47 I, . 20. 1912. .48 , 5/18 , I

.49 ,
. . , .


, ,
I .
.
. VII
.
VII
43
44

. , , 649.

. , 19121918.
, , 1957, 3222.
45
46
47

. , , 647648.
, 17. 1912, . 209.

19031914, . V, . 2, 5/28. 4/17.


1912, . . 437, . 681.
48

19031914, . V, . 2, 5/28. 4/17.


1912, . . 491, . 746745.
49

, , , 1912, XII,
6, 3837, , 5/18. 1912. ( :
, , , , , . .)

29

,

. ,

.50
.
, . ,
.
. .

VII , .
.51
-

, .
, I
II
.52 . , .
, 13. 1913. ,
- .53

.

.54
50
51
52

. , - , I, 1619.
, I, 3234.

. , . ,
1912/1913, V, 1998, 170171.
53
54

. , - , III, 197199.

, , , 1912, -X, -7, . . 2512, , .


, 26.X/8.XI 1912.

30

. ,
.55 , , .
,
,
50.000 .

.
.
.56
30. 1913. , ,
.
. , , ,
,
.57
,

. :
,
.58

.

. ,
.59
de facto ,
55
56
57

. , , 1999, 199.
. , . , V, 220.

15381918, : . , .
, . , 2007, . 74, . 373375.
58

19031914, . VI, . 2, 1/14. 30.


/ 13. 1913, : . , 1981, . . 35, . 140141.
59

, 1. 1913, . 3339, 2, - .

31


1913. .
:
,
.60
- . .
1913. .61
.62

.
.63 .
. . ,
, 30. 1913. ,
.64 . , .65

, ,
.
- .


:
.


19031914, . V, . 1, 1/14.
14/27 1912, : . , 1984.
60
61
62

. , , 656.
, 28. 1913, . 3367, 2, .

19031914, . VI, . 2, 1/14. 30.


/ 13. 1913, . . 307, . 400.
63

19031914, . VI, . 2, 1/14. 30.


/ 13. 1913, . . 428, . 495496.
64
65

. , , 658.

. , - 1913. . ,
1934, 27.

32


19031914, . V, . 2, 5/28.
4/17. 1912, : . , 1985.
19031914, . VI, . 2, 1/14.
30. / 13. 1913, : . , 1981.
15381918, : . , . , . , 2007.

, , 1909 1913.
, : 17. 1912.

, . (1991). ,
: . 75. 19121987,
: .
, . (2013). - XIX
, : Along clio` ways. Topical problems of modern historical science,
University of Primorska, Faculty of education A.F.M. Krakow University, Koper.
, . (2013). , : 1912/1913. :
, I, .
, . (1999). : .
, . (2007). (17911918). : .
, . (1992). , 12,
19901992, .
, . (1957).
19121918. , .
Gleni, M. (2001). Balkan 18041999 : nacionalizam, rat i velike sile. Beograd: Samizdat B92.
, . (1994). [:] .
18781918, VI1. :
.
, . (1997). . : .
, . (1960). 1912. , . IX X (1959). : .
, . (1998). . , 1912/1913, V, .
. (1989). 17901918, II. : .
, . (2007). ,
: 1912. .
: .
33


, . (1938). 19031908, .
, . (1929). - 1912. .
, I. : .
, . (1934). - 1913. . . : .
, . (1907). . , 1876 1887. . : .
, . (2004). . : .
, . (1949). II, .
, ., , . (2008). . : .
, . (2008). 18041918. : .
, . (2010). 17701914.
18711914. : .
, . (2007). , : 1912. . : .
Sfetas, S. (2011). Proglaenje nezavisnosti Bugarske (22. IX5. X 1908) i njegov odjek u
Grkoj, Tokovi istorije, 3/2010, Beograd.
, . (1938). . : .

1912/1913 .
-

:
, 1913 - . ,
. - 1912/1913 .
, .

.
.

34

070(497.11)1912/1913


1923.
: , , . , ,
-
XX
, .
,
- ,
.
? ,
1912. 1918. , 1923. , 1913. ?
.
: , , , , ,

. .
, ,
.
, .
.
. ,
.
. , , .
.
35


, . , , .
, ,
, . ,
, .1
2,
: .3 ,
, . ,
, 4,
.
,
,
.5
, ,
( ) , 1923. ,
. 6,
1 Kulji, Todor, Rat i seanje, Istorija i seanje. Studije istorijske svesti (dalje: Istorija i seanje), ur. Olga
Manojlovi Pintar, Beograd 2006., str. 76.
2 ( ) - , 1719.
1885. ,
( : Slivnica, Vojna enciklopedija, tom 8, Beograd
1974, str. 673674; Srpsko-bugarski rat 1885, Vojna enciklopedija, tom 9, Beograd 1975, str. 114116;
, , : 18781886,
2008, . 260315.)
3 ,
, . ,
,
. , ,
,
. ,
, , , .
,
, (, , , .
, 2004, . 264). ,

,
, ,
.
4 T. Kulji, n. d., str. 77.
5 .
6 (- ),
: , , .
, 1968; Drugi balkanski rat, Vojna enciklopedija, tom 1, Beograd 1970, str. 454458;

36

, ,
/- ,
( ) . ,
, . , .
, ,
7, , ,
. , , ,
.8
1918. ,
,
: ,
, ,
, . , , .
, , 1923. ? , 9 ,

10, . , ,
,
, ,
.
(19191923),
Bregalnika bitka, Vojna enciklopedija, tom 2, Beograd 1971, str. 57.
7 Pintar, Olga Manojlovi, Istorijska svest i kolektivni identitet, Istorija i seanje, str. 14.
8 T. Kulji, n. d., str.81.
9 . - .

(), , /,
( ).
, .
( :
, , - /
19191934. , . , . 3 (2002), 2002, 92107).
10 27. 1919.
, . ,
, - 2,5 ,

. , (),
. 5.
1919 .

37

,
,
( , - , , ,
1923. , ). -
, ,
.
. , ,
,
- , . , ,
. ,
, 9.
1923. ,
,
, ,
(
1919. , ), ,
()
1915. . .11 , ,
, , .12
, , (
),
. , , , ( ,
11

- (19191923)
: ,
, (
- 19191923), , . XXXVI, . 3 (2012), 2012,
.10331047; ., ,
, . 84 (2012), 2012, . 87109.
12

, ,
,
, , .
19231925. ,
,
( : Risti, Ivan, Bugarska politika emigracija u Kraljevini SHS, Istorija 20.
veka, br. 2 (2012), Beograd 2012, str. 4161).

38

), , , , . , ,
, , ,
, ,
, , .13

. -
. .
(, , -, .), : ,
, , .14 - ,

. . , ,
,
.15 , , .16
.17
, ,
( ),
. . , ,

.18
.
, . , ,
; ;
, ,
13

eri, Gordana, Pr(a)vo lice mnoine: Kolektivno samopoimanje i predstavljanje: mitovi, karakteri,
mentalne mape i stereotipi, Beograd 2005, str. 9.
14

: Rot, Klaus, Slike u glavama. Ogledi o


narodnoj kulturi u Jugoistonoj Evropi, Beograd 2000, str. 257280.
15
16
17
18

, . 259260.
G. eri, n. d., str. 43; K. Rot, n. d., str. 275.
K. Rot, n. d., str. 263-264.
. , . ., . 244,

39

.19
, , , , .
,
, , , -, .20 ( ), .21 ,
(. )
. , .22 , . .
, ,
, , . .23
, ,
. , ,
, . ,
, . , ,
, ,
. , , ,
. ,
. ,
, :
- 1912. , (, ,
);
1915. ;
.
,
,
19
20
21
22
23

K. Rot, n. d., str.266267.


., . 267269, 278.
., . 272.
Todorova, Marija, Dizanje prolosti u vazduh. Ogledi o Balkanu i Istonoj Evropi, Beograd 2010, str. 78.
, . 8283.

40

, ,
, .24 ,
, , , , , . ,
, , . ,
, , , . , ,
, , ,
, , . ,
, .
.
, ,
. , ,
. , . , ,
, ,
, .
( ). .

, .
( . .)
, , ,
, ,
, -, , - .

,
( ): , ( ) ,
( ) .
,
. , , ,
. , ,
24

, . 5452, . XIX, 30. 06. 1923.

41

, .
,
, (
), ,
, ,
, .25 , - ( ),

,
. , , ,
, . ,
, , ,
. , ,
.
,
( , , ). , , , 1918. , , ,

. ,
, ( ) . ,
, ,
, , , , .
, , ,
, , .26
, ,
25
. Kulji, n. d., str. 85.
, , 60 ,
, .
26

. , , . 104105.

42

, 550.27,
.
, .
,
, . , , 23.
.28 .
( ) .
, .
,
.29 -
. .30 , ,
, , .31
.
(. ) . , , 1912.
1918.,
( . .)32, ,
, (
) .
. ,
.33
,
. ?
27
28

, . 5452, . XIX, 30. 06. 1923.

, 23. ( ), 01. 07.


1923.

29
, , : ?,
2003, . 136.
30
31
32

., . 137.
.

, , 19121928, : ,
, . XXXIX, . 1112 ( 1923), 1923, . 30.

33
, ., , , . XXXIX, . 6 ( 1923),
1923, . 9, 20.

43

,
?
, :
, , .
, ,

, ,

, . ,

(, , 1988: 148).

,
. , .

eri, G. (2005). Pr(a)vo lice mnoine: Kolektivno samopoimanje i predstavljanje: mitovi,


karakteri, mentalne mape i stereotipi. Beograd: Institut za filozofiju i drutvenu teoriju
, . (2003). :
?. :
Rot, K. (2000). Slike u glavama. Ogledi o narodnoj kulturi u Jugoistonoj Evropi. Beograd:
Biblioteka XX vek
, . (2008). :
18781886. :
, . (1968). 1913. . :
.
Todorova, M. (2010). Dizanje prolosti u vazduh. Ogledi o Balkanu i Istonoj Evropi.
Beograd: Biblioteka XX vek.
, . (2004). . (. ). :
.
. . . (1988). (
). : .
Kulji, T. (2006). Rat i seanje. U Olga Manojlovi Pintar (ur.) Istorija i seanje. Studije
istorijske svesti, Zbornik radova. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 7690.
Pintar Manojlovi, O. (2006). Istorijska svest i kolektivni identitet. U Olga Manojlovi
Pintar (ur.) Istorija i seanje. Studije istorijske svesti, Zbornik radova. Beograd:
Institut za noviju istoriju Srbije, 727.
, . (1923). 19121928. : , , . XXXIX, . 1112 ( 1923).
, 2245.
44


, . . (1923). . : , , . XXXIX, . 6 ( 1923). , 536.
, . (2012). (
- 19191923). , .
XXXVI, 3, , 10331047.
, . (2012). . , 84, , 87109.
Risti, I. (2012). Bugarska politika emigracija u Kraljevini SHS. Istorija 20. veka, 2,
Beograd, 4161.
, . (2002). - /
19191934. . . , 3, ,
92107.

Ivan Risti

THE COLLECTIVE MEMORY AND POLITICS:


PRESS REPORTS OF THE TENTH ANNIVERSARY
OF THE SECOND BALKAN WAR IN 1923
Summary: The wars, as the largest trauma of a society, have their own special place in
the collective memory. The importance of the Second Balkan War, among other things,
is in the fact that it is open Pandoras box in the Serbian-Bulgarian relations in the
twentieth century a military conflict and violence have replaced the conflicts in the
field of diplomacy, policy and academic debates. The aim of our study was to show
how the Serbian public seen this war, in light of current Serbian-Bulgarian relations
after World War I, according to serbian press (the most influential newspapers) on
the occasion of the tenth anniversary of the conflict. What was the image of the
Bulgarians and their role in the Second Balkan War and after it? How, in the light of the
Serbian victory in World War I and political relations in 1923, observed conflict with
Bulgaria? These are some of the important issues in the work.

45


341.322.5(497.2)1912/1913(497.11)
.
,
. j
,




( )
:
, ,
. a .
, , ,
, .

. ,
.
.
: , , ,

*

je o .
, ,
je eo .1
.2
1
2

: , . 1968. . 1. : .

: , . 1975. . 2. : ; .
, . 1913. , :
.. .

46

, , , ,
. , ,
1913. .
.
,
. , ,
()
, .
, 13. 1912. 3.
1913. .3
, .
, , ,
, .
, .
, , ,
.
.
, , .
. , .
,
.

, ,
, , ,
. ,
, , ,
.
.
,
, .
. .
3

(. ).

47

,
, ,
, . 1912. LIlustrasion . ,
.
1913.
.
.4
29. 30. 1913. .5
,6 . , ,
, .
, , , , . .
,
. ,
, .
. ,7 ,8 ,9
,10 .
.11
4

, . 2004. 19. 20. .


LI. 287314; : http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/kraljpetar-na-bo%D1%98istu [ 23.11. 2013].

VI/2. 1981. (. . ). : .
. 548, 549. 561.

: , . 1914. . :
, 7199; . , . 38, 11.
1913, 310312.

7
: , . 22, 30.
1913, 341.
8

: , . 27, 11. 1913, 426.


, 40. : , . 40, 25.
1913, 326.
10 18. 1913. . :
, . 31, 15. 1913, 488.

11

, ,
, , , , ,
, . , . 3400, 2. 1913, 2.

48

, , ,
. , ,
,
, .12
, , , . 13
4. 1. . , .
, ,
, . , , , .
. ,
,
, , .
, , .14
2. 16. .15 .
. ,
.
.16
, , , .17
.
.18
.19 , .
, . .20
12

, . 3400, 2. 1913, 2; . , . 1914. . :


. 161162.
13
14
15
16
17
18
19
20

, . 406. 4. 1913, 2.
, . 3404, 6. 1913, 2.
, . 143, 3. 1913, 2.
, . 44, 21. 1913, 355.
, 356; . , . 3404, 6. 1913, 2.
, .147, 7. 1913, 2
.
: , . 3399, 1. 1913, 1.

49

,
, .
.21
2.
1913. .
[ . ].
, , .
, ,
, , , , ...22
, ,
. ,
. ,
, . .
, ,
.23
, , ,
,
.
, , . ,
,
. .
,
. .24
. ( ), (
), ( )
( ),
. ,
.25
, Journal, . ,
21
22
23
24

, . 3401, 3. 1913, 1; . , . , 161.


, . , 161162.
, . 40, 25. 1913, 327; . , . , 161.

, .
.
25

, . 3400, 2. 1913, 2.

50

. ,
- , .

, . ,
. , ,
, ,
. , , ,
. ,
. ,

. , . ,
8. ,
, .26
,
.27 ,
.
, .
, ,
. .
, .
.28

.
. , .
,
, , , .29
,30 31 ,32 60.000 .
1. 1913.
, .
26
27

, . , 137138.

: http://starosti.ru/arhive.php?y=1913&m=07&d=26 [ 25.11. 2013].

28
29
30
31
32

, . ,162.
, . 39, 18. 1913, 320.
, . 38, 11. 1913, 309.
, . 42, 8. 1913, 337.
, . 48, 19. 1913, 391.

51

, . , .
, .
, , .33
, , 5, 9. 15.
15.000 ,
.
. ,
, ,
.
.34
,
.35

1. 36

. . 15. ,
. , , .
, .
, . , . , , .
33
34
35
36

, . 143, 3. 1913, 2.
, . , 149150.
, . 44, 21. 1913, 358.
, . 38, 11. 1913, 311.

52

, . ,
, . ,
, .37
, , 21. 22. 1913. .
27. 1913. ,
.38 , o , ,39 a , .
,
.
39,
18. 1913. .
. . . ,
, . , ,
:
. .40
. , ,
, , .41
. ,
.
.
.42

.
. ,
...43
37
- , : , .
, 172189.
38
39

, . 38, 11. 1913, 312.

.
() .
40
41
42
43

, . 39, 18. 1913, 313.


.
, 314.
. , , ,

53

.44
, , , , .
, ,
, . . , .

.
.
, .
.
. , ,
. .
(), . , ,
. . , 313314.
44

,
, .
(
.). ,
. (II . .)
. Timacum Minus ,
, , ,
.
Timacum maius. IV
Timaco Maiori,
( ).
,
, XV , (
. ). 1396. .
. XVII
, 46 120 .
1807.
, , - .
, 1813. ,
.
1833. . ,
, .
, , 1859.
.
, , 1883. .
1883. ,
.
.
1913. ,
. , ,
. : . 1999. (. . ). :
; : http://www.knjazevac.rs/index.php?option=com_content&view=a
rticle&id=1&Itemid=3&lang=sr [ 2.12. 2013].

54

. , ,
.
,
.
. . .
. , ,
. .45

2. 46

, .

.
.47
- .

. , ,
. , . . ,
II . ,
, , .
.
, , .48
45
46
47
48

, . 39, 18. 1913, 314.


, . 26, 4. 1913, 409.
, . 39, 18. 1913, 315.

, .
. .

55


I , .
.49
, , , , .
. , ,
. ,
. , /.../
. .50
,
, , , .
. , ,
, .
:
.51
,
,
. , , .
,
, .
,
.
. , , , .
, ,
. , , , . . , , , .
, .
, , ,
. , , , .
.
. .
. . , . 39, 18. 1913,
315.
49
50
51

.
.
.

56

, , ,
, , ,
. ,
, , .


. .
. ,
.
. .
, , ,
. .52
. , .
, , .
, .
. , ,53
, .
, ,
. , ,
.
.
,
.
. .
, ,
. .
, , , .54

. .55
.
. . .
. , ,
, . ,
52
53
54
55

, . 39, 18. 1913, 316.


. , . 3407, 9. 1913, 1.
.
, . 39, 18. 1913, 315.

57

, ,
.
,
, , , . , ,
, .
, . , , , , .56 , . ,
. ,
, .57
, , ,
,
, . , . , XX , ?
, , ,
, , .58
,

. : , : .
28. 1913.
, , ,
. ,
, ,
.
. , ,
.
.
, . ,
, . , ,
, , , ,
, , , .
.
, , ,
.
. :
56
57
58

, . , 157.
, . 3407, 9. 1913, 1.
, . , 155.

58

---

, ,
, . .59
!60


? , , !

3. 61

, , , ,
. , , , ,
, , ,
,
. ,
. ,
, , , .62
, , ,
, .
, , : . .

59

. .
. ,
, .
. , , 159.
60

, - .
, , 158.
61
62

, . 26, 4. 1913, 408.


, . 39, 18. 1913, 314.

59

, Corrier della Sera,63


().
.
,
.64
,
.
. ,
, , , ,
. , ,
. , ,
, . .
,
, .
, .
.65
, . , , . . .
. , ,
,
.66
.
, . , ,
.
.
, , . : , , ?
? ,
: . , , ,
. , .
,
, . 63


, .
64
65
66

, . 3417,19. 1913, 1.
.
.

60

, /.../ . To
.67

. , , ,
. .
, ,
. ,
, .68
, . ,
. ,
,
. , .
.69
.
.
, . /.../
, . .70
. . , , ,
. , , ?
, , ?!
.71
2. 1913.
: , , , .
. ,
,
.
, , , .72
67
68

, 2.

;
2. 1913. . . , . , 156157.

69
70
71
72

, . , 157.
, . 3418, 20. 1913, 1.
.

15 16 , , .
, , ,

61

.
43 ,
12, 13 15 .

. ,
.73
:
, , , , , . ,
( . ). , , , 80 .
/.../.
.74
, , , .

1913.
.
,
. ,
.
.
, .
,
. , .


. ,
,
. .
, , .
, .
. , . , 156.
73
74

, . 148, 9. 1913, 3.

600 150 ,
. , . 3402, 4. 1913, 2.

62


. , , , ,
, , . . , ,

.
,
- . , .
. ,
. - ,
.

.
.
. ,
, .
, , , , , ,
..., .
.
, ,
.

, ,
,

,
.

(, 1914: 181)


, . (1914). . : .
, . (1913). . :
. . .
VI/2. (1981). (. . ). : .
. (1999). (. . ). : .
63


, . (2004). 19. 20. . . 287314.
, . (1968). . 1. : .
, . (1975). . 2. : .
, . (1914). . : .


, 1913.
, 1913.
, 1913.
, 1913.
, 1913.


http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/kralj-petar-na-bo%D1%98istu [ 23.11. 2013]
http://starosti.ru/arhive.php?y=1913&m=07&d=26 [ 25.11. 2013].
http://www.knjazevac.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1&Itemid=3
&lang=sr [ 2.12. 2013].

Slavia I. Bievac, Milo M. Damjanovi

ILUSTROVANA RATNA KRONIKA ABOUT BULGARIAN


CRIMES AGAINST SERBIAN POPULATION IN THE
SECOND BALKAN WAR NOT TO FORGET
Summary: Analyzing the reports of correspondents of magazine Ilustrovana ratna
kronika this paper aims to remind the horrors that have survived the Serb civilian
population of the Bulgarian soldiers in the Second Balkan War. Retreating ahead of
victorious Serbian army, Bulgarian soldiers were destroying everything that could
be destroyed. They robbed the towns and villages, demolished houses, destroyed
property, killed a numerous of innocent civilians, including many women, children
and old people. Domestic and foreign reporters were shocked of misdeeds committed
by a regular army, which is in it`s bestiality exceeded the barbaric attacks of Huns
and Avarians in the distant past. Their crimes have had unforeseeable consequences,
especially in the area of Timok frontier where the Bulgarian soldiery left behind
perfect wasteland. It took a long time to recover from losses and to fade traces of
Bulgarian vandalism.
64

94(497.2):929 .



: - ,
1876 . .
( , ,
, ..) , .
- 2030- XX
, ,
. 1944 . -
.
(1989), , .
, ,
, .
: , , , , ,

(, 1996),
,
, . , ,
,
, ,
, , , .
,
65

,
XIX , . - , , ,
.
, ,
. , , -
. ,
, , , ,
, - , ,
.

.
(18481876) . . ,
( , ) .
, 1866 . ,
. 1867 . , . 1874 .
, (1875). , , , ;
.

(1875), -
.
(1876) ,
. ,
, .

.
, ,
. ,
66

,
, , . ,
, , .
. , ,
. , ,
. ,
, , (, 1876:
19). , ,
, (
, 1876: 1).
, .
1876 . .
, .
:
(, 1977: 56);
1876 . , ,
, .
,
: ,
, . (, 1877: 2).
-
. (

. , 1877: 3), ,
(, 2012: 39).
( ) .
,
.
, -
. , - ,
. (1888) , 67

, ,
; ,
,
.
, , .
, ,
, ,
( . , , , ,
); , (, 1983: 289320).
,
. , , . ,
,
, ( : , ),
, . , ,
. ,
( ),
, , , .
,
. , -
- , (, 1895: 199), (, 1910: 6). -
, ,
, . , .
, , , .

: - ,
, , .
,
.
. , , , , , ,
68

. , ,
- , .
, -,
, ,
(, 1891).
, , 1868 .
.
: , : ,
; , ; ,
.
: , , , .1 ,
, ,
, . ,
, ( , ),
(, 1891).
,
,
.
, ..., 1906 . .
(
) .
, ,
,
. , , , .
, ,
. , - .
1

. : , . 2013. . :
http://litclub.bg/library/bg/botev/poezia/hd.htm [18.01.2014 .].

69

, ,
,
. ?.
, ,
, , (...) .
,
: ,
, ,
, .
( ?
, !);
, - . , ,
, . , , - (...)
(, 1959:
230232). , , , ,
, ,
.
, 90- XIX XX
, ( , , ). , ,
. ,
(
(1883) . ;
(1884) . . ),
(
1886 .
). 90- XIX
; ,
. 1896 .
- (...) ; - ,
, :
, (-, 1896: 212).

, -
70

( ). ,
-
. , , ,
, ,
- (, 1959: 163). ,
, ,
: - , , , , ,
- . .
, ,
, (Lincoln, 1989: 2425; , 2009: 214).
, .
20- XX ,
. ( . 1889 ., 1921
.), (. 1912 .,
- 1919 .). ,
, , ,
. , ,
, ,
,
. , , , ,
.

. 20-30- XX .
( ?2, ?3,
!4 .), ,
. ( , ),
, ; ,
2
3
4

, 1922; , 1924; , 1924 .


, 1924.
, 1924.

71

. ( 1929 . , , ) -
(
,
;
, , 1929: 3).
:
[] ,
(, 1978: 602).
20-30-
. , ,
,
,
. e (1935), ,
. , ,
.
, .
. ,

(, 1983: 321), ,
.
, -
. 30- XX
, ,
,
. , (...)
,
.5 ,
,
.
. (1927). . , . , ,
. , , ,
: , ,
5

1945 . . , 1945: 3550.

72

. : .
(, 1927: 2224).
- . , ,
30- XX (, 2010: 71). (
- )
, . ,
(, 2009: 233). 30-
- 6, ,
, , . ,
, -
-. ,
- , , ,
,
(, 1983: 127154). , .
20- XX
, - . ,
,
, , ,
.7
- , 1944 .,
, - - .
-
, ,

9 1944 ,
(, 1949: 56).
,
6

-
(1878).

7
. : , . 2014. - .
: http://www.slovo.bg/showwork.php3?AuID=1&WorkID=3179&Level=2 [18.01.2014 .].

73

. , ,
.
, , ,

1944 .
, ,
(
, ,
).
,
(
, , 1949: 5).
.
,
( 8,
- --9, 10 .). ,
1948 ., . ,
11,
,
.12
( 1945 .
),
, , . (7080-
XX ), -
, , 8
9

, 1945.
, 1947.

10
11

, 1945.

. . ,
1949.
12

,
,
, .

74

, ,
, . (, 1981: 726).
,
, ,
- ( , .
15), (, 1982: 457).
,
,
. -
, , ( ) , , - .13
, , , ,
(, 2009: 224234). 1989 .,
, - , 2007 .
,
. . , , ,
,
, , .
, ,
, . 1996 .
, -
, - (, , , , 1996: 5253).


. 1992 . , ,
, -,
- . , ,
,
, , - , ,
13

. , 1987.

75

., (,
, , , , , 1992: 97).
, . 1991 .
,
20- XX - ,
, .14
,
, ,
.
, .
, .
( ,
),
, , .

2013 .
, .
, , , , ,

(). ,
,
(Plovdiv-online, 2013).
, . ,
, ,
15; , 16; ,
14
15

. , 1991.

() , (
) , . .
: , 2010.
16

-
(2007). , ,
.. (
1876 .)
. ,
, , ()
.

76

, ,
, - ( ,
2013). , ,
- .
, , , 2013 . 5 + 1 ,
. ,
,
: ( - ); ( ); ( );
( , ,
); (
). :
... .
, . ,
. , , . ,
. . (...)
, .
. (, 2013)

,
.
(
), , , .
, , (
,
). , ,
, ,
, , 5
+ (, 2013).
-, .

( , 77

- ),
( , , -,
) .
2012 . ,
.
(- )
.
, ,
, . ,
. , ,
(Actualno.com, 2012). , ,
,
. ,
,
, ,
.
, ,
,
,
( , , )
. ,
,
(, 2013).
, -
.
( ), ,
, , ,
(24 , 2013), ,
(, 2013).
,
(
) .
,
( - , 78

; ,
.),
,
- .

, ., . , . , . . (1996). 7.
. : .
, . (1983). , , . . 1. : . .
, . (1924). ? , 1, . 14.
, . (1876). . , 25 , . 5.
. (1876). , 23 , . 22.
, . (1891). . , II, . 6, 7, 8, 10.
, . (1987). . : .
, ., . , . , . , . , . .
(1992). 9. . : .
, . (2010). : ,
. : .
(XIXXXI ). : .
, . (1949). , -
, . : . : .
, . (1981). .
: .
, . (1982). , , . : .
, . (1895). . . :
. . .
, . (1945). . , 2 , 221.
, . (1924). ? , 3, 02 ,
. 1011.
, . (1947). -
--. , 5 . 1947, 179.
, . (1977). . : .
, . (1910). . : . . .
. (1924). ! , 1, 08 1924, . 141.
, . (1924). ? , 02 , . 17.
, -. (1996). . : .
79


. (1929). ? . :
. .-. .
, . (1945). . (), 2
1945, 35.
, . (1877). . . , 14 , . 63.
, . (1877). . , 14 , . 63.
, . (2012). . : . , 2012.
, . (1978). . . IV. : .
.
, . (1927). . . : . .
, . (1945). . . .
, . (1959). . . 5. : . .
, . (1983). . . 2. : . .
-, . (1896). .
. : . . .
, . (1991). - . , . 1.
, . (2009). . : .
, . (1949). :
. 100 . : .
, . (1922). ? , 27 , . 59.
Lincoln, B. (1989). Discourse and the Construction of Society. Comparative Studies of
Myth, Ritual and Classification. New York: Oxford University Press.
24 . (2013). . : http://www.24chasa.bg/Article.asp?ArticleId=2079845
[18.01.2014].
Actualno.com. (2012). Facebook : , . : http://society.actualno.com/Facebook-protest-Mahate-Botevne-puskame-decata-na-uchilishte-news_397155.html [18.01.2014].
. (2013). .
: http://archive.bnt.bg/bg/news/view/103213/botevi_stihotvorenija_otpadat_ot_
uchebnata_programa [18.01.2014].
, . (2010). . : http://www.vestnikataka.com/?module=displaystory&story_
id=25449&format=html [18.01.2014].
, . (2013). . : http://litclub.bg/library/bg/botev/
poezia/hd.htm [18. 01. 2014].
, . (2014). - . : http://www.
slovo.bg/showwork.php3?AuID=1&WorkID=3179&Level=2 [18.01.2014].
. (2013).
. : http://bgns.net/----/ [18.01.2014].
80


, . (2013). 5 + 1 . : http://
pisheshtamashina.wordpress.com/2013/08/27/5-1-----/ [18.01.2014].
, . (2013). 5 + . :
http://pisheshtamashina.wordpress.com/2013/09/09/5------/ [18.01.2014].
Plovdiv-online. (2013). . :
http://www.plovdiv-online.com/konflikti/item/44452-%D0%B0vtor-n%D0%B0film%D0%B0-botev-e-idiot-ne-obijd%D0%B0me-fk-botev [18.01.2014].
. (2013). : .
: http://www.trud.bg/Article.asp?ArticleId=2080325 [18.01.2014].

Ana Alexieva

HRISTO BOTEV IN THE NATIONAL NARRATIVE


OF BULGARIAN PEOPLE
Summary: The paper is focused on one of the most canonic figures on the Bulgarian
heroic pantheon the poet and revolutionary Hristo Botev, who died in battle
against ottoman troops in 1876. The analysis is based on wide scope of sources:
press publications, memoirs, literature texts, school textbooks etc. The process of
mythologization of Botev and gradual installation of him into cultural memory of
Bulgarian people are traced. Particular attention is paid to the institutionalization of
the hero as core character of the Bulgarian Grand narrative. This process begun shortly
after his death, but it became evident during 20-ties and 30-ties of XX c., when the
national concepts, representing Bulgarian essentiality, were forged. Thus, Botev was
regarded as one of the emblems of these concepts. After the communist takeover in
Bulgaria (9 September 1944) the image of the revolutionary was attributed with the
highest possible legitimacy, a logical consequence of the ideological aspiration of the
regime. And, after the collapse of the communism (10 November 1989), despite of the
revision of a number of symbols, considered as a visual representation of the regime,
the poet-revolutionary remained untouched with his noble aureole. Therefore, metanarrative could be regarded as rigid structure as well as the privilege, obtained by the
personalities it comprises as implying the essentialist conception of the national and
Bulgarian.

81

930(497.11)18/19:796.03


:
- 19. 20. ,
, . , , ,

.
, , , .
: , , , ,

1.
, ,
,
. , , 1955. ,
:

.
, , ,
(Jovanovi, 1955: 5).
,
.
,
. , ,
82

19. 20.
,
. , ,
(Maze, 2008:
5359). , ,
. .

, , . , 19. ,
, ,
20. . , , ,
, . ,
,
.
, , , ,
,
20- 30- 20. .
, ,
. .
. , ,

, . ,
,
. 80- , ,
.

, ,
.

2.

M 83

. ,
1863. .1

. , :
. , ,

.
, . , 1874. .

.
19.
1878. , 19. ,
,
.
, 19. , ,
, , , .
1891. , ,
.
,
.
8.000 .
, 1918. ,
, , . (Bartulovi, 1925: 7179).
1919. ,

.
(uti, 1991: 10).
,
,
1

,

- . Enciklopedija fizike kulture 2.
1977. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod, 278.

84

.
1929. .
20-

, .
,
. :
(

, ), (, 1930: 93).

.

1.
85

1929. , .
( ),
,
, . , ( )
.
,
, , . ,

. 1929. , ,
,
, (, 2008: 129132).
:
30- , a
, , ,

, .
,
.

3.

,
, ,
. ,
,
. ,
.

, .
.
,
86

,
1881. 1944. .

,
/

.

, , . ,
. ( 71),
.
:
,
, ,
, .
. :
( 14), , ,
,
( 73), ,
( 74), ,
,
( 138), ( 66)
( 39),
- , , ( 37).
, , ,

.
,
.

.
, , ,
. ,

87

19. 20. ,
. ,
, , ,
,
, ,
.
,
/
.
(, , , ,
, , ) .
, ,

. , , - ,
, .
: , , 1919. 1929.
,
, . 1930. ,
,
. 1937.
. ,
.
( , ), ,
, .
1919. 1938.
, . ,
, ,

. ,
.

88

4.
.
, ,

, 1911. .
(,
1911: 230239).
,
,
, 1929. ,
, , ,
. , ,
,
, . ,

1930. ,
, .

.
,
, , ,
, , ,
,
, ,
, ,
, , , . ,
.
,
, . , .

.
89


,
,

-, , . ,

, .


19181988, :
19291941. 1945. 80 , ,
. , 1955.
1977. .

. ,
.
, , , , .
2005. .
Ecclesia militans ratuje s Tyrevom ideologijom Libellus accusationis,
. ,
Magnum crimen,
.
,
, ,
.
,
, ,
. ,

,
.
90

80- ,
, . . , ,
, .
, :
. ,
, ,
.
. 1991. :

: , , , , ,
, .
, ,


, , .
, , ,
. .
: 19101941
2006. ,
, .

(, 2006: 1252).
19072007 ,

, .
19111941 2010. , 91

, , ,
, .
,
. , , , ,
.
:
.

5.
,
, - .
.
,
,
,

/ .
. , .
20- 30- , . , ,
,
. , .
80- 20. , . . ,

, .

Bartulovi, N. (1925). Od Revolucionarne omladine do Orjune. Split: Direktorium Orjune.


, . (1930). . : .
92


, . (2010). : 19111941. : .
, . (2007). . : .
, . (1997). IIII. : .
Enciklopedija fizike kulture 2. (1977). Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod.
Jovanovi, B. (1955). Fizika kultura kroz istoriju. Beograd: Sportska knjiga.
Kragujevi, G. (2008). Sokolstvo u Srbiji (19181941). U S. Ili (ur.) Telesno vebanje i
sport u Srbiji: 18572007. Beograd: DTA, 129132.
Maze, K. (2008). Bezgranina zabava: uspon masovne kulture 18501970. Beograd:
Slubeni glasnik.
Novak, V. (2005). Ecclesia militans ratuje s Tyrevom ideologijom i Libellus accusationis.
Jagodina: Gambit.
Petranovi, B. (1988). Istorija Jugoslavije 19181988. Knj. 1. Beograd: Nolit.
Sveslavensko sokolstvo. (1930). Beograd: Vreme.
, . (2008). . , 31, 129155.
uti, N. (1991). Sokoli: Ideologija u fizikoj kulturi Kraljevine Jugoslavije. Beograd:
Angrotrade.
, . (1911). .
: .
, . (2008). : 19072007. : .
, . (2006). : 19101941. : .

Dejan Zec

SERBIAN HISTORIOGRAPHY ABOUT


THE SOKOL MOVEMENT
Summary: The Sokol movement and the Sokol ideology represent a significant social
and historical phenomenon in the end of the 19th and the first half of the 20th century,
not only in free and enslaved Slavic lands of Europe, but also in the Kingdom of Serbia
and the Austro-Hungarian lands of the Slavic south. The development of the Sokol
movement, its ideology, formation of the Sokol societies and its political, cultural and
social engagement is therefore an object of interest of Yugoslav and Serbian historians.
This paper has a goal to present relevant articles, studies and monographs about the
Sokol movement, especially newer researches and synthesis that deal with the history
of the Sokol movement on the territory of modern Serbia.

93

.

,

316:94(497.2)

vs.
( )
: ,
. .
.
,
, , , .
,
.
: ,
, , ,

, ,
, , , .
, ,
.
, ,
. , , , : , , , ,
,
,
. ,
.1
1

. http://smalinov.eu/2012/10/17/sram/.

94

,
. , .2
:
: ...
(...)
, 3, .4 ,
.
, , ,
, - , ,
, -,
. ,
, ( , 9 1944 .), :
.
,
.5
, , : 23

. (...) ,
.6
,
, 70-
- , .
19 2012 . , - ,
, 7,
:
, ;
2
3
4

. http://www.24chasa.bg/Article.asp?ArticleId=1598623.
.

, . ? , 20.10.2012 (http://kultura.bg/
web/----/).

5
6

http://www.webcafe.bg/id_400910579_Osvirkaha_konferentsiyata_za_Lyudmila_Jivkova.

http://www.mediapool.bg/protesti-i-skandali-saprovodiha-konferentsiyata-za-lyudmila-zhivkovanews198546.html.

. https://www.uni-sofia.bg/index.php/bul/novini/novini_i_s_bitiya/p_tyat_k_m_hrama_na_
znanieto_ne_minava_prez_zabrani_i_zabravi

95

,
, ,
, ;
,
, , - , , ,
, .

, , , , . ,
, - : ,
,
, ;
,
,
, .8
, ,
, 9,
. ,
,
, 10,
.
, ,
, -
, . , - . ,
, . . ,
70- , . 8
9

. , . , 39 (2745), 22.11.2013.

,
, .

, : http://www.duma.bg/node/41240 , 242, 18.10.2012.

10

bTV, http://
btvnews.bg/article/bulgaria/obshtestvo/profesori-ot-su-s-kraini-pozitsii-za-provaleniya-forum-zalyudmila-zhivkova.html

96

,
,
,
, .


. ,
.
,

, , ,
, . , ,
.11 ,
,
.12
, ,
. .
, . , . ( ,
, , .) - .
13,
, , ,
, , .
, , , . ,
,
, ,
. -
11
12
13

, . , , 2000.
. , ., . .

, : http://www.mediapool.bg//gallery/198/2b
7a9113b42e1365406234109994042c.jpg

97

,
, . , . , ,
, ,
, , ,
, ,
.
- , .

( , ,
.),
,
.
, ,
, , , , 14, 15 , ,
.
2007 . , , 16,
. XIX ,
.17
14

, facebook,
, : https://www.facebook.
com/permalink.php?story_fbid=431103080304927&id=146218868743068
15

2000 , :
http://frognews.bg/news_228/Uchenata_moma_Martina_Baleva_vzela_2000_evro_da_dokaje_che_
klaneto_v_Batak_e_balgarska_razduvka/
16

,
,
XVXIX : , .
? ( 4 )
, 22.05.2007 . . :
http://www.ihist.bas.bg/sekcii/CV/_private/Ilija%20Todev/Tezisi_Batak.htm
17

. , . :
. .
: , . . , , 2012, . 281298.

98

, , ; ; ,

, - .18

,
.19
, .20

, (
, . ,
), . . , ,
. ,
, . ,

,
, -.
, , :
( , 21), ,
.
, , . , , -
; ,
- , 18
. 7 19.07.2007 . 12 1.08.2007 .

,
, , .
19
20
21

. : http://news.plovdiv24.bg/26515.html
: http://news.ibox.bg/news/id_1029358286

,
,
. , . , 16, 20.01.2012.

99

, , - . - . -
, ,
, ,
.22

, .23
. , , ,
( , ,
, ), ( , , ) .24
pik.bg , (
, ,
,
,
),
, ( ,
, ) , .25
, , , ,
, 26 ,
,
,
, .
,
. , - 22
23
24
25
26

. http://forum.all.bg/showflat.php/Cat/0/Number/1726029/an/0/page/0#Post%3Cfont.
. http://forum.vestnikataka.bg/index.php?topic=6607.0.
, . , 9.12.2009.
. http://pik.bg/-----news66364.html

Deutsche Welle . http://www.


dw.de/--/a-2782613.
,
: http://www.vestnikataka.
com/?module=displaystory&story_id=40201&format=html.

100

,
, ,
- . .27
.

28 - ,
. , . ,
,
-
, .
, ,
, - ,
, , . , .29
,
, ,
, , ,
, ;
, - .
, , , - . ,
,
, 27

http://www.dnevnik.bg/evropa/novini_ot_es/2008/04/15/485631_bulgariia_shte_se_obiasniava_za_
zaplahi_po_mediite/

28
.
, 2.05.2007.
29
. , .
/ , , 2011, . 536562.

101

.
- 30; 31, Centre for Advanced Study Sofia;
.32
, , , , , ,
. ,

.
, .
.
.
, . ,
. , .33
, ,
,
.
- , ,
,
, 30- 34,
. , , , ,
, ,
. , , ,
, ,
, .
. ,
30
31
32

, . , ... , 26.04.2007.
, . , 2.05.2007.

, . ( ) Anamnesis, 2009,
1, . 132203.
33
34

, .; . (.) , , 2007.


. : http://www.vestnikataka.com/?module=displaystory&story_
id=71061&format=html

102

, ,
. , , , .
( )
, ,
, - ?! , , ,
. XX
,
,
, ,

. , . , -
35,
. , .

. ,
, , -.
, . . , ,
.

. ,
, . , ,
?
, , - , . ,


. , ,
, .
, ,
:
, . , 35
http://btvnews.bg/
article/807561074-Boy_i_pojar_sled_miting_na_Ataka_pred_djamiyata_Banya_Basha.html

103

.
.
. ,
, , . , ,
, , ,
.
, - , .
, , , . , ,
, .
--
, , , ,
. .
, , ,
.36 -
,
,
, .
,
. , , . . ,
, .
.
. , , , .
, 37, .
, , , ,

.38
36

: ! : !
! , 24.08.2012.

37

, . () , 17 (2412), 5.05.2006; ,
, 29 (2424), 8.09.2006.
38

, . , 24 (2419), 23.06.2006.

104

,
. ,
, , ,
, ,
.
, , -, .

- - , ,
, , , , , .
39, .
- , . , 40,
,

.
,
, ,
, , ,
.
. : ,
.
, ,
, ,
.
,
. , .

39
. , .
:
, 39, 2, 2012, . 1129.

40
,
(...) , , ,
, .
, ,
. . , . . .

105

, . , 19431944.

: ,
. 1990., , ,

,
. ,
, - , ,
.41
,
, .
: ,
,
,
.
. ,
, , , , ,
. ,
.
, , :
.
, ,

, ,
. :
, , .

- ,
?!
41
() , Prima
(2004). - ,
40-, . ,
. , -
, , .

106


. , .

42,
, , ,
,
. ,
.
,
,
. , .
, -
.
,
.43 ,
, .
,
, .
, .
. ,
.
. , : , , .
:
, , , .. , -, . 1990
. ,
. , , ,
42

: , http://dariknews.bg/view_article.
php?article_id=360259
43

,
- . ,
, . .
, .

107

. , -
. , ,
, .
,
.
, , , .
, ,
- , ,
. ,
,
-, .
,
, , -,
. ,
, . , ,
, ,
. , ,
,
,
, .
.

, . (2012). : . . : ,
. . , , . 281298.
, . (2011).
/ , , . 536562.
, . () , 17 (2412), 5.05.2006;
, . , 29 (2424), 8.09.2006.
, . (2007). . (.) , .
108


, . (2009). ( )
Anamnesis, 1, . 132203.
, . , 9.12.2009.
, . , ... , 26.04.2007.
, . , 24 (2419),
23.06.2006.
, . , 28.04.2007.
, . , 39 (2745), 22.11.2013.
, . (2012). : , 39, 2, . 1129.
, . , 2.05.2007.
, . ? , 20.10.2012.
, . (2000). , .
, . ? ( 4 )
, 22.05.2007 .
, . , 16, 20.01.2012.

Dimitr Atanasov

BATAK VS. LYUDMILA ZHIVKOVA


(AN ATTEMPT FOR SOCIOLOGY OF HISTORY)
Summary: The paper aims at analyzing a set of problems, tied to the interconnection between
knowledge and society. Existing demarcations lines between the field of the ideology, seen
in its narrow political meaning, and science; between knowledge as a professional concept,
and popular knowledge, circulating in wider social frame, are examined.
Conclusions made are illustrated with numerous examples, taken from the scientific life
in Bulgaria during the last ten years. Two conferences were organized. The first one,
dedicated to the history of national essentiality elements, was banned. High political
officials stood against it, and the conference did not take place. The second one, focused
in studying particular traumatic aspects of the totalitarian past in highly disputable
way, were held, even though after resounding protests, but with evident pretention to
obtain research status and to have made distinguishable scientific contribution. Various
interferences between scientific and political aspects of knowledge production are taken
into consideration, interpreting numerous significant voices and silencing as well.
The conception for university, thought as terrain for independent expression of
epistemological potentials and attitudes, are taken as fundamental. In this context, the
university community is regarded as virtual community, as a filed for dialogue energies
development and alternative thinking forging, not as mantra, (ab-)used in accordance
of the practical need, applying double standards.
109

393.1:821.133.1.09-311.6 .




. . 1
: .
,
. .

, .
. .
,
.
: , , , ,

1. K K

1993. , , . ,
;
.

.
1

177097: ,
,
, , .

110

, , (19971999) .
. . (Christian Y. M. Kerboul, Constntin et la fin du Monde Antique, Mayenne 1993,
e 1997), 1994.
- (1994).
305. 337. . 13
, , .
,
. , 13,
, , - .2

. .
. in
articulo mortis, .
.
.
, ,
(). ,
.3

2. ,
,
.

, . ,

. , 310. ,
.4
2
3
4

. . . 1993, 226242.
, 240242.
Barnes T. 1981, 36.

111

,
.5
,
, ,
, .6
,
,
, .7 ,

, ,
.8 6.
. . .

-;
,

, , imitatio Augusti,
, .9



. , .
,
,
310. ,
5


, ( 30
) . , ,
, ,
, Nixon C. E. V., Saylor Rodgers B. 1994, 248.
6
7

Bardill J. 2011, 44 ; ; Elliott T. G. 1990, 349350.


, 310. . .
,
(, ), Bardill J. 2011, 56.
8
9

Ibid, 19 i dalje.
Ibid, 34. 49, 56, 97, 144.

112

.10 , ,
, Helios Pantepoptes.11
, ,
,
. , 317. ,
.12 323. ,
.13 , , ,
. ,
, .

, ,
,
,
. 315. ,
,
, 318. 319. . , .14
,
, ,
,

10

MacMullen R. 1987, 6970. ,


, 310. . .
, Sol Invicto Comiti,
Comiti Augustorum, Soli Comiti Augustorum, Soli Invicto, Soli Invicto Comiti Domini Nostri Soli
Invicto Aeterno Augusto, Halsberghe G. H. 1972, 168.
11

12

Wallraff M. 2001, 261.

320. 323. . .
( 325. . .), Stephenson P. 2011.
13
14

Halsberghe G. H. 1972, 169.


Curran J. 1996, 6970; Barnes T. D. 1984, 71.

113

.15 , 333. 335. .


, .

1. O
Fig. 1. Plan of Constantinople in the time of Constantine the Great

,
, . ,
.

15

, ., Fowden G.
1991, 130.
,
.
, Potter
D. 276. Storch R. H. 1971, 145155.

114

3. .
, , ,
:
( ,
-, (Aelia Capitolina), .16 ...
.
, . . ,
. ,
, , ...
, ,
, : , ,
.....17
.
.
. .18 ,
.
.
.
.
, spolia
. . Damnatio arhitecture
Damnatio memoriae. ,
,
.19
, , .20 16
17
18
19
20

, . . . 1993, 224.
.
: Margaret L. 1974, Passim
Kinney D. 2011, 138145.
uri S. 1993, 67-90.

115

, , ,
.
Domus Eclesia .21
.
.22
. ,
.

.23
.
, , , .

, ,
. .24
,
, . . , .
, . , . . . ,
. ,
, , .25
. ,
, , .26
, .27 326327. ,
. , .

. , . ,
21
22
23
24
25
26
27

Krauthajmer R., uri S., 2000. 39-41.


Shepherd H. M. 1967, 71.
Ibid, 71.
Ibid, 72; Armstrong T. G. 1974, 78.
Ibid, 74.
Ibid, 72.
Krauthajmer R., uri S. 2000, 74.

116

, .28 ,
(),
. 12 .
.
.
, .29
, .
.
opinion.
.30

: ,
( 31) , . .
, , , . , .
. , . . ,
. - .32
, , .
, .
. ,
. , , , .
( ) . ( ).33
,
. . ,
,
.34
28
29
30
31

Ibid, 60.
Ibid, 6061.
Ibid, 60.

, .
,
; Shepherd H. M. 1967. 70.
32
33
34

Shepherd H. M. 1967. 70.


Krauthajmer R., uri S. 2000, 47 .

:Eusebius of Caesarea, Vita Constantini, IV, 5860, pp. 141142; IV, 7071, pp. 146147, ed.
I. A. Heikel (Berlin, 1902); Paulinus of Nola, Carmina, XIX, 329342, in C.S.E.L., XXX, p. 130;

117


. , ,
. .
, .
.35
. II ,
357. .36
,
XII 1469. .37
- . ,
.
. I.
, 38 9.
39 XII XIII , .
. .

VI .40
, , , :
? ? . 41,
?
Socrates, Hist. eccl. I, 16, in P.G. LXVII, 117 A; I, 40, in P.G. LXVII, 180; Sozomen, Hist. eccl. II, 34,
in P.G. LXVII, 1032 C; Constantine of Rhodes in his description of the Wonders of Constantinople and
of the Church of the Apostles. "Nikolaos Mesarites 1957, 855924.
: Downey G. 1951, 5380; Downey G. 1959, 2751; Grierson P., Mango C.and
evenko I. 1962, 363.
35
36
37
38

Krauthajmer R., uri S. 2000, 69.


Krautheimer R. 1969. 30.
Israel J. 2012, 108109.

931. 944.
. , VII (913959),
. 938. , Downey G. 1951, 67.
39

1198. 1203. ; Downey G. 1951, 68;


Israel J. 2012, 107112; Downey G, 1957. 855924.
40
41

Dark K.. and zgm F. 2002. 393413; Israel J. 2012, 108109.


; Downey G. 1951, 56 .

118


. - ,
- (, )
.42

, .
.
12
.43
, ,
. .44
. . , ,
,
. , .
.
.
, .45 ,
, , .
, 356, 357
358. , . , . . .46

4. , 6. .
. . .
.
,
,
-.

42
43
44
45
46

Armstrong T. G. 1974, 10, 1112; Miloevi G. 2009. 113129.


Grierson, P., Mango, C.and evenko, I. 1962, 363
Johnson J. M. 2008, 259.
Grierson, P., Mango, C. and evenko I. 1962, 7, 21 .
Downey G. 1951, 57.

119

Armstrong, T. G. (1974). Constantines Churches: Symbol and Structure, Journal of the


Society of Architectural Historians, Vol. 33, No. 1 (Mar., 1974), 516.
Bardill, J. (2011). Constantine Divine Emperor of the Christian Golden Age, Cambridge.
Barnes, T. D. (1984). Constantine and Eusebius, Harvard.
Barnes, T. D. (1984). Constantines Prohibition of Pagan Sacrifice, The American Journal
of Philology, Vol. 105, No.1, Baltimore 1984, 6972.
Curran, J. (1996). Constantine and the Ancient Cults of Rome, Greece & Rome, Vol. 43,
No. 1, London 1996,, 6880.
uri, S. (1993). Late-Antique Palaces: The Meaning of Urban Context. In Ars Orientalis,
Vol. 23, 6790.
Dark, K.. and zgm, F. (2002). New Evidence for the Byzantine Church of the Holy
Apostles from Fatih Camii, Istanbul, Oxford Journal of Archaeology, 21 (2002),
393413.
Downey, G. (1951). The Builder of the Original Church of the Apostles at Constantinople:
A Contribution to the Criticism of the Vita Constantini Attributed to Eusebius,
Dumbarton Oaks Papers, Vol. 6, 5380.
Downey, G. (1957). Nikolaos Mesarites: Description of the Church of the Holy Apostles
at Constantinople, Transactions of the American Philosophical Association, N.S.,
47, part 6, 855924.
Downey, G. (1959). The Tombs of the Byzantine Emperors at the Church of the Holy
Apostles in Constantinople, The Journal of Hellenic Studies, Vol. 79, 2751.
Elliott, T. G. (1990). The Language of Constantines Propaganda, Transactions of the American
Philological Association, Vol. 120, University of Pennsylvania 1990, 349353.
Fowden, G. (1991). Constantines Porphyry Column: The Earliest Literary Allusion, The
Journal of Roman Studies, Vol. 81, London 1991, 119131.
Grierson, P., Mango, C. and evenko, I. (1962). The Tombs and Obits of the Byzantine
Emperors (3371042); Dumbarton Oaks Papers, Vol. 16 (1962), pp. 1+3-63.
Grillmeier, A. (1975). Christ in Christian Tradition: From the Apostolic Age to Chalcedon,
London.
Halsberghe, G. H. (1972). The Cult of Sol Invictus, Leiden.
Israel, J. (2012). A History Built on Ruins Venice and the Destruction of the Church of
the Holy Apostles in Constantinople, Future Anterior Volume IX, Number 1 Summer
2012, 102122.
Johnson, J. M. (2008). Observations on the burial of the Emperor Julian in Constantinople,
Byzantion, LXXVIII, 254/260.
, . . . (1993). . : .
Kinney, D. (2011). Roman Atrhitectural Spolia, Proceedings of the American Philosophical
Society, Vol.145, No 2.jun., 138161.
Krautheimer, R. (1969). On Constantines church of the Apostles in Consatninoples, Studies
in Early Christian, Medieaval and Renai ssance Art, London, New York, 2733.
120


Krauthajmer, R., uri, S. (2000). Ranohrianska i vizantijska arhitektura, Beograd.
Lyttelton, M. (1974). Baroque architecture in Classical Antiquity, Thames and Hudson.
MacMullen, R. (1987). Constantine, London.
Mesarites, N. (1957). Nikolaos Mesarites: Description of the Church of the Holy Apostles
at Constantinople, Trans. American Philosophical Society, N.S., 47, 855924.
Miloevi, G. (2009). Hellenistic tradition in Roman period mausoleums in the Balkans, In
Mihailescu-Brliba L. und Bounegru O. (ed), Migration und Akkulturation im Osten
des Mittelmeerraumes in Hellenistischer une Romischer Zait, Akten der Tagung in Iai,
37. Oktober 2007, Herausgegeben von Lucreiu, Harrassowitz Verlag, 2009, 113129.
Nixon, C. E. V., Saylor Rodgers, B. (1994). In Praise of Later Roman Emperors: The
Panegyrici Latini: Introduction, Translation and Historical Commentary, University
of California Press.
Potter, D. (2013). Constantine the Emperor, Oxford.
Shepherd, H. M. (1967). Liturgica; expressions of the Constantinian triumph, Dumbarton
oaks, Vol 21, 5578.
Stephenson, P. (2011). Constantine: Unconquered Emperor, Christian Victor, London.
Storch, R. H. (1971). The Eusebian Constantine, Church History, Vol. 40, No.2,
Cambridge, 145155.
Wallraff, M. (2001). Constantines Devotion to the Sun after 324, Papers presented to the
thirteenth International Conference on Patristic Studies held in Oxford 1999, Leuven
2001, 256270.

Gordana Miloevi, Nadeda Gavrilovi

The Burial of Constantine the Great


in historic novel Constantin et la
fin du monde antique
by Christian Y. M. Kerboul
Summary: The description of ceremonial procession and burial of Constantine the Great
in historical novel of the author C. Y. M. Kerboul, gives the perspective into religious
customs and tradition of the late Roman empire, in which the interlacing of pagan
and Christian elements can be viewed in its perplexity. The special bond between the
emperor and god Apollo was for the last time underlined with the fact that the coffin
with Constantines body was laid on Apollos carriage driven by four horses, golden
carriage of the Sun god with whom Constantine identified himself and considered as
his personal protector. In further description of Constantines burial, it is stated that
the funeral procession stopped at the base of the porphyry column with the statue of
Constantine Helios on the Constantinopolis forum, which also emphasizes the link
between the emperor and solar deity Helios, that is Sol Invictus. Written sources describe
121


in detail particular respect which Constantine showed to god Sol Invictus, confirmed
with numerous series of coins with the image of solar deity (coined from 310. year A.
D.), sculpture, mosaics etc. Very important element in Kerbouls novel is the description
of the symbol of Christogram on Constantines sarcophagus, which confirms emperors
approaching towards Christianity and his acceptance of Christian symbols.
The interlacing of pagan and Christian elements is also present in the architecture
of Constantine and post-Constantine period. Prevailing opinion in the history of
architecture is that the Church of the Holy Apostles was cross-shaped, which can be
observed in the identical cruciform shape of the church built under Justinian I. However,
many questions regarding the appearance and organisation of Constantines church are
still unanswered. The Church of the Holy Apostles present traditional act of privileged
burial in mausoleum, but also the concept of dynastic act of burying Christian Byzantine
emperors and episcopes in the same place. The answers to various questions concerning
the organisation of basilical or cross-shaped form are very complex and incomplete. On
the other side, the answer to the question of mausoleum-heron in the shape of a circle
and octagon is maybe simpler and linked to late-antique heron-mausoleums (such are
those of Diocletian, Galerius) which continue Hellenistic burial tradition of Augustus
and Hadrian. It can be presumed that Constantines concept of combining basilica and
circle, similar or even the same as in the Church of the Holy Sepulchre (known also as
Basilica of the Holy Sepulchre or the Church of the resurrection in Jerusalem), was a way
of implying his complete identification with Christ.

122

903.2+930.2:003.071(497.11 )




: (18721945), , ,

.
, . .

a .
: , , ,

,

. , . , .
(550 , )
.1

.
, .2
:
, , . .
, ,
1

- . . , IXX (19581959),
XVXXIV: In memoriam Nikoli Vuliu.
2

, 432/7, 47.

123

. , .
, ... ,
-
. ,
.3
,
, .
:
, , , .
. , , ;
,
, , . . .
:
;
; limes.4

.5 1899.
.
,
.
, Corpus Inscriptionum Latinrum.6
, , .
, , .7
o .
1899.

.
. ,
;

3
4
5

, 342/2, 5.
, 432/2, 8.

. , . , , XXXVIII, (1900),
1518.
6
7

, , XXXVIII (1900), 15.


, , XXXVIII (1900), 1518.

124

.8 O
. , .9 , ,
1905.
.
, .10

.11 .
,
.12
, .13
. .
, ,
.
.14
,
, . ,
.
,
,
.15
1908. .16
.
. ,
.17
8
9

, XXXIX (1903), 7475.


, 432/7, 68.

10
11

, XLVII (1909), 151.

. , , I
(2003), 2337; . , ,
III (2005), 163182.
12
13
14
15
16
17

, I (2003), 3637.
, XLVII (1909), 161.
, XLVII (1909), 162.
, XLVII (1909), 164.
XXII (1909), 191194.
XXII (1909), 193.

125



.
.18
.
,
, .
,

, .19

. ,
, .
. : ,
, ,
. , .20
.21

: , , , , ,
, .22
LXXVII.23

IV .
.24 ,
.25
: , , , 18
19
20
21
22
23
24
25

XXII (1909), 194.


, 467/7, IV
, 467/7, I
, LXXV (1933), 72. 207; , XCVIII (19411948), . 417.
, 467/7 II
, LXXVII (1934), 4849, . 41.
, 467/7, II
, 382/2, 25. .

126

, , , , , . , . e .26
.
: Archologische
Karte von Jugoslawien, Blatt Prilep-Bitolj (1937) Archologische Karte von
Jugoslawien, Blatt Kavadarci (1938). 27

. II III
.28 ,
.29 1
1910.
.
, , , , , , , , , , , , , ,
.30 1935. 1936.
.
.
, ,
.
, , ,
.31 1939. ,

.32
LXXV.33
1933. 26
27

, 467/7 (2)

N. Vuli, Arhcologische Karte von Jugoslavien: Blatt Prilep-Bitolj. Jugoslavischer Ausschuss des
Internationalen Verbandes der Akademien, Beograd, E. Pelikan, . 154 ; N. Vuli,
Arhcologische Karte von Jugoslavien: Blatt Kavadarci. Jugoslavischer Ausschuss des Internationalen
Verbandes der Akademien, Beograd, E. Pelikan. . 123 ; N. Vuli, Arhcologische
Karte von Jugoslavien: Kavadarci. .
1938. JI V 295.
28
29
30
31
32

, 467/7, II
. , (1999), 6263.
, 467/7, IV
, , 8.09.1935.

A. , , VIIIIX
(193334), 303310; . , (1994), 2934.
33

, LXXV (1933), 5455, . 171.

127

34. ,
, ,
I III . . XIV
.35 1936.
. .
XCVIII.36

.37
, .38
XXXIX . .39 .
, , .

. ,
.40 .
Iste anulus. SIG sigillum, ABT .41
. Arcadius signet ring from Naissus
: + Iste anulus Arcadii sigillum.42
.
,
. 1933. ,
XX .43
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43

. , 19332003, 74.
, 1935. (17 ), 27/II/
, . . 6/58
, , 27.03.1935.
, (1999), 52.
, XXXIX (1903), 6468; 7778.
, XCVIII (19411948), 115, . 256.
, XCVIII (19411948), 117, . 261.
I. Popovi, Arcadius signet ring from Naissus, V (2007), 243250.
. , (2013), 9698.

128

.44
.
,
.45
, ,
.46
, .
24. 1934.
, .47
,

. ,
.

.48


.49
.50
1934. ,
.
.
44

,
27.03.1933.
45

,
. 184, 19351939.
46

, 1934. (I) 29.01.193418.04.1934. . 179;


1934 (II) 18.04.193427.06.1934. . 179;
1934. (III) 28.06.193424.12.1934. . 179; 1935.
(17 ) . 18; (19331938)
(50 ) . 183.
47

, 1934. 29.01.1934. 18.04.1934, . 179,


. 188.
48

, 1934. (II) 18.04.193427.06.1934, . 179,


. 161.
49
, 1934. (III) 28.06.193424.12.1934, . 179,
. 248.

50

.

129

, .51
,
.
,
.52
.53

700
.54
.
XCVIII.55
.
(1937)
; .56

. ,

.57 .
,

. .

.58
,
.59
-, ,
51
, 1934. (II) 18.04.193427.06.1934, . 179, .
242, 244.
52
(19331938),
(50 ) . 183, 786.
53

, (19331938),
, . 183.
54

, (19331938),
, 25/2 1036.
55
56
57

, . . 6/58.
, 19371939, 15.04.1937.

,
19351939, . 184.
58
59

, , 27.03.1935.
, (1999), 52.

130

. , ,
.60
1925. . -, ,

, .61

.
. , ,
.62 , 1958. ,
.63
.64 ,

.65
, .
Corpus Inscriptionum Latinarum Corpus Vasorum,
.66
,
Corpus Inscriptionum Latinarum , .

.
, ,
. ,
, , .
.
.
, . , 60
I , -
, 1617.
61
62
63
64
65

, . . 6/58.
, - , 18.
, - , 19.
XXII (1909), 194.

XXXVI, (1927), 55, 95; . , , IXX (19581959),


XIXII
66

. , , II (1936), 412413.

131

, , .
Inscriptions de la
Msie Supreure. .
,
.


(= )
, . . 6/58.
, 1933. , . 178.
, 1934. 29.01.1934.
18.04.1934. . 179.
, 1934. 18.04.1934.
27.06.1934. . 179.
, 1934. 28.06.1934.
24.12.1934. . 179.
, 1935. (17 ), . 180.
, (19331938); (50 ) . 183.
, 19351939, . 184.
, (= )
432/2-
432/5 -
432/6
432/7

, . . . (1903). ,
XXXIX, 4389.
, . . . (1909). ,
XLVII, 109191.
, . (1909). , XXII,
191194.
, . (1933). , LXXVI, 131.
132


, . (1936). ,
II, 412413.
, . (19411948).
, XCVIII, 1339.
, . (2003). ,
I, 2337.
I , - , 1617.
, . (2013). .
, . (2005). , III, 163182.
, . (19581959). In memoriam: , IXX, 1524.
, . (19331934). ,
VIIIIX, 305310.
, . (2003). 19332003.
, . (1999). .
, . (2007). Arcadius signet ring from Naissus, V, 243250.

Irena Ljubomirovi

rchaeological and epigraphic


researches of Nikola Vuli
in Ni and its surroundings
Summary: Archeological excavations, conducted by Nikola Vuli, which lasted for
several decades produced some very important findings. He visited several times Ni
and the surrounding area. His list of findings was of particular importance for the
creation of the archaeological map. On the basis of the written legacy and published
epigraphs one can review the results to which Vulic himself came while visiting
archaeological sites in Ni and the surrounding area. Vuli, during archaeological
excavations, also worked on collecting monuments. With his many years work in
many localities, he managed that many monuments reach the collections of Belgrade,
Ni and Skopje Museums. Vulis cooperation with the Museum Association in Ni
was also confirmed, which work on foundin the museum he encouraged and assisted.
Thanking to preserved correspondence of Nikola Vuli with Ni Museum, there may
be a little more to say about their cooperation and Vulis encouragement for founding
of this institution. He educated the first generation of museum staff, conducted the
findings expertise, advocated for founding of the ethnographic collection and provided
a nuber of publications to the museum library.
Vuli processed epigraphic monuments in Ni as well and was the first scientist who
pointed out to a label that talked about a character who is trained in the naval service.
Based on this inscription, Vuli concluded that there used to be a small floating fleet
133


on the Niava river, which was confirmed by other scientists many years later. During
these site visits Vuli filled in collection of incuses and photographs of Greek and
Roman inscriptions and reliefs. He participated in the creation of collections Corpus
Inscriptionum Latinarum and Corpus Vasorum, Archaeological maps and Dictionary
of Medieval Latin. Vuli worked most intensively on a corpus of Latin epigraphic
monuments, where all of the new labels which were not included in the Berlin Corpus
Inscriptionum Latinarum should be included and where the old labels edition from
the territories of Moesia, Thrace and Macedonia should also be attached. Vulis
dedicated work in the field of archeology and epigraphy is of great importance and is
a contribution both to the national and world science. Significant results could only be
achieved through systematic research that required considerable financial resources.
If one takes into account the time Vuli lived and worked in, war period and period
between wars, it was not possible to count on greater investments in this scientific
discipline. However, with the available funds, often financing himself the organized
trips, Vuli managed to explore some of the most important sites in the country.

134

930(4)19
929 .




:
70- 90- , ,
,
, , XIX XX
, ,
, , .
, , - .
: a , , ,
,


? , ,

.1


. .
Pod istorijom podrazumevam stvarnost koju ovek ivi.
I ovek je, sam po sebi, istorija.2
A. Mitrovi


. , , , ,
, 1

Edvard Halet Kar, ta je istorija?, Beograd 2001, str. 11.

Mitrovi, Andrej, Vreme destruktivnih (intervjui), aak 1998, str. 135.

135

, - ,
.
, ,
, .
17. 1937. .
1961. ,
. 1964.
1919, 1967.
19191920. 1967,
1973,
1980. . 1985. ,
2004. . 1988. , 2006.
.
XX
. 1998. , (1994)
, , - (, )
. : ,
,
-.
(
1878. 1918. ). - .
: 1975. ; 2001.
, 2004. .3 25. 2013. .4
, 24
700 5,
, . ,
3
: , ,
, , , .
13 (2006), 2007, . 720.
4

: http://www.danas.rs/danasrs/kultura/preminuo_andrej_mitrovic.11.
html?news_id=266573

5
, , In memoriam : -:
http://velikirat.nb.rs/andrej-mitrovic ; ,
:
. , ,
, , . 13 (2006), 2007, . 2140.

136

: ;
19081918., . 19191939.6 - :
; ; .7

, - ,
.8
.

( ) , , , , .
, ,
, -
,
, ,
.
(, , , .), 70- 90- , .

,

. :
20. ; ; , ; - ,
80- 90- , .

6
. 19191939, 1974;
Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemake 19081918, Beograd 1981;
, 1984. ,
.
7

: , , 1992;
. , 1996; Klio pred iskuenjima i raspravljanja
sa Klio, Beograd 2001.
8

:
, 1977; Angaovano i lepo. Umetnost u razdoblju svetskih ratova (19141945), Beograd
1983.

137

,
80- , ,
90- .9 ( ) ( ,
, ,
.
( ), ,
)10 , ,

. 90-
( ): ; ;
,
.11

9
,
1992. , ,
. ,
, ,
.
(A. Mitrovi, Vreme destruktivnih, str. 122123). ,
,
, ,
,

, , . , ,
.
( ,
), ,
, . ,
,
. , ,
1941. . 90-,
, : :
.
, (, . 105107).
10
11

, . 127, 139.

. , . ., . 18;
: ;
( , , 20. );
, , ;
(A. Mitrovi, Vreme destruktivnih, str. 48).

138

1. ,
:
- :
,
;
,
, ;
-
, , - .
( -- ) .
,
.

,
, , .12

( ,
), ,
.... ,
, , ,

,
, .13
,
, ,
( . .)
.14 ,
, ,

80- , 90-
. , ,
12
13
14

., . 137.
A. Mitrovi, Klio pred iskuenjima, str. 51.
A. Mitrovi, Vreme destruktivnih, str. 137.

139

, , ,
, , , .

.
.15 :
, .
, .16 ,
,
...17, .
,
.18
, () ()
, ,
,
. .
:
, ; ,
, , .
, , .
. ,
,
. ,
, . , , ;
, .
, , , , . ,
, ,
(Heler, 1984: 11).


. ,

.19 , ,
, ,
, . ,
, , ,
15
16
17
18
19

A. Mitrovi, Klio pred iskuenjima, str. 53.


, . 91.
Mitrovi, Andrej, Misliti o istoriji, u: Heler, Agnes, Teorija istorije, Beograd 1984, str. 9.
.
A. Mitrovi, Klio pred iskuenjima, str. 53.

140

, ( )
,
.
,
.
; , -,
, , .
( ), ; , , ,
. . , , , ., 19. .
( , ). ,
,
. ,
, ,
.20
, ,
, .21

, . , , , ,
, , ,
. ,
, ,
, . ,
, .22 , , . , , . , ,
, .
,
:
( )
, . . ,
20
21
22

A. Mitrovi, Vreme destruktivnih, str. 162.


, . 162.
, . 137.

141

, ,
. ,
,

.23 ,
, , . ,
.
, , . , ,
, , , , . , ,
.
.
, ,
. .
. ,
, .24 ,
,
, , ,
.
. ,

.25 ,
,
, . , ,
.

23
24
25

, . 55.
, . 136.
, . 172.

142

2. ,

,
, , , ,
. 80-
( )
, .26 , .27 ,

( 28),
, .
, ,
, . ,
, , ?29 , ,
: ,
,
;
, , .
, , ,
.30
90- , - ,
, , .
, :
, :
26
27

, . 71.

, . 72;
: ,
().
28

Kulji, Todor, Rat i seanje, Istorija i seanje. Studije istorijske svesti (dalje: Istorija i seanje), ur.
Olga Manojlovi Pintar, Beograd 2006., str. 76.
29
30

A. Mitrovi, Vreme destruktivnih, str. 73.


, . 74.

143

, . , ,
. , ,
, .31 ,
: ,
,
. , ,
, , .
, ,
.32

90- , ,
, , . :
, . , ,
.
. (...) .
.33 ,
; , ,
, .34
***
, , , ,
,
, ,
, , , . ,
,
,
, , , - .
31
32
33
34

, . 77.
, . 76.
, . 191.
, . 171.

144

, ,
, . , .

Kar, E. H. (2001). ta je istorija?. Beograd: Gradac.


, . (1974). . E 19191939. : .
, . (1977). . . : .
Mitrovi, A. (1981). Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemake
19081918. Beograd: Nolit.
Mitrovi, A. (1983). Angaovano i lepo. Umetnost u razdoblju svetskih ratova (19141945).
Beograd: Narodna knjiga.
, . (1984). . :
.
, . (1992). : , .
: .
, . (1996). . .
: - .
Mitrovi, A. (2001). Klio pred iskuenjima i raspravljanja sa Klio. Beograd: igoja
tampa.
Heler, A. (1984). Teorija istorije. Beograd: Rad (uvodni deo: Mitrovi, Andrej, Misliti o
istoriji, 920).
Mitrovi, A. (1998). Vreme destruktivnih (intervjui). (prir. Dragan tavljanin). aak:
aanski glas.
Kulji, T. (2006). Rat i seanje. U Olga Manojlovi Pintar (ur.) Istorija i seanje. Studije
istorijske svesti, Zbornik radova. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 7690.
, . (2006). , . , 13, , 720.
, . (2006). . ,
, . , 13, , 2140.


, . (2013). In memoriam : -. : http://velikirat.nb.rs/andrej-mitrovic [14. 01. 2013.]
145


. : http://www.danas.rs/danasrs/kultura/
preminuo_andrej_mitrovic.11.html?news_id=266573 [14. 01. 2013.]

Ivan Risti

THE VIEWS OF ACADEMICIAN


ANDREJ MITROVIC ABOUT THE ROLE
AND IMPORTANCE OF HISTORIOGRAPHY
IN MODERN SOCIETY
Summary: In his books and interviews for various print media that he gave from
the mid 1970s to the mid 1990s, academician Andrej Mitrovic, one of the greatest
Yugoslav and Serbian historians, touched many of the issues on European history,
history of the Balkans, Serbian and Yugoslav state in the Nineteenth and Twentieth
centuries, the politics of Great Power in South-Eastern Europe, the role of elites and
ideology in historical processes, as well as the methodology, theory and history of
historiography. The topic of our analysis are his opinions and views on the role of
historiography in contemporary society, expressed in interviews published in the book
Vreme destruktivnih, as in other of its theoretical and methodological works.

146

.
.


,

94(100)05/...
726.54:271.22(497.11)




:
a e e e a , . .
, , , ,
,
.
XIV ,
, . ,
,
.
,
, , ,
,
, XV .
: , , , ,

, .
,
. , , .1
1

R. Dodik, Patareni i partizani (prikaz: Muhamed Filipovi, Historija Bosanske duhovnosti od ulaska
Ilira u historiju do propasti prve bosanske drave, Svjetlost, Sarajevo, 2006), Hrvatska misao, Matica
hrvatska Sarajevo, asopis za umjetnost i znanost u ast dr. sc. Marijana Sivria, God. XI., n.s. sv. 32,
Sarajevo 2007, 213236; S. Kutlea, Profesionalni diletant(izam) ili otac nacije? (Prikaz monografije:
Muhamed Filipovi, Historija bosanske duhovnosti. Epoha modernizacije. Biblioteka Izdanci,
nakladnik: Svjetlost, Sarajevo 2004, 498 str.), Hrvatska misao, Matica hrvatska Sarajevo, asopis za

147

,
.

1468/69. , :
. , .
, .2

,
.3
,
.
,
. XIV ,
, .4
.
: , ,
.5 ,
,
, .
,

. .
,
, .
, , .
, ,
. ,
. , . . .6
umjetnost i znanost u ast dr sc. Marijana Sivria, God. XI., n.s. sv. 32, Sarajevo 2007, 237246;
. , , (Ahmet S. Alii, Sumarni popis sandaka
Bosne iz 1468/69. godine, Islamski kulturni centar, Mostar 2008),
11/2, 2009, 443453.
2
3
4
5
6

A. Alii, Sumarni popis sandaka Bosna iz 1468/69. godine, Mostar 2008, XXV.
A. Alii, Poimenini popis sandaka vilajeta Hercegovine, Sarajevo 1985.
D. Kora, Vjera u humskoj zemlji, Mostar 2008, 32.
. , , XXII, 1911, 505533.
I. Bojanovski, Arheoloki spomenici (dolina Trebinjice), Nae starine VIII, Sarajevo 1962, 716:

148

,
, , .7
( Leusinium),
.
79. 84. .8
,
,
(253268). VI ,
.9
.

X :

.10 , 1376. , I .11

,
. , .
. . Belagi, Srednjovjekovni nadgrobni spomenici-steci (dolina Trebinjice), Nae starine VIII,
Sarajevo 1962, 1738; Z. Kajmakovi, S. Tihi, Manastir Dobrieva problematika zatite, Nae
starine VI, Sarajevo 1959, 143160; Z. Kajmakovi, Znaajni likovni i arhitektonski spomenici u dolini
Trebinjice, Nae starine VIII, Sarajevo 1962, 3952; Z. Kajmakovi, Prenos manastira Dobrievo,
Nae starine br. XI, Godinjak Zavoda za zatitu spomenika kulture SR Bosne i Hercegovine,
Sarajevo, 1967, 6786; I. remonik, Rimsko naselje na Paniku kod Bileca, Zemaljski muzej, Sarajevo
1976; I. remonik, Mozaici i zidno slikarstvo rimskog doba u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 1984,
7796.
7

I. Bojanovski, Arheoloki spomenici (dolina Trebinjice), Nae starine VIII, Sarajevo 1962, 716: .
Belagi, Srednjovjekovni nadgrobni spomenici-steci (dolina Trebinjice), Nae starine VIII, Sarajevo
1962, 1738; I. Bojanovski, Rimski spomenici iz doline Trebinjice, Tribunia 3, Trebinje 1977, 143149.
8

CIL III 4013; ILJug 972, 973, 974, 975, 976; Itinerarium Antonini 1848, 337, 338, 339; Ptolemaei
1883, II 16, 3; II 16, 7; Itineraria Romana 1916, V 467, 468, 469, 470, 471; Miliaria Imperii Romani
2012, 224233; Ptolemus 1990, VI.
9
I. remonik, Prethodna istraivanja na rimskom lokalitetu na Paniku, GZM, Arheologija, Sarajevo
1960, 173184; I. remonik, Prvi tragovi kranstva na nalazima vile u Paniku, Opvscvla Iosepho
Kastelic sexagenario dicata, Situla 1415, Razprave Narodnega muzeja v Ljubljani, Ljubljana 1974,
243248.
10

II, 20072, 6162 (. .


).
11

. , , 1964, 135.

149

, . . :
7.80, 4.35, 5 . .
, .12
. ,
.13
, , .
. . : 7.33, 4.40, 4.50 . , ,
1856. . . . .
, , XIV XV .14
, , . , 7.42, 4.53, 4 .
, .15
,
.
. . XVI , .
.
( ) ( ) .16
XIII . ,
.17
, , .
XIV .18
12

Z. Kajmakovi, Znaajni likovni i arhitektonski spomenici u dolini Trebinjice, 4950.


. . 7 x 4. 5m x 5m. . Belagi, Srednjovjekovni
nadgrobni spomenici-steci, 19.
13


.
14

M. Vego, Novi i revidirani natpisi iz Hercegovine, Glasnik Zemaljskog muzeja, Arheologija. n.s. sv.
XIX, Sarajevo 1964, 186188.
15
16
17
18

Z. Kajmakovi, Znaajni likovni i arhitektonski spomenici u dolini Trebinjice, 50.


Z. Kajmakovi, Znaajni likovni i arhitektonski spomenici u dolini Trebinjice, 41.
. , , , 1911, 505533.

. , ,
4, 2004, 6779.

150

,
476. : 2, 61, 10, 178, 103, . 20,
I 48, II 9, 33 3 .19
. ,
- ,
, . . ,
. , 1985.
521 .20
1985. , ,
. .
.
. .
.21

. ,
.
.
. (19322002), , .22
. . , , , :
Dr. Benac, rekoh, moram Vam neto rei. Prole veeri sam razgovarala sa Johnom
Fineom, koji istrauje Crkvu bosansku. Zajedno smo zakljuili da ni na stecima,
ni u Crkvi bosanskoj nema nieg bogumilskog. Mislim da bogumili nisu napravili
steke. Mislim da nikad nisu ni bili ovdje. Znam, ree on. Uvijek sam to znao. Ali
to nije neto to mogu ja rei. Vi to moete i ja u Vam pomoi.23
19
20

. Belagi, Srednjovjekovni nadgrobni spomenici-steci, 32.

. , ,
, XXXVI, 1985, 173196.

21

Y. Burns, The testament of Gost Radin, , (XIVXX ),


1113. 1996, , 1997, 165173; P.
okovi, Crkva bosanska u XV. stoljeu, Sarajevo 2005, 7532.
22
23

M. Wenzel, Ukrasni motivi na stecima, Sarajevo 1965, 15.


M. Wenzel, Bosanski stil na stecima i metalu, Sarajevo 1999, 18.

151

, , .
. , ,
XV .24
. 1406.

.25

. , ,
, .
.26
. XV
,
, , .27
1470.
.28
, , (Dragichus Vochmirovich homines Radicii
Pascassevich de Zepelica). .29
,
, .30
, . 1425.
.31

.
24
25
26
27
28
29
30

. , , CLXXXII, (: , 1940), 18.


DAD, Lam. de Intus. I, f. 180 (29. II 1406).
DAD, Lam de for. XL, f. 169' (13. IX 1468).
DAD, Lam de for. XVI, f. 217' (25. V 1443); f. 263 (15. VII 1443).
DAD, Lam de for. XLII, f. 148 (16. X 1470).
DAD, Lam de for. XXXV, f. 126 (10. XI 1461).

. , , 2001;. , .
, 2007.
31

DAD, Div. Canc. XLIII, f. 119 (11. IV 1425).

152

, .
, .
.
.32
1319. , , . . 1491. .33

. ,
, ,
.34
, ,
190
. , , ,
, , .35
. .
.36
, . ,
.
, .
.

. .
.
1419.
32
. , , ,
, 2011, 368370; 374375.
33

B. Hrabak, Razgranavanje katuna i stvaranje grupe katuna, odnosno plemena u nekadanjoj


Hercegovini (XIIIXVI vek), ,
1981, 190; . , , 1979, 90.

34


. 7,5 4,5 .
35

M. Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine III, Sarajevo 1964, br. 140145,
197; . Belagi, Steci kataloko topografski pregled, Sarajevo 1971, 390.

36
,
.

153

. .37
, .38
, ,

.

. , . . .
.39
. (), .40
. , 1449.
, , . , .41
, (), , , , , , , ,

, , , , , -.42
.
.43
.

.44
37
38

DAD, Lam. de for. IV, f. 12' (18. VI 1419).

. , , . I, 2003, 186; . ,
, V, 2002, 195212.
39
40

. , , 103; . , . , 23.

. , ,
, XL/2010, 2011, 209230.
41

. , - , , 1964, 216; . ,
1557. ,
1990, 64; ,
, , Miscellanea, . XXVII, (2006), 139141.
42
43
44

. , , 226.
. , , , , 2004, 207.

. , 1683 ,
1984, 65.

154

, . (?), , . .
. (?) .45
, ,
. , 1326. ,

40 .
,
.
45 .46
XIV , , .
,
, ,
, .47
.48
, . 1375.
, .49
, . 1411. . 1418.
.
,
.50
,
1959.
.51
45
46

. , 1683 , 108.
. , , . II, 19812, 223.

47
. , ,
I, 1959, 484.

48
DAD, Div. Canc. XII, f. 45 (23. II 1335); XVI, f. 10' (13. XI 1348); Div. Not. V, f. 70 (17. III 1348);
Div. Canc. XXIV, f. 49 (21. X 1376); . , I/1, 1929, br. 124 (21 X 1376).
49

. , , XI, 1892, 101; . ,


, 94.

50
DAD, Div. Canc. XXXVIII, f.185' (6. V 1411); XLI, 228 (28. VIII 1418); . ,
, 94;. , , (. . -.
), 2003, 402. . , , 1997, 35.
51

M. Vego, Novi i revidirani natpisi iz Hercegovine, 178179.

155

, , . , .
, : 9.1,
4.81, 4 . . ,
1887. , .52
. .
.
( ) . .
.
. .53
. .
.
, 1067.

.54
XV .

.55
, .
. . 1509. ,
, , .56
, XV
. ( )
. 1496. , .57
.58 1504. 40
52
53

Z. Kajmakovi, Znaajni likovni i arhitektonski spomenici u dolini Trebinjice, 50.

V. Kora, Trebinje, Istorijski pregled I, period do dolaska Turaka, Trebinje 1966, 192; Lj. Sparavalo,
Srednjovjekovna crkva i groblja na Ilijinom brdu kod sela Mesari blizu Trebinja, Tribunia 3, Trebinje
1977, 123152; . , 1878. ,
, 2002, 217218.
54

. , , 1968, 15 (: . ); V. Kora,
Trebinje, Istorijski pregled I, 191.
55
56
57
58

DAD, Div. Not. LXVI, f. 82 (19. X 1485).


. , , 2003, 163167.
DAD, Deb. Not. LVII, f. 144, f. 155, LIX, f. 16.
. ,

156


. .59
, ,
1505. .
, 28. 1505. .60
, , .
. 1415.

.
, ,
, .
, .61
, ,
, ,
.
, ,
, , , ,
, , , , . ,
.

. , . ,
, .
, . .
,
.
, .
1557. , 127.
59

Ego Vassilie mitropolitus ecclesie Sante Marie de Tribigne confiteor quod super me et omnia mea
bona obligo dare et soluere Francisco Radanovich de Ragusio et Dragisse Vucignich de Xurovichi
ducatos auri quadraginta usque ad mennsis quattuor proxime futuris sub pena etc. Renuntiando etc. Hec
autem carta. Iudex et testis. DAD, Deb. Not. LXIII, f. 171 (8. X 1504).
60
61

DAD, Deb. Not. LXIII, f. 171 (8. X 1504).


DAD, Div. Not. XII, f. 68 (6. VI 1415).

157

.
Dravni arhiv u Dubrovniku (DAD)
Diversa Cancellariae (Div. Canc.) XII, (13341337); XVI, (13481350); XXIV,
(13751376); XXXVIII, ( 14081413); XLI, (14161418).
Diversa Notariae (Div. Not.) V, (13241330); LXVI, (1485).
Debita Notariae (Deb. Not.) LVII, (14951496 ); LIX (14971498); LXIII (15031504).
Lamenta de foris (Lam. de for.) IV(14191422); XVI (14421443); XXXV (14611462);
XL (1468); XLII (14701471).

.
Alii, A. (1985). Poimenini popis sandaka vilajeta Hercegovine, Sarajevo: Orijentalni
institut u Sarajevu.
Alii, A. (2008). Sumarni popis sandaka Bosna iz 1468/69. Godine. Mostar: Islamski
kulturni centar.
Vego, M. (1964). Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine III. Sarajevo:
Zemaljski muzej.
II. (20072). (. . ).
. . 33. : .
Itineraria Romana. (1916). Rmische Reisenwege an der Han Der Tabula Peutingeriana.
Stuttgart: Ed. C. Mller.
Corpus inscriptionum Latinarum. (1873). Consilio et auctoritate Academiae litterarum
regiae Borussicae editum. Voll. III. Berolini: Ed. Th. Mommsen (CIL III 4013).
Ptolemaei, C. (1883). Geographia, Paris: Ed. C. Mller und C. P. Fischer, Firmin Didot.
Ptolemus, C. (1990). Cosmographia. Stutgart: Ed. Alfred, P. Zeller, Parkland.
, . (1929). I/1. - : .
ael, A. et J. (1978). Inscriptiones Latinae quae in Iugoslavia Inter annos MCMLX
et MCMLXX repertae et editae. Situla 19, Ljubljana: Narodni muzej u Ljubljani.

, . (1997). . : .
-, . 2007. . . , . 1. : .
Belagi, . (1962). Srednjovjekovni nadgrobni spomenici steci (dolina Trebinjice), Nae
starine VIII, Godinjak Zavoda za zatitu spomenika kulture S.R. Bosne i Hercegovine.
Sarajevo: Zavod za zastitu spomenika kulture Bosne i Hercegovine, 1738.
158


Belagi, . (1971). Steci kataloko topografski pregled. Sarajevo: Veselin Maslea.
Bojanovski, I. (1962). Arheoloki spomenici (dolina Trebinjice), Nae starine VIII.
Godinjak Zavoda za zatitu spomenika kulture S.R. Bosne i Hercegovine. Sarajevo:
Zavod za zastitu spomenika kulture Bosne i Hercegovine, 716.
Bojanovski, I. (1977). Rimski spomenici iz doline Trebinjice, Tribunia 3. Trebinje:
Zaviajni muzej Trebinje, 143149.
Burns, Y. (1997). The testament of Gost Radin, , (XIVXX
), 1113. 1996. , . 14.
: . , (), : , 165173.
Vego, M. (1964a). Novi i revidirani natpisi iz Hercegovine, Glasnik Zemaljskog muzeja,
Arheologija. Nova serija, sv. XIX. Sarajevo: Zemaljski muzej, 186188.
Wenzel, M. (1965). Ukrasni motivi na stecima. Sarajevo: Veselin Maslea.
Wenzel, M. (1999). Bosanski stil na stecima i metalu. Sarajevo: Publishing.
, . (2004). , . : .
, M. (1940). .
CLXXXII. : , 151257.
, . (1967). . . . CCCXCVII,
, . 54. : ,
.
, . (2003). , . . -.. : Equilibrum.
Dodik, R. (2007). Patareni i partizani, (prikaz monografije: Muhamed Filipovi, Historija
bosanske duhovnosti od ulaska Ilira u historiju do propasti prve bosanske drave,
Svjetlost, Sarajevo, 2006), Hrvatska misao, Matica hrvatska Sarajevo, asopis za
umjetnost i znanost u ast dr sc. Marijana Sivria, God. XI., n. s. sv. 32, Sarajevo:
Ogranak Matice hrvatske Sarajevo, 213236.
, . (1984). 1683
. : , .
, . (1985). , , XXXVI, :
, 173196.
-, . (1959).
, I, , . CCCXXVI,
, . 33. : , 461527.
, . (1892). , XI. : .
, . (19812). , . II. (: . ). ,
. : , .
Kajmakovi, Z., Tihi, S. (1959). Manastir Dobrieva problematika zatite, Nae starine VI,
Godinjak Zavoda za zatitu spomenika kulture Narodne republike Bosne i Hercegovine.
Sarajevo: Zavod za zastitu spomenika kulture Bosne i Hercegovine, 143160.
Kajmakovi, Z. (1962). Znaajni likovni i arhitektonski spomenici u dolini Trebinjice,
Nae starine VIII, Godinjak Zavoda za zatitu spomenika kulture SR Bosne i
159


Hercegovine. Sarajevo: Zavod za zastitu spomenika kulture Bosne i Hercegovine,
3952.
Kajmakovi, Z. (1967). Prenos manastira Dobrievo, Nae starine XI, Godinjak Zavoda
za zatitu spomenika kulture SR Bosne i Hercegovine, Sarajevo: Zavod za zastitu
spomenika kulture Bosne i Hercegovine, 6786.
Kora, V. (1966). Trebinje, Istorijski pregled I, period do dolaska Turaka. Trebinje:
Zaviajni muzej Trebinja.
Kora, D. (2008). Vjera u Humskoj zemlji. Mostar: Crkva na kamenu.
Kutlea, S. (2007). Profesionalni diletant(izam) ili otac nacije? (Prikaz monografije:
Muhamed Filipovi, Historija bosanske duhovnosti. Epoha modernizacije. Biblioteka
Izdanci, nakladnik: Svjetlos, Sarajevo 2004, 498 str.), Hrvatska misao, Matica
hrvatska Sarajevo, asopis za umjetnost i znanost u ast dr sc. Marijana Sivria, God.
XI., n.s. sv. 32, Sarajevo: Ogranak Matice hrvatske Sarajevo, 237246.
, . . (2001). .
, . (1990). 1557. . : .
, . (1968). . (: . , : . ). : .
, . (2011). . : .
(.), , : , 349376.
, . (2011). , , XL/2010. :
, 209230.
, . (2009). . (Ahmet S. Alii, Sumarni
popis sandaka Bosne iz 1468/69. godine, Islamski kulturni centar Mostar, Mostar
2008). 11/2. : , , 443453.
, . (2004). ,
4, : .
Sparavalo, Lj. (1977). Srednjovjekovna crkva i groblja na Ilijinom brdu kod sela Mesari
blizu Trebinja, Tribunia 3, Trebinje: Zaviajni muzej, 123152.
, . (1997). . : .
, . (2002). .
V. : , 195212.
, . (2006). , , Miscellanea, . XXVII, :
, 139141.
Hrabak, B. (1981). Razgranavanje katuna i stvaranje grupe katuna, odnosno plemena u
nekadanjoj Hercegovini (XIIIXVI vek), . : . (.), : .
, . (2003). , . I. : .
160


remonik, I. (1960). Prethodna istraivanja na rimskom lokalitetu na Paniku, Glasnik
, Arheologija, Sarajevo: , 173184.
remonik, I. (1974). Prvi tragovi kranstva na nalazima vile u Paniku, Opvscvla
Iosepho Kastelic sexagenario dicata, Situla 1415, Razprave Narodnega muzeja v
Ljubljani, Ljubljana: Narodni muzej, 243248.
remonik, I. (1976). Rimsko naselje na Paniku kod Bileca. Sarajevo: Zemaljski muzej.
remonik, I. (1984). Mozaici i zidno slikarstvo rimskog doba u Bosni i Hercegovini.
Sarajevo: Veselin Maslea.
, . (1964). . :
.
, . (1964). - . : .
, . (1911). , XXII, : , 505533.
okovi, P. (2005). Crkva bosanska u XV. stoljeu. Sarajevo: Institut za istoriju.
, . (2002). 1878.
. : .
, . (2003). . : .

Radmilo B. Peki, Gligor M. Samardi

CHRISTIAN ORTHODOX MONUMENTS


OF TRAVUNIJA IN HISTORIOGRAPHY
Summary: In the historiography of the former Yugoslavia it is generally accepted that
during the medieval times, in what is now Bosnia and Herzegovina, Catholicism,
Orthodoxy and Bogomilism participated at the same time.
In the modern historiography of the emerging countries, on the foundations of the
Yugoslavia, in numerous scientific papers as well as in media resources, unsubstantiated
statements are often presented, displayed as irrefutable facts, that the state religion in
medieval Bosnia was Bogomilism while the Orthodoxy and Catholicism were spread
violently from the neighborhood. Such statements explain that Orthodox monasteries
in the area of present-day Herzegovina, which was annexed to Bosnia in the second
half of the 14th century, are from the Turkish period and that there is no written
evidence about their existence but are rather associated with unreliable tradition. They
also consider medieval tombstones to be cultural expressions of the Bogomilism.
Beginning with the first traces of Christianity, found in the Trebisnjica Valley, written
historical sources, archive material from Dubrovnik, inscriptions on tombstones and
in the literature, authors present in their work Christian Orthodox monuments of
Travunija, from the earliest times to the end of the 15th century.

161

323.1(497.115)18



19.
:
19. .
, , , .
, ,
,
.
,
.
: , , , , ,

***
19.
, .
. -

. -

.1
, - .
. , 1

, 1989, 207.

162

.2 ,
.

. ,
.3 , ,

,
. , .
, ,
, , , .4
, .

.
, ,
, .5
, . ,

. 18. 19. ,
, , , , .
,
-, .
.6 ,
. ,
.
, . ,
,
.
2
3
4

, XIX , 1905, 2430.


, , 1998, 173176.

, (18561897), -
, (: 18561897) 2012, 810.
5
6

. , , 2001, 486488.
, , 1955, 265280.

163

.
.7


.8

,

. .
:
, .9

.
17. 18. ,
-
.
19. , 70% . .
, . ,
.10
, ,
.
.
,
, , .
.11
19. ,
. - ,
7
8
9

, , 1995, 910.
, , 1996, 145148.
, , 2001, 60.

10

(: ), (: ),
(: ), 1839, I, 33, No 63, -
, 13. 1839.
11

, , 142146.

164

, .

.12
,
. .

.
. ,

.13 , 19. .
, . .14 : , , ,
, , , ,
. .
: , , , ,
, .15 - , ,
.
.16
, . ,
, .17 ,
, .
- , .
, .
, ,
. , .
12

, XIX XX (
), 1988, 2627.
13
14
15

, , 1914, 124126.
, , 2005, 202204.

, -
, 1983, 118122.

16
17

, , 19.
, , 1990, 160

165

, , .18 ,
.
. , ,
, . ,
, .19 - ,
.
, - .
, .
,
, . : , ,
, .20 90- 19.
, ,

.21

. ,
. ,
. .
,
.22 1872.
.
789 . , 431
, ,
258 , .23
,
.
- 1690. , 18

, 1841. , :
XIX ( 170. ),
2012, 1115.
19
20
21
22
23

, 18121912, 1987, 1020.


, , 1965, 9097.
, 18711898, 1910, 125128.
, , 1998, 9192.
. , II, 1872, 110.

166

. 1737. ,
.
- , .24
. , ,
.
.
.
,
.
, , .25
, , .
,
. .26

. 19. , ()
,
.
, .
18. 19. .27
, 19. , -
- . ,
. 15.000 , ,
.28
.
: .
,
24
25
26
27
28

, , 1935, 102104.
, , 1995, 100.
, III, 1911, 158.
, , 1925, 93.
, , 810.

167

, -
.29
-
. - .
, - , ,
. ,
, .30 - 79 : 32
, 22 25
.
. , - , .
, , .31
, - . , - , . . ,
- .32

.
- , .33 - .
,
, ,
. .
IV
, 18.
.34
29
30
31
32

, , 102104.
(: ), , 1637, 2. 1834.
, 18041912, 1994, 185188.

, -, 1840, I, 90, No 5849, , 19. 1840.


33

, , (: -), III,
279, - , 3.
1854.
34

, -
XIX XX ( ), 1933, 168169.

168

19. , ,
. , , . - 19.
, .35
- 18761878,
. , , . .
.
- 1855. .
,
.
,
, . :
, -, -,
. () , .36 , - . ,
,
19. . ,
. .


.37

. ,
, . , ,
, .38 ,
,
. ,
35
. , - , -
1991, 2829.
36

, , 100138; , ,
91111.
37
38

, 18041912, 112113.
. , , 1988, 4345.

169

.39
.
,
.
,
.
.40
. , .
.
, ,

. 1847. ,

, .41


.

- .
,
.42 ,
. :
, ,
,
.43

. - .
,
.
- 39
, XIX
, 1990, 4145.

40
, -, 1844, III, 6, No 1343, - ,
5. 1844.
41

, 1847, V, 58, No 4885, -


. 30. 1847.
42
43

, V-1, , 1988, 241.


, 205206.

170

. 1819.
.44
1832. 1845. .
- . 1838. ,
-
, , .45
- 1841. . 25
.46 1842.

.
.47 1844.
,
, .48

19.

. ()
,
,
.49
,
- ().
. , .50
30- 19. ,
. 44
45

, (18561897), 26.

, - (: -), 1839, I, 33, No 63,


- , 13. 1839.
46

,
(18211839), , 3,
, 2012, 272-273.
47
, -, 1842, II, 172, No 991, - . ,
26. 1842.
48
49
50

, (18561897), 27.
, , 1995, 207215.

, XIX XX , :
, 1937, 397399.

171

, , ,
.
, : , , ,
( ), .51 19.

1806. .
.
968.500. , 724.500,
244.000 . , ,
, .52

. , ,
. . ,
. ,
, -. ,
.
, .53

.
.

.
- , .54
, -
.

,
, 51

,
1829. 1856. , 1971, 326327.
52
53
54

. , XVIII , 1941, 33.


, , 131133.
, , 27; , 18041912, 5670.

172

.55 ,
. .
19.

.56 19. , .
,
.57 , 1838.
6.000 25.000 .
4.000 , 2.150 18.850 .
, . , : 4/5,
1/6, 1/12, 1/60. , .58
,
, .
2.400
2.108 , 130, 20, 100, 62, 28
.59
. , , ,
. 1838. , 17.000 , 450 ,
180 3.800 , 2.800 1.200
.60
, 1782.
.61 , 19. (, )
195.000 . 73.572 ,
5.120, (
, ). ,
55
56

, , 280284.

, 20.
, - , 4, 2011, 113115.
57
58
59
60
61

, , 4550.
, , 131132.
, 189190.
, 18041912, 5657.
, , 60.

173

.62 19. ,
. 1849. , 400.000 .
1854. . ,
, 200.000 .63
, ,
,
.

, . (2001). . : .
, . . (1989). . : .
, . . (1991). - . : .
, . (1990). . : .
, . . (1905). XIX . .
, . . (1925). . .
, . (1998). . : .
, . (1995). . .
, . (1995). . .
. V-1. . (1988). .
, . . (1995). . .
, . . (1941). XVIII . .
. . (1989). .
, . (1933). - XIX XX ( ). .
, . (1955). . .
, . (1988). XIX
XX ( ). .
, . . (1872). , II. .
, . (2012). (18561897), - . .
62 , 18041912, 79; , V-1, 241;
, 133.
63 ,
1829. 1856. , 333334.

174


, . (2011). 20. , :
- , 4. 113127. .
, . (2012). 1841. , :
XIX ( 170.
). 724. .
, . (2012).
(18211839), : , 3. . 255277. .
, . (1914). . .
, . (2005). . .
, . . (2001). . .
, . (1987). 18121912. .
, . (1996). . .
, . (1983). -
. .
, . (1910). 18711898. .
, . (1971).
1829. 1856. . .
, . (1990).
XIX . .
, . (1994). 18041912. .
, . (1998). . .
, . (1935). . .
, . (1965). . .
, . (1937). XIX XX ,
: . 392401.
.
, . (1911). , III.
.


, , .
, , .
, , .
, .

175

Slavia D. Nedeljkovi

THE ETHNIC STRUCTURE OF THE POPULATION


IN KOSOVO IN METOHIJA IN THE FIRST HALF
OF THE 19TH CENTURY
Summary: When we talks about ethnic and confessional image of Kosovo and Metohija
in the first half of the 19th century, it should be noted that there are no precise data
of which basis we could gain a better insight into the number of Serbs and the other
nations in the region. Until the mid-19th century, in Turkey was no census, as it was
done in European countries. Turkeys annual lists (salname) were largely unreliable,
because Christians for the tax concealed the exact number of family members, while
the Muslims refused to include in the census women and female children. Accurate
demographic and statistical data were not for areas of Rumelia, except tributes and tax
lists. Therefore, it is difficult to investigate ethnic and confessional relations especially
for the era before the Tanzimat reform. Specific details on the numerical representation
of the population in that area, left travelers and diplomats who traveled this region.
However, we should be approached with particular caution to their data as they only
numbered the houses and religious affiliation of the population, while the total number
of people getting on the average number of household members.
About the ethnic composition of the population in Kosovo and Metohija in the first half
of the 19th century, there is a little works in Serbian historiography. Comprehensiveness
and complexity, which this theme requires, lack of modest archival material and relevant
literature, discouraging researchers who have carefully avoided this interesting, but
also very demanding theme. If we add to this that in the communist regime study
of these topics represent a taboo subject, which is very favorable for the Albanian
historiography, it is not surprising that we know very little about the ethnic image
of the central parts of Old Serbia. Write about population, includes the study of all
components of its position at the Ottoman Empire. The previous historical results in
this direction, give the modest and more fragmented results, more in the individual
and broader which in comprehensive study of these issues. In the central parts of the
historic Old Serbia in the first decades of the 19th century, lived intermingled Serbs
and Albanians as the main ethnic groups. Apart from them, to a lesser extent, were
Ottoman Turks, Cincars and Gypsies. Except for one part of Metohija, where the
majority were Albanians, in the remaining part of the central Old Serbia the main mass
of the population represented by the Serbs. Very good expert of the general conditions
in Metohija, former Austrian consulate officer in Albania, Dr Joseph Miller, gave a
very interesting and mostly authentic data on the population situation in Metohija and
in the border Albanians and Serbian regions. Based on his research, it can be concluded
that despite of the emigration, islamization and albanization, Serbian ethnic element
was more numerous than Albanian, although by islamization and albanization declined
in favor of the latter.

176

005.912:004.733.2
930(497.11)


1
: 19051911,
.
.
,

, 19051911.
,
.

.
: , , ,


30. 1876. .
,
, , .
.2
1


19031908. .
,
19051911. , .
,

, , .
,
,
.
.
2
, , ,
, , 2012, 80.

177

1900/1901. , , 1903. .
, ,
1904. , II , .3

1933. . ,
, . .
1905. II
. , V .
III . , 1906. ,
, , .
1907. , II
, 1908. , . I 1909.
. 1910. II .4
1911. , II
. 1911. 1912.
, , .
, , ,
. ,
. .5
, 1912. ,
, , 1913.
-
.6

. 1921. ,

. 1924. 1927. 1927.
3
4
5
6

, 1905-1911, , , 1985,379.
, ...,379380.
, 380381.
, 381.

178

. 1929.

, 1932. , 1933.
,
29. .7
, 30. 1938. , ,
.8
,
. ,
. , . ,
: , , , ,
, .9
. ,
, , ,
.
, , , ,
. , ,

. ,
, . ,

,
. , , , .10
, .
, , : ,
, , .11

7
8
9

, 381382.
, , , 81.
.

10
11

, ..., 913.
, 1321.

179



, .
1905. 1911. .
. 1905. ,
II ,
29 , , 1911.
35 .12
,
,
, ,
, ,
. ,
, 1905. . ,
,
, ,
1903. 1908. . , .

,

, , .
,
. . ,
,
,
,
,
.
.
, ,
12

, 22.

180

. , ,
. , 12. 1905.
:
.
,
, , , . ,
. ,
. , ,
. , , ,
, , , .
,
.
,
, , , , .13

.
,
,
,
, . ,
.
20. , ,
,


,
19051911.
,
, ,
, . , . , , , , ,
.
13

, ..., 727.

181

,
. ,
.
.
,
.
, ,
.14 ,
1905. , , .
, :
.15
, ,
. , ,
, . :
20.000
,
, .
, ,
. , ,
. . ,
, .
.
, .16
, ,
: Persona grata .
,
, [ ] .
, ... ...

.17 14
15
16
17

, 4146.
, ..., 4345.
, 54.
, 53.

182

,
, ,
, ,
, .18 ,
, .
:
- , -
, ....19
, ,
1911.
. ,
.20

, . ,
, .
, ,
.

.
19. 1905.
,
.21
1905. 1906. , ,
. ,
, .
,
: .22
, . 1906. , ,
.
18
19
20
21
22

, 58.
.
, 53.
, ..., 5556.
, 7175.

183

.
, ,

,

. ,

. , . ,
,
.
.23
, , .
: [ ] []
,

.24,
( , ),
... [] .25
1907. ,
.
, ,
, .
,

. , ,
- ,
. ,
, : ,
, .26
1907.
1908. . 23
24
25
26

, 84.
, 88.
, 90.
, ..., 94106.

184

, ,
,
.27
1909.
1911. .
,
, .
,
, ,
. , 19091911. .28 ,
.
,
1909. .

.

. , , , .
- ,
, 2. 1909. : - ,
, . ,
-
,
.
.29
- :
-
,
-
.30

, , 27
28
29
30

, 140.
, 153155.
, 163.
.

185

: - .
.
, -, ...,
: , , , ,

.
.31
, ,
, , . , ,
, .32
, -
:
, , , .
.33, : . 60
80 , , , .
,
.34
, .
:
: - . , .35
,
29. 1910. II .
,
.36
1911.
.
31
32
33
34
35
36

, 164.
, ..., 181197.
, 202.
, 201.
, 203.
, 217219.

186


. ,
,
. , 1905. , .
. ,

.
,
.37
,
1911. . . ,
. . ,
1911. .
.

,
,
, , . ,
. ,

, .
,

,
, ,
:
, ,
,

...

,

37

, 223230.

187

1905. 1911. .


.

.
.
.
.
,
.

. ,
,

. . 12.
1905. : ,
.
, . , , .
,
. : ..., ..
. ,
,
.


. .

.
,
,
.
188

, ., , . (2012). ,
. .
, . (1985). 19051911, . :
.

Sneana Jugovi

THE IMPORTANCE OF CONSULAR REPORTS


OF MILAN RAKIC FOR HISTORIOGRAPHY
OF ELDERLY SERBIA
Summary: Famous Serbian poet and diplomat Milan Rakic stayed in area of Elderly
Serbia as presenter of Kingdom of Serbia in period 19051911. In that period he has
been promoted several times. Finely he became consular chief in Pristine in 1910. His
work in this period it wasnt only related for Pristine, but also for Scope, where he was
moved often.
Milan Rakic helped understanding life in Elderly Serbia of that time, especially trough
his reports to Government in Belgrade, which is, for this essay, most important and
which have been presented by history scientist Andrej Mitrovic under title: Milan
Rakic, Consular letters 190511.These reports have been significant for history
scientists which are studying past of Elderly Serbia, especially for its plentynes of
information about Serbian people in Elderly Serbia.
The author will attempt to show masses of information and significance of reports of
Milan Rakic for todays historiography.

189

.
.
,

930(497.11)1939-1945
929 .





:
.
. ,

,
() . , - ,
, ,
. .
: , , , ,

1.


, 19. .
,

.
,

190

.1
. , . , , , ,
.2
,
.3
,

, , .
, ,
( )
.
, ,
, , ,
.4 .
19391945. (, 1992),
.

2. .
()

.5
1


: Davies, Peter. 2004. Dangerous Liaisons: Collaboration and World War Two, Roultledge:
1st edition; Aleksi, Dragan. 2010. Izdajnici ili rodoljubi. Istorija 20. veka, br. 2/2010, str. 163174;
, . 2013.
. . . 1/2013, . 309321.
2
3

: Borkovi, Milan. 1985. Milan Nedi. Zagreb: Centar za informacije i publicitet, str. 7.

Broz, Josip Tito. 1949. Politiki izvetaj CK KPJ. V. kongres Komunistike partije Jugoslavije 2128.
jula 1948: stenografske biljeke. Beograd: Kultura, 9112.

4
,
,
.
5

, . , , .

191


.
:
( ) ,
,
, ,
, . ( ),
,
50- 60- .

, . (
)6
,
. ,

, , 1941. ,
. .7

( . , , , ) ,
, ,
: , . 1958.
19411945, , ; , (). 1981.
19411981, : ; , . 1971.
. , : ; Magazinovi, Hrvoje. 2009. Kroz jedno muno stoljee: sjeanja. Valjevo:
Drutvo Hilandar; , . 2006. :
, : .
6

, . 1991. (
). : ; , . 1991. . : , ,
( ). : .

7
: , . 2009. . : ;
. 2012. . . , 19351945:
. : . 1965.
1990. .
.

192

,8

.
,
,
. ,
,

.9

3. M


. ,
, , .
19411944. ,
. ,
,
,

( , ).
3.1.


, , 8
Kosti, Boko N. 1949. Za istoriju naih dana: odlomci iz zapisa za vreme okupacije. Lille: Jean
Lausier.
9



. .
Pivac, Marko. 2002. Koraci u noi. Bez mesta izdavanja-autorsko izdanje; , .
2009. : -
: Mnster Lager "Y", . : .

193

, .10

, .
1940. , ,
.

,
.
, , 1. 1940. , -
.
,
.

.11
,
,
. ,
. , . ,

.
3.2. :


,
,
, . ( )
, ,
, , ,
. 10
: Bjelajac, Mile S. 2004. Generali i admirali
Kraljevine Jugoslavije 19181941, Beograd: INIS, str. 224225.
11
Terzi, Velimir. 1982. Slom kraljevine Jugoslavije 1941: uzroci i posledice poraza. Beograd: Narodna
knjiga, str. 584585.

194

,
.

. . , ,
, .
(
)

, , , , ,
() .12
,
,
. , ,
,
.13
. ,
.
, , :
, .


. .

,
12

, . 2008. . : . :
, . 143144 ( , 1963.
).
13

,
, , ,
, , ( //, :
//, .269, .1, . 38).

195

300
( ), .14
,
, . , ,
,
. , ,
,
.15
,
(
),
.
,
.

4. ,


, , .
,
( :
() 19. ),
.
. . . (
- ) ( ),

14

Slijepevi, oko. 1970. Jugoslavija uoi i za vreme Drugog svetskog rata. Minhen: Iskra, str.
298299; 302307.

15

-, . 2003. . : , . 147149.

196

.16

. :
19391945, ,
.
, , ,
, . - 19411945, ,
.
. ,
, .17

- , .
, ,
,
, .18
,
. .

. , .
( ) : ,
.
.
,
.
16
: Marjanovi, Jovan. 1963. Ustanak i narodnooslobodilaki pokret u Srbiji 1941. Beograd:
Institut drutvenih nauka; Isti. 1979. Draa Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca, knj. 1. Zagreb:
Globus; Beograd: Narodna knjiga, Prosveta; . 1976. 1941
1945. : , , . 77.
17

Petranovi, Branko. 1992. Srbija u Drugom svetskom ratu 19391945. Beograd: Vojnoizdavaki i
novinski centar, 224225.
18

Isto, 227.

197


,19 , , ,
.
, ,
,
, ,

.
. ,
,
, ,

.20
: ,
.21
, ( )
,
.22

. ,

()
.
,
. , :
, .23
() . 19

, ,
(, , . 269, . 3, . 17).
20

:
, . 2010.
19411944. . () 1944. . : , . 8294.
21
22

, . 2002. . : .

Janjetovi, Zoran. 2012. U skladu sa nastalom potrebom...prinudni rad u okupiranoj Srbiji 1941
1944. Beograd: INIS.

23
: , . 2013. 1941
1942. : .

198


, ,
,
.
, ( 1942. 1943. ),
.24
, 1941. .

:25 , , .

: ,

.26 :
, , - .
,
, . ,
, .27
. 24
Borkovi, Milan. 1979. Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinka uprava 19411944. Knj. 2. Beograd:
Sloboda, str. 375; , . 2009. :
19411945. : .

, M. 2006. 1941
1945. . vol. IX, no. 14, . 6779; , . 2006.
--: . . vol. IX, no.
14, . 4566; , . 2009. -
. . . 3/2009,
. 2032.
25

26

Ristovi, Milan. 2010. Pokuaj konstrisanja nove tradicije i nacionalni mit: Milan Nedi i vlada
nacionalnog spasa 19411944. godine. U D. Gavrilovi (ur) Nacije,, drave i dijaspora na prostoru
bive Jugoslavije, Sremska Kamenica: Fakultet za evropske politiko-pravne studije, str. 70.
27

,
,
- ( , : , II69).

199


-
,
.

, ,
.28
, , - / ,
.29 , , ,
, . , ,
.

: , , . .30

, , ,
.
, , ,
.
28

: , . 2001.
19411944. : -: ; ,
. 2008. . : ; , .
2004. 19411945. : ;
, . 2008. - . :
; , . 2009. 1941
1944. : .
29

- : Stojanovi, Aleksandar. 2013.


Planning a social Transformation: a Contribution to the Research of WWII Collaboration in Serbia,
, 1/2013, . 135152; , . 2012. /
. : .
30

:
, . 1992. . : ; , .
2011. . : .

200

.31 ,

,
.
(
) :
- .

,
, .
,
, . .32 ,
, . ,
, - ,33
. , , 1944. . .
, ,
. , . 21
. , , . ,

,
,
.34
31

, : , II-5, .
: 20 ,
.

,
.
.

32

, . 1994. . , I. : , .
119125.
33

: , . 1994. .
, I. : , . 167174.

34


, ,
(: , . 1994. . , I. :
, . 125126).

201

5.



19391945.
.
,
. 35
.
,
.36

: .
:
. - . , .
: ,
.
,
. 100 .

:
.
35
Ristovi, Milan. 1998. Third Reich's New Order Planning and Practice in the Balkans, 19411944.
Macedonia and Thrace 19411944. Occupation Resistance Liberation. Thessaloniki: Institute for
Balkan Studeis, pp. 3349; Ristovi, Milan. 2000. Trei Rajh i pravoslavne crkve na Balkanu u Drugom
svetskom ratu. Dijalog povjesniara istoriara, II, Zagreb: Friedrich Neumann, str. 551568.

, .

36
,
: , . , . . 2014.
19391945: , .
. () : , : , .
19391945. : Mazower, Mark.
2009. Hitlers Empire Nazi rule in occupied Europe. London: Penguin Books; Mazower, Mark.
1993. Inside Hitlers Greece: The Experience of Occupation 19411944. London New Heaven: Yale
University Press.

202

, , .
, .
, ,
(
), 1951. .

6.
, , .

, .

.
1941.
,
II .
, ,
.
,
.
.
, ,
.
.37 ,
.
.
.

37
Manoek, Valter. 2007. Holokaust u Srbiji. Vojna okupaciona politika i unitavanje Jevreja 1941
1942. Beograd: Slubeni list SRJ.

203

, . (2002). . : .
Bjelajac, M. S. (2004). Generali i adimirali Kraljevine Jugoslavije 19181941. Beograd:
INIS.
Borkovi, M. (1979). Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinka uprava 19411944. Knj. 2.
Beograd: Sloboda.
Borkovi, M. (1985). Milan Nedi. Zagreb: Centar za informacije i publicitet.
Davies, P. (2004). Dangerous Liaisons: Collaboration and World War Two. Routledge:
1st edition.
, . . (2009). :
19411945. : .
, . (2001). 1941
1944. : -: .
, . (2008). . : .
, . . (2006). : .
: .
Janjetovi, Z. (2012). U skladu sa nastalom potrebom... prinudni rad u okupiranoj
Srbiji 19411944. Beograd: INIS.
, . . (1958). 19411945. , .
, . . (2009). : - : Mnster Lager Y, .
: .
, . (.) (1981). 19411981. : .
, . (2004). 19411945. : .
, . (2008). - . :
.
Kosti, B. N. (1949). Za istoriju naih dana: odlomci iz zapisa za vreme okupacije. Lille:
Jean Lausier.
, . . (2009). . : .
, . (2008). . : . :
.
Magazinovi, H. (2009). Kroz jedno muno stoljee: sjeanja. Valjevo: Drutvo Hilandar.
Mazower, M. (1993). Inside Hitlers Greece: The Experience of Occupation 19411944.
London New Heaven: Yale University Press.
Mazower, M. (2009). Hitlers Empire Nazi rule in occupied Europe. London: Penguin
Books.
, . (2011). . : .
Manoek, V. (2007). Holokaust u Srbiji. Vojna okupaciona politika i unitavanje Jevreja
19411942. Beograd: Slubeni list SRJ.
204


Marjanovi, J. (1979). Draa Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca, knj. 1. Zagreb:
Globus; Beograd: Narodna knjiga, Prosveta.
Marjanovi, J. (1963). Ustanak i narodnooslobodilaki pokret u Srbiji 1941. Beograd:
Institut drutvenih nauka.
-, . (2003). . : .
, . . (1994). . , I. :
.
Petranovi, B. (1992). Srbija u Drugom svetskom ratu 19391945. Beograd: Vojnoizdavaki
i novinski centar.
Pivac, M. (2002). Koraci u noi. Bez mesta izdavanja-autorsko izdanje.
. (2012). . . ,
19351945: . : .
, . (2013). 19411942. : .
Slijepevi, . (1970). Jugoslavija uoi i za vreme Drugog svetskog rata. Minhen: Iskra.
, . (2012). / . : .
Terzi, V. (1982). Slom kraljevine Jugoslavije 1941: uzroci i posledice poraza. Beograd:
Narodna knjiga.
, . (1992). . : .
, . (2009). 19411944. :
.
, . (1991). . : , , (
). : .
, . (1991). ( ). : .
Broz, J. T. (1949). Politiki izvetaj CK KPJ. V. kongres Komunistike partije Jugoslavije
2128. jula 1948: stenografske biljeke. Beograd: Kultura, 9112.
. (1976). 19411945. : , .
Ristovi, M. (2010). Pokuaj konstruisanja nove tradicije i nacionalni mit: Milan
Nedi i vlada nacionalnog spasa 19411944. godine. U: D. Gavrilovi (ur) Nacije,
drave i dijaspora na prostoru bive Jugoslavije, Sremska Kamenica: Fakultet za
evropske politiko-pravne studije.
Ristovi, M. (1998). Third Reichs New Order Planning and Practice in the Balkans,
19411944. Macedonia and Thrace 19411944. Occupation Resistance
Liberation. Thessaloniki: Institute for Balkan Studies, 3349.
Ristovi, M. (2000). Trei Rajh i pravoslavne crkve na Balkanu u Drugom svetskom ratu.
Dijalog povjesniara istoriara, II, Zagreb: Friedrich Neumann, 551568.
, ., , . . (2014). 19391945:
, . . ()
: . : , .
205


, . (2010). 19411944. . () 1944. . : , 8294.
Aleksi, D. (2010). Izdajnici ili rodoljubi. Istorija 20. veka, br. 2/2010, 163174.
, . (2013). . . . 1/2013,
309321.
, . (2006). --: .
. vol. IX, no. 14, 4566.
, M. (2006). 1941
1945. . vol. IX, no. 14, 6779.
, . (2009). - . . .
3/2009, 2032.
Stojanovi, A. (2013). Planning a social Transformation: a Contribution to the Research of
WWII Collaboration in Serbia. , 1/2013, 135152.

Aleksandar D. Stojanovi, Duan R. Bajagi

MILAN NEDI AND HIS ROLE IN WWII


IN THE LIGHT OF SERBIAN HISTORIOGRAPHY
AND NEW HISTORICAL SOURCES
Summary: Milan Nedi and his government were, and in many ways still are, generators
of great historical controversies. During the past 20 years important breakthroughs have
been made in research of this collaborationist government, although many questions
are still left unanswered. Based on newly published research and recently discovered
historical sources it can be concluded that Milan Nedi decided to take a role in new
government in a very complex and difficult moment for Serbian people. Allying
himself with the occupiers during the Uprising in Serbia (summer-autumn 1941) he
sealed his faith with almost all anti-fascist forces in the country, the Royal Government
in exile and the King Peter II. When Uprising was crushed in blood a process of
national transformation begun and Nedi became a Father of the Nation. Moreover,
he enjoyed this role and was not eager to let it go. Nedis regime was a totalitarian one
by its nature and the presence of Nazi occupier contributed in creation of totalitarian
atmosphere. Relative peace in Serbia and salvation of Serbian lives was bought by
helping the German war industry. Nedi succeeded in receiving and taking care for
vast number of Serbian refuges that came from Independent State of Croatia, fleeing
before the genocide that took place there. In occupied Serbia Nazi forces organized
large-scale Holocaust of Serbian Jews. Although Serbian collaborationist government
took place in anti-Semitic propaganda all relevant studies showed that it had nothing
to do with physical destruction of Jewish community, that was organized by Gestapo
206


and other parts of occupation government. Alongside Poland, Serbia was the only
occupied country in WWII that didnt mobilize and send its troops to fight for Third
Reich on world frontiers. Despite that, Nedi was deeply convinced in war triumph
of Nazi Germany and had remained loyal to Germans even after they dissolved his
government. His unexpected death during the post-war interrogation transferred Nedi
to history. However, his historical role still has not been fully determined.

207

94(4)0375/1492
912.43(497.16)



:
. . , . , .
.
.
Fontanu, Fiumuru Arcere
. XVII
Eraut, Napoleone Francesco
.
, ,
.
: , , , ,

, , ,
,
. .1
.
. . , 1:1.
, .
, .
,
,

- .
. . , . .2
1
2

.
Knut elstal, Prolost nije vie to je nekad bila, Beograd 2003, 162. ( 162179).

208

.
,
.
. ,
.3
.
, , ,
.
.4 , () . :
,

,
?5

. . : ... ,
. :
.6
.
.7 , .8

, .9 , .10
(. Tabula Peutingeriana).11
, ,
3
4

Piter Berk, Istorija i drutvena teorija, Beograd 2002, 36.

, : , 2007, 255.
(. , ).

5
6
7

, 259.
E. H. Carr, What is History?, 86.

, , ,
, LXXXVII - . 2, 2007, 153164.

8
9

. , , 255256.

Norman J. W. Thrower, Maps and men, An examination of cartografy in relation to culture and
civilization, New Jersey, 1972, 12. ( N. Thrower, Maps and men).

10

: . ,
Monumenta cartographica Jugoslaviae I, , , 1975.
11

,
sterreichische Nationalbibliothek .
: http://www.omnesviae.org/. (16.9.2013).
: http://www.euratlas.net/cartogra/peutinger/index.html (16.9.2013).

209

, . .
-
, , . . 12 .13 .
. VI
XIV , .
e ,
. . (Tabula
Rogeriana). , . ,
1592.
.14 XV 15 . , .16
, ,
XVI . 17
.18 , ,
.
12

: . , 1339. ,
19 (1972), 7999; . , ,
Monumenta cartographica Jugoslaviae [ ]: . II; T. Campbell,
Portolan Charts from the Late Thirteenth Century to 1500, 371463, in: Cartography in Prehistoric,
Ancient, and Medieval Europe and the Mediterranean Ed. by J. B. Harley and David Woodward,
University of Chicago Press, 1987. ( ).
13

. , 1600. , 26, : . ,
, , 1991; . ,
, , 34 (2000), 4152.
(. , ).

14
15

. , , 4142.

XV : . ,
XV , : :
. , 1999, 189198.

16
17

. , Monumenta cartographica Jugoslaviae: . II, 67.

R. V. Tooley Maps and Mapmakers, xiii, London 1978.


.
18

Jugoslovenske zemlje na starim geografskim kartama : XVI, XVII i XVIII vek / [izbor i tekst] Sinia
ivkovi ; [fotografije Milinko Stefanovi], 12.
: Giacomo Gistaldi, Paolo Forlani, Fernando Bertelli, Simone Pinargenti, Gian Francesco
Camocio...

210

(Vincenco Maria Coronelli).19 , , ,


.20
(Eraut, Napoleone Francesco). 21
.
, , .
.22 , ,
.23
,

.24 (. Diocesis;
) .25

. . .26

. .
, ,
.27
.28

.29 , , (
19

Marciana : http://geoweb.venezia.sbn.it/
geoweb/HSL/Coronelli/Coronelliana.html (10.7.2013)
20
21

Jugoslovenske zemlje na starim geografskim kartama, 12.

:
XV
. . .
22
. , , :
(XII-XVIII); 23.
23
. , , 31.
24
. , , 23. .
25
. , , 1999. 494.
.
.
26
. , , 1988; . ,
XIV XV , 2003.
27
. , , :
(XIIXVIII); 71; . , , 209.
28
, . . , , 1988; . , III, . .
, 22/4 (1965), 623652; 10 (1978), 287307.
, . . ,
, : , , 2012, 2233.
29
. , , 182.

211

) .30
:
.31
terra nostra, citta
, distretto. ,

.
(Celestine), , (Sussana)
.32
, , .33
. , , XV
. ,
. , . .34
, ,
III. 1409.
, . .35

. ,
.36
1443. .37
,
, .38
, ,
30

. 179.
. , , 181.
32
. , , 72; . , , 39.
33
. , , 209.
34
J. Valentini, Acta Albania Veneta VII, nr. 1473, Munchen, 19691979. (AAV).
35
. , , 171, : .
.
36
. , , 211.
37
AAV XVIII, nr. 4860.
38
. , , 101; . , , 222. . ,
, 211. .
,
.
31

212


.39 .

.40 , . 1650. (),
, (, Colieso), (), .
, ,
.41 , ,
(), ()
. .42 , ,
. ,
.43
44, .
,
.45

.46 ,

.47 , ,
1426. . ,
.48
39

. , , 101; . , , 19, 87; . ,


, 211.
40
. , , 212.
41
I, 646647.
42
I, 647. . , , 212.

.
43
. , , 213.
44
1. 1587. .
45
. D. Farlati, Illyricum sacrum VII, Venetiis,
18001817. 211. (Illyricum sacrum).
46
. , , , 17
(1985), 186.
47
. , , 213. . ,
, : , , 1979, 106-155.
48
AAV XII, nr. 3075. . , , 206-209. Saxo Roso
( ), .

213

.49
1708. .50 .
, , ,
, .
. ,
. 51: 52, , ,
, , (Fontana), (Fiumura), , ,
(Arcere), , , , , , .
, XV .
, ,
. , , , ,
, .53

, . . ,
.54

Eraut, Napoleone Francesco.55
.
. , , 199-209; . ,
, 31-38.
49

. , , 37-58, :
10, 2011. ( )
50
, ,
Marcovich Petrus, Terminationes seu decretea ac alia acta ad futuram cautellam et regulam pro bono
regime ecclesiae catheedralis s. Johannis Baptista de Budua, Arhiv Jazu, sign I d. 103. (
. ). .
, , ,
, . ., , 40.
51

: . ,
, , . XVIII, (1971), 115121.
52
. , I, 626.
.
53
. , , 248249.
54
. , , 40; . , , 249. (Ita. -mura/)
55

http://iccu01e.caspur.it/ms/internetCulturale.php?id=mag_GEO0025813&teca=GeoWeb++Marciana (1.6.2013).
.
214

.56
.57
, . ,

.58
.
, .
,
,
,59
. , .

56
57

M.Kostreni, Lexicon Latinitatis medii aevi Iugoslaviae I, 1973, 470.

. , , 87.
.
58

: http://www.internetculturale.it (6.8.2013).
.
59

http://marciana.venezia.sbn.it/ (6.8.2013)

215

http://iccu01e.caspur.it/ms/internetCulturale.php?id=mag_GEO0025813&teca=GeoWeb+-+Marciana;
: Eraut, Napoleone Francesco; 29. 07. 1682.

216

: http://geoweb.venezia.sbn.it/cms/images/stories/MsGeo/05093.pdf
217

. (1988). (. . ). .
Farlati, D. (18001817). Illyricum Sacrum VII. Venetiis.
Valentini, J. (19691979). Acta Albaniae Veneta IIIII (224). Munchen.
, . (2003). XIV
XV . .
Berk, P. (2002). Istorija i drutvena teorija. Beograd.
, . , : (XIIXVIII), 6784. .
, . (1988). . .
Campbell, T. (1987). Portolan Charts from the Late Thirteenth Century to 1500, 371463,
in: Cartography in Prehistoric, Ancient, and Medieval Europe and the Mediterranean
Ed. by J. B. Harley and David Woodward, University of Chicago Press.
Carr, E. H. (1961). What is History? Cambridge University Press.
elstal, K. (2003). Prolost nije vie to je nekad bila. Beograd.
, . (2011). , 3758, :
10 ( ).
, . (2007). : , .
, ., , . , , LXXXVII - . 2, 2007, 153164.
, . (1978). I-II, . . , 22/4,
623-652; 10 (1978), 287307.
, . (1992). , :
(XIIXVIII), 2132, .
Kostreni, . (1973). Lexicon Latinitatis medii aevi Iugoslaviae I, Zagreb.
, . (1999). . .
, . (2000). ,
, 34, 4152.
, . (2012). , :
, , 2233.
, . (2007). : 14201513, .
, . , Monumenta cartographica Jugoslaviae
[ ]: . II
, . (2005). , : ,
, .
, . (1985). , , 17.
, . (1971). , , . XVIII, 115121.
Thrower, N. J. W. (1972). Maps and men, An examination of cartografy in relation to
culture and civilization, New Jersey.
218


, . ,
Monumenta cartographica Jugoslaviae [ ]: . II
, . (1972). 1339. , 19, 7999.
. , XV , : :
. , 1999, 189-198.
, . (1991). 1600. , : . ,
, .
Tooley, R. V. (1978). Maps and Mapmakers, London.
, . (2008). , .
Jugoslovenske zemlje na starim geografskim kartama: XVI, XVII i XVIII vek. (1990).
[izbor i tekst] Sinia ivkovi ; [fotografije Milinko Stefanovi]. Beograd: NIP
Jugoslavija EKO.

Vladan D. Stankovi

THE MAP AS AN AUXILIARY INSTRUMENT


IN MEDIEVALISM
Summary: The map as an auxiliary instrument in medievalism has already been
pointed out in historical science by works of Gavro krivani, GordanaTomovi and
the others. Indicating the already available works, thanks to the process of digitizing
and attainability of new maps, it is now possible to locate some regions unknown to
science so far.
Researching the area of Budva and its diocesein the medieval age, among seldom
Roman toponyms we consider Fontana, Fiumura and Arcere noted by Budvan
prebendary Petar Markovi. Based on the seventeenth century map made by Eraut,
Napoleone Francesco, it would have been a try to locate one of three quoted toponyms.
It would show the significance of map in medievalism, but also the need to inspect as
much maps as possible, not only digitized, but also those which are not. Placed in
National library of Italy, with emphasis on the one in Venice, it would help the proper
data usage.

219

930(497.11)16
272-767(497.11)16
323.1(497.11)16

A

:
, , 1054.
. ,
. ,

.

.
: , , ,

1.
, , , o.
e:
, 1
.
, , .
1
( katholikos, o, , )
(107) .
, , .
XVI ,
, .
,
, (S. Barii, Katolika crkva u Srbiji i
Beogradu, Religija i tolerancija 6 (2006) 163).

220

2 e 3 .
1054. ,
. ,
. ,
.

2.
2.1.
,
, . ,
, . 4,
, .
, , , ,
. ,
- .5

.
,
.

, 250.000 .6
, , 2
3

3, 2, 1994, 786 (. ).

., , . 1.
XVIII , , 1991.
4
5

, unio, .

: . , , .
, 2005, 726 Enciklopedija ivih religija, Beograd
1992, 760.
6
. , , , 14 (1991), 145.

221

, 7 .
,

, .
, .
.8 ,


....9 , ,
.
, :
. ,
(, , , ...).
, , .10
2.2.

, . ,
.
, ,

.
,
, .

XIII 1577. 1580. Collegium Greacum Collegium Illyricum.
, , .
, ,
. ,
-

7
8
9

. , , , 1933.
B. Klai, Rjenik stranih rijei i izraza, Zagreb 1968.
. , , 2004.

10

. , ., 18.

222

(15451563),11
. ,
,
, .
, IV 2. 1564.
(Congregazione del Concilio). ,
V (15661572),

. V (15851590) Immensa aeterni 22. 1588.
.
( )
, () .12
XV (16211623) 22. 1622. Inscrutabili
divinae providentiae (Congregatio de
propaganda fide) . , .13
,
.14
,
.


: XVI XIX .15
, , .
, .
(
) , 16231624.
11

: . , ,
1993; . , ,
. 2, ( 1054 1912.), 1995; John W. O'Malley: Trent: What Happened at the
Council, Cambridge (Massachusetts), The Belknap Press of Harvard University Press 2013, H.Jedin,
Konziliengeschichte, Freiburg im Breisgau 1959.
12
13

. , XVIXVII , 1983, IX.

. , (16231624),
6 (2008), 44.
14

15

. , , 16221644, 1986, X.
. , : XV XIX , 1950.

223

, , . ,
(16441647)
.
1654. .
, - , . 1950. , e
,
, ,
.
, . - (16251621),
(16251629) (16311634)
(16811720)16, (16231624)17
.
, ,
, .
.
85- () , 1521.
. J, 900 , ,
.18

, .
. ,
.
16
. , -
(16251621), (16251629) (16311634),
, (, 6), 2008, . 221234; (16811720),
, 2011.
17
18

. , . .

Z. . Jovanovi, Beogradska rimokatolika (nad)biskupija, njeni natpastiri i crkve kroz epohe,


Knj.2. Od 1521. godine do osvita novog doba, Beograd 2011.

224

.
.

1578. ,
, - .
1609. . , , ( ,
-)
, ,
V. 1611.
, . ,
, ,
. , ,
.
1670. .
, 1672.
, , .19
O oj ,
,20
,21 , ,22 -
23, 24, .25
,
, , .

26 , (XIIIXIX )
, (XVIXVII).27
19
20

. , . , 5052. . , . , 139

. , : . . 1,
,
, 1774, 1891.
21
22
23

. , , , 1880.
R. Gruji, Propast manastira Mara, Zagreb 1908.

A. Ivi, Iz istorije crkve hrvatsko-slavonskih Srba tokom XVII. veka, Vjesnik Kraljevskog hrvatskoslavonsko-dalmatinskog zemaljskog arkiva, 2, Zagreb 1916., 2032; , ,
, XVIII, 1924.
24
25
26
27

. , , 1923.
. , : - , 1986.
. , , , 1992
. , , (XIIIXIX

225

1690. ,
III . ,
, je
. I, 21. 1690.
. ,

.28
, ,
. ,
1699. , . , ,
. ,
, I, .
1694. . 29 .30
e 1625. . 2.000 . 1769. , , .31
1875.
Zur Geshichte der kirchlichen Union in der croatishen Militargranze (
)
(1990, 1995) . .
,
. . ,
,
.
, ,
), 3, 1994; , ,
(XVIXVII), 1996.
28
29
30

. , 16901920, 2005, 11,12.


. , . . 439-469.

. , , Catena mundi:
, . 1, 578581. 1992, 579, 580.
31

. . , , 1995, 95.

226

,32 ,33
34 .35
***
,
.

16221644, : Veterana Monumenta Slavorum Merdionalium II
(1875) A. Theiner, De relationubus Slavorum merdionalium cum Sancta Romana Sede
Apostolica saeculis et XVII et XVIII (1926) ,
XVII XVIII (1936)
,
XV XIX (1899) , XVIXVIII (1983) .
- , ,
, ,
,
. 2013. , , , ,
,
.
, ,
, ,

, .

Badovinac, N. (1896). umberak i Marindol. Zagreb.


Barii, S. (2006). Katolika crkva u Srbiji i Beogradu. Religija i tolerancija, 6, 163176.
, . , . (2000). , . 1,
. :
32
33
34
35

R. Lopai, umberak: crte mjesnopisne i povestne, Zagreb 1881.


N. Badovinac, umberak i Marindol, Zagreb 1896.
. , , 1912.
. , , , 1923.

227


; ; ;
.
, . (1992).
, (XVXVII ). CXXXI. : , 795.
, ., , . , . (2010). .
: .
, . (2004). . : .
, . (2007). - .
: .
Gruji, R. (1908). Propast manastira Mara. Zagreb.
Draganovi, K. (1938). Izvjee apostolskog vizitatora Petra Masarechija o prilikama
katol. naroda u Bugarskoj, Srbiji, Srijemu, Slavoniji i Bosni g. 1623. i 1624. Starine,
knj. XXXIX. Zagreb: JAZU.
, . (2008).
(16231624). 6, 4567.
Jevti, A. i dr. (1992). Enciklopedija ivih religija. Beograd: Nolit.
, . (1912). . :
.
Ivi, A. (1916). Iz istorije crkve hrvatsko-slavonskih Srba tokom XVII. veka. Vjesnik
Kraljevskog hrvatsko-slavonsko-dalmatinskog zemaljskog arkiva 2, 2032.
, . (1923). . .
, . (1924). . . XVIII.
, . (1994). 3, 2, :
. 786.
, . (1983). XVIXVII . , , . 22. : .
, . (1986). , 16221644. , , . 26. : .
, . (1991). .
, 14, 131146.
Jovanovi, Z. M. (2009). Beogradska Rimokatolika (nad)biskupija, njeni natpastiri i
crkve kroz epohe, Knjiga 1. Od poetka hristijanizacije do 1521. godine. Beograd:
Beogradska nadbiskupija.
vanovi, Z. . (2011). Beogradska rimokatolika (nad)biskupija, njeni natpastiri i crkve
kroz epohe, Knj. 2. Od 1521. godine do osvita novog doba. Beograd: Nadbiskupija
beogrdska.
, . (1986). : - . : .
Klai, B. (1968). Rjenik stranih rijei i izraza: tuice i posuenice. Zagreb: Nakladni
zavod Matice hrvatske.
228


, . . (2013). . : .
Lopai, R. (1881). umberak: crte mjesnopisne i poviestne. Zagreb.
, . (2002). . : Clio.
, . (2005). 1690. :
STYLOS.
, . (2005). . . (.) :
. : , 726.
, . (2008). - (16251621), (16251629) (16311634). . (.) , (, 6). :
; : , . 221234.
, . (2011). (16811720). 2, 143163.
, . (2013). II
. . (.) I. : , 645654.
, . (1899). XV XIX , . 1. : . .
Nikodim, M. episkop. (1989). Pravoslavna Dalmacija istorijski pregled. Beograd: Sfairos.
OMalley, J. W. (2013). Trent: What Happened at the Council. Cambridge, Mass.: Belknap
Press of Harvard University Press.
, . (1936).
XVII XVIII . : .
, . (1995). , .
2 ( 1054 1912). .
, . . (2002). ;
. : .
, . (1880). . .
, . (1950). : XVI XIX . : .
, . (1954). XVII .
2, 305309.
, . (1949). XVII . : .
, . (1888). III: (15571690):
I . : . .
, . (1991). , . 1. XVIII . : .
, . (1992). . .. (.)
Catena mundi: , . 1. :
; : , 578581.
229


, . (1933). ,
. , 123144.
, . (1986). . 24/25, 413414.
, . (). (2002). : . : .
, . (2010). : . : .
, . (2011). . , I, ,
518526.
Theiner, A. (1875). Veterana Monumenta Slavorum Merdionalium II. Zagreb.
Filozofijski renik. (1984). Zagreb: Matica hrvatska.
, . (1987). 14601700. 2,
77125.
, . (1933). , . .
imrak, J. (1926). De relationubus Slavorum merdionalium cum Sancta Romana Sede
Apostolica saeculis et XVII et XVIII, 1, Zagreb.
, . . (1990). . : .
, . . (1995). . : .

Milutin Miltojevi

SERBIAN HISTORIOGRAPHY OF UNION OF SERBS


IN THE 17TH CENTURY
Summary: The union of the church became the subject of interest for different scientific
disciplines, and especially of history, immediately after the Great Schism in 1054.
However, based on the review of literature it was determined that there is a very small
number of published papers concerning the union of Serb who lived in the territory
of the Ottoman Empire in the 17th century. Despite the available resources, Serbian
historiography has mostly dealt with the union of Serbs in the Middle Ages, or with
the union of Serbs who lived north of the Sava and Danube. The aim of this paper is to
provide an insight into the accomplishments of the local historiography regarding the
topic of union in the 17th century, and to point out the need for more through research
of this subject.

230

.
,

94(497.11)19
321.74(497.1):929 .

.


: . .
. ,
,
.
.
, .
,
,
. , ,
, , .
: , , , ,

, , . ,
,
.

, , ,
,
,
.
.
, , , .
, 1954.
220

, . , . ,
,

. ,
, , , , ,
.
. , , ,
,
.
, , , -, ,

,
. - ,

. , , ,
, , .
, ,
- . ,

, , . ,
,
, ,
(
) . , ,
, , ,
, - ,
. ,
, ,
221

, .
,
, , - ,
, , ,
, , .
, , ,
,
,
.
, , . (19541988)
, , ,
.

, 80-
, . , ,
, , 80-,
. 80-
. 80- ,
, ,
. ,
.

: . , ,
: ( )
( ; , ;
). ,
: ; ; -
. , ,


, .
, , .
(, ) . ,
222

.1
(
) (, , , , .).
,
(
, ,
). : ( ),
, , ,
,
.
, , 1964. () ().2 ,
(Ethel Goldfield) , ,
Milovan Djilas. Disillusioned Communist, (Franklin
Jasko), , Milovan Djilas. A
Communists Challenge to Communism.
, 1971. ,
. (John W. McDonald), Political
Themes in the Thought of Milovan Djilas3 (, 2008: 125).
Milovan Djilas. From the Early Critique of the Communist System
to the Present, 1993. ,
(Institut Universitaire de Hautes Etudes Internationales),4
a (Oscar Gruenwald) 1996.
(Graduate School) The Third Revolution.
Intellectual and Spiritual Ferment in Yugoslavia,
.5
,
, ,
. :
1


(, 2008: 124). ,
.
2
Goldfield, Ethel. 1964. Milovan Djilas. Disillusioned Communist. Montreal: University of Montreal.
Unpublished Ph. D. dissertation; Jasko Franklin D. 1964. Milovan Djilas. A Communists Challenge to
Communism. Cleveland: Carroll University. Unpublished MA thesis.
3

McDonald, John W. 1971. Political Themes in the Thought of Milovan Djilas. New York: Columbia
University. Unpublished MA thesis.
4

Dragovic, Jasna. 1993. Milovan Djilas. From the Early Critique of the Communist System to the
Present. Genve: Institut Universitaire de Hautes Etudes Internationales. Unpublished MA thesis.

5
Gruenwald, Oskar. 1996. The Third Revolution. Intellectual and Spiritual Ferment in Yugoslavia.
Claremont: Graduate Shool. Unpublished MA thesis.

223

(Gnter Bartsch), (Arnim Hetzer), (Dennis


Reinhartz), (Christian Savs), (Stephen Clissold)
. (Michael M. Lustig).
, .
Milovan Djilas oder Die Selbstbehauptung des
Menshen. Versuch einer Biographie ( . ), 1971. ,
(Gnter Bartsch).6 ,
, .
, ( 340 ), 1911. 1971. .
.

(Arnim Hetzer), Spontanitt und Gewalt. Milovan
Djilas historische Prosa 19301970 ( . 19301970), 1980. .7 ,
,
.
,
, ,
. 550 , , ,
( )

-
.
(Dennis Reinhartz) 1981.
Milovan Djilas: A Revolutionary As a Writer ( : ).8 , ( 130 ), , ( )
. ( 170 ) - , Un pays, un homme: La Yugoslavie de
Milovan Djilas. Mmoire ( , . 6

Bartsch, Gnter. 1971. Milovan Djilas oder Die Selbstbehauptung des Menshen. Versuch einer
Biographie. Mnchen: Mainz Verlag.

Hetzer, Arnim. 1980.


Gttingen: Alfa-Druck.

Spontanitt und Gewalt. Milovan Djilas' historische Prosa 1930-1970.

8
Reinhartz, Dennis. 1981. Milovan Djilas: A Revolutionary As a Writer. New York: Columbia
University Press.

224

. ) 1983.
(Christian Savs).9
- , .
, , , 1983.
(Stephen Clissold),
Djilas. The Progress of a Revolutionary (. ).10
34 (343 ),
, .
,
, , .
. (Michael M. Lustig) ,
- Trotsky and Djilas. Critics of
Communist Bureaucracy ( . )
,
,
, .

2012.
, (Xiang Zuotao).11 , , ,
,
.

80- ,
, . ,
( ), 80- , - ,
. 1986. , , .12
1988. ,
9

Savs, Christian. 19821983. Un pays, un homme: La Yugoslavie de Milovan Djilas. Mmoire.


Toulouse: Institut dtudes politiques, Anne Universitaire.
10

Clissold, Stephen. 1983. Djilas. The Progress of a Revolutionary. Hounslow, Middlesex: Hugh
Seton-Watson.

11
Zuotao, Xiang. 2012. Miluowan Jilasi zhengzhi sixiang yanbian yanjiu. Beijing: Zhongyang bianyi
chubanshe.
12

, . 1986. . : .

225

.13
, .
(
,
, ,
),
25 ,
, , . , ,

. , , , , .

1999. , .14
1988. . , 15 ,
( ).16 ,

.
1989. . ,
, ,17
,
. ,
,
,
. 1953. 1954. , , . , ,
,18
. , , . , 1989. , 13
14
15
16

Kalezi, Vasilije. 1988. ilas, miljenik i otpadnik komunizma. Beograd: Zodne.


Kalezi, Vasilije. 1999. ilas, suprotnosti pisca i ideologa. Beograd: Narodna knjiga-Alfa.
Brkovi, Jevrem. 1988. Anatomija morala jednog staljiniste. Zagreb: Globus.

Husi, David. 1988. Princ Politbiroa (Milovan ilas njim samim). Beograd: samostalno autorsko
izdanje.
17
18

orgovi, Momilo. 1989. ilas vernik i jeretik. Beograd: Momilo orgovi-Nataa Markovi.
Lazovi, Goran. 1989. ilas o sebi drugi o ilasu. Beograd: Autorsko izdanje.

226

, . .
, ,
, ,
.
.
.
.19 ,
, , ,
. ,
, , ,
, ,

. , , ,
.
,
, . 36 ,
550 ,
, , . , ,
. ,
. , . ,20
, . , , ,
2006. .21
(1995), , 1996. ,
(19111995),22
. , , . , 1997. ,
, 23 .24
19
20

Dedijer, Vladimir. 1991. Veliki buntovnik Milovan ilas. Prilozi za biografiju. Beograd: Prosveta.

Kovaevi, Branislav. 1991. ilas heroj antiheroj. Iskazi za istoriju. Titograd: Pobjeda, Republiki
centar za kulturno-prosvjetnu djelatnost.
21
22
23
24

Kovaevi, Branislav. 2006. ilas heroj antiheroj. Iskazi za istoriju. Podgorica: Pobjeda.
, , . 1996. (19111995). : .
, . 1997. . : .
Cemovi, Momilo. 1997. ilasovi odgovori. Beograd: Svetlokomerc.

227

, ,
,
.
I
.
() 2003.
,
,
, 1995. , ,
. ?
19531995,
,
.25 , .26 ,
. , 2004. ,
,
, , ,
.27
2005. , , .28
, 2008. , .
.29 , , : , ,
, , . , ,
,
.
.
, , 2009. , ,
25
26
27

Toi, Desimir. 2003. Ko je Milovan ilas? Disidentstvo 19531995. Beograd: Otkrovenje.


, , . 2003. . : .

, . 2004. . :
.
28
29

, . 2005. . : .

, . 2008. . .
: .

228

, .30
, .
- - 2010. , .31
, . ,
,
, ,
, ,
. , 22 550 , , (
),

. , ,
, ,
, ( ), ,
, ,
.
, 2011. , 32 ( , 2009. ),33
19411945. (
)
.
,
( )
1955. , .34 , ,
.
, , , 30

ilas, M. 2009. Problemi nae knjievnosti i drugi meuratni lanci. (ur. V. Vojinovi). Podgorica:
Crnogosko drutvo nezavisnih knjievnika.
31
32
33

Lekovi, Dragutin. 2010. Milovan ilas i socijalizam. Podgorica: CANU.


, -. 2011. . : .

, -. 2009. . :
.
34

Nikoli, Kosta, Cvetkovi, Sran. 2011. Raanje jeretika. Beograd: ISI-Altera.

229

. . . ,35
, . , 2011.
, , ,36

,37
,
.
.
,
, .
,38
.
( )
50- . , ,
.

,39 - , , 1957. ,
(19571961). ,
, .
, ,40 ,
, 1958. . ,
, .
, , . 1953.
1954. , 1959. ,
. .41
35

, . 2011. . . . . :
.

36
, . 2011. , . :
.
37
38

Pavlievi, Veselin. 2011. ilas i lanci. Podgorica: samostalno autorsko izdanje.

Pavlievi, Veselin. 2012. Lijeve greke Milovana ilasa ili partijski silogizam. Podgorica:
samostalno autorsko izdanje.
39

Djilas, Milovan. 1957. The New Class. An Analysis of the Communist System. New York: Holt,
Reinhart and Winston.

40

Djilas, Milovan. 1958. Land without Justice. An Autobiography of his Youth. New York: Harcourt,
Brace.
41

Djilas, Milovan. 1959. Anatomy of a Moral. Political esseys of Milovan Djilas. London: Thames and Hudson.

230

,42
- (1944, 1945. 1948. ),
, 1962. ,
(19621966), . , 1963. ,
,43 ( ),
, 1964. , .44
,
, 1966. , , , .45
, ,46 1969. .
, . 1971, ,47
, (Under
the Colors).48 , , 1973. A
Memoir of a Revolutionary ( ).49
, ,
, , ,

.
, 1975.

, Parts of Lifetime ( ).50

, . 1977. Wartime. With
42
43
44
45
46

Djilas, Milovan. 1962. Conversations with Stalin. New York: Harcourt, Brace and World.
Djilas, Milovan. 1963. Montenegro. New York: Harcourt, Brace and World.
Djilas, Milovan. 1964. The Leper and Other Stories. New York: Harcourt, Brace and World.
Djilas, Milovan. 1966. Njego. Poet, Prince, Bishop. New York: Harcourt, Brace and World.

Djilas, Milovan. 1969. The Unperfect Society. Beyond the New Class. New York: Harcourt, Brace
and World.

47
48
49
50

Djilas, Milovan. 1971. The Stone and the Violets. New York: Harcourt, Brace Jovanovich.
Djilas, Milovan. 1971. Under the Colors. New York: Harcourt, Brace Jovanovich.
Djilas, Milovan. 1973. A Memoir of a Revolutionary. New York: Harcourt, Brace Jovanovich.

Djilas, M. 1975. Parts of Lifetime. (eds. Michael and Deborah Milenkovich). New York: Harcourt,
Brace Jovanovich.

231

Tito and Partisans ( . ).51


, 1980. ,
Tito. The Story from Inside (. ),52
, .53
, 1983.
( ). , ,54 1985. , Rise and Fall ( ).55
, 1984. , - .56

, , , , , , 1988. .57 , , . 1989.
: ; .58
o
,59 ,60
,61
( ),62
1991. .63
1994, , , - , .
.64 .
51
52
53
54
55
56
57
58

Djilas, Milovan. 1977. Wartime. With Tito and Partisans. New York: Harcourt, Brace Jovanovich.
Djilas, Milovan. 1980. Tito. The Story from Inside. New York: Harcourt, Brace Jovanovich.
ilas, Milovan. 1980. Druenje s Titom. London.
ilas, Milovan. 1983. Vlast. London: Naa re.
Djilas, Milovan. 1985. Rise and Fall. London: Macmillan limited.
ilas, Milovan. 1983. Tamnica i ideja. London: Kolainska liga za ljudska prava.
, . 1988. , , , . -: .

, . 1989. . : ; ilas, Milovan. 1989. Gubavac


i druge prie. Beograd: Narodna knjiga; ilas, Milovan. 1989. Tamnica i ideja. Beograd: KIZ, Trag.

59
ilas, Milovan. 1990. Nova klasa. Beograd: Narodna knjiga; ilas, Milovan. 1990. Nesavreno
drutvo. I dalje od Nove klase. Beograd: Narodna knjiga.
60
61

ilas, Milovan. 1990. Druenje s Titom. Beograd: Zaslon.

ilas, Milovan. 1990. Lov na ljude. Sarajevo: Veselin Maslea; ilas, Milovan. 1990. Ljubav i druge
prie. Beograd: Niki: Univerzitetska rije.
62

ilas, Milovan. 1990. Razgovori sa Staljinom. Beograd: Knjievne novine; ilas, Milovan. 1990.
Revolucionarni rat. Beograd: Knjievne novine.

63
64

ilas, Milovan. 1991. Vlast i pobuna. Beograd: Knjievne novine.

, . 1994. . . :
.

232

,65 66
.67 :
(1997),68
, 19301940. (2000)69 (2003).70
, , a 1956. ,
2005. , .71

Dragovic, J. (1993). Milovan Djilas. From the Early Critique of the Communist System
to the Present. Genve: Institut Universitaire de Hautes Etudes Internationales.
Unpublished MA thesis.
Goldfield, E. (1964). Milovan Djilas. Disillusioned Communist. Montreal: University
of Montreal. Unpublished Ph. D. dissertation; Jasko Franklin D. 1964. Milovan
Djilas. A Communists Challenge to Communism. Cleveland: Carroll University.
Unpublished MA thesis.
Gruenwald, O. (1996). The Third Revolution. Intellectual and Spiritual Ferment in
Yugoslavia. Claremont: Graduate Shool. Unpublished MA thesis.
McDonald, J. W. (1971). Political Themes in the Thought of Milovan Djilas. New York:
Columbia University. Unpublished MA thesis.
Bartsch, G. (1971). Milovan Djilas oder Die Selbstbehauptung des Menshen. Versuch
einer Biographie. Mnchen: Mainz Verlag.
Clissold, S. (1983). Djilas. The Progress of a Revolutionary. Hounslow, Middlesex: Hugh
Seton-Watson.
Hetzer, A. (1980). Spontanitt und Gewalt. Milovan Djilas historische Prosa 19301970.
Gttingen: Alfa-Druck.
Reinhartz, D. (1981). Milovan Djilas: A Revolutionary As a Writer. New York: Columbia
University Press.
Savs, C. (19821983). Un pays, un homme: La Yugoslavie de Milovan Djilas. Mmoire.
Toulouse: Institut dtudes politiques, Anne Universitaire.
, . (2008). .
. : .
65

ilas, Milovan, Nadeda Gae. 1994. Bonjak. Adil Zulfikarpai. Cirih: Bonjaki institut; Zagreb:
Globus.

66
67
68
69

, . 1994. . : .
, . 1994. . : .
, . 1997. . . : .

, . 2000. , 19301940. (. ).
: .
70

, . 2003. . (. ). :
.
71

, . 2005. . : .

233


Brkovi, J. (1988). Anatomija morala jednog staljiniste. Zagreb: Globus.
Dedijer, V. (1991). Veliki buntovnik Milovan ilas. Prilozi za biografiju. Beograd:
Prosveta.
orgovi, M. (1989). ilas vernik i jeretik. Beograd: Momilo orgovi-Nataa Markovi.
, . (2011). , . : .
, . (1986). . : - .
Kalezi, V. (1988). ilas, miljenik i otpadnik komunizma. Beograd: Zodne.
Kalezi, V. (1999). ilas, suprotnosti pisca i ideologa. Beograd: Narodna knjiga-Alfa.
Kovaevi, B. (1991). ilas heroj antiheroj. Iskazi za istoriju. Titograd: Pobjeda,
Republiki centar za kulturno-prosvjetnu djelatnost.
Kovaevi, B. (2006). ilas heroj antiheroj. Iskazi za istoriju. Podgorica: Pobjeda.
Lazovi, G. (1989). ilas o sebi drugi o ilasu. Beograd: Autorsko izdanje.
Lekovi, D. (2010). Milovan ilas i socijalizam. Podgorica: CANU.
, . . (2009). . :
.
, . . (2011). . : .
Nikoli, K., Cvetkovi, S. (2011). Raanje jeretika. Beograd: ISI-Altera.
Pavlievi, V. (2011). ilas i lanci. Podgorica: samostalno autorsko izdanje.
Pavlievi, V. (2012). Lijeve greke Milovana ilasa ili partijski silogizam. Podgorica:
samostalno autorsko izdanje.
, . (2005). . : .
, . (.) (1996). (19111995). : .
, . (.) (2003). . : .
, . (2004). . :
.
Toi, D. (2003). Ko je Milovan ilas? Disidentstvo 19531995. Beograd: Otkrovenje.
Husi, D. (1988). Princ Politbiroa (Milovan ilas njim samim). Beograd: samostalno
autorsko izdanje.
, . (1997). . : .
Cemovi, M. (1997). ilasovi odgovori. Beograd: Svetlokomerc.

Djilas, M. (1957). The New Class. An Analysis of the Communist System. New York: Holt,
Reinhart and Winston.
Djilas, M. (1958). Land without Justice. An Autobiography of his Youth. New York:
Harcourt, Brace.
234


Djilas, M. (1959). Anatomy of a Moral. Political esseys of Milovan Djilas. London:
Thames and Hudson.
Djilas, M. (1962). Conversations with Stalin. New York: Harcourt, Brace and World.
Djilas, M. (1963). Montenegro. New York: Harcourt, Brace and World.
Djilas, M. (1964). The Leper and Other Stories. New York: Harcourt, Brace and World.
Djilas, M. (1966). Njego. Poet, Prince, Bishop. New York: Harcourt, Brace and World.
Djilas, M. (1969). The Unperfect Society. Beyond the New Class. New York: Harcourt,
Brace and World.
Djilas, M. (1971). The Stone and the Violets. New York: Harcourt, Brace Jovanovich.
Djilas, M. (1971). Under the Colors. New York: Harcourt, Brace Jovanovich.
Djilas, M. (1973). A Memoir of a Revolutionary. New York: Harcourt, Brace Jovanovich.
Djilas, M. (1975). Parts of Lifetime. (eds. Michael and Deborah Milenkovich). New York:
Harcourt, Brace Jovanovich.
Djilas, M. (1977). Wartime. With Tito and Partisans. New York: Harcourt, Brace
Jovanovich.
Djilas, M. (1980). Tito. The Story from Inside. New York: Harcourt, Brace Jovanovich.
ilas, M. (1980). Druenje s Titom. London.
ilas, M. (1983). Vlast. London: Naa re.
Djilas, M. (1985). Rise and Fall. London: Macmillan limited.
ilas, M. (1983). Tamnica i ideja. London: Kolainska liga za ljudska prava.
, . (1988). , , , . -: .
, . (1989). . : .
ilas, M. (1989). Gubavac i druge prie. Beograd: Narodna knjiga.
ilas, M. (1989). Tamnica i ideja. Beograd: KIZ, Trag.
ilas, M. (1990). Nova klasa. Beograd: Narodna knjiga.
ilas, M. (1990). Nesavreno drutvo. I dalje od Nove klase. Beograd: Narodna knjiga.
ilas, M. (1990). Druenje s Titom. Beograd: Zaslon.
ilas, M. (1990). Lov na ljude. Sarajevo: Veselin Maslea.
ilas, M. (1990). Ljubav i druge prie. Beograd: Niki: Univerzitetska rije.
ilas, M. (1990). Raygovori sa Staljinom. Beograd: Knjievne novine.
ilas, M. (1990). Revolucionarni rat. Beograd: Knjievne novine.
ilas, M. (1991). Vlast i pobuna. Beograd: Knjievne novine.
, . (1994). . . :
.
ilas, M., N. Gae. (1994). Bonjak. Adil Zulfikarpai. Cirih: Bonjaki institut; Zagreb:
Globus.
, . (1994). . : .
, . (1994). . : .
, . (1997). . . : .
235


, . (2000). , 19301940. (. ). : .
, . (2003). . (. ).
: .
, . (2005). . : .
ilas, M. (2009). Problemi nae knjievnosti i drugi meuratni lanci. (ur. V. Vojinovi).
Podgorica: Crnogosko drutvo nezavisnih knjievnika.

Aleksandar V. Mileti

MILOVAN DJILAS: CONTRIBUTION TO THE STUDY


OF BIOGRAPHY OF A HISTORICAL FIGURE

Summary: Milovan Djilas was a famous Yugoslav dissident, writer and political author.
His books are important for historiography and other social sciences concerning the
former Yugoslavia. Because of that is important to have bibliography of authors who
wrote on Djilas, as well as published books of Milovan Djilas. The literature on
Milovan Djilas can be divided into two main parts: literature of authors who wrote
on Djilas, and books who wrote Djilas himself. During the Cold War outside of
Yugoslavia, particularly on the West, Djilas books were published in a large circulation.
During this time, Djilas in Yugoslavia was prohibited. The aim of this paper is to offer
a contribution to the study of biography of Milovan Djilas.

236

.


.

316.347:323.1-057.875(497.11 )


1
:

,

,
. ,
().
( ),
.
: , , ,

1.

,
.

, . , /
, ,
.
1

179074: ,
179013:

, , .

248

, , .

, (-, 2008: 150).
/ ,
, ,
/

(, 2008: 61), . , ,
85%
/. ,
,
.
.
. ,
,

.

, .


.
, ,


.

.

.

.
, ,

. ,
249

,
.
, / .

2.
, /
(Bogardus, 1925: 216226).
.

, ,
, .2 .

/ ,
.
817 .3

: ; ; ;
(); , , ;
; , /.
3

2400
, (, ),
800 .
: (-,
-, );
; (
) (I, II, III, IV,V)
;
; .
56,73% -
(, ), 20,72% - 22,55%
(- )
- (- ).
13 / , 8
.
40,6% 59,4% .

250

3.

( 4,42)
1. , ,
(, 2010; , , 2010; Petrovic, Suvakovic, 2013). , ,
(Panti, 1989;
Baevi, 1990; Kuzmanovi, 1994; Miladinovi, 2007; Miladinovi 2007a; ,
2008; Kandido-Jaki, 2008; Popadi, 2010) 4, . 5

(8. 2012)
.

(11. 2012). ,
, ,
.

1.
4

10. 21. 2012. .

251

, , , (3,29), (3,10)
(3,02), . ,

(. Turjaanin, 2004; Petrovic, Suvakovic,
2013) . ,
,
, (-, 2008).

, , (Supek, 1963;
Rot i Havelka, 1973; Panti, 1989; 1991).
. ,

. ,
, - , , . ,
,

.
,
(Allport, 1954: 8).
, .

,
(Supek, 1973: 81).

.
,
, ()
, . ,
,
,
(. Turjaanin, 2004; Petrovic, Suvakovic, 2013).
252

, ,
, (, , 2007; , 2008). ,
( . 2005; , 1996; , 2008).
(, 1990)

. ,
,
(, 2005:
263), (, 1996: 815), , .
, , /, ,
. ,
, .

.

, , . , (2,3), (2,22) (2,21)


.

, , . 1,57,
1,11,
(1,45).
,
, .

, ,
,
253

,
. ,
, ,
. , ,

(, 2010; Petrovic, Suvakovic, 2013;
2007).
.


.
,

. ,

,
( )
( 1 ).
,
,
, (0,09)6
(0,82). , ,
.

, , / ,
. , 60%
,

. , , ,
( 2).
, , ,
.
6

, .

254

2.


,
(
, ),
( 3).

3.

255


, ,
,
. ,
,
. ,

( 4).

4.


, . 1,5
8,7% 53,8%

( 5).

, ,
.

256

5.

( / ),
.
, , , , , .

, ,
. , ,
, .
(Miladinovi 2007)
,
,

, , ,

. , ,
257

,
. , ,
.
, .
, ,
, , .
(),

.

.

6.

.
10%, /, (59,5%),
(41,9%) (38,9%) 37,2% .
(1,2%) (7,3%).
258


, , ,
.7

7.


.
79,6% ,
.
(74%)
. , .
21,5% 2,4%
.
, ,
.
, .

. 2002.,
, , , 2003. . 51.

259

. ,
, . ,
,

, ,
. ,

. , ,
.

.
,
,

, .
, ,
, .

8.

260


, . ,

,
.
, .

,
,
.
, ,
. ,
.


()
[...] , , , , (Baevi,
1990: 161). , ,

.

(
/, ),
( , ,
) . ,
,
( ). ,
,
. .
, (, 2007: 125), ,
261

,
. ,

.

(, , )

.

Allport, G. W. (1954). The Nature of Prejudice. New York, London, Amsterdam, Sydney:
Reading MA Ltd, Addison-Wesley.
, . (1990). . : . () :
. : ,
.
Bogardus, E. S. (1925). Measuring Social Distances. Journal of Applied Sociology, 9,
216226.
Golubovi, Z., Kuzmanovi B., Vasovi M. (1995). Drutveni karakter i drutvene
promene u svetlu nacionalnih sukoba. Beograd: Institut za filozofiju i drutvenu
teoriju i Filip Vinji.
, . (2008). . : , ,
. (), 5975. : ,
.
Kandido-Jaki, M. (2008). Social Distance and Attitudes Towards Ethnically Mixed
Marriages. Psihologija, 41(2), 149162.
Kuzmanovi, B. (1994). Socijalna distanca prema pojedinim nacijama. U M. Lazi (ur)
Razaranje drutva: Jugoslovensko drutvo u krizi 90-ih. Beograd: Filip Vinji.
, ., , . (2005). . , 39(3), 251264.
Mantarova, A., Zakharieva, M. (2007). Ethnic Tolerance in Bulgarian Society, : , . ., , 265276. : .
Miladinovi, S. (2007). Stanje nacionalne tolerancije u Srbiji. u: Mateji, V. (ur).
Tehnologija, kultura, razvoj. . 164173. Beograd: Udruenje Tehnologija i
drutvo Institut Mihajlo Pupin, Centar za istraivanje razvoja nauke i tehnologije.
, . (2007a). . : , . () , 117129. : .
, . (2008). .
, 42(3), 417437.
262


, . (1996).
. : . . (). , 807818, : .
Panti, D. (1989). Drutvena distanca. : V. Goati (ur). Jugoslaveni o drutvenoj krizi.
Beograd: Izdavaki centar Komunist.
Panti, D. (1991). Jugoslavija na kriznoj prekretnici. Beograd: IDN.
, . (2010).
. : . (). , 4, 707724. :
.
Petrovic, J., Suvakovic, U. (2013). We and others Stereotype attitudes of serbian
student youth. , (4): 5265.
Popadi, D. (2010). Put iz bratstva i jedinstva etnika distanca graana Srbije, u
Mihailovi, Sreko (ur). Kako graani Srbije vide tranziciju, istraivanje javnog
mnenja tranzicije, str. 105121. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung.
Rot, N., Havelka. N. (1973). Nacionalna vezanost i vrednosti kod srednjokolske omladine.
Beograd: Institut za psihologiju i IDB.
Supek, R. (1973). Drutvene predrasude. Beograd: Radnika tampa.
Turjaanin, V. (2004). Etniki stereotipi mladih bonjake i srpske nacionalnosti u Bosni i
Hercegovini. Psihologija, 37(3): 357374.
, ., , . (2010).

. . (5): 213228.

1.
2009. 2012.
263


, 2010.
2013.

Jasmina S. Petrovi, Slobodan M. Miladinovi

THE PROFILE OF ETHNIC DISTANCING AMONG


THE STUDENTS AT THE UNIVERSITY OF NIS
Summary: Starting from the stance that a periodic determination of social distance
is one of possible ways to more accurately learn about the capacity of a community
for integrative and developmental processes, and about the existence of manifest and
latent social and political relations that lead in the opposite direction, as well as how to
determine the development level of democratic political culture, social distance among
the students of the University of Ni was examined. This paper presents the findings of
the research on social distance towards the members of twelve nations, including the
members of the constituent peoples of the former Yugoslavia (SFRY). The survey was
conducted on a representative sample of students (subcluster type), using the Bogardus
scale modified according to the experience of the studied population.

264

. 1
J. 2

316.356.2(497.11)19/20
347.628-055.3

30

: 1983. : / . ,
, :
, , , , , .
,
, ,
- . ,


.
: , , ,

1.
, (Brigitte and Peter
L. Berger), 1983. The War Over the Family: Capturing the
Middle Ground .

(. Culture war).
3, . / / .
, Culture war4 1
2
3
4

milos.jovanovic@filfak.ni.ac.rs
nemanja.krstic@filfak.ni.ac.rs
(: , 2008).
K Kulturkampf (Otto

265

,
.
(James Davison Hunter), , Culture Wars: The Struggle
to Define America ( : ).
: , ,
, , , , , .
.
, , ,
.
, ,
. ,
, .
,

. . , , ,
.
5, , .
,
, /
. ,
.
, .
,
.6

, .
von Bismarck) XIX .
5

,
( )
() .
, , , :
et al., 2010 , 2010.
6

, .

266

, , ,
, ,
,
. , ,
(Lamont & Fournier, 1993: 1). (Berger &
Luckmann, 1967). je
.
,
(, ), .
,
, , .
,
.
, ,
,

.
,
, /.
(
),

() ()7 (Gans,
1993).
. ,
,

, . (Lamont & Molnr, 2002). (Bourdieu, 1984)
,
.

,
,
, / ( ) .

267

2. ,
, . , ,
,
. : ( ), , , , , , :
, , , , , ( , 1992).
, ,
. ,
, .
, ,
, , (Spasi &
Petrovi, 2013).

, ,

( ), , , , .
,
( ), ( ),
( ), (

). , ,

, .

3.
,
.
268

, , (, 20118).
2006.
, .9
,
,

,
( ), . ,

,
(, 2011; ,
2011),
(, 2013; , , 2011).
,

.
,
, , . , . ,
,
, , .
,
.
, , , , , , ,
, ( , 2008; , 2011).

4.
, ,
.

. ,
, , 8
9

: , 2012.
.

269

. , ,
( , ,
).
(), , ( ). :
, .10
, ,
:
, , ,
. , , . , ,
. (, 2009)

.
.

, .
,
. (, 2009: 18)
,
() : 11
, , (
, 2010).
(, 2011), (
, 2010) - (, 2011). ,
- .

2009. 10


(: 2011; 2012).
11

:
( et al., 2012).
: , 2012 , 2012.

270

2010. . . , 18. , , ,
,
,
.
21. ,
. , ,
.
, , :

, 18 21 .
, ,
, ,
.

, (). a -
. ,
, , , ()
,
(, 2011: 3).12 -: , ,
(, 2009: 5).

:
, 12

[]

. () ,
:
,
, (,
2013: 166).

271

, .
, , , ,
, .
,
, .
(, 2009; . . . .)

5.
/ 13, 14
, , 15 .16

(Beck-Gernsheim, 1998; Beck & BeckGernsheim, 1995; Giddens, 1992; , 2005; Castells, 2002).
,
. , ,
.
,
.
. , ,

, (
, 2012: 164).

. , /
, (, 2011).
, ,
(, 2009) :
13


.
14


, .

15

( , . ).
16
, : ,
2013.

272

()
, .
,
. (, 2011: 214)

17 (, 2009),
. (, 2009).
, , :
,
, , , . ,

, , ,
/, .
,
.
, . (, 2009: 1718)

, , ,
. (, 2009: 42)

. ,
(
), ,
, ,

. : 1.
; 2.
17

( ) /
.
(queer) .
: , 2011 2012.

273

, 3.
; 4. , ,
5.
, (,
2011: 8687).
, (, 2011).


(, 2009: 19).

.

6.

. ,
, ,
, , , .
,
.
, , ,
,
,
.
:
, vice versa (Berger & Berger, 1983: 8).

, . (2008). . : .
, . (2011). :
. : .
274


, . (2011). : .
XLV(1), 67100.
, . (2011). : . 11(2), 6180.
, . (2011). Gay Agenda: ?. XXXV(3), 891919.
, . (2011). .
XIX(12), 738.
, . (2012). , : . : .
, . (2012). : . LIV(3), 437462.
, . (2012). . 1113, 3.5.2012. :
http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=1050110 [5.1.2014.]
Beck-Gernsheim, E. (1998). Wass kommt nach der Familie? Einblicke in neue
Lebensformen. Mnchen: C. H. Becksche Verlagsbuchhandlung.
Beck, U. & E. Beck-Gernsheim. (1995/1990). The Normal Chaos of Love. Oxford: Polity
Press.
Berger, P. & T. Luckmann. (1967). The Social Construction of Reality: A Treatise in the
Sociology of Knowledge. Harmondsworth: Penguin Books.
Berger, B. & P. Berger. (1983). The War Over the Family: Capturing the Middle Ground.
London: Hutchinson & Co.
Bourdieu, P. (1984). Distinction. A Social Critique of Judgement of Taste. Cambridge
USA: Harvard University Press.
, . (2011). . XIX(12), 34.
, . et al. (2012). . : http://www.
nspm.rs/politicki-zivot/inicijativa-za-spas-srbije.html [5.1.2014.]
Gans, H. J. (1993). Preface. In Michle Lamont and Marcel Fournier (ed.) Cultivating
Differences Symbolic Boundaries and the Making of Inequality. Chicago and
London: The University of Chicago Press, vii-xvii.
e, E. (2005/1999). Oe e: ao oaaja eoje ae oe. eoa: o e.
Giddens, A. (1992). The Transformation of Intimacy: Sexuality, Love and Eroticism in
Modern Societies. Cambridge: Polity Press.
, . (2012). Ecce homo (seksualnost). 1112, 26.4.2012. :
http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=1048739 [5.1.2014.]
, . 2011. : ,
. : http://www.dverisrpske.
com/sr/za-dveri-pisu/saradnici/114-vladimir-dimitrijevic/4125-manifest-smrtiporodice.html [12.11.2013.]
, . . . (2012). : . : (.) . : , 123134.
275


, . (2013). . : .
, . (2013). .
37(3), 165190.
. (2010). :
. : http://dverisrpske.com/sr/dveri-na-delu/1293-paradasrama.html [5.1.2014.]
. (2010). , . : http://dverisrpske.com/sr/dveri-na-delu/1286-drzava-gori.
html [5.1.2014.]
Lamont, M. & M. Fournier (eds.) (1993). Introduction. In Michle Lamont and Marcel
Fournier (ed.) Cultivating Differences Symbolic Boundaries and the Making of
Inequality. Chicago and London: The University of Chicago Press, 121.
Lamont, M. & V. Molnr. (2002). The Study of Boundaries in the Social Sciences. Annual
Review of Sociology 28(1), 167195.
, . (2011). . XIX(12), 159178.
, . et al. (2010). : . : ; .
, . . , . (2010).
. : .
, . (2009). . :
.
, . (2009). . 47(1), 2347.
, . (2009). , 2008. . 12(1), 4768.
, . (2013).
. 16(2), 5773.
, . (2009). . : http://
www.nspm.rs/politicki-zivot/parada-ideologije-homoseksualizma.html?alphabet=l
[5.1.2014.]
, . (2009). ! - , 1020, 5.
. (2008). . : www.coe.int/t/dg3/children/pdf/SerbianQuestionAnswers.pdf
[5.1.2014.]
Spasi, I. & T. Petrovi. (2013). Varieties of Third Serbia. In Ivana Spasi & Predrag
Cvetianin (eds.). Us and Them Symbolic Divisions in Western Balkan Societies.
Ni: Sven, 219245.
, . (2011). . 6.12.2011. : http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Zastotreba-ukinuti-svako-telesno-kaznjavanje-dece.sr.html [5.1.2014.]
276


Castells, M. (2002/1997). Mo identiteta. Zagreb: Golden marketing.
, . . (.) (1992). . : .
, . (2011). . 21.7.2011. : http://www.
politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Vaspitne-batine.sr.html [5.1.2014.]
, ., . . . . (2011).
? XIX(12), 191198.

Milo M. Jovanovi, Nemanja J. Krsti

THE WAR OVER THE FAMILY 30 YEARS LATER


IN SERBIA
Summary: In 1983 The War Over the Family: Capturing the Middle Ground by
Brigitte and Peter Berger was published. The book dealt with one segment of the
culture wars in America. The Bergers investigated the acters, the structure and the
dynamics of conflicts over the family values, and thematized: marriage, gender
roles, abortion, upbringing, childrens rights, etc. The war over the family is starting
to be fought in Serbia in a way similar to one in the USA, but also with a number of
specificities related to quite different historical, cultural and socio-political context.
This paper is an attempt to map the conflicting parties in the symbolic space of
modern Serbia, with particular emphasis on issues related to the legal recognition of
partnerships and the resultant family arrangements of people who are members of the
sexual minorities.

277

. 1

316.4:32+327.57(497)
316.334.3:321.7

(
)
: ,
. , , ,

/ .
, ,
. ,
/ .
.
,
.
: , , ,
,
...

19. 20. .
( )
.
()

.
(. )

.
( )
1

179074: ,
, ,
.

278

:
. .
200 .
, , , .
.
, , ,
, .
. ,
.

, .
, ,
,
. ,
, .
/ , ,
.
, .
, ,

, / .
, / , .
,
, . , .
, ,
.
. ,
, .
: ,
, .
279

: , .

I
, , / /
.
, . , ,

. , , , (....).
,
, , ,
(. , . , . ) , / .
, , .
: , , , , ,
.
. , . : , (, ,
), ( , ), (
). , (, , , , , ).2

, .3
(.
), .

II


. , 2
3

, , , , 2003.
, , , , 1999.

280

.
.

,
/.
. ,
/. , .4
:
, .
.
( , ).
.
( , ), ,
. ,
/ ;
/ .
, .
/, ,
/ .

III

( , )
,
, , /,
, ,
4

. , , , 2010.

281

/ .
/, ,
. , ,
,
.
/

/
.
( ) / / . ,
/
,
.
,
.
( ) .
(, , , , , , , ).
, / .
, /
. / ,
, ,
( )
. ,
(, , ),
, /
, .
, , , / /,
Homo balcanicus, homo heroicus.

,
.5
5

, Homo balcanicus, homo heroicus, ,


, 1996, .

282

, , ,
. /, , ,
/ .
, : /
(
, , ,
, ...)
, .
/ / .
- , . , ,
. , ,
. , , ,
.

(. )
, :
.
,

. , /
, ,
, / . ,
, , . .

. ,
, .
,
.

283


, .
/ . , , , /
. .

, . . , .
, , . , ,

.
,
, ,
. , , .
, . , , ,
/ / ,
: , .

.
.
, , , , , / .

.
(
)
,
, :
,
.
, , ,
.

,
284

.6
?, ,

, , ,

.7
, , , , . .
, . ( ),
. , ,
.

.
,
,
.
,
/ .
- , : )
; ) ( ; ) ; )
; ) ; ) (, , ); ) .
, , , .8
. ,
,
6
7

. , , , , 1991, . 114.

. , ? (:
), ,
, , 2005, . 44.

8
. , : , :
, , 2006, . 63.

285

/ ,
/,
. :
.
/ . , // . , , / ,
. ,
.9 (. )
, /, , .
, , , . , , :
,
, .
. ,
,
.
,
, .9

, . (1999). . : .
, . (2005). ? ( ), , , .
, . (2010). . : .
, . (2003). . : .
, . (1991). . : .
, . (1998). . ( ) : .
9

Monffe Shantal, The democratic paradox, London New York, Verso, 2005, str. 81.

286


Shantal, M. (2005). The democratic paradox. London New York: Verso.
, . (2006). : , : , .
, . (1996). Homo balcanicus, homo heroicus. : .

Ljubia R. Mitrovi10

EMANCIPATION OF MAN AND PEACE


AMONG NATIONS AS A STRATEGIC ELEMENT
THEORY AND PRACTICE OF DEMOCRATIC
POLITICAL CULTURE
(A culture of peace and democratic political
culture in the Balkans)

Summary: Concepts of freedom, democracy and peace are the key to the theory
of politics and sociology of politics. From ancient times to modern, up to date, they
form the core of the universe of political debate and doctrines associated with political
humanism and practice fighting actors/movement for a democratic society.
The author discusses their meaning, values, significance and role in contemporary
social change. The focus of his problematization is the ratio of a democratic political
culture and the culture of peace, with special emphasis on their ability/achievements
and limitations in the context of contemporary processes in the Balkans.
Starting with hypo/thesis of the dialectical interdependence of these concepts and
processes of the author stresses that there is no development of a culture of peace
without development of a democratic political culture, and vice versa. Stressing the
need for their complementary treatments and developments in the practice of modern
societies in the Balkans, the author also points to a number of constraints that block
their harmonious implementation processes at present in operation emancipation of
man and build a lasting peace among nations.

10

: ,
, , 1998, . 20.
The paper was prepared within the project entitled Tradition, Modernization and National Identity in
Serbia and in the Balkans in the Process of European Integrations (179074), carried out by the Centre for
Sociological Research at the Faculty of Philosophy in Ni and financially supported by the Ministry of
Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia.

287

316.32+316.422.44:001



: ,
, , , , , , .

, , , , , .
.
: , , ,


.
(. )

.

...
.
...
( , ,
, , 2009, . 84)

...

,
.
( , )


.
( )
288

I
/ , .
, , ,
, , , /, , / .
/,
, . , .
, : !
, / . /,
; ,
.

/ ,
.
30 , ,
. ,
/ / ,
.
, .
, /
,
, , , , , ,
.
.
, , , ,
, .

,
,
289

, , ,
, , .
:
, ,
. ,
/ .
, , ,
,
, . ,
, , , !
!

II
( ,
/)
: ,
, . ,
, /
. , , :
? ? ?
(
)?
.
. ,
, ; ,
, , ,
/.
, ,
. ,
, /
. , ,
/ , , ,
290

. .
,
/ , . ,
.
. ( ),
( ).
/
:
, , , , . / .
:
, ! : , !
, -
, , , .
.
, ,
:
/
,
/.
, (, , ..). ,
, / .
, ,
, , , , .
, ,
.
, ; , - ,
;
291

; , , ,
, , . .
, ,
: , !
, , :
,
. ,
, , .
, ; , -.
.
,
; .

. , ,
().

III

20. (, , ),
, , , .
. , , ,
, . . , - - , .

. (
) /
-, -, ,
. . ,
.
, , / . ,
292

.
, , ,
.
, , : , , , / . , ,
, .
. (, , ,
). - : /
. ,
( , ,
) .
, , .
( / ...),
/ . ,
.
, . , .
,
, , ,
, ,
.

, (,
, , ). , . ,
- , / ( ) (
).
.

,
293

,
.
- . , , ,
(. ).1
,
,
, ,
, ,
. , , ,
, , , , ,
, .
. ,
, , , , ,
.2
, , :
... , : , vaevictis
, ,
.3
,
(1946) . , , ,
.
. .
, .
, ,
(
), , . ,
, , ,
, .
1
2
3

. , , , , 2003, . 9.
, . 171.
, . 172.

294

. :
,
. ,
(, ),
. ,
, .
,
/ ( ).
, .
, ,
, ,
.
/
, , , , , .
,
, , . , ,
, ,
, , .
/ : ,
, ,
, :
, .

, .

. ,
,
, .
.
,
, , : ?
295

, . ,
, , , .
. ,
-
, (-,
- ).
, .
, , .
(. ),
, , , , ;
. ,
;

, .
*
* *

, ,
.
, . , , / ,
.
, , .
, ,
(, ) .

, . (1999). . : .
, . (1998). . . :
, . (2005). ? (: ), , , .
296


, . (2010). . : .
, . (2003). . : .
, . (1991). . : .
Shantal, M. (2005). The democratic paradox. : London New York.
, . (2006). : , : . : .
, . (1996). Homo balcanicus, homo heroicus. : .

Ljubia R. Mitrovi

THE GLOBAL CRISIS AND CROSSROADS


OF MODERN SCIENCE
Summary: In this article, the author discusses the crisis and crossroads of modern
science, whose manifestations are disciplined chaos, the dominance of neo and
functionalism, uncritical attitude towards the phenomenon of political correctness,
instrumental rationalism and new forms of irrationalism, the ideology of the new world
order, ideologisation, abuse and instrumentation of scientific results operation.As the
contrast to these tendencies in scientific practice, the author criticizes the ruling theory
and methods, exposing the plea for a new integrated paradigm, the unity of theory and
empiricism, promoting multidisciplinary and trans-disciplinary research, as well as the
construction of a new synthesis of philosophy, science and religion.The realization of
these intentions of the author considered a precondition for the further development of
modern science and its cognitive and emancipatory mission in the world.

297

Nikola Boilovi, Jelena Petkovi


Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet

UDK 342.7
316.7:321.7

MANJINSKA PRAVA U OBLASTI KULTURE:


SENZIBILISANJE DRUTVA ZA DEMOKRATSKE
KULTURNE VREDNOSTI1
Saetak: Priklanjajui se stavu da je pravo na kulturu, na uvanje i podsticanje kulturne
raznolikosti jedno od osnovnih ljudskih prava u (post)modernom drutvu, autori u radu
ukazuju na potrebu zatite kulturnih prava u svim onim oblastima koje su znaajne za
promovisanje kulturnih sloboda i ouvanje kulturnog identiteta, naroito manjinskih
drutvenih grupa (etnikih, lingvistikih, verskih, seksualnih i dr.). U radu se posebno
ukazuje na izvore i ishode institucionalno i vrednosno zasnovane kulturne iskljuenosti kao jednog od znaajnih razvojnih problema savremenog drutva Srbije. Razmatrajui osnovne probleme u ostvarivanju kulturnih prava i promiljajui mogua reenja
u pogledu postizanja uspenije integracije i adekvatnije kulturne zatite pripadnika
ranjivih, manjinskih grupa, autori ovakav pristup apostrofiraju kao poeljan nain senzibilisanja drutva za demokratske sociokulturne vrednosti.
Kljune rei: kulturna prava, manjinske drutvene grupe, kulturni diverzitet, kulturni
identitet, demokratske vrednosti

Uvod
Meu istorijskom graom iz najstarijih perioda razvoja ljudskog drutva ostalo
je zabeleeno nekoliko vrlo ranih primera multikulturalizma i potovanja kulturne
raznolikosti. Voen antropolokim zanimanjem za problem drugog i drugaijeg u antici, Aleksandar Bokovi navodi da je persijski kralj Darije Veliki ostavio trojezian
zapis o svom ivotu (na staropersijskom, vavilonskom i elamitskom jeziku), dok je
njegov sin Kserks svoje ukaze i proglase narodima nad kojima su Persijanci vladali
slao napisane na jezicima naroda kojima su poslati (Bokovi, 2010: 22). Uprkos
ovakvim, ne usamljenim, ali svakako retkim pojedinanim istorijskim primerima,
pretpostavlja se da je, pre svega kao posledica procesa asimilacije, broj nestalih naroda tokom ljudske istorije i nekoliko puta vei od broja danas postojeih etnikih
grupa. Takoe, istraivaki podaci (Indigenous Australia, 2003, navedeno prema:
1

Rad je uraen u okviru projekta 179074: Tradicija, modernizacija i nacionalni identitet u Srbiji i na
Balkanu u procesu evropskih integracija, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog
razvoja Republike Srbije.

298

HDR, 2004: 29) govore da se samo u Australiji izgubilo oko 500 jezika od dolaska
Evropljana, kao i da se njihovim upadom u Ameriku usled kulturnog oka stanovnitvo u carstvu Inka smanjilo za vie od 90%, a u srednjoj Americi za oko 70% (Kale,
1982: 1516). Nesumnjivo je da su se najznaajnije identitetske borbe za ouvanje
jednog naroda oduvek vodile i na polju kulture, pa se moe rei da su dobijene ili izgubljene kulturoloke borbe znaajno doprinosile, u kraem ili duem vremenskom
periodu, dravnim i nacionalnim pobedama i porazima.
Veina zemalja u svetu danas je heterogena multietnika, multikonfesionalna
i multikulturna. Prema podacima iz izvetaja Ujedinjenih nacija o humanom razvoju,
drave sa jedinstvenom etnikom strukturom danas su veoma retke postoji samo 30
zemalja koje nemaju versku ili etniku manjinu koja ini barem 10% njihovog stanovnitva. U svetu danas ivi vie od 5.000 razliitih etnikih grupa u otprilike 200
drava, pri emu svaka sedma osoba na svetu danas pripada nekoj neprivilegovanoj
manjini (HDR, 2004: 2). Sa dezintegracijom bivih socijalistikih zemalja (SSSR,
SFRJ i SSR) i stvaranjem novih drava procenjuje se da je krajem prologa veka u
Evropi bilo izmeu 90 i 100 miliona pripadnika nacionalnih i etnikih manjina (oko
12% ukupnog evropskog stanovnitva), to je bio najvei zabeleen broj u novijoj
evropskoj istoriji (Brunner, 1996). Kao posledica globalizacijskog povezivanja i mobilnosti svetskog stanovnitva, u Evropskoj uniji se broj migranata iz vanevropskih
zemalja od 1980. godine poveao za 75%. Migranti dolaze sa svih strana, a najvie
iz zemalja Treeg sveta, to uslovljava dodatnu arolikost kulturnog mozaika savremenih drutava. Za potvrdu ovakvog stava moe posluiti uvid u gotovo nestvaran
podatak da deca u dravnim kolama u Londonu govore vie od 300 razliitih jezika
(navedeno prema HDR, 2004: 30). Ovi podaci jasno ukazuju da manjinsko pitanje i
problem kulturnih prava zauzimaju kljuno mesto na politikoj karti Evrope i sveta.
Oni su krucijalni u multikulturnim drutvima sa etnikim, verskim ili jezikim grupama koje se izdvajaju specifinostima svog naslea, kulture, vrednostima i nainom
ivota. Suoeni smo sa uestalou svakodnevnog ugroavanja kulturnih prava u
svim dravama sveta i svim segmentima drutva, kao i sa injenicom da su mnogi
istorijski konflikti, aktuelni i potencijalni ratovi, u velikoj meri svoj uzrok imali,
imaju ili e imati u nepotovanju kulturne raznolikosti i krenju kulturnih prava.
Predmet brojnih savremenih istraivakih interesovanja i akademskih i politikih diskursa upravo su kulturna prava, kulturna raznolikost i sloboda, kao neophodni elementi za postizanje punog razvoja ljudi i zajednica. Brojne strategije
razvoja savremenih drutava pokazale su se kao neadekvatne i neuspene upravo
zbog neprepoznavanja znaaja kulturne dimenzije razvoja, odnosno usled nepoznavanja, neutemeljenosti i nepotovanja kulturnih prava. Izvesno je da etnike (nacionalne) manjine nisu jedine manjine iji pripadnici imaju potrebu za pravno regulisanim poloajem i zatitom u okviru drava u kojima ive. Ipak, u uslovima moderne
pluralnosti identiteta i sve prisutnije eksplozije etniciteta u savremenim drutvenim
odnosima, pridaje im se posebna panja. Utoliko su savremene drave suoene sa
neophodnou pronalaenja naina da uspenije odgovore potrebama razliitih manjinskih drutvenih grupa (etnikih, verskih, jezikih, seksualnih i drugih) za boljom
299

integracijom, veom autonomijom i adekvatnijom kulturnom zatitom, sve ovo u


kontekstu ostvarivanja demokratskih sociokulturnih vrednosti, ouvanja stabilnosti i
ostvarivanja humanog razvoja. Navedeni sluajevi upuuju na zakljuak da je ostvarivanje manjinskih prava u oblasti kulture aktuelna i vrlo osetljiva tema, da su dileme
mnogobrojne, a da ostvarivanje poeljnog sociokulturnog i politikog realiteta nije
mogue uniformno, niti lako postii.

1. Definisanje kulturnih prava


Sa promenom kulturnog pejzaa u globalizovanom svetu i poveanjem kulturne raznolikosti savremenih drava, postalo je potpuno jasno da je put do demokratskog drutva nezamisliv bez utemeljenja i ostvarivanja i prava u oblasti kulture
(kulturnih prava ili prava na kulturu) kao neotuivog ljudskog prava. Iako je ovim
problemom teorijska misao poela znaajnije da se bavi tek nakon Drugog svetskog
rata, to koincidira sa poveanjem kulturnog diverziteta savremenog sveta, moglo bi
se rei da je borba za ostvarivanje kulturnih prava prisutna gotovo od trenutka kada
su ljudi, postajui svesni svoje slinosti i razliitosti na osnovu jezika, obiaja, verskih rituala, razvili potrebu ouvanja svoje kulture. Pravo na kulturu je danas proklamovano zvaninim aktima i poveljama Uneska i Ujedinjenih nacija, ali dominiraju
miljenja da ono nije ni u jednoj zemlji sveta ostvareno u punoj meri, te da je neophodno stalno iznova iznalaziti adekvatna pravna reenja i instrumente kulturne politike kojima e se neravnopravnosti umanjivati, a razliitost potcrtavati. S vremenom
su nainjeni znaajni koraci u definisanju i politiko-pravnom regulisanju kulturnih
prava u meunarodnim okvirima. Utemeljena kao nedeljivi deo ljudskih prava, u
meunarodnom diskursu i legislativi, kulturna prava se odnose uglavnom na:
pravo na razvoj i zatitu kulture;
pravo na izbor sopstvene kulturne pripadnosti;
pravo na slobodno izraavanje kulturne posebnosti;
pravo na ouvanje kulturnog naslea;
pravo na uee u kulturnom ivotu, na slobodne umetnike i kulturne
prakse i stvaralatvo;
pravo na jednaku dostupnost i raspoloivost kulturnih i umetnikih dela,
bibliotekih, informacionih i zabavnih sadraja;
potovanje kulturne autonomije i kulturnog identiteta;
pravo na slobodno uestvovanje u definisanju i sprovoenju kulturnih politika.
Od pet kategorija ljudskih prava (graanska, kulturna, ekonomska, socijalna i
politika) procene su da su upravo kulturna prava dobila najmanje panje i da univerzalnost i nedeljivost ljudskih prava pate od marginalizacije njihovog kulturnog
konteksta. Univerzalna deklaracija UNESKO-a o kulturnoj raznolikosti (UNESCO,
Universal Declaration on Cultural Diversity), usvojena 2001. godine, u lanu 5.
300

odreuje kulturna prava kao povoljan ambijent za kulturnu raznolikost. Eksplicitno


se navodi:
Kulturna prava predstavljaju sastavni deo ljudskih prava koja su univerzalna,
nedeljiva i meusobno zavisna. Razvoj kreativne raznolikosti zahteva punu realizaciju kulturnih prava, onakvih kako su definisana lanom 27. Univerzalne
deklaracije o ljudskim pravima i u lanovima 13. i 15. meunarodnih sporazuma
o ekonomskim, drutvenim i kulturnim pravima. Svaka osoba dakle ima pravo
da iskae svoje miljenje, da stvara i plasira svoja dela na jeziku po sopstvenom
izboru i naroito na svom maternjem jeziku; svako ima prava na kvalitetno obrazovanje i obuku koja u potpunosti potuje kulturni identitet pojedinaca; svako
ima pravo da uestvuje u kulturnom ivotu po svom izboru kao i da razvije svoje vlastite kulturne aktivnosti u granicama ljudskih prava i osnovnih sloboda
(UNESCO, Univerzalna deklaracija o kulturnoj raznolikosti, 2001: 2).2

Rezoluciju o kulturnim pravima usvojila je Komisija za ljudska prava 2002.


godine, pod nazivom Promocija uivanja kulturnih prava svih i potovanje razliitih kulturnih identiteta. Takoe, od velikog znaaja u okviru formalno-pravnog
utemeljenja kulturnih prava predstavlja i Frajburka deklaracija o kulturnim pravima
(Fribourg. Declaration on Cultural Rights, 2007)3, usvojena u nameri da se pokae
kljuna vanost kulturnih prava i kulturne dimenzije ostalih ljudskih prava. Ova deklaracija je vrlo vana budui da okuplja i definie kulturna prava koja su ve priznata, ali rasuta u mnogim meunarodno priznatim pravnim dokumentima.
Pojedini autori (Stamatopoulou, 2002; Kymlicka, 2004; Arizpe, 2004) primeuju da definisanje kulturnih prava zaostaje za definisanjem graanskih, politikih,
ekonomskih i socijalnih prava, te u skladu sa tim postavljaju pitanje zato je to tako.
Pomenuti teoretiari smatraju da ovo zanemarivanje ima svoje korene u burnim debatama koje su pratile izradu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (Universal
Declaration of Human Rights, UN).4 Znaajno pitanje koje se pri tome nametnulo
i koje je uspelo da podeli miljenja eksperata i predstavnika drava, upravo se odnosilo na nedoumicu da li kulturna prava treba eksplicitno da prepoznaju i prava
manjina, odnosno da li treba posebno priznati manjinska prava u oblasti kulture.
Predstavnici Kanade, veine latinskih zemalja, kao i Sjedinjenih Amerikih Drava
bili su protiv priznavanja manjinskih kulturnih prava, za razliku od predstavnika
zemalja istonog bloka i Indije koji su se svesrdno zalagali za takav predlog. Epilog
ovih debata bio je da kulturna prava manjina ipak nisu bila prepoznata i priznata u
konanom tekstu Deklaracije, ve je samo u lanu 27(1) navedeno da svako ima
pravo da slobodno uestvuje u kulturnom ivotu zajednice, da uiva u umetnosti i da
2

http://www.unesco.org/new/fileadmin/MULTIMEDIA/HQ/CLT/diversity/pdf/declaration_cultural_
diversity_hr.pdf (izvoru pristupljeno 19.08.2013.)
3
http://www1.umn.edu/humanrts/instree/Fribourg%20Declaration.pdf (izvoru pristupljeno
19.08.2013.)
4

http://www.ohchr.org/EN/UDHR/Documents/60UDHR/bookleten.pdf (izvoru pristupljeno


14.08.2013.)

301

uestvuje u naunom napretku i u dobrobiti koja otuda proistie.5 Ovakav vid svojevrsnog politiko-pravnog zanemarivanja manjinskih prava u oblasti kulture trajao
je sve do 1966. godine kada je Generalna skuptina UN usvojila Meunarodni pakt o
graanskim i politikim pravima, kojim se u lanu 27 eksplicitno predvia da:
U dravama gde postoje etnike, verske ili jezike manjine, lica koja pripadaju
tim manjinama ne mogu biti liena prava da imaju, zajedno sa drugim lanovima svoje grupe, svoj posebni kulturni ivot, da ispoljavaju i upranjavaju svoju
sopstvenu veru ili da se slue svojim sopstvenim jezicima (UN, Meunarodni
pakt o graanskim i politikim pravima, 1966: 8).6

Jasno se, dakle, moe primetiti da se ovim meunarodno priznatim dokumentom tite prava manjina u oblasti kulture putem garantovanja individualnih prava
njihovim pripadnicima. Takoe, Deklaracija UN o manjinama od 1992. godine i
Okvirna konvencija za zatitu nacionalnih manjina Saveta Evrope od 1995. godine
izbegavaju grupnu, kolektivnu zatitu prava manjina.
Zatita kulturnih prava nacionalnih manjina je sastavni deo pitanja optih ljudskih prava i sloboda, potovanja i primene naela jednakosti ljudi i njihove nediskriminacije po bilo kom osnovu u ovom sluaju po pitanju kulturne raznolikosti.
Treba imati u vidu da potovanje prava manjina i unapreenje njihovog poloaja u
drutvu predstavlja jedno od vanih merila demokratinosti jednog drutva. Demokratija, izmeu ostalog, podrazumeva iroku participaciju razliitih drutvenih grupa, posebno onih ranjivih (u nas su to ponajvie Romi i seksualne manjine) u politikim procesima donoenja odluka koje utiu na njihov poloaj u drutvu. U tom
smislu, pored optih, univerzalnih ljudskih prava, brojnim meunarodno priznatim
normama i njima prilagoenim ustavnim i zakonskim reenjima pojedinih drava,
obezbeuju se pripadnicima nacionalnih manjina i posebna prava. Njihova je svrha
ouvanje nacionalnog identiteta i kulturne posebnosti manjina, kao i doprinos smanjenju rizika od diskriminacije i konflikata. U tom smislu, pravo kulturnog identiteta
u drugoj polovini dvadesetog veka prihvaeno je kao ideja vodilja svih programa
UN i posebno Uneska. Tim pravom insistira se na zatiti i promociji nacionalnih
jezika, ouvanju kulturnog identiteta u obrazovanju, zatiti narodne i tradicionalne
kulture. Univerzalna deklaracija Uneska o kulturnoj raznolikosti iz 1995. godine
istie da je kulturna raznolikost zajedniko naslee oveanstva koje se ispoljava u
originalnosti i pluralitetu interesa svih drutvenih grupa koje ine oveanstvo. Iz
kulturne raznolikosti i kulturnog pluralizma izvode se brojna druga kulturna prava,
poput prava na dostojanstvo ljudske linosti, prava manjina, multijezinosti, kulturnog naslea i mnogih drugih prava (Ini, 2008: 103).
Kada su u pitanju nacionalne manjine, ostvarivanje kulturnih prava svodi se na
potrebu omoguavanja njihovog kulturnog opstajanja i razvoja, budui da se u odnosu na veinski deo nacije one karakteriu posebnim etnikim, kulturnim, verskim
5

http://www.ombudsman.co.me/docs/izvjestaji/deklaracija_o_ljudskim_pravima.pdf (izvoru
pristupljeno 16.08.2013.)
6

http://www.mhrr.gov.ba/PDF/medunarodniPakt%20B.pdf. (izvoru pristupljeno 19.08.2013.)

302

i jezikim osobenostima. Tako se kao osnovna manjinska prava u oblasti kulture,


kojima se normativno podrava princip kulturne autonomije i ouvanja raznolikosti,
navode prava na: (1) ouvanje sopstvene kulture i tradicije, (2) zastupljenost maternjeg jezika i pisma, ali i njihovo korienje u obrazovnom procesu svih nivoa7, (3)
korienje informacija na svom jeziku, (4) kao i mogunost svake slobode i prava
na posebno organizovanje i delovanje u medijskom prostoru (Kartag-Odri, Milinkovi, Simovi-Hiber, 1999: 185223). Ostvarivanje ovog minimuma kulturnih prava,
koja se mogu dalje operacionalizovati, u znaajnoj meri moe doprineti socijalnoj
integraciji nacionalnih, etnikih i svih drugih manjina u ire drutvo. To je nain da
se izbegne politika unifikacije i asimilacije manjinskih kultura u dominantnu kulturu
nacionalne veine.

3. Od prepoznavanja kulturnih potreba do priznavanja


kulturnih prava
Ostvarivanje jednakog prava svih ljudi na kulturu, na ouvanje sopstvene kulturne raznolikosti i identiteta, jedno je od osnovnih ljudskih prava u (post)modernom
drutvu, odnosno u drutvu fluidne modernosti, kako to drutvo naziva Zigmunt
Bauman (Bauman, 2009).
U razliitim drutvima borba za ostvarivanje prava na kulturu uzimala je sasvim drugaiji smisao i oblike: od borbe za optekulturno obrazovanje i pravo
na osnovno obrazovanje, posebno za ene (afrike i azijske drave) preko borbe
za mogunost stvaranja na jeziku sopstvene etnike grupe i u okviru vlastitih
kulturnih tradicija (Luiki Srbi, Romi, Bretonci, Velani...) do borbe za mogunost slobodnog stvaralakog izraavanja, nesputanog unapred datim kanonima,
ideolokim barijerama, verskim predrasudama (Dragievi ei, Stojkovi,
2011: 45).

Poslednji navod najbolje se moe ilustrovati brojnim primerima. Poznato je da


je Platon u delu Drava zahtevao uspostavljanje pune kontrole nad svim vidovima
stvaralatva i uklanjanje njegove kritike komponente, afirmiui kao poeljan svojevrstan oblik autocenture umetnika (Platon, 2013). Pisci grkih tragedija dobijali
su novac od drave za izvoenje izrazito politiki tendencioznih drama, ne dozvoljavajui pritom da se izvode komadi koji su bili suprotni interesima vladajue elite.
Takoe, Arnold Hauzer (Hauzer, 1962) razmatra primere renesansnih umetnika koji
su, budui uglavnom ekonomski i socijalno zavisni od svojih bogatih pokrovitelja
i mecena, uglavnom bili prinueni da stvaraju po njihovim zahtevima i podilazei
njihovom estetskom ukusu, drutvenim aspiracijama i linim sklonostima. Branko
Prnjat pie da svako pokroviteljstvo skriva u sebi oblike neravnopravnosti i do7

Obaveza drave na potovanje prava na slubenu upotrebu jezika nacionalnih manjina ima
meunarodnopravni karakter, jer se temelji kako na konvencijama Saveta Evrope Evropskoj povelji
o regionalnim ili manjinskim jezicima i Okvirnoj konvenciji za zatitu nacionalnih manjina, tako i na
bilateralnim ugovorima o zatiti nacionalnih manjina zakljuenim sa susednim dravama.

303

minacije; svaka narudbina dovodi u pitanje autonomnost kreativnog ina; stavlja


na probu stvaralaki integritet umetnika, konfrontirajui njegovu fiziku i duhovnu
egzistenciju (Prnjat, 2006: 41).
Nita manje nisu bila kulturno deprivilegovana i stvaralaki sputavajua i brojna iskustva socijalistikih zemalja i svih totalitarnih sistema, utemeljena na najrazliitijim segmentima umetnike cenzure i autocenzure. U kontekstu propisivanja
ukusa u domenu estetskog stvaralatva, karakteristian je primer tzv. socijalistikog
realizma u umetnosti.
Sa izlobi, iz pozorita, bioskopskih dvorana, galerija, filharmonija u vreme
Staljinove diktature uklanjano je sve to nije bilo dovoljno socijalistiko. Strogo su cenzurisane i zabranjivane knjige, filmovi, slike, revije. Prava umetnost
postala je kolektivistika. Proleterska. Herojska. Ona kojoj je partija priznavala
istorijsku nepogreivost. (Boilovi, 2006: 197).

Kulturna prava se ponekad neopravdano tumae kao svojevrstan luksuz, koji


bi trebalo da ljudima bude priuten i omoguen tek kada se ostvare i druga prava
(ekonomska, politika). Utoliko pojedini autori s pravom ukazuju da je u zemljama
razvijenog Zapada borba za ostvarivanje prava na kulturu podrazumevala nastojanje
za ublaavanjem ekonomskih ogranienja koja onemoguavaju uee u kulturnom
ivotu velikom broju onih koji ne ostvaruju dovoljna sredstva za osnovnu egzistenciju (Dragievi ei, Stojkovi, 2011: 46).8 Pluralistika, demokratska drutva
neosporno su upuena kako na prepoznavanje, prihvatanje i potovanje kulturnih
potreba i raznolikosti etnikih, kulturnih, lingvistikih i verskih identiteta, tako i na
konstantno stvaranje adekvatnih uslova (materijalnih i duhovnih) koji e i veinskom i manjinskom stanovnitvu omoguiti da razvijaju te identitete. Naglaava se
potreba za zatitom i monitoringom ostvarivanja kulturnih prava manjinskih grupa u
onim oblastima koje su znaajne za promovisanje njihove tradicije i ouvanje njihovog identiteta (privatna i slubena upotreba maternjeg jezika i pisma; obrazovanje;
informisanje; osnivanje kulturnih, umetnikih, naunih i verskih ustanova, organizacija i udruenja; organizovanje kulturnih manifestacija; slobodno izraavanje verskih, politikih i drugih uverenja, dostupnost javnih slubi, jednak pristup uslugama
socijalne zatite i zdravstvenim uslugama i sl.). Brojne meunarodne institucije i
organizacije, kao i mnoge drave, svojim ustavnim okvirom i zakonskim reenjima
u znaajnoj meri su zaokupljene problemom izrade i primene normativnih instrumenata za ouvanje kulturne raznolikosti, garantovanje i zatitu priradnicima manjinskih grupa prava u oblasti kulture. Pri tome se naroito insistira na pronalaenju
adekvatnih reenja koja bi, u razliitim pravnim i politikim kontekstima, omoguila
drutvima da neguju pluralizam i dele oseaj pripadnosti istoj dravi.
injenica je, meutim, da politiko, formalno-pravno priznavanje kulturnih
i drugih prava svih graana u jednoj dravi ne vodi kraju multikulturnih problema.
8

U skladu sa tim, jedno anegdotsko podseanje na poznatu raspravu Nikolaja ernievskog, voenu
negde sredinom XIX veka, da li se u uslovima materijalne oskudice opredeliti za ekspira ili masnu
kobasicu.

304

Potrebno je da isti graanski i kulturni status svim lanovima drutva bude praen
stvarnim sprovoenjem ustavnih i zakonskih regulativa, ime bi se u javnoj i privatnoj sferi garantovala jednakost ansi svim graanima, nezavisno od njihovih meusobnih slinosti i razlika (Semprini, 1999). Poloaj nacionalnih i drugih manjinskih
grupa regulisan je danas setom meunarodno priznatih normi, ali je nesumnjivo
uvek zavisan od istorijske pozadine, konkretnih uticaja drutvenih okolnosti, politike kulture, kao i od kvaliteta koegzistencije veinskog i manjinskog stanovnitva
u dravi u kojoj manjinske grupe ive. Dakle, ne postoji zajedniki tretman, niti
univerzalni model regulisanja manjinskog pitanja, jer su drave, u veoj ili manjoj
meri, slobodne u izboru i primeni tih principa u okviru sopstvenog zakonodavstva.
Problemi u prepoznavanju kulturnih potreba i ostvarivanju kulturnih prava
manjinskih grupa mogu nastati, i uglavnom nastaju, naroito u multikulturnim sredinama, onda kada se kultura prihvati kao osnov uspostavljanja i izraavanja individualnih i grupnih identiteta, u raznim politikim konceptima i borbama za legitimizaciju drutvenog ukljuivanja i iskljuivanja manjinskih kultura, u politikim
artikulacijama davanja ili uskraivanja razliitih manjinskih prava u oblasti kulture.
Rezultati manjinske politike ne mogu se sagledavati samo u normativnoj sferi, ve
prevashodno u domenu primene pravnih odluka, to jest pune implementacije zakonskih reenja u ovoj oblasti. Sugerisani problemi se znaajno uslonjavaju najmanje
u dvema osnovnim dimenzijama:
onda kada uz ostvarivanje kulturne autonomije u okviru neke drave pripadnici etniki manjinskih grupa kao iskljuivi nain zadovoljavanja svojih zahteva ponu da istiu i dravotvorne aspiracije (zahteve za otcepljenjem od irih zajednica i stvaranjem svoje drave). Pri tome se neretko
deava da se pravo naroda na samoopredeljenje razliito tumai u zavisnosti od moi i sopstvenih interesa pojedinih drava u svetu (Stevanovi,
2008: 126). Ono to je, ini se, posebno vano iz pozicije drava-domaina jeste poseban koncept manjinske zatite ija je sutina u posebnim
pravima, a ne u pravima na posebnu teritoriju. Dakle, uprkos podravanju
individualnih (kulturnih) prava pripadnika nacionalnih manjina, nijednim
meunarodno priznatim dokumentom ne garantuje se manjinama pravo na
politiku ili teritorijalnu autonomiju. Ovakav normativni okvir, meutim,
ne umanjuje meuetnike konfrontracije nastale iz spremnosti pojedinih
manjina na separatistike zahteve u okviru drava u kojima ive. Naprotiv, svoju nacionalnu dravu tei da stvori oko 600700 secesionistikih
pokreta (Stanovi, 1996: 257), koliko ih je delovalo u svetu pre desetak
godina.
iako su kulturna prava nedeljivi deo ljudskih prava, injenica je da tradicionalne kulturne vrednosti u mnogim drutvima esto ukljuuju elemente
koji nisu prilagoeni savremenom tumaenju ljudskih prava, odnosno nisu
svi obiaji ili kulturne prakse usklaeni sa konceptom humanog razvoja
(noenje burki muslimanskih ena, ritualno obrezivanje deaka, rana udaja devojica i sl.). U tom kontekstu, Dominik Mojsi (Mojsi, 2012: 105)
305

ukazuje da je obiaj noenja vela jedan od najemotivnijih simbolinih problema sa kojima savremeni islam treba da se izbori. On navodi primer da
su francuske vlasti nedavno odbile da daju dravljanstvo jednoj eni udatoj u Francuskoj zato to je nosila nikab, odnosno burku kojom se potpuno
prekriva lice i telo. Francuska je, naime, kao sekularna zemlja zakonski
zabranila mladim devojkama u zabavitu i srednjoj koli da nose veo i da
istiu bilo koje druge religijske simbole. Prisutna je bojazan da ovakvi
obiaji menjaju i osporavaju neke od najosnovnijih drutvenih vrednosti
kao to su francuska naela sekularizma i jednakosti polova, uz podjednako naglaavanje njihove potpune suprotstavljenosti osnovnom konceptu
ljudskih prava i humanog razvoja. Ove rezerve odraavaju nelagodu koja
okruuje pojam kulturnih prava, na koje se posebno ukazuje u izvetaju
Ujedinjenih nacija o humanom razvoju pod nazivom Kulturna sloboda u
dananjem svetu razliitosti (UNDP, 2004: 28). Naime, postoje miljenja
koja plediraju na to da kulturna prava mogu da provociraju argumente
u korist kulturnog relativizma, odnosno argumente koji mogu iskoristiti
kulturu za odbranu krenja ljudskih prava (na primer, kada se pripadnik
islamske kulture oeni maloletnom devojicom i pri tome pozove na erijatsko pravo koje mu u okviru njegove muslimanske zajednice doputa
takav brak).
Da li tolerancija prema sistemu vrednosti drugih treba da prestane im pone
da ugroava nae sopstvene vrednosti? Kako se izboriti sa ovim problemom, a da pri
tome drugima ne nameemo svoje vrednosti i time jaamo njihovo oseanje potlaenosti i gubitka autonomije? Ovo su neke od znaajnih nedoumica koje obeleavaju
svakodnevicu mnogih savremenih multikulturnih drava i dodatno oteavaju pravno regulisanje kulturnog diverziteta, priznavanje i ostvarivanje kulturnih prava svih
graana jedne drave. Ovo naroito imajui u vidu da je apsolutni kulturni relativizam, poimanje da svako moe da radi ono to mu je volja bez ikakvih ogranienja,
podjednako opasan kao i netolerancija jer vodi ka nekoj vrsti cinine neutralnosti i
gubitku bilo kog sistema vrednosti (Mojsi, 2012: 105, 106).
Stoga kritiari relativistike paradigme u sociologiji kulture i kulturnoj antropologiji upozoravaju na opasnost koja preti od nekritiki shvaenog kulturnog relativizma i njemu inherentnih kulturnih praksi. Opasnost se sastoji u mogunosti negacije kulturnih univerzalija, univerzalnih vrednosti i principa, pa se iz uproenog
i bukvalno shvaenog prava na razlikovanje moe doi do nepredvienih posledica,
kao to su ksenofobija ili rasna mrnja (Boilovi, 2010: 91).
Odbacujui tvrdnje da kulturne razlike nuno dovode do socijalnih,
ekonomskih i/ili politikih sukoba, miljenja smo da je demokratskim multikulturnim drutvima potrebna jaa posveenost jedinstvu, vee potovanje raznolikosti i
neizostavno postizanje svojevrsnog bazinog vrednosnog konsenzusa (lina sloboda, dostojanstvo oveka, zabrana fizikog muenja, ouvanje zdravlja, zatita dece
i maloletnika i sl.). Pojedinci bi trebalo da odbace rigidne identitete ukoliko ele da
306

postanu deo razliitih drutava koje podravaju kosmopolitske vrednosti, toleranciju


i potovanje univerzalnih ljudskih prava.

3. Kulturna iskljuenost kao razvojni problem


Savremenog drutva srbije
Humani razvoj i drutvena kohezija zasnivaju se danas na znaajnoj komponenti koja podrazumeva politiku kulturne ukljuenosti i participacije. Radi se, zapravo, o konceptu koji podrazumeva mogunost da se uz pomo kulture, u okviru
multikulturnih drutava, stimulie socijalna ukljuenost u skladu sa demokratskim
principima i pravom pojedinca i/ili grupe na jednake anse i ujednaen tretman u
zajednici. Imajui u vidu da kultura u politikom kontekstu moe da poslui i za
ispoljavanje moi i postizanje kontrole nad drugima preko razliitih kulturnih praksi
i vrednosti, kulturna iskljuenost ogleda se, pre svega, u iskljuenosti manjinskih
kulturnih identiteta (zajednica) od dominirajuih (veinskih). Umanjene mogunosti ranjivih grupa za iskazivanje kulturne raznolikosti, za zadovoljavanje kulturnih
potreba, za pristup obrazovnim, zdravstvenim i kulturnim institucijama, dovode do
smanjenja kulturne slobode, mogunosti izbora pojedinaca i ugroavanja njihovih
kulturnih prava. Ovakvo stanje prenosi se i na druge oblasti ljudskog ivota i doprinosi ekonomskoj, politikoj i ukupnoj drutvenoj iskljuenosti (HDR, 2004).
Dva su osnovna nivoa kroz koje se kulturna iskljuenost moe analizovati.
Institucionalni nivo se odnosi na zakonodavni i politiki kontekst, na dravnu legislativu kojom se u dovoljnoj meri ili uopte ne prepoznaje potreba za zatitom i
promocijom razliitosti kulturnog izraavanja, kao ni znaaj zatite manjinskih prava u oblasti kulture. Instutucionalno zasnovana iskljuenost se naroito uoava analizom odreenog modela kulturne politike koji svojim prioritetima, institucionalnim
praksama i normama ne omoguava ili oteava pojedincima i (manjinskim) grupama iskazivanje svog kulturnog identiteta. Drugi nivo se tie vrednosno zasnovane
kulturne iskljuenosti, i odnosi se na dominantne vrednosti, postojee predrasude,
stereotipe, neznanje i strah, na uoljivu stigmatizaciju pojedinaca i grupa koje ne
pripadaju dominantnoj kulturi, ispoljavajui se kroz najrazliitije oblike diskriminativnog ponaanja u svakodnevnom ivotu.
U Studiji o humanom razvoju Srbija 2010. usmerenu na analizu izvora i
ishoda socijalnog iskljuivanja (Cveji, Babovi, Pudar, 2011: 94113), autori apostrofiraju iskljuenost iz kulturnog ivota i drutvenu iskljuenost na osnovu kulture.
Rezultati istraivanja jasno pokazuju da su meu grupama koje se percipiraju kao
iskljuene na osnovu svojih kulturnih praksi i/ili karakteristika, odnosno svojih identiteta izdvajaju sledee: etno-lingvistike (pre svih Romi), religijske manjinske zajednice (koje se esto odreuju terminom verske sekte), seksualne manjine (LGBT
populacija), osobe sa invaliditetom i prisilni migranti (izbeglice) kojih jo uvek ima
prilian broj u Srbiji. Pri tome se, istiu autori, iskljuenost ovih grupa/pojedinaca
posmatra kroz prizmu njihove diskriminacije.
307

Postsocijalistika transformacija, okrenutost evropskim integracijama, kao i


lanstvo u Savetu Evrope uslovili su nove ciljeve i strategije sociokulturnog razvoja
Srbije, uz davanje prioriteta pluralistikom, graanskom, multietnikom i multikulturnom drutvu. Usvojeni su, izmeu ostalih, zakoni o zabrani diskriminacije9 i o
zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina10, dok je nadleno ministarstvo uspelo da
obezbedi usvajanje novog Zakona o kulturi11 u parlamentu i da ratifikuje nekoliko
vanih meunarodnih konvencija, kao to je ona o zatiti i promociji razliitosti kulturnog izraavanja.12 Uprkos pomenutim i drugim usvojenim zakonima i postojeem
normativnom okviru:
glavnim oblicima institucionalne iskljuenosti na osnovu kulture smatraju
se: pristup i zatita kulturne batine; pristup obrazovanju; upotreba jezika;
pristup zdravstvenoj nezi; sloboda izraavanja i verovanja. Detaljnija analiza svakog od ovih oblika iskljuenosti, bie predmet nekog od narednih
naunih interesovanja autora ovog rada;
kao glavni uzroci institucionalno zasnovane kulturne iskljuenosti pomenutih manjinskih grupa u Srbiji navode se: nepostojanje relevantnih obuka
i finansijskih sredstava za uvoenje novih propisa, nedovoljna implementacija postojeih propisa, kao i njihova nedovoljna razraenost i usklaenost (kao to je, recimo, nesaglasnost propisa u sluaju Zakona o crkvama
i verskim zajednicama i Zakona o zabrani diskriminacije) (Cveji, Babovi, Pudar, 2011: 109).
S druge strane, u Studiji se kao glavni uzrok vrednosno zasnovane kulturne
iskljuenosti manjinskih grupa navode neznanje, strah i predrasude koje graani oseaju i usmeravaju prema drugaijim od sebe. Ovo istraivanje, kao i mnoga druga
(UNDP, 2009)13, pokazala su da je netolerancija prema manjinskim grupama prisutna kod znatnog broja graana Srbije, to uslovljava socijalnu distancu i najrazliitije
vidove diskriminacije. Naslee nedavnih etnikih/verskih sukoba, kao i oivljeni
tradicionalizam pogoduju odravanju predrasuda i stereotipa u odnosu na manjinske
grupe, dok je neinformisanost graana o pitanjima manjinske diskriminacije velika,
a njeno prepoznavanje i priznavanje u svakodnevnom ivotu nedovoljno.
Na osnovu pruenog uvida u osnovne rezultate koji potvruju prisustvo kulturne iskljuenosti i ugroavanja manjinskih prava u oblasti kulture u savremenom
drutvu Srbije, mogue je zakljuiti sledee: da bi se prevladala kulturna iskljuenost
i ugroavanje kulturnih prava manjinskih zajednica potrebno je da drava prepozna
9

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zabrani_diskriminacije.html

10
11
12
13

http://osvit.rs/Zakon%20o%20zastiti%20prava%20nacionalnih%20manjina.pdf
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_kulturi.html
http://unesdoc.unesco.org/images/0014/001495/149502M.pdf

Strategic Marketing je za potrebe projekta UNDP-a i Ministarstva rada i socijalne politike pod
nazivom Podrka sprovoenju antidiskriminacionog zakonodavstva i medijacije u Srbiji sproveo
istraivanje stavova graana Srbije u 2009. godini. Izvetaj je dostupan na sledeoj adresi: http://www.
mc.rs/code/navigate.aspx?Id=4&eventId=7027 (izvoru pristupljeno: 20.10.2013).

308

kulturne razlike i raznovrsnosti u svom ustavu, svojim zakonima i institucijama.


Potrebno je da se formulie politika i legislativa kojima e se obezbediti ostvarivanje
kulturnih i drugih interesa pojedinanih grupa u Srbiji. Vaan segment odnosi se
na potovanje bilateralnih sporazuma o zatiti nacionalnih manjina koje je Srbija
zakljuila sa susednim dravama, od kojih je veina u EU. Istovremeno, ako ne i
pre toga, neophodno je raditi na vrednosnom kulturnom senzibilisanju u nameri da
se prevladaju ili bar umanje predrasude, socijalna distanca i strah koje graani gaje
prema drugaijim od sebe.

Zakljuna razmatranja
Kljuno mesto u osiguravanju kulturnih prava pripadnicima veinskih i manjinskih zajednica imaju drave koje su dune da svim svojim graanima osiguraju
pravo na slobodno izraavanje svojih posebnosti, odnosno svog kulturnog identiteta.
Normativno zagovaranje ovakvih prava i njihovo stvarno ostvarivanje u svakodnevnom ivotu i ponaanju ljudi u mnogim sluajevima pokazuje se kao disfunkcionalno
i,problematino. Zato se stavlja do znanja da je osiguravanje prostora za izraavanje
kulturnih i drugih raznolikosti u svakodnevnom ivotu merilo tolerancije i stepena
demokratinosti jedne sredine. Kada se, meutim, pitanje kulturnih prava proiri i
stavi u kontekst savremenih politikih i ekonomskih trendova i globalnih kretanja,
tada pitanje ouvanja kulturne raznolikosti i prava prevladava pojedina politika ili
geografska (nacionalna, dravna, regionalna, kontinentalna) podruja. Tada ovo pitanje postaje univerzalan problem koji je mogue posmatrati samo celovito i oko
koga je mogue i neophodno postii optu saglasnost (Cvjetianin, 2002).
Pored izostajanja ujednaene manjinske politike u svetu, prisutan je i nesklad
normativnog i realnog u ostvarivanju kulturnih prava manjina u mnogim savremenim dravama. ak i u onim drutvima ureenim u skladu sa liberalnim i demokratskim naelima, izvesne ekspresije tradicionalizma, zatvorenosti, ksenofobije i
zaziranja od razliitosti jo uvek oteavaju faktiko ostvarivanje manjinskih prava
u oblasti kulture i podstiu problem institucionalno i vrednosno zasnovane kulturne
iskljuenosti. Sve ovo navodi na zakljuak kako je vano da kulturno posredovano
integrisanje i identifikovanje u okviru koncepta nacije ne priziva nacionalni, rasni,
verski, jeziki i bilo koji drugi ekskluzivizam, homogenizam i izolacionizam, jer bi
time identitet Drugog kao razliitog bio doveden u pitanje. esto se dogaa da su
procesi kulturne identifikacije optereeni iracionalnim konfliktima, to dolazi kao
posledica fatalne sjedinjenosti kulture i nacije, te svoenja kulture na pitanje nacionalnog, etnikog identiteta. Usled manipulisanja identitetima i stereotipnim rasuivanjima kultura postaje instrument politike mobilizacije (Todorov, 1994: 27). To
moe izroditi zabrinjavajue stepene etnikog distanciranja, verske mrnje, otvorenog neprijateljstva, agresije ili ak oruane sukobe. O tome govore nastojanja manjinskih grupa da ouvaju svoj kulturni identitet u onim drutvima gde se individualnom izboru kulturnih vrednosti suprotstavlja kolektivni tradicionalizam. Takoe,
309

znaajan problem jeste i utemeljenje nacionalnog identiteta na religijskoj/verskoj


pripadnosti, kao i ideoloko-politiko favorizovanje dominantne nacionalne religije.
Oni, uglavnom, dovode do marginalizacije religija verskih manjina ili do njihove
otvorene diskriminacije, iz ega se opet mogu izroditi najrazliitiji oblici religijske
netolerancije i fundamentalizma.
Model koegzistencije veinskog i manjinskog stanovnitva i model regulisanja
manjinskog pitanja uslovljeni su brojnim faktorima, meu kojima su najznaajniji
oni istorijski, politiki i kulturni, kao i poloaj odreene zemlje na svetskoj ekonomskoj i politikoj sceni. Poloaj i ostvarivanje kulturnih prava nacionalnih manjina
nije samo stvar pripadnika manjine, nego i veine. I jedni i drugi mogu da ue jedni
od drugih, preispituju svoje kulturoloke obrasce, vrednosne sisteme i koriste sve
prednosti koje im omoguuje bogatstvo jezika, kultura i obiaja u izgradnji demokratskih drutava. Pravo na kulturu je neotuivo ljudsko pravo, to je pravo svakoga
(bez obzira na to da li pripada veinskom ili manjinskom stanovnitvu u nekom
drutvu) da slobodno participira u kulturnom ivotu zajednice negujui i izraavajui svoju kulturnu posebnost, da ima pristup kulturnim delima i vrednostima, da
se kreativno izrazi ili da bude u mogunosti da generie nove kreativne obrasce i
stvaralake nagone u razmeni sa drugim ljudima. Drutvo bi nesumnjivo trebalo da
prepozna znaaj kulture i da bude u stanju da iskoristi njenu mo u doprinosu irim
drutvenim razvojnim ciljevima. Zato bi nacionalne politike pojedinanih zemalja,
pa i Srbije, trebalo da budu usmerene ka razraivanju novih kulturno-senzibilnih
razvojnih strategija, da uz jasno prepoznavanje i ostvarivanje kulturnih prioriteta,
kulturnih prava i sloboda, utemeljuju svoj drutveni razvoj. Promovisanje podsticajnih kulturnih vrednosti (obrazovanje, kreativnost, tolerancija, poverenje, preduzetnitvo, potovanje raznolikosti, saradnja i dr.) i ostvarivanje progresivnih kulturnih
ciljeva (poveanje stope obrazovanosti, smanjenje socijalne i kulturne iskljuenosti,
pospeivanje kulturne produkcije, razvoj kulturne infrastrukture, prevladavanje tradicionalistikih vrednosti i dr.) doprinee afirmaciji personalnih i drutvenih identiteta u okviru demokratskog drutvenog razvoja.

Literatura
Arizpe, L. (2004). Intangible Cultural Heritage, Diversity and Coherence. In: Museum
International, Volume 56, Issue 12, pages 130136.
Bauman, Z. (2009). Fluidni ivot. Novi Sad: Mediterran Publishing.
Bokovi, A. (2010). Kratak uvod u antropologiju. Beograd: Slubeni glasnik.
Boilovi, N. (2006). Ki kultura. Ni: Zograf.
Boilovi, N. (2010). Sva lica kulture. Studije i ogledi iz antroposociologije. Ni: Filozofski fakultet u Niu.
Brunner, G. (1996). Nationality Problems and Minority conflicts in Eastern Europe.
Gtersloh: Beterslman Foundation Publishers.
310


Cveji, S., Babovi, M. i Pudar, G. (2011). Studija o humanom razvoju Srbija 2010:
izvori i ishodi socijalnog iskljuivanja. Beograd: UNDP Srbija.
Cvjetianin, B. (2002). Kolektivna snaga raznolikosti, u: Zarez IV/88, str. 34.
Dragievi ei, M. i Stojkovi, B. (2011). Kultura - menadment, animacija, marketing.
Beograd: Clio.
Fribourg. Declaration on Cultural Rights. (2007). UNESCO
Hauzer, A. (1966). Socijalna istorija umetnosti i knjievnosti III. Beograd: Kultura.
HDR. (2004). Human development report 2004, Cultural liberty in todays diverse world.
NY: United Nations Development Programme.
Ini, T. (2008). Politika kulturnog identiteta. U: Kulturna politika u Srbiji. Beograd:
Nova srpska politika misao (Posebno izdanje 1), 99106.
Jovanovi, S. (1964). Jedan prilog za prouavanje srpskog nacionalnog karaktera, Kanada: Vindzor.
Kale, E. (1982). Uvod u znanost o kulturi. Zagreb: kolska knjiga.
Kartag-Odri, A., Milinkovi, B., Simovi-Hiber, I. (1999). Manjinska prava u oblasti kulture. U: Kulturna prava, str. 185223. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava.
Kymlicka, W. (2004). Justice and Security in the Accommodation of Minority Nationalism. In: Alain Dieckhoff (ed) The Politics of Belonging: Nationalism, Liberalism,
and Pluralism, pages 127154, Lanham: Lexington books.
Mojsi, D. (2012). Geopolitika emocija. Kako kulture straha, ponienja i nade utiu na
oblikovanje sveta. Beograd: Clio.
Platon. (2013). Drava. Beograd: Dereta.
Prnjat, B. (2006). Uvod u kulturnu politiku. Beograd: Stilos.
Semprini, A. (1999). Multikulturalizam. Beograd: Clio.
Stamatopoulou, E. (2002). Cultural Politics or Cultural Rights? UN Human Rights Responses. New York: Office of the High Commissioner on Human Rights.
Stanovi, V. (ur.) (1996). Poloaj manjina u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd:
SANU.
Stevanovi, B. (2008). Demokratski principi i politiko-kulturne vrednosti. Ni: Filozofski
fakultet u Niu.
Todorov, C. (1994). Mi i drugi. Francuska misao o ljudskoj raznolikosti. Beograd: Biblioteka XX vek.

Prilog sa interneta
Fribourg. Declaration on Cultural Rights, Unesco, Dostupno na: http://www1.umn.edu/
humanrts/instree/Fribourg%20Declaration.pdf [19. 08. 2013]
HDR, Human development report 2004, Cultural liberty in todays diverse world
http://hdr.undp.org/reports/global/2004/ [13. 12. 2013]
Istraivanje javnog mnjenja o diskriminaciji i nejednakosti u Srbiji
311


http://www.mc.rs/code/navigate.aspx?Id=4&eventId=7027 [20. 10. 2013]
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima
http://www.mhrr.gov.ba/PDF/medunarodniPakt%20B.pdf [19. 08. 2013]
UNESCO, Universal Declaration on Cultural Diversity http://www.unesco.org/new/fileadmin/MULTIMEDIA/HQ/CLT/diversity/pdf/declaration_cultural_diversity_hr.pdf
[19. 08. 2013]
UNESCO, Our Creative Diversity: The Report of the World Commission on Culture and
Development. http://kvc.minbuza.nl/uk/archive/report/inleiding.html [12. 10. 2013]
UNESCO, Konvencija o zatiti i promovisanju razliitosti kulturnih izraza
http://unesdoc.unesco.org/images/0014/001495/149502M.pdf [10. 10. 2013]
UN, Universal Declaration of Human Rights
http://www.ohchr.org/EN/UDHR/Documents/60UDHR/bookleten.pdf [14. 08. 2013]
Zakon o zabrani diskriminacije (Sl. glasnik RS, br. 22/2009)
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zabrani_diskriminacije.html [10. 10. 2013]
Zakon ozatiti prava i sloboda nacionalnih manjina (Sl. list SRJ, br. 11/2002)
http://osvit.rs/Zakon%20o%20zastiti%20prava%20nacionalnih%20manjina.pdf [20.
11. 2013]
Zakon o kulturi (Sl. glasnik RS, br. 72/2009)
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_kulturi.html [20. 11. 2013]

Nikola Boilovi, Jelena Petkovi

MINORITY RIGHTS IN CULTURE:


SENSITIZING THE SOCIETY FOR DEMOCRATIC
CULTURAL VALUES
Summary: Accepting the view that the right to preservation and promotion of cultural diversity is one of the fundamental human rights in the (post)modern society,
the authors point to the need to protect the cultural rights in all those areas which are
important for the promotion of cultural freedom and the preservation of cultural identity, especially concerning minority social groups (ethnic, linguistic, religious, sexual,
etc.). The article emphasizes the sources and outcomes of institutional and value-based
cultural exclusion as one of the major development challenges of the contemporary
Serbian society. Considering the core issues and reflecting upon possible solutions in
terms of achieving successful integration and more adequate cultural protection of the
members of the vulnerable, minority groups, the authors identify this approach as the
preferred way to sensitize the society for democratic socio-cultural values.

312


327(061.1 :497)-057.875
. 1
(497.11+497.2+497.17)


.

,



,

: ,
(. ).
, , ,
. e, e e,
2400 . o
,
.

,
() .
: , , , ,
, ,

XVI .

, 1

179074: ,
, ,
.

313

, . (, 1999: 150151).
,

, : 1) 2) (: 1999: 212213). ,

. ,
. ,
. ,
,
, . , , .
(), -, ().
, .
, , . ,
, , ,
,
(, 2002: 35).
, .
,
. , XX ,
(, 2006: 65).
, ,
: ;

, ; ,
;
;
;
; , (. , 2003/2009: 399400).
314

.
, (, 2005: 17). , , ,
.
. ,
-
. ,
,
.
. , , (, 2005: 1718). ,
, -
,
,
(, 2005: 1718). ,

, .
,
, .
, (,
1996/2011: 244250), , .
, ,
(2007/2009: 9),
XXI (, 2010). , ,
: 1) , 2) , (, 2010:
173). ,
, , (, 2010: 173). ,
,
. ,
,
, ,
315

,
(, 2009/2010: 1718). ,
, ,
(, 2009/2010: 18).
, , , ,
. : , , , ,
, .
,
.
(. ). , ,
(. ). ,
, (. ).
,
,
.

, ,

( ). , ,
,
,
, . .
, ,
.
, .
, 2001. ,
, .
- . , , ,
.
.
,
,
.
316

, ,
.
e, e e, 2400 . o ,
.

, () .

/
/, , (179074)2 , ,
( )
, ;

, .
,
2400 (, ), 800 .3 ,

, , ,
.

;
. ,
, ;
-.
,
2

,
.

56,73% -
(, ), 20,72% -
(- ) 22,55%
- (- ).
13 / , 8
.
(817 ) 40,6% 59,4% .

317

(. ). , ; .
, , , ,

. / ,
.
, .
(. )
.
. :

, . ,
(. )? ,

.
,
().
,
,
.
- .
, ,
.
, ,
.

:
)
, .
;
) ;
)
,
() .

318

, , 2400
, 79,2%,
20,8%. .
59,4%
40,6% , 56,7% 43,3% , 63,3% 36,7% .
, (94,5%); (92,4%) (83,1%).
, , ,
, , , , .
,
, (, , ). , (),
,
.
,
, .4

- ; ,
, .
:
?
, ,
. , ,
,
( ).

. ,
(. );
(. ); .
,
, , .
,
, 4


, .

319

- , , .
, ,
, , .
1.
, ,
:

80,3

67,3

47,8

45,5

38,5

48

79

46,7

38,3

55,7
40,8

45,8

80,5

46,2

69,1

53,3

46,4

47,1

, ,
(2013), , ,
( 1).
,
,
.
.
,
, ,

.
? ( 36,9%),
( 54,4%,
49,8%).

320


2.

,
(36,2%), , ,
, ( 3).
3.


321

; (
42,2% 39,9%), ( 37,4%).
4.



.
5. ( )
( ) :

,

81,3

69,5

61,4

79,2

55,1

68,1

89,9

73,3

83,3

81,2

63,9

78,5

5
: 322

, ;
, , ;
, ; .
, , , ,
, .


.
:
/ ? ,
(75,5%),
(43,7%).
.
6. ?

75,5

17,4

7,1

59,8

20,9

19,0

43,7

32,8

23,3

, , ,
, ,
, , . ,
, ,
, ; .
,
, . : , (
), , ;
, ,
, , , ,
, . ,
,
323

, , , .
, ,
, , ,
.
, .
.
, ,
.
, , , ,
,
( 7, 8 9).
7, 8 9. :

324

19,8
38,4

47,4
47,5

32,9
14,1

15,9

48,8

35,2

37,9
45,0
33,0
34,1
24,8
24,7
26,0
69,5
42,2
21,5

49,3
42,2
54,8
53,6
34,6
45,8
45,7
22,2
49,8
67,7

12,8
12,8
12,2
12,3
40,5
29,5
28,3
8,2
8,0
10,8

68,3

25,5

6,2

35,3
44,0

19,5
30,7

45,1
25,3

19,3

59,8

20,9

28,2
30,6
21,6
53,0
32,5
47,2
41,5
87,5
50,6
17,0

53,8
41,7
61,9
41,7
44,5
37,2
38,8
8,4
44,2
76,7

18,0
27,7
16,5
5,4
23,0
15,6
19,7
4,1
5,2
6,3

65,8

30,3

3,9

28,0
49,0

34,7
29,6

32,2

48,0

19,8

46,0
59,2
42,6
33,0
27,9
30,1
37,0
59,0
36,2
37,9

39,4
29,2
40,5
45,8
37,8
39,1
32,6
20,3
44,7
51,7

14,7
11,6
16,9
21,2
34,3
30,8
30,4
20,7
19,1
10,3

51,6

35,2

13,2

37,2
21,4

. .
325

, , .
, , ,

,
.
, .
,
.
,
() .


,
, , , . , XX , ,
. ,
,
. , , .
,
, .
,
,
. ,

. ,
,
.

326

, . (2006). : . : .
, . (1996/2011). . : XX .
, . (2005). . : .
, . (2001/2005). : .
: .
, . (2007/2009). . : .
: , . (2009). , , .
, . (2008). , .
, , .
, . (2009). . :
.
, . (2013). . ,
.
, . (2009/2010). ?: .
: ; .
, . (2003/2009). . : .
, . (1999). . : .
, . (2008). - .
, , .
, . (2008).
. , , .
, . (2002/2002). e. : SBMx.
, . (2004). . : .
, . (2010). XXI . , . , . (.)
: . : ; , 157176.

327

Biljana T. Prodovi Milojkovi, Sneana S. Popi

BALKAN NATIONS AND THE CHALLENGES OF


EUROPEAN INTEGRATION THE PERCEPTION
OF STUDENTS OF UNIVERSITY OF NI, UNIVERSITY
OF VELIKO TRNOVO AND BITOLA UNIVERSITY
Summary: Starting from the current theoretical approaches to the process of
globalization, this paper seeks to mark a few important elements related to the fate
of the nation-state and the challenges postnacionalnih constellation (J.Habermas).
In this regard, it considers the issue of regional cooperation in the Balkans, and
the question of joining the European Union, with special emphasis on the general
process of networking the modern world society. This paper presents the results of
a survey conducted on the territory of Serbia, Macedonia and Bulgaria, on a sample
of 2400 respondents. A comparative analysis of the data will point out the set of
factors important for the establishment of a culture of peace in the Balkans, as well
as those who have contributed to the appearance of antagonistic relations between the
peoples of this region. The last part of the paper, the kind of expectations that subjects
expressed in terms of the EU accession process and the extent of the reported (dis)trust
in integrative power of this community.

328

.
.

316.334.3:321.7057.875(497.11)



( )1
: , ,
,

. ,
- ,
.
, . ( )
, ,
, .
: , , , ,


, ,
.
,
-
. /
.
1

179074: ,
, ,
.

329

, , ( .
), . , ,
,
.
.
. (Werba). ,
.
,
. (Almond, Werba 2000: 366). ,
, .
. , , 2, :
.
. : () , ; () ,
, ; ()
,
(Almond, 1965: 50; Almond i Verba, 2000: 21).

2
, . ,
, ,
(Verba, 1965: 513). . (Pye) ,
,
, ,
, ,
, (Pye, 1965: 7). .
. (Powel) :
() ,
(Almond, Powel, 1978: 25). 1972,
:
,
. : ,
, (Almond
i Verba, 2000: 20).

330

- .

. . ,
,
. , - (, , ), ,

() . , , ,
(/Fukuyama, 1997: 155).
25-
,
. , . (Dahrendorf)
1992. , ,
.
,
.
, , ,
(, 1996: 4). ,
. ,
,
: , , ,
.

,
. ,
.
, (. ),
.
, , ,
,
, 331

. , ,

.
,

.
,
. ,
, .

, , , , , , . , ,


. , , , .
,

.

. ,
, , , , .
, , , , (, 2009: 339),
. ,
(, 2008: 32),
() , () , ()
.
, , , ,
,

(
) ( , 1994: 438). ,
, , , , ,
332

(, 2000: 27). ,
, , , , , , , , , , (, 1993:
III).
, , , , ,
,
(, 2006: 82).
,
,
, , .3
O
4
e
. ,
,

. ,
. ,
,
status quo, .
,
( , , , ,
)
.5
,
, differentia
3
.:
,
: , , , , , ,
, ; ,

(, 1995: 102103).
4

179074: ,
.

5
, -
- : ,
- ,
,
(, 2002: 166).

333

specifica , ,
, , , (, 2008: 336).
,
(, 1974: 186). / .
,
,
(, 2006: 85). ,

,
.
, ,
, .
,
.


, . , .
,
(, 1990: 8), . (Popper)
,
(, 1993: 184).
,
, ,
. ,
(, 1990: 75),
(/Wil, 1982: 286).
. (Dahl) :
, (, 1999: 145).

,
, .
,
. : (/Burns, 1993: 198).
,
, , ,
334

. (, 1998: 98),
,
(, 1993: 120).
, , . ,
: , , , ,
(, 1990: 213).
, o
, , , ,
. , ,
, . per se,
.
(.
, , , ), - - (, 1997: 144). ,
,
, .
,
? , :

, 1.
1. :
(%)


; 11,1

;
39,2


; 14,9


; 15,6

; 19,2

335


, (39,2%), (19,2%)
!
(15,6%) (14,9%) .
(11,1%),
( )
(69,5%) - . , ,
,
. ,
per se?
, , ,

. ,
,
; ,
, ,

.
, - (. ), , .
, ,
.
, .
,

, .

.
, , ,
, - .
, , . , ,

( ) ,
336

,
,
.
, ,
, , .
, (, 1969: 129).
, , .

, . (, 2008; 2008;
2009),
.
. , ,
.

/ . , ,
, .
,
?
2 .
2. :
/ (%)

337


( , , ) :
.

- ,
.
,
22,8% .
, .
, ,
. , - ( )
? ,
( 3)
(
) /
. ,
.
, - per se. , ,
30,5% 33,3% , (33,4%) (47,4%).
3. :
/
(%)
PMF Informatika
PMF Geografija
ELEKTRONSKI
PMF Fizika i Hemija
FILOZOFSKI Sociologija

17
18
21,8
25

FILOZOFSKI Anglistika

30,5

GRADJEVINSKI Gradjevinarstvo

30,9

PMF Matematika

33,3

FILOZOFSKI Psihologija

33,3

GRADJEVINSKI Arhitektura

33,4

EKONOMSKI

33,7

PRAVNI

35

FILOZOFSKI Novinarstvo
PMF Biologija

338

15

41,7
47,4

, ,
,
.
(
) , .
, , ,
,
.
,
, .
20. , .
,
.

, ,
, : , : , (, 1988: 244).
, ,
,
.
, :
,
. ( 4)
. -
31,7% ,
(28,9%) (14,9%). , (11,6%)
(12,8%) ( ) , 24,4%
.

339


4. :
, (%)


; 12,8

; 11,6

;
14,9

;
28,9

; 31,7

,
, 56,1% .
, ,
, 75,5%
, .

( 5),
. , (
) 500 800 ,
200 500 . 800 1100
, ( 1100 ) ,
, 200 .
1100

33,3

48

801-1100

55,2

500-800

200-500

200

48,5

30,5

38

5. :
, / (%)
340

,
, , ()

. ,
,
, . () .
,
, , , , .
,
. , , ,
.
, 6.
6. :

;
6,20%
; 9,80%


;
30,50%


; 24,20%

; 29,20%

,
( ,
, ). ,

, , ( )?
,
(41%) 200 ,
1100 , .
(20,8%) 7 8 ( 8

).
341

( 41,7%
) , ,
, .
500 800 60,6% , 200 500
(59,6%), 58,3%.
8001100
,
.
7. :
/ (%)
16,7

4,2

1100

20,8
20,8
6,1

11,4

500-800

37,5

22
28

4,4

10,5

200-500
2,7

32

36,5

16,2
6,6

200

27,6

8,1

801-1100

25,5

32,6

36,5

9,9
19,9
8,2
8,9
20,5
21,2

37,1
25,8

41,1

8. : / ( )
200

41,7

45,7

59,6

200-500

60,6

500-800

801-1100

1100

342

52,7

58,3

,
,
, .
.
. ,
. , , .

/ , :
( 9).
,
. , , , . ,

, , . , , , ,

, , , in praxi.
9. :
(%)


; 13,9


; 22,4


; 8,1

;
8,1


; 47,4

343

47,4%
(. ) ,
13,9% 60,9% -
( , ).
(22,4%), . ,
,
(38,6%)
, . ,

( 10).
10. :
/ (
%)
PMF Informatika
GRADJEVINSKI Gradjevinarstvo
PMF Geografija
FILOZOFSKI Novinarstvo
PMF Matematika
FILOZOFSKI Psihologija

40
50
50,9
52,8
53
56,4

PMF Fizika i Hemija

58,2

FILOZOFSKI Anglistika

58,3

ELEKTRONSKI
PMF Biologija
EKONOMSKI
PRAVNI
GRADJEVINSKI Arhitektura
FILOZOFSKI Sociologija

59
63,2
64,4
72,6
72,7
86,1

, , , 86,1% ,
. (72,7%)
, (59%) (58,3%) 344

(56,4%). (
) 52,8%,
.
, . :

, .
() , .
,
,
,
. , ,


, . ?
;
a contrario, .
.

( 60,9% ) . , ,
.

,
, , .
, ,

,
. ,
. , , ,
,
, .
,
345

,
.
, , ,
.

Almond, G. and Verba, S. (1963). The civic culture: political attitudes and democracy in
five nations. Princeton, N.J.: Princeton University Press.
Almond, G. i Verba, S. (2000). ;
. : .
Almond, G. (1965). Comparative Politics. Boston: Little Brown and Comp.
Almond, G. and Powel, B. (1978). Comparative Politics. Boston Toronto: Little, Brown and Co.
Hayek, A. F. (1998). . : Global book.
Kasapovi, M. (1996). Demokratska tranzicija i politike stranke. Zagreb: Fakultet
politikih znanosti.
Lucian, P. (1965). Political Culture and Political Development, in: Lucian W. Pye and
Sidney Verba, eds, Political Culture and Political Development, Princeton. New
Jersey. 811.
Sidney, V. (1965). Comparative Political Culture, in: Lucian Pye and Sidney Verba, eds,
Political Culture and Political Development, Princeton, New Jersey. 512560.
o, . (1990). : . :
.
, . (2000). . : .
, . (1982). . : .
, . (2007).
. : .
, . (2008). . Filozofska
istraivanja, 1. 2134.
, . (1999). . : .
, . . (1993). . : .
, . (2006). : , , . : .
, . (1974). , : .
, . . (1969). . : .
, M. . . (1994). . : .
, . (2002). .
: XIX/XX, 165178.
, . (1988). .
. : , 145248.
346


, . . (1993). , ,
I. : .
, . . (1993). , : , , II. : .
, . (2001). . ? : .
, . (1993). ,
. : . XIXVI.
, . (2006). . , 7190.
, . (2008). - .
: .
, . (2008).
. : .
, . (2009). :
, . , . :
, 141194.
, . (2013). - ,
. : .
, . (1995). . : .
, . (1999). . , : .
, . (1997). . : .
, . (2004). . : Clio.
, . (1990). . : .
, . (2009). .
, 2, 339351.

Branislav D. Stevanovi, Jelena N. Boilovi

SOME ASPECTS OF THE DEMOCRATIZATION


OF THE POLITICAL CULTURE IN SERBIA
(FROM THE POINT OF VIEW OF STUDENTS)
Summary: In accordance with numerous other studies, the research of interrelation
of tradition, modernization and national identity in Serbia in the process of European
integration shows that the economic and institutional changes in post-socialist societies
are necessary but not sufficient for the transition to a modern and regulated democratic
society. In addition, it turns out that the changes in the field of social consciousness and
political-cultural values are not only necessary, but also one of the key assumptions of
347


the democratic transformation of the political system with a developed civil political
culture. Although changes in the mentioned domain are characterized by certain inertia
and slowness, they do exist and can be identified. The high percentage of respondents
(in this case students as representatives of the entire population) who respond positively
to democracy as a political system, suggests that, despite the still unfavourable political
and economic situation in the country, there is a shift in the direction of democratic
political values and
consolidation of civic awareness.

348

. 1
. 2

342.7:343.4]::314.334.3:321.7




: ,
, .
, ,
.
, ,
, , . , , .
.

.
: , , ,

1.
,
,
, .
, , .
1
2

svetlana_stanarevic@yahoo.com
vanjarokvic@fb.bg.ac.rs

349

, , , , , ( ,
), . , , ,

,
.
, ; .
, , ,
, ,
, ,
XIX XX (, 2005).
, - ,
. ,
, . , : ,
, . ,
, .
.
, .
,

.
,
,
.
, .
, , XXI ,
XX .
,
,
, , ,
(, 2001: 157).
, , -,
.
350

, . :
?
,
, : , ,
, , , () . ,
,
.
, ,

, .
, .
,
, ,
. , ,
, , , .
,
, , , .
, .
, , .

2.


, , . ,
,
.
, .

.
,
,
351

,
.
, , . ,
, :
, .
,
, :

(nnan, 1999: 514).

, ,
, .
, ,
. 2. ,
, , , , , ,
, , ,
. ,
, , ,
( , 1948).

.
,
.
.
. ,

.
, , ,
, . , , , , , , , ,
, , . . (Stanford Encyclopedia of
Philosophy, 2003). , ,
; , , ,
352

, , .

. ,
. , , ,
,
, , , (Stanford Encyclopedia
of Philosophy, 2003).
respicere, , , ,
: ,

. , , , ,
.



. ,
.
, , .
,

.
, .

, ,
.
: ,
,
, , , , , .
, 1814. ,

,
(Fink, 2006).
, , , .
353

? 1992.
1.
, ,
. ,
.
, , ( , ) (
).
,
, ,
,
. , 1977.
,
. , : ,
, ,
,
, ,
, , (Minority rights: International
standards and Guidance for Implementation, 2010: 8).
,
, : , ,
? ,
,
,
, , ,
.

.
,
. ,
,
, , ,
.
2008. , 2011.
354

(Resolution 6/17, 2011).



2. . ,
, ,
, 17. 26. 8. 14.
.
o , , 70 . , , .
2.1.

,
, . ,
,
.
, ,
.

,
, .
, , ,
,
(Tucker, 1973).

,
1960. , ,
(Almond, Verba, 1963). ,
, , ,
, .
: , , ,
, ,
, , ,
, .
355


.
,
, , , (, 2004: 381).
,
, . ,
,
. , , , ,
. ,
,
,
,
, , .

. .
, .
,
, .

. , .
,
. ,
, , . , . ,
, , ,
, .

,
, , , .
356

. :
, , , , , , ,
(, 2002).
, ,
.
2.2. :
1994. ,3 , ,
(2006)4, (2009), (lesbian, gay,
bisexual, and transgender) 5
, .6 2008.
Statement on Human Rights and Sexual Orientation and Gender Identity, 24.
2011.
Joint Statement on Ending Acts of Violence Related Human Rights Violations Based
on Sexual Orientation and Gender Identity,
.

,
.
2001.

, 2012.
3
1994.
,
. . 110
: ,
. , ,
, 1989.
4
5
6

. 1881 , , . 98/06.
, . 54. a .


,

, .

357

.7
, ,
, (),
2012. .
. 2013. .


,
( , 2012).


.
1990. ,
2008. 2010. .8 2010. 16%
,
. 40%
, 55%
(Javno mnjenje o diskriminaciji i nejednakosti u Srbiji, 2010).
, . 2010.
: : 2010. 67% , 56%
, 45% (Predsrasude na videlo:
Homofobija u Srbiji 2010, 2010).
,
17% . , , 14%
7

: http://www.blic.rs/Vesti/Politika/342934/Dacic-Izem-ti-takvuUniju-u-koju-je-gej-parada-ulaznica.
8

20092010 ,
. :
http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2010&mm=09&dd=23&nav_id=460608

358


.
2011.
.
41%
, 22%
(, 2011).
-, , 2012.
, ,
.
, , , 50%. , 60% , 80%
, 30%
( , 2013).
,
: , ,
(, 2011).



, . ,
, ,
.
, ,
. ,
, .
,
,
. ,

.

,

359

.
, , .

nnan, K. (1999). The relevance of the U.N. Security Council. Vital Speeches of the Day,
1999, Vol. 65, Issue 17.
Almond, G. ., S. Verba. (eds) (1963). The Civic Culture. Boston, MA: Little, Brown and
Company.
, :
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/342934/Dacic-Izem-ti-takvu-Uniju-u-koju-je-gejparada-ulaznica [16. 12. 2012]
. (2010). : Strategic
Marketing.
, . (2005). . : .
. (1989). : .
2012. (2013). : .
. (2012). : , . 45.
Minority rights: International standards and Guidance for Implementation. (2010). New
York and Geneva, HR/PUB/10/3.
: 2010. (2010). : a.
, . (2011). .
: / 31.
, . . (2011).
. : .
, : http://ilga.org/ilga/
static/uploads/files/2011/6/17/RESOLUTION L9rev1.pdf.
Stanford Encyclopedia of Philosophy, : http://plato.stanford.edu/entries/
respect/
, . (2002). -
, ,
(), : , 295306.
, . (2001). 20.
, , 3, , .155171.
360


, , .
60/2013.
Tucker, R. (1973). Political Culture and Communist Society, Political Science Quarterly,
vol. 88, No. 2, p. 3.
. (2006). : . . 98/06.
UN General Assembly, Statement on Human Rights, Sexual Orientation and Gender
Identity, 18 December 2008.
: http://www.unhcr.org/refworld/docid/49997ae312.html[14. 10. 2012]
UN Human Rights Council, Joint Statement on Ending Acts of Violence Related Human
Rights Violations Based on Sexual Orientation and Gender Identity, 22 March
2011, : http://www.unhcr.org/refworld/docid/4eb8f32e2.html [14. 10.
2012].
(10 , 1948),
: http://www.un.org/documents/instruments/docs_en.asp?year=1969.
, . (2004). . : .

Svetlana S. Stanarevi, Vanja G. Rokvi

DISRESPECT FOR HUMAN AND MINORITY RIGHTS


AS A LIMITING FACTOR IN THE DEVELOPMENT
OF A DEMOCRATIC POLITICAL CULTURE
Summary: The concept of political culture is an expression of the need to link the two
domains, one that emphasizes political sttitudes and assumptions of different groups of
people, and others, that the manner in which those attitudes are built among them. There
are many factors that determine the design and development of political culture, and
how much will it be democratic or not, depends on the deep-rooted values and beliefs
which characteristic of a particular society or group and the way to manifestations the
specific issues that occupy the public at the time.
This article will present, that in more than a decade, the political elite in Serbia fails
to deal with some of traditional beliefs, which selectively determined to be human
and minority rights, respect, and which one do not. Conditions of homophobia, which
is produced in this period, only one of the examples. Serbian society, cultural model
and political culture have not yet undergone the transition, they overcame developed
European society in the 20th century, but significant steps taken.
The possibility of strengthening a culture of respect for human and minority rights
and the development of a political culture that respects diversity. Respect for human
rights, democracy and rule of law are essential features of any democratic society, in
which no one marginalized and ostracized. Equality and mutual respect contributes to
strengthening democratic stability and the fight against prejudice and stereotypes in
public life and political discourse, political and civic leaders who greatly influenced
361


the shaping of political culture by promoting certain political practices. The only way
to start a process that will lead to lasting changes in thinking and mode of action of
all participants in the social life of the Republic of Serbia and the development of
democratic political culture that will be integrated into the society of European nations.

362

371.3:94(497.11)]:39


XI
: Ea
XI . ,
,
.
, . , .
, : , , , , .
: , , , , ,

, ,
, , ,
, , .
, ,
, .
XI .
,
XI , XII .
2006/2007.
960. o 960. 1217. . ,
,
.

, e, ,
2008/2009. . , , XI XII
363

XIII , 5 III 2
. , , ,
. , , (, 2012: 235252).
.

,

.
,
(Vlahovi, 1983).
. . ,
, .
(, , , , , ). ,
. O , ,
(Vlahovi, 1983: 77112).
, , , (
, 1955: 15), (, 1955: 78, 1415),
( , 1955: 102105, 111120), (
, 1955: 127141), VI ( VI, 1955: 257261) .
,
,
. ,
, .
V VIII

. , , .
, , ,
.
.
. ,
.
, .
,
, 364


.
,
.
, , 20. .

.
(), ,
, . , . . .
,
.
( ),
( ).
.
(, 1997: 2526, 30, 31, 37, 38).
, , .
VII VIII , ,
IX (, 1997: 2526, 111, 112).
, , .
(, 1997: 26, 28, 41).
30 70 cm, , , 50 80
cm (, 1997: 26, 28, 29, 39),
. (. 2 2,90
m), ( 2,60 2,9 m, 5,15 3,60 m) (,
1997: 2629, 39). .
, ,
(20 50 cm), , , ,

.
, (, 1997: 26, 39).

.1 , ,2
1
,
.
2

,
. .

365


.
. , . .
.
1,9 ,
(, 1997: 3940).
,
, , , ,
. (, 1997: 27, 29). ,
(, 1996).3
, ,
, ,
VI .
. , , .
(Gavazzi, 1959: 310).
.
I , , ,
. , ,
, 4 (. - ,
1999: 289).
. ,
. ( 50%)
( 30%).
(10%), ,
, ,
(, 1997; 173185).

, . .
: , ,
, (, 1999: 610).
,
(Gavazzi, 1959: 310).
, , , . ,
, (, 1999:
3

17. .
.
4

366

610).
, .
(. , ),
(. , ), (, ) (, 1981: 12).

.
, .
, , . , .
(, 1999: 610; , 1997: 181182).
, ,
,5 . ,
. , .
( ) (Gavazzi, 1959: 310).

.
.
, , (, 1997; 173185; Djekic, 1988: 152156; , 1992).
: , (Gavazzi, 1959: 310).
.
.
.
, ,
,
: , ,
(Mandi, 1954; Tokarjev, 1978). , I ,
, .
. , . , , , ,
,

.
(, 1991: 1017).
. 5

367


: (, , , , ), (, ), (),
( , , ), (, 2008). ,
. , ,
(, 1898: 143; , 1969: 339346).
. .
.
,
.
, ,
.

Dyaus, , , . .
, , ,
, , , , ,
. ,
. , .
.
, ,
, , , ,
, .
: , , ,
, . . , ,
. ,
, , . ,
. .
.
.
. (deus deorum), , ,
, . . ,
. () ,
368

, ,
. ,
, ,
.
, , . ,
.
,
.

. ,
.
. , ,
. ,
. 300 . , .
,
. ,
, .
.
. , .
.
. ,
. .
,
. .
, , .
. . .
. , , .
. , ,
.
. ,
. , .
.
. ,

.
369

,
, , , (), , (),
(, 1984; , 1994; , 1991; Lovmjanjski,
1996; , 2003; , 2003).
, .
, , ,
, (
),
, ,
,
(Gavazzi, 1959: 310).
o . .
.
: 1 , ; 2 , ; 3 , ; 45 , ; 6 , ; 7 ,
; 8 , ; 9 , ; 10 , ; 11 , ; 12 ; 13 , ; 15 ,
; 16 , ; 17 , ; 1819 ,
.
XIXXX .
.
, , , . , , :
(5 ), (2), , , ,
.
( (4 ), ,
, , , , , , ),
.
(88 ),
(4) (3) , .
, .
. ,
. . ,
,
. , , ,
.
.
,
, , 370


, ,
. ,
. , ,
, .
, ,
,
(, 1959: 119133; , 1997: 382393).
,
(2009:
136137). XIV (, 1971).
,
(Gavazzi, 1959: 310).
. ,
, . .
, ,
IX X . .
, VI VII . , ,

. ,

. .
,
VIII X
. IX . ,
-
,
(, 1967: 2427).6
.
,
, .
(Gavazzi, 1959: 310). ( , 1955: 111), .
, ,
: (,1987: 12).
6

1409. (Cividale)
(Evengeliarum Cividalense).
.

371

.
VI M, . .
, ,
. ,
,
. , .
, (
, 1955: 131132; VI, 1955: 260; 1959; 5253; , 1931:
17; ukovi, 1971: 255274; Pavkovi, 1977: 627632).
, , , , , .
(Gavazzi, 1959: 310 ).
, , .
,
,
(, 1966: 152153).

, , ,
, , ,
, , , , , ,
,
.
I ,
,
, (, 2012:
3946).
, .

Gesta regum Sclavorum, I. (2009). , ,


: , .
1959. , . .
II, : .
- , . (1999). . . . (.)
. : Knowledge, 288289.
, . (1991). 100 . : .
372


, . (1981). . , 27, 1121.
Vasiljev, S. (2003). Mitologija i religija drevnih Slovena. Beograd: Deija knjiga.
Vlahovi, P. (1983). Etnologija Jugoslavije, Etnogeneza naroda Jugoslavije I deo.
Beograd: Filozofski fakultet.
Gavazzi, M. (1959). Sudbina stare slavenske batine kod Junih Slovena. Beograd:
Biblioteka Etnolokog drutva Jugoslavije.
, . (2012).
, K
2, , 235252.
, . (2012). : ,
, 138, 3946.
Djeki, . (1988). Prilog prouavanju somborskih salaa salako naselje Ranevo i
sala Strili. Graa za prouavanje spomenika kulture Vojvodine, XV, 152156.
, . (1992). : . :
.
, . (1969). , , 2932, 339346.
, . (2008). . : .
, . (1997). , VI . 1: ,
1997, 382393.
VI. (1955). . . . . .
. I, :
, 257261.
, . (1984). Slovenska mitologija, prev. R. Agatovnovi. Beograd: Grafos.
Lovmjanjski, H. (1996). Religija Slovena, prev. B. Raji. Beograd: Biblioteka XX veka.
Mandi, O. (1954). Od kulta lubanje do kranstva. Zagreb: Matica hrvatska.
, . (1987). . : .
, . (1999). . . . (.)
. : Knowledge, 610.
Pavkovi, N. (1977). . Balcanica, VIII, 627632.
, . (1898). ,
, , 135144.
. (1955). . . . . .
. I, :
, 716.
. (1955). . . . . . . . . I, :
, 127141.
, . (1955). . . . . .
. I, : , 16.
373


, . . (1971). . .
, . . (1967). (891892)
,
, : , 2427.
, . (1966). . . . .
. . III, :
, 51172.
, . (1996). V XV .
: .
, . (1931). npaa , : II. : .
, . (1955). . . . . . . . . I, :
, 103126.
Tokarjev, S. A. (1978). Rani oblici religije i njihov razvoj. prev. M. Milinkovi. Sarajevo:
Svetlost.
, . (1997). VVIII . VI
. 1: , , 173185.
, . (1994). . :
.
, . (2003). . : .
ukovi, V. (1971). Krvna osveta u srednjevekovnom bosanskom pravu. Godinjak
Pravnog fakulteta u Sarajevu, XIX, 255274.
, . . (1954). , ,
, 3, 139146.
, . . (1959). ,
, 8, 119133.

ore eki

SIGNIFICANCE OF ETHNOLOGY IN THE TEACHING


HISTORY OF SERBS BY THE END OF THE 11th
CENTURY CURRICULUM
Summary: Learning about the earliest history of Serbs could not be complete enough
without introducing the Slavic ethnogenesis and the spiritual culture. Learning about
the spiritual culture, the students are, in broad outlines, introduced to Slavic and Serbian
demonology, polytheism, the cult of wolf and the ways burials were conducted. They
also get to know about the tangible culture, above all about housing, ways of building
374


the houses, how a dwelling place used to be decided upon, the pottery and the diet.
Then they learn about social relations like the blood feud, appeasement (blood brothers
and oaths). As a special curiosity is a cult of the book, the so-called Gospel of Cividale,
late 9th and early 10th century.

375

. 1
,

39(497.11)18/20



:
,

.
.
.
, .

. .
: , , , , ,

, .
,
.

.


, ,
21. . ,
.
.

. ,

1

dragana.radojicic@ei.sanu.ac.rs

376

, ,
,
(, 1979: 9).
,
. : , ,
,
.
/
: 1. / ; 2. ; 3. ( , 2009: 202).

,
.


(, - ) ,

, .
:
18. ,
,
.


,
.

, ,

,
(, 1992: 15).
,
, , , , .
,
377

, XVIII . ,
,
. . , . , . , . . (, 1987: 9).
XVIII , , ,
. ,
(, 2001, I: 753).

,
XVIII , (, 25).
-
. -
, . - (, 27).
. XVIII
XIX . .

, , , ,
. (, 1952: 168).
, , .
, -
, .. 18.
, ,
, . (,167). ,
, (, 2001, I: 49252).
1804 1815.
. , ,
(, II, 11). . ,
I . .
, ,
. (, 1926: 45).
378

XIX
, -: , . 1814.
, - , , ,

(, 28).
.
. ,
.
.
. , ; (), , .
.
. , , , ,
, , . .

, . (, 1987: 1623).

. .
,
. (, 2001, II: 15).
,
, .

, .
: . ,
. . .
.
.


,

, .
379

1863. : , ,
. XIX
. ,
, .

.
. 1890/91.
, . , ,
,
(, 1979: 12).
1. 1906.
, .
VI , . 1926.
XIV , 11. 1930.
( ).
1930/31. VII .
, , 1906. (, 1619).
, ,
, ,
(, 1926: 31).
(1895) ,
,
.
, ,
, ,
.
, - , .
, , .
1932.
, ,
(, 1987: 122).

, , , . ,
380

. .
XIX
, . , , , , , , , : , . ,
, , , , .

,
. : ,
, , , , , , ,
, , , ,
, , , , , , .

.
: . .
(, 1907, 1931) . : (, 1932) 1960. . .
: . , , .

...
... 1955. 1957. .
, .
. ,
, . 1959. (, 1960: 56).

1990.
-
-
, ...
-, - -,
( ,
381

)...

.
.
, ,
, , , , ,
.
2002. .(http://www.f.bg.ac.rs/). : .

.

.
. ( 1826,
1864. ).
19.
.
1841.
1847. . : , ,
.
1864. (, 1926: 46).
,
( 1847) ,
,
.
1855. ,
1869. ,
, (, 1992: 18).
, : (18351853), (18441848), (-, 18361873) ,
-.

.

. ,
382

, 1901. ,
.
,, . , .
20. 1904.
.

. , . ,
13,
. :
200.000 56.000
.
, , , ,
. ,
. , , ,
.
.
(http://www. etnografskimuzej.rs/).
, ,
. I
2001. .
,
. , :
, , .
- (I Costume Comitee), 2011.
, . 2012. .
,
, , , , , , ,
, , , .

. 383

: , , - ,
. ( , 2009: 204).
1947. ,
, , ,
. 1894. ,
, () (),
.
( 1847) ( 1865),
. 1886. (, 2008: 912).
,
, : , , ,
, , , ,
, , , . : , , , . ,
. , , . .
,
, , ,
- ,
.
.(, 2007: 911).
(, ),
,
. -

, , / .
. . .
384

, - ,
. .
:
; ; ; ; ;
; ( , , -). ,
. , (, 2008: 17).
1950. ,
, , ,
, . 1952. , 1980.
.
, : , , , ,
,
. (, 20).
. ,
.
. , , ,
,
. ,
, ,
.
, , , (, , ).
, , ,
.

( ), ( ). () ,
385

, .
,
/ (
, 2009: 203204).
,
.
,
,
, .

, . (1987). ,
I, : 1301.
, . (1979). , XXVIII, : , 919.
, . (1948). , 1,
: 2739.
, . (1960). , , :
, 941.
, . . (1926). , , .1, :
, 4553.
, . . (1984). , ,
I, : , 937.
, . (1932). , :
, 1206.
, . (2001). I, ,
: .1, 1261.
, . (2001). II, , :
. 2, 1276.
, . (1952). XVIII XIX ,
, : , . CXC, , . 2, 876 166176.
, . , . (2009). / , LVII, : , 201221.
386


-, . (2009). : / , LVII, : , 287313.
, . . (1992). ,
, XCVI, . 10, : , 118.
, . (2008). (1947
2007): , ,
24, : , 925.
, . (2007). , LV(2), : , 924.


http://www.anthroserbia.org/
http://www.etno-institut.co.rs/
http://www.etnografskimuzej.rs/
http://www.f.bg.ac.rs/

Dragana S. Radojii

ETHNOLOGY IN THE EDUCATIONAL


AND SCIENTIFIC PROCESS SINCE THE GREAT
SCHOOL UNTIL TODAY
Summary: The aim of this work is to present the development path of ethnology as an
educational and scientific discipline in Serbia.
There are so many people, who have, after Vuk and Dositej, greatly contributed to the
development of this scientific discipline here. Under the wing of The Great School
ethnology was raised to a level of a university science.
Understandings of its subjects and goals have changed within time, while the methods
used have been improved. Today ethnologists and anthropologists are the guardians,
researchers and analysts of non-material and material cultural heritage eager to share
their knowledge at all social levels.
The state of ethnological/anthropological science in Serbia today can be monitored on
three different levels: 1. ethnological/anthropological network- scientific programs and
institutions; 2. scientific production-realization and presentation of scientific work; 3.
scientific configuration-diversity and different scientific approaches.
Over the past twenty years the interest in ethnological and anthropological research
has increased significantly in Serbia.
387


Ethnology has developed from a scientific discipline into a serious and valued science.
It would be a great progress if the development of this scientific discipline could spread
to other university centers in Serbia and not just in Belgrade. This would confirm its
maturity, its right to evolve and spread as well as the strength of the Serbian society in
the 21st century.

388

1
,

347.65:39(497.11)
340.141:39(497.11)

?


: .
.
.


. ()

. ,
.
, .

.2*
: , , , , ,

1.

.3
1
2

jadranka.djordjevic@ei.sanu.ac.rs

46017:
. ,
, .
3

(. , 1983: 4146),

389

,
. ,
.
(. , 1974: 110).
, .
.
(. ,
1972: 199207; , 1982: 123141). , ,
.4

,
(. , 1971: 145159; , 1979; , 1983: 4146; , 2003: 223254; , 1987: 141145; , 1989: 4371).
, (1844) .5 , , ,
, (. , 1987:
142). .
. , .

. .

.
,
.

, (. , 1989:
93105).

4
,
.
5
.
(. , 1983: 41).

390

2.
.6
().
,
, , .


.

. , .7
(, ,
, , )
. ,

.
, .
. (. , 1982:
2539).
,
.
, , ( ) ( ), 1997. 2009. .

(. , 1972: 4852; , 1983: 4146; , 2003: 223
254; , 1989: 4371; , 1991; , 1971: 145159; ,
1979). .
( ) ( ).
6


.
7


.

.

391

(observing participant) (, 2005: 127),


(participating observer)
(, 2005: 127). , ,
. 1955., 1974.
1995. .
1995. - .

3.

(. , 1983: 41; , 1972: 199207; ,1983: 2732).

(. , 2012: 127139).
.

. ,
(. , 1979: 1322). ,
.

(. , 1979; , 1996:
119143; , 1982: 2539, , 2003: 223254).
.
, . .

, (. , 1982: 2539).
. , ,
.
,
.8 8


. , .
(.
, 2011: 159167).

392

,

(. , 1982: 2539).
/ (. gender) .
(. ,
2003: 223254).

. , ,

/. :

. :
(
, , ).
.

.9

.
.

. .


(. , 1982: 2539; , 1983:
4146). .10 ,
(.
, 2011: 79305). : ,
, ,
, , (. , 2011: 79289).
9

.
, (. , 2003: 223
254).
10


( , ),
.

393


, .

.

.11 . ( ),
.12
(. gender) .
, .


.

.
.
. , (. gender) ,
. .
.
. , ,
(. , 1971: 145159; , 1983: 2732; , 1983: 4146; , 2003: 223254).
, .
.
3.1.

.13 .
.
11
12
13

8. 1995. (. , , 1997: 4546).


9. 1995. (. , , 1997: 4748).


. : ,
2011.

394

: . ,
.14

.
.
. ,
, (. , 2003: 223254; , 1971: 145159; , 1979).
(, ), ,
,
. . ()
, ,
(.
, 1971: 145159; , 2003: 223254). .
,
(. , 2011:
135167). .
, .

.
.
/ , ,
,
(,
) (, , ,
).
.
.
(, ) (, ,
).
(. , 1973: 4146, 145159;
, 2003: 145159, 223254).
14
,
: , 2011: 159167.

395

,
.

.15 ,
. .

. ,
.

, .

4.


.16

.
.
,
(. 1982: 2539).
()
, ,
.
.17 15

/ (. , 2011: 79289).
16
,

.

17
.
,
,
(
) (Godelier, 2004, 343; Meillassoux, 2000, 162) (: , 2010: 20).

396


(. , 1997: 117134; , 2002: 383408).
() ()
(. , 2002: 383408; , 2006: 110142). .
(, 2002: 389).
, , () (, 2002:
389). ,
. () ,
/
, .
(, 2002: 389).
(, 2006: 129). ,
(. , 2006: 124),
(, 2006: 129).
.

.
. .
, .
,
. , ,
. .
, ,
.
,
, , ,
.
.
(,
2002: 393), 397

.18
.
, ,
. .

.
,
. ,
.
, .
.
.
, . , . ,
,

. .
,
.

.
.

.
.

(. , 1937: 589594; , 1940:
430451). ,
. ,
. ,
. ,
18

(. , 1971: 145159; , 1983: 2732; , 1999)
. ,

.

398


,
,
.
.
(, 2008: 98)
(, 2008: 98).

5.

.


( ),

.

.

.
,
, . .
,
.

,
.

.

, . (1972). .
35: 4852.
Beljanski, S. (1999). Pravo i iluzija. Ogledi iz pravne filozofije i antropologije. Beograd:
Biblioteka XX vek.
399


, . (1974). . . (.)
, 1. 2. 1971.
. 1, : , 110.
, . (2011). .
. 75. : .
Djordjevic Crnobrnja, J. (2012). Between Custom and the Law. The Example of Inheritance
in Serbia. Ethnologia Balkanica. Journal for Southeast European Anthropology. Vol.
16 (2012): 127139.
, . (1987).
. VIII, 141145.
, . (1989). .
5253: 4371.
, . (1989).
. 5, 93105.
Gorunovi, G. (2006). Marksistiki model dinarske zadruge u srpskoj etnologiji.
Antropologija. asopis Centra za etnoloka i antropoloka istraivanja Filozofskog
fakulteta u Beogradu 2, 110142.
, . (1997). . . (.).
- .
42. :
, 117134.
, . (2002). :
. . (.). , . 48, : , 375408.
, . (2005). . : , 21, : , 123141.
Ivanovi, Z. (2010). Da li su postojala na srodstvu zasnovana drutva? O (de)konstrukciji
jednog antropolokog koncepta. Etnoantropoloki problemi n.s. god. 5. sv. 3, 1942.
, . (1972). . . 2, . XLV , 199207.
, . (1979). ,
. . . 7. : .
, . (1937). - . . , , . 11 12,
1937, 589594.
, . (1971). .
CCLXXX. , . 15, 145159.
, . (1983). .
, XXXII, 2732.
400


, . (1940). . . No IXX, 1940, 430451.
Pavkovi, F. N. (1982a). Etnoloka koncepcija nasleivanja. Etnoloke sveske IV, 2539.
, . . (1982). j . 17, 123141.
, . . (1983). .
. XXXII, 4146.
Pavkovi, F. N. (2003). Porodica i seoska zajednica u umadiji. Zbornik Matice srpske za
drutvene nauke br. 114115, 223254.
, . (1991). .
. .
. 35. : .
Srdi, A. (2008). Telo i telesnost u antropolokoj perspektivi. Glasnik Etnografskog
muzeja u Beogradu, 72, 93105.
, . (1998). .
25. : .
, . (1996).
.
(18441994),
. LXXXI, . 18: 119143.
, . , . (1997). .
. : ..

Jadranka orevi Crnobrnja

WHO INHERITS THE FATHER? ON


CUSTOMARY RULES OF INHERITANCE
IN CONTEMPORARY SERBIA
Summary: In contemporary Serbia, when inheritance is being regulated customary
law is taken into account alongside civil law. The parallel implementation of legal
standards and customary rules is especially interesting for a number of reasons, but
especially because only civil law has legal legitimacy. At the same time, there is a
collision between customary law and civil law which becomes apparent when dealing
with the inheritance rights of women. In this paper I will attempt to explain why both
civil and customary law are applied in practice, and why individuals usually conform to
customary rules of inheritance, from the point of view of ethnology and anthropology.
I will analyze the relationship between customary and civil (official) law in the context
of the influence of rules of marriage and kinship on inheritance. Namely, the existence
of consanguinity (blood relation) between the testator and the inheritor is the primary
401


condition which must be met in order for a person to be eligible to inherit. This rule
exists both in official and in customary law.
It turns out that the acceptance of the concept of consanguinity and agnatic filiation as
the primary kinship relation and nexus is fundamentally important for the understanding
of the implementation of customary rules in the process of legal inheritance.

402


39:367.73/.74(477)
i
39:378(477)

:

:
.
. ,
1991 . - ,
, ,
,
. .
.
. XX XXI.,
, . , ,
. ,
,
,
. ,

, ,

. .
,
, ,
.
: , , , , ,

403

.
,
.
, .
,
, , ,
( ( ),
.
. . .
, , , , .
, , , .
, , , .
: , ,
, . ,
.

.

, , .
, ,
, 1991 . -
, ,
,
, , .

,
.
. ,
, .
404

, (, , 2006, 11).
, ,
, XX .,
XXI. , , , , , , , , .
, .

.
, , , . -
, ,
, .
.
, , , , ,
, . .
, , ,
, ,
, , , , .
, , , , , ,
. , , .
,
, ,
, . , .
,
, ;
.
, , .

, .
405

, , .
, , , ,
, , ,
, . ,
-, ,
.
XX XXI., ,
,
,
, . ,
, .
,
, , .
- , , . XIX ., (, ,
2006: 9899). ,
, .


(, 1996). ,
, .
.
- ,
, ,
,
, . ,
, , .
,
406

,
.
- , , , ,
.
,
, .

, , ,
, .
,
. ,
. , ,
, , . -
,
, .
, ,
,
. - ,
, - , ,
. ,
, , , . ,
,

, 2008.

, ,
,
. , ,
, , - , 407

.
,
XIX- XX ., . . . .,
, .
,
. ,
, ,
.
, .
,

- (, 2007; 2009; 2012). , , .
, :
-, .
.
130 , 78 % , ,
. , ,
,
,
, .
,
, . , , , ,
(, 2012). -
1654 ., ,
, , . ,
,
408

: , , ,
- ,
. , .
,
. ,
19972000 .

().
. , . . .
. . , . ,
,
.
, , .
, ,
2013 . 861 .
, . ,

- .

, .
,
,
. .
, ,
XVIIXVIII ., ,
- ,
, , , ,
. 409

XIX . ,
, XIX XX .,
, .
. . ,
. . , , , .

, .
90- - , (.)
() 1992
., ,
, . .. 1994 ..
.
1993 . . . .
. . . . . . . ,

, , .


. . . 1995 .
. .
. , 19952002 .
-
,
.
19992003 .
1995 .
. . . . . .
20062009 . ,
. .
. ( . . ) -,
, . . , ,
410

. . . . . . .
, : , ,
, , .
- ,
, , .
, , , ,
, ,
.
,
,
, , .

, . , -
, .

, . (2012). . : .
, . . . . . (2006). : , , , . .1. . :
.
, . (2007). . : .
, . (2009).
. : .
, . (2012). - -
VXIX . : .
, . ., , . . . . . (2006). (). : .
, . (19972000). . . 13. : .
, . (1996). : . :
.

411

Svitlana Biliaieva

THE ROLE OF ETHNOLOGY AT THE CURRENT


STAGE: CULTURAL POLICY AND EDUCATION
Summary: Ethnology occupied a very important place in the system of the modern
human knowledge. Its name has long been banned in the Soviet Union and the
countries of so-called socialist camp. Return of the term ethnology in Ukraine, the
disclosure of the nature and content is only since independence with the collapse of
the Communist system and ideology in 1991 and mentioned by the need to move
into new rail theoretical and methodological approach to ethnological perspective,
the development of previously forbidden topics formation new approaches to solving
problems, not only ethnic history, but such difficult and painful problems as the cause of
ethnic conflicts, the ability to solve them peacefully. On the other hand, in the realities
of the late twentieth century, the prospects of building a national state of priority of
the human rights became of one of the most important quarrels of ethnology. The
relevance of social science development in the field of the ethnological science has
been caused by many factors.
The last decades of XX and beginning of the XXI centuries, marked the destruction
of the communist version of the coexistence of great nations and the emergence of
new nation-states. They found a vivid expression in the rapid growth of ethnic identity
and self-identification, the formation of a new political map of Eastern, Central and
Southern Europe. In the humanitarian area countries entered the arena of independent
existence and development of the marked increase in interest in ethnological knowledge
explore different national cultures, mirroring the requirements of current trends in
cultural policy and education. Logical manifestation of this process was necessary
to build a new educational concept of the post-communist space that would meet
the basic criteria of the world and the development of independent nation states. It
caused the emergence of a new methodology of the ethnological studies and therefore
the new program material content of teaching at the university level. These are the
typical process for the development of ethnology in Ukraine. With the emergence of
independent statehood ethnology began to gain its place as an academic and university
science, a subject of instruction in educational programs of universities, there is
preparation and publication of textbooks and manuals on the national and regional
levels.

412

393.1:271.22(497.11)
316.75:32

1
- : , ,
.
, ,
44. . , . ,

.

- .
: , , ,

(
) ,

, , .
, .
, .2 ,
, , ,
, .
, ,
, , ,
.
, , , ,
. ,
( ),
1

177028:, ,
.

, ,
.

413

,
,
, (, 1998: 34; Verdery, 1999: 99).
,
, .3
, , ,
Woodland Burial ,
,
(Rumble, 2009; Kubiak,
2009).
,
20. ,
. , , , , ,
(Berger, 2008: 12). , ,
(,
1995: 15). , , ,

,
(Berger, 2008; , 2009: 98).
, -
. ,
, (Dejvi, 2008: 82, 84, 90), , ,
.

90- 20 , , , . /
, ,
. , 3

414

,
.
.

,
, ,
,
. , , , ,
, / , (Verdery, 1999; Radi, 2002; Cvitkovi, 2003; ,
2011). , ,
. ,
.
.
,
, , , , .,
,
.
, , 4,
, (, 2008; , 2005). ,
: ,
, , , . . , ,
, , ,
(, 2000: 274).5
,
4

,
, , .

, .
, 19481998
19491999.

415

90- 20. ,
.
,
.
, ,
(rijes, 1988; Toma, 1980; Cook &Walter,
2005).
. ,
,
. . , (, 2009: 226; , 2007: 84). /
, , , . ,
, ,
,
(, 2011: 176).
, ? , ,
, , , 44. . ,

. ,
, ( )

.
,
- .
, , ,

.
: ?
?
? ,

?
416

, -
, 1990. .
,
, . , .
.
,
, (Skroza, 2005). ,
,
.
,
, . ,

(arkovic, 2009).

.
,
. 95. , ,
, 15. 2009. .
.
.
,
.
, , ,
.
, .
, ,
, . , ,

.

11, . , ,

, . ,
. , , ,

417

(Pralica, 2010: 148). ,


6
.
.
,
.
. , ,
.
,
, , , ,
.
,
, ,
, . (Kurir, 17. nov. 2009: 4, 5).
,
, ,
( ), ,
, ,
, ,
(, 16. .
2009: 14). ,
,

, .
, : (, 16.
. 2009: 1). ,
,
( . ), ( ,
), ( ),
( ) (, 16. . 2009: 2).
, ,
: ! (Pres, 17.
nov. 2009: 1), (: 2) (: 4, 5).
,
6

25 . ,
, .
: , .

418

, .
, , ,

(Pres, 16. nov. 2009: 7). ,
: ,
(, 2009: 4).

, , , .
, . ,
, ,
.
.


.
,
,
. ,
,
, , , . ,
, : ,
(Pres, 16. nov: 1) : (Kurir, 17. nov: 1),
, , ,
, (, 2009: 4).
, , . ,
, . ,
,
.
.

. , , ,

.
419

, ,
(Pres, 17. nov: 1). ,
, ,
.7 , ,
(Stevanovi, 2009), ,
, .
.
,
. ,
. ,
, .
,
,
, 2003. .
/
1980. . , , .
. ,

. , ,
, , ,
, .
, . ,
.

(, 2009). ,
. , .
,
7


. ,

, ( )
(
)? (http://www.blic.rs/vesti/tema-dana/120727/Tihi-odlazak-duhovnog-vodje )

420

.
, , () , (/) .
/ , .
, ,
. ,
, ,
. , ,
,
,
.
(, 2010: 111). ,
. ,
, , , . ,

, .
, 15. 19.
2009. , . ,
. , ,
, ,
, , ,
, ,
. ,

, , , .
,
.
. ,

, ,
.
421

,
.
-
. , ... , , ,
.
() ,
.
( ),
,
.
, . ,
, , . , . , ,
, , , , .

Arijes, F. (1988). Ukroena smrt. U: Knjievna kritika Vol. 19, No 1: 97105.


Berger, P. (2008). Desekularizacija sveta: opti pregled. U: Piter Berger (ur),
Desekularizacija sveta. Oivljavanje religije i svetska politika. Novi Sad: Mediteran:
1130.
, . (2005). 20.
21. . LIII: 153170.
Blagojevi, M. (2009). Revitalizacija religije i religioznosti u Srbiji: stvarnost ili mit?
Filozofija i drutvo 2: 97117.
Cook, G., Walter, T. (2005). Rewritten Rites: Language and Social Relation in Traditional
and Contemporary Funerals. www.sagepublications.com Vol16(3): 365391.
[10.05.2010]
Cvitkovi, I. (2003). Civilna, laika ili svjetovna religija. U: Reniki izvod iz sociologije
religije. Teme 3: 397399.
Dejvi, G. (2008). Evropa: Izuzetak koji dokazuje pravilo? U: Peter Berger (ur.),
Desekularizacija sveta. Oivljavanje religije i svetska politika. Novi Sad: Meditran,
81100.
orevi, D. (1995). Sekularizacija, religija i razvoj jugoslovenskog drutva. Razmatranja
jednog sekulariste. U: Religija i razvoj. Ni: Junir, 1421.
422


, . (.) (2000). . .
Kubiak, A. E. (2009). The social memoralisation of death on the Web. In: Marius Rotar,
Victor Tudor Rosu, Helen Frisby (eds.), Proceedings of the Dying and Death in 18th
21st Century Europe. Romania: Alba Iulia, 121128.
, A. (2009). . 16. : 4.
, . (2010). XX . . Muzika i mo. : 72.
, . (2007). : . 13: 83106.
, . (2008). . 2. : 305316.
, . (2009). . ,
. LVII/1: 223238.
, . (2011). () . :
73.
, . (2009). . 16. : 4.
Pralica, D. (2010). Analiza medijskog diskursa srpske tampe o smrti i izboru patrijarha. U:
Kuburi Zorica, Sremac Sran, Beuk Sergej (ur.), Religijska imaginacija i savremeni
mediji. Novi Sad: CEIR, 137153.
Radi, R. (2002). Crkva i srpsko pitanje U: Neboja Popov (ur.), Srpska strana rata.
Beograd: Samizdat Free B92.
Rumble, H. (2009). Woodland Burial: A contemporary burial inovation in Britain, In:
Marius Rotar, Victor Tudor Rosu, Helen Frisby, Proceedings od the Dying and Death
in 18th21st Century Europe. Romania: Alba Iulia, 184195.
Skroza, T. (2005). Skromnost i tumaenja [Modesty and Interpretations]. Vreme 781, 22.
December. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=437739 [19.05 2010]
Stevanovi, L. (2009). Laughing at the Funeral. Belgrade:Special Editions of Ethnographic
Institute SASA 69.
, . (1998). . 124/125: 3235.
Vensan, -L. (1980). Antropologija smrti III. Beograd: Prosveta.
Verdery, K. (1999). Political Lives of Dead Bodies. Reburial and Postsocialist Change.
New York: Columbia University Press.
arkovi, D. (2009). Pohvala skromnosti. Vreme 19. Nov. 2009. http://www.vreme.com/
cms/view.php?id=897848 [19.05 2010]

423

Aleksandra Pavievi

DEATH AND FUNERAL OF PATRIARCH PAVLE


- LIMITS OF POLITICAL DISCOURSES Summary: In this paper I focus on the issue of religions, religiousness and the
phenomenon of death in the modern Serbian society. Research is based on the analysis
of a more recent event, death, seeing off of the body, and funeral of Patriarch Pavle,
the 44th Patriarch of the Serb Orthodox Church. This was certainly an event which, by
many of its features, fits into the models of ideological uses of religious discourse on
the phenomenon of death. However, I believe that a deconstructivistic procedure may
be applied in its (and not only its) analysis, significantly different than the ones which
as of recently prevail in anthropological analyses. Shifting of the focus of the analysis
from the final image of reality suggested by a certain social ritual to the processes of
its formation bottom-up should give an answer to a larger number of questions than
the ones relating to anthropo-political aspects of the event. Thus, the final goal of the
research would not be to reveal implicit ideological messages of the ritual, because
they are not as implicit any more, but the answer to the question which systems of
individual and collective values participate in its shaping and how.

424


316.7:323.1(497.11)]:78

78.011.26

WORLD MUSIC
/
?
: , ,
, .1 /
.
, world music ,
,
.
.
, .
: , , world music,

1.
a,
,
, , .

, -
, (, 1955).
world music .

1

47004:
,
, .

425

. , ,
, ,
,
, , . World music ,
,
, ,
,
(, 2012).
() , , , World music
( ), ,
, .
1954, world
. ,
, (,
), .
.

2. Eto vs world music


2.1. /
1954. (International Folk Music Council, IFMC).2

.
,

(, 2006).

world music, , . (flamenco), ,


, ,
. (cante jondo, ), , ,
. 2

IFMC , ,
,
.
(, 1955).

426

,
. Tener duende (, 2010). ,
. ,
(Greensleeves) (Las Folias), . ,
, .
, ,
. ,
(Yma Sumac), ,
.
, : , ;
(, 1953: 2).
, ,
. ,
,
.
.
, ,
(,
2006). , ,
, , , , . .
2.2.

,
, , , . ,

19351939. . , ! (Ay Carmela),
El Paso del Ebro (El Ejercito del Ebro) Viva la XV Brigada. ,

(, 1961).
(Carlos Saura) , !
, ,
427

(Bodas de sangre, ), (Carmen, ), (El amor brujo, ).


(Christina Hoyos), La bailaora, ,

. Sevillanas (1992), Flamenco (1995), Tango (1998) Fados (2007). .

. 1963. (Joan Baez)
(Bob Dylan),
, country
folk (Torg, 2002: 12). (Mercedes Sosa),
, Si se calla el cantor se calla la vida (
, ), 19761983.
.
(Victor Jara) (Violeta Parra)
(Quilapayun) (Inti Illimani)
, . (La nueva cancion Chilena)
,
, , ,
1973,
. 44 .
. ,
1967. ,
. ,
, , , ,
, , , , , , , , ,
, , , , ,
( ,
) ,
(http://www.ahistoryofgreece.com/junta.htm).

(19121963), 1963. , , . ,
.
, ,
.
, , .
,
(
1655. ). (,
) (, ) ,
428

, . , 1838. 1959. .
(Bob Marley, 19451981) (, , 2010: 123, 125).
: ( ),
( , ),
(), ,
, , ,
, . , ,
19301974,
( , , , ).
, , , , . (Haile Sellasie,
18921975)
, (, , 2010).
, , . ,
.
.
2.3. World Music
//
. ,
, world music
, ,
. , ,
.
, , ,
- , ,
, , (, , 2010). ,
. ,
(, 2006).
world music (
) .
(World Music Day),
429

WOMAD (World of Music, Art and Dance). 1982. .


29. 1987. , .

( Graceland, 1986),
.
World Music
World Music ,
. 1978. (Matthew Montfort),
Anciente Future World Fusion Music
.
, : ,
(, 1985:
12). , fusion
Ancient Future, ,
.
2.4.
World music ,
. , cross over ,
(
),
,
,

.
, world music, .
: .
( ); ,
;
(, ,
, , ) .
, ,
. ,
.
, ,
world music.
World Music
.
430

, . ,
. ,
, , .
, , .
.

.

(, 2009). , .
, , , , ,
World Music ,
.
.
.
,
. , , ,
(, 2011). , . ,
7/8, 9/8, .

(), ,
.
, World Music
. ,
, , ,
( , 2010). , .

, ,
.
,
.
, ,
, ,
,
431

, world music . . (Carlos


Augusto Selva Santana,1947), , , . () - .
, , world
music . ,
,

. .

3.
,
, , .
, .
,
.
(Montfort,
1985: 1). , world music
, ,
, ,
, .
,
. , .
,
.
3.1.
,
. , . ,
, ,
.
!
, 1869. ,
432

( ) ( ), , .
, ,
(18561914), (18311865),
(18351914,
), (18511931) ,
. world music, . (Pyotr
Ilyich Tchaikovsky, 18401893) (Nikolai Andreyevich RimskyKorsakov, 18441908) - (1876)
.6 (1867),
( , ; ;
). , ,
.
(Johannes Brahms, 1833 1897) Mdchenlie ( ,
85, . 3) ( , . ), 5/4
(, 2001). ,
,
(,1953: XVIIIXX).
, , ,
.
,
,
.
/
.
3.2. World music
. 1961.
-
(Arnautovi, 2012). , , , Slavic Mood, Balkan
Project. ,
,
. 1971.
( )
. ,
433

(Luki Krstanovi, 2010: 135).


(Ivakovi, 2013).
world music Balkan impressions (1982)
. ,
, - , . . (
, 1987) ( ,
, , ,
, ). , ( ) ( )

world music .
,
? World musi
, ,
,
.
() ,
(,
2011). .
,
. (
), ( )
( , , ).
3.3. World music
,
.
world music ,
, . , ,
.
, , .
, ,

world music, ,
, , , !.
434

. ,
,
. ,
, (,
2006). (Ry
Cooder) : ,
, , (
),
Silence of The Balkans, .
.
,
.
.


. ,
,
.
, . , - ,
, world music (, 2006).
, ,
.
, ,
. , world music ,
. , (2001),
(2003), (2007) (2013),
, ,
, , , , . ,
,
.

, , , (, 2001).
,

.
, ,
435

.
, ,
(, 2012).
, ,

. , , . ,
world music.
.
.
, , ()
( ).
,
,
world music . 2004. , -, world music . ,

(rnautovi, 2012). ,
e . , 2005. ,
, No name,
, .
2006. , ,
- . ,
, ,

(2012. ).
- , (
- )
, ( ). , , ,
world music , ,
, .

436

Senza coda
world
music , (), 1961. ( ) (
). ,

.
, .
1200,
. world music ,
, , . World music

.
, Nashville
country folk ,
, ,
.

,
.
,
. . , , -
world music,
, ,
, .

Arnautovi, J. (2012). Izmeu politike i trita Popularna muzika na Radio Beogradu u


SFRJ. Beograd: RTS.
, . (1961). . : .
Bortvik S. & R. Moj. (2010). Popularni muziki anrovi. Beograd: Clio.
, . (1953). . : .
437


, . (2006). . : XX .
, . (2001). .
: .
, . (2010). . : 128.
Ivakovi, I. (2013). Kako smo propevali Jugoslavija i njena muzika. Beograd: Laguna.
, . (2010). XX . : .
Montfort, M. (1985). Ancient Traditions Future Possibilities Rhythmic Training Through
the Traditions of Africa, Bali and India. Mill Valley: Panoramic Press.
, . (2011). 19561968. : .
Ristivojevi, M. (2009). Uloga muzike u konstrukciji etnikog identiteta. : - 13, (..) 2.
Torg, A. (2002). Pop i rok muzika. Beograd: Clio.
olovi, I. (2006). Etno / Prie o muzici sveta na Internetu. Beograd: XX vek.
http://www.ahistoryofgreece.com/junta.htm, 20.12.2013.
World Music Asocijacija Srbije, http://www.worldmusic.autentik.net/, 16. 6.2013.

Smiljka Isakovi

WORLD MUSIC ON THE SERBIAN CULTURAL SCENE


- IDENTITY HALLMARK OR ENTERTAINMENT
INDUSTRY GOVERNANCE?
Summary: Wealth of the musical folklore in the Balkans, still a relatively preserved
pool of the traditional music, provides strong and permanent base for the interinfluence of the teritorially close cultures with many common music characteristics.
Ethnomusicologists predicted with certainty that the traditional music will slowly
dissapear in the high technologies and global mass media society. However, as the
contemporary man still has the need to identify with his roots, the World Music appears
as the new traditional music, supporting ethnological concept of the nation, and at
the same time fitting into the Mac Luhans global village it belongs to the popular
music, goes by laws of the entertainment industry. Ethno jazz by Lala Kovacev made
way for many successful Serbian groups and soloists, which became famous in the
world. They deserve equal place and opportunity in the Serbian cultural and music
politics and strategy, as holders of the national cultural identity of the modern age.

438

821.163.41:398


: . , , ;
, ,
.
.
.
. , .

,
, . ,
.
: , ,

1.
, , , ,
, .
,
. , , , ,
, .
( , 2010.
, 2013.)
1

kristina.mitic@filfak.ni.ac.rs

439

(
),
.
, ,
(,
2010: 25). ,
,
.
1.2.
( )
,
. , ,
. ,
, .
, , , , ,
(, 2010: 19).

.
, , ,
.
. : ; , ,
, , ,
( ).


, :
, , , , .
, : , , , ,
,
(, 2013: 752).
440

1.3.
( )
, ,
, .

,
( ),
,

. :
; ;
; () ;
; ; ;
; :
(, , ,
; ; o ; : ).
: ; H
; ;
; :
( ; : ). :
; ;
P ; : . ; ( ,
; : ; ).

: : ;
;
() ;
: (
; ).


.
441


.
( ) (
) (, 2010: 20, 21).
. , , , .
, .
1.4.
( , )
,
,

, , .
, ,
, 12
. ()
. , , , ,
; ; , . : ;
; ;
; ;
;
. .
. ;
. .
.
: . .
. .
. .
, ,
. (, ).
, 30
. ,
442

.
:
, , , .
, ,
, ,

, , , (
() ,
,

). ,
() ()
. ,
, - , . , , , ,

, .

,
.
,
,
,
( ,

),
. ,

,
(, 2010: 2225).

2.

: . ,
443

,
. ,
,
. (Vui, 2007)
: () ().
,
, , , ,
. ,
,
. (Vui, 2007)
, , ,
, ,
. , . (Mirkov & Opai, 1997).

(Pavlievi-Frani i Aladrovi Slovaek, 2011).
, : , , .
(, 2010).
, , , ()
,,
, (, 2010: 372).

, (2013) , , .

, ,

. .
2.2.


.
-- .
.
444


,
, . , . ,
() , ,
.
.
(, , . ) (, 2010)
.
( 1 /a
5 /a).
.
:
1.
.
2. .
3.
.
:
4. ,
.
5. .
6. ,
.
:
7. .
8. .
9. , .
.
.
( ). ,
10, 0.
, .
445

15 (3 5), 3 (3 1). 45
(9 5), 9 (9 1).
1.
1.

0
9
3
3
3

10
45
15
15
15

2.3.
75 25
. ( ),

( ),
, .
,
( ),
(, ).

1.
446

2.4.

, ,
, (
2). (,
2013).
2.


7,32
31,47
11,04
10,64
9,8

, ,
.
, ,
.
,
. , ,
( 3, 4, 5).
()
, .
, , , .
3.


7,12
31,44
10,80
10,80
9,84

447


4.


6,80
29,74
10,92
9,96
8,88

5.


8,04
33,24
11,40
11,16
10,68

3.

.
. (
0,05), . , , , ,
.
(Vui, 2007; Pavlievi-Frani i Aladrovi Slovaek, 2011).

,
, ( ).
3.2.
, ,
,
, ().

448

(

).
( ),
.
,
.

.
, a
,
.

. (2006). ,
. : Klett.
. (2011). , . : Klett.
. (2012). , . : Klett.

, . (2013). .
54. .
, . (2013).
. http://www.ffuis.edu.ba/media/publikacije/radovi/2012/06/04/58_
Snezana_Markovic.pdf (26.12.2013)
, . (2010). .
: .
, . (2010). . : .
Mirkov, S. I. & Opai, G. . (1997). Doprinos razliitih faktora u ostvarivanju veza
izmeu navika i tehnika uenja i kolskog postignua uenika. Psihologija, 30(3),
181196.
Pavlievi-Frani, D. i Aladrovi Slovaek, K. (2011). Utjecaj naina pouavanja na
motivaciju i stav uenika prema hrvatskome jeziku kao nastavnome predmetu.
Napredak, 152(2), 171188.
449


Vui, L. (2007). Pedagoka psihologija (VI dopunjeno izdanje). Centar za primenjenu
psihologiju Drutva psihologa Srbije, Beograd.

Kristina Miti

LITTLE SCHOOL OF ETHNOLOGY


Summary: Understanding oral literature is part of general knowledge. Its content
reflects religion, homeland, economy and social background of ancestors; it is a base
for studying folk culture, tradition, history and is important for preserving national
consciousness and identity. As contemporary reading, oral literature is treasury of
knowledge about life, source of information about our past. It educates comprehensively
and keeps the spirit of mother tongue. As such, oral literature could be called little
school of ethnology. The aim of the paper is to analyze elementary and secondary
school syllabus and demonstrate the presence of oral literature content, sequence
and continuity of its presentation in tuition. Research samples are students who have
completed specific education cycle and are now enrolled in grade five of elementary
school, grade one of secondary school or are first year students of teacher studies.
Knowledge of features and origin of oral literature would be determined by means
of tests, while students attitude to oral literature would be defined by questionnaires.

450

821.163.41.09-94 .
398(497.11)



: (18821968), , ,
,
. ,
( , .).
, ,
.
, 19. .
: , , , ,
19.

, , .
,
, ,
- 19. 20. 21. .
, ,

20. , , , - ( , 2010: 6).
20. , ,
., .
.
, , , ,
.
451

(18821968) , (, 1986: 144). 1882. ,


,

.
, .
, , . ,
,
. . ,
, . , ,
.
, , ,
. . , , ,
,
. :
, .
. , , ,
, , , : ,
(, 1997: 18).

Me, . ,
, .

(, 1997: 19).

, , (, 1997, 19).
,
.
,
. ,
: , , .
. ,
452

. ,
.

.
,
. ,
.
. ,
.
, ,
.

, ,
, .
, . , , 20.
.
2.
(1951)
, 2000. . ,
,
,

. , , . 1882.
1927. , , ,
. , , , , ,
.
:
? (, 2000: 43).

: ,
(, 1977: 21). :
,
, ,
, (,
1981: 235). -
453

.
:
, , , ,
, . , , , . ,
, . / /
(, 2003: 672).

3.

, , . ,
,
, .
,
. , ,
, .
:
, . , , , .
. ,
.
(,
2000: 45).


:
[]. , . ,
, , -
. . , (, 2000: 46).1
1


, 19. ,
(1922) (. . , ,
, 78, 157176).

454


, :

. , , . , .

, . ,
.

. .
. [..]
. , ,
. ,
(, 2000: 52).

:
, ,
.
, , (, 2000: 53).
, .
,
, , , .
, (, , , ), ,
, , , (, 2000: 47).

:
: ,
, , , , , ,
, , .
, , .
,
, , , ,
(, 2000: 4647).

, , , 455

19.
(, 1993: 164):
, .
,
, (, 2000: 46).

, ,
:
[].
.
, , ,
, ,
. . ,
[].
(, 2000: 69).

, () , .
. ,
, ,
.
4.
, , , . , ,
, , ,
(, 2000: 54).
:
: , ,
. , , , , ; , .
, , .
, ,
, 15 20 . : , , ,
, , 456


. :
, , ,
; , , ,
. ,
, .
, . , , .
. , , , (,
2000: 5455).


.
. ,
.
. .
: , , : , .
, , (, 2000: 56).

. ,
,
. ,
:
, ,
, . , ,
, .
,
-, , , .
, [...] , .
. , . ,
. ,
, (, 2000: 54).

, . ,
12. 13. . ,
, :
,
. ,
.
. [] .
. ,
457


.
, .
, , , ,
. [] ,
, (, 2000: 100).

5.
, , ,
. .
,
.

:
, , (
).
,
(, 2000: 50).
, , ,
. ,
:
, , ,
. , .
, ; , , (, 2000: 51).

.
. , ,
: , ! , ! ,
! , , ,
, ( . .)! ! (, 2000: 101).
, , .
, .
458

, ,
. ,
.
, .
.
, .
, , ,
(. , 2000: 99).
,
, , .
, , . , ( )
: . .
, ,
(, 2000: 57). , ,
, ,
( ., 1970: 111).2 ,
. ,
, : : ,
, , (, 1987: 216). 3
/ ,
:
, . , ,
, , .

(, 2000: 57). , , , :
. .
; ,
, . (, 2000: 57).
2

. . ,
, , ,
, , . LXIII, ,
, . 28, , 1951, . 4142.

.
, : ,
. .
(, 1965: 83).

459

,
, ( ), . :
! , !
(, 2000: 101).
:
.
(, 2000: 57).
, , ,
,
, ,
(, 2000: 94).
, ,
.
, , .
,
,
-: ,
.
(, 2000: 70).
,
, . . ,
:
(, 2000: 49).
6.

,
.
, :
( . . .) . (, , ,
, , , ), , , , ,
, , , ,
, ( 1984: 11).

460


, : ( 1984: 11).


. ,
,
, (-, 2002: 22). ( , ,
.),
(. , 2000: 23).
, , ,
, .
,
.

, . (1981). . : .
, . (1997). . : .
, . (2010). . : .
, . (2003). . , . 51, . 3, 665674.
, . (1984). , . 2. : .
, . (1977). (19681975). : .
, . (1987). (1852) I, . : .
, ., . , . . (1970). . : .
Magazinovi, M. (2000). Moj ivot. (ur. Jelena anti). Beograd: Clio.
, . (2002). : . : .
, . (1993). , . , . 22, 157177.
, . (1986). III. : .
anti, J. (2000). Maga Magazinovi Luk vekova. U M. Magazinovi (ur. Jelena anti).
Moj ivot. Beograd: Clio, 535.
imunovi, D. (1965). Pripovijesti. Mladi dani. Porodica Vini. Zagreb: Zora Matica
hrvatska.
461

Ljiljana Kosti

thnographic Records in the


Autobiography of Maga Magazinovi
My Life
Summary: Maga Magazinovi (18821968), an artist, journalist, humanist and a
campaigner for emancipation of lower-class girls, had left a wealth of data from her
personal life, but also from the past of her people in her book My Life. As an observer
and a participant in many significant events at the turn of century, she recorded some of
the most crucial moments in Serbian history (Balkan Wars, World War I, etc.). Opening
pages are especially interesting, filled with sentimental memories of the childhood in
her native Uice, where she depicted features of the tradition she was born into. Aware
of the importance of preserving the folk heritage, Maga Magazinovi had offered a
valuable testimony on the patriarchal life of the Serbian family at the end of XIX
century in her book.

462

Olexandr Kholod
Institute of Journalism and International Relations
of Kyiv National University of Culture and Arts, Ukraine

UDC 316.774:616.89-058

MODERN MEDIA AS A WAY TO ISOLATE THE


INDIVIDUAL FROM SOCIETY
bstract: Today, modern mass media actively isolate the individual from society. We
observe inmutation of this transformation of society, becoming intellectually weak,
sitting in front of the TV. However, the quality of television products now plummeted.
Silly words, obscene thoughts and elsewhere vulgar behavior that broadcast live on the
air at the time, such as talk shows, gradually accustom viewers to the fact that it is these
behaviors are normal, because to them (viewers) show. Transformation of consciousness of society should be considered, in our opinion that it (society) no longer accept
jokes stultified as a violation of the rules as vulgar and vernacular. In our view, the
idea of television reporters about his own innocence to inmutation after demonstrating
negative effects shots or scenes is itself inmutation that characterizes the transformation of consciousness professional worker mass media.
Key words: modern mass media, transformation of society, inmutation

The research problem


Supporting Jean Baudrillard theoretical positions about whether the modern
mass media real communication with society, insist on the idea that such differentiation society and media (especially television) are drawn to evil inmutation transformation and isolation from society. By the way, viewers isolation neighbors in a
large apartment building are an excellent illustration of the almost absolute power of
television. Jean Baudrillard believed that reciprocity through the destruction of the
medium itself and quoted Jerry Rubin (American social activist and entrepreneur,
activist antiwar movement of the 1960s and 1970s, along with Abby Hoffman leader
of the movement Yippy [7]) in connection with this: In the end, we meet with our
neighbors when with them and look at how light is our home (in: [2]).
Hypothesis
We believe that the transformation process is not always associated with mutation of society as increasingly we are seeing inmutatin viewer in the form of isolation from society that becomes weak watching television.
The purpose of study we chose proving that the transformation process is not
always associated with mutation of society, because we are seeing more inmutation
viewer in the form of isolation from society that becomes weak watching television.
463

The research methods


In order to test the hypothesis, we asked the following methods:
hypothesis and deduction, which helped formulate the hypothesis and
prove it with a deduction;
abstraction (semantic operation philosophical and logical method of distraction that allows you to move from concrete objects to general concepts
and laws of development [10].
generalization (logical operation, which resulted in a shift from the notion of a narrower scope (species) to the concept of a broad scope (generic)
by depletion of its contents, i.e. removal of specific basic concept of generic attributes [8]);
formalization (method display a specific area in the form of a formal system when the form is released as a special subject of study, regardless of
content [9]).

The research course


At one time a similar line of thought Jorgen Habermas in his speech expressed
his gratitude, while awarding him the Prize Bruno Krayski March 9, 2006. Talking
about the impact of the Internet and television, Habermas noted that the space stage
press, magazines and literature only increased thanks to television, which operates
primarily within the public areas provided nation-state [4]. Thinker examines how
television scene as a demonstration tool of mass communication. This means, in
our opinion, pretty illustrations by figurative arsenal. And it is figurative arsenal
television allows politicians (not always popular or intelligent) always loom on the
screen, thereby accustoming your image society. Habermas writes: Sitting in front
of the camera, actors, regardless of what their contribution to the overall content of
the transmission, show yourself. Therefore, the audience accidentally met them on
the street, says it faces he had seen somewhere. The researcher continues: Television, for example, numerous and popular talk show encourages speakers to play
themselves, even when the main content transmission is intended discussion. And
since the people on screen are actors, the audience and that settled front screens
and monitors debate on the topic, causing universal interest and form a personal
opinion about them inevitably become spectators [4]. While agreeing with Habermas, adding that stupid word inappropriate thoughts and elsewhere vulgar behavior
that broadcast live on the air during a talk show, gradually accustom viewers to the
fact that it is these behavior patterns are normal, because to them (viewers) show.
To show exactly what you need to behave in front of the camera. Script and genre
require such behavior. Recall the experience of a live talk show in the Ukrainian
Channel 5 2012. Before ether for 20 minutes, the manager, who invited us to participate in talk shows, gave us the following instructions: First, youre behind the
464

camera, in a separate a secret room. Watching and listening to what they say to each
other and leading pro-government and opposition politicians. Then you go to the
hidden room. Included in the frame. Sits in a red chair and start them (politicians)
wet. We became apparent that for what purpose we were invited to participate in a
live political talk show. Simple, is not very clever speech, quarrels, calls for justice,
outrage ordinary citizens these are the key behaviors required by manufacturers of
political talk shows from the invited guests in the studio. No intelligent reasoning
or thoughts of not needed. We need to wet politicians derision viewers. It is clear
that such behavior is inmutation, uncontrolled in a society that is in the process of
transformation of consciousness.
Returning to the text of the speech Habermas, who confirms: It is, of course,
encourage the morbid vanity of intellectuals, some of them due to such opportunities
through television auto representation dissolved and lost its reputation. Because of
good reputation of an intellectual when it has it, is not to be visible and popular, and
to have a good name. Such a reputation, or a writer, or a physicist, you must first
get a job in your field before you start to use your knowledge and your name. And
further: If it interferes with their arguments in some discussion, the appeal should
be addressed to the public, which consists not in the audience, and the potential
participants in the dialogue, which is responsible to speak and listen to each other. A
perfect example of such debate involves the exchange of evidence, and not artificial
to draw to the attention of the person viewing [4]. Recall that after 2012 we took
part in a live Ukrainian 5 channel in political talk shows and not soaked present
politicians from the government and the opposition, we are no longer invited to the
studio. We have given some evidence as to why none of those present at the filming
political force capable of leading the country out of crisis. But we broke presenter
and announced commercial breaks. Intelligent thoughts of not needed in this hot
talk show. Again, it is worth quoting Habermas: Perhaps this is why the cameras in
the studio, where magic gathers leading to talk of politicians, experts and journalists, there is no vacancy, which would take an intellectual. I cannot say that it lacks
there, as others have long performed his role, and even better than it [4]. It should
be noted that during the shooting of 5 channel as a fuse in the studio performing opposition politician, dressed in shirt (shirt, embroidered pattern in the national
Ukrainian style) and liquid long hair gathered in a funny thin tail drag feminine
velvet elastic. Instead emotional arguments he threw out of his brain charges and
value judgments as required driving channel. Habermas says: Since the participants
talk shows both discuss and represent themselves, erased the difference between the
social roles that intellectuals had once separated from each other. Now this division
looks outdated [4].
We believe that Habermas accurately and clearly gave the characteristics of
modern political talk shows that are still in the forefront inmutations processes that
entail transforming the consciousness of society. However, you should pay attention
to the fact that the modern intellectual bound together with the community in which
he lives and works transformed. He intellectual the position is offset. Once,
capture Habermas, have an intellectual obligation to distinguish between influ465

ence and power and not to apply the effect, which he achieved by using words
as a means of gaining power. But today, sitting on a talk show than it would be
different from the politicians who have long used TV as an arena for intellectual
competition, which is to first get yourself hot topics and concepts? [4]. Rhetorical
question Habermas finds the answer not only for his keen analytical pen sociologist,
but hanging in the air and not afraid of modern society. The bottom line answer
to the question Habermas that now intelligence assessment is not required. Society
does not need a clever nerds who for a long time and using obscure words seeking
to explain something. During the gradual permanent change public consciousness requires light and unobtrusive rest before moron, as they call TV the same
botanist. Society needs a show! Like in those clips are charged monthly in net
broadcasting during the summer vacations of employees channels. On the basis of
these fun and easy comic TV show put jokes about the profane bottom (a term M.
Bakhtin). Transformation of consciousness of society should be considered, in our
opinion, is that it (society) no longer accept such stultified jokes as violations of as
vulgar and vernacular. Now basis broadcasting are jokes about (as once was
called the Russian TV program 90-ies of XX century, in which the leading mulatto
vigorously talked about sex toys of the rich and politicians). Intelligent disappeared
from TV screens. He was isolated of permanent television show. Television talk
shows isolated from intellectual TV space.
There is a danger that the disappearance of intellectuals from the TV screen
will not only feature inmutation transforming the consciousness of society or isolation from society. I suspect that most intellectuals adapted to inmutation features
of society and transformed itself into a gray mass, in the bosom of which no one
notices clever. On the other hand, we should not forget that when conditions allow
intellectuals to talk about all of what he wants to say, moderation limit, the limit of
objectivity disappears. Karl Popper in an interview April 13, 1993 Italian television
reporters suggested that unlimited freedom of speech is a myth. Supporting Popper, we believe that unlimited freedom of expression for the mass media (if it would
be allowed at any time) is inmutation behavior of society, especially when it comes
to rapid changes in the consciousness of society. This freedom of speech rather isolates the speaker from the public. Moreover, if the word is broadcast on free television, an intellectual with its unlimited and uncontrolled by any considerations he will
be in isolation. Television only accelerates isolation from society.
Analyze declared our opinion. For example, modern society is at the peak of
mental and social change: the countrys ruling Communist regime, autocracies of one
political party (the Communist Party). Society for many years, this rule only correct
party line, accustomed to the idea that the said line being the norm. The last rule is
essentially inmutation society that caused the transformation of the consciousness of
everyone in society. Inmutation call behaviors change for the worse. But the trick is
just that this was the norm for inmutation communist society. The official rate. Dissenting voices in the mass media, television in particular, were, but their behavior was
considered a breach of the rules (as mutation changing behaviors for the better). As
time passed, the communist regime was abolished. What used to be called the norm
466

of social and mental existence changed its tone and acquired traits opposite positions,
mutually exclusive. Now what was inmutation, passed into the category of mutation?
An example of the transition from inmutation to mutation is the fate of Vaclav Havel
Czech politician and public figure, maverick critic of the communist regime, playwright and essayist. According to biographers V. Havel, after the defeat of the Prague
Spring of 1968 (which was active) and ban a publication V. Havel was one of the bestknown dissidents and critics of the system. He was one of the founders of the initiative
for civil rights Charter 77. The result of this activity was 5 years imprisonment
[3]. When V. Havel was in jail, he is a dissident, official authority, and hence the TV
in particular was considered influenced inmutation (that has changed the model of behavior for the worse towards the communist regime). Television (mass media in general) isolated from the dissident community. After the success of the Velvet Revolution
of 1989 in Czechoslovakia, Vaclav Havel elected president of Czechoslovakia (until
1992) and later (from 1993 to 2003) President of the Czech Republic. Behavior Vaclav Havel passes from inmutation in the form of insulation to a mutation in the form
of the acquisition of publicity and demand, as reported daily television mass media. V.
Havels presidency is a time of social change lives for the better, sometimes mutations
society, sometimes mutations television reports of the leader. There is a problematic
issue when the public had a negative (inmutation) transformation of consciousness and
television, when positive (mutation)? Communist-neutral society is inmutation or
mutation? Communist declared television a mutation or inmutation phenomenon?
Democratically engaged society and it should be considered a mutation TV or inmutation? And then drag the new issue: when the society in which he lived and worked Vaclav Havel, and television have become signs of the transformation of consciousness:
in the communist way of life, whether in democratic?
We own answer.
Quality assessment depends on the consideration or neglect of the existence
system episteme, or a system of knowledge a particular historical epoch. If society
officially reigns negative view of the activities of Vaclav Havel, television and other
mass media and echoed officially called a negative activity. Conversely, when the
company switched to a democratic basis, the activity of V. Havel was officially recognized as positive (mutation) and mass media (television in particular) recognized
this state and its creative activity. In other words, episteme changing, episteme is
dynamic. Since affirm should be regarded as a dynamic and transforming the consciousness of society.
Another problematic issue: whether to consider the current television provocative mass media, so that inspire society to negative scenarios of behavior and isolate
the unwanted thoughts? Do spoils television consciousness and whether making
a negative (inmutation) changes in the behavior of society by forcing inmutation
transformation of consciousness and isolation from society?
The answer will help us find Karl Popper, who in an interview said that the
world media does not exist not biased (in the neutral sense of the word as unloaded any preferences, expectations, opinions determined) information air tight
connected with his epistemology. There are no facts themselves. According to Karl
467

Popper, is what is called the word fact is always somehow meaningful, included
in a particular idea or system of ideas. Therefore, according to Popper, there can be
no pure information based only on facts. Based on the views of Karl Popper, we can
state that the information cannot be unbiased. It is prepared, selected, structuring for
viewers, journalists, and thus isolate the viewer of interesting information for him.
Journalists, in turn, is biased, have their own facilities, benefits, sickness, sympathy, etc., which form the information picture of television day. So the journalists
themselves isolated from the flow of information. For any neutral at first glance, the
facts still stand some vision view of reality. Karl Popper stated: I think most television professionals not aware of the full report in your account. I think that they are
not able to estimate the power of government, which they own. Television has great
educational force, and this force can tip the scales on the side of life or death on the
side, on the side of the law or on the side of violence. It is obvious that here we are
talking about threatening way! [6]. In our view, the idea of television journalists
about their innocence to inmutation after demonstrating negative consequences of
frames or scenes is itself inmutation, self-imposed isolation that characterizes the
transformation of consciousness professional worker mass media. That is why it is
necessary to control the mass-media, especially the most influential mass media of
television. Karl Popper warned: Television can destroy a culture... Television is a
threat to all. And he continues: Of course, violence is necessary to show, but the
show somehow too much... The world has enough violence. No need to add to it
yet invented and violence: thus, people gradually become insensitive to any type of
violence, if only it was not aimed directly at themselves [6]. Austrian philosopher
confirms our view that the current television transforms the consciousness of society
and isolates the viewer from society due inmutation scenes of violence and cruelty.
But is this our new idea or thought of Karl Popper? Hardly.
At present, it is necessary to recall here the words of M. Castells, who reported:
Television networks, music companies, movie studios knot tied their production to
cram the world that he was hungry, as they believe the information and audiovisual
entertainment products [5]. It is through these nodes production world continues to
rapidly transforming the consciousness of society inmutation and permanent viewer
isolation from society.
Self-isolation is fixed viewer that he quickly accustomed independent television
set for the evening. After returning from work, the viewer himself form transmission
matrix themes and artistic or cognitive films, talk shows and erotic reality show to fill
the relaxation tired brain and body as a whole. Thus the viewer is no longer the viewers, because it appeals more to the media and not to his usual broadcast nets. TV viewers become symulyakrant (the one that took the simulacrum as a useful substitute).
Multimedia changes the mass media. The old model of television program
before new models of multimedia. This is confirmed by M. Castells: I do not quite
understand the actual model of broadcasting. I understand that is controlled programming model when one message is addressed to many viewers under strict control, with rigid program grid. This model is gone. He adds: The actual television
networks continue to work, but increasingly it is that young people are watching
468

TV, they record and browsing the internet when they want. There is a famous saying: Prime-time this is my time. And it destroys something very important: the
advertising model, which is based on modern TV [1]. M. Castells as specialist contemporary issues of media (electronic media) predicts the death of television. In our
opinion, the rate inmutation and insulation processes that accompany and stimulate
at the same time processes of transformation of society and the minds of the audience isolation from society, sociologist accelerate painted a picture of the future.

Conclusions
At the beginning of the study was the goal, which provided proof that the transformation process is not always associated with mutation of society, because we are
seeing more inmutation viewer in the form of isolation from society becoming weak
in front of TV. The goal was achieved in full.
Indeed, it was found that:
1. figurative arsenal television allows politicians to always stay on the
screen, thereby accustoming your image society;
2. indecent behavior the characters talk show declares designs and models
of behavior for people that are inmutation society;
3. inmutation TV characters behavior is uncontrolled in society;
4. through inmutation model (scenario) TV behavior transforms society, isolating him from me;
5. modern intellectual living in the community and so with it had transformed, unfortunately, by both public and not through isolation positive
(mutation) behaviors and in the plane inmutation;
6. insulation viewer of society is permanent and leads to the transformation
of society.

References
, . : [ ] / .
: http://ria.ru/interview/20120622/679289114.html ( :
16.06.13). .
, . [ ] /
. : http://lib.rus.ec/b/373819/read (
: 12.05.13). .
, . [ ]. : http://uk.wikipedia.
org/wiki/_ ( : 20.05.13). .
, . , [ ] / . . : http://www.ji.lviv.
ua/n45texts/habermas.htm ( 15.06.2013).
469


, . / . [ ].
: http://www.mashka-inc.narod.ru/books/castels.html (
: 16.06.13). .
. . , ( ) [ ] / . . .
: http://progs-shool.ru/voprosy-filosofii/page,2,723liberalizm-kvaziliberalnye-mify-i-svoboda-smi.html ( 16.06.2013).
, . ]. : http://ru.wikipedia.
org/wiki/,_ ( : 26.05.13). .
// [ ]. : http://www.osvita.org.ua//referat/logic/4106/ (
05.01.2014).
[ ]. : http://uk.wikipedia.
org//wiki/ ( 05.01.2014).
[ ]. : http://uk.wikipedia.
org /wiki/ ( 07.01.2014).



: , .

, . , . , , ,
, () .
. ,
.
.

470


316.774(004.738.5):32.019.52
.

-



: (
) , , . , ,
,
, () ,
, ,
. ,
.
: , , ,

, : .
. ,
, ,
,
.
: ,
(, ) -
(, 1988: 60).
,
. , 471


- .
, ,
. , , , .
, . ,
, ,
. .
.
.
,
, , , .
,
( ) , .
,
.
. .
,
, .
XXI .
,
, , , Facebook, SMM (Socialmediamarketing) ..1
2
2012 . 55% ( 2011 . 49%), 1

(. Newmedia) , XX

,
; ,
.
2

472

( 30% 36%).
40% (
, 2011 . 50%). ,
, . 60% , 40%
( 30%). ,
( 50% 40% ) ( ).
,
, -

.

- . 2004 . 2014
. ( ) 1,7 ( 36% 62%) (
).
.
1. ,
... ( % )
...

34
12
,

01.2004 .
65,6%
15,8%
11,6%
6,4%
0,7%

09.2013 .
66,1%
13,1%
10,5%
9,4%
0,9%

...
01.2004.
36,3%
22,5%
18,3%
19,2%
3,7%

09.2013 .
62,4%
15,5%
11,1%
9,4%
1,7%


/, ( 100).
1
( )
. (news.yandex.ru)
45,4%
Lenta.Ru
33,4%
(Top.rbc.ru)
21,6%
@mail.ru(news.mail.ru)
21,0%

473


2
( -)
(rian.ru)
38,3%
- (tass.ru)
28,5%
(interfax.ru)
20,6%
NEWSru.com
12,2%
(rbc.ru)
11,5%
REGNUM (regnum.ru)
8,6%
(rosbalt.ru)
6,6%
3
( -)
. (vesti.ru)
19,1%
. (gazeta.ru)
16,9%
. (utro.ru)
8,5%
RBC daily (rbcdaily.ru)
8,4%
. (inosmi.ru)
7,4%
. (fontanka.ru)
5,3%
. (vz.ru)
5,0%
. (pravda.ru)
5,4%
(inopressa.ru)
4,8%
. (dni.ru)
3,9%

(
)
(aif.ru)
22,9%
(kp.ru)
13,2%
.Ru (kommersant.ru)
11,8%
(vedomosti.ru)
11,1%
(mk.ru)
8,3%
. (izvestia.ru)
8,1%
(ng.ru)
4,5%
Forbes Russia (forbes.ru)
4,5%
(expert.ru)
4,3%
(snob.ru)
3,5 %

, -
, .

, ,
. .
, , , ,
474

. ,
,
. ,
,
, .
, . ,

,
, , .
, , 60 .
, , , , ,
,
(29%), ,
(30%). (10%), (11%),
, (11%), -,
, (10%).
2. ,
? ( % )

,


,
,
,

34

12

60,4%

16,2%

12,4%

8,8%

43,8%

21,4%

19,7%

14,3%

36,9%

14,6%

14,9%

29,1%

23,8%
18,4%
9,8%

19,0%
13,0%
13,0%

29,5%
19,5%
26,7%

22,2%
47,2%
47,9%


- .
, 30% 50% . .
79%
.
475

. , (
60% , ) (44%). , (37%),
, , (24%). , 47%
,
, (
). ( 2013 )
55% 72 % 18 31 (
: . 2013). ,
.
(32%).
.
31% , 29% . .
23% . , 22% , 37%
( ).
3. , -
, ,
?( % )

31,1%

28,7%

5,7%

24,4%

10,1%

22,3%

37,2%

6,9%

26,9%

6,8%

15,6%

25,7%

3,5%

39,9%

15,3%

12,7%

30,2%

9,0%

32,5%

15,6%

9,8%

29,3%

7,9%

36,8%

16,1%

7,5%

21,8%

8,5%

42,4%

19,8%

, (64%)
, , , .

, (5% 64% ),
476

(7% 55% ), (8% 51%)


(5% 53%). -, , ( 4% 44% ) (3% 46% ).
, - ,
, ,
,

. ,
, - , , ,
. , , , . , , , ,
. ,
, , ,
, , , ,
, ; , . ,
, , ..
(, 1980).
, - , ( ). (85%)
,
, .
88% , , , , , ,
. ,
: , - 93% .
, , , : 58% , 12%
, 12% . ,
477

- 93% ( ).
, ,
(83%) , . , , ,
, .
-, .
,
. - , . , , , , (). ,
, ,
,
. , (46%)
, (79%)
, . 33% ,
, 70%
. 21% ,
, , . 80% .
4. ? *
-?

48,5%

35,5%

27,3%

43,0%

36,8%

18,6%

9,1%

10,0%

6,9%

46,5%

6,1%

2,3%

3,4%

4,7%

,

-

47,5%

18,6%

, ,
.
478

, , . (
-), -
(56%) (37%).
(7%) (6%).
, ,
(92%) - (61%).
, -,
(40%), (39%). -
- (12%), , , (3%). , ,
, (39%), ,
(29%)
( -).
5. ? *
-?

43,8%

43,8%

26,2%

25,0%

17,3%

13,7%

15,6%

27,9%

38,7%


,


, ,

40,5%
35,7%
9,5%

, , .
, : , ; ; ,
; ;
. .
, ,
, , -, - ,
479

, .
, ,
, . ,
,
. ,
,
.
,
,
. -
, , , , .
. , , , ,
, .
, , .
, ,
. (,
, 2013: 136142). : ,
, ,
. ,
(, 2007).
, , .
.
,

, ,
.
480

, , , , . . , (, 2009).
, , ,
.
,
. , ,
.
- , /
. , ,
, : -, ; , , ;
-, ,
, ; -, ,
.
, ,
, .
, ,
, ..

, .

, . . (1988). : . :
.
: . -. 1951.
13.02.2012. : http:// wciom.ru/index.php?id=459&uid=112476
[18.08.2013].
481


: VoxRu.Net. . : http://www.VoxRu.net[21.08.2013].
:VoxRu.Net.
. : http://www.VoxRu.net[21.08.2013].
100 (, , ). : http://top100.rambler.ru/
navi/?type=7[06.08.2013].
: . 2013. . :http://runet.fom.ru/posts/11067 [06.09.2013].
, . (1980). , . .; . . . . . .: .
: VoxRu.Net. . : http://www.VoxRu.net[06.08.2013].
, . . -
. : http://www.referun.com /n/
vliyanie-sredstv-massovoy-informatsii-na-politicheskuyu-aktivnost-molodezhi-vsovremennoy-rossii#ixzz2LkjSaYDx.[17.08.2013].
-: VoxRu.Net. . :http://subscribe.ru/archive/media.
vox/200907/31173352.html.[21.08.2013].
, . . , . . (2013).
( ).
. . . (. .), . . : . . . : , ,136142.
, . . (2007). : (, ): . ... : 23.00.02. : http://
www.referun.com
/n/vliyanie-sredstv-massovoy-informatsii-na-politicheskuyuaktivnost-molodezhi-v-sovremennoy-rossii#ixzz2LkjSaYDx.: .
, . . (2009). ():. ...
: 23.00.02. : http://www.dissercat.com/content/politicheskayaaktivnost-rossiiskoi-molodezhi-v-usloviyakh-rasprostraneniya-informatsionnykh.
--: .

482



: a ( ). .
, ,
, , , , , , .
, ,
,
.
* ( 14-03-00068)

483

Anka Mihajlov Prokopovi


Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet

UDK 316.774:004.738.5+316.775.4

INTERAKTIVNOST ONLAJN IZDANJA


TRADICIONALNIH MEDIJA I PARTICIPACIJA
PUBLIKE
Saetak: Razvoj digitalne tehnologije promenio je tradicionalne medije u mnogim
aspektima. Promene su sveobuhvatne i odigravaju se u nekoliko oblasti dolazi do
konvergencije medija, uloga medija se transformie kroz interaktivnost jaa uloga
povezivanja, publika postaje aktivna, menja se forma u kojoj se saoptava sadraj
nastaje hipertekst, transformiu se novinarske prakse i, najzad, traga se za novim trinim modelom. Ovaj rad ispituje interaktivnost kao jedan od kvaliteta onlajn izdanja
tradicionalnih medija. Analizirana su onlajn izdanja tradicionalnih medija u Srbiji sa
ciljem da se utvrdi mogunost interakcije izmeu medijskih profesionalaca i publike,
mogunost da pasivni pripadnik publike postane aktivni stvaralac. S obzirom na to da
interaktivnost postaje dominantni kvalitet u digitalnoj kulturi traga se za odgovorom
na pitanje da li e ona postati sutinsko obeleje onlajn izdanja tradicionalnih medija u
njihovom pokuaju prilagoavanja novom digitalnom dobu.
Kljune rei: tradicionalni mediji, novi mediji, interaktivnost, aktivna publika, digitalna kultura

1. Uvod
Ovaj rad ispituje interaktivnost onlajn izdanja tradicionalnih medija. Analizirana su onlajn izdanja tradicionalnih medija u Srbiji sa ciljem da se utvrdi da li
je interaktivnost postala sutinsko obeleje onlajn izdanja tradicionalnih medija u
njihovom pokuaju prilagoavanja novom digitalnom dobu.
Pretpostavka je da masovni mediji u Srbiji koriste internet tj. prilagoavaju se novom tehnolokom okruenju, ali ne ele da napuste komunikacioni model jedan prema
svima koji im omoguava da zadre mo. Stoga bi se moglo rei da interaktivnost onlajn
izdanja tradicionalnih medija postoji, ali ne menja kljuno nain funkcionisanja medija.
Razvoj digitalne tehnologije promenio je tradicionalne medije u mnogim aspektima. Promene su sveobuhvatne i odigravaju se u nekoliko oblasti dolazi do
konvergencije medija, uloga medija se transformie kroz interaktivnost jaa uloga
povezivanja a publika postaje aktivna, menja se forma u kojoj se saoptava sadraj
nastaje hipertekst, transformiu se novinarske prakse i, najzad, traga se za novim
trinim modelom.
484

Odnos tehnologije i masovnih medija pitanje je kojim su se poslednjih nekoliko decenija bavili mnogi teoretiari. Tehnoloko-deterministiku nit u tumaenju
drutva i ue efekata medija mogue je pratiti od Marala Makluana koji je tvrdio
da mediji samom svojom tehniko-tehnolokom prirodom menjaju nau stvarnost
bez obzira na sadraj koji emituju. Savremene debate o efektima novih informaciono-komunikacionih tehnologija vode se izmeu dva pola: tehnolokog optimizma
i tehnolokog pesimizma. Ova dva suprotstavljena stanovita predstavljena su Encensberger-Bodrijar kontroverzom. Autori koji zastupaju prvo stanovite, kao i Hans
Magnus Encensberger, veruju u ostvarivanje punog demokratskog potencijala masovnih medija (Makluan, Negropont), a oni koji slede drugi pol i ana Bodrijara negiraju emancipatorska svojstva informacionog drutva (Liotar, Gi Debor, Makner).

2. Interaktivnost novih medija


Osnovni pristup istraivanju transformacija tradicionalnih medija u novom
tehnolokom okruenju zasnovan je na teoriji engleskog teoretiara arlija Gira o
postojanju nove, digitalne kulture. Gir u svojoj knjizi Digitalna kultura (2011) govori o sveobuhvatnim promenama koje je donela digitalna tehnologija stvarajui novu,
digitalnu kulturu. Ta digitalna kultura ve danas postala je, kae Gir, sveprisutna i
nevidljiva i pretvorila se u digitalnu prirodu.
Model masovnog medijskog komuniciranja u kome sve informacije idu iz
centra doivljava konkurenciju model komuniciranja u kome nema centra, a sve
informacije idu odozdo, od sada aktivnih korisnika medija. Ovu promenu je omoguio veb 2.0 svojom interaktivnou koju je doneo svet i softveri drutvenih mrea
Majspejsa, Fejsbuka, Tvitera i Drugog ivota. Zatim tu su Jutjub, Fliker i Delius,
softveri koji omoguavaju da se video snimci i fotografije postave na mreu, Napster
i Bit torent, softveri za razmenu muzikih i video sadraja, pretraivai, blogovi,
podkast i novi oblici organizovanja znanja kao to je Vikipedija. I, kao to kae Gir,
ove promene promenile su i nain na koji razmiljamo o samima sebi. Posebno je
vano da vie nismo pasivni potroai medija, ve sve vie aktivni stvaraoci (Gir,
2011: 202). Programiranje sadraja medija prema naim eljama nije iskljuivo plod
digitalne tehnologije to je bilo mogue i zahvaljujui video i audio kasetama. Ali,
tada su mediji i dalje predstavljali kontrolnu paradigmu, a danas se ta situacija
menja. O tome svedoi i praksa u zemljama razvijenog sveta. U istraivanju za
svoju knjigu Onlajn novinarstvo Riard Krejg je uradio vie od dvadeset intervjua sa
profesionalnim onlajn novinarima. Svi oni smatraju da je interaktivnost differentia
specifica onlajn medija. Tako kolumnista i producent Don Kac smatra da:
interaktivnost zaista znai deljenje moi. To znai odustati od uloge vrhovnog
u odluivanju o dnevnom redu. To znai dopustiti itaocima komentar na vae
vienje dogaaja, dati im vie prilika nego to sada imaju da kau ta misle.
Iskreno da kaem, ja ba ne vidim nikakvog znaka da se novinarstvo kree u
tom pravcu. Oni misle da je publika glupa, njima u stvari nije stalo do toga ta
485


ljudi misle, oni u stvari ne ele da uju njihovo miljenje i ne ele da ih sluaju.
U onlajn mediju potpuno je drugaije (Krejg, 2010: 48).

Sa ovim stanovitem slae se i arli Gir koji tvrdi da su tradicionalni mediji i


dalje prenosnici poruka auditorijumu i ne oekuju da im se uzvrati (Gir, 2011).
O interaktivnosti i interaktivnoj televiziji pie Riard Ruk u knjizi Evropski
mediji u digitalnom dobu (2011). On navodi definiciju interaktivne televizije Jensa
Jensena prema kojoj je interaktivna televizija novi oblik televizije koji gledaocu
omoguuje interakciju s tim medijem tako to kontrolie ono to gleda, kada gleda
i kako gleda, kao i neposredno aktivno uee u emisiji (Jensen, prema Ruk, 2011:
418). Ruk se kritiki osvre na ovu definiciju i ukazuje da je krajnji cilj interaktivne
televizije da gledalac postane korisnik. U elemente interaktivne televizije on ubraja: alternativne tokove naracije, elektronski vodi kroz program, personalizovanu
televiziju, kupovinu iz kue, obavljanje bankarskih poslova iz kue, biranje ugla
snimanja sportskih dogaaja, interaktivne vesti, neposredno glasanje, interaktivne
igre, interaktivno oglaavanje, pristup bazama podataka i onlajn informacijama, pristup internetu i video na zahtev. Takoe, ovde nalazimo i klasifikaciju interaktivne
televizije na etiri vrste. U prvu grupu spadaju televizijske emisije koje se ne menjaju interaktivnim ueem jer se interaktivnost ostvaruje paralelno sa emisijom (na
primer veb sajt koji prua dodatne informacije). Televizijske emisije iji se sadraj
menja interaktivnim ueem uglavnom kroz telefonska javljanja ine drugu grupu. U treu grupu spadaju televizijske emisije koje montira gledalac koristei vie
emitovanih signala na primer, biranje ugla snimanja sportskih dogaaja. etvrtu
grupu ine interaktivne usluge koje mogu postati televizijske emisije na primer,
interaktivni izvetaji o vremenu (Ruk, 2011: 421). Kad govore o interaktivnosti i Gir
i Ruk ukazuju da je interaktivnost postojala i ranije, ali da se danas ona izdvaja kao
jedan od dominantnih kvaliteta u digitalnoj kulturi. Gir to istie ukazujui da je pasivni potroa medija postao aktivni stvaralac, a Ruk govori o tome da je gledalac
postao korisnik.
Teoretiari (Kastels, 2009; Gir, 2011; Ruk, 2011; Mek Kvejl, 1994; Sitarski,
2007) se slau da je interaktivnost postojala i pre digitalnog doba i da je takoe bila
jedna od karakteristika tradicionalnih medija. Tako je publika mogla da alje pisma
italaca, da uestvuje u kontakt programima i da glasa. Video i audio kasete omoguavale su izbor vremena i prostora u kome e se odreene emisije televizijskog i
radijskog programa sluati ili gledati. Ipak, interaktivnost nije bila tada dominantni
kvalitet tradicionalnih medija, uee publike bilo je svedeno na retke i nerazvijene
oblike, a uticaj je bio periferan. Kod onlajn medija interaktivnost prerasta u dominantni kvalitet, a kod informativnih onlajn medija menja se ak i uloga medija u
odreivanju tema koje su vane za javnost (agenda setting role). Novinarstvo je
oduvek imalo tri vane uloge u drutvu: da prikuplja, selektuje i oblikuje vesti znaajne za javnu debatu (gatekeeping role), da definie teme od javnog znaaja (agenda setting role) i ulogu uvara demokratije (watchdog role) (Norris & Odugbemi,
2010, navedeno prema Milivojevi, 2012: 29).
486

U novom tehnolokom okruenju publika je aktivna. Po prvi put nastaje i mogunost da ljudi koji nisu profesionalci mogu da se bave novinarstvom. O tome svedoi eksplozija blogova i foruma, video materijala na Jutjubu i komentara vesti na
mnogim sajtovima. Skovan je i termin graansko novinarstvo. Uee publike kroz
razne forme graanskog novinarstva dostiglo je takve razmere da je danas jedna od
vanih tema u debatama posveenim medijima hoe li graansko novinarstvo potisnuti profesionalce.
Doprinos debati hoe li graansko novinarstvo potisnuti tradicionalno daje
Barlou (Barlow, 2007). On navodi argumente obe strane. Meu autorima koji misle
da e amateri u novinarstvu zameniti profesionalce iako njihov rad nije doneo duboku analizu, nalazi se Endrju Kin (Barlow, 2007: 90). Drugu stranu zastupa Henri
Denkins koji smatra da e obe vrste novinarstva nastaviti da postoje, tako to e se
nove ideje i alternativni pristup pre pojavljivati u digitalnom svetu i meu amaterima, dok e tradicionalni, mejnstrim mediji pratiti ovu sferu i koristiti je u potrazi
za sadrajem (Barlow, 2007: 90). Iznosei argumente Henrija Denkinsa Barlou se
opredeljuje za Denkinsonovu stranu. Nove forme novinarstva na vebu ne prete tradicionalnom novinarstvu, niti tradicionalno predstavlja pretnju novom. Staro i novo
mogu, a najverovatnije i hoe postojati u miru, ukoliko internet zadri neutralnost
(Barlow, 2007: 91).
U potrazi za bliim odreenjem interaktivnosti u novom tehnolokom okruenju potrebno je podsetiti se da je konvergencija jedan od kljunih procesa. Henri
Denkins u svojoj knjizi Convergence Culture: Where the Old and New Media Collide (2006) polemie sa idejom da je konvergencija prvenstveno tehnoloki proces.
On govori o tome da je konvergencija kulturna promena u kojoj su korisnici ohrabreni da trae nove informacije i stvaraju veze meu rasutim medijskim sadrajem.
Dananja kultura je participatorska jer su njeni uesnici u interakciji jedni sa drugima. Proizvoai i potroai medijskog sadraja koji imaju razliite uloge nestae sa
kulturne scene (Jenkins, 2006: 3). O tome koliko su duboke promene govori i Rade
Veljanovski kada ukazuje da se menja i sam pojam masovnih medija u novom tehnolokom okruenju navodei formulaciju iz jednog znaajnog dokumenta evropske
medijske politike1 koja glasi novi pruaoci usluga masovnog komuniciranja, nalik
medijima (Veljanovski, 2011: 223).
Manuel Kastels u svojoj knjizi Communication Power (2009) u poglavlju pod
nazivom Komunikaciona revolucija? govori o tri oblika komunikacije. Dva su ve
dobro poznata to su interpersonalna i masovna komunikacija. Trei oblik komunikacije nastaje sa internetom, karakterie ga interaktivnost i slanje poruka od mnogih
ka mnogima. Ovaj novi oblik komunikacije Kastels je nazvao masovna individualna
komunikacija (mass self-communication). To je masovna komunikacija zato to:
potencijalno moe da dosegne globalnu publiku kako kod postavljanja sadraja
na Jutjub, blogova sa RSS linkovima prema brojnim veb izvorima, ili kod slanja
1
Politika deklaracija sa rezolucijama doneta na Prvoj konferenciji ministara nadlenih za medije i
nove komunikacione usluge u zemljama lanicama Saveta Evrope (Rejkjavik, 2009).

487


poruke na velike imejl liste. Istovremeno, to je individualna komunikacija zato
to je produkcija poruka individualna, odreenje potencijalnih primalaca je individualno kao i sadraji koji se preuzimaju sa veba (Castells, 2009: 55).

Kastels ide korak dalje, pa pored identifikovanja novog oblika komunikacije


tvrdi da on ne zamenjuje prethodna dva, ve da ova tri oblika koegzistiraju i nadopunjuju jedan drugog. Tako se stvara hipertekst koji ukljuuje raznovrsne oblike
ljudskog izraavanja i interakcije (Castells, 2009: 55).
Pored ovih stanovita za potrebe ovog istraivanja nezaobilazna je definicija
interaktivnosti koju daje Lekenbi:
Interaktivnost je stepen uea korisnika u modifikovanju sadraja i forme u
medijskoj sredini, u stvarnom vremenu. Ona podrazumeva mogunost publike
da uestvuje u stvaranju medijskih sadraja, dozvoljava izraavanje reakcije i
pokretanje akcije lake nego u tradicionalnim medijima. Interakcija takoe ukljuuje i mogunost da korisnik sam preuzima potrebne informacije traei ih,
umesto da mu informacije koje tradicionalni mediji biraju budu jednostavno
plasirane (Lekenbi navedeno prema Sitarski, 2007: 109).

3. Transformacija tradicionalnih medija


Dosadanja istraivanja u Srbiji pokazuju da se interaktivni odnos tradicionalnih medija sa publikom kree od prve grupe medija koji su otvoreni za publiku, onih
koji su delimino otvoreni i tree grupe onih medija koji daju malo prostora publici
(Milivojevi, 2012; Sitarski i sar., 2007). Istraivanje Profesija na raskru novinarstvo na pragu informacionog drutva (20112012) koji je sproveo Centar za
medije i medijska istraivanja Fakulteta politikih nauka Univerziteta u Beogradu
imalo je za cilj da istrai organizacioni aspekt novinarskog profesionalizma u Srbiji.
Istraivako pitanje glasilo je kako razliiti mediji u Srbiji obezbeuju organizacione okolnosti i radni ambijent za profesionalni razvoj koji je usklaen sa zahtevima dubokih tehnolokih promena (Milivojevi, 2012: 35). Podaci su analizirani na
osnovu pet indikatora: nivo tehnolokog razvoja, profesionalni resursi, ekonomski
status, odnos prema umreenom novinarstvu i odnos prema ulozi drave u medijskoj
oblasti. Mediji su potom na osnovu rezultata klasifikovani u pet grupa: javni emiteri,
tampa u dravnom vlasnitvu, medijski/tehnoloki lideri, mediji koji preivljavaju
uprkos skromnim resursima i medijski misionari.
Indikator umreeno novinarstvo ukljuuje odnos prema graanskom novinarstvu i podsticanje interaktivnog odnosa sa publikom. Prema ovom indikatoru mediji
su razvrstani kao otvoreni za umreavanje, oni koji su delimino otvoreni i oni
koji veoma kontrolisano otvaraju prostor za publiku ili bilo koji vid neprofesionalnog novinarstva (Milivojevi, 2012: 42). Najznaajnije razlike meu istraivanim
medijima ispoljavaju se u vlasnikoj strukturi, ekonomskoj snazi i odnosu prema
umreenom novinarstvu. Za potrebe ovog rada prvenstveno je zanimljiv indikator
umreeno novinarstvo. Prva grupa medija, javni emiteri, delimino su otvoreni za
488

umreeno novinarstvo sa preteno tradicionalnim odnosom prema profesionalnom i


nisu blagonakloni prema graanskom novinarstvu. Komentarisanje vesti mogue je
na veb stranici RTS-a. Jutarnji program RTS-a ostvaruje interakciju sa publikom i
emituje vesti gledalaca. Iako retko, povremeno su se i u glavnim informativnim emisijama RTS-a emitovali amaterski snimci vesti sa lica mesta. Interaktivnih platformi
nema na pokrajinskom javnom servisu, a direktor kae da graansko novinarstvo ne
moe da konkurie profesionalnom (Istraivanje Centra za medije i medijska istraivanja Fakulteta politikih nauka Profesija na raskru novinarstvo na pragu
informacionog drutva, 2012: 24). Druga grupa, tampa u dravnom ili meovitom
vlasnitvu, pokazuje razlike unutar same grupe. tampa u dravnom vlasnitvu je
konzervativna kada je graansko novinarstvo u pitanju, dok je tampa u meovitom
vlasnitvu pozitivno okrenuta graanskom novinarstvu. Iako su tehnoloki u zaostatku direktori tampanih medija u dravnom ili meovitom vlasnitvu smatraju da je
dranje koraka sa novim tehnologijama imperativ opstanka. Tehnoloki lideri, trea
grupa, ima dve podgrupe. U prvoj su tehnoloki lideri koji su ekonomski stabilni i
oni prate publiku i njena interesovanja, a druga podgrupa koju ine tehnoloki lideri
koji jedva preivljavaju ili imaju gubitke, razvijaju interaktivan odnos sa publikom i
neguju graansko novinarstvo. U grupu medija koji preivljavaju uprkos skromnim
resursima spadaju preteno lokalni mediji sa bazinom tehnologijom i odgovarajuim kadrovima (Milivojevi, 2012: 51). To su uglavnom nedeljnici i lokalni
elektronski mediji koji najee nisu otvoreni za graansko novinarstvo. Petu grupu
ine medijski misionari koji su nastajali devedesetih godina XX veka kao odgovor
na zatvorenost dravnih medija, a danas opstaju kao lokalni komercijalni mediji.
Oni podstiu interaktivan odnos sa publikom i blagonakloni su prema graanskom
novinarstvu.
Prema pionirskom istraivanju koje je u Srbiji sproveo Centar za prouavanje
informacionih tehnologija Beogradske otvorene kole (CEPIT) 2007. godine pod nazivom Internet i javna sfera u Srbiji, a u okviru kog su analizirani sajtovi dravnih
institucija, politikih partija i medija, ustanovljeno je da mediji prednjae u korienju interaktivnih servisa. Broj komentara na medijskim sajtovima, kao to je B92,
esto je vei od sto, a na forumima su registrovane hiljade korisnika (Sitarski i sar.,
2007: 112). Ovo istraivanje istie da je i sama javna sfera relativno mlada i u procesu formiranja demokratske politike institucije poele su da funkcioniu 2000.
godine, a medijski sistem, iako tei ka sistemu koji ine nezavisni i slobodni mediji,
ipak trpi uticaje politikih i finansijskih institucija i organizacija koji su daleko vei
nego u razvijenim demokratijama (Sitarski i sar., 2007: 87). Generalna ocena do koje
su doli autori ovog istraivanja je da je uticaj onlajn debata na javnu sferu vidljiv,
ali da se kree u okvirima korisnika interneta koji su uglavnom visokoobrazovani,
mladi ljudi. Takoe ovo istraivanje konstatuje i da se kao lanovi foruma okupljaju
korisnici koji imaju sline stavove.
Istraivanje koje je analiziralo sajtove pet vodeih dnevnih listova u Srbiji (Lazi, 2011) ustanovilo je da su ovi sajtovi u poreenju sa sajtovima dnevnih novina
u inostranstvu nedovoljno razvijeni. Meu analiziranim onlajn izdanjima dnevnih
489

novina (Blic, Politika, Veernje novosti, Danas, Press) najdalje je otiao Blic, konstatuje se u ovom istraivanju. Iako uviaju neophodnost interakcije sa korisnicima
reakcije medija su razliite, pa tako neki mediji sporije, a neki bre i kvalitetnije
menjaju svoja onlajn izdanja.
Ovde svakako treba navesti i rezultate jednog od prvih kompletnih istraivanja
o nainu korienja interneta u zemljama Jugoistone Evrope koje su 2003. godine
objavili Orlin Spasov i Kristo Todorov u knjizi New Media in Southeast Europe.
Razlike meu zemljama Jugoistone Evrope bile su znatne, konstatuje se u ovom
istraivanju, a zavisile su od dostupnosti mree, opteg stanja komunikacija i tradicije u korienju tradicionalnih medija (Spasov i Todorov, navedeno prema Vilovi,
2011: 115).
Prema rezultatima koje je za 2013. godinu objavila amerika nevladina organizacija Ajreks (IREX) za pomo medijima u svetu, zemlje Jugoistone Evrope kasne
za Amerikom i razvijenim zemljama Zapadne Evrope vie od decenije. Naime, sada
u ovim zemljama nastupa kriza tradicionalnih medija koja je pogodila SAD pre deset
godina kada je internet postao dostupan na skoro celoj teritoriji ove zemlje. To je preselilo publiku tampanih medija i radio i televizijskih kanala na onlajn izdanja i satelitske kanale, to je dovelo do pada tiraa, smanjenja prihoda od oglaavanja i pojave
novih medija na tritu. S obzirom na to da u mnogim zemljama Jugoistone Evrope
mediji nikada nisu postali potpuno ekonomski odrivi, kao i da se malo tih zemalja
moe efikasno prilagoditi tehnolokim promenama, realno je oekivati da e posledice
ove krize biti dublje nego u razvijenim zemljama. Kreativna destrukcija je ekonomski
izraz za uticaj novih tehnologija na trite koji rui poslovne modele u tradicionalnim
medijima bre nego to se uzdiu nova ekonomska reenja za nove medije (The development of sustainable independent media in Europe and Eurasia, 2013).
Kada govorimo o interaktivnim servisima onlajn izdanja tradicionalnih medija
u regionu moe se konstatovati da veina ovih izdanja omoguava komentarisanje
vesti ili nekog drugog teksta (Vilovi, 2011: 122). Kako navodi ova autorka, to je sasvim uobiajeno u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji. U Hrvatskoj veoma retko
neki autori ne doputaju komentarisanje svojih tekstova. To su, uglavnom, ugledni
komentatori koji su to uradili u dogovoru sa urednicima ili vlasnicima onlajn medija.
Govor mrnje, netolerancija i diskriminacija esto se pojavljuju u komentarima, pa
redakcije ozbiljnih medija na to upozoravaju i takve komentare ne objavljuju (Vilovi, 2011: 123124).

4. Interaktivnost onlajn izdanja tradicionalnih medija u Srbiji


Za potrebe ovog rada analizirala sam onlajn izdanja dvanaest medija u Srbiji est
dnevnih listova (Blic, Politika, Veernje novosti, Danas, Dnevnik i Kurir), dva nedeljnika
(Vreme i NIN) i etiri televizije (RTS, B92, RTV Pink i Studio B). Koriena je analiza
sadraja onlajn izdanja ovih tradicionalnih medija i interaktivnih aplikacija kao to su
mogunost komentarisanja lanaka i vesti, analiza diskusionih foruma, blogova i mo490

gunosti postavljanja korisnikih sadraja. U mojoj analizi interaktivnosti onlajn izdanja


tradicionalnih medija kao indikatori interaktivnosti uzeti su postojanje i brojnost komentara, prisustvo bloga2, postojanje diskusionog foruma3 i identifikovanje sadraja (tekstova, fotografija,video ili audio snimaka) koji stvaraju korisnici (user generated content).
Kada uzmemo u obzir onlajn izdanja dnevnih listova moje istraivanje potvruje rezultate ranije pomenutog Lazievog istraivanja (Lazi, 2011). Meu est
dnevnih listova Blic, Politika, Veernje novosti, Danas, Dnevnik i Kurir, Blic
najvie podstie interaktivni odnos sa publikom. Blic ima komentare vesti, forum i
blog, a jedino ne prua mogunost za postavljanje sadraja koji prave korisnici. Ovu
mogunost jedino prua Danas koji uz to ima i komentare vesti. Ostali dnevnici
Politika, Veernje novosti, Dnevnik i Kurir, imaju samo mogunost komentarisanja
vesti. Osim onlajn izdanja dnevnih listova analizirala sam i sajtove nedeljnika Vreme
i NIN, kao i onlajn verzije RTS-a, B92, Studija B i RTV Pink. Nedeljnici Vreme i
NIN, kao i RTV Pink, nemaju ba nijedan interaktivni servis, a ista situacija je bila i
pre est godina kada je slino istraivanje radio CEPIT. Sva etiri indikatora interaktivnosti na svom sajtu ima B92, a RTS nema jedino forum. Studio B jedini podsticaj
interaktivnosti sa svojom publikom daje kroz postojanje komentara vesti.
4.1. Komentarisanje vesti
Komentarisanje vesti omiljeni je oblik interakcije sa publikom veine redakcija analiziranih medija. Od dvanaest medijskih sajtova, samo tri nemaju mogunost
komentarisanja vesti. To su oni mediji kojima ni ostali interaktivni servisi nisu razvijeni RTV Pink, NIN i Vreme, i koji su, shodno tome, potpuno zatvoreni za svoju
publiku. Na drugom kraju je B92 ije onlajn izdanje ima sve interaktivne servise, s
tim to se podsticaj i poziv za sadraje koje kreiraju graani pojavljuje povremeno.
B92 je na svom sajtu jasno stavio do znanja da:
zadrava pravo izbora komentara koji e biti objavljeni, kao i pravo skraivanja komentara.
Komentare koji sadre govor mrnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se
ne odnose na vest koju komentariete, ne objavljujemo.
Komentare kojima nam skreete panju na slovne greke, tehnike i druge propuste ne objavljujemo, kao i komentare koji se odnose na ureivaku politiku,
ali e biti prosleeni urednicima i na tome se zahvaljujemo.
2

Blog se najee odreuje kao internet dnevnik, anr internet komunikacije. Smiljana Antonijevi
kae da je blog veb sajt koji se redovno aurira, ukljuuje linkove na druge blogove i omoguava
posetiocima da kroz pisanje komentara aktivno uestvuju u stvaranju sadraja takvog sajta Zapisi su
uvek datirani i rasporeeni od najnovijih ka starijim, to stvara obrnutu hronoloku strukturu bloga po
kojoj je ova forma internet komunikacije postala prepoznatljiva. Drugi element po kome su blogovi
postali prepoznatljivi jeste poluprivatni/polujavni karakter ove onlajn forme (Antonijevi u Sitarski,
2007: 91).
3
Na forumima koje danas imaju mnogi medijski sajtovi korisnici sajta razmenjuju poruke u kojima
iznose stavove u vezi sa odreenim temama kojima se bave vesti.

491


Miljenja izneta u komentarima su privatno miljenje autora komentara i ne
predstavljaju stavove redakcije B92. Ipak po postojeem Zakonu o javnom informisanju RDP B92 odgovara za sve sadraje koji se nalaze na njegovim veb
adresama pa e se tako i odnositi prema komentarima italaca.

Na sajtu B92 odmah uz naslov vesti nalazi se i broj komentara vesti, a vesti se
klasifikuju kao preporuene (najvie pozitivnih preporuka), nepreporuene (najvie
negativnih preporuka) i najnovije (postavljene po aktuelnosti). Posetioci ovog sajta
spadaju u grupu onih koji rado ostavljaju svoj komentar. O tome svedoi i sledei primer. Na sajtu B92 14. novembra 2013. godine najvie komentara (75) imala
je vest o poetku suenja Miroslavu Mikoviu pod naslovom Nisam kriv, nisam
razumeo optunicu. Vest o istom suenju na sajtu Veernjih novosti imala je 30
komentara, na sajtu RTS-a 5, Politike 4, Danasa 2 i na sajtu Studija B samo jedan
komentar.
Vesti po broju komentara rangiraju B92, Veernje novosti, Blic, Danas i Kurir
dok RTS i Studio B vesti rangiraju na osnovu itanosti, a Politika samo po aktuelnosti.
4.2. Forum
Forum postoji samo na dva sajta u onlajn izdanju B92 i na sajtu Blic online.
Korisnici foruma B92 najvie poruka poslali su na forum Sport i na forum Politika i drutvo. Ostali forumi su: ivot i stil, Kultura i umetnost, Mediji,
Lounge i Deponija. Na forumu Politika tema BIH danas i sutra ima najvie
tekstova (36 156). Forum Blica razvrstan je na podforume: Dananje vesti, Politika i drutvo, Sport, Kultura i umetnost, ivot, Tehnika i nauka, Regioni,
Zabava i Svatara. Prema statistici foruma ima ukupno 282 739 poruka u 7 968
tema od 78 777 lanova foruma. Najvie poruka ima u rubrici Politika (35 792
poruke), gde najvie tekstova ima o temi Kosovo i Metohija (12 495).
4.3. Blog
Meu analiziranim medijima sekciju Blog imaju B92, Blic i RTS.
Na sajtu B92 postoje VIP blogeri i blogeri, zatim najaktivniji autori u poslednjih petnaest dana, a svaki bloger ima i svoju arhivu tekstova. Blogovi su razvrstani
kao najnoviji blogovi, najitaniji blogovi i blogovi sa najvie komentara. Pravila
pisanja na blogu objavljena su na sajtu. Neki blogeri piu pod svojim imenom, a neki
koriste pseudonim.
Blogovi na Blic online su razvrstani kao najitaniji, blogovi sa najvie komentara i najbolje ocenjeni blogovi. Svi blogeri koriste svoje ime i prezime, nema
pseudonima. Postoji arhiva blogova od 2007. godine.
Blogeri na sajtu RTS-a su novinari i urednici RTS-a. Blogovi su razvrstani
tematski kao rubrike na: drutvo, kultura, ivot i sport.
Veernje novosti i Danas nemaju blog, a imaju kolumne.
492

4.4. Graansko novinarstvo


U pitanju su uglavnom rudimentarni oblici graanskog novinarstva koji se sastoje u pozivima redakcije posetiocima da postanu reporteri (Veernje novosti), da
poalju fotografije ili video snimak (B92 i Danas) ili da postanu gledaoci reporteri
(RTS).
Na podsajtu Magazin sajta RTS-a postoji rubrika gledaoci reporteri gde se
svakodnevno objavljuju fotografije koje alju posetioci. U pozivu pie da moete
slati interesantnu fotografiju ili krai filmski zapis.
B92 je na svoj sajt postavio poziv za slanje fotografija i video snimaka kunih
ljubimaca na stranicu Vae fotke, a ima i nekoliko objavljenih fotografija kunih
ljubimaca.
Na sajtu Veernjih novosti moe se pronai poziv za saradnju (pisma italaca
i postanite reporter) koji se otvara tek kad kliknete na vest sa naslovne strane u
celini, ali nema korisnikog sadraja.
Ni veb izdanje lista Danas nema korisniki sadraj, ali se korisnici pozivaju da
poalju fotografiju ili video snimak ukoliko su bili svedoci dogaaja.
Tabela 1. Oblici onlajn interakcije
OBLICI ONLAJN INTERAKCIJE
MEDIJ
1. RTS
2. B92
3. STUDIO B
4. RTV PINK
5. POLITIKA
6. DANAS
7. V. NOVOSTI
8. BLIC
9. KURIR
10. DNEVNIK
11. NIN
12. VREME

KOMENTARI
VESTI
DA
DA
DA
/
DA
DA
DA
DA
DA
DA
/
/

FORUM
/
DA
/
/
/
/
/
DA
/
/
/
/

BLOG
DA
DA
/
/
/
/
/
DA
/
/
/
/

SADRAJ KOJI
PRAVE KORISNICI
DA
DA
/
/
/
DA
DA
/
/
/
/
/

5. Zakljuak
Onlajn izdanja tradicionalnih medija u Srbiji dele sudbinu svih medija koji posluju u uslovima drutva u tranziciji i suoavaju se sa neophodnou da prate tehnoloke promene. Veb 2.0 omoguio je interaktivnost i otvorio vrata za uee publike
u dotle neprikosnovenom svetu medijskih profesionalaca. Ne moe se sa sigurnou
rei da li su novinari pripremljeni za ovu novu situaciju i da li na nju gledaju blagonaklono kao to to rade novinari u razvijenim zemljama:
493


U onlajn novinarstvu hoemo povratnu spregu. Cenimo vremensku neposrednost povratnog komentara, makar on bio i negativan. Meutim, on je u najveoj
meri konstruktivan Zaista treba to da radite, Ovako koristim va sajt, znai
voleo bih da radite to. Puno dobrih ideja izvuete iz ovoga (Krejg, 2010: 48).

Meu dvanaest analiziranih onlajn izdanja tradicionalnih medija tri medija nemaju nijedan interaktivni servis (RTV Pink, NIN i Vreme), a etiri medija imaju samo
jedan interaktivni servis mogunost komentarisanja vesti. Diskusione forume imaju samo B92 i Blic, dok je situacija samo malo bolja kada je u pitanju postojanje
sekcije Blog i sadraja graanskog novinarstva. Graansko novinarstvo gotovo da
i ne postoji (iako tri redakcije onlajn medija pozivaju graane da sarauju, jedino na
sajtu RTS-a postoje fotografije korisnika zanimljive iroj javnosti koje se svakodnevno postavljaju).
Iako je u analiziranim tradicionalnim medijima u Srbiji interaktivnost prepoznata kao novi i dominantan kvalitet onlajn komunikacije samo neki mediji podstiu
interakciju sa publikom. To nije jo uvek dovoljno za promenu modela komunikacije
jedan prema svima i za redistribuciju moi koja je, kako sada izgleda, i dalje u
rukama medija, a ne u rukama korisnika.

Literatura
Barlow, A. (2007). Blogging America: the New Public Sphere. London: Praeyer.
Bodrijar, . (1991). Simulakrumi i simulacija. Novi Sad: Svetovi.
Castells, M. (2009). Communication Power. New York: Oxford University Press.
Gir, . (2011). Digitalna kultura. Beograd: Clio.
Debor, G. (2003). Drutvo spektakla. Beograd: Anarhija/Blok 45.
Jenkins, H. (2006). Convergence Culture: Where Old and New Media Collide. New York
and London: New York University Press.
Krejg, R. (2010). Onlajn novinarstvo:izvetavanje, pisanje i ureivanje za novi medij.
Beograd: Clio.
Lazi, M. (2011). Veb 2.0 kao izazov onlajn izdanjima najznaajnijih dnevnih novina u
Srbiji. CM: asopis za upravljanje komuniciranjem 18, 77106.
Liotar, . (1988). Postmoderno stanje. Novi Sad: Bratstvo-Jedinstvo.
Makluan, M. (1971). Poznavanje optila: ovekovih produetaka. Beograd: Prosveta.
Makner, B. (2005). Tehnologija. U knjizi Brigs A. i Kobli P. (ur.), Uvod u studije medija.
Beograd: Clio.
Mek Kvejl, D. (1994). Stari kontinent novi mediji. Beograd: Nova.
Milivojevi, S. (2012). Uvod: novinarstvo za informaciono drutvo. CM: asopis za
upravljanje komuniciranjem 24, 2934.
Milivojevi, Snjeana. 2012. Novinarstvo i medijska industrija u Srbiji: izazovi i odgovori. CM: asopis za upravljanje komuniciranjem 24, 35-58.
Negropont, N. (1998). Biti digitalan. Beograd: Clio.
494


Profesija na raskru novinarstvo na pragu informacionog drutva. (2012). Istraivaki izvetaj (drugi deo). Dostupno na: http://centarzamedije.fpn.bg.ac.rs/contentfiles/Izvestaj%20Publikacija%20-%20Profesija%20na%20raskrsu%202012.pdf
[03.11.2013].
Ruk, R. (2011). Evropski mediji u digitalnom dobu. Beograd: Clio.
Sitarski, M. i sar. (2007). Internet i javna sfera u Srbiji. Beograd: Beogradska otvorena
kola.
The development of sustainable independent media in Europe and Eurasia. (2013). Media
Sustainability Index, dostupno na: http://www.irex.org/sites/default/files/u115/Europe%20%26%20Eurasia%20MSI%202013.pdf [02.11.2013].
Veljanovski, R. (2011). Kuda stremi evropska medijska politika. Kultura 132, 209226.
Vilovi, G. (2011). Iskustva internetske ere u medijima Jugoistone Evrope. U S. Malovi
(ur.), Profesionalno novinarstvo & samoregulacija. Zagreb: Izvori.

Anka Mihajlov Prokopovi

INTERACTIVITY OF ONLINE EDITIONS


OF TRADITIONAL MEDIA AND AUDIENCE
PARTICIPATION
Summary: The development of digital technology has changed the traditional media
in many aspects. Changes are comprehensive and take place in several fields. Media
convergence is one of them, the role of media is transformed through interactivity
strengthens the role of connectivity, the audience becomes active, form of media contents is changed generated hypertext, journalistic practice is transformed and, finally,
new market model is needful. This article discusses interactivity as new quality of
online editions of traditional media. The paper analyzes the online editions of the traditional media in Serbia in order to determine the possibility of interaction between
media professionals and the public, the possibility that a passive member of the audience become an active creator. As interactivity becomes the dominant quality in digital
culture this paper is searching for an answer to the question of whether it will become
an essential feature of the online editions of traditional media in their attempt to adapt
the new digital age.

495

070(497.11 )
070(497.113)


:
, .
. (
) ,
:
, , .
jy .
, .

, . 10
/ .
: , , , , ,
,
.
, 1

1.

. - 2013.

.2 2013.
1
2

: http://pr.fpn.bg.ac.rs/medijska-manipulacija-i-spin ( 10.12.2013).

() 2004.
() .

496


.
1.1. -
. 20 3
,

( , 2009: 3210).
, ,
4 () (), 2012.
, .
2012/2013.
, a ,
, .
2013. ,

,

(), (), , .
() 22
. () () -.


, . ( )
,
3

1988. ,
, () .

, 1974.
.
,
.
4

,
, ()
().

497

. , 2013.
,
. -
.5
2009. ,
.6
1.2.
(, 1997: 127).
1904.
,
.7 2002.
(West
Allgemeine Zeitung WAZ). Godine 2012. (East Media Group) . , . - ,
, , ,
. .8
1953. ()
. ,
, .
,
9, .
.
XX , .10
5


2013. ( ,
, 2013: 1037).
6
7
8

, 2010: 6776.
: http://www.politika.rs/Stranice/O-nama.sr.html# ( 10.11.2013).

,
2005. 2008.
9

: http://novosti.rs/vecernje_novosti/o_nama/o_nama.40.html ( 10.11.2013).

10

: 1) 1994. , ,
1879,
,
. : http://www.vreme.com/arhiva_html/431/8.
html ( 10.11.2013); 2) 21. 2000.

( ).
,

498

( 63%),
, ( 37%).11 2013.
.12

2.
, , 1.
1. 2013. 10 37
, , ,
. 19 18
. 1 2:

23.03.2013.

08.04.2013.

12.04.2013.

13.04.2013.

13.04.2013.

14.04.2013.

28.07.2013.

28.07.2013.

28.07.2013.

: ,

12.08.2013.

14.08.2013.

13.09.2013.

19.09.2013.

19.09.2013.

01.10.2013.

02.10.2013.

15.10.2013.

16.10.2013.

26.10.2013.

1.
. : http://www.blic.rs/Vesti/Svet/350126/Kao-Slobodan-MilosevicRomni-fotomontazom-uvecao-broj-pristalica-na-mitingu ( 10.11.2013).
11

.
: http://www.cins.org.rs/?p=433 ( 10.01.2014); http://www.b92.net/info/vesti/index.
php?yyyy=2011&mm=07&dd=05&nav_id=523412 ( 10.01.2014).
12

, (20002013),
, -,
.
2 , - (),
. : http://www.danas.rs/
danasrs/drustvo/ratko_dmitrovic_na_celu_novosti.55.html?news_id=260900 ( 10.01.2014).

499





: -
:
:
:
:
: ,


:



:


08.03.2013.
06.04.2013.
07.04.2013.
08.04.2013.
09.04.2013.
10.04.2013.
11.04.2013.
12.04.2013.
13.04.2013.
14.04.2013.
15.04.2013.
16.04.2013.
18.04.2013.
03.05.2013.
25.09.2013.
28.09.2013.
09.10.2013.
31.10.2013.

2.

, , ,
,
() (
, , 1993: 3139).

4.
: , .

. , .

(...), , .13
13
: http://www.pfst.hr/old/data/materijali/Microsoft%20PowerPoint%20-%20MZIR%20
-Prilog_Predavanju%204.pdf ( 10.11.2013).

500

(...)
(, 2007: 20).

. , (, 2013:
20).
, ,
( OKeeffe, 2006: 1; Cotter, 2006: 416417).
, , (Gillespie & Toynbee, 2006: 2).
( Bell & Garett,
2001: 3).
. ()
10 , , , .

5.
( )
.
, , ,
() ().14
(...) , (...) ,
, , , (...) (, 1999: 42). ,
.
, (,
1996: 123124).
14
, ,
, .

501

- (, 2007: 110111).
, () . , (Holiday,
2012: 111).
, (, 2004: 139).
, , ,
(, 2000: 24).

6.

. ,
10
( imsit, 2010)15:
1. ;
2. , ;
3. ;
4. ;
5. ;
6. ;
7. ;
8. ;
9. ;
10. .
,
, 12. , ,
, ,
, .
. , 30.000 16,
10.000.17
, .
, ,
15

: http://theinternationalcoalition.blogspot.com/2011/07/noam-chomsky-top-10-mediamanipulation_08.html ( 10.11.2013).

16
: http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Vucic-I-vlast-i-opozicija-da-se-ne-igraju-vatrom.
sr.html ( 10.11.2013).

17
: http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/vasin:-pokusaj-da-se-srusi-vojvodjanskavlast_384929.html ( 10.11.2013).

502

1988, ,
, , .
,
,
. , ,

. - , 3
:

, 12. 2013.
, 13. 2013.
, 13. 2013. ,
, 13. 2013.
, 12. 2013. : ,
, 12. 2013.
, 12. 2013. .

, 12. 2013. 30.000
24 , 13. 2013.

3.

6.1.
: .18 : 17
. , , ,
. .

,
( ).

1. 19
18

: http://novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:428983Vojvodina-Pajtic-ostao-sam ( 10.11.2013).
19

: http://novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:428983-Vojvodina-Pajtic-ostao-

503

10
:
1.

. ,
.
,
, ( ) .
, 2. ,
. ,
.20 , ,

.
, .
. 2,
.

, ,
21 () .22
.

,
, .

,
, ,
. ,
.
, ,
. ,
,
sam ( 10.11.2013).
20


.
21
22

.
.

504

. ,
.
, .
, :
, .23 ,
, . .
() ,
.
,
,
.
.
6.2.
: .24 :
.
( 2) ( 3)
- :
, .

2 3. 25
23
24

: http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/254681.lt.html (
10.11.2013).
25

: http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/254681.lt.html ( 10.11.2013).

505

10 , :
1. ,
, .
.
2.
, , , .
,
, - .
, , , . , .
,
,
. ,
-
.
.
: , ,
. , . ,
, : ,
. .

, , ,
:
17
...; :
,
: ,
.;
, ,
. . ,
18.30 , , ....
( )
,
: . .
,
506

. .
7.
, - . .
: , , , , ,
, ,
.
9.
: 1988. ,
( ) ,
,
, ( ) .
, ,

.

7.


.
10
, , - ,
.

,
.
, , ,
.
507

, . (1997). . : .
Bell, A. & P. Garett. (2001). Approaches to Media Discourse. Oxford: Blackwell
Publishing.
, . (2007). . : . : http://
www.scribd.com/doc/23863224/Metodologija-naucnog-istrazivanja
(
10.01.2014).
, . (2000). . : .
, . (.). (2009). 1988 . : .
, . . . . (1993). .
( ) 34, 16, 3139.
Gillespie, M. & J. Toynbee. (2006). Textual Power and Pleasure. In Gillespie, M. & J.
Toynbee (eds.) Analysing Media Texts Maidenhead i New York: Open University
Press, 18.
, . (2004). . : .
, . . . - .
. : . : http://www.pfst.hr/old/data/materijali/
Microsoft%20PowerPoint%20-%20MZIR%20-Prilog_Predavanju%204.pdf
( 10.11.2013).
, . (2013). . : ,
. : http://webcache.googleusercontent.
com/search?q=cache:6jJ1RTHY1OMJ:www.undp.org/content/dam/serbia/
Publications%2520and%2520reports/Serbian/UNDP_SRB_AnalizaMedija.
pdf+&cd=7&hl=sr&ct=clnk&gl=rs ( 10.11.2013).
OKeeffe, A. (2006). Investigating Media Discourse. New York: Routledge.
, . . . (2013). , , 2013. : .
, . (1996). : . : .
Timsit, S. (2010). Top Ten Media Manipulation. Paris: Cyti.net. : http://www.
syti.net/Manipulations.html ; http://theinternationalcoalition.blogspot.com/2011/07/
noam-chomsky-top-10-media-manipulation_08.html ( 10.11.2013).
Holiday, R. (2012). Trust Me, Im Lying: Confessions of a Media Manipulator. New York:
Penguin Group.
, . (2010). . , . : , 67-76.
508


, . (1999). ( ). : .
Cotter, C. (2006). Discourse and Media. In Schiffrin, D., D. Tannen & H. E. Hamilton
(eds.) The Handbook of Discourse Analysis. Oxford: Blackwell Publishing, 416436.

Dejan Pralica

BELGRADE NEWSPAPERS AND VOJVODINA


Summary: The aim of this paper is to show how daily newspapers with a long tradition,
Politika and Veernje novosti write about the problem of Vojvodinas autonomy. The
qualitative analysis showed that the autonomy of Vojvodina is the topic in these
newspapers only when there is a conflict between the republic and the province
governments. The texts about Vojvodina (the province government) usually have
negative connotation, while the tites mostly indicate that the province government
tends toward separatism: Pajtis blackmail for the Kosovo finish. There is only a
small number of texts with neutral connotation. The texts about Vojvodina are usually
complex forms, that is, articles or analytical comments. Based on this qualitative
analysis, it can be concluded that the journalists who write texts about the autonomy
of Vojvodina in Politika and Veernje novosti have covered or even overt negative
attitude towards it.

509

Ivana Stojkovi

UDK 316.353(004.738.5)

VIRTUELNE DRUTVENE ZAJEDNICE PARADIGMA


PREOBLIKOVANJA KOMUNIKATIVNE PRAKSE
Saetak: Svet tradicionalnih komunikacionih formi umnogome je izmenjen sa pojavom novih mogunosti interpersonalne, odnosno, masovne komunikacije koju je obezbedila globalna kompjuterska mrea. Specifina drutvena interakcija miliona ljudi iz
najrazliitijih delova sveta postala je mogua zahvaljujui kreiranju internet servisa,
iji je fokus delovanja usmeren u pravcu uspostavljanja i irenja socijalnih kontakata.
Usamljenost, kao vaan fenomen savremenog naina ivota, namee pitanje o moguoj vezi sa pristupom virtuelnim zajednicama.
Polazna hipoteza ovog rada je da osobe koje oseaju socijalnu i emocionalnu usamljenost u veoj meri pristupaju virtuelnim drutvenim zajednicama, u odnosu na one ije
su socijalni i emocionalni aspekti linog ivota na zadovoljavajuem nivou. Uzorak
ispitanika ine uenici Srednje trgovinske kole u Niu. Od testova je korien upitnik
Virtuelna ponaanja na drutvenim mreama i Skala socijalne i emocionalne usamljenosti. Cilj istraivanja je bio utvrditi da li postoji veza izmeu dimenzija ove dve skale.
Kljune rei: internet, virtuelne drutvene zajednice, socijalna i emocionalna usamljenost

Uvodne napomene
Nauno-tehnoloka revolucija obeleila je decenije koje su iza nas, dajui poseban doprinos pojavi novog posrednika u komunikaciji i artikulaciji novog oblika
komunikacione prakse. Iako su arhaini naini prenoenja poruka (vesti) odavno
prevazieni i zamenjeni novijim, medijalizovanim kanalima optenja, komunikacija ostaje ono to je oduvek i bila osnovni princip i uslov ljudske egzistencije.
Saoptavanje misli, ideja i oseanja odigrava se u komunikacijskoj situaciji na interpersonalnom, grupnom i masovnom nivou emu je posebno doprinelo ukljuivanje
medija u komunikacijsku arenu. Pojava interneta iznedrila je novu dimenziju komunikacije i obrise novog vida komuniciranja virtuelno komuniciranje. Radojkovi i
Mileti ga definiu kao razmenu poruka posredstvom kompjuterske mree izmeu
dvoje, vie ili neogranienog broja ljudi sa mogunou reciprone zamene uloga
emitera i recipijenata u realnom vremenu ili asinhrono, ime se ponitava veliki
deo razlika izmeu klasinih oblika komunikacione prakse, prvenstveno interpersonalnog i masovnog komuniciranja (Radojkovi, Mileti, 2006: 167). Zahvaljujui komunikaciji koja je osloboena prostornih i vremenskih okvira, internet kreira
planetarni virtuelni prostor u kojem krui i razmenjuje se veliki broj informacija,
vesti i zabavnih sadraja, ali i obogauje mrea ljudskih odnosa, stvaranjem novih i
510

uvrivanjem starih prijateljstava. Kvalitet i priroda promena koje je uslovio internet bile su tema velikog broja istraivanja iji su autori prilino podvojeni u svojim
zakljucima o ovom medijskom i komunikacijskom fenomenu. Dok su na jednoj
strani zabrinjavajui rezultati o negativnim efektima interneta na mentalno zdravlje
i socijalni ivot korisnika, na drugoj strani nali su se istraivaki nalazi o njegovom
pozitivnom dejstvu na jaanje socijalnih relacija u realnom okruenju. Pored toga,
odreivanje psiholokog profila korisnika interneta, poelo je da se smatra esencijalno vanim u razumevanju sloene, kompjuterski posredovane komunikacije i
njene uloge u psiholokoj dobrobiti publike. Teorija socijalne kompenzacije zastupa
gledite da privlanost interneta raste meu povuenim, socijalno anksioznim i introvertnim osobama. Virtuelni prostor postaje utoite sigurne, kontrolisane komunikacije koja moe doprineti smanjivanju i ublaavanju anksioznosti, nesigurnosti,
povuenosti, kao i poboljanju interakcijskih vetina. Ubrzani ivotni ritam u tehnoloki zasienom okruenju, ignorisanje i nepotovanje ljudskih potreba za iskrenim
odnosom, ini se da je udaljio ljude u realnom svetu da bi ih opet zbliio u virtuelnoj
sferi drutvenih zajednica. Usamljenost se posmatra kao posledica otuenih ivotnih
praksi, mada je u isto vreme i podsticaj za pristupanje internet servisima namenjenim
uspostavljanju i irenju socijalnih kontakata i interakcija. Upotreba interneta moe
poveati oseanje usamljenosti, ali moe biti i nain da se smanji neraspoloenje
povezano sa usamljenou (Morahan- Martin, Schumacher, 2003).1 Nivo socijalne
prisutnosti i intimnosti moe se nadgledati i kontrolisati, dok anonimnost u virtuelnom prostoru oslobaa oveka napetosti, optereenosti moralnim principima i drutvenim osudama, te se on moe prepustiti svojim fantazijama, strastima i duboko
skrivenim porivima, i oblikovati eljeni identitet.

1. Internet postaje socijalni prostor virtuelne


drutvene zajednice
Potreba za socijalnom integracijom predstavlja jedan od bazinih motiva oveka kao drutvenog bia. Interakcija i komunikacija vode ukljuivanju pojedinca
u odreenu socijalnu grupu radi zadovoljavanja bazinih, biolokih, ali i viih sociopsiholokih potreba. To podrazumeva da je bez komunikacije, odnosno tamo
gde nema veze, dodirivanja, razmene oseajnosti i jedne posebne vrste inteligencije,
ugroena i sama egzistencija (Jovanovi, 2012: 17). Meutim, u savremenom svetu, u kojem su preoblikovane vrednosne orijentacije i imperativi interesa promenili
i ugrozili meuljudske odnose, ovek moe doiveti krizu usled nezadovoljstva uspostavljenim odnosima, apatiju, samoizolaciju i povlaenje u unutranji svet straha
i nesigurnosti. Njegova potreba za interakcijskim povezivanjem nee biti uguena,
ve e tragati za novim prostorom komuniciranja i drugaijim socijalnim okvirom.
Virtuelni svetovi mogu biti percipirani kao alternativni kanali komunikacije i interakcije. Time se internet afirmie i kao socijalni prostor u kojem je mogue stupiti
1

http://digitalcommons.bryant.edu/apjou/2/

511

u interakciju sa drugima, upoznati druge korisnike i umanjiti oseanje socijalne iskljuenosti. Dezinhibicija u onlajn svetu olakava komunikaciju, ljudi su oputeniji, slobodnije se izraavaju i manje su sputani. Ove okolnosti sajber prostora tvore
mogunosti da se razree odreeni interpersonalni i intrapsihiki problemi i da se
istrae dimenzije identiteta, to doprinosi razumevanju i razvijanju sopstvene linosti. Suprotno ovome, moe se javiti kompulzivno ponavljanje, slepa katarza i acting out neprihvatljivih potreba u virtuelnom okruenju. Uticaj virtuelnih socijalnih
mrea na linost korisnika, vie puta je razmatran u okviru akademske zajednice.
Vojislava Bugarski je jedna od teoretiara i istraivaa koja je ukazala na savremene
komunikacijske obrasce koji su pratili nove standarde informatike revolucije, ali
uputila je i na razmatranje problema psiholoke zavisnosti od interneta (Bugarski,
2003). Kriterijumi Amerikog udruenja psihijatara (APA) prema kojima je mogue
dijagnostikovati zavisnost od interneta su sledei: okupiranost internetom, potreba
za poveanjem vremena provedenog u ovoj aktivnosti da bi se postiglo zadovoljstvo
(razvijanje tolerancije), simptomi apstinencije (razdraljivost, anksioznost, neraspoloenje) kada je aktivnost onemoguena, provoenje vie vremena u virtuelnim
aktivnostima nego to je planirano, neuspeli pokuaji redukovanja vremena koje se
na internetu provodi, korienje interneta kao vida bekstva od negativnih oseanja
ili problema, zapostavljanje socijalnih, profesionalnih ili porodinih aktivnosti i dr.
(APA, 1994, prema Bugarski, 2003).
Virtuelne drutvene zajednice (VDZ) predstavljaju internet servise za komunikaciju i razvoj socijalnih mrea koje privlae sve vei broj korisnika (Bodroa,
Jovanovi, Popov, 2008). Kreiranje virtuelnog profila predstavlja inicijalni korak
u pridruivanju odreenoj zajednici u virtuelnom univerzumu. Internet postaje nevidljivo mesto susreta jednako kao sva druga mesta koja se prostorno i ulno mogu
odrediti. Potreba za upoznavanjem novih ljudi, irenjem i jaanjem prijateljstava,
moe biti zadovoljena u virtuelnom prostoru, a novostvoreni drutveni kontakti sa
osobama slinih ivotnih interesovanja, pogleda na svet i stilova miljenja, mogu
biti nastavljeni u drugaijim komunikacijskim okolnostima. Priaonice na internetu
nisu samo javna i prolazna mesta gde se mnogi sreu u mimohodu, ve one mogu biti
daleko koherentnije celine koje su tematski odreene, s ogranienim brojem manje
ili vie vrsto integrisanih lanova koji redovno komuniciraju, razvijajui svoja pravila komunikacije i gradei specifine subkulture kroz novi obrazac drutvenosti koji
mnogi nazivaju virtuelnim zajednicama (Petrovi, 2008).2 Virtuelne forme drutvenih zajednica i nestalni, fluidni identiteti predstavljaju izazov tradicionalnim, vrsto
integrisanim drutvenim zajednicama i stabilnim identitetima. Meutim, prividna
suprotstavljenost i superiornost jednog tipa zajednica u odnosu na drugi, maskira
injenicu da se ove promene odigravaju u odreenom drutvenom kontekstu i dinaminoj okolini koja zahteva i uslovljava odgovarajue odnose i njihovo fleksibilno
povezivanje. Otuda, obrasci drutvenosti koji se formiraju u virtuelnom prostoru
imaju svoje izvore u vladajuoj drutvenoj klimi u stvarnom ivotu. Oblici virtuelnog zajednitva nude se kao bezbroj malih (sekundarnih) svetova u kojima pojedinac
2

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0038-0318/2009/0038-03180901023P.pdf

512

moe da uestvuje neretko bez obzira na svoja prethodna iskustva. Net gradovi,
drave ili online zajednice (online communities) esto grubo preslikavaju postojee strukture odnosa, formirajui topografiju internet prostora koja nalikuje stvarnosti, ali je zapravo pervertira odnosom u kojem se preuzete kategorije uspostavljaju
kao prazni oznaitelji, mesta bez prolosti i izvan-teritorijalnosti (Neni, 2004).3
Bazina teza teoretiara individualizma saima se u injenici da su tradicionalne
forme sigurnosti i drutva ozbiljno naruene. Naputanje ovih obrazaca i gubitak poverenja u stare, tradicionalne zajednice vodi okretanju novim oblicima udruivanja
i namee potrebu za ponovnim ukorenjivanjem duhovno dezorijentisanog oveka,
ali ne u jedinstveni funkcionalni sistem, ve u parcijalne, privremene i odvojene
funkcionalne svetove.
1. USAMLJENOST FENOMEN SAVREMENOG IVOTNOG OKRUENJA
Ubrzani ivotni ritam ostavlja savremenom oveku malo vremena za direktne susrete, a jo manje za emocionalno ulaganje u odnose koji su ve uspostavljeni. Raa se oseanje otuenosti, fizikog i psiholokog udaljavanja meu ljudima,
uruava se kvalitet i umanjuje kvantitet kontakata. Iz opusa meuljudskih odnosa
polako iezavaju ona svojstva komunikacijskih veza koja su bila osnova zadovoljstvu u ivotu, oseanju prihvaenosti, pripadanja, ljubavi, uzajamnog razumevanja
i potovanja. Neprihvatljive i nezadovoljavajue relacije u socijalnom okruenju
otvaraju prostor oseanju usamljenosti koje moe uvesti pojedinca u potpunu izolaciju, duevnu pusto i dezintegraciju psihikog ivota. Usamljenost se definie kao
neugodno emocionalno stanje koje nastaje kad se osoba osea odbaena, otuena ili
neshvaena od drugih, pa joj nedostaje drutvo za socijalne aktivnosti i emocionalna
intimnost (Rook, 1984: prema McWhirter, 1997).4 Socijalno-kognitivni pogled usamljenost objanjava kao nepodudaranje interpersonalnih odnosa kakve osoba ima u
odnosu na one kakve bi elela da ima.
Karakteristike linosti imaju vanu ulogu u javljanju i razvoju ovog oseanja.
Meu njima se posebno istiu stidljivost, samoposmatranje, smanjene afilijativne
tendencije, spoljanji lokus kontrole, nie samopotovanje. Prema nekim autorima,
situacija stresa i nesigurnosti stvara potrebu za drugima, to se deava i u periodu praznika, odmora i promene godinjih doba. Veinerov (Weiner, prema Peplau
and Perlman, 1979)5 model sugerie da kauzalne atribucije usamljenosti mogu imati
implikacije na personalna oekivanja, emocije i ponaanje. Ovaj model je veoma
uspean u predvianju emocionalnih reakcija na usamljenost. Prema miljenju Veinera, stabilne, unutranje uzrone atribucije neuspeha, povezuju se sa oseanjima
depresije ili beznaa, dok dovoenje neuspeha sa spoljanjim, nestabilnim faktorima
3
4
5

http://www.bos.rs/cepit/evolucija/html/5/sajberkultura.htm
http://onlinelibrary.wiley.com/journal/10.1002/%28ISSN%291556-6678

http://www.iscet.pt/sites/default/files/obsolidao/Artigos/Blueprint%20for%20a%20social%20
psychological%20theory%20of%20Loneliness.pdf

513

(npr. srea) vodi iznenaenosti i zapanjenosti. Otuda, oni pojedinci koji povezuju
usamljenost sa unutranjim, nestabilnim uzrocima, reaguju efektivnije i upornije na
usamljenost (Peplau and Perlman, 1979).
Podela na emocionalnu (intimnu) i socijalnu usamljenost u osnovi ima razliita
iskustva koja proizlaze iz nedostatka u razliitim vrstama odnosa (Weiss 1973; prema Ivanov i sar., 1998). Emocionalnu usamljenost karakterie doivljaj nedostatka
emotivne privrenosti i prisnosti sa drugom osobom. Ova vrsta usamljenosti javlja
se kod osoba koje su izgubile blisku osobu ili prekinule intimnu vezu. Simptomi
koji prate emocionalnu usamljenost ogledaju se u oseaju teskobe, praznine, oseaju
naputenosti i straha. Socijalna usamljenost moe se javiti kod osoba koje imaju
jaku emotivnu vezu, ali u vanporodinom okruenju doivljavaju neuspehe u ostvarivanju socijalnih kontakata, odnosno, osoba sebe ne doivljava pripadnikom grupe
sa kojom bi delila interesovanja i aktivnosti. Ovu vrstu usamljenosti prate simptomi
depresije, oseaj dosade i besmisla ivota, kao i sklonost ka devijantnom ponaanju
(alkohol, kocka).

2. Efekti internet komunikacije na mreu socijalnih


odnosa i pojavu usamljenosti
Specifinost kompjuterski posredovane komunikacije karakteriu anonimnosti
sagovornika, vea kontrola komunikacionog toka, kao i mogunosti potpune promene identiteta onih koji se komunikacijom povezuju. Hiperprodukcija razliitih, meusobno nepovezanih identiteta postaje pojava koja se podrazumeva, oekuje, pa ak
stimulie i zahteva u sajber prostoru. Uranjanjem u svet fikcija i imaginacija, osoba se
oslobaa stvarnosti i svog identiteta u njemu, preputa se kreativnom formiranju novih
identiteta. Pored znaajne razvojne dimenzije koju mogu imati ove identitetske igre,
povratni efekat spletkarenja sa sopstvenim potisnutim nagonima moe biti uzrok oseaja fragmentacije linosti. Neverbalni elementi komunikacije potpuno su izostavljeni
u virtuelnom komunikacijskom prostoru, te spoznavanje stvarnih namera komunikatora ostaje enigma. Meu est glavnih funkcija neverbalne komunikacije Nikola Rot
ubraja izraavanje emocija, izraavanje uzajamnih stavova osoba u komunikacijskoj
interakciji, prezentovanje vlastitih osobina, praenje, podrku i dopunu verbalne komunikacije, zamenu za verbalnu komunikacije i konvencionalno izraavanje raznih
vrsta socijalne aktivnosti (Rot, 1982: 125). Ekspresivno siromaena, virtuelna komunikacija orijentisana je na zadatak i potpuno je bezlina (Hiltz et al., 1986), i generalno
nije pogodna za razvijanje bliskih odnosa (Kiesler et al., 1984; Kiesler et al., 1985).
To otvara pitanje emocionalne i intelektualne dubine novoformiranih virtuelnih veza.
Kvalitet socijalnih interakcija u odnosu na njihov broj ini sutinu mentalnog zdravlja
i oseanja zadovoljstva na socijalnom i linom planu. Istraivai poput Kaca i Aspdena (Katz and Aspden, 1997)6 i Krauta i saradnika (Kraut et al., 1998) otvorili su polje
prouavanja socijalnih uticaja interneta na auditorijum. Poetna istraivaka pitanja
6

http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.62.2528&rep=rep1&type=pdf

514

bila su: Da li internet ini ljude manje ili vie povezanim sa drugim ljudima? Da li
internet ini ljude manje ili vie usamljenim? Kako se odvija proces uticaja? (Coget,
Yamauchi, Suman, 2002).7 Dok je jedna grupa istraivaa usamljenost smatrala posledicom nekontrolisane upotrebe interneta, druga je u usamljenosti videla uzrok njegovog prekomernog korienja. Bez obzira na pokuaje postavljanja problema u situaciju
uzrokposledica, oigledna i znaajna veza iznova je otkrivana u istraivanjima u celom svetu. Kraut je sa saradnicima (1998) prvi sproveo longitudinalno istraivanje o
efektima interneta na drutvenu ukljuenost i psiholoku dobrobit. Izveo je zakljuak
da poveana upotreba interneta ugroava komunikacijski odnos sa porodicom, dovodi do smanjenja interakcija sa drugima iz okruenja, dok na drugoj strani dolazi do
poveanja usamljenosti i depresije. Potvrda povezanosti usamljenosti sa poveanom
upotrebom interneta, dobijena je u velikom broju kvantitativnih istraivanja (Lavin,
Marvin, McLarney, Nola & Scott, 1999; Nie & Erbring, 2000; Stoll, 1995; Turkle,
1996).8 Nasuprot njima, Kac i Aspden (1997) svojim istraivanjem pokazali su da vea
upotreba interneta pospeuje komunikaciju sa lanovima porodice, i za posledicu ima
angaovanije ukljuivanje u onlajn zajednicu. Kontradiktorni rezultati nisu objasnili
da li upotreba interneta poveava, redukuje ili ne menja nivo usamljenosti korisnika.
Koget, Jamaui i Suman (Coget, Yamauchi and Suman) sproveli su istraivanje (2000)
i pokazali da, iako su nejasni mehanizmi koji deluju u ovom procesu, internet dovodi
do redukcije usamljenosti, ali oni koji tragaju za obogaenjem socijalne mree na internetu ipak su usamljeniji, nego oni koji favorizuju kontakt licem u lice.

3. Metodoloki okvir istraivanja


Problem istraivanja
Savremena komunikacijska sredstva, meu njima internet kao najznaajniji,
uslovili su promenu naina saobraanja meu ljudima, jaajui (ili slabei) postojeu mreu socijalnih kontakata, ali i otvarajui novi, virtuelni prostor integracije
ljudi iz celog sveta. Preferirani oblik komunikacije predstavlja ogledalo psiholokog
profila onih kojima je boravak u modernom masmedijskom svetu omoguio izbor izmeu razliitih oblika posredovane ili neposredne komunikacije. Internet kao kanal
komunikacije, poseduje veliki broj servisa za pruanje najrazliitijih usluga svojim
korisnicima, meu kojima su najposeenije drutvene mree, tj. virtuelne drutvene
zajednice. Odnos izmeu moguih oblika ponaanja u virtuelnim zajednicama i oseanja usamljenosti njihovih korisnika predstavlja temu ovog rada. Otuda je problem
istraivanja: da li postoji i kakva je povezanost izmeu odreenih oblika ponaanja u
virtuelnim drutvenim zajednicama i emocionalne i socijalne usamljenosti?
Ciljevi istraivanja
Cilj istraivanja je utvrditi da li postoji povezanost izmeu oblika ponaanja u
virtuelnim drutvenim zajednicama i socioemocionalne usamljenosti, kao i da li po7
8

Ibid.
http://www.cyberpsychology.eu/view.php?cisloclanku=2008111802

515

stoje razlike meu oblicima ponaanja u ovim zajednicama i aspekata usamljenosti


s obzirom na pol.
Hipoteze istraivanja
1. Postoji povezanost odreenih oblika ponaanja u virtuelnim drutvenim zajednicama i aspekata socijalne i emocionalne usamljenosti kod ispitanika.
2. Postoji razlika meu ispitanicima u pogledu razliitih oblika ponaanja u
VDZ9 s obzirom na pol.
3. Postoji razlika meu ispitanicima u pogledu aspekata socijalne i emocionalne usamljenosti s obzirom na pol.
Instrumenti za prikupljanje podataka
1. U svrhu operacionalizacije ponaanja u virtuelnim drutvenim zajednicama konstruisana je skala nazvana Social Networking Behaviour (SNB)
sainjena od 73 stavke sa Likertovom petostepenom skalom za odgovaranje. Manji broj stavki je nastao adaptacijom pojedinih stavki iz Internet
Addiction Test-a (IAT; Young, 1999) i skale Zavisnost od interneta (Bugarski & Lauri Korajlija, 2003) tako da odgovaraju kontekstu VDZ, dok
je preostali, vei broj stavki konstruisan namenski za merenje razliitih
aspekata virtuelnih ponaanja u datom kontekstu. Ovaj upitnik ispituje
sledee oblike ponaanja na drutvenim mreama, odnosno u virtuelnim
drutvenim zajednicama: zavisnost od VDZ, virtuelno otuivanje, socijalizacija putem VDZ, negativan stav ispitanika prema VDZ, samoprezentacija u cilju postizanja seksualne stimulacije, profil kao virtuelni self.
2. Skala socijalne i emocionalne usamljenosti (ubela & Neki, 2004).
Ova skala se sastoji od tri subskale kojima se posebno ispituje socijalna i emocionalna usamljenost u domenu porodinih odnosa (subskala odnosa u porodici, 11 ajtema), prijateljskih odnosa (subskala socijalne usamljenosti, 13 ajtema) i ljubavnih veza
(subskala usamljenosti u ljubavi, 12 ajtema). Sve skale sadre pozitivno i negativno
formulisane tvrdnje, i ispitanik odgovara na svim skalama tako to procenjuje stepen
svog slaganja sa pojedinanom tvrdnjom. Sam termin usamljenost ne pominje se ni u
jednoj od njih. estice sa subskale socijalne usamljenosti idu jedna za drugom, dok se
estice sa subskala usamljenosti u ljubavi i porodici smenjuju meusobno, pa to inicira
pretpostavku da se ta dva niza estica odnose na isti tip usamljenosti (emocionalna
usamljenost). Na svim subskalama ispitanik odgovara tako da procenjuje stupanj svog
slaganja s pojedinom tvrdnjom na skali Likertovog tipa sa sedam stupnjeva. Kako se
svi odgovori boduju u smeru usamljenosti, vei rezultat na pojedinoj subskali ukazuje
na veu usamljenost u datom domenu. Predstavlja merni instrument zadovoljavajuih
psihometrijskih karakteristika, koristi se u velikom broju istraivanja.
Uzorak istraivanja
U ovom istraivanju korien je prigodan uzorak uenika Srednje trgovinske
kole u Niu. U uzorku je bilo 198 ispitanika, od toga 70,2% ispitanika enskog pola,
9

VDZ skraenica za virtuelne drutvene zajednice koja e se koristiti u daljem toku rada.

516

a 29,8% ispitanika mukog pola. Istraivanje je sprovedeno u oktobru 2013.godine


u prostorijama kole i bilo je grupnog karaktera.
Plan statistike obrade podataka
Za unos podataka i njihovu analizu korien je program SPSS for Windows,
verzija 15.0. Primenjeni su statistiki postupci: deskriptivna statistika (frekvenca),
statistika zakljuivanja (t- test za utvrivanje statistiki znaajnih razlika), i tehnike za izraunavanje koeficijenata korelacije (Pirsonov koeficijent).

4. Rezultati istraivanja i diskusija


Tabela 1. Povezanost socijalne usamljenosti sa oblicima ponaanja u VDZ
Zavisnost
od VDZ

Virtuelno
otuivanje

Pirsonov
koeficijent
korelacije

0.045

0.691**

Sig.

0.525

0.00

Socijalizacija
putem VDZ

Negativan
stav prema
VDZ

Samoprezentacija
u cilju postizanja
seksualne
stimulacije

Profil kao
virtuelni
self

0.199**

0.321**

0.053

0.032

0.005

0.000

0.455

0.653

Iz tabele 1, moe se videti da postoji statistiki znaajna korelacija izmeu


socijalne usamljenosti i dimenzija ponaanja Virtuelno otuivanje, Socijalizacija
putem VDZ i Negativan stav prema VDZ. Ovaj rezultat podrazumeva da ispitanici
koji nisu izgradili adekvatnu, zadovoljavajuu mreu socijalnih odnosa u realnom
okruenju u veoj meri pribegavaju onlajn aktivnostima, zanemarujui deavanja u
granicama realnog sveta. Meutim, oni ne integriu prijateljstva sa drutvenih mrea
sa onima iz stvarnog ivota. Nia korelacija izmeu socijalizacije i socijalne usamljenosti otkriva da neuspeni drutveni kontakti trae kompenzaciju u virtuelnom
okruenju. Prema istraivanju usamljenosti kao uzroka i efekta korienja interneta,
ljudi koji koriste internet da bi kompenzovali deficit socijalnih vetina, mogu doiveti negativne ishode u ivotu (mogu ugroziti znaajne aktivnosti poput posla, kole ili
naruiti vane odnose) pre nego to mogu reiti postojee probleme (Kim, LaRose,
Wei Peng, 2009).10 Pored toga, drutveno aktivna osoba moe poeleti da obogati i
proiri krug svojih prijatelja prebacujui nove onlajn prijatelje u svoj svakodnevni
ivot. Socijalno usamljeni ispoljavaju negativan stav prema virtuelnoj komunikaciji
doivljavajui je bezlinom, povrnom, steretipnom i pretvornom, to se moe pripisati ranijim negativnim iskustvima sa ljudima u VDZ.

10
https://www.msu.edu/~pengwei/Loneliness%20as%20the%20cause%20and%20the%20effect%20
of%20problematic%20Internet%20use.pdf

517


Tabela 2. Povezanost usamljenosti u ljubavi sa oblicima ponaanja u VDZ
Zavisnost
od VDZ
Pirsonov
koeficijent
korelacije
Sig.

Virtuelno
otuivanje

Socijalizacija
putem VDZ

Negativan
stav prema
VDZ

Samoprezentacija
u cilju postizanja
seksualne
stimulacije

Profil
kao
virtuelni
self

0.126

0.434**

0.099

0.730**

0.078

0.092

0.076

0.000

0.163

0.000

0.273

0.197

U tabeli 2, zapaa se da postoji statistiki znaajna korelacija izmeu usamljenosti u ljubavi i negativnog stava prema VDZ, kao i znaajna povezanost sa
virtuelnim otuivanjem. Osobe koje su usamljene u ljubavi sklone su favorizovanju
interneta, virtuelne komunikacije, ali je manja verovatnoa da e kontakte iz virtuelnog okruenja preneti u realno. Ova veza pokazuje da su u odreenoj meri stvarni
ljubavni kontakti zamenjeni fiktivnim, prividnim sajber kontaktima. Iako veliki deo
slobodnog vremena provedu u onlajn aktivnostima, ispitanici ispoljavaju distancu
prema novoformiranim virtuelnim odnosima, svesni maske koju nose ljudi koji stupaju u takve interakcije.
Tabela 3. Povezanost usamljenosti u porodici sa oblicima ponaanja u VDZ
Zavisnost
od VDZ
Pirsonov
koeficijent
korelacije

0.091

Sig.

0.204

Virtuelno
otuivanje

0.760**
0.000

Socijalizacija
putem VDZ

Negativan
stav prema
VDZ

Samoprezentacija
u cilju postizanja
seksualne
stimulacije

Profil kao
virtuelni self

0.137

0.557**

-0.015

0.003

0.054

0.000

0.834

0.961

U tabeli 3 zapaa se da postoji znaajna korelacija usamljenosti u domenu


porodinih odnosa sa virtuelnim otuivanjem, kao i sa negativnim stavom prema
virtuelnoj drutvenoj zajednici. Dakle, osobe kod kojih je zabeleena usamljenost
u porodinim odnosima, okreu se komunikaciji sa osobama u virtuelnoj zajednici.
Odsustvo uslova za zadovoljenje vanih psiholokih potreba unutar porodice stimulie osobu da traga za osloncem u drugim vezama izvan primarne, u realnom
ili imaginarnom prostoru. Ambivalentan stav prema prijateljstvima i poznanstvima
koja se stiu u okviru virtuelne grupe, moe ukazivati na nezadovoljstvo korisnika
stepenom bliskosti i intimnosti ostvarenih relacija, ali i na prisutan unutranji konflikt koji osoba nije razreila.

518


Tabela 4. Aritmetika sredina, standardna devijacija i razlika na subskali
socijalna usamljenost u odnosu na pol
Muki pol
enski pol

AS
32.8305
29.1799

SD
13.20548
8.82786

t-test

Sig.

2.277

0.024

Tabela 4 pokazuje statistiki znaajnu razliku na subskali socijalna usamljenost u odnosu na pol. Muki ispitanici ispoljili su veu usamljenost na ovoj subskali
nego enski. U istraivanju odnosa izmeu aktivnosti na drutvenim mreama i drutvenog blagostanja i sree, dobijen je podatak da se mukarci oseaju manje socijalno povezanim nego ene. Zadovoljstvo ivotom u vezi je sa poveanim vezivnim
socijalnim kapitalom i smanjenom usamljenou (Burke, Marlow, Lento).11 Razliiti
doivljaji usamljenosti kod mukaraca i ena mogu biti jedno od objanjenja kontradiktornih istraivakih rezultata. ene usamljenost poistoveuju sa nedostatkom
intimnosti i poveravanja u interpersonalnim vezama, dok mukarci doivljavaju usamljenost kad im nedostaje grupa prijatelja kojima bi se mogli obratiti za podrku i
pomo (Cutrona, prema McWhirter, 1997 ). Na ostalim subskalama, usamljenosti u
ljubavi i u porodici, ne postoji razlika izmeu polnih grupa.
Tabela 5. Aritmetika sredina, standardna devijacija i razlika na dimenziji
ponaanja Zavisnost od VDZ u odnosu na pol
Muki pol
enski pol

AS
26.7119
30.2734

SD
8.50771
9.23196

t-test

Sig.

-2.540

0.012

Ova tabela sadri podatke o polnoj razlici u odnosu na Zavisnost od VDZ kao
oblika ponaanja na drutvenim mreama. Zapaa se da postoji znaajna razlika izmeu polova, sa veom izraenou ove dimenzije kod ena. Ovo se moe objasniti
karakteristikama virtuelnog prostora koji korisnice oslobaa tradicionalne determinisanosti polnom ulogom u ispoljavanju stavova, miljenja i oseanja. Anonimnost
komunikacije podstie ene da se manje povinuju socijalnim normama i da budu
manje pritisnute sopstvenim granicama. One projektuju u imaginarni prostor sve ono
to ele da kau i da ostvare, a to im je zabranjeno ili ega se stide u realnosti. Otuda
se javlja vea mogunost da se ene veu za ovaj vid komuniciranja koji moe poprimiti karakteristike patoloke veze. Dobijeni podatak u skladu je sa rezultatom do
kojeg se dolo u jednom istraivanju (Bodroa, Popov, Poljak, 2009), ali je opozitan
istraivanjima u drugim drutveno-kulturnim okruenjima (Tutgun, Deniz, Moon,
2011). Poslednji autori su otkrilii da postoji statistiki znaajna polna razlika u stepenu korienja interneta i razvoja zavisnosti koja je izraenija kod mukaraca nego
kod ena.
11

http://www.cameronmarlow.com/media/burke-2010-social-well-being.pdf

519


Tabela 6. Aritmetika sredina, standardna devijacija i razlika na dimenziji
ponaanja Virtuelno otuivanje u odnosu na pol
Muki pol
enski pol

AS
22.5254
19.1583

SD
9.52376
6.74833

t-test

Sig.

2.824

0.005

Tabela 6 pokazuje da postoji znaajna razlika izmeu mukih i enskih ispitanika u uzorku na dimenziji ponaanja Virtuelno otuivanje. Mukarci u ovom uzorku
skloniji su zanemarivanju realnih ivotnih iskustava u korist boravka u imaginarnoj
zajednici na nekoj drutvenoj mrei. Meutim, svako novo iskustvo prijateljstva oni
ostavljaju u virtuelnom prostoru uspostavljajui distancu prema njemu i otpor njihovom ukljuivanju u realni krug prijatelja. Istraivanje relacije oblika ponaanja na
drutvenim mreama, socijalne anksioznosti i dimenzija linosti (Bodroa, Popov,
Poljak, 2009), otkrilo je da su mukarci koji su skloniji virtuelnom otuivanju introvertni, emocionalno reaktivni mukarci i vulnerabilni na stres. Dakle, mukarci koji
su osetljivi na procene drugih ljudi, ee ne integriu poznanstva iz online u oflajn
okruenja, uvajui time svoje samopotovanje i sliku o sebi.
Tabela 7. Aritmetika sredina, standardna devijacija i razlika na dimenziji
ponaanja Socijalizacija putem VDZ u odnosu na pol
Muki pol
enski pol

AS
17.9661
15.6259

SD
6.25042
6.44854

t-test

Sig.

2.357

0.019

Tabela 7 pokazuje znaajnu polnu razliku na dimenziji Socijalizacija putem VDZ,


prema kojoj mukarci imaju vee preferencije nego ene. Razvijanje mree socijalnih
odnosa, doivljaj VDZ kao jo jednog prostora za upoznavanje novih lica koje podjednako vrednuju kao realna prijateljstva, ee se javlja kod mukaraca koji ovim putem
stiu nova prijateljstva, igraju interaktivne igre, dobijaju emotivnu podrku i socijalno
priznanje (Morahan-Martin and Schumaher, 2010). U odnosu na dimenzije linosti, socijalizaciji putem VDZ skloniji su emocionalno stabilne osobe, one otvorenije za nova
iskustva i manje socijalno anksiozne osobe (Bodroa, Popov, Poljak, 2009).
Tabela 8. Aritmetika sredina, standardna devijacija i razlika na dimenziji
ponaanja Samoprezentacija u cilju postizanja seksualne stimulacije u odnosu na pol
Muki pol
enski pol

AS
12.2034
10.1223

SD
4.06321
3.30669

t-test

Sig.

3.776

0.000

Oigledna statistiki znaajna razlika izmeu polova dobijena je na dimenziji


Samoprezentacija u cilju postizanja seksualne stimulacije. Mukarci pokazuju veu
520

tenju za ulepavanjem informacija o sebi koje postavljaju na drutvenu mreu ili


dele sa drugima u nekoj virtuelnoj socijalnoj zajednici. Virtuelni komunikator na
drutvenim mreama je vlastiti gatekeeper (eng. uvar kapije) jer sam vri izbor
meu ogromnim brojem informacija i bira one koje smatra korisnim za graenje
slike o sebi (Filipovi, 2012). Osoba koje se okree posredovanoj, internet komunikaciji u kojoj prikriva, menja i dezinformie o linim podacima, osloboena je
odgovornosti u realnom svetu, jer se virtuelni i realni prostor dre odvojenim. Osnova ove potrebe oigledno se krije u nesigurnosti i strahu da e fizike karakteristike osobe biti nezanimljive ostalima ija je naklonost i simpatija bitna osobi koja
koriguje sliku o sebi. Bodroa, Popov i Poljak tendenciju ka ulepavanju povezali su
sa manjom emocionalnom stabilnou i manjom osetljivou na potrebe drugih kod
mukaraca. Svesna manipulacija informacijama o sebi u ovom kontekstu treba da
slui pronalaenju novih seksualnih partnera ili da vodi virtuelnoj seksualnoj stimulaciji. Meutim, jasno je kakva je psiholoka pozadina ovakvih namernih postupaka
iskrivljavanja slike o sebi koji poput mamca vode obmanjivanjima osobe sa druge
strane virtuelnog prozora.

Zakljuak
Promene u savremenom svetu, ubrzani ritam ivota i tenja da se ostvare to
bolje pozicije na drutvenoj lestvici uspeha i prestia, preoblikovali su vrednosti i
psiholoki udaljili ljude jedne od drugih. Sve slabija emotivna povezanost i nezadovoljstvo ispoljavanjem sopstvene linosti u realnom okruenju, podstiu pojedinca
da traga za drugim socijalnim okvirom u kojem e postii eljenu integraciju. Nove
informacione tehnologije iznedrile su komunikacijske forme zahvaljujui kojima se
komunikatori sve vie povezuju u virtuelnoj sferi, a udaljavaju u okvirima stvarnog
sveta. Virtuelni prostor postaje poligon za isprobavanje razliitih identiteta, poboljanje komunikacijskih vetina i jaanje samopouzdanja korisnika. Iako je virtuelna
interakcija liena ekspresivnosti karakteristine za neposrednu komunikaciju, poruke koje akteri u imaginarnim socijalnim zajednicama alju jedni drugima, ipak ne
gube socijalnu vrednost. Istraivanje je pokazalo da su svi oblici usamljenosti, u domenu prijateljskih odnosa, porodinog okuenja i ljubavnih veza, znaajno povezani
sa dimenzijom virtuelnog otuivanja. Preferencija onlajn aktivnosti kod usamljenih
jasno pokazuje potrebu da se pobegne od nezadovoljavajuih oflajn odnosa u neku
drugu sferu u kojoj e se zadovoljiti potreba za intimnim, bliskim prijateljskim ili
ljubavnim kontaktom. Meutim, nesigurnost u pogledu opstanka virtuelno formiranih odnosa u realnom svetu, motivie usamljene da odvoje realni i imaginarni svet,
i da iskustva doivljena u virtuelnoj zajednici zakljuaju u virtuelnim odajama. U
ovom paralelnom svetu fikcija, sve podele i ogranienja nestaju, a poinje potpuna
sloboda izraavanja misli, oseanja i ideja. Zato ne udi podatak da je kod ena,
ije je ponaanje u realnom svetu tradicionalno optereeno drutvenim ulogama,
razvijenija dimenzija zavisnosti od virtuelnih drutvenih zajednica. Izraenija socijalna usamljenost kod mukih ispitanika, oseanje slabije povezanosti i ukljuenosti
521

u realnu drutvenu mreu, predstavlja mukarcima stimulaciju za pronalaenje novih prijateljstava u okvirima virtuelne drutvene zajednice. Pored korienja internet
servisa u svrhu socijalizacije, mukarci su u odnosu na ene, skloniji otuivanju od
realno-ivotnih aktivnosti i radije ih menjaju za virtuelne dogaaje. U cilju osvajanja panje odreenih korisnika drutvenih mrea, oni ee nego ene filtriraju
informacije o sebi, ulepavaju preostale, upravljajui utiskom i imidom koji ostvaruju u virtuelnoj grupi. Oigledna nesigurnost i nepovoljna samoprocena mukaraca
predstavljaju motivatore ovakvog ponaanja. Povezanost izmeu odreenih oblika
ponaanja u virtuelnim drutvenim zajednicama (virtuelno otuivanje, socijalizacija,
negativan stav prema virtuelnoj drutvenoj zajednici) sa oblicima socijalne i emocionalne usamljenosti, nedvosmisleno reflektuje postojeu drutveno-komunikativnu
praksu. Oni koji su usamljeni tee bekstvu od nepodnoljivih ivotnih iskustava u
neke druge bolje, prijatnije i oseajnije virtuelne drutvene odnose. ini se da je
sutina problema u pitanju da li boravak u imaginarnom okruenju i prividna povezanost sa lanovima nevidljive grupe, moe doprineti poboljanju psihikog stanja i
eliminisanju oseanja usamljenosti. Postavljeni problem dobija na teini ukoliko se
uzme u obzir pretvoran karakter osoba i komunikacija u virtuelnim zajednicama, njihova tenja da maskiraju svoja prava, autentina oseanja, namere i misli poeljnim
pojavnim oblicima. Poveanje kritinosti prema ovim odnosima i adekvatna mera u
korienju virtuelnih drutvenih zajednica nameu se kao najbolje reenje.

Literatura
Jovanovi, Z. (2012). U vrtovima dodira (primalna komunikacija). Beograd: igoja tampa; Ni: Filozofski fakultet
Mileti, M. i M. Radojkovi. (2006). Komuniciranje, mediji i drutvo. Novi Sad: Stylos.
Rot, N. (1982). Znakovi i znaenja. Beograd: Nolit.
Bodroa, B., Popov, B., Poljak, I. (2009). Procena virtuelnih ponaanja u drutvenim
mreama. U: Biro, M., S. Smederevac i Z. Novovi (Ur.). Procena psiholokih i psihopatolokih fenomena. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju, (str. 179192).
Ivanov, L., Z. Penezi, Lj. Gregov. (1998). Relacije usamljenosti i samoefikasnosti s nekim
osobnim varijablama. Radovi Filozofskog fakulteta u Zadru, Razdio FPSP.
Lackovi- Grgin, K. Prorokovi, A. ubela, V. Penezi, Z. (2002). Zbirka psihologijskih
skala i upitnika. Zadar: Odsjek za psihologiju filozofskog fakulteta u Zadru.
Bugarski, V. (2003). Zavisnost od Interneta na putu ka novoj dijagnostikoj kategoriji.
Aktuelnosti iz neurologije, psihijatrije i graninih podruja, 2, 50 56.
Bodroa, B., S. Jovanovi i B. Popov. (2008). Latentna struktura ponaanja u virtuelnim
drutvenim zajednicama i njene relacije sa socijalnom anksioznou. Primenjena psihologija asopis odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, vol
(12), 1936.
Filipovi, S. (2012). Gofmanov glumac kao avatar: mogunost primene dramaturkog modela
u virtuelnom komuniciranju. CM 23, asopis za upravljanje komuniciranjem, 7394.
522


Burke, M., C. Malow and T. Lento. (2010). Social Network Activity and Social Well-Being, dostupno na: http://www.cameronmarlow.com/media/burke-2010-social-wellbeing.pdf (10.09.2013)
Christakis, A., J. Cacioppo and J. Fowler. (2009). Alone in the Crowd: The Structure and
Spread of Loneliness in a Large Social Network, dostupno na: http://fowler.ucsd.edu/
alone_in_the_crowd.pdf (17.10.2013)
Coget, J-F., Y.Yamauchi and M. Suman. (2002). The Internet, Social Networks and Loneliness. IT&SOCIETY, VOLUME 1, ISSUE 1, SUMMER 2002, PP. 180-201, dostupno
na: http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.62.2528&rep=rep1&t
ype=pdf (02.12.2013)
Kim, J., R. LaRose and W. Peng. (2009). Loneliness as the Cause and the Effect of Problematic Internet Use: he Relationship between Internet Use and Psychological WellBeing. CYBERPSYCHOLOGY & BEHAVIOR, Volume 12, Number 4, dostupno
na: https://www.msu.edu/~pengwei/Loneliness%20as%20the%20cause%20and%20
the%20effect%20of%20problematic%20Internet%20use.pdf (10.09.2013)
McWhirter, B. (1997). Loneliness, learned resourcefulness and self- esteem in college
students. Journal of counseling & development, 75(6), 460469, dostupno na: http://
onlinelibrary.wiley.com/journal/10.1002/%28ISSN%291556-6678 (05.07.2013)
Morahan, M., J. Schumacher. and P. Schumacher. (2003). Loneliness and Social Uses of
the Internet. Journal Articles. Paper 2, dostupno na: http://digitalcommons.bryant.
edu/apjou/2/ (18.08.2013)
Neni, I. (2004). Kultura sajber prostora. asopis e-volucija, broj 5. Dostupno na: http://
www.bos.rs/cepit/evolucija/ (25.02.2013)
Petrovi, D. (2008). Internet u funkciji personalnog umreavanja. Dostupno na: http://www.
doiserbia.nb.rs/img/doi/0038-0318/2009/0038-03180901023P.pdf (25.11.2013)
Peplau, L. A. and D. Perlamn. (1979). Blueprint for social psychological theory of loneliness. In M. Cook & G. Wilson (Eds.) , Love and attraction. Oxford, England:
Pergamon, 99108, dostupno na: http://www.iscet.pt/sites/default/files/obsolidao/
Artigos/Blueprint%20for%20a%20social%20psychological%20theory%20of%20
Loneliness.pdf (12.12.2013)
Tutgun, A., L. Deniz and M. K. Moon. (2011). A comparative study of problematic internet use and loneliness among Turhish and Korean prospective teacher. TOJET: The
Turkish Online Journal of Educational Technology October 2011, volume 10 Issue
4, dostupno na: http://www.tojet.net/articles/v10i4/1042.pdf (15.11.2013)

523

Ivana Stojkovi

VIRTUAL COMMUNITIES TRANSFORMATIONAL


PARADIGM OF COMMUNICATIVE PRACTICES
Summary: The world of traditional forms of communication is greatly changed with
the emergence of new opportunities of interpersonal, that is, mass communication
provided by the global computer network. Specific social interactions of millions of
people from different parts of the world has become possible thanks to the creation
of Internet services, with the focus of activity directed towards the establishment and
expansion of social contacts. Loneliness, as an important phenomenon of modern life,
raises the question of a possible relation for access to virtual communities.
The premise of this paper is that people who experience social and emotional loneliness get involved in virtual communities to a greater extent than those whose social
and emotional aspects of personal life is satisfactory. The sample consists of students
from a secondary trade school in Nis. The questionnaire which was used was Virtual
behaviour on social networks and Scale Social and emotional loneliness. The aim of
this study was to determine whether there is a connection between these two dimensions of the scale.

524

Jelena Vojinovi Kosti


Univerzitet u Beogradu
Filoloki fakultet

UDK 316.772.2:005.582

JEZIK I MANIPULACIJA
Optimus orator est qui minimis verbis plurimum disct.
Saetak: Manipulacija jezikom javne komunikacije u slubi je ostvarivanja linih ili
kolektivnih ciljeva. Manipulacija jezikom, a samim tim i idejama, stavovima, emocijama, ciljevima, je osnov svakog politikog delovanja od Stare Grke i Rima pa do danas. Manipulacija jezikom je sada suptilnija i tee uoljiva nego to je to bila u nekim
ranijim istorijskim periodima. Ona se bazira na slabostima, emocijama, potrebama i
dr. onih koji su cilj manipulacije kao i na autoritetu, socijalnom statusu i slino, samog
manipulatora. Adekvatna jezika manipulacija otvara put ka sticanju moi, ma koje
vrste, nad odreenom osobom ili grupom. U ovom radu emo se, nakratko, osvrnuti
i na istorijske korene manipulacije, njen znaaj i na neke od najpoznatijih tehnika
jezike manipulacije.
Kljune rei: jezik, jezik politike, javni jezik, manipulacija, propaganda, ideologija, mo

1. Uvod
Jezik i manipulacija i njihovi meusobni odnosi su deo istraivanja obavljenog na materijalu skuptinskih javnih debata Parlamenta Republike Srbije i deo su
moje doktorske teze Lingvistike karakteristike jezika javnih politikih debata,
prijavljene na Filolokom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Jezik i mo su dva, nerazdvojno povezana fenomena. Veza meu njima je toliko snana da se ini da nema
moi, ili ne potpune, bez jezika i obrnuto.
U ovom radu emo dati kratak osvrt na jezik i mo a kroz prizmu jezika politike, ili politike retorike. Odnos jezika i moi, i svega onog to dobra upotreba,
ili bolje reeno, ciljana upotreba jezika moe sa sobom doneti, najbolje se uoava
upravo kroz jezik politike. Jezik politike je sredstvo, oruje, kojim politiki subjekat
stie mo upravljanja.
Jezik politike je, kao takav, u tesnoj vezi sa manipulacijom, ideologijom i propagandom.

525

moe sa sobom doneti, najbolje se uoava upravo kroz jezik politike. Jezik politike je sredstvo, or
kojim politiki subjekat stie mo upravljanja.
Jezik politike je, kao takav, u tesnoj vezi sa manipulacijom, ideologijom i propagandom.

manipulacija

ideologija

jezik politike

mo

propaganda

PolitikiMANIPULACIJA,
govor, manipulacija,
ideologija
2. POLITIKI 2.
GOVOR,
IDEOLOGIJA

Politiki
Politikigovor
govorsam
sampoposebi
sebinenemoe
moedadaseseposmatra
posmatrakao
kaoneki
nekimetajezik
metajezikve
vekao
kaopravi sociolek
njime ne komuniciraju samo politiari u zatvorenim socijalnim krugovima ve svi uesnici u
pravipolitikoj
sociolektjavnosti.
jer njime ne komuniciraju samo politiari u zatvorenim socijalnim

krugovima ve svi uesnici u tzv. politikoj javnosti.


Jezik i politika nisu jedno te isto, mada nema dobrog i uspenog politiara bez
dobrog i uspenog govornika. Uspena upotreba jezika neizostavno vodi ka sticanju
socijalne moi.
Politiki govor, ili jezik politike, oruje je kojim politiari stiu poverenje uesnika u politikom ivotu, pre svega graana, i tako ostaruju svoj cilj.
Osnovna uloga jezika politike je, nesumnjivo, ubeivaka. Jezik politike poiva na ubeivakoj ulozi i iz nje proizilazi. Ubeivaka uloga proistie iz njegove
primarne persuazivne funkcije. Samo dobar politiki govor, zasnovan na dobro izgraenoj argumentaciji omoguava ostvarivanje ove uloge.
Milorad Pupovac govori o tri uslova koja mora ispuniti svaki iskaz da bi ga
auditorijum prihvatio. Svaki iskaz u danoj govornoj situaciji na svojoj povrinskoj
razini moe biti: prepoznatljiv, razumljiv i prihvatljiv (Pupovac, 1979: 22).
Prepoznavanje, razumjevanje, i prihvaenje tri su osnovna elementa interakcijske sposobnosti govornika bilo kojeg jezika ili sudionika u bilo kojoj vrsti komunikacije. Oni, dakako, nisu uvijek podjednako relevantni za sve vrste komunikacijskih
situacija, ali je implicitno prisustvo svih triju neophodno i neizbjeno ukoliko elimo
govoriti o potpunu i cjelovitu komunikacijskom dogaaju (Pupovac, 1979: 52).
Razraujui ova tri uslova, a sa ciljem njihovog preciziranja, autor ih definie:
Prepoznatljivost: za neki iskaz kaemo da je razumljiv onda ako govornikslualac jedinice od koje se sastoji i cjelina iskaza prepoznaje kao dio svojeg jezikog znanja... Da bi bila potpuna, prepoznatljivost mora u sebe ukljuivati:
a) sposobnost govornika-sluaoca da pravi razliku izmeu jezikih i nejezinih injenica, tj. da prepozna iskaz kojim se neto komunicira kao razliiti
od onog to se komunicira i od uvjeta u kojima se komunicira;
b) sposobnost govornika-sluaoca da prepozna (u pravilu nesvjesno) specifinu organizaciju iskaza kao pozadinsku organizaciju cjelokupnog jezikog sistema ija je on realnost... (Pupovac, 1979: 53).
526

Prepoznavanje moe da ide od potpunog neprepoznavanja, preko delominog


prepoznavanja pa sve do potpunog prepoznavanja.
Razumljivost: neki je iskaz razumljiv ukoliko je govornik-slualac jedinicama od kojih se sastoji i iskaz u cjelini, naroito njihovu planu sadraja, sposoban
da pridrui odgovarajue znaenje i namjeru, tj. da razumije vezu koja se iskazom
uspostavlja izmeu njegova sadraja i u odreenoj govornoj situaciji formirane teme
(predmeta ili sadraja, ovisno o terminologiji) komunikacije, s jedne, i razlika izmeu njegova sadraja i namjere, odnosno efekta komunikacije, s druge strane (Pupovac, 1979: 54).
Razumljivost nam omoguava da neki iskaz u potpunosti ili delimino razumemo ili uopte ne razumemo.
Prihvatljivost: za neki iskaz kaemo da je prihvatljiv ako ispunjava zahtjeve
za vaenjem istine, ispravnosti i iskrenosti, tj. ako ga govornik-slualac na osnovi pozadinskih zahtjeva za vaenjem smatra prihvatljivim s obzirom na istinitost,
ispravnost i iskrenost. Drugim rijeima, iskaz je prihvatljiv ukoliko izmeu govornika i sluaoca postoji suglasnost o njegovoj prihvatljivosti s obzirom na istinu, ispravnosti i iskrenost (Pupovac, 1979: 55).
Bilo kakvo naruavanje nekog od navedenih uslova moe da uzrokuje, takozvanu, buku u kanalu, odnosno, govornik i slualac u jednom trenutku mogu biti
dovedni u situaciju da se ne razmeju i da zbog toga doe do promene kod upuene,
primarne, poruke ili ak i do prekida komunikacije.
Do buke u kanalu dolazi i ako je nastupio prekid ili poremeaj negde, na
nekom mestu, u tzv. lancu komunikacijskog procesa.
Termin lanac komunikacijskog procesa u lingvistiku je uveo Dubravko kiljan govorei o komunikaciji kao interakcijskom procesu izmeu dva ili vie subjekata a koji se zasniva na usvojenom jezikom znanju i komunikativnim normama sa
komunikativnim ciljem.
On istie: lanac komunikacijskog procesa sastoji se od:
1. poiljaoca,
2. primaoca,
3. koda,
4. poruke,
5. referencijalnog konteksta (kiljan, 1998: 83).
(Referencijalni kontekst je differentia specifica za privatnu i javnu komunikaciju. Javna komunikacija, koja po Bernstajnu ak nije ni dostupna svim lanovima,
slojevima socijalne zajednice (Bernstajn, 1979: 34), ima svoj referencijalni kontekst.
Jezik politike, kao javni jezik, definisan je upravo ovim refencijalnim kontekstom.)
Buka u kanalu je pojava koja je pogubna u politikim kampanjama jer politiari mogu svoje birae dovesti u zabludu iz razliitih razloga od, na primer, pogrenog izbora leksema, sintagmi ili od semantikog sadraja poruke upuene pogrenoj
ciljnoj grupi i sl. Politiari su svesni ovog problema te stoga prilagoavaju svoj govor situaciji, ciljnoj grupi, kontekstu.
527

Politika komunikacija, kao vid javne komunikacije, moe se odvijati na dve


relacije:
1) Govornikauditorijum.
Komunikativna relacija koja se manifestuje kroz politike govore reprodukovane na mitinzima, konvencijama, javnim skupovima isl. U ovom tipu komunikativne relacije govornik dobija, odmah, povratnu rekaciju od auditorijuma o tome da
li je njegov govor bio uspean i postigao cilj ili da li je njegova poruka doprla do
njih. Potvrda, najee, stie kroz aplauze a negodovanje kroz zviduke ili odsustvo
aplauza. Potvrda ili negodovanje moe biti manifestovano i kroz verbalne upadice,
dobacivanja.
2) Govorniksagovornik.
Ova komunikativna relacija je direktnija i kao takva uesnicima omoguava
da svoj govor ili poruku izmene, prilagode zavisno od razvoja komunikacijskog diskursa. Za razliku od prvog vida relacije ovde sagovornici odmah i direktno dobijaju
povratnu reakciju kao izraz slaganja ili neslaganja govornika sa njihovom porukom.
Politiari su svesni da njihova socijalna mo koja se zasniva na kontroli,
umnogome zavisi od pravilne ili ciljane ili odabrane upotrebe jezika i jezikih
sredstava, te stoga paljivo pristupaju izboru jezikih sredstava i izgradnji diskursa
poruka koje upuuju ciljnoj grupi. Sasvim je jasno da su politiari, i ne samo oni,
svesni koliku mo ima jezik, koliki uticaj moe prozvesti kod sagovornika, koliki
uticaj ima na menjanje misli, stavova sagovornika ili celog javnog mnenja.
Ovakav stav prema jeziku nije delo savremene politike niti otkrie politiara.
Stari Grci i Rimljani su, takoe, bili svesni znaaja dobrog, ili bolje rei uspenog
(ako pod uspenou podrazumevamo postizanje eljenog cilja) govora. Koliki znaaj
su oni pridavali vidi se i iz toga to su postavili temelje retorike koji vae i dan-danas.
Zaetke politikog diskursa, ije obrise vidimo i danas, seu u 7. vek pre nove
ere, u dobra razvoja polisa u Staroj Grkoj. On se umnogome razlikovao od politikog diskursa koji sreemo danas jer on nije tada bio razvijen u svojevrstan, profesionalni politiki argon. Politiari tog vremena su vebali svoje govore, primenjivali
preporuivane tehnike govorenja. Izuavanjem retorike, i sam tim tehnika govora,
najvie su se bavili sofisti: Protagora, Platon i, naroito, Aristotel. Aristotela, koga
smatraju ocem retorike, uveo je podelu beseda koju i moderni retoriari dananjice
smatraju osnovnom.
On je podelio besede na:
1. forenzike, odnosno sudske (one kojima se neko brani ili pak optuuje),
2. delibrativne, odnosno politike (kojima se auditorijum podstie na neko
delovanje),
3. epideiktike (kojima se neko hvali i kritikuje).
Kao to vidimo i antiki Grci su imali toliko razvijen politiki jezik da je i sam
Aristotel prepoznao njihovo postojanje kao posebne grupe, sa svojim karakteristikama i specifinostima. Smatrali su da uspeh neke besede zavisi od linosti govornika,
njegove mudrosti, znanja, temperamenta, uvebanosti, dikcije i sl.
528

Koliko su vanosti starogrki filozofi pridavali razvoju retorike i usvajanju tehnika govora dobro oslikava i Demostenova (384322. p. n. e.) izreka da su u govoru
najvanije tri stvari:
1. kako se neto kae,
2. kako se neto kae,
3. kako se neto kae.
Da bi beseda bila efektna neophodno ju je dobro pripremiti, a za to je bilo potrebno proi nekoliko faza:
-- izbor teme od govornika,
-- graenje sopstvenog stava,
-- postavljanje cilja,
-- prikupljanje materijala kojim e biti podran stav,
-- graenje koncepta,
-- utvrivanje delova govora koji se moraju nauiti napamet i njihovo uenje.
Ovako dobro pripremljena beseda se sastojala od nekoliko delova:
1. uvod (proemium, exordium),
2. razrada (disputatio, narratio),
3. zakljuak (conclusio, epilogo).
Moderna retorika je stanovita da se govor sastoji od:
1. koncepta,
2. primera (dobro je poeti govor nekim zanimljivim primerom, alom, anegdotom i tako privui panju auditorijuma),
3. poente (poruka upuena auditorijumu),
4. argumentacije (svaki izneseni stav u okviru poente mora biti pokrepljen i
dobrim argumentom).
Savremeni politiari su svesni koliko je bitno, radi postizanja postavljenih ciljeva, dobro pripremiti govor.
Dobri primeri, jasno definisanih, dobro voenih, tehniki dobro izgraenih (u
skladu sa preporukama retoriara) su govori dr Zorana inia (govori dostupni na:
http://zorandjindjic.org/govori, 09.09.2013) kao to je, na primer, onaj sa tribine Aspen
instituta (3.11.1998) gde imamo jasno definisan uvod koji budi panju zanimljivim
primerom: Ve povran pogled na politiku scenu Srbije pokazuje da tu ne pomau
klasini partijsko-politiki modeli. Na primer, verovatno smo na svetu jedinstveni po
tome to su kod nas najbogatiji ljudi osnovali partiju ekstremne levice JUL. Tako o
socijalnoj pravdi u Srbiji najglasnije govore oni koji svoju imovinu mere desetinama
miliona maraka. Ako biste u skladu sa zdravom logikom oekivali da e biti jaka neka
socijaldemokratska partija sa sindikalnim zaleem, i tu biste pogreili....
Potom sledi razrada u kojoj oslikava politiku scenu Srbije i iznosi se poenta:
Deblokada medija je vaan uslov uspeha ovog projekta. Jo jedan vaan uslov je
da meunarodna zajednica ispolji spremnost da e politike reforme u Srbiji odmah
nagraditi konkretnom podrkom za ekonomske i socijalne reforme....
529

Slede argumenti kojima se objanjava zato je neophodno uraditi promene i


zato je neophodna podrka. Argumentacioni proces gradi kroz odgovore na pitanja
koja sam postavlja: ta je reenje?... ta e se dalje deavati?...
Ceo govor je krunisan zakljukom, sa efektnim poslednjim reenicama koje
ostavljaju utisak na auditorijum: Srbiji treba novi poetak, jasan i realistian, projekat budunosti. Smatram vrlo verovatnim da emo u naredni vek ui kao zemlja
koja odluno i sistemski reava svoje nagomilane probleme. Dakle kao zemlja budunosti.
Retko je cilj politikog govora samo da se neto kae, prenesu informacije
auditorijumu, ve je esto postizanje odreenog efekta kod tog istog auditorijuma,
odnosno cilj je ista manipulacija (u irem smislu te rei).
Koliko je dobar govor ili upotreba jezikih sredstava (bilo da su uoblieni u
govor ili poruku biraima, reklamu) bitan u kreiranju miljenja javnog mnenja vidi
se iz istorijskog primera dovoenja na vlast Adolfa Hitlera. On je svoju mo gradio
na vetoj jezikoj manipulaciji voenoj pod propagandnom palicom Jozefa Gebelsa.
Gebelsu se pripisuje i nekoliko osnovnih principa propagande:
-- propaganda mora biti planirana i izvedena od iskljuivo jednog aktera,
-- samo kredibilitet odluuje da li e kroz propagandu da se lae ili govori
istina,
-- propaganda mora da oznaava ljude i dogaaje jasnim frazama i sloganima,
-- propaganda mora preusmeriti agresiju prema tano odreenim metama,
-- upotrebiti negativnu propagandu ako se pozitivna pokae neuspenom,
-- da bi bila prihvaena, propaganda mora probuditi interes publike i mora se
izvriti kroz medije koji privlae panju,
-- propaganda mora da odri optimalni nivo anksioznosti kod publike, itd.
(podaci dostupni na: http://www.goebbels.info/ 12.11.2013).
Ukoliko malo bolje zagrebemo ispod povrine govora, poruka i slogana u politikim kampanjama, svuda u svetu, prepoznaemo neke od ovih principa za koje ne
bih rekla da su samo Gebelsovi, iako se njemu pripisuju, ve opti principi propagande koje moeno sresti, u nekom obliku, kod mnogih drugih teoretiara, politiara pa
ak i kod pisaca (Dord Orvel je u svom delu 1984 (1949) predstavio narod kojim
se vlada ne kontrolom njihovog ponaanja ve kontrolom njihovih misli).
Nosioci politike danas veliku panju posveuju predizbornim sloganima. Svedoci smo da svuda u svetu pa i kod nas, politike partije angauju profesionalce za
izradu poruka, naziva izbornih listi, kao i za voenje celokupnih kampanja.
Kampanje i poruke se definiu na osnovu istraivanja javnog mnjenja. Poruke
se prilagoavaju trenutnim potrebama ciljnih grupa: Strunost umesto politike, Izbor
za bolji ivot, Za sigurnu budunost, Za interes naroda a ne tajkuna itd.

530

Slika 1. Primeri politikih poruka iz izbornih kampanja u Srbiji

Pri manipluaciji ciljnim grupama ili, retko, celim javnim mnjenjem, govornik
se koristi slabostima (briga za porodicu, teka materijalna situacija, borba za pravdu
i slino) i potrebama auditorijuma (na primer, potreba za zaposlenjem, finansijskom
sigurnou i sl.), ali i svojim prednostima kao to su: informisanost, obrazovanje,
socijalni status i sl.
Da bi politiki govor ostvario svoju ubeivaku ulogu mora da se koristi tehnikama manipulacije i propagande i to da bi ostvario svoje namere ma kakve one bile,
dobre ili loe. Kao govorimo o tehnikama manipulacije neke od njih nalazimo jo u
klasinoj retorici dok su druge plod metodoloko-analitikog pristupa propagandista
modernog doba.
Neke od tehnika manipulacije su:
1. dvosmislenosti (rei, reenica ili celog govora) bez obzira na to da li se
radi recimo, o metaforama, eufemizmima, dubletima i sl.;
2. biranje leksema koje kod sluaoca izazivaju strah, nespokoj ili, suprotno
od toga, sigurnost (neretko govornik posle upotrebe leksema ili reenica
531

3.
4.
5.
6.
7.

kojima izaziva strah i nespokoj kod sagovornika, nudi, kroz izbor jezikih
sredstava, spasenje i sebe kao spasioca ili garanta bolje sadanjosti);
ad hominem imenovanje (govornik povezivanjem odreene linosti sa idejom nastoji navesti sluaoca da odbaci ili ideju ili imenovanu osobu);
nagla promena teme;
ponavljanje bitnih delova govora;
izvinjavanje kad to ne bismo oekivali ili kad se govornik izvinjava za neto to ceo auditorijum zna da nije njegovo delo a sa ciljem nabrajanja ili
skretanja panje na ono to je oponent uinio a nije bilo dobro;
pauze u govoru su se pokazale kao bitno sredstvo za naglaavanje delova
koji su izreeni ili slede ili iskazivanja neslaganja sa onim to je oponent
izrekao, i tako dalje.

Ironija, intonacija, kao i neverbalna komunikacija su se pokazali kao vani


elementi manipulacije, a naroito sa razvojem medija kao to je radio ili televizija.
Razvoj medija je uticao na poveanje interesovanja za pripremu i analizu celokupnog medijskog nastupa govornika jer je postalo jasno da je i neverbalna komunakcija bitan element manipulacije u celosti.
Manipulacija jezikom i ideologija u jeziku su dve strane jedne medalje, a negde izmeu, balansirajui izmeu njih, smestio se politiki jezik. Za svaki politiki
govor se stoga moe rei da je, u nekoj meri, manipulativan i ideologizovan.
Termin jezik i ideologija ili ideologija u jeziku se kao takav javlja, osim u
lingvistici, i u drugim naunim disciplinama (antropologija, sociologija, retorika i
sl.). Ponekad je ta veza meu njima obeleena veznikom i, a ponekad veznikom
ili, to sutinski menja nain posmatranja njihovog meusobnog odnosa, uticaja,
znaaja, pozicije posmatranja.
U anglosaksonskoj literaturi susreemo i termine linguistic ideology i language ideology definisane kao: Set of belives about language articulated by users as a
rationalization or justification of perceived language structure and use (Woolard,
1994: 3).
Ovakav jezik je optereen frazama, reenicama koje se ponavljaju iz govora u
govor, a manje-vie su iste kod razliitih govornika pripadnika iste politike grupe,
i lak je za identifikaciju. Primera za ovakav govor ima svuda, u svim vremenima,
u svim politikim sistemima. Setimo se samo govora politiara iz doba socijalizma
u Jugoslaviji (samoupravna zajednica, radni ljudi i graani, uvajmo bratstvo i jedinstvo kao zjenicu oka svoga i sl.). Ideoloki jezik neke ideologije nastaje i nestaje
sa njom ili sa njenim poklonicima. Tragovi ideolokog jezika, za koje smo naveli
primere, identifikuju se i danas, posebno kod starije populacije.
Dobar govornik bi trebalo svoj govor da rastereti uobiajenih fraza i da kroz
druge elemente jezike strukture plasira sopstvene ideoloke stavove, ili grupe kojoj
pripada, koristei pri tome neke druge tehnike koje pripisujemo manipulaciji. Kao
to vidimo ova dva fenomena mogu da se javljaju odvojeno, kada je efekat slabiji
(posebno ideologije), ili zajedno.
532

Najekstremniji oblik masovne jeziko-ideoloke manipulacije je propaganda


koja najplodnije tlo za razvoj nalazi u ratnim prilikama. Znaajni razvoj propagande
vezuje se za Prvi i Drugi svetski rat. Poznata je snaga propagandne mainerije Treeg Rajha koja je imala veliki uticaj na sopstveno javno mnenje (njihov uspeh je bio
gotovo neznatan kada su u pitanju efekti koje je ostvarivala kod saveznika).
Propaganda je bila oruje u borbi i u Vijetnamu, Panami, Bliskom Istoku, Japanu, na Kosovu, nekad sa vie, a nekad sa manje uspeha. Za propagandu su se upotrebljavali leci, razglas, plakati a danas su tu i sve mogunosti koje prua razvoj novih
tehnologija (drutvene mree, mejling grupe, SMS i sl.). Propaganda ima nemereljivo vie efekta ako se javlja u kombinaciji sa nekim drugim medijumima (slikom, crteom i sl.). Pri propagandnoj delatnosti treba uzeti u obzir i kulturu, obiaje, navike
onih kojima je upuena i onih kojima se upuuje da ne bi proizvela efekat suprotan
onome koji se eli (kao to se desilo sa amerikim propagandnim lecima u Iraku).
Koliki je znaaj propagande, posebno u ratnim sukobima, vidi se, osim iz istorijskih primera, i iz toga to neke savremene vojske imaju centre za razvoj propagandnih tehnika i obrazovanje kadrova.
Propaganda nije po sebi nuno negativnog predznaka (npr. kada vodi ka ostvarenju pozitivnih ciljeva). Ona moe biti i selektivna, kada se auditorijumu nude delovi tanih informacija, ili tzv. crna, kada se plasiraju potpuno netane informacije.
Bilo kako bilo, jezika manipulacija je smiljena upotreba jezika i jezikih
sredstava sa ciljem kontrolisanja. Ako jeziku manipulaciju posmatramo striktno
pragmatiki onda bismo mogli rei da se ona svodi na upotrebu indirektnih govornih
inova sa fokusom na njihov perlokucioni efekat i kao takva omoguava uspenost i
daje mo politikom jeziku, ideologiji i propagandi.
Da bi manipulacija jezikom bila uspena mora uzeti i obzir socijalno okruenje. Jezik u odreenom socijalnom okruenju, u odreenom trenutku, ostvaruje
odgovarajue veze sa moi. Mo i jezik mogu da stupaju u dve osnovne veze te tako
mo jezika moemo podeliti u dve osnovne grupe:
1. influentna,
2. instrumentalna.
Influential power inclines people either to behave in certain ways or make
people adopt opinions/attitudes without obvious force on them. It operates in such
social spheres as advertising, culture, media and politics....
Instrumental power is exlicit power, which is imposed by the state, by the
laws and conventions of this state and by the institutions and organizations we work
for. Instrumental power operates in such social spheres as bussines, education and
various types of managment... (Rozina & Karapetjana, 2009: 113).
Razlika izmeu njih je to kod drugog tipa postoji mogunost da neko na relaciji govornikauditorijum snosi neke vrste konsekvenci dok to nije sluaj, bar ne
direktnih posledica, u prvom tipu.
Ukoliko malo paljivije razmotrimo jezik politike, u odnosu na ova dva tipa
moi, doi emo lako do zakljuka da ona moe u sebe, u odreenom sluaju, da
533

ukljui oba tipa. Ubeivanje i posledice ukoliko ne budemo ubeeni ali to je izuzetno redak sluaj.
Jezik politike, da bi ostvario svoju manipulatorsku ulogu, obilato se koristi
nekim jezikim sredstvima kao to su:
-- presupozicije,
-- metafora,
-- imlikature,
-- ponavljanja,
-- eufemizam,
-- zamenice,
-- pravilo broja tri,
i tako dalje.
Presupozicija (=pretpostavka) je u nauci usvojen termin kojim se ukazuje na
onaj spoznajni podatak ije prisustvo u svesti komunikativnih partnera prethodi njihovim iskaznim radnjama, to ini podrazumljivim da informativna oformljenost
nije zavisna od obavetajne sadrine iskaza.
Za tzv. implikaciju (=podrazumevanje) vai tano suprotno. naime, informativna datost na koju se odnosi ovaj termin primenjuje iskrsava u ovekovoj svesti
kao svojevrstan spoznajni odjek na ono to je iskazom saopteno (Ivi, 2007: 1).
Implikature omoguavaju politiarima da auditorijumu prenese neke informacije, poruke indirektno.
Metafora kao poreenje su este u govoru tako da ih esto i ne primeujemo
ali one vre svoju manipulativnu ulogu upreujui situacije, ljude sa nekim, u svakodnevnom govoru, nepovezivim pojmovima i tako doprinose uniavanju ili izvrgavanju ruglu politikih oponenata. One nam omoguavaju i da apstraktne stvari
konkretizujemo kroz metaforini primer.
Eufemizmi mogu biti pomono sredstvo za umanjivanje uspeha politikih
oponenata. Eufemizmi u kombinaciji sa ironijom izazivaju suprotan efekat.
Pravilo broja tri podrazumeva povezivanje po tri pojma u jednom segmentu
govora, npr. kultura, zdravstvo i mladi su naa najvea briga.
Ponavljanja su esta u politikom govoru. Ponavljaju se pojedinane lekseme,
sintagme pa i cele reenice, npr. posao, posao, posao ili i ako je neko mislio da emo
odustati od reformi, i ako je neko mislio da e nam stati na put, i ako je neko mislio
da Srbija nema snage... i sl.
Upotreba odreenih zamenica u odreenom kontekstu moe biti veoma efektno sredstvo skretanja panje, poistoveivanja, isticanja odgovornosti pa i moi.

3. Zakljuak
Osnovni, ili bar jedan od osnovnih, ciljeva analize politikog diskursa jeste dokazati njegovu manipulatornu ulogu i dosei odgovore kako izbor jeziki sredstava
postie odgovarajui efeket.
534

Sasvim je jasno da se za ostvarenje ciljeva politikog govora ili diskurs koriste


svi nivoi jezike strukture od leksike do pragmatike.
Videli smo da su jo antiki Grci bili svesni uloge i moi jezika u manipulatorne svrhe te su zbog toga u kolama izuavali retoriku. Nesmanjeno interesovanje za
upotrebu jezika kao oruja vlada i danas.
Ranih 80-ih godina prolog veka naglo poinje da se budi interesovanje za
politiki diskurs i njegovu analizu. Pristup analizi ovog tipa diskursa u poetku je
veinom bio deskriptivan a tek potom kritiki (van Dijk).
Prouavanje politikog diskursa, uostalom kao i bilo kojeg drugog diskursa,
ukljuuje u sebe i niz analitikih metoda. Analitike metode nam omoguavanju
odvajanje isto politikog sadraja od lingvistikog konteksta.
Bez obzira na to o kojoj vrsti pristupa se radi, od krucijalne vanosti je da
se pronae dobar balans izmeu isto lingvistike analize i isto politike analize
diskursa.
Od 90-ih godina u porastu je trend povezivanja politikih, sociolokih i lingvistikih dostignua u jednu, jedinstvenu analizu politikog diskursa (Fairclought,
Wodak). Analizi politikog diskursa treba prii na takav nain da se lingvistiki pristup ne utopi u socioloke ili, pak, politike analize, a da se pri tome ne izuzme
socijalno-politiko okruenje i stvarnost.
Lingvistiku ne zanima puki politiki sadraj niti analiza politikih stavova i
ideja iznesenih u govoru kao ni socijalne posledice i uticaji koje e neki govor imati
po drutvo, ve izbor lingvistikih sredstava, njihova upotreba i nain na koji oni
pomou govorniku pri ostvarenju linih ili kolektivnih ciljeva odreenog politikog
subjekta.
Lingvistiku jedino zanima nain na koji se gradi poruka, iznose i brane stavovi, upotrebljavaju odreeni delovi jezike strukture sa ciljem menjanja miljenja,
stavova ciljne grupe a u skladu sa ciljevima i potrebama govornika, ili grupe kojoj
pripada te centralno mesto u analizi politikog diskursa, sa stanovita nauke o jeziku,
pripada ulozi jezike strukture u izgradnji politike poruke i u postizanju politikog,
manipulativnog, efekta.

Literatura
Aristotel. (1997). Retorika 13. Novi Sad: Svetovi.
Austin, J. L. (1962). How to do things with words. London: Oxford University Press.
Avram, M. (1987). Umjetnost govora. Sarajevo: Poslovna zajednica profesionalnih pozorita Bosne i Hercegovine, Akademija scenskih umjetnosti.
Beard, A. (2004). The Language of Politics. London: Routledge.
Bernstajn, B. (1979). Jezik i drutvene klase. Beograd: BIGZ.
Brozovi, D. (1970). Standardni jezik. Zagreb: Matica hrvatska.
Bugarski, R. (2005). Jezik i kultura. Beograd: igoja tampa.
535


Bugarski, R. (1984). Jezik i lingvistika. Beograd: Nolit.
Bugarski, R. (1986). Jezik u drutvu. Beograd: Prosveta.
Bugarski, R. (2002). Nova lica jezika. Beograd: igoja.
Bourdie, P. (1991). Language and Symbolic Power. Cambridge: Polity.
Cameron, D. (2005). Verbal Hygiene. London: Routledge.
Conley, J. M. and OBarr, W. M. (1998). Just Words: Law, Language, Power. Chicago:
The University of Chicago Press.
Diamond, P. (1995). Status and Power in Verbal Interaction: A Study of Discourse in a
Close-knit Social Network. Amsterdam: Benjamins.
Dijk van, T. A. (2004). Text and Context of Parlamanetary Debates Cross-Cultuaral Perspectives on Parlamentary Discourse. Amsterdam: Benjamins.
Dijk van, T. A. (1995). Power and News Media: Political comunication in Action. Cresskill: Hampton Press.
orevi, T. (1988). Komunikacija i vlast. Beograd: Mladost.
Eldman, M. (1977). Politics as Symbolic Action. New York: Academic Press.
Eldman, M. (1977). Political Language. New York: Academic Press.
Eldman, M. (1988). Constructig the Political Spectacle. Chicago: University of Chicago
Press.
Fairclough, N. (1992). Discourse and Social Change. Oxford: Blackwell.
Fairclough, N. (1992). Critical Language Awareness. London: Longman.
Fairclough, N. (1995). Critical Linguistis. London: Longman.
Fairclough, N. (1989). Language and Power. London: Longman.
Gross, A. (1990). The Rhetoric of Science. Chicago: University of Chicago.
Ivas, I. (1988). Ideologija u govoru. Zagreb: Hrvatsko filozofsko drutvo.
Ivanji, I. (1953). Razgovori o vetini govrnitva. Novi Sad: Bratstvo jedinstvo.
Pupovac, M. (1990). Politika komunikacija. Zagreb: Avgust Cesarec.
Pupovac, M. (1990). Politika komunikacija: Prologomena teoriji politike komunikacije.
Novi Sad: Knjievna zajednica Novog Sada.
Pupovac, M. (1986). Lingvistika i ideologija. Novi Sad: Knjievna zajednica Novog Sada
ipka, M. (2006). Jezik i politika: sociolingvistike analize. Beograd: Beogradska knjiga.
kiljan, D. (1998). Javni jezik: pristup lingvistici javne komunikacije. Beograd: igoja
tampa.
Ivi, M. (2007). Informativne uloge presupozicija i implikacija dokumentovane srpskim
jezikim faktima. Junoslovenski filolog LXIII, 16.
Rozina, G. & Karpetjana, I. (2009). The Use of Language in Political Rethoric: Linguistic
Manipulation. Dostupno na: http://www.scribd.com/doc/129564514/The-Use-ofLanguage-in-Political-Rhetoric http://www.ifla.org/IV/ifla71/Programme.htm [10.
12. 2013.].
Woolard, K. A. and Schieffeln, B. B. (1994). Language Ideology. Dostupno na: https://files.
nyu.edu/bs4/public/Bambi--Website_Assets/BBS%20PDFs/annurev.an.23LangID.
pdf [10. 10. 2013.].
536

Jelena Vojinovi Kosti

language and manipulation


Summary Manipulation of public communication language is used for achiving some
personal or group goals. Language manipulation, therefore ideas, attitudes, emotions,
goals, is the basis of any political action from the Ancient Greece and Rome until now.
Language manipulation s now refined and less recognizable then it was earlier periods
of history. It is based on weaknesses, emotions, needs, etc. Of those who are the target
of manipulation, as well as on the authority or social status of the manipulator. Adequate language manipulation opens the waz to power of any kind over a particular person
or group. In this paper we will briefly look at the historical roots of manipulation, its
significance and some of the best known techniques of language manipulation.

537

Marta S. Mitrovi
Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet
Ivana R. Milovanovi

UDK 82-992
659.131.7:070

PUTOPIS U VRTLOGU POTROAKOG


KONZUMERIZMA: OD NOVINARSKO-PUBLICISTIKOG
ANRA DO REKLAMNOG SADRAJA
Saetak: Putopis, anr koji lepotu svog izraza pronalazi na mei novinarskog i literarnog izraza danas se sve ee prepoznaje kao novinarsko-reklamni hibrid. Premda je
na marginama u dnevnoj tampi, svoje mesto u anrovskom sazveu ipak pronalazi
onda kada postane dobro eksploatisana rtva komercijalizacije. Iako je Zakonom o
oglaavanju jasno definisana prepoznatljivost oglasne poruke uz zabranu meanja sa
porukama neoglasnog tipa, dnevni listovi u Srbiji se o zakonske regulative esto ogluuju. Meanjem ovog anra sa reklamnim sadrajima novine veto manipuliu svojim
itaocima. Predmet ovog istraivanja je manipulativno oglaavanje posredstvom putopisa. Konkretno bie istraivani putopisi kao reklamne poruke oglaivaa, a posebna
panja bie usmerena na potovanje zakonskih odredbi i obeleavanje reklamnih sadraja. Istraivanje je bazirano na pet dnevnih listova: Politka, Danas, Veernje novosti,
Blic i Kurir, praenih u periodu od mesec dana (3. jun 3. jul 2013. godine).
Kljune rei: manipulacija, putopis, dnevne novine, reklama, oglaavanje

1. Uvod
Drutveno-politika zbivanja u Srbiji poslednjih decenija oekivano su se
odrazila i na sadrinu dnevne tampe, smenjujui autentine forme senzacionalnim,
tabloidnim i politizovanim sadrajima, sa ciljem umrtvljivanja kritike misli i izazivanjem sveopte apatije. Stoga informacije esto bivaju pojednostavljene, iskrivljene, a lini politiki, profitni, bezbednosni, bankarski i drugi interesi proglaavaju
se za opte drutvene (Aracki, Jevtovi, 2011: 165). Da bismo bolje razumeli pojave i procese koji se u medijima odvijaju danas i da bismo mogli da govorimo o
aktuelnim trendovima, neophodno je odrediti drutveni kontekst, odnosno sagledati
trenutnu drutvenu atmosferu i promene koje su njeni izdanci. Kao zemlja u tranziciji, Srbija je poslednju deceniju morala da posveti reformskim promenama sistema
koje nisu zaobile ni medije. Meutim, komercijalizacija, tabloidizacija, politizacija,
netransparentno vlasnitvo, meanje drave u upravljanje medijima, neusaglaene
zakonske regulative, ogledalo su medijske scene u Srbiji koja u sebi nosi gorak ukus
538

neuspelih promena. Politike, ekonomske i tehnoloke promene uslovile su smanjenje broja novinara u redakciji s jedne, i poveanu produkciju sadraja, s druge strane,
to ukazuje na to da tranzicija smanjuje broj kreativnih stvaralaca, pa kao posledicu
dobijamo sve veu prisutnost zabave i populizma (Aracki, Jevtovi, 2011: 162).
Piui o istoriji novinarstva, u svojoj istoimenoj knjizi, Gocini je opisuje kao
istoriju generacija od kojih svaka nasleuje prethodnu a da je pritom ne uniti, ve
se s njom preplie (Gocini, 2001: 407). On prepoznaje etiri generacije koje su
obeleile razvoj tampe, od njenog nastanka do danas.
Prva je bila generacija Bendamina Frenklina i Kamija Demulena: slavna generacija politikog novinarstva i revolucija koja krajem XVIII veka, na dve obale Atlantika, lino, svojim listovima, uestvuje u formiranju javnog mnjenja [...] Druga je
generacija Emila irardena, lorda Nortklifa, Dozefa Pulicera i Vilijama Randolfa
Hersta: generacija komercijalnog novinarstva [...] Trea je generacija Voltera Lipmana, Roberta Kape, Boba Vudvorda i Karla Bernstajna: generacija odgovornog novinarstva, obeleena sukobom izmeu uloge sredstva i garanta prava na informisanje
i logike prava na informisanje i logike privatnog profita sve veih i monijih multinacionalnih medijskih oligarhija. Krajem XX veka pojavljuje se etvrta generacija:
generacija globalnog novinarstva i svetske komunikacije (Gocini, 2001: 407).

Sumirajui navedene generacijske odlike moglo bi se zakljuiti da dananja


generacija zapravo predstavlja skup svih navedenih karakteristika. Borba za politiko novinarstvo je danas moda vie nego ikada izraena, upravo zbog ekspanzije
komercijalnog novinarstva koje sputava naelo novinarske odgovornosti. Globalizacija, s druge strane, donosi nesluene mogunosti organizovanja multinacionalnih
oligarhija, voenih iskljuivo profitom, u ijim su rukama vodei svetski mediji.
Upravo u tom kontekstu trebalo bi razmatrati status novinarske profesije i novinarstva uopte. Tehnoloke inovacije jesu promenile formu tampanih medija, odnosno
njihov pojavni oblik, ali znaajnije posledice trebalo bi potraiti u promeni sadrine
medija koji svoje itaoce radije tretiraju kao konzumente nego kao publiku.
Uplitanje reklamnih elemenata u novinarske anrove i stvaranje reklamno-novinarskih formi pitanje je koje emo razmatrati u ovom radu. Prikriveni oglas korisnik (medijski naslovnik) proita (poslua, pogleda), kao da se radi o novinarskom
sadraju. Prema sadraju ne uspostavlja ve unaprijed onu distance koja je vana kod
prihvaanja oglasnog sadraja, nego zauzima stajalite da sadraju moe verovati
(Milosavljevi, 2005: 64). Naime, kada itajui putopis dobijete i otvorenu ponudu
neke turistike agencije, ili shvatite da klasinog putopisa nema na stranicama samih
novina ve iskljuivo u oglasnim dodacima, postaje jasno da je putopis pre dobro
eksploatisana rtva komercijalizacije nego anr kakav je izlazio iz Andrievog pera.

2. Putopis kao novinarsko-publicistiki anr


Svojom strukturom najsloeniji, rezervisani za novinare sa iskustvom i srcem
u olovci, sigurno najkreativniji, beletristiki anrovi oduvek su imali posebno mesto
539

u novinarskoj profesiji. Specifinim stilom, kompozicijom i nainom pripovedanja,


ve na prvi pogled drugaiji od ostalih anrova, predstavljaju svedoanstvo i dokument o vremenu, mestima, ljudima, koje su u svojim redovima ovekoveili. Lepravim reenicama koje su autentini izraz autora, ne izmiu objektivnosti, a ipak u sebi
sadre notu subjektivnosti, sadre nit koja ih povezuje sa literarnim izrazom. Na pola
puta od novinarstva ka knjievnosti nalazimo i putopis, anr koji odie umetnikim
doivljajem, dok nosi informaciju o nekim udaljenim predelima, ljudima, kulturama.
Ljudi su oduvek eznuli za spoznavanjem udaljenih predela, a isto tako su
oduvek imali potrebu i da iskustvo doivljenog prenesu na papir i ispriaju priu o
neobinostima koje su na putu doiveli. Njihovi zapisi ostali su kao trag u vremenu,
zapis o kulturi koja nikada nee biti zaboravljena. O tome svedoe brojni putopisi
trgovaca, sluajnih putnika, avanturista, koji su prenosili glasove o krajolicima, obiajima, ljudima koje su tokom svojih puteestvija sretali.
Dobar putopis vodi itaoca na destinaciju na kojoj nije nikada bio, upoznaje ga
sa predelima koje moda nikada nee neposredno videti, ali e oseati kao da je spoznao samu duu opisanog mesta. Putopis je nain da se neposredna stvarnost ulepa, odnosno zaini ako nikako drugaije, onda tako to se bei od nje. Estetika se
uspostavlja kao privilegovani nosilac metafizike istine i kao zamena za manjkavosti
datog trenutka i mesta (vremena-prostora putovanja) (Gvozden, 2012: 254). ivoti
putopis prepoznaje kao slobodno, umetniko transponovanje doivljenog, protkano
pievim osvrtima na savremena i prola zbivanja ili struan opis vienih dogaaja i
pojava i sl. (ivoti, 1993: 145).
Analizirajui ovu formu novinarsko-knjievnog izraavanja, Slavkovi posebno istie konstataciju da u putopisu autor paralelno prikazuje i predmete oko sebe
ali i samog sebe, a kao jednu od bitnih karakteristika svih putopisa, bez obzira na
vrstu, istie da oni imaju jednu celinu i to i u geografskom, avanturistikom ili
misaonom pogledu dogaaj i misao moraju, pri tom, da budu u direktnoj vezi sa
podnebljem kroz koje autor prolazi (Slavkovi, 1981: 305).
Na tom raskru novinarskog i literarnog izraza mnogo je autora ostavilo deo
sebe; sa ciljem da dotaknu tua, pisali su svojim srcem. Iako danas tek ponegde vidimo taj udnovati spoj, vraanjem u zlatno doba literarnog urnalizma, moemo se,
bar na kratko, osetiti delom nekog minulog vremena. Zapisani pre jednog ili dva veka,
redovi novinara knjievnika ne gube na aktuelnosti, tavie, kako vreme protie njihova ostavtina dobija na vrednosti. Mnogo je mladih ljudi ulo u novinarske vode sa
eljom da piu ove popularne anrove, ali je isto tako bilo i mnogo onih koji su, iako
im novinarstvo nije primarna profesija, svoju najveu slavu doiveli piui putopise,
reportae, crtice, feljtone. Pisacnovinar ili novinar-pisac? Teko je precizno definisati,
jo tee i najfinijim skalpelom razgraniiti one talentovane sijamske blizance koji su
novinarskoj profesiji donosili presti, uvaavanje i nezaborav, a literaturi toliko prieljkivanu tiranost (Todorovi, 2011: 24). Osvrt na istoriju novinarstva u Srbiji daje nam
uvid u mnogobrojne pisce koji su svoju profesiju utemeljili piui za novine. Meu
najee pominjanim autorima koji su dali ogroman doprinos naem novinarstvu, su:
Dimitrije Davidovi, Ljubomir Nenadovi, Jovan Jovanovi Zmaj, Vasa Pelagi, Laza
540

Kosti, Petar Koi, Jovan Dui, Dobrica osi, Branko opi, Milovan ilas i mnogi drugi. Svi pomenuti autori, ali i mnogi drugi koji u ovim redovima nisu pobrojani,
ostavili su neizbrisiv trag u novinarstvu. Takoe, poznato je da su iza Miloa Crnjanskog i Stanislava Vinavera ostali tomovi putopisnih reportaa, a u periodici su se esto
oglaavali i Rastko Petrovi, Rade Drainac i Stanislav Krakov. Putopise ili putopisne
reportae pisali su bezmalo svi akteri na knjievnoj sceni, od Jovana Duia, Marka
Cara, preko Isidore Sekuli i Jelene Dimitrijevi, do Marka Ristia, ivka Milievia
ili Dragie Vasia (Gvozden, 2012: 250). Sva ova imena ostavila su za sobom dela
vrhunske dokumentarne, ali i umetnike sadrine, a mnoga od njih s pravom mogu
nositi epitet neprocenjive kulturne batine.
Meutim, voeni logikom trinog kapitalizma tampani mediji danas autentine beletristike anrove esto zamenjuju profitabilnim sadrajima ili ih veto koriste u reklamne svrhe. Stoga ne iznenauje injenica da su u potroakom drutvu
novine postale tesne za tekstove koji ljudskom priom razotkrivaju dostignua i probleme obinog oveka (reportae) rasplamsavajui arite drutvenih problema, ali
i za one koji svojom sadrinom informiu, edukuju, priajui o istoriji, geografiji,
znamenitostima, hrane duhovnost i razum (feljtoni, putopisi).

3. Manipulativna funkcija prikrivenog oglaavanja


Prikriveno oglaavanje u informativnim medijskim sadrajima oznaava svaki
promotivni oglas, znak i informaciju koji se prikazuju kao novinarski prilog ili
tekst ili kao dio novinarskog teksta odnosno priloga. To je vrsta promidbe u
kojoj izvor poruke nije oznaen, ve prikriven. Sama poruka je maskirana u
obliku novinarskog priloga utiskanom ili elektronikom mediju i vizualno se
od drugih novinarskih sadraja ni po emu ne razlikuje (Haramija, 2011: 393).


Zakonom o oglaavanju1, kojim se definie naelo slobode oglaavanja, istinitosti, potpunosti i odreenosti oglasne poruke, a koji je usvojen 2005, u lanu 5. o
naelu prepoznatljivosti oglasne poruke predvieno je da oglasne poruke moraju biti
jasno naznaene kao takve, bez mogunosti meanja sa porukama koje nisu oglasnog tipa. Stoga, meanje novinarskih anrova sa reklamnim sadrajima, bez ikakve
naznake da je re o oglaavanju, premda je to zakonski regulisano, nije nita drugo
do veta manipulacija. Prikriveno oglaavanje za razliku od drutveno odgovornog
ima vei kredibilitet jer se koristi novinarskim tekstom za promociju nekog proizvoda ili vrijednosti, a moe se oekivati kako takav nain predstavljanja ima jai
utjecaj na itatelje od jednoga obinog oglasa. To je ujedno i prvi stupanj manipulacije kad se neka poruka pakira u novinarski tekst (Jurii i dr., 2007: 123).
Takoe, Minhenska deklaracija o pravima i obavezama novinara Evropske zajednice usvojena u Minhenu 1971, kao jednu od dunosti novinara navodi da nikada
ne mea profesiju novinara s profesijom prodavca oglasa ili propagandiste i da odbija
sve direktne ili indirektne naloge oglaivaa. Meutim, dominantna praksa jeste ne1

Dostupan na: http://mtt.gov.rs/dokumenti-2/zakoni/ (poseeno 15.11.2013)

541

potovanje zakonskih odredbi kada je re o oglaavanju: nejasno oznaeni ili potpuno


neobeleeni kao oglasna poruka, ali potpisani, putopisi predstavljaju hibrid novinske i
oglasne poruke. edan od klasinih primjera je kad u novinama itate putopis s nekog
putovanja, a kad doete do kraja teksta i ponete razmiljati o tome kako je vrijeme
da negdje otputujete, u zadnjoj reenici teksta pronaete telefon i adresu tvrtke koja
se bavi organizacijom putovanja. Sluajno? (Jurii i dr., 2007: 120). Takve putopise
bismo mogli nazvati novinarsko publicistik reklamnim anrm.

4. Putopis kao reklamni sadraj analiza dnevnih novina


Danas, Politika, Veernje novosti, Blic i Kurir
U istraivanje se krenulo sa tezom da putopis gubi svoje osnovne karakteristike, prestajui da bude klasini novinski anr i sve vie poprima reklamne elemente.
Ima novinarski naslov, esto je potpisan, ima strukturu hijerarhije vanosti poput
novinarskog priloga, za razliku od oglasa u njemu nema znake tvrtke, slogan, itd.
(Haramija, 2011: 395). Shvaen na taj nain ovaj anr je u funkciji reklamiranja
odreenih destinacija, uglavnom onih egzotinih; pojavljuje se mahom u dodacima koji su reklamnog karaktera, na stranicama koje donose podatke o turistikim
organizacijama, a ponekad i u samom tekstu poziva na putovanje, jer je teta ne
posetiti pomenutu destinaciju. Razlog tome je to to su zaposleni u tampi pronali
odlian nain za eksploataciju putopisa u komercijalne svrhe, odnosno u cilju zadovoljenja jednih od oglaivaa turistikih agencija. Uzevi u obzir sve karakteristike
takvih putopisa jedino ispravno je uvrstiti ih u deo reklamne propagande.
Komparativnom analizom sadraja pet dnevnih novina: Politika, Danas, Veernje novosti, Blic i Kurir, u periodu od 3. juna do 3. jula 2013. godine (ukupno 151
primerak), nastojalo se utvrditi da li se putopis preteno javlja kao reklamni sadraj
i da li je kao takav oznaen u skladu sa zakonom. Ovi dnevni listovi odabrani su,
pre svega, zbog razlike u kvalitetu sadraja koje nude, zbog itanosti, a samim tim i
najveeg uticaja na novinsku publiku u Srbiji.
Ukoliko samo predoimo podatak da je u periodu analize u svih pet novina markirano pedeset i tri putopisa, moda bi naglom reakcijom na tu injenicu mogli zakljuiti da to i nije zanemarljiv broj. Meutim, detaljnijom analizom svakog od tih
putopisa dobijamo uvid u znatno drugaiju realnost. Naime, za samo tri putopisa moemo sa sigurnou tvrditi da su autentian izraz potpisanog autora i u svakom smislu
rei novinarsko-publicistiki anr. Jedan takav putopis objavljen je u Politici, jedan u
Veernjim novostima, dok je jedan svoje mesto pronaao na stranicama Blic magazin
(dodatak Blica). Iz toga proizilazi zakljuak da je ak pedeset putopisa bilo u funkciji
reklamiranja neke egzotine destinacije, pri emu su, esto i neskriveno, tik uz tekst
objavljivane reklame pojedinih turistikih agencija. Ono to vie zabrinjava jeste podatak da je od tih pedeset putopisa koji su bili u formi reklame, samo jedan oznaen
kao reklamni dodatak (Zemlja istorije, kulture i prirode objavljen 20. juna u novinama
Danas) sa naznakom turizam u zaglavlju, i nepotpisan. Svi ostali putopisi, ukoliko
542

ih tako moemo nazvati, objavljeni su bez potovanja Zakona o oglaavanju, sa nejasnom naznakom ili potpuno neoznaeni kao deo turistike ponude.
4.1. Danas
Specifikum dnevnog lista Danas, a kada je o reportaama (putopisnim) i putopisima re, jeste to to se na poslednjoj stranici u svakom broju objavljuju putopisi
i putopisne reportae italaca. Naime, takva praksa mogla bi se nazvati nagradnom
igrom, ali i nesumnjivom reklamom, s obzirom na to da turistika agencija Kon Tiki
Travel svakog meseca nagrauje najboljeg autora putovanjem.
Meutim, ukoliko zanemarimo injenicu da je veina italaca pisala svoje tekstove sa eljom da osvoji nagradno putovanje, i injenicu da iza svega toga stoji
reklama turistike agencije, veina tekstova moe se posmatrati kroz prizmu putopisa ili putopisnih reportaa, nesumnjivo odlino napisanih. Upravo zbog toga smo
prilikom analize uzeli u obzir i putopise sa poslednje strane. U jednom od njih: Na
putu do nedostinog (slika 1), objavljenom 1. jula, autor Branko deri pie:
Kreemo se nekadanjim ulicama Vavilona. Dok misao zalazi u zamraeni lavirint vavilonske prolosti, baklja elje za spoznajom osvetljava joj put. Na poetku, i to ve 4.000 godina, stoji mona figura Hamurabija koji u rukama dri prvi
pisani zakonik u istoriji. Smenjuju se, zatim, periodi ubrzanog razvoja i strane
vladavine; grad je ruen skoro do temelja i ponovo podizan, ostajui, meutim,
simbol napretka zemlje izmeu dvaju veka.

Putopis Starac i sipac (objavljen 27. juna) Esad Kuevi zapoinje na sledei nain:
abren. Selo na peterskom krovu. Usred samara, od kamenjara. Na vetrovitoj
tromei Sjenice, Tutina i Novog Pazara. Tamo gde vekovima i decenijama odzvanja vreme. Mimo vremena. Prohujalo i omeeno. Gluvim umama u kojima
se za as posla, zgusne mrak, da zaledi meseinu.

Slika 1. Putopis itaoca Na putu do nedostinog

Odlomke iz dva odabrana putopisa predstavili smo u radu kako bismo pribliili
nae dvoumljenje kada je re o hipotezi koja se tie putopisa kao reklame. Sa jedne
strane, svaki od putopisa i putopisnih reportaa koji su delo italaca, nesumnjivo
u sebi nosi sve elemente pomenutih anrova i ogledalo su talenta njihovih autora.
Meutim, ono to se kosi sa naelom o putopisu kao takvom jeste cilj sa kojim su
543

napisani, a potom kao takvi i objavljeni. Upravo zbog toga to su ovi tekstovi objavljeni kao deo nagradne igre, ali i zbog neskrivene reklame koja stoji tik uz naslov
putopisa i putopisnih reportaa, bilo bi neozbiljno analizirati ih mimo tog konteksta
kao celine. Dakle, bar jednim svojim delom, u ovom sluaju ne samom sadrinom,
ali svakako ciljem i funkcijom, ove putopise moramo posmatrati kao deo ire reklamne propagande pomenute turistike agencije.
Pored putopisa objavljenih na poslednjoj stranici, markiran je jo jedan putopis u
sklopu dodatka Bussines Dialogue. Putopis Zemlja istorije, kulture i prirode objavljen (20.
juna) bez potpisa autora, sa naznakom turizam u zaglavlju, ujedno je i jedini markirani putopis koji je propisno oznaen kao reklamni sadraj, u skladu sa naelima dunosti
Minhenske deklaracije i uz potovanje Zakona o oglaavanju, lana 5. Shodno tome da
je pomenuti putopis oznaen kao oglas turistike agencije, svakako se ne moe uvrstiti u
putopis kao klasini novinski anr, ve e se pre posmatrati kao deo turistike ponude; pa
opet, ovog puta bez premiljanja, ovaj putopis emo uvrstiti u reklamni dodatak.
S obzirom na predoene rezultate nae analize, bez pogovora je potvreno da
putopis sve vie poprima odlike reklamnog sadraja. Egzistirajui na marginama
ak i ozbiljne tampe, putopis svoje mesto nalazi u reklamnim dodacima, stranicama
rezervisanim za putovanja, turizam i oglasni prostor turistikih agencija.
4.2. Politika
U periodu analize u Politici je markirano esnaest putopisa, od toga samo jedan
na stranicama samog lista: arm Evrope u Americi (17. jun, str. 2), koji je specijalno
za ovaj list napisao B. Senii. Samo bi se za pomenuti putopis moglo sa sigurnou
tvrditi da nije podlegao komercijalizaciji i da nije napisan sa namerom da Montreal
izreklamira. tavie, tekst je autentian sa jakim peatom autora. Donosei osnovne podatke o gradu, autor u prvom licu opisuje svoje putovanje:
U ameriki Pariz, kako popularno zovu Montreal, krenuli smo prvim vozom
rano ujutru. ekalo nas je pet sati vonje do 550 kilometara dalekog Montreala,
u najveoj kanadskoj provinciji Kvebek (velika kao skoro tri Francuske) [...]
Grad se polako sputa od brda Mon rojal ka luci i to mu daje poseban arm. Sa
Mon rojala po lepom vremenu se prua nezaboravan pogled na iru okolinu i
ue reke Otave u Sent Lorenc (slika 2).

Slika 2. Putopis arm Evrope u Americi


544

Ve u uvodu autor nam daje na znanje da e putopis pratiti putovanje kroz


ameriki Pariz. Dalje u tekstu niu se opisi predela koje autor vidi, uvek dopunjeni
nekim geografskim ili istorijskim podacima, koji ire informiu. Meutim, Senii
to ne ini turo, reajui godine i imena reka, institucija, ve ih tek usput pomene,
ne dozvoljavajui da pukim informacijama sputa lepotu svog izraza. Sam kraj autor
seni linim utiscima, nagovetavajui odlazak iz Montreala:
Posle dva dana, prepuni utisaka o jednoj drugoj Kanadi na frankofoni nain,
krenuli smo vozom ka zahuktalom Torontu. Utonuo u svetla pvog sumraka, Montreal nas je oarao evropskim armom u Americi.

Ostali markirani putopisi nali su se na stranicama raznih Politikinih oglasnih


dodataka. Premda neki od putopisa na ovim stranicama na prvi pogled zaista deluju
kao isto novinska beletristika forma koja bez skrivenih namera govori o lepoti pojedinih predela, ono to razuverava jesu, pre svega, reklamni prostori na tim istim stranicama posveeni turistikim agencijama. Stoga ni za jedan od tih putopisa ne moemo
sa sigurnou tvrditi da su autentan doivljaj autora potpisanog ispod teksta.
Od esnaest markiranih putopisa u Politici samo jedan naao se na stranicama
samog dnevnog lista, a ne u oglasnim dodacima poput Putovanja ili Magazina, to
nedvosmisleno potvruje tezu o putopisu kao preteno reklamnoj novinskoj formi;
posmatrano u irem kontekstu pokazuje da i ozbiljni dnevni listovi posru pred naletom komercijalizacije.
4.3. Veernje novosti
Tokom analize u ovom dnevnom listu markirano je deset putopisa, od kojih
samo jedan na stranicama samog dnevnog lista, dok se ak devet nalo u dodatku
Turist, koji izlazi etvrtkom.
Putopis uvar srpske istorije, autora S. Popovia, (objavljen 10. juna na 15.
stranici) vodi nas do apca:
Namernika e abac doekati savreno okupan i upeglan, upravo onako
kako su nekad gradovi doekivali posetu najveeg sina naroda i narodnosti...
Ali, ovde to nije vanredna pojava ve nain ivota. U prelepoj peakoj zoni, ne
kraoj od beogradske Knez Mihailove, niu se otmena zdanja negdanjih abadija, apotekara, lekara, mesara.

Tako autor zapoinje priu o uvaru srpske istorije, niui nadalje opise grada dok nas vodi kroz abake ulice. To je ujedno i jedini putopis objavljen u Novostima u periodu analize, za koji sa sigurnou moemo tvrditi da nije reklamnog karaktera. Ostali putopisi su nesumnjivo deo reklamne propagande turistikih agencija,
premda nisu kao takvi naznaeni, stranice na kojima su objavljeni (oglasni dodatak
Turist) dovoljno govore u prilog tome. Kao i u sluaju prethodna dva dnevna lista,
dominantna praksa je nepotovanje zakonskih odredbi kada je re o oglaavanju:
nejasno oznaeni ili potpuno neobeleeni kao oglasna poruka, ali potpisani, predstavljaju hibrid novinske i oglasne poruke koji snagu manipulacije crpi upravo iz
nejasno definisane funkcije takvih novinskih formi.
545

4.4. Blic
U Blicu je markirano osam putopisa od kojih nijedan nije pronaao svoje mesto
na stranicama samog dnevnog lista, ve je sedam objavljeno u dodatku Turizam koji
izlazi utorkom, a jedan u dodatku Blic magazin koji izlazi nedeljom.
Taj podatak nam dovoljno govori o posrtanju ovog anra pred naletom komercijalizacije, kao i o njegovoj sadrini koja se, objavljena na tim stranicama, nikako
ne moe posmatrati van konteksta reklame, premda je, kao to je sluaj i sa prethodno analiziranim novinama, Zakon o oglaavanju ostao uglavnom neprimenjen.
Primera radi, putopis Magino ogledalo tri kontinenta (objavljen 4. juna u dodatku
Turizam, str. 3) propisno potpisan od autora, na prvi pogled ne nagovetava svoju
reklamnu funkciju:
Usidrio se na beskraju tirkiznog Mediterana izmeu tri kontinenta da bi od svakog poprimio poneto: kosmopolitski duh Evrope, smiren azijski nain ivota
protkan tradicijom, afriki vru vetar i mnotvo palmi... Krit jednako drevan
koliko i savremen, toliko privren tradiciji i jednako toliko okrenut budunosti,
tako privlaan i ekscentrian, uurban i tako prostoduan.

Meutim, posmatrana u irem kontekstu, uloga srdanog opisa Krita dobija sasvim drugu dimenziju. Ukoliko ostavimo po strani to to ve sam dodatak (Turizam)
ukazuje na reklamnu funkciju tekstova objavljenih na tim stranicama i u obzir uzmemo samo stranicu na kojoj je tekst objavljen, prvo to uoavamo jeste nadnaslov
Leto na Kritu sa Kon Tiki Travelom. Dalje, druga polovina stranice u celosti je posveena reklami pomenute turistike agencije, sa istaknutim destinacijama i cenama
letovanja. Stoga, iako sama sadrina teksta ne poziva na letovanje, niti pominje ime
agencije, sasvim je jasno koja je uloga putopisa objavljenog na pomenutoj stranici.
Kada smo na primeru pokazali da nijedan od sedam putopisa u Turizmu ne
moemo posmatrati van reklamnog konteksta, osvrnuemo se i na putopis objavljen
u Blic magazinu.
Ljupki spoj suprotnosti (objavljen 16. juna u Blic magazinu, str. 16) moemo
posmatrati kao putopis bez reklamnih elemenata u sebi. Sam tekst oznaen je kao
putopis u gornjem desnom uglu, sa potpisom autorke (Bojana Aneli), dok je u
nadnaslovu istaknuto da je reporter Blica bio u mestu o kome pie (Blic magazin u
Atini specifina veza istoka i zapada), to svedoi o autentinosti. I zaista, nigde
u samom tekstu, niti na stranicama na kojima je putopis objavljen nisu istaknute
reklame turistikih agencija, niti se putopisom poziva na obilazak Atine. Stoga bi se
moglo zakljuiti da je njegova jedina funkcija da prikae kolevku evropske civilizacije iz ugla autorke i to na nain na koji je ona neposredno doivela.
Sa markiranih sedam putopisa, od ega je samo jedan osloboen reklamnih
stega, zloupotreba anra u cilju oglaavanja je, kao i u prethodnim analiziranim novinama, vie nego oigledna, to samo potvruje nau tezu o promeni funkcije putopisa, koji iz klasinog novinarsko-publicistikog anra prelazi u hibrid sa oiglednim
elementima reklame.
546

4.5. Kurir
U periodu analize osam putopisa nalo se na stranicama Kurira, nijedan od njih
nije klasini novinarsko-publicistiki anr, ve je pre hibrid koji bismo mogli nazvati
novinarsko-publicistiki-reklamni anr. Putopisi u Kuriru mogli su se nai tek svakog etvrtka, kada i izlazi dodatak Stil putovanja. Na stranicama u pomenutom dodatku,
markirano je svih osam putopisa, koji iako potpisani i iako svojim sadrajem na prvo
itanje ne odaju svoju skrivenu funkciju, iri pogled na stranicu nudi nam imena agencija
i njihove ponude koje nas vode do destinacija opisanih u putopisu. Ipak sam putopis nije
oznaen kao oglasna poruka, a u skladu sa zakonskim odredbama o oglaavanju. Uzevi
u obzir sve karakteristike naznaenih putopisa jedino ispravno je uvrstiti ih u deo reklamne propagande, a time i zvanino potvrujemo hipotezu o novoj funkciji ovog anra,
ali i nepotovanje zakonskih odredbi o oznaavanju oglasnih sadraja.
Premda je Kurir jedan od vodeih predstavnika utog novinarstva u Srbiji,
podaci dobijeni analizom sadrine putopisa objavljenih u njemu nisu iznenaujui.
Kao dnevni list koji u trci za profitom na svojim stranama svakodnevno objavljuje
senzacionalistike i populistike tekstove, ne udi to zanemaruje etike (i zakonske) norme, a samim tim i drutveno odgovorno oglaavanje zamenjuje prikrivenim
oglaavanjem, manipuliui eljama i potrebama svojih italaca.

5. Zakljuak
Voeni kriterijumima potroakog konzumerizma veina tampanih medija u
Srbiji etike standarde podreuje komercijalnim zahtevima. Masmedijsko trite u
Srbiji i posle decenije demokratskih promena ne postoji, jer nema vrstih pravila
po kojima se posluje [...] pri emu se etiki standardi povlae pred naletima profitom
zaraenih medijskih menadera. Krajnji gubitnik je publika koja zaslepljena sjajem,
brzinom i slikovitou sve tee razlikuje istinu od lai! (Aracki, Jevtovi, 2011:
174). U vremenu nedoslednog sprovoenja zakonske regulative u medijima i pod
pritiskom nezavidne ekonomske pozicije, tampani mediji ne libe se da manipuliii
svojim itaocima prioritet daju oglaivaima, koristei se pritom manje oiglednom
vrstom manipulacije prikrivenim oglaavanjem. Prikriveno oglaavanje nije klasian oblik manipulacije koji se moe lako prepoznati. Graani koji ne promatraju medije dovoljno kritino vrlo je lako obmanuti. Kako oni svoja stajalita esto
stvaraju upravo temeljem novinarskih priloga, a ne mogu razlikovati vjerodostojan
novinarski tekst od neke primitivne objave, lako postaju rtve obmane (Haramija,
2011: 408). Kada se nepotovanje zakonskih propisa i neprofesionalnost zaposlenih
u medijima udrue sa niskim stepenom medijske pismenosti u Srbiji, a sve to pod
okriljem potroakog konzumerizma, stvaraju se povoljni uslovi za nesmetano manipulisanje italakom publikom, u cilju ostvarenja ekonomskih interesa.
Ono to ne bi trebalo da izgubimo iz vida jeste da su mediji preduzea, ma koliko to prkosilo idealima. Zaposleni u medijima, posmatrano iz ugla ekonomije, jesu
547

radnici koji svoj posao obavljaju da bi za isti bili plaeni. Nieg pogrenog u tome
nema, jer mediji nisu neprofitne organizacije. Meutim, ak i kada ih posmatramo
u tom kontekstu, mediji ne bi smeli da podleu pritiscima, kako politikim, tako ni
ekonomskim. Onda govorimo o uvenoj i retko dostinoj ekonomskoj nezavisnosti
medija. Takvi mediji ne bi smeli da pokleknu pred pritiskom oglaivaa, ak iako se
to odrazi na njihovu saradnju, jer u jednoj zdravoj ekonomiji uvek postoje i drugi
oglaivai koji e popuniti oglasni prostor.
Uprkos etikom kodeksu i zakonskoj regulativi koja se odnosi na oglaavanje,
veina medija ipak neretko priuti sebi da unapred utvrene propise veto zaobie.
Kako Jovanovi pie: novine dobijaju karakter preduzea u kojima se prostor za
oglase prodaje kao roba (Jovanovi, 2012: 44). S druge strane ta dominantna praksa
svakako ide na ruku tampanim medijima koji u stegama komercijalizacije na raun
reklamnih tekstova profitiraju, dok trivijalnim priama dre javno mnjenje podalje
od goruih problema, u toj situaciji itatelju ili gledatelju medija postaje teko razlikovati promibenu poruku od vijesti koja je od ivotne vanosti (Haramija, 2011:
408). U takvoj medijskoj atmosferi, smena putopisa njegovim reklamnim pandanom
je izvesna, s aspekta medija poeljna, iz ugla marketinga isplativa, ali sa stanovita
drutvene odgovornosti i legalnosti vredna osude i sankcija.

Literatura
Gocini, . (2001). Istorija novinarstva. Beograd: Clio.
Gvozden, V. (2012). Putopisne reportae Ive Andria. ur. Suvajdi i Bojovi. Ivo Andri
u srpskoj i evropskoj knjievnosti, 2/41, Beograd: igoja tampa, 249256.
Haramija, P. (2011). Prikriveno oglaavanje u Republici Hrvatskoj fenomen i etike
implikacije. Obnovljeni ivot, 3, vol. 66, 389409.
Jevtovi, Z. i Aracki, Z. (2011). Medijski uticaji, politike elite i drutvena mo u Srbiji na
poetku 21. veka. Kultura polisa, 15, godina VIII, 159176.
Jovanovi, Z. (2012). U vrtovima dodira: primalna komunikacija. Beograd: igoja.
Jurii, J. i dr. (2007). Manipulacija itateljima prikriveno oglaavanje u hrvatskim novinama. Politika misao, 1, vol. 44, 117135.
Milosavljevi, M. (2005). Neodgovorno oglaavanje: primjer Slovenskog medijskog prostora. Medijska istraivanja, vol. 11, br. 1, 5576.
Slavkovi, D. (1981). Biti novinar. Beograd: Radnika tampa.
Todorovi, N. (2011). Literarni urnalizam. Kultura, 132, 2438.
ivoti, R. (1993). Novinarski anrovi. Beograd: Institut za novinarstvo.

548

Marta S. Mitrovi, Ivana R. Milovanovi

TRAVELOGUE IN THE WHIRLPOOL


OF CONSUMERISM: FROM A
JOURNALISTIC AND PUBLICIST GENRE
TO THE ADVERTISING CONTENT
Summary: Travelogue, a genre which finds the beauty of its expression on the crossroads of the journalistic and literary expression, has been frequently recognized
nowadays as a journalistic and advertising hybrid. Although it is on the margins in the
daily newspapers, it somehow finds its place in the genre constellation when it becomes a well-exploited victim of commercialization. Despite the fact that the Advertising
Law clearly defines the recognizability of advertisements together with the prohibition
to mix them with other types of texts, daily newspapers in Serbia often neglect the law
and what it prescribes. By mixing this genre with advertisements without indicating
that they are tourist agency advertisements, the newspapers skillfully manipulate their
readers. This research deals with manipulative advertising by using travelogues. To
be more specific, travelogues will be analyzed as advertisements of advertisers, and
special attention will be directed toward following the legal regulations and marking
the advertisements. The research is based on five daily newspapers: Politika, Danas,
Veernje novosti, Blic and Kurir which were followed for one month (June 3 July 3,
2013). It is assumed that, in most cases, the analyzed daily newspapers do not mark the
travelogues which are a part of the advertising propaganda of travel agencies, and by
doing so, they manipulate their readers.

549

316.774:005.582(004.738.5)(497.15)


: , , ,

. .
, ,
.
,
? .
: , , , ,

1.
.
, .
, ,
.
.
,
.
() , , ,
. .
,
.
(), , . ,
, , ,
. , .
550

,
, , ,
.
, ,
, . , ?
.
.

2.
. . ,
, 20. .
: manus + pulare , , , .
.


. , ( ) / (, 1999: 35).
,
,
. , , , , () (, 2007: 275).

(, 2000: 19).

. , , ,
, , ,
551

, ,
, ,
, ,
, , (, 1999: 42).
.
.1
1. .
. ,
.
2. . -. ,
. : ,
.
3. . , , , . ,
, . ,
.
4. .
, .
,
. .
5. . , :
. .
6. .
, .
(, , .).
,
, , ,
, .
7. . . 1

.
. : http://www.6yka.com/novost/15833/comskideset-strategija-manipulacije-ljudima

552


,
.
8. .
. (, ), , .
.
9. .
, , , .
, , .
10. . 50

, . , , ,
.

, , , , , .

3. ,

, , , , ,
. , .

. ,
, .

15 .
1. . . .
553

2. .
.
( 70 700 )
( 1800 8200
).
3. .
.
.
2010. .
4. .
. ,
. ,
.
5. .


, . , , ,
,
, .
6. . . , .
7. .
,
, .
,
.
8. .
. -
.

- .
9. . 554

, .
, .
.
10. .

. ,
.
.
11. . : .
(. , , , , .) ,
.
12. .
,
.
13. . ,

. .
14. . . ,
.
15. .

(, 2012: 6373).
.
2 (ngl. online journalism)
20. .
20. ,
1992. (Chicago Tribune) (Chicago Online). (The
2

: , , .

555

New York Times) -- (BBC) 1994. ,


(Washington Post) 1995
. 1996.
, .
1998. 4925 (, 2001).

.

. ,
, , ( , 2008: 65).
. , , ,
. K (
,
) . (...) (
) (
), 3 (3 content, computing, communication).
,
: ,
,
(, 2011: 205, 206).
, , , ,
, .

.
,
, ,
.

.
, , .
,
. ,
, ,
.
556

,
. ,
, .3

.
, . ,
,
(, 2013: 3).4
, . , ,
(, 8).

() .
, . / . . ,
, ,
. copy-paste (,
2013: 5).5

4.
.
, , , , ,
, ,
,
... .
, ,
3
10. 2012.
.
Source.ba, ,
, ,
.
4
5

http://www.etrafika.net/drustvo/13486-manipulacija-u-onlajn-medijima
.

557

,
. ,
, . .
.
.
,
. ,
, . , , : ,
, . ,
, .
, ,
( , 2013).6
. , . ,
(, 2013: 10).7
.
. , ...
, (),
()
, . : ,
.
, .

30.
2013. 20:00 ,
. 27 , 6
7

http://www.vzs.ba
http://www.etrafika.net/drustvo/13486-manipulacija-u-onlajn-medijima

558

17. 2009. 20 .
, .
-, 4000 ,
500 .

. 8:29 30. .8
, .
,
. ,
. :
, , .
, , , , , , ,
, , . .
,
,
, .
, . ,
, .
, ?! , ,
, . ( )
1993. 2,5 .
. , ,
, ,
. ,
.
.
, , .
8

: http://www.6yka.com/novost/43233/dragan-bursac-momcilo-krajisnik-obrvanovposljednji-let

559


30. .9
. ,

. : , .
.
,
,
500 .
,
, ,
, . : , , , , , .
.

. , .
.
5W+H
. , , .
.10
11 30. . 8000 .
12 30. .

.
, .
, ,

9

: http://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/povratak-pumpadzije

10
11

: http://www.palelive.com/aktuelnosti-pale/momcilo-krajisnik-stigao-kuci-foto

: http://www.pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/43843/
Kraji%C5%A1nik+stigao+na+Pale!.html

12
: http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Krajisnik-Skinucu-sa-sebe-etiketuratnog-zlocinca-207269.html

560

. .
,
.
13
.

5.

.
, .
,
,
. .
. , , ,
.

.
30. 2013.
,
, . , .

.

.
, .
, , .
, , , , , ,
.
,

13 : http://www.vzs.ba/index.php?option=com_content&view=article&
id=1413:2013-godina&catid=22:kratak-pregled-albi-po-godinama&Itemid=23

561

. ,
.
, ,
, , .

, . (2000). . : .
, . (2007). . : . , . (2001). . : .
, . (2008). . :
.
, . (1999). . : .
, . (2012). . : .
, . (2011). . , , .


http://www.6yka.com/
http://www.vzs.ba/
http://www.etrafika.net/
http://www.nezavisne.com/
http://www.oslobodjenje.ba/
http://www.palelive.com/
http://www.pressrs.ba/

Milo Malovi

MANIPULATION IN ONLINE MEDIA BiH


Summary: Widespread availability, convenience, simplicity, choice and above all low
prices are just some of the advantages of online media which attract an increasing
number of recipients who are informed through the Internet platform. But besides the
advantages, online media also have disadvantages. Information can be often placed
anonymously, quickly and easily spread and its difficult to control and deny the mand
562


that facilitates manipulation. Whether and in which the number of online media in
BiH market use manipulative content? How they comply with legal and ethical codes
in reporting? Whether and how efficient is there gulatory bodies and legal regulation
online media in Bosnia and Herzegovina? In this paper we will discuss exactly that.

563

.

,

005.582:502/504
376.774(497.11 )

A


: , ,
, -
, - . ,
,
.
. ,
.
, ,
. , ,
,
.
: , , ,

1.
, (
-- ) , , , ,
.
.

, (, 2002: 268).
564

, , .
, .

, , ,
(Lbbe & Strker, 1990: 9).
.

,
, (,
2005: 101).
, ,
, . ,

, (,
1994: 1011).
, ,

,
.
(,
2002: 430). . ,
, .
, , , ,

(, 1979: 9).
,
.
, (, 1985: 181183).

.
,
(Cheneign, 2000:
23). ,
565

.

, , ,
.
, , ,
, .
,
,
,
, . , ,
, . , , e .
-
. ,

, ,
, . ,
.
- , ,
, .

,
,
,
.

2.

-
,
566

. ,
,
, (, 1989: 80).
, . , ,
,
,
, .
- ,
,
(, 2003: 97),
.
, ,
2010. , ,
2013. ,
.
, .
2010.
, ,
. ,
. , ,
, . ,
,
.
, , , , .
. , .

, .
.
567

. ,
.
,
.
. ,
.
2013. :
, .
, .
,
2010. .
2010.
.
,
, .
.
, ,
, . , ,
.
2010. 30 . , ,
. .
, , ,
.
. . .
,
.
, .
.
.

. , ,
.
.
, .
568

.
. ,

, .
.
,
, .
.
. . , ,
.
. , , ,
.
. ,
.
2012. .
2010. Belle amie ,
. ,
, , , , .
,
.
,

.
.

. Belle amie .
.
,
.
, .
:
1. ,
2. ,
3. : ,
4. .
,
569

, (
)
. .
.
.
, 2013.
Belle amie 2010.
. , , . 2010.
Belle amie .
2010. ,
5, 5
.
.
. .
, , .
,
.
, . ,
.
, .
5 2012. .
2010.
. - .
, .
. . , .
. :
1. ( ).
2. ( ,
).
3. ( , ).
4. ( ).
570

5. ( ,
).
6. (, ).
7. (, ).
8. ( , , ,
, ).
9. ( ,
, ).
10. .
11. .
70% 30% .
, : . .
,
,
. , ,
, .

. ,
,
.
. ,
. , .
2012. ,
.
2010.
, ,
. .
30 45 . ,
. . ,
,
, , . . . ,
,
, on line on line.
, .
571

2013. .
2010.

.
. ,
. . ,
.
. ,
, . 2 92. .

. ,
, . , , , . .
,
.

3.

,
. ,
. ,

.


. , , . , , .
,
.

, . 572

, .

( ), .


,
. . , .
,

, (. , .).

. , ,
. ,
. ,
, .
. ,
,
, .
,
.
, ,
, -
,
. , . ,
,
.

.
.
. , , 573

.
. - , .
,
, . ,
, ,
, . .

, .
.
. ,
,
.
,
. ,
.
, ,
.

,

. ,
, ,
.

,
. , .
2010.
, , ... . . 574

, .
,
- , .

,
. , .
, .

, . (2002). . : CLIO.
, . (1979). . : .
, . (1985). . : .
Lbbe, H. and E. Strker. (1990). . :
- .
, . (2002). -. , XXVI, .
2, 267287.
, . (1994). ,
. : , 59.
, . (2005). a . : .
, . (2003). . :
.
Cheneign, S. (2000). Lenvironnement dans les journaux tlviss. Mdiateurs et visions
du monde. Paris: CNRS ditions.
, . (1989). . : .

Mirjana M. Markovi

MANIPULATION WITH ENVIRONMENTAL CONTENT


IN THE PROGRAMMES OF LOCAL TELEVISIONS
CASE STUDY IN NI
Summary: Considering the importance and influence of the mass media over the
dissemination of information and the construction of public opinion, as well as their
power of manipulation with environmental content, the paper attempts at a synthesis
of theoretical and empirical results within the scope of socio-ecological, cultural and
communicational theoretical-methodological approach. Electronic media and therefore
575


the local television stations have an undeniable power to influence the formation and
change of attitudes, as well as to create the general social climate. Their mission is to
inform people with different educational backgrounds who inhabit different types of
settlements. The environmental information has the ability to change attitudes, motivate
and organise peoples behaviour in accordance with the requirements of environmental
protection. Due to their great socialisation role the local television stations can have
both stimulating and debilitating impact on the formation of environmental culture.
Thus, if they advocate consumer logic, disregarding the natural balance, and promote
the consumer lifestyle regardless of the limited natural resources, they express the
negative impact of local television stations.

576

Nada Torlak
Megatrend univerzitet
Fakultet za kulturu i medije

UDK 316.774
32.019.51:654.19(497.11)

SVETSKO A NAE MEDIJSKA MANIPULACIJA


U SRBIJI LOKALNI SPECIJALITET
ILI GLOBALNI TREND
Saetak: Mo medija je odavno poznata u teoriji, ali i praksi, a u savremenom svetu,
dobila je i nesluenu snagu. Ta drutvena praksa i stvarnost se menjala, ali i stvarala zahvaljujui masmedijima, od trenutka kad je shvaena medijska manipulativna
mo, kao i uloga u kreiranju paradigmi. Uz pomo fenomena medija kao proizvoaa
stvarnosti, stvarani su ili unitavani drutveni pokreti, izazivani ili opravdavani ratovi,
krize, paradigme, promovisane ideologije, globalne slike sveta Tako elektronski i
tampani mediji vie ne mogu da budu ogledalo stvarnosti, jer su i sami iz niza
razloga, selektivni u izboru informacija koje publikuju, ali i naina na koji ih prezentuju. Ipak, ostaje im aktivna uloga u oblikovanju onoga to recipijenti misle i oseaju
o sebi i svom okruenju. Ovu injenicu donekle i zasad ublaava pojava interneta i sve
popularnije drutvene mree.
Noam omski je sastavio listu od deset najmonijih i najefikasnijih strategija kojima
se manipulie populacijom kroz medije: upotreba nevanog, stvaranje problema, loe
na kaiicu, razblaavanje nepopularnog, deji jezik za odrasle, kratki spoj emocija,
neznanje za siromane, velianje gluposti, usaivanje krivice, zloupotreba znanja.
U ovom radu e svaka od ovih strategija biti objanjena.
Kljune rei: medijske paradigme, manipulacija, mediji, recipijenti

Uvod
Brojni primeri pokazuju da mediji igraju ogromnu ulogu u svakodnevnom kulturnom, duhovnom i politikom ivotu savremenog oveka snano oblikujui njegovu svest, stavove, miljenje i ponaanje. Mediji odraavaju drutvenu stvarnost,
ali isto tako utiu i na formiranje stvarnosti kroz selekciju i favorizovanje odreene
teme, dogaaja, jednog pola, odreenih stavova i vrednosti, pogleda na svet...
Kada bih morao da odluim da li da imamo vladu a da nemamo novine ili da imamo novine, ali ne i vladu, bez oklevanja bih se opredelio za ovo drugo, napisao je Tomas
Deferson 1787. godine, kada je ameriku tampu inilo svega tridesetak nedeljnika.
Kako je rapidno rastao broj tampanih medija, a sa njima i tirai, tako je vrtoglavom brzinom rasla i njihova mo i znaaj da je u jednom trenutku i morala da
577

nastane poznata floskula (lat. flosculus cveti, izreka, fraza): ono to se ne objavi,
nije se ni desilo. Dakle, ono to se putem medija uje, vidi i proita postaje deo realnosti, jednako stvarno i znaajano kao i subjektivni doivljaj. Iako uskraena za doivljajnu mogunost, publika prezentovanu informaciju prihvata kao ve proivljeni
doivljaj jednako vredan kao da je lini.
Viedecenijsko negovanje i unapreivanje sredstava masovnih medija doprinelo je stvaranju takozvane masovne kulture koja implicira masovnu komunikaciju.

1. Metamorfoza medija i recipijenata


Kako je publika koja konzumira masovne medije i sama masovna, odnosno
predstavlja jedno veliko telo koje sutinski ine pojedinci, razliiti po vie kriterijuma (pol, uzrast, kultura, obrazovanje, vreme konzumiranja medijskih prezentacija...)
uticaj medija se ogleda upravo u ujednaavanju ukusa ljudi koji su razliiti po toliko
kriterijuma, koji istovremeno dobijaju informacije o istom dogaaju, i koji poinju
da prihvataju sline ili iste vrednosti. U tom kontekstu ljudske komunikacije koja se
odvija putem masovnih medija, dolazi do razmene znaenja izloenih informacija,
ime se posredno stie do izmene stavova, kriterijuma i miljenja publike pod uticajem interpretacije odreene poruke. Istovremeno, mediji usmeravaju i kontroliu
nae elje, ubeenja i stavove, nudei sadraj pogodan za to (Ljubojev, 1996).
Danas se moe rei i da su mediji prekonfigurisali tradicionalno drutvo i izmenili psihologiju pojedinca. Istovremeno, svest o tim inkomparabilnim dejstvima
medija, saznanje o sloenom i njihovom skrivenom uticaju, obrnuto je proporcionalno snazi, razmerama i konsekvencama te nevoljne metamorfoze. Drugaije reeno,
medijum je poruka, prema poznatoj definiciji ve poslovinog Marala Makluana,
ali iz nekog neobinog razloga, mediji izgleda izmiu ovekovoj racionalnoj kritici,
njegovoj moi suenja i prepoznavanja. I upravo u tome i jeste implicitno ili podsvesno dejstvo svakog medija, naime, njihova inherentna sposobnost da otupljuju
ovekovu svest, njegova ula i sam duh (Jovanovi, 2006).
Imajui na umu upravo taj, gotovo misteriozni karakter medija, ameriki sociolog Rajt Mils pie u studiji Elita vlasti: Niko stvarno ne zna sve funkcije masovnih
sredstava komuniciranja, jer te funkcije, uzete u svim njihovim aspektima, verovatno su tako sveobuhvatne i teko merljive, da ih nije mogue ustanoviti sluei se
sredstvima socijalnog istraivanja, kojima se sada raspolae. Ali, i mediji nisu nita
drugo nego dodatak vlasti i instrument preko kojeg se vlast opravdava i elita vlasti
reprodukuje.
Ipak, po miljenju britanskog teoretiara medija Denisa Mek Kvejla, osnovna
funkcija tampe, ba kao i svih medija, jeste da manipulie masama radi ostvarivanja politikih i ekonomskih ciljeva (Mek Kvejl, 1994: 34).
Mek Kvejl ukazuje i na to da tampa (i mediji uopte) potkopava kulturne i
obrazovne standarde, jer naglasak stavlja na zabavu i senzaciju. I jo, tampa, na svoj
nain, potkrepljuje nasilje, kriminal i nerad u drutvu, stavljajui u prvi plan njihove
izvrioce i protagoniste. U prilog tome Mek Kvejl navodi primer Mineapolisa. Kad
578

je 1962. godine nekoliko meseci ostao bez novina, tamonji ef policije je izjavio:
Svakako da mi nedostaju vesti, ali to se mog posla tie, ivim u nadi da se novine
nikada nee vratiti. Manje je zloina kad nema novina.
Mediji nisu postali orue prikupljanja i irenja informacija koje proizvodi neko
drugi, ve proizvoa, kontrolor i vlasnik informacija.
Naravno, mediji su jedna od sfera gde uestvuju i gde su aktivni dravni kapitali i interesi. Meutim, bilo bi pogreno svoditi medije samo na to. Oni ponekad
prevazilaze okvire biznisa i politike, pa su: apologetika i kritika, servis vlasti i biznisa, ali i njihova opozicija, realni odraz ivota i devijacija realnosti... To je takav
instrument koji opaa sebe kao silu koja koristi sve druge i sve ostalo u svojstvu
instrumenta za vlast nad drutvom (Zinovjev, 2002: 32).
Elektronski zvuci i slike okupljaju gledaoce i gledateljke pred ekranom (esto
tokom veeg broja sati svake nedelje) i pruaju im oseaj ko su i ta su, gde se nalaze, koje je vreme (na primer, jutro, kasni noni sati, praznici), da li su bezbedni ili u
opasnosti (od vremenskih neprilika, neprijateljskih napada, ekonomske recesije itd.),
ta bi trebalo da oseaju i kako da ive. Tako programska ema televizije, njene informacije i prie, igraju aktivnu ulogu u oblikovanju onoga to gledaoci i gledateljke
misle i oseaju o sebi i svom svetu, ukljuujui i nain na koji misle o sebi kao o
rodno odreenim ljudskim biima.
Televizija ne moe ak ni da predstavlja ogledalo drutvene i ljudske verzije
prirode (ili stvarnosti, ili drutva), poto je sama, zbog niza razloga, veoma selektivna u pogledu onoga to bira da prikae i naina na koji to prikazuje. Razlozi za tu
selektivnost tesno su vezani za zemlju ili region u kojem se program proizvodi i za
vrstu institucionalnog sporazuma za finansiranje ili podravanje te televizije (da li je
u pitanju dravna, javna, komunalna, komercijalna, verska, lokalna itd.).

2. Previe informacija ubija informaciju


Previe informacija ubija informaciju, istie Fransis Bal u svom delu Mandarin i trgovac, kod nas nedavno objavljenom pod naslovom Mo medija.
Mnotvo informacija zahtevalo je prilagoavanje i selekciju, to je omoguavalo i manipulaciju. A manipulacija moe da se definie kao smiljen sistematski
i kontrolisan postupak ili skup postupaka pomou kojih manipulator, koristei simbolika sredstva, u za njega pogodnim psiho-socijalnim uslovima odailje u masu,
preko sredstava komunikacije, odreene poruke, sa namerom da utie na uverenja,
stavove i ponaanje velikog broja ljudi, tako da bi se oni u stvarima o kojima ne postoji opta saglasnost, a za koje su ivotno zainteresovani, usmerili prema ubeenju,
stavovima i vrednostima manipulatora a da toga nisu svesni (unji, 1995: 42).
Manipulacijom se eli na silu prodreti u neiji duh da bi se tamo usadilo neko
miljenje ili ponaanje, a da ovek nije svestan prisile. Sve je u tom inu koji sam od
sebe krije svoju manipulatorsku prirodu. U tome je njegova sutinska agresivnost.
Zaista, za razliku od fizikog nasilja koje izaziva eksplicitno oiglednu reakciju,
psiholoka ili kognitivna prinuda je uspena zbog svoje prikrivenosti. Tako i meha579

nizmi konstruisanja manipulatorske poruke zavise od dvostruke tenje: da se ustanovi eventualni otpor i da se sam postupak maskira. Tu lei osnovna razlika izmeu
manipulacije i dokazivanja, gde se istovremeno sa ubeivanjem objanjava i sam
postupak (Breton, 2000: 2526).
Zbog manipulacija mediji trenutno oblikuju sve to proitate, ujete i gledate.
Sve. Znam to, jer sam medijski manipulant. Moj posao je bio da koristim medije da bi
ljudi radili ili mislili kako inae ne bi. Ljudi poput mene su tamo, iza zavese, koji vuku
konce, napisao je Rajan Holidej, poznati ameriki medijski strateg u svojoj knjizi Veruj mi, ja sam laov ispovest o medijskoj manipulaciji. On dalje kae: Zlonamerne
glasine kotaju kompaniju milione. Mogu da unite politikog kandidata. Ono to ne
znamo jeste da je neko odgovoran za sve to. To sam ja ili neko poput mene. U svetu u
kome se kontroliu i iskrive vesti, moj posao je da taj proces kontroliem.
Kad nam vesti zamagle vid i racionalno razmiljanje nebitnim informacijama,
kad nas bombarduju irelevantnim stvarima, a ne onim to je vano, ali tako to su
itaoci klika, kada nam slike i informacije promiu toliko brzo da ne mogu biti nita
drugo nego nepotpune i nepouzdane; kada sumnjive afere potope izborne rezultate,
kada spekulacije pokrivaju injenice, na delu je nita drugo do medijska manipulacija. Ona postaje, kako kae Danijel Berntajn, autor knjige Vodi za pseudodogaaje
u Americi, ipraje koje stoji izmeu nas i injenica ivota.
Danas su mediji na elu sa blogovima, pritisnuti sa svih strana: poevi od ekonomije njihovog poslovanja, nekompetentnih i neasnih izvora, neljudskih rokova,
prikaza kvote stranice, netanih informacija, pohlepnih izdavaa, zahtevima publike,
i mnogo vie od toga. Sve ovo, svejedno da li je u pitanju CNN ili neki mali blog.
Dakle, svako je u igri od blogera do neprofitne organizacije, marketinga i Njujork
tajmsa. Mamac za klikove je suvie privlaan da mu se oduprete. A kad kliknete na
neki blog, kad sve pokrenute, linija izmeu stvarnog i lanog posta se ne razlikuje.
Pisce delimino plaaju srazmerno broju posetilaca njihovih postova. Ali, svi koriste
iste trikove da dobiju vau panju i prodaju to vie svog prostora oglaivaima. Naime, broj poseta je uvek diskutabilan, odnosno lairan i viestruko uvean. Tako to
ide: manipulatori na obe strane jednaine pisaca i marketinga i pres-agenata svi
utiu na vesti u svoju korist . Znam, jer sam bio jedan od njih, znam, jer sam stvorio
mnoge. Zbog ega je tako i ta moete da uradite po tom pitanju?
Mediji manipuliu tako to eksploatiu razliku izmeu percepcije i realnosti.
To mogu, jer im je publika dugo verovaala kao pouzdanom izvoru informacija za
javnost. Taj mit koji je napravljen o pouzdanosti medija je sruen. Ipak, stare percepcije ostaju. Ako je sluajno neki tekst na blogu upola pouzdan kao lanak u Njujork
tajmsu koji proverava urednik ili ga je pregledalo vie urednika, to je ve dvostruko
manja pouzdanost. Dakle, manipulatori (ukljuujui i mene) igraju igru sa neproverenim vestima, poluistinama, glasinama i injenicama. Mi znamo kako da ih kombinujemo i generiemo. Onlajn itaoci e pretpostaviti da gde ima dima ima i vatre ...
i nestvarno postaje stvarno, a la istina.
Zato se to deava? Kada itaoci ne plaaju vesti, kreatori vesti nemaju nikakvu lojalnost i odgovornost prema itaocima, niti su novinari odgovorni to obmanjuju itaoce (Holidej, 2012).
580

3. Medijski manipulanti i posluna publika


Osim toga, kako pie omski, medijske korporacije nas kao publiku prodaju
drugim korporacijama, dok smo mi u meuvremenu postali posluni potroai medijskih proizvoda (omski, 2004: 47).
Tako ivimo u svetu u kome je istina esto zamenjivana gledanou, a argument poniavan ponavljanjem lai: evropski graanin je postao fukoovski zatvorenik, odnosno radnik na pokretnoj traci liberalnog kapitalizma koji ne zna ta e sa
svojim slobodnim vremenom i svojom slobodom, pa posee za industrijom zabave
spektaklom, zarobljen hipnotikim isijavanjem svetlosti reflektora.
Potporu filozofsko-medijskom promiljanju dale su i Bretonove teze o strunjacima za istraivanje motivacije koji jo 1950. godine zapoinju kampanje obmane potencijalnih potroaa nikotina, kao i primeri medijskih manipulacija, njegova
zapaanja o reima-zamkama, kao to su: ubistva civila koja se u savremenim medijima nazivaju kolateralna teta, dravni terorizam kao sredstvo u borbi za demokratiju, genocid konano reenje, bombardovanje vojna ili humanitarna
intervencija... Tako su se, recimo, za bombardovanje Libije najbolje pripremile tri
velike televizijske multinacionalne korporacije, jer su prve imale informaciju: znale
su taan trenutak napada i mogle su da postave svoje kamere na najbolja mesta za
snimanje napada. Zauzvrat su u svojim najvanijim vestima, u udarnim terminima,
ustupile mesto propagiranju rata. Ovaj primer je samo jedan od mnogih koji svedoi
o trgovini informacijama u zamenu za udarne termine.
U stvari, vreme je potvrdilo Fojerbahovu tvrdnju koju je napisao u predgovoru
Biti hrianstva: Nae doba nesumnjivo daje prednost slici nad stvari, kopiji nad
originalom, predstavi nad stvarnou, prividu nad biem. Da zaista idemo u tom
smeru govori sve vie pojmova koje svakodnevno ujemo o nekoj drugoj realnost,
virtuelnoj, simuliranoj, novoj medijskoj realnosti, teleprisutnosti
Naalost, ivimo u vremenu u kome, paradoksalno, ali istinito, stvarno ubijanje dece moe biti preutano, a ono izmiljeno povod za svrgavanje reima. Tokom
Zalivskog rata, jedna holivudska reklamna agencija je snimila realistino (itaj
potpuno izmiljeno) svedoenje jedne devojice o zverstvima irakih vojnika koji
su, navodno, namernim iskljuivanjem struje pobili decu u inkubatorima. Dakle,
ivimo u doba zamena teza u kome svi igraju na kartu slike, u svetu u kome vreme
prime time vesti odreuje vreme poetka rata (omski, 2004: 63).

4. Deset strategija medijske manipulacije


Zahvaljujui medijima i propagandi, stvarani su ili uniteni drutveni pokreti,
opravdani ratovi, tempirana finansijska kriza, podstaknuta nekim drugim ideolokim
strujama, pa ak i uspostavljen fenomen medija kao proizvoaa stvarnosti u okviru
kolektivne psihe. Ali kako prepoznati najee strategije i razumeti ove psiho-alate
koji sigurno, utiu i na nas?
581

Noam omski, istaknuti ameriki filozof, politiki aktivista i profesor emeritus lingvistike na Masausetskom institutu za tehnologiju (MIT), sastavio je listu od
deset najmonijih i najefikasnijih strategija kojima pribegavaju skrivene agende u
nameri da se uspostavi manipulacija populacije kroz medije.
1. Upotreba nevanog
Panju javnosti preusmeravati sa vanih problema na nevane. Prezaposliti
javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmiljali i stekli osnovna
saznanja u razumevanju sveta.
2. Stvaranje problema
Ta metoda se naziva i problem-reagovanje-reenje. Treba stvoriti problem,
da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom da javnost lake prihvati ograniavanje slobode, ekonomsku krizu, ili da bi se
opravdalo ruenje socijalne drave.
3. Loe na kaiicu
Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, na
kaiicu, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi
bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, bie sprovedene politikom malih
koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.
4. Razblaavanje nepopularnog
Jo jedan nain za pripremanje javnosti na nepopularne promene je da se najavljuju mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu teinu promena,
jer se prethodno privikavaju na samu ideju o promeni. Sem toga i zajednika nada
u bolju budunost olakava njihovo prihvatanje.
5. Deji jezik za odrasle
Kada se odraslima obraamo kao kad se govori deci, postiemo dva korisna
uinka: javnost potiskuje svoju kritiku svest i poruka ima snanije dejstvo na ljude.
Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.
6. Kratki spoj emocija
Zloupotreba emocija je klasina tehnika koja se koristi u izazivanju kratkog
spoja, prilikom razumnog prosuivanja. Kritiku svest zamenjuju emotivni impulsi
(bes, strah, itd.). Upotreba emotivnog registra omoguava pristup nesvesnom, pa je
kasnije mogue na tom nivou sprovesti ideje, elje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak
izazvati odreena ponaanja.
7. Neznanje za siromane
Siromanijim slojevima treba onemoguiti pristup mehanizmima razumevanja
manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja niih drutvenih slojeva
treba da bude to slabiji ili ispod proseka, da bi ponor izmeu obrazovanja viih i
niih slojeva ostao nepremostiv.

582

8. Velianje gluposti
Javnost treba podsticati u prihvatanju prosenosti. Potrebno je ubediti ljude da
je (in, u modi), poeljno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor
prema kulturi i nauci.
9. Usaivanje krivice
Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i iskljuivo on odgovoran za sopstvenu nesreu, usled oskudnog znanja, ogranienih sposobnosti ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, optereen oseajem krivice, odustae od
traenja pravih uzroka svog poloaja i pobune protiv ekonomskog sistema.
10. Zloupotreba znanja
Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuu provaliju izmeu znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajue elite. Sistem, zaslugom
biologije, neurobiologije i praktine psihologije, ima pristup naprednom znanju o
oveku i na fizikom i na psihikom planu.

5. Iskljui TV... Ukljui mozak... Misli svojom glavom


Paradigma aktivne publike se, videli smo, razvila kao reakcija na mnogobrojne
pristupe u kojima se publika prouavala uz pretpostavku da je gledanje televizije
pasivno i da publika bez problematizovanja preuzima znaenja i poruke televizije.
Nasuprot tome, u novom pristupu se tvrdilo da televizijska publika nije nediferencirana masa, ve da je re o izdvojenim pojedincima. Gledanje televizije je drutveno
i kulturno nadahnuta aktivnost u ijem sreditu su znaenja. Drugim reima, publika
aktivno stvara znaenja televizijskih programa, a posledica toga je da se tekstualna
znaenja ne prihvataju nekritiki. Ceo proces se odvija u kontekstu odreenog jezika
i odreenih drutvenih odnosa. Tekstovi su polisemini, tj. imaju mnotvo potencijalnih znaenja, a publika aktivira samo neka od njih.
Razliito konstituisana publika prepoznae drugaija tekstualna znaenja.
Ovde se moemo prisetiti pojma interpretativna zajednica, Stenlija Fia prema kojem se itanje teksta uvek odvija u okvirima drutvene i/ili institucionalne interpretativne zajednice (Fish, 2010). Mada se lanstvo te zajednice menja, ona postavlja
skup normativnih procedura u svakom datom trenutku koje omoguavaju odreene
naine itanja. Razliita publika se posmatra kao aktivni i priznati proizvoai znaenja, a ne kao proizvod ili uinak strukturiranog teksta. Ipak, treba naglasiti da su
znaenja ograniena nainom na koji je tekst strukturiran i domaim (tj. kunim) i
kulturnim kontekstom gledanja. Publika se mora posmatrati u kontekstima u kojima
gleda televiziju i konstruie znaenja u odnosu na rutinu svakodnevnog ivota. Ona
bez tekoa odvaja fikciju od realnosti, aktivno se poigravajui tim granicama. Procesi konstrukcije znaenja i mesto televizije u rutini svakodnevnog ivota menjaju
se od kulture do kulture, a zavise i od roda i klase unutar iste kulturne zajednice Reprodukcija ideologije moe se povezati sa pasivnom publikom, a aktivna publika se
obino dovodi u vezu sa ideologijom pomou koncepta otpora (Barker, 2000: 270).
583

injenica je da televizijski gledaoci i gledateljke shvataju vei deo gramatike i


proizvodnih procesa televizije i da su izuzetno sofisticirani i pismeni u odnosu na televizijske forme. To ih, ipak, nuno ne spreava da proizvedu i reprodukuju forme dominantne ideologije. Aktivnost publike moe dekonstruisati ideologiju samo kada su dostupni
alternativni diskursi, te jastvo postaje mesto ideoloke borbe (Barker, 2000: 273).
Feministike teoretiarke usredsredile su se na prouavanje sapunskih opera jer se smatralo da one predstavljaju enski prostor u kojem se vrednuju i slave
enske motivacije. Tvrdilo se da su sredinje teme sapunske opere (interpersonalni
odnosi, brakovi, razvodi, deca itd.) u skladu sa tradicionalno enskim podrujima
bavljenja, te da je sapunska opera mesto gde se enski poslovi i take gledita vrednuju, pruajui enama zadovoljstvo (Barker, 2000: 267).
Elektronski zvuci i slike televizije, njene emisije i njene redovne programske
eme vesti, reklama, najava itd. okupljaju gledaoce i gledateljke pred ekranom (esto tokom veeg broja sati svake nedelje) i pruaju im oseaj ko su i ta su, gde se
nalaze, koje je vreme (na primer, jutro, kasni noni sati, praznici), da li su bezbedni
ili u opasnosti (od vremenskih neprilika, neprijateljskih napada, ekonomske recesije
itd.), ta bi trebalo da oseaju i kako da ive. Tako programska ema televizije, njene
informacije i prie, igraju aktivnu ulogu u oblikovanju onoga to gledaoci i gledateljke misle i oseaju o sebi i svom svetu, ukljuujui i nain na koji misle o sebi
kao o rodno odreenim ljudskim biima. televizija ne moe ak ni da predstavlja
ogledalo drutvene i ljudske verzije prirode (ili stvarnosti, ili drutva), poto je sama,
zbog niza razloga, veoma selektivna u pogledu onoga to bira da prikae i naina
na koji to prikazuje. Razlozi za tu selektivnost tesno su vezani za zemlju ili region u
kojem se program proizvodi i za vrstu institucionalnog sporazuma za finansiranje ili
podravanje te televizije (da li je u pitanju dravna, javna, komunalna, komercijalna,
verska, lokalna itd.).
Mediji su izloeni razliitim pritiscima a esto i uticaju ureivake politike
po nalogu viih instanci. Zbog toga se sa razlogom postavlja pitanje da li postoji
slobodan rad medija, odnosno, da li je nezavisnost medija mogua stvarnost? Ona bi
trebalo da podrazumeva slobodu izbora sadraja koji se eli distribuirati, smanjenu
kontrolu drutvenih institucija, organizacija i samih pojedinaca.
Nezavisnost podrazumeva svojinsku i finansijsku samostalnost i relativan otpor na pokuaj kontrole drave, drutvenih institucija, organizacija i pojedinaca.
Drava, zarad svojih interesa, skrivenih od javnosti, intervenie pravdajui se time
kako na taj nain titi pravilnost u informisanju. Takvo uplitanje prelazi granice zatite i postaje instrument kontrole.
Mediji u javnoj svojini imaju relativno sigurnu ekonomsku poziciju jer mogu
da ubiru prihode od pretplate, reklama, sopstvenih proizvoda i delatnosti i iz budeta
lokalnih samouprava na ijoj teritoriji funkcioniu (Radojkovi, 2012: 59). Dravni aparat se nerado liava svog uticaja na masovne medije, svojim delovanjem, na
sredstva masovnog komuniciranja, jer drava eli da kontrolie celokupan drutveni
ivot pojedinca. Nezavisnost medija spreava se organizovanjem pristupa informacijama koje nudi vlast i potezima kojima drava zastrauje rad medija, latentno pretei razliitim restriktivnim merama.
584

to se tie medija koji su u privatnom vlasnitvu, vlasnici medija, medijski


sadraj tretiraju kao robu koja e kroz neki drugi naredni sadraj prodati neku drugu
robu. Atraktivan medijski sadraj privlai panju velikog broja recipijenata. Cilj je
ostvariti kvantitet publike i poveati interesovanje oglaivaa da koriste usluge medija u periodu kada sadraj percipira najvei broj konzumenata. Meutim, i u sluaju
privatnog vlasnitva nad medijima, postavlja se pitanje nezavisne ureivake politike. esto je privatni vlasnik povezan sa razliitim centrima moi koji mu pomau
da realizuje neke svoje, recimo, ekonomske interese, a kao protivuslugu, vlasnik
politiku medija stavlja u slubu centara moi, najee politikih partija.

5. Tabloidi i manipulacija u Srbiji nisu lokalni specijalitet


Novinarstvo je krajem 20. i poetkom 21. veka u Srbiji pretrpelo duboke transformacije. Godine sankcija, recesije, ratova, secesionizma, dovele su do niza promena u zemlji, kako geografskih, tako i politikih, ekonomskih i moralnih. Kako
je novinarstvo ogledalo svakog drutva, pa i naeg, sve promene su se deavale i u
njemu, kako u pozitivnom tako i u negativnom smislu.
Otkria u vezi sa privatizacijama Politike, Veernjih novosti i novosadskog
Dnevnika, koje su, pokazalo se, izvrene po nalogu i za raun Demokratske stranke,
preko preduzea ija osnovna delatnost nije vezana za medije niti izdavatvo, ve za
trgovinu, reito potvruju stanje u medijima, bar kada je re o drutvima u tranziciji.
Mediji, dakle, imaju razliitu i viedimenzionalnu ulogu prema javnosti, ali i
prema vlasti kao donosiocu politikih odluka i zakona.
Sa oko 30 odsto odrasle populacije koja redovno ita dnevnu tampu, Srbija je
i dalje na evropskom zaelju. Ukupni tirai dnevnih listova poslednje dve decenije
skoro da su nepromenjeni. Promenjena je, meutim, struktura tampanih medija, pa
tako danas, prema grubim procenama, od oko 800.000 ukupno tampanih primeraka
listova, gotovo dve treine ini kombinovani tira tabloida!
Ipak, Srbija nije izolovani primer. I u drugim zemljama u tranziciji se pokazalo
da je sloboda medija na tritu donela podjednake anse i nekvalitetnim, jeftinijim
novinama (Atkinson, 2003).
Sadraj regulative i etikih principa novinarstva jasno pokazuju da senzacionalizam
nije izum sa naeg prostora, ali je kod nas taj fenomen dobio na znaaju sa problemima
koji prate tranziciju, odnosno prelazak kapitala u privatnu svojinu. Kapital menja vlasnika,
sa novcem se menja i poslodavac kao vlasnik medija. Privatizacija medija je, ini se, unela
pometnju i promenila pravila o pravima i obavezama. Upleli smo se u pogrenu predstavu
o slobodnim medijima, o moi i novcu koji mediji donose. Pravila rada diktiraju vlasnici,
pa je senzacionalizam i nain sticanja materijalne koristi (Milivojevi, 2004).
Tabloidi se meu novinama prepoznaju podjednako i po onome ta i po onome
kako piu. Od ozbiljne tampe razlikuju se ve izborom tema koje su obino iz sveta zabave, ou biznisa, estrade, bizarnih ivotnih pria ili crne hronike (Todorovi,
2006). Nain na koji piu ih takoe izdvaja to je senzacionalno i pojednostavljeno
kombinovanje spekulacija i nagaanja vie nego injenica.
585

Zakljuak
Savremeni mediji nezaustavljivo menjaju medijsku scenu. Digitalna HD televizija, mobilni mediji, Ipod/Ipad, tablet mini raunari i dr., uz podrku neizbenih
drutvenih mrea, jesu nezaobilazni deo svakodnevnog ivota koji primetno menja
stav i odnos oveka prema savremenom sredstvu masovnog komuniciranja, a samim
tim i prema sadraju koji percipira. Takvi mediji direktno utiu na ekonomsku, socijalnu i politiku strukturu i ponudu medijske industrije. Posledica toga jeste: porast
medijskog i telekomunikacionog trita; fragmentacija publike i rasipanje izvora
informacija, ali i manipulacija medijskih kua disperzivnom publikom, odnsono medijskim tritem.
Novinski tekstovi su svojevrstan govor kulture, ekonomije, socijalne i politike karte jednog drutva, oni svedoe o raspodeli moi, kao i poloaju drutvenih
grupa. Pored toga to informiu, mediji utiu i na promenu svesti svojih konzumenata. Reenje je u obrazovanju (mediji mogu i da obrazuju svoju publiku), a upravo
su mediji ti koji imaju ne samo mogunost, nego i ogromnu odgovornost da rade na
ovom vanom poslu.

Literatura
Atkinson, J. (2003). Tabloid Journalism. U knjizi D. H. Johnston (ur.), Encyclopedia
of International Media and Communication, 4, 317329. USA: Academic Press Inc.
Barker, C. (2000). Cultural Studies Theory and Practice. London, Thousand Oaks, New
Delhi: Sage Publications.
Breton, F. (2000). Izmanipulisana re. Beograd: Clio.
Radojkovi, M., Mileti, M. (2005). Komuniciranje, mediji i drutvo. Novi Sad: Stilos.
Radojkovi, M. (2012). Novinarstvo i medijska industrija u Srbiji: radiodifuzni mediji u
javnoj svojini, asopis za upravljanje komuniciranjem, (24), 5974.
Todorovi, N. (2006). Tabloidna urnalistika, rad u okviru istraivakog projekta Struktura i profesionalne promene u masmedijskom kompleksu Srbije.
Jovanovi, B. (2006). Mediji. Univerzitet u Novom Sadu.
Ljubojev, P. (1996). Masovne komunikacije. Novi Sad: Pozornica dramskih umetnosti.
Mek Kvejl, D. (1994). Stari kontinent novi mediji. Beograd: Nova.
Mils, S. R. (1998). Elita vlasti. Beograd: Plato.
Milivojevi, S. (2004). Tabloidizacija dnevne tampe u Srbiji, istraivanje je uraeno u
saradnji sa Radiom B92 i Westminster Foundation for Democracy, Beograd.
Holiday, R. (2012). CMO Network Trust Me, Im Lying: Confessions of a Media Manipulation. Portfolio/Penguin.Fish Stanley Eugene The Fugitive in Flight: Faith, Liberalism, and Law in a Classic TV Show. Philadelphia, PA: University of Pennsylvania
Press, 2010.
omski, N. (2002). Mediji, propaganda i sistem. Zagreb: Tisak-vorak.
586


omski, N. (2004). Propaganda i javno mnjenje. Novi Sad: Rubikon.
unji, . (1995). Ribari ljudskih dua. Beograd: igoja.
Zinovjev, A. (2002). Velika prekretnica. Beograd: Na dom.

Nada Torlak

GLOBAL BUT OURS MEDIA MANIPULATION


IN SERBIA A LOCAL SPECIALTY OR GLOBAL TREND
Summary: The power of the media has long been well known in theory and practice,
and in the modern world, and received untold power. This social practice and reality
has changed, but created through mass media, from the moment he understood the
power of media manipulation, and the role of design paradigms. With the help of the
phenomenon of media as producers of reality, were created or destroyed social movements, justified wars, or triggers, crisis paradigm promoted ideology, global view
of the world ... that electronic and print media can no longer be a mirror of reality
because they themselves variety of reasons, selective in the choice of the information
published, but the way they are presented.
Noam Chomsky has compiled a list of the ten most powerful and most effective strategies to manipulate the population through the media. In this paper, each of these
strategies will be explained.

587

.

,

741.5:655.3.066.13(477)19
82-225




: 20- .
,
. .
,
. 20
, : , , ( 1897
, 85,4% , , ),
, , , .
.
, ,
- , .
- , ,
,
, ,
.
: , , ,


, , ,
.
588

;
, ;
( , , , , ), ,
. [2, 4850],
.
,
, - , [17],
.
,

,
.

, , . , , , [2, 129].
,
, , , , , .
,
, , ,
, ,
, , [2, 131]. , ,
.

, , , [12, 1380].
, ,
,
, . , , . -,
589

, , ,
. ,
, . , ,
.


, 1905 1906 ., . (- ) [10, 9].

, , , .
:
, 19051907 .
, , .

[12, 14]. , :
,
1905 ( , , , , ),
: , , ,
. [13, 18].
. .
. , . -, -
, , -
. -, ,
. , , 590

[14].
: 1905 ( 1897 ., 85,4% , ).
.
, :
,
,
[14].
- , ,
,
( ). .
.
., , . , ,
, , , ,
, . .
XX
. , [19, 1386].
: ,
- ,
, , .
, , ,
,
,
. , - ,
,
[12, 148]. , 80- ,
,
.
, , , , , .. [16, 33].

, , , 591


.
. .
- ,
[7, 53].
, .
, , ,
, , [7, 63].

, .
[8, 158].
.
,
- . ,
,
, , , , , 40
, ,
[4, 137].
, 6 1906 . -
, (
, , 26-,
).
, ,
, 12 . 26 , .
.
, 8 ,


(). , . . 45 ,
,
592

(
) , ,
, , , .
,
, , ().
. , 50% ,
.
.
, : 1861 , . .
, ,
.
, , [18].
,
, .
caricare, , , , ,
caricature.
XVIXVII . ,
. , , , , ,
, , , ,
, .
.

, , ,
, , , , ,
. .
(, , ).
( , ; ),

- [11].
593

, , .
,
, : ; ;
, [2, 130].
. . (, ). ,
, , . , [9, 169]. ..
1920- , . , , , [5, 19]. . , ,
, ,
.
, , , [10, 42]. , , , . ,
, , [2, 132].
XIX . , . ,
, .
. , ( (, ), .
,
XVIII XIX ,
. , , ,
, .
[3].
, (), , , ,
. . ,
594

, , : 1750 . hieroglyphies (), 1830


cartoon ( ).
, : 1)
( , , , ), ; 2) , ,
, ,
, 3) , ,
[3]. ,
, ,
, , . , ,
, , , .
, ,
[16, 29].
. , - 60- XIX , : 1)
, , (,
) ( ,
, ,
, ..); 2)
, ; 3)
[12, 137]. , .

[18].
XIX
,
, .
[12, 144]. . ,

.
-
1870- ,
[12, 141]. 595

,
.
. ,
, XVIIIXIX ., , - ,
, ,
[12, 130]. . , .
,
- .
, , , , [1]. , ,
,
. . ,
,
, ,
[19, 1382]. , ,
[12, 2]. ,
.
, , . , , ,
[2, 132]. . , 1905 , ,
, ,
.
, , ,
[10, 42].
, , , .
: , , .
, , . , ,
60- XIX
, (

596

). , ,
.
- ,
.
,
, :
, ;
;
[10, 264]. : ,

,
. , .
. , , . , . ,
. .
, , .
. , (
), [15, 3134]. ,
, . , ( ,
) , . , ,
, -
, 19971998 . (, 188 (3831) 18.10.2012; 229-230 (41124113) 1314. 12.2013;
232 (4115) 18.12.2013). , . ,

,
[1].

597

, . ,
, - , .
- , ,
, , ,
.
-
,
, .


, . . : ... .
. : 10.02.19 / .. , 2002. 237 .: . [.
]. : www.lib.ua-ru.net/diss/cont/326786.html [30.12. 2013].
, ., ., . :
/ ., . , . :
, , 2011. 529 .
, . / . [. ]. : www.lib.ru/TEXTBOOKS/ART/vipper.txt [30.12. 2013].
, . . 19051907 . / . . . :
, 1980. 148 .
, . . 19051906 . / ..
, 1922.
, . / . . ., 1961.
, . . / . . // 19051907 . :
. / . . . . ., 1989. . 5176.
, . . 19051907 . (
) / . . // : . / . .. . .: -
-, 1989. . 146176.
, . .
/ . //
. ., 1956. . 164185.
598


, . 1905 / . .: , 1928. 279 .
// . [ ] / . . . .: , 2007. :
http: // dic.academic.ru/dic.nsf/enc_picture/1322/ [30.12. 2013].
, . . , ,
III XIX .: . . : . 17.00.04 . .. / .. ., 2011. 316 .
, . .
19051907 : . . . , . 823 .
., 1972. 20 .
, . / .
[ ]. : incognita.day.kiev.ua/
stanovlennya-ukrayinomovnoyi-presi-v-addnipryanskij-ukrayini.html [30.12. 2013].
, . . / .. .: , 1982. 208 .
, . . . . ( -) / .. .: , 1981. 56 .
, . . : / . . // . . 2. 2008.
[ ]. : [30.12. 2013].
. , 1906. 126.
, . / . // . 25 . .: , 2013. . 13801396.

Natalia I. Zicun

CARICATURE AS ART AND MEDIA CONTENT


IN UKRAINIAN MEDIA SATIRICAL EARLY
TWENTIETH CENTURY
Summary: The article dwells upon peculiarities and functions of caricature as a creolized
text in Ukrainian satirical magazines at the beginning of the 20th century. Itaccentuates
that caricatures turned into independent elements of periodicals, with the function of
illustrating verbal parts only being lost, and played a significant role in the formation of
the written mass media of the given type. It also confirmed active caricature-making in
certain historical periods. Popularity of illustrative satirical periodicals in the Ukrainian
newspaper-type discourse of the beginning of the 20th century can be explained by a
number of factors that are censorship, immaturity of the lexical and stylistic systems of
the Ukrainian language because of its being prosecuted and prohibited, poor literacy of the
Ukrainians (1897 census featured 85.4% of people living in Ukraine illiterate), lack of the
habit to read daily newspapers in Russian, nothing to say about Ukrainian, technical means
that enabled to make illustrations more expressive.
599

Neven Obradovi
Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet

UDK 316.774:005.582(497.11)

MANIPULACIJA NASLOVIMA U SRPSKOJ


DNEVNOJ TAMPI
Saetak: U eri trinog kapitalizma poznato je da je vest roba, a da su naslovi ti koji
je prodaju. Zanimljivi i okantni naslovi uglavnom reprezentuju najitanije tekstove
i takva praksa privlaenja panje je dozvoljena, ak i poeljna. Meutim, esto se
deava da se u elji za to veim tiraom manipulie naslovima, koji izvueni iz konteksta ne referiraju u potpunosti na tekst i injenice u njemu. Predmet istraivanja je
manipulativna funkcija naslova u dnevnim novinama: Politika, Veernje novosti, Blic
i Kurir, praenih u periodu od deset dana. Osnovna pretpostavka sa kojom se kree u
istraivanje je da je vie takvih naslova u (polu)tabloidnim nego u ozbiljnim informativnim novinama.
Kljune rei: manipulacija, naslovi, tampa, tabloidi

1. Uvod
Mo medija, uoena jo od njihovih zaetaka, tokom istorije usavravana je
i veto koriena u manipulativne svrhe. Jo je Napoleon, svestan uticaja tampe,
smatrao da je mo etiri novine vea od moi 100 000 vojnika i predviao da ukoliko ne kontrolie napise u tampi nee se dugo zadrati na vlasti. Danas, sa razvojem tehnologije, ali i sa umnoavanjem istraivanja koja se bave uticajem medija,
njihova manipulativna mo je na vrhuncu. Ipak, manipulativni potencijal medijskog
izvetavanja, ini se, nije ni izbliza iskorien, jer svakodnovno se pronalaze primeri
novih manipulativnih tehnika. Poruka se konstruie tako da sadrajem zavara publiku, ubeujui je da la prihvati kao istinu (Jevtovi, 2003: 25). esto nesvesni pravih namera medijskih profesionalaca, pojedinci medijskim sadrajima ne pristupaju
kritiki i ne dovodei ih u pitanje konstruiu sliku stvarnosti koja je zapravo medijski
konstrukt, a ne puko oslikavanje realnosti. Na taj nain se onemoguava potreba da
se spoznaju drutvene okolnosti i da se u socijalnim procesima aktivno uestvuje,
dok se istovremeno ukida mogunost za promenu loih drutvenih praksi.
Jezik medija, ma koliko se u teoriji potenciralo na njegovoj slinosti sa jezikom
u svakodnevnoj upotrebi, poseduje niz specifinosti (konciznost, jasnoa, istinitost)
koje lakoom razumevanja neretko onemoguavaju shvatanje prikrivenih elemenata
medijske poruke. Enkodiranje takvih poruka mogue je samo uz svest o njihovim
600

potencijalnim znaenjima, pri emu je medijska pismenost primalaca ne samo polazna osnova ve kljuni element za njihovo razumevanje. U drutvima u kojima se
medijsko obrazovanje ne postavlja kao prioritet, u koja moemo svrstati i Srbiju,
otvaraju se brojne mogunosti za nesmetano manipulisanje. Kritiko promatranje
svakog medijskog sadraja, pokuaj da se odgonetnu skrivene namere poiljaoca,
u pojedinim sluajevima i nalogodavaca odreenih medijskih poruka, osnova su za
shvatanje pravog znaenja i cilja sa kojim se odreena informacija pustila u etar.
U svakom od medija (tampa, radio, televizija) postoji mnogo naina za obmanjivanje publike koji su svojstveni njihovim izraajnim sredstvima. Stoga e televizija posebnu panju posvetiti vizuelnim, radio auditivnim, a tampa jezikim
elementima, kojima e oblikovati manipulativnu poruku. Kako je predmet ovog rada
manipulacija naslovima u tampi, analiziraemo naine na koje dnevni listovi Politika, Veernje novosti, Blic i Kurir, koriste jezike mogunosti naslova u svrhu
manipulacije svojim itaocima.
Naslov u novinama ima viestruku namenu: da privue itaoca da se upusti u
avanturu itanja i promiljanja teksta, zatim da prokomentarie tekst, da doprinese grafikom izgledu lista (tabloidi su zasnovani na naslovima), a esto je naslov i
ideoloki komentar dogaaja (cilj mu je persuazivno/ubeivako delovanje na itaoce) (Vali-Nedeljkovi, 2000: 9394). Stoga, ne udi to se naslovima i u okviru
redakcija posveuje posebna panja; zadatak pisanja naslova pripada najiskusnijim
novinarima, jer naslov, vrlo esto, ne predstavlja samo poentu teksta na koji se odnosi ve se iz odabira rei, veliine slova, mesta u novinama, moe zakljuiti i o
ureivakoj politici odreenog lista. Za analizu naslova odluili smo se upravo da
bismo ukazali na znaaj vetine itanja naslova. Prosenom itaocu moe se uiniti
da je tekst nosei stub svake vesti, stoga je cilj ovog rada da ukae na to da su
upravo naslovi ti koji su, bez obzira na to to su skovani od svega nekoliko rei, esto
znaajniji od teksta, ali i podloniji manipulativnim intervencijama. To je, pre svega,
mogue zbog toga to intervencije u tekstu podrazumevaju menjanje i prekrajanje
niza detalja dogaaja o kom se izvetava, pa se urednici i novinari na taj korak ree
odluuju, jer bi tako oigledan postupak, ukoliko bi bio otkriven, naruio poverenje
publike. S druge strane, sitne dorade u naslovnim blokovima manje su rizine, jer
e ih ionako prepoznati samo medijski pismeni itaoci. Poznata je i injenica da u
vremenu ubrzanog naina ivota itaoci nemaju vremena da svakom tekstu posvete
dovoljno panje, stoga veina njih pogledom preleti preko naslova, dok samo retki
tekstovi bivaju proitani od prve do poslednje rei; to ukazuje na to da je za veinu
italaca jedina informacija o nekom dogaaju upravo ona u naslovu. Na taj nain,
oni ne mogu znati da li i u kojoj meri naslovi referiraju na tekst, manipulacija ostaje
neotkrivena, a itaoci pogreno informisani.
S obzirom na to da se pojam manipulacije moe viestruko interpretirati, u
ovom radu pod njim podrazumevamo ne samo naslove izvuene iz konteksta ve i
senzacionalistike, bombastine, dvosmislene naslove koji ne moraju biti neistiniti,
ali su manipulativni, jer se koriste u svrhu privlaenja panje italaca i usmeravanja
na teme koje ne moraju biti od ireg drutvenog znaaja. Svi novinarski kodeksi
601

sadre odredbu da u naslov moe da se istakne samo ono to jeste sadrina teksta.
Tabloidi najee kre ovu odredbu pa u naslov, senzacionalizma radi, izvuku neto
sasvim sporedno, ali efektno, iz dogaaja ili o linosti, da bi time privukli panju
italaca (Vali-Nedeljkovi, 2000: 9495). Posmatrani izolovano novinski tekstovi
sa takvim naslovima moda i ne bi bili dovedeni u vezu sa intencionalnim spinovanjem, meutim, ukoliko su oni u odreenom istorijskom trenutku dominantni nemogue je ne posmatrati ih van ireg konteksta manipulacije drutvenom sveu.
U ovom radu analizirana su etiri dnevna lista: Politika, Veernje novosti, Blic
i Kurir u periodu od deset dana (1625. decembra). Odabir uzorka zasnivao se na
popularnosti pomenutih listova koja je direktno proporcionalna njihovom uticaju, ali
na razlici u sadraju koji nude, kreui se u rasponu od ozbiljne dnevno-informativne tampe (kakva je Politika) preko (polu)tabloidnih (Veernje novosti, Blic) do tabloidnih novina (Kurir). S obzirom na prethodni navod, hipoteza koju emo nastojati
da dokaemo jeste da su u tabloidnijim novinama ispitivane manipulativne funkcije
naslova izraenije, pre svega kvalitativno, nego u ozbiljnim dnevnim listovima.

2. Novinski naslovi i njihova manipulativna uloga


Naslovni blok je najznaajniji deo teksta koji u sebi nosi vest u malom, sastoji se
od nadnaslova, naslova i podnaslova. Nadnaslov smeta vest u iri drutveni kontekst
i njime uvodimo itatelja u razumijevanje naslovnog bloka. Treba biti relativno kratak; sastavljen od jedne proste reenice (Kurti, 2009: 379). Podnaslov moe sadrati
vie reenica, on podrava informacije iz nadnaslova i naslova, te ukazuje na fokus
sadraja koji slijedi (Kurti, 2009: 379). Naslov bi trebalo da predstavlja sr vesti,
da donosi najznaajniju informaciju iz teksta koji sledi da to bolje predstavi tekst.
Naslov je za tekst isto to i krovna konstrukcija za ozidanu zgradu. I u arhitekturi
novina bie primetan nesklad izmeu stila naslova i stila ostalog dela zgrade. Modernom betonskom zdanju ne odgovara krov bakarnog zamka; informativnoj kuici nee
pristajati ni najlepi reporterski krov (uri, 2000: 120). Stoga je od velikog znaaja
da se pri komponovanju naslova ne odstupi od forme teksta koji naslov prati.
Izmeu tiranih zahteva (Naslovi prodaju novine) i uskog politikog pragmatizma (naslovima treba mobilisati mase) kao dveju polaznih krajnosti u tretiranju naslova, neka nam stoji na umu, naoko hladna konstatacija, ali uputna opomena
da u novinama: itanje poinje od naslova (Nedeljkovi, 2003: 117). U eri trinog
kapitalizma, kao to su novine roba koju prodaje naslovna strana, tako i vest postaje
roba, a naslovi su ti koji je prodaju. Najuoljiviji deo novinskog teksta, kao to je bilo
rei, svakako je naslovni blok, stoga se izuzetno vodi rauna o njegovoj kompoziciji,
jer kao to lo tekst moe biti proitan zahvaljujui atraktivnom naslovu, tako najbolji tekst moe ostati nezapaen ukoliko ima lo naslov. Naslov mora privui panju
(attention), probuditi interes (interest), elju (desire) i time potaknuti na djelovanje
(activation). Ovdje je vano istai da su pojedine komponente ovakvog zahtjeva
meusobno tijesno povezane, drugim rijeima, da jedna drugu uslovljavaju, odnosno
602

ne bude li panja itaoca privuena, izostaje i interes, zatim elja, te ne dolazi ni do


djelovanja, odnosno italac ne ita tekst (Smailagi, 2003: 164). O podeli na dobre
i loe naslove pisao je Radomir ivoti, navodei da su dobri naslovi1 informativni,
tani, koncizni, ali i originalni i atraktivni, dok su loi naslovi nepismeni, dvosmisleni, opti, senzacionalistiki, bombastini, ali i oni sa neadekvatnom interpunkcijom
(znak pitanja, tri take) (prema ivotiu, 1993: 246249).
Najei propust prilikom pisanja naslova nastaje iz elje novinara da njegov
tekst bude proitan. Iako naslov ne smije nuditi ni vie a niti manje od onoga to
tekst stvarno sadri (Kurti, 2009: 376) to vie u najveem broju sluajeva nude
naslovi senzacionalistikih tekstova koji i sami, zbog prirode teksta na koji se odnose, bivaju senzacionalistiki. Prethodni navod odnosi se na tabloidne listove, posebno rubrike koje se bave zabavnim i zabavljakim temama. S druge strane, vie
zabrinjava sveprisutniji trend da se ozbiljne novine, ali i ozbiljne teme, senzacionalizuju upravo kroz naslove. Napumpavanjem dogaaja koji su predmet izvetavanja, kako Pileti navodi, cilj je da se kod itaoca izazove tuga i saaljenje ili tenzija,
zabrinutost i strah ili uenje i neverica (Pileti, 2013: 74). Naslov koji kod itaoca
izazove neko od pomenutih oseanja ispunio je svoju funkciju; tekst e zasigurno biti
proitan, jer se ljudima oduvek najlake manipulisalo uticanjem na njihove emocije.
Fokusiranje panje italaca na dati tekst izuzetno je bitan momenat novinarskog rada. On postaje presudan u onom trenutku kada italac odluuje da li e
nastaviti da ita odreeni tekst. Ovaj princip igranja sa letiminim pogledom
itaoca moe biti hod po ivici novinarske profesionalnosti, jer e se novinar svesno truditi da u naslovne blokove stavi to atraktivniju informaciju, katkad ne
marei za kontekst, niti njenu tanost. Igranje italakom panjom esto je uvod
u razliite vrste novinarskih manipulacija (Jevti, 2011: 114).

Zanimljivi i atraktivni naslovi uglavnom reprezentuju najitanije tekstove i


takva praksa privlaenja panje je dozvoljena, ak i poeljna, sve dok ne povreuje
naelo o istinitosti. Pravila i kodeksi novinarske profesije nalau da se interes javnosti mora staviti ispred ekonomskih interesa, meutim, u eri trinog kapitalizma
esto se deava da se u elji za to veim tiraom manipulie naslovima, sa ciljem
privlaenja panje na odreene teme, ili pak odvlaenja panje sa nekih drugih, dok
se istinitost ak i kada nije direktno ugroena potiskuje u drugi plan.

3. Manipulacija naslovima: analiza Politike, Veernjih novosti,


Blica i Kurira
Analizom sadraja etiri dnevna lista (Politika, Veernje novosti, Blic i Kurir) u ovom radu se nastojalo ukazati, pre svega, na manipulisanje novinskim naslovima, ali i na najee naine manipulativnog komponovanja naslovnog bloka.
1

U dobre naslove ivoti ubraja: kapa ili apka naslove, kontrastne, metaforine, afektivne, parafraze,
citatne, one u kojima ima igre rei, imena poznatih i znaajnih linosti itd. (ivoti, 1993: 249252).

603

Za potrebe ove analize mogue intervencije u naslovima klasifikovali smo u


etiri kategorije:
1. Senzacionalistiki naslovi pod kojima podrazumevamo naslove koji su u
funkciji privlaenja panje; oni su okantni, bombastini i provokativni; vrlo
esto nude vie od onoga to tekst stvarno sadri; karakteristini su za tabloide.
2. Dvosmisleni/viesmisleni naslovi pod kojima podrazumevamo naslove
koji ne ispunajvaju svoju osnovnu informativnu funkciju, naprotiv, nudei
informaciju koja moe biti protumaena na vie od jednog naina u cilju
su privlaenja panje i pobuivanja radoznalosti.
3. Naslovi izvueni iz konteksta pod kojima podrazumevamo najuoljiviji
vid manipulacije naslovima, jer informacija sadrana u takvom naslovu
nije nita drugo do poluistina (ponekad i neistina), koja moe biti opasnija
od lai, upravo zbog njene velike slinosti sa istinom.
4. Naslovi sa manipulativnim interpunkcijskim znacima pod ovom vrstom
podrazumevamo naslove koji sadre znakove interpunkcije koji mogu biti
u funkciji pojaavanja emocionalnog naboja i namernog ukazivanja na
vesti od znaaja (kao to je sluaj sa znakom uzvika), ili mogu ukazivati
na neproverenu informaciju ili nevericu autora teksta (znak pitanja), ili
pak na nedovrenu misao (tri take) ostavljajui prostor za razliita tumaenja i nagaanja italaca.

Tokom kvalitativne analize naslova u dnevnom listu Politika, pronali smo sve
navedene kategorije. Iako smo uoili mnogo manje manipulativnih naslova nego
u drugim novinama, ovakvi rezultati iznenauju ukoliko uzmemo u obzir da ovaj
list vai za jedini koji spada u ozbiljnu dnevnu informativnu tampu u Srbiji. U rubrici Svet uoili smo senzacionalistiki naslov Sirijce doekali kao Hune (Politika,
17.12.2013). U samom tekstu se govori o bugarskoj parlamentarnoj desniarskoj
stranci koja se zalae za proterivanje sirijskih izbeglica iz ove zemlje. Upotrebom
Huna kao sinonima za varvare u naslovu privlai se panja italaca i istovremeno se utie na emocije, izbeglice se predstavljaju u negativnom kontekstu, ime se
apostrofira na netrpeljivosti prema njima u Bugarskoj. Potpuno neoekivan naslov
za ovakav list pronalazimo u rubrici Drutvo Megatrendue sa crvenog univerziteta (Politika, 18.12.2013). Za naslov je odabrana re za koju se u tekstu objanjava da je nastala od rei namigua i asocira na studentkinje privatnog fakulteta
Megatrend. U tekstu se navodi da ovaj univerzitet ima 18.000 studentkinja, pa se
ovakvim naslovom stvara stereotipni efekat, to je nedopustivo za list sa tradicijom
duom od 100 godina. Jo jedan primer senzacionaistikog naslova koji je ujedno i
dvosmislen pronalazimo u rubrici Srbija, Pas uvao vodomer 13 godina (Politika,
24.12.2013), u tekstu u kojem se govori o problemu oitavanja brojila u Niu, autor
izvlai iz konteksta informaciju da radnici nisu mogli da oitaju brojilo zbog psa u
dvoritu, ime se ova vest senzacionalizuje. Slini primeri su i: Sulejman velianstveni otvorio Novu TV (Politika, 18.12. 2013), Sa narukvicom na njivu, ali ne i na
pivo (Politika, 19.12 2013), Otkrivena fabrika beba (Politika, 21.12. 2013).
604

Naslove sa manipulativnom upotrebom znaka pitanja, dnevni list Politika koristi onda kada autor teksta nije siguran u informaciju koju istie u naslovu, stoga
se naslovi svode na spekulaciju. Primeri ovakvih naslova su: Zukorli se povlai?
(Politika, 20.12.2013), Privatizacija cementare motiv ubistva Pantia? (Politika,
20.12.2013), Gde su milijarde Hodorkovskog? (Politika, 22.12.2013), Arifi pomagao u ubistvu andarma? (Politika, 25.12.2103).
Iako se izjanjavaju kao ozbiljne novine, Veernje novosti takoe koriste naslovni blok u svrhu manipulacije itaocima. Iz niza senzacionalistikih naslova izdvojiemo najupeatljivije primere. U rubrici Svet pronalazimo naslov Janukovi
baca svoje sa broda (Veernje novosti, 16.12. 2013), za tekst u kojem se govori o
smenama u ukrajinskom dravnom vrhu, odabran je metaforiki naslov koji predstavlja Ukrajinu kao brod koji tone. Premda je metafora u naslovima nekada poeljna jer doprinosi atraktivnosti, u ovom sluaju njena dvosmislenost u slubi je senzacionalizma. Klasian primer senzacionalizma i izvlaenja iz konteksta je naslov
Masovna smrt zbog smrtne kazne (Veernje novosti, 16.12.2013) koji nije u skladu
sa tekstom u kojem se navodi da je deset osoba poginulo u protestima u Bangladeu
zbog pogubljenja islamistikog lidera Abdula Kadera Molaha.
Manipulativna funkcija senzacionalistikih naslova ogleda se i u skretanju panje sa vesti koje su od javnog znaaja na trivijalne vesti kojima se poklanja vie
prostora na novinskim stranama. U prilog tome govori tekst sa senzacionalistikim
naslovom Kole grof za Dunerskog (Veernje novosti, 17.12. 2013) koji je u rubrici Ekonomija pozicioniran na vie od pola strane i u kojem se govori o vlasnitvu
obradive zemlje Miodraga Kostia Koleta u Vojvodini, dok se na istoj strani u svega
nekoliko redova u krajnjem desnom uglu govori o javnom dugu Srbije koji je tokom
novembra uvean za 207 miliona evra (slika 1). Znakovi interpunkcije u naslovima u listu Veernje novosti korieni su u svrhu izazivanja panike i straha: Briu
nemarne! (Veernje novosti, 16.12. 2013), Srbi gube sigurne mandate? (Veernje
novosti, 18.12. 2013), Strpite se malo, vaa operacija je 2022. godine! (Veernje
novosti, 22.12.2013); u svrhu izazivanja emocionalnog naboja: Tukao sam Neboju
Zarupca da bih ga spasao! (Veernje novosti, 18.12.2013), Nemar majke uzeo ivote tri anela! (Veernje novosti, 19.12.2013), Unakaena, pa zaklana! (Veernje
novosti, 20.12.2013); ali i u svrhu legitimnog korienja neproverenih informacija:
Pukla tikva? (Veernje novosti, 20.12.2013), Jeremi do januara? (Veernje novosti,
23.12.2013), andarm zvani etnik ubio oklagijom? (Veernje novosti, 24.12.2013).

Slika 1. Veernje novosti senzacionalizam i skretanje panje sa bitnih informacija


605

Kvalitativnom analizom naslova u dnevnim novinama Blic uoene su sve navedene vrste manipulativnih naslova. S obzirom na to da se ovaj list oznaava kao
polutabloid, rezultati dobijeni analizom naslova ne iznenauju. Tekst objavljen u
rubrici Politika, pod naslovom Masovne tue u Odacima, prebili ak i devojku, sa
nadnaslovom Ljudi, neko e poginuti zbog izbora (Blic, 16.12.2013) tipian je primer senzacionalizma, korien u svrhu privlaenja panje, dok je dodatna komponenta okiranja izraena ponajvie u delu prebili ak i devojku. Cilj ovakvog naslova
jeste da okira, izazove naboj emocija (zgraavanje), a samim tim i navede na itanje
teksta. U rubrici Politika pronalazimo i tekst sa sledeim naslovom: Cvijane, mar
napolje, pa tamo lai i pljuj (Blic, 20.12.2013). Iako je u navedenom primeru re o
citatu, psovke i pogrdno izraavanje bilo je mogue izbei makar u naslovu, meutim, isticanje upravo ovih reih velikim fontom je garant za itanje teksta, stoga ne
udi to se novinar odluio ba za ovaj naslov, jer je kao novinar (polu)tabloida voen pre svega tiraem. Meutim, kako Kurti navodi: Naslov moramo prilagoditi
vrsti novina u kojima e biti objavljen, ali i temi koja se obrauje (Kurti, 2009:
377), stoga je naveden naslov bez obzira na tabloidnu sklonost Blica, neprimeren
tekstu iz oblasti politike. S obzirom na to da je ovaj tip naslova karakteristian za
rubriku Hronika, naslov Dvojicu lopova raznela mina, dvojica pobegli (Blic,
17.12.2013) nije neoekivan, ali je odabir rei raznela svakako vredan osude. Ovakvim naslovom se nedvosmisleno pokazuje da pored toga to ne mari za profesionalnu etiku, autor ovih rei ne mari ni za potovanje poginulih, njihove porodice i poznanika. Nadalje, Dete mi se iz kole vratilo krvavo (Blic, 18.12.2013), Bebu tukao
pa udavio (Blic, 20.12.2013), Stiemo, javili su i odmah poginuli (Blic, 24.12.2013),
samo su neki od senzacionalistikih naslova, objedinjeni u istom cilju: da van okvira
etike i potovanja pogoenih strana, privuku panju italaca kroz pobuivanje bazinih emocija. Meutim, senzacionalizam u Blicu nije izostao ni u ostalim rubrikama.
U rubrici Sport pronalazimo naslov imuni utnut sa Mundijala (Blic, 17.12.2013),
u rubrici Svet: Tetka i supruga ubijaju iz senke (Blic, 16.12.2013), Lani prevodilac
spaljivao ive ljude (Blic, 17.12.2013), Ljude bacaju krokodilima (Blic, 20.12.2013).
Iz navedenih primera uoljiva je tenja novinara da to okantnijim reima privuku
panju, pri emu je vidljiv i trud autora za pronalaskom onih najkakljivijih i bombastinijih detalja koji e biti istaknuti u najuoljivijem delu naslovu. Sklona senzacionalizmu u naslovima je i rubrika Zabava, gde gotovo da nema naslova koji ne
podilazi najniim ukusima italaca ove rubrike. Premda su rubrike koje se bave zabavom po svojoj prirodi senzacionalne okantni naslovi u njima ne iznenauju, ali je
prelaenje granice dobrog ukusa ak i u takvim rubrikama svakako vredno kritike.
Ivanovi sa plae: Stanija crkni! (Blic, 17.12.2013), Veljko ispipao Seku (Blic,
19.12.2013), Severina ne da sina Milanu za Boi (Blic, 22.12.2013), samo su neki
od primera senzacionalistikih naslova ovih, nadasve trivijalnih, tekstova iz rubrike
Zabava. Reprezentativni primeri dvosmislenih naslova u Blicu su izmeu ostalih:
Da li je ovo naslednica Merkelove (Blic, 17.12.2013), apia oduvao ministar Kurc
(Blic, 24.12.2013). Prvi naveden primer naslova oznaen je kao dvosmilen, jer se iz
samog naslova moe zakljuiti da ni autor teksta nije siguran da li je Ursula fon der
606

Lajen naslednica Angele Merkel, dok se drugi naslov moe tumaiti i sa aspekta
senzacionalizma, jer aludira na pogrdni izraz, premda je autor verovatno eleo da
aljivom metaforom opie apievu ostavku. Meutim, metaforino izraavanje
poveava atraktivnost naslovnog iskaza, ali istovremeno oteava razumijevanje poruke (Kurti, 2009: 385), a ukoliko se tome doda i to da je tekst objavljen na naslovnoj strani, a potom svrstan u rubriku Politika, neprimerenost igre rei je vie nego
oigledna, a njegova manipulativna namera privlaenja panje jo izraenija. Naslovi koji su vrhunac manipulacije itaocima jesu naslovi koji su izvueni iz konteksta.
Naime, takvi naslovi nemaju nikakvu informativnu vrednost, jer je informacija u
njima zapravo dezinformacija. Istovremeno, ukoliko italac ne proita itav tekst i
sam uvidi varku, njegova informisanost o obraenoj temi bie na nivou naslovnog
bloka, koji je, kako je ve reeno, nita drugo do dezinformacija, ukomponovana
tako da bude u vezi sa tekstom, ali ne i sa potpunom istinom. Jedan od takvih naslova je i: Podvodio devojke i kupio stan od narko-dilera (Blic, 16.12.2013). Iz samog
naslova izvodi se zakljuak da je ovek okrivljen za pomenuta dela ve osuen i da
je njegova krivica dokazana naslov je afirmativan. Meutim, tekst koji sledi naslov
donosi informaciju da je Saa Milunovi, ef odseka za suzbijanje kriminala, osumnjien, ali da je istraga tek pokrenuta, stoga je u ovom sluaju neoprezan novinar
doneo presudu pre suda, a itaoci iz naslova donose zakljuak da je osumnjieni
zapravo i osuen. Sledei primer, objavljen na naslovnoj strani Blica je naslov: Za
smrt dece krivi Mirela i njen ljubavnik (Blic, 20.12.2013). Kao i u prethodnom primeru novinar je ve doneo presudu o krivici majke za smrt njeno troje dece. Meutim, kada se proita tekst otkriva se da je to zapravo izjava njenog biveg supruga,
iako na naslovnoj strani ni na koji nain nije naznaeno da je to neija izjava, dakle
jo uvek neproverena, s obzirom na to da ni sudski postupak u tom trenutku nije
pokrenut, ve je izjava istaknuta u prvi plan zapravo pokazatelj da je autor teksta ve
zauzeo stranu i doneo presudu, iako se to kosi sa svim naelima profesionalnih kodeksa i etike, dok istovremeno manipulie taocima, navodei ih da i oni zauzmu
istovetan stav. Naslovi sa manipulativno iskorienom interpunkcijom, takoe su
jedna od analiziranih vrsta manipulisanja naslovima. Preporuljivo je da se znakovi
interpunkcije u novinskim naslovima ne koriste ukoliko za to ne postoji opravdan
razlog, meutim, analizom je utvreno, da se za njihovom upotrebom posee i onda
kada to nije potrebno, jer su jedini razlozi: poveanje tenzije, pobuivanje emocija,
privlaenje panje, davanje znaaja, ili pak, donoenje neproverene informacije. Primer za poslednji navod jeste naslov: Nobel za Daia? (Blic, 19.12.2013). Naslovi
koji se zavravaju znakom pitanja i onda kada reenica nije u formi pitanja esti su
u (polu)tabloidnoj tampi. Kao jedini razlog za njegovo korienje moe se navesti
izvetavanje o neproverenoj informaciji. Ukoliko uzmemo u obzir da je autor znakom pitanja eleo da iskae nevericu o temi koja je predmet izvetavanja, moglo bi
se zakljuiti da je to nita drugo do manipulisanje neproverenim informacijama koje
su se i pored toga to izazivaju nevericu i kod samog novinara nale na stranicama
dnevnog lista. Jedan od naslova koji je ujedno i senzacionalistiki, okantan, dvosmislen, a uz sve to i upotpunjen interpunkcijom koja daje na znaaju celokupnom
607

tekstu jeste naslov: I... Ko je ubio oveka? (Blic, 21.12.2013). Re je o tekstu koji
donosi vest o oslobaajuoj presudi Petri Cviji koja je bila optuena da je automobilom usmrtila oveka. Pored toga to je poetnom rei I... ukazano na korienje
kolokvijalnog i krajnje neumesnog izraza za komentarisanje jedne takve teme, nastavak naslova gde novinar postavlja pitanje ko je ubio oveka? prevazilazi sve granice
odmerenog i etikog izvetavanja, jasno ukazujui na ijoj je strani autor teksta
(premda je jedna od osnovnih postulata u novinarskoj profesiji objektivnost, neutralnost prilikom izvetavanja, odnosno nepristrasnost). Manipulativna uloga ovog konkretnog naslova vidljiva je pre svega u jasno iskazanom stavu novinara koji Cvijievu osuuje, ne obazirui se na formalnu presudu, ime jasno iskazuje svoj stav prema poverenju u sudstvo (sa znakom pitanja na kraju), prema nevinosti ili krivici
novinarke, utiui time i na izgradnju stava svojih italaca.
S obzirom na to da je dnevni list Kurir tabloidno orjentisan, senzacionalni,
okantni, dvosmisleni naslovi, svakodnevno se mogu pronai na stranicama ovih
novina. Naslovi: Krvavi izbori u Odacima (Kurir, 16.12.2013), Ljudi su jaukali
iz smrskanih kola (Kurir, 17.12.2013), Lopovi raskomadani u eksploziji granate!
(Kurir, 17.12.2013), Krvavi se guili u praini i bespomono traili izlaz (Kurir,
21.12.2013) samo su neki od markiranih senzacionalistikih naslova, svojstveni, pre
svega, rubrici Hronika. Cilj ovakvih naslova, kako je ve bilo rei, jeste: okiranje,
izazivanje emocionalnog naboja, manipulisanje itaoevom panjom. Meutim, ni
ostale rubrike u ovom tabloidnom listu nisu liene senzacionalizma, naslovi: Daiu,
mali maiu, doi da te tvoja mamica proprede! (Kurir, 22.12.2013), Keri golim
grudima oduvala eril (Kurir, 16.12.2013), eljko Joksimovi: Sjai pederino! Azdejkovi: Kuko napuderisana (Kurir, naslovna strana, 18.12.2013) govore u prilog
tome. Dvosmislenost u naslovima uoena je u sledeim primerima: Ko ne radi za
Hrvate ostaje bez line karte (Kurir, 16.12.2013), Prvo ga izmlatio, pa ga u kafanu svratio (Kurir, 16.12.2013), Dete otelo samo sebe (Kurir, 18.12.2013), kole
nam gore, a ministar se elja (Kurir, 19.12.2013). Navedeni naslovi ne ispunjavaju
svoju osnovnu informativnu funkciju, te iz njih itaoci ne mogu dobiti preciznu informaciju koja bi, prema osnovnom pravilu za pisanje naslova, trebalo da bude sr
i poenta teksta, ve novinar poigravanjem reima dovodi do zabune i upuuje na
itanje teksta i traganje za poentom, manipuliui informacijama iz teksta.
Jo jedan od analiziranih naina manipulacije naslovima jeste i smiljeno upotrebljena interpunkcija. U naslovima: Izreetan zbog duga za stan? (Kurir,
16.12.2013), ovi glavni osumnjieni? (Kurir, 16.12.2013), Hajduk srpski klub?!
(Kurir, 16.12.2013), Sloba pre hapenja oprao Miri kosu?! (Kurir, 19.12.2013),
upotreba znaka pitanja jasno ukazuje na prenoenje neproverenih informacija, spekulacija koje se veto koriste za privlaenje panje. U poslednja dva primera je znaku pitanja dodat i uzvinik koji sugerie okantno primanje ovakvih informacija,
ime je jasno iskazana manipulativna uloga u navedenim primerima. Naslov: Za
izbore se pitam i ja, a ne samo Vui (Kurir, 18.12.2013) tipian je primer izvlaenja
iz konteksta. Naime, naslov je prikazan kao citat premijera Daia, dok u tekstu na
koji se naslov odnosi ni u jednom delu njegove izjave nema takvog navoda. Premijer
608

je izjavio da e SNS i SPS zajedno doneti odluku o novim izborima, ali je njegova
izjava personifikovana, ime se stie utisak da je Dai u podreenom poloaju u
odnosu na Vuia; pretpostavljamo da je to i bio cilj navedenog naslova. Naslovom:
Zaposleni u NIS uzeli 400.000 evra (Kurir, 17.12.2013), autor teksta donosi presudu
osumnjienima, a da jo uvek nisu ni formalno optueni, dok naslov: Lako mi je za
mene, ta e ove matore? (Kurir, 24.12.2013), takoe naveden kao citat reprezentativke Jelene ivkovi nakon osvojene srebrne medalje na Svetskom prvenstvu u rukometu, izvuen je iz konteksta, jer u tekstu koji sledi ona izjavljuje da e ona imati
priliku da moda i osvoji zlatnu medalju, te joj je vie ao za starije saigraice koje
tu priliku nee imati. Ovakvo menjanje izjava i njihovo isticanje kroz naslov, a sve
sa ciljem privlaenja panje, pre svega predstavlja nepotovanje prema sagovorniku,
ali i prema itaocima, koji na ovaj nain postaju rtve perfidne manipulacije. Izvlaenje iz konteksta esto se koristi i kako bi se izazvao oseaj straha, koji nagoni itaoce
na itanje teksta, o emu svedoi naslov: Univerzum bi mogao da se urui u sebe
ve danas (Kurir, 17.12.2013). itanjem teksta dolazi se do drugaijih, pa i oprenih
informacija, jer se u poslednjem pasusu istie da je velika mogunost da se to nikada
nee desiti, dok ostatak teksta donosi informacije o navodima pojedinih naunika i
njihove spekulacije o moguoj sudbini planete, ali koja se nee dogoditi danas.

4. Zakljuak
S obzirom na drutvenu atmosferu, koja karakterie Srbiju kao zemlju u prelaznom, tzv. tranzicionom periodu, i drutvo koje je izdanak takve klime, nije pogreno govoriti o tabloidizaciji itavog jednog sistema i drutva, dok je medijska scena
u Srbiji nita drugo do ogledalo takvog stanja. Udar komercijalizacije sa sobom je
doneo i poveani stepen tabloidizacije i senzacionalizma koji se ponajvie odrazio
na sadraj (polu)tabloidnih novina, ali potpuno imuna nije ostala ni ozbiljna dnevno-informativna tampa. Tip tampe (ozbiljna, polutabloidna i tabloidna) odreuje
snagu naslova, a etiki principi zaboravljaju se ne samo u tabloidima u trci za
tira (Jevti, 2011: 114). Ipak trebalo bi napomenuti da se takav trend u mnogo
veoj meri javlja u tabloidnim dnevnim listovima (Blic, Kurir), no to je to sluaj sa
ozbiljnom dnevnom tampom (Politika)2, to je analiza naslova ovih dnevnih listova
i potvrdila.
Rezultati analize potvrdili su osnovnu hipotezu sa kojom se krenulo u istraivanje, naime, to je dnevni list bio tabloidniji to je u njemu bilo vie primera manipulatvine upotrebe naslova. Shodno tome, najvie takvih primera pronaeno je u
2

Tabloid ne moe objaviti naslov Tadi otputovao u dvodnevnu posetu Rusiji jer se takve novine, po
pravilu, ne bave protokolarnim stvarima, a i ako se bave, uvek pronalaze neki atraktivan ili bizaran
detalj za isticanje u prvi plan. Isto tako, ozbiljne dnevne novine (koje bi morale da objave pomenutu
vest), svakako u tom tekstu ne bi mogle da se bave trivijalnostima pa stoga nikad ne bi mogle da imaju
naslov poput Tadi u Rusiju poneo dva odela, etiri koulje i tri para gaa to bi opet, bio sasvim
uobiajen naslov u tabloidima (Mikuljanac, 2004).

609

tabloidu Kurir, u kojem gotovo da nema naslova koji se ne moe uvrstiti u jednu od
etiri definisane kategorije manipulativnih naslova. U Blicu i Veernjim novostima,
kao polutabloidima, takoe je markiran veliki broj manipulativnih naslova, meutim, u manjoj meri nego to je to sluaj sa Kurirom. Neoekivano, u dnevnom listu
Politika, takoe su pronaeni svi oblici manipulativnih naslova, mada u najmanjem
broju u odnosu na ostale analizirane novine.
Meutim, iako su i u Politici markirani manipulativni naslovi, kvalitativnim
uporeivanjem sa naslovima iz iste kategorije u drugim analiziranim novinama, jasno je da senzacionalistiki naslov u Kuriru, Blicu, pa i Veernjim novostima, nije
isto to i senzacionalistiki naslov u Politici, s obzirom da prve navedene novine, pored toga to se koriste senzacionalizmom, dvosmislenou, izvlaenjem iz konteksta
i manipulativnom interpunkcijom u naslovima, za razliku od Politike, pored krenja
etikih naela, u elji da privuku panju esto prelaze i granice dobrog ukusa.

Literatura
uri, D. (2000). Novinarska radionica. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva
Jevti, M. (2011). anrovske odlike naslovnih blokova u dnevnoj tampi. Kultura, 132,
111124.
Jevtovi, Z. (2003). Javno mnenje i politika. Beograd: Akademija lepih umetnosti, Centar
za savremenu urnalistiku.
Kurti, N. (2009). Osnovi pisanja za medije. Sarajevo: Media plan institut, Tuzla: Colosseum.
Mikuljanac, M. (2004). Naslov je reklama za tekst, Dostupno na:
http://www.media.ba/bs/novinarstvo-tehnikeforme-novinarstvo-tehnike-i-forme/naslovje-reklama-za-tekst [15. 12. 2013]
Nedeljkovi, M. (2003). Novinarstvo osnovi. Beograd: Akademija lepih umetnosti, Centar za savremenu urnalistiku.
Pileti, D. (2013). Jezike osobine senzacionalistikih naslova u italijanskoj dnevnoj
tampi. ur. Igor Laki, Nataa Kosti. Kroz jezike i kulture. Podgorica: Institut za
strane jezike, 7180.
Smailagi, V. (2003). Analiza novinskih naslova u BiH. Pismo asopis za jezik i knjievnost, 1, 163174.
Vali-Nedeljkovi, D. (2000). Praktikum novinarstva. Beograd: Grme-Privredni pregled.
ivoti, R. (1993). Novinarski anrovi. Beograd: Institut za novinarstvo.

610

Neven Obradovi

ANIPULATING WITH HEADLINES


IN THE SERBIAN NEWSPAPERS
Summary: In the era of capitalism news became goods for sale. Interesting and shocking headlines usually represent the most popular texts and that way of attracting readers attention is allowed and even wanted. However, often happens that they manipulate with the headlines,which were taken out of the context and dont refer to the entire
texts and all the facts in it in order to get higher sales rate. Subject of this research is
manipulative function of headlines in daily newspapers: Politika, Veernje novosti,
Blic and Kurir followed in the period of 10 days. Basic hypothesis is that there is more
of those headlines in (semi)tabloids than in serious newspapers.

611

32.019.5:654.19+316.774


:
.
. , ,
, ,
.
, .
, .
: , , ,

1.
, ,
, , . . , , , ,
, . ,
. ,
.
, ,
, ,
,
.
. . , ,
. : , , ,
.
, ? . . , , 612

, . (, , 2006: 731).
:

. , , (, , 2006:
731).
:
, ,
,
(, 2003: 161).
:
.
: (, 2000: 23). : ,
, , , ,
.
, , ,
( , 1975: 530).
,
. : , , , , , ,
, .
, , , .

2.
- .
(, 1984: 61) . ,
, . ,
:
;
;
; ;
613

,
; ; , (,
1984: 6162). , , .

.
(Manuel Castells): (Castells, 2009: 146).
, ,
, . ,
, , .
, , , , .
, . , .
1976.
. ,
, .
, , ,
.
. ,

. ?
,
.
. , .
.
2.1.
.
, , , 1984.
.
, ,
, . .
,
.
. ? ? ?
1980. ,
, ,
614

, .
, , , .
,
.
, ,
, . , ,
.
. ,
.
,
, , : () ,

(, 2003: 47).
, , ,

.
, .
, , ,
.
, .
, , .
, .
, , , ...


(, 1994: 172173).

, ,
. ,
,
. . (itty, 2005: 141).
(Alexandra Kitty), , .
615

: .
, , , .
: ,
, , , , .
, , .
, , . , ,

.

(, 2009: 103). , ,
, ,
, .
, .
(Vance Packard) , .
,
,
(Adorno) (Horkheimer) .

, :
, ,
... ,


(, 1994:
1011). ,
, , , .
2.2.

. , ,
.
; : , , ... 616

,
.

, , :
, , (,
1994: 47). ,
.

, ,
(, 1994: 38).
, , ,
.
, ,

. .
,
.
; (, 1994: 41).

, ,
. (Philippe Breton)
, .
,
(, 2000: 23).
. , .
, : ,
,
... , a contrario, .
, , (, 2000: 24).
, , , ,
, - .
617

, ,
, (David Croteau)
(Wiliam Hoynes):
. , ,
. , (Croteau,
Hoynes, 2006: 27).

, , , ,
. (Robert McChesny)
.


, (McChesney, 2008: 15).
,
, ,
: :

(McChesney, 2008: 461).

,
, ,
.
(James Borg) , : (, 2008).
, , . , ,

. :
.
: ,
,

...
, (, 2008: 103104).

,
618

.
:
(, 1994: 13).

3.

, ,
, . ,
, , , .

,
(Habermas),
.
. , , , .
,
.
, ,
(McChesney, 2008: 428).
, .

.
, . ,
.

(, 2011: 411).
, , , .

, . 1, 2011. 1

, ( )
, 2011.

619

:
(, 2012: 207).
.
?
, ,
. .
, , ,
.

. , ,
, , . ,
.
, .

, . ,
. , ,
, , ,
: .
,
, (, 2000: 45).
, .
.
, ,
,
. ,
,
, . . ,
(), . ,
,
-
.
, , .
, .
, ,
. :
620

, , , , , , .
.

4.
, , ,
, , , . , ,
, . : , ,
, . ,
(, 2000: 24).

.
.
. ,
, , .
,
, , .
, , , , ,
, , .

, ,
, , , , .

, . (2009). . : .
, . (2008). , . : .
, . (2000). . : .
, . (2012). . : .
, . (2011). , . 6, 405418.
621


Castells, M. (2009). Communication Power. Oxford: University Press.
Croteau, D. and W. Hoynes. (2006). The Business of Media, Corporate Media and the
Public Interest. Thousand Oaks: Pine Forge Press.
Kitty, A. (2005). Dont believe it! New York: Disinformation.
, . . . (2006). . : .
McChesney, R. (2008). The Political Economy of Media. New York: Monthly Review
Press.
, . (1994). . : .
. (1975). : .
, . (2003). . : .
, . (2003). . : .
, . (1984). . : .

Rade Veljanovski

MEDIA MANIPULATION AND INTERESTS


Summary: Many forms of manipulative communication tend to become massive
because dissemination of manipulative messages is immanent to the interests of
those who manufacture the messages. Public sphere is particularly suitable for such
communication because it represents a field of multiple effective influences when
compared to other types of communication such as interpersonal and group. Media, as
the structural basis of the public sphere, are an inevitable mean of multiplication and
expansion of manipulations and thus, openly and concealed a promotion of certain
interests. Media manipulation is often not the manipulation of the media themselves,
but manipulation of media with the manipulation of the public. In the basis of this
process are often political, corporate and other interests.

622

Radenko Lj. eki


Univerzitet Crne Gore
Istorijski institut

UDK 32.019.5
316.774:005.582

POLITIKA I PROPAGANDA MANIPULATIVNI


EFEKTI MEDIJSKOG PROSTORA
Saetak: Bogato propagandno iskustvo, steeno vjekovima u propagiranju raznih vidova ideja i miljenja, a u kombinaciji sa tehnolokim dostignuima dananjice, usmjereno putem raznih vidova medija manifestuje se u teko primjetnom, perfidnom i
dobro osmiljenom planskom i namjernom djelovanju na promjenu i kontrolisanje stavova a sve u cilju nametanja eljenih oblika ponaanja i miljenja. Usavravaju se do
perfekcije naela i tehnike propagandnog djelovanja, a izjednaavanje pojmova bira
i potroa utie na simbiozu politike i ekonomije koja tako prati trend saradnje vlasti
kapitala medija. Brojna su sredstva propagandnog djelovanja koja su se razvijala
uporedo sa razvojem tehnologije i naunih dostignua. Za mase, propaganda treba da
bude prosta, kategorina i direktna.
Kljune rijei: propaganda, manipulacija, mediji, politika, spinovanje

1. Politika propaganda i manipulacija


Politika propaganda je smiljena i planirana (organizovana) aktivnost koja
ima zadatak mijenjanja ili pak, odravanja odreenih politikih stavova pojedinaca,
drutvenih grupa ili drutva u cjelini. Propaganda je kao pojam neutralno odreena.
Negativno znaenje propagande uglavnom je prisutno u svakodnevnom govoru vie
u SAD nego u Evropi, naroiti nakon Drugog svjetskog rata iako su brojni primjeri
pozitivne i drutveno-korisne funkcije propagande, mada ona moe u praksi ponekada poprimiti i neke od oblika manipulacije. Teko je jasno razgraniiti gdje prestaje
informisanje, a gdje poinje persuazivno djelovanje. Jer, informativna i propagandna
djelatnost se u savremenom svijetu esto nalaze u svojevrsnoj simbiozi propagandne poruke na taj nain mogu da dobiju informativnu formu, a informacije politiku
ili ekonomsku podrku. Propaganda predstavlja vrstu komunikacije koja se vri radi
ubjeivanja primalaca poruka. Tehnika okiranja publike, funkcionie na principu
izazivanja emotivnih stresova, oslobaanja potisnutih nagona, stvaranja kolektivnih
psihoza i sl. Ova tehnika na ekstreman nain primenjuje jedan od osnovnih metodikih postulata propagande preuveliavanje i iskrivljavanje stvarnosti. Koristi
se priama o neoekivanim i nevjerovatnim dogaajima, predskazanjima i opisima
egzistencijalnih opasnosti za drave, narode i pojedince, preuveliavanjem snage i
surovosti neprijatelja itd. Poseban vid ove tehnike, koji se esto koristi u kampanjama, jeste tzv. strategija poslednjeg trenutka (last minute strategy): u samom finiu
623

kampanje publika se okira iznoenjem nekog kompromitujueg podatka o konkurentu, lansiranjem neke korupcionake ili druge afere, skandala i sl., a sa ciljem da
se odvrate birai da glasaju za njega (Slavujevi, 2005: 92).
Sama rije manipulacija je novolatinska kovanica manusruka, pulareugladiti, udeavati. Prvi put se susree u nazivu Kardinalskog vijea 1623. radi nadgledanja rada misionara i irenja moi Rimokatolike crkve. Manipulaciju moemo definisati kao neprimjetnu la u raskoraku sa stvarnim stavom, kodiranu da se infiltrira u
tua miljenja, ponaanja, vjerovanja, ali bez upotrebe sile.1 Manipulacija idejama
i simbolima tei da uspostavi dominacije nad miljenjem (nad duom a zatim nad
tijelom). Poto ponaanje ljudi zavisi od spoljnih uslova (okruenja), to menjanjem
percepcije tih uslova manipulacijom menja se i predstava i doivljavanje stvarnosti.
Manipulacija se moe odrediti kao smiljen, sistematski i kontrolisan postupak ili
skup postupaka pomou kojih manipulator, koristei simbolika sredstva, u za njega
pogodnim psihosocijalnim uslovima, odailje u masu, preko sredstava komunikacije, odreene poruke, s namjerom da se utie na uvjerenja, stavove i ponaanje
velikog broja ljudi, tako da bi se oni, u stvarima u kojima ne postoji opta saglasnost,
a za koje su ivotno zainteresovani, usmjerili prema ubjeenju, stavovima i vrijednostima manipulatora.2 Tehnika djelovanja na podsvijest, zasniva se na posobnosti
ovjeka da svjesno, ali i podsvjesno i nesvjesno prima poruke (tzv. subliminalne
poruke), pa se kroz poruke koje se primaju svjesno i imaju jedno znaenje, poturaju
prikrivene poruke koje imaju drugo znaenje. Ova tehnika se koristi u porukama
prezentovanim, u malim, nedovoljno prepoznatljivim dijelovima, visokofrekventnim zvunim signalima, ultravioletnim slikama, slikama ije emitovanje traje djeli
sekunde itd. Koristi se u porukama koje ljudska ula primaju ali mozak ne uspijeva
da preradi, pa bivaju smjetene u podsvijest. Postoje i poruke koje su na granici djelovanja na podsvijest. Njihovo emitovanje traje dovoljno dugo da ih ula registruju i
mozak obradi, ali i dovoljno kratko da ovjek odmah ne shvati njihov smisao, budui
da donose veliki broj, na prvi pogled, nepovezanih sadraja. One djeluju na asocijativno emotivno miljenje (Slavujevi, 2005: 96).

2. Mediji kao mono sredstvo politike fluktuacije


Masovni mediji su tehnika sredstva sa velikim mogunostima irenja poruka
ogromnom broju primalaca. Masovni mediji igraju veoma vanu ulogu u procesima
politikog komuniciranja. Oni su najvaniji posrednik izmeu javnosti i politikih
subjekata, iako postoje i drugi posrednici, mediji su nesumnjivo najsveobuhvatniji.
Vanost medija koju oni danas imaju u brzini prenosa informacija je neosporna,
naroito ako se uporedi sa informisanou u proteklim vijekovima. Zemljotres u Lisabonu 1755. je dramatian primjer kako je razvoj sredstava komunikacija izmijenio
nain i brzinu irenja vijesti. O ovom zemljotresu u kojem je stradalo preko 60 000
1
2

Prema Z. Jevtovi Javno mnenje i politika (2003), ALU, Beograd, str. 25.
. unji, Ribari ljudskih dua (1995), igoja, Beograd, str. 29.

624

ljudi i koji se smatra jednim od najjaih u dosadanjoj istoriji, trebalo je nekoliko


mjeseci da se vijesti o njemu raire po Evropi i dopru do amerikih kolonija. Kada
su vijesti najzad stigle u luke Boston i Njujork, tadanja tampa ih je samo usputno
i kratko spomenula. Da se kojim sluajem neto slino danas dogodi, vijesti bi bile
poslate gotovo brzinom svjetlosti i za nekoliko minuta dogaaj bi bio propraen na
radiju i televiziji. Video snimci poeli bi da se emituju na TV, uz brojne glasine i
promjenljivi broj rtava (Fidler, 2004: 137).
Masmediji su stvorili mogunost trenutne komunikacije izmeu bilo koje dvije take globusa globalnog sela, prema uvenoj metafori Meklauna. Relativno
nizak nivo koncentracije pri gledanju TV programa nastoji se nadomjestiti zvukom,
putem najava karakteristinim muzikim picama, melodijama koje se koriste da bi
se obezbijedio odreeni nivo panje, jer zvuk mnogo bolje dri panju od slike.
(Mek Kvin, 2000: 20). Prema teoriji o masovnom drutvu, negdje u periodu kasnog
industrijskog razvoja drutvo je postalo masovno. Pod uticajem industrijalizacije i
urbanizacije razorene su tradicionalne forme drutvene organizacije. To je rezultiralo poretkom u kome su atomizirani pojedninci odsjeeni od tradicionalnih veza
i izolovani od izvora drutvene podrke, preputeni manipulaciji monih elita koji
kontroliu medije. (Milivojevi, 1999: 29).
Kao i u drugim oblastima drutvenih odnosa, konkurencija u medijskom prostoru uslovljena je tritem. Informacija dobija svojstvo robe i kao takva se mora
prodati to moe bitno da utie i na njenu vjerodostojnost. Odlika trita je i surova
borba za trite i publicitet. Televizija ima tu sposobnost da neki dogaaj direktno
prenosi, a za razliku od radija koji to postie zvukom, ovdje se to postie zvukom
i slikom, ime se uspostavlja direktan odnos izmeu stvarnog dogaaja i njegovog
simbolikog predstavljanja. Poto se radi o direktnom prenosu dogaaja, reditelju
stoji na raspolaganju mogunost manipulacije uglovima snimanja, razliitim planovima i sl. Korienjem kompjuterske tehnike omoguava da se pojedine scene
i sekvence isijecaju iz cjeline i ponavljaju vie puta u toku samog prenosa ime
se ukazuje na eljene kljune momente dogaaja. Stoga japanski sociolog imada
istie neophodnost isijecanja i montae neizbjeno deformie stvarnost da bi je
uinila to privlanijom (Tadi, 2002: 222). Reditelj ak i kad eli da prikae ono
to se stvarno zbiva ipak u velikoj mjeri postaje autor reportae.
Tokom istorijskog razvoja medije je pratila, u zavisnosti od drutvenih prilika,
manje ili vie, ali konstantno prisutna tenja politikih struktura da ostvare monopol, a time i uticaj na poruku u i javnost. Sredstva komunikacije monopolizovalo je
nekoliko onih koji mogu doprijeti do svakoga. Nikada manji broj ljudi nije drao u
izolaciji toliko mnotvo drugih. Sve je vie onih koji imaju pravo da uju i vide, ali i
sve manje onih koji imaju privilegiju da informiu, izraavaju miljenje i da ga stvaraju. Diktatura jedne jedine rijei i jedne jedine slike, razara mnogo vie od diktature
jedne partije namee ivot u kojem je uzorni graanin posluni potroa i pasivni
posmatra, izgraen na proizvodnoj traci sjevernoamerikog modela komercijalne
televizije (Herman,Mekesni, 2004: 4). Neizbjeno se postavlja pitanje jesu li mediji
po sebi drutveno i politiki neutralni ili ve po svojoj prirodi time to su sredstva
komunikacije slue odreenim drutvenim snagama i interesima koji upravo stoga
625

i nastoje da ih kontroliu? Pozitivni i negativni uticaji medija meusobno se prepliu


i zavisno od okolnosti djeluju na razliite naine. Tako npr., televizija jeste istinski
prozor u svijet, ali i ogranienje za istinske oblike neposredne drutvenosti, kao to
je razgovor u krugu porodice i sl.
Tehnologija je moda ubrzala stvari ali nije izmijenila ljudsku prirodu. Mnogi
domeni ljudske aktivnosti proeti su danas etikim pitanjima. To je sluaj izmeu
ostalog i sa informisanjem iji je znaaj u savremenom drutvu toliko jasan da ga
uopte nije potrebno dokazivati, jer po koliini vremena koju im savremeni ovjek
posveuje, masovni mediji nalaze se na treem mjestu, odmah iza rada i sna (Korni,
1999: 7). Jo je Aleksis de Tokvil poetkom 19. vijeka tvrdio Da bismo umjeli
da uberemo neprocjenjive vrijedne plodove koje nudi sloboda tampe, potrebno je
da umijemo da se pokoravamo raznim vrstama neizbjenog zla do ijeg raanja ta
sloboda dovodi (DeTokvil, 1955: 117). U domenu medija, liberalne teorije poivaju
na naelu slobodnog trita informacija i ideja, iji je cilj da obezbijedi pluralizam
kao uslov za izlazak istine na povrinu. Te ideje vjerne su idealu koji je jo 1644.
godine proklamovao Don Milton Treba dozvoliti da se ideje i miljenja slobodno
sueljavaju, a istina e na kraju ipak sama sebi prokriti put i staviti se na mjesto zablude (Korni, 1999: 89). Kada se polazi od liberalnih shvatanja, postoji tendencija
da se sloboda medija izjednaava sa slobodom izraavanja. Jo u 19. vijeku nastala
je odreena nelagodnost zbog sve vee moi tampe, a glavne kritike su se odnosile
na tijesnu povezanost tampe sa poslovnim svijetom i na njihov politiki konformizam, na povrede javnog morala i privatnog ivota i sl. Frontovi se od tada nisu ni
najmanje izmijenili, nego je pod uticajem slike (film, televizija) kritika proirena i na
sve veu eksploataciju nasilja, krvi i seksa. Stoga su s vremenom pravljeni pokuaji
da se donekle uvede reda u medije organizovanjem komisija koje su imale u zadatak
da prvenstveno vode rauna o etici medija. Kljuna odlika procesa demokratizacije
jeste stvaranje javnog mnenja. Kao glavni kolektivni izvor informacija i slika, mediji
imaju viestruku ulogu i zadovoljavaju brojne line potrebe. Na linom nivou oni
obezbjeuju vezu sa irim drutvenim grupama, i u odreenoj mjeri osjeaj povezanosti i solidarnosti. Takoe mogu da budu i emotivni ventil da izazovu ljutnju,
osjeanje simpatije, stres ili donesu olakanje. Mediji pruaju razonodu, zabavu i
oputanje, ali pruaju i informacije (ili mitove i dezinformacije) o prolosti i sadanjosti koji pomau u formiranju zajednike kulture i sistema vrijednosti, tradicije i
pogleda na svijet. Integritet i kvalitet informisanja medija moe biti ugroen dravnom kontrolom, predrasudama i autocenzurom privatnih sistema kontrole, ali i spoljnjim pritiscima na medijske sisteme koji ih oblikuju u skladu sa ciljevima monih
interesnih grupa.
Na osnovu sadraja koji prua medijska kultura mnogi ljudi formiraju svoja
shvatanja o klasi, etnikoj pripadnosti ili rasi, nacionalnosti, o nama i njima. Medijska kultura uestvuje u oblikovanju dominantnih shvatanja o svijetu i najviim
vrijednostima, ona definie ta se smatra dobrim ili loim, pozitivnim ili negativnim,
moralnim ili zlim. Prie i slike u medijima prikazuju simbole, mitove i izvore koji
za veinu ljudi, u veem dijelu svijeta, danas ine optu kulturu. Medijska kultura
prua osnovu za stvaranje indentiteta, u skladu sa kojom se pojedinci danas uklapaju
626

u savremeno drutvo. Ona proizvodi nove oblike globalne kulture. Sticanje kritike
medijske pismenosti moe u velikoj mjeri da pomogne pojedincima i graanima da
se lake nose sa ovim zavodljivim medijskim okruenjem, jer sticanje sposobnosti
tumaenja, kritikovanja i odolijevanja medijskim manipulacijama pomae u jasnijem sagledavanju realnog stanja i deavanja u drutvu. Veina TV zabavnih emisija, koristei tehniku konflikta-razreenja, stvara ideoloku pretpostavku da se svi
problemi mogu rijeiti u okvirima postojeeg drutva, primjenog konvencionalnog
ponaanja i normi. Reklame esto primjenjuju slian model, prikazujui najprije problem, a zatim reklamirani proizvod koji daje rjeenje za taj problem.

3. Politika i mediji simbioza i kohabitacija


Od kako je javno mnjenje postalo podlono ispitivanjima, ono se sve vie udaljava od onoga to bi trebalo da bude plod konfrontacije argumenata, osvijetljen
pravom informacijom koja se uvijek pojavljuje onda kada znanje otkloni neznanje.
Sve eim velianjem znaaja javnog mnjenja trite je u medije uvelo vladavinu
mnotva miljenja ija je logina posledica relativizam u kojem sve postaje vrijedno,
to znai da naposlijetku vie nita ne vrijedi, svako ima svoju istinu, svoj ukus tj.
dolazi se u stanje hipersubjektivizma (Bal, 1997: 23).
Partije postepeno gube ulogu posrednika izmeu kandidata i biraa, tako kandidati nastoje da se biraima obraaju ne vie posredstvom partije i partijskih akcija
ve posrdstvom medija, tako da glasanje postaje vremenom zavisno od procjena
koje birai stvaraju na osnovu medijskih informacija koje dobiju o kandidatima. U
tom smilu poznata je izjava Margaret Taer da Ni jedan premijer ne moe sebi da
dozvoli da se prepire sa medijima, poto je tu bitku vrlo teko dobiti. (MekKvin,
2000: 245). Izborni kandidati svoja javna pojavljivanja tempiraju tako da ona mogu
da budu prikazana u udarnim informativnim programima, te da postepeno politiko
TV reklamiranje u zemljama u kojima je dozvoljeno postaje najskuplja stavka izborne kampanje na koju se preusmjeravaju fondovi koji su ranije bili ulagani u kandidatove akcije na terenu. Tako se umjesto mnogobrojnih partijskih skupova i akcija
kao i direktnih susreta sa biraima, politiari opredjeljuju za indirektan ulaz u sobe
miliona biraa. Tada je partijska lojalnost biraa bila veoma jaka i oni su prije svega
glasali za kandidata svoje stranke.
Nain na koji mediji izvjetavaju o izbornom procesu i predstavljaju izborne
uesnike postao je vana drutvena politika i pravna i istraivaka tema. Kao
moderan oblik politike propagande, politiko-markentinke kampanje usmjerene
su prije svega na publicitet u medijima. U zapadnim drutvima formirala se na ovoj
osnovi potpuno nova profesionalna djelatnost koju neki nazivaju izborna industrija,
u kojoj je angaovano hiljade agencija koje nude politiarima veoma raznovrsne
usluge u planiranju, realizaciji i mjerenju efekata izborne kampanje. Danas je svima
jasno da su izborne kampanje u velikom dijelu svijeta u stvari medijske kampanje a
najvei dio graana osnovne informacije o izbornim uesnicima dobija preko medija
i nema nikakvog direktnog kontakta ni sa kandidatima ni sa njihovim izbornim plat627

formama, tako da za ogroman dio biraa izborna kampanja postoji samo u medijskoj
verziji. Smatra se da je 30 sekundi u veernjim TV vijestima vrijednije i efektnije
nego 30 minuta plaene reklame na televiziji. TV spotovi u pojedinim zemljama,
posebno u SAD, jesu osnovno sredstvo promocije politiara.
Brzina je presudan inilac u postizanju eljenog cilja, jer sve informacije koje
tee njemu, moraju biti maksimalno brzo rasporeene u komunikacioni prostor, da
bi izloeni stavovi i ideje prvi bili predstavljeni. Istina se danas ne kotira dobro u
moralnom poretku. Takav stav je prije nekoliko godina ilustrovao jedan slubenik
za odnose sa javnou jedne od 10 najveih amerikih korporacija Da li rije la,
uopte vie znai neto. U jednom smislu, svi lau ali u drugom smislu niko ne lae
poto niko ne zna ta je istina ta god vam izgledalo uredu. (Dej, 2004: 100).
Tako se partije vie bore za glasove biraa, nego za dokazivanje vrijednosti
svojih ideja. U stvari, vie se ne bore politike partije, bore se dvije reklamne agencije (unji, 1995: 151). Svakako da javnost nije homogena cjelina, ve da je sastavljena od pojedinaca koji se meusobno znatno razlikuju. Pojedinac je dio razliitih manjih grupa (porodica, prijatelji, poslu) unutar kojih je komunikacija neposredno licem u lice i koje visoko vrednovane prema vanosti koje imaju za pojedinca.
Izvrioci same propagandne djelatnosti su strunjaci za propagandu koji oblikuju propagandne poruke i tehniko osoblje koje omoguava da se propagandna
poruka uputi preko nekog od sredstava informisanja do primaoca ali i spin doktori.3
Poseban znaaj u tome imaju agencije za odnose sa javnou (public relations firm
PR) koji za izvjestan honorar zastupaju interese odreenog subjekta. Ove agencije
koriste saznanja iz oblasti drutvenih nauka, naroito psihologije i sociologije. Svoju
panju usmjeravaju prema centrima moi. Mejnstrim mediji u SAD su komercijalni mediji meu kojima vlada estoka konkurencija u pogledu gledanosti i profita.
Posledica toga je da ovi mediji ne ele da odbiju potroae, zbog ega su izuzetno
oprezni u izraavanju miljenja koje je suprotno miljenju javnosti. Oni takoe daju
prednost zvaninim izvorima vlasti u pogledu informacija, naroito u doba krize, i
na taj nain postaju prenosioci politike i stavova vlade. elimo li kontrolisati drutvo moramo kontrolisati informacije mogla bi biti jedna od krilatica ovakvih elita.
eljena politika se moe veoma efikasno plasirati graanima pomou medija
koji mogu veoma brzo i uspjeno da prenesu ideju vodee politike strukture na
najvei broj italaca, gledalaca i slualaca i da na taj nain omogue usmjeravanje
razmiljanja i injenja. Mediji se koriste kao sredstvo kontrole stvarajui neophodnu iluziju, esto i u zabavnoj formi, koja je u interesu odreene politike. Mediji,
3

Spin okretati, vrtjeti. Spin doctor savjetnik za imid, politiki savjetnik ali i osoba izvjetena
i osposobljena za upravljanje informacijama i manipulacijama masovnim medijima, spin control
friziranje informacija, izjava za javnost. Ljudi bi bili zapanjeni kada bi znali koliko su novinari
podloni. Davao sam poslednje odobrenje za sliku, naslov i cijeli tekst u jednom listu koji je navodno
nezavisan i imun na uticaje izjavio je jedan od spin doktora. Spin doktoring se odnosi na niz
aktivnosti: odbrana od novinara, odobravanje ili odbijanje intervjua, kao i poduavanje onih koji daju
intervjue o tome ta da kau i ta da ne kau, kao i komentarisanje pria i pisanja novinara, istiui
odreene reenice ili interpretacije. Spin doktori tvrde da oni samo ubrzavaju proces irenja odreenih
vijesti i informacija (D. Street, Masovni mediji, politika i demokracija, Zagreb, FPZ, str. 4).

628

naroito televizija, imaju trajniju i optu, prije nego konkretnu i formalnu ulogu u
formiranju stavova i pretpostavki neophodnih za uee ljudi u drutvenom ivotu.
Prema M. Radojkovi (2005: 196) stavovi su armatura ljudskog ponaanja jer se u
njima krije voljni naboj koji e psihomotoriki da nagna ljudsko bie da neto fiziki
ili duhovno uini ili ne uini. Mehanizam promene ponaanja prati i manifestuje
procese rekonstrukcije stavova.
Za izbor tema u medijima nije presudna njihova informativna vrijednost ve
politiki znaaj njihovog objavljivanja (ili neobjavljivanja), a takvi kriterijumi odabira slue za postizanje odreenog propagandnog cilja. One informacije koje nisu
odgovarale dnevno-politikoj svrsi prezentovane su (ako i nisu potpuno izostavljane) tek na kraju informativnih emisija, na periferiji tampanih medija, ili su odreene, za vlast nepovoljne vijesti namjerno prezentovane nejasno i nerazumljivo sa oekivanjem da njihovo dejstvo i znaaj na taj nain bude umanjen. Nijesu bili rijetki ni
sluajevi svojevrsnog politikog reketa i trgovanja informacijama (politikim i ekonomskim) koje su esto na ivici zakona i etikih normi. Vreno je zadravanje odreenih vruih informacija, njihovo plasiranje kada je to potrebno i efektnije, kreiranje afera, dizanje medijske praine u svrhe skretanja panje javnosti sa vanijih,
ali ipak neodgovarajuih i bolnijih tema. Prema D. Relji (1998: 101) postoje dva
dominantna aktera koji odreuju konkretan oblik medijske komunikacije, politike
i privredne elite kao centri moi u dravi njeni su kontrolori, dok su novinari njeni
operativci, a njihovi posebni interesi i postupci koji iz toga proizilaze od presudnog
su znaaja za medijsku komunikaciju u situacijama politike napetosti i sukoba.
Prema istom autoru (1998: 39), tri su opte pretpostavke o ulozi medijske komunikacije u nacionalistikim sukobima: 1. medijska komunikacija najbre prevazilazi
prostorne i vremenske granice u konstrukciji nacionalnih indentiteta; 2. medijska
komunikacija je najsveobuhvatniji oblik konstrukcije nacionalnih indentiteta; 3. u
konfliktnim situacijama, merodavnu ulogu u masovnim medijima igraju povlaena
tumaenja kolektivnog sjeanja i nacionalne istorije. Medijima se vjerovalo jer su
oni potvrivali ono to veina misli, bez obzira na to to su oni esto plasirali dezinformacije kao najgrublji oblik manipulacije koja se svodi na obinu la. Meutim,
nije re o oiglednoj lai. Te lai je svjestan samo jedan od subjekata komuniciranja
onaj koji je emituje, ali ne i primalac poruke. Dokazano je da ljudi bolje i due
pamte argumente i injenice koje su u saglasnosti sa njihovim postojeim stavovima
i ubjeenjima, a takoe, i da poruka koja jae angauje panju ima vee anse da
bude ugraena u kognitivnu mapu primaoca (Radojkovi, 2005: 198).
Politiki spektakl je neprekinuto izvjetavanje o dogaajima, novostima, tj.
stalno konstruisanje i rekonstruiranje drutvenih problema, kriza (kreiranje) neprijatelja i novih voa, i time stvaranje uzastopnog niza prijetnji i nada u spasioce, otelotvorene u liku voe ili politike grupe, partije. Ti konstruisani problemi i osobe sadraj su politikog novinarstva, spin doktoringa, politikog marketinga i propagande a
politiki spektakli su korisni u cilju kohezije i objedinjavanja javnosti u pridobijanju
podrke za politike programe, ciljeve i politike, odnosno u njihovu odbacivanju. U
osnovi i sri politikog spektakla u pogledu javnosti moglo bi se rei da predstavljaju mone simbole za skretanje panje javnosti sa zaokupljenosti blagostanjem
629

na konstruisanje dogaaje. Upravo tako, lobotomizirana ili hipnotisana masa se,


umjesto na krucijalne i gorue probleme drutva poput akutnog siromatva, nezaposlenosti, finansijskog kolapsa i pogrenog ekonomskog planiranja usmjerava i
fokusira na kreirane, iskonstruisane dogaaje ija vanost uglavnom ne prelazi prag
simbolikog. U tom kontekstu treba tumaiti veinu politikih dogaaja. Tako kreirani simboli i pitanja, koji se namjerno stavljaju u fokus i iu javnosti iscrpljuju
smisao daljeg politiziranja, a rjeavanje konkretnih ivotnih problema ostavljeno je
pojedincima i preputeno individualnoj inicijativi bez nekog znaajnijeg efekta. Jer,
kako istie Z. Jevtovi (2008): U politikoj areni cilj je nametnuti agendu drutvenih problema, prioriteta i naina reavanja. Time politike voe i elite sopstvene
interese nameu kao opte, konstruiui dominantnu komunikacionu paradigmu kojom promoviu sebe i svoje politike programe kao neizbenu i apsolutnu drutvenu
mo. Interesno raslojeno drutvo zavedeno narkotikim arima medijskih spektakala
sporo uvia kako postaje objekt manipulacijskih vetina, sve udaljenije od istinskih
problema zajednice. Sutina modernog politikog vladanja sve vie je u medijskom
predvianju, kontrolisanju i upravljanju drutvenim krizama, odnosno njihovom prisustvu i odsustvu iz javnog prostora.
Publicitet kao mjera pridobijanja javne panje ima funkciju usmjeravanja javnosti ka odreenim miljenjima, pogledima, sudovima, problemima koji su aktuelni.
Prema Z. Slavujeviu (2005: 28): Publicitet jeste, najkrae, prisustvo u javnosti.
Odreuje se kao konkurentska borba za uticaj i kontrolu nad popularnom percepcijom kljunih institucija i javnih linosti, dogaaja i tema posredstvom masovnih
medija, a njeni uesnici su politiari, javne linosti, novinari. Prema istom autoru
publicitet u najirem smislu obuhvata bilo kakvo prisustvo u javnosti, i u tom pogledu se moe razlikovati besplatni i plaeni publicitet, odnosno plaeno oglaavanje u
medijima (Slavujevi, 2005: 29). Pod pojmom publiciteta podrazumijevamo dakle
one poruke koje su interesantne, vrijedne po sebi, koje se pojavljuju u medijima prije
svega zbog svog znaaja. To naravno ne znai da izmeu propagande i publiciteta ne
postoji znaajna povezanost jer stvaranje publiciteta je i odreeni oblik propagandnog djelovanja, odnosno treba stvoriti dogaaj o kome se treba izvjetavati. Tako
npr. uoi izbora svaka stranka na vlasti pojaava djelovanje vlade i ostalih organa,
predsjednici drave i vlade pokazuju znatno vei intenzitet meunarodnih susreta i
unutranjih aktivnosti i sl. Treba stvoriti dogaaj u pravom trenutku, nametnuti se
medijima a preko njih i javnosti. Prema I. iberu (1998: 312) u svakom drutvu i
specifinoj drutvenoj sredini postoji tzv. referentna javnost, tj. onaj krug ljudi koji
bolje prepoznaje problem, vie je za njega zainteresovan, i time, ako ih pridobije,
propaganda dobija vrsto uporite u drutvenoj mrei i u neposrednoj interpersonalnoj komunikaciji. Indentifikacija takvih ciljnih grupa je od velike vanosti za
propagandnu aktivnost. Stoga je cilj odrediti eljeno drutveno uporite i propagandnom kampanjom ukazati da upravo odreena poruka korespondira sa potrebama i
orjentacijama odreene relevantne grupe. Sa druge strane, u odnosu na tradicionalnu
propagandu koja je bila uglavnom usmjerena totalitetu javnosti i masi, savremena se
nuno prilagoava specifinim grupama i ne segmentie dejstva prema publici, masi
ili gomili, ve prema drugim ciljnim grupama. U tom pogledu, propagandno dejstvo
630

se usmjerava na ciljne grupe koje se segmentiu prema polnoj, starosnoj, etnikoj


ili vjerskoj strukturi; nivou obrazovanja, profesiji, urbanoj ili ruralnoj publici i slino. Na taj nain, usmjeravajui i fokusirajui propagandno dejstvo prema jasnije
profilisanijoj ciljnoj grupi i prilagoavajui persuazivne potrebe u skladu sa njenim
eljama, potrebama i navikama postie se bolji efekat.
Za izbor tema u medijima nije presudna njihova informativna vrijednost ve
politiki znaaj njihovog objavljivanja (ili ne objavljivanja), a takvi kriterijumi odabira slue za postizanje odreenog propagandnog cilja. One informacije koje nisu
odgovarale dnevno-politikoj svrsi prezentovane su (ako i nisu potpuno izostavljane) tek na kraju informativnih emisija, na periferiji tampanih medija. Ili su pak,
odreene, nepovoljne vijesti namjerno prezentovane nejasno i nerazumljivo, sa
oekivanjem da njihovo dejstvo i znaaj na taj nain bude umanjen. Nijesu bili rijetki ni sluajevi svojevrsnog politikog reketa i trgovanja informacijama (politikim
i ekonomskim) koje su esto na ivici zakona i etikih normi. Vreno je zadravanje
odreenih vruih informacija, njihovo plasiranje kada je to potrebno i efektnije,
kreiranje afera, dizanje medijske praine u svrhe skretanja panje javnosti sa vanijih, ali ipak neodgovarajuih i bolnijih tema. Medijima se vjerovalo jer su oni
potvrivali ono to veina misli, bez obzira na to to su oni esto plasirali dezinformacije kao najgrublji oblik manipulacije koja se svodi na obinu la. Meutim, nije
rije o oiglednoj lai. Te lai je svjestan samo jedan od subjekata komuniciranja
onaj koji je emituje, ali ne i primalac poruke. Stoga bismo kao zakljuak mogli istai
ogromnu mo masmedijskog prostora kao arene za sve vrste politike komunikacije.

Literatura
Slavujevi, . Z. (2005). Politiki marketing. Beograd: igoja.
Jevtovi, Z. (2003). Javno mnenje i politika. Beograd: ALU.
unji, . (1995). Ribari ljudskih dua. Beograd: igoja.
Fidler, R. (2004). Mediamorphosis. Beograd: Clio.
Mek Kvin, D. (200). Televizija. Beograd: Clio.
Milivojevi, S. (1999). Medijska manipulacija politikom javnou. Niki.
Tadi, M. (2002). Osnovi meunarodne propaganda. Beograd: BINA.
Herman, E., Mekesni, R. (2004). Globalni mediji. Beograd: Clio.
Tokvil, A. (2002). O demokratiji u Americi. Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
Bal, F. (1997). Mo medija. Beograd: Clio.
Luis, A. D. (2004). Etika u medijima. Beograd: Medija centar.
Street, J. (2003). Masovni mediji, politika i demokracija. Zagreb: FPZ.
Relji, D. (1998). Pisanje smrti. Beograd: Radio B92.
iber, I. (1998). Osnove politike psihologije. Zagreb: Politika kultura.
631

Radenko Lj. eki

POLITICS AND PROPAGANDA MANIPULATIVE


EFFECTS OF MEDIA SPACE
Summary: Rich propaganda experience, gained over centuries in promoting various
forms of ideas and opinions, and combined with technological achievements of todays
time, directed by means of various forms of media-is manifested in hardly discernible, perfidious, and well designed, planned and intentional affecting the change and
controlling the attitudes with the aim of imposing desirable forms of opinions and
behavior. Principles and techniques of propaganda practices have been developed to
perfection, and equating the notion of a voter with that of a customer influences the
symbiosis of politics and economy which thus follows the trend of cooperation: authority-capital-media. Means of propaganda acting are numerous, and they have been
developed parallel with technology development and scientific achievements. For the
mass, propaganda needs to be simple, categorical and direct.

632

Radmila R. okorilo
Univerzitet u Banjaluci
Fakultet politikih nauka
Sonja Terzi

UDK 316.774:342.51(497.6)

ODNOSI S JAVNOU I(LI) NOVINARSTVO MEDIJI


U RS U SLUBI VLADAJUIH ELITA
Saetak: U radu smo se bavili analizom sadraja nekih od popularnijih medija u Republici Srpskoj, i na osnovu kriterijuma vjesnovrijednosti utvrdili njihovu prirodu. Tako
smo stekli uvid u procenat PR sadraja u medijima kod nas, jer je injenica da takvih
sadraja ima mnogo, ali malo ima naunih tekstova koji to izuavaju. U tome se ogledao nauni i drutveni znaaj rada, a pokuali smo i da prikaemo neki novi nain posmatranja ove pojave. Pored teoretske osnove na bazi postojeih medijskih paradigmi,
i analize sadraja odreenih medija, obavili smo intervjue sa novinarima datih medija i
sa nekoliko PR strunjaka, kako bismo saznali na koji nain biraju vijesti, odnosno na
koji nain uspijevaju da javnosti plasiraju eljene informacije. Rad obuhvata i anketu
korisnika medija o njihovoj svijesti o prisutnosti PR sadraja u medijima, i na taj nain
pokuali smo da stvorimo to kompletniju sliku stvarnosti kada je ova tema u pitanju.
ljune rijei: PR, mediji, odnosi s javnou, propagandni sadraji

Uvod
Prije vie od 50 godina Valter Giber u jednom lanku je napisao: Vijest je ono
to novinari do nje naprave (Gieber, 1964). Danas, pola vijeka kasnije, konzumenti
medija opravdano preispituju sve sadraje koji im se plasiraju. Opravdano, jer je injenica da mnoge vijesti nisu to postale zbog drutvenog znaaja, ve zbog znaaja
odreenih grupa ili pojedinaca koji imaju uticaj da kreiraju medijske sadraje. Mediji su finansijski zavisni od vladajuih elita i zbog takvog svog statusa predstavljaju
pijune u rukama onih koji im ubrizgavaju finansijske injekcije egzistencije. Sve dok
je tako, novinarska profesija e biti daleko od svoje sutine, a novinari kao sektai
ispranog mozga, nastavie i sami sebe da ubjeuju da rade u interesu javnosti, i da se
bave humanom profesijom u korist vlastitog drutva.
U Republici Srpskoj, svako ko je iole upuen u rad ovdanjih medija zna da
iza veine njih stoji politiko ime i prezime koje kroji medijske materijale datog
medija. Tako je opte poznato da je javni servis Republike Srpske glasilo vladajueg sistema, dok su komercijalni mediji opet glasila vladajuih elita ili zadrti
protivnici svega to je u vezi sa vlau, pa i onog pozitivnog, ili su, pak potplaeni
633

i uutkani pa se i ne trude da na dnevni red postave sutinski znaajne teme, nego


svoju publiku obmanjuju skretanjem panje na trivijalne i manje vane stvari. Barthajner je napisao: Sve se vie novinara odrie vlastitog istraivanja, guraju ih u
ulogu posrednika ili bar na rub komunikacijskog sistema (Bartheneier, 1982), a
nekoliko je dokaza koji potvruju da ova misao realno oslikava dananje stanje
ove profesije. Prije svega, nezavisnost i samostalnost zavisno je stabilnog materijalnog stanja, kljuni faktor je novac. Bruker (Brucker) koristi konstrukciju
novani urnalizam, istiui da je sutina to da novac kontrolie novinarstvo.
To moe da ogranii izvjetavanje kao i slobodu ureivakog izraavanja. Kenan
Efendi u eseju Mediji i metonimije. Ideoloki aparati vladajue klase, kae da
mediji, od kojih velika veina podrava osnovne ideoloke postavke i vrijednosti
vladajue klase koja moe biti bezlina, prazno mjesto koje tek treba popuniti
i zauzeti, predstavljaju prostor borbe elita za mjesto i privilegije vladajue klase (Efendi, 2010). U vremenu u kojem ivimo teko je govoriti o medijskoj
reprezentaciji stvarnosti, nego je prisutna medijska konstrukcija kao mehanizam
ideolokog reprodukovanja proizvodnih odnosa putem ideolokog aparata drave. Nisu, meutim, samo mediji ti koji su vaan faktor u informisanju javnosti.
Sektor odnosa s javnou toliko je prodro u sve pore drutva, da se njihov znaaj
u kreiranju medijskih sadraja ne moe nikako zanemariti. Ako krenemo od poetka 20. vijeka vidjeemo da je propagandna agencija Vudroa Vilsona imala ljude
kao Edvarda Bernisa koji je postao guru PR industrije za javnu reklamu i Voltera
Lipmana, vodeeg javnog intelektualca u 20. vijeku i najpotovanije linosti u medijima. Oni su se iroko koristili svojim iskustvom. Ako pogledate njihovo pisanje
1920-ih godina, vidjeete da kau: nauili smo iz ovoga (iskustva s agencijom)
da je mogue kontrolisati javno mnjenje, ponaanje i miljenja. Lipman je rekao:
Moemo da proizvedemo saglasnost sredstvima propagande. A Bernis dodao:
Inteligentniji lanovi drutvene zajednice mogu da natjeraju stanovnitvo na sve
to ele pomou onoga to je nazvao ininjerstvom saglasnosti. A to je sutina
demokratije, rekao je omski u pomenutom intervjuu s Dejvidom Barsamianom,
direktorom amerikog Alternativnog radija, koji je voen 2003. godine i objavljen
na internetu pod naslovom ,,Kolateralni jezik (omski, prema Koprivica, 2013).
Upravo taj uticaj tzv. vladajuih elita na medije kod nas tema je ovoga rada.
Pokuaemo dokazati tvrdnju da su nai mediji u slubi vladajuih elita i koje njima
upravljaju s ciljem uticaja na javno mnjenje, i da imaju nizak nivo nezavisnosti.
Analizirani su sadraji informativnih emisija Radija Republike Srpske, kao jedinog
dravnog radija u RS i Nes radija Banjaluka koji je jedan od najsluanijih komercijalnih radio stanica na ovim prostorima, u periodu od 21. do 30. septembra 2013.
Pored analize sadraja na osnovu utvrenih kriterijuma, al i rezultata detaljnih intervjua sa novinarima navedenih medija, kao i sa portparolima institucija vlasti i javnih
ustanova, stei emo uvid u nain funkcionisanja ove dvije profesije koje proimaju,
i koje nastoje da opravdaju svoje znaaj u drutvu. Takoe, bie prikazani i rezultati
ankete sa sluaocima ove dvije radio stanice koji e pribliiti njihova razmiljanja o
medijskim sadrajima i svijest o postojanju nametnutih sadraja.
634

Prema izvjetaju amerike organizacije Fridom haus 2012. godine BiH se


nalazila na 95. mjestu kao drava sa djelimino slobodnim medijima (Freedom House, 2012), sa visokim stepenom pritiska politike na medije gdje aktuelna politika
preuzima ureivaku palicu. Medijski strunjaci u BiH saglasni su u vezi sa injenicom da politiki pritisak mnogo utie na medijsku sliku i slobodu izraavanja, kao i
da to nije sluaj samo u komercijalnim medijima, nego i u javnim servisima. Novinar
i publicista Boro Konti smatra da Ono to je porazno je da se to deava sa javnim
medijima koji su u vlasnitvu javnosti koja ima pravo da trai kompletan spektar
politike u jednoj zemlji, a ne samo zbivanja u jednoj stranci. (prema Maksimovi,
2012). Kada su javni mediji u slubi vlasti onda oni gube svoju funkciju, a ono to
se izdvaja kao problem jeste to to vlasti kod nas kao da zaboravljaju da ivimo u
demokratiji koja pretpostavlja slobodne i nezavisne medije. Ovdje neizostavno treba
pomenuti i katastrofalne uslove rada u medijima, gdje novinarske plate esto ne prelaze 400 maraka (200 eura), a takvo stanje ubija svaki entuzijazam i nastojanje da se
u ovoj profesiji neto promijeni. Inae, u protekle tri godine Vlada RS dala je 14,5
miliona maraka medijima u ovom entitetu. Oko 4 miliona je pripalo privatnim medijima, uglavnom za sprovoenje raznih projekata za koje nikada nije raspisan javni
konkurs. Neki i ovu finansijsku pomo vide kao pokuaj upliva politike u rad medija.
Radio:
Budui da su za analizu stanja u medijima u Republici Srpskoj odabrani radio
sadraji, ukratko emo se osvrnuti na znaaj radija kao medija kroz istoriju. Prolo je
vie od 100 godina otkada su emitovani prvi radio talasi, a radio je bio i ostao jedan
od vodeih medija zahvaljujui svojim karakteristikama, prvenstveno brzini prenosa
informacija. Radio je jedan od najrasprostranjenijih masovnih medija u svijetu, prisutan je i u najudaljenijim dijelovima nae planete (ak i van nje) i svakog trenutka
ga sluaju milioni ljudi. Postao je tako svakidanja i poznata stvar u ivotima ljudi
da ga veina smatra normalnom pojavom i, zbog toga, potcjenjuju njegovu mo.
Radio ipak ima snaan kulturni uticaj u dananjem svijetu i igra znaajnu ulogu u
ivotima miliona ljudi. Osim toga, to je medij izvanrednih svojstava, elastian i sa
raznovrsnom namjenom (ingler, Viringa, 2000). Iako je prolo 13 godina otkako
su pomenuti autori objavili delo Radio, to je u eri novih medija i interneta nesumnjivo mnogo, i danas se moe rei da je radio zadrao svoju prvobitnu ulogu medija ija
je karakteristika brzo objavljivanje informacija. Naravno, vano je napomenuti da je
danas radio dobio novi oblik zahvaljujui onlajn emitovanju programa, ali to je samo
doprinijelo njegovom opstanku u modernom vremenu jer se oslobodio prostornog i
vremenskog faktora (moete ga sluati bilo gdje i bilo kada, na telefonu ili internetu).
U novom mediju svog vremena, radiju, teoretiar Harold Inis vidio je mogunost
vraanja drutvenog ivota kao kod tzv. otvorenih drutava. Pod ovim terminom podrazumijevao je tradicionalne drutvene zajednice. Radio je za Inisa bio romantian
medij koji je imao perspektivu okupljanja i zajednitva u drutvu (Duronji, 2006).
Slino su o radiju kao mediju govorili i igler i Viringa naglaavajui prisnost kao
osobinu radija koja sluaocu omoguava da stvaranjem sopstvenih slika uestvuje u
635

stvaralakom procesu radijskih sadraja. Na stranici sarajevskog Media centra 2005.


godine objavljen je zanimljiv tekst o brendiranju radija, gdje autor metaforiki radio
uporeuje sa kafanom. Svaki radio je kao kafana. Sluaoci su, naravno, gosti. Kafana moe dobro da radi ako ima puno gostiju ili ako ih ima malo, ali oni mnogo troe.
Na radiju, broj gostiju je broj slualaca a njihovo troenje je vreme provedeno na
programu. Naravno, najbolje je imati mnogo gostiju koji puno troe, ali to obino
mogu sebi da priute samo veliki restorani, najee hotelski, ili restorani koji rade u
lancu. Metafora, prenesena na radio, znaila bi ili programi koji su delovi velikih
RTV sistema, ili mree radio stanica sa jedinstvenim programom. Radio, dakle, da
bi bio uspjean, trebalo bi da ima ili to vie slualaca, ili da one koje ima to due
zadri na programu. Da bi to uinio, da je kafana, prvo bi sabrao prihod i vidio da
li mu je vea zarada od toga kakvi su mu gosti ili koliko ih je. Taj pazar na radiju
se utvruje uz pomo istraivanja sluanosti (Spai, 2005). Preneseno na Radio
Republike Srpske, kao dio javnog servisa ovog entiteta moe se rei da je kao takav
samom pripadnou dobio etiketu elitnog kafia, dok je Nes radio morao dobrim
menijem da pridobije i zadri svoje goste i tako stalno poveava promet. Ovdje je
potrebno prikazati i ureivake principe dva analizirana medija, kako bismo imali
to jasniju sliku ureivake politike koja nam moe koristiti za analizu sadraja.
Program dananjeg Radija Republike Srpske 2. februara 1967. godine poeo je
da emituje Radio Banjaluka, kao lokalni medij, a kasnije kao regionalna radio-stanica Bosanske Krajine. Krajem 1993. godine, Radio Banjaluka integrie se sa Srpskim
radiom na Palama i postaje dio jedinstvenog sistema tadanje Srpske radio-televizije, a sada avnog medijskog servisa Radio televizije Republike Srpske. Pokrivajui
signalom cijelu teritoriju Republike Srpske, mreom informativno-tehnikih centara
u Istonom Sarajevu, Trebinju, Bijeljini i Prijedoru, zatim dopisnitvima u Brkom
i Beogradu, te dopisnikom mreom u gradovima irom Srpske, Radio Republike
Srpske je prisutan i izvjetava svakodnevno o svim vanijim dogaajima irom Srpske, BiH i regiona. Radio Republike Srpske kao dio javnog servisa ovog entiteta,
podlijee ureivakim principima javnog RTV sistema u BiH. Izdvojiemo najzanimljivije stavke iz ureivakih principa, gdje, meu ostalim stoji:

Ureivaki principi avnog RTV sistema u BiH


lan 17
Trajanje oglaavanja i teletrgovine na javnim RTV stanicama
Koliina oglasa i drugih plaenih poruka, kao i komercijalno sponzorisanih
programa kod javnih stanica ne moe premaiti etiri (4) minute vremena u programu po satu za javne TV stanice i est (6) minuta vremena u programu po satu za
javne radio stanice.
2. Nepristrasnost Informativni programi treba da ponude gledaocima i sluaocima sadraje sa dovoljno injenica i na uravnoteen nain, tako da oni mogu
formirati sopstveno miljenje.
636

Programska reputacija tanog i nepristrasnog informatora je ono emu zaposlenici javnih servisa moraju teiti i na emu javni servisi grade svoj kredibilitet pred
javnou.
6.5. Sponzorstvo
Sponzorisanje informativno-politikih programa nije doputeno, dok u drugim
programskim oblastima sponzorisani sadraji moraju biti jasno obiljeeni i prepoznatljivi.
Nije doputen bilo kakav uticaj sponzora na sadrinu programa.
7. Nezavisnost
Nijedna drutvena grupa, organ vlasti, politika partija, vladina ili nevladina
organizacija, kao ni pojedinac bez obzira na svoju drutvenu ulogu i poziciju, ne
moe imati privilegovani poloaj u programima javnih radiotelevizija u BiH. Uesnici emisija i programa ne mogu odreivati uslove uea u programima javnih servisa, ukljuujui duinu nastupa, izbor drugih uesnika i sl. Rukovodstvo, urednici i
novinari javnih emitera moraju imati potpuni nadzor nad svojim programima.
Program Radija RS podlijee i Zakonu o Radio-televiziji Republike Srpske, a
ovo su neke znaajne take tog Zakona, relevantne za temu koju obraujemo:
Ostvarivanje programskih naela
lan 14.
(1) U ostvarivanju temeljnih programskih naela, RTRS e naroito:
a) istinito, cjelovito, nepristrasno i blagovremeno informisati javnost o politikim ekonomskim, obrazovnim, naunim, religijskim, kulturnim, sportskim i drugim
dogaajima u zemlji i svijetu;
b) osigurati otvorenu i slobodnu raspravu o pitanjima od javnog interesa, vodei rauna o zastupljenosti svih interesa i ukusa;
lan 29.
Naela marketinkog oglaavanja
(1) Marketing oglasi moraju biti jasno prepoznatljivi kao takvi i uoljivo odvojeni od drugih programskih sadraja, putem vizuelnih i auditivnih sadraja.
(2) Lice ili organizacija koja oglaava ne moe uticati na koncept programa,
sadraj ili ureivaku politiku RTRS.
(3) RTRS ima pravo odbiti emitovanje marketing oglasa iji je sadraj protivan
programskim naelima utvrenim ovim zakonom, te drugim pravilima i propisima
za javno oglaavanje.
(5) Prikriveno i indirektno marketing oglaavanje nije dozvoljeno.
Nes radio Banjaluka, kao komercijalni radio ima puno vie slobode u kreiranju
sadraja. Na ovoj radio stanici dominiraju muziki sadraji, a kada je u pitanju informativni program vijesti na svaka pola sata i dnevnik u 18.30 svaki dan, ureivaka
politika nije toliko striktno odreena.
Nes radio je poeo emitovati program 01.06.1997. na frekvenciji 99,9 MHz.
Program emituje na est frekvencija i svojim signalom pokriva 2/3 Bosne i Herce637

govine, ali i dio Hrvatske. Prema slobodnoj procjeni ekipe radija na teritoriji koju
pokrivaju signalom ivi oko 2 500 000 ljudi. Program koji se emituje na ovom radiju
novinari i urednici pripremaju za sve graane BiH bez obzira na njihovu nacionalnu ili vjersku pripadnost. Nes radio je bio prva radio stanica iz Republike
Srpske koja je uspostavila kontakte i razmjenu priloga sa radio stanicama iz Federacije BiH, jo davne 1997. godine u vrijeme potpune medijske blokade. Prema svim
relevantnim domaim i meunarodnim istraivanjima, Nes radio se nalazi meu tri
najsluanije radio stanice u BiH. Budui da se radi o komercijalnoj radio stanici, na
njihovom sajtu na internetu stoji i cjenovnik reklamiranja. Prema podacima Regulatorne agencije za komunikacije (Odluka o usvajanju politike sektora emitovanja
u Bosni i Hercegovini, usvojena 27.10.2008. godine) na teritoriji BiH registrovane
su 184 radio i TV stanice. Od toga, 39 su javne i komercijalne TV stanice, a 145 je
radijskih stanica, od ega 65 javnih i 80 privatnih. Prema istraivanju neformalne
medijske organizacije Gfk BH (prema RSG Gropu, Radio i FM, Bosna i Hercegovina, 2012) iz 2011. godine 78% od ukupne populacije BiH slua radio. To predstavlja
omjer 4 prema 1 u korist onih koji sluaju radio. Prosjeno sluanje radio stanica
tokom dana na nivou BiH je 144 minuta. Radio se u prosjeku vie slua u Federaciji
BiH 160 minuta, u odnosu na sluanost radija u Republici Srpskoj 107 minuta
dnevno. Istraivanje sluanosti radio stanica u BiH koje je obavio Mareco Index
Bosnia (prema RSG gruop), Radio Nes je etvrta nasluanija stanica u Republici
Srpskoj, nakon BN radija, Bobar radija i radija Big 2. Prema osvom istraivanju,
RRS je na petom mjestu po sluanosti u Republici Srpskoj.
Beki list Der Standard 2011. godine objavio je lanak o stanju u medijima u
Bosni i Hercegovini u kojem je istaknuto da su ovdanja sredstva informisanja instrument politikih i ekonomskih grupa koje vladaju zemljom. Urednici koji djeluju
kao marionete njihovih vlasnika, mediji kao instrumenti politikih i ekonomskih
grupa koji uz pomo propagandne bitke ele da provedu svoje interese, novinari bez
iluzija te publika koja im sve manje vjeruje, pie Standard i navodi da graani
stalno moraju da razmiljaju o interesima te o upletenosti medija koje konzumiraju.
Dakle, nedostaju informacije bez manipulativnog ukusa to dijelom stvara apatiju, u
koju su mnogi upali ali ne svi. omski je govorei o propagandi istakao da je to
mono sredstvo pomou kojeg vlast moe drati populaciju u stanju apatije, pokornosti i pasivnosti, drati ih uplaenima da ne bi mogli razmiljati. Mase treba drati
uplaenima, jer ako se nedovoljno boje svakakvih zlikovaca koji e ih unititi izvana
ili iznutra mogli bi poeti razmiljati to je opasno jer nisu kompetentni za razmiljanje. Zato im je potrebno skrenuti panju i marginalizovati ih. Populaciju drati u
stanju apatije, pokornosti i pasivnosti (isto, omski, 1997). I u dananjem vremenu
realnost je takva da vladajue elite skreu panju zbunjenog stada, jer umjesto da
govore o nainu rjeavanja stvarnih problema drutva kao to su zdravstvo, obrazovanje, nezaposlenost, kriminal itd., oni nam serviraju manje znaajne stvari, ili
povrnim aktivnostima minkaju duboke bore surove stvarnosti (kod nas je vijest da
Vlada dodijeljuje stipendije studentima, a nigdje se ne govori o tome koliki je broj
stipendija u odnosu na broj studenata, kao ni o malverzacijama prilikom konkursa).
638

Ljudima treba skrenuti panju jer ako oni ponu da primjeuju te probleme nee biti
dobro, jer oni su ti koji pate (isto).

Slika 1. Istraivanje sluanosti radija u BiH koje je u oktobru 2011. godine sproveo
Mareco Index BH, preuzeto od RSG Group BiH http://rsg.ba/wp-content/uploads/2013/05/
radio-FM.pdf

Odnosi s javnou i manipulacija


Definicija odnosa s javnou skoro da ima toliko koliko ima i teoretiara u ovoj
oblasti. Sve te definicije su manje ili vie sline, ali veina njih odnose s javnou upravo
definie kao aktivnost za manipulisanje i ubjeivanje masa u ispravnost vlastitih aktivnosti, proizvoda, usluga. Prema Edvardu Bernejsu, tri su glavna segmenta odnosa s jav639

nou (Bernays, 1952): informisanje, ubjeivanje, razvijanje veza. Vebsterov novi meunarodni rjenik dao je definiciju odnosa s javnou: Razvijanje bliskih veza i dobre
volje izmeu pojedinca, preduzea ili institucije i ostalih ljudi, specijalne ciljne javnosti
ili drutva u irem smislu, irenjem interpretativnog materijala, razvijanjem dobrosusjedskih odnosa i vrjednovanjem reakcija javnog mnenja (www.Merriam-webster.com/dictionary). Prema Bogdaniu Javnost u odnosima s javnou predstvlja ciljnu grupu ljudi
ili organizacija koju vee neki znaajan zajedniki interes ili uloga u vezi sa organizacijom (Bogdani, 2010). Zanimljivo je i Bogdanievo poreenje odnosa s javnou sa vatrogasnim aparatom gdje kae: Odnosi s javnou se nekad posmatraju i kao svojevrsni
vatrogasni aparat koji treba koristiti samo u sluaju kada se poljulja medijski ugled organizacije (Bogdani, 2010). Vatrogasni aparat je dobro poreenje, s obzirom na to da se
ne koristi stalno, ve samo u sluaju potrebe, a upravo tako doivljavam funkciju odnosa
s javnou. Kada su rad i rezultati jedne organizacije dobri i pozitivni, korisnici e to lako
prepoznati, bez potrebe za strunjacima iz odnosa s javnou i njihovim uljepavanjem i
minkanjem slike. Meutim, kada postoje propusti, bilo da se radi o sitnijim nedostacima
i grekama ili o kriznom komuniciranju, bez strunjaka koji prodaju maglu javnosti,
teko da se situacija moe izgladiti. Dakle, definicije koje na odnose s javnou gledaju kao na odreeni vid manipulacije su prihvatljivije, a u radu e biti argumentovanije
objanjeno i zbog ega. U ovom drutvu kljunu ulogu u realizaciji najmranijih ciljeva
moi igraju mediji koji irom svijeta obezbjeuju da se ovjeanstvo pretvori u humani
otpad lien vitalizma, kreativne i kritike moi i savjesti. Mediji su utkani u sistem na
nain na koji su Edvard Herman i Noam omski pokazali u djelu Proizvodnja saglasnosti: Politika ekonomija masovnih medija, u kojem su demonstrirali strukturu i djelovanje propagandnog modela koji objanjava ponaanje medija i medijske performanse
u strukturalnim terminima iju okosnicu ini pet faktora: vlasnitvo, advertajzing, izvori
informacija, otra kritika i ideologija. Prema autorima, ovi faktori djeluju kao filteri kroz
koje sve informacije moraju da prou, znaajno utiui pojedinano i udrueno na medijske izbore. Krajnji rezultat uspostavljanja propagandnog modela: djelovanje medija
kao iste propagande uvijene u medijsku formu konstitutivno je za uspostavljanje novog
svetskog poretka, a dokazi o uruavanju i posljednjih odbljesaka demokratske prakse
svakodnevno se niu (prema orovi, 2011). Mediji su i drutveni proizvod i proizvoa drutvenih odnosa (Radojkovi, Mileti, 2005). Konceptualizacija poruke kao
definicije stvarnosti zapravo nas upuuje na teorijsko odreenje propagande, politike ili
ekonosmke, svejedno, jer propaganda je u najirem smislu tehnika uticaja na ljudsko djelovanje manipulacijom predstava (Lavel, 1937, prema Radojkovi, Mileti, 2005). Nije
teko zakljuiti da su mediji ti koji imaju kljunu ulogu u sprovoenju aktivnosti odnosa
sa javnou, a iji su efekti najuticajniji. Vanost kontakta sa medijima prepoznali su ve
i zaetnici odnosa s javnou, kao to je Ajvi Li, prvi savjetnik za odnose s javnou koji
je radei za Rokfelera, savjetovao svog poslodavca da se javno obrati kako bi smirio
nezadovoljne radnike. Budui da sva tri segmenta odnosa s javnou: informisanje, ubjeivanje i razvijanje veza po definiciji oigledno predstavljaju sredstva manipulacije, po
analogiji se moe izvesti definicija da su odnosi s javnou isto to i propaganda.
Analizirani su dnevnici Radija RS i Nes radija u periodu od 21.09. do 30.09.
640

Pitanja koja su koritena prilikom analize sadraja i prikaz da li su mediji u RS


instrumenti vladajuih elita su: 1) koliki je procenat vijesti u kojima se pominju vladajue elite, 2) koliko od tih vijesti o vladajuim elitama govore pozitivno, 3) koliko
dnevnika poinje sa vijestima o vladajuim elitama, 4) kakav je raspored vijesti u
dnevnicima, odnosno, da li su vijesti o vladajuim elitama nekada neopravdano svrstane ispred znaajnijih drutvenih pria i 5) postoji li razlika u trajanju vijesti/priloga o vladajuim elitama i onih koje to nisu. Na kraju, analiziran je i izbor redoslijeda
emitovanja vijesti prema ve navedenim kriterijumima za izbor dogaaja: blizina,
opti drutveni interes, posljedinost, vanost, predvidljivost/ izvjesnost.
Konani rezultati
1) Broj vijesti
dnevnika u kojima
se pominju
vladajue elite

2) Broj vijesti
u kojima se
o vladajuim
elitama govori
pozitivno

3) Broj
dnevnika koji su
poeli vijeu
o vladajuim
elitama

4) Broj dnevnika
u kojima su vijesti
o vladajuim
elitama emitovane
prije znaajnijih
drutvenih pria

5) Broj dnevnika u
kojima su prilozi o
vladajuim elitama
trajali due od
ostalih priloga

RRS

72 od 121 60%
vijesti iz BiH

60 od 71 83%

10 od 10
100%

9 od 10 90%

10 od 10 100%

NES

55 od 67 82%

47 od 55 85%

10 od 10
100%

6 od 10 60%

10 od 10 100%

Kriterijumi

U tabeli se jasno vidi da u oba dnevnika preovladavaju vijesti o vladajuim elitama


koje su, u oba sluaja, uglavnom pozitivne 83 i 85%. Interesantno je da su oba dnevnika svih deset dana analize poinjali vijeu odnosno prilogom o vladajuim elitama koje
su, kao i da su upravo vijesti o vladajuim elitama u svim dnevnicima trajale najdue.
Kroz ovu analizu pokazali smo praktino kako izgledaju sadraji programa
radija javnog servisa Republike Srpske i jednog od najsluanijih komercijalnih radio
stanica. Kroz analizu sadraja dnevnika Nes radija nije bilo teko uoiti da emituju
vijesti Srpske novinske agencije SRNA i Nezavisnih novina koji su, kao to znaju
svi prosjeni korisnici ovih medija, u slubi vladajuih elita. Interesantno je da nijedan dnevnik nije emitovao prie o obinim ljudima, nema pria o siromanima,
bolesnima, onima kojima socijalno osiguranje ne omoguava neophodne lijekove i
koji su preputeni sami sebi i svom materijalnom stanju koje e za njih presuditi ivot ili smrt. Malo je i pria o tome kolika je nezaposlenost u RS, koliko je fakultetski
obrazovanih ljudi na birou, kakvo nam je stvarno stanje u zdravstvu, kolstvu, ta
rade centri za socijalni rad... Onaj ko slijepo vjeruje naim medijima moe pomisliti
da entitet Republika Srpska nema velikih drutvenih problema, a da za one manje
Vlada i predsjednik dre sve konce u rukama.
Za potrebe stvaranja to potpunije slike u medijima, obavljeni su razgovori
u vidu detaljnih intervjua sa novinarima Radija RS i Nes radija koji su govorili o
nainu izbora i obrade vijesti koje e biti emitovane, o novinarskoj slobodi u obradi
teme, ali i ostalim faktorima koji utiu na krajnji sadraj dnevnika.
Odgovori novinara oba medija iznenaujue su slini, a prikazaemo rezultate
641

kao i neke ineresantne stavove o pojedinim pitanjima.


Intervjuisano je ukupno 10 novinara, po 5 sa RRS i Nes radija.
Iz prikaza pojedinih odgovora i stavova novinara o pitanju uslova i naina rada
u njihovom mediju, moe se zakljuiti da su novinari javnog servisa nezadovoljniji,
imaju manje slobode u izraavanju i njihovo miljenje i prijedlozi o nainu rada
uglavnom nisu prihvaeni. U komercijalnom radu atmosfera je drugaija, njihovi
novinari uvjereni su da rade na najbolji nain, imaju vie slobode u odluivanju i
nisu im se deavale neprijatne situacije kada je priprema vijesti u pitanju. Takoe,
novinari Nes radija objektivnost svog medija ocijenili su etvorkama, dok su te ocjene nie za RRS. I jedni i drugi trojkama su ocijenili objektivnost elektronskih medija
u RS, to znai da su novinari svjesni loeg stanja medija kod nas, ali je oigledno da
se oni najmanje pitaju u odluivanju o izboru tema i nainima njihove obrade.
Radi postizanja to potpunije slike o stvarnosti medija i faktorima koji utiu
na njihov sadraj, obavila sam razgovore sa osobama koje su zaduene za odnose s
javnou u pet dravnih i pet komercijalnih institucija/ firmi. Budui da cijeli rad govori o medijima u funkciji vladajuih elita, tako e vei doprinos istraivanju imati
odgovori portparola iz dravnih institucija, a rezultati razgovora sa portparolima privatnih firmi posluie za uporeivanje i prepoznavanje razlika funkcija ovog sektora
u javnim i privatnim firmama. Portparoli javnih institucija: Ministarstva zdravlja,
Ministarstva prosvjete i kulture, Fonda zdravstvenog osiguranja, Puteva RS i Ministarstva porodice, omladine i sporta rekli su da su za njihove institucije veoma vani
dobri odnosi sa medijima. Ako uporedimo odgovore portparola javnih institucija i
privatnih firmi uoiemo da je jedina razlika u njihovom radu to to portparoli privatnih firmi moraju i da plaaju medijima da objave tekstove koji im idu u prilog,
dok je kod javnih institucija sve besplatno zbog drutvenog znaaja. Na poetku rada
pomenut je finansijski faktor kao kljuni u radu medija, pa se ovdje laiki postavlja pitanje zbog ega mediji izvjetavaju pristrasno o javnim institucijama, zapravo
vladajuim elitama ako vidimo da su objave o njihovim aktivnostima po pravilu
besplatne? Odgovor je ona naa surova realnost da su mediji dodatno plaeni i od
vlasti koja utie na kreiranje njihovog programa, a nerijetko su ti mediji u vlasnitvu
(direktnom ili indirektnom) samih vladajuih elita.
Interesantno je i to to portparoli privatnih firmi kau da su za izvjetavanje o
njihovim aktivnostima podjednako zainteresovani i javni i privatni mediji, jer, koliko je za privatne medije razumljivo da trae sponzore i uspostavljaju saradnju sa
firmama koje e im platiti da objavljuju o njihovom radu, toliko udi da javni mediji u istoj tolikoj mjeri hrle za sponzorima iako je puno drutveno znaajnih tema
kojima bi trebalo dati primat u izvjetavanju, a kojima su u isto vrijeme osigurana
sredstva od televizijske pretplate, kao i mogunost dodatnog finansiranja iz budeta,
u naem sluaju entiteta RS. Sve ukazuje na poremeen poredak stvari i stavljanje u
drugi plan osnovnih postulata ove po defininicije humane profesije. Na kraju analitikog dijela rada predstaviemo ukratko rezultate ankete sa sluaocima analiziranih
medija Radija RS i Nes radija. Ukupno 10 od 12 slualaca Nes radija reklo je da
ovu radio stanicu sluaju iskljuivo zbog muzike i zabavnih sadraja, te da vijesti,
642

ak i kad ih sluaju, ne analiziraju sa tog stanovita medijske profesionalnosti. Iz


obimom malene ankete, ukupno 20 ispitanika, da se zakljuiti da su i sluaoci svjesni stanja u naim medijima i da preispituju sadraje koje uju naroito uzimajui u
obzir vlasniku pozadinu i ureivaku politiku, to pokazuje da mo medija polako
opada. Uprkos tome, prema statistikim podacima o sluanosti ipak se vidi da je i
dalje veliki procenat onih koji redovno prate emitovanje ovih radio stanica to znai
da je njihov uticaj jo uvijek vrlo visok.

Poreenje rezultata, prakse i teorije


U poetnim izlaganjima rada prikazani su i neki principi funkcionisanja analiziranih medijskih kua, pa tako, podsjeamo, u ureivakim principima RTRS-a
stoji nezavisnost, nepristrasnost, zabrana sponzorstva informativnih emisija itd., to
je, uvjerili smo se, samo mrtvo slovo na papiru, i potvruje da ima sluajeva kada se
pisana ureivaka politika i praksa i te kako razlikuju.
Veselin Kljaji primjeuje da dio frustracije medija moda dolazi od preutnog priznanja snage Odnosa s javnou. Proliferacija medijskih kanala i smanjenje novinarskih budeta doveli su do ograniavanja mogunosti za istraivako
novinarstvo, to je, pak, rezultiralo time da se novinari vie oslanjaju na izvore iz
OSJ (Kljaji, 2013). Iz obavljenih detaljnih intervjua pokazalo se kao tano da je
novinarska analitinost na vrlo niskom novou, pa su i sami portparoli priznali da i
nije toliko teko obezbijediiti da neto to je u interesu njihove organizacije bude
objavljeno u medijima. S druge strane, iz ugla novinara, moglo bi se ispostaviti da
je teza profesora Kljajia o smanjenju novinarskih budeta, tana, jer je plata osobe
zaduene za odnose s javnou od 23 puta vea od novinarske. Zato i ne udi to
imamo trendove izostale interpretacije, nestanak istraivakog novinarstva, politizacija sadraja i njihovo prilagoavanje potrebama oglaivaa, i nizak stepen etikih
standarda i kodeksa.

Zakljuak
Nakon analize sadraja dva medija koji su u vrhu sluanosti u Republici Srpskoj, ispostavila se tana poetna hipoteza da mediji kod nas jesu u funkciji vladajuih elita i da su njihovi sadraji u velikoj mjeri odreeni njihovim interesima.
Uvidom u nain rada novinara mogli smo se uvjeriti da su oni ti koji se malo ili skoro
nikako ne pitaju o odabiru sadraja i nainu njegove obrade, da o tome uglavnom
odluuju urednici ili direktori programa. Kao to novinari sluaju svoje nadreene,
tako, najvjerovatnije, i urednici sluaju one koji su iznad njih i tako redom do samog
vrha, koji, oigledno, i nema formalno funkciju u samoj medijskoj kui. Iz odgovora
porparola, naroito onih iz dravnih firmi, vidjeli smo da im i nije teko da informacije o svojoj firmi plasiraju u medije jer ih oni sami prepozanju kao drutveno
643

znaajne, ili jednostavno imaju obavezu da prate rad vladinih organa. Potvrdili su
takoe i da sami novinari nisu mnogo analitini i malo preispituju stvari, a moemo pretpostaviti da je to rezultat onog ponaanja koje im je odredio urednik. Sve u
svemu, stanje je loe, i mediji ne pruaju stvarnu sliku stvarnosti graanima i tako
ih obmanjuju. Iz velike cvjetajue, zujee zbrke spoljnog svijeta biramo ono to
je naa kultura ve definisala za nas. Skloni smo da percipiramo samo ono to smo
odabrali u onom obliku u kojem su nam to nametnuli stereotipi nae kulture. Upravo su ti stereotipi nae kulture taka na koju prvo treba djelovati kada je ova pojava
u pitanju. U naem drutvu medijska pismenost je na najniem nivou, i to ostavlja
prostor vladajuim elitama da djeluju na mase i da bez velikih otpora utiu na njihve
stavove i ponaanja. Prije svega, predmete o medijima treba uvesti i u srednje kole u
kojim se, uglavnom, o medijima govori vrlo malo ili nimalo. Tako se ne bi deavalo
da prosjeno obrazovani graani ne razlikuju propagandu i manipulativne medijske
sadraje od onih koji sutinski imaju veliki drutveni znaaj, bili bi kritiniji i vie bi
preispitivali ono to im se plasira, to bi vlastima dodatno otealo ostvarivanje vlastitih ciljeva Dalje, vano je dobro zakonski regulisati oblast medija i informisanosti
i osigurati da se ti zakoni provode. Danas imamo stanje da zakonsko uporite postoji, ali samo formalno. Kakva je neodgovornost, neodgovorno informisanje moda
emo najbolje metaforiki objasniti ako ga uporedimo sa pojedincem ili grupom
razbojnika koji naiu pored bilo koje banke i opljakaju je a da za to nikome ne
odgovaraju. Za pljaku banke, policija, tuilatvo u sudovi reaguju (kako-tako) a za
tendenciozno zlonamjerno novinarstvo u BiH i Republici Srpskoj ne. (Ljepojevi,
2011). Znaajno je napomenuti da su granice dozvoljene kritike ire kada se kritika
odnosi na vladu nego na pojedinanog politiara, a u demokratskim drutvima gdje
se zagovara sloboda medija, ta sloboda moe pribjei pretjerivanju, pa ak i provociranju. Kada je u pitanju unaprjeenje profesionalnih standarda u novinarstvu potrebno je ustanoviti, podravati i razvijati sistem kontinuiranog monitoringa praenja
medijskog sadraja i biljeenja krenja etikih kodeksa i redovno objavljivanje kako
bi se ostvario pritisak javnosti (Ibrahimbegovi-Tihak, 2012). Najloginiji je pristup,
dodaje Ibrahimbegovi-Tihak, da takav monitoring organizuju nezavisne, nevladine,
eksperstke i/ili akademske grupe, jer u BiH ne postoji institucija specijalizovana za
ovaj tip aktivnosti. Standardizovanjem kriterijuma kvalitetnog medijskog sadraja
razvijala bi se i odravala uloga medija kao pasa uvara.
Takoe, vane su samoregulacija i regulacija medija, gdje bi prva podrazumjevala popularizovanje uloge Vijea za tampu i ohrabrivanje italaca da ee
reaguju na krenje Kodeksa za tampu, dok bi se pod regulacijom podrazumijevalo
stalno unaprjeivanje transparentnosti, nezavisnosti, efikasnosti i strunosti Regulatorne agencije za komunikacije.
Naravno, vladajue elite su te koje, kao to smo vidjeli stoje iznad svega, pa
je neophodno iznai mehanizme za kontrolu njihovog djelovanja, osigurati sprovoenje demokratije prema svim njenim principima, omoguiti legitimne parlamentarne izbore i smjenu vlasti ako je to stvarna volja naroda. Medijski strunjaci esto
polemiu o stanju u medijima, a najrasprostranjenije miljenje je da ovakvo stanje
644

mogu promjeniti samo nevladine organizacije, odnosno cjelokupna javnost. Zavriemo izjavom direktora Centra za humanu politiku, Momira Dejanovia, koja
kratko i efektno zakljuuje temu: Promjena se moe izvesti samo pobunom protiv
ovakvog stanja. To moraju uraditi graani (Maksimovi, 2012.)

Literatura
Barthenheier, G. (1982). Zur Notwendigkeit von ffentlichkeitsarbeit. In; Haedrich, G.;
Barthenheier, G.; Kleinert, H: ffentlichkeitsarbeit. Berlin, New York.
Bernays, E. L. (1952). The engineering of consent. Norman: University of Oklahoma Press.
Bogdani, A. (2010). Ogledi iz komunikologije. Banjaluka: Komunikoloki koled.
Chomsky, N. (1997). Media Control: The Spectacular Achievements of Propaganda. New
York: Seven Stories Press.
okorilo, R. (2012). Javni RTV servis Srpske. Banjaluka: Besjeda.
Duronji, T. (2006). Internet i komunikacija, medijska sinergija postmedija. Istono Sarajevo: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
orovi, B. (2011). EDVARD HERMAN Orvelijanska demokratija. asopis Peat, 18.
juli 2011, na: http://www.pecat.co.rs/2011/07/edvard-herman-orvelijanska-demokratija/
Efendi, K. (2010). Mediji i metonimije. Ideoloki aparati vladajue klase. asopis za
poetika istraivanja i djelovanja sic!, objavljeno 17.08.2010. Na http://www.sic.
ba/rubrike/stav-esej/kenan-efendic-mediji-i-metonimije-ideoloski-aparati-vladajuce-klase/
Gieber, W. Eine Nachricht ist das, was die Zaeitungsleute aus ihr macehn. In: Prokop, D.
(Hrsg.): Massenkommunikationsforschung, Frankfurt/M. 1972 (zuerst 1964)
Halilovi, M. i Dihana, A. (2012). Medijsko pravo u Bosni i Hercegovini Izraavanje o
pitanjima od javnog interesa, Mladen Srdi. Interviews, Sarajevo.
Koprivica, V. (2013). PROPAGANDA SILA ZA SEBE (III): Kontrolisanje svijesti svijeta.
Monitor online. Feljton 1175, 29 april 2013.
Kepplinger, H. M. (1982). Massenkommunikation. Stuttgart.
Klaji, V. (2012). Intervju u tampi, u onlajn magazinima, na internetu. Beograd: igoja
tampa, Univerzitet u Beogradu, Fakultet politikih nauka.
Maksimovi, D. (2012). Politika osvaja medije u BiH. Deutche welle, objavljeno 3. 5
2012. Na: http://www.dw.de/politika-osvaja-medije-u-bih/a-15923780
Mileti, M., Radojkovi, M. (2005). Komuniciranje, mediji i drutvo. Beograd: Stylos art.
ingler, M. i Viringa, S. (2000). Radio. Beograd: CLIO.
Internet linkovi:
Freedom House (2012). Freedom of the press 2012: Breakthroughs and Push Back in the
Middle east. Selected data from freedom houses annual press freedom index: http://
www.freedomhouse.org/sites/default/files/FOTP%202012%20Final%20Full%20
Report.pdf
645


Maksimovi, D. (2012). Politika osvaja medije u BiH. Deutche welle, objavljeno 3. 5.
2012. Na: http://www.dw.de/politika-osvaja-medije-u-bih/a-15923780
Spai, Neboja. (2005): Brendiranje radija. MC online, objavljeno 2. 05. 2005. na http://
www.media.ba/bs/menadzment-novinarstvo/brendiranje-radija
www. Merriam-webster.com/dictionary
Radio Republike Srpske: 21. 09.- do 30- 09.: www.rtrs.tv
Nes Radio Banjaluka: 21- 09. 30. 09.: www.nesradio.com

Radmila R. okorilo, Sonja Terzi

PUBLIC RELATIONS AND / OR JOURNALISM MEDIA


IN RS IN THE SERVICE OF THE RULING ELITE
Summary: In this paper we analyzed the contents of some of the most popular media
in the Republika Srpska, and based on the criteria news value determined their nature.
Thus, we have gained the insight into the percentage of PR content in the media in our
country because of the fact that there is a lot of such content, but there are a few scientific texts dealing with it. That was the reflection of the scientific and social significance
of the work. We have also tried to show a new way of looking at this phenomenon. In
addition to the theoretical foundations based on existing media paradigms and content
analysis of certain media, we conducted interviews with journalists of those media and
a few PR experts to find out how the selected news, and how to manage to place the desired information to the public. The work includes a survey of media users about their
awareness of the presence of PR content in the media. We tried to create as complete a
picture of reality when it comes to this topic.

646

Sanja Domazet
Univerzitet u Beogradu
Fakultet politikih nauka

UDK 005.582:070(497.11)

MANIPULACIJA NOVINSKIM NASLOVIMA


Saetak: ivimo u doba kada smo preplavljeni informacijama. Tokom jedne godine,
u SAD se, na primer, objavi oko 200 000 knjiga, radio stanice emituju priblino 70
miliona sati programa, dok televizije proizvode oko 58 miliona sati televizijskog programa. Od dana vaeg roenja proizvedeno je vie informacija nego tokom itave
zabeleene istorije pre njega, a polovina ukupnog broja naunika u naoj istoriji ivi
danas i proizvodi informacije (Poter, 2013: 24). Svake godine objavljuje se sve vie
knjiga. Ako se odluite da proitate sve ono to je objavljeno tokom jedne godine,
morali biste da proitate po jednu knjigu na svaka tri minuta, odnosno oko pet stotina
knjiga dnevno. Ovo se, naravno, odnosi samo na noviju svetsku produkciju, a ne i na
klasike. Obilje informacija i tampanih materijala (knjiga, novina, asopisa), ostavlja i
iroku mogunost za manipulaciju. Ovaj rad fokusirao se na praenje i analizu naslova
u tri dnevna lista: Politike, Danasa i Kurira, u periodu od 1. do 16. januara 2014. godine. U radu elimo da utvrdimo da li naslovni blokovi korespondiraju sa tekstom iji
su deo ili samo slue u reklamne svrhe da bi podigli tira novinama. Koliko su naslovi
manipulativni, a koliko sugestibilni? Koliko su prirodan, celoviti deo teksta, a koliko
mamac za itaoca da tekst proita? Polazna hipoteza ovog rada je da je manipulacija
sastavni deo sadrine tabloida. Rad e pokazati da je manipulacija naslovima zapravo
drugo ime za manipulaciju istinom, informacijom i interpretacijom, kao i da je ona
sredstvo koje utemeljuje medijsku sliku sveta koja je, u sluaju tabloida, zamagljena,
najee neistinita, dvosmislena i nejasna, kao i kako manipulisanje naslovima ne menja samo vest, ve i svest italaca.
Kljune rei: mediji, kriza, tampa, novinski naslovi, tabloidi, manipulacija

Globalizacija, tabloidizacija, manipulacija savremena


srpska medijska scena
Protekla decenija moe se smatrati decenijom u kojoj je i Srbija duboko uplovila u svetski trend globalne ekonomije koji se odrazio na sve segmente srpskog
drutva u tranziciji, od trita, ekonomije, pokuaja socijalnih reformi, sve do kulture
i medija. Zajedno sa privrednom globalizacijom koja podrazumeva najtemeljniju
reviziju svih politikih i ekonomskih sporazuma na planeti od vremena industrijske revolucije (Mander, 2003: 5) i iji talas su na poetku pobornici ovog poretka
objasnili kao reenje i univerzalni lek za sve planetarne bolesti (Ibidem, 2003:
647

8), ispostavilo se da je globalizacija dala u svim segmentima svoje pojavnosti, potpuno suprotne rezultate. Svedoci smo da se obeana vizija nije ostvarila rezultat
globalizacije je sve vee rasulo drutvenog poretka, siromatvo, bezemljatvo, beskunitvo, nasilje, otuenost, i duboko u srcima ljudi, zabrinutost za budunost
(Ibidem, 2003: 12). Logino je da se sve ovo odrazilo i na medijsko polje Srbije koje
je upalo u doboku krizu, gde je zajedno sa materijalnom, dola i duhovna beda, proces tabloidizacije, ozbiljno zaet ratnih devedesetih godina prolog veka se pojaao,
a globalizacija je pomogla da se poljuljaju ve znatno urueni temelji novinarskog
profesionalizma, objektivnosti i jo vie snize kriterijumi po kojima se odreuje ta
je medijska linost i ta je medijski dogaaj, odnosno ta zaista zavreuje da se nae
kao tema u svetu medija. Kazino ekonomija rezultovala je kazino medijima.
Drutvenoekonomski orsokak u koji nas je dovelo slobodno trite, izazvao je haos
i na medijskoj sceni koja je postala tabloidna u visokom procentu. Isti, drastian pad
kvaliteta dogodio se kako u elektronskim, tako i u tampanim medijima. Ovaj rad e
pokazati kako je globalizacija pomogla tabloidizaciji da stvore novo drutvo u kome
je monokultura lako prerasla u odsustvo kulture, a novinarstvo u proizvodnju tabloidnih vesti i tabloidne svesti kako kod italaca, tako i kod slualaca i gledalaca,
odnosno kako su se najelitniji novinarski anrovi iz savremene tampe potpuno izgubili ili se gase (umetnika kritika, klasian komentar, lanak), a obilje fiera slue
da zabave, dok su vesti esto veoma daleko od objektivnosti i faktografije i zapravo
samo put kojim strukture moi alju poruku itaocima ili im serviraju lanu sliku
sveta. Za potrebe ovog rada analizirani su naslovni blokovi u tri dnevna lista: Politici, Danasu i Kuriru i sa eljom da se metodom komparativne analize utvrdi kvalitet
naslova, njihova objektivnost, realna uloga, istinska povezanost sa telom teksta i
proceni koliko su orua za manipulaciju i stvaranje lane slike sveta, to je u Srbiji
postalo sastavni deo medijskog trita.

Kriza ozbiljnog sadraja ili tabloidizacija vesti i svesti


Ve na prvi pogled, evidintna je razlika u sadrini izmeu napisa Politike i
Danasa i tabloida Kurira. Politika je osnovana 1904. godine, i predstavlja najstariji
dnevni list na Balkanu. Njen osniva je i njen prvi vlasnik, Vladislav Ribnikar. On
je sastavio redakciju od intelektualne elite svog doba. Tako su za Politiku pisala tada
vodea novinarska i najelitnija knjievna pera. Vlasnitvo nad Politikom u ovom periodu doivljava turbulencije. U analiziranom periodu, Politika je, u proseku izlazila
na 40 strana, a kulturna rubrika je izlazila na dve stranice, to predstavlja oko 0,5 odsto sadrine lista. U poreenju sa ostalim rubrikama, najvie prostora u Politici zauzima rubrika posveena sportu koja izlazi najee na etiri stranice. Karakteristino
je da je vei prostor od onog koji je u Politici posveen kulturnoj rubrici, posveen
novouvedenoj rubrici Spektar koja ima laki sadraj i obim od tri stranice, a
pored dnevnih tekstova posveenih televizijskom programu, sadri i dve stranice
na kojima se pie mahom o zabavnim temama, od kojih su neke i polutabloidnog
648

karaktera odnose se na detalje iz privatnog ivota slavnih. Ukratko, vie panje se


u najstarijem dnevnom listu na Balkanu posveuje zabavi nego kulturi, to automatski navodi na zakljuak da je i Politiku dotakao sveopti talas tabloidizacije. Kao
da su tabloidizacija i globalizacija ile ruku pod ruku. Zanimljivo je da je obimna i
redovna rubrika sa lakim sadrajem, ula i u Danas.
Dnevni list Danas osnovan je 1997. godine i sve do petooktobarskih promena
bio je jedini opozicioni list tadanjem vladajuem reimu Slobodana Miloevia.
Danas je osnovalo sedamnaest novinara koji su i vlasnici lista (izdava je kompanija Dan Graf). Namera osnivaa bila je da u uslovima tadanjeg nedemokratskog
reima stvore objektivan i otvoren list koji e objavljivati proverene informacije,
analitike tekstove, komentare i kolumne. List je 1997. godine bio zabranjen, dvadeset dana ga nije bilo na kioscima to je doprinelo njegovom ugledu, ne samo u
Srbiji, ve i u okolnim zemljama, bivim jugoslovenskim republikama, kao i meu
itaocima preko okeana zahvaljujui Internet izdanju (Todorovi, 2011: 54).
Danas izlazi na trideset dve stranice, kulturi je posveeno po dve stranice, ba koliko i televizijskom programu, sportu tri stranice, a lakim sadrajima koji se nalaze
u okviru rubrika Scena i Feljton/Zabava dve. Na stranicama Scene nalaze
se tekstovi najee vezani za koncerte, modu i muziku. Posle nekoliko relativno
neuspenih pokuaja osnivanja tabloida, poput lista Balkan, na medijskoj sceni Srbije pojavio se tirano najznaajniji tabloid, Kurir. Niskom cenom, fokusiranjem na
nekoliko udarnih tema (politika, estrada, erotika) i spremnou da ignorie brojne
odredbe novinarskog kodeksa, za kratko vreme uspeo je da tira dovede do u Srbiji
nezamislivih 200 000 prodatih primeraka, to ga je uinilo jednim od dva najitanija
dnevna lista u Srbiji. Iako u Kuriru ne preu od otvorenih kampanja protiv aktera
politike scene, ne moe se osporiti da je ovaj list prvi obelodanio i neke afere, poput
tragine pogibije vojnika na Topideru ili nezakonitog poveanja poslanikih plata.
Kurir je doiveo raspad deo redakcije formirao je novi list Press, a vlasnik je angaovao druge saradnike koji su nastavili da ureuju novine po oprobanom principu.
U meuvremenu, Press je, takoe, nestao sa medijske scene i ostao da izlazi samo u
elektronskom izdanju. U paninoj tenji za tiraem, domai tab