Вы находитесь на странице: 1из 226

Prof.

dr Momilo Gruba

KRIVICNO PROCESNO
PRAVO
ETVRTOIZMENJENO I DOPUNJENO IZDANJE

Beograd 2011.

KRIVINO PROCESNO PRAVO


etvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje

Autor
Prof. dr Momilo Gruba

Izdava
PROJURIS
Organizacija za pravnu edukaciju i kulturu prava
Projuris d.o.o.
Beograd, Trg Nikole Paia 2
(e-mail: projuris.org@gmail.com)
(web site: www.projuris.org)

Urednik
adv. Vladimir Todorovi

Prelom i tampa
BIG tampa, Beograd

Tira
1.000

ISBN 978-86-86105-30-1

N apom ena: Fotokopiranje ili na drugi nain umnoavanje ove knjige bez pismene
dozvole izdavaa sankcionisano je odredbama Zakona o autorskim i srodnim
pravim a i Krivinog zakonika

SADRAJ

PREDGOVOR ETVRTOM IZ D A N JU ........................................................ 9


PREDGOVOR PRVOM IZ D A N J U .............................................................. 10

I. UVOD
1. Pojam krivinog procesnog prava i krivinog postupka.............11
2. Izvori krivinog procesnog prava...................................................... 12

II. OSNOVNA NAELA KRIVINOG POSTUPKA


3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.

O naelima krivinog postupka uopte............................................14


Naelo legaliteta................................................................................... 14
Optuno, istrano i meovito n aelo................................................17
Naelo kontradiktom osti.................................................................. 18
Naelo javnosti..................................................................................... 19
Naelo z b o m o s ti................................................................................. 21
Naelo neposrednosti.......................................................................23
Naelo istraivanja materijalne istine............................................ 24
Naelo o d b ra n e ................................................................................. 25
Naelo u sm e n o sti............................................................................. 26
Naelo slobodne ocene dokaza........................................................ 27
Naelo in dubio pro reo.....................................................................28
Naelo ne bis in id e m .......................................................................29
Naelo o ficijeln osti...........................................................................30
Naelo procesne ekonom ije.............................................................. 31

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

III. PROCESNI SUBJEKTI


18. Vrste procesnih subjekata.................................................................32
A) S U D .............................................................................................................. 32
19. Pojam i vrste krivinih sudova........................................................ 32
20. Stvam a nad len ost........................................................................... 33
21. M esna nadlenost............................................................................. 35
22. Funkcionalna nadlenost.................................................................36
23. Prenoenje mesne nadlenosti (delegirana nadlenost)............ 37
24. Sukob nadlenosti............................................................................. 38
25. Posledice nenadlenosti (tanije: Ocena n a d le n o sti)...............39
26. Spajanje i razdvajanje p o stu p k a .................................................... 40
27. Objektivnost su d ija ............................................................................. 41
28. Izuzee sudija: pojam, vrste i razlozi.............................................. 42
29. Postupak izuzea............................................................................... 43
B) TUILAC......................................................................................................44
30. Pojam i vrste tuilaca u krivinom p ostupku............................... 44
31. Javni tu ilac....................................................................................... 45
32. Oteeni kao tuilac (ili supsidijami tu ila c)............................... 46
33. Postupak ostvarivanja supsidijame t u b e ....................................48
34. Privatni tuilac................................................................................... 49
C) OKRTVLJENII NJEGOVA OD BRANA.................................................... 51
35. O k rivlje n i............................................................................................. 51
36. Pravo okrivljenog na o d b ran u ........................................................ 53
37. Materijalna i formalna odbrana...................................................... 53
38. Obavezna i fakultativna odbrana
(i odbrana sirom anih)..................................................................... 54
39. Pravo okrivljenog na pravino suenje..........................................55
40. Garancija prezumpcije nevinosti...................................................... 57
41. Branilac okrivljenog......................................................................... 59
42. Prava i dunosti branioca.................................................................60

IV. PROCESNE RADNJE


A) MERE (RADNJE) ZA OBEZBEENJE PRISUSTVA LICA
I PRIBAVLJANJE S T V A R I........................................................................... 62
43. Pojam i vrste procesnih mera ob ezb e en ja..................................62
44. Pozivanje............................................................................................. 63
45. Dovoenje........................................................................................... 64

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

46. Zabrana naputanja stana ili mesta b o rav ita .............................. 65


47. Jem stvo.................................................................................................66
48. Pritvor: pojam, vrste i osnovi............................................................69
49. Odreivanje, trajanje, kontrola i ukidanje pritvora......................70
50. Pretresanje stana i l i c a ...................................................................... 73
51. Privremeno oduzimanje p re d m e ta ................................................... 75
52. Postupanje sa sumnjivim stva rim a ................................................. 76
B) RADNJE DOKAZIVANJA............................................................................ 77
53. Sasluanje okrivljenog.......................................................................... 77
54. Ispitivanje sved o k a ............................................................................ 80
55. Ispitivanje osetljivih i zatienih s v e d o k a .....................................84
56. U v i a j...................................................................................................85
57. Vetaenje.............................................................................................87
58. Isprave i in d ic ije ................................................................................ 90
C) VREME PROCESNIH R A D N JI.................................................................. 91
59. Rokovi: pojam, vrste i raunanje....................................................... 91
60. Povraaj u preanje s ta n je ..............................................................93

V. SPOREDNI PREDMETI KRIVINOG POSTUPKA


61. Trokovi krivinog postupka: pojam i v r s te ...................................94
62. Osloboenje od trokova postupka i druge odluke
o trokovima postupka...................................................................... 95
63. Imovinskopravni zahtev: pojam, vrste i odluivanje
ozah tevu...............................................................................................97
64. Prejudicijalna p ita n ja ........................................................................ 98
VI. TOK KRIVINOG POSTUPKA
A) PRETKRJVINI PO STU PAK....................................................................99
65. Otkrivanje i prijavljivanje krivinih d e l a .......................................99
66. Ovlaenja organa unutranjih poslova
u pretkrivinom p o stu p k u ................................................................101
67. Krivina prijava i postupak javnog tuioca
sa krivinom p rija v o m ....................................................................105
B) ISTRAGA..................................................................................................... 107
68. Pojam i glavna obeleja is tr a g e ..................................................... 107
69. Pokretanje, svrha, obim, tok i sadrina is tr a g e .......................... 109

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

C) O PTU N ICAI PRIGOVOR PROTIV O PTU N ICE............................. 113


70. Pojam i sadrina optunice...............................................................113
71. Prigovor protiv optunice.................................................................114
72. Postupak po prigovoru protiv opturiice........................................115
73. Sporazum o priznavanju k r iv ic e .................................................... 116
D) GLAVNI POSTUPAK................................................................................. 117
74. Pripreme za glavni p re tre s...............................................................117
75. Glavni pretres i pretpostavke za odravanje glavnog p retresa. . 119
76. Tok glavnog pretresa......................................................................... 121
77. Rukovoenje glavnim pretresom.................................................... 125
78. Prekidanje i odlaganje glavnog pretresa......................................126
79. Izmena i proirenje optube na glavnom p re tre su ................... 128
80. Izricanje p re su d e ............................................................................. 129
81. Objavljivanje, pismena izrada i dostavljanje p resu de................. 131
82. Vrste p re su d a ......................................................................................132
E) REDOVNI PRAVNI L E K O V I.................................................................134
83. alba na presudu prvostepenog s u d a ..........................................134
84. Osnovi pobijanja presude (tj. osnovi a lb e )............................... 134
85. Devolutivno i suspenzivno (i ekstenzivno)
dejstvo a lb e......................................................................................138
86. Postupak po albi............................................................................. 138
87. Granice ispitivanja prvostepene p re su d e ......................................141
88. Odluke drugostepenog suda o albi.............................................. 142
89. alba na presudu drugostepenog suda:
pojam i osnovi pobijanja.................................................................144
90. alba protiv reenja ......................................................................... 145
F) VANREDNI PRAVNI LEK O VI.................................................................145
91. Pojam i vrste vanrednih pravnih lek o v a ........................................145
92. Ponavljanje krivinog postupka.................................................... 146
93. Nepravo ponavljanje krivinog postupka....................................148
94. Zahtev za zatitu za k on itosti........................................................ 150

VII. POSEBNI KRIVINI POSTUPCI


95. Skraeni postupak: pojam i osnovna ob eleja ............................. 151
96. Postupci za izricanje krivinih sankcija
bez glavnog p re tre sa ......................................................................... 154
97. Postupak za izricanje sudske opomene: pojam,
reenje o sudskoj opomeni i osnovi pobijanja re e n ja ...............157

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

98. Postupak prem a maloletnicima: pojam i lica


na koja se primenjuju odredbe o postupku
prema m alo letn icim a.......................................................................159
99. Pokretanje, tok i osobenosti postupka
prema m alo letn icim a .....................................................................160
100.jpostupak za dela organizovanog kriminala, korupcije
i druga izuzetno teka krivina d e l a ..............................................163
101..Postupak za ratne zlo in e.............................................................. 164

VIII. POSEBNI NEKRIVINI POSTUPCI


102. Postupak za primenu mera bezbednosti, za oduzimanje
imovinske koristi, za opozivanje uslovne osude
i za putanje osuenog na uslovni otpust................................... 166
103. Postupak za donoenje odluke o rehabilitaciji, za prestanak
pravnih posledica osude i mera b ezbedn osti............................. 169
104. Postupci za pruanje meunarodne pravne pomoi u
krivinopravnim s tv a rim a .............................................................. 170
105. Postupak za izdavanje okrivljenih i osuenih lica
(ekstradicija)..................................................................................... 172
106. Postupak za naknadu tete, rehabilitaciju i ostvarivanje
drugih prava lica neosnovano osuenih i neosnovano
lienih slo bo d e................................................................................... 174
107. Postupak za izdavanje potemice i ob jave......................................176
SPISAK PRO PISAI OBJANJENJE SKRAENICA
A) PROPISI REPUBLIKE S R B IJ E .............................................................. 177
B) MEUNARODNI P R O P IS I.....................................................................................179

DODATAK
NOVE USTANOVE IN O V A REENJA ZAKONIKA O KRIVINOM
POSTUPKU SRBIJE OD 28. SEPTEMBRA 2011. GODINE
U VO D .................................................................................................................181
PRIKAZ ZAKONIKA O KRIVINOM POSTUPKU SRBIJE
OD 28. SEPTEMBRA 2011........................................................................... 190
Deo prvi: OPTI D EO................................................................................... 190
1. Procesni principi i osnovne odredbe
(Glava I, l. 1. do 2 0 ).......................................................................190

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

8
2.

Sud: nadlenost i izuzee


(Glava II i III, l. 21. do 4 2 ) ............................................................ 193
3. Javni tuilac (Glava IV, l. 43. do 4 9 ) ............................................195
4. Oteeni, oteeni kao tuilac i privatni tuilac
(Glava V, l. 50. do 6 7 ) .....................................................................195
5. Okrivljeni i branilac (Glava VI, l. 68. do 8 1 )............................. 196
6. Dokazi (Glava VII, l. 82. do 1 8 7 ) .................................................. 197
7. Mere za obezbeenje prisustva okrivljenog
i za nesmetano voenje krivinog postupka
(Glava VIII, l. 188. do 223).......................................................... 200
8. Rokovi (Glava IX, l. 224. do 228)................................................ 203
9. Podnesci i zapisnici (Glava X, l. 229. do 241)........................... 204
10. Dostavljanje pismena i razmatranje spisa
(Glava XI, l. 242. do 2 5 1 ) ............................................................ 204
11. Imovinskopravni zahtev i trokovi postupka
(Gl. XII i XIII, l. 252. do 268)...................................................... 205
12. Donoenje, saoptavanje i izvrenje odluka
(Glava XIV, l. 269. do 2 7 9 ).......................................................... 205
Deo drugi: TOK PO STU PKA.......................................................................206
13. Predistrani postupak (Glava XV, l. 280. do 2 9 4 )...................206
14. Istraga (Glava XVI, l. 295. do 3 3 0 ) ............................................207
15. Optuenje (Glava XVII, l. 331. do 3 4 3 )........................................211
16. Glavni pretres i presuda (Glava XVIII, l. 344. do 4 3 1 ) .............213
17. Postupak po pravnim lekovima
(Glava XIX, l. 432. do 494)...........................................................216
Deo trei: POSEBNI POSTUPCI...................................................................221

N APOM ENA

Na sednici od 26. septembra 2011. godine Narodna skuptina Republike Srbije donela je novi Zakonik o krivinom postupku. Zakonik je objavljen 28. septembra 2011. godine (,,S1. glasnik RS, 72/2011), a stupio je
na snagu 6. oktobra iste godine. Prema odredbi lana 608. novi Zakonik e
se primenjivati od 15. januara 2013. godine, ali u postupcim a za krivina
dela organizovanog kriminala i za ratne zloine njegova prim ena e poeti
godinu dana ranije, tj. 15. januara 2012. godine. U vrem e odreeno za poetak primene novog Zakonika prestae da vai ZKP iz 2001. godine koji
je danas na snazi: u predmetima organizovanog krim inala i ratnih zloina
15. januara 2012. godine, a u ostalim predmetima 15. januara 2013. godine.
Iz ovog izlazi: a) da je ostalo vie od godinu dana do poetka opte primene novog Zakonika i b) da e se u Srbiji godinu dana prim enjivati dva
zakonika o krivinom postupku. Zbog toga su izdava i autor odluili da
pitanja koja se odnose na krivini postupak i u ovom izdanju prirunika
budu obraena prema vaeem Zakoniku o krivinom postupku iz 2001.
godine, a da informacije o osnovnim i najvanijim reenjim a novog Zakonika iz 2011. godine budu date u jednom malo opim ijem dodatku ovog
prirunika, na kraju knjige.
Izdava se nada da e kandidatima za polaganje pravosudnog ispita
na taj nain biti omogueno da steknu taan uvid u stanje ove grane pozitivnog prava i da e ovako dopunjen priranik moi korisno da poslui u
predstojeem prelaznom periodu, tj. do tampanja sledeeg izdanja koje e
do poetka 2013. godine biti pripremljeno prema novom Zakoniku.
U Beogradu, 1. novembra 2011. godine

Autor i izdava

P R E D G O V O R ETVRTO M IZ D A N JU
Ovo izdanje Prirunika pripremili smo odmah posle donoenja Zakona 0 izmenama i dopunama Zakonika 0 krivinom postupku od 3. septembra 2009. god. (Sl. glasnik RS, 72/2009). Tim je zakonom, koji ima 150
lanova, unet veliki broj izmena i dopuna u Zakonik iz 2001. godine i stavljen van snage na brzinu doneti Zakonik 0 krivinom postupku iz 2006.
(lan 149), kojim je, pored ostalog, bilo predvieno uvoenje tuilake
istrage, umesto dananje sudske i koji e u istoriji domaeg zakonodavstva
ostati zabeleen po tome to posle pune tri godine iekivanja, ni jednog
dana nije bio u primeni, iako je formalno stupio na snagu.
U Novom Sadu,
30. septembra 2009. god.

Prof. dr Momilo Gruba

PREDG O VO R PRVOM IZ D A N JU
Ovaj prirunik treba da poslui kao podsetnik za Krivino procesno
pravo diplomiranim pravnicima koji pripremaju pravosudni ispit. Okolnost da su itaoci ove knjige na fakultetskim studijama ve uspeno poloili
ispit iz toga predm eta i da su posle toga obavili jo i pripravniki sta u
pravosudnoj praksi, omoguuje da se graa ovog predmeta izloi bez ponavljanja onih elementarnih pitanja i podataka za koje se pretpostavlja da su
u toj fazi specijalistikog obrazovanja savladani, dakle, mnogo krae nego
to se to ini u standardnim udbenicima ove pravne discipline, koji su
namenjeni onim a koji u predmet tek ulaze.
U ovom priruniku su obraena sva pitanja koja su navedena u
prilino zastarelom Pravilniku o programu pravosudnog ispita ("Sl. glasnik
RS", 51/97), a osim njih, jo i desetak drugih pitanja (posebno obeleena
zvezdicama), koja se u tom spisku ne nalaze, ne zbog toga to nisu vana,
ve to u vreme sastavljanja Programa ili nisu bila aktuelna (postupak za
dela organizovanog kriminala, naelo ne bis in idem, postupci bez glavnog
pretresa, pravo okrivljenog na pravino suenje, prezumpcija nevinosti,
postupak za ratne zloine i jo neka druga) ili su isputena grekom (naelo
oficijelnosti, prejudicijalna pitanja, indicije, alba protiv reenja, nepravo
ponavljanje postupka i dr.).
Na kraju, treba imati u vidu da se Krivino procesno pravo, kao i
svako drugo pozitivno pravo, mora studirati i pripremati za ispit, ne samo
itajui prirunik, ve i pravne propise iz koga to pravo izvire, uporedo sa
prirunikom, posebno Zakonik o krivinom postupku koji je glavni izvor
ove grane prava.

U Beogradu,
25. avgusta 2003. god.

Prof. dr Momilo Gruba

KRTVTNO PROCESNO PRAVO

I. U V O D

l.

P o ja m k r iv i n o g p r o c e s n o g p r a v a i k r iv i n o g
p o stu p k a * 1

Krivino procesno pravo je skup pravnih propisa o krivinom postupku. Dakle, predmet krivinog procesnog prava je krivini postupak i
zbog toga treba odrediti i njegov pojam.
Dve su definicije krivinog postupka posebno znaajne: realistika i
pravna.
a) Krivini postupak je skup krivinih procesnopravnih radnji koje
u odreenom cilju preduzimaju krivini procesnopravni subjekti. Dakle, procesne radnje + procesni subjekti = krivini postupak. Definicija se
naziva realistikom jer objanjava krivini postupak kao fiziki fenomen
posmatran u njegovoj spoljanjoj manifestaciji. Krivini postupak se zaista
sastoji od mnogobrojnih i raznovrsnih procesnopravnih radnji (podnoenje
optube, odreivanje pritvora, sasluavanje okrivljenog, ispitivanje svedoka, izricanje presude i td.) koje preduzimaju odreeni procesni subjekti
(sud, tuilac, okrivljeni i dr.) da bi se utvrdilo da li je u odreenom sluaju
izvreno krivino delo, da li ga je izvrio okrivljeni, da li je on kriv i da li
postoje uslovi za primenu krivinih sankcija, tj. da bi se primenilo materijalno krivino pravo.
b) Pravno definisan, krivini postupak je krivini procesnopravni
odnos koji se zasniva, tee i okonava izmeu krivinih procesnopravnih
subjekata (suda i stranaka). Taj pravni odnos predstavlja skup koordiniranih prava i dunosti procesnih subjekata i ima cilj da se utvrdi da li postoji materijalnopravni odnos izmeu pretpostavljenog uinioca krivinog
dela i drave kojoj u tom sluaju pripada pravo i dunost kanjavanja (ius
puniendi). U tom pravnom odnosu svaki procesni subjekt ima odreeni
fond prava i dunosti kojima odgovaraju dunosti i prava drugih procesnih
1 Za znaenje zvezdica koje se javljaju uz pojedina pitanja, vidi objanjenje
dato u predgovoru prvom izdanju Prirunika.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

subjekata (v. prava okrivljenog navedena u lanu 4 - stav 1. i odgovarajue


dunosti suda predviene u stavu 2. istoga lana). Definicija se naziva pravnom je r objanjava unutranju pravnu (juridiku) sutinu krivinog postupka.
2.

I z v o r i k r iv i n o g p r o c e s n o g p ra v a *

Osnovno pravo o krivinom postupku je sadrano u Zakoniku o


krivinom postupku (koji je, kao propis bive SRJ, bio donet 26. decembra
2001. godine - "Sl. list SRJ", 70/2001) i Zakonu 0 izmenama i dopunama
toga Zakonika od 16. decembra 2002. godine (kojim su unete odredbe o posebnom postupku za dela organizovanog kriminala, l. 504a~504h i neke
manje ispravke u pojedinim odredbama - "Sl. list SRJ", 68/2002). Posle
donoenja Ustavne povelje dravne zajednice Srbije i Crne Gore (2003),
Zakonik o krivinom postupku, do tada u iskljuivoj nadlenosti savezne
drave, postao je republiki propis. Srbija je taj Zakonik preuzela kao svoj,
uz izvesne izmene i dopune izvrene zakonima od 28. maja 2004. godine
("Sl. glasnik, RS", 58/2004), 6. oktobra 2005. ("Sl. glasnik" RS, 85/2005),
28. decembra 2005. ("Sl. glasnik, RS", 115/2005), 29. maja 2007. ("Sl. glasnik, RS", 49/2007), 18. marta 2009. ("Sl. glasnik, RS", 20/2009. - lan
102. ZMPP) i 3. septembra 2009. ("Sl. glasnik, RS", 72/2009). Izmene i
dopune Zakonika iz 2009. godine bile su najobimnije. Iako je bilo planirano da se ogranie na usaglaavanje Zakonika sa novim Ustavom (2006) i
novim Krivinim zakonikom (2005), one su donele i mnoge druge novine:
unete su odredbe o procesnoj zatiti svedoka; uveden je i jedan nov sluaj
preinaenja pravnosnane presude bez ponavljanja krivinog postupka
(da bi se ublaila kazna izreena pravnosnanom presudom lanu kriminalne organizacije koji je naknadno pristao da bude svedok saradnik) i izmenjeno vie odredaba 0 postupku za dela organizovanog kriminala, meu
kojima su najznaajnije izmene koje se tiu samog pojma tih krivinih
dela; ukinut je jedan vanredni pravni lek (zahtev za ispitivanje zakonitosti
pravnosnane presude), a vanredno ublaavanje kazne je iz grupe vanrednih pravnih lekova prevedeno u sluaj preinaenja pravnosnane presude
bez ponavljanja krivinog postupka; uvedeni novi izuzeci od principa neposrednosti i zatvorska kazna za krenje procesne discipline i td. Neke od
tih izmena ne mogu se oceniti pozitivno.
Poetkom oktobra 2005. godine donet je poseban Zakon o maloletnim
uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica (dalje ZM
- "Sl. glasnik RS, 85/2005), kojim je stavljena van snage glava XXIX ZKP
(l. 464 do 504) sa posebnim odredbama za krivini postupak prema maloletnicima (lan 168. toga Zakona). Odredbe o krivinom postupku prema
maloletnicima, zajedno sa materijalno-pravnim, izvrno-pravnim i organizaciono-pravnim odredbama, nalaze se od tada u tom posebnom zakonu. U

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

jg

martu 2009. god. donet je i poseban Zakon o meunarodnoj pravnoj pomoi


u krivinim stvarima ("Sl. glasnik, RS", 20/2009), Pa su od tada prestale
da vae odredbe glave X X X II0 postupku za pruanje m eunarodne pravne
pomoi i izvrenju meunarodnih ugovora u krivinim stvarim a (lan 530538) i glave XXXIII o postupku za izdavanje okrivljenih i osuenih lica (l.
53 9-555) Zakonika.
U maju 2006. godine bio je donet novi Zakonik o krivinom postupku koji je, izmeu ostalog, predvideo da se voenje krivine istrage
poveri javnom tuilatvu i policiji, um esto istranom sudiji koji je sada
vodi. U lanu 555. toga Zakonika bilo je predvieno da se on pone primenjivati od 1. juna 2007, ali je naknadno posebnim zakonom (,,S1. glasnik RS, 49/2007) taj rok produen do 31. decembra 2008. god. Odlaganje primene Zakonika obrazloeno je nepriprem ljenou kadrovskih,
tehnikih, finansijskih i drugih uslova za njegovo sprovoenje u ivot.
Desetak lanova toga Zakonika prema pom enutom lanu 555. prim enjivani su od dana stupanja na snagu zakonika. Taj Zakonik je u celini stavljen van snage Zakonom o izmenama i dopunam a ZKP od 3. septem bra
2009. god. ("Sl. glasnik, RS", 72/200) - lan 149. toga Zakona. U Ministarstvu pravde je u toku rad na pripremi nacrta novog Zakonika kojim
bi umesto dananje sudske istrage bio uveden novi m odel prethodnog
krivinog postupka.
Zakonik ne sadri sve norme o krivinom postupku, ve je u njemu
dato samo osnovno krivino procesno pravo. Pojedini krivini postupci
ureeni su posebnim zakonima (postupak prema m aloletnicima Zakonom
o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih
lica; postupak za utvrivanje odgovornosti pravnih lica Zakonom o odgovom osti pravnih lica za krivina dela), koji ineposebno krivinoprocesno
pravo, a pojedina pitanja krivinog postupka posebnim propisim a dopunskog krivinog procesnog prava (npr. pravilnici o kaznenoj evidenciji, o
uslovima za obavljanje vetaenja, o naknadi trokova krivinog postupka i
td.) i propisima sporednog krivinog procesnog prava koji ureuju druge
oblasti pravnih odnosa, ali sadre i pojedine odredbe o krivinom postupku
(kao to su npr. pojedine odredbe ustava, zakona o ureenju sudova, javnom tuilatvu, advokaturi, unutranjim poslovima i dr.). Izvor krivinog
procesnog prava su i ratifikovani meunarodni ugovori i opteprihvaena
pravila meunarodnog prava, jer su i oni sastavni deo unutranjeg pravnog
poretka i neposredno se primenjuju (lan 16. stav 2. Ustava).
Evropska konvencija o zatiti Ijudskih prava i osnovnih sloboda od 4. septembra 1950. godine ratifikovana je 26. decem bra 2003.
godine zajedno sa protokolima br. 4, 6, 7, 11, 12. i 13. ("Sl. list SCG Meunarodni ugovori", 9/2003). Za krivini postupak su posebno vane
odredbe lana 6. te Konvencije, kojima je ustanovljeno pravo graana na
pravino suenje, i odredbe lana 5. koje se odnose na zatitu prava na

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

14
slobodu i bezbednost. Protokolom br. 7. iz 1984* godine garantovana je
i zatita prava na albu, na naknadu tete zbog pogrene osude i pravilo
ne bis in idem.

II. O S N O V N A NAEIJV K R IV I N O G P O ST U P K A

3.

O n a e lim a k r iv i n o g p o s tu p k a u o p te

Naela (m aksime ili principi) krivinog postupka su ona procesna


pravila koja se odnose na najvie procesne pojmove ili bia (subjekte ili
radnje) i odreuju karakter ili tip krivinog postupka. Naela slue ostvarivanju ciljeva postupka i proizvod su politikih, kultum ih, ekonomskih,
istorijskih i dr. prilika odreene dmtvene zajednice ili pravno-tehnikog i
strunog iskustva o tome kako treba voditi krivini postupak. Njih ne treba shvatiti kao dogme od kojih nema odstupanja, ve kao ive ustanove
koje se m enjaju i prilagoavaju uslovima ivota, u skladu sa promenama
u dratvu i novim potrebama postupka. Procesna naela nemaju apsolutnu snagu i znaaj, jer se svako pojedino sukobljava sa drugim, isto tako
vanim ili jo vanijim naelima, zbog ega se javlja potreba za njihovom
koordinacijom i ograniavanjem, da bi svako dobilo onoliko mesta koliko
stvarno zasluuje. Zbog toga od svakog procesnog principa uvek postoji
odreeni broj izuzetaka.
Procesna naela su nekad izriito formulisana u Ustavu ili zakonu
(npr. naelo javnosti u lanu 142. stav 3. i lanu 32. stav 1. i 3. Ustava Srbije, naelo legaliteta u lanu 20. ZKP), a nekad se izvode iz duha i smisla Ustava ili zakona, sintetiki kao rezultat naune obrade pravnih normi (na pr. naelo neposrednosti). Kada su data kao pravne norme, naela
mogu biti ustavna ili zakonska, prema rangu pravnih propisa u kojima
su predviena. Kad je procesno naelo ustanovljeno ustavnom normom,
zakonodavac od njega moe da predvidi odstupanja samo ako ih ustav
doputa i samo u cilju i u obimu koji je ustav p.:edvideo (lan 20. stav 1.
Ustava). Procesna naela se odnose ili na procesne radnje ili na procesne
subjekte. U nauci Rrivinog procesnog prava jos nije odreen pojam procesnih naela, niti ima saglasnosti u pogledu njihovog broja, klasifikacije i
naina izlaganja.
4.

N a e lo le g a lite t a

Naelo legaliteta ustanovljava obavezu javnog tuioca da u sluajevima


krivinih dela za koja se uinioci gone po subenoj dunosti preduzme
krivino gonjenje uvek kad se za to ispune u zakonu predvieni stvarni i

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

15

pravni uslovi. Krivino gonjenje nastupa ex lege, nezavisno od volje javnog


tuioca i njegove ocene celishodnosti gonjenja.
Ovo je naelo definisano u lanu 20. ZKP: "Ako ovim zakonikom nije
drugaije odreeno, javni tuilac je duan da preduzme krivino gonjenje
kad postoji osnovana sumnja da je oreeno lice uinilo krivino delo
za koje se goni po slubenoj dunosti". Dakle, dunost javnog tuioca da
preduzme krivino gonjenje nastupa ako postoje dokazi iz kojih proizlazi
osnovana sumnja da je odreeno lice uinilo krivino delo (jer se krivini
postupak ne moe otvoriti i voditi pre nego to je osumnjieni individualno
odreen). Odredba o naelu legaliteta mora da bude u skladu sa odredbama Zakonika o uslovima pod kojima sud otvara krivini postupak (vidi lan
241. s ta v i. i lan 242. stav 3).
Principu legaliteta suprotan je princip oportuniteta. Prema tom naelu,
javni tuilac je ovlaen da procenjuje celishodnost (oportunitet) krivinog
gonjenja, pa moe da gonjenje ne preduzme i kad su svi zakonski uslovi za
pokretanje krivinog postupka ispunjeni, ako nae da je to iz nekog razumnog razloga celishodno (obziri prema uiniocu, mali znaaj krivinog dela,
odsustvo tetnih posledica, izmirenje tete i sl.). Princip oportuniteta je
posebno nuan u procesnim pravima onih krivino-pravnih sistema koji
u KZ pojam krivinog dela odreuju samo formalno (kao protivpravno i u
zakonu predvieno delo krivca), a ne i materijalno (kao drutveno opasno
delo). U tim sistemima nema ustanove neznatne drutvene opasnosti, pa
se u procesnom pravu mora dati ovlaenje javnom tuiocu da ne preduzima krivino gonjenje za krivina dela koja su malog znaaja ili nemaju
tetnu posledicu, ili im je posledica neznatna.
Najkrupnija odstupanja od principa legaliteta u domaem krivinom
procesnom pravu su predviena u postupku prema maloletnicima, zatim u mogunosti javnog tuioca da izostavi krivino gonjenje prema
osumnjienom koji je ispunio odreenu obavezu ili je spreio nastupanje
tete ili je ve nastalu tetu u potpunosti nadoknadio (l. 236. i 237) i, na
kraju, u ustanovi odobrenja za krivino gonjenje.
a)
Javni tuilac moe odluiti da prema maloletniku ne preduzm
krivino gonjenje, i pored toga to postoje svi zakonski uslovi za pokretanje krivinog postupka, ako nae da s obzirom na prirodu krivinog dela
i okolnosti pod kojima je uinjeno, raniji ivot maloletnika i njegova lina
svojstva, sprovoenje krivinog postupka ne bi bilo celishodno, a radi se
0 krivinom delu za koje je predviena kazna zatvora do pet godina ili
novana kazna (lan 58. stav 1. ZM). Isto tako, javni tuilac moe odluiti
da ne zahteva pokretanje krivinog postupka prema maloletniku za novo
krivino delo, ako je za neko ranije presueno krivino delo prema njemu jo u toku izvrenje vaspitne mere iii kazne maloletnikog zatvora, a
s obzirom na sankciju koja se izvrava i teinu novog krivinog dela ne bi
imalo svrhe voditi krivini postupak i izricati novu sankciju, jer se stroa

i6

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

mera odnosno kazna od one koja je ve izreena ne moe izrei (lan 58.
stav 3. ZM). Kontrolu ispravnosti postupka javnog tuioca koji se poziva na
oportunitet vre oteeni i organ starateljstva. Ako se ne slau sa odlukom
javnogtuioca, oni se u odreenom roku mogu obratiti veu za maloletnike
neposredno vieg suda (lan 58. stav 4. ZM), koje moe odluiti da se pred
sudijom za maloletnike postupak pokrene, s tim to javni tuilac za maloletnike u tom postupku mora uestvovati (lan 59. ZM).
b)
Prema lanu 236. Zakonika, javni tuilac moe odbaciti osnovanu krivinu prijavu za krivino delo za koje je predviena novana kazna
ili kazna zatvora do tri godine, a po odobrenju vanraspravnog vea i za
krivina dela za koja je predviena kazna do pet godina, pod uslovom da
osumnjieni u roku do est meseci izvri jednu ili vie obaveza koje mu on
(javni tuilac) odredi: (1) da otkloni tetnu posledicu nastalu izvrenjem
krivinog dela ili da nadoknadi tetu, (2) da uplati odreeni iznos humanitarnoj organizaciji, fondu ili javnoj ustanovi, (3) da obavi neki drutveno
korisni ili humanitarni rad, (4) da ispuni dospele obaveze izdravanja, (5)
da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga, (6) da se podvrgne psihosocijalnoj terapiji, (7) da izvri obavezu, odnosno da potuje
ogranienja utvrena pravnosnanom sudskom odlukom, (8) da poloi
vozaki ispit, obavi dodatnu vozaku obuku ili zavri neki drugi kurs. Ako
osumnjieni prihvati odreenu obavezu, javni tuilac e do isteka roka
za njeno ispunienje odloiti krivino gonjenje, a potom odbaciti krivinu
prijavu ili preduzeti gonjenje, zavisno od toga da li je osumnjieni obavezu
ispunio. Oteeni nema pravo na supsidijamu tubu, ali se zato trai njegova saglasnost za odreivanje obaveza pod 2. i 3. - U sluaju pomenutih
krivinih dela javni tuilac je ovlaen i da u toku glavnog pretresa odustane od krivinog gonjenja ako okrivljeni u meuvremenu ispuni odreenu
obavezu, ali uz saglasnost suda pred kojim se vodi glavni pretres, odnosno
vanraspravnog vea (za tea krivina dela). Za mu saglasnost u skladu sa
naelom mutabiliteta inae ne bi bila potrebna, ali je ovde predviena jer
oteeni tada gubi pravo na preuzimanje postupka u svojstvu tuioca.
lsto tako, javni tuilac je prema lanu 237. ovlaen da odbaci krivinu
prijavu ako je osumnjieni usled stvamog kajanja spreio nastupanje tete
ili je tetu u potpunosti nadoknadio, a iz okolnosti sluaja proizlazi da izricanje sankcije ne bi bilo pravino. Oteeni ne moe preuzeti gonjenje kao
supsidij am i tuilac.
v) U sluaju nekih kriuinih dela (npr. za krivino delo povrede ugleda
strane drave ili meunarodne organizacije iz lana 175. KZ gonjenje se
prema lanu 177. stav 3. KZ preduzima po odobrenju Republikog javnog
tuioca) ili nekih umilaca (ef drave, poslanici, predsednik vlade, ministr, sudije i dr.) ovlaeni tuilac ne moe zahtevati pokretanje krivinog
postupka bez prethodnog odobrenja odreenog dravnog organa. Odobreaje se najee vee za linost uinioca krivinog dela koji po nekom

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

17

ustavnopravnom osnovu uiva krivino-procesni imunitet. Ako se uinilac


pozove na imunitet, a tuilac ne dobije odobrenje za krivino gonjenje,
krivini postupak se ne moe pokrenuti i voditi sve dok im unitet traje. Bez
odobrenja se moe narediti samo pritvor, ako je uinilac sa procesnim imunitetom zateen u vrenju krivinog dela za koje je predviena kazna zatvora u trajanju preko pet godina (lan 103. stav 4. Ustava). Krivini postupak
moe biti pokrenut i sproveden i bez odobrenja ako se okrivljeni ne pozove na imunitet, ali odreeni dravni organ moe odluiti da imunitetsko
pravo takvom licu ouva i da tako sprei gonjenje, ako je to potrebno radi
vrenja dravne funkcije. Okrivljeni se moe pozvati na svoje imunitetsko
pravo do poetka glavnog pretresa. Kad se gonjenje preduzim a po privatnoj tubi ili po zahtevu oteenog kao tuioca odobrenje pribavlja sud (lan
214. stav 2).
5.

O p tu n o , is tr a n o i m e o v ito n a e lo

Ova naela ureuju poloaj glavnih procesnih subjekata u krivinom


postupku.
O p tu n o (akuzatorsko) naelo se sastoji u razdeobi osnovnih procesnih funkcija (suenje, optuenje i odbrana) na tri izmeu sebe odvojena i
nezavisna procesna subjekta (sud, tuilac i okrivljeni), tako da tuilac iznosi
spor pred sud i snosi teret dokazivanja, okrivljeni se brani, a sud presuuje
na osnovu materijala koji proizae iz kontradiktom e rasprave stranaka u
koju se on ne mea. Postupak zasnovan na tom principu predstavlja spor
koji pred sudom vode dve potpuno ravnopravne stranke. Funkcija suenja
se sastoji u arbitriranju i bitno se razlikuje od savrem enog znaenja te
rei, koja danas podrazumeva i inicijativu u oblasti utvrivanja injenica
i prikupljanja dokaza. Ovaj postupak je javan, usmen, neposredan i kontradiktoran. Optuni postupak je dominantna procesna form a sve do kraja
XIII veka kad je poeo da se zamenjuje inkvizitorskim postupkom . U Engleskoj se ouvao trajno. Postupak zasnovan na ovom naelu naziva se i
adversarnipostupak (od engleske rei adversary - protivnik).
I s t r a n o (inkvizitorsko) naelo se sastoji u spajanju osnovnih procesnih funkcija (suenje, gonjenje i odbrana) i njihovom poveravanju sudu,
koji je u postupku jedini procesni subjekt. Optubu vie ne vri oteeni,
ve sud u javnom interesu. Okrivljeni je objekat istraivanja, a ne subjekt
postupka kome pripadaju prava odbrane. 0 njegovoj odbrani stara se sud.
Postupak je imao cilj da postigne potpunu i efikasnu zatitu dm tvene zajednice od kriminala i malo je vodio rauna 0 individualnim pravim a okrivljenog. Kumulacija inkompatibilnih procesnih funkcija u rukam a jednog
procesnog subjekta i briga o javnom interesu potiskivale su odbranu okrivljenog u drugi plan. Saznanje da bi okrivljeni mogao da bude najpotpuniji
izvor dokaza opredeljivalo je zakonodavca i sudiju da svim sredstvima na-

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

l8

stoje postii njegovo priznanje. Kako okrivljeni, po pravilu, nije spreman


da dobrovoljno sarauje sa sudom i da prizna izvrenje krivinog dela,
posebno kad je nevin, zakonom je bila ustanovljena tortura kao poseban
procesnopravni mehanizam za postizanje priznanja. Postupak je bio tajan,
pismen i posredan. Kontradiktornosti nijebilo, jer ni stranke nisu postojale. Tekovina postupka zasnovanog na inkvizitorskom naelu je u tome to
je doprineo definitivnom sazrevanju svesti o optoj drutvenoj opasnosti
krivinog dela i shvatanju da su zbog toga drava i njeni organi, a ne sam
oteeni, duni da vode brigu o suzbijanju kriminala.
M e o v ito (savremeno ili optuno-istrano) naelo je u osnovi savremenih krivinih postupaka evropskih kontinentalnih drava. Prvi procesni
zakon zasnovan na tome naelu je francuski Zakonik o krivinom postupku
iz 1808. godine, a na tom principu se zasniva i na dananji krivini postupak. Krivini postupci ureeni prema meovitom naelu predstavljaju
kom binaciju ustanova akuzatorskog postupka (preteno) i dobrih strana
istranog postupka. Tim se postupkom istovremeno obezbeuju prava
stranaka, posebno okrivljenog i efikasno suzbijanje kriminala, kao javnog
interesa.
Savrem eni krivini postupak zasnovan na meovitom naelu preuzeo je glavnu karakteristiku akuzatorskog postupka: odvojenost procesnih funkcija i procesnih subjekata. Postupak se pokree samo po zahtevu ovlaenog tuioca koji odreuje predmet i obim suenja Okrivljeni
ima odreeni fond prava koja mu omoguuju da se bram od optube, a
sud vri funkciju suenja. Najvaniji elementi istranog naela u savremenom postupku su u istrazi (odsustvo kontradiktom osti i javnosti), ali
i u dokaznom postupku na glavnom pretresu u kome sud ima ovlaenje
da prikuplja dokaze i utvruje injenino stanje po slubenoj dunosti,
nezavisno od inicijative stranaka, jer mora da istrauje materijalnu istinu
i da svoje odluke zasnuje na pravom stanju stvari. Princip sudske odgovornosti za utvreno injenino stanje zahteva aktivnog sudiju, za razliku
od sudije u akuzatorskom postupku u kojem ga je princip odgovornosti
stranaka za dokaze pretvarao u arbitra, potpuno pasivnog u toku dokaznog postupka.
6.

N a e lo k o n t r a d ik t o r n o s ti

K ontradiktom ost podrazumeva mogunost stranaka da u postupku


izloe svoje stavove o pitanjima koja se raspravljaju i da pobijaju stanovita
suprotne stranke. Cilj je naela da olaka ustanovljavanje istine 0 predmetu suenja i da obezbedi ravnopravnost stranaka. Iz istog optunog postupka, u kome je kontradiktom ost osnovno svojstvo, naelo je preuzeto
u meoviti postupak, ali ne do kraja, jer ne iskljuuje aktivnost suda i ne
oslobaa sud dunosti da utvruje injenice i izvodi dokaze koje stranke ne

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

19

predlau i da nastavi utvrivanje injenica za presudu i pored saglasnosti


stranaka o njihovom znaenju, niti saglasnost stranaka obavezuje sud.
Kontradiktornost se postie davanjem strankama prava da stavljaju
predloge, da o tim predlozima raspravljaju, daju kritiku ocenu radnji preduzetih u dokaznom postupku, postavljaju pitanja, iznose svoja miljenja i
zakljuke, naroito u zavrnoj rei na glavnom pretresu i u svojim pravnim
lekovima. Da bi omoguio kontradiktomost, zakonik garantuje fiziko prisustvo stranaka suenju, njihovo blagovremeno upoznavanje sa materijalom postupka i vremenom preduzimanja procesnih radnji, kao i mogunost
da daju izjave i podnose predloge u svakom stadijumu postupka.
Naelo se najlake i najpotpunije ostvamje na usmenom glavnom
pretresu, ali je kontradiktom ost mogua i u istrazi (lan 251. stav 7),
kao i u fazama krivinog postupka koje su u potpunosti u pismenoj formi (odluivanje o prigovom protiv optunice, postupak po albi u sednici vea). Kontradiktornost postoji uvek kad se jednoj strani omogui da
pobija navode dm ge strane (prigovorom protiv optunice, odgovorom na
albu i sl.), bez obzira na formu postupka.
7.

N a e lo j a v n o s ti

Javnost krivinog postupka podrazumeva pravo graana (ne samo


stranaka, ve i za ishod postupka nezainteresovanih lica) da budu
obaveteni o toku krivinog postupka i radnjama koje se u njemu preduzimaju putem sredstava javnog informisanja, neposrednim prisustvom,
razgledanjem sudskih spisa ili na drugi nain. Javnost moe biti neposredna (fizika), koja se sastoji u prisustvovanju procesnim radnjama, ili posredna (tehnika), koja se ostvam je sredstvima publiciteta. Neposredna
javnost moe biti stranaka (ograniena na procesne stranke) ili opta
koja obuhvata i publiku. Javnost slui optem interesu, jer doprinosi dobrom vrenju pravosua, podie kvalitet sudskih odluka, spreava greke
i zloupotrebe dravnih organa, uvruje poverenje graana u sud, razvija
oseaj pravne sigum osti i td. Javnost koristi i procesnim strankama, posebno okrivljenom, kao mono sredstvo odbrane. Zbog svega toga je javnost predviena kao jedno od osnovnih prava graana u svakom sudskom
postupku (vidi lan 6. stav 1. EKLJP). Treba, meutim, imati u vidu da
javnost ima i svoje rave strane, naroito kad se manifestuje u agresivnom i senzacionalistikom publicitetu. Potpuna i nekontrolisana javnost,
naroito u poetnim fazama krivinog postupka ometa efikasan rad pravosudnih slubi, ugroava sudsku nezavisnost i pogaa interese stranaka, posebno okrivljenog, koji se esto i pre presude prikazuje kao krivac, uprkos
prezumpciji nevinosti, koja je isto tako jedno od osnovnih prava graana
osumnjienih u krivinom postupku (lan 6. stav 2. E K U P ). Zbog toga se
ni princip javnosti ne moe sprovesti u krivinom postupku potpuno do-

2Q

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

sledno, do kraja i bez izuzetaka, niti jednako u svim vrstama postupaka i u


svim stadijumima postupka jedne vrste. U naem Zakoniku postoje potpuno razliite odredbe o javnosti opteg postupka i javnosti postupka prema
maloletnicima, kao i razliite odredbe o javnosti u prethodnom postupku i
javnosti u glavnom postupku.
U p r e t h o d n o m p o s t u p k u postoji samo stranaka javnost, ali ni ona
nije potpuna. U lanu 251. Zakonik sadri spisak istranih radnji kojima
stranke mogu da prisustvuju i uslova pod kojima one tim radnjama mogu
da prisustvuju. Tako: a) Sasluanju okrivljenog mogu da prisustvuju samo
ovlaeni tuilac, branilac okrivljenog, saokrivljeni koji je sasluan i njegov
branilac, s tim to javni tuilac toj istranoj radnji mora da prisustvuje ako
se postupak vodi po njegovom zahtevu; b) Uviaju i sasluanju vetaka
mogu da prisustvuju tuilac, oteeni, okrivljeni i branilac okrivljenog; c)
Sasluanju svedoka mogu da prisustvuju obe stranke, branilac okrivljenog
i oteeni; d) Pretresanju stana mogu da prisustvuju samo tuilac i branilac, a okrivljeni samo ako je dralac stana (lan 251. stav 3. i lan 79. stav
1); e) Pretresanju lica stranke ne mogu da prisustvuju. Stranaku javnost
u istrazi ograniava i odredba prema kojoj istrane radnje kojima stranke
imaju pravo da prisustvuju mogu biti preduzete i bez stranaka i njihovog
prethodnog obavetavanja kad postoji opasnost od odlaganja (lan 251. stav
5), ali okrivljenom i njegovom braniocu ne moe biti uskraeno pravo da
prisustvuju izvoenju pojedinih istranih radnji iz razloga odbrane ili bezbednosti zemlje ili slinih razloga. O vremenu i mestu izvoenja istranih
radnji kojima stranke pod datim uslovima imaju pravo da prisustvuju,
istrani sudija je duan da ih blagovremeno i na prikladan nain obavesti, osim kad postoji opasnost od odlaganja. Nedolazak obavetenih lica ne
spreava obavljanje istrane radnje, osim kad na roite za sasluanje okrivljenog ne doe javni tuilac, kada se sasluanje odlae (osim ako bi istekao
rok iz lana 228. stav 2). Prisutna lica mogu predlagati istranom sudiji
da postavi odreena pitanja okrivljenom, svedoku i vetaku, a po dozvoli
istranog sudije mogu ta pitanja da postavljaju i neposredno. Opta javnost
u prethodnom postupku ne postoji. Obavetenja javnosti o toku prethodnog postupka moe davati samo istrani sudija u meri koja postupku ne
nanosi tetu.
N a g la v n o m p r e t r e s u princip javnosti dolazi do punog izraaja.
Pravilo je da je glavni pretres javan. Kad je u pitanju stranaka javnost,
od tog pravila nema izuzetaka. Opta javnost glavnog pretresa moe biti
iskljuena izuzetno, u sluajevima predvienim zakonom. Prema ZM javnost je uvek iskljuena u postupku prema maloletnicima (lan 75. stav 1.
ZM). U optem postupku ona moe biti iskljuena samo ako je to potrebno
radi: a) zatite morala, b) zatite javnog poretka, c) zatite nacionalne bezbednosti, d) zatite maloletnika, e) zatite privatnog ivota uesnika postupka ili f) ako je to, po proceni suda, neophodno zbog posebnih okolnosti

MOMILO GRUBA KRIVJNO PROCESNO PRAVO

21

u kojima bi javnost mogla da povredi interese pravde (lan 292). Ove odredbe Zakonika odgovaraju lanu 6. stav 1. EK Lj. U Zakoniku je posebno
propisano da se javnost moe iskljuiti i kad se kao svedok na glavnom
pretresu sasluava dete mlae od etmaest godina (lan 328. stav 5). Do
iskljuenja javnosti moe doi po slubenoj dunosti vea ili na predlog
stranaka. Pre donoenja odluke stranke moraju biti sasluane. Javnost
moe biti iskljuena za ceo glavni pretres ili za njegov deo. Odluka je u
formi obrazloenog reenja koje se objavljuje javno. To se reenje moe
pobijati, ali ne samostalnom albom, ve samo u albi na presudu (lan
294). Po objavljivanju reenja, publika se udaljuje iz zasedanja, a vee
moe dozvoliti da u sudnici, pored stranaka, oteenog, njihovih zastupnika, branioca i lanova sudskog vea, u iji sastav ulazi i zapisniar, ostanu pojedina slubena lica i nauni radnici, a na zahtev optuenog i njegov
brani dm g i bliski srodnici.
U postupku donoenja sudskih odluka nem a nikakve javnosti, ni stranake, ni opte, ali objavljivanje presude je uvek javno, pa i onda
kad je sa glavnog pretresa javnost bila iskljuena (lan 357. stav 2). Ako
je javnost sa pretresa bila iskljuena, izreka presude se ita javno, ali se
razlozi presude ne moraju javno objaviti (lan 357. stav 4). P retres pred
drugostepenim sudom je javan kao i prvostepeni glavni pretres (lan
379). I sednica vea drugostepenog suda je javna za stranke i publiku. Stranaka javnost se ne moe iskljuiti, a opta samo pod uslovim a
koji vae za prvostepeni glavni pretres (lan 375. stav 5).
8.

N a e lo z b o r n o s ti

Sud sudi u veu, a zakonom se moe predvideti da u odreenim stvarima sudi sudija pojedinac (lan 142. stav 6. Ustava Srbije). Ovom ustavnom
odredbom ustanovljeno je naelo zbom og suenja, iako je u savremenom
zakonodavstvu (ne samo naem) prisutna tendencija irenja nadlenosti
sudije pojedinca i potiskivanja zbomog suenja. Za zborno suenje se navode mnogobrojni i raznovrsni razlozi: kolegijum sudija sm anjuje m ogunost
greaka, pa su mu odluke sigurnije i pravilnije, jer je u njemu udm eno vie
znanja i ivotnog iskustva pojedinaca, koji se dopunjuju, uzajam no ispravljaju i jedan dm gog kontroliu. Tako sastavljen sud je manje podloan
pojedinanim predrasudama, manje kommpiran, slobodniji i nezavisniji.
Sudija pojedinac se hvali uglavnom zbog ekonominosti, racionalnosti i
efikasnosti, to se teko postie u zbom om sudu. U prilikam a savremenog
dmtva, koje su bitno drugaije od vremena kad je iz krivinog postupka
istiskivan, sve je manje mesta nepoverenju i podozrenju prema sudiji
pojedincu. Poveana strunost sudija, porast pravne svesti i opte kulture
graana i usavravanje procesnopravnih sredstava za borbu protiv nepravilnih i nezakonitih sudskih odluka (odbrana i pravni lekovi), eliminisali su

22

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

neraspoloenje prem a sudiji pojedincu i doveli u pitanje princip zbom og


suenja.
Prema lanu 24. stav 1. ZKP sudija pojedinac sudi u prvostepenom
sudu uvek kad se primenjuju posebne odredbe 0 skraenom postupku.
Te se odredbe primenjuju u postupku za krivina dela za koja je propisana novana kazna kao glavna kazna ili kazna zatvora do pet godine (lan
433. stav 1). Sudija pojedinac postoji kod svakog prvostepenog suda opte
nadlenosti, kako optinskog (osnovnog), tako i okrunog (vieg), ako u
svojoj stvam oj nadlenosti taj sud ima krivina dela za koja su propisane
pom enute kazne. Osim toga, sudija pojedinac postoji kao istrani sudija u
svim prvostepenim suovima, kao i sudija za pripremni postupak prema
maloletnicima, a njemu pripadaju i posebne ftmkcije koje obavlja samostalno ili kao lan kolektivnog organa (delegirani sudija, sudija izvestilac,
sastavlja presude i td.).
Zakonik odreuje broj sudija koji ulaze u sastav vea, a za meovita
vea jo i brojni odnos izmeu sudija po pozivu i sudija porotnika. Broj
sudija u veu ne moe biti ni manji ni vei od propisanog. Greka u tom
pogledu predstavlja apsolutnu povredu postupka. U sudovima postoje
razliite vrste vea i razliit broj vea iste vrste, zavisno od funkcionalne
nadlenosti suda, obima posla i broja sudija u sudu, tako da svi sudovi nemaju jednake vrste i isti broj vea. Vrste i brojni sastav vea odreeni su u
lanu 24. ZKP na sledei nain: a) Vee za prvostepeno suenje na glavnom
pretresu sastavljeno je od tri (malo vee) ili pet sudija (veliko vee). Ta su
vea meovita. Kad su u pitanju krivina dela za koja se prema zakonu moe
izrei kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili tea kazna, vee je sastavljeno od dvoje sudija i tri porotnika, a u sluaju krivinih dela za koja
je propisana blaa kazna, od jednog sudije i dva porotnika. b) Sastav vea
za dragostepeni postupak uvek je isti, tako da ne zavisi od teine krivinog
dela i form e albenog postupka: U dragom stepenu sudi vee sastavljeno
od troje sudija po pozivu, kako kad sudi u sednici, tako i kad sudi na pretresu (lan 24. stav 2). U tome veu nema porotnika. c) Vee za suenje u
treem stepenu je sastavljeno od pet sudija po pozivu (lan 24. stav 3). d)
Vee za pojedina odluivanja u toku prvostepenog postupka izvan glavnog
pretresa (tzv. vanraspravno vee) je sastavljeno od troje sudija po pozivu
(lan 24. stav 6). e) Vee za maloletnike prvostepenog (okmnog) suda je
sastavljeno od jednog sudije za maloletnike i dva porotnika, a u drugom
stepenu od trojice sudija po pozivu (lan 42. i 43. ZM). f) U Vrhovnom kasacionom sudu postoji jo i vee za suenje 0 zahtevu za zatitu zakonitosti
i ono je sastavljeno od pet, odnosno sedam suija (kad odluuje 0 zahtevu
protiv odluke vea toga suda) - lan 24. st. 7. - g) Kad je to zakonom (ovim
ili nekim dm gim ) posebno predvieno, vee za glavni pretres prvostepenog suda je sastavljeno od trojice sudija po pozivu (lan 24. stav 1). U prvostepenom postupku za dela organizovanog kriminala uvek sudi vee sasta-

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

23

vljeno od troje sudija po pozivu (lan 504g). Tako su sastavljena i posebna


vea okrunog suda za ratne zloine i za visokotehnoloki kriminal.
9.

N a e lo n e p o s r e d n o s ti

Naelo neposrednosti postoji kad se radnje potrebne za formiranje sudske odluke moraju izvesti pred sudijom koji e doneti odluku. Ovo naelo
uspostavlja vezu izmeu radnji dokazivanja i radnji odluivanja preko istog
sudije. Princip neposrednosti obavezuje sudei sud da sam stie utiske o
materijalu za odluku, sopstvenim zapaanjem, a ne na osnovu spisa koji su
formirani pri izvoenju dokaza pred drugim sudijom u istom ili drugom postupku. Sam sudei sud treba da uje iskaze okrivljenog, svedoka i vetaka,
zavrne govore stranaka i njihovu ocenu dokaznog materijala, da opazi
vane injenice, vidi optuenog i td. Obrnuto, postupakje posredan ako je
sudeem sudu doputeno da svoju odluku zasnuje na tuim opaanjima,
tj. da sudi na osnovu spisa. Naelo se opravdava u prvom redu razlozima
dobrog suenja. Sud bolje sudi kad vidi i uje stranke, svedoke, vetake i
druge uesnike postupka, jer tada moe da oceni i njihovo dranje, pokrete,
odlunost, nesigum ost, intonaciju i dmgo, to se ne vidi iz spisa, a moe da
bude vano isto koliko i izgovorena re. Naelo dolazi do punog izraza tek
na glavnom pretresu, a u prethodnom postupku ga nema, ili ima izuzetno.
Neposrednost glavnog pretresa se obezbeuje sa vie razliitih pravila
i procesnih ustanova: 1) Dokazi za presudu se po pravilu izvode neposredno
na glavnom pretresu, pa i ako su pre toga izvoeni, jer se presuda ne moe
zasnovati na dokazu koji nije izveden na glavnom pretresu (lan 352. stav
1). Od ovog pravila mogua su odstupanja: Zapisnici 0 iskazima svedoka,
saokrivljenih ili ve osuenih lica, kao i nalaz i miljenje vetaka mogu se
na pretresu proitati ako su ispitana lica u meuvremenu umrla, duevno
obolela ili se ne mogu pronai, ili je njihov dolazak pred sud nemogu ili
znatno otean zbog starosti, bolesti ili drugog vanog uzroka, ili ako svedoci odnosno vetaci bez zakonskog razloga nee da daju iskaz na glavnom
pretresu (lan 337. stav 1). Pod odreenim uslovima itanje zapisnika o
ranijem sasluanju svedoka i vetaka mogue je na glavnom pretresu i u
nekim drugim sluajevima: uz saglasnost stranaka vee moe odluiti da
se ti zapisnici proitaju ak i ako svedok ili vetak nije bio pozvan na glavni
pretres (v. lan 337. stav 2). - 2) Suenje na glavnom pretresu po pravilu
nije mogue u odsustvu stranaka, posebno bez okrivljenog. Prisustvo stranaka zahtevaju i dm ga procesna naela, posebno naelo kontradiktomosti,
ali ono slui i ostvarivanju principa neposrednosti. Da bi sudio na osnovu
sopstvenog ulnog utiska, sudija mora da upozna stranke i da vidi, ako ne i
da uje, okrivljenog. Prisustvo okrivljenog je neophodno i zbog individualizacije krivinih sankcija, a korisno je i za realizaciju prava na odbranu.
Od ovog pravila ZKP predvia dva izuzetka u pogledu okrivljenog, tako

24

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

da je mogue suenje u odsustvu odbeglog okrivljenog (lan 304. stav 3) i


suenje u odsustvu nedoaveg okrivljenog (lan 445. stav 3). O tome vidi
izlaganja o glavnom pretresu. - 3) Sudije su u toku glavnog pretresa i u
postupku donoenja presude nezamenljive. Neposrednost nalae da se ceo
glavni pretres odri pred sudijom koji e na kraju odluiti o predmetu postupka. Zbog toga se sudije u toku pretresa i u postupku donoenja odluke
ne mogu menjati (lan 295. stav 1). Ako nuda natera da sudija mora biti
zamenjen (usled bolesti, smrti, penzionisanja i tsl.), glavni pretres se mora
vratiti na poetak. U sluaju nastavljanja postupka, sudija koji je doao u
zamenu odluivao bi i na osnovu dokaznog materijala koji pred njim nije
izveden, oslanjajui se na spise i saznanja steena na drugi nain, dakle,
posredno. Zamena je izuzetno mogua ako su unapred odreene dopunske
sudije, koje sve vreme prisustvuju glavnom pretresu, da bi doli na mesto
nekog od lanova vea u sluaju njegove spreenosti (lan 287). - 4). Procesne radnje se moraju izvoditi u kontinuitetu i koncentrisano, tj. tako da
jedna drugoj sleduje bez veih i nepotrebnih razmaka i povezano, i da se
presuda izrie neposredno posle pretresa ili u to kraim rokovima (kontinuitet), te da se odreena radnja mora obaviti ba u zakonom predvienom
stadijumu postupka, a ne u nekom drugom (koncentracija). Ova pravila
imaju veze sa naelom neposrednosti, jer diskontinuitet i dekoncentracija procesnih radnji potiru neposredan utisak sudije o izvedenim dokazima, tako da se prilikom odluivanja on mora oslanjati na pamenje i
podseanje iz spisa. Protek vremena ini kao da je te radnje umesto njega
preduzeo neko drugi. Ova pravila trae da se pretres ne odlae i ne prekida,
odnosno da u sluaju prekidanja i odlaganja uvek zapoinje iznova. Razlozi
ekonominosti i sve sloenija struktura sudskih predmeta, to danas ipak ne
dozvoljavaju, tako da su morala biti predviena odreena odstupanja. Ona
se prema ZKP sastoje u mogunosti prekidanja (lan 310) i odlaganja (lan
309) glavnog pretresa, pod strogo propisanim uslovima koji, ako se ispune,
ustanovljavaju pretpostavku da je neposrednost ouvana. Nova redakcija
lana 309. (posle izmena Zakonika iz 2009. god.) o tim zahtevima uopte
nije vodila rauna. Vidi o tome izlaganja o glavnom pretresu.
10 .

N a e lo is tr a iv a n ja m a t e r ija ln e is tin e

Naelo je ustanovljeno u odredbi lana 17. ZKP u kojoj je propisana


dunost suda i svih drugih dravnih organa koji uestvuju u krivinom postupku da istinito i potpuno utvruju injenice koje su vane za donoenje
zakonite odlukei da sajednakom panjom ispituju i utvruju, kako injenice
koje terete okrivljenog, tako i injenice koje mu idu u korist. Smatra se da
je ovo najvaniji princip krivinog postupka i da sva ostala procesna naela
i mnoge procesne ustanove slue njegovom oivotvorenju. Istina koja se u
krivinom postupku utvruje mora biti materijalna. Taj atribut odgova-

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

25

ra zakonskoj naredbi da se krivina presuda mora zasnovati na potpuno


utvrenim injenicama, to se u istoriji nije uvek trailo u krivinom postupku (npr. u istom optunom), niti se danas trai u svakom sudskom
postupku (npr. u parninom, koji se zadovoljava form alnom istinom).
Istraivanje materijalne istine pretpostavlja eliminaciju dokaznih zabrana
ili njihovo svoenje na najmanju moguu meru, mogunosti dokazivanja
pomou prezumpcija i fikcija i zasnivanja presude na priznanju okrivljenog
koje nije provereno drugim dokazima. Istina koja se utvruje u krivinom
postupku je, osim toga, relatiuna (ne apsolutna, je r se moe pobijati pravnim lekovima) i subjektiuna (ne objektivna, jer je utvruje sudija, a i dokazna sredstva su mahom personalna, pa u izvesnoj meri zavisi od linosti
davaoca iskaza).
Najvanije posledice principa istraivanja m aterijalne istine su: a)
U dokaznom postupku sud nije vezan predlozima stranaka, niti se samo
na te predloge moe osloniti, ve mora da sakuplja i izvodi dokaze i po
slubenoj dunosti. Za utvreno injenino stanje odgovom ost snosi sud,
a ne stranke. b) Sud nije vezan priznanjem okrivljenog, ve ga m ora proveriti izvoenjem dm gih dokaza, i prihvatiti samo ako ga ubeuje i slae
se sa dm gim dokazima. Okrivljeni koji je priznao moe biti osloboen, isto
kao to i onaj koji porie optubu moe biti osuen. c) Dokazi se m ogu podnositi u svakom stadijumu postupka, ak i u pravnim lekovima, pa i posle
pravnosnanosti presude. d) Okrivljenom se posebno mora om oguiti da
stavljanjem dokaznih predloga i iznoenjem odbrane pobija tubu. d) Dokazi se cene po slobodnom uverenju sudije, a ne po formalnim zakonskim
pravilima.
Ni ovo naelo, meutim, nije apsolutno i bez granica. Procesne ustanove koje ograniavaju njegovo dejstvo su: pravnosnanost sudskih odluka,
zabrana preinaenja na gore, prava okrivljenog da uti i da ne iskazuje istinu itd.
11.

N a e lo o d b r a n e

Ovo naelo krivinog postupka, koje predstavlja jedno od osnovnih


ljudskih prava, definisano je i u Ustavu. Prema lanu 33. Ustava: "Svako
ko je okrivljen za krivino delo ima pravo da u najkraem roku, u skladu
sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten o prirodi i
razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega" (stav 1). "Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo na odbranu
i pravo da uzme branioca po svom izbom, da s njim nesmetano opti i da
dobije primereno vreme i odgovarajue uslove za pripremu obrane" (stav
2). "Okrivljeni koji ne moe da snosi trokove branioca im a pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravinosti, u skladu sa zakonom" (stav 3). "Svako ko je okrivljen za krivino delo, a dostupan je sudu,

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

2 .6

ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne moe biti kanjen ako


m u nije om ogueno da bude sasluan i da se brani" (stav 4). "Svako kome
se sudi za krivino delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u
svoju korist" (stav 5). A prema lanu 32. stav 2. Ustava: "Svakome se jemi
pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u
slubenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumaa, ako je slep, gluv
ili nem".
Iz ovih odredaba izvode se sledei zakljuci: 1) Ustav priznaje dve vrste
odbrane: linu (svako ima pravo da se brani) i form alnu (da uzme branioca). Lina odbrana je deo tzv. materijalne odbrane, koja osim prava
graanina da se sam brani, podrazumeva jo i zakonom ustanovljeno pravo
treih lica i dunost suda i dm gih dravnih organa da u krivinom postupku
preduzim aju radnje u korist okrivljenog. Formalna je ona odbrana koju
p m a advokat. 2) Pravo na odbranu nema samo okrivljeni u krivinom postupku, ve ono prema lanu 33. stav 8. Ustava pripada i svakom dragom
licu protiv koga se vodi postupak za neko dmgo kanjivo delo, tim pre i
osum njienom za krivino delo u policijskom (kriminalistikom) postupku
koji prethodi sudskom krivinom postupku. 3) Svakom sasluanju okrivljenog ima pravo da prisustvuje branilac koga izabere okrivljeni koji se
sasluava. To podjednako vai za okrivljenog koji se sasluava u krivinom
postupku, kao i za osumnjienog koji se sasluava pre krivinog postupka
od strane istranog sudije ili organa unutranjih poslova izuzetno. 4) Od
vie posebnih prava koja proizlaze iz opteg prava na odbranu, Ustav posebno spom inje pravo na neometano optenje sa braniocem i pravo na
dovoljno vrem ena i uslova za pripremanje odbrane. Budui da su garantovana konstitucionim aktom, ta se prava ne mogu naknadno zakonom
ograniiti, je r takva mogunost u Ustavu nije predviena. Posebna prava
odbrane koja U stav ne pominje su npr. da se uzme vie branilaca, razmatranje spisa, razgledanje dokaznih predmeta i td. 5). Ustav predvia tzv.
odbranu sirom anih (lan 33. stav 3), koja do sada nije bila predviena kao
ustavno, ve sam o kao zakonsko pravo okrivljenog, a ne pominje obaveznu
odbranu, koja je isto tako vana vrsta formalne odbrane i koju su raniji
ustavi pom injali. - Naelo odbrane i pojedina prava koja po tom osnovu
pripadaju okrivljenom i osumnjienom predviena su u lanu 4. ZKP. Lice
lieno slobode im a dodatna prava predviena u lanu 5. ZKP. O zakonskom ureenju prava na materijalnu i formalnu odbranu, vidi izlaganja o
okrivljenom i njegovoj odbrani.
12 .

N a e lo u s m e n o s t i

Naelo usm enosti postoji kad stranke i dm gi uesnici postupka svoje


izjave i dokaznu grau daju sudu usmeno i kad se presuda moe zasnovati samo na onom materijalu koji je pred sudom iznet usmeno. Suprotno,

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRA VO

27

naelo pismenosti postoji kad sud grau za svoju presudu crpi iz spisa.
Ono to nije u spisima nema nikakav znaaj (quod non est in actis, non est
in mundo).
Glavni pretres se u naem postupku zasniva na naelu usmenosti: dokazna graa za presudu, izjave i predlozi stranaka moraju biti izneti usmeno, a sud u presudi van toga u naelu nita drugo ne sme da uzme u obzir.
Dokazi za presudu se mogu izvoditi i iz spisa, ali samo ako su prethodno, pod zakonikom odreenim uslovima, na glavnom pretresu proitani
(v. lan 337), tj. ako je njihov sadraj sudu i strankama usmeno saopten.
itanje spisa na glavnom pretresu i uzimanje toga materijala za presudu
nije odstupanje od naela usmenosti, ve od naela neposrednosti. Naelo
usmenosti omoguuje lake i bolje sprovoenje nekih drugih procesnih
principa, naroito neposrednosti, kontradiktomosti, javnosti i istraivanja
materijalne istine. U drugim fazama krivinog postupka vai suprotno
naelo pismenosti. U postupku stavljanja pod optubu i albenom postupku u sednici vea sud donosi odluku na osnovu spisa, po pravilu bez
prisustva stranaka.
13 .

N a e lo s lo b o d n e o c e n e d o k a z a

Naelo ocene dokaza po slobodnom uverenju sudije postoji ako se


izvedeni dokazi ne cene po pravilima utvrenim u zakonu, ve od strane
sudije, na osnovu njegove sopstvene analize njihove vrednosti, uz obavezu
da o tome kako je cenio dokaze poloi raun u obrazloenju svoje odluke.
Naelo je definisano u lanu 18. stav 1. ZKP, prema kome: "Izvedene dokaze koji su od znaaja za donoenje odluke sud ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju." Zakonik ne sadri ni jednu normu koja predvia uslove
koje bi jedno dokazno sredstvo trebalo da ispuni da bi se njime utvrivana
injenica mogla smatrati dokazanom. Zakljuak o dokazanosti injenica
izvedenim dokazima zavisi od uverenja sudije koje je stekao u toku njihovog izvoenja. U zakoniku postoje samo odredbe o zabrani upotrebe
odreenih dokaza (lan 18. stav 2) i odredbe o prikupljanju i izvoenju
dokaza, ali ne i odredbe o oceni dokaza. Svoje uverenje o vrednosti dokaza, sudija ne formira oslanjajui se na pravne norme, ve na svoje znanje,
inteligenciju, ivotno iskustvo, logiku i poznavanje psihologije ljudi. Ocena
dokaza je slobodna, ne zato to moe biti proizvoljna, ve zbog toga to nije
diktirana zakonskim propisima. Ona mora da bude u skladu sa zakonima
ljudskog miljenja, razlona i razumna. Da je sudija ne bi mogao koristiti
kao sredstvo za prikrivanje svoje samovolje, neophodno je da bude podvrgnuta kontroli vieg suda i stranaka. Ta se kontrola omoguuje ustanovljavanjem dunosti sudije da u obrazloenju svoje odluke izloi kako je cenio
izvedene dokaze i formirao svoje unutranje uverenje o njihovoj vrednosti.
Obrazloenje se u presudi i pie u prvom redu zbog toga. Tako stranke pra-

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

28

vnim lekovima mogu da pobijaju valjanost sudijine ocene dokaza i da od


vieg suda trae da odluku ispita.
Odredba lana 18. stav 1. sadri jo jednu reenicu, koja glasi: Presudu
ili reenje koje odgovara presudi sud moe zasnovati samo na injenicama
u iju je izvesnost potpuno uveren". Potpuna uverenost ili izvesnost postoji kad svi razlozi govore da odreeno injenino stanje postoji ili ne
postoji i kad nema nijednog razloga iz koga proizlazi suprotan zakljuak.
Takav oblik uverenja sudije je neophodan pri donoenju presude, ali ne
i za donoenje drugih procesnih odluka, kod kojih je dovoljna osnovana
sumnja (npr. za donoenje reenja 0 odreivanju pritvora), ili verovatnoa
(npr. za izdavanje naredbe 0 pretresanju).
Naelo suprotno oceni dokaza po slobodnom uverenju sudije je naelo
zakonske ocene dokaza. Ono danas pripada istoriji. Prema tom naelu,
zakon je odreivao vrstu, koliinu i kvalitet dokaznih sredstava koja su potrebna da bi se odreena relevantna injenica mogla smatrati dokazanom.
Ako ne skupi propisanu vrstu i koliinu dokaza odreenog kvaliteta, sudija
nije mogao uzeti da je injenica dokazana, bez obzira na njegovo suprotno
uverenje steeno na drugi nain, i obmuto, kad se stekne ono to zakon
predvia, injenica se morala smatrati dokazanom, uprkos uverenju sudije
da to ne odgovara stvarnom stanju stvari.
14 .

N a e lo in d u b io p r o re o *

U savremenom krivinom postupku tei se izjednaavanju poloaja


procesnih stranaka. S obzirom na to da tuilac ima niz faktikih prednosti u odnosu na okrivljenog, zakonik okrivljenom daje mnoga preimustva
koja mu inae ne bi pripadala, da bi popravio njegovu poziciju u postupku.
Skup tih pogodnosti se naziva favor defensionis (prednost odbrane). Jedna od tih pogodnosti sadri se u naelu in dubio pro reo (u sluaju sumnje
presuditi u korist okrivljenog). Pravilo nalae da sudija, kad se u pogledu
pitanja, da li postoji injenica koja ide na tetu okrivljenog nae u sumnji,
mora uzeti da ona nije utvrena, i obrnuto, za sluaj sumnje u pogledu
injenice koja ide u korist okrivljenog, mora da ume da je utvrena. U
svakom sluaju, kad se ne mogu utvrditi sa obelejem izvesnosti, injenice
vane za donoenje odluke tumae se u korist okrivljenog (ali ne i u sluaju
odluke koja se po zakoniku donosi sa nekim niim stupnjem uverenja, npr.
reenje 0 pritvoru). Pravilo je suprotno logici, jer se uzima da je dokazano
ono to nije dokazano.
U lanu 18. stav 3. ovo naelo je definisano na sledei nain: Kada postoji sum nja u pogledu odlunih injenica koje ine obeleje krivinog dela
ili od kojih zavisi primena neke druge odredbe Krivinog zakonika, sud e u
presudi ili reenju koje odgovara presudi odluiti u korist okrivljenog.

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

29

Pravilo in dubio pro reo prvo je nastalo u sudskoj praksi, pa ga je


potom prihvatila procesna teorija. U naim procesnim zakonim a ono do
skoro nije bilo izriito definisano. Ipak, neke odredbe ZKP poivale su i
ranije na principu in dubio pro reo. Tako, prema lanu 355. taka 2. sud
izrie oslobaajuu presudu i ako nije dokazano da je optueni uinio
delo za koje se optuuje. Dakle, oslobaajua presuda se ne donosi samo
onda kad je izvesno utvreno da optueni nije uinio krivino delo, ve i
onda kad sud ostane u sumnji da li je optueni delo uinio. Tu se jedna
neutvrena injenica prema samom zakoniku tumai kao utvrena u korist
okrivljenog (optueni je moda i uinio krivino delo, ali za to nema dokaza). Na ovom pravilu poiva i odredba lana 155. stav 3. taka 2. u kojoj je
predvieno da se u sluaju kad se kod glasanja u veu glasovi sudija podele
tako da se nikako ne moe postii apsolutna veina, odluka donosi na taj
nain to se glas koji je za ckrivljenog najnepovoljniji pribira glasu koji je
od njega manje nepovoljan, sve c.ok se ne postigne potrebna veina. Uzima
se da ono to je za okrivljenog najnepovoljnije ne stoji, ve da stoji ono to
je za njega manje nepovoljno, jer ie vee kao kolektivni sudija u sum nji i u
pogledu jednoga i u pogledu drugoga.
15.

N a e lo n e b is in id e m *

Odredbom lana 34. stav 4. Ustava Srbije utvreno je naelo kaznenih postupaka koje zabranjuje da se paralelno ili sukcesivno, jednom istom
licu za isto delo sudi dva ili vie puta. Odredba Ustava glasi: "Niko ne moe
biti gonjen i kanjen za krivino delo za koje je pravnosnanom presudom
osloboen ili osuen ili za koje je optuba pravnosnano odbijena ili postupak pravnosnano obustavljen, niti sudska odluka moe biti izm enjena na
tetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku". U stavu 2. toga
lana Ustava stoji da je ponavljanje postupka izuzetno ipak doputeno ako
se naknadno otkriju dokazi o novim injenicama koje su mogle bitno da
utiu na ishod suenja ili ako je u ranijem postupku dolo do bitne povrede
koja je mogla uticati na njegov ishod. Radi se o pravu oveka na sigum ost
koje priznaju i Pakt i Evropska Konvencija (esto pod nazivom "zabrana
dvostruke ugroenosti"). U lanu 4. Protokola 7. Evropske konvencije to je
pravo definisano na sledei nain: "(1) Nikome nee biti ponovo sueno, niti
e biti ponovo kanjen u krivinom postupku pod jurisdikcijom iste drave
za delo zbog koga je bio ve pravnosnano osloboen ili osuen u skladu
sa zakonom i krivinim postupkom te drave; (2) Odredbe iz prethodnog
paragrafa ne spreavaju ponovno pokretanje postupka u skladu sa zakonom i krivinim postupkom dotine drave, ako postoje dokazi o novim ili
novootkrivenim injenicama, ili ako je u prethodnom postupku dolo do
bitne povrede koja je mogla da utie na njegov ishod." Meunarodni pakt
ima slinu, ali manje razvijenu odredbu.

PRIRUNIK ZA P0LAGAN.JE PRAV0SUD N0GISPITA

30

N apred navedena odredba Ustava Srbije (kao i odredbe ranijih ustava), bez ikakvog razloga, ide preko ovih meunarodnih pravnih standarda,
obuhvatajui zabranom ponovnog suenja i postupke koji su pravnosnano
obustavljeni ili okonani formalnom odlukom o odbijanju optube. Prema Konvenciji, smisao zabrane ne bis in idem je da sprei voenje novog postupka posle suenja koje je zavreno pravnosnanom osudom ili
pravnosnanim osloboenjem optuenog u istoj stvari. Proirenje zabrane izazvalo je broje tekoe u postupku usaglaavanja zakonodavstva o
krivinom postupku sa normama Ustava. Vezan odredbom Ustava, ZKP
je m orao da uvede nove odluke o obustavi postupka i odbijanju optube
iz procesnih razloga (reenje o prekidanju istrage i reenje o odbacivanju
optube pre glavnog pretresa i na glavnom pretresu), da u sluaju formalnih i prolaznih smetnji ne bi nastupila zabrana pokretanja novog postupka,
a tako isto, m oralo se, odlaganjem nastupanja pravnosnanosti u sluaju
odluka o obustavi postupka i odbijanju optube, pronai reenje koje e
ouvati pravo oteenog na supsidijamu tubu i pravo privatnog tuioca
i oteenog na podnoenje molbe za povraaj u preanje stanje. Ponavljanje postupka na tetu optuenog, koje je svojevremeno moralo biti ukinuto, je r U stav SRJ iz 1992. god. nije dozvoljavao nikakav izuzetak, prema
novom Ustavu Srbije postalo je mogue, u skladu sa napred navedenom
odredbom Protokola 7. Evropske konvencije, koja takve izuzetke dozvoljava. Zakonik je i pored toga u tom pitanju ostao neizmenjen, tako da je ponavljanje pravnosnano okonanog postupka i dalje mogue samo u korist
okrivljenog.
16.

N a e lo o fic ije ln o s ti*

Naelo oficijelnosti ustanovljava pravo nadlenog javnog tuioca da


preduzm e krivino gonjenje bez obzira na stav oteenog o tome, pa i kad
se oteeni krivinom gonjenju izvrioca krivinog dela izriito protivi. Obrnuto, krivini postupak je neoficijelan (ili dispozitivan) ako njegovo pokretanje zavisi od volje oteenog. Prema naelu oficijelnosti javni tuilac je
dom inus litis i jedini subjekt od kojeg moe potei inicijativa za krivino
gonjenje, potpuno slobodna, osim kad je ograniena zakonom. No, ima
shvatanja da se princip oficijelnosti ne tie samo inicijative za krivino gonjenje, ve se rasprostire na itav krivini postupak, koji se pokree po zahtevu ovlaenog tuioca, a dalje do kraja sprovodi ex officio od strane suda.
Suprotno naelu oficijelnosti je naelo dispozitivnosti, prema kojem se pravo krivinog gonjenja preputa nahoenju oteenog. Na ovom principu je
bio zasnovan isti optuni krivini postupak.
Najkrupniji izuzeci od naela oficijelnosti krivinog gonjenja postoje
kad krivini zakon iz odreenih kriminalnopolitikih razloga odredi da je
za gonjenje pojedinih krivinih dela, koja su inae u nadlenosti javnog

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

31

tuioca, potrebna prethodna saglasnost oteenog. Tada u krivinom procesnom pravu postoji ustanova koja se zove predlog oteenog za krivino gonjenje. Predlog oteenog za krivino gonjenje ponovo je uveden u
nae krivino procesno pravo Zakonikom iz 2001. god. (lan 53. stav 1. i
dr.). U l. 153. i 186. KZ odreena su krivina dela koja se gone po predlogu oteenog: neovlaeno otkrivanje pozivne tajne iz lana 141. KZ,
spreavanje tampanja i rasturanja tampanih stvari i emitovanja radio i
televizijskog programa iz lana 149. st. 1. i 2. KZ, silovanje iz lana 178.
KZ i obljuba nad nemonim licem iz lana 179. KZ ako su ta krivina dela
izvrena prema branom drugu i dr. Predlog, dakle, sadri saglasnost
oteenog da javni tuilac preduzme i vri krivino gonjenje za krivina dela
odreena u krivinom zakonu i bez tog akta javni tuilac ne moe zahtevati
od suda otvaranje krivinog postupka. Do krivinog gonjenja za ta krivina
dela ne moe doi ako oteeni to ne eli, ali javni tuilac odluuje da li
e pokrenuti postupak, tj. elja oteenog da gonjenja bude podvrgava se
oceni javnog tuioca. Krivina dela za koja se gonjenje preduzima po predlogu oteenog i pored toga ostaju u grupi krivinih dela za koja se goni po
slubenoj dunosti. Pitanja lica ovlaenih na podnoenje predloga, roka
u kome se predlog mora podneti, organa kome se podnosi, forme i naina
podnoenja, jedinstva i deljivosti predloga, odricanja i odustanka od predloga i procesnopravnih posledica kad se utvrdi da je postupak voen bez
predloga oteenog, - reena su u Zakoniku na isti nain kao kod privatne
tube (vidi izlaganja o privatnoj tubi).
17.

N a e lo p r o c e s n e e k o n o m ije

Prema lanu 16. stav 1. ZKP, sud je duan da postupak sprovede


bez odugovlaenja. Toj dunosti suda odgovara pravo okrivljenog da u
najkraem moguem roku bude izveden pred sud i da mu bude sueno u
razumnom roku (lan 4. stav 1. ta. 4). Iz ovih odredaba se izvodi naelo
procesne ekonomije. Ono nalae da se krivini postupak u celini i pojedine procesne radnje posebno, preduzmu bez nepotrebnog rasipanja
vremena, ali i sa to manje trokova i napora procesnih subjekata. Procesna ekonominost se, dakle, ne svodi samo na utedu u vremenu, ve
podrazumeva i racionalno korienje pravosudnih kadrova i finansijskih
sredstava namenjenih vrenju pravosua. Ekonominost postupka nije
samo u interesu budeta, ve i u interesu stranaka. Suenje bez nepotrebnog odugovlaenja, odnosno u razumnom roku, predvieno je i kao
osnovno ljudsko pravo okrivljenog (lan 14. stav 2c. Meunarodnog pakta
o graanskim i politikim pravima i lan 6. stav 1. Evropske Konvencije
za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda). U sluaju povrede prava na
suenje u razumnom roku okrivljeni moe izjaviti ustavnu albu Ustavnom
sudu (lan 82. stav 2. Zakona 0 Ustavnom sudu).

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

32

Naelo procesne ekonomije ne podrazumeva rad na tetu kvaliteta sudskih odluka i ne sme da ide na utrb istraivanja materijalne istine.

III. P R O C E S N I S U B J E K T I

18 .

V r s te p r o c e s n ih s u b je k a ta

U krivinom postupku postoje dve vrste subjekata: glavni i sporedni. Glavniprocesni subjekti su: sud, ovlaeni tuilac (javni, supsidijarni i
privatni) i okrivljeni. Najvaniji sporedniprocesni subjektje oteeni, a to
procesno svojstvo imaju jo organ starateljstva (u postupku prema maloletnicima) i lice (pravno ili fiziko) kome treba izrei meru oduzimanja imovinske koristi potekle iz krivinog dela okrivljenog. Razlika izmeu glavnih
i sporednih procesnih subjekata je u tome to se bez prvih (glavnih) uopte
ne moe zasnovati procesno-pravni odnos, a drugi (sporedni) su samo
mogui, ne i obavezni u tome pravnom odnosu. Sva ostala lica ukljuena
u krivini postupak (zakonski zastupnici i punomonici stranaka, svedoci,
vetaci, branilac okrivljenog, organi unutranjih poslova, tumai, publika i
dr.) nisu procesni subjekti, ve prosto uesnici krivinog postupka.
A) SUD

19.

P o ja m i v r s te k r iv i n ih s u d o v a

Sud je samostalan i nezavisan dravni organ koji vri sudsku vlast.


Vrenje sudske vlasti u krivinim stvarima podrazumeva pravo istraivanja,
raspravljanja i presuivanja, ukljuujui i pravo izricanja krivinih sankcija
krivino odgovom im uiniocima krivinih dela. Kod nas ne postoje posebni krivini sudovi, koji bi vrili samo sudsku funkciju u krivinim stvarima,
ve je sud jedinstven i sudi za sve stvari koje po zakonu spadaju u sudsku
nalenost (krivine, parnine i druge). Sudije se ne biraju za odreenu vrstu suenja, ve za sud, a koje e stvari suditi zavisi od intem og rasporeda
rada u sudu. Zbog toga je izraz "krivini sud" samo oznaka za deo jedinstvenog suda koji se bavi vrenjem krivinog pravosua. Sud se sastoji od
sudija pojedinaca i vea, kojima pripada razliita funkcionalna nadlenost
u konkretnom postupku. Sudije i vea za istu vrstu sporova ine sudsko
odeljenje, koje ne sudi u pojedinim krivinim predmetima, ve vri druge
poslove predviene zakonom i sudskim poslovnikom (zauzima zajednike
stavove o odreenim pitanjima primene prava). Sudska odeljenja postoje
u sudovima u kojima vie vea ili sudija pojedinaca postupa u istoj pravnoj

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

33

oblasti (lan 35. ZUS). U takvim sudovima obrazuje se krivino i graansko


odeljenje, a mogu se obrazovati i druga (vanparnino, izvrno, za radne
sporove i td.). U svim viim i apelacionim sudovima postoje odeljenja za
krivina dela protiv privrede; u apelacionim sudovima odeljenja za hitno
postupanje u albenim postupcima; u beogradskom Okrunom (viem)
sudu posebno odeljenje za dela organizovanog kriminala, vee za ratne
zloine i vee za visokotehnoloki kriminal, a u okrunim (viim ) sudovim a
u Beogradu, Novom Sadu i Niu i posebna odeljenja za vojne predm ete. U
sudovima se odravaju sednice odeljenja i sednice svih sudija, a u Vrhovnom kasacionom sudu opte sednice. Na tim sednicama se ne sudi, ve razmatraju pitanja znaajna za rad odeljenja, odnosno celog suda, zauzim aju
naelni stavovi i miljenja o pojedinim pravnim pitanjima i obavljaju drugi
poslovi predvieni Zakonom o ureenju sudova.
Uopte posmatrano, sudovi se dele na redovne i vanredne, a redovni
na sudove opte nadlenosti i specijalizovane. Svi "krivini" sudovi u Srbiji
su redovni i opte nadlenosti. Prema rangu i instanci, sudovi se dele na
sudove nieg i vieg ranga i sudove nieg i vieg stepena (instance). Podela sudova prema rangu je vezana za prvostepenu nadlenost i postoji kad
je prvostepeno suenje podeljeno izmeu dva ili vie sudova. Odredbam a
o stvarnoj nadlenosti je tada predvieno da u prvom stepenu sudovi nieg
ranga sude laka, a sudovi vieg ranga tea krivina dela. U naem sistemu
sudova osnovni sud je prvostepeni sud nieg ranga, a vii sud prvostepeni
sud vieg ranga. Sud nie instance je prvostepeni sud, a sudovi vie instance (druge ili tree) su sudovi pravnih lekova.
Organizacija sudova je ureena posebnim zakonom. Prema Zakonu o
ureenju sudova Srbije iz 2008. god. postoje: osnovni sudovi, vii sudovi,
apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud. Osnovni i vii sudovi sude u prvom stepenu za krivina dela iz svoje stvame nadlenosti, a apelacioni (ili
albeni) sudovi odluuju o albama protiv prvostepenih odluka viih sudova i odluka osnovnih sudova ako za odluivanje o albi nije nadlean vii
sud. Sedita apelacionih sudova su u Beogradu, Niu, Kragujevcu i Novom
Sadu (lan 6. Zakona o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava
- ZSPSJT). Posle uvoenja apelacionih sudova (od 1. jan. 2010) Vrhovni
kasacioni sud bie nadlean da odluuje u treem stepenu o albam a protiv drugostepenih presuda apelacionih sudova (kad su takve albe prem a
lanu 395. ZKP izuzetno dozvoljene) i o vanrednom pravnom leku zatite
zakonitosti.
20 .

S tv a r n a n a d le n o s t

Stvam a nadlenost je pravo i dunost jednog suda prvog stepena da


presudi odreenu krivinu stvar, s obzirom na teinu krivinog dela koja
je izraena u kazni predvienoj u zakonu, ili s obzirom na drage osobine

34

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

krivlnog dela ili svojstva njegovog uinioca. Problem stvam e nadlenosti


se javlja samo kad se za prvostepena suenja obrazuje vie sudova, od kojih
su jedni vieg, a drugi nieg ranga, odnosno jedni opte, a drugi posebne nadlenosti (kod nas, vii i osnovni sudovi). Kriterijumi za odreivanje
stvarne nadlenosti su deliktni (teina ili vrsta krivinog dela), ili statusni
(svojstvo okrivljenog), ili meoviti (priroda dela i svojstvo uinioca). Stvarna nadlenost osnovnih i viih sudova se odreuje prema deliktnom, a za
vojna odeljenja okrunih sudova prema meovitom kriterijumu.
O dredbe o stvarnoj nadlenosti sudova se ne nalaze u ZKP, ve u
Zakonu o ureenju sudova, jer je svojevremeno (u vrem e kad je ZKP bio
savezni propis) protum aeno da je to pitanje organizacionog (a ne procesnog) prava koje spada u zakonodavnu nadlenost republika. Prema
Zakonu o ureenju sudova Srbije iz 2008 god. u stvarnu nadlenost osnovnog suda spada: a) da u prvom stepenu sudi za krivina dela za koja je
zakonom predviena novana kazna kao glavna kazna ili kazna zatvora
d o deset godina i deset godina, ako za pojedina od tih dela nije propisana nadlenost drugog suda i b) da odluuje o molbi za prestanak mere
bezbednosti ili pravne posledice osude kad su u pitanju krivina dela iz
stvarne nadlenosti toga suda (lan 22. stav 1). Vii sud je nadlean da
u prvom stepenu sudi: a) za krivina dela za koja je predviena kazna
zatvora preko deset godina, b) za jedan broj krivinih dela nabrojanih
u lanu 23. stav 1. taka 2. Zakona o ureenju sudova koja bi inae prem a zapreenoj kazni spadala u nadlenost osnovnog suda, c) za krivina
dela m aloletnika (lan 23. stav 1. ta. 3. ZUS i lanu 42. stav 1. ZM) i d)
0 m olbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude kad
su u pitanju k rivina dela iz stvarne nadlenosti toga suda i o zahtevima
za rehabilitaciju (lan 23. stav 1. ta. 4. i 5). U drugom stepenu vii sud
odluuje o albam a na odluke osnovnih sudova 0 odreivanju mera za
obezbeenje prisustva okrivljenog (pritvor i dr.) - lan 23. stav 2. ta. 1.
Taj sud je nadlean i za postupak ekstradicije i izvrenje krivine presude
inostranog suda (lan 23. stav 3).
Prema Zakonu o preuzimanju nadlenosti vojnih sudova za prvostepena krivina suenja vojnih predmeta nadleni su vii sudovi, ali ne svi,
ve samo vii sudovi u Beogradu, Novom Sadu i Niu. U tim sudovima se
obrazuju vojna odeljenja. U vojne krivine predmete spadaju: a) krivina
dela protiv Vojske Srbije; b) krivina dela terorizma, diverzije, sabotae,
pijunae i odavanja dravne tajne, ako su usmerena protiv vojnih objekata
1 vojnih lica i ako se podaci odnose na odbranu zemlje; c) krivina dela
udruivanja radi neprijateljske delatnosti ako se udruivanje odnosi na podrivanje vojne i odbrambene moi, vojnih objekata i vojnih lica; d) krivina
dela protiv slubene dunosti uinjena u vezi sa vrenjem slube u Vojsci
Srbije i M inistarstvu odbrane; e) krivina dela u kojima su njihov predmet
borbena sredstva, oruje, municija i eksploziv koji slui potrebama odbra-

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

35

ne; f) krivina dela koja uine pripadnici Vojske Srbije u sastavu mirovnih misija u inostranstvu; g) krivina dela koja uine ratni zarobljenici ako
zakonom nije odreena nadlenost drugog suda.
2 1.

M e s n a n a d le n o s t

Mesna (ili teritorijalna) nadlenost je pravo i dunost stvarno


nadlenog suda da presudi odreeno krivino delo na osnovu teritorijalne
veza koja postoji izmeu suda i krivinog dela odnosno njegovog izvrioca.
Kriterijumi za odreivanje mesne nadlenosti su dati u ZKP, i to tako to je
predvien jedan, kao osnovni i glavni i nekoliko dopunskih ili pomonih,
ija je primena doputena tek ako se ova nadlenost ne moe odrediti
pomou osnovnog kriterijuma.
Glavni kriterijum za odreivanje mesne nadlenosti je mesto izvrenja
krivinog dela (forum delicti commissi). Prema lanu 27. stav 1. mesno
nadlean je po pravilu sud na ijem podruju je krivino delo izvreno ili
pokuano. Pojam mesta izvrenja krivinog dela je odreen u lanu 17.
KZ: pod mestom izvrenja krivinog dela razume se, kako mesto u kome
je uinilac preduzeo radnju krivinog dela ili je bio duan da preduzme
odreenu radnju, tako i mesto u kome je, u celini ili delimino, posledica krivinog dela nastupila. U sluaju pokuaja, pod mestom izvrenja se
razume kako mesto gde je uinilac radio, tako i mesto gde je prema njegovom umiljaju posledica dela imala ili mogla da nastupi. U sluaju krivinih
dela kod kojih se radnja i posledica vremenski i prostorno odvajaju tako
da padaju u mesta koja pripadaju podrujima razliitih sudova, mesna
nadlenost pripada i sudu prema mestu radnje i sudu prema mestu posledice, a krivini postupak e sprovesti onaj od tih suova koji je po zahtevu
ovlaenog tuioca prvi zapoeo postupak, a ako postupak nije zapoet,
sudu kojem je prvo podnet zahtev za pokretanje postupka. To je nadlenost
po redu prvenstva ili forum paeventionis (lan 27. stav 3). Ako se desi da
je postupak kod oba suda zapoet istovremeno, nadlenost pripada sudu
koji je sa postupkom otiao dalje. Ako je delo uinjeno na domaem brodu
ili vazduhoplovu koji se ne nalazi u domaem pristanitu odnosno aerodromu, nadlean je sud na ijem se podruju nalazi matina luka broda
odnosno vazduhoplova ili (konkurentno) sud domaeg pristanita ili aerodroma u kome se brod odnosno vazduhoplov prvi put zaustavi (lan 28).
Kod produenog krivinog dela, mesno je nadlean svaki sud na ijem je
podruju uinjeno neko od dela koje ulaze u sastav produenog krivinog
dela. Kad je u pitanju trajno krivino delo, mesno je nadlean svaki sud
na ijem je podruju posledica krivinog dela trajala. Koji e sud suditi
od vie moguih, odreuje se i u ovim sluajevima po pravilu prvenstva.
Kako se odreuje mesna nadlenost suda u sluaju krivinih dela izvrenih
tampom, radijom ili televizijom, vidi lan 29.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

36

Ako mesto izvrenja krivinog dela nije poznato ili se ono nalazi van teritorije Srbije, mesna nadlenost se odreuje prema prebivalitu ili boravitu
okrivljenog (forum domicilii). Ovaj pomoni kriterijum, predvien je kao
glavni za odreivanje mesne nadlenosti u postupku prema maloletnicima.
Prebivalite je mesto u kome se okrivljeni nastanio da bi u njemu stalno
iveo, a boravite mesto izvan prebivalita u kome se nalazi privremeno,
radi letovanja, slubenog puta, sezonskog posla, kolovanja i sl. Kad se
mesna nadlenost ne moe odrediti po mestu izvrenja krivinog dela, a
okrivljeni u Srbiji nema ni prebivalite ni boravite, mesna nadlenost se
odreuje prema mestu u kome se okrivljeni uhvati ili se sam prijavi ( forum
deprehensionis). To je drugi pomoni kriterijum za odreivanje mesne
nadlenosti.
22 .

F u n k c io n a ln a n a d le n o s t

Funkcionalna nadlenost je pravo i dunost jednog sudskog organa


ili suda da sprovede odreeni deo krivinog postupka, s tim to e druge
delove istog krivinog postupka obaviti drugi sudski organi u okviru istoga suda odnosno drugi sudovi. To je raspodela poslova u postupku (zato
se naziva jo i poslovnom nadlenou) na vie razliitih sudskih organa
odnosno sudova, izazvana sloenou krivinog postupka koji u celini ne
moe da obavi jedan sud i jedan sudski organ. Krivini postupak se deli na
dva stadijuma (prethodni i glavni postupak), a svaki stadijum dalje na faze
(istraga i stavljanje pod optubu, u prethodnom postupku, i pripremanje
glavnog pretresa, glavni pretres i donoenje presude, u glavnom postupku)
koje spadaju u funkcionalnu nadlenost razliitih organa prvostepenog
suda (istragu vodi istrani sudija, o prigovoru protiv optunice odluuje
vanraspravno vee, na glavnom pretresu sudi vee za glavni pretres ili sudija pojedinac i td.). To je funkcionalna nadlenost po stadijumima ili fazama postupka. Osim toga, krivini postupak se deli na prvostepeni, koji
spada u funkcionalnu nadlenost prvostepenog suda, i postupak pred sudom pravnog leka, koji je u funkcionalnoj nadlenosti viih sudova. To je
funkcionalna nadlenost po stepenima (ili instancama) postupka. Znaaj
je funkcionalne nadlenosti to omoguuje podelu rada u postupku i specijalizaciju sudskih organa. Ona obezbeuje kvalitetnije suenje i zbog toga
je slina stvarnoj nadlenosti, tako da je zakon o sudovima u kome je regulisana i ne odvaja od stvarne nadlenosti.
T ako np r. u funkcionalnu nadlenost vieg suda spada: da sudi u prvom
stepenu i da sprovoi istragu za krivina dela iz svoje stvarne nadlenosti,
da odluuje o prigovoru protiv optunice, da u drugom stepenu odluuje
o albama izjavljenim protiv odluka osnovnih sudova o odreivanju mera
obezbeenja prisustva okrivljenog, da vodi postupak za izdavanje okri-

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRA VO

37

vljenih i osuenih lica, da izvrava krivinu presudu inostranog suda, da


odluuje o molbama za prestanak mera bezbednosti ili pravnih posledica
osude za krivina dela iz svoje nadlenosti i da vri druge poslove odreene
zakonom (lan 23. ZUS). Za funkcionalnu nadlenost osnovnih i apelacionih sudova i Vrhovnog kasacionog suda, vidi odgovarajue odredbe Zakona 0 ureenju sudova (l. 22, 24. i 30).
23.

P r e n o e n je m e s n e n a d le n o s ti
( d e le g ir a n a n a d le n o s t)

Delegirana ili prenesena mesna nadlenost je jedna vrsta vanredne


nadlenosti. Osim delegacijom mesne nadlenosti, nadlenost (i stvarna i mesna) se na vanredan nain odreuje i u sluaju koneksiteta (ili
meusobne veze) krivinih stvari spojenih u jedinstveni postupak (v. lan
33) i posebnom odlukom Vrhovnog suda Srbije (v. lan 32).
Delegiranje mesne nadlenosti se sastoji u prenoenju suenja po jednom krivinom predmetu od jednog, po zakonu mesno nadlenog suda, na
drugi, po zakonu mesno nenadlean sud. Delegacijom se ne m oe menjati
stvarna, ve samo mesna nadlenost suda. Odredbe o prenoenju mesne
nadlenosti su u l. 35. i 36. ZKP.
Prema razlogu za prenoenje mesne nadlenosti, ZKP poznaje tri vrste delegirane nadlenosti: 1) Nuno delegiranje, koje se vri kad je po
zakonu mesno nadlean sud spreen da postupa u konkretnom sluaju
iz nekog stvam og razloga (npr. zbog posledica elementarne katastrofe)
ili iz nekog pravnog razloga (npr. kad pojedinanim zahtevim a za izuzee
stranke postignu da se u sudu ne moe obrazovati vee za suenje u konkretnom sluaju); 2)Delegiranje iz razloga procesne celishodnosti se vri
ako je oigledno da e se pred drugim, a ne po zakonu mesno nadlenim
sudom (odreenim prema mestu izvrenja dela), lake sprovesti krivini
postupak (npr. krivino delo izvreno u grupi uesnika ekskurzije koji su
svi iz mesta udaljenog od mesta izvrenja krivinog dela); 3) Do delegiranja
mesne nadlenosti moe doi i "iz drugih vanih razloga" (lan 36. stav
1), ali te razloge Zakonik ni primera radi ne odreuje. Razlog za ovo delegiranje mesne nadlenosti moe da bude opasnost od nem ira i nereda za
vreme suenja pred nadlenim sudom zbog prevelikog uzbuenja mesnog
stanovnitva ili neki drugi razlog koji dovodi u pitanje uslove za normalno
suenje (npr. ako se postupak vodi protiv sudije mesno nadlenog suda,
njegovog branog druga ili bliskog srodnika) i tome sl.
Postupak prenoenja mesne nadlenosti zavisi od vrste razloga koji
je izazvao delegiranje. a) Ako je u pitanju nuno delegiranje, sud koji je
spreen da postupa je duan da 0 tome obavesti neposredno vii sud, koji
e reenjem odrediti jedan sud iste stvarne nadlenosti sa svoga podruja
da sprovede postupak. Protiv toga reenja, alba nije dozvoljena. b) Kad

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

38

se delegiranje trai iz razloga celishodnosti ili drugih vanih razloga, postupak se pokree predlogom istranog sudije, sudije pojedinca, predsednika vea ili nadlenog javnog tuioca kod Vrhovnog kasacionog suda koji
o tome donosi odluku (lan 36. ZKP i lan 30. stav 2. ZUS).
24.

S u k o b n a d le n o s t i

Sukob nadlenosti je spor u pogledu stvam e ili mesne nadlenosti


izmeu sudova istog ili razliitog ranga. Do njega dolazi ili zbog razlika
u miljenju o kvalifikaciji krivinog dela, od koje zavisi visina kazne relevantne za odreivanje stvarne nadlenosti, ili zbog nejednakog tumaenja
kriterijum a za odreivanje mesne nadlenosti. Osnovni problem u sluaju
sukoba nadlenosti je u tome da se odredi jedan sudski organ koji bi stajao
izvan sudova u sukobu i bio ovlaen da spor o nadlenosti rei, tako da to
obavezuje sudove u sukobu. Sukob moe biti pozitivan (kad vie sudova
smatraju sebe nadlenim, osporavajui nadlenost drugih) ili negativan
(kad se vie sudova oglasi nenadlenim). ZKP sadri odredbe o reavanju
negativnog sukoba nadlenosti.
Kad po sopstvenoj inicijativi ili po prigovoru stranaka sud utvrdi
da nije nadlean, oglasie se reenjem nenadlenim. Protiv tog reenja
stranke se mogu aliti. Kad reenje postane pravnosnano, predmet e biti
upuen sudu za koji je prema miljenju toga suda nadlean. Kad taj sud
prim i reenje i spise duan je da oceni da li je nadlean, pa i on moe da
doe do zakljuka da nije nadlean, tj. da je za suenje nadlean sud koji
mu je predm et ustupio ili neki drugi sud. Zakon, meutim, ne doputa da
se i ovaj dm gi sud oglasi nenadlenim, ve ga obavezuje da umesto toga
pokrene postupak za reavanje sukoba nadlenosti (lan 38. stav 1). U
sluaju da je ve u albenom postupku povodom reenja prvog suda bila
utvrena nadlenost suda kome je predmet ustupljen, taj je sud vezan tom
odlukom ako je drugostepeni sud u isto vreme nadlean i za reavanje
sukoba nadlenosti izmeu tih sudova (lan 38. stav 2). Sukob nadlenosti
izmeu sudova reava njihov prvi zajedniki neposredno vii sud (lan 39.
stav 1). Koji je to sud, faktiko je pitanje. Nikada nije osnovni, jer on nije
sud vieg ranga, a moe biti vii (za osnovne sudove sa svoga podruja), ili
vrhovni (za sudove u Republici, izuzev osnovnih koji se nalaze na teritoriji
istog vieg suda). Sukob nadlenosti izmeu sudova i drugih dravnih organa reava Ustavni sud (lan 167. stav 2. ta. 1. Ustava).
Sud ovlaen da odlui o sukobu nadlenosti, pre nego to donese
reenje, mora da zatrai miljenje javnog tuioca koji postupa pred tim
sudom, ako se krivini postupak vodi po zahtevu javnog tuioca (lan
39. stav 2). Dok postupak za reavanje sukoba nadlenosti traje, sudovi u sukobu su duni da preduzimaju radnje koje je opasno odlagati jer
se kasnije ne bi m ogle obaviti ili se ne bi mogle uspeno obaviti. Sukoba

MOMILO GRUBA KRIVTNO PROCESNO PRAVO

39

raesne nadlenosti nema kad optunica stupi na pravnu snagu, a sukoba


stvam e nadlenosti, nakon presude kojom se optuba odbija zbog stvame
nenadlenosti (ocena nadlenosti se tada pobija albom protiv presude).
25 .

P o s le d ic e n e n a d le n o s ti (ta n ije : O c e n a n a d le n o s ti)

Radi se u stvari o oceni nadlenosti, a ne 0 posledicama nenadlenosti,


i tako sada glasi ispravljeni naslov iznad lana 37. ZKP. Sud je duan da
pazi na svoju stvam u i mesnu nadlenost i im primeti da nije nadlean,
da se oglasi nenadlenim i da posle pravnosnanosti reenja predmet uputi
nadlenom sudu. Stranke imaju pravo da izjavljuju prigovor nenadlenosti
i da tako izazivaju ocenu i odluku suda o tom pitanju.
Dunost suda da ocenjuje svoju nadlenost nije jednaka za obe vrste
nadlenosti. Stvam u nadlenost sud ceni u celom toku postupka (poslednji put pre no to pristupi izricanju presude). Dunost suda da pazi na
svoju mesnu nadlenost traje do stupanja optunice na pravnu snagu, a ni
stranke ne mogu isticati prigovor mesne nadlenosti posle pravnosnanosti
optunice (lan 37. stav 3). U skraenom postupku, stranke mogu pobijati
mesnu nadlenost do poetka glavnog pretresa (lan 444. stav 1), a sud je
po slubenoj dunosti ispituje do zakazivanja glavnog pretresa (lan 440.
stav2).
Forma odluke kojom se sud oglaava nenadlenim zavisi od stadijuma postupka u kojoj se donosi. Pre glavnog pretresa odluka kojom se sud
oglaava stvam o ili mesno nenadlenim je u formi reenja. Ako se sud
oglaava stvarno nenadlenim tek na glavnom pretresu (rok za odbijanje
mesne nadlenosti je tada protekao), odbacie optubu reenjem, koje
ovlaeni tuilac moe pobijati albom ili odmah podneti tubu stvarno
nadlenom sudu.
U ZKP su predviena odreena odstupanja od stvarne nadlenosti u
korist suda vieg ranga, tako da vii sud moe suditi stvari iz nadlenosti
osnovnog suda u sledeim sluajevima: a) Ako u toku glavnog pretresa vii
sud ustanovi da je za suenje nadlean nii sud (osnovni), nee dostaviti
predmet tom sudu, nego e sam sprovesti postupak i doneti odluku (lan
37. stav 2). - b) U sluaju subjektivnog koneksiteta, sva krivina dela okrivljenog se po pravilu sude u jedinstvenom postupku, bez obzira na to to su
iz stvam e nadlenosti nieg i vieg suda. Postupak se vodi pred sudom koji
je nadlean za najtee krivino delo, tj. pred viim sudom (lan 33). - c)
Ako optueni ili drugo lice na glavnom pretresu pred viim sudom izvri
krivino delo ili sud otkrije novo krivino delo optuenog iz nadlenosti
osnovnog suda, to e krivino delo presuditi vii sud pred kojim je delo
izvreno ili otkriveno, iako prema optim odredbama taj sud ne bi bio
stvarno nadlean. - d) Prema odredbi lana 42. Zakona 0 maloletnim
uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica prvoste-

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

40

peni krivini postupak prema maloletnicima se vodi pred sudij om i veem za


maloletnike vieg suda. Osnovni sudovi u tim predmetima nemaju nikakvu
nadlenost. - e) Koncentracija stvarne i mesne nadlenosti predviena je
i posebnim zakonima za pojedine vrste krivinih dela. Zakonom o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala
je odreeno da e za sva krivina dela organizovanog kriminala u prvom
stepenu suditi posebno odeljenje beogradskog Vieg suda, a u drugom stepenu posebno odeljenje beogradskog Apelacionog suda. Isto tako, Zakon
0 organizaciji i nadlenosti dravnih organa u postupku za ratne zloine je
predvideo da u predmetima ratnih zloina u Srbiji postupa posebno Vee
za ratne zloine Vieg suda u Beogradu, a u drugom stepenu neposredno
vii sud. - f) Zakonom o preuzimanju nadlenosti vojnih sudova, vojnih
tuilatava i vojnog pravobranilatva odreeno je da e nadlenost bivih
prvostepenih vojnih sudova preuzeti posebna vojna odeljenja viih sudova
u Beogradu, Novom Sadu i Niu (l. 3. i 4. stav 1), a Zakonom o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala, da je za krivina dela te vrste, izvrena u Srbiji, stvarno i mesno
nadlean Vii sud u Beogradu (lan 10. toga zakona).
Sud koji je ocenio da nije nadlean i o tome doneo odluku, duan je
da preduzme one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja
(lan 37. stav 4). Povreda odredaba 0 stvamoj nadlenosti predviena je
kao apsolutna povreda krivinog postupka (lan 368. stav 1. taka 6), ije
se postojanje u albenom postupku ispituje i po slubenoj dunosti drugostepenog suda (lan 380. stav 1. taka 1).
26.

S p a ja n je i r a z d v a ja n je p o s tu p k a

Sa redovnom sudskom nadlenou (stvarnom i mesnom) stoje u


vezi pitanja spajanja krivinih stvari u jedinstveni postupak i razdvajanja
krivinih stvari u posebne postupke.
Spajanje krivinih stvari moe, izmeu ostalog, da utie i na
odreivanje sudske nadlenosti, jer se u jedinstvenom postupku mogu nai
krivina dela iz stvame i mesne nadlenosti razliitih sudova. U sluaju
subjektivnog koneksiteta (kad jedan okrivljeni odgovara za vie krivinih
dela) jedinstveni postupak sprovodi sud stvam o nadlean za najtee
krivino delo, tj. vii sud, ako je ma i jedno delo iz njegove nadlenosti.
Mesna nadlenost u sluaju subjektivnog koneksiteta pripada sudu koji je
prvi otpoeo postupak, a ako postupak nije zapoet, sudu kojem je prvo podnet zahtev za pokretanje postupka. Kod objektivnog koneksiteta (kad vie
saokrivljenih kao saizvrioci ili sauesnici odgovaraju za zajedniko delo),
problem vanredne stvarne nadlenosti se ne postavlja, jer je delo jedno, a
mesna nadlenost zavisi od prirode odnosa izmeu saokrivljenih. Ako su
oni saizvrioci, a radnje su preduzeli na podrujima vie sudova, mesna

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

41

nadlenost se odreuje po kriterijumu prvenstva, a ako su jedni izvrioci a


drugi sauesnici u uem smislu, svima e suditi sud nadlean za izvrioca
(lan 33. stav 4).
Naelni je stav ZKP da spajanje nije obavezno, ve fakultativno i da
se po pravilu vri po slobodnoj oceni suda. Od ovog pravila postoji samo
jedan izuzetak: privatna tuba i protivtuba za uvrede uinjene istom prilikom moraju biti reene u jedinstvenom postupku (lan 53. stav 2). Prema
ZKP: a) Spajanje krivinih stvari se vri po pravilu (dakle, ne obavezno)
u sluaju objektivnog koneksiteta i kad je oteeni istovrem eno izvrio
krivino delo prema okrivljenom, osim u sluaju krivinog dela uvrede,
jer je tada spajanje obavezno. Ovde spada i sluaj proirenja optube na
krivino delo optuenog koje je otkriveno ili izvreno na glavnom pretresu (lan 342). - b) Spajanje predmeta je mogue, dakle, ne sam o to nije
obavezno, ve se ne vri ni po pravilu kao u prethodnoj grupi sluajeva,
kad je u pitanju meoviti koneksitet, tj. kad je vie lica okrivljeno za vie
krivinih dela, ali samo ako izmeu izvrenih dela postoji m eusobna veza
i isti dokazi (lan 33. stav 6). Spojiti se mogu i predmeti po kojim a se pred
istim sudom vode odvojeni postupci protiv istog lica za vie krivinih dela
ili protiv vie lica za isto krivino delo (lan 33. stav 7).
O
spajanju odluuje sud nadlean za sprovoenje jedinstvenog postupka. Odluka je u formi reenja koje se donosi po slubenoj dunosti ili
na predlog stranaka u istrazi ili kasnije u prethodnom postupku (lan 277.
stav 2), ili do kraja glavnog pretresa (lan 53. stav 2. i 392). Protiv reenja
kojim je odreeno ili odbijeno spajanje, alba nije dozvoljena. U jedinstvenom postupku pred okrunim sudom primenjuju se pravila opteg postupka i na krivina dela koja bi se inae sudila u skraenom postupku (za
ta dela se vodi istraga, podie optunica, podnosi prigovor protiv optunice
i td.).
Razdvajanje krivinih stvari je ustanova suprotna spajanju. Sud koji je
odredio spajanje moe iz vanih razloga ili iz razloga celishodnosti odluiti
da se postupak za pojedina krivina dela ili protiv pojedinih okrivljenih
razdvoji (lan 34). Reenje o razdvajanju moe da bude doneto u svakoj
fazi postupka do kraja glavnog pretresa. U reenju se mora odluiti, da li e
razdvojenu stvar, ako je ona iz redovne nadlenosti drugog suda, naknadno
dovriti sud koji je naredio razdvajanje ili e je predati nadlenom sudu.
27.

O b je k tiv n o s t s u d ija

Pored nezavisnosti i strunosti, sudiji je za suenje neophodna i


objektivnost, tj. nepristrasnost, koja je trea vana pretpostavka zakonitog
suenja. Objektivnost znai da postupak sudije i njegova odluka u jednoj
stvari treba da budu takvi, da bi ostali isti i kad bi u toj stvari postupao i
odluivao drugi sudija, a poloaj stranaka imala druga lica. Od sudije se

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

42

trai da u sporu izmeu stranaka bude tree lice koje nema nikakav lini interes za ishod postupka. Zbog toga ne sme da postoji nikakva veza izmeu
njega i stranaka ili predm eta suenja. Ako takva veza postoji, pretpostavlja
se da je objektivnost sudije iskljuena ili da je u opasnosti. Tada se jedan,
inae apstraktno sposoban sudija za konkretan sluaj suenja pokazuje
nesposobnim i treba ga iz suenja te stvari odstraniti. To se postie procesnom ustanovom izuzea sudija.
28.

I z u z e e s u d ija : p o ja m , v r s t e i r a z lo z i

Izuzee je odstranjivanje sudije iz postupka zbog sumnje u njegovu


nepristrasnost koju izaziva odreena veza to postoji izmeu sudije i predmeta suenja ili pojedinih uesnika postupka. Veza sudije sa predmetom
suenja ili uesnicim a postupka predstavlja osnov (ili razlog) izuzea. Ta
veza mora da bude konkretna, neposredna i odreena. Zbog toga nema
izuzea sudije koji se samo apstraktno moe dovesti u vezu sa predmetom
suenja ili uesnicim a postupka (npr. zbog javno ispoljenog miljenja sudije 0 jednoj vrsti krivinih dela ili uinilaca). Iz istog razloga, moe se
traiti i dobiti sam o izuzee poimenino odreenog sudije (lan 42. stav 5),
ne i izuzee svih sudija jednoga suda ili svih sudova na jednom podruju.
Sum nja u strunost i nezavisnost sudije nije razlog za izuzee, jer predstavlja pitanje apstraktne, a ne konkretne sposobnosti sudije.
Dve su vrste izuzea: a) Iskljuenje sudije, iji su osnovi precizno i
potpuno odreeni u zakoniku, a takvi su da ve sami po sebi izazivaju sumnju u nepristrasnost sudije i nalau da obauezno bude zamenjen drugim
sudijom. b) Izuzee u irem smislu (odstranjenje, fakultativno izuzee), iji
su osnovi relativno manjeg znaaja, ne pogaaju javni interes koliko interes stranaka i nisu nabrojani u zakoniku, ve dati paualno. Sudija kod
koga se takav osnov stekao moe ostati u postupku, ako stranke ne trae
njegovo izuzee.
Osnovi iskljuenja su predvieni u lanu 40. ta. 1 -5 . U tim odredbama taksativno su navedene okolnosti zbog kojih se sudija mora obavezno
izuzeti i ve sam po slubenoj dunosti uzdrati od suenja, ne ekajui
zahtev stranaka. Ti osnovi su sledei: 1) ako je sudija oteen krivinim
delom koje je predm et postupka (ne nekim drugim krivinim delom okrivljenog); - 2) ako mu je okrivljeni, njegovbranilac, tuilac, oteeni, njihov
zakonski zastupnik ili punomonik, brani drug ili srodnik po krvi u pravoj
liniji do bilo kog stepena, u pobonoj liniji do etvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena. Dalji stepeni ili druge vrste srodstva (po krtenju,
mleku ili kum stvu) mogu biti ra'log za izuzee u irem smislu, ne i za
iskljuenje; - 3) ako je sa oknvljemm, njegovim braniocem, tuiocem ili
oteenim u odnosu sta atelja, staranika, usvojitelja, usvojenika, hranitelja
ili hranjenika; - 4) ako je u istom krivinom predmetu obavljao istrane

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

43

radnje ili je sudelovao u postupku kao tuilac, branilac, zakonski zastupnik


ili punomonik oteenog odnosno tuioca ili je sasluan kao svedok ili kao
vetak; - 5) ako je u istom predmetu sudelovao u donoenju odluke nieg
suda ili ako je u istom sudu sudelovao u donoenju odluke koja se pobija
albom.
Razloge za izuzee u irem smislu (odstranjenje) Zakonik ne navodi
taksativno, ve samo kae, da sudija ne moe da sudi ni "ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost" (lan 40. taka 6).
U obzir dolazi svaka okolnost koja kod razumnog oveka izaziva sumnju u
objektivnost sudije (imovinski ili lini interesi koji ne predstavljaju razloge
za iskljuenje, veliko prijateljstvo, verenitvo, davanje saveta o predmetu
suenja izvan vrenja sudske funkcije, duniki ili poverilaki odnosi i td.).
29.

P o s t u p a k iz u z e a

Pitanje izuzea mogu pokrenuti sam sudija i stranke. Sudija (ili sudija
porotnik), im sazna da postoji neki razlog za njegovo iskljuenje (lan 40.
ta. 1 -5 ) duan je da prekine svaki rad na predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji e mu odrediti zamenu, ako nae da osnov za
izuzee postoji. Osim sudije u pitanju, i predsednik vea koji rukovodi glavnim pretresom ima dunost da na poetku glavnog pretresa utvrdi da li
postoje razlozi zbog kojih se neki od lanova vea moraju izuzeti (lan 295.
stav 2). Ako sudija smatra da postoji neki razlog za njegovo odstranjenje
(lan 40. taka 6), takoe e o tome obavestiti predsednika suda, s tim to
tada moe i dalje da preduzima procesne radnje koje ne trpe odlaganje
(lan 41. stav 2. i lan 44). U ovim sluajevima, postupka izuzea u pravom
smislu i nema, ve je u pitanju samo nova raspodela rada u sudu i zbog toga
predsednik suda ne donosi reenje o izuzeu, ve odreuje zamenu sudiji
intem im aktom.
Pravi postupak izuzea poinje na inicijativu stranaka. Prema ZKP
zahtev za izuzee sudije mogu podneti samo stranke (lan 42. stav 1), tj.
ovlaeni tuilac i okrivljeni (samostalno ili preko svog branica). Oteeni
ne moe da trai izuzee, jer nije stranka. Strankaje duna da u svom zahtevu navede okolnosti koje predstavljaju zakonski osnov izuzea. U zahtevu
se ne mogu ponavljati razlozi koji su ve isticani u ranije odbijenom zahtevu za izuzee (lan 42. stav 5).
Zahtev za izuzee sudije stranke mogu podnositi do poetka glavnog
pretresa, ali i posle toga, pod uslovom da za razlog izuzea nisu znale ranije
i da je zahtev podnet odmah nakon saznanja (lan 42. stav 2). Isto vai i
za izuzee predsednika suda, ali samo kad je u pitanju razlog za njegovo
iskljuenje. Inae (kad je u pitanju odstranjenje), njegovo izuzee se moe
traiti u roku od pet dana od dana prijema poziva za glavni pretres (lan
42. stav 3). Pod tim uslovima stranke mogu isticati da je postojao osnovza

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

44

iskljuenje sudije i u albi na presudu (lan 381). Zahtev za izuzee sudije


vieg suda stranka moe istai u albi ili u odgovoru na albu (lan 42. stav
3). Sudija moe pokretati pitanje svoga izuzea nevezano za rok.
O
zahtevu za izuzee odluuje predsednik suda. Ako se trai izuzee
predsednika suda ili izuzee sudije i predsednika suda istovremeno, odluku
donosi predsednik neposredno vieg suda, a ako se trai izuzee predsednika Vrhovnog kasacionog suda, odluku donosi opta sednica toga suda
(lan 43. stav 1. i 2). Pre odluivanja o zahtevu pribavlja se izjava sudije
odnosno predsednika ije se izuzee trai, a po potrebi sprovode se i drugi izviaji (lan 43. stav 3). Odluka 0 zahtevu je u formi reenja kojim se
zahtev m oe odbaciti (ako je izjavljen od neovlaenog lica, ako je neblagovremen, ako se ne odnosi na poimenino odreenog sudiju, ako ne sadri
osnov izuzea ili se zasniva na razlozima koji su ve bili odbijeni - lan
42. st. 1, 2, 4. i 5), odbiti (ako je neosnovan) ili usvojiti (ako je osnovan).
Odluku kojom se zahtev odbacuje na glavnom pretresu moe doneti i vee
u kojem sudeluje i suija ije se izuzee trai. tete od toga nema, jer je
odluka formalna i ne uputa se u ispitivanje osnovanosti zahteva. Protiv
reenja kojim se zahtev odbacuje ili usvaja alba nije dozvoljena, a reenje
kojim se zahtev odbija moe se pobijati posebnom albom ako je doneto
pre podignute optube, a posle toga samo u albi na presudu (lan 43. st.
4 - 15 )Ako je na glavnom pretresu uestvovao sudija koji je morao biti
iskljuen, postoji apsolutna povreda krivinog postupka (lan 368. stav 1.
taka 2). Na tu povredu alilac se moe pozvati samo ako na nju nije mogao
ukazati u toku glavnog pretresa ili ako je sud nije uzeo u obzir iako je alilac
na nju ukazivao (lan 381).

A) TUILAC

30.

P o ja m i v r s te tu ila c a u k r iv i n o m p o s t u p k u

Tuilac je procesni subjekt koji od suda zahteva da otvori krivini postupak i da u njemu utvrdi postojanje kazneno-pravnog zahteva koji zastupa, pa da zavisno od rezultata sprovedenog postupka prema okrivljenom primeni odgovarajue mere krivinog zakona. U naem krivinom
postupku postoje tri vrste tuilaca: ja v n i tuilac (koji vri javnu tubu),
oteeni kac tuilac ili supsidijarni tuilac (koji pod odreenim uslovima
dolazi na mesto javnog tuioca da bi vrio krivino gonjenje koje se inae
preduzima po slubenoj dunosti javnog tuioca) i privatni tuilac (koji
vri privatnu tubu). Nekada je oteeni bio jedini tuilac u krivinom postupku.. a i je tu procesnu funkciju vremenom sve vie gubio, tako da ga da-

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

45

nas u nekim postupcima u svojstvu tuioca vie uopte nem a (npr. u Bosni
i Hercegovini vie nema ni privatne, ni supsidijam e tube).
3 1.

J a v n i tu ila c

Javni tuilac je u krivinom postupku stranka, u principu izjednaen


sa okrivljenim, ali u isto vreme i samostalni dravni organ koji im a pravo i
dunost da u optem interesu vri gonjenje uinilaca krivinih dela. To mu
je osnovna i tradicionalna funkcija, ali ima i druge: goni i uinioce drugih
kanjivih dela (kaznene delikte pravnih lica i prekraje), da titi zakonitost u sudskim postupcima i izvan sudskih postupaka, pokree postupke
pred ustavnim sudovima za ocenu ustavnosti i zakonitosti i td. U vrenju
funkcije krivinog gonjenja, on ima pravo da od suda trai sprovoenje
istrage, da podie optubu (optunicu ili optuni predlog), da u toku
krivinog postupka zastupa optubu i da ulae pravne lekove protiv sudskih odluka. Njegova dunost da vri krivino gonjenje daje mu pravo da
rukovodi pretkrivinim postupkom (lan 46. stav 2. taka 1). To je njegova
vanprocesna funkcija koja podrazumeva, kako samostalno preduzim anje
potrebnih mera u vezi sa otkrivanjem krivinih dela i njihovih uinilaca,
tako i koordinaciju delatnosti raznovrsnih dravnih organa (m inistarstva
unutranjih poslova, raznih inspekcija i drugih dravnih slubi) koji su po
zakonu duni da otkrivaju kanjiva dela i njihove uinioce. Javni tuilac
nije sudski organ, ali ni prost upravni organ, ve poseban upravno-pravosudni dravni organ, samostalan prema ostalim organima dravne uprave
i sudu sa kojim sarauje na istom poslu.
Javni tuilac je u krivinom postupku stranka, ali u isto vrem e i dravni
organ. Zbog toga to je stranka, okrivljeni, kao druga procesna stranka, sa
njim je u naelu ravnopravan; javni tuilac prema njemu nem a nikakvih
pravnih ovlaenja, jo manje prema sudu; njegove odluke ne veu ni sud,
ni okrivljenog, ve samo njega samog. Njemu ne pripada pravo da sprovodi
istragu (iako bi to bilo mogue) i ostale procesne radnje, niti da uestvuje
u postupku izricanja sudskih odluka. Iz injenice da je i dravni organ,
nastupa jedna vana posledica: javni tuilac je obavezan da radi u optem
interesu i da se u postupku zalae za donoenje pravilne i zakonite sudske
odluke, bez obzira na to da li ona ide na tetu ili u korist okrivljenom . Zbog
toga on u postupku mora da radi objektivno, moe da bude izuzet kad se
javi sumnja u njegovu nepristrasnost (lan 45), ima pravo da trai pravnu
pomo od drugih dravnih organa, krivino gonjenje mora da vri u skladu
sa naelom legaliteta, ne snosi trokove krivinog postupka bez obzira na
ishod postupka i td.
Organizacija javnogtuilatva u Srbiji je regulisana Zakonom o javnom
tuilatvu od 22. decembra 2008. godine koji se prema njegovom lanu
140. primenjuje od 1. januara 2010. god. Prema tom zakonu, Srbija ima

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

46

osnovna, via, apelaciona (u seditima apelacionih sudova) i Republiko


javno tuilatvo, kojim a rukovode javni tuioci odgovarajueg ranga (osnovni, vii, apelacioni i Republiki javni tuilac). Osim njih postoje i dva javna tuilatva posebne nadlenosti: Tuilatvo za organizovani kriminal i
Tuilatvo za ratne zloine, koja se osnivaju za teritoriju Republike i imaju
sedite u Beogradu (lan 13. st. 3. i 4. ZJT).
O
izboru, razreenju i drugim pitanjima unutranje i spoljanje organizacije javnog tuilatva, vidi izlaganja u priruniku koji se odnosi na organizaciju pravosua. Za krivini postupak posebno je vaan princip hijerarhijske organizacije javnog tuilatva. Svaki vii javni tuilac je ovlaen
da na osnovu svog obrazloenog reenja preuzme radnje i poslove iz
nadlenosti nieg javnog tuioca (devolucija ili avokacija) - lan 19. stav 1.
ZJT. On ima pravo da obrazloenim reenjem ovlasti nieg javnog tuioca
da postupa u predm etu nieg javnog tuioca, ali samo ako je nadleni javni
tuilac iz stvam ih ili pravnih razloga spreen da postupa u tom predmetu (supstitucija ili delegacija - lan 20. stav 1. ZJT). I na kraju, vii javni
tuilac ima pravo daniem javnom tuiocu izdaje obavezna uputstva za rad
opteg karaktera (samo Republiki javni tuilac - lan 15. ZJT) ili za postupanje u pojedinom sluaju (i vii i apelacioni javni tuilac) ako postoji sumnja u efikasnost i zakonitost njegovog postupanja - lan 18. stav 1. ZJT.
Osim toga, u okviru svakog pojedinog tuilatva postoje unutranji hijerarhijski odnosi izm eu javnog tuioca i njegovih zamenika. Javni tuilac
je stareina ustanove, ima disciplinsku vlast i pravo da svojim zamenicima
daje obavezna uputstva (monokratsko ureenje javnog tuilatva) - lan
23. stav 1. i lan 24, ZJT.
32.

O t e e n i k a o t u ila c (ili s u p s id ija r n i tu ila c )

M ada je krivino gonjenje zasnovano na naelu legaliteta, javni tuilac


je ovlaen da u svakom pojedinom sluaju procenjuje da li su ispunjene
stvarne i pravne pretpostavke za pokretanje krivinog postupka, tako da
od njega ipak zavisi da li e gonjenja biti i da li e ono biti vreno do kraja.
Ovo zahteva kontrolu rada javnog tuioca, jer postoji rizik da gonjenje izostane, ili zbog pogrene procene javnog tuioca da ne postoje uslovi za pokretanje krivinog postupka, ili zbog toga to iz nekog razloga on nee da
vri svoju dunost. To bi vrealo opti interes, interes oteenog i naelo
jednakosti graana pred zakonom. Jedan od naina kontrole rada javnog
tuioca i korektiv njegove eventualno pogrene i nezakonite ocene uslova
za vrenje krivinog gonjenja sastoji se u ustanovi supsidijame tube, koja
om oguuje oteenom da doe na mesto javnog tuioca uvek kad on nee
da vri krivino gonjcnje, i da sam od suda zatrai pokretanje ili nastavljanje
krivinog postupka za krivino delo koje se redovno goni po slubenoj
dunosti javnog tuioca. Oteeni, inae sporedni procesni subjekt, javlja

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

47

se tada kao glavni procesni subjekt odnosno stranka u postupku u svojstvu


supsidijarnog tuioca ili oteenog kao tuioca.
Prema ZKP supsidijam a tuba moe da nastupi u sledeim
sluajevima:
1) Kad javni tuilac odbaci krivinu prijavu i time pokae da nee traiti
pokretanje krivinog postupka za krivino delo koje se goni po slubenoj
dunosti. Javni tuilac je duan da u roku od osam dana obavesti oteenog
da je odbacio krivinu prijavu, da navede razloge kojima se rukovodio (lan
235. stav 1) i da ga uputi da moe sam preuzeti gonjenje (lan 61. stav 1).
2) Kad javni tuilac u postupku koji je pokrenut po njegovom zahtevu
odustane od daljeg gonjenja (u toku istrage; posle sprovedene istrage, a pre
podignute optunice; posle podignute optunice, a pre glavnog pretresa;
na glavnom pretresu ili na pretresu pred drugostepenim sudom). O odustanku javnog tuioca oteenog obavetava istrani sudija odnosno predsednik vea, ali kad je do odustanka dolo na glavnom pretresu, oteeni
se ne obavetava, ve mora odmah, a najkasnije u roku od osam dana, dati
izjavu da li gonjenje nastavlja, a ako nije prisutan, a uredno je pozvan, smatra se da ne eli nastaviti krivino gonjenje (lan 62. stav 1).
3) Kad protiv reenja vea da istragu ne treba otvoriti, donetog povodom neslaganja istranog sudije sa zahtevom javnog tuioca o otvaranju
istrage, albu izjavi samo oteeni, a ne i javni tuilac, pa alba oteenog
bude usvojena, smatra se da je javni tuilac odustao od gonjenja (pretpostavljeni odustanak) i da je izjavljivanjem albe oteeni preuzeo gonjenje
(lan 243. st. 7. i 8). - Isto tako, kad vee obustavi istragu protiv volje
javnog tuioca po lanu 254, a na reenje o obustavi istrage se ali samo
oteeni, pa njegova alba bude uvaena, smatra se da je podnoenjem
albe oteeni preuzeo krivino gonjenje (lan 254. stav4).
4) Supsidijam a tuba moe da nastupi i u sluaju kad javni tuilac
nae da nema osnova da preduzme ili nastavi krivino gonjenje "protiv
nekog od okrivljenih sauesnika" (lan 61. stav 1). Oteeni se tada moe
javiti kao tuilac prema sauesniku koga ne goni javni tuilac, dok e ostale
sauesnike u istom postupku goniti i dalje javni tuilac.
5) Kad oteeni podnese krivinu prijavu u skraenom postupku,
moe preuzeti gonjenje ako javni tuilac u roku od mesec dana po prijemu
krivine prijave ne podnese optuni predlog niti obavesti oteenog da je
odbacio prijavu (lan 437. stav 1). Cilj supsidijame tube u ovom sluaju
nije u kontroli javnog tuioca koji nee da vri gonjenje, ve u zatiti
oteenog od njegove neaktivnosti i sporosti.
Supsidijam a tuba nije mogua: da bi oteeni zastupao dm gu kvalifikaciju krivinog dela, ili da bi gonio drugo lice umesto onog koje goni
javni tuilac, ili da bi izjavio pravni lek umesto javnog tuioca kad on to ne
ini. Supsidijarne tube nema u postupku prema maloletnicima.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

48
33.

P o s tu p a k o s tv a r iv a n ja s u p s id ija r n e t u b e

Najvanija pitanja postupka sa supsidijam om tubom su sledea:


a) Svojstvo supsidijarnog tuioca moe stei oteeni. Oteenim
se sm atra lice kome je kakvo lino ili imovinsko pravo krivinim delom
povreeno ili ugroeno (lan 221. taka 6). Svojstvo supsidijamog tuioca
mogu stei i odreena lica bliska oteenom, ako on umre u toku roka za
preuzimanje gonjenja ili u toku postupka po njegovom zahtevu. Njegov
brani drug, deca, roditelji, usvojenici, usvojioci, braa i sestre mogu u
roku od tri meseca od smrti oteenog preuzeti gonjenje odnosno dati izjavu da nastavljaju postupak (lan 61 stav 6).
b) Rok za preuzimanje gonjenja iznosi osam dana od prijema
obavetenja nadlenog organa da je javni tuilac odbacio krivinu prijavu, odnosno da je sud obustavio krivini postupak usled odustanka javnog
tuioca od gonjenja (subjektivni rok - lan 61 stav 2), a ako oteeni 0 postupku javnog tuioca nije obaveten, rok za preuzimanje gonjenja iznosi
tri m eseca od dana kad je javni tuilac odbacio krivinu prijavu odnosno
od kad je doneto reenje o obustavi postupka (objektivni rok - lan 61.
stav 4). Istekom objektivnog roka gasi se pravo na supsidijamu tubu, pa i
kad subjektivni rok, koji je u meuvremenu poeo da tee, jo nije istekao.
Ako do odustanka javnog tuioca od optunice doe na glavnom pretresu,
oteeni je duan da se odmah, a najkasnije u roku od osam dana izjasni da li hoe da produi gonjenje (lan 62. stav 1). Rok je u ovom sluaju
kratak (odmah, a najdue osam dana), i to bi trebalo da slui ubrzanju postupka. A ko oteeni ne prisustvuje glavnom pretresu, a uredno je pozvan,
smatra se da nee da produi gonjenje, pa se postupak zavrava presudom
kojom se optuba odbija. Ta presuda, meutim, stie pravnosnanost kad
isteknu rokovi za podnoenje molbe za povraaj u preanje stanje (lan
62. stav 3), jer oteeni koji je sa glavnog pretresa izostao bez svoje krivice
ima pravo da trai povraaj u preanje stanje (lan 62. stav 2). Na ove posledice oteeni se upozorava u pozivu za glavni pretres (lan 285. stav 4).
c) N ain preuzimanja gonjenja: Oteeni preuzima gonjenje ili
tako to u propisanom roku daje izjavu sudu u tome smislu, ili podnosi
odgovarajui optuni akt, primereno stadijumu postupka u kome nastupa
supsidijam a tuba. Ako je javni tuilac odustao od pravnosnane optunice
(pre glavnog pretresa ili na glavnom pretresu) dovoljno je da oteeni u
odreenom roku izjavi sudu da preuzima gonjenje i da prihvata optunicu
javnog tuioca. Inae, oteeni mora u propisanom roku ili u roku koji
mu odredi sud (lan 341. stav 3), uz izjavu da preuzima gonjenje, podneti zahtev za pokretanje ili dopunu istrage, odnosno novu optunicu. Ali,
podnoenjem tih akata oteeni ne postaje tuilac automatski, nego tek kad
akt kojim se obratio sudu proe sudsku kontrolu i ako tu kontrolu izdri.
Npr. posle odbaaja krivine prijave, oteeni podnosi zahtev za otvaranje

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

49

istrage istranom suiji, koji trai odluku vea, ako se sa tim zahtevom ne
sloi. Istrani sudija odnosno vee ceni da li se podnosilac zahteva moe
smatrati oteenim, da li je zahtev blagovremen i da li postoje zakonski
uslovi za voenje postupka. Ako je oteeni prihvatio optunicu javnog
tuioca koja nije stupila na pravnu snagu ili je na osnovu rezultata istrage
sprovedene po zahtevu javnog tuioca podneo svoju optunicu, kontrola se
vri u postupku po prigovoru protiv optunice. Oteeni preuzim a gonjenje
automatski, prostom izjavom i bez ikakve prethodne sudske kontrole, samo
ako prihvati ve pravnosnanu optunicu javnog tuioca koji je odustao od
daljeg gonjenja u pripremanju glavnog pretresa ili na sam om glavnom pretresu. Tada sud ispituje samo svojstvo oteenog i blagovrem enost izjave o
preuzimanju gonjenja.
d)
Prava i dunosti oteenog kao tuioca: Oteeni kao tuilac dolazi
na mesto javnog tuioca i u postupku mu pripadaju ista prava kao javnom
tuiocu, osim onih koja javni tuilac ima kao dravni organ (lan 64. stav
1). On nema dunost da vri krivino gonjenje, tj. ne vezuje ga princip legaliteta kao javnog tuioca, niti obavezu da bude objektivan, da se brine o
materijalnoj odbrani okrivljenog, da ulae pravne lekove u korist okrivljenog i tome sl. Kada se postupak vodi za krivino delo za koje se m oe izrei
kazna zatvora preko pet godina, on moe traiti da mu se na teret budeta
postavi punomonik po slubenoj dunosti, ako je to u interesu postupka
i ako prema imovnom stanju ne bi mogao da snosi trokove takvog zastupanja (tzv. punomonik siromanog supsidijam og tuioca). Kao i javni
tuilac, on ne plaa trokove krivinog postupka, osim one koje je svojim
postupcima skrivio (lan 195. stav 1). Javni tuilac ima pravo da se do
zavretka glavnOg pretresa, u postupku koji se vodi po zahtevu oteenog
kao tuioca, ponovo vrati u postupak i preuzme gonjenje (lan 64. stav 2).
Supsidijarni tuilac tada ponovo postaje samo oteeni sa svojstvom sporednog procesnog subjekta. U tom sluaju oteeni ima po zakoniku pravo
albe protiv presude po svim osnovima po kojima se presuda albom moe
pobijati, to oteenom kao sporednom procesnom subjektu inae ne pripada (lan 364. stav 4).
34.

P r iv a t n i tu ila c

Privatni tuilac je lice ovlaeno da podigne krivinu tubu protiv


mogueg uinioca krivinog dela koje se prema krivinom zakonu goni po
privatnoj tubi. Koja se krivina dela gone po privatnoj tubi propisano je
izriito uz odnosnu inkriminaciju u posebnom delu krivinog zakona. Kad
uz odreenu inkriminaciju u krivinom zakonu u pogledu ovlaenja za
preduzimanje krivinog gonjenja nije nita posebno propisano, podrazumeva se da se krivino delo goni po slubenoj dunosti, i to je neoboriva
zakonska pretpostavka. Broj krivinih dela koja se gone po privatnoj tubi,

50

PRIRUNIKZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

inae u savrem enom pravu dosta ogranien, kod nas je u poslednje vreme
znaajno povean, naroito posle ukidanja predloga oteenog za krivino
gonjenje (1977. god.).
Kad zakonom nije drugaije odreeno, privatnim tuiocem se smatra lice (fiziko ili pravno) koje je oteeno krivinim delom. Zakoni nekad
posebno odreuju lica ovlaena na podnoenje privatne tube. Tako, ako
krivino delo uvrede, klevete i iznoenja linih i porodinih prilika bude
uinjeno prem a um rlom licu, ovlaenje na podnoenje privatne tube pripada branom ili vanbranom drugu, srodnicima u pravoj liniji, usvojiocu,
usvojeniku, bratu i sestri umrlog lica (lan 177. stav 2. KZ). Prema ZKP
ta lica (kao jo i drugo lice koje je sa oteenim ivelo u trajnoj zajednici, usvojenik i usvojitelj), mogu postati privatni tuioci i u sluaju ma kog
drugog krivinog dela koje se goni po privatnoj tubi posle smrti privatnog
tuioca (oteenog) ije se pravo na privatnu tubu jo nije ugasilo, tj. ako
rok za podnoenje privatne tube jo nije istekao ili je postupak po tubi jo
u toku. Ta lica mogu podneti privatnu tubu ili nastaviti postupak u roku
od tri meseca od smrti privatnog tuioca (lan 56).
Privatni tuilac podie i vri svoju tubu nezavisno od javnog tuioca.
Javna i privatna tuba su potpuno odvojene i autonomne. Privatna tuba se
moe podneti u roku od tri meseca od dana kad je privatni tuilac saznao za
krivino delo i za uinioca (lan 53. stav 1). Saznanje za delo nije dovoljno,
je r se postupak ne moe pokrenuti protiv nepoznatog uinioca. Ovaj rok
je ogranien rokom zastarelosti krivinog gonjenja, ijim se istekom gasi
pravo na privatnu tubu, pa i kad tromeseni procesni rok za podnoenje
privatne tube jo nije istekao. Osim ovog opteg roka, zakonik je u nekoliko sluajeva predvideo i posebne rokove za podnoenje privatne tube.
Napred navedeni srodnici privatnog tuioca koji je umro u toku roka za
privatnu tubu ili u toku postupka po privatnoj tubi, mogu podneti privatnu tubu odnosno dati izjavu da nastavljaju postupak u roku od tri meseca od smrti privatnog tuioca (lan 56). Jedan takav rok je predvien i za
podnoenje protivtube, koja je mogua samo u sluaju povraene uvrede.
Ako je podignuta privatna tuba za uvredu, okrivljeni moe do zavretka
glavnog pretresa da podnese tubu protiv tuioca koji mu je uvredu naneo
istom prilikom , dakle i po isteku opteg tromesenog roka od saznanja za
delo i uinioca (lan 53. stav 2). Obe se tube spajaju u jedan postupak u
kome svaka strana ima ulogu i privatnog tuioca i okrivljenog.
Deava se u praksi da se privatna tuba od strane njenog podnosioca
pomea sa krivinom prijavom, i pored velikih razlika koje postoje izmeu
ta dva akta (prijava je vanprocesni akt obavetavanja javnog tuioca da je
izvreno krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, a privatna
tuba optuni procesni akt usmeren na pokretanje postupka za delo koje
se goni po privatnoj tubi). Oteeni zbog toga katkad pogreno podnosi
krivinu prijavu, umesto privatne tube, i obrnuto. Zato je zakonodavac

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

51

predvideo da e se krivina prijava podneta u roku za privatnu tubu smatrati kao blagovremena privatna tuba, ako se u toku postupka utvrdi da
se radi o krivinom delu za koje se gonjenje preduzima po privatnoj tubi
(lan 54. stav 2). Obrnuto, ako se utvrdi da je re 0 krivinom delu za koje
se goni po slubenoj dunosti, pogreno podneta privatna tuba tretirae
se kao krivina prijava oteenog, koju sud, posle odbijanja privatne tube,
dostavlja nadlenom javnom tuiocu, da bi mogao da trai pokretanje
krivinog postupka.
Odricanje od prava na privatnu tubu, tj. izjava potencijalnog privatnog tuioca, data pre ili posle izvrenja krivinog dela, da privatnu tubu
nee podneti, u naem pravu nema nikakav pravni znaaj, osim preutnog
odricanja, do koga dolazi proputanjem roka za podnoenje privatne
tube. Mogu je samo odustanak (izrian ili preutan) od privatne tube,
koji predstavlja povlaenje privatnog tuioca iz postupka koji je poveden
po njegovom zahtevu (v. l. 58, 59. stav 1, lan 259. stav 3. i lan 303. stav
2). Odustanak je mogu do kraja glavnog pretresa.
Privatnu tubu u postupku vri privatni tuilac, pod uslovom da osim
stranake ima i procesnu sposobnost. Ako tu sposobnost nema, tubu u
njegovo ime i za njegov raun podiu i zastupaju njegovi zakonski zastupnici (za maloletnike i lica liena poslovene sposobnosti, to su roditelji odnosno staratelji, a za pravna lica njihovi predstavnici). Procesno sposoban
privatni tuilac moe svoju tubu da vri preko punomonika (lan 66. stav
1), a na lino uee u postupku obavezan je samo ako je pozvan radi ispitivanja u svojstvu svedoka (lan 96. st. 2. i 3). Privatni tuilac ima prava
u krivinom postupku kao i javni tuilac, osim onih koja javnom tuiocu
pripadaju kao dravnom organu (v. lan 60). Privatna tuba je iskljuena u
postupku prema maloletnicima.

A) O KR IVLJEN IIN JEG O VA ODBRANA

35.

O k r iv lje n i

Okrivljeni je subjekt krivinog postupka, predstavljen u fizikom licu


koje je ovlaeni tuilac izveo pred sud, da bi se utvrdilo da li je to lice
izvrilo krivino delo, ako ga je izvrilo, da li je krivo, i ako jeste, da li postoje uslovi da mu bude izreena krivina sankcija predviena u krivinom
zakonu. Za okrivljenog, koji se tako uopteno naziva u toku celog krivinog
postupka, zakonik koristi i druge terminoloke oznake, s obzirom na to da
li je krivini postupak zapoet ili se tek priprema, i s obzirom na stadijum
u kojem se zapocti postupak nalazi. Pre otvaranja postupka, budueg
okrivljenog zakonik naziva osumnjienim: to je lice prema kome je pre po-

52

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

kretanja krivinog postupka nadleni dravni organ preduzeo neku radnju


zbog postojanja osnova sumnje da je izvrilo krivino delo (lan 221. taka
1). Od otvaranja istrage ili podnoenja neposredne optunice odnosno drugog optunog akta, to lice se naziva okrivljenim (u uem smislu) - lan
221. taka 2, a od stupanja optunice na pravnu snagu, optuenim (lan
221. taka 3). Kad pravnosnanom presudom ili pravnosnanim reenjem
0 kanjavanju bude utvreno da je kriv za krivino delo koje je predmet
optube, optueni postaje osueni (lan 221. taka 4), odnosno osloboeni,
ako bude izreena oslobaajua presuda.
Stranaka sposobnost okrivljenog u krivinom postupku uslovljena je
stavom materijalnog krivinog prava: okrivljeni je samo ono lice koje prema KZ moe biti krivino odgovorno. Zbog toga okrivljeni moe biti samo
ivo (izuzetak v. u lanu 408. stav 1) fiziko bie, podrazumeva se ljudsko.
Od donoenja Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivina dela (,,S1.
glasnik RS, 97/2008), umesto ranijeg Zakona o privrednim prestupima,
krivine sankcije se mogu izrei i pravnim licima, ali ne u krivinom postupku, ve u posebnom postupku koji je predvien tim zakonom. Pravno
lice u tom postupku ima svojstvo okrivljenog i njegova se odgovom ost zasniva na krivici odgovomog lica. Ali, sva fizika lica ne odgovaraju krivino,
pa sva ne mogu biti ni okrivljeni u krivinom postupku. Svojstvo okrivljenog prestaje kad se utvrdi da se radi: a) 0 licu koje je po ustavu, zakonu
ili meunarodnom pravu izuzeto od sudske vlasti (lica sa unutranjim i
meunarodnim imunitetima), b) o licu koje je posle izvrenja krivinog
dela obolelo od kakvog duevnog oboljenja dok oboljenje traje i c) o detetu
do 14 godina ivota, koje nije krivino odgovomo.
U savremenom krivinom postupku okrivljeni je samostalan procesni
subjekt koji je istovremeno i procesna stranka, u principu ravnopravan sa
tuiocem koji je druga procesna stranka. Njemu pripadaju odreena prava i
dunosti, koordinirana sa pravima i dunostima ostalih procesnih subjekata. Kolika i kakva e prava okrivljeni imati u postupku, nije samo procesno-pravno, ve i izrazito politiko pitanje, koje danas slui kao pokazatelj
opteg poloaja oveka u drutvu i kao merilo civilizacije i demokratinosti
odnosne drutvene zajednice. Prava okrivljenog u naem krivinom postupku mogu se podeliti na pozitivna (da se sam brani, da uzme branioca, da mu u zakonom odreenim sluajevima branilac bude postavljen po
slubenoj dunosti na teret budeta ako nije u mogunosti da ga sam plati,
da bude sasluan u prisustvu branioca koga izabere, da bude obaveten o
delu za koje se tereti i o osnovama optube, da prikuplja i podnosi dokaze za
svoju odbranu, da razmatra spise i razgleda dokazne predmete, da upotrebljava svoj jezik, da u pritvoru moe slobodno razgovarati i dopisivati se sa
svojim braniocem, da ima dovoljno vremena i uslova za pripremanje odbrane, da mu se potuje ljudska linost i da ima tretman dostojan oveka i td.)
1 negativna (da odbije davanje iskaza u celini ili na pojedina pitanja i da ne

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

53

iskazuje istinu). Dunosti okrivljenog su: da se upusti u krivini postupak,


da se odazove pozivu suda i da dopusti da bude predmet dokazivanja.
36.

P r a v o o k r iv lje n o g n a o d b r a n u

f '

Odbrana se definie kao procesna delatnost usm erena na pobijanje


optube, u celini ili delimino. Ona je nuna posledica poloaja okrivljenog u krivinom postupku, koji je izloen napadu tuioca, pa m ora imati pravno sredstvo da taj napad od sebe odbije jer m oe biti potpuno ili
delimino neosnovan. Potreba odbrane okrivljenog i njeno opravdanje
(pravno, etiko, politiko i logiko) su oigledni. Ona je garant pravilnosti
i zakonitosti sudskih odluka. Odbrana nije ustanovljena samo u interesu
okrivljenog, ve i u interesu drutvene zajednice, koja nema ba nikakvog
razloga da nevini bude osuen, a da pravi krivac izbegne krivinu odgovornost i zasluenu kaznu. Odbrana je potrebna ne samo u sluajevim a u
kojima treba tek utvrditi da li je okrivljeni stvam i uinilac krivinog dela,
ve i kad je to od samog poetka postupka izvesno (okrivljeni zateen u
izvrenju dela), jer i tada treba ispitati da li postoji njegova odgovornost
(svaki uinilac krivinog dela nije krivino odgovoran) i spreiti primenu
tee krivine sankcije od one koju za dati sluaj zakon predvia. Odbrana
prua zatitu okrivljenom, ne samo od napada tuioca, ve i od eventualno
pogrene i nezakonite odluke suda.
Vidi i izlaganja o naelu odbrane u odeljku 0 principim a krivinog postupka.
37-

M a te r ija ln a i fo r m a ln a o d b r a n a

Odbrana se deli na materijalnu i formalnu. Prema lanu 4. stav 1. ta.


2. Zakonika okrivljeni ima pravo da se brani sam i uz strunu pom o branioca koga sam izabere iz reda advokata.
Materijalnu odbranu vri sam okrivljeni (lina odbrana), koristei
prava koja u postupku po zakoniku ima. Dunost vrenja ove odbrane ima
i sud i drugi dravni organi (naroito javni tuilac), koji imaju obavezu
da istinito i potpuno utvrde injenice vane za donoenje pravilne i zakonite odluke i da sa jednakom panjom ispitaju kako injenice koje terete
okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist (lan 17. stav 2). Kad ti dravni
organi utvruju injenice u korist okrivljenog, oni vre njegovu materijalnu odbranu. I na kraju, materijalnu odbranu okrivljenog vre i trea lica,
koja su po zakoniku ovlaena da u njegovu korist preduzimaju odreene
odbrambene radnje. Tako na primer, brani drug okrivljenog, srodnik po
krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra, hranilac i lice sa kojim
okrivljeni ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici mogu izjaviti
albu u korist optuenog (lan 364. stav 2), uzeti mu branioca (lan 68. stav

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

54

2), podneti zahtev za ponavljanje krivinog postupka u korist osuenog posle njegove sm rti (lan 408. stav 1) i td.
M aterijalna odbrana okrivljenog nije dovoljna. Da bi u postupku bio
stranka ravnopravna sa tuiocem, okrivljeni mora da ima pravo i na formalnu odbranu. Form alna je ona odbrana koju za okrivljenog u postupku vri
struno lice koje se naziva branilac. Pruanje formalne odbrane preputa
se advokaturi kao nezavisnoj i samostalnoj javnoj slubi ija se organizacija i delatnost odreuju posebnim zakonom.
38.

O b a v e z n a i f a k u lt a t iv n a o d b r a n a
( i o d b r a n a s ir o m a n ih * )

Form alna odbrana moe biti obavezna, fakultativna i odbrana


sirom anih.
1) Ima sluajeva krivinih dela koji su toliko teki i okrivljenih koji
su toliko bespom oni i nesposobni da se sami brane, da zakonik u nekim
od tih sluajeva odstupa od osnovnog pravila prema kome je realizacija
prava na form alnu odbranu mogunost kojom se okrivljeni slobodno moe
koristiti ili ne koristiti, i propisuje da u postupku mora obavezno da ima
branioca, nezavisno od svoje volje, a ukoliko ga sam ne uzme, da je sud
obavezan da mu ga postavi po slubenoj dunosti. To je obavezna formalna odbrana. Prem a ZKP sluajevi obavezne odbrane su sledei: a) Ako je
okrivljeni nem, gluv ili iz nekog drugog razloga nesposoban da se sam brani, ili ako se postupak vodi zbog krivinog dela za koje se moe izrei kazna zatvora preko deset godina (lan 71. stav 1). Okrivljeni u ovom sluaju
mora da ima branioca ve prilikom prvog sasluavanja (i pre formalno
otvorene istrage). - b) Ako se krivini postupak vodi protiv okrivljenog koji
je stavljen u pritvor (lan 71. stav 2), bez obzira na teinu krivinog dela i
njegova lina svojstva. Odbrana je po ovom osnovu obavezna dok je okrivljeni u pritvoru. - c) Ako se okrivljenom sudi u odsustvu (lan 71. stav 3).
Form alna odbrana je obavezna od dana donetog reenja o suenju u odsustvu. - d) Kad se sudi maloletniku branilac je obavezan prilikom prvog
sasluanja i tokom itavog postupka (lan 49. stav 1. ZM). - Ako je odbrana
obavezna, a okrivljeni sam ne uzme branioca, niti mu ga uzmu lica koja su
na to zakonikom ovlaena, branioca e mu postaviti po slubenoj dunosti
predsednik suda po redosledu sa spiska advokata koji mu dostavlja advokatska kom ora (lan 71. stav 5).
2) U svim ostalim sluajevim a odbrana je fakultativna. Ona se okrivljenom ne nam ee, ve predstavlja njegovo pravo da slobodno odlui
da li e uzeti branioca ili ga nee uzeti. Okrivljeni moe imati branioca u
toku celog krivinog postupka (lan 68. stav 1). O pravu da uzme branioca, okrivljeni odnosno osumnjieni mora biti pouen pre prvog sasluanja
(lan 68. stav 2).

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRA VO

55

3)
Jedna posebna vrsta formalne odbrane, tzv. odbrana siromanih
predviena je u lanu 72. Zakonika. Ako odbrana nije obavezna, a postupak se vodi za krivino delo za koje je propisana kazna zatvora preko tri
godine, ili ako u sluaju krivinog dela za koje je predviena blaa kazna to
zahtevaju razlozi pravinosti, okrivljenom e se, na njegov zahtev, postaviti
branilac po slubenoj dunosti, ako prema svom imovnom stanju ne moe
da snosi trokove odbrane. Za ovu odbranu potrebno je da se ispune tri
uslova: da je okrivljeni zahteva, da odgovara za delo odreene teine ili da
postoje razlozi pravinosti i da branioca ne moe da plati. Po ovom osnovu
branilac se moe dobiti i u prethodnom postupku.
39.

P r a v o o k r iv lje n o g n a p r a v i n o s u e n je *

U poslednje vreme i kod nas se govori o ljudskom pravu "na pravino


suenje". Meutim, pojam pravinog suenja, preuzet iz amerikog prava, u
evropskom pravu, zakonodavstvu i pravnoj nauci jo nije uspeno i precizno
odreen. Saglasnost postoji u tome, da je taj pojam sloen i da se sastoji od
vie pravosudno-organizacionih i procesno-pravnih naela i/ili prava svojstvenih pravu savremene pravne drave i njenom odnosu prema pojedincu.
Saglasnosti, meutim, nema u pogledu pitanja, koja naela odnosno prava
ine ovaj pojain. Stanje u tom pogledu moe da se uporedi sa problemom
odreivanja pojma prava na odbranu: iz opteg prava odbrane izvodi se
veliki broj posebnih prava okrivljenog da u postupku preduzima odreene
odbrambene radnje. Isto tako, iz opteg prava na pravino suenje izvode
se brojna prava okrivljenog da mu se poteno sudi, to se ne svodi samo na
pravo da se brani od optube koja je podignuta protiv njega.
Prema lanu 6. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda pojam pravinog suenja se sastoji iz dve grupe principa, od
kojih se jedna odnosi na sve postupke koji se prema graanima vode pred
sudovima i drugim dravnim organima, ne samo na krivini postupak, ve
i na graanski i upravni, a druga se tie samo krivinog postupka. Neki od
tih principa su organizacioni, drugi procesni. Pravian postupak podrazumeva:
a) javnu raspravu, koja mora da bude odrana u razumnom roku, pred
nezavisnim i nepristrasnim sudom koji je obrazovan zakonom. Javnost se
moe iskljuiti sa celog ili dela suenja kad to nalau interesi morala, javnog reda i nacionalne bezbednosti u demokratskom drutvu, ili kad to
zahtevaju interesi maloletnika ili zatita privatnog ivota stranaka, ili kad
je to prema miljenju suda neophodno da javnost ne bi nakodila interesima postupka;
b) prezumpciju nevinosti;
v) da optueni u krivinom postupku ima sledea minimalna prava:
da podrobno i na jeziku koji razume u najkraem moguom roku bude

56

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

obaveten o prirodi i razlozima za optubu protivnjega; - da ima dovoljno


vremena i mogunosti za pripremanje odbrane; - da se brani lino ili putem branioca koga sam izabere, a ako nema dovoljno sredstava da branioca
dobije besplatno kad to interesi pravde zahtevaju; - da ispituje svedoke
koji su dali iskaze protiv njega ili da postigne da se oni ispitaju i da se obezbedi prisustvo i sasluanje svedoka u njegovu korist pod istim uslovima
koji vae za one koji svedoe protiv njega; - da dobije besplatnu pomo
prevodioca ako ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava na sudu.
Mislimo da u pojam pravinog suenja spadaju i druga prava koja
Konvencija garantuje, iako nisu svrstana meu odredbe koje se odnose na
pravino suenje, ve izloena na drugim mestima (npr. kanjavanje samo
na osnovu zakona - lan 7. Konvencije i prava iz Protokola br. 7: pravo
na albu, pravo na naknadu zbog pogrene osude i pravo da se ne bude
gonjen i kanjen dvaput u istoj stvari). Isto tako, u ovo pravo treba ubrojati
i sva druga prava odbrane koja u Konvenciji nisu posebno pomenuta, ali
koja okrivljeni mora da ima da bi mogao ostvariti ona prava koja su u njoj
pomenuta, npr. pravo na javnu raspravu podrazumeva i pravo stranaka
da prisustvuju radnjama u postupku i da budu sasluane pre donoenja
presude (audiatur et altera pars), pravo da stranka u postupku preduzme
sve radnje koja moe da preduzme njen protivnik (tzv. jednakost oruja),
dunost suda da obrazloi svoju odluku itd.
O
pravu na pravino suenje Ustav ima odredbe u lanu 32. (sa naslovom Pravo na pravino suenje), lanu 33. (Posebna prava okrivljenog)
i lanu 34. stav 3. (koji sadri prezumpciju nevinosti: Svako ima pravo
da nezavisan, nepristrasan i zakonom ve ustanovljen sud, pravino i u
razumnom roku, javno raspravi i odlui o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao
i 0 optubama protiv njega (lan 32. stav 1). Svakome se jem i pravo na
besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u slubenoj
upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumaa, ako je slep, gluv ili nem
(lan 32. stav 2). Javnost se moe iskljuiti tokom itavog postupka koji
se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zatite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom drutvu, kao i
radi zatite interesa maloletnika ili privatnosti uesnika postupka, u skladu
sa zakonom (lan 32. stav 3). Svako ko je okrivljen za krivino delo ima
pravo da u najkraem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku
koji razume, bude obaveten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti,
kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (lan 33. stav 1). Svako ko je
okrivljen za krivino delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca
po svom izboru, da s njim nesmetano opti i da dobije primereno vreme i
odgovarajue uslove za pripremu odbrane" (lan 33. stav 2). Okrivljeni
koji ne m oe da snosi trokove branioca ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravinosti, u skladu sa zakonom (lan 33. stav

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

57

3). Svako ko je okrivljen za krivino delo, a dostupan je sudu, im a pravo


da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne m oe biti kanjen ako mu nije
omogueno da bude sasluan i da se brani (lan 33. stav 4). Svako kom e
se sudi za krivino delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze
u svoju korist, ispituje svedoke optube i da zahteva da se pod istim uslovima kao svedoci optube i u njegovom prisustvu ispitaju i svedoci odbrane
(lan 33. stav 5). Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da mu se
sudi bez odugovlaenja (lan 33. stav 6). Lice koje je okrivljeno ili kom e
se sudi za krivino delo nije duno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica
bliskih sebi, niti da prizna krivicu (lan 33. stav 7). Svako se sm atra nevinim za krivino delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnanom
odlukom suda (lan 34. stav 3). O drugim pravima optuenog u krivinom
postupku, Ustav kao i Konvencija govori na drugim mestima: o pravu na
albu (u lanu 36. stav 2), 0 zabrani retroaktivnosti i kanjavanju sam o na
osnovu zakona (u lanu 34. stav 1), o pravilu ne bis in idem (u lanu 34.
stav 4), o pravu na rehabilitaciju i naknadu tete za neosnovanu osudu i
neosnovano lienje slobode (u lanu 35. stav 1).
Moe se uoiti da je pravo na pravino suenje sastavljeno od jednog broja drugih prava i naela koja su odavno prihvaena u krivinom
pravosuu i krivinom postupku evropskih pravnih drava, meu njima i u Srbiji (o tim pravima vidi detaljno na odgovarajuim m estim a u
ovoj knjizi). Meutim, vanost konstrukcije o pravu na pravino suenje
ipak se ne moe porei. Njen znaaj se sastoji u tome to je u savremeni
krivini postupak unet jedan opti meunarodni pravni standard koji obavezuje nacionalnog zakonodavca i predstavlja model "idealnog" krivinog
pravosua. Pravino suenje je standard koji se u prvom redu odnosi na
zakonodavca, koji dravno pravo kanjavanja mora dovesti u sklad sa pravima i slobodama graana, ali i na sudiju, koji tu ravnoteu m ora postii i
u postupku primene prava.

40.

G a ra n c ija p re zu m p cije n e vin o sti*

Veoma vana garancija prava okrivljenog u krivinom postupku nalazi


se u prezumpciji nevinosti, prema kojoj se optueni ima smatrati nevinim
sve dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnanom sudskom odlukom,
dakle tokom itavog krivinog postupka. Odredba lana 6. stav 2. Evropske
konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda glasi: Svako ko je
optuen za krivino delo smatrae se nevinim sve dok se ne dokae njegova
krivica na osnovu zakona. Slino stoji i u lanu 11. stav 1. Opte deklaracije
o pravima oveka UN od 10. decembra 1948. godine i u lanu 14. stav 2.
MPGPP.
Sve do skoro nai ustavi nisu govorili o prezumpciji nevinosti, ve 0
prezumpciji nekrivice: Niko ne moe biti smatran krivim za krivino delo

58

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

dok to ne bude utvreno pravnosnanom odlukom suda (lan 27. stav 3.


Ustava iz 1990. god.). Tako je ova prezupcija definisana i u ustavima nekih
drugih drava (npr. Italije). U naem pravu promenu je doneo Ustav iz
2006. godine koji je prezumpciju nekrivice pretvorio u prezumpciju nevinosti (lan 34. stav 3). Jo pre Ustava, Zakonom o izmenama i dopunama ZKP od 28. maja 2004. godine bio je izmenjen stav 1. lana 3. ZKP,
tako da glasi: Svako se smatrati nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi
pravnosnanom odlukom nadlenog suda.
Dakle, um esto o prezumpciji nevinosti (smatra se nevinim), neki
ustavi i zakoni govore o prezumpciji nekrivice (,,ne smatra se krivim ).
Izmeu te dve formulacije ne postoji velika i sutinska razlika. Obe
prezum pcije imaju u sutini isti cilj i iste pravne posledice: obezbeuju da
okrivljeni pre presude ne bude tretiran kao krivac, oslobaaju ga tereta da
dokazuje da nije kriv i obavezuju sud da ga oslobodi u svakom sluaju kad
ne m oe da utvrdi njegovu krivicu.
M oglo bi se samo rei, da prezumpcija nekrivice vie odgovara logici
i stvarnom poloaju okrivljenog u postupku nego prezumpcija nevinosti:
,,Sa gledita logike i stvam og poloaja okrivljenog ne moe se objasniti
kako okrivljeni koji se ,smatra nevinim snosi niz trpljenja i ogranienja
u postupku koja se prema nevinom oveku nesumnjivo ne mogu preduzeti (privoenje, pritvor koji moe trajati mesecima, telesni pregled, lini
pretres i druge mere), sa nizom posledica van krivinog postupka (suspenzija vrenja funkcija, obustava toka prinadlenosti i sl.). Kad je ustanovio
prezum pciju nekrivice umesto nevinosti zakonodavac je dobro shvatio
stvar i dobro je dao izraza svojoj zamisli: predstavlja podjednako tetno
prejudiciranje smatrati u toku postupka okrivljenog krivim ili ga smatrati
nevinim, je r je to stvar koja e se videti tek na kraju postupka, a sve dotle
okrivljeni nije ni jedno ni drugo, ve lice u jednom specifinom poloaju
kom e je u zakonu dat i poseban naziv (osumnjieni) i odreena pravna
situacija (T. Vasiljevi). Zaista je teko objasniti zato se prema nevinom
uopte vodi krivini postupak i kako se moe smatrati nevinim onaj koji
je zateen pri izvrenju krivinog dela. Ni oslobaajua presuda nije konstatacija nevinosti, a pre donoenja presude jo se manje moe tvrditi da
je okrivljeni nevin. Za zatitu ljudskih prava vano je da se pre donoenja
pravnosnane osuujue presude okrivljeni ne smatra krivim, a nema
nikakve stvarne potrebe da se uz to smatra jo i nevinim. On se u toku
postupka privremeno nalazi u poziciji sumnjivog koja se razlikuje od pozicija i krivog i nevinog, od kojih e jednu zauzeti po definitivnom zavretku
krivinog postupka.
Od ovog logikog aspekta, mnogo je vanije pitanje kako ostvariti cilj
koji ova pretpostavka podrazumeva, bilo da je definisana na jedan ili drugi
nain, pozitivno ili negativno. ZKP je u lanu 3. stav 2. predvideo obavezu
dravnih organa (lanova vlada i skuptina, sudija, porotnika, tuilaca,

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

59

policije i dr.), sredstava javnog obavetavanja, udruenja graana, javnih


linosti i drugih lica da se u toku krivinog postupka pridravaju prezumpcije nevinosti. Uvoenje posebnih sankcija za prekraj, u propise koji se
odnose na rad i organizaciju navedenih dravnih organa i drutvenih slubi
(skuptinske poslovnike, zakon o javnom informisanju, statute nevladinih
organizacija i td.), vie bi doprinelo realizaciji ovog prava od rasprave o
ispravnosti jedne ili druge definicije ove prezumpcije.
Prema lanu 202. stav 4. Ustava odstupanje od prezumpcije nevinosti
nije dozvoljeno ni u vanrednom ili ratnom stanju.

41.

B ra n ila c o k riv lje n o g

Branilac okrivljenog u krivinom postupku po pravilu moe biti samo


advokat. Od ovoga pravila mogui su izuzeci, ali samo ako su zakonikom
predvieni. Advokatski pripravnik ne moe biti uzet za branioca, ali moe
da zameni advokata kod koga obavlja pripravniku vebu, u postupku za
krivina dela za koje se moe izrei kazna zatvora do pet godina (lan 68.
stav 4). U postupku prema maloletnicima branilac moe biti samo advokat
(lan 49. stav 3. ZM), a isto tako i u postupku pred Vrhovnim kasacionim
sudom (lan 68. stav 4). Branilac maloletnika mora da ima posebna znanja
iz oblasti prava deteta i prestupnitva mladih, tako da ne moe biti ni svaki
advokat.
Advokati su lanovi advokatskog reda koji se zove advokatura. Sluba
je ureena Zakonom o advokaturi (,,S1. list SRJ, 24/98, 26/98, 11/2002.
i 72/2002).
Branilac okrivljenog ne moe biti: a) oteeni, brani drug oteenog
ili tuioca, njihov srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u
pobonoj liniji do etvrtog stepena ili po tazbini do drugog stepena (lan
70. stav 1), - b) lice koje je na glavni pretres pozvano kao svedok, osim ako
je osloboeno dunosti svedoenja i izjavilo da nee da svedoi (lan 98)
- lan 69. stav 2. i c) lice koje je u istom predmetu vrilo funkciju sudije ili
javnog tuioca ili preduzimalo radnje u pretkrivinom postupku (lan 70.
stav3).
Osim kod odbrane siromanih (lan 72), u svim ostalim sluajevima
formalne odbrane (obavezne ili fakultativne) okrivljeni ima pravo da branioca izabere potpuno slobodno iz reda raspoloivih advokata. Okrivljenom branioca mogu izabrati i njegovi zakonski zastupnici, brani drug,
srodnici po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra, hranilac
i lice sa kojim ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici (lan
68. stav 3). Prilikom izbora braniocu se izdaje pismeno punomoje koje
on podnosi sudu. Ako drugaije nije predvieno, ono vai za ceo postupak.
Branilac se postavlja po slubenoj dunosti u sluaju odbrane siromanih
(lan 72) i u sluaju obavezne odbrane ako okrivljeni sam ne uzme branio-

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

6o

ca, a ne uzmu mu ga ni lica koja su na to po zakoniku ovlaena. Branioca po slubenoj unosti postavlja presednik suda redosledom sa spiska
koji mu dostavlja advokatska komora. Postavljeni branilac je duan da se
prihvati odbrane, a okrivljeni ga uvek moe zameniti izabranim braniocem,
osim u sluaju odbrane siromanih. Postavljeni branilac se tada razreava
reenjem istranog sudije odnosno predsednika vea. Trokove branioca
postavljenog po slubenoj dunosti kod obavezne odbrane podmiruje okrivljeni kao da ga je sama izabrao, a kod odbrane siromanih padaju na teret
budeta.
Okrivljeni moe da ima vie branilaca (viestruka formalna odbrana),
kao to i vie okrivljenih mogu da imaju jednog branioca (zajednika formalna odbrana) - lan 69. st. 1. i 2. Broj branilaca u sluaju viestruke odbrane je ogranien na pet, a Zakonik i drugim merama spreava da se pravo na vie branilaca ne pretvori u sredstvo za razvlaenje i komplikovanje
postupka (izlaganja branilaca u zavrnoj rei se ne smeju ponavljati - lan
347. stav 3; dovoljno je da se pismeno dostavi samo jednom od njih - lan
162. stav 5. i td.). Zajednika odbrana je mogua samo pod uslovom da
nije u suprotnosti sa interesima odbrane okrivljenih. Opasnost od sukoba
interesa, kad se u postupku pojavi, otklanja se odustankom samog branioca od odbrane pojedinih okrivljenih, ili otkazom okrivljenog braniocu, ili
intervencijom suda koji na sukob interesa moe ukazati braniocu ili okrivljenom i pozvati ih da pitanje dalje odbrane ree sami ili da u krajnjem
sluaju zajednikom braniocu uskrati odbranu pojedinih okrivljenih, a njih
pozove da izaberu novog branioca.
Branilac nije ni stranka, ni subjekt postupka, ni punomonik okrivljenog, ve njegov struni pomaga ija se prava u postupku izvode iz prava
okrivljenog na odbranu. Prema sudu i ciljevima krivinog postupka branilac mora da bude lojalan, tj. postizanje tih ciljeva ne sme da spreava
i ometa, ali nije duan da sa sudom sarauje i da pomae u utvrivanju
materijalne istine. Njegova aktivnost u postupku ne sme ii na tetu okrivljenog, jer bi se inae od branioca pretvorio u tuioca.

42.

P ra va i d u n o sti b ra n io c a

Najvanija prava branioca su sledea: 1) Da razmatra spise i razgleda predm ete koji slue kao dokazi (lan 74). To pravo ima i okrivljeni samostalno (lan 170. stav 5). Branilac ima ovo pravo posle donoenja
reenja o sprovoenju istrage ili posle neposrednog podnoenja optunice,
a i pre toga ako je lice koje brani ispitano u svojstvu okrivljenog. Izlazi da
je korienje ovoga prava redovno uslovljeno ispitivanjem okrivljenog, jer
se okrivljeni po pravilu ispituje pre donoenja reenja o sprovoenju istrage, a u svakom sluaju pre podnoenja neposredne optunice. Neposredno
pre prvog sasluanja osumnjienog, branilac ima samo pravo da proita

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

61

krivinu prijavu, zapisnik o uviaju, nalaz i miljenje vetaka i zahtev za


sprovoenje istrage (lan 74. stav 2). Braniocu se ni privrem eno ne moe
uskratiti razmatranje spisa ili razgledanje predmeta, ni u istrazi ni u daljem
toku postupka, pa ni kad bi to zahtevali vrlo vani posebni razlozi (npr.
odbrane ili bezbednosti zemlje).
2) Da pism eno i usmeno opti sa okrivljenim koji j e pritvoren (lan
75. stav 1). Branilac ima pravo na poverljiv razgovor sa osum njienim koji
je lien slobode i pre nego to je on sasluan, kao i sa okrivljenim koji je
u pritvoru. Kontrola razgovora pre prvog sasluanja doputena je samo
posmatranjem, ali ne i sluanjem (lan 75. stav 2). Branilac se ne moe
dogovarati sa okrivljenim kako da odgovara na pitanja koja su mu ve postavljena. - Korespondencija se vodi sa znanjem i pod nadzorom istranog
sudije. Istrani sudija moe pritvoreniku zabraniti da se dopisuje sa licima
van zatvora ako je to tetno za voenje postupka, ali se ta zabrana ne odnosi na prepisku sa braniocem, ako zakonikom nije drukije propisano (lan
150. st. 4. i 5)3) Da prisustvuje sasluanju okrivljenog (lan 4. stav 1. ta. 3). Ovo
pravo se ne moe iskljuiti ili ograniiti zakonom, pa ni u sluaju vanih
razloga kao to su odbrana i bezbednost zemlje, je r je utvreno kao ustavno pravo za koje nije predviena nikakva mogunost ograniavanja. Pravo se odnosi na svako sasluanje okrivljenog, ne samo prvo, a pripada i
osumnjienom kad se u pretkrivinom postupku sasluava kao okrivljeni.
4) Da prisustvuje izvoenju pojedinih istranih radnji (lan 251).
Osim sasluanju okrivljenog, branilac ima pravo da u istrazi prisustvuje
uviaju, sasluanju saokrivljenog, ispitivanju vetaka, pretresanju stana i
ispitivanju svedoka. Istrani sudija je duan da o vremenu i m estu preduzimanja ovih istranih radnji na pogodan nain obavesti branioca, osim
kad postoji opasnost od odlaganja. Ako okrivljeni ima branioca, o preduzimanju ovih istranih radnji obavetava se po pravilu samo branilac.
5) Da u svim fazam a postupka prikuplja dokaze za odbranu okrivljenog i da predlae sudu njihovo izvoenje.
6) Da prisustvuje glavnom pretresu, gde njegova aktivnost najvie
dolazi do izraaja, naroito u dokaznom postupku i zavrnoj rei.
7) Da u korist optuenog ulae pravne lekove protiv odluka koje sud
donosi u toku i na kraju postupka.
8) Da zahteva nagradu za svoj rad i naknadu trokova koje je u vezi
sa odbranom okrivljenog imao. Advokatski pripravnik koji zam enjuje branioca nema pravo na nagradu, ve samo na naknadu nunih izdataka (lan
198. stav2).
Dunosti branica su: 1) Da se primi odbrane, ako je postavljen po
slubenoj dunosti, a u naelu i u sluaju slobodnog izbora od strane okrivljenog. Sluajevi u kojima advokat moe odbiti da se primi odbrane okrivljenog, predvieni su u ZA. - 2) Da okrivljenom prui strunu pom o, ali

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

62

ne sam o pravnu u uskom smislu rei, ve i svaku drugu, koja je potrebna


okrivljenom prem a situaciji u postupku, naroito u prikupljanju dokaznog
materijala i kad je okrivljeni u pritvoru.

IV . PR O C ESN E RA D N JE
Procesne radnje su delatnosti procesnih subjekata koje oni preduzimaju na osnovu svog zakonskog ovlaenja ili svoje zakonske obaveze,
pod zakonom utvrenim uslovima, u propisanoj formi i sa odreenom
sadrinom, sa ciljem da utiu na zasnivanje, tok ili okonanje krivinog
postupka. Procesne radnje su mnogobrojne i raznovrsne. S obzirom na
procesne subjekte koji ih preduzimaju, one se dele na radnje suda i radnje
stranaka. Procesne radnje suda su: a) radnje dokazivanja, b) radnje procesneprinude (ili mere za obezbeenje prisustva lica i pribavljanje potrebnih stvari), c) radnje odluivanja, d) radnje rukovoenja postupkom, e)
radnje dostavljanja i td. Prema stadijumu postupka u kojem se preduzimaju, procesne radnje se dele na istrane (predsudee), koje se radi ispitivanja uslova za optuenje preduzimaju u prethodnom postupku, i sudee,
koje se obavljaju u glavnom postupku sa ciljem donoenja sudske odluke.
U pogledu sadrine, izmeu istranih i sudeih radnji nema bitnih razlika
(okrivljeni se sasluavaju, a svedoci i vetaci ispituju na isti nain u istrazi
i na glavnom pretresu).
Osim odredaba o vrstama i sadrini, zakonik sadri i odredbe o drugim pitanjim a procesnih radnji, meu kojima su posebno znaajni propisi
o formi i vrem enu njihovog preduzimanja.
A) MERE (RADNJE) ZA OBEZBEENJE PRISUSTVA L IC A I
PR IBA V U A N JE STVARI

43.

P o ja m i v r s te p ro c e sn ih m e ra o b e zb e en ja

Osnovna deoba ovih procesnih radnji je na mere prinude prema licima i mere prinude prema stvarima. Radnje procesne prinude prema
licim a pogaaju okrivljenog u prvom redu, ali i druge uesnike postupka
(svedoke, vetake, tumae i dr.). One se sastoje u razliitim oblicima
ograniavanja line slobode, od kojih su lienje slobode bez zatvaranja
(dovoenje) i sa zatvaranjem (pritvor) najtee. ZKP je propisao potpunu
listu prinudnih mera prema okrivljenom kojima se obezbeuje njegovo
prisustvo u krivinom postupku. Te mere su: poziv, dovoenje, zabrana
naputanja boravita, jem stvo i pritvor (lan 133. stav 1). Mere prinude
prema stvarim a su pretresanje i privremeno oduzimanje predmeta.

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

63

Osim to je limitativno odredio mere prinude za obezbeenje prisustva


okrivljenog, Zakonik je propisao jo i nekoliko veoma znaajnih naelnih
pravila za njihovu primenu: a) prilikom odluivanja koju e od navedenih mera primeniti, nadleni organ se mora drati uslova predvienih u
zakoniku za svaku pojedinu meru posebno, b) tea mera se nee primeniti
ako se ista svrha moe postii primenom blae mere - lan 133. stav 2. i
c) svaka je mera uslovljena posebnom faktikom situacijom koju mora da
prati, tako da se ukida po slubenoj dunosti kad prestanu razlozi koji su je
izazvali, odnosno zamenjuje se drugom blaom merom kad se za to steknu
uslovi (lan 133. stav 3).
Mere prinude se primenjuju ako se ispune dva opta uslova: a) da
postoji osnovana sumnja da je lice prema kome se primenjuje prinuda
izvrilac krivinog dela odnosno verouatnoa da poseduje stvar koja je potrebna za postupak i b) da postoji opasnost koju primenom procesne prinude treba otkloniti i koja prinudnu meru opravdava (npr. da e okrivljeni
pobei ili ometati istragu).

44.

P o ziva n je

Pozivanje je procesna radnja suda kojom se odreenom licu nalae da


u odreeni dan i sat dobrovoljno doe na odreeno mesto radi preduzimanja procesne radnje, pod pretnjom sankcije ili druge tetne posledice za
sluaj nedolaska. Pozivanje je opta i osnovna mera za obezbeenje prisustva lica u krivinom postupku. Ono se vri pismenom naredbom suda koja
se naziva poziv. Izuzetno, pozivanje se moe obaviti i usmeno, ako se lice
koje se poziva na naredno roite nalazi pred sudom. Tada se pozvani upozorava na posledice nedolaska, potpisuje zapisnik u kome je zabeleeno da
je izvreno pozivanje na ovaj nain, i smatra se da je time poziv punovano
dostavljen (lan 159. stav 2). Protiv poziva, kao i protiv svake druge sudske naredbe, alba nije doputena. Sankcija za neopravdano neodazivanje pozivu prema okrivljenom, svedoku i vetaku sastoji se u primeni
mera koje sadre vei stepen prinude (dovoenje, novano kanjavanje ili
pritvaranje), ili u nekoj drugoj tetnoj posledici, ako je poziv bio upuen
braniocu, tuiocu, oteenom koji nije svedok, zakonskom zastupniku ili
punomoniku (npr. osuda na naknadu trokova izazvanih odgaanjem
istrane radnje ili glavnog pretresa - lan 195. stav 1; obustava postupka
na osnovu prezumpcije da je na glavni pretres nedoavi privatni tuilac
odustao od gonjenja - lan 59. stav 1. i td.). Od pozivanja treba razlikovati
obauetauanje stranaka o preduzimanju procesnih radnji (npr. u istrazi ili
0 sednici vea drugostepenog suda), koje nije prinudna mera, ne povlai
dunost dolaska pred sud, ni tetne posledice u sluaju izostanka.
Pozivanje okrivljenog se obavlja dostavljanjem zatvorenog pism enog
poziva koji sadri: naziv suda koji poziva, ime i prezime okrivljenog, naziv

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

64

krivinog dela koje mu se stavlja na teret, mesto gde ima da doe, dan i
as kad treba da doe, naznaku da se pozive u svojstvu okrivljenog, upozorenje da e u sluaju nedolaska biti prinudno doveden, slubeni peat i
potpis sudije (lan 134. stav 2). Kad se okrivljeni prvi put poziva, pouie
se u pozivu o pravu da uzme branioca i da branilac moe da prisustvuje
njegovom sasluanju (lan 134. stav 3). Poziv za prvo sasluanje i poziv za
glavni pretres se dostavljaju okrivljenom lino (lan 162. stav 1), a u ostalim sluajevima dostavljanje moe biti i posredno (lan 161). Pozivanje u
prethodnom postupku mora biti obavljeno tako da se okrivljenom ostavi
dovoljno vremena za dolazak pred sud, a kad je u pitanju poziv za glavni
pretres, vreme izmeu njegovog dostavljanja i dana glavnog pretresa mora
da iznosi najmanje osam dana (u skraenom postupku tri dana). U sluaju
bolesti ili neke druge neotklonjive spreenosti, okrivljeni svoj nedolazak
moe blagovremeno da opravda. Neodazivanje okrivljenog na uredan poziv (sa propisanom sadrinom i propisno dostavljen) povlai prinudno
dovoenje (lan 135. stav 1. i lan 304. stav 1). Ako uredno pozvani okrivljeni oigledno izbegava da doe na glavni pretres, vee ga moe pritvoriti,
i taj pritvor moe da traje do objavljivanja presude, ali najdue mesec dana
(lan 142. stav 2. taka 4. i stav 3). Okrivljeni je duan da obavetava sud
0 svakoj promeni adrese i o nameri da promeni boravite (lan 134. stav
4). Ako to ne uini, pa mu se zbog toga poziv ne moe dostaviti, nastupaju
posledice kao da se nije odazvao na uredno dostavljeni poziv.
O
pozivanju svedoka vidi l. 101, 108, 307, 101. stav 2, a o pozivanju
vetaka l. 115. i 307. Poziv vojnom licu, zatvorskom straaru i radniku zaposlenom u saobraaju dostavlja se preko vojne komande odnosno neposrednog stareine, a licu lienom slobode preko uprave ustanove u kojoj je
smeten (lan 166. st. 1. i 2).

45.

D ovo en je

Dovoenje je lienje slobode lica koje se bez opravdanog razloga


nije odazvalo pozivu suda i njegovo sprovoenje organu koji je naredio
dovoenje. Ono predstavlja sankciju za neuspelo pozivanje okrivljenog,
svedoka i vetaka. Za razliku od pritvora lienje slobode kod dovoenja
nije praeno zatvaranjem. Dovoenje moe narediti samo sud, a odluku
suda, koja ima formu naredbe, izvrava policija.
Naredba za dovoenje okrivljenog se moe izdati: a) ako se, mada uredno pozvan, ne odazove pozivu, a svoj izostanak ne opravda, b) ako mu se
poziv nije mogao dostaviti zbog toga to oigledno izbegava da ga primi i c)
ako je doneto reenje 0 pritvoru (lan 135. stav 1). Dovoenje je obavezno
samo kad se okrivljeni bez opravdanja ne odazove urednom pozivu za glavni pretres (lan 304. stav 2), a u ostalim sluajevima neodazivanja pozivu,
dovoenje je samo mogunost, umesto koje moe da usledi ponovno pozi-

MOMILO GRITBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

65

vanje. Naredbi za dovoenje okrivljenog ne prethodi pozivanje samo kad


se izdaje uz reenje o pritvoru.
Naredba za dovoenje se izdaje pismeno. Ona sadri: im e i prezim e
okrivljenog koji se ima dovesti, naziv krivinog dela koje mu se stavlja na
teret, razlog dovodenja, slubeni peat i potpis sudije koji je naredbu izdao
(lan 135. stav 3). Slubeno lice organa unutranjih poslova kome je povereno izvrenja dovoenja, predaje naredbu okrivljenom i poziva ga da
sa njim poe dobrovoljno, a ako okrivljeni to odbije, dovodi se prinudno
(lan 135. stav 4). Organ unutranjih poslova je ovlaen da i bez posebne naredbe ue u tui stan ili druge prostorije i da izvri pretresanje ako
se u njima nalazi okrivljeni koga treba dovesti (lan 81. stav 1), a prem a
odredbama Zakona o policiji moe upotrebiti i fiziku silu i ostala sredstva
prmude, ukljuujui i vatreno oruje, da bi savladao otpor lica koje treba
dovesti. Prema svedocima i vetacima naredba za dovoenje se m oe izdati
kad se bez opravdanja ne odazovu pozivu; svejedno da li je re o prethodnom postupku ili glavnom pretresu i da li se radi o prvom ili ponovljenom
pozivanju.

46.

Z a b ra n a n a p u ta n ja sta n a ili m e sta b o r a v i ta

U lanu 136. Zakonik je predvideo mogunost da sud okrivljenom


zabrani da bez odobrenja napusti svoj stan ili mesto boravita (osnovna
mera), a uz to jo i da mu zabrani da poseuje odreena mesta, ili da se sastaje sa odreenim licima, ili da prilazi odreenim licima, ili da mu naloi
da se povremeno javlja odreenom dravnom organu, ili da mu oduzme putnu ispravu ili vozaku dozvolu (dopunske mere), ime se zabrana
naputanja boravita ini sigurnijom. Uz osnovnu meru m oe se izrei jedna ili vie dopunskih. Dopunske mere iz ovog lana se po ovom osnovu
ne mogu primeniti ako nije izreena osnovna mera, a zabrana naputanja
stana ili mesta boravita (osnovna mera) ne mora biti praena ni jednom
dopunskom merom. Jedino se oduzimanje vozake dozvole m oe izrei i
samostalno (lan 136. stav 9).
Mera zabrane naputanja stana ili mesta boravita se odreuje kad
nema uslova za odreivanje pritvora ili je pritvor necelishodan, ili kad se
okrivljeni vie ne moe drati u pritvoru (npr. zbog isteka roka najdueg
trajanja pritvora), a postoji bojazan dabi ipak mogao pobei, sakriti se, otii
u nepoznato mesto ili inostranstvo. Zabrana naputanja stana predstavlja
kuni pritvor. U pitanju je mera koja stoji izmeu slobode i pritvora.
Ovim merama (osnovnom i dopunskim) ne moe se ograniiti pravo
okrivljenog da ivi u svom stanu i da se nesmetano via sa svojim braniocem, lanovima svoje porodice i bliskim srodnicima osim ako mu je zabranjeno da im prilazi. Uz bilo koju od ovih mera ili vie njih izreenih zajedno, sud moe naloiti primenu elektronskog nadzora, kao jo jedne mere

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

66

obezbeenja. Logino bi bilo da ta mera, kao i ostale mere obezbeenja, ide


samo uz glavnu meru iz stava 1. lana 136. (zabranu naputanja stana ili
mesta boravita), a ne i uz dopunske mere koje i same predstavljaju mere
obezbeenja glavnem ere. Mera je vrlo problematina sa gledita ljudskih
prava, posebno prezumpcije okrivljenikove nevinosti. Uredaj za lociranje
stavlja se na zglob(?) ruke ili noge okrivljenom, dabi sepratilo njegovo ,,kretanje i poloaj u prostoru" iz nekog policijskog centra (lan 136. stav 10).
Ovim, zakonodavac uvodi neku vrstu davno odbaenog okivanja uinilaca
krivinih dela, s tim to su srednjevekovni okovi stavljani osuenicima po
osnovu izreene sudske presude, a ovi m odemi okrivljenom pre nego to
je njegova krivica utvrena. Zbog svoje izrazite nehumanosti i tehnike
sloenosti, verovatno se ova mera obezbeenja u praksi nee primenjivati.
Ona je i neracionalna, jer je izgleda mnogo skuplja od pritvora.
Mere se odreuju po slubenoj dunosti suda ili na predlog javnog
tuioca, reenjem istranog sudije odnosno predsednika vea ili vea. Mere
traju dok postoji potreba, a najdue do pravnosnanosti presude. Sud koji
je meru odredio duan je da svaka dva meseca ispita da li je jo potrebna.
Protiv reenja kojim se mera odreuje, produava ili ukida stranke mogu
da lzjave albu, a javni tuilac i protiv reenja kojim je njegov predlog za
primenu m ere odbijen.
Ove m ere postoje u naem krivinom postupku od 2001. godine i
uvedene su u Zakonik umesto do tada postojee i potpuno neefikasne
m ere "obeanja okrivljenog da nee napustiti mesto boravita". Okivanje je uvedeno naknadno, Zakonom o izmenama i dopunama Zakonika iz 2009. god.

47.

J e m s tv o

Jem stvo se sastoji u polaganju odreene sume novaca (stvam o jemstvo) ili u obeanju isplate odreenog novanog iznosa (verbalno ili lino
jem stvo) kao zaloge da okrivljeni, koji se ima staviti ili je ve stavljen u pritvor samo zbog bojazni da e pobei ili to oigledno izbegava dolazak na
glavni pretres, do kraja krivinog postupka nee pobei, da bi tako ostao ili
bio puten na slobodu, uz obeanje samog okrivljenog da se nee kriti i da
bez odobrenja nee naputati boravite (lan 137). Kod stvarnog jemstva,
predm et jem stva se unapred polae, a kod verbalnog tek u sluaju bekstva
okrivljenog. Stvarno jemstvo moe dati okrivljeni ili druga lica umesto njega ili okrivljeni i druga lica zajedno. Verbalno jemstvo se ne prima od okrivljenog, ve sam o od drugih lica (jednog ili vie koji odgovaraju solidarno).
Jem stvo je m era kojom se zamenjuje fakultativni pritvor koji je nareen
ili bi trebalo da bude nareen po osnovu opasnosti od bekstva okrivljenog.
Ako nema osnova za odreivanje toga pritvora, ne moe se odrediti ni jemstvo. Jem stvom se ne moe zameniti obavezni pritvor (ako postoji), niti

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

67

fakultativni koji treba da bude odreen ili je odreen po drugom osnovu.


Ali, i kad mu ima mesta, jemstvo nije obavezno, ve se odreuje po oceni
suda, zavisno od okolnosti sluaja (zakonik kae, "moe se ostaviti na slobodi odnosno moe se pustiti na slobodu").
Svako jem stvo glasi na utvreni novani iznos koji odreuje sud po
slobodnoj oceni, s obzirom na teinu krivinog dela, line i porodine prilike okrivljenog i imovno stanje jem ca (lan 138. stav 1). Ali, iako uvek glasi
na novac, jem stvo se ne mora dati u novcu. Pored gotovog novca, predmet
jem stva mogu biti i hartije od vrednosti, dragocenosti, pokretne stvari vee
vrednosti koje se lako mogu unoviti ili hipoteka na nepokretnim stvarima
jemca. ZKP je demokratizovao ustanovu jemstva, jer ono tako prestaje da
bude privilegija bogatih koji raspolau gotovim novcem, ve ga m oe koristiti skoro svaki okrivljeni.
Jemstvo se moe traiti i dobiti u svakom stadijumu postupka, pa i posle izricanja prvostepene presude. Inicijativa nikad ne potie od dravnih
organa, ve od okrivljenog i drugih lica koja su, uz saglasnost okrivljenog,
spremna da poloe jemstvo. Jemstvo se trai molbom koja se podnosi kao
pismeni podnesak ili usmeno na zapisnik. Pre donoenja odluke sud mora
da pribavi miljenje javnog tuioca, ako se postupak vodi po njegovom
zahtevu (lan 140. stav 2), i da uzme od okrivljenog obeanje da se nee
kriti i bez odobrenja naputati mesto boravita. U istrazi reenje o jemstvu
donosi istrani sudija, a posle podizanja optunice vee. Protiv reenja o
jemstvu stranke mogu da izjave albu u skladu sa svojim konkretnim pravnim interesom (lan 398. stav 1).
Jemstvo prestaje na dva naina: propau jemstva ili osloboenjem
od jemstva. 1) Jemstuo propada, ako okrivljeni u toku postupka pobegne
(lan 138. stav 3), ne i ako se samo krije ili se ne odazove pozivu za glavni pretres (tada se zamenjuje pritvorom). U sluaju propasti sud donosi
reenje u kojem odreuje da iznos jemstva pripada pravosudnom budetu.
Reenje se dostavlja braniocu odbeglog okrivljenog, a ako on nema branioca, reenje se istie na oglasnu tablu suda, i smatra se da je punovano dostavljeno protekom osam dana od dana isticanja (lan 162. stav 3). im ovo
reenje postane pravnosnano, pristupa se njegovom izvrenju, po pravilima izvrnog postupka. 2) Jemstvo postaje slobodno, tj. ukida se u sledeim
sluajevima: a) ako se prem a okrivljenom odredi pritvor (kad se ne odazove na uredan poziv suda, a svoj izostanak ne opravda, ako se utvrdi da
se sprema na bekstvo ili ako se pojavi kakav drugi osnov za odreivanje
pritvora - lan 139. st, 1. i 2), - b) ako se krivini postupak pravnosnano
okona reenjem o obustavi ili presudom kojom nije izreena kazna zatvora. Kad je izreena kazna zatvora, jemstvo se ukida tek kad osueni
pone sa izdravanjem kazne (lan 139. st. 3. i 4), - c} kadprestanu razlozi
za pritvor koji j e jem stvom zamenjen, a i kad se zameni blaom merom zabrane naputanja boravita (lan 136. u vezi sa lanom 133 stav 3) i d) kad

68

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

jemac, ukljuujui i samog okrivljenog, odustane od datog jemstva. Jemstvo je u ovom sluaju slobodno, kad okrivljeni bude stavljen u pritvor.
Izmene Zakonika iz 2009. god. donele su i u odredbama o jemstvu
jednu izmenu koja se teko moe opravdati. U lanu 137. dodat je novi stav
2. koji glasi: Jemstvo se moe odrediti kao mera obezbeenja potovanja
ogranienja iz lana 136. st. 2. i 10. ovog zakonika. Osim izrazito ravog
jezika i rogobatnog stila kojim je napisana, ova odredba izaziva i druge ozbiljne nedoumice. Jemstvo se prema njoj sada moe odrediti i uz zabrane,
odnosno obaveze predviene u odredbama lana 136. (zabrana poseivanja
odreemh mesta, sastajanja sa odreenim licima, prilaenja odreenim licima, obaveza povremenog javljanja odreenom organu i dr.). Nije jasno
zato ovom odredbom nije obuhvaena glavna mera iz stava 1. (zabrana
naputanja stana ili mesta boravita), gde bi jem stvo imalo mnogo vie smisla, a sa druge strane, zato se u njoj spominje stav 10. u kome je predvien
elektronski nadzor mera iz stava 1. i 2. lana 136. Pored toga, nova odredba
ima i druge, jo ozbiljnije nedostatke. Prvo, ona nije u skladu sa pojmom i
prirodom jemstva. Prema teini, jemstvo je mera za obezbeenje prisustva
okrivljenog koja stoji izmeu zabrane naputanja stana ili mesta boravita,
na jednoj strani, i pritvora, na drugoj strani. Jemstvo je laka mera od pritvora, a tea od zabrane naputanje boravita. Kumulacija tih mera koju
Zakonik sada uvodi nije u skladu prirodom jemstva, koje se primenjuje
subsidijarno, umesto neke druge prinude, a ne kumulativno, zajedno sa
drugom prinudom, niti je u skladu sa odredbom lana 133. st. 3, prema
kojoj se tea mera ne primenjuje ako se ista svrha moe postii blaom merom. Suprotno lome, zakonodavac, ne samo to je dopustio odstupanje od
toga pravila, ve je omoguio primenu tee mere radi obezbeenja lake.
Cilj jem stva je da zameni fakultativni pritvor koji bi trebalo odrediti ili je
ve odreen zbog opasnosti od bekstva okrivljenog. Toj funkciji jemstva
zakonodavac je sad dodao jo jednu: da osigura mere nadzora iz lana 136.
stav 2. koje se i po samom Zakoniku, a i po prirodi stvari, osiguravaju na
drugi nain (elektronskim praenjem, obaveznim javljanjem, policijskom
prismotrom i td.). Drugo, zakonodavac svoju ideju nije dosledno i do kraja
sproveo: iz ostalih odredaba o jemstvu, koje su ostale nepromenjene, iako
su ovu izmenu morale da uzmu u obzir, ne vidi se ta biva sa ovim jemstvom nakon to je odreeno, dokle ono moe da traje, kako prestaje, kad
propada, kad se jemac oslobaa obaveze i td. Do sada je jemstvo propadalo
samo ako okrivljeni pobegne, inae se on stavlja u pritvor, a jem stvo vraa
i jemac postaje slobodan. Prema lanu 139. stav 2. okrivljeni za koga je dato
jemstvo zbog toga to izbegava dolazak na glavni pretres stavlja se u pritvor
ako na prvi naredni uredni poziv na glavni pretres ne doe, a izostanak
nc opravda. Jemstvo se tada vraa (lan 139. stav 3). ta e biti sa okrivljenim koji npr. prekri zabranu poseivanja odreenog mesta ili dunost
javljanja odreenom organu? U pritvor se ne moe staviti, jer to nigde ne

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

69

pie, a pritvorski osnov mora biti zakonom predvien. Da li jem stvo tada
propada? Ni to ne dolazi u obzir, jer je u lanu 138. stav 3. predvieno
da jem stvo propada samo ako okrivljeni pobegne ili ako ponovo ne doe
na glavni pretres iako je uredno pozvan. Dakle, nova odredba lana 137.
nema nikakvog smisla, a jemstvo koje bi po tom osnovu eventualno bilo
odreeno ne bi moglo nikako da bude okonano na zakonit nain.

48.

P ritv o r: p o ja m , v rs te i o sn o vi

Pritvor je preventivno lienje slobode uz zatvaranje okrivljenog,


odreeno odlukom nadlenog suda, radi postizanja odreenog procesnog
cilja i pod uslovom da postoji barem jedan od zakonikom predvienih
osnova za njegovo odreivanje.
Mogue su dve vrste pritvora: obavezni i fakultativni. Obauezan je
onaj pritvor koji nastupa ex lege, tako da ga sud mora odrediti u zakonom predvienim sluajevima. Pritvor je fakultatiuan (mogu) kad se ne
odreuje po sili zakona, ve na osnovu slobodne sudske ocene dokaza o
postojanju okolnosti koje zakonik predvia za osnove pritvora. Pritvor
je fakultativan samo u tome smislu to sud moe da nae da zakonikom
predvieni osnov za njegovo odreivanje u konkretnom sluaju postoji ili
da ne postoji, ne i da pritvor ne odredi kad nae da zakonikom predvieni
osnov postoji. Tada je i ovaj pritvor obavezan u pravom sm islu rei. Za
odreivanje ovoga pritvora potrebno je da se pored osnovane sum nje da
je odreeno lice izvrilo krivino delo (opti uslou) utvrdi postojanje jo i
nekog od posebnih osnova za odreivanje pritvora (posebni uslou), limitativno navedenih u lanu 142. stav 1.
Prema ZKP danas vie nema obaveznog pritvora, ve je on uvek fakultativan. Posebni osnovi za odreivanje fakultativnog pritvora su sledei:
1) Ako postoje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva okrivljenog (tj. "ako se krije, ako nije mogue utvrditi njegov identitet ili ako
druge okolnosti ukazuju na opasnost da e pobei) - lan 142. stav 1. taka
x. Pritvor odreen po ovome osnovu ima procesni cilj, da obezbedi prisustvo okrivljenog u krivinom postupku, ali se opravdava jo i razlozima
obezbeenja izvrenja presude. Ako je pritvor odreen samo zbog toga to
se nije mogao utvrditi identitet okrivljenog, mora biti ukinut kad se njegov
identitet utvrdi (lan 142. stav 2). Ovaj pritvor moe trajati tokom celog
krivinog postupka.
2) Ako postoje okolnosti koje ukazuju da e okrivljeni unititi, sakriti,
izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivinog dela, ili osobite okolnosti koje ukazuju da e ometati postupak uticanjem na svedoke, sauesnike
ili prikrivae (tzv. koluzioni pritvor) - lan 142. stav 1. taka 2. Ovaj pritvor zakonik ne ograniava na istragu, tako da se on, zavisno od okolnosti
sluaja, moe odrediti i posle zavrene istrage, sve do izricanja presude, ali

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

70

se mora ukinuti im se obezbede dokazi zbog kojih je odreen (lan 142.


stav 2). Posle izricanja prvostepene presude pritvor po ovom osnovu se ne
m oe odrediti, a ako je ranije bio odreen, mora biti ukinut. Cilj je i ovog
pritvora procesni: zatita dokaza potrebnih za postupak.
3) A ko osobite okolnosti ukazuju da e okrivljeni ponoviti krivino
delo ili da e dovriti pokuano krivino delo ili da e uiniti krivino delo
kojim preti (lan 142. stav 1. taka 3). Pritvor po ovom osnovu je mogu
tokom celog postupka.
4) Ako optueni koji je uredno pozvan oigledno izbegava da doe na
glavni pretres, a ne postoji neki drugi osnov za odreivanje pritvora (lan
142. stav 1. taka 4). Ovaj pritvor moe odrediti samo vee na glavnom pretresu. On moe trajati do objavljivanja presude (lan 142. stav 2).
5) Ako je za krivino delo koje se okrivljenom stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina ako je
u pitanju krivino delo sa elementom nasilja i ako je to opravdano zbog
posebno tekih okolnosti krivinog dela (lan 142. stav 1. taka 5). Najtea
zatvorska kazna od od 30 do 40 godina obuhvaena je "kaznom zatvora
preko deset godina" iz ove take.
6) Ako je optuenom koji se ne nalazi u pritvoru presudom prvostepenog suda izreena kazna zatvora od pet godina ili tea kazna, a njegovo pritvaranje je opravdano zbog posebno tekih okolnosti krivinog dela (lan
142. stav 1. taka 6). Dok se u sluaju pod 5) pritvor moe odrediti od sam og poetka postupka za izuzetno teko krivino delo, ovde se on odreuje
tek posle izricanja prvostepene osuujue presude na teku zatvorsku kaznu. Kako je u oba sluaja odreivanje pritvora zakonik vezao za okolnosti
ije postojanje treba da utvrdi sud, to se ne radi o obaveznom pritvoru koji
nastupa po sili zakona.

49.

O d re iv a n je , tra ja n je , k o n tro la i u k id a n je p ritv o ra

1)
Pritvor se odreuje reenjem nadlenog suda (istranog sudije ili
vea), po slubenoj dunosti ili na obrazloeni predlog ovlaenog tuioca.
Ako povodom predloga javnog tuioca istrani sudija nae da pritvor ne treba odrediti, on predlog ne moe odbiti, ve mora zatraiti da 0 njemu odlui
vee. Vee moe odbiti predlog javnog tuioca ili svojim reenjem odrediti
pritvor. Protiv toga reenja obe stranke imaju pravo albe viem sudu. - Posle podizanja optunice pa do zavretka glavnog pretresa, pritvor se moe
odrediti samo reenjem vea za glavni pretres. Posle izricanja osuujue presude, pritvor posebnim reenjem odreuje vee koje je izreklo presudu (lan
358. stav 3). - Pre donoenja reenja o odreivanju pritvora istrani sudija
ili vee mora sasluati okrivljenog, osim ako mu poziv za sasluanje nije mogao biti uruen ili ako postoji opasnost od odlaganja (lan 142a st. 1. i 5).
Roitu za sasluanje mogu da prisustvuju javni tuilac i branilac okrivljenog

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

71

(ne vidimo razloga zato ne i drugi ovlaeni tuilac), koji se o vremenu i


mestu toga roita obavetavaju na pogodan nain. Nedolazak obavetenih
lica ne spreava sasluanje okrivljenog, kao to i nedolazak okrivljenog ne
spreava donoenje reenja o pritvoru (lan 142a st. 2, 3. i 5). Ali, ako je
reenje o pritvoru doneto bez sasluanja okrivljenog sud e ga sasluati u
roku od 48 sati od asa lienja slobode, uz prethodno obavetavanje javnog
tuioca i branioca. - Reenje o pritvoru sadri: ime i prezime lica koje se
pritvara, krivino delo za koje se okrivljuje, zakonski osnov pritvora, vreme
na koje je odreen pritvor, vreme lienja slobode, pouku o pravu na albu,
obrazloenje razloga za odreivanje pritvora, slubeni peat i potpis sudije koji je odredio pritvor (lan 143. stav 2). Reenje se predaje licu na koje
se odnosi u momentu lienja slobode, a ako je lienje slobode prethodilo
donoenju reenja, ono se ima predati pritvorenom najkasnije 12 asova od
lienja slobode, odnosno privoenja istranom sudiji (lan 143. stav 3). Dan
i as lienja slobode i predaje reenja oznauju se u spisima. Protiv reenja o
odreivanju pritvora moe se aliti i pritvoreni i ovlaeni tuilac. Poseban
rok za albu nije predvien, pa se rauna opti rok za albu protiv reenja iz
lana 399. stav 2. alba ne zadrava izvrenje reenja. alba se sa spisima
odmah dostavlja veu, koje je duno da o njoj odlui i svoju odluku dostavi u
roku od 48 asova (lan 143. st. 4. i 6).
2)
Na osnovu reenja istranog sudije (ili vea koje je odredilo pritvor
povodom neslaganja istranog sudije sa predlogom javnog tuioca), pritvor moe trajati najdue mesec dana, raunajui od dana lienja slobode.
Po isteku toga roka okrivljeni moe biti zadran u pritvoru samo po osnovu
reenja o pro|duenju pritvora (lan 144. stav 1). Reenje o produenju pritvora za jo najdue dva meseca moe doneti vee iz lana 24. stav 6. Pritvor
se moe produiti najvie jo za tri meseca reenjem vea neposredno vieg
suda, ali samo ako se postupak vodi za krivino delo za koje se moe izrei
kazna zatvora preko pet godina ili tea kazna i ako produenje zahtevaju
vani razlozi (lan 144. stav 3).
Dakle, pritvor u prethodnom postupku do podizanja optunice moe
da traje najdue est meseci, odnosno tri meseca (za krivina dela za koja
je predviena kazna zatvora od pet godina ili blaa kazna). Svako reenje
o produenju pritvora se donosi na obrazloeni predlog istranog sudije
ili javnog tuioca. Protiv reenja o produenju pritvora vea osnovnog ili
vieg suda, stranka koja za to ima interes, moe izjaviti albu neposredno
viem sudu, bez obzira da li je produenje dozvoljeno ili odbijeno. alba
ne zadrava izvrenje reenja, i zbog toga se okrivljeni, ako je zahtev odbijen, puta na slobodu odmah kad redovni rok pritvora istekne, bez obzira
na albu, odnosno zadrava se u pritvoru, ako je predlog za produenje
usvojen. Rokovi najdueg trajanja pritvora vrede za prethodni postupak
do podizanja optunice. Ako se do njihovog isteka optunica ne podigne,
pritvor mora biti ukinut, bez obzira na to to istraga nije zavrena, po kome

72

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

je osnovu pritvor odreen i to osnov po kojima je pritvor oreen jo stoji


(lan 144. stav 4).
Ogranienje trajanjapritvoraposle podignute optunice bilo je uvedeno Zakonikom 2001. godine. Do tada pritvor, kako onaj odreen u istrazi ije najdue trajanje pre podizanja optunice nije isteklo, tako i onaj
odreen posle podizanja optunice, mogao je trajati onoliko koliko traje
postupak, odnosno dok ne nastupi neki od razloga za njegovo ukidanje.
Novi Zakonik je odredio da od podizanja optunice do izricanja prvostepene presude pritvor moe da traje najdue dve godine, odnosno etiri
godine ako je optunica podignuta za krivino delo za koje je propisana
kazna od etrdeset godina zatvora ili za delo organizovanog kriminala za
koje je zapreena kazna od deset godina zatvora ili tea kazna. Od izricanja prvostepene presude do izricanja presude drugostepenog suda, dakle, u albenom postupku, ako bude pokrenut, pritvor je mogao trajati jo
najdue godinu dana. Ako se postupak pred drugostepenim sudom zavri
odlukom kojom se prvostepena presuda ukida (stvar se tada po pravilu
vraa prvostepenom sudu na novi glavni pretres), pritvor moe da traje jo
najdue godinu dana od izricanja odluke drugostepenog suda. Ovi rokovi
su ukinuti Zakonom o izmenama i dopunama ZKP od 29. maja 2007. godine (Sl. glasnik RS, 49/2007), tako da pritvor posle podignute optunice
opet moe da traje nevezano za rok, sve dok ne nastupi neki osnov za njegovo ukidanje.
3) I pored prava stranaka da predlau ukidanje pritvora, Zakonik je
predvideo jo i obaveznu periodinu kontrolu potrebe njegovog daljeg
trajanja po slubenoj dunosti suda, posle podignute optunice, pre i posle stupanja optunice na pravnu snagu. Po isteku svakih trideset dana
do stupanja optunice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca
od pravnosnanosti optunice, vee je duno da i bez predloga stranaka
ispita da li razlozi za pritvor jo stoje, i da donese reenje o ukidanju ili
produenju pritvora (lan 146. stav 2). Kad je pritvor odreen jo u istrazi,
a u podignutoj optunici nije predloeno putanje okrivljenog na slobodu, vee je duno da kontrolu opravdanosti daljeg trajanja pritvora obavi
po slubenoj dunosti u roku od tri dana od predaje optunice. Vee tada
ispituje, da li jo stoje razlozi za pritvor i donosi reenje o produenju ili
ukidanju pritvora (lan 269. stav 2). Periodinu kontrolu pritvora vri vanraspravno vee (lan 24. stav 6) ili vee za glavni pretres, prema tome u
kojoj je fazi krivini postupak. alba protiv reenja vea je dozvoljena, ali
ne zadrava njegovo izvrenje (lan 146. stav 5). U skraenom postupku
kontrola pritvora se vri svakih mesec dana (lan 436. stav 3).
4) Pritvor se ukida u svakom stadijumu postupka kad se utvrdi da
su prestali uslovi za njegovo odreivanje, ili ako isteknu rokovi njegovog
najdueg trajanja, ili ako je optuenom izreena oslobaajua presuda, ili
presuda kojom se oglaava krivim a oslobaa od kazne ili se osuuje samo

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCBSNO PRA VO

73

na novanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu ili kaznu oduzim anja
vozake dozvole ili mu je izreena uslovna osuda ili sudska opom ena, ili
kad je optueni, zbog uraunavanja pritvora, izreenu kaznu ve izdrao,
ili ako je presudom optuba odbijena, osim zbog stvam e nenadlenosti
(lan 358. stav 2). Osim toga, pritvor se ukida kad zapone izvrenje kazne.
O ukidanju pritvora se mora doneti reenje, bez obzira po kom se osnovu ukida. Pritvor moe biti ukinut na predlog stranaka ili po slubenoj
dunosti suda. Istrani sudija moe ukinuti pritvor samo uz saglasnost
ovlaenog tuioca. Saglasnost nije potrebna samo ako se pritvor ukida
zbog isteka zakonskog roka u kome moe trajati. Ako izmeu istranog sudije i ovlaenog tuioca nema saglasnosti, istrani sudija mora da zatrai
odluku vea. Vee je duno da svoju odluku donese u roku od 48 asova
(lan 145). Posle predaje optunice do zavretka glavnog pretresa odluka o
ukidanju pritvora donosi se u sednici vea, a tako isto, ako se pritvor ukida
posle objavljivanja presude do njene pravnosnanosti (lan 358. stav 4).
Kad se istrani sudija ne sloi sa predlogom okrivljenog za ukidanje pritvora, reenje o tome se ne donosi, niti trai odluka vea. Protiv reenja vea
kojim je odbijen predlog za ukidanje pritvora alba nije dozvoljena (lan
146. stav4).

50.

P re tre s a n je sta n a i lica

Pretresanje je materijalno istraivanje nad licima ili stvarim a, koje se


preduzima u cilju pronalaenja tragova krivinog dela ili predm eta vanih
za postupak (ukljuujui tu i le), ili u cilju hvatanja okrivljenog. Objekat
pretresanja moe biti lice (lini pretres) ili stan i druge prostorije (lan 77).
Pretresanje se moe vriti u bilo kom stadijumu postupka, ali u istrazi ono
ima najvie smisla i opravdanja. Lini pretres se vri istraivanjem na telu,
ili u telu, ili na odei, ili na onome to lice koje se pretresa nosi sa sobom,
pregledanjem, mehanikim ispitivanjem telesnih upljina, rentgenoskopijom i tome sl. Pretresanje stana i pretresanje lica se moe preduzeti kad
postoji verovatnoa da e se pronai tragovi krivinog dela i vani predmeti ili uhvatiti okrivljeni (lan 77. st. 1. i 3). Zakonik ima posebne odredbe o
pretresanju advokatske kancelarije (lan 77. stav 2. i lan 79. stav 5).
Stanom se smatra svaka prostorija u kojoj se trajno ili privremeno,
stalno ili povremeno boravi ili moe da boravi. Ostale prostorije u kojima se moe vriti pretresanje mogu biti graevine uz stan (upe, podrumi,
garae, tavani i dr.), ili objekti koji nemaju veze sa stanovanjem (vinogradarske kolibe, torovi, poslovne prostorije, uionice i sl.). U stav razlikuje
pojam pretresanja i pojam ulaska u stan, jer pretresanje ne m ora da bude
jedini cilj ulaenja u stan, niti se svako ulaenje u tui stan zavrava pretresanjem. ZKP meutim, sadri samo oredbe o pretresanju i ulaenju u tui
stan radi pretresanja, ne i odredbe 0 sluajevima ulaska u tui stan radi

74

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

vrenja drugih procesnih radnji (uviaja, sasluanja nemonih svedoka,


rekonstrukcije dogaaja, vetaenja i sl.).
Postupak pretresanja obuhvata izdavanje naredbe i izvrenje naredbe o pretresanju. 1) Pretresanje se moe vriti, po pravilu, samo na osnovu
pisane i obrazloene naredbe suda (lan 78. stav 1) Od toga pravila ve je
U stav prevideo izuzetke: Ulazak u tui stan ili druge prostorije ili njihov
pretresanje bez odluke suda dozvoljeni su samo: a) ako je to neophodno
radi neposrednog hapenja uinioca krivinog dela ili b) radi otklanjanja
neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu (lan 40. stav 3. Ustava). Ove su odredbe konkretizovane u lanu 81. stav 1. ZKP tako to je
ovlaenje za ulaenje u tui stan bez naredbe suda i protiv volje draoca
dato slubenim licima organa unutranjih poslova i to je odreeno da se
pod "neposrednim hvatanjem uinioca krivinog dela" razume: izvrenje
sudske odluke o pritvaranju ili dovoenju okrivljenog i lienje slobode
uinioca krivinog dela. Ulaenje u tui stan i pretresanje bez sudske naredbe prem a toj odredbi ZKP mogui su i kad dralac stana to trai, ili ako
neko zove u pomo, ili radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za
ljude ili imovinu. Protiv naredbe o pretresanju alba nije dozvoljena, kao ni
protiv svake druge sudske naredbe. - Lini pretres bez naredbe suda organi
unutranjih poslova mogu obaviti prilikom izvrenja reenja o privoenju
ili prilikom liavanja slobode, ako postoji sumnja da lice u pitanju poseduje
oruje ili orue za napad ili da e odbaciti, sakriti ili unititi predmete koje
treba oduzeti da bi posluili kao dokazi u postupku (lan 81. stav 4).
2)
Naredbu o pretresanju izvrava sudija koji ju je izdao, ali on
izvrenje moe da poveri istranom sudiji onog suda na ijem podruju
treba preduzeti pretresanje ili organu unutranjih poslova (lan 246. st.
1. i 3). Pretresanje se vri danju, a nou samo ako je to posebno odreeno
sudskom naredbom, ako je danju zapoeto, pa nije dovreno ili kad postoje
razlozi iz lana 81. za pretresanje bez sudske naredbe (lan 78. stav 4). Naredba se pre poetka pretresanja predaje licu na koje se odnosi, pa se zatim
ono poziva da dobrovoljno izda lice ili predmet koji se trai. To lice se mora
pouiti da ima pravo da uzme advokata odnosno branioca koji moe da
prisustvuje pretresanju. Ako se zahteva prisustvo advokata, poetak pretresanja e se odloiti do njegovog dolaska, a najdue za tri sata (lan 78.
stav 2). Pretresanju se moe pristupiti i bez predaje naredbe i bez poziva na
dobrovoljno izdavanje lica i predmeta i bez pouke o pravu na advokata, ako
se pretpostavlja oru<mi otpor ili neka druga vrsta nasilja, ili ako je potrebno da se sprei unitavanje tragova krivinog dela ili predmeta vanih za
krivini postupak kad je oigledno da se ono priprema ili je otpoelo (lan
78. stav 3). - Dralac stana se poziva da prisustvuje pretresanju, a ako je
odsutan, poziva se nje<jov zastupnik, neko od odraslih ukuana ili suseda (lan 79. stav 1). Fretresanju prisustvuju dva punoletna graanina kao
svedoci. Lice koje obavlja pretresanje i prisutni svedoci moraju biti isto-

MOMILO GRUBA KRIVINO FROCESNO PRAVO

75

ga pola kao i lice koje se pretresa. Pretresanje se mora obavljati obazrivo,


uz potovanjc linog dostojanstva i prava na intimnost i bez nepotrcbnog
remeenja kunog reda (lan 79. stav 7). Zakljuane prostorije, pokustvo
ili druge stvari otvaraju se silom samo ako njihov dralac nije prisutan ili
nee da ih otvori dobrovoljno. Prilikom otvaranja moraju se izbegavati
nepotrebna oteenja (lan 79. stav 2). O svakom pretresanju se sastavlja
zapisnik koji potpisuju lice kod koga se vri pretresanje odnosno koje se
pretresa i lica ije je prisustvo pretresanju obavezno. Privremeno se oduzimaju samo oni predmeti i isprave koji su u vezi sa svrhom pretresanja.
Oni se tano naznauju u zapisnik o pretresanju, a licu od kojeg su ouzeti izdaje se potvrda (lan 79. stav 8). Tok pretresanja se moe snimati, a
pronaeni predmeti i posebno fotografisati. Snimci se prilau zapisniku o
pretresanju (lan 79. stav 9).

51.

P riv re m e n o o d u zim a n je p red m eta

Privremeno oduzimanje predmeta je jedan oblik ogranienja prava


raspolaganja svojinom, tj. neka vrsta pritvora prema imovini. Privremeno
se oduzimaju stvari koje treba da poslue kao dokazi u postupku i stvari
koje se imaju oduzeti po krivinom zakonu da bi se obezbedilo izvrenje
mere bezbednosti trajnog oduzimanja predmeta, ako ona u postupku bude
izreena (lan 82. stav 1). ZKP propisuje optu dunost za svakog ko takve
predmete dri da ih preda na zahtev suda. Nevrenje ove dunosti povlai
primenu prinude: Lice koje odbije da na poziv suda preda odreene predmete moe se kazniti novano (do 100.000 dinara), a u sluaju daljeg
odbijanja, moe se jo jednom kazniti istom kaznom (lan 82. stav 3).
Obavezi izdavanja stvari podleu i lica osloboena od dunosti svedoenja,
ali ne i okrivljeni, jer nije duan da podnosi dokaze protiv sebe. Stvari se
mogu oduzeti i bez prethodnog poziva za dobrovoljno izdavanje u sluaju
pretresanja stana i lica (uzapenje stvari). Naredba o pretresanju sadri u
sebi istovremeno i naredbu za uzapenje stvari. Od okrivljenog koji stvar
nce da preda obrovoljno, ona se oduzima pretresanjem i uzapenjem.
Stvari oduzete da poslue kao dokazi, uvek se vraaju njihovom draocu
kad se dokazni postupak zavri, a u sluaju stvari koje se oduzimaju da bi
se obezbedilo izvrenje mere bezbednosti oduzimanja predmeta, stvari se
na kraju postupka vraaju, ako mera bezbcdnosti ne bude izreena, a ako
bude izreena, oduzimanje je trajno, a sa stvarima se postupa kao to je
predvieno u krivinom zakoniku.
Predmet oduzimanja moe biti svaka stvar koja ima veze sa krivinim
delom, osim onih stvari koje su zakonikom izriito izuzete. To mogu biti
pokretne ili nepokretne stvari, telesnc ili bestelesne (npr. telefonski razgovori), stvari u privatnoj, kolektivnoj ili dravnoj svojini, u svojini okrivljenog ili treeg lica. U predmete koji se mogu oduzeti spadaju i ureaji

I
r jft

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

za automatsku obradu podataka i oprema na kojoj se uvaju ili se mogu


uvati elektronski zapisi (lana 82. stav 2). Predmet oduzimanja ne mogu
biti: a) spisi i isprave koje se nalaze kod branioca ako ih je primio radi
vrenja branilake dunosti, osim ako su corpora delicti i b) spisi i druge
isprave koje se nalaze kod dravnog organa koji smatra da bi objavljivanje
njihove sadrine bilo tetno za opti interes. Odbijanje dravnog organa da
izda svoje spise i isprave vredi dok vee (lan 24. stav 6) konano ne odlui
drugaije (lan 83. stav 1).
U lanu 85. predvien je jedan poseban sluaj privremenog oduzimanja stvari: zadravanje pisama, telegrama i drugih poiljki koje su
upuene okrivljenom ili koje on alje. Istrani sudija, sam ili na predlog javnog tuioca, moe narediti da potanske i druge saobraajne organizacije
zadre i njem u predaju pisma i druge poiljke koje su upuene okrivljenom
ili koje on alje, ako se prema okolnostima sluaja moe osnovano oekivati
da e moi da poslue kao dokazi u postupku. Poiljke otvara istrani sudija u prisustvu dva svedoka i 0 tome sastavlja zapisnik. - Uzapenje pisama, telegram a i drugih poiljki o kojima je re u lanu 85. ne obuhvata
prislukivanje telefonskih razgovora, o emu zakonik ima posebne odredbe
(lan 504e-504z).
Oduzimanje predmeta nareuje sud (lan 82. stav 3) ili organ
unutranjih poslova na osnovu ovlaenja iz l. 225. i 238. ili kad izvrava
nalog suda (lan 82. stav 5). O oduzetim predmetima se izdaje potvrda i sastavlja zapisnik u kome se ti predmeti opisuju i naznauje gde su
pronaeni. Utvrivanje istovetnosti predmeta obezbeuje se, po potrebi i
na drugi nain (npr. etiketiranjem). O rukovanju i uvanju oduzetih predmeta postoje posebne odredbe u sudskim poslovnicima. Ako se radi o oduzimanju spisa, oni se moraju popisati, a ako to nije mogue, stavie se u
omot i zapeatiti. Vlasnik spisa moe na omot staviti i svoj peat. Lice od
kojeg su spisi oduzeti mora se pozvati da prisustvuje otvaranju omota, ali
njegovo odsustvo ne spreava otvaranje i pregledanje spisa (lan 84).

52.

P o stu p an je sa su m n jivim stv a rim a

Kad se kod okrivljenog, prilikom pretresanja ili inae, nae tua


stvar, a ne zna se ija je, oduzee se, opisati i opis objaviti na oglasnoj tabli
skuptine optine na ijem podruju okrivljeni ivi i na ijem je podruju
uinjeno krivino delo (lan 87). U tom oglasu vlasnik se poziva da se javi u
roku od jedn e godine od objavljivanja oglasa i upozorava da e se po isteku
toga roka stvar prodati. Ako se radi o stvarima vee vrednosti, objavljivanje
sc moe izvriti i u dnevnoj tampi. Kad je u pitanju stvar podlona kvaru
ili je njeno uvanje skupo, ona e se odmah prodati, a novac predati na
uvanje u sudski depozit.

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

77

Ako se u roku od jedne godine niko ne javi za stvari odnosno novac,


donee se reenje da stvar postaje dravna svojina, odnosno da se novac
unese u pravosudni budet. Vlasnik koji se naknadno javi ima pravo da u
parninom postupku trai povraaj stvari ili novca koji je dobijen od njene prodaje, do isteka roka zastarelosti potraivanja koji poinje da tee od
dana objavljivanja oglasa (lan 88).
A) RADNJE DOKAZIVANJA
Radnje dokazivanja su procesne radnje koje sud preduzim a da bi formirao svoje ubeenje o postojanju ili nepostojanju injenica koje su bitne za njegovu odluku. injenice koje su predmet dokazivanja utvruju se
u krivinom postupku korienjem odreenih dokaznih sredstava (iskaz
okrivljenog, iskaz svedoka, vetaenje, uviaj, isprave i indicije).

53.

S a slu a n je o k riv ljen o g

Sasluanje okrivljenog je nain za postizanje njegovog iskaza, koji se


u krivinom postupku koristi kao dokazno sredstvo, a u isto vrem e slui i
kao sredstvo odbrane okrivljenog. Iskaz okrivljenog je svaka izjava koju on
daje u tom svojstvu o krivinom delu za koje je optuen i drugim pitanjima sluaja koji je predmet suenja. Okrivljeni moe svojim iskazom da
opovrgava ili da prihvata navode optube. Kad svojim iskazom u celini ili
delimino prihvata optubu, njegov lskaz sadri priznanje.
ZKP sadri niz propisa kojima ureuje nain sasluavanja okrivljenog
i obezbeuje njegova prava prilikom izvoenja te procesne radnje (l. 89.
do 95, l. 320. do 325. i dr.). Predmet sasluavanja su podaci neophodni
za utvrivanje identiteta okrivljenog (ime i prezime, nadimak ako ga ima,
ime i prezime roditelja, mesto stanovanja, zanimanje i dr. - lan 89. stav
1), zatim podaci potrebni za upoznavanje njegove Iinosti (kolska sprema,
ranija osuivanost i td.) i podaci o samom optuenju. Okrivljeni se u postupku ispituje vie puta. Prvo ispitivanje pada redovno u vrem e jo pre
foimalno zapoetog postupka i predstavlja zakonski uslov za otvaranje
istrage, osim ako postoji opasnost od odlaganja (lan 243. stav 2). To je, u
stvari, sasluanje osumnjienog (jer postupak jo nije zapoet) na koje se
primenjuju propisi ZKP o sasluavanju okrivljenog u krivinom postupku
(lan 243. stav 4). Organi unutranjih poslova, ija je delatnost neformalna
i vanprocesna, po pravilu ne sasluavaju okrivljenog, ve od gradana, meu
njima i od osumnjienih, imaju pravo da prikupljaju obavetenja neophodna za podnoenje krivine prijave. Prikupljanje tih policijskih obavetenja
ne tee u formu sasluavanja ili ispitivanja. Samo izuzetno, pod uslovima iz
lana 226. stav 9, sasluanje osumnjienog u pretkrivinom postupku mogu
da obave i organi unutranjih poslova. Oni tada sasluavaju osumnjienog

78

PRIRUNIK ZA POLAGAN.JE PRAVOSUDNOGISPITA

po odrcdbam a ZKP koje vae za sasluanje okrivljenog u istrazi, a iskaz


osumnjienog, ako ga bude dao, moe sud da koristi kao dokaz za presudu.
Pre sasluanja sudija je duan da okrivljenog, odnosno osumnjienog
poui da je duan da se odaziva pozivima uda i da mora prijaviti svaku
prom enu adrese. Zatim mu saoptava zato se okrivljuje i koji osnovi sumnje stoje protiv njega, da nije duan da iznese svoju odbranu, niti da
odgovara na postavljena pitanja i da svaka njegova izjava moe biti upotrebljena kao dokaz protiv njega, te da ima pravo da uzme branioca i da
branilac m oe prisustvovati njegovom sasluanju. Zatim se on poziva da,
ako to eli, iznese svoju odbranu. Ako odlui da ne odgovara, sudija mu
m oe ukazati, mada nije duan, da time moe oteati prikupljanje dokaza koji bi mu mogli sluiti za odbranu. Iz utanja okrivljenog se ne mogu
izvoditi zakljuci o injenicama na njegovu tetu, ali se pri oceni dokaza
po slobodnom uverenju takvo zakljuivanje i njegov uticaj na formiranje
unutranjeg ubeenja sudije teko moe izbei. Okrivljeni koji je odbio da
odgovara m oe kasnije dati iskaz, a onaj koji je dao iskaz moe da ga menja,
a ako iskaz sadri priznanje, moe da ga porekne. Iako nema dunost da
iskazuje, okrivljeni se mora odazvati pozivu suda za roite odreeno za
njegovo sasluavanje. Okrivljeni nije duan da govori istinu.
Na poetku sasluanja okrivljenom treba omoguiti da se u neometanom izlaganju izjasni o svim okolnostima koje ga tercte i da iznese sve
injenice koje mu slue za odbranu, a zatim mu se postavljaju pitanja
odreenim redosledom. U istrazi okrivljenog sasluava istrani sudija, a
lica koja prisustvuju sasluanju (ovlaeni tuilac, branilac, saokrivljeni
koji je prethodno sasluan i njegov branilac) mogu predlagati istranom
sudiji da okrivljenom postavi odreena pitanja, a po dozvoli istranog sudije mogu postavljati pitanja i neposredno (lan 251. stav 7). Na glavnom
pretresu predsednik vea prvo pita optuenog da li priznaje da je uinio
krivino delo za koje je optuen i poziva ga da se izjasni o optubi i da iznese svoju odbranu, ako to eli. Posle slobodnog i spontanog iskazivanja
okrivljenog, pitanja mu mogu postavljati najpre tuilac, zatim branilac, pa
predsednik vea i lanovi vea. Drugi uesnici postupka (oteeni, zakonski
zastupnik i punom onik oteenog, saoptueni i njegov branilac i vetaci)
mogu okrivljenom da postavljaju pitanja, ali samo uz odobrenje predsednika vea (lan 320. stav 2-5).
U pozivu za prvo sasluanje okrivljeni se mora pouiti o pravu da uzme
branioca i da branilac moe da prisustvuje njegovom sasluanju (lan 134.
stav 3). Osum njieni koji je priveden istranom sudiji o tome se pravu pre
ispitivanja obavetava neposredno (lan 228. stav 1). Okrivljeni moe biti
ispitan u odsustvu branioca samo kad je nesumnjivo da se tim pravom ne
eli koristiti, a odbrana nije obavezna (kad se toga prava izriito odrekao,
ako branilac nije prisutan iako je obaveten o sasluanju, a ne postoji
m ogunost da okrivljeni uzme drugog branioca, i kad za prvo sasluanje

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRj\VO

79

nakon to je lien slobode nije osigurao prisustvo branioca ni u roku od 24


asa od kad je o tom pravu poucn. Okrivljeni ima pravo da iskaz daje na
svom je/.iku, pa i ako zna jezik postupka. Ako sc postupak ne vodi na jeziku
okrivljenog, obezbedie se usmeno prevoenje onoga to on iznosi i to
drugi govore. Qkrivljeni se ovoga prava moe odrei samo ako zna jezik postupka. U zapisnik se belei da je okrivljeni o ovom pravu pouen i njegova
izjava (lan 9. st. 2. i 3).
Okrivljeni se sasluava usmeno. Njemu se moe dozvoliti da se slui
zabelekama (lan 133. stav 4), ali unapred sroen iskaz ne m oe itati.
Kako e odgovoriti na pitanje, ne moe se savetovati ni sa svojim braniocem, ni bilo s kim drugim (lan 325). Ako ima vie okrivljenih, oni se
ispituju pojedinano i jedan u odsustvu drugog. Iskazivanje okrivljenog u
osnovi treba da bude spontano: okrivljeni se puta da se u neometanom
pripovedanju izjasni o okolnostima koje ga terete i da iznese injenice koje
mu slue za odbranu (lan 89. stav 5). Osim spontanog, Zakonik doputa i
izazvano iskazivanje: posle slobodnog izlaganja, ovlaeni tuilac, branilac,
predsednik vea, sudije lanovi vea i dr. okrivljenom mogu da postavljaju
pitanja ako jc potrebno da se popune praznine 1 otklone protivrenosti i
nejasnoe u njegovom prethodnom izlaganju (lan 89. stav 6). Iskaz se
unosi u zapisnik u obliku pripovedanja, a postavljena pitanja i odgovori
samo ako se odnose na predmet postupka. Okrivljenom se moe dozvoliti da svoj iskaz u zapisnik kazuje sam (lan 93. stav 2). Ako je okrivljcni gluv, pilanja e mu se postavljati pismeno; ako je nem, pozvae se da
odgovara pismeno,' a ako se ispitivanje tako ne moc obaviti ispitae se
prcko tumaa koji se sa njim moe sporazumeti (lan 95. stav 2). Pitanja
moraju biti postavljena jasno, razgovetno i odreeno, tako da ih okrivljem moe potpuno razumeLi. Zabranjena su sugestivna pitanja (u kojima
je sadrano kako treba odgovoriti) i kapciozna pitanja (pitanja zamke, u
kojima se polazi od pretpostavke da je okrivljeni rekao ono to nije rekao).
Nisu dozvoljena ni bilo koja druga sredstva obmane da bi se dolo do njegove izjave ili priznanja (lan 90. stav 1). Sasluanje okrivljenog, odnosno
osumnjienog u prcthodnom postupku se moe obaviti samo u prisustvu
javnog tuioca Ako se istraga vodi po njegovom zahtevu, prisustvo javnog
tuioca je obavezno Sasluanju mogu da prisustvuju oteeni kao tuilac,
odnosno privatni tuilac ako se postupak vodi po njegovom zahtevu, branilac okrivljenog, s^okrivljeni ako jc prethodno sasluan i njcgov branilac
(lan 251. stav 1). Okrivljeni moc biti suoen sa svedokom i saokrivljenim
(lan 91) i pozvan da prepozna predmete (lan 92).
Duriost je organa postupka da u punoj meri potuiu linost okrivljeriog prilikom njegovog ispiLivanja (lan 89. stav 7). Poniavajui postupci
prema njcmu zabranjeni su i medunarodnim propisima (lan 7. MPGPP).
Iskaz i priznanje okrivljenog vrede samo ako su dati dobrovoljno. Zabranjeno jc i kanjivo svako iznudivanje priznanja i izjave (lan 12), silom,

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

8o

prctnjom, obmanom, nedozvoljenim obeanjem, iznudom iznurivanjem ili


drugim slinim sredstvom, ili metodom kojim se utie na volju okrivljenog
(lan 89. stav 8). Ako je pri ispitivanju okrivljenog primenjena sila, pretnja
ili drugo slino sredstvo, ili je ispitivanje mimo volje okrivljenog obavljeno
bez branioca, ili izjava okrivljenog da se nee koristiti pravom na branioca
nije ubeleena u zapisnik, na iskazu okrivljenog se ne moe zasnovati sudska odluka (lan 89. stav 10). Takav zapisnik se obavezno izdvaja iz spisa
i uva odvojeno.
Iskaz okrivljenog i njegovo priznanje cene se danas po slobodnoj oceni suda kao i svaki drugi dokaz. Priznanje okrivljenog ne oslobaa potpuno sud dunosti da prikuplja i izvodi druge dokaze. Ako je u istrazi ili na
glavnom pretresu dato priznanje, sud je duan da i dalje prikuplja dokaze
samo ako postoji osnovana sumnja u istinitost priznanja ili je priznanje
nepotpuno, protivreno ili nejasno i ako nije potkrepljeno drugim dokazima (l. 94. i 327). Priznanje dato na glavnom pretresu, ma koliko bilo
potpuno, ne oslobaa sud dunosti da izvodi dokaze od kojih zavisi ocena
verodostojnosti priznanja i vrsta i mera krivine sankcije (lan 327). Drugi
dokazi se izvode da bi se proverila istinitost priznanja i da se u sluaju njegovog poricanja ne ostane bez ikakvih dokaza. Priznanje koje se ne moe
proveriti drugim dokazima, zato to oni ne postoje, lli se sa njima ne slae,
samo po sebi nema dokaznu vrednost. Na osnovu drugih dokaza koji ga
vie ubeuju, sud moe osloboditi okrivljenog koji je priznao, kao to moe
i osuditi okrivljenog koji optubu porie.

54.

Isp itivan je sv ed o k a

Svedok je lice koje na poziv suda daje iskaz o svom ulnom opaanju
neke za predmet suenja vane injenice iz prolosti sa ciljem njenog dokazivanja. Svedoki iskaz se stie ispitivanjem svedoka. Svedoenje je opta
dunost svih lica (bez obzira na uzrast, obrazovanje, poloaj, funkciju,
dravljanstvo i dr.). Ta dunost podrazumeva obaveze odazivanja pozivu
suda, davanje iskrenog iskaza i polaganje zakletve.
a)
Odazivanje pozivu suda je dunost svakog lica koje sud poziva za
svedoka, pa i onog koji po zakoniku nije duan da svedoi (lan 96. stav
3). Svedok se poziva dostavljanjem pisanog poziva u kome se navodi ime,
prezime i zanimanje pozvanog, vreme i mesto dolaska i krivini predmet u
kome se poziva, zatim se naznauje da se poziva kao svedok i upozoiava na
posledice neopravdanog izostanka (lan 101. stav 1). Obavezu odazivanja
povlai samo poziv koji je uredan u pogledu sadrine i naina dostavljanja.
Za sluaj neopravdanog neodazivanja pozivu sud moe narediti prinudno
dovoenje svedoka, a moe ga i kazniti novanom kaznom do 100 000 dinara. Kanjavanje nije obavezno, i nedoavem svedoku se umesto kazne
moe poslati novi poziv, ali takav sveok mora biti obavezan da naknadi

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

81

trokovc koji su u postupku nastali njegovim nedolaskom (lan 195. stav


1). - b) Svedokje duan da pred sudom da iskaz, ukoliko zakonikom nije
drugaije odreeno (lan 96. stav 3). U svom iskazu on m ora da izloi sve
to mu je o predmetu poznato (lan 102. stav 2), tj. duan je da nita to o
stvari zna ne preuti. Svedokov iskaz mora bili istinit, tanije ne sme biti
laan, jer moe biti nenamerno pogrean. Na ove dunosti on se opom inje
pre davanja iskaza. Dunost davanja iskaza obuhvata i obavezu suoenja sa
drugim svedokom ili okrivljenim (lan 103. stav 3. i lan 91. stav 1) i obavezu prepoznavanja lica i stvari (lan 104). Sankcija za nedavanje iskaza je
novano kanjavanje (do 100.000 dinara), a ako svedok i posle toga odbija
da svedoi, moe se jo jednom kazniti istom kaznom (lan 108. stav 2).
Svedoki zatvor Zakonik ne predvia. Sankcija za davanje lanog iskaza
je u KZ (lan 335). - c) Na glavnom pretresu sud od svedoka m ora traiti
da poloi zakletvu (lan 106), ali za odbijanje ove dunosti u zakoniku nije
predviena nikakva sankcija. U prethodnom postupku svedok se zaklinje
samo ako postoji bojazan da zbog bolesti ili kakvog drugog razloga nee
moi da doe na glavni pretres. Ne smeju se zaklinjati maloletnici, tzv. sumnjivi svedoci (za koje postoji osnovana sumnja da su uinili krivino delo
ili uestvovali u krivinom delu zbog kojeg se sasluavaju ili je to ve dokazano) i lica koja zbog duevnog stanja ne mogu da shvate znaaj zakletvc
- lan 107.
Dunost davanja iskaza (ne i dunost odazivanja pozivu) nemaju dve
grupe lica: lica koja se ne mogu sasluati kao svedoci (lan 97) i lica koja
mogu biti osloboena od dunosti svedoenja (lan 98).
1) Ne mogu se sasluati kao svedoci: a) lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja dravnc, slubene ili vojne tajne, dok ga
nadleni organ ne oslobodi te dunosti, b) branilac okrivljenog o onome
to mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio, c) lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja profesionalne tajne (verski ispovednik,
advokat, lekar, babica i dr.), osim ako je osloboeno te dunosti posebnim propisom ili izjavom lica u iju je korist ustanovljeno uvanje tajne i
d) slubeno lice organa unutranjih poslova o sadrini obavetenja koje je
dobilo u pretkrivinom postupku (lan 97). Samo se po sebi razum e, iako
nema odredbe u Zakoniku, da su nesposobna za svedoenje i lica koja u
istom postupku vre neku drugu procesnu funkciju, nespojivu sa ulogom
svedoka (sudija, okrivljeni, javni tuilac, zapisniar, tuma, a po pravilu i
vetak), dok tu funkciju vre, ali oni, osim okrivljenog, u svojim funkcijam a
mogu biti zamenjeni, da bi u postupku ostali svedoci. Izuzetak su oteeni,
oteeni kao tuilac i privatni tuilac, koji se uz te procesne funkcije mogu
sasluati i kao svedoci (lan 96. stav 2).
2) Od dunosti svedoenja mogu biti osloboeni: a) brani drug okrivljenog i lice koje sa njim ivi u v^nbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, b) srodnici okrivljcnog po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobonoj

82

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

liniji do treeg stepena zakljuno i srodnici po tazbini do drugog stepena


zakljuno i c) usvojenik i usvojilac okrivljenog. Ra/log za uvoenje ustanove osloboenja od svedoke dunosti lei u obzirima koje pravo ima prema poloaju u kojem se nalaze lica bliska 'okrivljenom kad treba da budu
svedoci u krivinom postupku. Razapeti izmeu dunosti da govore istinu,
na jednoj strani, i obzira prcma okrivljenom sa kojim su u bliskom odnosu, na drugoj strani, ti bi svedoci uvek bili u tekoj moralnoj dilemi, da
li da govorei istinu nanesu tetu okrivljenom i sa njim poremete odnose
ili da ne kau istinu i ogree se o etike norme i izloe jo i opasnosti da
budu krivino gonjeni. Osim toga, dokazna vrednost njihovog iskaza bi bila
mala. Iz ovoga izlazi, da je pravo na osloboenje od dunosti svedoenja
ustanovljeno u korist tih lica, a ne u korist okrivljenog, koji tim pravom ne
m oe raspolagati n a b ilo k o ji nain. O sloboenjejepogodnostkojase moe
koristiti ili ne koristiti po slobodnoj volji navedenih lica. Ako lice koje ima
pravo na osloboenje odlui da svedoi, ono ima dunosti kao svaki drugi
svedok, tj. m ora dati potpun i istinit iskaz, a za lano svedoenje odgovara krivino. Obaveza je suda da lice koje moe biti osloboeno dunosti
svedoenja upozori da ne mora svedoiti, uvek pre njegovog sasluanja ili u
toku sasluanja im sazna za njegov odnos prema okrivljenom. Upozorenje
i odgovor svedoka sudija unosi u zapisnik (lan 98. stav 2). Ako je svedok
maloletan, a s obzirom na uzrast i duevnu razvijenost nije sposoban da
shvati znaaj prava da ne mora svedoiti, ne moe se u postupku sasluati
kao svedok, osim ako to sam okrivljeni zahteva (lan 98. stav 3). Ako svedok nije upozoren da ne mora svedoiti, ili ako se nije izriito odrekao toga
prava, ili ako upozorenje odnosno odricanje nije ubeleeno u zapisnik, ili
ako je sasluan maloletnik koji ne moe shvatiti znaaj prava da ne mora
svedoiti, na iskazu svedoka se ne moe zasnivati sudska odluka (lan 99).
Odluka lica koje m oe biti osloboeno svedoenja nije neopoziva. Lice koje
je pristalo da svedoi moe se na svoje pravo pozvati naknadno u toku
sasluanja ili nakon datog iskaza, na istom ili narednom roitu, i obrnuto,
licc koje je odbilo da svedoi moe svoj iskaz kasnije dati.
Osim osloboenja od svedoke dunosti u ZKP postoji i ustanova
osloboenja od dunosti odgovaranja na pojedina pitanja, kojom se moe
koristiti svaki svedok, bez obzira na njegov odnos prema okrivljenom. Nijedan svedok nije duan da odgovara na pitanja ako je verovatno da bi time
sebe ili blisko lice (iz lana 98. stav 1) izloio tekoj sramoti, znatnoj materijalnoj teti ili krivinom gonjenju (lan 100).
Iskaz svedoka se dobija njegovim ispitivanjem. Svedok se lspituje
u prethodnom postupku i na glavnom pretresu. U istrazi svedoka ispituje istrani sudija, a prisutna lica (okrivljeni, branilac, ovlaeni tuilac
i oteeni) mogu predlagati istranom sudiji da radi razjanjenja stvari
postavi svedoku odreena pitanja, a po dozvoli istranog sudije ta pitanja
m ogu postavljati i neposredno. Svedoci se ispituju pojedinano, jedan u

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

83

odsustvu drugog jo neispitanog svedoka. Ispitivanje je po pravilu usmeno, neposredno i kontradiktorno. U pismenoj formi ispituju se gluvi i
nemi svedoci (lan 105), a iskaz dat u prethodnom postupku moe se na
glavnom pretresu izuzetno proitati pod uslovima iz lana 337. (odstupanje od naela neposrednosti). Pre poetka ispitivanja svedok se upozorava na dunost da iznese sve to mu je o predmetu poznato i da je lano
svedoenje krivino delo. Sud je duan da svedoka upozori i na pravo da
nije obavezan da odgovara na pojedina pitanja (lan 100), da se moe sluiti
svojim jezikom , a pojedine svedoke jo i da mogu biti osloboeni dunosti
svedoenja (lan 98). Potom se svedoku postavljaju opta pitanja, tj. pita
se za ime i prezime, ime oca, zanimanje, boravite, mesto roenja, godine
ivota, odnos sa okrivljenim i oteenim (lan 102. stav 3). Posle odgovora na opta pitanja svedok polae zakletvu. Zatim se prelazi na ispitivanje
svedoka o samoj stvari. Predsednik vea prvo poziva svedoka da u obliku
spontanog izlaganja iznese sve to mu je o predmetu poznato, a posle toga
mu se postavljaju pitanja radi provere, dopune i razjanjenja iskaza. Na
glavnom pretresu svedoku postavljaju pitanja stranke (prvo ona koja ga je
predloila, a zatim suprotna stranka), zatim predsednik i lanovi vea, pa
oteeni ili njegov zakonski zastupnik i punomonik, saoptueni i vetaci.
Ako je svedoenje odreeno po slubenoj dunosti suda, pitanja prvo postavlja predsednik i lanovi vea, zatim tuilac, optueni i njegov branilac
i td. Stranka koja je predloila izvoenje dokaza ima pravo da posle svih
postavi i dopunska pitanja (lan 331. stav 1). Svedok se uvek mora pitati
otkud mu je poznato ono o emu govori (lan 103. stav 2). Ako se prvi put
sasluava, bitna sadrina njegovog iskaza se unosi u zapisnik, a ako je ve
sasluavan, zapisniki se belee samo odstupanja i dopune u odnosu na
raniji iskaz (lan 314. stav 3). Iskaz se ne sme iznuivati silom, pretnjom ili
drugim zabranjenim sredstvom (lan 131. stav 4). Na takvom iskazu se ne
moe zasnivati sudska odluka (lan 99). Organima postupka je zabranjeno
da se prilikom sasluanja svedoka slue obmanom i da postavljaju sugestivna pitanja (lan 103. stav 1). Kad im se iskazi ne slau, svedoci se mogu
suoiti. Od svedoka se moe traiti i da prepozna pojedina lica i predmete.
Iskaz svedoka se ceni po slobodnom uverenju sudije. Osnovni problem
ocen'e iskaza svedoka je u tome to on moe biti razliitog kvaliteta, to se u
postupku teko moe prepoznati i utvrditi. Osim istinitog iskaza, na kome
se jedino moe zasnovati sudska odluka, iskaz moe biti laan (namerno
pogrean ili neiskren) i nesvesno pogrean (usled greaka u percepciji,
pamenju, miljenju i iskazivanju). Zakljuak o vrednosti svedokog iskaza
sudija izvodi iz psiholoke i logike analize linosti svedoka i samog iskaza.
U tom cilju on mora da oceni da li je svedok sposoban da opazi, zapamti
i reprodukuje injenice (inae je iskaz pogrean) i da li je iskren (inae je
iskaz laan). Pri tome sudija je duan da utvrdi: da li je iskaz dat slobodno
ili po nagovoru, pod prinudom i lomc slino; da li je svedok fiziki i duevno

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

84

sposoban da zapazi injenice, zapamti ih i reprodukuje; da li njegov karakter i moralne osobine ulivaju poverenje ili izazivaju podozrenje; da li je u
nekom odnosu sa strankama ili je nezavisan; da li je sadrina datog iskaza
logina, vTSta, jasna, postojana i odreena; da li je iskaz rezultat neposrednog opaanja ili je u pitanju svedoenje po uvenju; da li se iskaz slae sa
iskazima drugih svedoka i sa drugim dokaznim sredstvima i td.

55.

Isp itivan je o setljivih i za tie n ih sved o ka*

1) U lanu iox. stav 3. predvieno je da se svedoci mogu ispitati u njihovom stanu ako zbog starosti, bolesti ili tekih telesnih mana nisu sposobni
da se odazovu pozivu suda. Zakonik sadri i posebne odredbe o svedoenju
dece i maloletnika: da se svedoci koji nisu navrili esnaest godina pozivaju
u sud preko njihovih roditelja (lan 101. stav 2), da su organi postupka
duni na obazrivo postupanje da ispitivanje ne bi tetno uticalo na psihu
maloletnika i da ispitivanje treba obaviti uz pomo pedagoga ili drugog
strunog lica ako je to potrebno (lan 102. stav 4), da prilikom ispitivanja
dece mlae od etrnaest godina vee moe odluiti da se iskljui javnost
(lan 328. stav 3) i td. U grupu posebno osetljivih svedoka spada i oteeni,
ali Zakonik o njegovom ispitivanju nema posebnih odredaba.
2) Svedok je i danas najee korieni izvor saznanja o izvrenim
krivinim delima u krivinom postupku i zbog toga jedan od glavnih saveznika pravosua u borbi protiv kriminala. I pored toga, o ljudskim pravima
svedoka drava do skoro nije mnogo brinula, ve ga je posmatrala iskljuivo
kao dokazno sredstvo, koji uz pretnju sankcije mora da vri dunosti koje
mu je ona propisala, bez obzira na rizik za sebe i bliska lica koji preuzima vrenjem svedokih dunosti. Tek je savremena drava priznala da
graaninu u ulozi svedoka duguje potovanje i zatitu od zastraivanja
i osvete. Bez te zatite svedok ne bi mogao ni da ispuni svoje svedoke
dunosti. Na putu preobraaja u pravnu dravu, taj novi odnos prema
svedocima u krivinom postupku prihvatila je i naa drava, pokazujui
time da je spremna, kao svaka pravna drava, da svojim gradanima ne
ustanovljava samo terete i dunosti, ve i odgovarajua prava i beneficije
Zatita svedoka moe da bude procesna, ureena odredbama Zakonika o
krivinom postupku i vanprocesna, ureena odredbama posebnog Zakona
o programu zatite uesnika krivinog postupka (Slubeni glasnik RS,
85/2005). Ovde e biti rei o procesnoj zatiti svedoka.
Odredbe o procesnoj zatiti svedoka su u lanu 109. ZKP iz 2001.
godine i u lanovima 109a do lo g koji su u Zakonik uneti 2009. godine. lan 109. ZKP/2001. sadri opta pravila o zatiti svcdoka: Sud je
duan da svedoka i oteenog zatiti od uvrede, pretnje i svakog drugog
napada. Uesnika postupka koji vrea svedoka ili oteenog, preti mu ili
ugroava njegovu bezbcdnost sud je duan da opomene ili novano kaz-

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

85

ni, a u sluaju ozbiljne pretnje ili nasilja da obavesti javnog tuioca radi
preduzimanja krivinog gonjenja. lanovi lo g a -io g sadre odredbe o
uslovima i postupku za sticanje statusa zatienog svedoka, nainu njegovog sasluavanja, vrstama mera zatite i merama za uvanje tajnosti
identiteta zatienog svedoka. Status zatienog svedoka se stie na osnovu reenja koje donosi sud po slubenoj dunosti, ili na zahtev stranaka
(okrivljenog ili tuioca), ili na pismeni i obrazloeni zahtev sam og svedoka.
Za donoenje reenja predviena su dva uslova: prvo, da postoje okolnosti
koje ukazuju da bi javnim svedoenjem svedoku ili njemu bliskim licima
bili ugroeni ivot, telo, zdravlje, sloboda ili imovina veeg obim a i drugo,
da se radi o krivinim delima organizovanog kriminala, korupcije ili drugim izuzetno tekim krivinim delima. Zatieni svedok se sasluava na poseban nain, tako da se tokom postupka ne otkrije njegov identitet i uiva
fiziko obezbeenje u toku postupka. Podaci 0 njegovom identitetu poznati
su samo sudu, a mesec dana pre poetka glavnog pretresa ine se dostupnim strankama i braniocu. Prikrivanje identiteta svedoka se postie primenom jedne ili vie zakonikom odreenih mera zatite prilikom sasluanja
svedoka (iskljuenje javnosti, prikrivanje izgleda svedoka i svedoenje
iz posebne prostorije uz promenu glasa i lika putem tehnikih ureaja)
i nalaganjem dunosti uesnicima postupka da podatke o zatienom
svedoku uvaju kao tajnu ije odavanje predstavlja krivino delo. Zakonikom predviene mere zatite prilikom sasluanja zatienog svedoka su:
iskljuenje javnosti sa glavnog pretresa; zamena svedokovog imena ifrom;
brisanje iz spisa podataka o njegovom identitetu; prikrivanje izgleda svedoka; svedoenje iz posebne prostorije uz promenu glasa svedoka primenom posebnih tehnikih ureaja. Ostale mere zatite su: zabrana pitanja,
ako bi odgovor mogao da otkrije identitet zatienog svedoka; potpisivanje
zapisnika ifrom; izdvajanje iz spisa i posebno uvanje podataka o identitetu zatienog svedoka i drugog materijala koji bi neposredno ili posredno
mogao da dovede do otkrivanja njegovog identiteta; dostavljanje na nain
kojim se obezbeuje tajnost identiteta zatienog svedoka i td.

56.

U viaj

Uviaj je neposredno ulno opaanje pravno relevantnih injenica


od strane organa koji vodi krivini postupak. Opaanje moe biti bilo koje
vrste, ne samo ulom vida, kao to izlazi iz imena ovog dokaznog sredstva. Uviaj vri sud (istrani sudija, vee, predsednik vea ili lan vea),
a izuzetno organi unutranjih poslova, na osnovu posebnog zakonskog
ovlaenja (lan 238. stav 3). Radnja se vri u krivinom postupku (u istrazi ili na glavnom pretresu), a izuzetno i pre zapoetog krivinog postupka
(lan 240. stav 1). Cilj je uviaja da se prikupe materijalni dokazi ili indicije
o injenicama koje se odnose na krivino delo i posebno krivicu uinioca,

86

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

ili da se te injenice razjasne, ili da se utvrde tragovi krivinog dela, ili proveri istinitost drugih dokaza. Predmet uviaja mogu biti stvari (pokretne ili
nepokretne) i mesta. Uviaj se moe vriti i na licima, kako na okrivljenom,
tako i na drugim. Bez pristanka okrivljenog, uviaj se na njemu moe vriti
uvek kad je potrebno da se utvrde injenice vane za postupak, a pregled
drugih lica bez njihovog pristanka je mogu "ako se mora utvrditi da li se
na njihovom telu nalazi odreeni trag ili posledica krivinog dela" (lan
131. stav 1). Pregled lea je uviaj na nepokretnoj stvari. Uviaj se vri u
sudu ili na licu mesta (ako je stvar teko doneti u sud ili je ona nepokretna,
ili ako je vano da se zbog utvrivanja odnosa sa drugim stvarima osmotri
na m estu na kojem se nalazi). Posebno je vaan uviaj na mestu izvrenja
krivinog dela, iji predm et mogu biti i stvari, i lica, i samo mesto. Svako je
duan da sudu dopusti pristup stvarima koje su predmet uviaja, pa i kad
se one nalaze u stanu, pod uslovima koji su propisani za pretresanje.
Posebna vrsta uviaja je rekonstrukcija dogaaja (ili sudski eksperiment). Sastoji se u proveravanju ve izvedenih dokaza ili u utvrivanju
injenica znaajnih za razjanjenje stvari, ponavljanjem pojedinih radnji ili
situacija sluaja u uslovim a koji su priblino isti onima u kojima se dogaaj
odigrao, pod rukovodstvom organa koji vodi postupak i uz uee drugih
procesnih subjekata (lan 111. stav 1). Rekonstrukcija nije posebno dokazno sredstvo, ve m etod provere dokaza putem uviaja, i zbog toga vie ima
veze sa ocenom dokaza nego sa dokaznim sredstvima. Za izvoenje rekonstrukcije vrede sve formalnosti koje su propisane za vrenje uviaja. Posebno je zabranjeno da se rekonstrukcija obavlja na nain kojim se vrea
javni red i moral ili se dovodi u opasnost ivot i zdravlje ljudi (lan 111. stav
2). Prilikom rekonstrukcije mogu se ponovo izvoditi pojedini dokazi (lan
111. stav 3).
O
samom izvoenju uviaja zakonik nema posebnih pravila, jer se
uviaj vri neposrednim ulnim opaanjem uzprim enu odreenihtehnikih
sredstava i postupaka (merenje, fotografisanje i tome sl.) po zakonima prirodnih nauka i tehnikim normama odreene struke ili vetine. Umesto
oslonca u zakoniku, sudija pri uviaju koristi pomo strunjaka, koji mu,
po potrebi, pom au u pronalaenju, osiguravanju i opisivanju tragova,
obavljaju potrebna merenja i snimanja, prave skice ili prikupljaju druge
podatke. Zakonik sadri samo pravila koja se odnose na prava uesnika postupka da prisustvuju uviaju i na registrovanje rezultata uviaja. a) Kad
se uviaj vri pre istrage ili u toku istrage, imaju pravo da mu prisustvuju
tuilac, oteeni, okrivljeni i njegovbranilac (lan 251. stav 2). Na glavnom
pretresu uviaj vri vee, a kad uviaj treba obaviti van suda, predsednik
vea ili odreeni sudija (po pozivu) lan vea. Ovaj uviaj je javan i kontradiktoran kao i svaka druga procesna radnja glavnog pretresa. - b) O
uviaju koji se vri pre istrage, u toku istrage ili izvan glavnog pretresa,
sastavlja se poseban zapisnik, a rezultati uviaja izvedenog na glavnom

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

87

pretresu i primebe stranaka unose se u zapisnik o glavnom pretresu. Fotografijc, filmovi, crtei, skice i tome sl. se prilau uz zapisnik o uviaju.
- Dokazna snaga uviaja, kao i svakog drugog dokaznog sredstva, zavisi od
slobodne ocene suda koja se formira tokom njegovog izvoenja i rasprave
stranaka.

57.

V e ta e n je

Vetaenje je postupak u kome se dolazi do iskaza vetaka, koji sudu


slui kao dokazno sredstvo. Iskaz vetakaje izjavakoja sadri struni nalaz ili
struno miljenje procesno nezainteresovanog strunog lica 0 injenicama
za ije utvrivanje pravna sprema i opte obrazovanje sudije nisu ovoljni.
Lica koja po naredbi suda daju taj iskaz na osnovu svoga strunog znanja,
nazivaju se vetaci. Od vetaka sud moe da trai struni nalaz (utvrivanje
injenica), ili miljenje (struni sud o utvrenim injenicama), ili nalaz i
miljenje. Kao i svedok, i vetak daje sudu iskaz o svojim ulnim opaanjima
injenica, ali se od svedoka razlikuje jer daje iskaz o injenicama koje je zapazio u vreme voenja postupka (svedok, o injenicama iz prolosti), i na
osnovu svoga strunog znanja (svedok, prostim opaanjem). Od vetaka
se trai i miljenje (od svedoka samo prosta reprodukcija injenica koje je
opazio) i moe biti izuzet (svedok je nezamenljiv). Svaki vetak mora da ima
strunu sposobnost (struno znanje) i pravnu sposobnost. Pravnu sposobnost vetaka nemaju: a) lica koja ne mogu biti sasluana kao svedoci - lan
97, b) lica koja su osloboena dunosti svedoenja - lan 98. i c) lice prema
kome je krivino delo uinjeno (lan 116. stav 1). d) Za pregled i obdukciju
lea, vetak ne moe biti ni lekar koji je leio umrlog (lan 125. stav 2). Na
nalazu i miljenju ovih lica ne moe se zasnivati sudska odluka. Vetak ima
dunost da se odazove pozivu suda, da podnese nalaz i miljenje i da poloi
zakletvu. Njegovo je pravo da se upozna sa podacima koji su potrebni za
davanje potpunog i tanog nalaza i miljenja, da predloi izvoenje dokaza
ili pribavljanje predmeta i podataka koji su vani za vetaenje, a kad prisustvuje sasluanju okrivljenog ili svedoka, da trai da se razjasne pojedine
okolnosti sluaja i da se licu koje se sasluava ili ispituje postave pojedina
pitanja (lan 117. stav 6, lan 251. stav 7. i lan 331. st. 1. i 2). Vetak ima
pravo na naknadu trokova i izgubljene zarade i pravo na nagradu.
Vetaenje se odreuje pismenom naredbom organa koji vodi postupak (istranog sudije ili vea), u toku postupka, a izuzetno i pre zapoetog
krivinog postupka, od strane istranog sudije ili organa unutranjih poslova (lan 238. stav 3, l. 239. i 240. stav 1). Stranke mogu predlagati
vetaenje i vetake, ali odluka da li e vetaenja biti i ko e vetaiti, pripada samo organima postupka. Vetaenje moe biti povereno: a) strunoj
ustanovi za odreenu vrstu vetaenja ili dravnom organu, ako se ono
u njemu moe obaviti, b) vetaku sa liste stalnih sudskih vetaka koja se

88

PRIRUNIK ZA POLAGAN.IE PRAVOSUDNOG ISPITA

vodi kod svakog suda ili c) vetaku odreenom za pojedini sluaj van liste stalnih sudskih vetaka, ako kod suda nema stalnih vetaka, ili postoji
opasnost od odlaganja, ili ako su stalni sudski vetaci spreeni, ili ako to
zahtevaju druge okolnosti (lan 114. stav 4). Zakonik je ustanovio pravilo
da se vetaenja, osobito sloenija, poveravaju ustanovama za vetaenja
odnosno dravnim organima, uvek kad takve ustanove postoje odnosno
kad se u dravnom organu vetaenje moe obaviti.
Izvoenje dokaza vetacima se sastoji od pripremanja vetaenja, samog vetaenja (operativna faza) i davanja iskaza.
a) Vetaenjem rukovodi organ postupka koji ga je naredio. On je
duan da oznai predmet koji vetak treba da opazi i oceni, i da postavi
pitanja na koja treba da odgovori. Pitanja se moraju definisati tano i precizno, ne smeju biti pravna pitanja, opta pitanja, pitanja na koja je odgovor nemogu i pitanja koja izlaze iz vetakove struke. Sam vetak ne moe
proirivati listu pitanja koja je odredio organ postupka, ni na druga struna
pitanja, a jo manje na pitanja za koja nije struan. Vetak se poziva da
predmet briljivo proui, da tano navede sve to zapazi i nae i da svoje
miljenje nepristrasno i u skladu sa pravilima svoje struke. On se mora
posebno upozoriti da je davanje lanog iskaza krivino delo (lan 117. stav
1). Vetaku se moe dopustiti da razmatra spise (lan 117. stav 6), ali to
nije njegovo pravo. Ako vetaenje podrazumeva analizu kakve materije,
vetaku e se staviti na raspolaganje samo njen deo, ako je to mogue, a
ostatak e se sauvati za sluaj naknadnih analiza. Kad se vetaenje poveri ustanovi ili dravnom organu, vetaka odreuje rukovodilac ustanove
odnosno dravnog organa iz reda strunjaka zaposlenih u ustanovi ili organu. Stranke mogu zahtevati da im stareina ustanove odnosno dravnog
organa, saopti imena strunjaka koji e obaviti vetaenje (lan 120. stav
4), da bi mogle traiti izuzee. Od vetaka u ustanovi i dravnom organu se
ne uzima zakletva (lan 120. stav 5).
b) Vetaenje se obavlja po pravilu u postupku (na roitu u istrazi ili
na glavnom pretresu), u prisustvu organa koji ga je naredio i zapisniara.
Izuzetak su vetaenja koja zahtevaju dugotrajna istraivanja, ili su poverena ustanovi ili dravnom organu, ili kod kojih to trae razlozi morala (lan
118. stav 1). U tim sluajevima sudija i zapisniar ne prisustvuju pregledu predmeta vetaenja. Po pregledu predmeta vetaenja, iskaz vetaka
se unosi odmah u zapisnik (lan 119), a ako se vetaenje obavlja van
suda, svoj nalaz i miljenje vetak dostavlja sudu pismeno po obavljenom
vetaenju. Kad je vetaenje obavljeno u ustanovi ili dravnom organu, u
nalazu i miljenju e se naznaiti ko ga je obavio i zanimanje, struna sprema i specijalnost vctaka. Kad stranke nisu prisustvovale vetaenju, one
se moraju obavestiti da je vetaenje obavljeno i da zapisnik o vetaenju
odnosno nalaz i miljenje mogu razgledati (lan 121).

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

89

c)
Posle operativnog dela vetaenja, vetak se ispituje od strane suda i stranaka. Kad se vetaenje obavlja u istrazi neposredno pred
sudom, istrani sudija postavlja pitanja vetaku i trai od njega potrebna objanjenja o datom nalazu i miljenju (lan 117. stav 5), a stranke i
oteeni, kad prisustvuju roitu za vetaenje, mogu predloiti istranom
sudiji, da radi razjanjenja stvari, vetaku postavi odreena pitanja, a uz
dozvolu istranog sudije, mogu mu postavljati pitanja i neposredno (lan
251. stav 7). Kad je vetaenje u istrazi obavljeno van suda i bez istranog
sudije, vetak se posle dostavljanja pismenog nalaza i miljenja ne mora jo
i neposredno ispitati u istrazi, ve e se ispitati na glavnom pretresu, ako do
njega doe. Na glavnom pretresu vetak se po pravilu uvek ispituje neposredno, i kad je vetaenje obavljeno u istrazi, i kad je ono nareeno tek na
pretresu. Odstupanja su mogua samo pod uslovima predvienim u odredbi lana 337. Ako je vetaenje obavljeno u ustanovi ili dravnom organu,
moe se odluiti da se na glavni pretres ne poziva strunjak koji je u ustanovi obavio vetaenje, ako se ne moe oekivati potpunije objanjenje pisanog nalaza i miljenja (lan 330. stav 7). Tada se nalaz i m iljenje strune
ustanove na pretresu itaju. Kao i svedoci, vetaci se ispituju pojedinano,
jedan u odsustvu drugih jo neispitanih vetaka (lan 328. stav 4). Svoj
nalaz i miljenje vetak izlae usmeno, a moe mu se dopustiti da ga
proita ako ga je pre glavnog pretresa pismeno pripremio (lan 330. stav
3). Kao i svedoka, tako i vetaka prvo ispituju stranke, pa onda predsednik vea i lanovi vea, a ostali (oteeni, zakonski zastupnik, punomonik
i saoptueni), mogu mu postavljati pitanja po pravilu preko predsednika
vea, a po njegovom odobrenju i neposredno. Ako je vetaenje nareeno
bez predloga stranaka, pitanja prvo postavljaju predsednik i lanovi vea,
zatim javni tuilac, optueni, branilac i td. (lan 331. st. X. i 2). Predsednik
vea je duan da zabrani nedoputena pitanja i pitanja koja se ne odnose na
predmet (lan 331. stav 3). Predsednik uvek moe postaviti pitanje koje e
doprineti potpunijem i jasnijem odgovoru na pitanje koje je postavio drugi
uesnik postupka.
Iskaz vetaka se ceni kao i svako drugo dokazno sredstvo, po slobodnom uverenju sudije. Ako se nalazi vetaka bitno razilaze ili ako su nejasni, nepotpuni ili protivreni sami sa sobom ili sa utvrenim okolnostima
sluaja, sud je obavezan da prvo nastoji da te nedostatke ukloni ponovnim
ispitivanjem istoga vetaka, a ako se na taj nain nedostaci ne mogu otkloniti, da ponovi vetaenje sa istim ili drugim vetacima (lan 122). Slino se
postupa i kad se pojavi sumnja u tanost vetakovog miljenja ili ono ima
neki drugi nedostatak ili protivrenost: sud e prvo pokuati da sum nju ili
nedostatak ukloni ponovnim ispitivanjem istog vetaka, a ako u tome ne
uspe, zatraie miljenje drugog vetaka (lan X23).
Vetaenja u krivinom postupku su mnogobrojna i l'aznovrsna, jer
je i veliki broj razliitih struka i vetina iz kojih ona dolaze, tako da ih po

p r i r u Cn i k z a p o l a g a n j e

90

PRAVOSUDNOGISPITA

vrstam a u zakoniku nije mogue posebnim normama regulisati. Zbog toga


zakonici o krivinom postupku sadre samo opte odredbe koje se odnose
na sva vetaenja, bez obzira na vrstu kojoj pripadaju. Ipak, o pojedinim
vrstam a vetaenja, najsloenijim, najznacajnijim i najeim, ZKP sadri
i posebne dopunske odredbe koje se primenjuju uz opte. U Zakoniku se
govori o sledeim posebnim vetaenja: a) vetaenje u sluaju sumnje da
je smrt prouzrokovana krivinim delom, b) vetaenje telesnih povreda, c)
psihijatrijsko vetaenje, d) telesni pregled okrivljenog i e) vetaenje poslovnih knjiga. Posebne odredbe o tim vetaenjima vidi u l. 124-132.

58.

Is p r a v e i in d icije*

a)
Isprava je posebno dokazno sredstvo koje u sebi sadri neko drugo dokazno sredstvo (uviaj, iskaz svedoka ili vetaka, priznanje okrivljenog) ili corpora delicti (npr. uvredljivo pismo, falsifikovani novac,
lani testam ent i tom e sl.). Isprava se definie kao stvar na kojoj su Ijudskom delatnou grafiki, figurativno, slikom ili zvuno utisnuti podaci
0 injenicam a koje su vane za pravne odnose i pravni saobraaj. Javne
isprave nem aju veu dokaznu snagu od privatnih, jer se i jedne i druge cene po slobodnom uverenju sudije. Jedina je razlika to je postupak
dokazivanja ja vn o m ispravom jednostavniji, poto se pretpostavlja da je
autentina, ako se to ne ospori.
Zakonom o izmenama i dopunama iz 2009. god. u Zakonik je unet novi
lan 132a koji sadri odredbe o korienju fotografskih ili audio i vizuelnih
snim aka kojim a se doputa iroka upotreba takvog materijala prikupljenog
tajno ili bez saglasnosti osumnjienog ili okrivljenog. Taj lan je svrstan
u gl. VII koja se odnosi na radnje dokazivanja i dolazi posle odredaba 0
pojedinim dokaznim sredstvima (sasluanje okrivljenog i svedoka, uviaj i
vetaenje), tako da se moe zakljuiti da se radi o jednom novom i posebnom dokaznom sredstvu koje do sada kod nas nije postojalo", kako je ono
u napisima nekih autora i prikazano. To shvatanje je potpuno pogreno, jer
se ne radi ni o novom, ni 0 posebnom dokaznom sredstvu, budui da su fotografije i drugi tehniki snimci injenica samo jedna vrsta isprava, koje se
ne stvaraju sam o grafiki, ve i crteom, slikom, fotografijom, fonografski
1 na mnoge druge naine, i koje se uveliko i odavno koriste kao dokazi u
sudskoj praksi, iako o njima (ispravama) nema odredaba u ZKP. Jugoslovenski zakonodavac je izbegavao da normira ovu vrstu dokaznih sredstava je r nije uspevao da pronae zadovoljavajua reenja u pogledu granica
dozvoljenosti registracije injenica tehnikim sredstvima, kao i u pogledu
naina njihove procesne upotrebe i stepena njihove dokazne vrednosti (T.
V asiljevi, Sistem , str. 369). Izgleda nam da je previe smela namera da
sc svi ti problem i sada rei jednom ovakvom odredbom. Uostalom, ako je
u ZKP trebalo uneti odredbe o toj vrsti dokaznih sredstava, onda je prvo

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

91

trebalo neto rei o ispravama uopte, pa tek onda o pojedinim vrstama


isprava (kao kod vetaenja).
b)
Indicije ili osnovi podozrenja su injenice utvrene sa obelejem
istinitosti, koje same nisu predmet dokazivanja, ali su u tesnoj vezi sa
onim injenicama koje jesu predmet dokazivanja, pa se na osnovu te veze
logikim putem ili na osnovu iskustva izvodi zakljuak o istinitosti ovih
drugih jo nedokazanih injenica. Ako je, na primer, dokazano da naeni
otisci prstiju pripadaju licu A, ili da je to lice vieno blizu mesta izvrenja
krivinog dela ili kako bei od mesta izvrenja, moe se samo pretpostaviti,
ne jo i tvrditi, da bi ono moglo da bude uinilac krivinog dela. Indicije
slue za proveru drugih dokaza, a i njima samima moe se dokazivati, ako
ih ima vie, izmeu sebe logiki dobro povezanih.
A) VREME PROCESNIH RADNJI
Veina odredaba u procesnim zakonima se odnosi ili na procesne subjekte ili na procesne radnje. One odredbe zakonika koje se tiu procesnih radnji ureuju njihovu formu, sadrinu ili vreme preduzimanja. Meu
odredbama o vremenu procesnih ranji posebno su znaajne one koje se
odnose na rokove i povraaj u preanje stanje.

59.

R o ko vi: p o ja m , v rs te i ra u n a n je

Rok je vremenski period u kome se odreena procesna radnja mora,


ne sme ili treba preduzeti. Propisivanje rokova ima cilj da ubrza postupak
i da obezbedi procesnu disciplinu i ekonomiju. Od roka treba razlikovati
roite, pod kojim se razume tano odreeno mesto i vreme (dan i as)
predvieni za preduzimanje procesne radnje.
Rokovi mogu biti: a) prekluzivni (finalni ili peremptorni), koji postoje
kad sc procesna radnja u odreenom vremenu mora preduzeti, jer istekom
roka nastupa procesna sankcija (prekluzija),. koja se sastoji u nemogunosti
naknadnog preduzimanja procesne radnje (petnaestodnevni odnosno
osmodnevni rok za albu protiv prvostepene presude je prekluzivan); - b)
odloni (suspenzivni ili dilatorni) koji oznaavaju period vremena u kome
se procesna radnja ne sme preduzeti (npr. glavni pretres se ne moe odrati
pre no to proe osam dana od dana dostavljanja poziva optuenom - lan
285. stav 3); - c) instrukcioni (upuujui), koji vae za sud i javnog tuioca
(ne i za stranke) i ije proputanje ne povlai prekluziju (npr. javni tuilac
treba da podnese optunicu u roku od petnaest dana od zavretka istrage
- lan 257. stav 2, istraga treba da bude zavrena u roku od est m eseci od
otvaranja - lan 258. stav 1, presuda se po pravilu ima pismeno izraditi i
dostaviti za osam dana od objavljivanja - lan 360. stav 1). Rokovi dalje
mogu biti: zakonski (koji su utvreni zakonom) i sudski (koje odreuje

92

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

sud); strogi (po pravilu zakonski, koji se ne mogu produavati) i obini (po
pravilu sudski, koji se mogu produavati).
Za raunanje roka treba znati: a) kojom jedinicom vremena se rok
meri, b) koliko vremenskih jedinica iznosi, c) kad poinje da tee i d) kad se
zavrava. U krivinom postupku rokovi se raunaju na sate, dane, mesece
i godine. Poetak roka se rauna od dogaaja odreenog u zakoniku ili od
momenta koji odredi sud, ako je u pitanju sudski rok. Ali, rokovi ne poinju
da teku u svim sluajevima od istog momenta. Ako je rok odreen na sate
ili dane, u rok se ne rauna onaj sat odnosno dan u koji pada dogaaj od
kojeg se rok rauna, ve se za poetak roka uzima poetak prvog narednog
sata odnosno dana (lan 183. stav 2). Vreme u naetom satu ili danu do
poetka roka je vreme korisno za preduzimanje procesne radnje, ali se ono
u rok ne rauna. Zbog toga rok od jednog dana nije isto to i rok od 24
sata, jer u prvom sluaju stranka moe da ima i nepunih 48 sati vremena
korisnog za preduzimanje procesne radnje, a u drugom najvie nepunih
24 sata. Isto tako poinje da tee rok odreen na mesece ili godine: dan u
koji pada dogaaj od kojeg se rauna rok, ne uraunava se u rok, ve se za
poetak uzim a prvi naredni dan.
Rokovi odreeni na sate i dane zavravaju se istekom poslednjeg sata
odnosno dana koji ulazi u rok. Ti rokovi se uvek zavravaju u puni sat odnosno u pono. Rokovi odreeni po mesecima ili godinama, zavravaju se
protekom onoga dana poslednjeg meseca odnosno godine koji po svom
broju odgovara danu u kojem je rok poeo da tee. Ako nema toga dana
u poslednjem mesecu roka, on se zavrava poslednjeg dana toga meseca
(lan 183. stav 3). Npr. rok od mesec dana odreen 20. januara istie 20
februara, a odreen 30. januara istie 28. (ili 29) februara. Zbog toga rok
od mesec dana nije isto to i rok od 30 dana, jer u mesecu moe biti 28,
29, 30 ili 31 dana. Ako poslednji dan roka pada na dravni praznik ili koji
drugi neradni dan (subotu ili nedelju), rok istie protekom prvog narednog radnog dana (lan 183. stav 4). To ne vai za rokove odreene na sate,
jer je u tim sluajevima re o hitnim radnjama koje se preduzimaju i kad
sud inae ne radi odnosno i posle isteka redovnog radnog vremena kod
deurnih slubi suda.
ZKP sadri posebne odredbe o predaji podnesaka i izjava vezanih za
rok. Smatra se da je izjava data u roku ako je pre isteka roka predata onome
ko je ovlaen da je primi (lan 182. stav 2). Ako je podnesak zbog neznanja
ili oigledne greke podnosioca predat nenadlenom sudu pre isteka roka,
pa nadlenom sudu stigne po proteku roka, uzee se da je predat na vreme
(lan 182. stav 5). Podnesak ili izjava predata potom kao obino pismo,
smatra se da je predata onome kome je upuena onda kad je on primi. Ali,
ako je to uinjeno preporuenom poiljkom ili telegramom, dan predaje
poti smatra se danom predaje nadlenom organu (lan 182. stav 3).

MOMILO GRUBA KRJVINO PROCESNO PRAVO

60.

93

P o v ra a j u p re a n je sta n je

Povraaj u preanje stanje je pravno sredstvo koje om oguuje da


odreeni uesnik postupka kome je prekluzivni rok protekao neiskorien
iz razloga koji mu se ne mogu upisati u krivicu, naknadno preduzm e
proputenu procesnu radnju, po prethodnoj dozvoli suda. Ustanovom
povraaja u preanje stanje ublaava se strogost reima prekluzivnih rokova iz razloga pravinosti.
Pravo na povraaj u preanje stanje ima okrivljeni koji je iz opravdanih razloga propustio rok za podnoenje albe na presudu ili na reenje 0
primeni mere bezbednosti, mere oduzimanja imovinske koristi ili sudske
opomene ili prigovora protiv reenja o kanjavanju (lan 184. stav 1. i lan
459. stav 2). Za povraaj u preanje stanje treba da se ispune dva uslova: materijalni i formalni. a) M aterijalni uslov je ispunjen kad je okrivljeni propustio rok za podnoenje albe, odnosno prigovora iz opravdanog
razloga, tj. bez svoje krivice (npr. usled saobraajnog udesa, iznenadne
bolesti, trajka potara, pogrenog uputstva o pravnom leku, odbijanja sudske pisarnice da primi albu i td.). - b) Formalni uslov se sastojiu obavezi
okrivljenog da u roku od osam dana od prestanka uzroka koji je izazvao
proputanje, a najkasnije u roku od tri meseca od proputanja, podnese
molbu za povraaj u preanje stanje i da istovremeno sa m olbom preda albu, odnosno prigovor, ako je ve nije predao. Tromeseni objektivni
rok poinje da tee od dana proputanja, bez obzira na to da li je i kad
okrivljeni saznao za proputanje, odnosno bez obzira na to koliko je dugo
smetnja trajala. Posle proteka tri meseca od dana proputanja, povraaj u
preanje stanje se ne moe dobiti (lan 184. stav 2), pa i kad osmodnevni
rok od saznanja za proputanje jo nije istekao ili nije ni poeo da tee.
Postupak za dozvolu povraaja u preanje stanje se pokree molbom okrivljenog ili njegovog branioca. O molbi odluuje predsednik vea
koje je donelo presudu ili reenje koje se pobija albom, odnosno prigovorom. Protiv reenja predsednika vea kojim je dozvolio povraaj, alba
nije dozvoljena (lan 185. stav 2), a protiv reenja kojim je m olba odbijena moe se aliti okrivljeni. O albi okrivljenog odluuje neposredno vii
sud, kome prvostepeni sud istovremeno dostavlja i albu okrivljenog protiv presude ili odgovarajueg reenja, odnosno prigovor protiv reenja o
kanjavanju, odgovor na tu albu i ostale spise (lan 185. stav 3). Ako alba
okrivljenog protiv reenja o odbijanju molbe za povraaj bude odbijena,
njegova osnovna alba postaje definitivno neblagovremena i o njoj se ne
raspravlja. Meutim, ako alba izjavljena zbog odbijene molbe za povraaj
bude usvojena, vii sud pristupa reavanju albe koju je okrivljeni izjavio
protiv presude odnosno reenja o primeni mere bezbednosti, m ere oduzimanja imovinske koristi ili sudske opomene. Podneta molba za povraaj
u preanje stanje ne zadrava izvrenje presude, ali sud nadlean za

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

94

reavanje molbe m oe odluiti da se izvrenje prekine do donoenja odluke


0 molbi (lan 186).
Osim okrivljenom za proputenu albu protiv presude i nekih reenja,
povraaj u preanje stanje moe biti dozvoljen jo i oteenom, privatnom tuiocu i oteenom kao tuiocu, ali samo za neskrivljeno proputanje
roita za glavni pretres. Ako na glavni pretres ne doe uredno pozvani
oteeni, pa na njemu javni tuilac odustane od gonjenja, smatra se da
oteeni ne eli da preuzme gonjenje, pa se pretres zavrava presudom
kojom se optuba odbija, a ako na roite za glavni pretres ne dou privatni tuilac odnosno oteeni kao tuilac, uzima se da su odustali od tube
1 postupak se reenjem suda obustavlja. Ove sudske odluke poivaju na
pretpostavkam a za koje se moe pokazati da nisu tane i da su pomenuti
subjekti izostali sa roita iz nekog razloga koji lei van njihove volje i krivice. Tada oni imaju pravo da trae povraaj u preanje stanje. V. lan 62.
stav 2, lan 59. stav 2. i lan 63. stav 2.

V . S P O R E D N I PR E D M E TI K R IV I N O G P O ST U P K A
U krivinom postupku se utvruje da li odreena radnja predstavlja krivino delo, da li je tu radnju, ako predstavlja krivino delo, izvrio
okrivljeni, i najzad, da li su ispunjeni zakonski uslovi za izricanje krivine
sankcije okrivljenom koji je uinio radnju koja predstavlja krivino delo..To
je osnouni ili glavni predm et krivinog postupka ili "krivina stvar" {causa
crim inalis). Svaki krivini postupak mora da ima barem jedan takav osnovni ili glavni predm et.
Uz glavni predm et, krivini postupak moe da ima i odreene sporedne predm ete, o kojim a se, zbog toga to stoje u meusobnoj vezi, raspravlja i odluuje istovremeno sa glavnim predmetom postupka, dakle, u
krivinom postupku, iako nisu krivini predmeti po svojoj pravnoj prirodi,
ve pripadaju nekoj drugoj, nekrivinoj grani prava. Prema ZKP sporedni
predmeti krivinog postupka mogu biti: imovinskopravni zahtev, prejudicijalna pitanja i trokovi krivinog postupka.

61.

T r o k o v i k riv i n o g p o stu p k a : p o jam i v rs te

Trokovi postupka su obavezni sporedni predmet krivinog postupka.


U smislu ZKP pod trokovima krivinog postupka se razumeju izdaci
uinjeni povodom krivinog postupka od njegovog pokretanja do zavretka
i izdaci za istrane radnje preduzete pre otvaranja istrage (lan 193. stav
1). .U trokove postupka spadaju, ne samo izdaci koje sud i stranke imaju
u postupku po glavnoj stvari, ve i izdaci za suenje sporednih predmeta

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRA VO

95

(imovinskopravni zahtev i prejudicijalna pitanja) i za voenje incidentnih i


posebnih postupaka (izuzee, izricanje mera bezbednosti i dr.), kao i izdaci
u postupku po krivinoj stvari posle pravnosnanosti presude (vanredni
pravni lekovi), ali ne i trokovi izvrenja krivinih sankcija i trokovi policijskih radnji. Prema lanu 193. u trokove krivinog postupka spadaju:
1) trokovi za svedoke, vetake, tumae i struna lica, kao i izdaci za
vrenje uviaja, Ovde spadaju putni trokovi, trokovi za ishranu i prenoite
i naknade za izgubljenu zaradu navedenim licima, a u sluaju vetaka i
tumaa, jo i nagrada za njihov rad, izdaci za izradu skica, crtea, fotografija,
za ekshumaciju lea, putni trokovi lica koja obavljaju uviaj i td.
2) trokovi prevoza okrivljenog i izdaci za njegovo dovoenje, ako je u
pritvoru ili je na osnovu naredbe za dovoenje lien slobode;
3) trokovi leenje okrivljenog ili poroaja okrivljene dok se nalaze u
pritvoru;
4) trokovi tehnikog pregleda vozila, medicinskih i biolokih analiza i
prevoza lea do mesta obdukcije;
5) putni trokovi slubenih lica kad im pripadaju, van sluaja vrenja
uvidaja ili vetaenja (npr. radi sasluanja teko bolesnog svedoka izvan
sudske zgrade);
6) nuni izdaci branioca, oteenog, privatnog tuioca i oteenog
kao tuioca i njihovih zakonskih zastupnika i punomonika, kao i nagrada za branioca, zastupnike i punomonike oteenog, privatnog tuioca i
oteenog kao tuioca;
7) paualni iznos, koji se utvruje posebnim propisom. Ovaj iznos
treba da pokrije trokove koje Zakonik nije nabrojao, jer se svi unapred
ne mogu predvideti i ne javljaju se u svakom krivinom postupku (npr.
trokovi stenografskog beleenja toka glavnog pretresa).

62.

O slo b o e n je o d tro k o v a p o stu p k a i d ru ge o d lu k e o


tro k o v im a p o stu p k a

Zakonik sadri odredbe o plaanju (predujmljivanju) trokova, unapred i privremeno, dok postupak tee, i odredbe o dunosti naknade
trokova na kraju krivinog postupka, prema njegovom ishodu. Onaj ko
je duan da plati trokove postupka unapred, ne mora da bude duan da
ih i definitivno snosi. Neki trokovi u postupku za krivina dela za koja se
goni po slubenoj dunosti (lan 193. stav 4) predujmljuju se "privremeno
i unapred" iz budeta, a druge trokove do kraja postupka snose stranke.
U svakoj presudi i reenju 0 kanjavanju izricanju sudske opomene
ili obustavljanju postupka sud mora odluiti ko e podmiriti trokove postupka i koliki su (lan 194. stav 1). Izuzetno, o trokovima se moe odluiti
i posebnim reenjem, ako se na plaanje trokova obavezuje lice koje nije
stranka u postupku (branilac, vetak, svedok i dr.) i ako u vreme donoenja

96

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

presude ili reenja o kanjavan ju, sudskoj opomeni ili obustavi postupka
ncdostaju podaci o visini trokova. Odluka o naknadi trokova koji su unapred isplaeni iz budeta donosi se po slubenoj dunosti, a odluka o naknadi trokova koje su predujmile stranke, po njihovom zahtevu.
Trokove postupka mora da naknadi onaj ko ih je prema ishodu postupka skrivio, kako one koje je u toku postupka sam imao, tako i trokove
suprotne strane i iznose koji su isplaeni iz budeta. - a) Optueni je
duan da naknadi trokove postupka uvek kad je oglaen krivim (lan 196.
stav 1). Meutim, on moe biti u celini ili delimino osloboen dunosti
da naknadi trokove postupka koji su unapred isplaeni iz budeta, kao
i plaanja paualnog iznosa i nagrade i nunih izdataka branioca koji je
postavljen po slubenoj dunosti, ako bi plaanjem tih trokova bilo dovedeno u pitanje izdravanje, njegovo ili lica koja je po zakonu duan da
izdrava. Naknade trokova treim licima, optueni ne m oebiti osloboen.
- b) Javni tuilac nikad ne plaa trokove krivinog postupka, jer u postupku ne zastupa svoj, ve opti interes. U sluaju obustave postupka,
oslobaajue presude ili presude kojom se optuba odbija, trokovi postupka padaju na teret budeta. - c) Privatni tuilac je duan da u tim
sluajevima plati trokove postupka, osim ako je postupak obustavljen ili
presuda kojom se optuba odbija doneta zbog smrti okrivljenog ili njegove
trajne duevne bolesti, ili zastarelosti krivinog gonjenja koja se ne moe
pripisati njegovoj krivici (lan 197. stav 3). Ako je postupak obustavljen
zbog odustanka privatnog tuioca, okrivljeni i privatni tuilac se mogu nagoditi o svojim meusobnim trokovima. Ako u postupku ima vie privatnih tuilaca, trokove snose svi oni solidarno. - d) Oteeni kao tuilac ne
snosi trokove krivinog postupka u kome nije uspeo, ve samo trokove
koje je prouzrokovao svojom krivicom. - e) Ako je postupak pokrenut na
osnovu lane krivine prijave, trokove snosi lice koje je pravnosnanom
sudskom presudom osueno za krivino delo lanog prijavljivanja (lan
197. stav 2). - f) Bcz obzira na ishod postupka, trokove svoga dovoenja,
odlaganja istrane radnje ili glavnog pretresa i druge trokove postupka,
kao i odgovarajui deo paualnog iznosa, duno je da podmiri lice (okrivljeni, oteeni, privatni ili supsidijarni tuilac, branilac, zakonski zastupnik, punomonik, svedok, vetak, tuma ili struno licc) koje j e te trokove
prouzrokovalo svojom krivicom.
Nagradu i nune izdatke branioca i punomonika duan je da plati
okrivljeni odnosno zastupano lice, bez obzira na to ko prema odluci suda
treba da podmiri trokove postupka, osim kad nagrada i nuni izdaci branioca padaju na teret budetskih sredstava (lan 198. stav 1). Branilac je u
pravnom odnosu sa okrivljenim, a punomonik sa zastupanim lice, a ne u
odnosu sa suprotnom strankom, pa i kad dunost naknade trokova pada
na suprotnu stranu. Okrivljeni plaa branioca i kad mu je postavljen po
slubenoj dunosti, osim kad troak odbrane pada na teret budeta (od-

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

97

brana siromanih i osloboenje od trokova zbog ugroenog izdravanja,


njega samog ili lica koje je duan da izdrava).

63.

Im o v in sk o p ra v n i zah tev: p ojam ,


v rs te i o d lu iv a n je o za h tevu

Imovinskopravni zahtev je fakultativni sporedni predm et krivinog


postupka. Do njega dolazi zbog toga to se radnjom krivinog dela istovremeno moe ostvariti i graansko-pravni delikt koji se m anifestuje u
teti nanetoj tuim dobrima. Zahtevi koji na osnovu toga nastaju redovno se postavljaju i ostvaruju u graanskom parninom postupku, ali ZKP
iz brojnih razloga (ekonominost, obziri prema oteenom, izbegavanje
protivrenosti u sudskim odlukama i td.) omoguuje da budu postavljeni i
u krivinom postupku uz njegov osnovni predmet. Od svih mnogobrojnih
i raznovrsnih imovinskopravnih potraivanja koja mogu nastati kao posledica izvrenog krivinog dela, u krivinom postupku je m ogue raspraviti i dosuditi samo tri, u Zakoniku odreena zahteva: za naknadu tete, za
povraaj stvari i za ponitaj odreenog pravnog posla (lan 201. stav 2).
1) Povraaj stvari je najpotpuniji oblik obeteenja, jer se njegovom
dosudom i izvrenjem, imovinska prava oteenog dovode u stanje u kome
su bila pre izvrenja krivinog dela. Krivini sud moe dosuditi ovu vrstu
zahteva pod uslovima: a) da je stvar pre izvrenja krivinog dela bila kod
oteenog po nekom pravnom osnovu (svojina, dravina ili detencija), b)
da se u vreme suenja nalazi kod okrivljenog ili kod lica kom e je okrivljeni
stvar poverio na uvanje i c) da je stvar ostala ista po vrsti i nameni kao
to je bila u vreme izvrenja krivinog dela. Ne moe se dosuditi povraaj
stvari koju je okrivljeni preradio i pretvorio u drugu stvar (npr. ukradenu
tkaninu u odelo). Ako se ovi uslovi za povraaj stvari ne ispune, oteeni
moe da trai samo naknadu tete.
2) Ponitaj odreenog pravnog posla se moe postii u krivinom postupku pod uslovima: a) da je pravni posao nastao izvrenjem krivinog
dela i b) da se radi o imovinsko-pravnom poslu, a ne o poslu iz neke druge
oblasti prava. Zbog toga se u postupku za krivino delo dvobranosti ne
moe ponititi brak, jer nije iz oblasti imovinskog, ve linog prava.
3) Naknada tete se moe traiti u sluaju onih krivinih dela koja
prouzrokuju tetu u graansko-pravnom smislu, ne i kod onih kojima
takva teta nije prouzrokovana (npr. pokuaj krivinog dela, krivina dela
ugroavanja i td.). U krivinom postupku se priznaje pravo na naknadu
svake tete koja je pretrpljena izvrenjem krivinog dela: materijalne
tete, kako obine (koja se sastoji u umanjenju imovine oteenog), tako
i izgubljene dobiti (spreavanje uveanja imovine koje se moglo osnovano oekivati) i nematerijalne tete, koja se sastoji u nanoenju fizikog ili
psihikog bola i straha (lan 155. ZOO).

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

98

Pretpostavke za raspravljanje imovinskopravnog zahteva u krivinom


postupku su: a) da postoji zahtev ovlaenog lica - lan 203. stav 1. i b)
da raspravljanje o zahtevu znatno ne odugovlai krivini postupak - lan
201. stav 1. - Pretpostavke za meritorno odluivanje o zahtevu su: a) da
sud izrekne presuu kojom se optueni oglaava krivim ili reenje o sudskoj opom eni i b) da podaci krivinog postupka pruaju pouzdan osnovza
presuenje im ovinskopravnog zahteva (lan 206. stav 2 i lan 459. stav 2).
Ako se ove pretpostavke ne ispune, sud o zahtevu ne moe da odlui meritom o, ve sam o formalno (upuivanjem podnosioca zahteva na parnicu).
Odluka o im ovinskopravnom zahtevu je sastavni deo krivine presude ili
reenja o obustavi postupka. Ona moe biti meritorna ili formalna. Meritorna je samo jedn a odluka: kojom se imovinskopravni zahtev usvaja, u celini
ili delimino. Formalne odluke su: a) kojom se sud oglaava nenadlenim
i b) kojom se ovlaeno lice upuuje na graansku parnicu. Zahtev se ne
moe odbiti, pa ni kad se utvrdi da je neosnovan. Sud je tada duan da
podnosioca zahteva uputi na parnicu. Ovim reenjem zakonodavac je hteo
da izbegne albu oteenog protiv odluke 0 imovinsko-pravnom zahtevu,
koja bi mu se m orala dati kad bi njegov zahtev mogao biti odbijen i koja bi
kom plikovala krivini postupak pred drugostepenim sudom (nekad bi se
taj postupak vodio samo po albi oteenog protiv odluke o imovinskopravnom zahtevu, i tako od krivinog pretvorio u isti graanski postupak).
Podnosilac zahteva se upuuje u parnini postupak i kad nisu ispunjene
pretpostavke za m eritom o odluivanje (tj. nije izreena presuda kojom se
optueni oglaava krivim) i kad krivini sud nae da podaci krivinog postupka ne pruaju dovoljno osnova za presuenje zahteva.

64.

P r e ju d ic ija ln a pitan ja*

Prejudicijalna pitanja su pravna pitanja (ne injenina) iz neke druge


grane prava (graanskog, ustavnog, upravnog, porodinog, meunarodnog
i td. - samo ne krivinog) od ijeg prethodnog reenja zavisi primena materijalnog krivinog prava (ne procesnog). Npr. kod krivinog dela krae kao
prejudicijalno m oe da se javi pitanje svojine. To krivino delo postoji tek
ako je u pitanju tua stvar, tako da krivinog dela nema ako se dokae da
je u pitanju stvar koja po nekom svojinskom osnovu pripada okrivljenom.
Sud u krivinom postupku moe prejudicijalno pitanje da rei sam, ali sa
dejstvom samo za krivini predm et koji se raspravlja, a moe da saeka da
ono bude reeno u postupku pred drugim sudom ili dravnim organom,
nadlenim za reavanje te vrste pravnih pitanja (lan 213).

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

gg

VI. T O K K R IV I N O G PO STUPKA*
Krivini postupak se sastoji od vie posebnih i relativno samostalnih
sastavnih delova, koje vode razliiti sudski organi, prema posebnim procesnim pravilima i sa razliitim procesnim ciljevima. Ti delovi postupka
se nazivaju stadijumima i fazama krivinog postupka. Stadijumi su ire, a
faze ue deonice u razvoju jedinstvenog krivinog postupka. Na krivini
postupak prolazi kroz dva stadijuma. To su prethodni i glavni postupak. l)
Stadijum prethodnog postupka, koji se uvek vodi pred sudom prvog stepena i prethodi meritornom suenju ima dve faze: a) Istragu, u kojoj sud ne
odluuje o glavnom predmetu postupka, ve po zahtevu ovlaenog tuioca
prikuplja materijal za tuioevu odluku, da li e okrivljenog optuiti i izvesti na glavni pretres ili odustati od krivinog gonjenja, i b) Stauljanje okrivljenog p od optubu, koja se sastoji od podizanja optunog akta od strane
ovlaenog tuioca i sudske kontrole urednosti i osnovanosti podignutog
optunog akta, pre no to on stupi na pravnu snagu i proizvede pravne
posledice. Stadijum glavnog postupka se vodi pred sudom prvog i vieg stepena, predstavlja suenje u pravom smislu rei i ima sledee faze: a) Priprem anje glavnog pretresa, b) Glauni pretres, koji je teite celokupnog
krivinog postupka, c) Donoenje i objavljivanje presude i d) Postupak
pravnih lekoua, u kome se povodom inicijative stranaka pred viim sudom
ispituje zakonitost i pravilnost presuda nieg suda. Stadijum prethodnog
postupka i prve tri faze glavnog postupka ine postupak pred pruostepenim sudom, a poslednja faza glavnog postupka (postupak pravnih lekova),
predstavljaposfupa/c pred viim sudom, drugog ili treeg stepena.
Ovako organizovanom formalnom krivinom sudskom postupku,
prethodi tzv. pretkrivini postupak, koji nije sudski i ima cilj potpuno
razliit od cilja krivinog postupka.
A) PRETKRIVINI POSTUPAK

65.

O tk riv a n je i p rija v ljiv a n je k rivin ih d ela

Da bi krivini postupak otpoeo, moraju se otkriti krivino delo i lice


protiv kojeg postoji sumnja da je izvrilac krivinog dela (osumnjieni),
kao i dokazi koji tu sumnju ine osnovanom. Javni tuilac inae ne bi bio u
mogunosti da trai od suda pokretanje krivinog postupka. Zbog toga formalnom krivinom postupku mora da prethodi jedan poseban postupak,
upravni i kriminalistiki po svojoj pravnoj prirodi, ija se sadrina sastoji
u otkrivanju krivinih dela, prikupljanju i obezbeenju tragova i predmeta koji mogu da poslue kao dokazi, pronalaenju uinioca krivinog dela,
spreavanju da se on sakrije ili pobegne i na kraju, u podnoenju krivine
prijave. Cilj toga postupka je da omogui pokretanje krivinog postupka za

1Q O

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

krivina dela za koja se gonjenje preduzima po slubenoj dunosti. Taj postupak se u Zakoniku naziva pretkrivini postupak. On nije deo krivinog
postupka, ve jedan poseban nekrivini postupak sa svojim posebnim pravilima, organima i ciljevima.
Organi pretkrivinog postupka su javhi tuilac i ovlaeni organi
slube unutranjih poslova. Kao organ pretkrivinog postupka javlja se i
istrani sudija kad u tome postupku treba odluiti o kakvom pravu graana
koje se prema Ustavu ili zakoniku moe ograniiti samo odlukom suda.
Organi pretkrivinog postupka nisu procesni subjekti, jer u vreme kad se
taj postupak vodi krivinog postupka jo nema. Javni tuilac je glavni organ, tj. rukovodilac pretkrivinog postupka (lan 46. stav 2. taka 1). Njemu pripada uloga koordinatora aktivnosti drugih organa, koji su duni da
izvravaju njegove naloge, da mu podnose izvetaje o preduzetim radnjama
i da uopte omogue vrenje funkcije gonjenja uinilaca krivinih dela. Organi pretkrivinog postupka imaju prava i dunosti predviena posebnim
propisima o slubi unutranjih poslova i javnom tuilatvu. Neke od odredaba tih propisa su ponovljene i u ZKP. Graani u pretkrivinom postupku
nemaju nikakvo procesno svojstvo (okrivljenog, svedoka, vetaka i sl). Lice
prema kome se vodi pretkrivini postupak odnosno priprema krivini postupak je osumnjieni. On u naelu ima sva ustavna prava i slobode kao i
drugi slobodni graani. Samo izuzetno, kad je to zakonikom predvieno,
ta se prava i slobode osumnjienom u pretkrivinom postupku mogu
ograniiti odlukom istranog sudije, u meri i pod uslovima odreenim u
zakoniku. Kad je zakonikom predviena mogunost da istrani sudija ili
organi unutranjih poslova u pretkrivinom postupku izuzetno preduzmu pojedine istrane radnje prema osumnjienom, tj. radnje koje e u
buduem krivinom postupku biti priznate kao procesne radnje, njemu
pripadaju posebna prava koja ima i okrivljeni u krivinom postupku, iako
u to vreme jo nema krivinog postupka, a osumnjieni jo nije okrivljeni.
Osnovni zadatak pretkrivinog postupka je da javnom tuiocu prui
materijal na osnovu koga e traiti od suda da sprovede krivini postupak prema osumnjienom. Od aktivnosti organa pretkrivinog postupka
zavisi da li e krivinog postupka uopte biti i zbog toga ta aktivnost ima
izuzetan znaaj i za krivini postupak i za celokupnu dravnu delatnost
usmerenu na suzbijanje kriminaliteta. Rad na otkrivanju krivinih dela
i njihovih uinilaca, organi unutranjih poslova preduzimaju po svojoj
slubenoj dunosti ili na inicijativu javnog tuioca. Prema zakoniku, organi policije su duni da bez iijeg poziva i odobrenja preduzmu potrebne
mere da se pronae uinilac krivinog dela, da se uinilac ili sauesnik ne
sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i osiguraju tragovi krivinog dela i predmeti koji mogu da poslue kao dokazi, te da se prikupe sva obavetenja
koja bi mogla biti od koristi za uspeno voenje krivinog postupka (lan
225. stav 1). Dunost organa unutranjih poslova nastupa pod uslovom

MOMILO GRUBA KRJVINO PROCESNO PRAVO

1Q l

da postoje osnovi sumnje da je izvreno krivino delo za koje se goni po


slubenoj dunosti. Do osnova sumnje oni dolaze neposrednim saznanjem
ili iz krivine prijave koja im se esto podnosi um esto javnom tuiocu (lan
224. stav 3). Delatnost organa unutranjih poslova moe biti izazvana i
nalogom javnog tuioca, koji je ovlaen da od njih zahteva prikupljanje
obavetenja kad primi krivinu prijavu sa podacima koji nisu dovoljni da
bi zatraio sprovoenje istrage, ili kad nae da pre podnoenja zahteva za
sprovoenje istrage treba proveriti podatke iz krivine prijave, ili ako je do
njega samo dopro glas 0 izvrenom krivinom delu.

66.

O vla en ja o rg a n a u n u tra n jih p o s lo v a u


p re tk riv i n o m p o stu p k u

Naelno posmatrano, organi unutranjih poslova (ili policije), koji


predstavljaju vrstu upravnih organa, ne mogu biti organi krivinog postupka ovlaeni na preduzimanje procesnih radnji, niti radnje tih organa
preduzete van postupka mogu imati istu vrednost kao i procesne radnje
preduzete u postupku od strane suda. Od ovih pravila u naem pravu postoje odreena odstupanja u obadva pravca: a) organima unutranjih poslova moe istrani sudija da poveri preduzimanje pojedinih istranih radnji u krivinom postupku (vidi o tome u izlaganjima o istrazi) i b) organi
unutranjih poslova, izuzetno i pod tano odreenim uslovim a, ovlaeni
su da u pretkrivinom postupku preduzimaju i pojedine form alne istrane
radnje, koje e u krivinom postupku, ako do njega doe, imaju istu vrednost kao i radnje preduzete od strane istranog sudije.
Procesna ovlaenja organa unutranjih poslova u pretkrivinom
postupku su sledea: a) Oduzimanje predm eta, ako postoji opasnost od
odlaganja i pretresanje stana bez naredbe suda u sluajevim a navedenim
u lanu 81. (lan 238. stav 1). - b) Osim toga, ako istrani sudija ne moe
odmah da izie na lice mesta, organi unutranjih poslova mogu sami da
obave uviaj i da odrede potrebna vetaenja, osim obdukcije i ekshum acije lea, ali samo ako je u pitanju krivino delo za koje je propisana kazna
zatvora do deset godina (lan 238. stav 3). O svemu to po ovom osnovu
preduzmu, organi unutranjih poslova moraju obavestiti javnog tuioca,
kome su duni da dostave zapisnike o preduzetim istranim radnjama.
- c) I na kraju, organi unutranjih poslova izuzetno imaju i ovlaenje da
u postupku prikupljanja obavetenja o krivinom delu i uiniocu sasluaju
osumnjienog, pod uslovima koji su odreeni Zakonikom i po pravilim a
koja vae za sasluanje okrivljenog u krivinom postupku (lan 226. stav
9). To je odstupanje od pravila da organi unutranjih poslova graane od
kojih prikupljaju obavetenja ne mogu sasluavati ni u jednom procesnom
svojstvu (okrivljenog svedoka ili vetaka), a istovremeno 1 odstupanje od
pravila da se dokazi izvode samo u krivinom postupku od strane suda.

102

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

Uslovi za ovo sasluanje su da osumnjieni pristane da bude sasluan i da


sasluanju prisustvuje branilac.
I
pored ovih lzuzetaka, ostaje pravilo da je pravo mesto organa
unutranjih poslova u pretkrivinom, a ne u krivinom postupku i da je
prava priroda njihove delatnosti neprocesna, a ne procesna. Samo takav
poloaj tih organa i takva priroda njihove delatnosti, nesputana formama
sudskog postupka, ve ureena pravilima kriminalistike, optim principima pravnog poretka i pravilim a slube, moe biti od stvam e koristi i znaaja
u borbi protiv krim inala. Da bi ta oekivanja ispunili, organi unutranjih
poslova u pretkrivinom postupku moraju imati izvesna pravna ovlaenja
koja e ih uiniti efikasnim uotkrivanju krivinih dela, pronalaenju njihovih uinilaca i dokaza potrebnih za pokretanje krivinog postupka. Ta
neprocesna ovlaenja organa unutranjih poslova u pretkrivinom postupku su prem a naem pravu sledea:
l)
Prikupljanje obavestenj za uspeno voenje krivinog postupka
(lan 226) je pravo i dunost organa unutranjih poslova, koje oni moraju
imati da bi u sluaju sumnje mogli da otkriju krivino delo, uinioca i podatke na osnovu kojih e javni tuilac moi da zahteva sprovoenje istrage. Sa tim ciljem , organi unutranjih poslova lmaju pravo da sebi pozivaju
graane, uz obavezu da u pozivu oznae razlog pozivanja, ili da oni sami
odlaze graanima. Prinudno se moe dovesti samo graanin koji se nije
odazvao pozivu, p od uslovom da je na to u pozivu bio upozoren i da je uredno pozvan. Graanin je duan da se odazove pozivu, ali nema pravnu obavezu na davanje obavetenja. Laan iskaz dat organu unutranjih poslova
ne predstavlja krivino delo lanog svedoenja. Lice jednom pozvano radi
davanja obavetenja moe biti pozvano ponovo, ali samo radi prikupljanja
obavetenja o okolnostim a drugog krivinog dela ili uinioca. Mogue je i
ponovno pozivanje radi prikupljanja obavetenja o istom krivinom delu,
ali je odazivanje takvom pozivu dobrovoljno
Svako pozvano lice (ne samo osumnjieni) ima pravo da angauje
advokata. Organ unutranjih poslova je duan da lice koje je pozvao u
svojstvu osum njienog ili koje u toku prikupljanja obavetenja pone da
tretira kao osumnjienog, upozori da ima pravo da uzme branioca koji e
prisustvova^i njegovom sasluanju i da nije duan da bez branioca odgovara na postavljena pitanja. Osumnjieni se mora obavestiti o delu za koje
se tereti i o osnovam a sumnje, a u sluaju zadravanja i o ostalim pravima
na odbranu iz l. 5. 1 228. stav 1. Informativni razgovor moe trajati samo
onoliko koliko je neophodno da se dobiju potrebna obavetenja, a najdue
etiri sata. Prikupljanje obavetenja tee potpuno neformalno, kao obian
razgovor, osim u sluaju osumnjienog. Graanin se ne opominje, kao to
se prem a odredbam a ZKP pre sasluanja opominje lice koje se sasluava
(da nije duno da se brani odnosno da moe biti osloboeno od svedoenja
i td.). Prema izriitoj odredbi ZKP, organi unutrasnjih poslova graane ne

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

103

mogu sasluavati u svojstvu okrivljenog, svedoka ili vetaka, osim u sluaju


kad osumnjieni u prisustvu advokata pristane da da iskaz (lan 226. stav
2). O prikupljenim obavetenjima organi unutranjih poslova sastavljaju
zapisnike ili slubene beleke na osnovu kojih sastavljaju krivinu prijavu.
Slubena beleka ili zapisnik mora se proitati licu koje je dalo obavetenje,
a njegove primedbe organ je duan da unese u beleku ili zapisnik. Kopija
beleke ili zapisnika izdaje se licu koje je dalo obavetenje, ako to zahteva.
U krivinoj prijavi organi tinutranjih poslova navode dokaze za koje su
saznali prikupljajui obavetenja, ali u nju ne unose sadrinu izjava koje su
dali pojedini graani. Obavetenja se mogu prikupljati i od lica koja se nalaze u pritvoru, ali samo po odobrenju istranog sudije ili predsednika vea
i samo ako je to pbtrebnb radi btkrivanja drugih krivinih dela toga lica i
njegovih sauesnika ili krivinih dela drugih uinilaca (lan 226. stav 10).
Obavetenja koja na ovaj neformalan nain prikupi policija pre
krivinog postupka, neophodna za otvaranje postupka i voenje istrage, u
naelu se ne koriste kao dokazi u krivinom postupku, jer ne mogu imati
isti znaaj kao formalni dokazi izvedeni u kontradiktbmom postupku pred
sudom, prema posebnim pravilima i uz procesne garancije, osim u ve pomenutom sluaju iz lana 226. stav 9. Zbog toga se policijska obavetenja
izdvajaju iz spisa, najkasnije do zavretka istrage (lan 178. stav 1), ili kad
se kasnije utvrdi da se nalaze u spisima (lan 273. stav 4, lan 337. stav 3.
i lan 374. stav 5). Obavetenja treba da poslue samo javnom tuiocu da
oceni, da li e postaviti zahtev za sprovoenje istrage i istranom sudiji da
odlui, da li e taj zahtev usvojiti i da orijentie istragu.
2)
Liavanje slobode i sprovoenje osumnjienog istraznom sudij
(lan 227). - Liavanje slobode se moe preduzeti samo u sluajevima i na
nain predvien zakonom (lan 27. stav 1. Ustava). Zakonikje predvideo dva
sluaja u kojima postoji ovlaenje organa unutranjih poslova na liavanje
slobode (ostali sluajevi koji nisu vezani za sumnju da je izvreno krivino
delo mogu biti predvieni drugim zakonima ili svi zajedno u posebnom
zakonu o unutranjim poslovima): a) ako postoji ma koji razlog predvien
u ZKP za odreivanje pritvora - lan 227. stav 1. i b) ako je uinilac zateen
na izvrenju krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti - lan
230. Lice lieno slobode mora biti odmah obaveteno da nije duno nita
da izjavi, da sve to izjavi moe biti upotrebljeno kao dokaz protiv njega i da
ima pravo na branioca koga sam izabere ili da mu on moe biti postavljen
na teret budetskih sredstava ako ne moe sam da ga plati i da protiv njegove volje ne moe biti sasluan bez branioca (lan 5. stav 1). Osim prava
koja pripadaju svakom okrivljenom on ima jo i sledea dopunska prava:
da traiti da se o vremenu i mestu lienja slobode obavesti lan njegove
porodice ili drugb njemu bliskb lice, odnosno diplomatsko-konzulami
predstavnik njegove drave, ako je stranac, ili predstavnik meunarodne
organizacije, ako je izbeglica ili lice bez dravljanstva. Lice lieno slobo-

104

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

de ima pravo da nesmetano kontaktira sa svojim braniocem, zatitnikom


graana i diplomatskim predstavnikom i da zahteva da ga pregleda lekar
koga sam izabere. (lan 5. stav 3). Obaveza je organa unutranjih poslova
da lice lieno slobode bez odlaganja, a najkanije u roku od 48 sati, sprovede i preda nadlenom istranom sudiji koji e odluiti da li e ga zadrati u
pritvoru ili pustiti na slobodu (habeas corpus).
3) Zadravanje (lan 229). - Lice lieno slobode po lanu 227. i
osumnjienog u postupku prikupljanja obavetenja (lan 226. st. 7. i 8)
organi unutranjih poslova mogu zadrati radi prikupljanja obavetenja
ili sasluanja najdue 48 sati od asa lienja slobode, odnosno odazivanja
na poziv. Zadrano lice mora da ima branioca od donoenja reenja o
zadravanju, pa i u sluaju kad odbrana u krivinom postupku ne bi bila
obavezna. Ako branioca ne izabere sam osumnjiem, mora mu ga postaviti
organ unutranjih poslova po slubenoj dunosti. Sasluanje se ne moe
obaviti bez branioca, ve se u tom sluaju mora odloiti do njegovog dolaska, ali najdue osam sati. Ako prisustvo branioca ni u tom roku ne bude
obezbeeno, osumnjieni e biti puten na slobodu ili bez odlaganja sproveden istranom sudiji. Protiv reenja o zadravanju os mnjieni i branilac imaju pravo albe 0 kojoj odluuje istram sudija u roku od etiri sata
od prijema.
4) Zadravanje na mestu izvrenja krivinog dela (lan 231 stav
1). - Sloboda kretanja se moe ograniiti ako je to neophodno za voenje
krivinog postupka (lan 39. stav 2. Ustava Srbije). Na osnovu te mogjinosti
ZKP je predvideo ovlaenje organa unutranjih poslova da lica zateena na
mestu izvrenja krivinog dela upute istranom sudiji ili da ih zadre do
njegovog dolaska, ako mogu dati podatke vane za budui krivini po^tupak
i ako je verovatno da se njihovo ispitivanje kasnije ne bi moglo obaviti ili bi
bilo znatno oteano. Ovo zadravanje moe trajati najdue do est sati.
5) Izvrenje naredbe istranog sudije o nadzoru i snimanju telefor skih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehnikim sredstvima
ili optikom snimanju lica za koja se sumnja da su izvrila krivina dela
organizovanog kriminala, korupcije i druga izuzetno teka krivina
dela (l. 504c). - Pri izvravanju pomenute naredbe istranog sudije, organi unutranjih poslova moraju da se pridravaju odredaba ZKP koje
predviaju mere za spreavanje zloupotreba i ouvanje poverljivosti ovako
prikupljenog materijala.
6) Preduzimanje mera za utvrivanje identiteta lica i predmeta (lan
225. stav 2). - Koje su to mere predvieno je u lanu 231. st. 2. i 3. ZKP
i u propisima 0 slubi unutranjih poslova (fotografisanje, uzimanje otisaka prstiju i objavljivanje fotografije osumnjienog, legitimisanje, prepoznavanje lica i stvari i sl.). Za preduzimanje ovih mera organ unutranjih
poslova m ora da ima prethodno odobrenje istranog sudije, jer se radi o
zadiranju u pravo na intimnost oveka. Otisci prstiju se mogu uzimati i od

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

105

treih lica, ali sam okad postoji verovatnoa da su ta lica m ogla doi u dodir
sa predmetima na kojima su naeni otisci i uz prethodno odobrenje javnog
tuioca (lan 231. stav 3).
7) Pronalaenje uinioca i spreavanje da se sakrije ili pobegne
(lan 225. stav 1) se postie utvrivanjem mesta boravita osumnjienog,
raspisivanjem potem ice, liavanjem slobode osumnjienog i njegovim
sprovoenjem istranom sudiji radi odreivanja pritvora (lan 227).
8) Obezbeenje tragova krivinog dela i predm eta koji u postupku mogu da poslue kao dokazi (lan 225. stav 1) podrazum eva
pronalaenje, uvanje i fiksirane tragova i materijalnih dokaza po pravilima kriminalistike taktike i tehnike. Pri vrenju ove dunosti, organi
unutranjih poslova su ovlaeni da i pre pokretanja istrage oduzm u predmete i da izvre pretresanje stana i lica, prema odredbi lan 238. stav 1.
i bez prethodno pribavljene odluke istranog sudije. U cilju pronalaenja
dokaza organi unutranjih poslova mogu raspisati objavu i obaviti potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga (lan 225. stav 2).
9) Privremeno oduzimanje vozake dozvole (lan 225. stav 3). - Prilikom uviaja za krivino delo protiv bezbednosti javnog saobraaja, ako
postoji sumnja da je prouzrokovalo teke posledice ili da je izvreno sa
umiljajem, organi unutranjih poslova mogu da od osum njienog privremeno oduzmu vozaku dozvolu, najdue do tri dana.
10) Ostala ovlaenja organa unutranjih poslova u pretkrivinom postupku. - Prema lanu 225. organi unutranjih poslova im aju i druga neprocesna ovlaenja u pretkrivinom postupku: da izvre potreban pregled
prevoznih vozila, putnika i prtljaga; da za potrebno vrem e ogranie kretanje na odreenom prostoru (npr. prilikom vrenja uviaja); da raspiu
potragu za licem i stvarima koji se trae i td.
67.

K r iv i n a p r ija v a i p o s t u p a k ja v n o g u;~ic
k r iv i n o m p r ija v o m

Krivina prijave je akt kojima se javni tuilac obavetava da je izvreno


krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti. Ta radnja m oe biti
preduzeta usmeno ili pismeno. Usmena krivina prijave m oe biti podneta neposredno organu nadlenom za njen prijem ili posredno, putem telefona. O neposrednoj krivinoj prijavi sastavlja se zapisnik, a prijavilac
upozorava na posledice lanog pnjavljivanja. O prijavi saoptenoj telefonom pravi se slubena zabeleka (lan 224. st. 1. i 2). Krivina prijave se
podnosi nadlenom javnom tuiocu, ali moe biti podneta i sudu, organu
unutrasnjih poslova ili nenadlenom javnom tuiocu, koji su duni da je
prime i da je odmah dostave nadlenom javnom tu ocu. Krivina prijava
je vanprocesni akt, koji ne proizvodi nikakvo procesno-pravr.o dejstvo. U
tome je razlika izmeu nje i privatne tube i predloga o te e n 'g za krivino

io 6

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

gonjenje, koji predstavljaju procesne akte kojima se pokree krivini


postupak, odnosno omoguuje javnom tuiocu da preduzme gonjenje.
Uprkos toj razlici, svaka krivina prijava, odnosno predlog je potencijalna
privatna tuba, i obm uto. Prema lanu 54. stav 3. kad je oteeni podneo
krivinu pn javu ili predlog za gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da je
re o krivinom delu za koje se goni po privatnoj tubi, prijava, odnosno
predlog e se smatrati kao blagovremeno podneta privatna tuba, ako su
podneti u roku za podnoenje pnvatne tube. Obrnuto, blagovremeno podneta privatna tuba tretirae se kao predlog oteenog za krivino gonjenje
odnosno krivina prijava, ako se u postupku utvrdi da se radi o krivinom
delu za koje se gonjenje preduzima po slubenoj dunosti. U prijavi moe
biti oznaeno i lice sumnjivo da je uinilac krivinog dela, ali prijava postoji
i ako taj podatak ne sadri.
Krivina prijava moe biti slubena ili privatna. Slubena krivina
prijava potie od organa dravne vlasti ili organizacija koje vre druga
javna ovlaenja (organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, javna preduzea i ustanove). Njeno podnoenje je obavezno. Podnosilac je duan da navede dokaze koji su mu poznati i da preduzme mere
da se sauvaju tragovi, predmeti na kojima je ih pomou kojih je uinjeno
krivino delo i drugi dokazi (lan 222. stav 2). Organ unutranjih poslova
sastavlja slubenu krivinu prijavu na osnovu prikupljenih obavetenja i
u njoj navodi dokaze koje je tim putem saznao, ne unosei sadraj izjava
koje su mu pojedini graani dali. Uz prijavu, organ unutranjih poslova
dostavlja i predm ete, skice, fotografije, pribavljene izvetaje, spise o preduzetim m eram a i radnjama, slubene zabeleke, izjave i drugi materijal koji
m oe biti koristan za uspeno voenje postupka. Ako organ unutranjih
poslova posle podnoenja prijave sazna za nove injenice, dokaze ili tragove, duan je da o tome prikupi potrebna obavetenja i da novi izvetaj,
kao dopunu krivine prijave dostavi javnom tuiocu (lan 226. stav n ).
Privatna krivina prijava potie od graana ili pravnih lica koja nisu obavezna da je podnesu po slubenoj dunosti. Ona je po pravilu dobrovoljna, osim u sluaju kad je u KZ predvieno da nepnjavljivanje krivinog
dela 'li njegovog pripremanja predstavlja knvino delo (obavezna privatna krivina prijava - npr. l. 331. i 332. KZ). Podnosilac privatne prijave je najee oteeni, ali moe da bude i svako drugo lice, ukljuujuu i
uinioca krivinog dela (samoprijava). Podnoenje lane knvine prijave je
krivino delo (lan 334. KZ). Krivine prijave mogu, dalje, da budu potpisane, a onim ne i pseudonimne, prema tome da li je podnosilac pnjave organu koj j 1 pr'rtia poznat, nepoznat ili lano predstavljen odnosno, ako je
prijava p sa ia, da li je podnosilac potpisao svojim pravim imenom, ili je
nije potpisac ili je potpisao lano.
Javi i tu/ilac je duan da svaku krivinu prijavu oceni i da o svakoj donese odreder 1 odluku. Javni tuilac moe odluiti: 1) da odbaci krivinu

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

107

prijavu, ako nae da prijavljeno delo nije krivino delo, ili da se ne moe
goniti, mada je krivino delo, ili da se krivino delo u pitanju ne goni po
slubenoj dunosti. Formalno reenje 0 odbaaju krivine prijave se ne
donosi, ali o svojoj odluci i razlozima za odbaaj duan je javni tuilac da
obavesti oteenog u roku od osam dana; - 2) da sam prikupi potrebna
obavetenja ili da to zahteva od organa unutranjih poslova ili drugih
dravnih organa, ako nae da iz same prijave ne moe da oceni da li su
njeni navodi verovatni, pa nema dovoljno osnova ni da prijavu prihvati,
niti da je odbaci. Kao i organi unutranjih poslova, on moe da poziva
graane, meu njim a i podnosioca prijave, pod uslovima iz lana 226, ali
on ne moe ni izuzetno da sasluava osumnjienog. Organ kome se javni tuilac obratio ne moe da odbije prikupljanje i davanje obavetenja,
ukoliko zakonom nije drugaije odreeno; - 3) da podnese zahtev za
sprovoenje istrage protiv odreenog lica, ako nae da je krivina prijava
osnovana i da u njoj i prilozima uz nju ima dovoljno materijala za pokretanje krivinog postupka; - 4) da predloi istranom sudiji da se istraga
ne sprovede, ve da podigne neposrednu optunicu. Ako se sa tim predlogom istrani sudija ne sloi, javnom tuiocu ostaje da podnese zahtev za
sprovoenje istrage.
A) ISTRAGA

68.

P o ja m i g la v n a o b e leja istra g e

Istraga je prva faza prethodnog postupka koju reenjem otvara istrani


sudija ili vee, na zahtev ovlaenog tuioca, protiv odreenog lica, kad postoji osnovana sum nja da je to lice uinilo krivino delo (lan 241. stav 1,
lan 242. stav 1. i lan 243. st. 1. i 7). Istragu sprovodi istrani sudija.
Iz definicije proizlaze glavna obeleja istrage: a) ona je sudske delatnost, b) otvara se odlukom (reenjem) suda i c) vodi se protiv odreenog
lica kad postoji osnovana sumnja da je uinilac krivinog dela.
a) Od pravila da je istraga sudska delatnost (otvara je i sprovodi sud)
u naem krivinom procesnom pravu postoje odstupanja samo utoliko to
prema odredbi lana 246. stav 3. istrani sudija moe organu unutranjih
poslova poveriti da u procesnoj formi (na nain predvien ZKP) obavi pretresanje stana ili lica i privremeno oduzimanje odreenih predmeta.
b) Istranih radnji po pravilu nema pre no to j e doneto reenje 0
sprovoenju istrage. Radnje preduzete pre toga su pretprocesne, neform alne policijske radnje, a ne istrane radnje krivinog postupka. Ali, i od ovoga
pravila postoje odstupanja, tako da se i pre donetog reenja 0 sprovoenju
istrage mogu preduzeti pojedine, u zakoniku tano odreene istrane radnje, od strane istranog sudije, a izuzetno i od strane organa unutranjih

io 8

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

poslova (to predstavlja istovremeno i odstupanje od pravila da je istraga sudska delatnost). Ti sluajevi su sledei: l) Kad postoji opasnost od
odlaganja, istrani sudija nadlenog suda ili istrani sudija nieg suda na
ijem je podruju uinjeno krivino delo, moe preduzeti pojedine istrane
radnje, ukljuujui i sasluanje osumnjienog, mada reenje o sprovoenju
istrage jo nije doneto, uz obavezu da o svemu to je preduzeo obavesti
nadlenog javnog tuioca (lan 240). Osumnjieni se tada sasluava po pravilima koja vae za sasluanje okrivljenog u krivinom postupku. - 2) Kad
je uinilac krivinog dela nepoznat (pa zbog toga nema uslova za otvaranje
istrage, koje moe biti samo prema poznatom licu), ovlaeni tuilac moe
predloiti istranom sudiji da obavi pojedine istrane radnje, ako je njihovo
preduzimanje potrebno i pre pokretanje istrage (lan 249). Kad istraga kasnije bude otvorena, radnje preduzete pre istrage imaju istu vrednost kao
i radnje obavljene u istrazi. - 3) Pre otvorene istrage i organi unutranjih
poslova m ogu da obave tano odreene hitne istrane radnje pod uslovima koji su propisani u zakoniku (lan 238). To su sledee istrane radnje:
(a) Privremeno oduzimanje predmeta koji mogu posluiti kao dokaz u postupku ili mogu biti obuhvaeni merom bezbednosti trajnog oduzimanja,
pod uslovom da postoji razlog hitnosti (inae se eka otvaranje istrage i
naredba istranog sudije o oduzimanju predmeta). - (b) Pretresanje stana
i lica, koje se iz razloga hitnosti moe obaviti i bez sudske naredbe (lan 81).
0 pretresanju izvrenom pre istrage organ unutranjih poslova je duan
da odmah izvesti ovlaenog tuioca (lan 81. stav 6). - (c) Uviaj na licu
mesta, pod uslovom da njegovo preduzimanje nalau razlozi hitnosti, da
istrani sudija ne moe odmah da doe i da se radi o krivinom delu za
koje je propisana kazna zatvora do deset godina. - (d) Potrebna vetaenja,
osim obdukcije i ekshumacije lea, ako se potreba za vetaenjem javi na
mestu krivinog dela, a istrani sudija ne moe odmah da doe.
c)
Istraga ne moe biti pokrenuta prema nepoznatom uiniocu
krivinog dela, kao ni prema alternativno odreenim licima, da bi se utvrdilo koje je od vie moguih, stvami uinilac krivinog dela. Dok se linost
okrivljenog ne odredi krivini postupak se ne moe zapoeti (lan 241. stav
1), ve se m ogu preduzimati samo policijske radnje usmerene na otkrivanje
1 pronalaenje osumnjienog.
Samo u nekim sluajevima istraga je obavezna faza krivinog postupka, dok je u drugim samo mogua ili potpuno iskljuena. 1) Istraga je u
naelu obavezna kad su u pitanju krivina dela za koja je predviena kazna
zatvora u trajanju preko osam godina. Meutim, i u sluaju tih krivinih
dela ona m oe izostati, tako da se optunica (ne i privatna tuba) i za ta
krivina dela pod odreenim uslovima moe podii bez sprovoenja istrage. Tako podignuta optunica naziva se neposrednom optunicom. Uslovi
za njeno podizanje su: (a) da prikupljeni podaci o krivinom delu i uiniocu
daju dovoljno osnova za podizanje optunice, (b) da javni tuilac odnosno

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

109

oteeni kao tuilac podnese prelog istranom sudiji da se istraga ne sprovodi, (c) da se istrani sudija saglasi sa tim predlogom i (d) da je istrani
sudija prethodno ispitao osumnjienog. Ako se istrani sudija ne sloi sa
predlogom tuioca, postupie kao da je stavljen predlog za sprovoenje
istrage (lan 244. st. 1-5). - 2) Istraga je samo mogua (fakultativna), a
ne obavezna, kad se radi o krivinim delima za koja je propisana kazna
zatvora od pet do osam godina. Da li e biti istrage za ova krivina dela
zavisi samo od tuioca: ako smatra da mu je potrebna, zatraie da istraga bude sprovedena, a ako nae da ima dovoljno materijala za optunicu,
podnee je neposredno, bez ikakvih prethodnih uslova (lan 244. stav 6).
Iz ovoga izlazi da postoje dva reima za podizanje neposredne optunice:
jedan za tea krivina dela, sa uslovima napred navedenim pod l/ a - d i
drugi za laka krivina dela. - 3) Istraga je po zakoniku iskljuena za sva
krivina dela za koja se sudi u skraenom postupku, tj. za krivina dela za
koja je propisana novana kazna ili zatvor do pet godina. Za ta dela optuba
(optuni predlog ili privatna tuba) se podie uvek neposredno, na osnovu krivine prijave. Pre podnoenja optunog predloga javni tuilac moe
da predloi istranom sudiji samo da preduzme odreene istrane radnje
(lan 435), ali to nije istraga.

69.

P o k re ta n je , svrh a, o b im , to k i sa d r in a is tr a g e

1)
Istraga se otvara koordiniranom aktivnou dva procesna subjekta: ovlaenog tuioca i suda. Tuilac treba da zahteva sprovoenje istrage, a sud da zahtev tuioca usvoji. Zahtev za sprovoenje istrage podnosi
ovlaeni tuilac istranom sudiji nadlenog suda. Zahtev ima odreenu
formu i sadrinu. U pogledu forme, zahtev je pisani akt, ali m oe biti podnet
i usmeno na zapisnik. U pogledu sadrine, u zahtevu se m oraju naznaitd:
lice protiv kojeg se zahteva sprovoenje istrage, opis dela iz kojeg proizlaze zakonska obeleja krivinog dela, zakonski naziv krivinog dela (kvalifikacija), okolnosti iz kojih proizlazi osnovanost sumnje da je oznaeno
lice uinilo krivino delo i dokazi kojima se potvruju relevafitne cinjenice
(lan 242. stav 3). Uz zahtev se dostavlja krivina prijava, 'spisi i zapisnici
o formalnim i neformalnim radnjama koje su preduzete i predm eti koji
mogu da poslue kao dokazi. U zahtevu se moe predloiti da se lice protiv
kojeg se zahteva sprovoenje istrage stavi u pritvor (lan 242. stav 4).
Kad primi zahtev, istrani sudija treba da razmotri spise, zatim da
saslua lice protiv kojeg se zahteva sprovoenje istrage i na kraju, da o
zahtevu odlui. Sasluanje osumnjienog moe izostati samo ako postoji
opasnost od odlaganja. Osumnjieni se poziva i sasluava kao i okrivljeni u
ve pokrenutom krivinom postupku. Pre no to odlui o zahtevu, istrani
sudija moe pozvati ovlaenog tuioca i osumnjienog na tzv. priprem no
roite, ako je potrebno da se izjasne o okolnostima koje mogu biti vane za

no

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

odluivanje o zahtevu (lan 243. stav 3). Posle toga, istrani sudija treba da
donese svoju odluku, pri emu ima dve mogunosti: a) Ako se sloi sa zahtevom ovlaenog tuioca, donee reenje o sprovoenju istrage. Istraga je u
tom m om entu otvorena, iako se protiv toga reenja moe aliti okrivljeni,
je r alba ne zadrava izvrenje reenja. albu reava vanraspravno vee
istoga suda, koje svoju odluku mora doneti u roku od 48 sati. - b) Istrani
sudija se ne m ora sloiti sa zahtevom ovlaenog tuioca za sprovoenje
istrage, ali njegov zahtev ne moe odbiti, ve je u sluaju neslaganja duan
da zatrai da o zahtevu odlui vanraspravno vee. O neslaganju istranog
sudije sa zahtevom tuioca, vee odluuje u sednici i donosi reenje kojim
se zahtev za sprovoenje istrage odbija ili reenje o sprovoenju istrage.
Reenje vea da se sprovede istraga obavezuje istranog sudiju, koji je
duan da ga izvri i da istragu sprovede. Protiv reenja vea mogu se aliti
okrivljeni, tuilac i oteeni, zavisno od vrste reenja: tuilac i oteeni kad
je zahtev odbijen, a okrivljeni kad je istraga otvorena. alba okrivljenog ne
zadrava izvrenje reenja. Ako je protiv reenja vea albu izjavio samo
oteeni, pa alba bude usvojena, smatra se da je oteeni preuzeo krivino
gonjenje (lan 243. stav 8). I o ovim albama vee mora da odlui u roku
od 48 sati.
2) Svrha (ili cilj) istrage je u prikupljanju dokaza i podataka koji su potrebni da bi se m oglo odluiti hoe li se podii optunica ili e se obustaviti
postupak, kao i u prikupljanju dokaza za koje postoji opasnost da se nee
m oi ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvoenje bilo oteano
i drugih dokaza koji mogu biti korisni za postupak, a ije se izvoenje, s
obzirom na okolnosti sluaja, pokazuje celishodnim (lan 241. stav 2). Iz
ovoga se vidi da je prvi i osnovni cilj istrage da prui materijal ovlaenom
tuiocu za podizanje tube (pozitivni cilj istrage), a ako se utvrdi da takav
materijal ne postoji, da se prema okrivljenom krivini postupak obustavi
(negativni cilj istrage). Pored ovog glavnog, istraga ima i druge uzgredne
ciljeve: da sauva dokaze koji bi do pretresa mogli propasti, da rastereti i
olaka suenje na glavnom pretresu, da zatiti okrivljenog od neosnovanog
optuenja i da om ogui prikupljanje dokaza 0 linosti okrivljenog, kad se
pokae da je to potrebno.
3) Istraga traje dok istrani sudija ne oceni da je ispunjen njen cilj, tj.
da su prikupljeni dokazi i podaci potrebni za odluku da li e se protiv okrivljenog podii optuba ili obustaviti postupak. Koliko e to trajati zavisi od
ocene istranog sudije. Zakonik ne propisuje najdue vreme trajanja istrage, ali na posredan nain obavezuje istranog sudiju da o trajanju istrage
vodi rauna, i to proizlazi iz odredaba da pritvor u istrazi (do podizanja
optunice) m oe trajati najdue est meseci i da je istrani sudija duan
da obavesti predsednika suda o razlozima zbog kojih istraga nije zavrena,
ako je ne okona u roku od est meseci (lan 258). Pitanje obima istrage,
tj. u kojoj meri treba utvrditi stanje stvari u ovoj fazi krivinog postupka, u

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRA VO

111

potpunosti ili samo do odreenog stepena, faktiko je pitanje. Rad u istrazi


treba da traje dok njen osnovni cilj ne bude ispunjen, a posle toga treba
da prestane. U istrazi se ne prikuplja celokupan i sav mogui dokazni materijal, ije bi se izvoenje kasnije samo ponavljalo na glavnom pretresu,
ve samo materijal potreban da se stanje stvari dovoljno ra'zjasni za dalju
orijentaciju tuioca i sudsku kontrolu opravdanosti podignute optube.
4)
Posle donoenja reenja o sprovoenju istrage, istrani sudija.preduzima radnje za koje smatra da su potrebne za ostvarivanje cilja istrage (lan 249), po slubenoj dunosti, ne ekajui predloge stranaka, iako
stranke imaju pravo da predlau izvoenje pojedinih istranih radnji. Pjredlog okrivljenog, istrani sudija moe odbiti, a predlog javnog tuioca ne
moe, ve kad se sa njim ne slae, mora zatraiti da 0 njemu odlui vee
(lan 250. stav 1). Redosled preduzimanja istranih radnji uJZakoniku nije
odreen, ve zavisi od nahoenja istranog sudije i njegovog plana rad,
osim to sasluanje osumnjienog, po pravilu, mora biti obavljeno pre
donoenja reenja o sprovoenju istrage. Radnje koje su u procesnoj formi sprovedene pre pokrenute istrage punovane su i ne moraju se ponavljati, osim ako istrani sudija nae da je njihovo ponavljanje potrebno.
Sasluanje okrivljenog, i kad je obavljeno pre otvaranja istrage, a po pravilu se obavlja, mora biti ponovljeno u istrazi. U istrazi nema opte javnosti,
ali sa izvesnim ogranienjima postoji stranaka javnost, tj. mogunost da
stranke, branilac okrivljenog i oteeni prisustvuju pojedinim istranim
radnjama (vidi o tome izlaganja o naelu javnosti i lan 251). Ako na kraju
istrage ustanovi da je u interesu postupka da se okrivljeni i njegov branilac,
upoznaju sa vanim dokazima prikupljenim u toku istrage, istrani sudija
e ih obavestiti da u odreenom roku mogu razgledati predmete i spise koji
se odnose na te dokaze i da mogu staviti svoje predloge za izvoenje novih dokaza (lan 256). Pre nego to u potpunosti bude sprovedena* istraga
moe biti prekinuta i obustavljana.
a) Prekid istrage moe biti obavezan ili fakultativan. Istraga se prekida obavezno ako posle izvrenja krivinog dela kod okrivljenog nastupi
duevno oboljenje ili duevna poremeenost ili kakva druga teka bftlest
zbog koje ne moe uestvovati u postupku, ili se pojave okolnosti koje privremeno spreavaju krivino gonjenje (npr. nema predloga ili odobrenja
ili zahteva ovlaenog tuioca) - lan 252. stav 1. Istraga se moe prekinuti
(fakultativni prekid) ako se ne zna boravite okrivljenog (lan 252. stav 2),
pod uslovom da javni tuilac, ako se postupak vodi po njegovom zahtevu,
predloi da se istraga prekine, jer on moe da predloi i da se postupak
sprovede u odsustvu odbeglog ili nedostinog okrivljenog (lan 334. stav
3). Kad prestane smetnja koja je izazvala prekid, istrani sudija e nastaviti
istragu p slubenoj dunosti.
b) Obustaua istrage nastupa ili po volji ovlaenog tuioca ili ex officio, protiv volje tuioca. Do obustave istrage mora da doe uvek kad

112

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

tuilac izjavi da odustaje od daljeg gonjenja, i to je konsekvenca optunog


naela. Istrani sudija je tada duan da reenjem obustavi istragu i da u
roku od osam dana obavesti oteenog, uz pouku da moe preuzeti krivino
gonjenje. Protiv volje ovlaenog tuioca istraga moe biti obustavljena
samo odlukom vea. Ako istrani sudija ustanovi da postoji kakav razlog
za obustavu postupka, on o tome prvo obavetava tuioca, koji na osnovu
toga moe izjaviti da odustaje od gonjenja, pa se istraga obustavlja po volji
tuioca. Meutim, ako se tuilac sa miljenjem istranog sudije ne sloi ili ga
u roku od osam dana ne obavesti da odustaje od gonjenja, istrani sudija je
duan da zatrai da o obustavi istrage odlui vee (lan 254. stav 2). Osnovi
po kojima vee moe da obustavi istragu predvieni su u lanu 254. i mogu
biti sledei: (1) ako delo koje se stavlja na teret okrivljenom nije krivino
delo, a nema uslova za primenu mera bezbednosti; (2) ako je nastupila
zastarelost krivinog gonjenja ili je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem, ili ako postoje druge okolnosti koje trajno iskljuuju krivino
gonjenje; (3) ako nema dokaza da je okrivljeni uinio krivino delo. Protiv
reenja vea o obustavi istrage pravo albe ima ovlaeni tuilac, a ako je
obustavljena istraga voena po zahtevu javnog tuioca, albu moe izjaviti i oteeni. Kad albu izjavi samo oteeni, pa mu alba bude uvaena,
smatrae se da je podnoenjem albe preuzeo gonjenje (lan 254. stav 4).
Postupak zavren pravnosnanim reenjem o obustavi istrage ne moe se
ponoviti nikako, za razliku od prekida istrage, do koga dolazi zbog smetnji
privremene i otklonjive prirode, posle koga se postupak na zahtev tuioca
nastavlja im prestane razlog koji je izazvao prekida (lan 406. stav 1).
Ako istraga nije prekinuta ili obustavljena, istrani sudija je zavrava
faktikim putem, dostavljanjem istranih spisa ovlaenom tuiocu. Formalno reenje o zavretku istrage se ne donosi. Tuilac tada treba da proui
spise i da u roku od 15 dana zauzme svoj stav u pogledu daljeg postupka, s
tim to je propisani rok za javnog tuioca instruktivan, a za ostale tuioce
prekluzivan. Tuilac m oe- a) staviti predlog da se istraga dopuni, b) izjaviti da odustaje od daljeg gonjenja i c) podii optunicu odnosno privatnu
tubu. U postupku po zahtevu za dopunu istrage primenjuju se pravila koja
vrede za postupak otvaranja istrage, tj. ako istrani sudija ne prihvati predlog tuioca, zatraie da o tome odlui vee.
5)
Istraga se vodi samo za ono krivino delo i samo protiv onog okrivljenog na koje se odnosi reenje o sprovoenju istrage (lan 248. stav 1).
Istrani sudija nije vezan pravnom kvalifikacijom dela koja je data u reenju
o sprovoenju istrage. U istrazi se prikupljaju podaci koji se odnose na
krivino delo i na linost okrivljenog. Sadrina istrage se sastoji u preduzimanju potrebnih istranih radnji. Pod pojmom istrane radnje razumeju
se u prvom redu procesne radnje dokazivanja kojima se utvruju pravno
relevantne injenice, ali i radnje procesne prinude kojima je cilj da obezbede prisustvo potrebnih lica i stvari, kao i procesne radnje odluivanja. To su

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

113

iste one radnje koje se u drugom cilju, preduzimaju i u glavnom postupku.


Jedino, presuda u ovom delu krivinog postupka ne moe biti doneta, osim
izuzetno u sluaju iz lana 455.
A) OPTU N ICAI PRIGOVOR PROTIV OPTUNICE
Istrazi sleduje, a glavnom postupku prethodi stavljanje okrivljenog
pod optubu. Ta faza prethodnog postupka se sastoji od: a) podizanja
optube i b) sudske kontrole optunog akta, koja se po pravilu vri povodom prigovora protiv optunice. Posle zavrene istrage, pre ili posle podignute optunice, pa sve do kraja prvog roita za glavni pretres javni
tuilac i okrivljeni mogu zakljuiti sporazum o priznanju krivice (lan 282a
- 282d).

70.

P o ja m i sa d r in a o p tu n ice

Optunica je pisani i u zakonskoj formi sastavljen akt javnog ili supsidijamog tuioca kojim se od nadlenog suda trai da odredi glavni pretres
protiv odreenog lica za odreeno krivino delo. Optunica se podnosi posle
sprovedene istrage, ali i bez istrage, na osnovu krivine prijave ili neposrednog opaanja (neposredna optunica), a u odreenim sluajevim a moe se
podneti i sudeem veu na samom glavnom pretresu, pa i usmeno. Ona je
optuni akt ovlaenih tuilaca (javnog i supsidijarnog) za krivina dela koja
se gone po slubenoj dunosti u optem postupku. U skraenom postupku
optuni akt tih tuilaca se zove optuni predlog. Optuni akt privatnog
tuioca je privatna tuba, i u optem i u skraenom postupku. Osnovni cilj
optunice je da dovede do glavnog pretresa i da odredi predm et suenja.
Optunica sadri: a) podatke o identitetu okrivljenog (ta ti podaci sadre v. u lanu 266. stav 1. taka 1); - b) opis dela iz kojeg proizlaze zakonska obeleja krivinog dela, posebno vreme i m esto izvrenja
krivinog dela, predmet na kome je i sredstvo kojim je ono uinjeno i druge okolnosti potrebne da se krivino delo to potpunije odredi (injenina
osnovica optunice, koja vee sud); - c) zakonski naziv krivinog dela (pravna kvalifikacija), uz navoenje i drugih odredaba krivinog zakona koje se
po predlogu tuioca imaju primeniti (pravna osnovica optunice, koja ne
vee sud); - d) oznaenje suda pred kojim e se odrati glavni pretres; - e)
predlog dokaza koje treba izvesti na glavnom pretresu, uz naznaenje imena svedoka i vetaka, spisa koje treba proitati i predm eta koji slue kao
dokazi i f) obrazloenje u kojem e se, prema rezultatim a istrage, opisati
stanje stvari, navesti dokazi kojima se utvruju odlune injenice, izneti
odbrana okrivljenog i stanovite tuioca o navodima odbrane. Pored ovih
obaveznih delova optunica moe da sadri: a) predlog da se odredi pritvor
prema okrivljenom lcoji se nalazi na slobodi, b) predlog da se okrivljeni

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

114

pusti na slobodu, ako se nalazi u pritvoru i c) predlog da se vie podnetih


optunica spoji u jedan postupak (lan 266. st. 2. i 3). Ako je tuilac stavio
predlog da se prem a okrivljenom odredi pritvor ili da se pusti na slobodu,
o tom e reava vee iz lana 24. stav 6. odmah, a najkasnije u roku od 48
sati (lan 269. stav 1). Ako je okrivljeni ve u pritvoru, a u optunici nije
stavljen predlog da se pusti na slobodu, vee je duno da u roku od tri dana
od prijem a optunice po slubenoj dunosti ispita da li jo postoje razlozi
za pritvor (lan 269. stav 2).

71.

P r ig o v o r p r o tiv o p tu n ic e

Prigovor protiv optunice je pravno sredstvo kojim okrivljeni ili njegov branilac m oe da trai od suda da ispita optunicu i donese odluku
o tom e da li je ona uredna, zasnovana na razjanjenim injenicama,
osnovana i podneta nadlenom sudu. Prigovoru nema mesta: a) protiv
optunice koju je javni tuilac izmenio na glavnom pretresu - lan 341, b)
protiv optunice koju je tuilac podneo za novo krivino delo optuenog
otkriveno ili uinjeno na glavnom pretresu ili za krivino delo treeg lica
izvreno na glavnom pretresu - l. 342. i 301. i c) protiv optunog predloga
u skraenom postupku. Prigovor je dozvoljen i protiv privatne tube, osim
u skraenom postupku.
Kontrola optunice je izuzetno mogua i bez prigovora okrivljenog, po
zahtevu predsednika vea pred kojim treba da se odri glavni pretres (lan
281). Predsednik sudeeg vea moe da zahteva ispitivanje optunice kad u
priprem anju glavnog pretresa ustanovi da ona sadri odreeni nedostatak
ili da joj uopte nem a mesta, a okrivljeni prigovor protiv optunice nije izjavio ili je prigovor bio izjavljen, pa odbaen zbog nekog formalnog razloga,
bez ispitivanja da li je osnovan (neblagovremen prigovor i prigovor podnet
od neovlaenog lica). Predsednik raspravnog vea moe staviti zahtev za
ispitivanje optunice do odreivanja glavnog pretresa, a najkasnije u roku
od dva m eseca od prijema optunice u sudu. Postupak kontrole optunice
u ovom sluaju tee kao i u sluaju prigovora.
Okrivljeni moe u svom prigovoru da postavi sledee zahteve: a) da se
uklone form alne greke ili nedostaci iz optunice, koje je pre njenog dostavljanja okrivljenom trebalo da zapazi predsednik vea i da po lanu 267.
naredi da se otklone, ali to nije uinio, - b) da se sud oglasi stvarno ili mesno nenadlenim (ovo je poslednja prilika za izjavljivanje prigovora mesne
nenadlenosti), - c) da se dopuni istraga i bolje razjasni stanje stvari, tako
da bi se m ogla ispitati osnovanost optunice, - d) da se krivini postupak
obustavi zbog toga to nema mesta optubi iz razloga navedenih u lanu
274. i - e) da se izdvoje zapisnici i obavetenja koji se po zakoniku moraju
izdvojiti. Sud nije vezan zahtevima okrivljenog, ve povodom prigovora
optunicu po slubenoj dunosti ispituje u celini.

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRA VO

72.

115

P o stu p a k p o p rig o v o ru p ro tiv o p tu n ice

Okrivljeni ima pravo da podnese prigovor protiv optunice u roku od


osam dana od dana njenog dostavljanja. Okrivljeni se moe odrei toga
prava, a ako je prigovor izjavio, moe od njega odustati. Odricanje i odustanak, jednom dati, ne mogu se opozvati. Osim okrivljenog, prigovor moe
izjaviti jo samo njegov branilac, i bez posebnog ovlaenja, ali ne protiv
volje okrivljenog.
O
prigovoru odluuje vee, ne ono pred kojim se ima odrati glavni
pretres, ve tzv. vanraspravno vee (lan 24. stav 6). Vee postupa u sednici, bez prisustva stranaka, a odluku donosi na osnovu spisa. Pre donoenja
odluke vee je duno da saslua ovlaenog tuioca (lan 272. stav 2 u vezi
sa lanom 265. stav 2). Vee moe doneti jedno od sledeih reenja:
1) Odbaciti prigovor, ako nae da je neblagovremen ili nedozvoljen
(lan 273. stav 1). Ova odluka se donosi ako je predsednik raspravnog vea
propustio da je donese pre dostavljanja spisa veu.
2) Vratiti optunicu tuiocu da otkloni form alne nedostatke koje
ona sadri protivno odredbi lana 266. o obaveznoj sadrini optunice.
Ispravljenu optunicu tuilac je duan da vrati u roku od tri dana od kad
mu je saoptena odluka vea. Za javnog tuioca rok nije prekluzivan, a za
oteenog kao tuioca i privatnog tuioca jeste (u sluaju proputanja smatra se da su odustali od gonjenja, pa se postupak obustavlja - lan 273.
stav 2).
3) Vratiti optunicu tuiocu da trai dopunu ili sprovoenje istrage
radi boljeg razjanjenja stvari, da bi se mogla ispitati osnovanost optunice
(lan 273. stav 2). U roku od tri dana tuilac treba da trai da se istraga
dopuni, ako je prethodno voena odnosno da se sprovede, ako je optunica
podneta bez sprovoenja istrage. Tuilac podnosi zahtev istranom sudiji
kao i u sluaju redovnog otvaranja istrage, s tim to istrani sudija ne moe
da se ne sloi sa zahtevom tuioca, jer se vee koje bi 0 neslaganju trebalo da
arbitrira ve izjasnilo o potrebi dopune odnosno sprovoenja istrage. Posle
dopunjene ih sprovedene istrage, vee odluuje 0 prigovoru definitivno.
4) Oglasiti nenadlenim sud kojem je podneta optunica i po
pravnosnanosti reenja predmet uputiti nadlenom sudu (lan 273. stav
3). Prilikom ocene nadlenosti vee nije vezano pravnom kvalifikacijom
koju je tuilac sluaju dao u svom optunom aktu. Protiv ove odluke vea
alba je dozvoljena (lan 280).
5) Izdvojiti iz spisa obavetenja i zapisnike koji se po zakoniku moraju
izdvojiti, ako je istrani sudija to propustio da uini (lan 273. stav 4). Koji
se zapisnici i obavetenja moraju izdvojiti propisano je u lanu 178. Protiv
reenja vea o izdvajanju dozvoljena je posebna alba.
6) Utvrditi da nema mesta optubi i obustaviti postupak (lan 274.
stav 1). Ovu odluku vee donosi kad ustanovi: a) da delo koje je predm et

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

il6

optube nije krivino delo, b) da postoje okolnosti koje iskljuuju krivinu


odgovomost, a ne dolazi u obzir primena mera bezbednosti, c) da je krivino
gonjenje zastarelo, da je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem ili
da postoje druge okolnosti koje trajno iskljuuju krivino gonjenje i d) da
nema dovoljno dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv za delo koje je
predmet optube. Protiv ove odluke albu moe da izjavi tuilac. Okrivljeni
koji je pritvoren puta se na slobodu, bez obzira na tuioevu albu.
7) Odbaciti optunicu iz razloga koji privremeno spreavaju krivino
gonjenje (lan 274. stav 2).
8) Odbitiprigovor kao neosnovan (lan 277), ne izjanjavajui se da je
optuba osnovana, jer to treba tek da se utvrdi na glavnom pretresu. Ovu
odluku vee donosi kad ne donese ni jednu drugu. Protiv ove odluke alba
nije dozvoljena (lan 280).
Prethodni postupak se zavrava stupanjem optunice na pravnu snagu. Od tog momenta zapoinje glavni postupak, mesna nadlenost suda
se vie ne moe pobijati, a okrivljeni postaje optueni. Vreme stupanja
optunice na pravnu snagu zavisi od toga da li je protiv optunice bio
izjavljen prigovor ili nije. a) Ako je prigovor izjavljen, optunica stupa na
pravnu snagu kad prigovor bude odbijen. b) Ako prigovor nije izjavljen,
optunica ne postaje pravnosnana istekom osmodnevnog roka za izjavljivanje prigovora, kao to bi bilo da predsednik vea nema ovlaenje da u
roku od dva meseca od prijema optunice zahteva od vea da je ispita. Zbog
toga kad prigovora nije bilo, optunica postaje pravnosnana: a) kad vee u
sednici nae da presednikov zahtev nije osnovan, ako je takav zahtev bio
postavljen ili b) kad predsednik zakae glavni pretres odnosno kad istekne
dvomeseni rok od prijema optunice, ako zahtev za ispitivanje optunice
nije postavio (lan 282).

73.

S p o ra zu m o p rizn a va n ju k riv ice *

Ako se postupak vodi za krivino delo za koje se prema zakonu moe


izrei kazna zatvora do dvanaest godina, javni tuilac i okrivljeni, na inicijativu jedne ili druge strane, mogu zakljuiti sporazum o priznanju krivice (lan 282a - 282d). Ustanova je preuzeta iz amerikog krivinog postupka 2009. godine i ima cilj da izbegavanjem dokazivanja i ubrzanjem
postupka rastereti krivine sudove, koji su zatrpani sve veim brojem predmeta. Principijelno posmatrano, ustanova se ne moe opravdati jer jednu
funkciju koju treba da vri iskljuivo krivini sud prenosi na javnog tuioca,
potire naelo legaliteta krivinog gonjenja i pravo okrivljenog na prezumpciju nevinosti, dozvoljava da se voljom pojedinih procesnih subjekata
menjaju opte norme materijalnog krivinog prava o kanjavanju uinilaca
krivinih dela i td. Okrivljeni treba da u potpunosti i dobrovoljno prizna
krivino delo koje mu se stavlja na teret pod uslovima o kojima pregovara

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

117

sa javnim tuiocem i koji se tiu: a) vrste i visine sankcije koja e okrivljenom biti izreena, b) odustanka javnog tuioca od gonjenja za pojedina
krivina dela, c) naknade trokova krivinog postupka i plaanja imovinskopravnog zahteva, d) odricanja od prava na albu protiv sudske odluke
zasnovane na sporazum u o priznavanju krivice. Sporazum evanje o kazni
je limitirano zakonskim minimumom kazne predviene za krivino delo
koje se okrivljenom stavlja na teret, ali tuilac moe pristati da se okrivljenom izrekne i blaa kazna u okviru odredaba KZ o granicam a ublaavanja
kazne, ako je to opravdano izuzetnim znaajem priznanja okrivljenog za
dokazivanje u tekuem postupku ili za spreavanje, otkrivanje i dokazivanje drugih krivinih dela i postojanjem naroito olakavajuih okolnosti
sluaja. Sporazum se moe zakljuiti pre ili posle podnoenja optunice,
a najkasnije do kraja prvog roita za glavni pretres. Postignuti sporazum
ima dejstvo ako ga usvoji i sud. O tome odluuje predsednik vanpretresnog
vea, odnosno predsednik vea za glavni pretres na posebnom javnom
roitu kome prisustvuju javni tuilac, okrivljeni i njegov branilac. Odbrana je na tom roitu obavezna, pa i kad je u krivinom postupku fakultativna. O roitu se obavetavaju oteeni i njegov punom onik. Sporazum ne
sme biti protivrean razlozima pravinosti, niti da vrea prava oteenog.
Ako sud ne usvoji sporazum, priznanje okrivljenog dato javnom tuiocu
ne moe se koristiti kao dokaz u krivinom postupku. A ko sud reenjem
usvoji sporazum tuilac je duan da u roku od tri dana od pravnosnanosti
te odluke podigne optunicu, ako je prethodno nije podneo, a predsednik vea bez odlaganja donosi presudu kojom optuenog oglaava krivim
i izrie mu kaznu, odnosno dugu krivinu sankciju i odluuje o ostalim
pitanjima predvienim sporazumom. Time se izbegava sazivanje vea i
suenje na glavnom pretresu.
A) GLAVNI POSTUPAK
Glavni postupak je drugi stadijum krivinog postupka u kom e se o
predmetu postupka sudi u pravom smislu rei, za razliku od prethodnog
postupka u kome se predmet postupka samo istrauje (sa dva izuzetka u
kojima se i presuuje). Glavni postupak se deli na glavni postupak pred prvostepenim sudom i glavni postupak pred viim sudom (postupak pravnih
lekova). Prvostepeni glavni postupak obuhvata tri procesne faze: pripremanje glavnog pretresa, glavni pretres i donoenje prvostepene presude.

74.

P rip re m e za g la vn i p retres

Pripremanje glavnog pretresa obuhvata procesne radnje koje preduzima sud od stupanja optunice na pravnu snagu do poetka glavnog
pretresa. Ovaj deo krivinog postupka vodi predsednik vea pred kojim e

118

PRIRUNIKZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

se odrati glavni pretres. Radnje pripremanja glavnog pretresa su mnogobrojne i raznovrsne. Najvanije su sledee:
1) Zakazivanje glavnog pretresa i pozivanje potrebnih lica. - Predsednik vea naredbom odreuje mesto i vreme glavnog pretresa (lan 283.
stav 1). On je duan da pretres zakae u roku od dva meseca od prijema
optunice u sudu. U pogledu mesta glavnog pretresa, pravilo je da se on
dri u seditu suda i u sudskoj zgradi (lan 284. stav l), ali odstupanja su
mogua u oba pravca. Predsednik vea moe odrediti da se glavni pretres
odri i u drugoj zgradi u mestu u kome je sedite suda, ukoliko su prostorije u sudskoj zgradi nepodesne (lan 284. stav 2), a ako to na obrazloen
predlog predsednika suda dozvoli predsednik vieg suda, pretres se moe
odrati i u drugom mestu na podruju nadlenog suda (lan 284. stav 3).
Vrem e glavnog pretresa se odreuje danom i satom poetka pretresa.
Po slubenoj dunosti ili na predlog stranaka, iz vanih razloga predsednik vea m oe odgoditi (Zakonik kae odloiti) dan glavnog pretresa, na
neodreeno vrem e ili za drugi odreeni dan (lan 289). Na glavni pretres
se pozivaju potrebna lica naredbom predsednika vea koja ima formu poziva, i to: stranke (optueni i ovlaeni tuilac), branilac optuenog, oteeni,
zakonski zastupnici i punomonici stranaka i oteenog i tuma. Na glavni
pretres se pozivaju i svedoci i vetaci koje su predloili tuilac u optunici i
okrivljeni u prigovoru protiv optunice, osim onih za koje predsednik vea
sm atra da nisu potrebni. Da bi pozivanje optuenog bilo propisno, poziv
m u se m ora dostaviti lino (lan 162. stav 1), barem osam dana pre glavnog pretresa. Ovaj rok, potreban da bi optueni mogao da pripremi svoju
odbranu, m oe biti skraen, ali samo na zahtev optuenog ili na zahtev
tuioca uz pristanak optuenog (lan 285. stav 3). Uz optuenog na glavni
pretres se poziva i njegov branilac. Ako optueni ima vie branilaca smatra
se da su svi uredno pozvani kad je poziv dostavljen jednom od njih (lan
162. stav 5). Oteeni kao tuilac i privatni tuilac se u pozivu upozoravaju
da e se sm atrati da su odustali od optube ako na pretres ne dou ili ne
poalju svoga punom onika (lan 285. stav 5). Oteeni koji u postupku
nije stranka, ve samo sporedni procesni subjekt, poziva se na glavni pretres uvek. Ako se n e poziva kao svedok, sud e ga upozoriti da e se glavni pretres odrati i bez njega, da e se njegov imovinsko-pravni zahtev
proitati i da e se smatrati da nije voljan da nastavi krivino gonjenje ako
javni tuilac na pretresu odustane od optunice (lan 285. stav 4). Vetak i
svedok, ukljuujui i oteenog kad se poziva u svojstvu svedoka, upozorie
se u pozivu na posledice nedolaska, tj. da mogu biti prinudno dovedeni ili
novano kanjeni (lan 264. stav 6. u vezi sa lanom 307).
2) Pribavljanje novih dokaza. - Kao i u svakoj dmgoj fazi postupka,
stranke i oteeni mogu predlagati da se pribave novi dokazi koji e biti
izvedeni na glavnom pretresu, a predsednik vea moe, na predlog stranaka ili po slubenoj dunosti, odluiti da se pojedini dokazi izvedu i pre

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

119

poetka glavnog pretresa (l. 286. i 288). Cilj je prve odredbe da strankama
omogui stavljanje dokaznih predloga kad god ih imaju i da to ne ine tek
na glavnom pretresu, jer to usporava njegov tok. Cilj druge odredbe je da
se sauvaju dokazi koji u prethodnom postupku nisu izvedeni, a do glavnog
pretresa bi propali.
3) Obustavljanje postupka moe da usledi i u toku pripremanja glavnog pretresa, ali samo iz jednog razloga: ako ovlaeni tuilac odustane od
optube (lan 290). Predsednik vea obustavlja postupak reenjem, koje
dostavlja strankama i oteenom, a ako je zakazao glavni pretres, duan je
da o tome obavesti i lica koja je pozvao na pretres, da ne bi uzalud dolazili
u sud. Ako je u pitanju odustanak javnog tuioca, oteeni moe da nastavi
gonjenje, tako to e preuzeti optunicu javnog tuioca ili podii svoju. Pritvoreni okrivljeni se puta odmah na slobodu.
4) Ostale radnje pripremanja glavnog pretresa predsednik vea preduzima prema okolnostima sluaja. Ako je u izgledu da e glavni pretres due
trajati, predsednik vea moe da zatrai od predsednika suda da odredi
jednog ili dvojicu sudija ili sudija porotnika koji e prisustvovati glavnom
pretresu (dopunske sudije), kako bi zamenili sudije lanove vea u sluaju
njihove spreenosti (zbog bolesti, smrti, izuzea i sl.) - lan 287. Ako predsednik vea utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obavetenja koji se
po zakoniku moraju izdvojiti, pre nego to odredi glavni pretres donee
reenje o njihovom izdvajanju i izvriti ga kad postane pravnosnano (lan
283. stav3).

75.

G la vn i p re tre s i p re tp o sta v k e
za o d r a v a n je g la v n o g p re tre sa

Glavni pretres je deo prvostepenog krivinog postupka u kom e se


raspravlja o osnovanosti kaznenog zahteva koji je sadran u optubi
ovlaenog tuioca, kao i o njemu pripojenim imovinsko-pravnim zahtevima, i o tome izrie presuda. U formalno-pravnom znaenju glavni pretres
je roite: mesto i vreme odreeno za preduzimanje procesnih radnji suda
i stranaka. Cilj glavnog pretresa je da stranke u kontradiktomom, usmenom, neposrednom i javnom postupku rasprave da li je optuba osnovana i da sud o tome donese presudu. Bez glavnog pretresa u prvostepenom
postupku nema presude (osim ako se ispune uslovi iz l. 455. i 282d), i
obm uto, svaki glavni pretres pred prvostepenim sudom zavrava se presudom (izuzetno reenjem, kad se izrie sudska opomena, a u postupku
prema maloletnicima uvek reenjem, osim kad se maloletniku izrie kazna
maloletnikog zatvora).
Pretpostavke za odravanje glavnog pretresa su da mu prisustvuju lica
bez kojih se prema zakoniku glavni pretres ne moe odrati. Nedolazak
nekih od pozvanih lica spreava odravanje glavnog pretresa, m ada nema

120

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

uvek iste procesno-pravne posledice, ni za dalji tok krivinog postupka


(nekad se glavni pretres odlae, nekad obustavlja), ni za nedoave (prema
nekima se m ogu primeniti prinudne mere, prema drugima ne mogu).
1) Nedolazak ovlaenog tuioca spreava odravanje glavnog pretresa u optem postupku (u skraenom je drugaije). Svejedno je da li se
pozivu nije odazvao javni tuilac, oteeni kao tuilac ili privatni tuilac.
Meutim, procesne posledice nedolaska pojedinih tuilaca na roite za
glavni pretres nisu iste. Ako se pozivu ne odazove javni tuilac, pretres e
se odloiti, a javni tuilac ponovo pozvati (lan 303. stav 1). Prema njemu se mere prinude ne primenjuju. Ako na glavni pretres ne doe uredno
pozvani oteeni kao tuilac ili privatni tuilac, niti njihov zakonski zastupnik odnosno punomonik, pretres se ne odlae, ve se reenjem vea postupak obustavlja (lan 303. stav 2), na osnovu pezumpcije da nedolazak toga
tuioca znai da je odustao od krivinog gonjenja (lan 63. stav 1. i lan 59.
stav 1). Oteeni kao tuilac i privatni tuilac imaju pravo da posle obustave
po ovom osnovu trae povraaj u preanje stanje pod uslovima iz lana
63. stav 2. i lana 59. st. 2-4 .
2) Nedolazak optuenog u naelu spreava odravanje glavnog pretresa. Ako optueni ne doe na glavni pretres, niti svoj izostanak opravda,
bie prinudno doveden, a ako oigledno izbegava da doe na glavni pretres
moe biti i pritvoren do objavljivanja presude (lan 142. stav 1. taka 4. i
stav 2). Do dovoenja optuenog glavni pretres se prekida ili odlae, ako se
dovoenje ne moe obaviti odmah. Od ovoga pravila nae pravo doputa
dva izuzetka: mogue je suenje u odsustvu odbeglog ili nedostinog
optuenog, a u skraenom postupku i suenje u odsustvu nedoaveg
optuenog. Optuenom se izuzetno moe suditi u odsustvu ako se ispune
sledei uslovi: a) da se nalazi u bekstvu ili da inae nije dostian dravnim
organima, b) da postoji neki posebno vaan razlog da mu se sudi iako je
odsutan, c) da suenje u odsustvu predloi ovlaeni tuilac i d) da tuioev
predlog prihvati sud (lan 304. st. 3. i 4). Pod ovim uslovima, ne samo
da se moe odrati glavni pretres, ve i sprovesti ceo prethodni postupak.
Reenje o suenju u odsustvu se donosi ako je okrivljeni pobegao ili postao
nedostian posle zavrenog prethodnog postupka, pre ili posle prijema poziva za glavni pretres. Osim pomenutih sluajeva, glavni pretres se moe
odrati bez optuenog i njegovog branioca ako bi se prema dokazima koji
se nalaze u spisima oigledno morala doneti presuda kojom se optuba odbija (ako je npr. posle zakazivanja glavnog pretresa nastupila zastarelost
- lan 306).
3) N edolazak branioca spreava odravanje glavnog pretresa ako je
odbrana obavezna, a ne postoji mogunost da optueni odmah uzme drugog branioca umesto neopravdano odsutnog ili da ga sud postavi bez tete
za odbranu. Glavni pretres se tada mora odloiti. Ako je odbrana fakultativna, a na glavni pretres ne doe branilac koji je uredno pozvan, a nije

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRA VO

121

obavestio sud o razlozima spreenosti ili branilac bez odobrenja napusti


glavni pretres, optueni e se pozvati da odmah uzme drugog branioca.
Ako to on ne uini, vee moe odluiti da se glavni pretres odri i bez branioca, ako se optueni s tim saglasi. Ako se optueni ne saglasi, glavni pretres se mora odloiti kao i u sluaju obavezne odbrane (lan 305. stav 1).
U svakom sluaju, sasluanje optuenog ni po jednom pitanju se ne sme
vriti bez branioca protiv volje optuenog.
4)
N edolazak treih lica (oteenog, svedoka, vetaka i tum aa) po
pravilu ne utie na odravanje glavnog pretresa. Oteeni se poziva na glavni pretres obavezno, ali nije duan da se pozivu suda odazove, osim ako
se poziva kao svedok, niti njegov nedolazak spreava odravanje glavnog
pretresa, ak i ako pozivanje oteenog nije bilo uredno (po lanu 62. stav
2. on ima pravo na povraaj u preanje stanje i zbog neurednog pozivanja
na glavni pretres). Nedolazak oteenog moe za njega da im a tetne posledice: ako javni tuilac na glavnom pretresu odustane od optunice, smatra se da oteeni ne eli da produi gonjenje, i na to se m ora upozoriti u
pozivu (lan 285. stav 4). Svedoci i vetaci su obavezni da dou na glavni
pretres. Ako neopravdano izostanu, vee moe narediti da se odm ah prinudno dovedu, mogu biti novano kanjeni (lan 307. st. 1. i 3), i m oraju biti
osueni da naknade trokove svoga dovoenja i odlaganja glavnog pretresa (lan 195. stav 1). Da li e glavni pretres biti prekinut, odloen ili zapoet,
faktiko je pitanje koje zavisi od okolnosti sluaja: vee m oe zapoeti glavni pretres i bez svedoka ili vetaka i u toku pretresa odluiti da li ga treba
prekinuti ili odloiti (lan 307. stav 2).

76.

T o k g la v n o g p re tre sa

Glavni pretres tee ustaljenim redom koji je odreen zakonikom . Od


toga reda vee moe da odstupi kad se zbog posebnih okolnosti sluaja
pokae da je to celishodno (zbog broja optuenih, broja krivinih dela,
obimnosti dokaznog materijala). Redovan tok glavnog pretresa izgleda
ovako:
1)
Otvaranje zasedanja prethodi otvaranju glavnog pretresa i spada u
pripremanje pretresa, a ne u sam pretres. Zasedanje suda otvara predsednik vea, objavljujui predmet glavnog pretresa i sastav vea, a zatim prozivkom utvruje da li su dola sva pozvana lica, pa ako nisu, proverava jesu
li im pozivi predati i da li su svoj izostanak opravdali (lan 302). U sluaju
nedolaska lica bez kojih se glavni pretres ne moe odrati, vee donosi naredbu o dovoenju i odluku o odlaganju (tanije odgaanju) glavnog pretresa. Ako tu odluku vee ne donese, predsednik vea poziva optuenog i
od njega uzima line podatke da bi utvrdio njegov identitet, tako to mu
postavlja ona pitanja koja se okrivljenom po lanu 89. postavljaju prilikom svakog prvog sasluanja (lan 316. stav 3). Ako se dovodi iz pritvo-

122

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

ra, optueni dolazi u sudnicu u pratnji uvara, ali ne vezan. Predsednik e


optuenog upozoriti da paljivo prati tok glavnog pretresa i uputiti ga da
m oe iznositi injenice i predlagati dokaze za svoju odbranu, postavljati
pitanja saoptuenicim a, svedocima i vetacima, stavljati primedbe i davati
objanjenja u vezi sa njihovim izjavama (lan 318). Svedoke i vetake predsednik vea upuuje na mesto koje je za njih odreeno, je r oni ne mogu da
prisustvuju glavnom pretresu pre no to budu ispitani, osim vetaka, ako
predsednik oceni da j e korisno da prate tok glavnog pretresa (lan 317. stav
1). Ako je oteeni prisutan, predsednik vea ga upuuje da moe podneti
im ovinsko-pravni zahtev, ukoliko ga ve nije postavio i upoznaje sa pravim a koja mu pripadaju u postupku (lan 60). Oteeni kao tuilac i privatni
tuilac se ne uklanjaju iz zasedanja ni kad se imaju ispitati kao svedoci.
2) Poetak glavnog pretresa oznaava itanje optunice ili privatne
tube od strane ovlaenog tuioca. Kad je u pitanju optunica oteenog
kao tuioca ili privatna tuba, umesto itanja, predsednik vea moe usmeno da izloi njen sadraj (lan 319. stav 2). Posle itanja optube oteeni
ima pravo da obrazloi svoj imovinsko-pravni zahtev, a ako nije prisutan,
njegov zahtev e proitati predsednik vea (lan 319. stav 3). Potom predsednik vea pita optuenog, da li je razumeo optubu, i ako se uveri da
je optueni nije razum eo (ne samo na osnovu njegove izjave, ve i prema
drugim znacim a) duan je da mu njen sadraj izloi na nain i reima koje
optueni m oe najlake razumeti.
3) Sasluanje optuenog zapoinje kad izjavi da je shvatio optubu.
Optueni se na glavnom pretresu sasluava tako to ga predsednik vea
prvo pita da li priznaje krivino delo za koje je optuen i pozva da se izjasni o optubi i iznese svoju odbranu, ako to eli. Odbijanje optuenog da
odgovori na ta pitanja smatra se njegovim poricanjem (lan 320. st. 2. i 3).
Ako odlui da govori, on se prvo puta da slobodno i spontano iskazuje,
a zatim mu postavljaju pojedina pitanja najpre tuilac, pa branilac, a na
kraju predsednik vea i lanovi vea, a ako postoje jo i saoptueni i njegov
branilac. Oteeni, zakonski zastupnik i punomonik oteenog i vetaci
m ogu optuenom postavljati pitanja neposredno, ali samo po odobrenju
predsednika vea. Inae, oni mu svoja pitanja mogu postavljati preko predsednika vea. Kad optueni nee da odgovara, uopte ili na pojedina pitanja, proitae se njegov raniji iskaz ili deo iskaza. Ako on na pretresu
odstupi od ranijeg iskaza, predsednik e ga na to upozoriti i pitati zato
iskazuje drugaije, a prema potrebi moe se i proitati njegov raniji iskaz ili
deo iskaza. Sasluanju optuenog ne mogu da prisustvuju saoptueni koji
jo nisu ispitani. Kasnije sasluanog optuenog predsednik vea e posle
sasluanja upoznati sa iskazima pre njega sasluanih saoptuenih i upitati
da li ima ta da primeti, a ranije sasluanog duan je da upita ima li ta
da primeti povodom iskaza kasnije sasluanog optuenog. Ako se iskazi
saoptuenih o istim okolnostima razlikuju, predsednik vea ih moe suoiti

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

^ 3

(lan 323). Optueni se ne sasluava samo na poetku glavnog pretresa, ve


moe biti sasluan i kasnije kad god je potrebno kakvo razjanjenje. Posle
svakog izvedenog dokaza, predsednik vea je duan da upita optuenog da
li ima ta da primeti, to takoe spada u sasluanje optuenog.
4)
Dokazni postupak se otvara posle sasluanja optuenog, mada se
sasluanje vri sa ciljem sticanja dokaza. Kojim e se redom dokazi izvoditi
zavisi od odluke predsednika vea, ali je pravilo da se prvo izvode dokazi
koje predloi tuilac, zatim dokazi koje predloi odbrana, a na kraju dokazi ije je izvoenje odreeno po slubenoj dunosti suda ili na predlog
oteenog (lan 328. stav 1). Oteeni koji je pozvan u svojstvu svedoka
ispitae se odmah nakon sasluanja optuenog (lan 328. stav 2), da bi
mogao da prati ceo tok glavnog pretresa. Dokazi se izvode po predlogu
stranaka ili po slubenoj dunosti suda. Zakonik propisuje da priznanje
optuenog, ako je potpuno, neprotivreno, jasno, potkrepljeno drugim dokazima i ako nema osnovane sumnje da je lano, oslobaa sud dunosti da
izvodi druge dokaze o krivinom delu. Dokazni postupak se tada ograniava
na izvoenje dokaza od kojih zavisi ocena verodostojnosti samog priznanja
i odluka izricanje krivine sankcije (lan 327). Dokazi se prikupljaju i izvode po pravilima koja vae za prikupljanje i izvoenje pojedinih dokaznih
sredstava (vidi o tome izlaganja 0 dokaznim sredstvima).
Izvoenje dokaza na glavnom pretresu je usmeno i po pravilu neposredno. Neki dokazi se izuzetno itaju, to nije suprotno naelu usmenosti, ve predstavlja odstupanje od neposrednosti. Sluajevi u kojim a je to
mogue predvieni su u l. 336. i 337, i drugih ne moe biti. Prema tim
odredbama: a) Isprave i zapisnici o uviaju, pretresanju stana i lica i 0
oduzimanju stvari itaju se na glavnom pretresu uvek kad postoje, bez
ikakvih uslova; - b) Zapisnici o iskazima svedoka i vetaka iz prethodnog postupka proitae se na glavnom pretresu i bez saglasnosti stranaka
ako su sasluana lica umrla, duevno obolela, ili se ne mogu pronai, ili
je njihov dolazak pred sud znatno otean zbog starosti, bolesti ili drugih
vanih razloga (lan 337. stav 1. taka 1) i ako svedoci ili vetaci bez zakonskih razloga nee da daju iskaz na glavnom pretresu (lan 337. stav 1. taka
2); - c) Bez saglasnosti stranaka, ali po njihovom sasluanju vee moe
odluiti da se proitaju zapisnici o sasluanju svedoka i vetaka sa ranijeg
glavnog pretresa koji je odran pred istim predsednikom vea, ali se ne
moe nastaviti jer je od njegovog odlaganja protekao rok iz lana 309. stav
3. (koji u toj odredbi nije odreen, ali se u stavu 6. toga lana govori o ,,odlaganju koje traje due od dva meseca), kao i nalaz i miljenje strunjaka
iz strune ustanove ili dravnog organa kad pozvani strunjak koji je obavio vetaenje nije doao na glavni pretres (lan 337. stav 2); - d) Uz saglasnost stranaka, vee moe odluiti da se proita zapisnik o ranijem
ispitivanju svedoka ili vetaka odnosno pisani nalaz i miljenje vetaka
kad god svedok ili vetak nisu prisutni, i bez obzira na to da li su pozvani

124

PRIRUNIKZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

na glavni pretres (lan 337. stav 2). Jedino se ne smeju itati zapisnici o
ranijem ispitivanju svedoka koji mogu biti osloboeni dunosti svedoenja
(lan 98), ako nisu pozvani na glavni pretres ili su na glavnom pretresu
izjavili da nee da svedoe (lan 337. stav 3). Ako je takvom svedoku poziv
za glavni pretres dostavljen, a on na pretres nije doao, pretpostavlja se da
ni dalje nee da koristi pogodnost osloboenja od dunosti davanja iskaza,
i da se slae sa itanjem svog iskaza koji je ranije dao. - e) Na glavnom pretresu itaju se i policijski zapisnici iz pretkrivinog postupka o sasluanju
osumnjienog koje je obavljeno u skladu sa lanom 226. stav 9.
Posle izvoenja svakog dokaza, predsednik vea je duan da upita
stranke i oteenog, da li imaju ta da primete (lan 339), a na kraju dokaznog postupka jo i posebno, da li imaju kakve predloge za dopunu dokaznog postupka (lan 340). Ako niko ne stavi predlog ili on bude odbijen,
a vee ustanovi da je stanje stvari dovoljno izvieno, predsednik e objaviti da je dokazni postupak zavren. Stranke, meutim, i posle toga mogu
stavljati dokazne predloge, sve do samog kraja glavnog pretresa, a vee se
i bez predloga stranaka moe vratiti u dokazni postupak, posle njihovih
zavrnih rei, pa ak i posle zavrenog glavnog pretresa (l. 348. i 350).
5) Zaurne rei stranaka dolaze na samom kraju glavnog pretresa. U
njima stranke, branilac optuenog i oteeni izlau svoje stavove, ocene,
zakljuke i predloge 0 svim injeninim i pravnim pitanjima koja su predmet suenja. Govori sadre ocenu rezultata glavnog pretresa, zakljuke o
dokazanosti ili nedokazanosti injenine osnovice optube, ocenu vrednosti izvedenih dokaza, miljenje o tome koje odredbe krivinog zakona treba
primeniti, stav o krivici optuenog, o kazni koju treba izrei, o imovinskopravnom zahtevu, trokovima postupka i sl. Redosled kojim stranke govore je utvren u zakoniku i ne moe se menjati. Prvo govori tuilac, zatim
oteeni, posle njega branilac i na kraju optueni. Govor nije vremenski
ogranien, ali predsednik vea moe, posle prethodne opomene, prekinuti
lice koje se uputa u ponavljanja ili izlaganja koja oigledno nemaju veze sa
predmetom suenja. Posle prekida, govom ik svoj govor moe da nastavi.
Tuilac i oteeni imaju pravo na repliku, tj. da posle optuenog ponovo
govore, da bi pobijali razloge koje su optueni i njegov branilac izneli posle
njihovih govora. Branilac i optueni imaju pravo da odgovore (replika na
repliku ili duplika). Poslednja re uvek pripada optuenom.
6) Zauretak glavnog pretresa sledi ako posle zavrnih govora ne
bude odreena dopuna dokaznog postupka. Predsednik vea objavljuje
da je glavni pretres zavren i vee se povlai radi donoenja presude (lan
348). Ako povodom zavrnih govora vee nae da treba izvesti jo kakve
dokaze, ponovo e otvoriti i dopuniti dokazni postupak. Posle izvoenja
novih dokaza stranke, branilac i oteeni imaju pravo da ponovo govore.

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

77 -

125

R u k o v o e n je g la vn im p re tre so m

Glavnim pretresom rukovodi predsednik vea, a vee samo kad je


za pojedine akte rukovoenja pretresom to izriito propisano. Tako npr.
odluka o odstupanju od redosleda po kojem se prem a zakoniku redovno odvija glavni pretres, pripada veu, a ne predsedniku vea (lan 297).
Vee odluuje i o prigovorima protiv mera predsednika vea koje se odnose na rukovoenje glavnim pretresom. Odredbe o rukovoenju glavnim
pretresom i o odravanju reda na pretresu su u l. 2 9 5 -3 0 1. Te odredbe
imaju cilj da omogue zakonit i celishodan tok glavnog pretresa. U radnje
rukovoenja glavnim pretresom spada: sasluavanje optuenog, ispitivanje svedoka i vetaka, davanje rei lanovima vea, strankam a, braniocu
i ostalim uesnicima postupka, odreivanje ta e biti uneto u zapisnik i
diktiranje zapisnika, odbijanje odgovora na nedozvoljena pitanja postavljena okrivljenom, svedoku ili vetaku, odreivanje redosleda u izvoenju
dokaza, staranje da se preduzmu sve potrebne procesne radnje zakonito
i bez odugovlaenja, davanje pouka optuenom i upozorenja svedocim a
i vetacima, odobravanje magnetofonskog snimanja toka glavnog pretresa, objavljivanje sudskih odluka i tome sl. Na poetku glavnog pretresa
dunost je predsednika vea da utvrdi da li je vee sastavljeno prem a zakoniku i postoje li razlozi za izuzee pojedinih lanova vea i zapisniara (lan
295. stav 2).
Rukovoenje glavnim pretresom podrazumeva i prim enu mera za
odravanje reda i procesne discipline, ako se red u postupku drugaije ne
moe uspostaviti. Dunost je predsednika vea da se stara o odravanju reda
u sudnici i o dostojanstvu suda. Odmah posle otvaranja zasedanja, on moe
upozoriti prisutne da se pristojno ponaaju i ne ometaju rad suda (lan 298.
stav 1). Remeenje reda u postupku predstavlja svaka aktivnost uesnika
postupka ili drugih lica usmerena na ometanje toka glavnog pretresa, kao
i nepokoravanje naredbama suda koje su izdate sa ciljem odravanja reda.
Mere za odravanje reda u postupku su: a) Opomena, koja se uvek izrie
pre ostalih mera i sankcija, tako da je uslov za primenu tee disciplinske
sankcije. Ona moe biti individualna ili kolektivna i kao jedina disciplinska mera, moe se izrei i javnom tuiocu. - b) Udaljenje iz sudnice moe
biti primenjeno prema licu koje i posle opomene naruava red, ako njegovo uee u postupku nije neophodno (lan 299. stav 1). I ova m era moe
biti individualna ili kolektivna (kada se odnosi na publiku). Udaljenje moe
biti praeno novanim kanjavanjem. Meru izrie vee naredbom protiv
koje alba nije dozvoljena. - c) Uskraivanje odbrane ili zastupanja, koje
se moe izrei braniocu ili punomoniku kad na glavnom pretresu posle
kanjavanja nastave da naruavaju red (lan 299. stav 8). Stranaka se tada
poziva da uzme drugog branioca odnosno punomonika. - d) Osuda na
snoenje trokova izazvanih odlaganjem glavnog pretresa (lan 195), ako do

PRIRUNIKZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

126

odlaganja glavnog pretresa, neposredno ili posredno, doe zbog remeenja


reda odnosno usled sankcije koja je prethodno izreena. - e) Prekidanje
govora stranaka, ukljuujui i javnog tuioca, koje sleduje posle prethodne
opom ene (lan 347. stav 2). - f) Novana kazna, koja moe biti izreena posle opomene, samostalno ili uz udaljenje, svakom ko naruava red, osim javnom tuiocu (lan 299. stav 1). Na glavnom pretresu novana kazna moe
biti izreena i optuenom, ali prema lanu 263. stav 2. novanom kaznom
ne moe biti kanjen okrivljeni u istrazi. Kaznu izrie predsednik vea, odnosno predsednik suda reenjem protiv kojeg je dozvoljena alba veu iz
lana 26. stav 6. alba ne odlae izvrenje reenja, niti je razlog za prekid
i odlaganje glavnog pretresa. O kanjavanju advokata ili advokatskog pripravnika obavetava se advokatska komora (lan 299. stav 11). - g) Zatvorska kazna do 15 dana, kojom moe da bude kanjen svaki uesnik glavnog
pretresa, ukljuujui tumaa, vetaka, oteenog, oteenog kao tuioca,
privatnog tuioca, punomonika (pa i kada je advokat) i svedoka, osim okrivljenog, njegovog branioca i javnog tuioca. Kaznu ne izrie sudei sudija,
odnosno vee pred kojim je disciplinski prekraj izvren, ve predsednik
suda, bez ikakvog postupka, bez sasluanja lica koje se kanjava i bez ikakve
prilike za odbranu, na osnovu zapisnika u kome je predsednik vea opisao
ponaanje nedisciplinovanog uesnika postupka (lan 299. stav 2). Protiv
reenja o kanjavanju moe se uloiti alba, ali ne viem sudu, ve vanraspravnom veu istog suda. Ovakvo kanjavanje je problematino sa gledita
zatite ljudskih prava i ustavnosti. - h) Krivina sankcija, koju na zahtev
tuioca neposredno i brzo moe da izrekne sudee vee radi uspostavljanja
reda i procesne discipline, ako radnja remeenja reda optuenog ili drugog
lica predstavlja krivino delo (l. 301. i 342).

78.

P r e k id a n je i o d la g a n je g la v n o g p re tre s a

Naelo neposrednosti zahteva da se pretres obavi bez nepotrebnog


razvlaenja i odugovlaenja. Prekidanje i odlaganje glavnog pretresa su
procesne ustanove koje predstavljaju odstupanje od toga naela.
Prekidanje glavnog pretresa oznaava privremeni i kratak zastoj
u toku ve zapoetog glavnog pretresa zbog brzo prolaznih razloga koji
spreavaju da bude zavren na jednom roitu. Glavni pretres se prekida radi odmora, zbog proteka radnog vremena, da bi se u kratkom roku
pribavili odreeni dokazi, ili radi pripremanja optube ili odbrane (lan
310. stav 1), ali i zbog drugih razloga (npr. lan 307. stav 2). O prekidanju
glavnog pretresa odluuje predsednik vea. Prekinuti glavni pretres se po
pravilu nastavlja narednog dana i pred istim veem, a najkasnije u roku od
osam dana. Ako je prekid trajao due od osam dana ili se pretres ne moe
nastaviti pred istim veem, smatra se da je u pitanju odlaganje glavnog
pretresa, za koje vrede posebna pravila.

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

127

Odlaganje glavnog pretresa je dui zastoj u toku glavnog pretresa iz


razloga koji spreavaju da se zavri na jednom roitu. Neki od razloga za
odlaganje glavnog pretresa su navedeni u odredbi lana 308. (ako treba
pribaviti nove dokaze, ako posle uinjenog krivinog dela nastupi duevno
oboljenje ili duevna poremeenost optuenog i ako postoje druge smetnje
da se glavni pretres uspeno sprovede, kao to su one pomenute u lanu
299. stav 8, lanu 303. stav 1, l. 305, 307. stav 2. i dr.). Pretres se odlae
reenjem vea protiv kojeg alba nije dozvoljena. Ako je mogue, u reenju
se odreuje kad e se glavni pretres nastaviti (odlaganje na odreeno vreme); inae se pretres odlae na neodreeno vreme. U lanu 309. odreeni
su uslovi pod kojima se odloeni glavni pretres moe nastaviti. Ako se ti
uslovi ne ispune glavni pretres mora da pone iznova jer se rauna da je
dovedena u pitanje neposrednost suenja. Izmenama Zakonika iz 2009.
god. ti su uslovi, na tetu naela neposrednosti, znaajno liberalizovani.
Vremenski kontinuitet izmeu odloenog i nastavljenog glavnog pretresa
(ranije se trailo da nije prolo vie od tri meseca) vie se ne trai, tako da
nastavak pretresa moe da usledi i posle nekoliko godina. Ni ostali uslovi
ne predstavljaju ozbiljnu prepreku za prosto nastavljanje odloenog pretresa: a) Pretres u naelu mora poeti iznova ako se promenio sastav vea,
ali vee moe odluiti da se svedoci i vetaci ne ispituju ponovo, ve da
se proitaju njihovi iskazi dati na ranijem glavnom pretresu; b) Nastavak
pretresa je mogu ak i kad se u meuvremenu promeni predsednik vea,
ako po zahtevu novog predsednika vanraspravno vee (iz lana 24. stav
6) odlui ,,da se odreeni dokazi ne izvode ponovo. Vee e takvu odluku
doneti kada ustanovi da je zbog proteka vremena, zatite svedoka ili drugih vanih razloga opravdano da se odreeni svedoci ili vetaci ne ispituju
ponovo", nego da se proitaju zapisnici o njihovom ispitivanju na ranijem
pretresu (lan 309. stav 5).
Odgaanje glavnog pretresa je pojam kojim se na ZKP ne koristi,
ve ga izjednaava sa odlaganjem, iako su to dve razliite procesne ustanove. Za razliku od odlaganja koje nastupa u ve zapoetom pretresu, do
odgaanja dolazi pre no to je pretres zapoet zbog smetnji koje spreavaju
samo njegovo otvaranje (nedolazak lica bez kojih se pretres ne moe
odrati, a njihovo se prisustvo dovoenjem ne moe obezbediti, neotklonjiva spreenost nekog od lanova vea, greka u zakazivanju roita za glavni pretres, npr. na praznik ili u neradni dan i tome sl.). Do odgaanja
moe doi ili na predlog stranaka ili po slubenoj dunosti predsednika
vea (lan 289). Pretres se odgaa naredbom predsednika vea protiv koje
alba nije dozvoljena. U naredbi moe biti odreen novi dan glavnog pretresa (odgaanje na odreeno vreme), a ako to ne bude uinjeno, predsednik vea e odrediti dan glavnog pretresa naknadno, novom naredbom
(odgaanje na neodreeno vreme).

PRIRUNIKZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

128

79.

Izm e n a i p ro ire n je o p tu b e n a g la vn o m p re tre s u

U optunom postupku sud je vezan za injenini opis sluaja koji je


izloen u optunom aktu ovlaenog tuioca. Ako se na pretresu pokae
da je u pitanju neko drugo ili drugaije krivino delo, a ne ono iz optube,
sud bi morao izrei oslobaajuu presudu zbog toga to je utvrdio da
delo iz optunog akta ne stoji i to za drugo delo, utvreno na pretresu,
optuba ne postoji. Da se to ne bi deavalo, tuilac mora imati ovlaenje
da u toku suenja na glavnom pretresu menja svoju optubu i da je tako
usaglaava sa rezultatima dokazivanja. Ako tuilac na glavnom pretresu
ustanovi da izvedeni dokazi pokazuju drugaije injenino stanje od onoga
koje je izloio u optubi, moe usmeno da izmeni svoj optuni akt na samom glavnom pretresu, a moe i predloiti da se pretres prekine radi pripremanja nove optube (lan 341). Ako vee usvoji predlog za prekidanje
glavnog pretresa, odredie rok za podnoenje nove optube. Primerak nove
optube dostavie se optuenom, ali prigovor protiv nje nije dozvoljen. Ako
u ostavljenom roku tuilac ne podnese novu optubu, glavni pretres e se
nastaviti po staroj. Izmena moe biti i na tetu i u korist optuenog. Glavni pretres se u tom sluaju moe prekinuti i radi pripremanja odbrane. O
izmeni optube se moe govoriti pod uslovom da se ona i dalje odnosi na
isto lice i u sutini na isti istorijski dogaaj. Ako nova optuba vie nema
nikakve veze sa sluajem koji je opisan u ranije podignutom optunom
aktu, ne moe se govoriti o izmeni, ve o potpuno novoj optubi za drugo
krivino delo.
Ima nekoliko sluajeva u kojima se optuba podie ne samo bez istrage (kao kod neposredne optunice), ve i bez postupka stavljanja pod
optubu. To su sluajevi proirenja optube i sluajevi podizanja optube
na glavnom pretresu. Protiv tih optunih akata prigovor okrivljenog nije
dozvoljen.
a)
Optuba se moe proiriti na krivino delo optuenog koje je otkriveno ili uinjeno na glavnom pretresu. Ako optueni u zasedanju uini
krivino delo ili ako se u toku glavnog pretresa otkrije neko ranije uinjeno
krivino delo optuenog, ovlaeni tuilac moe da podigne optubu na
glavnom pretresu, a vee e po pravilu proiriti glavni pretres i na to delo
(lan 342). Ta se optuba moe izneti i usmeno i pripaja se optubi po kojoj
se vodi glavni pretres, tj. postojea se proiruje novom. Tuilac nije duan
da tubu podigne odmah na glavnom pretresu, ve za novo krivino delo
postupak moe da pokrene i kasnije, ali u tom sluaju mora ii na redovan
prethodni postupak. Proirenje je mogue i kod optunice i kod privatne
tube. Usmeno izloena optuba se belei u zapisnik o glavnom pretresu
(lan 314. stav 2). Proirenje moe izazvati dopunu vea odnosno formiranje vea umesto sudije pojedinca i vraanje glavnog pretresa na poetak
(21.311. i 446. stav 2). Vee nije obavezno da prihvati predlog za proirenje

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

129

optube, ali po pravilu treba to da uini. Proirenje pretresa se m oe odbiti


iz razloga celishodnosti ili iz pravnih razloga (npr. ako je delo iz nadlenosti
vieg suda). Tuiocu tada ostaje da ide na nov i redovan postupak. Kad vee
prihvati proirenje optube, moe prelnuti glavni pretres, ako je to potrebno radi pripremanja odbrane. Pretres se ne prekida radi priprem anja
optube, jer je smisao ustanove da se optuba podnese odm ah i da se ne
usporava postupak. Ako je potrebno pripremanje optube, tuilac m oe ii
na poseban postupak.
b)
Osim u sluaju proirenja na krivino delo optuenog otkriveno ili uinjeno na glavnom pretresu, samostalna optuba se moe podii
na glavnom pretresu i za krivino delo koje na pretresu uini drugo lice
(uesnik postupka, osim okrivljenog ili lice iz publike) - v. lan 301. stav 2.
Optuba se podnosi usmeno. Takvu optunicu vee ne m ora uzeti u postupak (tuiocu tada ostaje da ide redovnim putem), a ako je uzm e, vee moe
prekinuti glavni pretres i suditi za novouinjeno krivino delo odm ah, ili
zavriti zapoeti glavni pretres, pa potom suditi za novo krivino delo.

80. Iz ric a n je p re su d e
Izricanje presude je samo prva faza u postupku donoenja presude.
Osim izricanja, postupak donoenja presude obuhvata jo objavljivanje,
pismenu izradu i dostavljanje presude (vidi naredno pitanje). Sam postupak izricanja presude se sastoji od veanja i glasanja. Veanje je diskusija
i razmena miljenja o pitanjima koja su predmet odluivanja, a glasanje
definitivno opredeljivanje i izrjanjavanje lanova vea za jedn u od vie
moguih odluka, Presuda se izrie u tajnom zasedanju vea, kom e m ogu
prisustvovati samo sudije, lanovi vea i zapisniar (lan 157). Tajnost
postupka se obezbeuje odvajanjem vea od ostalih uesnika postupka i
publike (povlaenjem vea u drugu prostoriju ili odstranjivanjem javnosti iz sudnice) i ustanovljavanjem dunosti lanova vea i zapisniara da
uvaju tajnu veanja i glasanja, tako da za njeno odavanje odgovaraju po
krivinom zakonu. Tajnost se obezbeuje i voenjem posebnog zapisnika
o veanju i glasanju koji je odvojen od zapisnika o glavnom pretresu. On
se zatvara u poseban omot, tako da ga stranke i ostali uesnici postupka
ne mogu razgledati. Taj zapisnik moe da otvori samo vii sud kad reava
o pravnom leku (lan 181. stav 4). Tajnost je ustanovljena da garantuje
slobodu i nezavisnost sudija prilikom odluivanja.
Veanjem i glasanjem rukovodi predsednik vea koji je duan da se
stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre (lan 155. stav 2). Raspravljanje i glasanje moraju da teku redom koji je odreen u zakoniku
(lan 156). Pre nego to pree na samo izricanje presude, vee razm atra i
glasa da li je sud nadlean, da li je potrebno dopuniti dokazni postupak i
reiti druga prethodna pitanja. Kad bude doneta odluka o tim pitanjim a,

130

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

prelazi se na odluivanje o glavnoj stvari. Najpre e se veati i glasati da li


j e optueni uinio krivino delo, tj. da li je delo koje mu se stavlja na teret uopte krivino delo, posebno, da li postoji njegova krivica i da li ga je
on izvrio, te ako se dobije pozitivan odgovor na ova pitanja, da li postoje
uslovi za izricanje krivine sankcije i koju sankciju treba izrei. Na kraju
se odluuje o trokovim a postupka, imovinsko-pravnom zahtevu i ostalim
pitanjim a o kojim a treba doneti odluku. Svaki negativan odgovor na postavljeno pitanje osnov je za izricanje oslobaajue presude i ini izlinim
veanje i glasanje o narednim pitanjima. Zbog toga se vee mora strogo
drati propisanog redosleda odluivanja.
Da bi se izbegli uticaji starijih sudija na mlae, sudija po pozivu na
sudije porotnike i predsednika vea na sudije lanove vea, sudije porotnici
treba da glasaju pre stalnih, zatim treba da glasa sudija najmlai po imenovanju, a predsednik vea uvek poslednji (lan 155. stav 2). Svaki lan vea
m ora da se izjasni i glasa o predmetu odluivanja. Samo sudija koji je glasao da se optueni oslobodi ili da se presuda ukine (u albenom postupku),
pa je ostao u m anjini, nije duan da glasa o sankciji. Ako sudija tako postupi, uzee se da je pristao na glas koji je za optuenog najpovoljniji (lan
155. stav 4). Presuda se donosi apsolutnom veinom glasova svih lanova
vea (lan 155. stav 1). Prosta veina glasova nije dovoljna, ali se ne trai ni
kvalifikovana. A ko se apsolutna veina ne postigne, pitanje o kojem se glasa e se razdvojiti (ako je to mogue) i glasanje ponavljati dok se ne postigne veina. Ako se ni ovako ne moe doi do apsolutne veine, primenjuje
se jedno vetako pravilo za njeno formiranje: glas koji je za okrivljenog
najnepovoljniji pribraja se glasu koji je od njega manje nepovoljan, i tako
redom dok se ne postigne apsolutna veina (lan 155. stav 3).
Posle izricanja presude, vee je duno da rei pitanje pritvora. Kad
izrekne presudu kojom se optueni osuuje na kaznu zatvora od pet godina ili teu kaznu, vee e odrediti pritvor, ako optueni ve nije u pritvoru,
ali samo ako je to opravdano zbog posebno tekih okolnosti krivinog dela
(lan 142. stav 1. taka 6). Ako je izreena blaa kazna zatvora, pritvor se
m oe odrediti ili produiti, ako postoji neki pritvorski osnov, osim po lanu
142. stav 1. taka 2. i 4. (ometanje dokazivanja i izbegavanje glavnog pretresa), odnosno on se moe ukinuti, ako se optueni nalazi u pritvoru, a
razlog po kom e je bio odreen vie ne postoji. Optueni koji je u pritvoru, a
osuen je na kaznu zatvora, moe zahtevati da bude upuen na izdravanje
kazne i pre pravnosnanosti presude. Reenje 0 zahtevu donosi predsednik
vea (lan 358. stav 7). Pritvor se mora ukinuti i optueni pustiti na slobodu: ako je osloboen optube, ili je oglaen krivim a osloboen od kazne, ili
je osuen samo na novanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu ili kaznu
oduzim anja vozake dozvole, ili mu je izreena sudska opomena ili uslovn a osuda, ili je zbog uraunavanja pritvora kaznu ve izdrao, ili ako je
optuba odbijena (lan 358. stav 2).

MOMILO GRUBA KRJVINO PROCESNO PRAVO

81.

131

O b ja v ljiv a n je , p ism e n a izra d a


i d o sta v lja n je p re su d e

Zavisno od vrste, sudske odluke se saoptavaju objavljivanjem ili


dostavljanjem, ili objavljivanjem i dostavljanjem. Presuda se saoptava
i objavljivanjem i dostavljanjem. Objavljivanje se sastoji u saoptavanju
sadrine odluke prisutnim licima koja za to imaju pravni interes (lan 158.
stav 1). Dostavljanje se sastoji u predaji isprave koja sadri odluku licima
kojima se po zakoniku ona ima saoptiti. Opte je pravilo da se odluke usmeno objavljuju prisutnima, a dostavljaju odsutnim zainteresovanim licima. Pravilo vai ako za pojedine odluke nije drukije odreeno (lan 158.
stav 1), kao u sluaju presude.
Presudu objavljuje predsednik vea odmah posle izricanja. Ako presuda ne moe da bude izreena istoga dana u kome je zavren glavni pretres,
odredie se posebno roite za objavljivanje presude, koje se mora odrati
u roku od tri dana. Objavljivanje se sastoji u javnom itanju izreke i kratkom saoptavanju razloga presude, u prisustvu stranaka, njihovih zakonskih zastupnika, punomonika i branioca. Presuda se objavljuje i kad neko
od tih lica ili niko nije prisutan. Objavljivanju presude moe da prisustvuje
i publika, pa i kad je opta javnost glavnog pretresa bila iskljuena. U tom
sluaju vee e odluiti da li e i koliko iskljuiti javnost prilikom objavljivanja razloga presude. itanje izreke presude prisutni sluaju stojei.
Presuda se izrie i objavljuje u ime naroda.
Posle objavljivanja, a pre dostavljanja, presuda mora biti i u tehnikom
smislu pismeno izraena. Pismeno izraena presuda je akt koji m ora da
sadri neizmenjen original presude (izvom ik) koji je po zavrenom izricanju presude predsednik vea uneo u zapisnik o veanju i glasanju i
proitao prilikom javnog objavljivanja. Izvom ik ima samo dispozitiv, a pismeno izraena presuda i ostale delove koji su prema lanu 361. obavezni
delovi presude (uvod, izreku ili dispozitiv, obrazloenje, pouku o pravnom
leku i ozvanienje). Presuda se mora pismeno izraditi i poslati u roku od
osam dana od objavljivanja, a u sloenim stvarima, izuzetno, u roku koji
odredi predsednik neposredno vieg suda. Ako presuda nije izraena u tim
rokovima, predsednik vea je duan da obavesti predsednika suda i predsednika neposredno vieg suda 0 razlozima zbog kojih to nije uinjeno.
Predsednici imaju obavezu da preduzmu mere da se presuda to pre izradi
i ekspeduje (lan 360. stav 1). Overeni prepisi pismeno izraene presude se dostavljaju strankama i uesnicima postupka kojima se presuda po
zakoniku mora dostaviti.
Overeni prepis presude dostavlja se tuiocu, a optuenom i braniocu u
skladu sa lanom 162. (lina dostava). Overeni prepis presude se dostavlja
i oteenom ako ima pravo na albu, licu iji je predmet presudom oduzet i
pravnom licu prema kome je izreena mera oduzimanja imovinske koristi.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

132

Svima njima, osim javnom tuiocu, dostavlja se i uputstvo o pravu na albu


(lan 360. st. 3-5).

82. V r s te p re su d a
U naem krivinom postupku postoje tri vrste presuda (lan 353), jedna formalna ili procesna i dve materijalne ili meritome.
1 ) P r e s u d a k o jo m s e o p tu b a o d b ija (lan 354) je formalna (procesna) presuda kojom se sud ne uputa u m eritom o raspravljanje stvari
koja je predm et suenja, ve samo utvruje da postoji odreena neotklonjiva pravna smetnja da o njoj meritomo presudi, i zbog toga odbija optubu,
dajui tako sporu izmeu tuioca i okrivljenog jedno isto procesualno
reenje. Posle ove presude optueni nije ni kriv, ni nevin, ve je njegova
stvar u sutini ostala definitivno nepresuena. Iako je presuda formalna,
posle njene pravnosnanosti novo suenje u toj stvari nije mogue jer prema Ustavu Srbije zabrana ne bis in idem, koji spreava novo suenje, nastupa i posle odbijanja optube. (Prema EKLJP ta zabrana posle ove presude ne nastupa.) Prema lanu 354. presuda kojom se optuba odbija izrie
se u sledeim sluajevima:
a) ako ovlaeni tuilac u toku glavnog pretresa odustane od optube
(ali ne i ako umesto javnog tuioca koji je na glavnom pretresu odustao
od optunice, gonjenje preuzme oteeni, je r postupak u tom sluaju nije
ostao bez tuioca) ili oteeni odustane od predloga za gonjenje;
b) ako sud utvrdi daje optueniza isto delo ve pravnosnano osuen,
osloboen od optube ili j e optuba protiv njega pravnosnano odbijena
ilije postupak protiv njega reenjem pravnosnano obustavljen (prepreka
suenju u ovom sluaju potie iz stanja presuene stvari i principa ne bis
in idem);
c) ako j e optueni aktom amnestije ili pomilovanja osloboden od
krivinog gonjenja, ili se krivino gonjenje ne moe preduzeti zbog zastarelosti, ili neke druge okolnosti koja trajno iskljuuju krivino gonjenje.
U sluaju relativnih smetnji za suenje, koje su privremene i otklonjive
(ako sud utvrdi da nije stvam o nadlean, da je postupak voen bez zahteva
ovlaenog tuioca, da nema potrebnog odobrenja) ne donosi se ova presuda, ve reenje kojim se optuba odbacuje (lana 349).
2 ) O s lo b a a ju a p r e s u d a (lan 355) je odluka suda o samoj stvari
koja je predm et postupka, tj. jedna od dve m eritom e presude. Izrie se
kad sud posle pretresanja stvari utvrdi da je kazneno-pravni zahtev tuioca
neosnovan i da zbog toga nema mesta izricanju presude kojom se optueni
oglaava krivim. Prema lanu 355. sud e optuenog osloboditi optube u
sledea dva sluaja:
a)
Kad nae da delo za koje se optuuje nije krivino delo (delo nije
krivino delo kad mu nedostaje neki od optih elemenata, objektivnih

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

133

ili subjektivnih: ako nije zakonom predvieno kao krivino delo, ako
nije protivpravno ili drutveno opasno, ili mu nedostaje neki od posebnih elemenata, ili ako je po nekom osnovu iskljuena krivica optuenog:
zbog neuraunljivosti, stvarne zablude, m aterijalno-pravnog im uniteta za dati glas i izraeno miljenje u skuptini i dr. okolnosti koje prema KZ iskljuuju krivinu odgovornost, kao i zbog nedostatka zakonom
predvienog oblika vinosti);
b)
Kad nae da nema dokaza d a je optueni uinio krivino delo koje
mu se stavlja na teret (moe se utvrditi da optueni nije uinio krivino
delo, ali je za osloboenje dovoljno ve i da nema dokaza da g a je on uinio
ili su dokazi kojima sud raspolae nedovoljni).
Odredba lana 355. ta. 1. (sluaj pod a) je usaglaena sa novim KZ
prema kome je krivica, koja je dola umesto ranije krivine odgovom osti, postala element krivinog dela, tako da nema krivinog dela ako je
iskljuena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeleja krivinog
dela odreena zakonom (lan 14. stav 2. KZ).
3)
P r e s u d a k o jo m s e o p tu e n i o g la a v a k r iv im (lan 356)
izrie se kad sud nae da je zahtev ovlaenog tuioca osnovan, tj. da ne
postoji ni jedan razlog za odbijanje optube ili osloboenje optuenog.
Ona uvek ne mora da glasi na kaznu, jer je mogue i osloboenje od kazne
optuenog ija je krivina odgovomost utvrena. Zbog toga je osuujua
presuda (koja glasi na kaznu) samo jedna vrsta ove presude, pored presude kojom se optueni oglaava krivim uz osloboenje od kazne. Dispozitiv ove presude mora da sadri: a) injenini osnov presude (tj. za
koje se delo optueni oglaava krivim, uz kratak opis injenica i okolnosti
koje ine obeleja krivinog dela); b) Pravni osnov presude (1j. zakonski
naziv krivinog dela i dr. odredbe krivinog zakona koje su prim enjene
pri donoenju presude); c) Odluku o kazni na koju se optueni osuuje,
ili da se oslobaa od kazne; d) Odluku o uslovnoj osudi, ako je sud izrie
umesto kazne; e) Odluku o merama bezbednosti i o oduzim anju imovinske koristi, ako ih sud izrie (mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog
leenja i uvanja prema potpuno neuraunljivom optuenom se ne izrie
ovom presudom, jer se takav optueni oslobaa optube, a m era mu se
moe izrei u posebnom postupku koji se po zahtevu javnog tuioca vodi
posle pravnosnanosti oslobaajue presude); e) Odluku o uraunavanju
pritvora ili ve izdrane kazne, ukoliko je optueni bio u pritvoru ili na
izdravanju kazne za to krivino delo; f) Odluku o trokovima krivinog
postupka i o imovinsko-pravnom zahtevu. Odluka kojom se im ovinskopravni zahtev usvaja se moe nai samo u ovoj presudi.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

134

A) REDOVNI PRAVNI LEKOVI


Zakonik predvia tri redovna pravna leka protiv sudskih odluka: albu
na presudu prvostepenog suda, albu na presudu drugostepenog suda i
albu na reenje.

83.

a lb a n a p re su d u p rv o ste p e n o g su d a

alba protiv prvostepene presude je redovan, devolutivan, suspenzivan i potpun pravni lek stranaka i drugih zakonikom ovlaenih lica, kojim
podnosilac trai od vieg suda da prvostepenu presudu preinai ili da je u
celini ili delim ino ukine i zameni svojom presudom ili da bude zamenjena novom presudom prvostepenog suda, zbog toga to smatra da je presuda ili postupak koji joj je prethodio nezakonita ili nepravilna. alba je
doputena protiv svake prvostepene presude, po svim osnovima (i pravnim i injeninim ), u granicama pravnog interesa stranaka i drugih lica
kojim a zakonik daje pravo na albu. alba protiv prvostepene presude je
doputena kako u korisi, tako i na tetu optuenog.
albu protiv prvostepene presude mogu podneti: a) ovlaeni tuilac
(javni tuilac, kako na tetu, tako i u korist optuenog), b) optueni (u
granicam a svoga konkretnog pravnog interesa, tj. samo u svoju korist),
c) branilac optuenog (samo u korist optuenog, bez njegovog posebnog
ovlaenja, ali ne protiv njegove volje, osim kad je optuenom izreena kazna zatvora od 40 godina), d) brani drug, lice sa kojim ivi u vanbranoj
ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici i bliski srodnici optuenog (po krvi u
pravoj liniji neogranieno, brat, sestra, usvojilac, usvojenik i hranila), i
bez posebnog ovlaenja optuenog, ali ne protiv njegove volje, osim ako
mu je izreena kazna zatvora od 40 godina i ako je maloletan, e) oteeni,
kao sporedni procesni subjekt, ali samo zbog odluke suda o trokovima
krivinog postupka koje treba da plati ili da mu budu plaeni (izuzetno,
oteeni ima pravo pune albe po svim osnovima koje zakonik poznaje, ali
sam o u dva sluaja: ako je u postupku jedno vreme bio supsidijarni tuilac,
pa je javni tuilac od njega preuzeo gonjenje, tako da je kraj postupka
doekao opet kao sporedni procesni subjekt (lan 64. stav 2) i ako je glavni
pretres u skraenom postupku odran u odsustvu javnog tuioca (lan 446.
stav 8), f) pravno ilifiziko lice kome je presudom izreeno oduzimanje
imovinske koristi odnosno lice od koga je oduzeta stvar (lan 364. stav 5).
Navedena lica su subjekti albenog postupka.

84.

O sn o v i p o b ija n ja p re su d e (tj. o sn o vi a lb e)

Osnov albe predstavlja vrstu ncdostataka zbog kojih se ona moe


izjaviti, tj. opte im e za grupu nedostataka isle prirode. Osnov albe treba

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

jg g

razlikovati od razloga albe koji oznaavaju konkretne nedostatke u okviru


odreenog osnova. Npr. ako je sudio stvarno nenadlean sud (razlog), to
predstavlja povredu postupka (osnov). alba moe biti izjavljena kako zbog
pravnih, tako i zbog injeninih nedostataka sadranih u presudi ili u postupku u kome je ona doneta (zbog toga je ona potpun pravni lek). Kad su
u pitanju greke u primeni prava (pravni osnov), alba je doputena, kako
zbog povrede prava o krivinoj proceduri, tako i zbog povrede krivinog
materijalnog prava. Greka U primeni prava se sastoji u neprimeni ili u nepravilnoj primeni kakve odredbe procesnog ili materijalnog krivinog zakona. Prema odredbi lana 367. prvostepena presuda se albom moe pobijati: 1) zbog bitne povrede odredaba krivinog postupka, 2) zbog povrede
krivinog zakona, 3) zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog
stanja i 4) zbog odluke o krivinoj sankciji, oduzimanju imovinske koristi,
trokovima postupka i imovinsko-pravnom zahtevu. Prva dva osnova su
isto pravni, trei injenini, a etvri meoviti (injenino-pravni).
1)
P o v r e d e o d r e d a b a k r iv i n o g p o s tu p k a (lan 368) mogu bi
apsolutne ili relativne. Da bi bile osnov albe i jedne i druge moraju biti
bitne (preko nebitnih se prelazi i mogu se isticati tek posle pravnosnanosti
presude u zahtevu za zatitu zakonitosti).Apsolutne bitne povrede krivinog
postupka postoje im je procesni zakon u nekom pitanju koje je proglaeno
apsolutnom povredom pogreno primenjen ili uopte nije primenjen (lan
368. stav 1), a relativne bitne povrede postoje kad je procesni zakon neprimenom ili pogrenom primenom povreen, a to je bilo ili moglo biti
od uticaja na zakonito i pravilno donoenje presude (lan 368. stav 2). U
sluaju apsolutnih povreda, sud pravnog leka e ukinuti presudu im takvu
povredu nae, to u sluaju relativnih povreda nije dovoljno: osim to
mora utvrditi postojanje povrede, sud pravnog leka mora dokazati jo i da
je ona uticala ili mogla uticati na presudu. Kod apsolutnih povreda se uticaj
povrede na presudu ne dokazuje, jer postoji neoboriva zakonska pretpostavka da je takva povreda uticala na presudu, dok se kod relativnih povreda
taj uticaj mora posebno dokazati, jer zakonske pretpostavke nema.
a)
Apsolutne povrede su odreene u jedanaest taaka prvog stav
lana 368. To su sledee povrede:
(1) Ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude
uestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije uestvovao na glavnom pretresu ili koji je pravnosnanom odlukom izuzet od suenja;
(2) Ako je na glavnom pretresu sudelovao sudija ili sudija porotnik
koji je morao biti izuzet (lan 40. ta. 1-5);
(3) Ako je glavni pretres odran bez lica ije je prisustvo na glavnom
pretresu po zakoniku obavezno, ili je optuenom, braniocu, oteenom kao
tuiocu ili privatnom tuiocu, protivno njihovom zahtevu, uskraeno da
se na glavnom pretresu slui svojim jezikom i da na svom jeziku prati tok
glavnog pretresa (lan 9);

136

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

(4) Ako je protivno zakoniku bila iskljuena javnost na glavnom pretresu;


(5) Ako je sud povredio propise krivinog postupka u pitanju da li
je postojala optuba ovlaenog tuioca, prelog oteenog ili odobrenje
nadlenog organa;
(6) Ako je presudu doneo sud koji zbog stvam e nadlenosti nije mogao
suditi u toj stvari, ili ako je sud nepravilno odbacio optubu zbog stvame
nenadlenosti;
(7) Ako sud svojom presudom nije potpuno reio predmet optube;
(8) Ako je optuba prekoraena (lan 351. stav 1);
(9) Ako je presudom povreena odredba lana 382. zakonika (o zabrani preinaenja na gore);
(10) A ko se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama
zakonika ne moe zasnivati;
(11) A ko je izreka presude nerazumljiva, protivrena sama sebi ili
razlozima presude, ili ako presuda nema uopte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o odlunim injenicama ili su ti razlozi potpuno nejasni ili
u znatnoj m eri protivreni, ili ako o odlunim injenicama postoji znatna
protivrenost izmeu onoga to se navodi u razlozima presude o sadrini
isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili
zapisnika.
b)
Relativne povrede postoje ako sud za vreme pripremanja glavnog pretresa ili u toku glavnog pretresa, ili prilikom donoenja presude
nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu zakonika ili je na
glavnom pretresu povredio pravo odbrane, a to je bilo ili je moglo biti od
uticaja na zakonito i pravilno donoenje presude (lan 368. stav 2). Da li
uticaj povrede na presudu postoji, zavisi od okolnosti sluaja. Zbog toga
isti prekraj zakonika nekad predstavlja, a nekad ne predstavlja relativnu
povredu postupka (npr. ne predstavlja relativnu povredu postupka ako je
okrivljeni na glavnom pretresu ispitan a prethodno nije bio upozoren da
nije duan da iznese svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja, ako se i pored toga branio utanjem, i obratno). Povrede koje nisu
uticale na presudu ne mogu biti osnov za albu, ali mogu biti osnov zahtevu
za zatitu zakonitosti.
2)
P o v r e d e k r iv i n o g z a k o n a (lan 369) su sve apsolutne i postoje ako je krivini zakon povreen u sledeim pitanjima:
(1) da li je delo za koje se optueni goni krivino delo, kako u objektivnom, tako i u subjektivnom pogledu tj. da li je skrivljeno (povreda moe da
ide u oba smera, na tetu i u korist optuenog);
(2) da li ima okolnosti koje iskljuuju krivino gonjenje, a naroito da
li je nastupila zastarelost krivinog gonjenja ili je gonjenje iskljueno zbog
amnestije ili pomilovanja ili je stvar ve pravnosnano presuena;

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

137

(3) da li je u pogledu krivinog dela koje je predm et optube prim enjen


zakon koji se ne moe primeniti (radi se u prvom redu o pogrenoj kvalifikaciji, ali i o pogrenoj primeni bilo koje druge norme KZ);
(4) da li je odlukom o kazni, uslovnoj osudi ili sudskoj opom eni odnosno odlukom o meri bezbednosti ili o oduzimanju im ovinske koristi
prekoraeno ovlaenje koje sud ima po zakonu. U pitanju je nezakonita kazna, sankcija ili mera (npr. ako je izreena telesna kazna ili zatvor u
trajanju od 25 godina), a ne nepravilno odmerena kazna, s obzirom na
oteavajue i olakavajue okolnosti sluaja (koja se pobija po posebnom
osnovu);
(5) da li su povreene odredbe o uraunavanju pritvora i izdrane
kazne.
3) Pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje (lan
370) je trei osnov za albu protiv presude. injenino stanje se m oe pobijati i kad je pogreno, i kad je nepotpuno utvreno. Pogreno utvreno
injenino stanje postoji kad sud u dokaznom postupku uzm e u razmatranje sve odlune injenice i izvede sve raspoloive dokaze, ali pogreno
oceni znaenje izvedenih dokaza i doe do pogrenog zakljuka o postojanju injenica. Nepotpuno utvreno injenino stanje postoji kad sud
propusti da utvrdi neke relevantne injenice ili ne izvede sve vane dokaze o odlunim injenicama. injenino stanje se pobija kao nepotpuno
utvreno podnoenjem albe u kojoj se istiu nove injenice i novi dokazi. Zakonik dozvoljava podnoenje novih injenica i novih dokaza, ali pod
sledeim uslovima: a) ako se poziva na nove injenice, alilac je duan da
navede dokaze kojima ih dokazuje, a ako se poziva na nove dokaze, mora
ukazati na injenice koje njima eli dokazivati i b) alilac je duan da navede razloge zato nove injenice i nove dokaze nije izneo ranije. Za neispunjenje ovog drugog uslova Zakonik nije prevideo nikakvu procesnu
sankciju, tako da se alba ne moe odbiti ako obrazloenje nije dato ili je
dato obrazloenje neprihvatljivo.
4) Pobijanje presude zbog odluke o krivinoj sa nkcy i, oduzimanju im ovinske koristi, trokovima krivinog p o stu pk a i
im ovinsko-pravnom zahtevu (lan 371) je i injenini i pravni osnov
albe. Neke dispozicije presude pobijaju se po ovom osnovu sam o ako su
pogrene (odluka o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, m eri bezbednosti i oduzimanju imovinske koristi), jer ako su nezakonite pobijaju se
po osnovu povrede krivinog zakona (lan 369. taka 4). Druge odluke se
pobijaju, ne samo ako su s obzirom na injenice i okolnosti sluaja nepravilne, ve i ako su nezakonite (odluke o trokovima postupka i imovinskopravnom zahtevu).

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

138
85.

D e v o lu tiv n o i su s p e n z iv n o (i ek sten ziv n o *)


d e js tv o a lb e

Ne sam o alba, ve i svi drugi pravni lekovi, osim ponavljanja krivinog


postupka, imaju devolutivno dejstvo. Ono jc sadrano u pravilu da o
doputenom i blagovrem eno izjavljenom pravnom leku ne odluuje sud
koji je izrekao odluku koja se pobija pravnim lekom, ve drugi i to vii sud.
Pravni lekovi treba da obezbede kontrolu zakonitosti i pravilnosti izreenih
sudskih odluka, pre no to proizvedu svoje pravne posledice. Tu kontrolu
ne m oe da vri sud koji je sudio i izrekao odluku, jer bi teko priznavao
sopstvene greke i a svaki nain nastojao da odri svoju presudu. Zbog
toga se odluka o pravnom leku mora poveriti drugom i ako je ikako mogue,
viem sudu. alba protiv prvostepene presude ima puno devolutivno dejstvo je r o njoj uvek odluuje vii sud (apelacioni). Pojedini pravni lekovi
im aju okrnjeno devolutivno dejstvo, jer o njima odluuje samo drugi organ
u sudu ija se odluka pobija, a ne vii sud (alba protiv nekih reenja).
Suspenzivno dejstvo albe se sastoji u spreavanju mogunosti da
nastupi pravnosnanost presude i njeno izvrenje dok tee rok za izjavu
albe i za vrem e dok ne bude doneta odluka o izjavljenoj albi. Zadravanje
pravnosnanosti presude je neposredna posledica suspenzivnog dejstva
albe, a odlaganje izvrenja posredna, jer je pravnosnanost po pravilu
osnovni i glavni uslov za izvrenje presude. Postupak po albi spreava
stupanje na pravnu snagu i izvrenje presude ne samo u onim delovima u
kojim a se ona albom pobija, ve u celini i ne samo u pogledu optuenog
koji je izjavio albu, ve i u pogledu saoptuenih koji se nisu alili, jer pravni lek im a i ekstenzivno dejstvo (pogodnost pridruivanja), pa je mogue
da presuda i bez albe bude izmenjena u korist saoptuenih koji albu nisu
izjavili. Izvrenju presude pre njene pravnosnanosti moe se izuzetno
pristupiti po zahtevu pritvorenog optuenog kome je prvostepenom presudom izreena kazna zatvora (lan 358. stav 7).
Ekstenzivno
dejstvo
(beneficium cohaesionis pogodnost
pridruivanja) je dejstvo albe (i nekih drugih pravnih lekova, npr. zahteva za zatitu zakonitosti) da se korist postignuta za jednog saoptuenog
povodom njegove ili ma ije albe izjavljene u njegovu korist po slubenoj
dunosti pripisuje i saoptuenicima koji nisu izjavili albu ili su je izjavili u
drugom pravcu a nalaze se u istoj pravnoj situaciji.

86.

P o s tu p a k p o a lb i

albeni postupak se deli na dva dela: postupak po albi pred sudom


prvog stepena i postupak po albi pred viim sudom.
l)
P o s t u p a k p o a lb i p r e d p r v o s te p e n im s u d o m obuhvata:
prijem albe, ispitivanje tehmke ispravnosti albe, form alno odluivanje

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

jg g

0 albi i dostavljanje albe na odgovor suprotnoj strani. alba se podnosi


sudu pravnog leka, a predaje prvostepenom sudu ija se presuda albom
pobija. Zbog toga je prvostepeni sud duan da svaku albu primi. Posle
prijema, prvostepeni sud mora da ispita da li alba sadri sve one sastavne
delove koje po lanu 366. stav 1. mora da ima.
Obavezni delovi albe su: a) oznaenje presude protiv koje se izjavljuje alba, b) osnov za pobijanje presude, c) obrazloenje albe (albeni
razlozi), d) predlog da se pobijana presuda potpuno ili delimino ukine
ili preinai i e) potpis alioca. U sluaju nepotpune albe, postupak suda
zavisi od toga da li je u pitanju alba optuenog ili alba drugih lica i da li
alilac ima branioca odnosno punomonika ili ga nema. Ako je u pitanju
alba optuenog ili njemu bliskog lica (lan 364. stav 2), a optueni nema
branioca, ili neuredna alba oteenog, supsidijarnog tuioca ili privatnog
tuioca koji nema punomonika, prvostepeni sud e pozvati alioca da u
odreenom roku dopuni albu, pismenim podneskom ili na zapisnik kod
suda. Ako alilac po toj naredbi ne postupi, sud e odbaciti albu, osim
albe koja je podneta u korist optuenog, pod uslovom da se moe utvrditi
na koju se presudu odnosi (ta se alba dostavlja viem sudu koji ispituje
presudu u delu u kome se ona ispituje po slubenoj dunosti drugostepenog suda). alba javnog tuioca i alba oteenog, supsidijamog tuioca
1 privatnog tuioca koji imaju punomonika, odbacuje se bez poziva na
ispravku. Neurednu albu izjavljenu u korist optuenog koji ima branioca
sud e bez poziva na popravku dostaviti viem sudu, ako se moe utvrditi
na koju se presudu odnosi, a ako se to ne moe utvrditi albu e odbaciti
(lan 366. stav 3).
Odluivanje prvostepenog suda o albi moe biti samo formalno, ne i
meritomo, jer m entom o odluivanje pripada drugostepenom sudu. Predsednik prvostepenog suda e reenjem odbaciti neblagovremenu i nedozvoljenu albu (lan 372. stav 2). Neblagovremena je alba izjavljena
po isteku petnaestodnevnog (u skraenom postupku osmodnevnog) roka
(lan 386), a nedozvoljena je ako je izjavljena od neovlaenog lica ili od
lica koje se odreklo albe, ili se utvrdi da je odustalo od albe, ili da je albu
izjavilo posle odustanka, ili ako je po zakoniku alba nedoputena (lan
387). Protiv reenja o odbaaju albe stranka se moe aliti (lan 398 stav
1). Prvostepeni sud je duan da svaku albu dostavi suprotnoj strani, koja
moe u roku od osam dana od prijema albe da podnese odgovor na albu.
Odgovor se zajedno sa albom i svim drugim spisima predmeta dostavlja
drugostepenom sudu (lan 373).
2)
P o s t u p a k p o a lb i p r e d d r u g o s te p e n im s u d o m ima formu
sednice (po pravilu) ili pretresa (izuzetno). Sednici vea prethodipriprem ni postupak.
a)
Upriprem nom postupku se vre pripreme koje treba da omogue i
olakaju postupak i odluivanje u sednici vea. Kad alba sa spisima bude

140

PRIRUNIKZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

dostavljena viem sudu, predsednik vea drugostepenog suda odreuje jednog sudiju, lana vea da proui spise, da bi mogao da podnese referat
veu i da pripremi predmet za suenje pred veem (sudija izvestilac). Taj
sudija je duan da ispita da li su spisi kompletni i da preduzme mere da
se dopune, ako nisu potpuni. Prema potrebi, on moe da zatrai izvetaj
od prvostepenog suda o povredama krivinog postupka, ako se o tome ne
moe zakljuiti iz samih spisa, a ako alilac ukazuje na nove injenice i
nove dokaze, moe preko prvostepenog suda, istranog sudije ili na drugi
nain, proveriti navode albe, da vee ne bi ukidalo presudu samo na osnovu gole tvrdnje alioca da takve injenice i dokazi postoje, jer ta tvrdnja
moe da bude proizvoljna i netana. Ako sudija izvestilac utvrdi da u spisima postoje zapisnici i obavetenja koja se moraju izdvojiti, vratie spise
prvostepenom sudu, da bi predsednik prvostepenog vea doneo reenje o
izdvajanju. Spisi se vraaju da bi stranke mogle izjaviti albu (jer se protiv
reenja drugostepenog suda ne bi mogle aliti). Na kraju, sudija izvestilac
dostavlja spise javnom tuiocu, ako se postupak vodi po njegovom zahtevu,
koji treba da ih razmotri i stavi svoj predlog ili da izjavi da e predlog staviti
na sednici vea.
b) Svaka alba mora da proe kroz postupak u sednici drugostepenog vea, gde se o njoj po pravilu i odluuje. Izuzetno, o albi se ne moe
odluiti u sednici vea, nego se postupak mora nastaviti na pretresu pred
drugostepenim sudom ako vee u sednici utvrdi: (l) da je zbog pogreno
ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja potrebno da se izvedu novi ili
ponove ve izvedeni dokazi i (2) da postoji opravdani razlog da se predmet ne vrati prvostepenom sudu (lan 377. stav 1). Stranke se na sednicu vea ne pozivaju, ali se o njoj obavetavaju, javni tuilac uvek, a ostali
samo ako su u roku za albu ili za odgovor na albu zahtevali da o sednici
vea budu obaveteni ili su predloili da se pred viim sudom odri pretres,
ili ako predsednik vea ili vee odlui da se stranke obaveste, nalazei da
bi njihovo prisustvo bilo korisno (lan 375. stav 3). Sednica vea poinje
podnoenjem izvetaja sudije izvestioca, koji ukazuje na stanje stvari i povrede zakona koje se ispituju po slubenoj dunosti, ne iznosei miljenje o
osnovanosti albe. Stranke se ne sasluavaju, ali vee moe od njih zatraiti
potrebna obavetenja u vezi sa albenim navodima. Uz dozvolu predsednika, one ta obavetenja mogu i same davati i predlagati da se radi dopune
izvetaja sudije izvestioca proitaju pojedini spisi. U svemu ostalom vee
sudi na osnovu spisa.
c) Pretres pred drugostepenim sudom, kao to smo videli, dri se izuzetno. U sluaju pogrenog ili nepotpunog injeninog stanja i procesnih
greaka, presuda se po pravilu ukida u sednici vea i stvar vraa prvostepenom sudu na novi glavni pretres. Samo kad vee drugostepenog suda
nae neki opravdani razlog da tako ne postupi (npr. predmet je vraao prvostepenom sudu ve vie puta), zakazae pretres pred sobom. Da li po-

MOMILO GRUBA KRJVINO PROCESNO PRAVO

141

stoji opravdan razlog da se predmet ne vrati prvostepenom sudu zavisi od


ocene drugostepenog vea. Meutim, ako drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu u predmetu u kome je presudu ve jednom ukidao i vraao
prvostepenom sudu na novi glavni pretres, duan je da odri pretres i da
sam izrekne presudu (lan 377. stav 5). U tom sluaju on ne m oe ponovo
da vrati predmet prvostepenom sudu. Drugostepeni pretres je na pretresu
ogranien na deo presude koji se pobija albom i na povrede zakona koje
vii sud mora da uzme u obzir po slubenoj dunosti. Predm et raspravljanja
nije ispitivanje optube, ve ispitivanje osnovanosti albe. Odredbe ZKP o
prvostepenom glavnom pretresu se shodno primenjuju i na pretres pred
drugostepenim sudom, ali pod uslovom da neto drugo nije predvieno
(lan 379). Posebnosti su propisane u l. 377. i 378. i sastoje se u sledeem:
Na pretres se pozivaju optueni i njegov branilac, tuilac, oteeni, zakonski zastupnici i punomonici oteenog i stranaka, te svedoci i vetaci za
koje sud odlui da se sasluaju. Ako u istom postupku im a vie tuilaca ili
vie optuenih, nee se zvati svi, ve samo oni koji su izjavili albu. Ako
uredno pozvani oteeni kao tuilac ili privatni tuilac ne dou na pretres,
nee se uzeti da su odustali od gonjenja, kao u prvostepenom postupku.
Pretres se ne moe odrati bez optuenog. Postupak na pretresu zapoinje
izvetajem sudije izvestioca, a zatim se ita presuda ili deo presude na koji
se odnosi alba, a prema potrebi i zapisnik o glavnom pretresu. alba se
ne ita. alilac se poziva da obrazloi svoju albu, a potom protivnik da
mu odgovori. Posle toga, pristupa se izvoenju dokaza. Stranke m ogu podnositi dokazne predloge, ali u granicama albenih razloga. Po zavretku
dokaznog postupka, stranke imaju pravo na zavrne rei. Posle zavrenog
pretresa vee izrie presudu.

87.

G ra n ice isp itiv a n ja p rv o step en e p r e s u d e

Ispitivanju izreenih sudskih presuda ne pristupa se nikad po slubenoj


dunosti vieg suda, ve samo po zahtevu stranaka, tj. povodom blagovremeno izjavljene i dozvoljene albe. Pobijanu presudu vii sud 'spituje
po pravilu u gran cama osnova i predloga albe, a izuzetno i p o slubenoj
dunosti, u nekim zakonikom tano odreenim pitanjima.
U kojim se p'tanjima presuda prvostepenog suda povodom izjavljene
albe ispituje po slubenoj dunosti drugostepenog suda, preko albenih
osnova i predloga, odreeno je u lanu 380. Povodom svake albe drugostepeni sud je obavezan da po slubenoj dunosti ispita: 1) Da li postoje
odredene apsolutne povrede krivicnog postupka (iz lana 368. stav 1. ta.
1, 5. 6, 8, 9 ,10 . i 11. i da li je glavni pretres odran u osustvu optuenog,
a u sluaju obavezne odbrane i u odsustvu branioca). Ostale apsolutne
povrede i sve relat'vne povrede postupka ispituju se samo ako na njih
alilac ukazuje u svojoj albi. - 2) Da li je krivini zakon povreen na tetu

1(^ 2

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

optuenog. Povrede krivinog materijalnog prava koje idu u korist okrivljenog ispituju se samo po albi, a ne po slubenoj dunosti drugostepenog suda. - 3) injenino stanje se ne ispituje po slubenoj dunosti, ali
kad je alba izjavljena zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog
stanja, pa drugostepeni sud nae da je ono pravilno i potpuno, moe po
slubenoj dunosti da ublai odluku o kazni, meri bezbednosti i oduzim anju im ovinske koristi, jer se smatra da je svaka alba izjavljena u korist optuenog zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja
ili zbog povrede krivinog zakona, istovremeno izjavljena i zbog odluke o
krivinoj sankciji i oduzimanju imovinske koristi (lan 383). - 4) Pored
napred navedena tri sluaja objektivnog ispitivanja presude preko granica
albe (tj. po slubenoj dunosti drugostepenog suda), postoji i jedan sluaj
subjektivnog ispitivanja presude preko granica albe. Prema odredbi lan
384. ako drugostepeni sud, povodom ma ije albe, utvrdi da su razlozi
zbog kojih je doneo odluku u korist optuenog od koristi i za nekog od
saoptuenih koji nije izjavio albu ili je nije izjavio u tom pravcu, postupie
po slubenoj dunosti kao da takva alba postoji, tj. korist postignuta izjavljenom albom bie dosuena i onim saoptuenicima koji se nisu alili, a
nalaze se u istoj pravnoj situaciji (beneficium cohaesionis).

88.

O d lu k e d ru g o s te p e n o g su d a o a lb i

Drugostepeni sud moe odluiti da albu odbaci, odbije ili uvai. Neke
od ovih odluka su u formi presue, a druge u formi reenja. Sve tri vrste
odluka drugostepeni sud moe da donese u sednici vea ili na pretresu. O
svim albama, ako ih ima vie, drugostepeni sud odluuje jednom odlukom
(lan 385. stav 3).
a) Odluka kojom se alba odbacuje je u formi reenja. Ta se odluka
donosi ako se utvrdi da je alba neblagovremena (tj. izjavljena po proteku
zakonskog roka) ili nedozvoljena (tj. izjavljena od neovlaenog lica, ili
od lica koje se odreklo ili odustalo od albe, ili ako alba po zakoniku nije
doputena). Ovu odluku redovno treba da donese prvostepeni sud u prvom delu albenog postupka, a drugostepeni sud ako prvostepeni propusti
da to uini. Neblagovrem ena ili nedozvoljena alba nema nikakvo pravno
dejstvo na presudu, kao da nije ni izjavljena: ona se po pravilu ne dostavlja
viem sudu, ne odlae pravnosnanost presude, ne izaziva ispitivanje presude po slubenoj dunosti itd.
b) Odluka kojom se alba odbija i prvostepena presuda potvruje je
u form i presude. Ona se izrie kad se utvrdi da je alba neosnovana i da ne
postoji ni jedna povreda zakona koja se ispituje po slubenoj dunosti drugostepenog suda (lan 380. stav 1). Ako je drugostepeni sud, mimo neosnovane albe, naao neku povredu po slubenoj dunosti, albu e odbiti
kao neosnovanu, a presudu prvostepenog suda preinaiti ili ukinuti. Presu-

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

143

da drugostepenog suda uvek ima dvostruki dispozitiv: alba se kao neosnovana odbija, a presuda prvostepenog suda potvruje odnosno preinauje
ili ukida.
c)
alba se uvaava kad drugostepeni sud nae da je osnovana. U tom
sluaju viem sudu stoje na raspolaganju dve mogunosti: da presudu prvostepenog suda ukine ili da jepreinai. Da li e postupiti na jedan ili drugi
nain zavisi od vrste povrede koju je naao: 1) Odluku kojom albu uvaava
i presudu prvostepenog suda preinauje drugostepeni sud e doneti ako
nae da je u presudi prvostepenog suda injenino stanje potpuno i pravilno utvreno i da je prvostepeni postupak pravilno sproveden, ali da je na
utvreno cinjenino stanje pogreno primenjeno materijalno krivino pravo ili da kazna, odnosno druga dosuda iz lana 371. nije pravilno, odnosno
zakonito odmerena, a izuzetno i u sluaju nekih povreda procesnog prava
(iz lana 368. stav 1. ta. 5, 8. i 9). Ova odluka je u formi presude drugostepenog suda, koja u sutini predstavlja dopunu prvostepene presude. - 2)
Odluku kojom albu uvaava i presudu prvostepenog suda ukida, drugostepeni sud e doneti kad utvrdi da postoji neka bitna povreda krivinog
postupka (osim onih iz lana 368. stav 1. ta. 5, 8. i 9) ili da je presuda
zasnovana na pogreno ih nepotpuno utvrenom injeninom stanju. Povrede koje spadaju u ova dva osnova mogu se ispraviti samo ukidanjem
presude i novim suenjem na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom
ili na pretresu pred sudom drugog stepena.
Prema tome, ako ukine presudu prvostepenog suda, drugostepeni
sud ima dve mogunosti: da predmet vrati prvostepenom sudu na novi
glavni pretres ili da sam odri pretres. Odluka drugostepenog suda je u
formi reenja, a presuda prvostepenog suda moe biti ukinuta u celini ili
delimino. Pretres pred sudom drugog stepena dri se izuzetno (samo ako
postoje opravdani razlozi da se predmet ne vrati prvostepenom sudu), osim
ako je u istom predmetu ve jednom presuda prvostepenog suda bila ukinuta i vraena na novi glavni pretres prvostepenom sudu, kada je pretres
pred sudom drugog stepena obavezan.
Posle ukidanja presude, prvostepeni sud je obavezan da zakae i odri
novi glavni pretres pred potpuno izmenjenim veem, ako je tako naloio
drugostepeni sud. Drugostepeni sud u svom reenju moe obavezati prvostepeni sud da izvede odreene procesne radnje i da raspravi odreena
sporna pitanja, ali ga ne moe obavezati da presudi na odreeni nain i
da prihvati pravno shvatanje vieg suda. Novi glavni pretres pred prvostepenim sudom izgleda kao i svaki prvostepeni glavni pretres, osim to se
na njemu: (1) ne moe raspravljati o pitanju nadlenosti, ako je to pitanje
raspravio vii sud, (2) predmet suenja ne mogu biti delovi presude koji
nisu ukinuti, (3) vai zabrana preinaenja na gore (reformatio in peius),
ako je do ukidanja presude i novog pretresa doslo samo po albi izjavljenoj
u korist optuenog, tako da uprkos drugaijem rezultatu pretresa, prvoste-

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

144

peni sud ne moe izrei strou krivinu sankciju niti primeniti tei krivini
zakon u odnosu na ukinutu presudu i (4) moraju biti preduzete sve procesne radnje i raspravljena sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni
sud. U svemu ostalom (podnoenje dokaznih predloga, odustanak tuioca
od gonjenja, nastupanje supsidijame tube, pretpostavke za odravanje
pretresa, izricanje i objavljivanje presude i td.) vae pravila zakonika kao
da se pretres dri prvi put. Protiv nove presude prvostepenog suda mogua
je nova alba drugostepenom sudu, ali on ovu presudu ne moe ponovo
ukinuti i narediti novi glavni pretres pred prvostepenim sudom.

89.

a lb a n a p re su d u d ru g o ste p e n o g su d a: p o ja m i o sn o v i
p o b ija n ja

Krivini postupak je po pravilu dvostepen, tj. redovno se zavrava sa


okonanjem albenog postupka pred sudom drugog stepena. Protiv odluka
toga suda dalje albe naelno nema. Ovo pravilo je bez izuzetka kad je
odluka drugostepenog suda u formi reenja, ali ne i kad je u formi presude. Protiv presude drugostepenog suda izuzetno je dozvoljena alba sudu
treeg stepena, i to samo u sluaju ako je drugostepeni sud na osnovu istog
injeninog stanja preinaio oslobaajuu presudu prvostepenog suda u
presudu kojom se optueni oglaava krivim (lan 395. stav 1). U obrnutom
sluaju (ako je osuujua presuda preinaena u oslobaajuu), nema mesta albi sudu treeg stepena. Do izmena Zakonika iz 2009. god. ova alba
je bila mogua jo u dva sluaja: a) ako drugostepeni sud svojom presudom
izrekne kaznu zatvora od etrdeset godina ili potvrdi prvostepenu presudu kojom je izreena takva kazna i b) ako drugostepeni sud na osnovu
odranog pretresa utvrdi injenino stanje drugaije nego prvostepeni
sud i na tako utvrenom injeninom stanju zasnuje svoju presudu.
alba protiv presude drugostepenog suda se moe izjaviti po svim
osnovima iz lana 367. Koji sud sudi u treem stepenu trebalo je da bude
odreeno u zakonu 0 sudovima. U ZKP je propisan samo sastav vea
koje sudi u treem stepenu (pet stalnih sudija - lan 24. stav 3). Zakon
o ureenju sudova, meutim, ne govori o sudu nadlenom da sudi u
treem stepenu. Taj zakon propisuje da u drugom stepenu sude vii sud
(0 albama na neka reenja osnovnog suda - lan 23. stav 2. ta. 1) i apelacioni sud (o albama na prvostepene odluke viih sudova i prvostepene
odluke osnovnih sudova, osim ako su u pitanju reenja osnovnog suda o
odreivanju prinudnih mera - lan 24. stav 1. ta. 1. i 2). Dakle, kada je u
pitanju alba protiv prvostepene presude drugostepena nadlenost pripada uvek i iskljuivo apelacionom sudu, a kako i alba protiv presude drugostepenog (apelacionog) suda ima devolutivno dejstvo, od koga u Zakoniku
nije predvieno nikakvo odstupanje, izlazi da bi u treem stepenu trebalo
da odluuje Vrhovni kasacioni sud. Meutim, sudska praksa je zauzela su-

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

145

protan stav: u apelacionim sudovima su formirana vea za odluivanje o


albama protiv drugostepenih presuda toga suda, tako da je apelacioni sud
postao sud drugog i treeg stepena, kao to je to do 2010. god. bio i Vrhovni
sud Srbije.. Sud treeg stepena reava albu protiv drugostepene presude
uvek u sednici vea. Pred tim sudom pretres nije mogu, kao to je m ogu
pred veem drugostepenog suda. Postupak u sednici vea tee po odredbama koje vae za postupak u drugom stepenu (lan 395. stav 2).

90 .

a lb a p ro tiv reen ja*

U pogledu mogunosti da se pobijaju albom, sva reenja se prema


lanu 398. mogu svrstati u etiri grupe: a) reenja protiv kojih je alba po
pravilu dozvoljena, osim ako je za dati sluaj zakonikom izrino iskljuena
(reenja istranog sudije i druga prvostepena reenja suda); - b) reenja protivkojih alba popravilu nije dozvoljena, osim ako u zakoniku nije drugaije
odreeno (reenja vea doneta pre i u toku istrage); - c) reenja protiv kojih
alba nije dozvoljena ni izuzetno (protiv reenja Vrhovnog kasacionog suda
alba nije dozvoljena, osim ako je zakonikom drugaije predvieno - lan
398. stav 4, ali takav izuzetak u zakoniku nije nigde predvien); - d) reenja
protiv kojih je iskljuena samostalna alba, ali se mogu pobijati u albi na
presudu (reenja doneta radi pripremanja glavnog pretresa i presude).
Postupak po albi protiv reenja je u poreenju sa postupkom po albi
protiv prvostepene presude mnogo jednostavniji i bri. On tee uvek u sednici vea. Zakonik je za taj postupak dao nekoliko posebnih odredaba sa
posebnim reenjima za pojedina pitanja (l. 398 -40 1), a u ostalom , predvideo shodnu primenu odredaba o postupku po albi protiv prvostepene
presude (lan 402. stav 1).
A) VANREDNI PRAVNI LEKOVI

91.

P o jam i v rs te v a n re d n ih p ra v n ih le k o v a

Od pravila koje iskljuuje mogunost pobijanja pravnosnanih sudskih odluka postoje izuzeci i oni se nalaze u ustanovi vanrednih pravnih
lekova, kojima se iz posebno vanih razloga i u zakoniku tano odreenim
sluajevima mogu pobijati i pravnosnane sudske odluke. T i izuzeci su u
naelu opravdani, jer se i meu pravnosnano presuenim stvarim a uvek
moe nai izvestan broj nepravilnih ili nezakonitih sudskih odluka koje
se, uprkos pravnosnanosti ne mogu ostaviti neispravljenim, je r bi to nanosilo tetu optem interesu, autoritetu pravosua i interesima stranaka.
U naem krivinom postupku postoje dva vanredna pravna leka: jedan sa
injeninim i jedan sa pravnim osnovom. To su: ponavljanje krivinog postupka i zahtev za zatitu zakonitosti. Prvi ima injenini, a drugi pravni

PRIRUCNIKZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

146

osnov. Do izm ena zakonika iz 2009. godine postojala su jo dva vanredna


pravna leka: zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnane presude (slian
zahtevu za zatitu zakonitosti javnog tuioca, koji je zbog nekih povreda
zakona mogao da ulae osueni) i vanrednd ublaavanje kazne. Prvi je ukinut, a drugi (vanredno ublaavanje kazne) preveden u sluaj preinaenja
pravnosnane presude bez ponavljanja krivinog postupka - lan 405. stav
1. ta. 4. (vidi o tom enaredna izlaganja).
Kriterijum za razlikovanje vanrednih pravnih lekova od redovnih je
pravnosnanost sudske odluke: redovni pravni lekovi se izjavljuju protiv
odluka koje jo nisu postale pravnosnane, a vanredni, protiv pravnosnanih
sudskih odluka. Formalna pravnosnanost se sastoji u svojstvu sudske
odluke da je vie niko ne moe napadati redovnim pravnim lekovima, bez
obzira na nedostatke koje eventualno sadri. Ona nastupa kad redovni pravni lek protiv sudske odluke uopte nije dozvoljen (u sluaju nekih reenja), ili
nije dozvoljen dalji redovan pravni lek (u sluaju presude suda treeg stepena i presude suda drugog stepena, osim izuzetka iz lana 395), ili je pravo na
upotrebu redovnog pravnog leka ugaeno (proputanjem roka, odricanjem
ili odustankom). Materijalna pravnosnanost stvara stanje presuene stvari (res iudicata), to iskljuuje mogunost da se u istoj stvari ponovo sudi.

92.

P o n a v lja n je k riv i n o g p o stu p k a

Pravo ponavljanje krivinog postupka (za razliku od sluajeva slinih


ponavljanju postupka i sluajeva izuzetnog ponavljanja postupka koje nazivam o nepravo ponavljanje krivinog postupka - v. l. 404-406. i l. 413.
i 414) je vanredan, nedevolutivan i za rok nevezan vanredni pravni lek koji
se podnosi kad se posle pravnosnanosti presude iznesu nove injenice ili
podnesu novi dokazi za koje sud pre pravnosnanosti nije znao, a takvi su
da m ogu dovesti do toga: a) da pravnosnano osueni bude osloboen, ili
b) da pravnosnano osueni po jednom zakonu bude osuen po drugom
blaem zakonu, ili c) da novo suenje uine nunim zato to je dokazano
da je pravnosnana presuda zasnovana na krivinom delu. - Dakle, ponavljanja krivinog postupka moe biti samo u korist optuenog, ne i na njegovu tetu, i m oe da usledi samo posle pravnosnanosti presude, ne i posle
pravnosnanosti reenja o obustavi postupka, jer to bi bilo ponavljanje na
tetu okrivljenog. Ovaj stav Zakonika posledica je naela ne bis in idem, koje
je u Ustavu definisano iroko, a do skoro i bez mogunosti odstupanja.
Uslovi za ponavljanje postupka koji je zavren pravnosnanom presudom (lan 407) su:
a)
Ako se dokae da j e presuda zasnovana na lanoj ispravi ili na
lanom iskazu svedoka, vetaka ili tumaa. Nije dovoljno samo da je u
presudi upotrebljen takav dokaz, ve i da je ona na njemu zasnovana. Za
ispravu nije dovoljno da je ona falsifikovana, ve i da je njena sadrina

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

147

lana. Lanost iskaza ili isprave dokazuje se pravnosnanom presudom


kojom je davalac iskaza odnosno podnosilac isprave oglaen krivim za
odgovarajue krivino delo, a drugim dokaznim sredstvima samo izuzetno:
ako se postupak protiv tih lica ne moe pokrenuti zato to su um rla ili to
postoje okolnosti koje iskljuuju krivino gonjenje.
b) Ako se dokae d a je do presude dolo usled krivinog dela sudije,
sudije porotnika ili lica k o jeje vrilo istrane radnje. Za ponavljanje po
ovom osnovu nije dovoljno da postoji krivino delo sudije koje je u vezi
sa predmetom postupka, ve i da je ono uticalo na presudu (npr. nema
ponavljanja ako je sudija primio mito da izvri ili ne izvri radnju koju i
po zakonu mora da izvri odnosno ne sme da izvri). Osnov za ponavljanje
(krivino delo sudije) i ovde se dokazuje pravnosnanom presudom, a
samo izuzetno drugim dokazima.
c) Ako se iznesu nove injenice ili se podnesu novi dokazi koji su sami
za sebe ili u vezi sa ranijim dokazimapodobni daprouzrokuju osloboenje
lica k o jeje bilo osueno ili njegovu osudu po blaem krivinom zakonu.
injenice i dokazi mogu biti, kako oni koji su se pojavili kao novi (i za sud
i za stranke), tako i oni koji su samo sudu podneti kao novi. Ponavljanje
treba da dovede do primene druge norme krivinog zakona u odnosu na
onu koja je primenjena u pravnosnanoj presudi.
e)A k o je nekom licu za isto krivino delo vie puta sueno ili a k o je vie
lica osueno zbog istog dela kojeje moglo uiniti sam ojedno lice ili neka
od njih. U prvom sluaju ponavljanje je posledica naela ne bis in idem, a u
drugom protivrenosti presuenih stvari koje jedna drugu iskljuuju.
f) Ako se u sluaju osude za produeno krivino delo ili za drugo
krivino delo koje p o zakonu obuhvata vie istovrsnih ili vie raznovrsnih radnji iznesu nove injenice ili podnesu novi dokazi koji ukazuju da
osueni nije uinio radnju kojaje obuhvaena delom iz osude, a postojanje ovih injenica bi dovelo do primene blaeg zakona ili bi bilo od bitnog
uticaja na odmeravanje kazne. Ovaj osnov omoguuje da se putem ponavljanja postupka, pojedine radnje, grekom ukljuene u sastav produenog
krivinog dela, iz te konstrukcije izostave. Defmicija produenog krivinog
dela data je u lanu 61. KZ.
Postupak p o zahtevu za ponavljanje krivinog postupka ima tri
mogue faze: postavljanje zahteva, odobravanje zahteva i samo ponavljanje
postupka.
l)
Zahtev mogu podneti stranke i branilac. Sa tuilake strane u ob
zir dolazi samo javni tuilac, jer ostali tuioci za ulaganje zahteva nemaju
pravnog interesa, budui da je ponavljanje postupka mogue samo u korist
optuenog. Ponavljanje je mogue i posle smrti okrivljenog, ali i tada samo
u njegovu korist. Zahtev tada mogu podneti javni tuilac i lica koja po lanu
364. stav 2. imaju pravo na albu u korist optuenog. Podnoenje zahteva
nije vremenski ogranieno.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

2) Zahtev se podnosi sudu koji je sudio u prvostepenom postupku.


Taj sud odluuje o zahtevu i ukoliko ga odobri, ponavlja postupak. O
zahtevu odluuje vanraspravno vee prvostepenog suda, u iji sastav, po
mogunosti, ne ulazi sudija koji je uestvovao u donoenju ranije presude. Sud zahtev moe odbaciti (kad je podnet od neovlaenog lica, ili
nema zakonskih uslova za ponavljanje postupka, ili su injenice i dokazi na
kojima se zasniva ve bili iznoeni u ranijem zahtevu koji je odbijen ili su
oigledno nepodobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje postupka),
a ako ga ne odbaci, dostavlja ga suprotnoj stranci na odgovor. Potom predsednik vea nareuje da se preko odreenog sudije ili iz spisa neposredno
izvide injenice i pribave dokazi na koje se podnosilac poziva u zahtevu i
suprotna stranka u svom odgovoru. Pre odluivanja, spisi se dostavljaju
javnom tuiocu na miljenje, ako je u pitanju krivino delo koje se goni
po slubenoj dunosti. Vee moe zahtev uvaiti i odobriti ponavljanje
postupka ili ga odbiti. Pravnosnana odluka iz ranijeg postupka ostaje na
snazi do zavretka postupka i kad je doneto reenje o dozvoli ponavljanja.
U reenju kojim se dozvoljava ponavljanje sud moe odluiti da se odmah
odredi glavni pretres ili da se stvar vrati u istragu.
3) Postupak samog ponavljanja zapoinje sa istragom ili iznoenjem
stvari na glavni pretres neposredno. Za novi postupak vrede opte odredbe
0 istrazi i prvostepenom glavnom pretresu, kao da se sudi prvi put, s tim
to vai zabrana preinaenja na gore (to bi se podrazumevalo i da zakonik
0 tome ne kae nita). Vee moe izrei: (a) presudu kojom se zahtev odbija, a ranija pravnosnana presuda ostavlja na snazi ili (b) presudu kojom
se ranija pravnosnana presuda u celini ili delimino stavlja van snage i
zamenjuje novom presudom, kojom se, prema rezultatima postupka,
optueni oslobaa, ili osuuje po drugom zakonu ili se optuba prema njemu odbija. Protiv odluka u postupku ponavljanja dozvoljeni su svi redovni
1 vanredni pravni lekovi.

93.

N e p ra vo p o n avlj anj e k riv i n o g p o stu p k a *

Osim odredaba o pravom ponavljanju krivinog postupka, koje je jedan od vanrednih pravnih lekova, Zakonik sadri i odredbe o tzv. nepravom ponavljanju krivinog postupka, koje ne spada u pravne lekove, ve im
je samo slino. Nepravo ponavljanje krivinog postupka obuhvata dve grupe sluajeva: sluajeve sline ponavljanju krivinog postupka i sluajeve
izuzetnog ponavljanja krivinog postupka.
A)
U sluajeve sline ponavljanju krivinog postupka spada:
preinaenje pravnosnane presude bez ponavljanja postupka i nastavljanje
postupka prekinutog zbog procesnih smetnji.
1)
Sluajevi preinaenja pravnosnane presude bez ponavljanja
krivinog postupka su navedeni u lanu 405. stav 1. ta. 1-4. i u lanu 405a

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

149

Zakonika: a) ako je u vie pravnosnanih presuda ili reenja o kanjavanju


protiv istog osuenog izreeno vie kazni, a nisu prim enjene odredbe o
odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju, uinie to naknadno,
donoenjem nove presude, vanraspravno vee prvostepenog suda koji je
izrekao najteu kaznu odnosno koji je sudio poslednji (lan 405. stav 1. ta.
1. i stav 2); - b) ako je u jedinstvenu kaznu koja je izreena pravnosnanom
presudom ukljuena i kazna koja je ve obuhvaena jedinstvenom kaznom
u nekoj drugoj ranijoj presudi, pravnosnanu presudu e preinaiti sud
koji je prilikom izricanja jedinstvene kazne pogreno uzeo u obzir i tu kaznu (lan 405. stav 1. ta. 2. i stav 3); - c) ako se pravnosnana presuda
kojom je za vie krivinih dela izreena jedinstvena kazna u jednom delu
ne bi mogla izvriti zbog amnestije, pomilovanja ili drugih razloga koji se
tiu pojedinog dela, sud koji je sudio u prvom stepenu preinaie raniju
presudu tako to e izdvojiti onu pojedinanu kaznu ili kazne koje se vie
ne mogu izvriti i odmeriti novu jedinstvenu kaznu (lan 405. stav 1. ta. 3.
i stav 4); - d) ako se posle pravnosnanosti presude pojave okolnosti kojih
nije bilo kad se izricala presuda ili sud za njih nije znao iako su postojale,
a oigledno bi dovele do blae osude, sud koji je sudio u prvom stepenu e
na predlog javnog tuioca ili osuenog preinaiti raniju presudu i izrei
blau kaznu (lan 405. stav 1. ta. 4. i st. 5. i 6). To je, u stvari, vanredno
ublaavanje kazne, koje je do 2009. god. bilo vanredni pravni lek o kome
je odluivao Vrhovni sud; - e) ako lice koje je pravnosnano osueno za
krivino delo organizovanog kriminala, korupcije ili drugo izuzetno teko
krivino delo da iskaz znaajan za otkrivanje, dokazivanje ili spreavanje
drugih krivinih dela te vrste, javni tuilac moe predloiti da mu se kazna
izreena pravnosnanom presudom umanji najmanje za jedn u polovinu.
Predlcg se podnosi sudu koji je svedoku saradniku sudio u prvom stepenu
u roku od mesec dana od pravnosnanosti osuujue presude (lan 405a).
2)
Kad je postupak pravnosnano obustavljen ili je optuba
pravnosnano odbijena ne postoji nikakva mogunost da naknadno bude
nastavljen (ne bis in idem). Meutim, ako je postupak sam o prekinut iz
otklonjivih razloga, on se moe prosto nastaviti kad ti razlozi prestanu
(lan 406. st. 1. i 2). Nastavljanje postupka je mogue sve dok ne nastupi zastarelost krivinog gonjenja. Ali, ako zahtev ovlaenog tuioca za
otvaranje istrage sud nije prihvatio zato to nije bilo dovoljno dokaza za
osnovanu sumnju da je osumnjieni uinio krivino delo, tuilac m oe da
ponovo zahteva pokretanje istrage pod uslovom da podnese nove dokaze
koje ranije nije podnosio. Istragu tada moe otvoriti samo vee (lan 406.
stav3).
B) U izuzetno ponavljanje krivinog postupka spadaju dva sluaja:
1)
Optueni k o jije u odsustvu osuen ima pravo da trai da se postupak ponovi iako nisu ispunjene zakonske pretpostavke za pravo ponavljanje krivinog postupka pod uslovima: a) da je nastupila m ogunost da

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

150

se sudi u prisustvu osuenog i b) da ponavljanje zahteva osueni ili njegov


branilac u roku od est meseci od dana kad je nastupila mogunost da se
sudi u prisustvu osuenog (lan 413).
2)
Kad V rhovni kasacioni sud odluuje o zahtevu za zatitu zakonitosti
m oe narediti da se odri novi glavni pretres pred istim ili drugim stvamo
nadlenim prvostepenim sudom ako se pojavi znatna sumnja u pogledu
istinitosti odlunih injenica, tako da ne moe odluiti o zahtevu za zatitu
zakonitosti (lan 426).

94.

Z a h te v z a z a titu z a k o n ito sti

Zahtev za zatitu zakonitosti je devolutivan, nesuspenzivan i za rok


nevezan vanredni pravni lek kojim Republiki javni tuilac moe da
pobija pravnosnane odluke i postupke krivinih sudova ako je njima
povreen zakon (lan 419). Zahtev moe koristiti samo javni tuilac, ne
i ostale procesne stranke, je r mu je dat kao dravnom organu koji titi
zakonitost, a ne kao stranci u postupku. Zahtevom se mogu pobijati sve
sudske odluke i sudski postupci koji sadre neku nezakonitost, bilo u prim eni m aterijalnog ili procesnog prava. Zahtev se moe uloiti zbog svake
povrede procesnog zakona, za razliku od albe kojom se pobijaju samo
bitne povrede, a m eu njima samo one bitne povrede koje su u konkretnom sluaju uticale na donoenje odluke (apsolutne i relativne povrede
procesnog prava). Ovaj vanredni pravni lek upravo i slui da se omogui
otklanjanje nezakonitosti iz sudskih odluka koje se redovnim pravnim
lekovim a ne m ogu otkloniti.
O
zahtevu za zatitu zakonitosti odluuje Vrhovni kasacioni sud u sednici vea od pet sudija, a u veu od sedam sudija kad odluuje o zahtevu koji
je podignut protiv odluke vea toga suda (lan 24. stav 7). Podizanje zahteva
nije vezano za rok. Zahtev se moe podii kako u korist, tako i na tetu okrivljenog, ali praktino dejstvo moe da ima samo zahtev uloen u korist okrivljenog. Okrivljeni i drugi uesnici postupka, meu njima i nii javni tuilac
koji je postupao u predmetu, mogu samo da obavetavaju Republikog javnog tuioca o postojanju osnova za ulaganje zahteva i da mu predlau da
zahtev upotrebi, ali ga ne mogu obavezati na podizanje zahteva.
Vrhovni sud moe zahtev za zatitu zakonitosti odbaciti (ako je izjavljen od neovlaenog tuioca ili ako je ovlaeni tuilac od njega odustao pre donoenja meritorne odluke), odbiti kao neosnovan ili usvojiti a
pravnosnanu odluku preinaiti ili ukinuti, ili samo konstatovati da je u
njoj povreen zakon. Odluka kojom se zahtev odbacuje je u formi reenja,
a ostale dve u form i presude. Dekleratomu presudu kojom se samo konstatuje da je zakon povreen, bez uklanjanja povrede iz pravnosnane presude, donee sud uvek kad se pokae da je zahtev podignut na tetu okrivljenog osnovan, ali i kad je osnovan zahtev podnet u korist okrivljenog zbog

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

jg j

nebitne povrede procesnog prava ili zbog bitne povrede koja nije uticala na
odluku. Dekleratom a odluka nema nikakvo praktino dejstvo za konkretan
sluaj, ve predstavlja sredstvo za spreavanje nezakonitosti u buduim sudskim odlukama.

V II. PO SE B N I KRTVINI PO STU PCI


Osim opteg krivinog postupka (l. 222-432) postoje i posebni
krivini postupci, ustanovljeni da se u njima sude krivine stvari za koje
se opta forma postupka iz nekog razloga pokazuje kao neodgovarajua
ili nepotrebna. To su: skraeni postupak (l. 433-448); dvapostupka za
izricanje krivinih sankcija bez glavnog pretresa (l. 449-458); postupak
za izricanje sudske opomene (l. 459-463); postupak prema maloletnicima (ureen lanovima 46 -8 5. posebnog Zakona o maloletnim uiniocima
krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica) i postupak za dela
organizovanog kriminala (l. 5048-504^). Ovi postupci su regulisani u
posebnim glavama ZKP (XXVI-XXIXa), odnosno u posebnom Zakonu o
maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih
lica, i to tako to je u njima dat jedan broj posebnih odredaba koje pojedina procesna pitanja u ovim postupcima ureuju na drugaiji i celishodniji
nain u odnosu na opti postupak, a za ona pitanja koja tim odredbama
nisu ureena drugaije, vae odredbe opteg krivinog postupka.
Osim toga, posebnim zakonima ustanovljeni su posebni organi za
krivino gonjenje ratnih zloina i tzv. visokotehnolokog kriminala sa
odreenim specifinostima i u pogledu krivinog postupka.

95.

S k ra e n i p o stu p a k : p o ja m i o sn o vn a o b e leja

Prema lanu 433. skraeni postupak se vodi pred sudom koji sudi u
prvom stepenu (svejedno da li osnovnom ili viem), za krivina dela za koja
je kao glavna kazna propisana novana kazna ili zatvor do pet godina. U
skraenom postupku se primenjuju posebne odredbe l. 434-448, a ako
tim odrebama za odreeno procesno pitanje nije nita posebno propisano, primenjuju se shodno odredbe koje vae za opti krivini postupak.
Najvanija obeleja skraenog postupka koja izlaze iz pomenutih posebnih
odredaba Zakonika, sastoje se u sledeem:
1)
U skraenom postupku nema istrage i zbog toga se postupak pokree
neposrednim podnoenjem optube ovlaenog tuioca. Javni tuilac (ne
i ostali) moe da predloi istranom sudiji da pre podnoenja optunog
predloga preduzme pojedine, tano odreene i neophodne istrane radnje,
ali ne i da otvori i sprovede istragu. Ako se istrani sudija ne sloi sa predlogom javnog tuioca, odbie njegov predlog, a ne traiti odluku vea, kao
kod otvaranja istrage u optem postupku.

152

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

2) Optuni akt javnog odnosno supsidijamog tuioca u skraenom postupku se zove optuni predlog. Za razliku od optunice, on ne mora da
sadri zakonski naziv krivinog dela i obrazloenje. Drugi optuni akt u
ovom postupku je privatna tuba.
3) U skraenom postupku prigovora protiv optunice nema, jer nema
ni optunice. Optuni predlog i privatna tuba se ispituju po slubenoj
dunosti sudije pojedinca pred kojim e se odrati glavni pretres. Ova kontrola obuhvata, kako ispitivanje urednosti optunog akta, tako i ispitivanje
procesnih i materijalnih pretpostavki za voenje postupka. U toj kontroli se ispituje: a) da li je sud nadlean, b) postoje li uslovi za odbacivanje
optunog predloga, odnosno privatne tube i c) treba li sprovesti pojedine
istrane radnje (lan 439. stav 1). Istrani sudija ne moe odbiti zahtev sudije za sprovoenje pojedinih istranih radnji, kao to moe odbiti zahtev
javnog tuioca.
4) Ako u postupku kontrole ne donese ni jedno od pomenutih reenja,
sudija odmah zakazuje glavni pretres, ali ako se radi o delu za koje se gonjenje
preduzima po privatnoj tubi, pre no to zakae glavni pretres sudija moe
da odredi roite na koje e pozvati privatnog tuioca i osumnjienog radi
prethodnog razjanjenja stvari, ako smatra da bi to bilo celishodno za bre
okonanje postupka (lan 447. stav 1). Cilj je, da se pokua mirenja privatnog
tuioca i osumnjienog uz posredovanje suda. Ako ne doe do izmirenja i
povlaenja tube, sudija od njih uzima izjave i poziva ih da stave svoje dokazne predloge. Ako nije potrebno pribavljanje dokaza, glavni pretres se moe
odmah otvoriti i nakon izvoenja dokaza doneti odluka.
5) Poloaj oteenog u skraenom postupku je neto povoljniji nego
u optem postupku, jer ima dva prava vie nego inae: a) Pored optih
sluajeva u kojima nastupa kao supsidijami tuilac, u skraenom postupku,
on moe da preuzme gonjenje i zbog neaktivnosti javnog tuioca. Oteeni
koji je podneo krivinu prijavu moe da se javi kao tuilac i kad javni tuilac
u roku od m esec dana od prijema prijave ne podnese optuni predlog, niti
obavesti oteenog da je odbacio krivinu prijavu (lan 437). Odredba ima
cilj da ubrza skraeni postupak i da zatiti oteenog od neaktivnosti javnog tuioca. b) Ako je glavni pretres u skraenom postupku odran bez prisustva uredno pozvanog javnog tuioca, koji nije duan da doe na glavni
pretres kao u optem postupku, oteeni ima pravo da na pretresu zastupa
optuni predlog u granicama koje je postavio javni tuilac (ne da preuzme gonjenje), a posle zavrenog pretresa da izjavi albu protiv presude po
svim osnovima, kao da je u postupku bio tuilac (lan 445. stav 1. i lan
446. stav 10). Pravo pune albe (inae se moe aliti samo protiv odluke o
trokovima postupka) pripada oteenom u ovom sluaju bez obzira na to
da li se ali i javni tuilac.
6) U skraenom postupku pritvor se moe odrediti samo: a) ako se
okrivljeni krije ili ako se ne moe utvrditi njegova istovetnost ili ako postoje

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

153

druge okolnosti koje oigledno ukazuju na opasnost od bekstva i b) ako je


u pitanju krivino delo za koje se moe izrei kazna zatvora u trajanju od
tri godine, a posebne okolnosti ukazuju da e okrivljeni dovriti krivino
delo ili da e uiniti krivino delo kojim preti ili da e ponoviti krivino
delo (lan 436. stav 1). Pritvor zbog opasnosti da e okrivljeni unititi tragove ili ometati istragu i pritvor zbog izbegavanja da doe na glavni pretres
(moe mu se suditi kao nedoavem), u skraenom postupku ne postoji.
Pre podnoenja optunog predloga, pritvor moe da traje sam o onoliko koliko je potrebno da se sprovedu odreene istrane radnje, ali ne due od
osam dana, a izuzetno do trideset dana ako se radi o krivinom delu sa elementom nasilja (lan 436. stav 2). Posle predatog optunog predloga trajanje pritvora ogranieno je kao i u optem postupku, s tim to je vee ovde
duno da svakih mesec dana ispituje da li jo stoje razlozi za pritvor i da
donese novo reenje o njegovom produenju ili ukidanju (lan 436. stav 3).
7) Okrivljenom se poziv za glavni pretres mora dostaviti tako da
izmeu dostavljanja poziva i glavnog pretresa ostane dovoljno vrem ena za
pripremanje odbrane, a najmanje osam dana, kao i u optem postupku. Taj
rok se moe skratiti, ali samo uz pristanak okrivljenog.
8) Posle zakazivanja glavnog pretresa, sud se vie ne m oep o slubenoj
dunosti oglasiti mesno nenadlenim (lan 440. stav 2), ali m oe to uiniti
povodom prigovora stranaka, sve do poetka glavnog pretresa (lan 444.
stav 1).
9) Sudija k o jije sprovodio istrane radnje nije izuzet od suenja na
glavnom pretresu (lan 444. stav 2), kao to mora biti izuzet u optem postupku.
10) Pretpostavke za odravanje glavnog pretresa u optem postupku
ne vae za skraeni postupak. Pretres u skraenom postupku se moe odrati
i u odsustvu uredno pozvanog javnog tuioca, koji nije duan da se odazove pozivu suda (lan 445. stav 1). U sluaju nedolaska javnog tuioca na glavni pretres, oteeni ima pravo da zastupa optubu u granicam a optunog
predloga. Pretres se moe odrati i ako na njega ne doe p riva tn i tuzilac,
pod uslovom da je stavio predlog da se glavni pretres odri u njegovom odsustvu (lan 445. stav 2). Ovo pravo vai i za oteenog kao tuioca. Sud
moe odluiti da se glavni pretres u skraenom postupku odri i u odsustvu
nedoaveg okrivljenog, pod uslovima: a) da je uredno pozvan ili da mu se
poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja promene adrese ili boravita,
b) da njegovo prisustvo glavnom pretresu nije nuno i c) da je pre glavnog
pretresa sasluan (lan 445. stav 3). Ove odredbe o uslovima za odravanje
glavnog pretresa mogu dovesti do toga da se pretres, iako zam iljen kao
kontradiktoran, neposredan, javan i usmen, dri bez prisustva stranaka i
da, osim sudije i zapisniara, pretresu ne prisustvuje niko drugi.
11) Skraeni postupak uvek vodi sudija pojedinac, nikada vee (lan
24. stav 1).

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

154

12) G lavni pretres zapoinje tako to sudija objavljuje glavnu sadrinu


optunog akta, bilo da je re o privatnoj tubi ili o optunom predlogu.
13) Zapoeti glavni pretres treba, po mogunosti, da bude zavren bez
prekidanja (l. 446. stav 1).
14) Po zavretku glavnog pretresa sud je duan da presudu izrekne i
objavi odm ah i da je izradi u roku od osam dana od dana objavljivanja (lan
446. stav 5).
15) Stranke i oteeni se mogu odrei prava na albu odmah posle objavljivanja presude. Tada se prepis presude dostavlja strankama i oteenom
samo ako to zahtevaju. Ako su se obe stranke i oteeni posle objavljivanja
presude odrekle prava na albu i ako niko od njih ne zahteva dostavljanje
presude, pism eno izraena presuda ne mora da sadri obrazloenje (lan
446. stav 7).
16) alba protiv presude koja je izreena u skraenom postupku moe
biti podneta u roku od osam dana od dana dostavljanja presude (lan 446.
stav 6), za razliku od opteg postupka u kome taj rok iznosi petnaest dana.
17) O albam a protiv odluka (presuda i reenja) osnovnog suda koje su
izreene u skraenom postupku odluuje vii sud kao drugostepeni (lan
23. stav 2. ta. 1. Zakona o ureenju sudova).
18) O sednici drugostepenog vea obavetavaju se obe stranke i branilac uvek kad se radi o albi protiv presude kojom je izreena kazna zatvora,
a u ostalim sluajevim a samo ako predsednik vea ili vee ustanovi da bi
njihovo prisustvo bilo korisno za razjanjenje stvari (lan 448. stav 1).

96.

P o s tu p c i z a iz ric a n je k riv i n ih sa n k cija


b e z g la v n o g p re tre sa *

Zakonik iz 2001. godine je doneo jednu krupnu novinu: sudska odluka


kojom se izrie krivina sankcija se moe izrei i bez glavnog pretresa, tj. u
nekoj fazi krivinog postupka koja prethodi glavnom pretresu. Dva su takva
postupka: 1) P ostup akza kanjavanje pre glavnog pretresa (l. 449-454)
i 2) Postupak za kanjavanje i izricanje uslovne osude od strane istranog
sudije (l. 4 5 5-4 58 ). Ti postupci imaju cilj izbegavanje glavnog pretresa, za
razliku od skraenog postupka u kome se izbegava istraga. Sva tri postupka
zasnivaju se na ideji 0 nunosti uproavanja i racionalizacije procesnih
form i i neophodnosti njihovog prilagoavanja prirodi predmeta o kome se
sudi, da bi se sudilo bre i uspenije, a podjednako dobro i sigurno kao u
potpunom krivinom postupku.
a) Postupak za kanjavanje pre glavnog pretresa
Kad se radi o krivinom delu za koje se moe izrei novana kazna
kao glavna kazna ili kazna zatvora do tri godine, javni tuilac moe u svom
optunom predlogu da predloi sudiji donoenje reenja o kanjavanju bez

MOMILO GRUBA KRJVINO PROCESNO PRAVO

155

dranja glavnog pretresa, ako prema okolnostima sluaja oceni da glavni


pretres nije potreban. Reenje o kanjavanju sudija nadlenog suda moe
doneti pod uslovima: a) da je optuni predlog podnet za krivino delo za
koje je u krivinom zakonu predviena mogunosti izricanja novane kazne
kao glavne kazne ili kazne zatvora do tri godine, b) da je donoenje reenja
o kanjavanju bez glavnog pretresa predloio javni tuilac, v) da je okrivljeni prethodno sasluan i g) da se sa predlogom javnog tuioca sudija sloi
(lan 449. stav 1. i lan 451. stav 2). Saglasnost optuenog se ne trai. Predlog javnog tuioca za sudiju nije obavezan, ali reenje o kanjavanju on ne
moe doneti bez predloga javnog tuioca. Ako ne prihvati predlog javnog
tuioca, sudija zakazuje glavni pretres i dalje postupa po odredbama za
skraeni postupak. Predlog je sastavni deo optunog predloga, ali ga javni
tuilac moe podneti i naknadno u posebnom podnesku, posle podnoenja
optunog predloga, sve do zakazivanja glavnog pretresa. Privatni tuilac i
oteeni kao tuilac ne mogu predlagati donoenje reenja o kanjavanju
bez glavnog pretresa, tako da njihove tube moraju biti iznete na glavni
pretres. Oni i nemaju interesa za izbegavanje glavnog pretresa, jer se imovinskopravni zahtev moe raspraviti i usvojiti samo na pretresu.
Ako se sudija sloi sa predlogom javnog tuioca pribavie podatke o
ranijim osudama, a po potrebi, i 0 linosti optuenog i odrediti roite za
njegovo sasluanje, ako ranije nije sasluan. Sasluanje je obavezno, jer
niko ko je dostian sudu ne moe da bude kanjen ako mu nije omogueno
da bude sasluan i da se brani (lan 33. stav 4. Ustava), mada se ta ustavna odredba moe tumaiti i na drugi nain: Ukoliko reenje 0 kanjavanju
vredi samo ako ga optueni nepodnoenjem prigovora prihvati, ne bi
se moglo rei da je povreeno njegovo ustavno pravo to je kanjen bez
sasluanja i da nije imao mogunost da bude sasluan i da se brani. Izjavljivanjem prigovora tu mogunost bi imao, a neizjavljivanjem prigovora on
se odrekao prava da pre kanjavanja bude sasluan, i situacija je ista kao da
je pozvan na sasluanje pa nita nije izjavio, a i to je njegovo pravo. Za pozivanje, sasluanje i odbranu optuenog vae opte odredbe Zakonika. Posle
sasluanja optuenog sudija e doneti reenje 0 kanjavanju. Tim reenjem
moe biti izreena samo novana kazna, kazna rada u javnom interesu,
kazna oduzimanja vozake dozvole ili uslovna osuda i uz njih oduzimanje
imovinske koristi i mere bezbednosti oduzimanje predmeta i zabrana upravljanja m otom im vozilom (lan 450). Umesto novane kazne optuenom
se moe izrei sudska opomena (lan 459. stav 3). Imovinskopravni zahtev,
ako ga je oteeni postavio u krivinoj prijavi, ne moe se dosuditi, ve
se oteeni ima uputiti na parnicu. Meutim, postavljeni imovinskopravni
zahtev moe biti razlog da se sudija ne sloi sa predlogom javnog tuioca za
donoenje reenja o kanjavanju bez glavnog pretresa.
Opstanak reenja 0 kanjavanju zavisi od volje optuenog. On ima pravo da u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja podnese prigovor,

156

PRIRUNIKZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

posebnim podneskom, usmeno ili na zapisnik kod suda. Prigovor moe podneti i branilac optuenog. Prigovor je pravno sredstvo kojim se doneto
reenje o kanjavanju stavlja van snage i otvara put glavnom pretresu. To
dejstvo ima prigovor ve samim tim to je izjavljen, bez obzira na sadrinu.
Sudija se ne uputa u ispitivanje osnovanosti prigovora, ve ispituje samo
da li je podnet u zakonskom roku. Prigovor izjavljen od neovlaenog lica i
neblagovremen prigovor sudija odbacuje reenjem protiv koga je dozvoljena alba. Protiv reenja o kanjavanju upotreba redovnog pravnog leka
je iskljuena (jer postoji prigovor), ali su mogui vanredni pravni lekovi
posle pravnosnanosti reenja (zahtev za zatitu zakonitosti i predlog za
ublaavanje kazne po lanu 405. stav 1. ta. 4).
b)
Postupak za kanjavanje i izricanje uslovne osude od strane
istranog sudije
Ovaj postupak predstavlja krupno odstupanje od tradicionalnog shvatanja da se presuda krivinog suda u prvostepenom postupku moe izrei
samo posle odranog glavnog pretresa. Posle zavrene istrage, pod uslovima predvienim u Zakoniku, istrani sudija ima mogunost da izrekne
presudu na posebnom javnom roitu (l. 455-458).
U sluaju potpunog priznanja koje je okrivljeni u prisustvu branioca dao istranom sudiji ili osumnjieni organu unutranjih poslova
u pretkrivinom postupku (lan 226. stav 9) javni tuilac moe odmah
nakon zavrene istrage, a najkasnije u roku od osam dana, da u podignutoj optunici predloi da se umesto glavnog pretresa zakae posebno javno
roite pred istranim sudijom, i da se nakon sasluanja stranaka donese
presuda, ako okrivljeni pristane. Predlog moe staviti i okrivljeni (lan 456.
stav 2). Oteeni kao tuilac i privatni tuilac nisu ovlaeni na podnoenje
takvog predloga. Priznanje okrivljenog treba da bude potkrepljeno i drugim dokazima prikupljenim u istrazi. Ovaj postupak se moe primeniti kad
je u pitanju krivino delo za koje je propisana novana kazna kao glavna
kazna ili kazna zatvora do pet godina.
Dakle, uslovi za izricanje presude u ovom postupku su: a) da postoji
potpuno priznanje okrivljenog koje je dao istranom sudiji ili organu
unutranjih poslova u svojstvu osumnjienog u prisustvu branioca i da je
priznanje potkrepljeno i drugim dokazima; b) da je sprovedena i zavrena
istraga za krivino delo odreene teine za koje se sudi u optem postupku
po optunici javnog tuioca, ne krivino delo za koje se redovno sudi u
skraenom postupku (u kome nema ni istrage, ni optunice); v) da izricanje presude predloi javni tuilac u svojoj optunici, odnosno okrivljeni
u roku od osam dana od dostavljanja optunice; g) da se sa predlogom javnog tu oca sloi istrani sudija i okrivljeni, odnosno istrani sudija i javni
tuilac ako je prelog potekao od okrivljenog. Saglasnost javnog tuioca
se pretpostavlja ako je i on stavio predlog. Ako se istrani sudija ne saglasi

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

157

sa predlogom (javnog tuioca ili okrivljenog) zakazae se glavni pretres.


U sluaju neslaganja, istrani sudija ne trai odluku vea kao u postupku
otvaranja istrage, ve spise istrage uz beleku dostavlja predsedniku vea.
On e tako postupiti uvek kad uslovi za izricanje presude nisu ispunjeni
(nema saglasnosti okrivljenog, odnosno javnog tuioca, priznanje nije
potpuno ili potkrepljeno drugim dokazima ili dato u prisustvu branica i
td.), ali i kad su uslovi ispunjeni, ako riae da je prema okolnostim a sluaja
celishodnije suenje na glavnom pretresu.
Umesto na sloenijem glavnom pretresu, sluaj se u ovom postupku
presuuje na mnogo jednostavnijem i neformalnijem roitu pred istranim
sudijom. Istrani sudija se ne izuzima, kao ni u skraenom postupku.
Roite je javno, a na njemu se samo sasluavaju stranke. Dokazi se ponovo ne izvode. Presudom koja se donosi na ovaj nain m oe biti izreena
novana kazna, kazna rada u javnom interesu, kazna oduzim anja vozake
dozvole, uslovna osuda ili kazna zatvora u trajanju do jed n e godine, iako
je u pitanju krivino delo za koje krivinim zakonom propisana kazna do
pet godina zatvora, a od drugih mera, samo oduzimanje predm eta, zabrana
upravljanja m otom im vozilom i oduzimanje imovinske koristi (lan 457.
stav 1). Prema lanu 459. stav 3. istrani sudija moe um esto presude doneti reenje o sudskoj opomeni. Trokove postupka ne plaa okrivljeni, ve
padaju na teret budeta. Pogodnosti predviene za okrivljenog pri izricanju
kazne zatvora i odluke o trokovima postupka treba da predstavljaju podsticaj da prihvati ovaj jednostavniji i bri postupak. Osnovi za albu protiv
presude koju u ovom postupku donese istrani sudija su reducirani. alba
se ne moe izjaviti zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog
stanja, ve samo po ostalim osnovima iz lana 367.
9 7.

P o stu p a k za izric a n je su d sk e o p o m e n e : p o ja m , re e n je
o su d sk o j o p o m e n i i o sn o vi p o b ija n ja r e e n ja

Odredbe ZKP koje se odnose na izricanje presude kojom se optueni


oglaava krivim na odgovarajui nain se primenjuju i kad se krivini postupak zavrava izricanjem sudske opomene. Ipak, za taj sluaj Zakonik
je u glavi XXVIII predvideo i odreene posebnosti (l. 4 5 9 -4 6 3 ). One se
sastoje u sledeem:
1)
Sudska opomena se izrie reenjem, a ne presudom, i to je jedini
sluaj da se glavni pretres u redovnom postupku ne zavrava presudom . U
dispozitivu reenja o sudskoj opomeni navode se lini podaci optuenog,
da mu se za delo koje je predmet optube izrie sudska opom ena i zakonski naziv krivinog dela. Reenjem se optueni ne oglaava krivim , kao to
se ni maloletnik ne oglaava krivim u reenju o izricanju vaspitne mere.
Reenjem o sudskoj opomeni mogu se izrei mere bezbednosti i mera oduzimanja imovinske koristi, a dispozitiv moe da ima i oluku o trokovim a

158

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

krivinog postupka, odluku o imovinsko-pravnom zahtevu i odluku o objavljivanju presude. U obrazloenju reenja sud je duan da iznese kojim se
razlozim a rukovodio pri izricanju sudske opomene, ali obrazloenje mora
d a sadri i razloge o krivinom delu, uinilatvu i krivinoj odgovornosti,
je r ako ti elem enti u postupku ne bi bili utvreni, sudska opomena se ne bi
m ogla izrei, ve oslobaajua presuda.
Reenje o sudskoj opomeni sa bitnim razlozima se objavljuje odmah po
zavretku glavnog pretresa. Predsednik vea je duan da upozori optuenog
da mu se za krivino delo koje je uinio ne izrie kazna, jer se oekuje da e
i sudska opom ena na njega dovoljno uticati da ne vri krivina dela. Ovo
upozorenje predstavlja, u stvari, izvrenje ove krivine sankcije, je r po prirodi stvari drugi nain izvrenja ne dolazi u obzir. Ako se reenje objavljuje
u odsustvu optuenog, upozorenje predsednika vea, koje se redovno daje
neposredno, unee se u obrazloenje reenja.
2)
Rok za albu protiv reenja o sudskoj opomeni nije posebno
odreen, a poto se tada shodno primenjuju odredbe o presudi kojom
se optueni oglaava krivim, izlazi da je taj rok dvostruk, zavisno od postupka u kom e je reenje izreeno: petnaest dana za reenje doneto u
potpunom postupku i osam dana u skraenom postupku. alba protiv
reenja o sudskoj opom eni ne dolazi u obzir zbog nepravilno odmerene
kazne (lan 371) i zbog nezakonito odmerene kazne (lan 369. taka 5). Po
prirodi stvari, iz tih razloga reenje o sudskoj opomeni se ne moe pobijati. Zbog toga su u l. 461. i 462. ti osnovi zamenjeni formulacijama koje su
prilagoene prirodi sudske opomene, tj. pored osnova iz lana 367. ta. 1.
do 3. reenje se m oe pobijati i zbog toga to nisu postojale okolnosti koje
opravdavaju izricanje sudske opomene, a umesto povrede krivinog zakona iz lana 369. ta. 5, "i kad je odlukom o sudskoj opomeni, meri bezbednosti ili oduzim anju imovinske koristi prekoraeno ovlaenje koje sud
im a po zakonu". U svemu ostalom alba protiv reenja o sudskoj opomeni
se m oe izjaviti po istim osnovima kao i alba protiv prvostepene presude:
zbog povreda krivinog postupka, povreda krivinog zakona i pogreno ili
nepotpuno utvrenog injeninog stanja. Povodom tuioeve albe izjavljene na tetu optuenog drugostepeni sud moe doneti presudu kojom
se optueni oglaava krivim i osuuje na kaznu ili mu se izrie uslovna
osuda. Za takvo preinaenje reenja 0 sudskoj opomeni potrebno je da
je prvostepeni sud pravilno utvrdio injenice i da dolazi u obzir izricanje
kazne (lan 463. stav 1). Pod istim uslovima drugostepeni sud moe povodom bilo ije albe da preinai reenje i donese oslobaajuu presudu ili
presudu kojom se optuba odbija. Reenje prvostepenog suda se u ovim
sluajevim a preinauje presudom drugostepenog suda.

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

98.

159

P o stu p a k p re m a m a lo letn icim a : p o ja m i lica na k o ja se


p rim e n ju ju o d re d b e o p o stu p k u p re m a m a lo le tn icim a

Postupak prema maloletnicima je ureen jednim brojem posebnih odredaba o pojedinim procesnim pitanjima, koje se nalaze u posebnom Zakonu
o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih
lica (ZM), dok se u svemu ostalom, to odredbama toga zakona nije posebno
ureeno, primenjuju odredbe Zakonika o optem krivinom postupku, pod
uslovom da nisu u suprotnosti sa odredbama pomenutog posebnog zakona
(lan 4. ZM). Ovaj postupak vode sudije za maloletnike i specijalna vea za
maloletnike viih sudova (lan 42. stav 1. ZM). Osnovni sudovi u tim predmetima nemaju nikakvu nadlenost. Sudija za maloletnike mora da ima
specijalna znanja o pravima deteta i prestupnitvu mladih, a sudije porotnici
iskustvo u radu sa decom i omladinom (lan 44. stav 1. ZM).
Odredbe o postupku prema maloletnicima se primenjuju na lica koja
su u vreme izvrenja krivinog dela bila maloletna, a u vreme pokretanja
postupka i suenja nisu navrila dvadesetijednu godinu ivota (lan 46.
stav 1. ZM). Kad se pre ili u toku postupka utvrdi da maloletnik u vreme
izvrenja krivinog dela nije navrio etrnaest godina, krivina prijava e
se odbaciti, odnosno postupak obustaviti i o tome obavestiti organ starateljstva (lan 47. ZM), jer se prema deci koja ne odgovaraju u krivinom
postupku mogu preduzeti odreene nesudske mere nadzora od strane tog
organa. Ako je isto lice neko krivino delo uinilo kao maloletnik, a neko
kao punoletnik, sprovee se po pravilu jedinstveni postupak pred veem
koje sudi punoletnim licima (lan 52. ZM).
Pojedine odredbe koje vae za postupak prema maloletnicima primenjuju se i na lica koja su uinila krivino delo kao mlaa punoletna lica,
ako do poetka glavnog pretresa nisu navrila 21 godinu ivota, a utvrdi se
da po krivinom zakonu dolazi u obzir da im bude izreena odreena vaspitna mera (lan 46. stav 2. ZM). Te su odredbe sledee: o zabrani suenja
u odsustvu okrivljenog, o dunosti obazrivog postupanja procesnih organa, o obaveznoj odbrani, o dunosti svih da svedoe o okolnostima koje
se odnose na linost okrivljenog, o pravu organa starateljstva da budu
obaveteni o pokretanju i toku postupka i da stavljaju predloge i podnose
dokaze, o pozivanju i dovoenju maloletnika, o dostavljanju odluka i drugih
podnesaka, o naelnoj zabrani objavljivanja toka postupka i sudske odluke,
o hitnosti postupka, o utvrivanju injenica za ocenu linosti okrivljenog,
o privremenom smetaju okrivljenog u toku postupka, o izdravanju pritvora i o javnosti postupka (l. 48 -50 , l. 53-56, l. 64. i 66, lan 68. stav
1, l. 75. i 76. ZM).
U sluaju zajednikog krivinog dela maloletnog i punoletnog lica,
naelni stav ZKP je da se vode odvojeni postupci, tako da se punoletnom licu
sudi u optem postupku, a maloletniku po posebnim odredbama za postu-

PRIRUNIKZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

i6 o

pak prema maloletnicima (lan 51. stav 1. ZM). Izuzetno, ti postupci se mogu
spojiti, ako je to nuno za svestrano razjanjenje stvari. Postupak tada tee
po optim odredbama Zakonika o krivinom postupku, ali u pogledu maloletnog okrivljenog primenjuju se odreene odredbe koje vae za postupak
prema maloletnicima, ako njihova primena nije u suprotnosti sa voenjem
spojenog postupka. Osim odredaba navedenih u prethodnom stavu koje se
primenjuju i u suenju mlaim punoletnim licima, predviena je jo i primena odredaba l. 78. i 79. ZM (o nevezanosti suda predlogom javnog tuioca
0 krivinoj sankciji, o vrstama odluka kojima se zavrava glavni postupak i
odluivanju o trokovima postupku i o imovinskopravnom zahtevu).

99.

P o k re ta n je , to k i o so b e n o sti p o stu p k a
p re m a m a lo letn icim a

A) Postupak prema maloletnicima ima dva dela: pripremni postupak


1 glavni postupak. Glavni postupak se sprovodi ili u sednici vea ili na glavnom pretresu.
1)
Pripremni postupak otvara i vodi sudija za maloletnike na zahtev
javnog tuioca za maloletmke, koji je u ovom postupku jedini ovlaeni
tuilac. Kao i sudija za maloletnike, i javni tuilac za maloletnike mora da
ima znanja iz oblasti prava deteta i maloletnikog prestupnitva. Ako javni
tuilac ne stavi svoj zahtev, odnosno ako nae da pokretanje postupka nije
celishodno (lan 57. stav 3. ZM i lan 58. stav 4. ZM) duan je da o tome
obavesti oteenog (a u sluaju ocene da je gonjenje necelishodno, i organa
starateljstva), koji od vea neposredno vieg suda u odreenom roku (osam
dana od prijema obavetenja, odnosno tri meseca od odbacivanja krivine
prijave) moe da trai da odlui o pokretanju postupka. Kad vee odlui da
se prema maloletniku pokrene postupak, javni tuilac za maloletnike u tom
postupku mora da uestvuje (lan 59. stav 3. ZM).
Ako se sudija za maloletnike ne sloi sa zahtevom javnog tuioca,
zatraie da o pokretanju pripremnog postupka odlui vee za maloletnike vieg suda (lan 63. stav 1. ZM). Pravo i dunost prisustvovanja
preduzimanju procesnih radnji u priprem nom postupku zavisi od vrste
procesne radnje koja se preduzima. Sasluanju maloletnika m oraju da
prisustvuju javni tuilac za maloletnike, branilac i roditelj maloletnika,
a ostalim procesnim radnjama ta lica "prisustvuju po potrebi" koju ceni
sudija za maloletnike. Sudija za maloletnike moe odobriti da izvoenju
procesne radnje u pripremnom postupku (svakoj, pa i sasluanju maloletnika) prisustvuje predstavnik organa starateljstva. Sva ova lica, ne
samo javni tuilac i branilac, mogu stavljati predloge i postavljati pitanja
licu koje se sasluava, odnosno ispituje. Sudija za maloletnike je obavezan da obavesti javnog tuioca, branioca i roditelje o preduzimanju radnji
pripremnog postupka.

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

l6 l

Maloletnik se poziva preko roditelja ili zakonskih zastupnika, osim


ako to zbog hitnosti ili drugih razloga nije mogue (lan 54. stav 1. ZM).
Ako se maloletnik mora prinudno dovesti, organi unutranjih poslova moraju biti u civilnoj odei i voditi rauna da se radnja obavi neupadljivo.
Sasluanje maloletnika tee po optim pravilima za sasluanje okrivljenog
u krivinom postupku (lan 89. ZKP), a kad je potrebno, m oe se obaviti
uz pomo pedagoga ili drugog strunog lica. Osim injenica koje se odnose na delo, uinilatvo i krivicu, u pripremnom postupku se posebno
utvruju injenice koje se odnose na linost maloletnika (podaci potrebni
za ocenu zrelosti, tj. duevne razvijenosti maloletnika, podaci o uslovim a u
kojima maloletnik ivi i drugim okolnostima koje se tiu njegove linosti.
0 ponaanju i uspehu u koli, ranijem ivotu, osuivanosti i tom e slino).
Ni u ovom, ni u daljim stadijumima postupka, javni tuilac ne m oe prosto
odustati od gonjenja kad nae da nema osnova za dalje voenje postupka,
ve moe samo da predloi sudiji za maloletnike da obustavi postupak. Ako
se sudija za maloletnike sa tim predlogom ne sloi ili se ne sloi organ starateljstva koji se o predlogu javnog tuioca obavezno obavetava, sudija za
maloletnike je duan da zatrai odluku vea viega suda. Ako vee odlui
da se postupak ne obustavi, javni tuilac mora da uestvuje u njegovom
daljem toku, uprkos prethodno zauzetom stavu. Sudija za m aloletnike ne
moe da obustavi pripremni postupak bez predloga javnog tuioca.
Kad po zavretku pripremnog postupka primi .spise od sudije za maloletnike, javni tuilac moe doneti sledee odluke: a) Zahtevati da se
priprem ni postupak dopuni, i to u roku od osam dana od prijem a spisa.
Sudija za maloletnike je obavezan da po tom zahtevu postupi i da dopuni
pripremni postupak. b) Staviti obrazloen predlog za kanjavanje odnosno za izricanje vaspitne mere prema maloletniku. Tuioev akt se ne zove
tuba, ve predlog, kao to se ni lice na koje se taj akt odnosi ne naziva
optueni ili okrivljeni, ve prosto maloletnik. c) Predloiti sudiji za maloletnike da postupak obustavi zato to nalazi da nema osnova za njegovo
voenje ili to postoji razlog iz lana 58. stav 3. ZM (u toku je izvrenje
sankcije koje novu sankciju ini necelishodnom).
2)
Glavni postupak tee uvek pred veem za maloletnike (nikad pred
sudijom pojedincem), i to u formi sednice vea ili glavnog pretresa. Kazne
1 zavodske mere se mogu izrei samo na glavnom pretresu, a ostale vaspitne mere i u sednici vea (lan 73. stav 2. ZM). N a sednicu vea se pozivaju
javni tuilac, branilac, predstavnik organa starateljstva, m aloletnik i njegovi roditelji odnosno staratelj (lan 73. stav 4. ZM). Prisustvo maloletnika i
njegovih roditelja nije obavezno. Dokazni postupak se ne sprovodi, ve se
sudi na osnovu spisa. Za glavni pretres u postupku prema m aloletnicim a
shodno se primenjuju pravila opteg postupka o glavnom pretresu. Sudija
za maloletnike je duan da zakae glavni pretres u roku od osam dana od
prijema predloga javnog tuioca ili od dana kad je u sednici vea odlueno

162

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

da se odri pretres. Glavni pretres se ne moe odrati bez maloletnika, javnog tuioca, branioca i predstavnika organa starateljstva. Roditelji odnosno staratelj se pozivaju na glavni pretres, ali njihov nedolazak ne spreava
odravanje pretresa. Opta javnost je iskljuena. Odlaganje i prekidanje
glavnog pretresa mogue je samo izuzetno, uz obavezu sudije za maloletnike da o tom e podnese obrazloeno obavetenje predsedniku suda (lan
77. stav 2. ZM).
Odluke kojim a vee zavrava postupak prema maloletniku mogu biti
u formi reenja ili presude. Presuda se donosi samo kad se izrie kazna
m aloletnikog zatvora, a reenje u svim drugim sluajevima. Pri donoenju
odluke vee nije vezano predlogom javnog tuioca, ve je ovlaeno da donese odluku na osnovu injenica koje su utvrene na glavnom pretresu,
tj. i u pogledu onih za koje nema tuioca odnosno koje nisu obuhvaene
izm enom i dopunom predloga javnog tuioca (lan 74. stav 4. ZM). Vee
nije vezano ni tuioevim predlogom u pogledu krivine sankcije koju
treba izrei. Odluke vea za maloletnike mogu biti: a) reenje o obustavi
postupka, b) reenje kojim se izrie vaspitna mera i c) presuda kojom se
izrie kazna maloletnikog zatvora. Reenje o obustavi postupka se donosi kad bi prem a optim odredbama ZKP trebalo doneti presudu kojom se
optuba odbija, ili oslobaajuu presudu, ili kad vee nae da maloletniku
nije celishodno izrei ni kaznu ni vaspitnu meru, iako je utvrena njegova
krivina odgovornost za uinjeno krivino delo.
B)
Osnovne karakteristike postupka prema maloletnicima su: (1)
postupak je hitan; (2) dunost je procesnih organa da prema maloletniku
postupaju obazrivo, (3) iz postupka prema maloletnicima je iskljuena javnost, (4) suenje u odsustvu maloletnika nije mogue, (5) niko ne moe
da bude osloboen dunosti svedoenja o okolnostima ije je utvrivanje
potrebno za ocenu duevne razvijenosti maloletnika, upoznavanje njegove
linosti i prilika u kojim a ivi, (6) pritvor koji u pripremnom postupku moe
da traje najdue dva puta po mesec dana je izuzetan i nastoji se zameniti
sm etanjem maloletnika u drugu porodicu, prihvatilite, vaspitnu ili drugu
ustanovu ili stavljanjem pod nadzor organa starateljstva. Posle pripremnog postupka pritvor moe datraje najdue do est meseci, prema starijem
m aloletniku, odnosno do etiri meseca prema mlaem maloletniku - lan
67. stav 3. ZM, (7) jedini tuilac u postupku je javni tuilac za maloletnike,
(8) sudija za maloletnike, javni tuilac za maloletnike, branilac za maloletnike i policajac za raaloletnike moraju stei specijalna znanja o pravima
deteta i om ladinskom prestupnitvu, a sudije porotnici mogu biti samo lica
koja su ta znanja stekla vrenjem svoje profesionalne dunosti, (9) postup ak ne moe da bude otvoren i da tee bez javnog tuioca, ali moe protiv
njegove volje; javni tuilac za maloletnike ne moe odustati od krivinog
gonjenja, 1j. um esto principa mutabiliteta vai naelo imutibiliteta, (10)
odbrana je obavezna od poetka pripremnog postupka, (11) branilac ma-

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRA VO

163

loletnika moe da bude samo advokat, (12) maloletnik se moe osuditi na


ispunjenje imovinsko-pravnog zahteva i plaenje trokova postupka samo
ako mu bude izreena kazna maloletnikog zatvora (inae trokovi padaju
na teret budeta, a oteeni se sa zahtevom upuuje na parnini postupak),
ali ako maloletnik ima prihode ili imovinu, moe biti odreeno da plati
trokove postupka i ispuni imovinskopravni zahtev i kad mu bude izreena
vaspitna mera, (13) zahtev za zatitu zakonitosti se moe podii ne samo
zbog povrede zakona, ve i kad je prema maloletniku nepravilno primenjena kazna ili vaspitna mera.

100. P o stu p a k za d e la o rg a n izo v a n o g k rim in ala,


k o ru p c ije i d ru g a izu ze tn o tek a k riv in a dela*
Posebne odredbe o postupku za dela organizovanog kriminala unete su u Zakonik Zakonom o izmenama i dopunama ZKP iz 2002. godine
("Sl. list SRJ", 68/2002) i znaajno izmenjene, dopunjene i proirene na
krivina dela korupcije i druga izuzetno teka krivina dela Zakonom o
izmenama i dopunama ZKP iz 2009. godine ("Sl. glasnik RS", 72/2009).
Pre toga je u Srbiji bio donet Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih
organa u suzbijanju organizovanog kriminala ("Sl. glasnik RS", 42/2002)
koji je predvideo formiranje posebnog Tuilatva za organizovani kriminal
u Beogradu, posebne policijske slube u okviru ministarstva unutranjih
poslova, posebne pritvorske jedinice u Okrunom zatvoru u Beogradu i posebnih odeljenja u beogradskom Okrunom (viem) i beogradskom Apelacionom sudu, nadlenih za teritoriju cele Republike.
Pod organizovanim kriminalom razumeju se krivina dela izvrena od
strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika (lan 504a stav
2); u krivina dela korupcije spadaju: zloupotreba slubenog poloaja iz
lana 359. KZ, trgovina uticajem iz lana 366. KZ, primanje mita iz lana
367. KZ i davanje mita iz lana 368, a u druga izuzetno teka krivina
dela dvadesetak inkriminacija navedenih u stavu 6. lana 504a. Procesnim
odredbama Zakonika (l. 504a - 504) dodeljena su organima krivinog
gonjenja posebna ovlaenja, naroito u fazi otkrivanja i istraivanja tih
krivinih dela. Najvanija od tih ovlaenja su sledea:
a)
Korienje tzv. "svedoka saradnika" iz reda pripadnika kriminalne organizacije, protiv kojeg je podneta krivina prijava ili se vodi krivini
postupak ili je ve osuen, pod uslovom da prizna pripadnitvo kriminalnoj gmpi, da u potpunosti prizna izvrenje krivinog dela i da je znaaj
njegovog iskaza za otkrivanje, dokazivanje ili spreavanje drugih krivinih
dela kriminalne organizacije preteniji od tetnih posledica krivinog dela
koje je uinio (l. 5040 i 504). Svedoka saradnika predlae javni tuilac,
a o njegovom predlogu odluuje vee iz lana 24. stav 6. odnosno vee za
glavni pretres. Svedok saradnik ne moe biti lice za koje postoji osnovana

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

sumnja da je organizator kriminalne grupe, odnosno koje je pravnosnano


osueno na kaznu zatvora od etrdeset godina ili kao organizator kriminalne grupe. Svedok saradnik nema privilegiju obinih svedoka da bude
osloboen od dunosti svedoenja i odgovaranja na pojedina pitanja (l.
98.
i 100). N a sednicu vea koje odluuje o statusu svedoka saradnika po, zivaju se javni tuilac, lice predloeno za svedoka saradnika i njegov branilac. Sednica vea nije javna. Svedoku saradniku koji je sudu dao potpun i
iskren iskaz utvruje se minimalna kazna za krivino delo koje je priznao, a
zatim se izrie ta kazna umanjena za polovinu, s tim to ne moe biti manja
od 30 dana zatvora. Izuzetno, na predlog javnog tuioca sud moe takvom
optuenom -svedoku saradniku izrei i blau kaznu ili ga oglasiti krivim a
osloboditi od kazne (lan 504t st. i.*i 2).
b) Obavetenja koja u pretkrivinom postupku prikupi javni tuilac
(ali ne i ona koja prikupe organi unutranjih poslova), mogu se koristiti
kao dokazi u krivinom postupku, ali se odluka ne moe zasnovati samo na
njima (lan 504^ stav 4).
c) Pored tajnih prislukivanja i snimanja po lanu 504e - 504Z,
istrani sudija moe da na zahtev javnog tuioca odobri primenu i drugih
mera koje poveavaju stepen efikasnosti u otkrivanju ove vrste kriminala:
pruanje simulovanih usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova i
raunsko pretraivanje linih i drugih podataka (lan 5041 i lan 504lj),
ako se krivino delo organizovanog kriminala na drugi nain ne bi moglo
otkriti, dokazati ili spreiti. Te mere mogu trajati odreeno vreme, a na
predlog javnog tuioca istrani sudija moe produiti njihovo trajanje.
d) Organi otkrivanja mogu koristiti prikrivene islednike (lan 504111),
koje odreuje ministar unutranjih poslova ili direktor BIA ili VBA. Za* branjeno je da prikriveni islednici podstiu na izvrenje krivinih dela.
Prikriveni islednik, koji je po pravilu policijski slubenik, moe biti sasluan
kao svedok, ali tako da se ne otkrije njegov identitet.
,
e) Predviena je mogunost tzv. kontrolisane isporuke (lan 504I),
kojom se dozvoljava da nelegalne ili sumnjive poiljke izau, preu ili
> uu na teritoriju jedne ili vie drava, uz znanje ili pod nadzorom njihovih nadlenih organa, sa ciljem sprovoenja istrage ili identifikacije lica
i umeanih u izvrenje krivinih dela. Meru odobrava javni tuilac, a sproj vode organi unutranjih poslova.
f)
Javni tuilac moe odrediti da se svedoku, svedoku saradniku ili
^ lanu njihove ue porodice obezbedi posebna zatita.
;
1

101. P o stu p a k za ra tn e zloine*


U pogledu krivinog gonjenja osumnjienih za ratne zloine danas
postoje dve mogunosti: da se gonjenje preduzme pred meunarodnim
krivinim sudskim organima ili pred domaim sudovima (paralelna

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

165

nadlenost). Nadlenost meunarodnog pravosua za ova krivina dela


ima prednost u odnosu na nacionalne sudove. U bilo kojoj fazi postupka,
meunarodni tribunal moe da zatrai od nacionalnog suda da mu ustupi svoju nadlenost u konkretnom sluaju (tako lan 9. stav 2. Statuta
Meunarodnog tribunala za bivu Jugoslaviju). Meunarodni sud moe ponovo da sudi i u ve pravnosnano presuenom predmetu (suprotno naelu
ne bis in idem), ako je postupak pred dravnim sudom voen na nain
usmeren na zatitu optuenog od odgovomosti za ratni zloin, ukljuujui
i njegovo kvalifikovanje kao obinog krivinog dela, ili postupak nije voen
na nain koji obezbeuje nezavisnost i nepristrasnost u odluivanju (v. lan
10. statuta Meunarodnog tribunala za bivu Jugoslaviju i lan 20. Rimskog
statuta Meunarodnog krivinog suda).
a) Meunarodno krivino pravosue danas obavljaju dva suda:
ad hoc Tribunal za krivino gonjenje lica odgovom ih za teka krenja
meunarodnog humanitam og prava na teritoriji bive Jugoslavije od 1991.
i stalni Meunarodni krivini sud osnovan na diplomatskoj konferenciji
UN u Rimu 1998. godine. Organizacija i postupak tih organa su ureeni
Statutom Meunarodnog tribunala za krivino gonjenje lica odgovom ih za
teka krenja meunarodnog humanitamog prava poinjena na teritoriji
bive Jugoslavije od 1991. od 25. maja 1993. (sa kasnijim dopunam a) i Pravilima o postupku i dokazima od 11. februara 1994. (sa m nogobrojnim kasnijim izmenama), odnosno Rimskim statutom M eunarodnog krivinog
suda od 17. jula 1998. i posebnim Pravilima o postupku i izvoenju dokaza
pred tim sudom.
b) U domaem pravnom poretku za suenje ratnih zloina postoje posebne procesne odredbe, ali ne u ZKP, kao to bi bilo uobiajeno i kao to
je u svim ostalim sluajevima posebnih krivinih postupaka, ve u posebnom Zakonu o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u postupku za
ratne zloine. Slino kao u sluaju posebnog zakona za dela organizovanog kriminala, tim Zakonom su predvieni posebna organizacija i posebne
nadlenosti pravosudnih i drugih dravnih organa za otkrivanje i krivino
gonjenje uinilaca krivinih dela protiv ovenosti i m eunarodnog
prava (gl. XXXIV KZ) i krivinih dela predvienih u lanu 5. Statuta
Meunarodnog krivinog tribunala za bivu Jugoslaviju (lan 2. Zakona),
ali i posebne odredbe o postupku za ta krivina dela. U pogledu procesnih
pitanja koja tim odredbama nisu posebno ureena, i u ovom postupku se
shodno primenjuju odredbe ZKP (lan 13. stav 2).
Problem posebnih procesnih odredaba u postupku za ratne zloine
zakonodavac je reio jednostavno: u lanu 13. stav 1. pom enutog posebnog
zakona odredio je da e se u tom postupku "primenjivati posebne odredbe o
postupku za krivina dela organizovanog kriminala iz glave X XIXa ZKP". O
tim odredbama, koje predviaju posebna ira ovlaenja organa krivinog
gonjenja, vidi izlaganja u prethodnom pitanju. Osim toga, i sam Zakon je

i6 6

PRIRUNIKZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

ustanovio nekoliko posebnih procesnih pravila za ovaj postupak: Svedok ili


oteeni ije prisustvo u postupku nije mogue da bude obezbeeno, moe
se sasluati i ako se nalazi na drugom, moda i udaljenom mestu ili u inostranstvu, prim enom tehnikih sredstava za prenos glasa i slike (lan 14.
stav 1); za takvo sasluanje moe da se koristi meunarodna krivinopravna
pom o (lan 14. stav 2); sud moe odluiti da se zatite lini podaci svedoka
ili oteenog (lan 15) i dr.
Organizacija i nadlenosti suda, javnog tuilatva i drugih dranih organa u postupku za ratne zloine postavljene su slino kao i u postupku
za dela organizovanog kriminala, sa odreenim razlikama. Osnovano je
posebno Tuilatvo za ratne zloine nadleno za teritoriju itave Republike sa seditem u Beogradu. Posebnog tuioca za ratne zloine bira Narodna skuptina (specijalnog tuioca za organizovani kriminal postavlja
Republiki javni tuilac). U beogradskom Okrunom sudu, kao prvostepenom sudu, obrazovano je posebno Vee za ratne zloine. Sudije se u to
vee rasporeuju aktom predsednika suda iz reda sudija Okrunog suda u
Beogradu iji sudija drugih sudova koji su, uz njihovu saglasnost, prethodno upueni na rad u taj sud. U Ministarstvu unutranjih poslova postoji
Sluba za otkrivanje ratnih zloina, u Okrunom zatvoru u Beogradu posebna pritvorska jedinica, a u Okrunom sudu u Beogradu i posebna sluba
za administrativno-tehnike poslove, poslove zatite svedoka i oteenih i
obezbeenje uslova za nesmetan tok postupka.

V III. PO SE B N I NEKRTVINI PO ST U PCI


U glavam a X X X -X X X V ZKP postoje odredbe o posebnim postupcima
(l. 50 5-5 6 9 ). Ti postupci nisu krivini, jer se u njima ne reava o pitanjim a koja se odnose na krivino delo, krivinu odgovom ost i uslove za izricanje krivinih sankcija, ve o pitanjima druge vrste, ije je reavanje uslov
za voenje krivinog postupka, ili posledica ve sprovedenog krivinog postupka, ili se pojavi u toku krivinog postupka.

10 2. P o s tu p a k z a p rim e n u m e ra b e zb e d n o sti, za
o d u z im a n je im o v in sk e k o risti, za o p o ziv a n je uslo vn e
o s u d e i z a p u ta n je o su e n o g n a u slo v n i o tp u st
1)
Postupci zaprim enu mera bezbednosti. - a) Ako se u krivinom postupku utvrdi da je okrivljeni u stanju neuraunljivosti uinio protivpravno
delo odreeno u zakonu kao krivino delo, javni tuilac moe sudu podneti
predlog da se u posebnom postupku izrekne mera bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog leenja i uvanja takvog uinioca u zdravstvenoj ustanovi ili
predlog za obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi, ako postoje uslovi za
izricanje takve mere predvieni u KZ, tj. da je uinilac krivinog dela opa-

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRA VO

167

san za okolinu, odnosno da postoji ozbiljna opasnost da e uiniti novo tee


protivpravno delo koje je u zakonu odreeno kao krivino delo i da je radi
otklanjanja te opasnosti potrebno njegovo leenje u zdravstvenoj ustanovi,
odnosno na slobodi (lan 81. 82. KZ). Do posebnog postupka za primenu
ove mere dolazi kad je krivini postupak posle odranog glavnog pretresa
zavren oslobaajuom presudom zbog neuraunljivosti optuenog ili kad
je neuraunljivost utvrena u istrazi ili u postupku stavljanja pod optubu,
a javni tuilac smatra da je okrivljeni opasan za okolinu. Istraga se tada
nee obustaviti, ve e se po predlogu javnog tuioca povesti postupak za
izricanje mere bezbednosti (lan 254. stav 1. taka 2. i lan 274. stav 1.
taka 2).
O predlogu javnog tuioca sud odluuje na pretresu. Kad je postupak
pokrenut posle oslobaajue presude na pretresu se utvruje samo da li je
uinilac opasan za okolinu, tj. da li postoji opasnost da e uiniti tee protivpravno delo u zakonu predvieno kao krivino delo i da li je za otklanjanje
te opasnosti potrebno njegovo leenje, a kad je pokrenut na osnovu materijala prethodnog postupka, sud mora prvo da ispita da li je u pitanju delo
koje je po zakonu krivino delo i da li ima dokaza da ga je okrivljeni uinio.
Ako u tom sluaju nae da delo zakonom nije odreeno kao krivino delo
ili da nema dokaza da ga je okrivljeni uinio, odbie zahtev i reenjem obustaviti postupak. Zahtev e se odbiti, ali se postupak nee obustaviti, ako
sud na pretresu nae da je okrivljeni uraunljiv ili smanjeno uraunljiv.
Stvar se tada vraa u prethodni krivini postupak koji se prosto nastavlja,
jer nije obustavljen. Zahtev za primenu mere bezbednosti se odbija i kad je,
na pretresu ili na osnovu oslobaajue presude, postojanje krivinog dela,
uinilatva i neuraunljivosti okrivljenog utvreno, ali nije utvreno da je
on i opasan za okolinu, tj. da postoji ozbiljna opasnost da e uiniti tee
krivino delo i da je potrebno njegovo leenje.
Pretres se dri pred sudom koji je nadlean za suenje u prvom stepenu. Na pretres se pored ostalih pozivaju kao vetaci i lekari psihijatri
iz zdravstvene ustanove kojoj je bilo povereno vetaenje uraunljivosti
okrivljenog. Okrivljeni u ovom postupku mora da ima branioca od stavljanja predloga za izricanje mere bezbednosti. On se na pretres poziva samo ako je njegovo stanje takvo da moe prisustvovati pretresu. O
pretresu e se obavestiti brani drug okrivljenog i njegovi roditelji odnosno staratelj, a prema okolnostima sluaja i drugi bliski srodnici. Pri
odluivanju koju e meru bezbednosti izrei, sud nije vezan predlogom
javnog tuioca. Protiv reenja suda mogu u roku od osam dana od prijema reenja podneti albu sva lica koja imaju pravo na albu protiv presude (lan 364), osim oteenog. - Kad se mera bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi izrie licu koje
je uinilo krivino delo u stanju bitno smanjene uraunljivosti, to se ne
ini u posebnom postupku, ve uz izreenu kaznu, presudom kojom se

i6 8

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

optueni oglaava krivim (lan 508). Odredbe o ukidanju ovih mera bezbednosti i o zameni mere leenja na slobodi merom leenja i uvanja u
zdravstvenoj ustanovi su u lanu 510.
b) M ere bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara i obaveznog
leenja narkomana (l. 83. i 84. KZ) redovno se izriu uz kaznu u presudi kojom se optueni oglaava krivim. U posebnom postupku odreuje se
samo opozivanje uslovne osude ili prinudno izvrenje ove mere u zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi, ako je uiniocu naloeno leenje na
slobodi, a on se nije podvrgao leenju ili ga je napustio (v. lan 511).
c) M era bezbednosti oduzimanja predmeta izrie se kao i sve ostale mere bezbednosti, osim obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja,
presudom kojom se optueni oglaava krivim, kako onda kad se predmeti oduzimaju od okrivljenog, tako i onda kad se oduzimaju od treeg lica
(koje tada ima pravo albe na presudu). U posebnom postupku ova se mera
bezbednosti izrie kad se krivini postupak ne zavri presudom kojom se
optueni oglaava krivim, a oduzimanje predmeta zahtevaju interesi opte
bezbednosti ili razlozi morala i kad je u presudi kojom je optueni oglaen
krivim proputeno da se donose odluka o oduzimanju predmeta. Za ovaj
postupak vidi lan 512.
2)
M eru oduzimanja imovinske koristi sud moe izrei u presudi kojom
se optueni oglaava krivim, u reenju o sudskoj opomeni ili u reenju o
primeni vaspitne mere, kao i u reenju kojim se u posebnom postupku
izrie mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja (lan
517. stav 1). U l. 513-520. Zakonik se zadrava samo na pitanjima tehnike
utvrivanja imovinske koristi i poloaja u procesu lica prema kojima se ova
mera primenjuje. (a) Oduzimanje imovinske koristi se vri po slubenoj
dunosti, u punom iznosu, bez obzira na imovinsko stanje odgovomog
lica. Sud pred kojim se vodi postupak je duan da prikuplja dokaze i izvidi
okolnosti koje su od vanosti za utvrivanje imovinske koristi. On se toga
posla ne moe osloboditi upuivanjem na pamicu, ve je obavezan da imovinsku korist uvek sam utvrdi u stvarnom iznosu. Samo ako bi utvrivanje
stvarnog iznosa izazvalo nesrazmerne tekoe ili znatno odugovlaenje
postupka, sud moe odmeriti visinu imovinske koristi po slobodnoj oceni. - (b) Predstavnik pravnog lica kome je korist pripala i lice na koje je
imovinska korist prenesena sasluavaju se u prethodnom postupku i na
glavnom pretresu. Ta lica su ovlaena da u vezi sa utvrivanjem imovinske koristi predlau dokaze i da, po dozvoli predsednika vea, postavljaju
pitanja okrivljenom, svedocima i vetacima. Iskljuenje javnosti glavnog
pretresa se na njih ne odnosi. Njima se dostavlja prepis presude odnosno
reenja ako im je mera oduzimanja imovinske koristi izreena, jer imaju
pravo albe protiv presude odnosno reenja, kao i pravo na ponavljanje
postupka u pogledu odluke o oduzimanju imovinske koristi.

MOMILO GRUBA KRIVINO PRO CESNO PRAVO

169

3) Kad je u uslovnoj osudi odreeno da e se kazna izvriti ako


osueni ne vrati imovinsku korist, ne nadoknadi tetu ili ne ispuni neku
drugu obavezu, a osueni u odreenom roku to ne uini, sud koji je sudio u prvom stepenu povest e poseban postupak za opozivanje uslovne
osude na predlog ovlaenog tuioca ili po slubenoj dunosti (lan 521).
Odreeni sudija sasluava osuenog, ako je dostupan, i sprovodi izviaje
radi utvrivanja injenica i prikupljanja dokaza za odluku. Potom , predsednik vea zakazuje sednicu vea o kojoj obavetava tuioca, osuenog i
oteenog. Njihov nedolazak ne spreava odravanje sednice vea. Ako sud
utvrdi da osueni nije udovoljio obavezi koja mu je odreena presudom ,
donee presudu kojom e opozvati uslovnu osudu i odrediti da se utvrena
kazna izvri, ili dati novi rok za ispunjenje obaveze, ili ukinuti postavljenu obavezu. Ako sud utvrdi da nema osnova za donoenje takve odluke,
reenjem e obustaviti postupak.
O
oduzimanju imovine proistekle iz krivinih dela organizovanog kriminala i nekih drugih krivinih dela donet je poseban zakon (,,S1. glasnik
RS, 97/2008). Pod imovinom se prema tom zakonu razum eju ne samo
stvari, ve i imovinska korist steena vrenjem tih krivinih dela. Korist
se i prema tom zakonu oduzima u krivinom postupku, a odluka o tom e je
sastavni deo krivine presude kojom se optueni oglaava krivim, ali samo
ako lice od koga se imovina oduzima (to ne mora da bude okrivljeni) u
krivinom postupku nije osporilo zahtev javnog tuioca za trajno oduzimanje imovine. Ako to lice osporilo zahtev javnog tuioca, ili ako je tuilac
zahtev podneo posle izricanja presude, odluka e biti donet^ u posebnom
postupku. Odredbe o tom postupku su u l. 30 -36 . toga zakona.
4) Postupak za putanje osuenog na uslovni otpust (lan 46. KZ)
pokree se po molbi osuenog kod suda koji je sudio u prvom stepenu (lan
522. st. x. i 2). Do Zakonika iz 2001. god. ovaj postupak je bio adm inistrativni, a ne sudski.

103. P o stu p a k za d o n o e n je o d lu k e o r c h a b ilita c iji, z a


p re s ta n a k p ra v n ih p o sle d ic a o su d e i m e ra b e z b e d n o s ti
1)
ZKP vie ne govori o brisanju osude, ve o rehabilitaciji, kao i novi
Krivini zakonik (l. 97-100. KZ). Znaaj rehabilitacije je u tom e to posle nje prestaju pravne posledice osude i to se podaci o osudi mogu davati samo sudu, javnom tuiocu i organima unutranjih poslova u vezi sa
krivinim postupkom lica ija je osuda brisana. Do rehabilitacije dolazi ili
po sili zakona (zakonska rehabilitacije) ili po osnovu sudske odluke (sudska rehabilitacija), odnosno po slubenoj dunosti ili po molbi osuenog.
a) Zakonska rehabilitacija. - Kad po KZ rehabilitacija nastupa protekom
odreenog vremena i uz uslov da osueni (kome je izreena presuda kojom
se oglaava krivim a oslobaa od kazne, ili sudska opomena, ili uslovna osu-

170

PRIRUNIKZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

da, ili novana kazna, kazna rada u javnom interesu, oduzimanje vozake
dozvole ili kazna zatvora do tri godine), koji pre toga nije bio osuivan,
u tom vrem enu ne uini novo krivino delo, reenje o rehabilitaciji donosi po slubenoj dunosti organ unutranjih poslova koji je nadlean za
voenje kaznene evidencije. Pre donoenja reenja o rehabilitaciji organ
unutranjih poslova je duan da utvrdi da li je osueni uinio novo krivino
delo pre proteka roka odreenog za brisanje osude. Ako organ unutranjih
poslova ne donese reenje o brisanju osude, osueni moe traiti da se
utvrdi da je rehabilitacija nastupila po zakonu. Ukoliko organ unutranjih
poslova u roku od trideset dana od prijema zahteva ne postupi po ovom
zahtevu osuenog, osueni moe traiti da reenje o rehabilitaciji donese
sud koji je izrekao prvostepenu presudu. - b) Sudska rehabilitacija. - Po
m olbi osuenog na kaznu zatvora od tri do pet godina sud moe doneti
odluku o rehabilitaciji ako je proteklo deset godina od izdrane, zastarele
ili oprotene kazne, a okrivljeni u tom vremenu nije izvrio novo krivino
delo. Za osude preko pet godina zatvora ne daje se rehabilitacija ni po molb i osuenog. Postupak rehabilitacije se pokree na molbu osuenog pred
sudom koji je sudio u prvom stepenu. Odreeni sudija e ispitati d ali je proteklo potrebno vreme, a zatim sprovesti potrebne izvidaje radi utvrivanja
injenica i pribavljanja dokaza vanih za odluku. O ponaanju osuenog
sud moe da trai izvetaj od organa unutranjih poslova i od uprave ustanove u kojoj je izdravao kaznu. Posle sprovedenih izviaja sasluava se javni tuilac i spisi sa obrazloenim miljenjem odreenog sudije dostavljaju
veu istoga suda radi donoenja odluke. Vee donosi reenje o brisanju
osude ili odbija molbu osuenog.
2)
M olba za prestanak mera bezbednosti (zabrane obavljanja poziva, delatnosti ili dunosti i zabrane upravljanja motornim vozilom) ili
za prestanak pravne posledice osude koja se odnosi na zabranu sticanja
odreenog prava, podnosi se sudu koji je sudio u prvom stepenu. Posle
proveravanja da li je proteklo potrebno vreme, preduzimanja potrebnih
izviaja, prikupljanja podataka o vladanju osuenog i sasluanja javnog
tuioca, odreeni sudija dostavlja spise sa obrazloenim predlogom sudu
nadlenom za odluivanje o molbi za prestanak mere bezbednosti odnosno
pravne posledice osude. Koji je to sud, odreeno je zakonom o sudovima,
tako da ne mora biti sud koji je sudio u prvom stepenu. U sluaju odbijanja
molbe, nova se ne moe podneti pre nego to proteknu dve godine od dana
pravnosnanog reenja o odbijanju prethodne molbe.

10 4. P o s tu p c i za p ru a n je m e u n a ro d n e p ra v n e p o m o i
u k riv i n o p ra v n im stv a rim a
M eunarodna pravna pomo u krivinim stvarima se obavlja po
m eunarodnim ugovorima, a ako ugovora nema, po odredbama posebnog

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

171

Zakona o meunarodnoj pravnoj pomoi u krivinim stvarima (ZMPP)


koji je donet u martu 2009. godine (,,S1. glasnik RS, 20/09). Do tada su
se odredbe o traenju (aktivna meunarodna pravna pomo) i pruanju
(pasivna meunarodna pravna pomo) ove pomoi nalazile u ZKP.
ZMPP poznaje nekoliko vrsta ili oblika meunarodne krivinopravne
pomoi. To su: a) izruenje okrivljenih ili osuenih lica (ekstradicija); b)
preuzimanje i ustupanje krivinog gonjenja; c) izvrenje stranih krivinih
presuda i d) ostali oblici meunarodne pravne pomoi (meunarodna pravna pomo u uem smislu ili tzv. mala meunarodna pravna pomo).
a) Ekstradicija je oblik meunarodne pravne pomoi iji je cilj da se
okrivljeni ili osueni koji se kao stranac ili lice bez dravljanstva nalazi na
teritoriji jedne drave, posle prethodno sprovedenog postupka po zamolnici druge drave, preda njenim organima gonjenja radi suenja ili izvrenja
ve izreene krivine sankcije. Ekstradiciji su posveene odredbe sadrane
u l. 13-40. ZMPP, veliki broj bilateralnih ugovora i Evropska konvencija o
ekstradiciji od 15. oktobra 1957. godine sa dodatnim protokolima iz 1975. i
1978. godine (Sl. list SRJ - Meunarodni ugovori, 10/2001). O ekstradiciji ire vidi naredno pitanje.
b) Preuzimanje krivinog gonjenja od inostranog pravosudnog organa, odnosno ustupanje krivinog gonjenja stranoj dravi (l. 41-55.
ZMPP) je noviji oblik meunarodne krivinopravne pomoi i sastoji se u
mogunosti jedne drave da krivino gonjenje stranca koji je krivino delo
izvrio na njenoj teritoriji ustupi dravi iji je on dravljanin ili u kojoj ima
prebivalite, odnosno da prihvati krivino gonjenje svoga dravljanina za
krivino delo izvreno u inostranstvu. Za ustupanje i preuzimanje gonjenja
govore razlozi celishodnosti (u zemlji prebivalita su bolji uslovi za suenje
i resocijalizaciju osuenog) ili nemogunost drave u kojoj je izvreno
krivino delo da sama vri gonjenje, kad se uinilac vrati u svoju zemlju koja
ga ne eli ili ne moe da izrui. Ovaj oblik meunarodne krivinopravne
pomoi ureen je i Evropskom konvencijom o prenosu postupaka u
krivinim stvarima od 15. marta 1972. god. (Sl. list SRJ - Meunarodni
ugovori, 10/2001).
c) Izvrenje strane krivine presude (l. 56-82. ZMPP) je akt
meunarodne pravne pomoi koji predstavlja najkrupnije odstupanje
od naela dravnog suvereniteta. To je naelo do skoro bilo neprikosnoveno i spreavalo svako dejstvo inostranog prava na domaoj teritoriji,
pa i posredno, putem izvrenja presuda inostranih sudova u kojim a je to
pravo sadrano. Za ovaj oblik meunarodne pravne pomoi relevantni su
meunarodni ugovori: Evropska konvencija o meunarodnom vaenju
krivinih presuda (sa dodacima) od 27. maja 1970. god. (Sl. list SRJ
- Meunarodni ugovori, 13/2002) i Evropska konvencija o transferu
osuenih lica od 21. maja 1983. god. sa dodatnim protokolima (Sl. list
SRJ - Meunarodni ugovori, 4/2001).

172

P R IR U 'N IK Z A POLAGAN fE PRAVOSUDNOGISPITA

d) Meunarodna pom o u uem smislu (koja je u ta. 4. ovog lana


nazvana ostali oblici meunaiodne pravne pomoi, a u doktrini isto tako
neadekvatno mala meunarodna krivinopravna pomo) sastoji se u
preduzimanju pojedinih krivinoproce nih radnji, po molbi i za raun
odreenog inostranog pravosudnog organa, od strane pravosudnih organa
zamoljene drave. Kao i druge krivino-procesne radnje, i te radnje su pravno ureene radnje i preduzimaju se po propisima zamoljene drave, ukoliko ugovorom nije drugaije predvieno Ova pravna pomo obuhvata veliki broj raznovrsnih radnji, od kojih su neke navedene u lanu 83. ZMPP, a
konvencije pominju i druge. Ova pomo je ureena i velikim brojem bilateralnih ugovora i Evropskom konvenc jom o meusobnom pruanju pravne
pomoi u krivinim stvarima od 20. aprila 1959. god. sa dodatnim protokolom iz 1978. god. (Sl. list SRJ - Meunarodni ugovori, 10/2001).
Srbija ima niz bilateralnih meunarodnih ugovora o pravnoj pomoi
u krivinim stvarima od kojih je neke zakljuila jo Kraljevina Srbija pre
stvaranja Jugoslavije (npr. sa SAD iz 1 01. god.). Radnje meunarodne
pravne pomoi se prua na osnovu akta koji se zove zamolnica. ZMPP je
odredio sadrinu zamolnice (lan 5) i navm njenog dostavljanja (lan 6).
Pod uslovom uzajamnosti mogue je i eposredno dostavljanje izmeu
pravosudnih organa dve drave. O dopu^enosti i nainu izvrenja radnje
koja je predmet molbe inostranog organa, odluuje domai sud, prema
propisima domaeg prava. U lanu 7. ZMPP propisane su opte pretpostavke za pruanje meunarodne pravne pomoi: da je delo krivino po
krivinim zakonima obe drave (klauzula dvostruke inkriminacije), da
sluaj nije pravnosnano presuen, odnosno da izreena krivina sankcija
nije u potpunosti ve izvrena, da krivino gonjenje nije iskljueno zbog zastarelosti, amnestije ili pomilovan'a, da delo nije politiko ili vojno krivino
delo i da pruanje pomoi ne bi povredilo suyerenitet, bezbednost ili javni
poredak drave. Osim optih uslova u Zakonu su na drugim mestima date
i posebne pretpostavke za pojedme oblike meunarodne pravne pomoi
(lan 16. - za izruenje, lan 43. - za preuzimanje krivinog gonjenja, lan
51. - za ustupanje krivinog gonjenja, lan 58. - za izvrenje strane krivine
presude, lan 84. - za pomo u tekuem krivinom postupku).

105. P o stu p a k za izd a va n je o k riv lje n ih


i o su e n ih lica (ek stra d icija )
Izdavanje okrivljenih i osuenih hca je jedan oblik meunarodne pravne pomoi. Sastoji se u aktu kojim jedna drava predaje drugoj lice koje
je okrivljeno ili osueno za neko krivino delo, sa ciljem da se ono podvrgne krivinom postupku ili izvrenju izreene kazne. Ekstradicija moe
biti aktivna (kad domaa drava trai izdavanje) i pasivna, kad izdavanje
trai strana drava od domae. Osim optih pretpostavki iz lana 7. ZMPP

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

173

izdavanje je uslovljeno i sledeim posebnim pretpostavkama: a) da lice


ije se izdavanje trai nije domai dravljanin; b) da se za krivino delo za
koje se izdavanje trai moe izrei kazna zatvora od godinu dana ili tea
kazna, odnosno da je u pitanju sankcija od najmanje etiri meseca, ako se
izdavanje trai radi izvrenja krivine sankcije; c) da delo nije uinjeno na
podruju Srbije, protiv nje ili njezinog dravljanina; d) da se za isto krivino
delo protiv istog lica ne vodi krivini postupak u Srbiji, a ako je postupak
pravnosnano okonan pred domaim sudom, sam o ako postoje uslovi za
ponavljanje krivinog postupka; e) da ima dovoljno dokaza za osnovanu
sumnju da je stranac uinio krivino delo odnosno da postoji pravnosnana
sudska odluka o krivinom delu lica ije se izruen je zahteva; f) da drava
molilja da garancije da e postupak biti ponovljen u prisustvu okrivljenog,
ako je osuda bila doneta u njegovom odsustvu i da sm rtna kazna nee biti
izreena, odnosno izvrena, ako je ve izreena.
Prema ZMPP postupak ekstradicije je sudsko-upravni postupak prema svojoj pravnoj prirodi, je r neke odluke u njem u pripadaju sudskim
organima, a druge organima izvrne vlasti. Postupak ekstradicije prolazi
kroz tri faze: a) Pokretanje postupka. - Postupak ekstradicije zapoinje
po molbi inostrane drave. Molba sa prilozima iz lana 15. ZM PP podnosi se po pravilu m inistarstvu nadlenom za poslove pravosua, koje je
dostavlja istranom sudiji vieg suda na ijem podruju stranac boravi
ili se zatekne. Istrani sudija izdaje naredbu za dovoenje stranca, pa ga
zatim sasluava uz pouke o pr'avima koja mu pripadaju po zakonu. Posle sasluanja istrani sudija moe da odredi pritvor, ako postoje razlozi
iz lana 22. stav 1. ZMPP. Pritvor moe trajati do donoenja odluke o
izruenju, ali ne due od godinu dana od dana pritvaranja. Izuzetno, u
hitnim sluajevima pritvor moe biti odreen i pre podnoenja zam olnice. Istrani sudija je duan da preduzme radnje potrebne za utvrivanje
da li postoje pretpostavke za izruenje, a zatim spise dostavlja vanpretresnom veu svoga suda. - b) Postupak pred vanpretresnim veem tee
po prijemu spisa istranog sudije. To vee moe odluiti: da se m olba za
izdavanje odbije (kad nae da nisu ispunjene pretpostavke za izdavanje)
ili utvrditi da su ispunjene zakonske pretpostavke za izdavanje. Ono
samo ne moe odluiti da se izdavanje dozvoli, je r ta odluka pripada organu uprave. Reenje kojim odbija izruenje vee po slubenoj dunosti
dostavlja neposredno viem (apelacionom) sudu, koji ga m oe potvrditi,
ukinuti ili preinaiti. Protiv reenja vea da su ispunjene pretpostavke
za izruenje dozvoljena je alba neposredno viem sudu. - c) Postupak
pred upravnim organom. - Pravnosnano reenje vea okrunog suda
da su ispunjene zakonske pretpostavke za izdavanje dostavlja se m inistru
za pravosue, koji jedini ima pravo da dozvoli izdavanje. O dluivanje o
izdavanju ima tako dvostruku pravnu prirodu, sudsku i politiko-upravnu. Nadleni m inistar moe doneti reenje kojim se izdavanje dozvoljava

174

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

ili reenje kojim se izdavanje ne dozvoljava. On raoe doneti i reenje da


se izdavanje odloi ako je zbog drugog krivinog dela kod domaeg suda u
toku krivini postupak protiv stranca ije se izruenje trai ili se on nalazi
na izdravanju kazne. M inistar nee dozvoliti izruenje ako nae da je u
pitanju politiko ili vojno krivino delo ili da bi izdavanje povredilo suverenitet, bezbednost, javni poredak ili drugi sutinski interes Srbije (npr.
izdavanjem stranca koji u Srbiji uiva pravo azila bio bi povreen Ustav).
U reenju kojim se doputa izruenje stranca navodi se da se on ne moe
goniti za drugo krivino delo uinjeno pre izruenja i da se prema njem u ne m oe izvriti kazna za drugo krivino delo uinjeno pre izruenja
(naelo specijaliteta), a se prema njemu ne moze primeniti tea kazna
od one na koju je osuen i da se ne sme izruiti trecoj dravi za krivino
delo uinjeno p re izruenja. M inistar moe postaviti i druge uslove za
izruenje. O dredbe o aktivnoj ekstradiciji su u l. 38. i 40. ZMPP, a o
tranzitu preko teritorije Srbije lica koje jedna strana drava izdaje drugoj
u lanu 40. toga zakona. Evropska konvencija o ekstradiciji ratifikovana
je 2001. god.
U lanu 30. Zakon sadri odredbe o pojednostavljenom izruenju.
Pojednostavljenje se sastoji u tome to je iskljuena alba protiv reenja
vea da su uslovi za izruenje ispunjeni. Sve ostalo je kao u redovnom ekstradicionom postupku: sud utvruje ispunjenost uslova za izruenje, a
odluku o izruenju donosi nadleni ministar. Pojednostavljeni postupak je
m ogu samo ako se okrivljeni sa tim saglasi, a istrani sudija je duan da ga
upozna sa posledicam a gubitka prava na albu.

10 6. P o s tu p a k za n a k n a d u te te , re h a b ilita c iju i
o s tv a r iv a n je d ru g ih p ra v a lic a n e o sn o v a n o o su e n ih i
n e o s n o v a n o lie n ih slo b o d e
Licu koje je bez osnova osueno za krivino delo ili je bez osnova
lieno slobode U stav i Zakonik priznaju pravo na rehabilitaciju, naknadu
tete od drave i druga prava utvrena zakonom (lan 35. stav 1. Ustava
i lan 14. ZKP). Pored ovog prava, Ustav Srbije priznaje i posebno pravo
na naknadu m aterijalne i nematerijalne tete koju graanima prouzrokuju
dravni organ svojim nezakonitim ili pogrenim radom (lana 35. stav 2).
T o su dva odvojena prava, koja se ostvaruju po posebnim osnovima, iako
ih i sam U stav ne razlikuje dovoljno, pa o nezakonitom lienju slobode,
nezakonitom pritvoru i nezakonitoj presudi nepotrebno govori zajedno sa
neosnovanim lienjem slobode i neosnovanom presudom u lanu 35. stav
1. iako su to prava iz lana 35. stav 2.
1)
Neosnovano osuenim se smatra lice kome je pravnosnano izreena
krivina sankcija ili koje je oglaeno krivim a osloboeno od kazne, a kasnije je povodom vanrednog pravnog leka pravnosnano osloboeno ili je

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRA VO

175

optuba prema njemu odbijena ili novi postupak pravnosnano obustavljen, osim: a) ako je do obustave postupka ili presude kojom se optuba
odbija u novom postupku dolo zbog odustanka oteenog kao tuioca ili
privatnog tuioca na osnovu sporazuma sa okrivljenim, b) ako je u novom
postupku presudom optuba odbijena zbog nenadlenosti suda, a ovlaeni
je tuilac preduzeo gonjenje pred nadlenim sudom u roku od tri meseca
od dana prijema reenja i c) ako je osueni svojim lanim priznanjem ili na
drugi nain nam em o prouzrokovao svoju osudu, osim ako je bio prisiljen
(lan 556).
2)
Neosnovano lienim slobode se smatra lice koje je bilo u pritvoru, a prema njemu nije pokrenut krivini postupak ili je pokrenuti postupak obustavljen pravnosnanim reenjem, ili zavren pravnosnanom
oslobaajuom presudom ili odbijanjem optube. Isto tako, neosnovano
lienim slobode smatra se i lice koje je izdravalo kaznu lienja slobode,
a povodom ponavljanja postupka, zahteva za zatitu zakonitosti ili zahteva za vanredno preispitivanje pravnosnane presude mu je izreena kazna lienja slobode u kraem trajanju od kazne koju je izdralo, ili mu je
izreena sankcija koja se ne sastoji u lienju slobode, ili je oglaeno krivim
a osloboeno od kazne, zatim lice koje je zbog pogreke ili nezakonitog
rada organa neosnovano lieno slobode ili zadrano due u pritvoru ili u
ustanovi za izdravanje kazne odnosno mere, kao i lice koje je u pritvoru provelo due vremena nego to traje kazna zatvora na koju je osueno
(lan 560).
Postupak za naknadu tete ima dve faze: a) postupak pred organom uprave i b) postupak pred pam inim sudom. Pre podnoenja tube
pam inom sudu, neopravdano osueni je duan da se obrati republikom
ministarstvu pravde radi sporazuma o postojanju tete, vrsti i visini naknade. Ako sporazum bude postignut svaki dalji postupak je suvian, a ako sporazum ne bude postignut ili bude postignut samo delimino ili organ uprave
ne donose odluku o zahtevu u roku od tri meseca od podnoenja zahteva,
oteeni moe podneti tubu u pam inom postupku. Tuba se podnosi protiv Republike. Pam ini sud vodi postupak kao po svakoj graanskoj tubi
u skladu sa odredbama ZPP. Pravo na naknadu zastareva za tri godine od
dana pravnosnanosti prvostepene presude kojom je okrivljeni osloboen
optube ili kojom je optuba odbijena odnosno od pravnosnanosti prvostepenog reenja kojim je postupak obustavljen, a ako je povodom albe
reavao vii sud, od dana prijema odluke vieg suda. Naslednici neopravdano osuenog mogu podneti zahtev posle smrti osuenog u lstom roku
u kome ga je i osueni mogao podneti. Oni nasleuju samo pravo n a naknadu imovinske tete. Naknada se moe traiti za svaku tetu, materijalnu
i nematerijalnu, stvam u i izmaklu dobit. tete za koje se moe traiti naknada su raznovrsne: gubitak ili umanjenje zarade, gubitak radnog odnosa i
staa osiguranja, prekid kolovanja, gubitak kolske godine, neiskorieno

176

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

pravo na godinji odmor, trokovi lanova porodice nastali poseivanjem


osuenog u kaznenoj ustanovi i td. Naknada moe biti materijalna (i za nematerijalnu tetu) i nematerijalna, uz materijalnu ili samostalno za neimovinsku tetu. Neimovinska naknada se sastoji u davanju publiciteta odluci
kojom je utvrena neosnovanost osude ili lienja slobode (to je "rehabilitacija" koju Zakonik pominju u nazivu ustanove) - v. lan 561. i donoenje
reenja po slubenoj dunosti suda kojim se ponitava upis neopravdane
osude u kaznenoj evidenciji (lan 562).
10 7. P o stu p a k za izd avan je p o te m ic e i ob jave*
Ovaj posebni postupak je ustanovljen sa ciljem:
a) da se obezbedi lino prisustvo u krivinom postupku odbeglog okri- vljenog protiv koga se vodi postupak zbog krivinog dela koje se goni po
slubenoj dunosti, a za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora od tri
godine ili tea kazna i izdata je naredba za dovoenje ili reenje o odreivanju pritvora, ili se radi o licu koje je pobeglo iz ustanove u kojoj izdrava
kaznu, bez obzira na visinu kazne, odnosno iz ustanove u kojoj izdrava
zavodsku meru bezbednosti. U tim sluajevima se raspisuje poternica, ije izdavanje nareuje sud pred kojim se vodi krivini postupak, odnosno
upravnik ustanove iz koje je okrivljeni pobegao. Naredbu suda ili upravnika ustanove izvravaju organi unutranjih poslova;
b) da se pronau predmeti koji su u vezi sa krivinim delom ili potrebni podaci o tim predmetima (naroito kad je u pitanju nepoznati le) za potrebe organa koji vdi postupak. U tim sluajevima naredie se izdavanje
objave
Organ koji je naredio izdavanje potem ice ili objave duan je da je odmah povue kad se pronae traeno lice ili predmet, ili kad nastupi zastarelost krivinog gonjenja ili izvrenja kazne, ili kad prestane potreba za potragom lica i predmeta. Ministarstvo unutranjih poslova moe da raspie meunarodnu potem icu uz saglasnost ministarstva pravde. Odredbe o ovom
postupku su u lanovima 565. do 569. Zakonika.

S P IS A K P R O P IS A I O B JA N JE N JE S K R A E N IC A 2
A) PROPISI REPUBLIKE SRBIJE
Ustav
ZKP

KZ
ZM
ZOPL
ZOIK
ZM PP
ZPZUKP
ZO KU P
ZUS
ZS
ZVSP
ZJT
ZDVT
ZSPSJT
ZOK

- Ustav Republike Srbije (Sl. glasnik RS", 98/2006);


- Zakonik o krivinom postupku ("Sl. list SRJ", 70/2001, 68/2002.
i "Sl. glasnik RS", 58/2004, 85/2005, 115/2005, 49/2007, 20/09
(ZMPP), 72/09 i 76/2010);
- Krivini zakonik (,,S1. glasnik RS, 85/2005,88/05-ispravka, 107/05ispravka i 72/09);
- Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj
zatiti maloletnih lica (Sl. glasnik RS", 85/2005);
- Zakon o odgovomosti pravnih lica za krivina dela (,,S1. glasnik RS",
97/2008);
- Zakon o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivinog dela
(,,S1. glasnik RS", 97/2008);
- Zakon o meunarodnoj pravnoj pomoi u krivinim stvarim a (,,S1.
glasnik RS", 20/2009);
- Zakon o programu zatite uesnika krivinog postupka (Sl. glasnik
RS", 85/2005);
- Zakon o ogovomosti za krenje ljudskih prava ("Sl. glasnik RS",
58/2003);
- Zakon o ureenju sudova (,,S1. glasnik RS", 116/2008);
- Zakon o sudijama ("Sl. glasnik RS", 116/2008);
- Zakon o Visokom savetu sudstva ("Sl. glasnik RS", 116/2008);
- Zakon o javnom tuilatvu (,,S1. glasnik RS", 116/2008);
- Zakon 0 Dravnom veu tuilaca (,,S1. glasnik RS", 116/2008);
- Zakon o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava (,,S1. glasnik RS", 116/2008);
- Zakon 0 organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala ("Sl. glasnik RS, 42/2002,27/200 3,39/200 3,
67/2003, 29/2004,58/2004, 45/2005,61/2005, 72/2009);

2
Brojevi u ovom spisku oznaavaju redne brojeve i godita slubenih glasila
bive savezne drave ("Sl. list", SFRJ, SRJ odnosno SCG) i Republike Srbije ("Sl.
glasnik" SRS odnosno RS). Dati podaci vaili su na dan 1. oktobra 2009. godine.
Brojevi lanova bez naznake propisa dati u tekstu Prirunika, odnose se na
vaei Zakonik o krivinom postupku.

178

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

ZRZ

- Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u postupku za ratne zloine ("Sl. glasnik RS", 67/2003,135/2004, 61/2005,101/2007);
- Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv
visokotehnolokog kriminala ("Sl. glisnik RS", 61/2005);
- Zakon o preuzimanju nadlenosti vojnih sudova, vojnih tuilatava i
vojnog pravobranilatva ("Sl. glasnik RS", 137/2004);
- Zakon o prenoenju nadlenosti vojnih sudova, vojnih tuilatava
i vojnog pravobranilatva na organe drava lanica ("Sl. list SCG",
55/2004);
- Zakon o Ustavnom sudu ("Sl. glasnik RS", 109/2007);
- Zakon 0 advokaturi (,,S1. list SRJ", 24/98, 26/98, 11/2002,
72/2002);
- Zakon o izvrenju krivinih sankcija (Sl. glasnik RS", 85/2005,
72/2009);
- Zakon o izvrenju kazne zatvora za krivina dela organizovanog
krim inala ("Sl. glasnik RS", 72/2009);
- Zakon o policiji (Sl. glasnik RS", 101/2005);
- Zakon o azilu ("Sl. glasnik RS", 109/2007);
- Zakon o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizm a ("Sl. glasnik RS", 20/2009, 72/2009);
- Zakon o saradnji SRJ sa Meunarodnim tribunalom za krivino
gonjenje lica odgovornih za teka krenja hum anitam og prava
poinjena na teritoriji bive Jugoslavije od 1991. godine ("Sl. list SRJ",
18/2002,16/2003);
- Zakon o saradnji sa M eunarodnim krivinim sudom (,,S1. glasnik
RS", 72/2009);
- Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji ("Sl. glasnik RS",
42/2002);
- Zakon o zatiti podataka o linosti ("Sl. glasnik RS", 97/2008);
- Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim
priredbam a ("Sl. glasnik RS", 67/2003);
- Zakon o parninom postupku (S1. glasnik RS", 125/2004);
- Zakon o izvrnom postupku ("Sl. glasnik RS", 125/2004);
- Zakon o obligacionim odnosima (,,S1. list SFRJ", 29/78, 39/85.
46/85, 57 / 89 - i Sl. list SRJ", 31/ 93 );
- Zakon o posredovanju - medijaciji ("Sl. glasnik RS", 18/2005);
- Zakon o uslovima za obavljanje delatnosti vetaenja (,,S1. glasnik
SR S", 16/87. i 17/87);
- Zakon o prebivalitu i boravitu graana ("Sl. glasnik SRS", 42/77.
2 5 / 8 9 . 53 / 93 . 67/ 93 . 4 8 / 94 );
- Zakon o pomilovanju (,,S1. glasnik RS", 49 / 95 . 5 0 / 95 );
- Zakon o pravosudnom ispitu (,,S1. glasnik RS", 16/97);
- Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima (,,S1. glasnik RS",
41/09);
- Zakon o slubenoj upotrebi jezika i pisma (,,S1. glasnik RS", 45/91.
53 / 9 3 . 67 / 93 . 4 8 / 94 );
- Zakon o prekrajima (,,S1. glasnik RS", 101/2005,116/2008);
- Zakon o dravnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", 43/2001,101/2007);

ZVTH K
ZNVS
ZPNVS

ZUst.S
ZA
ZIKS

ZP
ZAz
ZSPN
ZH T

ZSMKS
ZBIA
ZZPL
ZNSP
ZPP
ZIP
ZO
ZM
ZV
ZPBG
ZP
ZPI
ZBS
ZUJ
ZOP
ZDP

MOMILO GRUBA KRJVINO PROCESNO PRAVO

ZMV
ZOZ

SP
UNT
PST
PKE
PKRP
PMBPL
PPPI
PINV
UEOPL
UZP

179

- Zakon o mirovnim veima (,,S1. glasnik SRS", 43/79. i 18/80);


- Zakon o objavljivanju zakona i dragih propisa i optih akata i o izdavanju "Slubenog glasnika Republike Srbije" (S 1. glasnik RS", 72/91,
22/93);
- Sudski poslovnik (,,S1. glasnik RS", 65/2003);
- Uredba o naknadi trokova u sudskim postupcima (,,S1. glasnik RS",
53 / 97 , 56 / 97 ,46/98);
- Pravilnik o stalnim sudskim tumaima (,,S1. glasnik RS", 36/93,
76/93,10 6/93,14/94, 3/96, 29/2001);
- Pravilnik o kaznenoj evidenciji (,,S1. list SFRJ", 5/79);
- Pravilnik o kunom redu za primenu mere pritvora (,,S1. glasnik RS",
35 / 99 );
- Pravilnik o nainu izvrenja mere bezbednosti psihijatrijskog leenja
i uvanja u zdravstvenoj organizaciji (,,S1. glasnik SRS", 28/80);
- Pravilnik o programu pravosudnog ispita ("Sl. glasnik RS", 51/97);
- Pravilnik 0 nainu ispitivanja nesrea vazduhoplova (,,S1. list SFRJ",
66/87);
- Uputstvo o vrstam a evidencija i nainu voenja evidencije osuenih
i pritvorenih lica (,,S1. glasnik SRS", 58/81);
- Uputstvo o postupanju sudova i ustanova za izdravanje kazne u postupku pomilovanja ("Sl. glasnik RS", 6/98, 7/98).

B) MEUNARODNI PROPISI
BKDO
BKKO
MPGPP

EKLJP

KPT

KSM

KPTOK

- Beka konvencija o diplomatskim odnosima iz 1962, godine ("Sl. list


SFRJ", dodatak "Meunarodni ugovori i dragi sporazumi", 2/64);
- Beka konvencija o konzulam im odnosima iz 1963. godine ("Sl. list
SFRJ", dodatak "Meunarodni ugovori i dragi sporazumi", 5/66);
- Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima od 19. 12.
1966. godine ("Sl. list SFRJ", 7/71) sa dva fakultativna protokola: Prvi,
koji predvia mogunost da domai dravljani koji tvrde da su rtve
krenja bilo kog prava navedenog u Paktu podnose predstavke Komitetu za ljudska prava, od 16.12.1966. god. ("Sl. list SRJ - Meunarodni
ugovori", 4/2001) i Drugi, koji predvia ukidanje smrtne kazne od 15.
12.1989. godine ("Sl. list SRJ - Meunarodni ugovori", 4/2001);
- Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda od
4. 9.19 5 0 . godine, sa protokolima br. 4, 6, 7 ,1 1 ,1 2 . i 13. ("Sl. list SCG
- M eunarodni ugovori", 9/2003);
- Konvencija protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili
poniavajuih kazni i postupaka iz 1984. godine ("Sl. list SFRJ", dodatak "Meunarodni ugovori", 9/91);
- Konvencija o spreavanju muenja i neovenih ili poniavajuih
postupaka i kanjavanja ("Sl. list SCG - Mefjunarodni ugovori",
9/2003);
- Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala od 15. 12. 2000. godine sa dodatnim protokolim a ("Sl.
list SRJ - Meunarodni ugovori", 6/2001);

i8 o

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

KST

- Evropska konvencija o suzbijanju terorizma od 27. 1. 1977- godine


("Sl. list SRJ - Meunarodni ugovori", 10/2001);
- Evropska konvencija o ekstradiciji od 15 .10 .19 5 7. god. sa dodatnim
protokolima 1975. i 1978. god. ("Sl. list SRJ - M eunarodni ugovori",
10/2001);
- Evropska konvencija o meusobnom pruanju pravne pomoi u
krivinim stvarima od 20. 4.1959. godine sa dodatnim protokolom iz
1978. god. ("Sl. list SRJ - Meunarodni ugovori", 10/2001);
- Rimski statut Meunarodnog krivinog suda od 17. 6. 1998. godine
("Sl. list SRJ Meunarodni ugovori", 5/2001);
- Evropska konvencija o prenosu postupaka u krivinim stvarima od 15.
marta 1972. godine ("Sl. list SRJ - Meunarodni ugovori", 10/2001);
- Evropska konvencija o transferu osuenih lica od 21. m arta 1983. godine sa dodatnim protokolima ("Sl. list SRJ - M eunarodni ugovori",
4/2001);
- Konvencija 0 pranju, traenju, zapleni i konfiskaciji prihoda steenih
kriminalom od 8. novembra 1990. ("Sl. list SRJ - Meunarodni ugovori", 7/2002);
- Meunarodna konvencija o suzbijanju finansiranja terorizma od 9.
dec. 1999. ("Sl. list SRJ - Meunarodni ugovori, 7/2002);
- Evropska konvencija o meunarodnom vaenju krivinih presuda
(sa dodacima) od 28. maja 1970. ("Sl. list SRJ - M eunarodni ugovori", 13/2002).

EKE

EKPP

RSMKS
EKPKP

EKTOL
KOPKP

KSFT
EKVKP

DODATAK
Prof. emeritus Momilo Gruba

N O VE U ST A N O V E IN O V A R E E N JA Z A K O N IK A O KRTVINOM P O ST U P K U SR B IJE OD 28. S E P T E M B R A 2 0 11. G O D IN E


U VOD
Na sednici od 26. septembra 2011. godine Narodna skuptina Republike Srbije donela je novi Zakonik o krivinom postupku (Sl. glasnik RS,
72/2011). Iako je zadrao veliki broj odredaba vaeeg ZKP iz 2001. godine
(dalje ZKP/2001), sa neizmenjenom ili nebitno izmenjenom sadrinom , taj
Zakonik je doneo i veliki broj potpuno novih procesnih ustanova i reenja,
od kojih su najvanije one koje se odnose na novu organizaciju prethodnog
krivinog postupka (istragu i optuenje) i dalje irenje principa akuzatornosti. Prema odredbi lana 608. taj Zakonik e stupiti na snagu 15. januara
2013. godine, ali u postupcima za krivina dela organizovanog krim inala
i ratne zloine godinu dana ranije, tj. 15. januara 2012. godine.1 Dakle, u
Srbiji e se godinu dana primenjivati dva zakonika o krivinom postupku.
Zbog toga mislimo da bi jedan detaljniji prikaz najvanijih reenja novog
ZKP uporeenih sa reenjima ZKP/2001, mogao da bude od koristi.
Srbija spada u red evropskih drava koje su u poslednje vrem e intenzivno radile na reformisanju svoga zakonodavstva o krivinom postupku i
u toj oblasti donele potpuno nove ili skoro nove zakonike (ili zakone), neke
od njih za vrlo kratko vreme i po nekoliko uzastopno. Pom enuti Zakonik
je ve trei po redu koji je u Srbiji donet u poslednjih deset godina (2001,
2006. i 2011).
Intenzivan rad na krivinom procesnom zakonodavstvu koji je , i pored
izvesnih obeleja kampanje i pomodnosti, uslovljen objektivnom potrebom
da se davno zastareli evropski model krivinog postupka zam eni novim koji e vie odgovarati zahtevima savremenog drutva, nije karakteristian
samo za Srbiju. Prema nekim podacima u poslednje dve decenije ak u
25 evropskih drava doneti su novi zakoni o krivinom postupku.2 Meu
tim dravama najbrojnije su tzv. tranzicijske zemlje, bive drave realnog
socijalizma (Rusija, Poljska, Maarska i dr.), ali meu njim a im a i drava
1 Prema toj odredbi Zakonik je ve stupio na snagu, i to osm og dana od dana
objavljivanja, tj. 6. oktobra 2011, ali je poetak njegove prim ene odloen do 15.
januara 2012, odnosno 15. januara 2013. godine. Vie puta je ukazivano da takvo
anticipirano stupanje na snagu zakona pre poetka njegove prim ene nije u skladu
sa Ustavom, ali se zakonodavac uporno dri svoje pogrene prakse.
1 V. B. Pavii, Novi hrvatski Zakon o kaznenom postupku, Hrvatski ljetopis
za kazneno pravo i praksu", 2/2008, str. 489. i sl.

182

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

zapadnoevropske demokratije (Italija, Portugalija, vajcarska). Reformska


kam panja posebno snano je zahvatila evropske kontinentalne drave za
koje se kae da u ovoj oblasti imaju zakone o krivinom postupku inkvizitorske strukture", uprkos tome to su u nekima od njih u velikoj meri
ve odavno uvedena mnoga pravila i ustanove kontradiktom og krivinog
postupka koji je organizovan kao spor dve suprotstavljene stranke. S druge
strane, u dravam a anglo-amerikog pravnog sistema u kojima preovlauje model krivinog postupka koji je ureen kao spor suprotstavljenih protivnika postoji otpor radikalnim promenama u ovoj oblasti.
Uslovi u kojim a su vrene reforme zakonodavstva o krivinom postupku u Evropskim dravama nisu uvek bili povoljni za njihovu studioznu priprem u i sprovoenje. Zapadnoevropske drave, u kojima su ti uslovi bili
m nogo bolji, preduzimale su uglavnom parcijalne izmene svojih propisa,
tzv. reform e malih koraka". Te drave, osim retkih izuzetaka (Italija), pokazale su veliku opreznost i suzdranost i menjale svoje zakonodavstvo o
krivinom postupku samo kad je to bilo zaista neophodno, u prvom redu
da bi se ono dovelo u sklad sa razvojem ideja o potovanju i zatiti ljudskih
prava i sve izraenijom potrebom suzbijanja najopasnijih vrsta kriminala,
organizovanog i teroristikog, u prvom radu. Na drugoj strani, u tzv. tranzicijskim zem ljam a, u kojim a je uslova za ozbiljan zakonodavni rad bilo
m nogo manje, reforme krivinog procesnog zakonodavstva su bile mnogo
sm elije, sveobuhvatnije i radikalnije. Izmeu ostalog, to je zakonodavstvo
u dobroj meri bilo ideoloki obojeno i sa gledita zatite ljudskih prava zaputeno, pa je njegova promena u tim zemljama shvatana kao jedan od
vanih i prvih koraka u procesu tranzicije dravno-pravnog poretka, a kasnije, reform a toga zakonodavstva predstavljana je kao uslov za tzv. evropske integracije.3
Na stvaranje novog nacionalnog zakonodavstva o krivinom postupku uticali su i posebni meunarodni inioci. Novo krivino procesno zakonodavstvo je nastajalo u vremenu u kome je ustanovljavano meunarodno krivino sudstvo (dva ad. hoc tribunala, za bivu Jugoslaviju i Ruandu
osnovana 1992. godine i stalni Meunarodni krivini sud osnovan 2002.
godine), a u okvirim a Saveta Evrope i Evropske unije evropsko krivino
pravo (lanovi 18 -3 5 . Corpusjuris-a neposredno se odnose na krivini postupak, a znaajni su i Evropski nalog za hapenje, Europol, Eurojust i druge nove evropske pravosudne ustanove). Praksa Evropskog suda za ljudska
prava, odluke meunarodnih krivinih sudova, pravila o njihovoj organizaciji i dokazivanju, te propisi SE i EU imali su neposredan i snaan uticaj
na nacionalne zakonodavce, meu njima i na naeg, koji o tim odlukama i
3
Novi Zakonik Srbije donet je u Narodnoj skuptini po hitnom postupku i to
je obrazloeno potrebom ispunjenja meunarodnih obaveza i usklaivanja sa propisim a Evropske unije.

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

jg g

propisima moraju da vode rauna, ak i kad ih oni neposredno ne obavezuju. I vie od toga, u cilju zatite ljudskih prava, u prvom redu, stvoreni su u
meuvremenu meunarodni pravni standardi i kriterijumi koji obavezuju
svakog zakonodavca.
Savremeni zakoni o krivinom postupku mogu se grupisati u dve
velike kategorije. U prvoj grupi su oni koji krivini postupak shvataju kao
spor izmeu dve suprotstavljene stranke o kome sud treba da donese odluku, a u drugoj grupi oni koji pripadaju tzv. inkvizitorskom sistemu, koji
nalae sudu da sam sprovede istragu i utvrdi stvamo stanje sluaja, pa da
na osnovu toga donese svoju odluku. Ovde odmah treba rei da je miljenje
prema kojem je model krivinog postupka ureen kao spor dva suprotstavljena protivnika (anglo-ameriki krivini postupak) demokratskiji od
onog drugog (evropskog), potpuno pogreno. Ne postoji ni jedan nauni
argument, pa ni meunarodni pravni dokument koji daje prednost jednom
ili drugom tipu krivinog postupka. Osim toga, u ovom trenutku ne postoji
ni jedan zakon koji je u potpunosti zasnovan na principima jednog ili drugog modela procesne organizacije u njihovom istom vidu. Opte svojstvo
savremenog zakonodavstva o krivinom postupku sastoji se upravo u tome
to su u njemu pomeane karakteristike dva velika procesna sistema. Niti
su evropski zakoni potpuno inkvizitorski, niti su anglo-ameriki u potpunosti stranaki. Ni jedna od drava koje pripadaju jednoj ili drugoj grupi
zakonodavstava nije stvam o srena svojim sistemom. Ankete svuda ukazuju da je javnost nezadovoljna sprovoenjem pravde u svojoj dravi i da
uvek misli da su reenja na strani mnogo bolja, pravednija i efikasnija.
Najznaajnije karakteristike najnovijih reformskih zahvata u evropskim krivinim postupcima, kojima bi se mogli objasniti i ciljevi reforme
krivinog postupka u Srbiji, mogle bi se odrediti na sledei nain:
a) Usklaivanje domaeg zakonodavstva sa Evropskom konvencijom i
praksom Evropskog suda za ljudska prava;4
b) Uvoenje vie posebnih procesnih formi, tj. diferenciranih krivinih
postupaka s obzirom na vrstu i teinu krivinog dela, linost okrivljenog ili
oteenog i neke dm ge karakteristike sluaja koji je predmet suenja;
v) irenje akuzatorskih elemenata, pre svega izmenom organizacije
prethodnog postupka i glavnog pretresa;
g) Transformacija procesnog poloaja i uloge sudije, koji gubi istrane
funkcije i u prethodnom i u glavnom postupku, i postaje organ koji odluuje o ljudskim pravima i slobodama u prethodnom postupku, odnosno
rukovodilac postupka i presuditelj (arbitar), na glavnom pretresu;
d)
Promena procesnog poloaja javnog tuioca, koji umesto istranog
sudije vodi prethodni krivini postupak i ima iroka ovlaenja prema
4
Konvencija i odluke Suda obavezuju Srbiju od dana ratifikacije Konvencije,
26. decembra 2003. (Slubeni list SCG -Meunarodni ugovori, 9/2003).

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

(sudskoj) policiji koja mu prikuplja materijal potreban za pokretanje sudskog krivinog postupka;
) Rastereenje sudova pojednostavljenjem postupka, postizanjem
raznih nagodbi izmeu stranaka, poravnanjem, pomirenjem ili irenjem
mogunosti javnog tuioca da uslovno ili bezuslovno odloi ili uopte ne
preduzme krivino gonjenje;
e)
Jaanje stranakog poloaja okrivljenog koji dobija nova sredstva
odbrane da bi se izjednaio sa tuiocem (tzv. jednakost oruja), to se smatra fundamentom prava na pravino suenje;
) Uvoenje posebnih prava oteenog i rtve krivinog dela;
z) Zatita ugroenih i ranjivih" svedoka;
i)
Uvoenje posebnih pravila i procesnih ustanova za postupak po krivinim delima organizovanog kriminala i nekim drugim posebno opasnim
krivinim delima.5
Reformi naeg krivinog postupka prethodile su ili sa njom koincidirale sline reforme u nekoliko zapadnoevropskih zemalja. I u njima je,
kao i u Srbiji, teite bilo na prethodnom postupku. Svega etiri zapadnoevropske drave su u drugoj polovini prologa i poetkom ovoga veka
dobile potpuno nove i celovite zakone o krivinom postupku: Grka 1951,
Portugalija 1987, Italija 1988. i vajcarska 2007. Grki zakon je ostao u
okvirima meovitog krivinog postupka, a italijanski i portugalski su nainili snaan zaokret ka istom akuzatorskom postupku. Ta dva zakona predstavljaju model savremene evropske akuzatorske procedure" (B. Pavii).
U protekle dve decenije koliko je na snazi, italijanski Zakonik je doiveo niz
promena, najee izazvanih odlukama Ustavnog suda, kojima je njegov
akuzatorski kurs znatno ublaen i vraen prema meovitom modelu krivinog postupka.6 vajcarski ZKP je najnoviji zapadnoevropski Zakonik o
krivinom postupku i dolazi na mesto dosadanjih 26 kantonalnih zakona.
U Austriji, Nemakoj i Francuskoj reforme prethodnog krivinog postupka
su sprovedene postupnim izmenama postojeih zakona, a najvanije su se
desile 2004, odnosno 1975. i 2009. godine.
5 Slino i B. Pavii, op. cit., str. 497. Govorei o procesnim reformama u Hrvatskoj D. Krapac istie da je njihov cilj bio da se po ugledu na neke druge zakone kontinentalnih zapadnoevropskih drava (Italija, Nemaka, Austrija) temeljno
reformira prethodni postupak, ienjem" od inkvizitornih elemenata i jaanjem
adverzatom osti (konstrukcijom prethodnog kao stranaki oblikovanog postupka),
da bi se procesne forme prilagodile izazovima novih oblika tekog kriminala, te
skraivanjem procedure omoguilo ekonominije upravljanje sudskim postupcima
(D. Krapac, Uvodna rije, Hrvatski Ijetopis za kazneno pravo i praksu", 2/2008,
str. II).
6 O tom e i slabim izgledima na uspeh presaivanja anglo-amerikih transplantata u evropsko kontinentalno pravo, vidi izvrsni prikaz M. Damake, Sudbina anglo-amerikih procesnih ideja u Italiji, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, 1/2006, str. 3-15.

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

I85

U Italiji istragu sprovodi javni tuilac (publico m inistero) koji ima


visok stepen institucionalne nezavisnosti i funkcionalne autonom ije. On
vri krivino gonjenje, istrauje krivina dela i za ta dela podie i pred sudom zastupa optubu. Same istrane radnje preduzima po pravilu sudska
policija (polizia giudiziaria), koju ine pripadnici dravne policije (polizia di Stato), andarmerije (carabinieri) i finansijske strae (guardia di
finanza). Ta je policija u sastavu Ministarstva pravde i pod neposrednom
komandom javnog tuioca. Ispitivanje i suoenje javni tuilac ne moe poveriti policiji, ve ih mora obaviti sam. U prethodnom postupku postoji sudija za prethodno ispitivanje, koji nema operativne istrane dunosti, ve
je samo garant prava i sloboda okrivljenog i vri neke druge zadatke (dri
pripremno roite, roite za sklapanje nagodbe izm eu stranaka, odobrava optunicu ili obustavlja postupak posle zavrene istrage i dr.). Dokazi iz prethodnog postupka mogu da se koriste na glavnom pretresu i bez
saglasnosti stranaka samo ako su neponovljivi, ali uz saglasnost stranaka
i drugi. Od 2000. god. tuilaka istraga se pretvara u stranaku istragu,
tako to je i branilac okrivljenog stekao pravo istraivanja u prethodnom
postupku. On moe da ispituje potencijalne svedoke, po odobrenju sudije
ak i da ulazi u odreene prostorije, razgleda spise javnog tuioca i dokaze
koje je prikupio i dr. Time je postignuta ravnopravnost stranaka koje su
postale ,jednake po oruju" kojim u postupku raspolau, ali to je na drugoj strani izazvalo- i ozbiljne probleme i imalo dalekosene posledice na
procesni poloaj pojedinih uesnika postupka (enormno irenje obavezne
odbrane, poskupljenje advokatskih usluga i dr.). Italijanski ZKP je p ozn ati
po velikom broju posebnih postupaka (pet razliitih vrsta)7 ime se postie
ubrzanje, pojednostavljenje i racionalizacija postupanja.
Reforme krivinog postupka su se naroito intenzivno i burno odvijale
i jo se odvijaju u bivim socijalistikim dravama u okvirim a m ukotrpnog
procesa preobraaja politikog i dravnopravnog sistem a, tzv. tranzicijske
zemlje (Rusija8, Maarska, Poljska, Estonija i dr.). Kako je voenje istrage
u ovim dravama i ranije bilo u nadlenosti nesudskih organa (javnog tuioca i policije) teite zakonskih reformi u njima nije stavljeno na reorganizaciju modela prethodnog postupka, ve mnogo vie na im plem entaciju
meunarodnih pravnih kriterijuma za afirmaciju i zatitu ljudskih prava.
Izuzetak su drave nastale na teritoriji bive Jugoslavije u kojim a je prom e7 To su: giudizio abbreviato (skraeno suenje), applicazione della pen a su
richiesta delle parti koji se kolokvijalno naziva patteggiam ento (prim ena kazne
na zahtev stranaka, odnosno sporazumevanjem), giudizio direttissim o (ubrzano
suenje), giudizio immediato (neposredno suenje) i procedim ento p er decreto
(postupak po nalogu).

8 Za prikaz ZKP Rusije vidi na rad Novi Zakon o krivinom postupku


Ruske Federacije, Arhiv za pravne i drutvene nauke, 1/2003, str. 1x7128.

jg g

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

n a m odela prethodnog postupka zauzela glavno mesto u reformama krivinog procesnog zakonodavstva.
a) U Srbiji je na snazi ZKP iz 2001. god. koji je poslednji put izmenjen i dopunjen u septembru 2009. godine (Sl. glasnik RS, 72/2009), sa
poetnim ciljem da se usaglasi sa novim Ustavom (2006) i prethodno donetim Krivinim zakonikom (2005). Taj cilj je u poslednjem asu proiren,
tako da su izm enam a obuhvaena i pitanja koja nemaju nikakve veze sa
U stavom (uveden je sporazum o priznanju krivice, ukinuta dva vanredna
pravna leka, sm anjen broj sluajeva za albu protiv presude drugostepenog
suda, proirena m ogunost podizanja optunice bez prethodno sprovedene
istrage, preureen odeljak o postupku za dela organizovanog kriminala i
td.). Pre toga, 2006. god. bio je donet jedan nabrzinu sastavljen ZKP u kom e je bilo predvieno da istragu (i izviaj) vodi javno tuilatvo i policija,
um esto istranog sudije koji je danas vodi. Taj je Zakonik posle viekratnog
produavanja rokova predvienih za njegovu primenu, obrazloenih nedostatkom kadrovskih, tehnikih, finansijskih i drugih uslova za njegovo
sprovoenje, ali i zbog izuzetno slabog kvaliteta svojih odredaba, posle pune tri godine konano stavljen van snage pomenutim Zakonom o izmenam a i dopunam a ZK P iz septembra 2009. godine, a Ministarstvo pravde je
zapoelo priprem u predloga novog Zakonika u kome bi glavna panja bila
posveena reform i prethodnog krivinog postupka. Taj postupak je okonan donoenjem Zakonika koji smo pomenuli na poetku ovog rada.
b) Prvu i najradikalniju reformu krivinog procesnog zakonodavstva
u regionu sprovela je Bosna i Hercegovina, takoe na brzinu i bez velikih
priprem a, jo 2003. god. Prvog marta te godine stupio je na snagu Zakon
o krivinom postupku Bosne i Hercegovine (entitetski zakoni: ZKP Federacije BiH i ZKP Republike Srpske stupili su na snagu 1. jula 2003, a
ZKP Brko Distrikta BiH 1. avgusta 2003). Novi zakoni su nastali delimino pod uticajem ranijeg jugoslovenskog krivinog procesnog zakonodavstva, iz koga je preuzet koncept i mnoga procesna reenja, ali i pod jakim
uticajem angloam erikog prava, iz koga je, pored ostalog, preuzeto pregovaranje tuioca i okrivljenog o krivici, unakrsno ispitivanje, izjanjavanje o
krivici, potvrivanje optunice i dr. Primetan je i izvestan uticaj Zakonika
o krivinom postupku SRJ (sada Srbije) iz 2001. godine (naroito u pogledu sistem atike zakona, koja se razlikuje od sistematike ZKP SFRJ). Najvanija novina koju ti zakoni donose tie se nove organizacije prethodnog
postupka, koji vie nije u nadlenosti istranog sudije, ve javnog tuioca,
uz sudsku kontrolu koju obavlja sudija za prethodni postupak, odnosno
sudija za prethodno sasluanje. Novi procesni zakoni u BiH sadre i nove
odredbe koje su u poslednjoj deceniji ule u skoro sve evropske zakone o
krivinom postupku (npr. o zatiti svedoka, o irim ovlaenjima organa
krivinog gonjenja u sluaju posebno opasnih krivinih dela, naroito organizovanog krim inala). Neka nova procesna reenja su posledica prome-

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

na u materijalnom krivinom pravu (ustanovljavanje krivinog postupka


protiv pravnih lica, izostavljanje privatnog tuioca), a neka posledica nastojanja da se postupak uini racionalnijim, svrsishodnijim, ekonominijim i efikasnijim (saimanje broja vanrednih pravnih lekova, ukidanje mogunosti da se presuda u albenom postupku po nekim pitanjima ispituje
i po slubenoj dunosti albenog suda, uvoenje obaveze albenog vea da
posle ukidanja prvostepene presude sam odri pretres bez mogunosti da
predmet (ni jednom) vrati prvostepenom sudu na novo suenje, uvoenje
postupka za izdavanje kaznenog naloga, irenje nadlenosti sudije pojedinca i td.). Zakonodavac je napustio neka ranija procesna reenja i zamenio
ih novim (npr. izostavljanje supsidijame tube i uvoenje inteme kontrole
rada javnog tuioca).9 Nakon nekoliko manjih zakonodavnih intervencija,
to zakonodavstvo je znaajnije izmenjeno i dopunjeno Zakonom o izmenama i dopunama ZKP BiH od 17. juna 2008.10
v) U Hrvatskoj je donet novi Zakon o krivinom postupku 18. decembra 2008. godine (Narodne novine, 62/2008), koji je stupio na snagu 1.
januara (odnosno 1. jula i 1. septembra) 2009. godine. Najvanije promene izvrene su u prethodnom postupku. Ukinuta je sudska istraga i time
prekinuta vievekovna tradicija hrvatskog krivinog postupka u kom e je
istraga bila poverena istranom sudiji. Meutim, o zahvatima u sloboe i
prava okrivljenog u prethodnom postupku i dalje odluuje sud, odnosno
novi sudski organ koji je nazvan sudac istrage". Po pravilima istog akuzatorskog postupka sudija se ni u prethodnom ni u glavnom postupku vie ne
mea u dokazivanje, ve samo sudi. On postaje neutralni, ,,trei subjekt,
koji odluuje o pravima i slobodama graana i o glavnom predmetu postupka. Odredbe o prethodnom postupku se odnose na: a) kazneni progon,
b) istragu, v) dokazne radnje i g) optuivanje. Radnje u istrazi preduzima
dravni tuilac, policija ili posebni istraitelji koji su prema posebnim propisima ovlaeni da preduzimaju dokazne i dmge radnje.11 Istraga branioca, koja bi se u stranaki oblikovanom postupku podrazumevala, poput
one u Italiji, nije ustanovljena, ali je branilac u tom pogledu ipak dobio izvesna istrana ovlaenja (npr. da prikuplja obavetenja od graana, osim
9 Detaljni prikaz ovih zakona v. u naem radu Novo krivino procesno
zakonodavstvo u Bosni i Harcegovini, Glasnik AK Vojvodine, 11/2005,
str. 531-54710 Dobar prikaz tih izmena v. u lanku Tadije Bubalovia, Novela Zakona o
kaznenom postupku Bosne i H ercegovine od 17. 6. 2008. - pozitivna rjeenja i iznevjerena oekivanja, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu", 2/2008, str.
1129-1157.

Kriminalistiki istraitelji su policijski slubenici koji po nalogu dravnog


tuioca preduzimaju odreene dokazne radnje. Njihov delokrug rada bie odreen
posebnim zakonom. Ustanovljeni su po ugledu na novi vajcarski ZKP. B. Pavii
za njih kae da su novi procesni subjekti, op. cit., str. 516. i 558.

188

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

od oteenog i rtve krivinog dela - lan 67. st. 2. do 4. i dr.)- Manje je


novina u odredbama o raspravi (ranije glavna rasprava") i u odredbama
o pravnim lekovima. Uoljivo je nastojanje da se postupak pojednostavi
(neposredno optuivanje, izjanjavanje okrivljenog 0 krivici i pregovaranje
0 sankciji, donoenje presude na osnovu sporazuma stranaka - lan 341.
stav 2, l. 359. i 360, l. 361-364) i da se ubrza. Skraeni postupak, u kome
e se reavati veina krivinih predmeta, ureen je kao pojednostavljena
procedura u kojoj se supsidijarno primenjuju pravila opteg postupka ako
neto posebno nije predvieno. Skraeni postupak se vodi za sva krivina
dela iz nadlenosti optinskog suda, a to su krivina dela za koja je propisana novana kazna i zatvor do deset godina. U tom postupku sudi samo
sudija pojedinac.12 Sudija je osloboen nekih tehnikih poslova (rukovanje
1 uvanje izdvojenih zapisnika, staranje o dostavljanju poziva za glavni pretres i dr.), koji su povereni sekretaru suda. Dokazna inicijativa i u glavnom
postupku je u rukama stranaka, a u izvesnoj meri i oteenog. Nema vie odredbe o inkvizicijskoj maksimi. Izostavljeno je vanredno ublaavanje
kazne i time smanjen (veliki) broj vanrednih pravnih lekova. Postupak za
naknadu tete zbog neopravdane osude i neosnovanog lienja slobode vie
nije u ZKP ve je ureen posebnim zakonom.
g) U Cmoj Gori je donet novi Zakonik o krivinom postupku 18. avgusta 2009. godine (,,S1. list Crne Gore, 57/2009). Zakonik je trebalo da
stupi na snagu u avgustu 2010. godine, ali je taj rok naknadno produen za
jo godinu dana, tako da je poeo da se primenjuje u avgustu 2011. godine.
Prethodni postupak se sastoji od izviaja i istrage koja je preneta u nadlenost dravnog tuioca. Sudija za istragu odluuje u prethodnom postupku
o pritvoru i drugim merama procesne prinude i izvodi dokaze koji se kasnije na glavnom pretresu ne bi mogli ponoviti, kao i dokazni materijal za
optubu oteenog kao tuioca. Kontrola optunice se vri po slubenoj dunosti suda u svakom sluaju podignute optunice. Dravni tuilac i okrivljeni mogu da zakljue sporazum o krivici, ali ta je mogunost ograniena
na krivina dela za koja je propisana kazna do deset godina zatvora. Glavni
pretres, kome prethodi pripremno roite, dobio je neke nove odlike akuzatorskog postupka, ali sud je zadrao dokaznu inicijativu i tradicionalni
nain sasluanja svedoka i vetaka. Smanjen je broj apsolutnih povreda
krivinog postupka i ukinut vanredni pravni lek zahteva za ispitivanje zakonitosti pravnosnane presude. Nadlenost sudije pojedinca je proirena tako da obuhvata krivina dela za koja se sudi u skraenom postupku
(sa predvienom kaznom do pet godina zatvora) i krivina dela za koja se
sudi u optem postupku pred osnovnim sudom za koja je propisana kazna zatvora do deset godina. Sudije porotnici vie ne uestvuju u krivinim
12
Rauna se da e u skraenom postupku biti reavano 83,5% ukupnog broja
krivinih predmeta (B. Pavii, op. cit., str. 580).

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

189

suenjima, ni u prvostepenom, ni u albenom postupku. Postupak prem a


maloletnicima i postupak meunarodne pravne pom oi ureeni su posebnim zakonima.*3
d) U Makedoniji je donet novi Zakon o krivinom postupku u novem bru 2010. godine (Slubeni vesnik na Republika M akedonija", 150/2010).
Raen je po uzoru na italijanski ZKP. Istragu otvara i sprovodi javni tuilac
koji, kao u Italiji, ima na raspolaganju pravosudnu policiju koju ine slubenici MUPa i pripadnici finansijske policije i carinske uprave. Koordinacija tuilatva i policije postie se u zajednikim istranim centrim a. Istraga se otvara naredbom javnog tuioca protivkoje nema albe. Cilj istrage je
da se prikupe dokazi i podaci potrebni javnom tuiocu za donoenje odluke
da li e podneti optubu i da se izvedu dokazi kad postoji opasnost da se
nee moi izvesti na glavnoj raspravi. U toku istrage osumnjieni, njegov
branilac i oteeni mogu da predlau javnom tuiocu izvoenje odreenih
radnji. Pritvor i druge mere za obezbeenje prisustva okrivljenog odreuje sudija za prethodni postupak na predlog javnog tuioca. Okrivljeni nije
samo nevoljni uesnik u istrazi javnog tuioca, ve zajedno sa svojim braniocem ima pravo da preduzima sopstvenu istranu delatnost. Stavljanje
osumnjienog pod optubu sastoji se od podizanja i ocene optunog akta.
Sudija ili vee za ocenu optunog akta obavlja kontrolu osnovanosti optube na roitu ili bez zakazivanja roita u svakom sluaju podnetog optunog akta, ne samo u sluaju kad je protiv njega podnet prigovor. Roite
se dri kad sudija ili vee oceni da je potrebno ili kad u podnetom prigovoru
osumnjieni izjavi da je spreman da prizna krivicu (tada se ceni ne samo
osnovanost optube, ve i valjanost izjave o priznanju krivice, eventualno i
prihvatljivost predloga sporazuma o priznanju krivice). Ako sudija ili vee
prihvati sporazum 0 priznanju krivice donosi presudu saglasno lanu 490.
Na glavnom pretresu se mogu itati i imaju snagu dokaza samo oni zapisnici o sasluanjima koja su u prethodnom postupku obavljena na dokaznom
roitu pred sudijom za prethodni postupak.
) U Sloveniji je u toku rad na pripremi novog Zakona o krivinom
postupku. Treba se prisetiti da su radikalnije reforme krivinog postupka u
regionu prvo bile planirane i zapoete u Sloveniji. Jo 1992. god. slovenaki
Dravni zbor je posle rasprave o nacrtu novog ZKP zahtevao od predlagaa da pristupi radikalnijim reformama, posebno da uvede kontradiktornost kao osnovno procesno naelo i da sve ostalo u Zakonu prilagodi tome
naelu, po ugledu na stanje u krivinom postupku SAD, Velike Britanije
i drugih drava anglosaksonskog pravnog sistema. Pitanje kontradiktornosti u skuptinskoj raspravi je tretirano iskljuivo kao politiko pitanje.
Polo se od pretpostavke da je isto kontradiktomi postupak mnogo demo13
Detaljnije u naem radu Povodom novog Zakonika o krivinom postupku
Crne Gore, Pravni zapisi", 1/2010, str. 150-170.

190

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

kratiniji od evropskog kontinentalnog postupka meovitog tipa i da reforma nije mogua bez ,,amerikanizacije krivinog postupka. Ovakav zahtev
predlaga nije mogao da ispuni ,,u kratkom roku i bez izmene celokupnog
pravnog sistem a", pa je pribegao kompromisu irei elemente kontradiktornosti u nasleenom jugoslovenskom krivinom postupku, posebno insistirajui na ravnopravnosti stranaka i premetanju tereta dokazivanja sa
suda na tuioca, istovremeno zadravajui naelo istraivanja materijalne
istine, sudsku odgovornost za utvreno injenino stanje i postojeu organizaciju prethodnog postupka.14

P R IK A Z Z A K O N IK A O K R IV I N O M P O ST U P K U SR B IJE
O D 28. SE P T E M B R A 2011.
D EO PRVT: O PTI DEO
1. P R O C E S N I P R IN C IP II O SN O VN E O D R E D B E
(G L A V A I, L. 1. DO 20)
Prva glava novog Zakonika, koja ima naslov Osnovne odredbe" (u
ZKP/2001 stajalo je Osnovna naela), sadri nekoliko procesnih principa
i neke druge opte odredbe (o cilju i predmetu Zakonika, znaenju izraza,
poetku krivinog gonjenja i poetku krivinog postupka, jeziku i pismu
postupka, prejudicijalnim pitanjima i td.), ali i neke sasvim tehnike odredbe (npr. da se postupak obustavlja ako u njegovom toku okrivljeni umre
- lan 20). Pored naela koja su postojala i u ZKP/2001 (ne bis in idem,
legalitet krivinog gonjenja, ocena dokaza po slobodnom uverenju sudije,
zabrana upotrebe nezakonitih dokaza, in dubio pro reo), dodata su i neka
nova. Pravo na pravino suenje nije definisano kao naelo krivinog postupka, ali su pojedini elementi toga prava ureeni osnovnim odredbama
i tako proglaeni procesnim principima (suenje u razumnom roku - lan
14, pretpostavka nevinosti - lan 3). lan 13. je posveen suenju u prisustvu okrivljenog , iako je stanje u vezi sa tom procesnom pretpostavkom
ostalo nepromenjeno: i dalje je mogue suenje u odsustvu odbeglog ili
inae nedostupnog okrivljenog (lan 381) i suenje u odsustvu nedoaveg okrivljenog (lan 507. stav 2). Osim odredbe da se okrivljenom koji je
dostupan sudu ne moe izrei krivina sankcija ako mu nije omogueno
da bude sasluan i da se brani (lan 13. stav 2), u ovoj glavi Zakonika nema ni jedne druge odredbe 0 odbrani okrivljenog, za razliku od ZKP/2001
koji u l. 4. i 5. im a iscrpan spisak prava okrivljenog, odnosno lica lienog
slobode. Te odredbe su iz ove glave sada preseljene u glavu VI koja se od14
Vidi o tom e ire, M. Gruba, Novi slovenaki Zakon o krivinom postupku,
Glasnik A K Vojvodine", 4/1995, str. 146-157.

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

191

nosi na okrivljenog i njegovog branioca. Odredbe o upotrebi jezika i pisma


u postupku su reducirane na jedan lan (lan 11), u odnosu na pet lanova
u ZKP/2001 (l. 7 -11). U tom saimanju napravljena je greka u stavu 1.
lana 11. koji umesto o jeziku u slubenoj upotrebi u sudu govori o jeziku
postupka, o kome govori i stav 2. tog lana.
Clan 2. novog Zakonika odnosi se na tumaenje izraza upotrebljenih u
Zakoniku. Spisak tih izraza je veoma opiran; sastoji se od 38 taaka, prema svega devet u ZKP/2001 (lan 221). I do sada su se odluke u krivinom
postupku donosile sa razliitim stepenima uverenja u pogledu postojanja
relevantnih injenica (osnovi sumnje, osnovana sumnja, verovatnoa, izvesnost). Iz spiska izraza ije se znaenje tumai u odredbi lana 2. izostavljen je pojam verovatnoe", iako se u Zakoniku taj izraz i dalje koristi (npr. kod pretresanja u lanu 152), a uveden je nov pojam opravdane
sumnje" (lan 2. stav 1. ta. 19) koji je definisan kao kao skup injenica
koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje
optunice". Taj se izraz moe tumaiti samo kao verovatnoa, vie od osnovane sumnje, a manje od izvesnosti. Dakle postoji onda kad razloga za postojanje odreene injenice ima vie od razloga koji govore protiv. U lanu
331. stav 1. stoji da javili tuilac podie optunicu kada postoji opravdana
sumnja da je odreeno lice uinilo krivino delo. Dakle, za potvrivanje
optunice i otvaranje sudskog krivinog postupka neophodan je taj stepen
uverenja u pogledu injenice da je okrivljeni izvrio krivino delo. N ije dovoljna osnovana sumnja, kao prema ZKP/2001, ve neto vie od toga.
Pitanje je da li su izrazi navedeni u lanu 2. adekvatno protumaeni. Tako na primer, napred pomenute razliite vrste i stepeni uverenja u
postojanje injenica koji su relevantni za donoenje odreene odluke definiu se kao skup injenica" koje posredno (osnov sumnje) ili neposredno (osnovana sumnja) ukazuju da je odreeno lice uinilac krivinog dela,
odnosno skup injenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju
i opravdavaju podizanje optunice (opravdana sumnja). Ovi opisi su vie
nego problematini. Ne radi se o skupu injenica, ve 0 subjektivnom
uverenju organa postupka da odreene injenice postoje ili ne postoje. To
se uverenje zasniva na dokazima, meu njima i indicijama, iz kojih se izvodi zakljuak o postojanju odreene injenice. Razlika izmeu pojedinih
oblika uverenja nije u kvalitetu tih dokaza (posredni ili neposredni), ve u
kvantitetu razloga koji govore da odreena injenica stoji ili ne stoji.
Ne najsrenije sistematizovane odredbe lana 5. st. 1. i 3. novog ZKP
govore o vrstama ovlaenih tuilaca (javni, privatni i oteeni kao tuilac) i odgovaraju odredbama lana 19. ZKP/2001. U stavu 2. toga lana
re je o momentu od koga poinje krivino gonjenje, a u lanu 7. o momentu od koga poinje krivini postupak. Iz toga izlazi da zakonodavac
razlikuje krivini progon koji preduzimaju nesudski organi (policija i javni
tuilac) od sudskog krivinog postupka. Meutim, odredba lana 7. o po-

192

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

etku krivinog postupka je problematina i neprilagoena novoj organizaciji prethodnog postupka. Nesudska priroda istrage zahteva dve definicije krivinog postupka, u irem i uem smislu. Krivini postupak u uem
smislu zapoinje potvrivanjem optunice, odnosno zakazivanjem glavnog
pretresa u skraenom postupku, a postupak u irem smislu (ili krivino
gonjenje, kako stoji u novom hrvatskom ZKP) onako kako je predvieno u
l. 5. i 7. T e odredbe novog ZKP trebalo bi uskladiti sa novom organizacijom prethodnog postupka. Poetak krivinog postupka mora biti uslovljen
odlukom suda.
Pored nove tuilake istrage koja dolazi umesto sudske istrage, najvanija promena, ne samo u glavi prvoj, ve u itavom novom Zakoniku sastoji se u naputanju principa sudske odgovom osti za utvreno injenino
stanje, tj. za nastupanje dokaza, i zameni toga naela principom odgovornosti stranaka, kao u parninom i istom optunom krivinom postupku,
gde dokazi nastupaju samo po predlogu stranaka, a ne i po slubenoj dunosti suda. U lanu 17. ZKP/2001 stoji da je sud duan da istinito i potpuno utvrdi injenice koje su vane za donoenje zakonite odluke, kako
one koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist. Iz tih odredaba
Zakonika se izvodio princip istraivanja materijalne istine, i dunost sudije
da pored suenja vri i materijalnu odbranu okrivljenog (jer kad utvruje
ono to okrivljenom ide u korist, on faktiki vri njegovu odbranu). Te odredbe su u lanu 15. novog ZKP zamenjene odredbama prema kojim a sud
izvodi dokaze po pravilu samo na predlog stranaka, a samo izuzetno, ako
oceni da su izvedeni dokazi protivreni ili nejasni i da je to ba neophodno, moe da naredi stranci ,,da predloi dopunske dokaze, ili da izuzetno
sam odredi da se takvi dokazi izvedu. Iako je u stavu 2. toga lana reeno
da je teret dokazivanja optube na tuiocu, taj teret e snositi i okrivljeni
jer je u takvom postupku svako duan da dokae svoja tvrenja, a pasivan
stav okrivljenog koji se ne bi branio od optube primorao bi sudiju arbitra
da svoju odluku zasnuje samo na tvrenjima tuioca. Izmena se obrazlae
potrebom da se krivini postupak uini u potpunosti stranakim postupkom, da se iz njega iskljue zaostaci istranog naela i da se sudija oslobodi
poslova koji po svojoj prirodi nisu sudski poslovi, kao to je utvrivanje
injenica, da bi vrio samo funkciju suenja koja mu jedino pripada. Ne
samo u istrazi nego i u glavnom krivinom postupku sud treba da odluuje,
a ne i da istrauje. On treba da postane neutralni trei subjekat u sukobu
dve stranke, arbitar u sporu koji ve u istrazi vode dva suprotstavljena protivnika: javni tuilac i okrivljeni. Po pravilima adverzatornog krivinog postupka utvrivanje injeninog stanja je posao stranaka, a ne zadatak suda.
Ta e izmena imati dalekosene posledice. Osim to e optueni ostati bez
jednog subjekta koji je do sada vrio njegovu materijalnu odbranu, ona e u
nekim sluajevima biti protivna i optem interesu, jer e krivina sankcija
moi da pogodi ne samo stvarnog krivca, ve i graanina koji nije uspeo da

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

193

se u krivinom postupku efikasno brani od optube, a m ogla bi da izostane


prema stvam om krivcu ako njegova odbrana ,,pobedi tuioca. Dm tvena
zajednica nema razumnog interesa za takvim krivinim postupkom . Najmanje to bi ovako organizovani postupak zahtevao je da svaki okrivljeni
obavezno ima branioca, ali uprkos ovoj promeni, obim obavezne odbrane
ostao je skoro neizmenjen (v. lan 74).
Pozicija sudije prema novom ZKP bie bitno dm gaija od dananje.
Gubei dokaznu inicijativu i odgovom ost za utvrivanje injeninog stanja sudija e prestati da bude sudija u dananjem znaenju toga pojm a i
postae presuiva (arbitar), kao to je nekada bio u istom optunom postupku, i kao to je danas u nekim graanskim postupcima. Ne m eajui se
u dokazivanje, on na kraju postupka treba samo da izrekne koja je stranka
u pravu, tj. da li je tuilac dokazao optubu. Prelaz na tu novu poziciju bie za sudiju dramatino teak. Kao to upozorava prof. M . Damaka, kad
dananjem sudiji bude oduzeta uloga utvrivanja injenica, to je tradicionalno bio njegov procesni zadatak, a ostane mu odgovom ost za presudu,
neizbeno e zapasti u mentalnu krizu. Italijansko iskustvo pokazuje kako
je u kontinentalnoj Evropi teak i bolan prelazak od meovitog na adverzatom i krivini postupak.

2. Sud : n a d le n o st i izu zee


(G la va II i III, l. 21. do 42)
U odredbama o brojnom sastavu suda novog ZKP prim etno je nastojanje zakonodavca da postupak uini racionalnijim i ekonom inijim . Nadlenost sudije pojedinca enormno je proirena, tako da e u prvostepenom
postupku da sudi za krivina dela za koja je u zakonu propisana novana
kazna i kazna zatvora do osam godina (lan 22. stav 1). Prem a ZKP/2001
njegova nadlenost je bila ograniena na krivina dela za koja je predviena novana kazna i kazna zatvora do tri godine (do izm ene Zakonika iz
septembra 2009. godine), odnosno novana kazna i kazna zatvora do pet
godina (posle septembra 2009. godine). Prema lanu 495. za ta krivina
dela vodi se skraeni postupak, tako da u tom postupku nem a vea, ve
sudi samo sudija pojedinac. Sudija pojedinac je i novi sudija za prethodni
postupak" koji dolazi umesto istranog sudije, ali bez ovlaenja da istrauje injenice, to sada pripada javnom tuiocu, ve sa funkcijom zatitnika
ljudskih prava i sloboda u prethodnom krivinom postupku (vidi o tome
naredna izlaganja). Novi je i sudija za izvrenje krivinih sankcija" koji,
kao to mu ime kae, odluuje u postupku izvrenja krivinih sankcija (lan
22. stav 4). U prvostepenom postupku sudi vee kad su u pitanju krivina
dela za koja je propisana kazna zatvora preko osam godina i tada je ono sastavljeno, po pravilu, od jednog sudije i dvoje sudija porotnika, a izuzetno,

194

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

kad se po zakonu moe izrei kazna zatvora od 30 do 40 godina, od dvoje


sudija i troje sudija porotnika. To vai i u pogledu broja lanova vea koja
sude u drugom i treem stepenu, s tim to u tim veima nema sudija porotnika, ve su sastavljena samo od sudija po pozivu. Tzv. vanpretresno vee
iz lana 24. stav 6. ZKP/2001 predvieno je sa istim funkcionalnim nadlenostim a u lanu 21. stav 4. novog Zakonika.
Za razliku od ZKP/2001 u novom Zakoniku svaki lan ima svoj poseban naslov (rubrum ) koji manje ili vie uspeno izraava njegovu sadrinu. U odeljku o mesnoj nadlenosti sudova ti naslovi nisu najsrenije dati.
Tako na prim er, naslov iznad lana 23. koji glasi Mesto izvrenja krivinog dela je pogrean, je r je to mesto, kao pitanje materijalnog krivinog
prava, odreeno u lanu 17. KZ, a u pomenutoj odredbi procesnog Zakonika m esto izvrenja krivinog dela je predvieno kao glavni kriterijum za
odreivanje mesne nadlenosti. Dakle, nije re o samom mestu izvrenja
krivinog dela, kao to stoji u rubrumu lana 23, ve o glavnom kriterijumu
za odreivanje mesne nadlenosti, pa je tako trebalo i nasloviti taj lan (ili
nadlenost po m estu izvrenja krivinog dela). Sline primedbe se mogu
staviti i naslovim a koji stoje iznad l. 24. do 28. (nadlenost po prebivalitu
ili boravitu okrivljenog, nadlenost po mestu roenja i td., a ne prebivalite ili boravite okrivljenog, mesto roenja i td.).
U lan 27. novog Zakonika preneta je preraena odredba lana 29.
ZKP/2001 sa naslovom Krivino delo izvreno putem sredstava javnog
inform isanja". Pored ve iznete primedbe u pogledu naslova (trebalo je rei
da je re o odreivanju mesne nadlenosti za ta krivina dela) nedostatak
je toga lana to se u njemu umesto o krivinim delima uinjenim putem
tam pe sada govori o krivinim delima izvrenim putem javnog informisanja, to nije isto, je r se ta krivina dela ne vre samo u javnim glasilima i
u sredstvim a javnog informisanja ve putem bilo kojeg tampanog teksta
kojim je ostvareno bie krivinog dela, kao to su ilegalne novine, letak,
pam flet, sam oizdat i td. To se sada u odredbe lana 27. ne uklapa. Glavni
kriterijum za odreivanje mesne nadlenosti kod tih krivinih dela predstavlja m esto na kome se nalazi sedite javnog glasila" (prema ZKP/2001
mesto u kom e je spis tampan"), a supsidijarni kriterijum mesto na koje m je objavljena informacija" (prema ZKP/2001 mesto u kome se rastura
tam pani spis).
Odredbe o spajanju krivinih postupaka (lan 30) imaju veze sa nadlenostim a suda utoliko to su date zajedno sa pravilima za odreivanje
vanrednih nadlenosti po uzajamnoj vezi krivinih stvari, mada to u rubrumu ovog lana nije istaknuto. U odnosu na lan 33. ZKP/2001 taj je lan
znatno preureen i skraen. U njemu su izostale odredbe o odreivanju
m esne nadlenosti za sluaj da u istom postupku odgovaraju saizvrioci,
kao i izvrilac zajedno sa podstrekaima i pomagaima (st. 3. i 4. lana 33.
ZKP/2001).

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

195

Glava III Zakonika koja sadri odredbe o izuzeu sudija nije pretrpela
znaajnije izmene u odnosu na odgovarajue odredbe ZKP/2001.

3. J a v n i tu ila c (G la va IV , l. 43. do 49)


Novi ZKP je znaajno promenio i procesni poloaj javnog tuioca.
Umesto dosadanje veoma komotne i skoro potpuno pasivne pozicije podnosioca zahteva istranom sudiji da sprovede istragu i da mu prikupi materijal za podizanje optunice, javni tuilac e morati da taj materijal prikuplja sam, istina uz pomo drugih dravnih organa, u prvom redu policije.
Novije reforme krivine istrage u Evropskim zemljama nastoje da razdvoje
funkciju prikupljanja dokaza za optuenje, koju poveravaju javnom tuiocu, od odluivanja o pravima i slobodama okrivljenog, koje i dalje ostaje
sudska funkcija. Takav poloaj javnog tuioca je prema preovlaujuem
shvatanju bolje usklaen sa akuzatorskom strukturom savremenog krivinog postupka.
Osim to sprovodi istragu (lan 43. stav 2. taka 3), javni tuilac zakljuuje sporazum o priznanju krivinog dela i sporazum o svedoenju
(taka 4), odluuje o altemativnim merama kojima se zamenjuje krivino
gonjenje (taka 2) i td. U stavu 2. lana 43. propisan je katalog prava i dunosti javnog tuioca. Taj katalog prava i dunosti javnog tuioca ostao je
otvoren (taka 8), tako da moe biti proirivan ovim ili drugim zakonom,
posebno ZJT.

4. O te e n i, o te en i k a o tu ila c i p riv a tn i tu ilac


(G la v a V , l. 50. d o 67)
U stavu 2. lana 50. dat je katalog prava oteenog u krivinom postupku. Popis tih prava u toj odredbi je otvoren, jer prema ta. 12. te odredbe
oteeni ima i druga prava odreena zakonom. U toj listi nije uvreno jedno od najvanijih prava oteenog koje mu priznaje i novi Zakonik, mada
mnogo ue nego ZKP/2009. To je pravo da preuzme krivino gonjenje od
javnog tuioca pod uslovima predvienim zakonikom. Supsidijama tuba
prema novom Zakoniku nastupa samo kad javni tuilac odustane od podignute optunice posle njenog potvrivanja od strane suda (lan 52), a u
skraenom postupku ako javni tuilac odustane od gonjenja posle zakazivanja glavnog pretresa ili roita za izricanje krivine sankcije (lana 497). Ako
javni tuilac odustane od gonjenja u toku istrage ili od podignute optunice
pre nego to ona bude potvrena, odnosno pre zakazivanja glavnog pretresa
ili roita za izricanje krivine sankcije u skraenom postupku, oteeni se
ne moe javiti sa zahtevom da preuzme gonjenje i da postane tuilac umesto
javnog tuioca, ve moe samo da podnese prigovor neposredno viem javnom tuiocu (lan 51). Ako vii javni tuilac usvoji prigovor oteenog izdae

196

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

uputstvo nadlenom javnom tuiocu da preduzme, odnosno nastavi krivino


gonjenje. Prema ZKP/2001 supsidijarna tuba je mogla da nastupi u svakom stadijumu krivinog postupka, pa i pre poetka istrage, ako javni tuilac
odbaci krivinu prijavu. I prema novom Zakoniku postoji mogunost da se
supsidijarni tuilac javi i u sluaju ako javni tuilac odustane od gonjenja na
pretresu pred sudom drugog stepena (lan 450. stav 5).
Jedno od prava oteenog, previeno u odredbi lana 50. stav 1. taka 10. jeste da podnese albu protiv odluke o trokovima krivinog postupka i dosuenom imovinskopravnom zahtevu". alba oteenog kao
sporednog procesnog subjekta protiv odluke o trokovima krivinog postupka bila je mogua i prema ZKP/2001, ali alba protiv odluke o dosuenom imovinskopravnom zahtevu nije bila mogua. To reenje je bilo logino, jer krivini sud ne moe da odbije podneti imovinskopravni zahtev,
ve moe samo da ga usvoji, u celini ili delimino, ili da podnosioca uputi
na parnini postupak, za ceo ili neusvojeni deo zahteva. Tako je bilo prema
ranijem Zakoniku, a tako je i prema novom. Dakle, oteeni nema nikakvog opravdanog razloga da se ali na odluku krivinog suda 0 dosuenom imovinskopravnom zahtevu, ni u sluaju ako mu je zahtev dosuen
u celini, ni u sluaju ako mu je dosuen delimino, a sa ostatkom je upuen u parnini postupak. Ni u prvom, ni u drugom sluaju oteeni nema
konkretnog pravnog interesa za izjavljivanje albe i njegova alba e uvek
morati da bude odbaena. Oteeni bi moda imao interesa da se ali protiv
odluke krivinog suda o upuivanju na parnini postupak (jer se time izlae
trokovima, a obeteenje odlae), ali i ta alba bi bila problematina jer u
tom sluaju nema nikakve meritorne odluke o zahtevu i nikakve povrede
prava oteenog, ve je re samo o premetanju njegovog imovinskopravnog zahteva iz jedne u drugu sudsku jurisdikciju koja e meritorno odluiti
o njegovom pravu.

5. O k riv lje n i i b ra n ila c (G lava V I, l. 68. d o 81)


Odredbe glave VI novog Zakonika, koje se odnose na okrivljenog i njegovu odbranu, preuzete su iz ZKP/2001 sa neznatnim izmenama. Ako se
zanemari pravno-tehnika struktura novih odredaba, kojom se zakonodavac ne m oe pohvaliti, ne samo u ovoj glavi novog Zakonika, novine se sastoje u sledeem:
a)
Branilac okrivljenog koji odgovara za teko krivino delo za koje
je propisana kazna zatvora od deset ili vie godina ne moe biti ni advokat koji im a manje od pet godina advokatske, odnosno sudijske ili javnotuilake prakse. Ta je odredba izazvala veliko negodovanje i osporavanje
advokatskog stalea u javnoj diskusiji o nacrtu Zakonika. Odredba Nacrta
0 mogunosti zamene advokata advokatskim pripravnikom izostavljena je
jer su je eksperti SE doveli u pitanje tvrdei da se advokatski pripravnik ne

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

197

moe smatrati kompetentnim da prui efikasnu odbranu u sm islu lana


6/3(0) EKLJP kad postoji rizik od izricanja kazne zatvora (Bogum il protiv
Portugalije, br. 35228/03. od 7 oktobra 2008).
b) Pravno-tehnikoj nevetini zakonodavca se moe pripisati odredba lana 73. stav 3. taka 4. u kojoj je propisano da branilac ne moe biti
ni branilac saokrivljenog koji se u istom predmetu tereti za isto krivino
delo, osim ako organ postupka zakljui da to ne bi tetilo interesim a odbrane". To nije u skladu sa odredbom lana 78. stav 1. prem a kojoj vie
okrivljenih mogu imati zajednikog branioca, a eventualni sukob interesa
treba da se rei u toku postupka, ako do njega uopte doe (kao to je predvieno u lanu 78. stav 2. i lanu 80. stav 1. taka 5).
v) Obavezna odbrana je unekoliko proirena i na neke druge sluajeve suenja u odsustvu optuenog sa glavnog pretresa (ne sam o za sluaj
njegovog bekstva ili nedostinosti iz drugog razloga): ako je odsutan zbog
nesposobnosti koju je sam jprouzrokovao, ako je udaljen iz sudnice iz disciplinskih razloga (lan 74. ta. 5. i 6). Odbrana je postala obavezna ne
samo kad je okrivljeni u pritvoru, ve i kad je zadran (tako je bilo i prema
ZKP/2001 samo to je odredba 0 tome bila na drugom m estu - lan 229.
stav 6) ili mu je zabranjeno da naputa stan (lan 74. taka 3), kao i u toku
pregovaranja sa javnim tuiocem o zakljuenju sporazum a o priznanju krivinog dela (lan 74. taka 8).
g) Sumnjiva je legitimnost odredaba lana 76. stav 1, lana 77. stav 2. i
drugih u kojima stoji da branioca po slubenoj dunosti, odnosno branioca
siromanih okrivljenom u nekim sluajevima postavljajavni tuilac, koji je
njegova protivnika stranka. Pravo reenje bi bilo da to i u tim sluajevim a
obavlja predsednik suda.
d) Dobra je odredba Zakonika kojom se nalae Advokatskoj kom ori da
prilikom sastavljanja spiska advokata sa koga predsednici sudova imenuju
branioce po slubenoj dunosti vodi rauna da se na tom spisku nau samo
advokati koji su u stanju da prue delotvornu odbranu okrivljenom .

6. D o k a zi (G la va V II, l. 82. d o 187)


Glava VII novog Zakonika dobila je naslov ,,Dokazi (Radnje dokazivanja u ZKP/2001) i ima tri odeljka: A. Osnovne odredbe, B. Dokazne radnje i V. Posebne dokazne radnje. Odredbe ove glave vae za dokazivanje u
itavom krivinom postupku, za tuilaku istragu i sudski glavni postupak.
Kao i u ZKP/2001, osim tih odredaba postoje i posebne odredbe o dokaznom postupku na glavnom pretresu u l. 394. do 411. koje se primenjuju
samo u sudskom krivinom postupku i tiu se naina izvoenja pojedinih
dokaza. U osnovnim odredbama (l. 82-84) zakonodavac je pokuao da
odredi pojam dokaza, predmet dokazivanja i postupanje sa nezakonitim
dokazima. Pored ostalog, tu je predvieno da se nespom e injenice (one o

198

PRIRUNIKZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

kojim a postoji saglasnost stranaka) dokazuju samo ako je sporazum stranaka o njim a u suprotnosti sa drugim izvedenim dokazima.
U stavu l. lana 84. ponovljena je odredba lana 16. stav 5. da se nezakoniti dokazi ne mogu koristiti u krivinom postupku, a u stavu 2. toga lan a da se takvi dokazi izdvajaju iz spisa i u zapeaenom omotu uvaju kod
sudije za prethodni postupak dok krivini postupak ne bude okonan pravnosnanom odlukom , a potom unitavaju. Ipak odredbe lana 84. stav 2.
ne sadre sva pravila o izdvajanju spisa (ko odluuje o izdvajanju, koji se
spisi izdvajaju osim zapisnika o nezakonitim dokazima, kada se odluuje o
izdvajanju, koje pravno sredstvo imaju stranke protiv odluke o izdvajanju
i td.), pa je potpuna odredba o izdvajanju dokaza data na drugom mestu, u
lanu 407, meu odredbam a o glavnom pretresu. Tako nezakoniti dokazi (i
neform alna policijska obavetenja) stiu do sudskog vea koje sudi na glavnom pretresu, ime se potire svaki smisao njihovog izdvajanja. Loginije bi
bilo da je ta odredba data u nekoj ranijoj fazi postupka.
U odeljku o dokaznim radnjama (l. 85. do 160) date su odredbe o
pojedinim dokaznim sredstvima, ali i druge koje se odnose na nain prikupljanja ili izvoenja dokaza. Kao i ZKP/2001. novi Zakonik govori o radnjam a kojim a se dobija dokaz iz pojedinih dokaznih sredstava. Te radnje
su: 1) sasluanje okrivljenog (kojim se dobija njegov iskaz ili priznanje),
2) ispitivanje svedoka, 3) vetaenje i 4) uviaj. Zakonik sadri odredbe i
o dokazivanju ispravam a (l. 138. i 139) kojih u ZKP/2001. nije bilo. Kao i
u ZKP/2001. rekonstrukcija dogaaja, koja nije dokazno sredstvo, definisana je kao m etod proveravanja verodostojnosti ve izvedenih dokaza. Od
ostalih dokaznih radnji, koje nisu dokazna sredstva, ve mere za obezbeenje dokaza ili sam o posebni oblici navedenih dokaznih sredstava Zakonik
govori o: 1) uzim anju uzoraka i 2) proveri rauna i sumnjivih transakcija,
3) privrem enom oduzim anju predmeta i 4) pretresanju. Oduzimanje stvari i pretresanje je i ZKP/2001 svrstavao u radnje dokazivanja, a uzimanje
uzoraka i proveru rauna, kao kriminalistike operacije, taj zakonik nije
predviao. N ovi Zakonik nije preuzeo odredbu lana 132a ZKP/2001 koja
je u uneta 2009. godine a odnosi se na dokazivanje fotografijom i drugim
tehnikim snim cim a.
Odredbe odeljka o dokaznim radnjama novog Zakonika malo se razlikuju prem a svojoj sadrini od odgovarajuih odredaba ZKP/2001. Pored
napred navedenih, najvanije razlike su sledee: a) Date su potpunije odredbe o zatiti dve grupe svedoka: posebno osetljivih (l. 103. i 104) i zastraenih" (l. 10 5-112), ali samo ovi drugi stiu status zatienog svedoka. Posebno osetljivom svedoku moe biti postavljen punomonik iz reda
advokata na teret budetskih sredstava (lan 103. stav 3). U lanu 106. stav
3. je predvieno da se identitet zatienog svedoka okrivljenom i njegovom braniocu ima otkriti najkasnije 15 dana pre poetka glavnog pretresa.
b) Svedoci i vetaci se na glavnom pretresu ne ispituju na tradicionalan

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

nain od strane sudije, ve ih ispituju stranke. Najpre se obavlja osnovno


ispitivanje, zatim unakrsno, a po odobrenju predsednika vea svedoku se
mogu postavljati i dodatna pitanja (lan 402. stav 6). Osnovno ispitivanje
se sastoji u postavljanju pitanja svedoku ili vetaku od stranke koja ga je
predloila za svedoka, odnosno vetaka, a unakrsno ispitivanje dolazi posle osnovnog i sastoji se u postavljanju pitanja od suprotne stranke (lan 2.
stav 1. ta. 21. i 22). Sugestivna pitanja svedoku se mogu postavljati samo u
unakrsnom ispitivanju na glavnom pretresu (lan 98. stav 3). v) Stranke i
dalje ne mogu uticati na odluku organa postupka o odreivanju vetaenja
i vetaka, ali imaju pravo da posle donoenja te odluke izaberu svog strunog savetnika, s tim to okrivljeni i oteeni kao tuilac prethodno moraju
da podnesu zahtev koji organ postupka moe usvojiti ili odbiti. Protiv odluke kojom je zahtev odbijen dozvoljena je alba. g) U odeljku 0 posebnim
vrstama vetaenja izostavljene su odredbe o vetaenju poslovnih knjiga
(bez obrazloenja) i telesnom pregledu okrivljenog (koje su zakonodavcu
izgledale suvinim posle unoenja odredaba o uviaju nad okrivljenim i
drugim licem - lan 134).
Odeljak o posebnim dokaznim radnjama" (l. 161-187) svrstan je u
glavu VII novog Zakonika o dokazima za razliku od ZKP/2001 u kome su
te odredbe bile u posebnoj glavi XXIXa kao Posebne odredbe o postupku
za krivina dela organizovanog kriminala, korupcije i druga teka krivina
dela - l. 504a do 504. Ta promena je znaajna, jer se na taj nain ugasio
jedan postupak koji je imao sve karakteristike posebnog krivinog postupka (ne samo prema posebnim dokaznim radnjama, ve i prema sastavu
suda, nadlenostima i dr. procesnim pitanjima) i to tako postoji vea mogunost da posebne dokazne radnje, koje bi trebalo primenjivati sasvim
izuzetno zbog opasnosti da ugroze ljudska prava, vrlo brzo postanu redovne ustanove opteg krivinog postupka. Da je ta opasnost realna vidi se po
enormnom irenju kataloga krivinih dela za koja se te radnje primenjuju
prema novom Zakoniku u odnosu na mnogo manji broj krivinih dela za
koja su se one primenjivale u vreme kad su 2002. godine uvedene u ZKP.
Posebne dokazne radnje jesu: 1) Tajni nadzor (prislukivanje) komunikacija, 2) Tajno praenje i snimanje, 3) Zakljuivanje simulovanih poslova i
simulovano davanje i primanje mita, 4) Raunsko pretraivanje podataka,
5) Kontrolisana isporuka i 6) Angaovanje prikrivenog islednika. Za razliku od ZKP/2001. ovde nema tzv. svedoka saradnika, koji je pod drugim
nazivom (okrivljeni kao svedok i osueni kao svedok) prenet u deo Zakonika o toku prethodnog postupka koji ima odeljak o sporazumevanju javnog
tuioca i okrivljenog (l. 313-330). U lanu 161. dati su uslovi za primenu
posebnih dokaznih radnji. Ti su uslovi prilino liberalni i zbog toga potencijalno opasni za ljudska prava i slobode. Dovoljan je osnov sumnje da
je odreeno lice uinilo krivino delo i procena organa gonjenja da se na
drugi nain ne mogu prikupiti dokazi za krivino gonjenje ili bi njihovo

200

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

prikupljanje bilo znatno oteano". I jo liberalnije, te se radnje izuzetno


mogu odrediti i prema licu za koje postoje osnovi sumnje da priprema
odreeno krivino delo, a okolnosti sluaja (opet po slobodnoj i nekontrolisanoj proceni organa gonjenja) ukazuju da se ono na drugi nain ne bi
moglo otkriti, spreiti ili dokazati ili bi to izazvalo nesrazmem e tekoe ili
veliku opasnost (stav 2. lana 161). U odredbama lana 162. navedena su
krivina dela za koja se primenjuju posebne dokazne radnje. To su krivina
dela za koja je posebnim zakonom odreeno da postupa tuilatvo posebne
nadlenosti (krivina dela organizovanog kriminala i ratni zloini) i tridesetak krivinih dela navedenih u ta. 2. i 3. stava 1. toga lana. Osim toga,
prislukivanje komunikacija moe se primeniti i u sluaju drugih krivinih
dela navedenih u stavu 3. lana 162, a prikriveni islednik samo u sluaju
krivinih dela organizovanog kriminala i ratnih zloina (stav 2. lana 162).
Pojmovi organizovanog kriminala i organizovane kriminalne grupe dati su
u lanu 2. stav 1. ta. 34. i 33. Identitet prikrivenog islednika koji se sasluava kao svedok ne otkriva se ni strankama (anonimni svedok), ali sudska
odluka se ne moe zasnivati samo na njegovom iskazu.

7. M e re za o b ezb e en je p risu stva o k riv lje n o g


i z a n esm etan o v o e n je k riv in o g p o stu p k a
(G la va V III, l. 188. do 223)
Postojea mera zabrane naputanja stana ili mesta boravita (lan
136. ZKP/2001) preureena je i iz nje su izvedene tri posebne mere: a) zabrana naputanja boravita, koja moe biti pojaana zabranom poseivanja
odreenih mesta, obavezom povremenog javljanja odreenom dravnom
organu ili privremenim oduzimanjem putne isprave ili vozake dozvole
(lan 199), b) zabrana naputanja stana (tj. kuni pritvor - lan 208) i v)
zabrana prilaenja, sastajanja ili komuniciranja sa odreenim licem (lan
197). Mere nisu nove, jer su sve tri i do sada bile predviene u lanu 136.
ZKP/2001. Kontrola putem elektronskog nadzora moe se naloiti samo
u sluaju zabrane naputanja stana (lan 190). Kao i do sada, privremeno
oduzimanje vozake dozvole moe se odrediti i kao samostalna mera, ali ne
samo kad se postupak vodi zbog krivinog dela ugroavanja javnog saobraaja izvrenog sa umiljajem, ve i kad je u pitanju krivino delo za ije je
pripremanje ili izvrenje korieno motomo vozilo (lan 201).
U odredbama o ostalim merama procesne prinude (pozivanje, dovoenje, jem stvo i pritvor) izvrene su odreene izmene i dopune u pogledu
pojedinih pitanja. Najvanije se sastoje u sledeem:
1)
U Zakonik je uneta nova odredba pod naslovom Pozivanje javnim
oglasom (lan 194) koja glasi: Ako raspolae osnovima sumnje o krivinom delu, organ postupka moe putem javnog oglasa objavljenim u sredstvima javnog informisanja pozvati lica koja imaju saznanja o uiniocu i

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

20 1

okolnostima dogaaja da se jave. U stvari, re je o jednoj krim inalistikoj


meri angaovanja javnosti u suzbijanju kriminala, a ne o pozivanju u procesno-pravnom smislu. Zbog toga toj odredbi i nije mesto u glavi Zakonika
o merama procesne prinude.
Stavovi l. i 2. lana 193. sadre dve ne potpuno jasne odredbe koje glase: Pre podizanja optunice javni tuilac poziva svedoka, vetaka ili drugog uesnika u postupku, a ako javni tuilac to ne uini, na zahtev okrivljenog i njegovog branioca, pozivanje vri sudija za prethodni postupak" (stav
1) i Posle podizanja optunice, uesnika u postupku iz stava 1. ovog lana
poziva sud, ako je odredio njegovo ispitivanje ili stranke i branilac, ako preuzmu obavezu da to uine (stav 2). Iz tih odredaba se ne vidi ta biva sa
uesnicima postupka koje na zahtev okrivljenog poziva sudija za prethodni
postupak i ko ih ispituje, te ta se razume pod preuzim anjem obaveze da
to uine (da li se te rei odnose na pozivanje ili na dostavlj anje poziva) i td.
2)
U odredbama 0 jem stvu ima nekoliko novina inspirisanih nastojanjem da se proiri njegova primena i na taj nain ogranii pritvaranje. a)
Jemstvo se do sada odreivalo zbog okolnosti koje ukazuju da e okrivljeni
pobei ili zbog toga to oigledno izbegava da doe na glavni pretres (lan
137. ZKP/2001). Ta je odredba izmenjena, tako to je tim osnovim a za odreivanje jem stva dodat i trei: jemstvo se moe odrediti i ako se okrivljenom stavlja na teret krivino delo za koje je propisana kazna zatvora preko
deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina ako je u pitanju krivino delo sa elementima nasilja, ili mu je presudom prvostepenog suda
izreena kazna zatvora od pet godina ili tea kazna, a nain izvrenja ili
teina posledice krivinog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje m oe da ugrozi nesmetano i pravino voenje krivinog postupka (lan 202.
u vezi sa lanom 211. stav 1. taka 4). Dakle, jem stvom se ne zam enjuje
samo pritvor koji je nareen ili bi trebalo da bude nareen zbog opasnosti
od bekstva, ve i pritvor odreen po drugom osnovu, tj. po osnovu iz lana
211. stav 1. taka 4. Ako se uzme u obzir da je jem stvo procesna ustanova
koja ima za cilj da sprei bekstvo okrivljenog ili njegovo neodazivanje pozivu za glavni pretres, onda ova izmena izgleda problem atina, osim ako
zakonodavac nije poao od pretpostavke da je ve sama teina zapreene,
odnosno izreene kazne dovoljna da se zakljui da postoji opasnost da e
okrivljeni pobei.
b)
Druga izmena se odnosi na predlaganje jem stva. Osim okrivljenog,
njegovog branioca i lica koje ga daje za okrivljenog, jem stvo moe da predloi i tuilac (javni, supsidijarni i privatni), a moe biti odreeno i bez iijeg predloga, po slubenoj dunosti suda (lan 204). Kad se ima u vidu da
je jem stvo imovinska ustanova, odluka o tome hoe li se ono predloiti i
dati zavisi samo od sopstvenika imovine. U krajnjoj liniji ta odluka zavisi
od volje okrivljenog jer bez njegovog pristanka praktino ga ne m oe biti.
Odreivanje jem stva po predlogu tuioca i po slubenoj dunosti suda u

202

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

m nogim sluajevim a e biti neracionalno i predstavljati samo nepotrebno


gubljenje vrem ena. Meutim, sudska praksa bi moda mogla da racionalizuje prim enu ovih odredaba tako to bi, na primer, odluku o odreivanju
jem stva sudija donosio po slubenoj dunosti istovremeno i u istom aktu
sa odlukom o odreivanju pritvora, pa bi od okrivljenog zavisilo za koju e
se meru prinudne opredeliti.
3)
Odredbe o pritvoru novog Zakonika sadre nekoliko novina. a) Najvanija se odnosi trajanje pritvora u istrazi. Prema ZKP/2001 pritvor u toku
istrage moe da traje najdue tri meseca, odnosno est meseci za tea krivina dela, i to ne u kontinuitetu, ve sa uzastopnim produecima. Po reenju
istranog sudije taj pritvor moe da traje do mesec dana, a po isteku toga
roka reenjem vea moe da bude produen najdue za jo dva meseca, i konano, odlukom neposredno vieg suda iz vanih razloga moe da bude produen jo jednom , ali samo ako je u pitanju krivino delo za koje je mogue
izrei kaznu zatvora preko pet godina. U lanu 215. novog ZKP predvieno
je da se po reenju sudije za prethodni postupak okrivljeni moe zadrati u
pritvoru itavih tr i m eseca , pa da se odlukom vea neposredno vieg suda
taj pritvor iz vanih razloga moe produiti za jo tri meseca bez obzira na to
koje je krivino delo u pitanju. Objektivno posmatrano, ova racionalizacija ide na tetu okrivljenog, koji je do sada posle hapenja najee ostajao u
pritvoru s a m o m esec dana. Sada e, po pravilu, ostajati tri meseca. Malo e
vredeti odredba data u drugoj reenici stava 1. pomenutog lana prema kojoj
je sudija za prethodni postupak duan da, i bez predloga stranka i branioca,
svakih trideset dana ispituje da li jo postoje razlozi za pritvor, pa da tim povodom donese reenje o produenju ili ukidanju pritvora.
b)
U odredbi lana 211. stav 1. taka 4. dat je jedinstven pritvorski
osnov nastao spajanjem dva pritvorska osnova iz lana 142. stav 1. ta. 5. i
6. ZKP/2001. Pritvor se prem a tom osnovu moe odrediti ako je za krivino delo koje se okrivljenom stavlja na teret propisana kazna zatvora preko
deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivino delo sa
elem entim a nasilja, ili mu je presudom prvostepenog suda izreena kazna
zatvora od pet godina ili tea kazna, a nain izvrenja ili teina posledice
krivinog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje moe da ugrozi nesm etano i pravino voenje krivinog postupka.
v) Ostale izm ene u ovom odeljku Zakonika su manje vane. Spom enuem o sam o dve. U lanu 217. stav 3. umesto kategorinih zabrana
ZKP/2001 da u istoj prostoriji budu pritvorena lica razliitog pola (,,ne m og u b iti z a tv o r e n a ), odnosno da se u istu prostoriju ne m o g u smetati lica
za koja postoji sum nja da su uestvovala u izvrenju istog krivinog dela,
niti pritvorenici zajedno sa licima ve osuenim na zatvorsku kaznu, upotrebljeni su m nogo manje obavezujui izrazi n e e b iti za tv a ra n a lica ... ,
odnosno n e e s e sm e ta ti...". Kontola razgovora i prepiske okrivljenog u
pritvoru i njegovog branioca moe se pod odreenim uslovima (ako je ve-

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRA VO

203

rovatno da se komunikacija koristi za pokuaj organizacije bekstva, uticanje na svedoke, njihovo zastrivanje ili neko drugo ometanje istrage) odrediti samo u toku istrage za krivino delo organizovanog kriminala ili ratnog
zloina. Posle zavrene istrage komunikacija pritvorenika i njegovog branioca je potpuno slobodna i bez ikakvog nadzora (lan 220). U pomenutom
lanu govori se o verovatnoi kao obliku uverenja o postojanju odreenih
injenica za donoenje sudske odluke, iako se u lanu 2. Zakonika ne govori o verovatnoi, ve o opravdanoj sumnji (taka 19. tog lana).

8. R o k o v i (G la v a IX , l. 224. do 228)
Proputanje rokova u krivinom postupku ima krupne procesne posledice. Ako je do proputanja dolo bez krivice stranaka, one iz razloga
pravinosti u nekim sluajevima mogu da zahtevaju i dobiju povraaj u
preanje stanje. U duhu je te procesne ustanove da se u zakonodavstvu o
krivinom postupku predvia vrlo restriktivno jer bi njeno irenje moglo
da paralie krivini postupak i procesnu disciplinu. ZKP/2001 je predviao samo nekoliko sluajeva povraaja u preanje stanje i to na razliitim
mestima u Zakoniku. Na povraaj je imao pravo: okrivljeni, za proputenu
albu protiv presude i reenja koja odgovaraju presudi (u glavi XII koja se
odnosi na rokove - lan 184. i sl.), oteeni koji iz opravdanih razloga nije
bio na glavnom pretresu na kome je javni tuilac odustao od optube, te
privatni tuilac i oteeni kao tuilac zbog opravdanog nedolaska na glavni pretres (u glavi V koja se odnosi na oteenog i privatnog tuioca - lan
62. stav 2, lan 59. stav 2. i lan 63. stav 2). Sada su svi ti sluajevi dati na
jednom mestu, u glavi Zakonika koja se odnosi na rokove (lan 226). Taj
zahvat zakonodavca nije bio opravdan jer nedolazak oteenog, oteenog
kao tuioca i privatnog tuioca na roite za glavni pretres nema nikakve
veze sa rokovima. Zbog toga je sistematika ZKP/2001 po kojoj se svi ovi
sluajevi ne izlau na istom mestu bolja, jer svi nisu sluajevi pravog povraaja u preanje stanje, koje je vezano za proputanje roka, ve za proputanje dolaska na roite za glavni pretres.
Novim Zakonikom uvedeni su i novi sluajevi povraaja u preanje
stanje. Osim napred navedenih to pravo imaju i: a) okrivljeni koji iz opravdanog razloga nije mogao da doe na roite na kojem se odluuje o sporazumu o priznanju krivinog dela (lan 313) ili 0 sporazumu 0 svedoenju
okrivljenog (lan 320); b) privatni tuilac koji iz opravdanih razloga propusti rok za ispravljanje nedostataka u privatnoj tubi ili za prikupljanje
dokaza (ali nema to pravo ako iz opravdanog razloga propusti rok za albu
protiv presude); v) oteeni, oteeni kao tuilac i privatni tuilac za opravdani nedolazak na druga roita, osim onog za glavni pretres (pripremno
roite i roite za upuivanje privatnog tuioca i okrivljenog na postupak
medijacije).

204

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

9. P o d n esci i za p isn ici (G lava X , l. 229. do 241)


U glavi X novog Zakonika, koja se odnosi na podneske i zapisnike,
preuzete su odgovarajue odredbe ZKP/2001 uz nekoliko manjih intervencija kojim a je cilj pojednostavljenje i ubrzanje postupka. Tako na primer,
podnesak (optuba, alba, molba za povraaj u preanje stanje i dr.) koji
se prema zakoniku sastavlja u pisanom obliku moe se podneti u obliku
elektronskog dokumenta uz elektronski potpis podnosioca (elektronski
podnesak - lan 220), odobrenje za tonsko snimanje glavnog pretresa daje
predsednik vea (lan 238. stav 3), a ne predsednik Vrhovnog kasacionog
suda (lan 179. stav 2. ZKP/2001) i td.
Pojedine odredbe pomenutog lana 220. o elektronskom podnesku su
neprecizne i izgledaju kao nedovrene. U stavovima 3. i 4. toga lana stoji
da e organ postupka koji primi elektronski podnesak njegovom podnosiocu elektronskim putem odmah potvrditi prijem podneska, a ako podnosilac ne primi tu potvrdu smatra se da podnesak nije ni poslat. Te odredbe
nisu ni logine, ni pravine. Ako podnosilac ne primi potvrdu od organa
kome je podnesak poslao, ne znai da podnesak tom organu nije stigao.
Potvrda prijema moe izostati i krivicom samog organa koji je podnesak
primio. Pitanje je i ta tada biva sa rokovima.
Posebne odredbe koje se odnose na zapisnik o glavnom pretresu koje
se u ZKP/2001 nalaze meu odredbama koje ureuju glavni pretres (glava
XXII, l. 312-315) preseljene su u glavu X novog Zakonika (l. 238-240)
bez znaajnijih izmena. Nije izmenjena ni odredba da se iskazi optuenog,
svedoka, vetaka ili drugog lica unose u zapisnik samo ako sadre odstupanje ih dopunu ranijih iskaza (lan 239. stav 3) to moe da znai da e
se presuda zasnivati na iskazima zabeleenim u zapisnicima iz prethodnog
postupka, tj. zapisnicima javnog tuioca ili policije.
Odredbe 0 izdvajanju zapisnika i policijskih slubenih beleaka (lan
237) preuzete su doslovce iz lana 178. ZKP/2001. Potrebe za tim odredbama ne bi bilo da su tuioevi istrani spisi odvojeni od sudskih spisa koji
bi se poeli formirati posle potvrivanja optunice (kao u italijanskom krivinom postupku).

10. D o sta vlja n je p ism e n a i ra zm a tra n je sp isa


(G la va X I, l. 242. do 251)
Prema ZKP/2001 postoje dve vrste dostavljanja: lino dostavljanje
(kad se pismeno mora predati ba adresatu) i posredno dostavljanje (dostavljanje u zamenu), kad se pismeno moe odmah predati drugom licu.
Lino dostavljanje je komplikovanije i zahteva mnogo vie vremena. Zbog
toga je u novom Zakoniku ono izostavljeno, pa je svako dostavljanje posredno, i to predstavlja najkrupniju izmenu u odredbama o dostavljanju

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

205

pismena. Ako dostavlja ne zatekne lice kome je pismeno upueno, ono se


moe odmah predati punoletnom lanu njegovog dom ainstva ili licu zaduenom za prijem pote, ako se dostavljanje vri na radnom mestu adresata. Ta su lica duna da pismeno prime. Ako se pomenuta lica ne zateknu
na mestu dostavljanja, pismeno se uruuje portiru, susedu ili predsedniku
kunog saveta, odnosno licu koje je zaposleno tamo gde i adresat, ako oni
na to pristanu (lan 243).
Razgledanje spisa i predmeta koji slue kao dokazi, ureeno je kao i
u ZKP/2001. Nakon sasluanja okrivljenog ili osumnjienog on i njegov
branilac imaju to pravo, koje predstavlja jedan od bitnih uslova dobre odbrane, bez ikakvog ogranienja u toku itavog postupka.

11. Im o v in sk o p ra v n i za h te v i tro k o v i p o stu p k a


(G l. X II i X III, l. 252. do 268)
a) Najvanija promena koja se odnosi na imovinskopravni zahtev je
u odredbi lana 50. stav 1. taka 10. novog Zakonika kojom je predvieno da oteeni ima pravo da podnese albu protiv odluke o dosuenom
imovinskopravnom zahtevu". O tome je ve bilo rei napred u odeljku o
oteenom. Tome ovde treba dodati da pravo na albu ima samo oteeni kad je on podnosilac imovinskopravnog zahteva, ne i drugi podnosioci
toga zahteva. Zakonodavac nije imao u vidu da se pojmovi oteenog i lica
ovlaenog na podnoenje imovinskopravnog zahteva ne poklapaju budui
da imovinskopravno potraivanje moe biti preneto sa oteenog na drugo
lice. Formalno posmatrajui moglo bi se rei da je re o diskrim inaciji, ali
ni oteeni od toga prava nee imati nikakve koristi.
Izmene u samoj glavi XII novog Zakonika koja se odnosi na imovinskopravni zahtev su isto tehnike prirode.
b) U lanu 261. stav 6. stoji da trokove predistranog postupka koji se odnose na nagradu i nune izdatke branioca koga je odredila policija
isplauje taj organ. Iz ove odredbe izlazi da u tome postupku branioca
okrivljenom postavlja policija, to je principijelno neprihvatljivo, a ne slae
se ni sa odredbama lana 76. prema kojim branioca po slubenoj dunosti
okrivljenom postavlja predsednik suda ili javni tuilac. Ni u lanu 295. u
kome se govori o sasluanju osumnjienog od strane policiie nije predvien nikakav izuzetak. (O sumnji u legitimnost odredbe prema kojoj branioca okrivljenom postavlja javni tuilac, vidi prethodna izlaganja.)

12. D o n o en je, sa o p ta va n je i izv re n je o lu k a


(G la va X IV , l. 269. do 279)
Dve glave ZKP/2001, Donoenje i saoptavanje odluka (glava IX) i
Izvrenje odluka (glava XIII) spojene su u jednu pod gornjim nazivom. U

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

206

toj glavi novog Zakonika nove su odredbe lana 273. koje se odnose na
izdvojeno m iljenje. Prema tim odredbama pravo na izdvojeno miljenje
im a samo sudija Vrhovnog kasacionog suda, i to samo ,,u vezi sa pitanjem
0 postojanju povrede zakona.
Kad su u pitanju naredbe, moe se govoriti samo o njihovoj izvrnosti, ne i o pravnosnanosti. Zbog toga nije dobar naslov iznad lana 277.
na osnovu koga bi se mogao izvesti suprotan zakljuak (Pravnosnanost i
izvrnost reenja ili naredbe")

DEO D R U G I: T O K P O ST U PK A
13.

P r e d is tr a n i p o stu p a k (G lava X V , l. 280. d o 294)

Glava novog Zakonika o predistranom postupku odgovara glavi XVIII ZKP/2001 u kojoj su odredbe o pretkrivinom postupku (krivina prijav a i ovlaenja organa unutranjih poslova i drugih organa pretkrivinog
postupka). U p itan ju je jedan neformalni, policijski i kriminalistiki postupak koji im a cilj da se pronae uinilac krivinog dela i njegovi sauesnici,
da se sprei njihovo bekstvo ili sakrivanje, da se otkriju i obezbede tragovi
krivinog dela i predmeti koji mogu da poslue kao dokazi i prikupe sva
obavetenja koja bi mogla biti korisna za voenje krivinog postupka. Da
b i ispunila te zadatke policija je ovlaena i duna da preduzima odreene
radnje i mere, po nalogu javnog tuioca ili po slubenoj dunosti, navedene
u lanu 286. stav 2. i u Zakonu o policiji (pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, utvrivanje identiteta lica i predmeta, raspisivanje potrage
za licem ili predm etim a i dr.). Te, u Zakoniku neimenovane radnje, treba
razlikovati od formalnih dokaznih radnji i mogle bi se nazvati izviajima
ili izviajnim radnjam a. Osnovna razlika izmeu izviajnih i dokaznih radnji je u tome to se izviajima nita ne dokazuje, ve samo otkiva i priprem a m aterijal za dokazivanje. Izuzetno, u predistranom postupku policija
1 javni tuilac m ogu preduzimati i odreene formalne procesne radnje, sasluanje osum njienog (l. 289. i 293), privremeno oduzimanje predmeta
(lan 147) i vetaenje (lan 117).
Zakonodavac se po inerciji trudio da napravi jasnu razliku izmeu
predistranog postupka i istrage, iako za tim razlikovanjem i odvajanjem
u novoj organizaciji prethodnog krivinog postupka nema nikakve potrebe, budui da su oba postupka iste pravne prirode. Drugaije je po
ZKP/2001 prem a kome je pretkrivini postupak nesudska, a istraga sudsk a delatnost. Um esto razgranienja predistranog postupka i istrage zakonodavac je u novoj organizaciji trebalo vie panje da posveti razgranienju prethodnog krivinog postupka u celini i sudskog krivinog postupka koji se zainje od podizanja optunice ovlaenog tuioca (krivini

MOMILO GRUBA K RIVINO PROCESNO PRAVO

207

postupak u irem sm islu i krivini postupak u uem smislu). Vidi o tome


prethodna izlaganja pod 1.
I
predistranim postupkom, kao i istragom, rukovodi javni tuilac
iako izviajne radnje, po njegovom nalogu ili po slubenoj dunosti p o pravilu preduzima policija. Javni tuilac je ovlaen da sam preduzima radnje
gonjenja uinilaca krivinih dela, a moe izvrenje tih radnji da poveri policiji, koja je duna da njegove naloge izvrava i da ga o preduzetim radnjama redovno obavetava (lan 285). Policija i javni tuilac su ovlaeni da
u tom postupku preduzimaju i dokazne radnje kao, na primer, sasluanje
osumnjienog o kom e se posebno govori u lanu 289. i sasluanje lica lienog slobode od strane javnog tuioca (lan 293). Dokazi koje je policija
pribavila preduzimanjem tih dokaznih radnji mogu biti korieni u daljem toku krivinog postupka, ako su dokazne radnje sprovedene u skladu
sa zakonikom" (lan 287. stav 2). Nije jasno zato se ta odredba odnosi samo na formalne dokazne radnje koje u predistranom postupku preduzme
policija, a ne i na formalne radnje javnog tuioca koji je isto tako nesudski
organ kome redovno ne pripada da preduzima formalne procesne radnje, u
ovom sluaju jo i pre formalno otvorenog krivinog postupka.

14. Istra g a (G la v a X V I, l. 295. d o 330)


Istraga je prem a novom Zakoniku iz sudske nadlenosti preneta u
nadlenost javnog tuioca i to je, posle prenoenja tereta dokazivanja sa
suda na stranke, druga velika prom ena u naem krivinom postupku.
Operativne istrane radnje vie nee preduzimati istrani sudija, ve javni tuilac.
Istraga je prva faza krivinog postupka u irem smislu, koju pisanom
naredbom po slubenoj dunosti otvara javni tuilac protiv odreenog lica ili nepoznatog uinioca krivinog dela ako postoje osnovi sumnje da je
uinio krivino delo za koje se gonjenje preduzima po slubenoj dunosti.
Iz ove definicije mogu se izvesti sledee karakteristike nove tuilake istrage: a) Istraga je tuilaka delatnost. Izvrenje pojedinih istranih radnji,
u skladu sa odredbama zakonika, javni tuilac moe poveriti policiji (lan
299. stav 4), pa bi se na osnovu toga moglo zakljuiti da je istraga postala
zajednika delatnost javnog tuioca i policije, iako je formalno uvek sprovodi i njome rukovodi nadleni javni tuilac (lan 298. stav 1). Mada govori
o poveravanju samo pojedinih dokaznih radnji, zakonik ne sadri odredbe
koje bi sa sigurnou spreile da se tuilaka istraga u praksi ne pretvori u
istu policijsku istragu (kao npr. u Nemakoj).
b)
Istraga se otvara po slubenoj dunosti javnog tuioca za krivina dela iz njegove nadlenosti. Povod za otvaranje istrage moe da bude
podneta krivina prijava, ali javni tuilac moe da sazna za krivino delo i
drugim putem i da povede istragu neekajui krivinu prijavu. Istraga se

208

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

ne vodi kad su u pitanju krivina dela za koja se gonjenje preduzima po


privatnoj tubi.
v) Istraga se pokree naredbom nadlenog javnog tuioca. Kad javni
tuilac donosi tu naredblu u zakoniku nije precizno odreeno. U lanu 296.
stav 2. stoji da se ona donosi pre ili neposredno posle prve dokazne radnje
koju su preduzeli javni tuilac ili policija u predistranom postupku, a najkasnije u roku od s o d a n a od dana kada je javni tuilac obaveten o prvoj
dokaznoj radnji koju je policija preduzela". Naredba o pokretanju istrage
se dostavlja osumnjienom i njegovom braniocu zajedno sa obavetenjem
o preduzimanju prve dokazne radnje kojoj mogu prisustvovati (lan 297.
stav 1). Iz ovoga izlazi da javni tuilac moe da otvori i vodi istragu skoro
do kraja bez znanja osumnjienog, pa tek onda da ga pozove radi sasluanja i obavesti da se protiv njega vodi istraga. I druge dokazne radnje kojim a osumnjieni ima pravo da prisustvuje (ispitivanje svedoka i vetaka)
javni tiiilac moe da ostavi za kraj istrage, s tim to ispitivanje svedoka u
postupku'za orgariizovani'krimihal, korupciju i druga teka krivina dela,
ratne zloine i visokotehnoloki kriminal moe obaviti i bez obavetavanja
osumnjienog i njegovog branioca (lan 300. stav 2).
g) Istraga se pokree protiv odreenog ili protiv nepdznatog lica za
koje postoje osnovi sumnje da j,e uinilo krivino delo. Prema ZKP/2001.
prema nepoznatom uiniocu krivinog dela bilo je mogue da se preduzmu
samo pojedine istrane radnje (lan 239), ne i da se otvori i sprovede itava istrage. Lice prema kome se istraga vodi riaziva se osumnjieni (prema
ZKP/2001. to je bio okrivljeni). Potreban stepen uverenja da se zaista radi
0 uiniocu krivinog dela jeste sumnja najnieg ranga, tzv. osnov sumnje,
umesto osnovane sumnje prema,ZKP/200i. Ta sumnja se zasniva na goloj
pretpost^vci, tj. indiciji (tako je i stojalo u I^acrtu Zakonika) koja moe biti
veoma udaljena i posredna (lan 2. stav 1. ta. 17). Postojanje toga osnova
ceni sam javn i tuilac i njegova ocena ne podlee nikakvoj kontroli. Osumnjieni nem a pravni lek protiv odluke javnog tuioca o pokretanju istrage
(protiv naredbe alba je uvek iskljuena). Prema ZKP/2001. okrivljeni ima
pravo albe protiv reenja istranog sudije o sprovoenju istrage.
Novi Zakonik je ukiniuo igtranog sudiju, ali je u prethodni postupak
uveo jednog novog sudiju koga je nazvao sudijom za prethodni postupak.
Preiria lanu 22. stav 2. u preditranom postuplai i istrazi odluuje sudija
za prethodni postupak'u sluajevima predvienim zakonikorii. Njega ponegde drugaije zovu sudijom za ljudska prava jer mu je osnovna funkcija
da u prethodnom postupku odluuje o zahvatima u slobode i prava graana (o pritvoru, jemstvu, zabrani naputanja stana, pretresanju i td.), ali
ima i mnogobrojne druge dunosti. Ni izuzetno sudija za prethodni postupak nema istrane funkcije.
Cilj nove istrage je definisan u odredbi lana 295. stav 2. U istrazi
se prikupljaju dokazi i podaci koji su potrebni javnom tuiocu da bi mo-

MOMILO GROBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

209

gao odluiti da li e podii optunicu ili obustaviti postupak, dokazi koji


su potrebni da se utvrdi identitet uinioca, dokazi za koje postoji opasnost
da se nee moi ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvoenje bilo
oteano, kao i drugi dokazi koji mogu biti od koristi za postupak, a ije se
izvoenje, s obzirom na okolnosti sluaja, pokazuje celishodnim . Zavrni
deo ove odredbe (,,kao i drugi dokazi koji mogu biti od koristi za postupak,
a ije se izvoenje, s obzirom na okolnosti sluaja, pokazuje celishodnim ")
je novina u odnosu na ZKP/2001 i moe se dovesti u pitanje. T o ne bi smela da bude svrha istrage, naroito one koja je prestala da bude sudska, ve
je to posao za glavni pretres. U tuilakoj istrazi bi se mogli izvoditi samo
dokazi ije izvoenje ne trpi odlaganje, i to na posebnom dokaznom roitu
pred sudijom za prethodni postupak, ali Zakonik o tome ne govori, iako se
to u ovoj odredbi nagovetava (vidi o tome kasnije).
Nova tuilaka istraga ni u principu nije obavezna, ni za najtea krivina dela (sudska je bila po pravilu obavezna za krivina dela za koja je
predviena kazna zatvora od osam godina ili tea kazna zatvora). U skraenom postupku koji se vodi za krivina dela za koja je kao glavna kazna
propisana novana kazna ili kazna zatvora do osam godina (lan 495) javni tuilac ne vodi istragu, ve pre nego to odlui da li e podneti optuni
predlog moe samo da u najkraem moguem roku preduzm e odreene
dokazne radnje (lan 4 9 9 - stav 2). Dakle, istraga se moe voditi samo za
krivina dela za koja je predviena kazna zatvora tea od osam godina. Da
li e je i tada biti zavisi od javnog tuioca. Ako oceni da na osnovu krivine
prijave, sprovedenih izviaja i prikupljenih obavetenja u predistranom
postupku ima dovoljno materijala za optuenje, on istragu nee ni otvarati,
ve e podii optunicu neposredno. Iz ovoga se vidi da e javn i tuilac istragu otvarati i voditi vrlo retko. Za njom nee imati potrebe je r ima predistrani postupak u kome moe da preduzima skoro sve dokazne radnje kao
i u istrazi, a od potencijalnih svedoka koje tada ne moe da ispita moe da
prikuplja obavetenja.
Osumnjienom i njegovom braniocu Zakonik nije priznao pravo da
vode svoju istragu, odnosno da kao i javni tuilac prikupljaju (odbrambeni) materijal za predstojei sudski postupak (kao npr. u italijanskom ZKP)
i da na taj nain osumnjieni bude izjednaen sa javnim tuiocem . Umesto da bude samo tuilaka" istraga bi po tom shvatanju trebalo da bude
,,stranaka. Ipak, Zakonik sadri odredbe koje omoguuju da i odbrana
u toku tuilake istrage prikuplja materijal u svoju korist. Prem a odredbi
lana 301. stav 2. osumnjieni i njegov branilac imaju pravo da razgovaraju
sa licem koje im moe dati korisne podatke za odbranu i da od tog lica, uz
njegovu saglasnost, uzmu pisane izjave i obavetenja; d a u la ze u privatne
prostorije, ukljuujui stanove, i javne prostore koji nisu otvoreni za javnost; da od fizikih i pravnih lica, uz njihovu saglasnost, pribavljaju predmete, isprave i obavetenja kojima raspolau. Dokazne radnje osumnjieni

210

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

i njegov branilac ne preduzimaju sami, ve ako smatraju da su potrebne


m ogu predloiti javnom tuiocu da ih preduzme (lan 302). Pisane izjave i
obavetenja koje prikupi odbrana mogu se koristiti od strane okrivljenog
i njegovog branioca u toku ispitivanja svedoka ili provere verodostojnosti
njegovog iskaza ili za donoenje odluke o ispitivanju odreenog lica kao
svedoka od strane javnog tuioca ili suda (lan 301. stav 4), u prethodnom
postupku ili na glavnom pretresu.
U napred pomenutoj odredbi lana 301. stav 4. je odreeno u koje se
svrhe istrani materijal odbrane moe koristiti u daljem postupku. Za dokazni materijal policije i javnog tuioca prikupljen u predistranom postupku
je reeno samo da moe biti korien u daljem toku krivinog postupka (lan
287), odnosno da se zapisnik o sasluanju osumnjienog u predistranom
postupku ne izdvaja iz spisa i da se moe koristiti kao dokaz u krivinom postupku (lan 289. stav4). To bi trebalo da vai i za dokazni materijal prikupljen u istrazi, ali odredbe o tome u Zakoniku nema. ta znae rei moe biti
korien u daljem toku krivinog postupka" i moe se koristiti kao dokaz
u krivinom postupku nije nigde reeno. Da li se na tom materijalu moe
zasnovati sudska presuda i pod kojim uslovima, ili se svi dokazi izvedeni u
nesudskom prethodnom postupku moraju ponovo izvoditi na glavnom pretresu. U traenju odgovora na ova pitanja ne pomau mnogo ni odredbe lana 406. koje bi trebalo da odgovaraju lanu 337. ZKP/2001. o uslovima pod
kojim a se na glavnom pretresu mogu proitati zapisnici o iskazima svedoka i
vetaka iz prethodnog postupka. Umesto 0 itanju" zapisnika novi Zakonik
govori o upoznavanju" sa sadrinom tih zapisnika. Sudska praksa e morati
da pronae odgovore na ova pitanja. Pri tome treba imati u vidu kategorinu
odredbu lana 419. stav 1. novog ZKP koja glasi: Sud zasniva presudu samo
na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu.
Ovom e treba dodati da Zakonik ne poznaje tzv. dokazno roite koje
se u prethodnom postupku dri pred suijom za prethodni postupak da bi
se prem a pravilim a koja vae za sudski postupak obezbedili i sauvali dokazi koji se na glavnom pretresu ne bi mogli ponovo izvesti. Tu ustanovu
poznaju svi zakoni o krivinom postupku koji su uveli tuilaku istragu (
npr. lan 236-238. novog ZKP Hrvatske, 312-318. novog ZKP Makedonije).
N a glavnom pretresu i u sudskoj presudi mogu se upotrebiti samo oni dokazi iz prethodnog postupka koji su izvedeni na dokaznom roitu.
G lava XVI novog Zakonika nosi naslov Istraga" i sadri dva odeljka:
1. Osnovne odredbe i 2. Sporazumi javnog tuioca i okrivljenog. Sve odredbe o istrazi, o kojim a je napred bilo rei i druge, date su u prvom odeljku iji
je naslov Osnovne odredbe". Nelogino je i to su se u glavi o istrazi nale
odredbe o sporazum im a javnog tuioca i okrivljenog jer se ti sporazumi
mogu sklapati i posle zavrene istrage, pa ak i posle pravnosnano okonanog postupka. Bolje reenje bi bilo da je ta materija izdvojena u posebnu
glavu Zakonika.

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

211

Tri su takva sporazuma: sporazum o priznanju krivinog dela, sporazum o svedoenju okrivljenog i sporazum o svedoenju osuenog. a) S p o ra zu m o p r iz n a n ju k riv in o g d ela, uveden je u na krivini postupak izmenama ZKP/2001 od septembra 2009. godine pod nazivom Sporazum
o priznanju krivice (lan 282a i dr.). Osim u imenu te ustanove, izvreno
je jo nekoliko promena meu kojima su najvanije da se sporazum moe
postii za sva krivina dela, i ona najtea (u ZKP/2001 to je ogranieno na
krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do 12 godina) i da vie nema limita sporazumevanju o visini kazne (prema ZKP/2001 kazna je mogla
ii ispod zakonskog minimuma za to krivino delo samo izuzetno). Oteeni vie nema nikakvog uticaja na sklapanje sporazuma: on se ne poziva
na roite za donoenje odluke o sporazumu, niti ima pravo albe protiv
donete odluke. b) S p o r a zu m 0 sv ed o en ju o k riv ljen o g je ustanova koju je
poznavao i ZKP/2001, ali pod nazivom svedok saradnik", a odredbe o toj
ustanovi su bile na dm gom mestu, u glavi XXIXa o postupku za krivina dela organizovanog kriminala, kom pcije i dmga izuzetno teka krivina
dela. Prema ZKP/2001 takvom svedoku se redovno utvrena kazna mogla
umanjiti za jednu polovinu, a izuzetno mu je mogla biti izreena i blaa
kazna ili osloboenje od kazne. Prema novom Zakoniku osim neogranienog ublaavanja kazne i osloboenja od kazne predviena je i mogunost
da javni tuilac odustane od krivinog gonjenja okrivljenog. v) S p o ra zu m
o sv e d o e n ju o su en o g uveden je u ZKP/2001 Zakonom 0 izmenama i dopunama ZKP od septembra 2009. godine (lan 504). Prema lanu 328.
novog Zakonika za istinit i potpun iskaz o krivinom delu za koje postupa
javno tuilatvo posebne nadlenosti (lan 162. stav 1. ta. 1) ve osueno
lice moe dobiti umanjenje ili osloboenje od kazne (prema ZKP/2001 mogao je dobiti umanjenje kazne najmanje za jednu polovinu).
Cilj sporazuma o svedoenju okrivljenog i osuenog je da organi gonjenja dou do dokaznog materijala za krivina dela organizovanog kriminala koji se inae vrlo teko otkriva i dokazuje, a sporazuma o priznanju
krivinog dela da se sudovi rasterete jednogbroja predmeta, odnosno oslobode dokazivanja koje je najtei posao u krivinom postupku. Ima shvatanja koja dovode u pitanje opravdanost ovih ciljeva, naroito ovog drugog.

15. O p tu e n je (G la va X V II, l. 331. d o 343)


Odredbe Glave XVII novog Zakonika ureuju postupak optuenja, tj.
stavljanje osumnjienog pod optubu. Taj deo postupka zapoinje podizanjem optunice i zavrava se sudskom kontrolom podignute optunice. Taj
postupak je znaajan jer u njemu, povodom podignute optube ovlaenog tuioca, sud odluuje postoje li uslovi za suenje okrivljenom. U tom
postupku osumnjieni postaje okrivljeni, odnosno optueni, ako optuba
bude potvrena. U njemu se okonava krivini postupak u irem smislu re-

212

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

i (kad tuilac podigne optunicu) i zapoinje krivini postupak u pravom


smislu, tj. sudski krivini postupak (kad sud pristupi kontroli optunice).
U tom postupkuje izvrena jedna veoma vana promena. Umesto kontrole
optunice povodom prigovora okrivljenog i izuzetne kontrole na inicijativu
predsednika vea za glavni pretres, koje su bile predviene ZKP/2001 uvedena je kontrola po slubenoj dunosti suda, obavezna u svakom sluaju
podignute optunice. Jedan sistem kontrole zamenjen je drugim, koji je
preuzet iz angloamerikog krivinog postupka. I jedan i drugi imaju svoje
prednosti i mane. Novi sistem kontrole zatrpava sud ogromnom koliinom
novog posla za koji se u velikom broju sluajeva, kad optunica bude potvrena, ispostavi da ga nije trebalo ni vriti. Zbog toga neka zakonodavstva
sudsko roite za kontrolu optunice spajaju sa roitem za pripremu glavnog pretresa, koje se dri ako optunica bude potvrena. Meutim, novi
Zakonik je pripremno roite smestio u glavni postupak kao njegovu prvu
fazu pripremanja glavnog pretresa.
Optunicu ispituje vee iz lana 24. stav 4. (tzv. vanraspravno vee)
u sednici i bez prisustva stranaka. Odsustvo kontradiktom osti u tom postupku je veliki nedostatak tog reenja. Ono nosi opasnost neanalitikog,
povrnog i rutinskog pristupa, od ega je patila i kontrola optunice po
prigovoru okrivljenog pred isto takvim veem i u isto takvom postupku.
Stvam a kontrola optunice u takvim uslovima teko da je mogua. To se u
onom m odelu prethodnog postupka jo nekako moglo i tolerisati jer je takvoj kontroli optunice u veem broju sluajeva nego sada prethodila sudska istraga i kontrola ispunjenosti uslova za izvoenje okrivljenog na glavni pretres od strane istranog sudije. Druga zakonodavstva ovoj kontroli
posveuju mnogo vie panje ustanovljavanjem posebnog organa (optuno
vee, grandjury) i detaljnim propisivanjem postupka u kome postoji puna
kontradiktom ost i pretresanje raspoloivog i potencijalnog dokaznog materijala koji stranke na ovom roitu jedna drugoj i sudu moraju da otkriju
(vidi, na primer, odredbe l. 348-353. hrvatskog ZKP, l. 330-334. makedonskog ZKP).
Okrivljeni i njegov branilac imaju pravo da pre ispitivanja optunice,
u roku od osam dana od njenog prijema, podnesu pisani odgovor na optunicu. Odgovor nije obavezan i njegovo nepodnoenje ne utie na dunost
suda da ispita optunicu po slubenoj dunosti. Ako se posle ispitivanja optunice ne oglasi nenadlenim, ili ne naredi da se istraga dopuni, onosno
sprovede ako prethodno nije voena, ne obustavi postupak, ne odbije ili
ne odbaci optunicu, vee e je reenjem potvrditi i kad to reenje postane
pravnosnano optunica stupa na pravnu snagu.

MOMILO GRUBA KRIVINO PRO CESNO PRAVO

213

16. G lavn i p re tre s i p re su d a (G lava X V III, l. 3 4 4 . d o 4 3 1)


1)
Glavna karakteristika izmena izvrenih u odredbam a o glavnom
pretresu jeste nastojanje da se, po uzoru na common law pravni sistem, taj
centralni deo krivinog postupka uini vie adverzatornim nego to je bio
do sada. Cilj je tako ureenog glavnog pretresa da se utvrdi istina na osnovu javnog sueljavanja optube i odbrane, na koje pada teret dokazivanja,
pred potpuno neutralnim sudom, koji nema skoro nikakvu dokaznu inicijativu. Da bi se dobio takav glavni pretres bilo je potrebno ugasiti princip
istraivanja materijalne istine i naelo sudske odgovom osti za nastupanje
dokaza, o emu je ranije ve bilo rei (vidi odeljak pod 1). Prilikom preduzimanja takvih izmena zakonodavac bi morao da bude vie obazriv, izmeu
ostalog i zbog toga to u pravnom sistemu na koji se ugleda i iz koga preuzima pojedina reenja postoji klasina porota koje kod nas nema, ali i iz
mnogih drugih razloga.
Novine novog Zakonika u odnosu na ZKP/2001 u ovom delu krivinog postupka jesu sledee: a) Uvedeno je ve spomenuto priprem no roite kao prva radnja pripremanja glavnog pretresa, obavezno za krivina
dela za koja je predviena kazna zatvora od dvanaest godina ili tea zatvorska kazna. U sluaju krivinog dela za koje je predviena blaa kazna
pripremno roite nije obavezno, i dri se samo ako predsednik vea smatra da je potrebno (lan 346. stav 3). Na pripremnom roitu stranke se
izjanjavaju o predmetu optube, obrazlau se dokazi koji e biti izvedeni
na glavnom pretresu i predlau novi dokazi, utvruju se injenice i pravna
pitanja koja e biti predmet raspravljanja na pretresu, odluuje o sporazumu o priznanju krivinog dela, o pritvoru i obustavi krivinog postupka,
kao i o drugim pitanjima za koja sud oceni da su od znaaja za odravanje
glavnog pretresa (davanje pouke oteenom o pravu na podnoenje imovinskopravnog zahteva i samo podnoenje zahteva, pozivanje optunog da
se izjasni o optubi, razdvajanje postupaka i td.). Pripremno roite se odrava pred predsednikom vea bez prisustva javnosti (lan 345. st. 1. i 2).
Na pripremno roite se pozivaju stranke i branilac, oteeni, zakonski zastupnik i punomonik tuioca i oteenog, a po potrebi i prevodilac i tum a
(lan 347. stav 1).
b)
U pogledu odreivanja glavnog pretresa u odredbam a novog Zakonika izgleda kao da postoji izvesna konfuzija. Prema lanu 353. stav 1.
predsednik vea odreuje dan, as i mesto odravanja glavnog pretresa
naredbom (protiv koje, naravno, nema albe). Ali, prema odredbi lana
350. stav 6. odravanje glavnog pretresa se odreuje reenjem. U lanu
385. stav 1. stoji ak da glavni pretres poinje donoenjem reenja da se on
odri, to je logika besmislica jer se odluka suda m oe odnositi sam o na
zakazivanje glavnog pretresa, a ne i na poetak pretresa. O poetku pretresa nema ta da se odluuje ako je on prethodno odreen. Pitanje nije be-

214

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

znaajno je r ako se pretres zakazuje reenjem onda bi stranke imale pravo


da izjave albu (lan 465. st. 1. i 3). Ako se mislilo da o zakazivanju glavnog
pretresa treba doneti dve odluke, reenje 0 odreivanju pretresa, protiv
koga stranke mogu da se ale i posebnu naredbu kojom se odreuje samo
dan, as i mesto pretresa, onda je to nepotrebno komplikovanje jedne proste procesne radnje.
Nova je odredba da predsednik Vrhovnog kasacionog suda moe da
odredi da se glavni pretres odri i izvan podruja nadlenog suda (lan 354.
stav 3). Do sada se pretres mogao drati u drugoj zgradi u seditu suda ili
u drugom mestu, ali na podruju nadlenog suda (lan 284. ZKP/2001).
Nova odredba se ne slae sa pravilima o nadlenosti sudova, a mogla bi se
i zloupotrebiti u neprocesne svrhe.
v) Odredbe o isk lju e n ju ja v n o s ti sa glavnog pretresa usaglaene su
sa odredbom lana 32. stav 3. Ustava, ali ne do kraja. Ustav doputa iskljuenje javnosti samo u etiri sluaja navedena u toj odredbi (radi zatite
bezbednosti, javnog reda i morala, interesa maloletnika i privatnosti uesnika u postupku), ne i radi drugih opravdanih interesa u demokratskom
drutvu" kao to je predvieno u taki 5. lana 363. Sa Ustavom se ne slae
ni odredba lana 366. u kojoj je predvieno da se javnost sa glavnog pretresa moe iskljuiti i prilikom ispitivanja okrivljenog i osuenog sa kojima je
javni tuilac postigao sporazum o svedoenju. Glavnom pretresu mogu da
prisustvuju i stariji maloletnici (stariji od 16 godina), koji prema ZKP/2001
nisu m ogli biti meu publikom u sudnici krivinog sudije.
g) U pogledu p r e tp o s ta v k i za o d r a v a n je g la v n o g p r e tre sa , koje se
tii (ne)dolaska pozvanih lica bez kojih se pretres ne moe odrati (optuenog, javnog tuioca, oteenog kao tuioca, branioca, svedoka i vetaka),
preuzete su odredbe ZKP/2001.
d) U pogledu to k a g la v n o g p r e tr e s a novine su: (1) Odredba lana 385.
stav 1. kojom je predvieno da glavni pretres p o in je donoenjem reenja
da se on odri. Izgleda da je ta odredba pogrena jer tada i pripremanje
glavnog pretresa, i sudsko zasedanje koje prethodi glavnom pretresu (od
ulaska sudije u sudnicu do poetka glavnog pretresa) spada u glavni pretres. Prema ZK P/2001. glavni pretres poinje itanjem optunice ili privatne tube (lan 319). Pripremanje glavnog pretresa i glavni pretres moraju
da ostanu dve odvojene faze glavnog postupka. Iz tog razloga pogrena je i
sistem atika prvog odeljka glave XVIII (Glavni pretres i presuda) koji nosi
naslov Glavni pretres" i obuhvata dva pododeljka: a) Pripreme za glavni
pretres i b) Odravanje glavnog pretresa.
(2)
P r e k id glavnog pretresa moe da traje i do 15 dana (prema prethodnom ZKP taj rok je iznosio osam dana). Preuzete su odredbe Zakona o
izm enam a i dopunam a ZKP iz 2009. godine o o d la g a n ju g la v n o g p r e tr e s a
kojim a je ukinut tromeseni rok koji je bio uslov za nastavak postupka posle odloenog glavnog pretresa i omogueno da se posle odlaganja pretresa

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

215

svedoci i vetaci ne ispituju ponovo, ak i ako se promeni predsednik vea


(lan 388). Istina, u Zakoniku sada stoji da e se to primenjivati izuzetno,
zbog proteka vremena, zatite svedoka ili drugih vanih razloga, ali nisu
date nikakve garancije da e to u praksi stvarno i biti izuzetak. Izostavljena
je ak i odredba da se u sluaju promene predsednika vea novi predsednik
mora obratiti vanraspravnom veu sa zahtevom da odobri da se ve izvedeni dokazi ne izvode ponovo (lan 309. stav 4). Ove odredbe, uvedene u
ZKP 2009. godine da bi se izbegle tekoe koje su pretile zbog opteg izbora sudija i koje su predstavljale znaajno ograniavanje naela neposrednosti suenja, nisu smele da ostanu u Zakoniku. Umesto da ih izostavi i
vrati stara reenja koja garantuju neposrednost postupka, zakonodavac je
te odredbe uinio jo nelegitimnijim nego to su bile. Na glavnom pretresu
koji se dri posle prekida prethodnog glavnog pretresa podseanje na ve
izvedene dokaze ne vri se itanjem (kao to je stajalo u ZKP/2001) nego
tako da se izvri uvid u zapisnike o iskazima datim na ranijem glavnom
pretresu ili da, ako je potrebno, predsednik vea ukratko iznese sadrinu
tih izjava ili ih proita." itanje je na kraju i samo ako je potrebno. Dakle, i
pored toga to je od izvoenja dokaza proteklo neogranieno dugo vremena i to su promenjene sve sudije, ukljuujui i predsednika vea, izvedeni
dokazi se po pravilu i ne itaju ve samo prepriavaju.
(3) U radnje glavnog pretresa ukljuena su uvodna izlaganja stranaka (lan 392) koja u ZKP/2001 nisu postojala. Posle izlaganja optube (ime, u stvari, zapoinje glavni pretres) i izjanjavanja optuenog o optubi,
tuilac i branilac, a optueni ako se brani sam, imaju uvodna izlaganja,
osim ako su ve data na pripremnom roitu. U njima stranke ukazuju na
injenice koje e biti predmet dokazivanja, na dokaze koje e izvesti i pravna pitanja o kojima e raspravljati.
(4) U odredbi lana 406. govori se o upoznavanju sa sadrinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuenih ili ve osuenih sauesnika u krivinom delu i zapisnika o nalazu i miljenju vetaka", dok je odgovarajua
odredba lana 337. ZKP/2001 govorila o itanju tih zapisnika. Isto takva
izmena je izvrena i u drugim odredbama Zakonika (vidi l. 388,403, 405,
4 4 9 . 4 5 0 - i dr.). U obrazloenju predloga novog Zakonika je reeno da je
cilj bio da se spree mogue zloupotrebe do koji je dolazilo u praksi kada
su pojedini uesnici postupka zahtevali da predsednik vea detaljno ita izuzetno duge zapisnike". Umesto da se itaju, ti se zapisnici stavljaju samo
na uvid, ili ako vee oceni da je potrebno, predsednik vea ukratko iznosi
njihovu sadrinu ili ih ita (lan 405. stav 1. u vezi sa lanom 405. stav 1).
Osim toga, odredba lana 406. je neprecizna jer se iz nje ne vidi 0 kojim se
zapisnicima tu radi, da li samo o sudskim ili i nekih drugih organa, o onima iz krivinog postupka ili iz bilo kog postupka, onima iz istog krivinog
postupka ili i iz drugog krivinog postupka, samo sa sudskog glavnog pretresa ili i iz tuilake istrage. Moglo bi se tumaiti da se mogu itati samo

215

p r ir u n ik z a p o la g a n je p r a v o s u d n o g is p ita

oni zapisnici koje je sainio sudija u krivinom sudskom postupku ili sudija
za prethodni postupak u toku istrage.
(5)
Izostavljena je odredba ZKP/2001 koja je pruala mogunost da
javni tuilac za delo uinjeno na glavnom pretresu podnese optunicu odmah i da se ono presudi u tekuem postupku. Vidi lan 376. novog ZKP i
lan 301. ZKP/2001.
2)
Novi Zakonik je uveo skraene nazive za tri vrste presuda u krivinom postupku: odbijajua (za presudu kojom se optuba odbija), oslobaajua (za presudu kojom se optueni oslobaa optube) i osuujua (za
presudu kojom se optueni oglaava krivim). Osim u lanu 421. u kome
se koriste oba naziva, u ostalim odredbama Zakonika koristi se po pravilu
samo skraeni naziv presude. Takvo skraivanje e rado biti prihvaeno u
praksi, ali ono nije opravdano, a u sluaju osuujue presude je i pogreno.
Ta presuda se ne poklapa sa presudom kojom se optueni oglaava krivim,
koja moe da bude i bez ikakve osude u pravom smislu rei, odnosno moe
da glasi da se optueni oslobaa od kazne, pa onda nije osuujua.

17. P o stu p a k p o p ra v n im le k o vim a


(G la va X IX , l. 432. do 494)
-t
'
'j
j
r
|

|
I

1)
U poglavlju o redovnim pravnim lekovima najvanije promene su
sledee: a) Zakonski rok od 15 dana za izjavljivanje albe moe se na zahtev
stranaka i branioca produiti odlukom predsednika vea najvie za jo 15
dana (lan 433). I u skraenom postupku osmodnevni rok za albu u sloenim predmetima moe se produiti do 15 dana, tj. najdue za jo sedam
dana (lan 509).
b) Pravo oteenog da se ali protiv krivine presude proireno je na
dosueni imovinskopravni zahtev (vidi o tome izlaganje napred pod 4).
v) U odredbama lana 438. koje se odnose na bitne povrede krivinog
postupka zbog kojih se moe izjaviti alba izvrene su krupne izmene. Prvo,
uvedena je jedna nova apsolutna povreda krivinog postupka koja postoji
,,ako je nastupila zastarelost krivinog gonjenja ili je gonjenje iskljueno
usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar ve pravnosnano presuena,
ili postoje druge okolnosti koje trajno iskljuuju krivino gonjenje" (lan
438. stav 1. ta. 1). Ovako formulisana izmena je apsolutno pogrena. Radi se o razlogu za izricanje presude kojom se optuba odbija (lan 422.
taka 3), a ne o apsolutnoj povredi postupka zbog koje se izjavljuje alba.
Ako bi se ova odredba doslovno primenjivala ne bi se nikad mogla doneti presuda kojom se optuba odbija po osnovu iz take 3. lana 422. jer bi
njenim izricanjem sud uvek inio apsolutnu povredu postupka. Drugaije
formulisana, ta povreda u ZKP/2001 predstavlja povredu krivinog zakona
(lan 369. ta. 2), a ne povredu postupka. Njena formulacija je tamo poinjala reima povreda postoji ako je krivini zakon povreen u pitanju da

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

217

li ima okolnosti koje iskljuuju krivino gonjenje, a naroito da li je nastupila zastarelost..., a ne ako je nastupila zastarelost..."). Prireivai novog
Zakonika su poli od toga da zastarelost, amnestija, pomilovanje i drugi
osnovi za iskljuenje krivinog gonjenja, iako regulisani odredbam a Krivinog zakonika, prema svojoj pravnoj prirodi pripadaju procesnom, a ne
materijalnom krivinom pravu, te da bi povrede odredaba o tim ustanovama trebalo da budu povrede procesnog, a ne materijalnog prava. Pri tom e
su zanemarili da se odredbama procesnog zakona ne moe menjati krivini
zakon. Uz to, prenoenje te povrede u grupu procesnih povreda izvreno je
potpuno neadekvatno (ona se nije mogla jednostavno podvesti pod uvodnu
reenicu povreda postoji ako..., ve je morala da bude pronaena drugaija formulacija).
Drugo, pogrena je izmena apsolutne povrede koja se odnosi na primenu odredba 0 stvamoj nadlenosti (sada ta. 2. a u ZKP/2001 ta. 6.
lana 438. stav 1, odnosno lana 368. stav 1). Iz reenice ako je presudu
doneo sud koji zbog stvarne nenadlenosti nije mogao suditi u toj stvari ili
ako je sud nepravilno odbacio optubu zbog stvam e nenadlenosti" isputene su rei ako je sud nepravilno odbacio optubu zbog stvam e nenadlenosti". Ta reenica, meutim, nije suvina i morala je ostati kao u vaeem
zakoniku, jer povreda postoji i ako nadleni sud nije hteo da sudi, pa je odbacio optubu (ne samo kad je sudio iako je nenadlean).
Tree, dosadanja apsolutna povreda iz take 11. lana 368. stav 1. podeljena je na dva dela, od kojih jedan deo (ako je izreka presude nerazumljiva) predstavlja i dalje apsolutnu povredu, a drugi deo (ako je izreka
presude protivrena sama sebi ili su razlozi presude protivreni izreci...
itd.) preseljen je u relativne povrede.
Cetvrto, dosadanja apsolutna povreda iz take 10. lana 368. stav 1.
(ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po zakonu ne m oe zasnivati) postala je relativna povreda postupka. Preko nje se prelazi ako je s
obzirom na druge dokaze oigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista
presuda.
Peto, zbog prevoenja dve dosadanje apsolutne povrede u grupu relativnih povreda njihova zakonska definicija postala je sloenija i ira nego
to je bila. Osim toga, postojea odredba koja se odnosi na relativne povrede u novom Zakoniku je delimino izmenjena, tako da uticaj povrede na
donoenje presude mora da bude odluan" i da je nastupio, tj. realizovan,
a ne i da je tek mogao da nastupi (lan 438. stav 2. taka 3). U ZKP/2001
stoji ,,a to je bilo ili je moglo biti od uticaja, a u novom Zakoniku a to je
bilo od odlunog uticaja". Relativna povreda je prem a novom Zakoniku
mogua samo u toku glavnog pretresa", ne i u nekoj drugoj fazi krivinog
postupka. Pod glavnim pretresom Zakonik razume i priprem anje glavnog
pretresa, ali nije jasno zato je zakonodavac izostavio faze krivinog postupka koje slede glavnom pretresu jer i u njima moe da doe do povreda

21g

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

ove vrste. ZK P/2001 je predviao da do relativne povrede moe da doe,


osim u priprem anju i u toku glavnog pretresa, jo i prilikom donoenja
presude" to je obuhvatalo i postupak pravnih lekova.
g) Izgleda da su sve izmene u odredbama lana 371. ZKP/2001 (lan
441. novog Zakonika) problematine. Po tom osnovu mogu se pobijati sudske odluke koje su u odreenim pitanjima nepravilne u injeninom pogledu, i ako su nezakonite, ali samo ako se njihova nezakonitost ne moe pobija ti po osnovu povede krivinog zakona, tj. ako predmet odluivanja ne pripada krivinim zakonu (kao to su npr. imovinskopravni zahtev, trokovi
postupka i dr.). T ak o na primer, u odredbi lana 441. stav 1. predvieno je
d a se odluka o trokovim a postupka moe pobijati samo ako je nezakonita,
a ako je pogena sam o ako je sud pogreno izrekao ili nije izrekao odluku
0 oslobaanju optuenog od dunosti da u celini ili delimino naknadi trokove postupka . Neobjanjivo je zato osnov za albu ne mogu da budu i
druge nepravilnosti u odluci o trokovima postupka.
d)
Vana je novina koju donose odredbe lana 443. novog Zakonika.
A ko su u albi iznete nove injenice i predloeni novi dokazi, a predsednik
vea prvostepenog suda oceni da mogu doprineti rasvetljavanju predmeta
postupka, prvostepeni sud e ponovo otvoriti glavni pretres i nastaviti dokazni postupak (stav 1). Protiv nove presude prvostepenog suda kojom se
potvruje ili preinauje ranija presuda moe se izjaviti nova alba. Ideja je
preuzeta iz Zakona o optem upravnom postupku prema kome prvostepeni upravni organ povodom albe protiv reenja moe da dopuni postupak
1 da svoje ranije reenje zameni novim (lan 226). Teorijski posmatrano to
je reenje problem atino je r se prvostepeni sud posle proglaenja presude
vie na nju ne m oe vraati bez odluke vieg suda.
) Sudiju izvestioca u postupku pred sudom drugog stepena odreuje predsednik drugostepenog suda (lan 445. stav 1), a prem a ZKP/2001
odreivao ga je predsednik albenog vea (374. stav 1). Novo reenje je
u neskladu sa zahtevom da se obezbedi sluajni, tj. nenameteni sudija,
m oda i vie nego ranije. Sudija izvestilac je predsednik vea, ali samo kad
vee odlui da odri pretres (lan 446. stav 4), ne i kad vee odluuje u sednici. Sednicu vea zakazuje i njom predsedava predsednik vea na predlog
sudije izvestioca (lan 447. stav 1). U naroito sloenim predmetima predsednik suda m oe odrediti vie sudija izvestioca, iako je po prirodi stvari
sudija izvestilac inokosni organ koji se odreuje upravo zbog toga to je
kolektivni organ nepogodan za analizu i sagledavanje cline. Osim toga, nije
jasn o kako e sudije izvestioci raditi na materijalu istog predmeta, zajedniki, kao tim ili zasebno, da li e njihov rad biti koordiniran, da li podnose
zajedniki referat ili posebne referate, ta biva ako se u stavovaima raziu
i td. Izgleda da je jednu do sada jednostavno regulisanu ustanovu zakonodavac zakom plikovao preko svake mere i bez ikakve potrebe.

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

219

e)
Ako sudija izvestilac utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici i obavetenja koja se po zakonu moraju izdvojiti, on e sam doneti reenje o njihovom izdvajanju iz spisa (lan 445. stav 2), umesto da ih vrati prvostepenom
sudu da ih on izdvoji iz spisa svojim reenjem kako stoji u lanu 374. stav 4.
ZKP/2001. Tom izmenom ugaeno je pravo stranaka na albu protiv reenja sudije izvestioca (lan 465. stav 4), koje one imaju kad reenje 0 izdvajanju donosi sudija za prethodni postupak i presednik prvostepenog vea
(lan 237. stav 1. i lan 358. stav 1).
) Zakonik je preuzeo odredbu ZKP/2001 koja dozvoljava viem sudu
da presudu prvostepenog suda ukine i vrati na novi postupak tom sudu samo jednom, tako da o albi protiv nove presude mora da odlui sam (lan
455. stav 2).
z) Umesto odredbe lana 385. stav 3. ZKP/2001 koja nalae da o svim
albama protiv iste presude drugostepeni sud odlui jednom odlukom novi
Zakonik ima odredbu prema kojoj se o svim albama odluuje istom odlukom sam opopravilu (lan 455. stav 3). Ova izmena je problematina je r naknadno odluivanje pada u vreme kad je presuda postala ve pravnosnana.
i) Sud pravnog leka pobijanu presudu praktino vie nee ispitivati
po slubenoj dunosti, ve samo u okviru albe. Odredbom lana 451. je
propisano da e po slubenoj dunosti ispitivati samo odluku o krivinoj
sankciji, i to samo ako je alba izjavljena u korist optuenog zbog pogreno
ili nepotpuno utvrenog stanja ili zbog povrede krivinog zakona ili ako
je drugostepenom sudu dostavljena kao neuredna bez albenog osnova i
albenog razloga. Taj lan ima jo i odredbu koja predvia mogunost da
drugostepeni sud povodom albe tuioca izjavljene na tetu optuenog po
bilo kom osnovu preinai odluku o krivinoj sankciji po slubenoj dunosti
u korist okrivljenog (lan 451. stav 3). Presude donete u skraenom postupku ne ispituju se po slubenoj dunosti uopte. Suavanje granica ispitivanja prvostepene presude po slubenoj dunosti drugostepenog suda
obrazloeno je novom pozicijom suda u krivinom postupku koji vie nema
dokaznu inicijativu, pa je zbog toga i teret odgovomosti za pravilnost i zakonitost prvostepene presude u znatnoj meri prebaen na stranke. Treba,
meutim, imati u vidu da se u postupku pravnih lekova ne radi o utvrivanju injenica, ve 0 kontroli izreenih odluka, a taj posao pripada iskljuivo
viem sudu, a ne strankama.
2)
Promene izvrene u odredbama o vanrednim pravnim lekovima
su sledee: a) Broj vanrednih pravnih lekova prividno nije promenjen, a u
sutini je povean za jedan, tako da ih je prema novom Zakoniku etiri, kao
pre izmena iz 2009. godine. Zahtevu za ponavljanje postupka dodat je zahtev za vanredno ublaavanje kazne (lan 473. stav 1. taka 6), a zahtevu za
zatitu zakonitosti zahtev okrivljenog za ispitivanje zakonitosti pravnosnane presude (lan 485. stav 4).

220

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

Prema lanu 473. stav 1. taka 6. krivini postupak zavren pravnosnanom presudom moe se ponoviti i ,,ako se iznesu nove injenice ili podnesu novi dokazi kojih nije bilo kad je izricana kazna zatvora ili sud za njih
nije znao, a oni bi oigledno doveli do blae krivine sankcije. To nije nita
drugo do nekadanji posebni vanredni pravni lek za ublaavanje kazne posle pravnosnanosti odluke kojom je izreena. Razlika je samo u tome to
se ranije moglo traiti ublaavanje svake kazne, a sada samo zatvorske i
to se umesto nekadanjeg jednostavnijeg i centralizovanog postupka (kod
Vrhovnog suda) vodi komplikovani postupak predvien za ponavljanje krivinog postupka kod prvostepenog suda to e dovesti do neujednaenosti
sudske prakse u primeni ovog vanrednog pravnog leka. Istina, vanredno
ublaavanje kazne nije bilo ugaeno ni izmenama iz 2009. godine, ve samo premeteno u grupu sluajeva preinaenja pravnosnane presude bez
ponavljanja postupka (lan 405. stav 1. taka 4), pa je tako bilo izgubilo
tretman vanrednog pravnog leka.
Prema odredbi lana 483. stav 1. zahtev za zatitu zakonitosti, osim
Republikog javnog tuioca moe podneti i okrivljeni, odnosno njegovbranilac pod uslovima i u granicama iz lana 485. stav 4. To je, u stvari, nekadanji samostalni vanredni pravni lek zahteva za ispitivanje zakonitosti
pravnosnane presude, koji je izmenama ZKP/2001 bio ukinut 2009. godine.
b)
Odredbe 0 tzv. nepravom ponavljanju krivinog postupka, koje su u
ZKP/2001 stajale uz odredbe o zahtevu za ponavljanje krivinog postupka,
u glavi XXV o vanrednim pravnim lekovima, premetene su u posebnu glavu XXIII novog Zakonika koja ima naslov Postupci za preinaenje pravnosnane presude. Sluajevi ureeni tim odredbama imaju izvesne slinosti
sa vanrednim pravnim lekovima, iako po svojoj pravnoj prirodi nisu pravni
lekovi. Zbog toga zakonodav (ne samo na) ne znaju ta e sa njima, as
ih daju zajedno sa odredbama o vanrednom pravnom leku ponavljanja postupka, as premetaju na neko drugo mesto u Zakoniku.
v) Ponavljanje postupka se moe traiti i dobiti, pored ostalog, i ,,ako
se iznesu nove injenice ili se podnesu novi dokazi koji sami za sebe ili u
vezi sa ranijim dokazima mogu da dovedu do osloboenja lica koje je bilo osueno ili do njegove osude po blaem krivinom zakonu (lan 407.
ZKP/2001). Ta odredba je u novom Zakoniku izmenjena tako to je predviena mogunost ponavljanja i kad novi injenini i dokazni materijal moe
da dovede do odbijanja optube, pored osloboenja ili osude po blaem
krivinom zakonu (lan 473. stav 1. taka 3). Principijelno posmatrajui, ta
je izmena pogrena jer je presuda kojom se optuba odbija formalna odluka koja se donosi zbog pravnih, a ne injeninih smetnji za m eritom o odluivanje, dok ponavljanje krivinog postupka mora da ima injenini osnov.
Greka u izricanju presude kojom se optuba odbija posle pravnosnanosti
otklanja se zbog toga zahtevom za zatitu zakonitosti.

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

221

Isto to vai i za jo jedan novi osnov za ponavljanje postupka, predvien u taki 7. lana 473. stav 1. Prema toj odredbi postupak se m oe ponoviti ,,ako se iznesu nove injenice ili podnesu novi dokazi da okrivljenom
nije uredno dostavljen poziv za pretres koji je odran u njegovom odsustvu
(lan 449. stav 3). Tu se ponavljanje dozvoljava za jedan procesni propust, tj. povredu postupka, to je potpurio suprotno prirodi ovog vanrednog pravnog leka. Zakonodavac je propustio da u toj odredbi navede da se
radi o pretresu pred sudom drugog stepena.
g) Prema odredbi lana 486. stav 2. o zahtevu za zatitu zakonitosti
Vrhovni kasacioni sud odluuje samo ako smatra da je povreda zakona ,,od
znaaja za pravilnu ili ujednaenu primenu prava. I prem a novom Zakoniku zahtev se moe podneti zbog svake povrede prava (ne sam o bitne i
one koja je uticala na presudu, ve i nebitne i one koja nije uticala na presuenje), ali je sada data sloboda VKS da o tim povredama ne odluuje jer
nemaju znaaja za pravilnu primenu prava, a ni za ujednaenu primenu
prava ako je bar jednom o takvoj povredi taj sud ve odluivao. Po svemu
sudei, ta je izmena pogrena jer je ovaj vanredni pravni lek upravo i ustanovljen zbog toga da bi se mogla pobijati i otkloniti svaka (pa i najsitnija) nezakonitost koju sadre pravnosnane krivine presude, je r se albom
svaka nezakonitost ne moe pobijati. Ovo bi znailo definitivno pristajanje
na nezakonitu presudu, to pravni poredak ne bi smeo da dopusti. Ogranienje kod redovnog pravnog leka u pobijanju povreda zakona je opravdano (da bi se stiglo do izvrnosti prelazi se preko nebitinih povreda zakona
i onih koje nisu uticale na odluku), ali kod vanrednog pravnog leka, kod
koga taj razlog vie ne stoji, nikakvo ogranienje ne sme da postoji. Svaka
nezakonitost morla bi da bude sankcionisana, makar opom enom i deklaratorno. Ovako krioci zakona ostaju i bez opomene, a stranke bez moralne
satisfakcije.
d)
Prema lana 485. stav 4. okrivljeni moe podneti zahtev za zatitu
zakonitosti samo u sluaju nekih procesnih povreda zakona, nabrojanih u
toj odredbi, u roku od 30 dana od dana kad mu je dostavljena pravnosnana odluka pod uslovom da je protiv te odluke prethodno koristio redovni
pravni lek. U te odredbe novog Zakonika pretoen je raniji zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnane presude.

DEO TR E I: PO SE BN I P O ST U PC I
Deo drugi (Tok postupka") u ZKP/2001 zavrava se odeljkom u kome su date posebne odredbe za skraeni postupak, za postupke izricanja
krivinih sankcija bez glavnog pretresa i za postupak izricanja sudske opomene (donedavno je tu bio i postupak prema maloletnicima), a u delu treem toga Zakonika su bile odredbe o posebnim nekrivinim postupcim a
(za primenu mera bezbednosti, oduzimanje imovinske koristi, opozivanje

222

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

uslovne osude, putanje na uslovni otpust, za donoenje odluke o rehabilitaciji i prestanku pravnih posledica osude, o ekstradiciji i meunarodnoj
pravnoj pom oi, naknadi tete za neosnovano lienje slobode i neosnovanu
osudu i za izdavanje potem ice i objave). Novi Zakonik naputa tu sistem atizaciju i sve te postupke (krivine i nekrivine) stavlja na isto mesto, u
trei deo Zakonika koji ima naslov Posebni postupci. U tom delu Zakonika
su odredbe a) o s k r a e n o m p o stu p k u (opte odredbe", roite za izricanje
krivine sankcije" i posebne odredbe o izricanju sudske opomene); b) o
p o s tu p c im a z a iz r ic a n je m e ra b ezb ed n o sti (obaveznog psihijatrijskog leenja, obaveznog leenja alkoholiara i obaveznog leenja narkomana), v)
o postupku z a o d u z im a n je im o v in sk e koristi, g) o postupcima za p r e in a e n je p r a v n o s n a n e p r e s u d e (za opozivanje uslovne osude i za preinaenje
odluke o kazni), d) o postupcima za o stv a r iv a n je p r a v a o su en o g (putanje na uslovni otpust, postupak za rehabilitaciju i postupak za prestanak mera bezbednosti i pravnih posledica osude); ) o postupku za o stv a riv a n je p r a v a lic a n e o sn o v a n o lien o g slo b o d e i n e o sn o v a n o o su en o g i
) o postupcim a z a iz d a v a n je p o t e m ic e ili obja v e. Izdvajanje posebnih"
k r iv i n ih postupaka (skraenog i dr.) iz dela Zakonika o toku postupka je
podjednako neopravdano kao i njihovo spajanje sa n e k r iv in im postupcima. Ovaj potez zakonodavca uneo je u Zakonik prilian nered i pometnju.
Osim toga, u sluaju skraenog postupka i dr. krivinih postupaka ne moe
se rei da su to posebni postupci", ve kao to vaei zakonik kae u pitanju su sam o posebne odredbe o pojedinim postupcima". Za kompletne
posebne krivine postupke bilo bi potrebno mnogo vie zakonskih odredaba da bi se oni uredili u potpunosti i da bi bili potpuno nezavisni od opteg
krivinog postupka. U tom pogledu mnogo je bolja sistematika koju ima
vaei ZKP/2001.
Posebno je neprihvatljiva sistematika glave XX koja se odnosi na
skraeni postupak. T a glava ima tri odeljka: 1. Opte odredbe, 2. Roite za
izricanje krivine sankcije i 3. Posebne odredbe o izricanju sudske opomene. Iz toga izlazi da su odredbe l. 495. do 511. samo opte i uvodne odredbe
za neveto im enovana dva skraena postupka (roite za izricanje krivine
sankcije" i posebne odredbe o izricanju sudske opomene), a ne kompletne odredbe o skraenom postupku (to u stvari jesu). Izlazi da skraenog
postupka u dosadanjem sm islu rei vie nema i da novi skraeni postupak
obuhvata roite za izricanje krivine sankcije i postupak izricanja sudske
opom ene. M oda se sve to i moe obuhvatiti pojmom skraenog postupka,
ali se onda m oralo pronai novo i adekvatno ime za postupak izloen pod
naslovom opte odredbe", tj. za dosadanji skraeni postupak. Sistematika ovog odseka bi se svakako morala popraviti. Ona je nekritiki preuzeta
iz hrvatskog ZKP koji nastoji da grupie sve uproene postupke (skraeni
postupak, postupak za izdavanje kaznenog naloga i postupak za izricanje
sudske opom ene) pod zajednikim nazivom skraeni postupak, s tim to

MOMILO GRUBA KRIVINO PROCESNO PRAVO

223

su i tamo odredbe o samom skraenom postupku pogreno date kao ,,zajednike odredbe (vidi lan 520 i dr. toga ZKP).
U pogledu pojedinih postupaka smetenih u trei deo Zakonika treba
rei sledee:
a) Dosadanji s k r a e n ip o s t u p a k (Glava XX, l. 495. do 510) zadran je i ureen kao u ZKP/2001, ali je pogreno imenovan (kao opte odredbe za skraeni postupak), iako se u pojedinim odredbama i dalje naziva
skraenim postupkom. Prema ZKP/2001 taj se postupak vodio za krivina
dela za koja je kao glavna kazna predviena novana kazna ili zatvor do pet
godina (do 2009. redovna maksimalna kazna za taj postupak bio je zatvor
do tri godine), a prema novom Zakoniku on se vodi za krivina dela za koja
je propisana kazna zatvora do osam godina. U njemu se glavni pretres nikad ne dri pred veem, ve uvek pred sudijom pojedincem. To je postupak
koji se po pravilu vodi pred osnovnim sudom, ali u nekim sluajevima i
pred viim sudom. Razlike su i u pogledu trajanja pritvora pre podnoenja
optunog predloga: prema ZKP/2001 taj pritvor je mogao da traje 8 dana,
a od izmena iz 2010. god. izuzetno i do 30 dana, ali samo ako se radi o krivinom delu sa elementom nasilja, a prema novom Zakoniku onoliko koliko je potrebno da se sprovedu dokazne radnje, no ne due od 30 dana, ali
,,ako se postupak vodi za krivino delo za koje se moe izrei kazna zatvora
od pet godina ili tea kazna taj pritvor se moe produiti za za jo 30 dana.
Novi propisi Zakonika uinie da e se za najvei broj krivinih predmeta suditi u skraenom postupku. Prema naoj proceni 80-85% krivinih
predmeta bie reavano po pravilima toga postupka. Dakle, skraeni postupak e postati redovni ili opti postupak u kome e se u principu suditi za sva krivina dela i svim njihovim uiniocima, osim onih za koja je
predvien neki poseban" postupak. Dananji redovni ili opti postupak
pretvorie se praktino u posebni postupak. Zakonodavac je bio duan da
ovu revolucionarnu promenu izrazi i promenom sistematike novog Zakonika u kojoj bi dominantno mesto zauzeo postupak koji jo uvek nazivamo
skraenim postupkom.
b) R o i t e z a iz r ic a n je k r iv iv i n e s a n k c ije (Glava XX, l. 512. do
518) predstavlja jednu vrstu skraenog postupka. Taj je postupak ostao bez
svog imena, jer roite nije naziv za vrstu postupka, ve za vreme i mesto
odreeno za preduzimanje procesnih radnji u nekom postupku. Ta ustanova Iii na tzv. kazneni nalog hrvatskog ZKP i na postupak za kanjavanje
bez glavnog pretresa ZKP/2001. Taj se postupak vodi u manje sloenim
sluajevima, naroito ako je okrivljeni uhapen prilikom izvrenja krivinog dela ili je priznao da je uinio krivino delo, pa glavni pretres nije potreban (lan 512. stav 2). Vodi se za krivina dela za koja se moe izrei novana kazna ili zatvor do pet godina. Za taj postupak je karakteristino to
se u njemu odluuje presudom pre glavnog pretresa, to se presuda zasniva
na podacima krivine prijave koji se inae ne koriste kao dokazi i to toj
presudi ne prethodi nikakva kontradiktornost, usmenost i neposrednost.

224

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOGISPITA

v) Posebne odred.be o izricanju sudske opomene (Glava XX, l.


519. i 520) odnose se na izricanje te mere upozorenja. Te odrebe Zakonika
ne ustanovljavaju nikakav poseban skraeni postupak jer se opomena izrie u postupku koji se uopte ne razlikuje od redovnog krivinog postupka.
Novina je to se sudska opomena izrie presudom, dok je prema ZKP/2001
ona izricana reenjem.
g) Postupci za izricanje mera bezbednosti (Glava XXI, l. 521.
do 536) obuhvataju: postupak za izricanje obaveznog psihijatrijskog leenja, postupak za izricanje obaveznog leenja alkoholiara ili obaveznog leenja narkomana i postupak za oduzimanje predmeta. U odredbama novog
Zakonika koje se odnose na te postupke nema znaajnijih razlika u odnosu
na odgovarajue odredbe ZKP/2001.
d) Postupak za oduzimanje imovinske koristi (Glava XXII, l.
537. do 543) ostao je ureen kao u ZKP/2001.
) Postupci zapreinaenjepraimosnanepresude (Glava XXIII, l. 544. do 561) jesu: postupak za opozivanje uslovne osude (u kome nema
znaajnijih izmena) i dva postupka za preinaenje pravnosnane odluke o
kazni: postupak za izricanje jedinstvene kazne (l. 552-556) i postupak za
ublaavanje kazne po zahtevu javnog tuioca (l. 557-561). Prvi je pogreno
nazvan jer se ne radi samo o izricanju jedinstvene kazne, nego i o intervencijama u odluku kojom jejedinstvena kaznave izreena da bi se ona razloila
i iz nje izdvojile kazne koje su pogreno ukljuene ili su naknadno obuhvaene aktom amnestije ili pomilovanja. Taj postupak je u ZKP/2001 stajao u
odeljku o vanrednim pravnim lekovima kao nepravo ponavljanje krivinog
postupka (sluajevi preinaenja pravnosnane presude bez ponavljanja postupka). Novo je to to do prereinaenja odluke o kazni moe da doe i pre
nego to odluka postane pravnosnana, iako se u naslovu glave XXIII u koju je ovaj postupak smeten govori o preinaenju pravnosnane presude.
Drugi gore pomenuti postupak je sluio kao zamena za vanredno ublaavanje kazne kad je 2009. godine ono ugaeno kao vanredni pravni lek. Prema
novom Zakoniku vanredno ublaavanje kazne postalo je ponovo vanredni
pravni lek, ali sada kao ponavljanje krivinog postupka, a ublaavanje kazne
u ovom posebnom postupku moe dobiti samo javni tuilac posebne nadlenosti (za organizovani kriminal, ratne zloine i visokotehnoloki kriminal),
koji je sa ve osuenim licem postigao sporazum 0 svedoenju.
e) Postupci za ostvarivanje prava osuenog (Glava XXIV, l.
562. do 582) obuhvataju: postupak za putanje na uslovni otpust (koji je u
novom Zakoniku detaljnije regulisan), postupak za rehabilitaciju i postupak za prestanak mere bezbednosti i pravnih posledica osude.
) Postupak za ostvarivarge prava lica neosnovano lienog
slobode i neosnovano osuenog (Glava XXV, l. 583. do 595) nije
pretrpeo znaajnije izmene.
z) Postupak za izdavanje potem ice ili objave (Glava XXVI, l.
596. do 601) ostao je kao u ZKP/2001.

CIP -KaTajiorH3aijHja y ny6jiHKau;Hjn


HapoAHa 6n6jiHOTeKa CpSnje, Beorpa^
3 4 /3 5 ( 0 7 5 -9 )
3 4 3 -i
r P Y B A H , M om m h jio , 19 4 0 -

Krivino procesno pravo / Momilo Gruba. - 4. izd.


- Beograd: Organizacija za pravnu edukaciju i kulturu prava "Projuris", 2009 (Beograd : BIG tampa). - 180 str.; 21
cm. - (Prirunik za polaganje pravosudnog ispita / Projuris, Beograd ; 3)
Tira 1.000. - Spisak propisa i objanjenje skraenica: str.
177-180.
ISBN 978-86-86105-30-1
) IIpaBHHiiH -

O rp y H H H h c h h t h - n p H p y M H H i^ H

) A ^ B O K a T H - C T p y H H H H C nH TH - n p n p y H H H I J H
u)

Cyflnje - CrpyHHH h c i i h t h

A ) K p h b h h h o n p o u ;e c H O

npaBO

COBISS.SR-ID 170657036

IIpHpyMHHUH