UREDAJI I NJIHOVA PRIMENA U

TERMOENERGETICI
'
,,

,
....
;.

'<.:
.
,:.
~...

..,.

"

"

'.:.
,.'

;.

..
,"

U RADU SU IZLOZENI RAZLOZI MOGUCE

PRIMENEAKUMULATORA U TERMOTEHNICI I
TERMOENERGETICI POSEBNO RADI USTEDE
FOSILNIH GORIVA U PROCESIMA SAGOREVANJA
U KOTLOVIMA. U TEKSTU SU ANALIZIRANI UZROCI
I PROBLEMI PRIM ENE KLASICNIH SUDOVA ZA
AKUMULACIJU I PREDLAZU NOVA RESENJA
MEMBRANSKIH AKUMULATORA. AUTOR SE JOS OD
1985. GOD. BAVI KONSTRUKCIJAMA I PRIMENOM
OVAKVIHAKUMULATORA. OTADA JE IZRA8EN I
ISPORUCEN VECI BROJ OVAKVIH URE8AJA ZA
RAZLICITE OBLASTI PRIMENE.
AKUMULACIONIM POSTROJENJIMA I NJIHOVOJ
PRIMENI KOD NAS NI DANAS SE NE POKLANJA
DUZNA PAZNJA, JER USTEDA SVAKE VRSTE TRAZI
DRUGACIJE SVOJINSKE ODNOSE OD ONIH KOJI SU
KOO NAS VAZILI.

,.
,,.,

"t:~
'.

.. .
!.

I' .
,.
~.

DRAGUTIN DIMITRIJEVIC, dipl. inz. rnas.,

,,TERMO-SIMAX" inienjering, Alekslnacklh rudara 16,
11000 Beograd

Uvod
Akumulacija, po raznim osnovama, svuda je prisutan proces kako u prirodi, tako i u ljudskim delatnostima. U termoenergetici se naicesce primenjuje kao akumulacija energije
putem skladistenja mase grejnih medija koriscenih u ovim
procesima. Medutim, teoretski gledano, koriscen]e akurnulatora ima smisla uvek kada postoji potreba za vremenskim
pomakom potrosn]e u odnosu na proizvodnju svega, pa i
energije, i kada postoji neravnomernost izmedu potrosn]e i
proizvodnje, iii proizvodnje i potrosn]e.
Akumulatori se posebno u termoenergetici koriste i kad postoji interes distributera energenata za ravnomernom distribucijom, bilo zbog povlsenih troskova od gubitaka u
praznom hodu u proizvodnji, bilo zbog smanjenja investicionih troskova u izgradnji rnreza za isporuku. Sistemski proizvodaci energije ( elektroenergije ), iii primarnih energenata
bez moqucnosti skladistenja (gas), ave cinjenice dobro poznaju, pa radi poravnanja potrosnje i produkcije preduzimaju cisto ekonomske mere posebnom naplatom anqazovane
snage, primenom vise tarifa naplate potrosn]e energije, naplatom participacija po anqazovanoj snazi za prosiren]e

mreza i slicno,

Proizvodnja i potrosnjaenergije
u termotehnickiminstalacijama
Svi procesi proizvodnje termoenergije, pa i sagorevanjem,
pri promeni kapaciteta uredaja menjaju svoj stepen kori-

snag dejstva i imaju znacaine teskoce u uravnotezavanju

svoje prodkucije i potrosnje. To znaci da i svaki proces njene proizvodnje za potrosace cija je potrosnia promenljiva LI
veco] iii manjoj meri, ima i povecanu potrosnju primarnog
goriva (uglja, nafte, gasa i dr.). Razlozi su vezani za samu
konstrukciju uredaja koji se u nacelu proizvode za odredeni
opseg delovanja, pri cemu se optimiziraju u uskim granicama. Ova cinjenica je od posebnog znaca]a za termotehnieke instalacije ( central no grejanje, ventilacija i sl.), kod kojih
se potrosnia menja prakticno od nule do maksimalne vrednosti, pri cernu najveci deo vremena instalacija radi sa
znatno manjim kapacitetom od instalisanog. Ove instalacije
su bas zbog moqucnostl fine regulaije sa pogonom na toplu
vodu. llustracije radi, dimenzionisanje termotehnlckih instalacija za podrucje Beograda vrsl se sa parametrima spoljne temperature od -15 do -18C, pa se shodno tome i vrsi
izbor snage kotlova, dok su fakticke spoljne temperature pri
kojim radi instalacija znatno vise.
Tako srednja dnevna spoljna temperatura za mesec januar
iznosi ad -1 do +2C, a godisnji minimum (dvadeset puta u
toku dvadeset godina) -7C. Srednja godisnja spoljna temperatura za zimski period je + 7, 1 C. Uslovi u kojima rade instalacije ove vrste najbolje su sagledivi LI tabeli 1.
lz podataka u tabeli proizilazi, na primer, da ukupni broj
dana u godini sa srednjim dnevnim temperaturama ispod
-5C nije veci od cca 10/o. Ova cinjenica koja ima izuzetno nepovoljne posledice po pogonske troskove instalaicja,
ispravlja se u energetici na vise nacina, od kojih su najpo-

55

1 2005

kgh

znatiji: primena veceq broja kotlova, dvostepenih i moduliranih gorionika, bajpas pumpi u krugu kotlova i sl.

Tabela 1. Godisnja raspodela srednjih dnevnih temperatura

tOlf II

;~1!Q! ~j5.

t:;::::~::-~:t:~;li!!ii:i::r=:=?:!:t:,:::'t!::::/:==!:;;:!:':i:l,i:;:;;:i':::;.;,:

:::Jrr:,;_~::i/:: ; :,;,:-~:: ,: .

Procenat .na,..:,z,..:,:.,v,...:,,n:;i/e/JsJn?a?e<
i g

A i4 3< >o'j :.28. 6 ..;..: .:..___.O 429 O 571 0,714 0,857

:-y;J

<<

-:

-:\..

-: ,_)

-:

::<

. (

;i'.[IJ!!!llin1 ii~~ :~:~1~[d:jJ!J!J!ll imli i li 1 ~,1111111111 :rrn111111~1~[ll !:

1

~r~~ da n~
.

..

111

!~ . ~f111~:l~f ( IIII36\\ sd
. ..

::::>:;,:,:..

11

41

11 ,

Q -:J ! ! ! ! ! 1~: i 1

42

30

15

,........

-s rqJ'gri1ilil!lii!iil!lill!l!ll!1IJ

lil Jl!l!l!~!l i!lil!1!

okt:/> ~dy./ . dee./

dec./feb.
. . . . ,.?Pr'. \. mart feb ..
,Pdbl11~nol'=llll!1IIIIIJJJ1 J iQJ !l i! t,?.I - 42 i -so 1s::: . 2. _- i: 1 ;:11::
Pr~!i.i~gr~Ji.jQj.e.ZQ.Q.i > 0;1>~7 . 0;333 01233 0, 167 0,083 b,011 0,006
Zimski meseci

1 1

1:<

Najmanje primenjivan nacin, a sigurno najefikasniji i najjevtiniji, jeste upatreba akumulatara. Naime, pri koriscenju akumulatora kotlovi rade u najpovoljnijem rezimu rada,
bez obzira na nivo potrosn]e, pri cernu se visak proizvedene energije skladlstl u akumulatoru, da bi u prekidu rada
(mirovanju kotla) bio isporucen potrosacima. Kaci se govori o akumulatorima, pretpostavljaju se uredaji koji na neki
nacin mogu skladistiti toplotnu energiju. Najpoznatiji nacm za skladisten]e toplotne energije je akumulacija energije putem mase koja je u termoenergetskom procesu radni
fluid, podignuta na visi temperaturni nivo od onoga na kome se koristi u potrosn]i, U tom kontekstu verovatno najpoznatiji uredaji su elektroakumulacione peel, premda postoje
i akumulatori pare u primeni u parnim postrojenjima, kao i
akumulatori tople i vrele vode u toplovodnim i vrelovodnim
instalacijama. 0 ovim poslednjima je rec u ovom tekstu.

Primena akumulatora
Akumulatori su posebno korisni pri potrosn] elektroenergije
po nizo] tarifi u elektrokotlovima. Poznato je da su cene i distribucija elektroenergije vezani za vreme i nacin isporuke.
U tom smislu postoje dve iii vise tarifa. I premda je koriscenje elektroenergije za grejanje u sustini neracionalno, ono
pored nedostataka ima i svojih prednosti. Primenom akumulatora u instalacijama grejanja na elektroenergiju odnos
potrosn]e koji u viso] i nizo] tarifi bez akumulatora iznosi
80/o prema 20/o, maze se preokrenuti u 20/o prema 80/o.

Primena akumulatora za ,,peglanje" maksigrafa pri ko ..

riscenju elektroenergije (elektrokotlovi) za grejanje u
industriji. Jedan od nacina isporuke elektroenergije, narocite u industriji, jeste njen obracun i naplata po anqazovanju
(potrosnii) u odredenom periodu vremena u toku obracunskog perioda. Ovako anqazovanu snagu belezi maksigraf.
Maksimalna snaga se angazuje po potrebi tehnologije i jed nom anqazovana maze se stalno koristiti po drugoj osnovi. Tako se dobija najjevtinija energija za potrebe grejanja
objekata.

Primena u prosiranju kapaciteta postojecih kotlarni ..

ca kroz produzeni rad kotlovskih postrojenja u vreme
prekida potrosn]e, Postoje slucajevi kratkovremenih preopterecenja energetskih postrojenja kad sistem ne maze da obezbedi povecane zahteve za potrosnjom energije.
U pojedinim slucajevima pogodnije je vrsiti prosirenje sitema energetike ugradnjom akumulatora nego prosirenjem
kotlovskog sistema. Na taj nacin mogu se kod kotlovskih
postrojenja vrsiti i prelazi sa kvalitetnijih energenata (gas,
nafta) na one slabijeg kvaliteta ( ugalj, biomasa i sl. ).

Primena akumulatora za smanjenje participacije (in ..

vesticionih troskova) distribucijama (elektroenergija i
gas) kroz smanjenje jednovremene anqazovane snage.
U slucajevirna kada je vec iz nekog razloga predodredeno
da pogon terrnotehnickih instalacija bude sa elektroenergi-

kgh

1 2005

56

jom za koju se cesto posebno obracunava participacija za

izgradnju rnreza u fazi planiranja gradnje. rnoze biti svrsishodno da se vrsna opterecenja potrosnje pri niskim temperaturama prebace u energetskom smislu na akumulator.
Na taj nacin se smanjuje vrsna potrosnja energije (maksimalna anqazovana snaga), sto je posebno vazno kako za
investitora tako i za isporucloca energije (posebno za elektroenergij u i gas).
Autor je imao priliku da izvede ovakvo proslren]e u naselju
kraj Beograda - Padinskoj Skeli. U tom sluca]u je za grejanje novog objekta bilo potrebno 180 kW, dok je isti investitor vec posedovao u susedstvu objekat sa instalisanom
elektrokotlarnicom iste snage. Participacije za prlkliucenje novog objekta obuhvatale su prosiren]e i rnreze i trafostanice. Ugradnjom akumulatora od 25 m3, polozenoq kao
poluukopana konstrukcija u zemlju, u postojeci sistem kotlarnice, ona je prosirena i na nju je prikliucen i novoizgradeni objekat.

Primena akumulatora za smanjenje potrosn]e fosilnih

goriva u kotlarnicama termotehnlcklh instalacija. U smi-

slu vec recenoq, svaki kotlovski agregat fabricki je izveden

za odredeni opseg proizvodnje energije, pri cernu samo u
jednom delu tog opsega ima optimalne pogonske karakteristike. Pri tome, svaka veca jedinica smanjuje prag svoje
efikasne primene, odnosno dovodi do sve vece neracionalnosti u primeni pri potrosnii koja je ispod ovog praga.
Ustede goriva koje se mogu oceklvati na qodisnjern nivou
za gas iznose do 15/o, za teen a goriva do 20/o i za ugalj
i do 35/o.

Pored navedenih moqucnosti

mogu sluziti i za:

primene, akumulatori

- akumulaciju otpadne toplotne energije u industrijskim i

drugim procesima u kojima ona nastaje bilo direktno (vodom), bilo posredstvom prenosnika (termalno ulje, para i

slicno );
objedinjavanje vise razlicitih i dislociranih energetskih
izvora (ugalj i elektricna energija, ugalj i tecna goriva iii
gas i sl. );
pri sagorevanju energenata sa promenljivom taplotnom
rnoci goriva kao sto su biomasa, drvni otpad i slicno.
Pri projektovanju i primeni akumulatora mora se imati u vidu da, manje iii vise, svi slucajevi njegove primene traze
detaljne analize potrosn]e i da je uglavnom svaki za sebe

specifican.
lsto tako mora se obratiti paznja pri izboru uredaja za prihvat dilatacije vode i odrzavan]a pritiska.. da se dilatacija
vode vrsi u akumulacionaj masi koja maze biti znatno veca nego ukupna masa vode u instalaciji. lz gornjih razloga
preporucujerno za odrzavanje pritiska i prihvat dilatacije vode uredaje EKm-v/kp, iii diktir sistem.

Opsta formula za izbor velicine akumulatora

lzbor velicine akumlatora je, pre svega, usko vezan za njegovu namenu, odnosno svrhu akumulacije. Svrha akumulatora rnoze biti, kako u pogledu vremena akumulacije
(casovna, visecasovna, dnevna, nedeljna itd.), tako i u pogledu vrste akumulacije (usteda primarnih goriva, prosirenje kapaciteta postoiecih toplotnih izvora, koriscenie
otpadne toplotne energije, ,,peglanje" spiceva potrosnie gasa i Ii elektroenergije i d r. ).
No, bez obzira na to, kapacitet akumulatora (punjenje) teoretski je odredeno sadrzaiern vode u sudu, temperaturom
vode pri punjenju twk i temperaturom povratne vode od potrosaca u toku ciklusa praznien]a:
Qak

= Vak cp (twk - tw")

[
f.

lnaCe, svi akumulatori rade sa odredenim gubicima. S obzirom na kvalitet izolacije, oni ne bi smeli iznositi vise od cca
3-4/o godisnje potrosn]e i vezani su i za nacin polaganja.
U principu gubici predstavljaju dopunske troskove LI instalaciji, ali su zanemarljivi u odnosu na ustede koje primena
akumulatora rnoze doneti.

Seme povezivanja akumulatora

Na ovom mestu se postavlja pitanje LI vezi sa korisceniem
akumulatora, kako ga povezati sa sistemom toplovodne instalacije? Odgovor se rnoze naci u boljem razmatranju karaktera cirkulacije, snabdevanja i potrosn]e ovih sistema.
Sisteme, po pravilu, LI kvalitativnom smislu cine dva odvojena kruga fluida (ranije cesto spojena u jedan, rad sistema
sa jednom pumpom) i to kruq zagrejane vode koja je prosla uredaj za grejanje i krug pothladene vode koja je prosla uredaje za predaju toplote. U instalaciji za grejanje to su
krug zagrejane vode koja je prosla kroz kotao i kruq pothladene vode koja je prosla kroz radijatore.
Akumulator se u ovakvim sistemima uvek vezuje posebnim
cirkulacionim krugom i pumpom LI kruqu toplotnog izvora
(kotla) paralelno sa instalacijom (slika 1 ).

P'J
.

...

"

,.,.<r""'*'
'

-'
P1

A)

B)
{ . . .\

r------

--;

-.

I .

...................

~
~

\.

Slika 1. A) Serna veza akumulatora - neregulisano punjenje; B) sema veza akumulatora - regulisano punjenje
Na slici 1 se vidi da se u posebnom cirkulacionom

krugu,
vezani posebnim pumpama, nalaze potrosaci, Njihova potrosnja je uvek regulisana jednim (trokraki ventil u kotlu potrosaca) iii sa vise regulacionih kola. Rad se u princlpu
odvija na taj nacin sto kotlovi distribuiraju toplu vodu i jednovremeno i potrosacirna i akumulatoru, pri cernu se visak
toplote, koji je veci od trenutne potrosn]e koja je requlisana, skladisti u prostor akumulatora sve dok se on ne napuni, kada se prekida rad kotla (dejstvom radnog termostata
- gas, nafta iii prekidom dovoda vazduha - ugalj). Dalja distribucija ka potrosacirna vrsi se napajanjem iskljucivo sa
akumulatora, sve dok se on ne isprazni, kada ciklus zapocinje ponovo. Pri tome se i sam akumulator LI fazi punjenja
moze smatrati potrosacem, a LI fazi praznjenla toplotnim
izvorom za potrosaca. U principu, ovako vezani akumula-

tori mogu biti sa regulisanim (pod A) iii neregulisanim (pod

B) punjenjem. Pri neregulisanom punjenju akumulator se
puni promenljivom temperaturom vode iz kotla, a pri regulisanom (trokraki ventil u kolu kotla) konstantnom temperaturom vode iz kotla. Treba imati u vidu da akumulatori LI
semi sa neregulisanim punjenjem imaju rnanju akumulacionu sposobnost od akumulatora sa regulisanim punjeniern.
To je bitno, jer akumulatori tople (vrele) vode imaju zbog niskog temperaturnog opsega relativno malu specificnu akurnulacionu sposobnost. Zbog toga kod velikih akumulatora
treba iskljucivo raditi veze sa regulisanim punjenjem, dok
se kod manjih jedinca rnoze raditi i ovako i onako. Naravno
da pri razradi konkretnih resenja instalacija sa akumulatorima treba uvek imati LI vidu specificnostl koje proisticu iz njegove konkretne primene.

Sastav i konstrukcija
toplovodnih akumulatora
Neosporno je da se svaki sud sa vodom, vezan paralelno
sa potrosacem u krugu kotla sa strane odvodne i idovodne
vode, maze na odreden nacin tretirati kao akumulator tople
vode. Kod njega, s obzirom na smisao produkcije tople vode i nacin rada potrosaca, sa jedne strane bi trebalo da se
nade voda iz sistema koja je prosla kroz grejna tela i koju
treba kotao da zagreje, a sa druge strane voda iz sistema
koju je kotao zagrejao. U procesu punjenja, kada je kapacitet kotla veci od potrosn]e deo vode iz kotla odlazi u akumulator, a deo ka potrosaclma, U procesu praznjenja. kada
je potrosnja veca od produkcije kotla, deo vode se uzima iz
akumulatora, a deo dolazi sa kotla i oba dela odlaze ka potrosacima, Pri punjenju akumulatora razvodna voda iz kotla
mesa se sa vodom u akumulatoru, a pri praznjenju povratna voda iz sistema sa vodom u akumulatoru. Posto su ove
dve vode razlicitoq temperaturnog stanja, pri mesanju nastaje srednje stanje u akmulatoru cija se vrednost krece ka
krajnjem stanju, pri punjenju, temperaturi vode iz kotla, a pri
praznjenju temperaturi povratne vode iz instalacije. Ovakvi
akumulatori, kod kojih se voda iz kotla i voda iz radijatora
nalaze u neposrednom kontaktu, u ovom tekstu se nazivaju akumulatori sa mesanjern.
Sa ovakvim uproscenim resenjern akumulacije, rnoqu se javiti znacajni problemi LI radu instalacije koji mogu biti izazvani opisanim rnesanjern vode.
Prvo, LI ovako povezanom sistemu i pri punjen]u i pri praznjenju akumulatora, temperaturno stanje vode je manje iii
vise stanje rnesavine i stalno promenljivo. Treba imati u vidLI da akumulator pri radu instalacije, u sustini, poznaje samo dva stanja: iii se puni, kada voda iz kotla ulazi LI njega,
iii se prazni, kada topla voda odlazi iz njega. Neutralno stanje akumulatora se skoro nikad ne javlja i nastaje samo pri
mirovanju instalacije, iii onda kad je potrosn]a bas jednaka produkciji. Znaci da uvek kad postoji razlika LI proizvodnji energije prema potrosn] kod toplovodnih instalacija, to
se iskazuje kroz povisenie temperature vode LI krugu kotla,
pri cernu se kapacitet requlise ill dovodom goriva i vazduha, iii lskliucenjern. Znaci da bi i teoretski maksimalna temperatura vode LI akumulatoru mesaniem mogla biti jednaka
povratnoj temperaturi vode ka kotlu, a ne maksimalnoj izlazno], a minimalna, razvodnoj temperaturi vode u instalaciji,
a ne povratnoj. U toplovodnim instalacijama ovo znacaino
smanjuje kapacitet akurnulatora sa rnesanjem, ali i dovodi
do vrlo nestabilne i stalno promenljive temperature vode i
u prostoru akurnulatora i iz akumulatora. To znaci i nestabilan rad kotla ( LI klj ucenie i isklj ucen]e ), al i pri praznjenju nestabilan rad ragulacionih ventila. U energetskom smislu, u
stabilnom radu, akumulator bi trebalo da prihvati sav visak
toplotne energije iz kolta koji LI potrosnji sistem instalacije
ne prihvata i da ga po potrebi vrati LI kontinualnom procesu, bez oscilacija sistema.

57

1 2005

kgh

Drugo je to da se masa vode u akumulatoru koja je nosilac

akumulacije prakticno ne maze kvalitetno i potpuno izmeniti pri visekratnom protoku kroz akumulator, pri jednovremenom dolasku i odlasku vode iz njega, kao i to data izmena
u funkciji vremena nije uvek jednaka, odnosno da se povremeno stvaraju u manjoj iii veco] meri kratke veze protoka kroz akumulator, odnosno dzepovi relativno mirne vode.
To ima za posledicu da se u akumulatoru sa mesanjem i
po ovom osnovu javlja razlicita temperature po masi akumulacije. U tehnici ventilacije, kao i u drugim vazdusnirn
sistemima grejanja i hladenja koji rade sa istovremenim
ubacivanjem i odsisavanjem vazduha, postoji pojam broja izmene vazduha u prostoriji, kao mera kojom se dobija
odredeno relativno jednako stanje parametara u prostoriji
(temperatura, vlaznost i slicno), ali je poznato i to da se ravnomerno stanje u citavo] prostoriji nikad ne maze postici.

-----------------------,

I --...., <, A

I
I

i'~:.

t
?

'

...

\&+fl\ .

. .-/

E
B

A)

-r-

CJ

-,

Samo opisano rnesan]e koje nastaje u prostoru akumulatora je razlicito u fazi punjenja i praznjenja akumulatora.
U procesu punjenja rnesan]e je posledica ubacivanja potopljene struje sa visokom indukcijom, au procesu praznjen]a
nastaje pod dejstvom usisne struje niske indukcije.
Kao stepen dobrote konstrukcije akumulatora sa rnesaniern
maze se smatrati ravnomernost temperatura vode po horizontalnom preseku u masi akumulatora.
Sad je jasno, da bi se i obicni rezervoari mogli efikasno
upotrebiti kao akumulatori ukoliko bi se ova dva navedena nedostatka otklonila. To bi znacilo da se dovod vode u
akumulator i odvod iz akumulatora disperzno podeli u veliki broj strujnica i unutar akumulatora organizuje u laminarnom strujanju, tako da zauzme kompletan poprecni presek
rezervoara. To se prakticno ne maze postici, narocito ne sa
potisne strane akumulatora.
Sve ovo u velikoj meri je onemoqucilo zadovoliavajucu
primenu rezervoara, kao akumulatora toplotne energije u
toplovodnim instalacijama, i citav koncept akumulacije toplotne energije na ovaj nacin dovelo je u pitanje.
Da bi se eliminisali ovi nedostaci, u konstrukcije akumulatora uvedene su membrane, cirri je onernoquceno opisano rnesan]e vode u prostoru rezervoara i tako je dobijen
membranski akumulator- koji sluzi za akumulaciju toplotne
energije u toplovodnim i vrelovodnim instalacijama.
Ovi akumulatori energije rade na principu rezervoara, kao
celicnih posuda, mada mogu biti i od drugih materijala, ali u
kojima su ugradene fleksibilne membrane (mehovi), gde je
prostor suda podeljen na dva kompatibilna dela, sa jedne
i sa druge strane membrane. Membrane onernoqucuiu pri
radu znacajno rnesan]e vode u prostoru akumulatora, ali i
prenose pritisak sa jedne svoje strane na drugu.
U ovako podeljenim sudovima u jednom delu, sa jedne strane membrane, nalazi se (skladlsti) pothladena voda (ona
koja je prosla ciklus hladenja u potrosacima - radijatorima),
a u drugom delu zagrejana voda (voda koja je prosla ciklus
zagrevanja u kotlu ), pri cernu su jedna od druge odvojene
membranom.
Sarni sudovi membranskih uredaja prave se od konstrukcionih celika postavljeni vertikalno (od 350 do 5000 litara) i horizontalno (od 3,0 m3 do 100 rrr'), a za nazivni pritisak NP4
bar. Membrane sudova su postojane na vodu cija je temperatura do 110C. Na konstrukcijama su revizioni otvori kroz
koje se maze intervenisati i po potrebi membrana zameniti.
Uredaji su izolovani i spolja zasticeni zavisno od mesta polaganja. Pri tome samo polaganje uredaja maze biti i u zemlji, odnosno u terenu van objekta, i nadzemno u spoljnjem
prostoru iii objektu. lzgled uredaja se vidi na slici 2.

I
I----

'I

:;.

B)

'

'

.,
~

:;.

,,

.l

'---------------------------------------------------------------t

"

.:~.

r.,.

Slika 2. Membranski akumulator; a) lezeci; b) stojeci; A- prikljucak ~.

za vodu iz kotla; B - prikljucak za vodu iz instalacije; C - odzraka (.
akumulatora; D - praznjenje akumulatora; E - revizija akumulatora l

Medutim, u sistemima toplovodnih instalacija koriscene

akumulatora maze biti vezano sa ustedorn fosilnih gori- i
va, pa ce se analizirati posebno. Analiza ce se sprovesti u f
odnosu na njihov rad sa akumulatorom i bez njega.
if:

Analiza toplovodnihsistema
centralnoggrejanja

'

I
to na one ko- f
'

P~e _sve~a. kada se govori o ~~stei:nima c~~t~alnoggrejanja

rnisll se I na druge termotehnicke lnstalacile I

je kao grejni medijum koriste toplu i vrelu vodu.

Sisteme centralnog grejanja, u naiopstiiem smislu, cine nje- l:

'
govi delovi za
f

i
J

- proizvodnju energije,
- transport energije do potrosaca i od potrosaca,
- njeno koriscenje predajom prostorijama koje treba grejati.

r
f

r
f~

Sire gledano, sistem grejanja u fizlckorn smislu cini proizvo- [:

dnja toplotne energije i njeno dovodenje u prostore da bi se !'
izravnala neravnoteza izmedu zeljene temperature u njima t
i okoline, nadoknadom gubitaka toplote koji tom prilikom I:
nastaju. Svrha i pravi cilj sistema je da za svaku prostoriju fr
koja se greje proizvede i dovede, na optimalan nacin, sa- t'
mo onoliko toplotne energije da unutrasn]a temperatura ne It
bude ni visa ni niza od zadate. Ta koliclna toplote predsta- [
vlja potreban (planirani) toplotni gubitak (PTG). Svaki stepen nize temperature u prostoriji od ave daje losiji kvalitet J
grejanja i komfora, ali i svaki stepen vise temperature pred- f,
stavlja jedan od nepotrebnih (neplaniranih) toplotnih gubita- L
ka (NTG). Svaki NTG u krajnjoj liniji predstavlja materijalni t
gubitak. Odstupanje stvarne temperature od zadate predstavtja meru dobrote Sistema. Tolerantno odstupanje u opti f
malno regulisanim sistemima ne bi trebalo da bude vise od f
1 C, premda se u novije vreme tezi ka vrednosti 0,5C. 1

I
f.

Ova cinienica, da u sistemima centralnog grejanja postoje NTG, cini osnovu na kojoj se tezi ustedl energij~ razli~itim nacinlma smanjenja NTG. U osnovi, NTG se iskazue

f:

f:
:i.:

~::

kgh

1 2005

58

~r.
,

~i.,

11:.:

kao vlsak goriva koji se utrosi, da bi se proizveo pod losirn

uslovima, iii nepotrebno proizveo i utroslo deo energije za
grejanje objekta. NTG nastaje na jednom od navedenih delova sistema. Pri tome, ovi gubici su najveci i najznacajniji,
ukoliko su delovi instalacije za transport dobro izolovani, u
delu raspodele toplotne energije potrosacima i u delu njene proizvodnje. Smatra se, na primer, a to je lako i dokazati, da sa svakim stepenom vise temperature u prostorij i od
planirane, nastaje gubitak goriva, koji godisnje iznosi cca
5/o. lsto tako, sadrza] CO od 1 /o u dimnim gasovima znaci otprilike 5-7/o gubitka goriva ( dopustena vrednost iznosi manje od 0, 1 /o ).

Za sprecavan]e NTG u sistemima centralnog grejanja, celom sistemu kao i kod pojedlnacnlh potrosaca, primenjuju
se regulaciona kola i oprema. Gubici instalacije sprecavaju se zavisno od sistema grejanja, na vise naclna, pri cemu je jedan od njih osnovni. Osnovni nacin prilagodavanja
kolicine dovedene toplotne energije toplotnim gubicima postize se vodenjem temperature vode prema spoljnoj temperaturi. Metoda podrazumeva da odredenim spoljnim
uslovima okoline odgovara odredena temperatura vode,
koja pri cirkulaciji kroz grejna tela oslobada upravo onu kolicinu toplote koja ostvaruje potrebnu temperaturu prostorije. Regulacioni sistem kojim se to vrsi naziva se osnovnim
sistemom regulacije potrosnje. Naravno, ova temperatura
vode sa manjim odstupanjima jednaka je za sva grejna tela, odnosno sve prostorije koje su na ovaj nacin regulisane.
Dopunski sistemi regulacije omoqucuju da manja odstupanja koja nastaju u temperaturama prostorija pri primeni
osnovne regulacije budu kompenzovana. lsto se cini, iii dopunskim zoniranjem objekata pri sprovodenju osnovne regulacije na nivou orijentisanih zona, iii kompenzovanjem
dodatnih uticaja (vetra, insolacije i sl. ), iii pak na nivou grejnih tela (primena termostatskih ventila).
Kad se govori o NTG u proizvodnom delu sistema, odnosno
o kotlu, osim onih koji nastaju predajom toplote sa kotla na
okolinu, podrazumevaju se dva dela:
- prvi, kao koliclna energije u procesu sagorevanja u lozistu koja je mogla da bude proizvedena, ali nije proizvedena, zbog loseg sagorevanja koje nastale zbog velike
kolicine vazduha, iii visokog sadrzaja CO (mala kolicina
vazduha), iii prisustva sagorljivih ostataka u lozistu kotla,
- drugi, kao kolicina energije koja je proizvedena u lozistu
kotla ali predstavlja visak u odnosu na potrosn]u jer ne
rnoze da se preuzme vodom iz sistema.
Oba dela se manifestuju promenom temperature
vom dimnih gasova.

i sasta-

lnace, sami sstemi centrlnog grejanja, gledani kao potrosaci, predstavljaju ekstremno promenljivu potrosnju koja se
menja od nule do maksimuma. Ovako postavljen zahtev u
celom
opsegu
promene
kapaciteta,
nijedan
uredaj
(kotao)
'
-~
( ne moze ispuniti pod najboljim uslovima koriscenja.
'..

l':

t:

~ Naime, uslovi koriscenia uredaja definisu se njegovim kat rakteristikama pri upotrebi, kao sto su stepen korisnog dej~.
[ stva, podloznost kvarovima, vek trajanja, stepen zagadenja
I
\: okoline i drugi koji su po necernu znacajni pri korisceniu
uredaja. Najbolji uslovi koriscenja su optimalni uslovi, i za
~ uredaje bilo koje vrste i namene upravo su oni za koje je
t
~. uredaj projektovan. U tom smislu, svaki kotao se projektuje
f kao jedinica za odredene uslove u kojima treba raditi, kao
sto su kapacitet, vrsta goriva, temperatura vode na ulazu i
~ izlazu iz kotla, nacin lozenja, temperatura i hemijski sastav
;, dimnih gasova i drugo. Naravno da se kotlovi kod proizvodaca ispituju pod slicnlm uslovima U stvari, uslovi isporuke
i ispitivanja kotlova kao gotovih proizvoda su standardizovani i jednaki. Ovako dobijene vrednosti se navode u pro spektnim materijalima proizvodaca i uglavnom nisu isti kao

I.
t

oni koji se dobijaju u drugim uslovima eksploatacije. lz tih

razloga, kao i zbog obezbedenja neophodne sigurnosti pogona, za vece kapacitete potrosn]e namenjene centralnom
grejanju, usvajaju se dve iii vise kotlovskih jedinica za pagan instalacije.
Kao mera valjanosti iskoriscenia kotla prema potrosnii goriva u prospektima proizvodaca navodi se stepen korisnog
dejstva kotla. Ta vrednost predstavlja vrednost pri radu u
normiranim uslovima. Medutim, stepen korisnog dejstva
postoji u svim uslovima rada i nije jednak navedenoj vrednosti, oblcno je manji. On teoretski predstavlja odnos
izmedu predate kollclne toplote vodi kotla i dovedene energije lozistu kotla. Ta razlika izmedu normiranog i stvarnog
stepen korisnog dejstva kotla maze se najbolje uocitl ukoliko se ovaj uporedi sa qodisniirn stepenom korisnosti instalacije. Kao qodlsn]! stepen korisnog dejstva instalacije
podrazumeva se odnos planiranih toplotnih gubitaka za god inu dana prema kollcinl toplote koju daje potrosena kolicina goriva donje toplotne rnoci Hu u toku godine. Znaci;
(1)
gde su:
b., - broj sati punog pogona (h),
On - suma planiranih toplotnih\ gubitaka - PTG (kW),
Ba - godisnja potrosn]a gorival (kg/god.),
Hu - donja toplona mac goriva (kWh/kg),
'li - vrednosti godisnjeg stepena korisnog dejstva instala
CIJe.
Tako, na primer, za kotlove na tecna odnosno gasovita goriva flk cca 0,9; 'li cca 0,7; za kotlove na ugalj flk cca
0,8; 'li = cca 0,55.

Gornja odstupanja su pre svega i u najvecoi meri upravo

vezana za iznete cinjenice, odnosno za to da u ovim instalacijama uredaji za produkciju u naivecem delu godine rade sa parametrima van optimalnog opsega za koji su
proizvedeni.

Analiza rada kotlova

Mada postoje razlike u strukturi izraza (1) izmedu brojioca i
imenioca, jer je imenilac merljiv a brojilac hlpotetican, ocito
je da su odstupanja stepena korisnog dejstva kotlova prema instalaciji tolika da postoji veliki uticaj nacina rada kotla u toku sezone na potrosnju primarnih goriva. Posebno
treba napomenuti da rad kotlova u uslovima niskog kapaciteta vrlo nepovoljno deluje na okolinu (zagadenje vazduha dimnim gasovima).
Da bi se bolje razumeo mehanizam NTG u proizvodnom
delu sistema, mora se pojednostaviti i objasniti mehanizam rada kotlovske jedinice. Naime, u kotlu se odvijaju dva
odvojena procesa, jedan je sagorevanje goriva u lozistu kotla, a drugi izmena toplote izmedu lozlsta i dimnih gasova i
vode u kotlu. Naravno, procesi jesu uslovljeni jedan drugim,
ali su u sustini nezavisni.
Ukoliko je na kotlu dobro podesen odnos vazduha i goriva
i loziste reseno tako da se dobija optimal no sagorevanje,
stepen korisnog dejstva ce zavisiti samo od izmene toplote
izmedu dimnih gasova i vode. Sama izmena toplote u kotlu u naiveco] meri zavisi od geometrije povrsina za izmenu, karakteristika strujanja oba medija, nacina kontakta i
velikog broja drugih konstrukcionih karakteristika. Pri promeni kapaciteta kotla, ukoliko se zell odrzatl jednak stepen
korisnog dejstva, morali bi se odrzatl isti uslovi kako sagorevanja pri smanjenoj kolicini goriva, tako i razmene toplote sa obe strane. Prakticno, u dosadasnjirn konstrukcijama ova nije bio rnoquce, tako da je pri smanjenom kapacitetu nastupalo i smanjenje stepena korisnog dejstva kotla,

'.

59

1 2005

kgh

sto je izazivalo povecanu

gonski trosak,

potrosnju

goriva i dopunski

po-

Pri tome, naravno, zavisno od vrste goriva, ono sto stupi u

proces sagorevanja manje iii vise ne maze se zaustaviti ni
valjano kontrolisati, vec svakako sagori pod boljim iii gorim
uslovima, bolje iii gore iskorlsceno. Usporenje sagorevanja
iii promena kapaciteta kotla bez promene kolicine goriva u
lozistu, vrsi se smanjenjem dovoda vazduha za sagorevanje, ali samo u manjoj meri. Pri tome dinamiku ovog procesa (smanjenje dovoda vazduha) obavezno prate druge
nepovoljne manifestacije kao sto je povecanje sadrzaja gasova CO i nesagorelih sastojaka i slicno,
U stvari, citav proces podesavan]a kotla u sistemima centralnog grejanja krece od zahteva regulacionih krugova koji
requlisu potrosnju (osnovna i dopunske regulacije potrosnje) za smanjenjem kapaciteta, sto dovodi do promene
temperature vode na razvodnoj mrezi i ima za posledicu
smanjenje potrebne kollcine vode iz kotla, odnosno povisenje temperature vode iz kotla. Kako smanjenje vode u cirkulaciji kroz kotao nije preporuclilvo, obicno se smanjenje
cirkulacije prema potrosacima podrzava povecaniern cirkulacije u krugu kotla, sto se cini pumpom u kratkoj vezi razvodnog i povratnog prikliucka.
To znaci da je uobicajen nacin regulacije sagorevanja odnosno kapaciteta lozista u tome da se pri smanjenju potrebe
za kolicinom toplote koja nastaje u kotlu smanjuje iii prekida dovod goriva, kao i kolicina vazduha potrebna za sagorevanje. Naravno da rnoqucnost podesavanja, pa i velicina
gubitaka pri podesavan]u, u najveco] meri zavisi od nacina
dovoda goriva, odnosno u krajnjoj liniji od vrste goriva. Ali
gornje izlaganje znaci i to, da svaki visak trenutno proizvedene kolicine toplote u kotlu koji nastaje zbog dela goriva
koji je vec stupio u sagorevanje mora biti iii akumulisan u
nekom delu sistema, iii izgubljen na neki nacln. Posto sama rnreza, kao i grejna tela, pri primeni osnovne regulacije
nemaju rnoqucnosti akumulacije viska kolicine toplote, samu promenu trebalo bi da primi voda kotla i deo rnreze do
regulacionog ventila.
Mera skoka temperature u krugu kotla u stvari zavisi upravo od akumulacione sposobnosti ovog kruga, odnosno od
sadrzaja vode kotla i kotlovskog kruga. Pri tome ova akumulaciona sposobnost je vezana, osim za sadrza] vode,
jos i za dopustenu temperaturu vode u razvodu kotla itemperaturu povratne vode u sistemu potrosnje. Ukoliko je sadrza] vode u kotlu i krugu kotla veci, inercija kotla je veca
i uticaj lozlsta i mase razgorelog goriva kao i uticaj promene parametara razvodne rnreze na kvalitet sagorevanja je
manji. Ako bi se racunalo sa minimalnim radnim kapacitetom sistema grejanja (prag grejanja) od 10/o i potrebom za
akumulacijom od 90/o nominalnog kapaciteta kotla, a u radnom rasponu temperatura vode od 85/25C, potrebna koliclna akumulacije vode po kW energije bila bi:
g

= 0,86

1000/(85 - 25)

14,3 kg/kW

(2)

Ovde treba napomenuti da je minimalni radni kapacitet grejanja u stvari vezan za nazivni kapacitet potrosnle, a ovaj
za nazivnu razliku temperatura sistema. Na primer, u sistemu projektovanih
(nazivnih) vrednosti sobne temperature 20c i spoljne temperature -15C, 10/o nazivnog
kapaciteta rada je pri spoljnoj temperaturi ad 16,5C. Uobicajeno je i internim propisima regulisano, na primer, da sistemi daljinskog grejanja startuju pri spoljnoj temperaturi od
12C, sto za gornje uslove znaci 23/o nazivne potrosnie.
Ovakav procenat pri startu sistema je veliki, a upravo je vezan za krajnje neracionalan rad sistema u nizern opsegu.
Medutim, ljudi fizioloski dozivljavaju 1 C nize temperature
prostorije kao hladnu sobu i u ovom periodu se greju uglavnom elektricnorn energijom, sto je neracionalno.

kgh

1 2005

60

S obzirom na to da nije rnoquce da kotlovi iz konstrukci :

nih i komercijalnih razloga rade i budu sa takvim sadrzais
vode, a da se ne mogu ni podesavati svojim kapaciteto :
prema potrosnli bez dopunskih proizvodnih gubitaka, na;
bolje bi bilo da u svom krugu imaju dodatni neophodni s ,
drzaj vode u vidu posebne akumulacije koja bi mogla d.
prihvati (nazivni) kapacitet kotla za odredeno racionalm
vreme upotrebe.
1

'

Rad sistema grejanja bi tada bio takav da bi kotao odred&,,

no vreme radio pod punim kapacitetom i optimalnim usl0::
vima i ka potrosaclrna i ka akumulaciji, pa kad akumulacis
bude zavrsena, usao bi u fazu mirovanja sve dok akurrulacija ne bude potrosena u potrosacima, kada bi se proces
ponavljao. To bi znacilo da rad koltovske jedinice u svim
uslovima predstavlja rad u najboljim uslovima koriscenia

Ovde treba imati u vidu i to da obicno snaga kotla nije samr

jednaka maksimalnim transmisionim gubicima toplote, vec;
je uvecana i za varijabilne gubitke sistema, tako da procenat
potreba (pri startu, usled infiltracije, usled suncevoq zracenja i dr.) instalacije na pragu grejanja ne odgovara procena
iskoriscen]a kapaciteta kotla, vec je ovaj drugi nizi.
Pored svega recenoq i sadrza] vode u kotlu je i iz konsmkcionih razloga oqranicen, a i sama konstrukcija i velicina .
lozista u najveco] meri zavisi od kapaciteta kotla i vrste go
riva koje sagoreva.
Pri tome se mora imati u vidu da su u zavisnosti od vrste
goriva razliclte i moqucnosti regulacije kapaciteta kotlova
pa u tom smislu treba analizirati i razlicite pogone kotlov
skih jedinica i njihov uticaj na velieinu i izbor akumulatora. ';

Kotlovi na cvrsta goriva

I pogonski i investiciono najjeftiniji nacin dobijanja toplotne
energije, tople i vrele vode za ave namene, iii bi bar tako
trebalo da bude, jeste sagorevanje cvrstih goriva u kotlovi-:
ma. Pri tome, zavisno od kapaciteta, na ovaj nacin se jos:
uvek, bez obzira na sve vecu primenu i tecnih i gasovitih '
goriva, u velikoj meri greju razlicitl objekti.
Cvsta goriva mogu biti sve sagoriljive cvrste materije, me- .
du koje se ubrajaju vrlo kvalitetni ugljevi, kao sto su kame- .
ni ugalj, antracit, mrki ugalj, ali i losijeg kvaliteta, kao sto su
lignit, treset, zatim drvo, ali i slama i sasa. lsto tako za cvr- .
sta goriva je znacajno i kako je pripremljeno za sagoreva-
nje. Ugljevi su klasificirani u smislu maksimalne granulacije. :
Naravno da lozista za ovakav asortiman nisu ista, tako da ;
u sustini postoji podela na razlicite vrste kotlova prema
cinu sagorevanja cvrstih goriva, kao sto su kotlovi na ugalj,
drvo iii na biomasu. Cesto u-stovi trzista odreduju vrstu go- .
riva u toku jedne sezone iii dela sezone. Obicno se pro-
spektima karakteristike kotlova vezuju za odredeno gorivo.
Tako se lozista i karakteristike kotlova na ugalj daju za sa- ,
gorevanje kamenog uglja. Lozista za manje jedinice kotlova ;
na cvrsta goriva su pre svega projektovana u bunker siste- i
mu, tako da primaju vecu kolicinu goriva nego sto se nala-
zi u punom sagorevanju. Doziranje goriva kod njih se vrsi
rucno, dok je kod vecih poluautomatsko iii automatsko. Re-
gulacija kapaciteta kotla vrsi se dovodom vazduha za sa-
gorevanje u loziste. NTG u procesu lozenia van projektnog
kapaciteta vrlo su veliki i zavise pre svega od nacina loze- .
nja. Ovde se mora napomenuti da je osnovna karakteris- .
tka sagorevanja uglja u sistemima grejanja bez primene
akumulacije, nemoqucnost primene ni osnovne regulacije potrosn]e niti dopunske regulacije potrosnie, pesto je
veza kapaciteta razgorelog lozista kotla i instalacije u aku-
mulacionom smislu u velikoj disproporciji i kruta. To znad
da se ono sto se proizvede u lozistu kotla mora iii potrositi
iii izbaciti u okolinu preko dimnjaka. Ukupna potrosn]a citave instalacije maze se jedino regulisati kapacitetom dovo- :
da vazduha u lozlste kotla.

na-;

Upravo primena akumulatora u ovakvim instalacijama, pol red drugih prednosti, omoqucuje i regulaciju potrosn]e u si:;
stemu. U ovakvim vezama, naime, akumulatori odredenog
kapaciteta odnosno kolicine vode, postavljaju se izmedu
kotla i instalacije potrosaca, tako da kotao radi prema kapacitetu akumulatora i potrebnom kapacitetu potrosn]e. Principijelna serna vezivanja kotla sa akumulatorom vidi sa na sl.
2. Pri tome, sama potrosnia rnoze se regulisati i osnovnim i
dopunskim regulacionim krugovima. Ako se uzme da je kapacitet akumulatora jednak snazi kotla u uslovima raspona
temperature vode 85/25C, dobija se da ukotiko je kapacitet potrosnie manji, utoliko je akumulaciona sposobnost veca. Pri maksimalnoj potrosnii (temperatura vode 90/70C),
akumulacioni kapacitet akumulatora rnoze iznositi svega
oko 10/o maksimalnog kapaciteta akumulatora pri minimalnoj potrosnji. Znacl da je variranje snage kotla u radu izmedu 90o/o i 100/o. To znaci da ce kotao na ugalj, opremljen
regulatorom promaje, sa postavljenom nekom optimalnom
vrednoscu temperature vode i akumulatorom, raditi pri potrosnji regulisanoj osnovnom regulacijom, iii u punom pogonu pri razgoreloj vatri, iii potpuno priqusenorn rezirnu na
, odrzavanju zara u lozlstu. Ovakav rad u toku godine rnoze
i
t: smanjiti potrosniu uglja za oko 30-40/o.
t.

[{ llustracija iznetog rnoze se naci u analizi rada kotlova sa

[! konstantnom temperaturom,
lozenih cvrstirn gorivom (Reel: knagel, Sprenger, Schramek, Ceperkovic, 2002, g., deo
t 2.6.4 - Godisn]a potrebna energija za grejanje i pripremu
~! tople vode) u podacima za stepen lskoriscenja instalacije.
. Na osnovu ovih podataka izlozena je analiza u tabeli 2, a za
~ kotlove snage od 50 do 120 kW. Pri tome se podaci odnose
na specijalne kotlove sa ventilatorom, znaci delimicno kon~. trolisano sagorevanje, sto u naso] praksi obicno nije sluca].
Slicni primeri mogu se izvesti i za druge snage kotlova.
I(

<::

Tablica pokazuje da ako bi instalisana snaga potrosn]e bi; la 100 kW, ugradeni kotao na ugalj bi sa akumulatorom u
podrucju spoljnih temperatura izmedu 15 i 20c potrosio
manje od 8,89/o energije qodisn]e, Ako bi instalacija te godine radila 1000 sati punog pogona, odnosno trosila Qg
= 100 000 kW. ostvarila bi ustedu u tom periodu od Qu =
0,89 100 000 = 8900 kW.
, Godisnja potrosnia bez akumulatora bila bi Qg = 155 000
kW, a godisnja potrosnla goriva sa akumulatorom bila bi Qg
, = 125 000 kW, sa ustedorn od Qgu = 30 000 kW, iii 30/o.
'

:; Pored iznetoq, ugradnjom akumulatora u krugu kotlova na

: cvrsto gorivo, instalacija se dovodi u situaciju moquceq po, merenog rada sistema za odredeno vreme pri pokretanju
posle prekida rada. Naime, uobicaieno je u sistemu centralnog grejanja da se praktikuju nocni prekidi rada iii redukcije.
U sistemima sa kotlovima na cvrsto gorivo bez akumulatora, jutarnje pokretanje posle prekida rada, iii rada u nocnorn
rezimu, vezani su za istovremeno pokretanje kotlova sa pokretanjem instalacije. To nije slues] sa pogonom ovih instalacija sa ugradenim akumulatorom. U vecern delu godine
sistem sa akumulatorom se u vecernltrn casovlma pred prekid forsira u lozen]u, tako da u redukovanom rezirnu rada iii
, u pokretanju sa akumulatora prihvata momentalni uzgon instalacije i tek potonjim lozenjem kotlovi nastavljaju da prate
rad instalacije. Pokretanje i prekid rada instalacije u ovakvim uslovima mogu se vrsiti uklopnim satom.
.

;': Tabela 2. Stepen korisnosti instalacije kotlova. Ugalj/kotao Qk >

_ 50-120 kW

:Jl/lill!J!IIJ!]llilii~lijii!ii~!,iiiili~iiiilili

::::f~;f1::i'i;i;..;g~!lili!iiiil,;'.:!lllil iiiii:,...ii!i!i!!Q;6.!!!! ,-- ....-::l:Z3

QilZ!!

Om - stvarna snaga (kW), Qk - nazivna snaga (kW).

promenljive toplotne moci, kao sto su biomasa, treset iii slicna goriva kod kojih akumulator rnoze vrlo dobro da kompenzuje pad kvaliteta sagorljive mase koja maze jako da

vanra.

Kotlovi na gasovita i tecna goriva

U sastavu ovih uredaja i mehanizmu njihovog rada nalaze se gorionici. Dovod goriva u loziste kotlova vrsi se rasprsivaniern pod pritiskom i sveden je na sekundni dotok,
odnosno sekundni priliv energije goriva u loziste kotla. To
znaci da je akumulacija lozista svedena na stepen akumulacije materijala i temperaturu Iozista. Prekid sagorevanja
je momentalan i izazvan prostim prekidom dovoda goriva.
Naravno da je dovod goriva u radu gorionika pracen odgovarajucirn dovodom vazduha, tako da se smesa vazduha
i goriva dovodi u zonu paljenja gde se pali i u daljem toku
sagoreva. Proizvodacl gorionika podesavaiu snagu uredaja
uvodenjem dvostepenih, modularno i kontinualno regulisanih gorionika, ko] svoj kapacitet podesavaju prema kapacitetu potrosn]e. Medutim, kod malih jedinica kotlova, naiveci
broj njih je opremljen, i oprema se, jednostepenim gorionicima ciji je rad, pa i kapacitet, regulisan ukliucenjern i iskljucenjern gorionika. Pri tome iz bezbednosnih razloga svaki
ciklus ponovnog ukljucenja gorionika ima potrebu za pripremom lozista kotla u smislu ventiliranja, kada se u trajanju
od oko 30 s vrsl ispiranje lozlsta vazduhom, pa tek potom
gorionik ulazi u fazu dovoda i paljenja goriva. Pri tome je u
svakom ciklusu paljenja potrebno izvesno vreme za stabilizaciju sagorevanja i ulazak u stacionarno stanje. Sve izneto predstavlja gubitak u radu kotla.

Sadrzs] vode savremenih konstrukcija kotlova na tecna i

gasovita goriva krece se od W = 2 do 3 L/kW snage kotla.
Sam proces ukljucenja i iskljucenja gorionika regulisan je
radnim termostatom kotla. Temperaturna razlika termostata
maze se racunati na oko 8C. Na primer, iskljucenje kotla
na t1 = 90C i ponovo ukljucen]e na t2 = 82C. Shodno iznetom, srednja akumulaciona sposobnost kotla bila bi:
qw = W dt cP = 28 W/kW snage kotla
Akumulaciona
tabeli 3.

sposobnost

po snazi kotlova izlozena je u

Vreme za koje bi kotao u radu pri startovanju bez potrosnje,

bio isklj ucen, bilo bi:

i u ovom tekstu bice nazvan akumulaciona konstanta, iii

krace Ak vrednost. Akumulaciona konstanta je karakteristika konstrukcije i nepromenljiva je za odredenu vrstu kotla.
U radu, naravno, potrosn]a postoji i vremenski ciklus se
uspostavlja iz potciklusa uzgrevanja kotla (T 1) do temperature t1 i mirovanja (T 2) do temperature t2 za vreme T. Ciklus
uzgrevanja se odvija tako sto se produkcija kotla trosi jednim delom na potrosniu Qp, a drugim delom na povecan]e
akumulacije kruga kotla. Za ciklus uzgrevanja vazi T 1 (O, Qp) = 3600 Oak Ako se uzme da je potrosnia jednaka QP =
p Qk, gde vrednost p predstavlja karakteristiku potrosnie, bice: T1 (1 - p) = 3600 Oak/Qk = T0, iii T1 = T0/(1 - p) .
U ciklusu mirovanja kotla za vreme T 2, akumulacija kotla se
trosi iskljuclvo za potrosnju, prema tome bice:

T2 p (Qk/3600) = Oak;
sledi:

Ovde jos treba napomenuti da je od posebnog znaca]a primena akumulatora u slucaju sagorevanja cvrstih goriva

61

1 2005

kgh

s, i prosecnu vrednost p u
toku godine p = 4,5, moze se proracunati prosece
vreme ciklusa T P rada kotla u toku sezone, kao i broj
ukljucenja n u toku godine:
TP. 4,5 100 450 s, broj
ciklusa na cas n = 3600/4 ,.
50 = 8 ukljucen]a na cas, \
broj ciklusa N: N = 180 16 -~-:
8 = 23 040 ukljucenja na -c:
godinu.

'

Tabela 3. Akumulaciona sposobnost kotlova po deklarisanoj snazi

.

:,:

.....

41860,5
.:._
100 I 5. .:-':::ii,,
,, . :.
",,

0,03

0,03

Qk je kapacitet kotla, a Oak akumulaciona sposobnost kotla.

Pri svakom ponovnom "'.

ukljucenju gorionika, po za /
vrsenom vremenu rnirova ';-.
nja, nastaje gubitak starta. (Gubitak je promenljiv i najmanji je kod no- :L
vih i neposredno podesenih konstrukcija go-, : ~:
rionika. Gubitak se tesko maze racunskim }~;.i~
putem utvrditi, afi svakako postoji. On je u !\
stvari vezan za vefiki broj uticajnih faktora
kao sto su velicina dizne i potrosnja gorioni
ka, karakteristika ventilatora i dimnjaka, vr&. _
me predispiranja lozlsta, ispravnost, sadri~- -~:
CO pri startu i drugi. Gubitak se maze najbo-.:
lje izmeriti preko odate toplote i potrosnie go- }'
riva. Sracunat i objasnjsn na gornji nacin, on :;)
rnoze samo indicirati svoju vrednost. lsto ta '.!r
ko mora se napomenuti da kod nepodesenh]
gorionika on maze biti jos mnogo veci.
l}_

.r

Sad ako se uzme u obzir sve izneto, postae =

jasno odakle nastaje razlika u stepenu isko: !ii
riscenia kotla i instalacije. Tako za gubitak. f::;
starta od 100 ml/ukljucenje gubitak za godi: ;.
nu bi bio dG = 2304 L.
:;-

Tabela 5. Akumulaciona sposobnost kotlova sa akumulatorom po snazi

Medutim, broj ukljucen]a po istoj osnovi mo.:

ze se sracunati za sistem sa dodatnom aku :
291
291
mulacijom koja bi iznosila dodatnih 10 L/kW :
. :.':::'.-:500. i'::?
i bila instalisana kao poseban akumulator u :
1500
krugu kotla. Ukljucenje gorionika u sistem sa ;436 047
akumulatorom vrsi se sa otvorenog poloza :.
ja ventila za rnesan]e potrosn]e, a iskljuce :i
r Jm:::::;r; r <
. ..
nje sa termostata kotla. Temperaturna razlika :;
rnoze se tad najmanje racunati oko 25C. ;
Na primer, iskliucen]e kotla na 90C i pone- ~
VO ukljucenie na 65C. Shodno iznetom, sre- :
dnja akumulaciona sposobnost kotla bila bi: q; = W dt cP = ';
kotla do njegovog pono291 W/kW snage kotla. Akumulaciona sposobnost po sna- .
zi kotlova iznesena je u tabeli 5.
:'::::.,: :: :

', .....<<..

= (i'.:":':'1:<,,__,_,,,,;::o;;:"'1'=':':'ili-z

Prema tome, ciktus od ukljucenja

vnog ukljucenja (T) bice:
T = T1 + T2

= T0 {[(1/(1 - p)] + 1/p},

odakle sledi:

lrnajuci sad u vidu vreme T0 kao 1047 s, odnosno 17,5 min,

maze se, imajuci u vidu tabelu 5, preracunati vreme punog
ciklusa kotla T, kao i broj ukljucenja na cas n. T = 4,5 1047
4 711 s; znaci n
3600/4 711 = 0, 76 ukljucen]a na cas,
iii jedno na sat i dvadeset minuta, a u toku godine N, za
dnevni pogon od sesnaest casova na dan: N = 180 16
O, 76 = 2189 ukliucen]a godisnje. Na primer, za gubitak starta od 100 ml/po ukljucenju gubitak za godinu bi bio dG::
218 L, sto prema gornjem proracunu donosi ustedu otprilike
2000 L/god. Naravno da je ovako izrazen gubitak u funkciji
vellclne gorionika i kotla.

Prema ovoj analizi i tabeli 4 vidi se da vreme ciklusa rada gorionika u kotlu nije vezano za kapacitet kotla vec za
odnos akumulacione sposobnosti kotla prema kapacitetu (vremenskom konstantom T 0) i trenutnim odnosom potrosnje sistema prema kapacitetu kotla (vrednosti p ). Sam
izraz 1 /(p - p2) odreduje zavisnost ciklusa trajanja rada
gorionika od spoljne temperature, odnosno odreduje broj
ukljucenja gorionika. Vidi se iz analize da je bro] ukliucenja
najveci, odnosno vreme pogona najkrace, u podrucju spoljnih temperatura od +8C do -7C, p = 0,3 - 0,7.
Prema tome, aka se uzme da je snaga kotla, racunajuci jed nu jed inicu u instalacij i i irnajuci u vid u konstantu TO = 100

f,

:
;I

'.

:;
:'.

,: .
'

'.

Osvrt na primenu akumulatora

na klima-postrojenjima
Do sada sve receno odnosi se na primenu akumulatora u :'
toplovodnim i vrelovodnim instalacijama.
r

s-'

kgh

1 2005

62

Pored upotrebe izlozene u ovom tekstu, oni mogu naci i

zanacajnu primenu u klima-tehnici, kao i u rashladnim postrojenjima.
Naravno da u ovim instalacijama uslovi i razlozi primene
akumulatora mogu biti slicni, ali i sustinski drukci]i,
Tako, na primer, rad ovih sistema zavisi visestruko od spoljnih uslova i u procesu potrosn]e (procesi hladenja po prostorijama ), i u procesu odvodenja toplote sa rashladnih
masina (kondenzatori) koji se superponiraju.
Takode, kod klima-sistema postoji i preklapanje procesa
hladenja i procesa grejanja na istom objektu i instalaciji, sto
se nikako ne maze efikasno koristiti bez akumulacije. Prema svemu, ova oblast primene akumulatora zahteva poseban prostor i razmatranje.

Zakljucak
Znaca] akumulacionih sistema u terrnotehnickirn instalacijama sa vodom kao radnim medijumom ociqledno je potcenjen, a primena neopravdano oqranicena. To je u najveco]
meri, po misljenju autora, bila posledica neresenih odnosa
cirkulacije unutar sistema ovih instalacija. Membranski akumulatori sustinski resava]u dileme opste primene akumulatora u ovom delu termoenergetike.

Literatura
[1] *** Heizungshandbuch, "Krupp", Berlin, 1975.
[2] Recknagel, Sprenger, Schramek, Ceperkovic: Grejanje i klimatizacija, INTERKLIMA, Vrnjacka Banja, 2002.

kgh