KCPR

Nagao i neoekivani prestanak cirkulacije krvi izazavan

funkcionalnim prestankom rada srca naziva se akutni zastoj srca ili
cardiac arrest.
Podela etiolokih uzroka akutnog zastoja srca je:
4H
- HIPOKSIJA
- HIPOVOLEMIJA
- HIPER I HIPOKALIJEMIJA
I HIPOKALCIJEMIJSKA ACIDOZA
- HIPOTERMIJA

4T
- TENZIONI PNEMOTORAKS
- TAMPONADA (SRCA)
- TROMBO-EMBOLIJSKE
I MEHANIKE OPSTRUKCIJE
- TOKSINI I PREDOZIRANJE LEKOVIMA

Dijagnoza akutnog zastoja srca se postavlja

na osnovu sigurnih i nesigurnih znakova.

Sigurni znaci akutnog zastoja srca:

Gubitak svesti,
Odsustvo pulsa na velikim krvnim sudovima,
Prestanak disanja,
Promena boje koe.

Nesigurni znaci akutnog zastoja srca:

Dilatacija pupila,
Odsustvo sranih tonova,
Nemerljiv krvni pritisak,
Odsustvo ili prestanak krvarenja,
Elektrokardiogram (EKG),
Elektroencefalogram (EEG)

Standardi za KCPR predlau abecedni

redosled reanimacije

A airway (disajni put),

B Breathing (disanje),
C Circulation (cirkulacija)
D Definitivna (konana) terapija

i podelu na sledee faze:

Faza I - Osnovno odravanje ivota

A (airway) Obezbeenje prolaznosti disajnog puta

B (breathing) Obezbeenje vetakog disanja
C (circulation) Uspostavljanje cirkulacije

Faza II Uznapredovalo odravanje ivota

D (drugs and fluids) Primena lekova i infuzija

E (electrocardiografija) EKG dijagnoza i tretman
F (fibrilation) Tretman fibrilacije - defibrilacijom

Faza III Produeno odravanje ivota

G (gauge) Utvrivanje uzroka zastoja srca i njegovo

otklanjanje
H (high mental activity) Ouvanje vie mentalne
aktivnosti
I (intensive care) Intenzivno leenje

(Airway) Odravanje prolaznosti

disajnog puta
Defleksija glave

Trostruki manevar po Safar-u

a)
b)
c)

Zabacivanje glave
Otvaranje usta
Povlaenja donje vilice prema napred tako da donji zubi
dou ispred gornjih

Stabilan boni poloaj

Postie se okretanjem na bok, savijanjem nie poloene noge i

postavljanjem nie poloene ruke ispod lea, sa akom gornje ruke
pod bradom kako bi se glava zadrala zabaena unazad. Kada se
pacijent okree treba mu podupreti glavu, da se ne pogora
cervikalna povreda kimenog stuba.

Heimlichov manevar

Heimlich-ov manevar
(odrasli, kolsko dete bez svesti)

Heimlich-ov manevar
(odrasli, kolsko dete)

Heimclih-ov manevar kod dece

Postavljanje orofaringealnog tubusa

(Airway)

Endotrahealna intubacija

Krikotireotomija

Traheostomija
Traheostomija je hirurka metoda otvaranja dunika u
njegovom vratnom delu radi obezbedenja disanja. Pod
urgentnom traheostomijom se podrazumeva traheostomija
pod krajnje hitnim i nepovoljnim uslovima.

B (breathing) Arteficijalna ventilacija

Vetako disanje metodom usta na usta metoda pozajmljenog daha

Vetako disanje usta na usta i nos

Vetako disanje usta na stomu

Izvodi se kod traheostomisanih bolesnika ili kod onih sa

traheotomijom sa privremenom kanilom. Uduvavanjem vazduha
preko stome se neto smanjuje mrtvi prostor, pa je i ventilacija neto
bolja od uduvavanja preko usta i nosa.

Samoirei reanimacioni balon (AMBU - balon)

Automatski portabilni respiratori (ventilatori)

Primenjuju se poslednjih 20 godina i sastavni su deo savremene opreme za

KPCR Skoro svi respiratori danas rade na principu intermintentnog
pozitivnog pritiska ventilacije, koji izaziva insuflaciju plua stvaranjem i
primenom pozitivnog pritiska u vazdunim putevima.

C. (circulation) ARTEFICIJALNA CIRKULACIJA

Tehnika izvoenja spoljne masae srca

Pravilnom tehnikom masae srca grudna kost bi trebalo da se priblii kimenom stubu
3,5 5 cm. Ciklus kompresije i relaksacije treba da su istog trajanja. Ako reanimaciju
Izvodi jedna osoba ona mora da izvodi vetako disanje i spoljnu masau srca.
Nakon 30 pritisaka na grudnu kost brzinom od 100/min, spasilac 2 puta udahne vazduh
Unesreenome, da bi nakon toga ponovo zapoeo masau srca (30:2).

Algoritam postupaka osnovnog

odravanja ivota odraslih

FAZA II UZNAPREDOVALO ODRAVANJE

IVOTA

Uznapredovalo odravanje ivota (Advanced Life Support) podrazumeva

korienje proirenih i sloenih mera i tehnika koje su neophodne za
obnavljanje spontane cirkulacije kada mere osnovnog odravanje ivota
nisu dovele do rezultata.

D. (DRUGS AND FLUIDS) PRIMENA LEKOVA I

TENOSTI U KPCR-u

U osnovne lekove koji se koriste u toku KPRC-a ubrajamo pre svega:

kiseonik (O2)
Adrenalin
Atropin
Lidokain
U ostale najznaajnije lekove ubrajamo:
Natrijum bikarbonat
Soli kalcijuma
Noradrenalin
Dopamin
Nitroglicerin i dr.
Za nadoknadu izgubljenog intravaskularnog volumena koriste se:
Kristaloidni rastvori (ringerlaktat, 99% NaCl)
Koloidni rastvori (humani serum albumin, hemacel, veluven, 6 % elohest i
dr.)

PUTEVI DAVANJA LEKOVA U KPCR - u

Intravenski put

Intrapulmonalni (endotrahealni) put

Lekove treba dati u dva do tri puta veoj dozi od preporuenih za i.v. I treba
ih razblaiti sa 10 ml 0,9% NaCl.

Intraosealni put

Intrakardijalno davanje leka

E. EKG OBLICI cardiac arrest-a

1.
2.
3.
4.

Elektrokardiografski se razlikuju 4 oblika cardiac arrest-a:

Ventrikularna fibrilacija
Venrtikularna tahikardija sa odsustvom pulsa
Asistolija
Elektomehanika disocijacija

F. TRETMAN FIBRILACIJE - DEFIBRILACIJA

Najnovije smernice za KCPR preporuuju defibrilaciju od 360 J monofazino

i 150 360 J bifazino.
Defibrilaciju treba zapoeti to ranije po mogunosti unutar prvog minuta
nastanka cardiac arrest-a. Ako prvi strujni udar nije defibrilirao srce, itav
postupak se ponavlja. U periodu izmeu dve defibrilacije treba korektno
izvoditi vetako disanje i masau srca.

Interna (direktna) defibrilacija

Sprovodi se u operacionoj sali i izvodi je operator.

Prekordialni udarac
Ima efekta u prvih 30 s od gubitka pulsa.

Algoritam postupka naprednog odravanja

ivota odraslih

FAZA III - PRODUENO ODRAVANJE IVOTA

Predstavlja postreanimaciono intenzivno leenje. Obuhvata brigu o

pacijentu nakon uspostavljanja sranog rada, radi zatite mozga i prevencije
trajnih oteenja. Sastoji se iz:
G. (Gauge) Procene tj. utvrivanja uzroka smrti, procenjivanja mogunosti
spaavanja pacijenta i leenja;
H. (High mental activity) Ouvanje vie mentalne aktivnosti primenom
cerebralne reanimacije;
(Intensive care) Intenzivno leenje.

KCPR u pedijatriji

Mere KCPR-a u pedijatriji se donekle razlikuju od onih kod odraslih zbog

specifinih anatomskih, fiziolokih i patofiziolokih karakteristika kod dece,
kao i zbog etiolokih razlika u pogledu nastanka zastoja srca.
Osnovne razlike su u sledeem:
Samoirei AMBU balon i nazalna maska su manji od onih kod odraslih
Neophodna je primena 100% O2
Kod novoroeneta se najlake palpira puls na a. brachialis

Odnos kompresije grudnog koa i ventilacije kod novoroeneta je 15:2

brzinom od 120/min.
Kompresija grudnog koa kod dece do 1 godine ivota vri se sa dva prsta
(trei i etvrti).

Kod dece od 1 8 godine ivota mere KPCR-a

se ne razlikuju od onih koje vae za odrasle.

ZAKLJUAK
Za uspenu KPCR najznaajniji je faktor vreme. To je
period koji je protekao od trenutka prestanka sranog
rada do trenutka kada je poela kerdiopulmonarna
reanimacija. Brzina kojom je zapoela kardiopulmonarna
reanimacija je presudna i ona je klju uspeha.