PRORAUN PODGRADE JAMSKIH PROSTORIJA

1. Drvena podgrada
Drvena podgrada hodnika se izrauje od oblog, ree od rezanog drveta odgovarajueg
prenika i kvaliteta, predvienih standardom za rudniko drvo.
Drvo je i danas jedan od najznaajnijih rudarskih konstruktivnih materijala. iroka
primena drveta uslovljena je njegovom malom teinom, znaajnom vrstoom u odnosu na
teinu, dobrim elastinim osobinama i mogunou lake obrade. Osim dobrih osobina, drvo
sadri i nedostatke, od kojih su najvaniji: lako je zapaljivo, male je trajnosti i sklono je
truljenju. Osim toga, sa promenom sadraja vlage drvo menja zapreminu i nosivost, to u
odreenim uslovima u konstrukciji moe izazvati probleme. U rudarstvu se koriste mnoge
vrste drveta, a najee korieni su bor, smreka, jela, hrast, bukva, bagrem, itd.
Ova podgrada obuhvata vie konstrukcija: trapezasti okvir, etvrtasti okvir, pojaani
trapezasti okvir, itd. Posebne konstrukcije drvene podgrade hodnika su viestrani poligonski
okvir i podgrada raskra i ogranaka hodnika.
Drvena okvirna podgrada hodnika najee se izrauje kao trapezasta okvirna
podgrada sa dva ukoso postavljena stupca, pod uglom od 5 10 o, i vodoravnom krovnom
gredom slemenjaom odozgo. Pri tome, veza izmeu stubaca i slemenjae moe biti na
iskruak (na or), ili na zub.
U materijalu sklonom odronima, drveni okviri se spolja zalau pod krovom i du
bokova hodnika, najee oblicama ili rezanom graom.

Slika 1.1. Trapezna drvena podgrada: a) nepotpun trapezni okvir, b) pun trapezni okvir.
Elementi podgrade: 1 slemenjaa (krovna greda), 2 stubac (stojka), 3 daske za
zalaganje krova i bokova, 4 drveni klinovi, 5- kamena ispuna, 6 gnezdo (leite) stupca,
7 podnjaa (podna greda)

1.1. Proraun drvene trapezne podgrade

Proraun drvene podgrade vri se posebno za pojedine elemente ove podgrade, tj.
posebno se proraunava slemenjaa, posebno stubac, a posebno zalagai. Osnovni parametar
za proraun je podzemni pritisak, koji se odreuje eksperimentalno ili analitiki. U sluaju
analitikog odreivanja veliine podzemnog pritiska, koristi se neka od hipoteza razvijenih za
potrebe prorauna podgrade.

Najvie koriena i najire prihvaena jeste hipoteza po kojoj se iznad izraene

prostorije formira svod, koji na sebe prima optereenje stenskog masiva i na taj nain
rastereuje prostoriju (slika 2). Ovu hipotezu, koju je prvi predstavio V.Riter, kasnije su dalje
razvijali mnogi istraivai.

Slika 1.2. Formiranje svoda prirodne ravnotee

1.1.1. Proraun optereenja iz krovine
1.1.1.1. Teorija Protoakonova
Prema teoriji Protoakonova, podgradu optereuje samo teina stenskog materijala
koji se nalazi unutar svoda prirodne ravnotee. To znai da veliina optereenja na podgradu
ne zavisi od dubine prostorije, ve od irine prostorije i karakteristika stene. Obzirom da svod
prirodne ravnotee ima oblik parabole, povrina ispod svoda se moe izraunati na sledei
nain:
S

2
2a b , m 2
3

(1.1)

gde je:
2a irina svoda prirodne ravnotee, odnosno irina prostorije, m
b visina svoda prirodne ravnotee, m.
Prema Protoakonovu, visina svoda prirodne ravnotee zavisi od irine prostorije i
karakteristika stene, odnosno:
b

a
,m
f

(1.2)

gde je f koeficijent vrstoe po Protoakonovu.

Optereenje na 1 m prostorije, u tom sluaju, bie:
Q S

gde je:

4 a2
, kN / m`
3 f

(1.3)

 zapreminska masa stenskog materijala, kN/m3

1.1.1.2. Teorija Cimbarevia
Cimbarevi ovakvo reenje proiruje i nadograuje definisanjem optereenja i iz boka
prostorije (slika 3). Pod uticajem optereenja koje se prenosi preko oslonaca svoda na stene u
bokovima prostorije, u tom delu dolazi do stvaranja zona oslabljenog materijala u obliku
prizmi, koje su ograniene kliznom ravni koja se nalazi pod uglom u odnosu na horizontalu.
Ovako definisane zone u bokovima prostorije ine optereenje na podgradu iz boka.

Slika 1.3. Proraun optereenja na podgradu po Cimbareviu: a) poloaj svoda prirodne

ravnotee, b) ema za proraun optereenja.
Ugao klizne ravni zavisi od ugla unutranjeg trenja materijala:

90 o
,
2

(1.4)
gde je ugao unutranjeg trenja.
irina svoda prirodne ravnotee sada je vea od irine prostorije, i iznosi:
2a 1 2a 2c 2a 2 h ctg , m

(1.5)

gde je:
c irina zone oslabljenog materijala u boku prostorije, m
h visina prostorije, m.
Obzirom da je irina svoda (2a 1) u ovom sluaju vea od irine prostorije (2a), visina
svoda prirodne ravnotee bie:
b

a1
,m
f

(1.6)

Pa je, na osnovu toga, vertikalno optereenje iz krovine:

2

4 a
Q v 1 , kN / m`
3 f

(1.7)

Iz praktinih razloga, pri proraunima podgrade se esto usvaja da je vertikalno

optereenje jednako rasporeeno po itavoj irini prostorije, pa se zato uvodi pojam
specifinog optereenja (qv), koje se rauna na sledei nain:
q v b1 , kN / m 2

(1.8)

Na slici 4 prikazana su oba sluaja optereenja:

Slika 1.4. ema vertikalnog optereenja na podgradu: a) neravnomerno rasporeeno

optereenje, b) ravnomerno optereenje.
Na osnovu specifinog optereenja, izraunava se optereenje po dunom metru:
Q v q v 2a , kN / m`

(1.9)

to se tie bonog pritiska, on je razliitog intenziteta po visini prostorije (slika 3b), pa

se rauna njegova vrednost pri krovu i pri podu prostorije:
q hk h 1 k tg 2 , kN / m 2

(1.10)

q hp h 2 b tg 2 , kN / m 2

(1.11)

gde je:
qhk specifino horizontalno optereenje pri krovu prostorije,
qhp specifino horizontalno optereenje pri podu prostorije,

h 1 b1 k , m korigovana visina svoda prirodne ravnotee,

b
h2 = h + h1 , m
k zapreminska masa stene pri krovu, t/m3
b zapreminska masa stene u boku, t/m3

Iz praktinih razloga, obzirom da su vrlo esto razlike izmeu stenskog materijala u

krovini i podini male, u proraunima se uglavnom koristi samo jedna vrednost bonog
optereenja, pri emu se uzima ili srednja vrednost, ili vea od dve vrednosti optereenja.
1.1.2. Proraun elemenata drvenog okvira
Za sluaj trapeznog okvira izloenog optereenju iz krova i boka prostorije,
preporuuje se proraun po metodi P.M.Cimbarevia.

Optereenje na slemenjau
Optereenje na slemenjau, u sluaju da je jednako rasporeeno, na osnovu (1.8), bie:
q v b L , kN / m`

(1.12)

gde je:
b visina svoda zaruavanja, m
zapreminska masa stenskog materijala, kN/m3
L rastojanje izmeu okvira, m.

Dimenzionisanje slemenjae

Polazi se od pretpostavke da, statiki, slemenjaa predstavlja gredu duine 2a,

kontinualno optereenu sa qv, oslonjenu na dva slobodna oslonca (slika 5). Maksimalni
moment savijanja ovako optereene grede, odnosno slemenjae, je:
2

M max

q l
b L l1
v 1
8
8

, kNm

(1.13)

gde je:
l1 duina grede, odnosno slemenjae, m (slika 5).

Slika 1.5. Statika ema za proraun elemenata drvenog trapeznog okvira

Nakon odreivanja maksimalnog momenta savijanja, proraunava se otporni momenat

slemenjae, Wsl, po obrascu:
W

M max
sdoz

, m3

(1.14)

gde je:
sdoz dozvoljeno naprezanje drveta na savijanje, kN/m2.
Za kruni popreni presek, opti obrazac za oporni moment je:
W

d3
32

, m3

(1.15)

Odakle se moe odrediti prenik slemenjae krunog poprenog preseka, koji

odgovara obloj jamskoj grai:
d3

32 W 3
10 W

, m

(1.16)

U sluaju da je slemenjaa pravougaonog poprenog preseka, obrazac za otporni

moment je:
W

b h2
6

, m3

(1.17)

U ovom sluaju slemenjaa se dimenzionie tako to se jedna od stranica pravouglog

poprenog preseka (b ili h) usvaja, a druga proraunava iz (1.17).

Dimenzionisanje stupca

Iz konstruktivnih razloga, pogodno je da prenik stubaca bude jednak preniku

slemenjae, pa se za stupce samo vri provera naprezanja za date dimenzije. Na svaki stubac
deluje polovina vertikalnog optereenja slemenjae, tako da je, na osnovu eme na slici 5c:
PA PB

Q v q v l1

2
2

, kN

(1.18)

Poto se stupci postavljaju pod uglom u odnosu na horizontalu (slika 5b), poduna
sila koja deluje na stubac je:
P

q l
PA
v 1 , kN
sin 2 sin

(1.19)

Sila P izaziva naprezanje stupca na pritisak i izvijanje, to se moe izraziti sledeom

formulom:

q v l1
P

, kN / m 2
m S 2 sin m S

(1.20)

Osim vertikalnog, drveni podgradni okvir, a samim tim i stupci, trpe i horizontalno,
odnosno optereenje iz boka. Bono optereenje se odreuje po obrascu (1.11).
Obzirom da je stubac izloen sloenom optereenju, tj. pored podune sile P optereen
je i momentom savijanja iz boka, M max, ukupno naprezanje stupca predstavlja zbir ova dva
optereenja, koji ne sme biti vei od dozvoljenog optereenja drveta, pdoz:

gde je:

P M max

pdoz
m S m W

, kN / m 2

(1.21)

koeficijent izvijanja, koji se, zavisno od vitkosti stupca , rauna po obrascu:

za 75

100

(1.22)

1 0.8

za 75

2
3100

(1.23)

m koeficijent uslova rada podgrade

S povrina poprenog preseka stupca, cm2.
Vitkost stupca () rauna se, zavisno od oblika poprenog preseka stupca, na sledei nain:

za kvadratni presek:

za pravougaoni presek (b < h):

za kruni presek

l
a1
l
3,464
b
l
4
d
3,464

gde su:
a1, b, d dimenzije poprenog preseka stupca, cm
l duina stupca, cm.
Ukoliko su ukupna naprezanja u stupcu manja od dozvoljenog naprezanja, tada dimenzije
stupca zadovoljavaju.

Dimenzionisanje gredica za zalaganje

I gredice za zalaganje dimenzioniu se na osnovu maksimalnog optereenja. Gredica

se posmatra kao greda oslonjena na dva oslonca, optereena kontinualnim optereenjem iz
krovine. Raspon gredice odgovara rastojanju izmeu okvira (L).
Maksimalni moment savijanja gredice, u tom sluaju, je:

M max

q L2 c b L2

8
8

, kNm

(1.24)

gde je:
zapreminska masa stene, kN/m3
c irina gredice, m
b visina svoda prirodne ravnotee, m
L rastojanje izmeu okvira, m.
Otporni moment gredice je:
W

M max
sdoz

, m3

(1.25)

gde je sdoz dozvoljeno naprezanje na savijanje, a za pravougli popreni presek:

W

c2 h
6

, m3

(1.26)

gde je h debljina gredice.

Na osnovu (1.24), (1.25) i (1.26), moe se izraunati potrebna debljina gredice:
h 0,87 L

b
sdoz

(1.27)

Kada se koriste gredice od cepanih oblica, tada se usvaja da debljina poluoblice (h)
bude dva puta vea od debljine pravougaone gredice:
h'

d
2h
2

(1.28)

2. elina podgrada
U rudnicima se u poslednjim decenijama masovno se koristi elina podgrada. Ova
podgrada najiru namenu nala je u rudnicima uglja i slabim stenskim materijalima. Najee
primenjeni oblik je zasvoeni, koji se, u zavisnosti od intenziteta i pravca podzemnog pritiska,
izrauje u nekoliko varijanti: zvonasti, potkoviasti ili kruni. Osim ovih osnovnih oblika,
susreu se jo i trapezni, bavasti, eliptini, razni nepravilni oblici ili odgovarajue
kombinacije. Pri tome, zavisno od namene, elina podgrada moe biti izraena kao
nepopustljiva (kruta), ogranieno popustljiva i popustljiva.
Za izradu jamske podgrade koristi se iskljuivo ugljenini valjani elik i liveno
gvoe. Ugljenini valjani elici, odgovarajuih profila, koriste se za izradu osnovnih delova
podgrade (stubovi, lukovi, betonsko gvoe, limovi za oblaganje i dr.), dok liveno gvoe
slui za izradu segmenata prstenaste podgrade i livenih delova razliite namene.
elik kao podgradni materijal poseduje niz veoma znaajnih konstruktivnih
karakteristika: lako se transportuje, poseduje veoma veliku trajnost i odlikuje se irokim

konstruktivnim mogunostima. To je materijal sa elastino plastinim ponaanjem, koji

moe da izdri i znaajne plastine deformacije, bez veih gubitaka poetne nosivosti. Posle
ispravljanja deformacijom oteenih elemenata, elina podgrada se ponovo moe koristiti za
podgraivanje.
Prednosti eline u odnosu na drvenu podgradu su to moe izdrati znatno vei
podzemni pritisak, trajnija je i moe se vie puta upotrebiti, ak i u sluaju vee deformacije.

2.1. Proraun eline lune podgrade

Poznavanje vrednosti optereenja na podgradu je poetni uslov za proraun. Na
osnovu poznatog optereenja, odreuje se oblik podgradnog okvira, njegova nosivost i
stabilnost. Odreivanje vrednosti optereenja na podgradu vri se ili direktnim merenjima ili
na osnovu neke od teorija za proraun pritiska.
Pri projektovanju podgrade, veoma je vano pravilno odrediti oblik podgradnog
okvira. Veliina momenta sile pritiska na okvir u direktnoj je vezi sa oblikom okvira.
Zasvoeni oblik u najveoj meri umanjuje veliinu momenta sile.
2.1.1. Proraun optereenja na podgradu
Ovde e biti razmatran opti sluaj, kada se optereenje javlja i iz krova i iz boka
prostorije. Vrednosti vertikalnog i bonog optereenja mogu se dobiti direktnim merenjima ili
analitikim putem.
Vertikalno optereenje (qv) moe se proraunati po obrascu:
qv hc L ,

t / m'

(2.1)

gde je:
L rastojanje izmeu podgradnih okvira, m
- zapreminska masa stene u krovini, t/m3
hc najvea mogua visina svoda prirodne ravnotee, koja se rauna po obrascu:
h c 0,9

bc 3
H, m
f

(2.2)

gde je:
f koeficijent vrstoe po Protoakonovu
H dubina na kojoj se prostorija nalazi, m
bc irina svoda, koja se proraunava po obrascu:
bc b0

2 f0
90 0

tg
2

, m

(2.3)

gde je:
b0 irina prostorije, m (slika 2.2),
f0 visina prostorije, m
ugao unutranjeg trenja stene, o, koji se, ukoliko nije na drugi nain odreen, moe
odrediti na osnovu krive date na slici 2.3.
Bono optereenje (qb) moe se odrediti po obrascu:

qb

Qb
, t / m'
f0

(2.4)

gde je:
Qb veliina optereenja na okvir iz boka, koja se moe odrediti po obrascu:
Qb

90 0
f0

2 h c f 0 L tg 2
2
2

(2.5)

2.1.2. Proraun okvira od elika

Nakon definisanja optereenja, pristupa se proraunu okvira. Obzirom da postoji
veliki broj konstruktivnih mogunosti, pa samim tim i veliki broj razliitih oblika eline
podgrade, ovde e biti prikazan proraun krunog nepopustljivog okvira optereenog
svestrano, kao opti sluaj. Statika ema za proraun data je na slici 2.1.
Obzirom da su i konstrukcija i optereenje simetrini, radi jednostavnosti, dovoljno je
posmatrati jednu etvrtinu kruga, odnosno odseak AB na slici 2.1. Poetna pretpostavka je da
je odseak AB luno savijen tap, koji je ukljeten u taki B, a u taki A optereen silom NA:
N A q v r , kN

(2.6)

Moment sile u taki A, MA, odreuje se iz uslova da je taka A nepokretna, tako da se

za proizvoljni presek vrednost momenta moe iskazati u funkciji ugla , po formuli:
M

r2
q v q h cos 2 , kNm
4

(2.7)

Slika 2.1. Statika ema i dijagrami optereenja podgrade od krunih okvira:

a) raunska ema, b) dijagram momenta, c) dijagram normalne sile, d) dijagram
poprene sile
Maksimalni moment dobija se pri = 0o, odnosno = 90o:
M max

r2
q v q h , kNm
4

(2.8)

Normalna sila, N, takoe se moe iskazati u funkciji ugla u proizvoljnom preseku:

N q v r cos 2 q h r sin 2 , kN

(2.9)

U takama maksimalnog momenta, A i B, sila N je:

NA qv r ,

za 0 o

N B q h r , za 90 o

(2.10)
(2.11)

Poprena sila, T, u proizvoljnom preseku, pod uglom , iznosi:

r
T q v q b sin 2 , kN
2

(2.12)

I dok normalna sila ima maksimalne vrednosti u takama maksimalnog momenta (A i

B), poprena sila T je u ovim takama jednaka nuli:
0 , 90 o TA TB 0

(2.13)

Dijagrami momenta, normalne i poprene sile prikazani su na slici 2.1.

Izbor profila vri se najpre orijentaciono, na osnovu otpornog momenta:
W

M max
, m3
sdoz

(2.14)

Tako izabran profil, proverava se na sledei nain:

max

M max
N

doz
m W m S

(2.15)

U formuli (2.15), znak plus se odnosi na istezanje, a znak minus na pritisak, pa se

provera i vri posebno za oba optereenja.
Ukoliko su dobijene vrednosti napona manje od dozvoljenih optereenja za dati profil,
smatra se da su oblik i dimenzije profila dobro odabrani.
Prikazani proraun za nepopustljivi podgradni okvir, primenljiv je i kod prorauna
popustljivog okvira, do trenutka poputanja.

3. Podgrada od monolitnog betona

Za betonsku podgradu karakteristian je zasvoeni oblik poprenog preseka, sa
vertikalnim ili zakoenim bokovima. Oblik svoda obino se konstruie u obliku poluelipse

niskozasvoeni profil, ili u obliku polovine kruga visokozasvoeni profil. Ovakav oblik
svoda odlino izdrava vertikalna optereenja. U sluaju da na konturu jamske prostorije,
pored vertikalne, deluju i horizontalne komponente podzemnog pritiska, tada se vertikalni
bokovi moraju dimenzionisati sa veom debljinom od debljine svoda, ili se bokovima mora
dati zakoen oblik. U sluaju da na prostoriju deluje pritisak sa svih strana, tada se najee
podzemnoj prostoriji daje kruni oblik. Ovakav oblik ima najbolji stepen statikog
iskorienja oblika podgradne konstrukcije i najbolje se odupire spoljanjem optereenju.
Osnovne komponente betonske smese su cement, voda, pesak, ljunak i dodaci
(aditivi). Kvalitet betona i njegova osobine zavise od vrste i kvaliteta svake od navedenih
komponenti i njihove teinske ili zapreminske zastupljenosti. Osnovna karakteristika betona
je njegova vrstoa, odreena na opitnim telima kockama, dimenzija 20x20x20 cm, koja se
oznaava kao marka betona MB. Na osnovu zahtevane marke betona, odreuje se klasa
cementa (KC) koji e biti korien za spravljanje betonske smese. Osim ovih, vana
karakteristika je i vodocementni faktor, to jest odnos koliine vode i cementa za spravljanje
1 m3 sveeg betona.

3.1. Proraun podgrade od monolitnog betona

3.1.1. Horizontalne i kose prostorije

I Nain

1. Debljina betonske podgrade

d

4 .4 a
a
3
,m
h
K f
0

(3.1)

gde je:
a polovina irine hodnika, m
h0 visina svoda, m
f koeficijent vrstoe stene po Protoakonovu
K doputena vrstoa na pritisak betona, K = 30 daN/cm2.

II Nain
d 0 A1 B 2 0.1 , m

(3.2)
(3.3)

d b A 2 B 0.1 , m
2

gde je:
d0 debljina svoda, m
db debljina bokova i po potrebi podnonog svoda, m
B irina hodnika, m
A1, A2 koeficijenti koji zavise od koeficijenta vrstoe f:
Koeficijent
vrstoe f
A1
A2

0.007
0.012

0.006
0.01

0.005
0.008

0.0045
0.007

0.0035
0.006

3.1.2. Za vertikalne prostorije

I Nain

d R

K
1 , cm
K 2P

(3.4)

gde je:
R slobodan poluprenik okna, cm
K doputeno naprezanje na pritisak materijala podgrade, daN/cm2
P podzemni pritisak na podgradu po Protoakonovu, daN/cm2.

II Nain

d R

K
1 , cm
K P 3

(3.5)

gde je sve kao kod prethodne formule.

III Nain
- za delove okna gde nema veze sa drugim prostorijama:

mb R p

d m R sv

m b R p 2 Pmax

1 , cm

(3.6)

- za delove okna na spojevima sa drugim prostorijama:

mb R p

d m R sv

m b R p 2 K Pmax

1 , cm

gde je:
Rsv svetli poluprenik okna, cm
Rp raunska vrstoa materijala na pritisak, daN/cm2
Pmax maksimalni pritisak na podgradu, daN/cm2
m koeficijent uslova rada podgrade,
m = 1,5
m=1

za monolitni beton,
za tibinge

(3.7)

mb koeficijent uslova rada betona

mb = 0,88
mb = 0,77

kod normalnih delova okana

kod mesta spajanja sa drugim prostorijama

K koeficijent koncentracije naprezanja

K = 2 kod zaobljenih prelaza
K = 3 kod ugaonih prelaza
3.1.

2.1. Proraun konine betonske stope

- irina osnove stope

b h d
cos 2 Pst
b

b h d cos 2
, m
Pst

(3.8)

gde je:
h visina itavog odseka (40 80 m)
d debljina obloge, m
b zapreminska masa betona, kN/m3
= 200
= 350
Pst dozvoljeni napon na pritisak stene (iz tabele)
Tabela 3.1. Vrednosti vrstoe na pritisak pojedinih stenskih materijala
Dozvoljeni napon na pritisak,
Vrsta stene
kN/m2
Vrlo vrste i homogene stene
1000 1500
Umereno vrsti peari i krenjaci
500 1000
Umereni vrsti glineni kriljci
300 500
Glinci, zbijena glina
130 - 300
- Visina stope
h 0 1.73 b

Pbetona
, m
Pstene cos

(3.9)

Pbetona 3000 kN / m 2

3.1.3. Provera sraunatih vrednosti

Uslov stabilnosti:
Pstene
h
0 ,
st cos b

gde je:

(3.10)

 st

Pstene
12

4. Podgrada od prskanog betona

Torketiranje predstavlja postupak koji se sastoji u nabacivanju cementnog maltera
(cementa, peska i vode) na stenu ili betonsku oblogu pomou vazduha pod pritiskom. Sam
postupak torketiranja sastoji se u tome to se pomou specijalnog ureaja, suva meavina
peska i cementa kree pod uticajem sabijenog vazduha kroz crevo do mlaznice, gde se mea
sa vodom, stvarajui cementni malter, koji se nakon izlaska iz mlaznice kree velikom
brzinom i nabacuje na podlogu koja se malterie. Pored napred opisanog postupka koji se
naziva suvi postupak, u praksi se koristi jo i takozvani mokri postupak, koji se od
prethodnog razlikuje u tome to se smesa cementa, peska i vode prethodno izmea, pa se
vlana smesa alje kroz cev do mlaznice.

Slika 4.1. ema za proraun prostorije podgraene prskanim betonom

4.1. Proraun podgrade od prskanog betona

Nosea sposobnost obloge,
A w 1.18

pb d
B

, kN/m2

(4.1)

gde je:
pb vrstoa na pritisak prskanog betona, za MB 30 pb = 11.280 kN/m2
d debljina podgrade, usvaja se d = 0.003 m
B irina prostorije, m
Visina poremeene zone,
hn

Aw
,m

(4.2)

gde je:
zapreminska masa stene
Ravnomerno povrinsko optereenje na svod,
p

2 pb d
B

, kN / m 2

U sluaju da je odnos
d k a

(4.3)
Aw
1 , vri se proraun debljine podgrade:
p

q
,m
i

(4.4)

gde je:
k = 0,35 koeficijent za prskani beton
a = 1 korak podgrade
i = 1470 kN/m2 otpornost prskanog betona na istezanje
q ravnomerno rasporeeno optereenje na podgradu

5. Visea podgrada
Visea podgrada predstavlja sistem sidara ugraenih u stenski masiv, sa zadatkom
uvrivanja labavih komada stene i poveanja nosivosti dela stenskog masiva koji okruuje
podzemnu prostoriju.
Sidro, ili anker, najee predstavlja elinu ipku vrsto ukotvljenu u buotinu u
stenskom masivu. Pojedinana sidra najee vezuju olabavljene komade stene za stabilnu

zonu, dok se sistemom sidara moe formirati zona stenskog materijala neposredno oko
prostorije, koja moe na sebe primati optereenje.
Visea podgrada moe biti privremena ili stalna, i moe biti samostalna ili se
kombinovati sa nekim drugim tipom podgrade. Najee kombinacije su sidra i prskani beton;
sidra i iana mrea; sidra, prskani beton i elina mrea, itd.
Prema nainu uvrivanja u stensku masu, sidra mogu biti uvrena takasto ili
kontinualno, a prema deformacionim karakteristikama, sidra mogu biti popustljiva i
nepopustljiva.
Prema konstrukciji, sidra sa takastim uvrivanjem mogu biti sa razrezom i klinom,
sa klinom i izmenjivom kotvom, sa ekspanzionom aurom, itd.
Sidra sa kontinualnim uvrivanjem mogu biti kamufletna betonska, armirano
betonska, perforirana, itd. Kod ovih sidara po pravilu se koristi odreena smesa za
ispunjavanje buotine, najee cementni malter, beton ili razne vrste epoksidnih smola.

Slika 5.1. Potrebni elementi za proraun visee podgrade

5.1. Proraun visee podgrade

irina svoda poremeene zone
l = l + 2h tg

900
,m
2

Poluprenik poremeene zone

(5.1)

l2 4 h s 2
,m
8 h s

(5.2)

gde je h s - visina svoda

Kriva optereenja svoda
h
h c s l , m
l
Monost stabilnog svoda
p h c k s
l1
,m
2 pr x

(5.3)

(5.4)

ako se oznai:
p k s
,m
2 pr x

(5.5)

dobija se:

l1

B l
1

2
,m
B sin
3

(5.6)
gde je:
p b1 - optereenje iz svoda
b1 visina svoda obruavanja
b1

l
,m
2 tg

(5.7)

ks koeficijent sigurnosti (za buako minerske radove ks = 5)

hs
l

2
pr - vrstoa na pritisak stene, pr n
p , kN/m

(5.8)

x - bona komponenta naprezanja, x H , kN/m2

(5.9)

gde je:

1 sin
- koeficijent bonog naprezanja,
1 sin

(5.10)

- ugao unutranjeg trenja.

Ugao
sin

l
2 R 0.5

(5.11)

Aktivna duina sidra

la 1.5 l1 l2 , m

(5.12)

gde je
l 2 0.3 0.4 m - veliina ulaska sidra u stabilnu stenu
Ukupna duina sidra
L la l p , m

(5.13)

l p 0.12 m
Izbor sidara
Na osnovu prethodnog prorauna, vri se izbor prenika i duine sidara iz SRPS standarda.
5.1.1. Proraun zateznih klinastih sidara
Potreban prenik buotine za sidro
D b Da b Ck 2e , mm

(5.14)

gde je:
Da = prenik sidra u delu zatezanja
b irina rascepke u sidru
Ck debljina kaia
2e dubina prodiranja sidra u stenu
2e 15 1.42 f 0.0417 f 2 ,
gde je f koeficijent vrstoe po Protoakonovu.
Nosea sposobnost sidra
P 2 c D m hm

p tg

1 , kN

(5.15)

gde je:
c koeficijent zavistan od mehanikih osobina stene,

1 sin ctg

4 cos sin
2

, 45

Dm prenik razupiranja glave sidra,

hm visina razupiranja,
1 ugao trenja metala po metalu,
ugao klina (2 = 80),

(5.16)

lp radna duina klina,

lm ukupna duina klina,
f2 = 0,4 koeficijent trenja metala po steni.
Utiskivanje sidra u stenu vri se po cilindrinoj ravni ogranienoj parabolama.
Centralni ugao povrine utiskivanja iznosi 2t (0).
tgt

4 D b 2 c k b

2
D b 2 Da 2 c k b

2
2
2
D b Da c k b
2

(5.17)

vrstoa usidrenja glave sidra

P

D Da b

D b lp t0 p 1 b

135
ck

tg

f
2 , kN

(5.18)

Sidro posredno prima optereenje rastreene zone u visini od a/2 u sluaju oblaganja
konture prskanim betonom.
Ukoliko nema oblaganja prskanim betonom, visina obruavanja stene iz krova
prostorije b0 dobija se iz odnosa:
b 0 1.5b , gde je
b

a
,
f

(5.19)

a visina svoda,
f koeficijent vrstoe stene po Protoakonovu.
Postavljajui sidra po mrei a x b, optereenje po jednom sidru iznosi:
P1 a b b0 ,kN

(5.20)

Uslov sigurnosti
Ako je:
P
5 12 ,
P1

(5.21)

sidro zadovoljava.

6. Podgrada od sidara i prskanog betona

Podgrada od prskanog betona, bilo da je zatitna ili nosea, moe biti ojaana i
sidrima. Osnovna uloga sidara je da olabavljene delova stenske mase vee za stabilnu zonu.
Zahvaljujui sidrima, najvei deo poremeene zone biva stabilizovan, a podgradu od
prskanog betona u tom sluaju optereuje samo ispucali stenski materijal izmeu sidara. To

znai da debljina sloja prskanog betona (d) zavisi od meusobnih rastojanja susednih sidara (a
i l), kao to je prikazano na slici 6.1.
Kombinovana podgrada od sidara i prskanog betona moe biti izraena na dva naina:
da se prvo nanese prskani beton, pa zatim ugrade sidra, ili, da se najpre ugrade sidra, a zatim
nanese prskani beton.

Slika 6.1. ematski prikaz kombinovane podgrade od sidara i prskanog betona

6.1. Proraun sidara

6.1.1. Proraun optereenja
irina svoda poremeene zone
l = l + 2h tg

900
, m
2

(6.1)

Poluprenik poremeene zone

l2 4 h s 2
R
, m
8 h s
gde je h s - visina svoda, m

Slika 6.2. Statika ema za proraun

(6.2)

Kriva optereenja svoda

h
h c s l , m
l

(6.3)

Monost stabilnog svoda

l1

p h c k s
,m
2 pr x

(6.4)

ako se oznai
B

p k s
2 pr x

(6.5)

b l
2
, m
1 b sin
3

(6.6)

dobija se
l1
gde je
p b1 - optereenje iz svoda
b1 visina svoda obruavanja
l
b1
,m
2 tg
ks koeficijent sigurnosti (za buako minerske radove ks = 5)
h
s
l
pr - vrstoa na pritisak stene, pr n
p , Pa
x - bona komponenta naprezanja, x H , Pa

(6.7)

(6.8)
(6.9)

gde je
1 sin
- koeficijent bonog naprezanja,
1 sin
- ugao unutranjeg trenja.

Ugao
sin

l
2 R 0.5

(6.10)

Aktivna duina sidra

la 1.5 l1 l2 , m
gde je

(6.11)

l 2 0.3 0.4 m - veliina ulaska sidra u stabilnu stenu

Ukupna duina sidra
L la l p , m
l p 0.12 m

(6.12)

Izbor sidra
Na osnovu prethodnog prorauna, vri se izbor prenika i duine sidra iz SRPS standarda.
6.1.2. Proraun zateznih klinastih sidara
Potreban prenik buotine za sidro:
D b Da b Ck 2e , mm

(6.13)

gde je:
Da = prenik sidra u delu zatezanja, mm
b irina rascepke u sidru, mm
Ck debljina kaia, mm
2e dubina prodiranja sidra u stenu
2e 15 1.42 f 0.0417 f 2 ,

(6.14)

gde je f koeficijent vrstoe po Protoakonovu.

Nosea sposobnost sidra

P 2 c D m hm

p tg

1 , kN

(6.15)

gde je:
c koeficijent zavistan od mehanikih osobina stene,
1 sin ctg

c
, 45
2
2
4 cos sin

Dm prenik razupiranja glave sidra, mm

(6.16)

hm visina razupiranja, mm
1 ugao trenja metala po metalu,
ugao klina (2 = 80),
lp radna duina klina, mm
lm ukupna duina klina, mm
f2 = 0,4 koeficijent trenja metala po steni.
Utiskivanje sidra u stenu vri se po cilindrinoj ravni ogranienoj parabolama.
Centralni ugao povrine utiskivanja iznosi 2t (0).

tgt

4 D b 2 c k b

2
D b 2 Da 2 c k b

2
2
2
D b Da c k b
2

(6.17)

vrstoa usidrenja glave sidra

P

D Da b

D b lp t0 p 1 b

135
ck

tg

f
2 , kN

(6.18)

Sidro posredno prima optereenje rastreene zone u visini od a/2 u sluaju oblaganja
konture prskanim betonom.
Ukoliko nema oblaganja prskanim betonom, visina obruavanja stene iz krova
prostorije b0 dobija se iz odnosa:
b 0 1.5b , gde je
a
b ,
f
a visina svoda,
f koeficijent vrstoe stene po Protoakonovu.
Postavljajui sidra po mrei a x b, optereenje po jednom sidru iznosi:
P1 a b b0 , kN

(6.19)

Uslov sigurnosti
Ako je:
P
5 12 ,
P1
sidro zadovoljava.
6.1.3. Proraun prskanog betona

(6.20)

Maksimalni moment za prskani beton

M max

q l2
a l2
, kNm

9
9

(6.21)

gde je:
l
,
2
l rastojanje izmeu sidara.
a

Otporni moment za prskani beton

b h 2d 2
, m3
W

6
3

(6.22)

Optereenje usled zatezanja u prskanom betonu

z max

M
a l2
l
max
0.167 a
2
W
6d
d

, kN/m2

(6.23)

zdoz 1470 kN / m 2 - za prskani beton MB 30

Debljina betona
d

0.167 a l 2
, mm
zdoz

(6.24)