ENERGETIKA I ENERGETSKI IZVORI

Energetika je nauna disciplina koja prouava:

izvore energije
pretvaranje jednog oblika energije u drugi
prenos i distribuciju energije
upotrebu energije u njenim korisnim oblicima
posledice proizvodnje i upotrebe energije

Svojstvo svake materije je istovremena manifestacija

mase i energije. Ova dva faktora dejstvom u kretanju
izazivaju promenu, tj. vre rad.
Svojstvo materije da moe vriti neki rad naziva se
energija.
Grki: en (u) ergio (dejstvo)

Savremeni svet postao je veoma zavisan od ukupne

raspoloive energije koju koristi za:
Proizvodnju dobara, industrija (40 do 50% )
Podmirenje potreba iroke potronje (30 do 40%)
Transport (20%)

OBLICI ENERGIJE
Na
sadanjem
stepenu
razvoja
energetike,
najadekvatnija klasifikacija energije je aspekt njenog
pojavljivanja u prirodi i mogunost primene, pa se zato
raspravlja o:
1. Primarna
2. Sekundarna
3. Korisna energija

Primarna energija se nalazi u prirodi i to kao:

Unutranja energija nuklearnih i fosilnih goriva (uran,
ugalj, nafta, zemno ulje i gas), predstavlja osnovnu
termogenstku sirovinu sa visokom koncentracijom
akomulirane energije u jedinici mase.
Kinetika i potencijalna energija vode (energija vodenih
padova i tokova), energija plime i oseke mora i okeana,
energija talasa, a takoe energija temperaturne razlike
dubljih i pliih voda, pre svega u tropskim morima.
Morske struje!
Suneva energija: predstavlja ogromnu koliinu energije
koju sunce prenosi na zemlju posredstvom zraenja.
Ekvivalent je oko 1 700 000 milijardi tona kamenog
uglja. Energija koju sunce preda zemlji u toku dva sata
jednaka je jednogodinjim potrebama energije u svetu.
U posebnim sunanim peima (sa velikim brojem
konkavnih ogledala) u ii moe se razviti temperatura
od oko 6000C).

Energija vetra: koriten od davnina, vetrenjae, a u

saobraaju pokretanje brodova na jedra (preplovljeni i
Atlanski i Tihi okean). Poslednjih godina izgra|en je veliki
broj postrojenja za pretvaranje kinetike energije
vazduha u elektrinu energiju.
Energija unutranjosti zemlje: Zemlja vie toplote zrai,
nego to je prima od sunca.
sunca Ova energija viestruko
prevazilazi ukupne svetske energetske potrebe. Na
sadanjem nivou upotrebljava se samo, i u retkim
sluajevima geotermalna energija. U unutranju energiju
zemlje ubraja se i energija vulkana (Rusija Kamatka,
Italija, Japan, Indonezija)

Primarni oblik energije se uglavnom pretvara u druge

oblike energije potrebne industriji, irokoj potronji i
transportu i naziva se sekundama ili transformisana
energija.

Primarni oblici energije mogu biti konvencionalni i

nekonvencijalni. Pored toga, primarni oblici energije mogu
biti obnovljivi i neobnovljivi!
Konvencionalni oblici energije su:
UGALJ (neobnovljiv oblik hemijske ener.)
NAFTA (neobnovljiv oblik hemijske ener.)
ZEMNI GAS (neobnovljiv oblik hemijske ener.)
NUKLEARNE MATERIJE (neobnovljiv oblik nuklearne ener.)
TOPLI IZVORI (neobnovljiv izvor unutranje termike ener.)
VODENI TOKOVI (obnovljivi izvor potencijelne/kinetike
ener.)
BILJNI MATERIJALI (obnovljivi izvori hemijske energije)

Nekonvencionalni oblici energije su:

ULJA ULNJIH KRILJACA I BITUMENOZNOG PESKA
(neobnovljivi oblici hemijske energije)
GEOTERMIKA ENERGIJE ZEMLJINE UNUTRANJOSTI
(neobnovljivi oblik unutranje energije zemlje)
SVI OBLICI ENERGIJE MORA: plima i oseka, talasa,
morskih struja (obnovljivi oblivi kinetike i potencijalne
energije)
SUNEVA ENERGIJA (obnovljivi oblik energije zraenja)
ENERGIJA VETRA (obnovljivi oblik kinetike energija)
VODONIK I ALKOHOL KAO GORIVO !!!

TRANSFORMACIJA ENERGIJE, STEPEN KORISNOSTI

. . . Je kolinik koliine energije u traenom obliku i koliine
dovedene energije. Moe biti od 0 do 1. Dananje maine i
preko 0,98, ili 98% stepena korisnog dejstva.

GORIVA
Pod gorivom se podrazumevaju prirodne i vetake
materije koje u procesu sagorevanja oslobaaju velike
koliine toplotne energije.
Toplotna energija se dobija kao rezultat razliitih
hemijskih, odnosno termohemijskih procesa, zasnovan na
promeni sastava ili strukture goriva.
Od osnovnog znaaja je proces sagorevanja, oksidacija
kiseonikom iz vazduha, mada se proces oksidacije moe
realizovati i iz drugih medijuma.
Brzini oksidacije se u praksi postavljaju ogranienja. Ako
ovaj proces traje jako kratko, tj. ako se u kratkom
vremenskom periodu oslobodi velika koliina toplote,
EKSPLOZIJA.
Goriva su i danas najvaniji primarni izvor energije i
podmiruju 90% potrebne energije u svetu. Procenjene
rezerve svih vrsta goriva su na oko 50 do 60 godina na
sadanjem
nivou
potronje.
Statistike
uglavnom
neprecizne
zbog
otkrivanja
novih
nalazita,
i

Kako je proces transformacije goriva uglavnom povezan

sa emisijom toplote (egzotermiki procesi), nuklearne
materije se takoe svrstavaju u goriva,
goriva mada u uem
smislu ona ne spadaju u njih jer ne zahtevaju kiseonik
(oksidaciju) za proces transformacije energije (nuklearna
goriva mogu razviti temperaturu od nekoliko miliona
stepeni).

PODELA GORIVA, ANALIZA SASTAVA

Osnovna podela goriva je na vrsta, tena i gasovita, kao i
prirodna i vetaka goriva
Prirodna vrsta goriva su drvo, lignit, mrki i kameni ugalj,
uljni i bitumenski kriljci. Vetaka vrsta goriva su koks,
polukoks, drveni ugalj, briketi.
Prirodno teno gorivo je nafta. Vetako teno gorivo je
benzin, dizel, lo ulje, mazut, . . . metanol i etanol prirodni
ili vetaki?
Prirodno gasovito gorivo je zemni gas, barski gas, truli gas.
Vetako gasovito gorivo je generatorski, vodonini i

Za utvr|ivanje kvaliteta goriva neophodno je poznavanje

sastava. Bez obzira na agregatno stanje, glavni sastavni
delovi goriva su:
Ugljenik, to je sadraj ugljenika u gorivu vii ono je
kvalitetnije. Sagorevanjem prelazi u ugljen-monoksid,
nepotpunim sagorevanjem, a zatim u ugljen-dioksid,
potpunim sagorevanjem). Ugljenik ini 98% materije
vrstih goriva i do 87% materije tenih goriva. U gasovitim
gorivima ini njen preteni deo. Procesu sagorevanja daje
najveu koliinu toplote. Toplotna mo ugljenika je 33829
kJ/kg. U gorivima moe biti u elementarnom stanju ili u
jedinjenjima sa vodonikom (gasovita), vodonikom i
kiseonikom (alkoholi)
Vodonik poseban sastojak goriva koji se nalazi u raznim
jedinjenjima u vezanom ili nevezanom obliku. Sagoreva i u
vodi pri cemu se odlobaa 142014 kJ/kg toplotne energije
(vie od 4 puta u odnosu na ugljenik). U vrstim gorivima
je ukupna koliina vodonika 5-6% u tenom od 8-12%, a u
gasovitim moe dostii i do 50%. ist vodonik se koristi za
pokretanje raketnih goriva. Vodonik poveava toplotnu

Kiseonik nije poeljan u gorivu jer mu sniava toplotnu

vrednost ali ujedno smanjuje koliinu kiseonika koju je
potrebno preuzeti iz vazduha. U sastavu ugljeva ga ima
oko 20%, ulazi u sastav nekih homogenih goriva (alkoholi).
U procesu sagorevanja izduuje plamen i smanjuje
aavost.
Azot nije pozeljan u gorivu jer je neaktivan, pa tu svoju
neaktivnost prenosi i na jedinjenja u kojima uestvuje.
Nalazi se u sastavu organskih jedinjenja, uglavnom iz
belanevina. Uestvuje u sastavu goriva do max. 1,3%.
Sumpor se nalazi u gorivima u sagorljivom i nesagorljivom
obliku. Sagorljivi deo sumpora u gorivu (sulfidni oblik) nije
poeljan jer pri sagorevanju stvara sumpor-dioksid SO2
koji nagriza metalne delove opreme, oteuje biljni i
ivotinjski svet. Nesagorljivi deo sumpora stvara ljaku
koja izaziva osteenja reetki loita (proizvodnja
sumporne kiseline . . . Produkti pirita u vodi!!!

Pepeo (oznaka A) predstavlja nesagorljivi ostatak,

mineralne materije u obliku karbonata, silikata, sulfata,
fosfata. Sniava toplotnu mo goriva pa je gorivo sa
manjim sadrajem pepela kvalitetnije. Najvee u vrstim
gorivima, i do 30% (treset i do 80%) a kod kriljaca i do
75%.
Vlaga (oznaka W) sadraj vlage varira u gorivu zavisno
od izvora eksploatacije. Vei sadraj vlage utie na
sniavanje toplotne moi goriva, oteava paljenje,
oteava manipulaciju (naroito zimi) utie na cenu goriva
jer poveava transportne trokove.
U vrstim gorivima vlaga se pojavljuje kao gruba
(spoljna, povrinska), higroskopna (u kapilarnim porama
materije goriva) i konstituciona (kristalna voda u sastavu
minerala).
U
tenim
gorivima
se
pojavljuje
u
rastopljenom ili rasprenom obliku, a kod gasovitih
goriva se javlja kao isparljiva komponenta. Najvei deo
vlage se eliminie zagrevanjem do 50C.
W+C+H+O+N+S+A= 100% materije goriva

Kalorimetar: 1) telo kalorimetra; 2) kalorimetarska posuda; 3) kalorimetarska

bomba; 4) loni sa uzorkom; 5) prikljuci za el. vodove; 6) elektrini vodovi;
7) prekida; 8) mealica; 9) Bekmanov termometar; 10) elektromotor; 11)
presa za pripremu uzorka; 12) boca za kiseonik

Dalja podela goriva se moe izvriti na elementarna

(ugljenik ili vodonik), homogena (metan etan, propan,
butan metanol), meavina elemenata i jedinjenja kao i
meavina vie jedinjenja (nafta), koloidni rastvori
(suspenzije metaloida i metala) kao i organska
jedinjenja metala (aluminijum, berilijum).
Po nainu postanka goriva se dele na fosilna,
mineralna i vetaka. Vetake termogene materije se
dobijaju iz prirodnih. Imaju veu toplotnu mo,
podesnije su za transport i manipulisanje.
Po postojanosti na toploti se dele na termostabilna i
termonestabilna goriva. Termostabilna goriva do
temperature samozapaljenja ne menjaju agregatno
stanje, dok termonestabilna menjaju agregatno stanje.
Po
zapaljivost
nesamozapaljive.

se

dele

na

samozapaljive

Sagorevanje i toplotna vrednost goriva

Proces sagorevanja je proces oksidacije odnosno
sjedinjavanje elemenata ugljenika, vodonika, pa i
sumpora, koji se nalaze u gorivima, sa kiseonikom iz
vazduha.
Oksidacija (sagorevanje) goriva kod sobne temperature
je veoma spora i da bi se ubrzala mora se gorivo na
jednom mestu zagrejati do temperature paljenja, da bi
se tek u tom sluaju proces oksidacije odvijao veom
brzinom.
Brza oksidacija goriva naziva se sagorevanje.
Meutim, brzini oksidacije u praksi se postavlja izvesna
granica. Ako bi brzina oksidacije bila tako velika da
dode do trenutnog oslobadanja velike koliine toplotne
energije i gasova, dolo bi do pojave koja se naziva
eksplozija.
Temperatura paljenja karakteristina je za svaku vrstu

Analizom dimnih gasova kontrolie se sagorevanje, to je

od izuzetnog znaaja, jer bi u suprotnorn imali velike
toplotne
gubitke,
koji
su
posledica
nepotpunog
sagorevanja, gubitak toplote u dimnim gasovima, zatim
gubitke arenjem i mehanike gubitke.
Toplota koja nastaje pri potpunom sagorevanju 1 kg
vrstog ili tenog goriva ili 1 m3 gasovitog goriva, naziva
se toplotna vrednost ili toplotna mo goriva.
Gornja toplotna vrednost goriva
sadrana u 1 kg ili 1 m3 goriva,
toplotna vrednost se izraunava
toplotne vrednosti toplote potrebne
koja se nalazi u gorivu i vode
sagorevanja.

je ukupna toplota
a donja (tehnika)
iz razlike gornje
za isparavanje vode
nastale u procesu

Lignit
Mrki ugalj
Kameni ugalj
Nafta
Zemni gas.

1 kg
1 kg
1 kg
l kg
1m3

9.500-14.600
13.900-19.300
24.200-27.200
41.400-42.300
33.000-38.000

Koks
Benzin
Dizel gorivo
Lo ulje
Generatorski gas
Metanol

1 kg
1 kg
1 kg
1 kg
1m3
1 kg

18.000-31.000
44.000
42.000
40.000
4.200-5.000
20.000

DTM = GTM 25,14 (9 H2+V(%))

DTM - donja toplotna mo
GTM - gornja toplotna mo
H2 - % sadraja vodonika u gorivu
V - % sadraja vlage u gorivu (na 20C, 25,14 J/1gH 2O)

FOSILNA GORIVA

Sputanje biolokog materijala u nie geoloke

slojeve . . .

vrsta goriva
To su goriva vrstog agregatnog stanja i u obezbe|enju
energije danas je najzastupljeniji ugalj.
Otkrie uglja, njegove velike toplotne mo i izum parne
maine predstavlja jedan od uglova civilizacije
civilizacije
vrsta goriva se dele na primarna (drvo, etveni ostaci),
koji se neprestano stvaraju i njihova rezerva je
neiscrpna,
i
sekundarna
koja
su
nastala
transformacijom primarnih, sa iscrpnom rezervom.
Upotreba treseta, drveta i drugih biljnih materijala
(etveni ostaci) je neznatna.
Zbog naglog tehnolokog progresa drvo se danas za
ogrev koristi u neznatnim koliinama. DRVO NIJE
EKOLOKO GORIVO.

. . . Upotreba drveta u drvnoj industrija, brodogradnji,

graevinarstvu, kao i za hemijsku preradu (industrija
celuloze i papira, hemijska tekstilna vlakna itd.).

DRVO
Osnovna drvne materije:
1.celuloza, (C6H10O5)n, oko 80% strukture drveta
2.ugljeni hidrati i smole
3.LIGNIN jedinjenja C, H i O aromatinog karaktera.
Celuloza (80% strukture drveta) je makromolekul koji
nastaje fotosintezom, empirijske formule (C 6H10O5)n.
Procenat vode varira u zavisnosti od vrste drveta,
vremena see, podneblja gde je sea vrena. Oboreno
drvo se sui od 6 meseci do 2 godine.
Ako je procenat vlage vei od 35% drvo je sirovo, od 25 do
35% vlage drvo je polusuvo, ispod 25% vlage drvo je suvo.
Suenjem, sadraj vode se moe svesti na 10 do 25%.
Sea drveta se obavlja dva puta godinje: zimska sea (od
decembra do marta), letanja sea (od aprila do avgusta) .

Molekul glukoze:

Celuloza je polisaharid izgraen od velikog broja molekula glukoze.

U celulozi (C6H10O5)n n je minimalno 200

Celuloza pod
mikroskopom

Voda ne razlae celulozu, ali celuloza upija vodu svojim amorfnim

podrujima (prazninama izmeu vlakana), pa celuloza bubri. Zbog
toga, drvo pre upotrebe u bilo kojem obliku treba suiti. Pozitivne
mehanike karakteristike drveta se smanjuju sa poveanjem
procenta vlage.

Lignin je kompleksan polimer aromatinih alkohola.

Uglavnom se nalazi u drvetu, kao deo elijskog zida
biljaka, i ponekih algi.
Participacija ugljenika u ligninu je oko 63.4% ,
vodonika oko 5.9% , i kiseonika oko 30%,
Priblina formula lignina je (C31H34O11)n
sa varijacijama
(C9H10O2)n ili (C10H12O3)n ili (C11H14O4)n

LIGNIN

UGALJ
UGALJ je organogeno-sedimentna stena koja ima sposobnost da
sagoreva i moe da se koristi kao gorivo.
Nastao je akumulacijom ostataka kopnenih, ree vodenih biljaka u
slatkovodnoj sredini (jezera, bare i delte ravniarskih reka).
Spada u fosilno gorivo. Nastao je biohemijskim procesom,
pritiskom, toplotom i geolokim, odnosno geohemijskim procesom
na biljne ostatke bez prisustva vazduha.
Ugalj i danas predstavlja strateki vanu sirovinu.

U odnosu na poreklo ogranske materije mogu se izdvojiti ugljevi

nastali od viih biljaka (humusni ugljevi), ugljevi nastali od viih i
niih biljaka (humosno sapropelni) i ugljevi nastali od niih biljaka
(sapropelni).
Osnova za klasifikaciju uglja je geoloka starost. Prema starosti,
odnosno stepenu ugljenisanja u prometu se razlikuju sledee vrste
uglja (nekadanji standard JUS H.HO.OOl):
1. Treset (Diluvijum) od nekoliko hiljada do milion godina
2. Lignit (kraj perioda Krede), nekoliko miliona godina
3. Mrki ugalj (Kreda) do 60 milijona godina
4. Kameni ugalj (Perma, Trijas, Jura, Kreda) od 80 do 230 milijona
godina, nastajanje (Karbon), poetak nastajanja i do 380 milijona
godina
5. Antracit (Devon), do 450 miliona godina

Postoje dva glavna perioda akomulacije uglja:

Prvi period akomulacije je od kraja Karbona do poetka Perma. Ovi
ugljevi ine glavne rezerve antracita i kamenog uglja u svetu, prisutni
su na svim kontinentima. Najstariji antracit je naen u tasmaniji
(paleozoik).
Drugi period je bio tokom Tercijera. Ovi ugljevi variraju od kamenog
uglja do lignita i predstavljaju glavninu svetskih rezervi mrkog uglja.
Tercijarni ugljevi su kao i karbonski globalno rasprostranjeni.
Ugljevi Trijasa, Jure i Krede daju znaajan doprinos rezervama, ali
nemaju znaaj kao Karbonski i Tercijerni.

Tercijar 16 %
Kreda 21 %
Jura 16 %

Perm 27 %
Karbon 20 %

Zato je Tercijer toliko vaan:

Poetak tercijara je obeleen sa dve
kataklizme:
I - prva je meteor iksulub (Meksiko),
II - druga je niz vulkanskih erupcija u
oblasti Dakan u Indiji.
Obe su imale presudan uticaj na tok
evolucije: Veliki poremeaji u svim
biljnim i ivotinjskim sistemima
(izumiranje dinosaurusa)

PROCES KARBONIFIKACIJA
Vegetacija ulazi u proces tresetovanja: utivaj bakterija i plesni na
razaranje makromolekula celuloze i lignina. Formira se treseta.
Treset ulazi u proces lignitifikacije: proces oksidacije praen sa
dekarboksilacijom i dehidracijom (suenje). Dekarboksilacija je
hemijska reakcija pri kojoj se izdvaja karboksilna grupa iz karbonskih
lanaca i stvaranja ugljen dioksida, najee pod dejstvom karbonskih
kiselina. Formira se Lignit.
Daljom intenzivnom dekarboksilacijom Lignita, a pre svega
istiskivanjem vode iz materije stvara se mrki ugalj. Transformaciju
Lignita ka mrkom uglju prati proces dehidrogenacije - smanjivanje
participacije vodonika, pojavom metana (Uzrok eksplozija u
rudnicima).
Mrki ugalj ulazi u proces pre-antracitizacije. Nastavlja se proces
dekarboksilacije sa manjim intenzitetom ali je intenzivna
dehidrogenacija.
Kada se uee vodonika smanji dovoljno, nastaje forma semiantracita koja ulazi u proces grafitizacije (formiranje grafite reetke
ugljenika), nastaje Antracit i zavrava se proces karbonifikacije.

Karbonifikacija celuloze (C6H10O5)n ili lgnina (C31H34O11)n

6 10 5

C
C
C
C
C

H
H
H
H
H
H
H
H
H
H

H2O - voda

H2O - voda

H2O - voda

+ vreme
+ pritisak
+ toplota

CH4 - metan
O
O

CO2 - ugljen dioksid

C - Ugalj

Eksploracija rudnika
(Eksploracija: putovanje kroz nepoznato)
Procena ukupnih koliina u leitu i stabilnosti kvaliteta
uglja (kvantitet i kvalitet)
Kontrola podzemnih i nadzemnih vodnih tokova
Projektovanje udaljenosti i prostora za odlaganje jalovine
Planiranje rasporeda opreme u cilju postizanja maksimalne
produktivnosti i najmanjih prekida (diskontinuiteta u
proizvodnji)
Plan i optimizacija buenja (miniranja)....
Planiranje transporta ruda... (ciklian transport ili prenos
transportnim sredstvima)
Separacija uglja i jalovine...
A nakon zavretka eksploatacije : REHABILITACIJA

Ukoliko ugalj ima poveanu vlagu bre e se zapaliti nego

suvi.
Ugalj sa primesama pirita (sumporno jedinjenje) posebno
je sklon samozapaljenju. Prisustvo pirita, koji je fino
rasporeen u strukturi uglja, bezuslovno potpomae
zagrevanje uglja, ali se ugalj moe zagrejati i zapaliti i bez
prisustva pirita.
Pod uticajem vlage i prisutnog kiseonika iz vazduha pirit
prelazi u gvoeoksid, a sumpor iz njega oksidise u
sumpor-dioksid ili trioksid, koji s vlagom stvara sumpornu
kiselinu. Ova opet deluje na ugalj uz razvijanje
temperature. U dodiru sa vlanim vazduhom pirit se
razlae ve pri temperaturi 15-20 C, kad ugalj slabo
oksidie.
Raspucani i razdrobljeni ugalj, a posebno ugljena praina,
intenzivnije naginju zagrevanju nego kompaktan ugalj ili
veliki komadi, o emu kod povrinskih kopova ili

TRESET
Predstavlja
meuproizvod
sekundarnih goriva.

izmeu

primarnih

Tresetovanje je proces ugljenisanja na povrini zemljine

kore, bez prisustva vazduha, najee ispod vodenih
povrina(stajae vode)
Vrsta treseta zavisi od biljaka od kojih nastaju i od vode
pod kojom se proces dobija. Postoje niska, srednja i
visoka tresetita.
Niska nastaju od evara, taloenjem biljnih ostataka u
standardnim vegetacionim ciklusima. Ako su stanita
stalno vlana bez prisustva kiseonika (pod vodom)
razgradnja biljnih ostataka je nepotpuna i zbog toga
dolazi do taloenja i uzdizanja zemljita.
Kompleksan sadraj treseta se zasniva na ligninu,
celulozi, akloholima, aldehidima, ketonima, fenolima,
itd.
U sluaju da se natapanje tresetita podzemnim ili povrinskim vodama

Tipian sadraj treseta

Ugljenik
Vodonik
Kiseonik
Azot
Sumpor
Hlor

55.4 %
5.4 %
32.5 %
1.3 %
0.3 %
0.09 %

Gustina 290 kg/m3

Toplotna mo 7.700 KJ/kg
Pre poetka
eksploatacije tresetita
se moraju odvodnjavati
sistemom kanala.
Sve treset sadri do
90% vode, a osueni do

Srednja
tresetita
nastaju od
breza i borova,
a visoka od
tresetne
mahovine.
Treset se
nalazi na
relativno
malim

Treset od mahovine

Nekada davno... Atmosfera zemlje je imala daleko vei sadraj ugljen

dioksida to je omoguavalo neuporedivo veu produkciju biljnih
masa ... Danas na to podsea vrsta drveta Sekvoja!

LIGNIT
Lignit ili fosilno drvo je najmla|i ugalj. Ima izrazito drvenastu
strukturu pa je po tome dobio ime (lignum - drvo).
Lak je skoro kao tvrdo drvo i 1m3 je teak izmedu 600 do 700 kg.
Boje je od svetle do tamno mrke.
Sirov sadri do 50% vode, a suen izmedu 15 i 25%.
Toplotna mo je izmeu 9500-16.000 kJ/kg.
Sadraj pepela 7-12%, a sumpora od 0,2-10%.
Sadraj: C (do 60%), H2 (do 5%), O2 (do 35 %)
U Srbiji postoje tri velika nalazita lignita i to: Kostolac, Kolubara i
Kosovo.
Nestabilan je, mora se posebno skladititi (debljina do 1,5m, gomile
do 500t), posebna kontrola, oksidie, zagreva se, samozapaljenje !!!
Povrinski kopovi . . . Mlevenje, termo elektrane
Odlikuje ga nerentabilan transport !!!

MRKI UGALJ
Mrki ugalj spada u mlade vrste fosilnog uglja.
Toplotna mo mrkih ugljeva se kree od 14.000 do 20.000 KJ/kg.
Sadri 5 do 25% pepela i 0,5 do 8% sumpora
Sadraj: C (60 do 80%), H2 (3 do 5%), O2 (do 28%),
Ova vrsta uglja najvie se upotrebljava kao gorivo u toplanama,
termoelektranama i generatorima za proizvodnju generatorskog
gasa. Koriste se za dobijanje vetake gume, vetake nafte!
U meavini sa kamenim ugljem upotrebljava se za dobijanje
koksa.
Najvea nalazista u Srbiji su okolina Aleksinca i resavski rudnici . .
.

KAMENI UGALJ
Kameni ugalj spada u najstarija fosilna goriva.
Naziv kameni ugalj nosi zato sto je po spoljanjem izgledu slian
kamenu.
Boja mu je smolasto crna, sa prelazima u sivkastu ili mrku boju.
Dosta je gust, sabijen i ne pokazuje tragove biljne strukture.
Sadri 3 do 10% pepela
Sadraj: C (80 do 91%), H2 (do 5%), O2 (do 15%),
Po hemijskim osobinama kameni ugalj se razlikuje od mrkog, jer
proizvodi njegove suve destilacije reaguju alkalno
Donja toplotna mo kamenog uglja je izmedu 25000 do 27000
KJ/kg.

Podela kamenog uglja

Plameni (za metalurke pei)
Gasni (primesa koksu, staklarske, ciglarske pei)
Masni kratkoplameni (za parne kotlove)
Masni dugolameni (kovaki)
Posni (za grejanje)
Mravi (tamo gde se trai sporo sagorevanje, krenjak . .
u peima sa jakom promajom)

U naoj zemlji, ibarski rudnici . . .

Antracit je geoloki najstarija vrsta uglja, nastao u paleozoiku, a

crne je boje.
Izrazito su humusni ugljevi. Teko se pale, gore bez plamena ili
sasvim kratkim plamenom, bez dima.
Jedini postajan na skladitu . . .
Sadraj: C (91 do 96%), H2 (do 4,5%), O2 (do 4%),
Ukoliko je ist, tj. bez mnogo pepela i sumpora, moe se koristiti u
metalurgiji umesto koksa. Donja toplotna mo mu je oko 35.000
KJ/kg.

MOGUNOST UPOTREBE UGLJA

Osnovni pravci i mogunosti upotrebe uglja su sledei:
neposredna upotreba uglja u prirodnom obliku u svim
procesima i oblicima sagorevanja (industrijske
kotlarnice i termoelektrane),
mehanika prerada uglja (ugljeni prah, briketi, koloidno
gorivo),
hemijska prerada uglja (rafinacija, suva destilacija,
gasifikacija, utenjavanje ili likvefakcija).

Prva mnogunost koja stoji na raspolaganju je upotreba

uglja u njegovom nepromenjenom obliku. Meutim,
postoji mogunost i ireg asortimana korienja uglja
koji se dobija njegovim sortiranjem po veliini estica
(zrna), a da se pri tom samo neznatno ili uopte ne
menja sastav uglja.

Trea mogunost upotrebe je pretvaranje njegovih

sagorljivih delova u druge hemijske oblike.
Pri ovom nainu upotrebe, koji se naziva konverzijom
uglja, menja se njegovo agregatno stanje, pri emu
sagorljivi sastojci uglja delimino ili potpuno prelaze
u gasovito ili teno agregatno stanje.
Racionalnost ovog postupka je u sledeem:
poveava se energetska vrednost sagorljivih delova
uglja zbog njihovog prevodenja, drugacije hemijske
oblike;
nastaju tena i gasovita goriva, koja imaju odreene
prednosti u odnosu na vrsta goriva;
potpuno ili delimino se odvajaju sagorljive
supstance u uglju (pepeo i voda), a to direktno
utie na energetsku vrednost dobijenih vestakih
goriva.

Postupci prerade (konverzije) uglja su:

1.Rafinacija (rastvori, hidroginezovanje)
2.Piroliza uglja (koks, polukoks, koksni gas)
3.Gasifikacija uglja s vazduhom, s kiseonikom, s
vodenom parom, pri normalnom i povienom pritisku
(nisko, srednje ili visoko energetski gas, vodonik, razni
teni ugljovodonici)
4.Utenjavanje ili likvefakcija (motorna goriva, ulje za
loenje i ostali substituenti naftnih derivata)
Briketi se proizvode fizikim postupcima briketiranja
pomocu presa pod pritiskom (do 500 bara) i vezivnim
sredstvom (obicno do 10% katrana). Kao materijal za
briketiranje slue sve vrste uglja, treset, usitnjeni
otpaci od drveta, usitnjeni biljni etveni ostaci itd.
Briketi imaju odreene prednosti u odnosu na veinu
vrstih goriva a to su vea toplotna vrednost, sporije
sagorevanje, nema opasnosti za samozapaljenje kod
uskladitenja, rukovanje je jednostavnije i ne stvaraju

Koloidno gorivo se dobija od ugljenog praha koji se melje ispod

jednog mikrona (0,001 mm). Ovakav se prah mea sa teim
frakcijama nafte, uz dodatak sredstava za stabilizaciju emulzije, kao
to su tutkalo i dekstrin, da bi se spreilo razdvajanje ulja od
ugljenog praha. Ovo gorivo ima osobine tenih goriva i moe se, kao
i ono, ubrizgavati u loita pomou komprimovanog vazduha.
Primenom ovih goriva tede se derivati nafte i znaajna su naroito
za zemlje koje nemaju dovoljno nafte.

Koks je najvanije vestako vrsto gorivo. Dobija se procesom suve

destilacije (pirolize) kamenog uglja na visokoj temperaturi bez
prisustva vazduha.
vazduha
Koks je vetaki ugalj crne boje velike poroznosti i tvrdoe. Toplotna
vrednost je od 31400-33500 kJ/kg. Koristi se u metalurgiji kao gorivo
u procesu proizvodnje metala iz rude i kao osnovno redukciono
sredstvo.

Za proizvodnju koksa ugalj se priprema usitnjavanjem

(cestica oko 5 mm) uz prethodno uklanjanje jalovine.
Sadrzaj pepela ne sme prei 6%, a vlage moe biti
maksimalno 12%.

Destilacija se obavlja u
koksanim baterijama na
temperaturi 1000-1200C
kroz 20 sati.

Pri zagrevanju uglja u peima na razliitim temperaturama se

deavaju sledee promene:
do 250 C isparava voda i oslobaaju se CO i CO2;
na 300 C dolazi do stvaranja katrana;
na 350 C ugalj postaje plastian;
od 500 550 C poinje da nastaje polukoks gasni produkti i
katran;
iznad 700 C poinje nastajanje koksa.
Glavni produkti koksovanju su:
Iz 1 t suvog uglja dobija se:
Od 650 do 750 kg koksa, (oko 70 do 80%)
Od 310 do 340 m3 gasa tm oko 17600 kJ/m3 (oko 15 do 20%)
Od 30 do 40 kg katrana (oko 4%)
Oko 1 kg Amonijaka (oko 1%)

Pred Drugi svetski rat proizvodnja uglja u Jugoslaviji se

kretala izmedu 5 i 7 miliona tona godinje. Zastoj je
nastao izmedu 1965. i 1970. godine kada po novo poinje
poveana eksploatacija, to se dovodi u vezu sa svetskom
energetskom krizom. Uzrok zastoja su bili oteani uslovi
eksploatacije, otputanje radnika, smanjene rezerve i
relativno jeftina nafta na svetskom tristu. Za smanjenje
eksploatacije lignita pojavio se jo i problem plasmana
udaljenim potroaima.
Nagli skok cena nafte na svetskom tritu uslovio je da se
vrate intenzivnijoj eksploataciji uglja, pre svega lignita.
Osnovna potronja uglja u Srbiji je vezana za industriju i
iroku potronju. Meu velike potroae uglja spadaju:
elektroprivreda, industrija nemetala, crna metalurgija,
hemijska industrija i drugi.

Zalihe uglja su uglavnom locirane u nekoliko vecih bazena to je

ekonomski vrlo znaajna okolnost. Oko 92% eksploatacionih rezervi
se nalazi u sastavu 19 bazena.
To su za lignit: kosovsko-metohijski bazen, Kolubara, Kostolac.
Mrki ugalj se eksploatie u Zasavskom i Resavskom basenu. Prema
podacima ukupne rezerve uglja u Jugoslaviji su oko 22 milijarde tona.
Od toga je oko 14 milijardi bilansnih rezervi (rezerve koje se bez
problema pri sadanjoj tehnici mogu privesti eksploataciji) pri
prosenim gubicima kod proizvodnje od 30%.
S gledita geoloke starosti, rezerve uglja Jugoslavije nisu ba
povoljne, jer na lignit otpada oko 90%, 9% na mrki ugalj i 1 % na
kameni ugalj.
Nae vrste uglja ne spadaju meu kvalitetne ni po meunarodnim ni
po domaim merilima. Kameni ugalj ima velike koliine sumpora i
pepela, mrki ugalj sadri 1-5% sumpora, a lignit ima preko 50% vlage i
8-17% pepela.

Rudnik

Vrsta uglja

KJ/kg

Bogovina

Mrki

17.000

Rembas

Mrki

20.000

Vrka uka

Antracit

28.000

tavalj

Mrki-lignit

12.000

Ibar

Kameni

22.000

Soko

Mrki

18.000

Jasenovac

Mrki

18.000

Lubnica

Mrki

13.000

Kolubara

lignit

7,450

Kostolac

lignit

8,140

Kosovo

lignit

7,000

Rezerve uglja u Srbiji sa AP u hiljadama tona

Srbija bez AP

Bilansne

Kameni

6.147

Mrki

90.120

Mrkoligni 268.339
tni
Lignit
3.104.0
53

Vojvodina

Vanbilansn Bilansne
e

Kosovo i Metohija

Vanbilans
ne

Bilansne

Vanbilans
ne

8.729

885.280

9.083

4.525

13.226. 2.520.00
000
0

13226000*1000*8000 din/tona=1.058.080.000.000.000 dinara

Ili oko 10000 milijardi Evra !!!

ULJNI KRILJCI
Uljni parafinski ili bitumenizni kriljci su rudni materijali (stene)
sedimentno-organogenog karaktera kao i ugljevi. Za razliku od
ugljeva za koje se smatra da su nastali od biljnog materijala, za
kriljce se predpostavlja da su nastali taloenjem fosila masnih algi i
ivotinjskih vrsta (planktona), a ree od zeljastih ili drvenastih biljaka.
Geoloka starost uljnih kriljaca se kree od kambrijuma do tercijara.
Sadraj organske materije u kriljcima je oko 10%, a najbolji uljni
kriljci mogu imati i do 30% organske materije.
Osnovna organska materija KRILJACA je KEROGEN.
je grka re, vosak-gen.
M velikog broja
, izuzetno visoke
molekulske mase, teko rastvorljiv.

Osnovna posle uljnih kriljaca je:

A)Geoloka podela,
B)Prema tipu kerogena
Prema geolokoj podeli uljni kriljci se dele na:
A1) Karbonatne koji sadre kalcit i dolomit, vrsti
vodootporni kriljci koje je teko eksploatisati (organska
materija se nalazi u karbonatima)
A2) Silikatne koje sadre kvarc, glinu, opal i koji su laki za
eksploataciju (organska materija se nalazi u silikatima)
A3) Kanel u kojoj dominira organska materija (organsaka
materija obavija druge materije)

Prema tipu kerogena, uljni kriljci se dele na:

B1) Sapropelni: nastao od algi, bakterija, amorfnih organskim
materija. Pirolizom daje tene ugljovodonike.
Karakteristini HCO odnoci: H C>1.25; OC<0,15
B2) Planktonski: najei tip, nastao od morskih organskih materijala.
Pirolizom daje meavinu tenih i gasovitih ugljovodonika. Mala
koliina sumpora.
Karakteristini HCO odnoci: H C>1.25; OC(0.03, 0.18)
B3) Sulfurni: u osnovi je planktonski, ali sa zanajno veom koliinom
sumpora
B4) Humusni: nastao od celuloze, lignina i ugljenih hidrata, na
obalama bivih mora (prelaz voda kopno: npr. uma mangrova).
Pirolizom nastaje ugalj i gas, veoma teko teni ugljovodonici.
Karakteristini HCO odnoci: H C<1.00; OC(0.03, 0.18)
B5) Rezidualni: koji sadri razloene (zaostao, onaj koji je ostao),
uglavnom u dubljim slojevimai na veoj temperaturi, iz kojeg je
istisnut vodonika. Zbog toga je njegova eksploatacija nerentabilna.
Karakteristini HCO odnoci: H C<0.50; OC(!)

Za ekonominu povrinska eksploataciju potrebno je da uljni

kriljci imaju prinos od 50-60 l/t.
SAD: kriljci iz nalazita Grin River imaju prinos od oko 120 l/t,
Brazil: kriljci iz nalazita Irati imaju prinos oko 100l/t
Estonija: kriljci iz nalazita Kukerzite oko 100 l/t.
Poeljno je da sadraj kerogena bude to vei (preko 20-30 %),
Godine 2005. procena ukupnih svetskih rezervi uljnih kriljaca je na
411 gigatona, dovoljno za doprinos od 2,8 do 3,3 biliona barela
nafte. Procenjene svetske rezerve nafe iz 2007 godine su iznosile
1.317 biliona barela
Pogodni uljni kriljci (sapropelni i planktonski) pri zagrevanju na
temperaturama veim od 500C daju tene ugljevodonike sline
sirovoj nafti i neto gasa.
Dobijena tenost ulje je izrazito crna, viskozna, i na temperaturi
ispod 40 C gubi sposobnost teenja.
Posle krekovanja i hidrogenizacije ovog naftnog ulja, dobija se
sintetika nafta vrlo slina sirovoj parafinskoj nafti.

Depoziti uljnih riljacau svetu:

Uljni kriljci u Srbiji su raspodeljeni u 23 basena.

Najbogatiji basen uljnih kriljaca u srbiji se nalazi na podruju
Aleksinca, oko dve milijarde tona dobrog kvaliteta
kvalitet koji su rentabilni
za eksploataciju, za 150 do 200 miliona tona sintetike nafte.
Pored ovog sloja riljaca se nalazi i rudonosni sloj uglja.

United States Patent

HYDROCRACKING SHALE OIL
Isidor Kirshenbaum, Kenneth Kearby, Henry Ogorzaly,
Esso Research and Engineering Company,
corporation of Delaware Application
December 30, 1954, Serial No. 47868

U Evropskoj uniji zasad se nigde ne vadi gas iz kriljaca.

Francuska i Bugarska su zakonom zabranile tehnologiju HYDROCRACing.
Istraivanje nalazita su ve dozvolile Poljska, Velika Britanija,
Maarska, panija, Litvanija, sklone da to uine su i eska i
Rumunija, uz uee velikih petrolejskih evropskih i amerikih
kompanija.
U igri je ogroman ekonomski zalog, jer se gas iz uljnih krilaca
ve godinama vadi u Americi i tako dobijen gas je ak TRI PUTA
JEFTINIJI od onog koji se sad ekploatie (industrija EU je zavisna
od ruskog gasa).
Nemaka industrija je za, nemaka javnost je protiv.
Ako Nemaka odobri primenu, odobrie se primena ove
tehnologije u celoj Evropi.
Trenutno je najvea podrka Poljske meu dravama zemljama
lanicama EU da se krene amerikim putem.

Odboru za prirodnu sredinu Evropskog parlamenta je preporuio

zabranu primene tehnologije HydroCrac-ing, ubrizgavanja vode
peska i hemikalija u slojeve kriljca ispod zemlje, i vaenje gasa.
Odbor za industriju Evropskog parlamenta je ovu tehnologiju
odobrio.
TA JE PROBLEM !
Postoji ve dosta svedoanstava tekog i ne reverzibilnog
zagaenja ivotne srednine u SAD, koja su nastala u neposrednoj
blizini mesta za ekspoloataciju uljnih kriljaca. Pre svega, zagaeni
su podzemni tokovi vode. Voda se ne moe piti (ni ljudi ni
ivotinje), ne moe se koristiti kao tehnika voda, ljudi i stoka
oboljevaju...
Kada su predstavnici velikih kompanija koje eksploatiu uljne
kriljce doli da ubeuju stanovnitvo da nema nikakve opasnosti,
ponueno im je da popiju au ovde iz lokalnog vodovoda i nijedan
predstavnik tih kompanija to nije prihvatio (postoji snimak!).

ta je problem ekstraktivnih delatnosti (rudarstva), podzemnih kopova uopte...

E=mgh
E=1000*9.81*200020000 kJ
+ veliki obim prerade i transporta
formiranje podzemnih kopova
u nestabilnim svodovima kriljca !

PRERADITI GA POD
ZEMLJOM I NATERATI GA DA
SE SAM POPNE ...
GAS!

Sloj uljnog kriljca

ta je KREKOVANJE!
Razmotrimo primer Alkana, zasienih ugljovodonika hemijske
formule CnH2n+2
Alkani (parafini), Alkeni, ciklini ugljovodonici, itd., su osnova
tenih i gasovitih goriva. Sa poveanjem molske mase (broja C
atoma u molekulu) raste veliina molekula, raste jaina
meumolekulskih sila, a samim tim i temperature kljuanja,
temperature topljenja i gustina normalnih alkana.
Alkanski niz ine:
n 1, 4 gasoviti: Metan (C=1), Etan (C=2), Propan(C=3), Butan
(C=4),
n 5, 17 teni: Pentan (C=5), Heksan (C=6), Heptan (C=7), Oktan
(C=8), Nonan (C=9), Dekan (C=10), Undekan (C=11), Dodekan
(C=12), Tridekan (C=13), Tetradekan (C=14), Pentatadekan (C=15),
Heksadekan (C=16), Heptadekan (C=17),
n 18, ...72! : vrsti: Oktadekan (C=18), Nonadekan (C=19), Ej
dekan (C=20), Henej dekan (C=21) .... Penta kosan (C=25) .... Tria
kontan (C=30), ... Nonanona kontan (C=99), Hektan (C=100) ...

Alkani su slabo reaktivna hemijska jedinjenja, ne reaguju sa jakim

kiselinama (sumporna), a ni sa jakim bazama (natrijum i kalijum
hidroksid), a ni sa oksidansima. Uopte, alkani su neaktivni. Reaguju
amo u posebnim uslovima: to su visoke temperture i visoki pritisci!
Krekovanje (Crack - slomiti) je fiziko hemijski proces u kojem se
veliki molekuli ALKANA usled dejstva pritiska i temperature lome
na manje molekule. rsti alkani prelaze u tene, teni u gasovite,
dobijaju se alkeni ili nezasieni ugljovodonici (monoolefini ili
diolefini)
Od visine temperature zavisi mesto cepanja
ugljovodoninog lanca. to je temperatura vea,
krekovanje je vie nesimetrino (blie kraju lanca)
Sa poveanjem pritiska, krekovanje je simetrino, tj. blie
sredini.
Parafinski ugljovodonici najlake krekuju, dok su aromati
najotporniji na krekovanje . . .

Voda+Pesak+Hemikalije
Nastaje izuzetno visok pritisak u
sloju uljnog kriljca
Vrednost pritiska preko 80 bar
(1 bar = 100000 Pa)
Visoki pritisci uzrokuju visoku
temperaturu, proces krekovanja se
vri i pritiskom i temperaturom.
Nastaje gas, koji se kaptira

Prvo, svaka operacija troi oko 20000000 litara slatke vode

Treba od 80 do 300 tona hemikalija.
Ove hemikalije su uglavnom nepoznate (predstavljaju tehnoloku
tajnu), ali se zna da su neki od njih izuzetno tetni po zdravlje: barijum
sulfat, arsenik, halati, glikoli... A kao katalizatori se koriste teki metali
kao Kobalt ili Molitben, osiromaeni Uranijum!
Preces krekovanja se ne zaustavlja do prestanku eksploatacije. Ostaje
velika koliina METANA

Busice ljudi bunare u zemlji i iz njija vaditi zlato

koje ce sve okretati te im davati svijetlost,
hitrinu i snagu, a zemlje ce tugom proplakati
jer ce na njojzi samoj biti mlogo vie
zlata i svijetlosti, no u utrobi njenoj.
Boljece je rane od tijeh rupetina.
Prorok Tarabi, pre 150 godina
https://www.youtube.com/watch?v=g5QqidiEEHw

TENA GORIVA
Prvi zapis o upotrebi nafte u Bibliji, Geneza (Stvaranje)...
Noa je brod kojim je spasao svoju porodicu i ivotinjske vrste
premazao naftom i asfaltom, po uputstvima Boga.

Meutim, kada je preveden najstariji Ep ljudske istirije, Ep o

Gilgameu, iznenaenje je bilo beskrajno.
U ovom epu je opisan potop, gotovo identino kao i u Bibliji.

Gilgame je u potrazi za besmrtnim

ivotom krenuo u potregu za
Utnapitimom, starcem i mudracem
koji je preiveo veliki potop.
Utnapitim mu je poverio tajnu,
besmrtne trave koja raste u mitskom
raju.
Kada se vraao u Uruk, svoju
prestonicu, napala ga je zmija
Leviatan i ukrala i pojela travu
besmtrnosti.

Gilgame je ubio zmiju ...

Ali, zmija je prethodno uzela travu besmrtnosti...

Zmija je ostala besmrtna, simboliki - zlo je besmrtno,
a mi ljudi smo ostali smrtni... Uzela je travu a ponudila jabuku spoznaje.
Zbog zmije (arhetipskog zla) smo isterani iz raja!

Meutim, iznenaenje o podudarnosti Biblije i Epa o Gilgameu nije

bilo poslednje. Vavilonski Ep Enuma Eli je dugo bio tajna zbog
oteenog zapisa (7 kamenih ploa). Kada su modernim metodama
uspeli da ga deifruju, otkrili su stvaranje sveta:
U poetku stvori Bog nebo i zemlju.
A zemlja bee bez oblija i pusta,
i bee tama nad bezdanom;
i duh Boji dizae se nad vodom.
I ree Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost.
I vide Bog svetlost da je dobra;
i rastavi Bog svetlost od tame.
I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva no.
I bi vee i bi jutro, dan prvi.
Potom ree Bog: Neka bude svod posred
vode, da rastavlja vodu od vode.
I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod
svodom od vode nad svodom; i bi tako.
A svod nazva Bog nebo.
I bi vee i bi jutro, dan drugi.
Potom ree Bog: Neka se sabere voda to je
pod nebom na jedno mesto,
i neka se pokae suvo. I bi tako.
I suvo nazva Bog zemlja, a zborita vodena
nazva mora; i vide Bog da je dobro...

Egipani koriste smolu i asfalt zemnog ulja za

balzamovanje mumija pre 5000 godina. Meutim, ne
postoje zapisi o ovom periodu, zakljuci su izvedeni na
osnovu istraivanja arheologa.
Za saobraajno ininjerstvo, Vavilon je najznaajnija civilizacija.
2300 godina pre nove ere, u Dinastiji Ur, osmiljen je toak.
A peroleum: (petra) stena + (elaion) ulje... Nafta na
starom persijskom: znojenje (znoji se zemlja).
Prema Herodotu, prije vie od 4000 godina asfalt je koriten u
gradnji zidina vavilonske kule.
Prve naftne jame su postojale kod Ardericca (blizu Vavilona), a
prve velike koliine su eksploatisane u dolini reke Isa (Daisa),
pritoke Eufrata.
Takoe, rana nalazita poivaju i na grkom ostrvu Zakintos, u
jonskom moru.
Vavilonske kamene table sadre zapise o korienju nafte za
osvetljenje i lekovita svojstva nafte. Nalazita su povrinska.

Oko 900 stare ere, dokumentovane su zapaljive strele koje je

koristila Asirijska vojska. Efekat zapaljivosti je postizan na
osnovu primene nafte. Hroniar Tukidid spominje upotrebu
zapaljivih strela u opsadi Deliuma 424 BC.

Partanska vaza sadi cilindar od lima bakra

i olova (lemljeni limovi u odnosu 60:40) sa
izolacionim slojem asfalta. Dugo su
arheolozi pitali emu slui partanska vaza.
Kasnijom rekonstrukcijom su ustanovili da
ako se u ovu vazu sipa sire ili limunov sok,
Partanska vaza postaje baterija, sa
naponom od oko 1 volt. Ustanovljeni
primerci su nastali u periodu od 300 BC do
300 AD.
Poslednji primerci su nestali iz Bagdada
oko 2003 godine.

Oko 347 AD, Nafta je u Kini vaena iz zemlje. Bunari su bili bueni
bambusovim trskama (okrug Yenangyaung). Ovo su ujedno i prva
dokumentovana buenja u potrazi za naftom.
Vizantijski car Aleksandar (491-518 AD) prvi koristi naftu i sumporna
jedinjenja u pomorskim bitkama
Grka vatra je pronaena oko 672 AD. Pronalaza Grke vatre je
grki arhitekta, ininjer i hroniar Kalinikos. Smatra se da je
Kalinikos samo usavrio Grku vatru koja je rezultat rada
aleksandrijske hemijske kole. Prve bombe oko 1000 AD
konstruisane su na osnovu Grke vatre.

Marko polo (1271-1295) opisuje prevoz nafte iz Jermenije do

Bagdada, LEKOVITO sredstvo. XV vek, u Nemakoj, nafta se prodaje
kao LEKOVITO sredstvo, pod nazivom ulje sv. Kirinusa.
1527.
Spominjano
je
nalazie
asfalta
u
Peruu
(konkvistadori), Inke koriste asfalt za puteve, panci za
zatitu brodova.

Oruije na osnovu grke

vatre se i dalje usavrava:

Iako je napitak tajna, zna se zajedan

njegov sastojak: to je NAFTA!
Sluajno ili ne, ima izuzetan
smisao.

Uljna lampa, VI vek, Afrika

Oko 1620 u dravi New York (USA) naena nafta. Teite istorije
nafte se krajem XVII veka seli na severni ameriki kontinent

(povrinski izvor nafte u Pensilvaniji)

Abraham Pineo Gesner, kanadski fiziar i

geolog je 1846 projektovao proces na
osnovu kojeg se iz uglja, uljnih kriljaca i
nafte moe dobiti teno gorivo kerozin,
koji je goreo neuporedivo istije od nafte,
pri tome, iste koliine kerozina su davale
jae svetlo, neuporedivo due od iste
koliine nafte.
Osvetljenje sa kerozinom je bilo preko 10
puta jeftinije!
Za svojega ivota je priznao da je ideju o
frakcionoj destilacijinafte dobio na osnovu
sistema destilacije alkohola !...
Ovo otkrie je bilo prekretnice u primeni
naftinih derivata.

Oko 1870, Standard Oil vlasnika Davida Rokfelera, posedovao je oko

25% trita ekstrakcije nafte i 90% rafinerija u SAD.
Njegovo bogatstvo je bilo oko 7 miliona $, koje je u to vreme bilo
neuporedivo vee od dananjeg bogatstva Bila Gejtsa.
Naftni mangat je imao dravu SAD - svojim rukama.
Mnogima se njegovo monopol nije svideo, ali mu nisu mogli nita.

21 oktobra 1879, Tomas Edison je izumeo komercijalnu elektrinu

sijalicu!
Elektrino osvetljenje je bilo znaajno jeftinije od petrolejskog ...
To je bio kraj dominacije kerozina kerozina u osvetljenju.
Meutim, sukob je tek poeo...

Samsung Prelude 600000 BRT

Nafta je jedino prirodno teno gorivo

Industrijskom preradom nafte dobijaju se vestaka tena
goriva.
Pored prerade nafte, vetaka tena goriva se mogu dobiti i
preradom uglja i uljnih kriljaca, preradom zemnog (prirodnog)
gasa ili drugih gasovitih goriva
Nafta, zemno ulje ili petroleum je smeezelena do smeecrne,
boje, lako ili teko teljiva specigine teine 820 do 940 kg/m3
Dominantno se nalazi u sedimentnim stenama, retko u
metamorfnim, i zanemarljivo u magmatskim stenama.
Nafta je smea ugljevodonika alkanskog, cikoalkanskog i
aromatskog reda.

Postoji vie teorija o nastanku nafte:

Organska: dominantno miljenje, nafta je nastala od sitnih
ivotinjskih i biljnih organizama, algi i kopnenog bilja. Povoljni
uslovi (vie ugljen-dioksida u atmosferi) koji su vladali u ranijim
geolokim dobima, rezultirali su izuzetno velikom koliinom biljne
mase koja se taloilo na morsko dno. Proces bitumenizacije su
vrile anaerobne bakterije, izazivano je truljenje biljnih i ivotinjskih
ostataka, razgradnja belanevina, lipida i drugih sastojaka u
SAPROPEL. Sapropel je pod dejstvom visokih pritisaka u
sedimentnom sloju i pre svega visoke temperature razbijali su
duge ugljovodonine lance u jednost. Sapropel je transformisan u
netopivi deo - kerogen, topivi deo - bitumen i teni deo nafta.
Ovaj proces preobraaja sapropela u zemno ulje naziva
se proces BITUMENIZACIJA . . . Traje od kraja Devona pa
do danas . . .
Engler je razlaganje i cepanje lipida uspeo da izvede
eksperimentalno. Na pritisku do 10 atm i povienoj
temperaturi iz ribljeg ulja je dobio sintetiko zemno

SASTAV I KLASIFIKACIJA ZEMNOG ULJA

Zemno ulje je meavina velikog broja razliitih ugljovodonika (preko
100 vrsta). Gasoviti i vrsti su RASTVORENI u tenim
ugljovodonicima.

Alkani : PARAFINI (CnH2n+2). Zasieni su.

Gasoviti su metan, etan, propan, butan.
Teni su od pentana (n=5) do ugljovodonika sa n=15
Za n>15 su vrsti (heptakontan C70H142) ali retko kad se nalaze parafini
sa n>30. Zbog svoje zasienosti otporni su prema agensima, ne
polimerizuju. Samo substitucija!!!
Parafini imaju osobinu da menjaju strukturu grananjem
svojih lanaca, tj. formiraju IZOMERE. Izomerni
ugljovodonik ima isti broj atoma, molekulsku masu, a
potpuno drugaije osobine.
Na primer, parafin C20H42 ima 366319 izomera. Mogunost
izomerizacije
ugljovodonika
ukazuje
na
vanrednu

NAFTENI CnH2n . Zasieni cikloparafini, hidroaromati . .

Prvi u ovoj grupi je ciklopropan C 3H6. Nafteni tako|e
izomeriu. U sirovom zemnom ulju uglavnom se nalaze
cikloheksani i ciklopentani (jedna metil grupa)
AROMATI CnH2n-6. Ciklini ugljovodonici . .
Prvi ugljovodonik u ovoj gtupi je benzol C 6H6. Ostali
ugljovodonici dobijaju se grananjem osnovnog prstena,
metil,
propil,
etil
grupom
ima
ga
u
lakim
frakcijama . . .

MONOOLEFINI CnH2n
Nezasieni ugljovodonici. Retko se javljaju u prirodi, ali
se mogu nai u velikim koliinama prilikom prerade
nafte.
Isti broj ugljenikovih i vodonikovih atoma ali u nizu, sa
jednom dvoguba veza. Prvi u ovoj grupi je etilen C 2H4, a
poslednji ceten C16H32,
Dupla veza moe da se nalazi na razliitim mestima u
nizu pa se tako dobijaju razliite vrste monoolefina.
Tako|e, izomeruju!
DIOLEFINI CnH2n-2 . (alkadieni) Nezasieni ugljovodonici
Prvi u nizu je propadien (alen) C3H4, a poslednji C22H42.
Olefini su nezasieni ugljovodonici i lako se jedine sa
drugim aktivnim elementima, naroito kiseonikom i

Sastav zemnog ulja uglavnom ine parafinski, naftenski i

aromatski ugljovodonici (preko 80%) dok je uee olefina
znatno manje. Me|utim, u produktima prerade zmenog ulja
ima daleko vie olefina (i preko 25%). Treba naglasiti da
zemno ulje prati prirodni zemni gas, meavina najlakih
parafinskih ugljovodonika.
Od kiseoninih jedinjenja kojih moe biti do 2% u zemnom
ulju se mogu nai karboksilne kiseline.
Koliina sumpornih jedinjenja se kree od 0,1 do 2%
Azotna jedinjenja nalaze se u sadraju od 0,05 do 0,4%
Asfaltne i smolaste materije, malo poznate grae su
posebna primesa zemnog ulja. To su sloena kiseonino
organska jedinjenja.

OSNOVNA KLASIFIKACIJA ZEMNIH ULJA

PARAFINSKA (preko 75% parafinskih ugljovodonika)
NAFTENSKA (preko 75% naftenskih ugljovodonika)
AROMATSKA (preko 50% aromatskih ugljovodonika)
Po ostatku destilacije zemna ulja se dele na:
zemna ulja parafinske baze gde je ostatak parafin
(Pensilvanija, Irak, Meksiko)
zemna ulja asfaltne baze gde je ostatak crn sjajan asfalt
(kavkaske i kalifornijske nafte)
zemna ulja meovite baze
Asfal je vrsti ostatak destilacije zemnog ulja, uvek sa
dosta sumpora (5%), azota i kiseonika, topi se iznad
100C, lako se zapali, gori svetlim plamenom, u vodi ne
nerastvoran, u alkoholu delimino, u benzolu potpuno

HEMIJSKE I FIZIKE OSOBINE ZEMNOG ULJA

Gustina: oznaava se brojnim odnosom gustine nafte na
15C i gustine vode na 4C . . . Ovaj odnos se kree od 0,75
pa do 1. Ako je ovaj odnos ispod 0,9 nafta je laka, a preko
0,9 teka nafta.
Viskoznost: je karakteristika zemnog ulja, unutranjeg trenja
njegovih estica i izraava se na tri naina (dinamika,
kinematska, i relativna). Viskoznost opada sa temperaturom
a raste sa poveanjem pritiska i gustine.
Temperature paljenja, gorenja i samozapaljenja.
Prema temperaturi samozapaljenja zemna ulja se dele na:
veoma vatroopasne, koje se pale na ispod 25C,
vatroopasne, koje se pale na 25-60C,
manje vatroopasne, koje se pale iznad 60C.
Toplotna mo raznih vrsta nafte kree se od 39.800-48.200
KJ/kg.

Temperatura stinjavanja:
je temperatura na kojoj nafta u potpunosti izgubi svoju
teljivost. Ova temperatura je proporcionalna sadraju
teih ugljovodonika, naroito parafina (znaajna za
pretovar . . .)
Karakteristike kljuanja i isparavanja
To su temperature poetka isparavanja frakcija, na
kojima ispare odre|ene koliine i na kojima se zavrava
proces isparavanja.
Poetak isparavanja je ponekad i ispod 35C a kraj na
410 do 420 C u vakumu.
Karakteristika isparljivosti je i napon zasienih para
koje se iz zemnog ulja izdvajaju pod odre|enim
uslovima (tako|e bitno za transporta)

VETAKA TENA GORIVA

. . . Zemno ulje nije jedina sirovina iz koje se dobijaju
vetaka tena goriva!
Zemno ulje moe da se frakcionie, derivati zemnog ulja
mogu
da
se
krekuju
(termiko,
katalitiko
i
hidrokrekovanje), gasoviti produkti prerade zmenog ulja
mogu da se polimerizuju, tena goriva mogu da se
aromatizuju, izomerizuju . . . Tena goriva mogu da se
rafiniu
(preiavaju),
osloba|aju
od
sumpora
(desulfurizacija)
Ugalj moe da se hidrogenizuje . . .
Sintetiki postupak dobijanja tenih goriva iz ugljene
materije (najee koksa)
Postupci za dobijanje neugljovodoninih tenih goriva
(alkohola).
Itd

FRAKCIONA DESTILACIJA/KONDENZACIJA
Vano je razlikovati obinu destilaciju od frakcione
destilacije (rektifikacije). Pri obinoj destilacili tenost se
prevodi u parno stanje da bi se u hla|enjem pare na
drugom mestu prevela ponovo u teno stanje.
Postepenim zagrevanjem zemnog uljaisparavaju pojedini
ugljevodonici kad temperatura tenosti dostigne onu u
kojoj oni prelaze u parno stanje.
Ugljovodonici koji ispare u pojedinim
intervalima nazivaju se FRAKCIJE.

temperaturnim

TEMPERAURA ISPARAVANJA=TEMPERATURA KONDENZOVANJA

Ako je masa tenog zemnog ulja prevedena u parno stanje,

hla|enjem
u
odre|enim
temperaturnim
intervalima
dobijamo kondenzacione frakcije . .

U praksi, FRAKCIONA KONDENZACIJA

MONOFAZNI POSTUPAK (na atmosferskom pritisku)
Izdvajanje primesa (vode, mulja, soli, itd.). Iz zemnog ulja
se izdvajaju rafinerijski gasovi sa malo benzinskih para,
koje se hvataju, dobija se gasni benzin, a gasovi se
koriste u procesima prerade. Zatim se vri frakciona
kondenzacija:
a) Sirovo zemno ulje se proputa kroz razmenjivae
toplote (toplota koja se uzima od konanih produkata) i
zagreva do 175 C.
b) Tako zagrejano zemno ulje se u cevnoj pei zagreva od
315 do 330 C (i do 380 C) i najveim delom isparava
c) Zbog nepotpunog isparavanja meavina parne i tene
faze se uvodi u ispariva gde se nastavlja isparavanje i
odvajanje tene faze.
d) Pare prolaze kroz rektifikacioni stub i postepeno se
hlade, na pojedinim odeljcima, koji se nalaze na
definisanim
temperaturnim
intervalima
pare
se

1) Gasoviti ugljovodonici (gasni benzin)

2) Benzinske frakcije
(a lake frakcije, b srednje frakcije, c teki benzini)
2a1) petrol etar (30 do 70C)
2a2) medicinski i ekstrakcioni benzin (60 do 100C)
2a3) benzin za rastvaranje gume (60 do 120C)
2b1) avionski benzin (50 do 200C)
2b2) Automobilski benzin (50 do 220C)
2c1) benzin za lakove (95 do 220C)
3) Petroleumske i kerozinske frakcije (200 do 315C)
4) Dizel motorne frakcije (200 do 350C)
5) Ulje za loenje, mazut je ostatak atmosferske destilacije

U drugoj fazi prera|uje se mazut kao ostatak atmosferske

frakcione kondenzacije.
Mazut
se
prera|uje
u
VAKUMU!
Isparavanje
i
frakcionisanje se vri pod snienim pritiskom, kako bi
snizila temperatura isparavanja najteih ugljovodonika na
atmosferskom pritisku.
U vakum koloni (stubu tekih frakcija) dobija se:
1. Teka dizel motorna goriva
2. Laka maziva ulja (vretenska )
3. Srednja maziva ulja (motorska, turbinska)
4. Teka maziva ulja (mainska)
5. Najtea mainska ulja (cilindarska)
6. Ostatak (bitumen, parafin)
Temperatura isparavanja mazivih ulja je iznad 300C. U
sastav ovih ugljovodina ulaze molekuli sa preko 20 atoma
ugljenika u molekulu.

KREKOVANJE
Frakcionisanjem zemnog ulja dobija se ograniena koliina
benzina i dizel goriva, a potrebe trita zahtevaju daleko
vee koliine!
Proces krekovanja je uveden 1919 godine i do danas su
ravijeni procesi termikog krekovanja, termokatalitikog i
hidrokrekovanja.
Krekovanje se zasniva na specifinoj osobini ugljovodonika
da
se
zagrejani
na
visokoj
temperaturi
molekuli
ugljovodonika vieg reda cepaju na vie molekula
ugljovodonika nieg reda.
Izlaganjem sirovine koja se krekuje istovremeno i pritisku,
proces krekovanja je potpuniji . .
Na primer:
CnH2n+2 Cn-xH2(n-x)+2 + CxH2x
Dakle, krekovanjem jednog parafina dobija se parafin nieg
reda i olefin.

Sa poveanjem temperature proces cepanja je intenzivniji.

Od
visine
temperature
zavisi
mesto
cepanja
ugljovodoninog lanca. [to je temperatura vea cepanje je
vie nesimetrino (blie kraju lanca)
Sa poveanjem pritiska, cepanje je simetrino, tj. blie
sredini.
Parafinski ugljovodonici najlake krekuju, dok su aromati

Razlikujemo:
Niskotemperaturno krekovanje (do 490C), sirovine
mazut, i drugi teki ostatci. Produkti su goriva iroke
frakcije (meavina petroleumskih i dizel motornih
goriva, laka ulja) to su sirovine za duboko
krekovanje.
Visokotemperaturno (duboko) krekovanje. . . (iznad
510C). Dobija se benzin visoke otpornosti prema
samodetonaciji od niskokvalitetnih benzina. Ovako
nastaje preko 60% benzina.
Piroliza (iznad 700C), cilj dobijanje gasovitih i
aromatskih ugljovodonika (za avio benzine). Dobijaju
se olefini koji se koriste u petrohemiji.

Termokatalitiko
krekovanje
je
proces
temikog
razlaganja ugljovodonika u prisustvu katalizatora koji
izazivaju, vode i ubrzavaju tok reakcija.
Katalizatori
sniavaju
temperaturu
cepanja,
(maksimalno do
500C), reakzcije se odvijaju pri
znatno manjim pritiscima.
Katalizatori su: aluminijum-silikati (gline) sa dodatkom
oksida nikla, kobalta, bora, mangana . . .
Razlikuju se procesi:
- procesi sa nepokretnim katalizatorom (prevazi|en)
- proces sa pokretnim katalizatorom (problem ienja
katalizatora)
- procesi sa spraenim katalizatorom (mogue ienje
i regenerisanje katalizatora)
Dobijaju se
aromatima.

izuzetno

kvalitetni

benzini,

bogati

Hidrokrekovanje je prvi put primenjen u Badishe Anilin

und Soda Fabrik, poznatije kao BASF.
Ovo je proces uvo|enja vodonika pod visokim pritiskom i
na povienim temperaturama u materiju bogatu
ugljenikom (ugalj, zemno ulje, ter). Na taj nain,
nezasieni ugljovodonici se prevode u zasiene.
Hidrokrekovanjem se dobijaju motorna goriva visokog
kvaliteta, pre svega avionski benzini i gasnoturbinska
goriva izuztno niske take mrnjenja (-50C).
Hidrokrekovanjem se moe vriti desulfurizacija lakih
destilata.

ALKOHOLNA GORIVA
Etil alkohol CH3CH2OH, se moe upotrebiti za pogon
motora, ist ili u meavini sa benzinom.
Etil alkohol se dobija fermentacijom eera i kroba iz
biljaka ili plodova, saharizacijom drveta ili treseta
Industrijski etil alkohol se dobija iz gasova (ugljen
monoksid, ugljen dioksid, vodonika), procesima sinteze,
itd.
Alkohol spreava stvaranje a|i, bilo da se upotrebljava
sam ili u meavini sa benzinom. Dodatkom 10% alkohola
u benzin spreava se zaepljenje karburatora, etil
alkohol ima antidetonatorske sposobnosti, izduvni gasovi
su manje otrovni . . .
Kad je hladno, tee se stavlja motor u pogon, zahteva
podmazivanje naroitim uljima (sui motor), korodira
ventile, daje veu viskoznost (treba pretelovati dizne).
Koliine u benzinu mogu biti do 50%, mada je optimalno

Merenje otpornosti prema detoniranju goriva vri se

metodom oktanskih brojeva . . .
Koriste se dva etalon goriva: normalni heptan C 7H16 i
izomer oktana (izooktan) C8H18 (2, 2, 4 trimetil pentan).
Heptan je izuzetno neotporan, a izooktan je izuzetno
otporan. MeAvina ova dva goriva u odre|enoj srazmeri
(procenat broja oktana u gorivu 98-100) daje oktansku
vrednost goriva.
Za ispitivanje oktanske vrednosti se koriste specijalno
konstruisani motori (CFRC, komitet za ispitivanje goriva,
USA) kojem moe da se menja stepen kompresije.
Stepen kompresije se poveava sve dok se ne ustanovi
prva pojava detonativnog sagorevanja.
Zatim se za dobijeni stepen sabijanja u isti motor ubaci
ist izooktan. Postepeno se delovi izooktana smanjuju
na raun poveana broja heptana. Kada se ustnaovi prva
pojava detonativnog sagorevanja izmeri se broj jedinica
OKTANA, to daje oktanski broj!!!!

Da bi se poveao oktanski broj u benzin se dodavao

tetra metil olovo Pb(CH3)4 koje daje za 500 puta jae
antidetonativne sposobnosti od izooktana. Izuzetno je
otrovan i zbog toga se benzin bojio u zeleno,
crveno . . .
Veoma nepogodan za motor, pogorava hla|enje, taloi
se u motoru specijalne etil komponente taloe ovo
olovo u izduvnoj grani. . .
Bezolovni benzin se dobija unapre|enim postupcima
proizvodnje benzina. Npr:
* Frakcionisanje (IOB 42 do 78)
* Termiko krekovanj (IOB 71 do 78)
* Katalitiko krekovanje (IOB 84 do 87)
* Polimerizacijom (IOB 95 do 98)

Kod dizel motornih goriva:

Vrlo upaljivi cetan C16H32 (ranije ceten C16H34) sa
pokazateljem upaljivosti 100 i teko upaljivi alfa metil
naftalin C11H10 sa usvojenim pokazateljem upaljivosti ).
Ispitni motor moe da menja ugao paljenja i stepen
kompresije od 7 do 23.

GASOVITA GORIVA
Prva upotreba gasa, Kina, oko 900-te godine . . . Pomou
bambusovih cevi dovodili su zemni gas do naselja i
koristili ga za rasvetu.
Goriva svojstva gasa koja nastaju zagrevanjem uglja,
odavno su poznata. Poetkom 19-tog veka, prva upotreba
gasa iz uglja za rasvetu u Evropi (ulica st. Margaret, 1814,
London)
Gasovita goriva zadovoljavaju preko 17% ukupnih
energetskih potreba u svetu, a u naoj zemlji svega 3%.
Treba imati u vidu da organske materije pod dejstvom
toplote svog plamena razlaganjem daju gasovite
produkte, a ovi gasoviti produkti gore svetleim

UFA, SSSR, 1989

Prema sastavu gasovita goriva mogu biti:

- Elementarna (vodonik)
- Homogena jedinjenja (metan, ugljen monoksid,
acetilen)
- Meavine elemenata i jedinjenja (destilacionih
gasovi)
- Meavine gasovitih goriva sa vazduhom
Prema poreklu gasovita goriva se dele na:
- Prirodna gasovita goriva koja nastaju prirodnim
preobraavanjem organiskih materija i obino je
prisutan
kod nalazita zemnog ulja, u rudnicima, barski gas i
truli
gas,
- Vetaka gasovita goriva, koja se dobijaju preradom
tenih

Po dejstvu pritiska, gasovi se dele na:

Lako kondenzive (propan, butan, propilen, butilen) koji
se pri malim pritiscima, na sobnoj temperaturi prevode
u teno stanje
Permanentni (trajni) gasovi, koji se ni pod veoma
visokim pritiscima na sobnoj temperaturi ne mogu
prevesti u teno stanje (za prevo|enje u teno stanje
zahtevaju niske temperature)
Upijeni, koji zbog eksplozivnih svojstava mog upodneti
visoke pritiske samo ako se upijaju u posrednu materiju
(acetilen u zaetonu podnosi pritisak 15 do 16 atm, inae
je eksplozivan na 1,5 atm)

Po sastavu zemni, prirodni gas je maavina metana sa

dugim ugljovodonicima (Metan od 60 do 90%, a gorivih
ugljovodonika do 95%), uglavnom parafinskog niza
primesama vodonika i negorivih gasova (ugljen
dioksida, kiseonika, azota)
Po vrstu ugljovodonika
sastavljen, razlikuju se:

od

kojih

je

prirodni

Suvi (siromani) prirodni gasovi koji pored

sadre etan i male koliine propana i butana

gas

metana

Vlani (masni, bogati) koji pored metana i etana u

znaajnim koliinama sadre lako isparljive propan,
butan, pentan, heksan i heptan.

Toplotna mo zavisi o d sadraja azota i ugljendioksida

koji posebno usporava i oteava proces sagorevanja.
Poveana
koncentracija
ugljendioksida
zbog
oteavanja gorenja proizvodi vee koliine ugljen
monoksida.
Ugljen monoksidje otrovan, a predstavlja i gubitak
toplote jer je goriv gas.
Od tetnih gasova koji moe sadrati prirodni gas,
najvaniji je sumporvodonik (H2S) koji je tei od
vazduha, imam miris pokvarenih jaja, veoma je
otrovan i agresivan. Pri sagorevanju prirodnog gasa
sagoreva i sumporvodonik i obrazuje sumpordoksid
koji je takoe otrovan i deluje korozivno na metalne
delove.
Prirodni gas ne sadri pepeo, ostale primese a sadraj

Najvanije prednosti prirodnog gasa su:

Znatno vea produktivnost rada pri dobijanju prirodnog
gasa u odnosu na ugalj i naftu (vadi se sa dubina od 3000
do 5000 metara, najee izbija pod pritiskom, mala
koliIna uloene energije za ukupnu dobijenu koliinu
energije)
Trokovi dobijanja i transporta prirodnog gasa su znatno
manji nego kod drugih goriva.
Prirodni gas ne zahteva skupu i sloenu preradu kao to
je sluaj sa tenim gorivima.
Pri sagorevanju, prirodni gas daje visoke temperature
tako da se moe koristiti i kao energetsko gorivo
Odsustvo sumpora i njegovih jedinjenja daje prirodnom
gasu posebnu vrednost, naroito pri njegovoj upotrebi u
komunalne svrhe
Zbog odsustva ugljenmonoksida, nema opasnosti od

Visoka toplotna mo prirodnog

transport na velike udaljenosti

gasa

omoguava

Pri korienju prirodnog gasa mogua je primena

potpuno automatizovanih procesa sagorevanja uz visoku
produktivnost, ekonominost, pouzdanost i prijatne
uslove rada (nema loenja)
Korienje prirodnog gasa obezbe|uje visok koeficijent
iskorienja radnih loita.
Primenom prirodnog gasa ne zaga|uje se okolina vrsti i
gasovitim ostacima sagorevanja.
Potroai prirodnog gasa imaju retke zastoje u radu, dui
su periodi izme|u pregleda, jednostavne su konstrukcije i
obezbe|uju dui radni vek
Prirodni gas se koristi i kao sirovina u industriji
Prirodni gas se plaa po potronji
Mrea za prirodni gas je jednostavna i znaajno jeftinija
od mree za snadbevanje vrstim ili tenim gorivima.

Toplotna mo prirodnog gasa se kree od 31200

(nasiromaniji) tj. 33000 (proseno)
do 38000 kJ/m 3
(propan 94000 a butan 123000 kJ/m3)
Treba razlikovati prirodni gas (koji na zemljinu povrinu
izbija spontano) kaptani gas koji izbija iz zemlje
zajedno sa naftom.
Kaptani gas ima neto drugaiji sastav ov prirodnog
gasa i to:
Metan do 40%
Etan do 30%
Propan do 20%
Butan do 6%
Vii ugljovodonici do 4%

Nedostatci prirodnog gasa:

Eksplozivnost koja se javlja pri formiranju smee sa
vazduhom (eksploivno opasne smee od 5 do 15%
prirodnog gasa).
Posebnim aparatima sa lakoom se signalizira 1%
smea prirodnog gasa i vazduha.
U
sluaju
loe
podeenosti
leita,
produkti
nepotpunog sagorevanja (ugljen monoksid, vodonik i
metan) mogu se otkriti samo pomou aparata za
analizu
produkata
sagorevanja,
nema
organoleptikog i vizuelnog otkrivanja.
Ugljen monoksid pri koncentraciji od 0,04% do
0,065% izaziva umor i nesvesticu, a pri koncentraciji
od 0,4% je smrtonosan. Ugljen dioksid je smrtonosan
na 15% (indirektno dejstvo, zbog smanjenja procenta
kiseonika )
U sluaju nekih mrea, neophodno je izgraditi skupa
podzemna skladita za izravnjavanje potronje

Prirodni gas nema karakteristian miris. Kako bi se

upozorilo na nepoeljno i nekontrolisano isticanje
prirodnog gasa iz mree, vri se odorizacija prirodnog
gasa sulfidima i tiolima izuzetno karakteristinog mirisa.
Tioli imaju karakteristiniji miris (merkaptan), me|utim,
oni nisu hemijski postojani, pa se zbog toga ee koriste
sulfidi.
Jamski gasovi (rudarski) nisu naili na komercijalnu
upotrebu.
Barski gas nastaje truljenjem biljnih i drugih organskih
materija u movarama i preteno se sastoji od metana. Ni
ova vrsta goriva se ne koristi u komercijalnoj upotrebi.
Truli gas nastaje raspadanjem organskih materija u
kanalizacionim mreama i ima metan za glavni sastojak.
Toplotna sposobnost mu je kao i kod prirodnog gasa.
Zbog toga se kaptira (hvata) preiava i koristi kao
gorivo (moe i gorivo iz stajskog |ubriva)

VETAKA GASOVITA GORIVA

Generatorski gas, nastaje procesu gasifikacije kod
nepoptunog
sagorevanja
ugljenika
sa
kiseonikom.
Gasigikacija se odvija u velikim elinim oknima koja se
nazivaju generatori . . . Samleveni i osueni ugalj se uvodi
u generator i trenutno sagori. Ove pei su izuzetno
velikog kapaciteta, a generatorski gas je toplotnog
kapaciteta do 5000 kJ/m3. Osnova generatorskog gasa je
ugljen monoksid i vodonik, dok se kao balast pojavljuju
azot i ugljen dioksid.
Vodeni gas nastaje gasifikacijom uglja uz uvoenje
vazduha i vodene pare. Sadri 40% ugljen monoksida i
50% vodonika, sa toplotnom moi od 10500 do 11700
kJ/m3. Veoma cenjeni gas gde se zahtevaju visoke
temperature (bez obzira na nominalnu malu toplotnu mo,
u pitanju je visok sadraj vodonika!!!).
Koksarski gas je proizvod suve destilacije uglja. Njegovi
sastojci su vodonik (do 50%) i metan (30%). Cenjena je

Gas dobijen podzemnom gasifikacijom uglja dobija se

iz uglja loeg kvaliteta do kojeg je prilaz za
eksploataciju otean.
Do nalazita uglja se poloe cevi kojima se dovodi
vazduh a odvodi gas. Potom se ugalj zapali. Gasni
produkti nastaju nepotpunim sagorevanjem (ugljen
monoksid) i vodonik (slino generatorskim gasovima)

NUKLEARNA GORIVA I ENERGIJA

Hijerarhija Energija:
1. Gravitaciona (u nukleusu, jezgru, protoni i neutroni)
2. Elektrina, Elektrostatika, Magnetna (jezgro i omota
atoma)
3. Hemijska (valentne veze u orbiti atoma, elektroni)
4. Toplotna
5. Mehanika (kinetika i potencijalna)
Nuklearna energija se zasniva na gravitacionoj energiji
jezgra (protona i neutrona).
U jezgru stabilnih atoma, gravitaciona energija izme|u
protona i neutrona je vea od odbojnih elektrostatikih sila
istopolnih naelektrisanja protona. Uvo|enjem vie neutrona
smanjuje se gravitaciona stabilnost jezgra.

Nestabilna atomska jezgra se spontano raspadaju, pri

emu se njihova unutranja gra|a menja tako da se
unutranja energija smanjuje. Nestabilno jezgro se
raspadom menja u stabilno, emitujui razliku energije.
Nestabilna jezgra su radioaktivna, i zrae energiju, pa
pojavu zovemo radioaktivno zraenje.
Ova se energija moe prevesti u elektrinu, mada je
specifina snaga koja se moe dobiti vrlo mala.
Sva klasina, do sada opisana goriva, osloba|aju
toplotnu energiju procesom njihove burne oksidacije, tj.
sagorevanjem. Me|utim, nuklearna goriva osloba|aju
energiju pri procesima cepanja jezgra njihovih atoma.
Nuklearna energija oslobada se nuklearnim procesima
tj. procesima koji se odvijaju u atomskim jezgrima.
Upotrebom tih reakcija, kao energetskih izvora, bavi se
nuklearna energija, a materijali koji sadre atomska
jezgra elemenata, koji omoguavaju ostvarivanje
nuklearnih reakcija u nuklearnim reaktorima, nazivaju
se nuklearna goriva.

Od mnogih nuklearnih procesa u kojima se oslobaa

energija, kao nuklearni energetski izvori koriste se
nuklearna fisija, nuklearna fuzija i radioaktivnost.
Fisija je hemijska reakcija gde se jezgra tekih izotopa
(urana i plutonijuma) cepaju na dva dela. Pri tome
nastaju dva jezgra, meu kojima se sasvim sluajno
dele neutroni i protoni prvobitnog jezgra, oslobadajui
istovremeno i neto neutrona. Pri takvim reakcijama
osloba|a se velika energija. Za praktino dobijanje
nuklearne energije, oslobo|ene pri fisiji od presudnog je
znaaja da vestaki, bilo pobuivanjem ili zraenjem,
prouzrokujemo cepanje jezgra.

Fuzija je hemijska reakcija, pri kojoj se spajaju laka

atomska jezgra u tea atomska jezgra, uz osloba|anje
velike koliine energije.

FISIJA, cepanje jezgra

FUZIJA . . .

Fisiona i fuziona bomba . . .

Osnova dananjeg dobijanja energije u nuklearnim

termoelektranama je na principu fisije (fisija-raspad) a
kao nuklearno gorivo upotrebljavaju se samo atomska
jezgra: Uran 235, Plutonijum 239 i Uran 233.
233
Jedino prirodno nuklearmo gorivo je Uranov izotop 235,
235
Uranijum se u prirodi javlja u obliku 2 izotopa
i 238U (preko 99%).

235

U (manje od 1%)

Izotop 235U podlee spontanom raspadanju jezgra pod uticajem

neutrona.
Izotop 238U prima
(Plutonijum).

neutrone

usled

ega

se

pretvara

239

Pu

Izotop 233U se takoe raspada jezgro. Dobija se bombardovanjem

Torijuma, dobija se bombardovanjem 232Th.
Torijum 232 i Uranijum 238 su dva glavna izvora nuklearnih goriva.
Putonijum 239 zbog navedenog spada u vetaka nuklearna goriva

Proizvedeni Uran-238 sadri samo 0,7% uranovog

izotopa Uran-235, koji ima sposobnost cepanja.
Poto je to slabo prirodno nuklearno gorivo za reaktore,
posebnim postupkom se oplemenjuje i proizvodi
obogaeni uran
Dobijanje vestakih nuklearnih goriva bazira se na
procesu nastajanja fisijskog materijala iz nefisijskog i
naziva se procesom konverzije.
T-232 T-233 U-233

U-235 U-239 Pu-239

Za dobijanje vestakih nuklearnih goriva koriste se tzv.

oplodni reaktori.

Uranijum:
Specifina gustina 19050 kg/m3
Temperatura topljenja 1132C
Temperatura kljuanja 1797C
Torijum
Specifina gustina 11724 kg/m3,
Temperatura topljenja 1755C
Temperatura kljuanja 4788C
Plutonijum:
Specifina gustina 19816 kg/m3
Temperatura topljenja 1132C
Temperatura kljuanja 1797C

Nuklearni reaktori su ureaji za iskoriavanje

nuklearne energije, koja se oslobaa cepanjem
atomskih jezgara reakcijom fisije. Zovu se jos atomske
ili uranove pei.
U njima se nuklearna energija pretvara u toplotnu,
osiguranim
uslovima
za
iniciranje,
odvijanje
i
upravljanje nuklearnim lananim reakcijama, koja se i
odvodi u sistem u kojem se pretvara u elektrinu
energiju.
Nuklearne reaktore delimo uglavnom na osnovu naina
iskoriavanja goriva i to na:
- oplodne reaktore (breeder),
generacija nuklearnih elektrana i

koji

su

poslednja

- konvertere, u koje spadaju svi tipovi savremenih

komercijalnih nuklearnih reaktora.
Osnovni elementi nuklearnog reaktora su: gorivo,
moderator,
hladnjak
s
toplotnim
izmenjivaem,
kontrolni sistem (ipke), reflektor i zatitni oklop.

Gorivo sadri fisijski izotop, veinom U-235, koji je

obino ploastog ili stapiastog oblika povezanih
meusobno u mreu. Fisijom uranskog jezgra oslobada
se neutron i toplota.
Ostaci nuklearnog cepanja su razliiti radioaktivni
izotopi koji se skupljaju u gorivim ploama ili stapiima,
pa je ploe ili stapie Uranijuma 235 potrebno
zamenjivati jo pre nego to se sam Uranijum ne
potroi. Gorive ipke su izvor toplote i radioaktivnog
zraenja.
Moderator je sredstvo za usporavanje neutrona u
reaktorima, i obino se u ove svrhe koristi voda, teka
voda, grafit, a ree berilijum i organske tenosti.
Pojedini
reaktori
se
meusobno
razlikuju
po
upotrebljenom moderatoru, kao i raspodeli nuklearnog
goriva i moderatora.
Sistem za rashlaivanje protie pored gorivih tapova,
odnosei toplotu koju predaju izmenjivau toplote.
Kontrolni

sistem

regulise

lananu

reakciju

fisije,

Retlektor sa svih strana okruuje reaktorsko jezgro

(prostor u kome se odvija lanana reakcija fisije) i ima
ulogu vraanja neutrona koji napuste jezgro, kao i da
sprei prodor radioaktivnog zraenja van sistema.
Zatitni oklop ili bioloki tit je obloga koja se stavlja
oko reaktora, izra|uje se od elinog lima debljine 20-30
cm i jos oko njega dolazi betonski oklop od najmanje 1
m debljine, i osnovna mu je uloga zatita okoline od
zraenja.
S obzirom na upotrebljeni materijal iz ega su izraeni,
snagu i konstrukciju izrade, reaktore delimo na:
grafitne, lakovodne i tekovodne.
Znaajna osobina svih nuklearnih rektora, kao izvora
energije (toplote) je da se poetno moraju puniti
gorivom. Izgradnja nuklearne elektrane zahteva velika
investiciona ulaganja i udeo goriva predstavlja znaajnu
stavku.

Od ukupno proizvedene elektrine energije u svetu,

danas na nuklearne elektrane raspodeljeno oko 15%. U
celom svetu u radu je oko 380 nukleamih reaktora. Iako
e nafta, zemni gas i ugalj i dalje ostati glavni primarni
izvor energije, rauna se da bi ve 2020-te godine
nuklearna energija podmirivala oko 30% potrebne
energije.
Tena goriva 37%
Gasovita goriva 24%
vrsta goriva 18%
Nuklearna goriva 15%
Obnovljivi izvori energije 6%

Iako nuklearna fisija na osnovu cepanja urana ima

najvee mogunosti zamene fosilnih goriva, ipak je ovaj
izvor energije pod neprestanom proverom, pre svega

SAD 32,2%
Nemaka 6,05%

Francuska 29,5%
Rusija 5,60%

Japan 10,8%
Ostali oko 16%

Najvea stvama ekoloka primedba, s obzirom na

dobijanje i iskoriavanje urana i plutonijuma, proizilazi
iz nekontrolisanog vojnog sprovodenja nuklearnih
eksplozija. Oko 1000 nuklearnih proba od toga oko 700
u Sad i 300 u SSSR. Oko 50% nadzemnih!
Mirnodopska upotreba nuklearne energije zbog toga
preivljava krizu i zaotrili su se uslovi za dobijanje
urana kao i njegove primene kod nuklearnih elektrana.
Ovo se naroito odnosi na sigurnost u radu, zatitu
ivotne sredine i sigurnost nuklearnih elektrana. U
poslednje vreme se takode otro postavlja i pitanje
uskladitenja
istroenog
nuklearnog
goriva
i
radioaktivnog otpada to moe imati presudan uticaj na
budui razvoj nuklearne energije u svetu i kod nas.
Vie od 60% rezervi urana se nalazi u Severnoj Americi i
u Africi, juno od Sahare. U Evropi je 75% rezervi urana
u vedskoj.

Najvei proizvodai urana u svetu su SAD, Kanada i

Juznoafrika Republika i one dre oko 80% svetske
proizvodnje, dok je u Evropi vodei proizvodja urana
Francuska. Iz jedne tone rude dobija se oko 1 kg
U3O8 , koji je poluproizvod za pripremu nuklearnog
goriva.

Treba naglasiti da se ekonomino moe dobiti uran iz

uranovih ruda s najmanje 0,5-1,0% U3O8, odnosno
0,04-0,09% urana, a torijuma iz rude koja ga sadri ne
manje
od
0,1%.
Lokacija
namenjena
gradnji
nukleamih elektrana mora biti obezbe|ena od
prirodnih katastrofa, prevashodno od zemljotresa, i u
njenoj blizini ne bi smela biti vea naselja.

Geotermalna energija
Svet moe da zadovolji potrebe svih ljudi, ali ne moe da
zadovolji ljudsku pohlepu...
Mahmata Gandi

... Prvi hram: Gobekli Tepe, 10000 godina

...Catal Huyuk, 9000 godina...

... Lepenski Vir, 8500 godina ...

Nastanak
Civilizacije

Ciklini fenomeni broj sunevih pegaa od 1600 do 2000 godine

Monderov Minimum od 1600 do 1750 godine, mini ledeno
doba, Ledenici na Alpama, Greenland (otkuda zelen)!

etiri glavna zemljina sloja su kora, omota, spoljnje jezgro i unutranje

jezgro.
Debljina zemljine kore varira od 5 do 10 km ispod okeana (uglavnom
bazaltne stene) i 35-70 km ispod kontitnenata (uglavnom granitne stene).
Omota je debeo oko 2900 km, spoljnje jezgro oko 2200 km a unutranje
jezgro je prenika oko 2500 km.
Temperature (okvirno):
Uunutranje jezgro: 6000C
Spoljnje jezgro: 4000C
Omota: 2000C
Kora 0C

Proseno poveanje temperature u zemljinoj kori iznosi oko 3C na

svakih 100 metara dubine.
Meutim, ova raspodela temperature nije ravnomerna i postoje
regioni u kojima je zbog debljine zemljine kore i drugih specifinih
uslova vei porast temperatura sa dubinom.
To su sledei regioni:
pacifiki obod sa Aleutskim rovom, Havajska ostrva, Centralna
amerika, delovi srednjeokeanskog atlanskog grebena, afriki rased,
jugoistona azija, vei deo bliskog istoka i deo centralne i cela
jugoistona evropa.
Srbija se u potpunosti nalazi na ovom regionu zemljine kore, na
balkanu koji je u potpunosti potencijalano podruje za primenu
geotermalne energije.

Tektonske ploe:

Aktivni vulkani

Potencijalni regioni za primenu geotermalne energije su

kontinentalni preseci tektonskih ploa.

Prva geotermalna elektrana na svetu, kaliforija, 1962

Potrebna povrina za izgradnju geotermalnih elektrana je daleko manja

nego kod hidroelektrana ili termoelektrana istog kapaciteta, nema velikih
izmena prirodnog okruenja poput brana, vetakih jezera, povrinskih
kopova, odlagalita za pepeo, itd.
Geotermalne elektrane su neuporedivo fleksibilnije na poveane zahteve za
proizvodnjom.
Zbog svoje izrazito modularne forme brzo se mogu prilagoditi velikim
oscilacijama u potronji elektrine energije nastalih na tritu kako u
normalnim uslovima, tako i pri havarijama drugih delova
elektroenergetskog sistema.

Nejsavellir Elektrana - Island

Jo uvek izuzetno skromni kapaciteti u korienju geotermalne

energije ....
Kapacitet
MW
2007

Kapacitet
MW
2010

Uee u
nacionalnoj
produkciji

Uee u
ukupnoj
produkciji

USA

2687.0

3086

0.3

29

Filipini

1969.7

1904

27

18

Indonezija

992.0

1197

3.7

11

Meksiko

953.0

958

Italija

810.5

843

1.5

Novi Zeland

471.6

628

10

Island

421.2

575

30

Japan

535.2

536

0.1

Problem je odnos sa nafnim lobijem i atomskim lobijem ....

Geotermalna
energija

Energija vetra

Solarna
Energija

Energija
biomasa

Hidroenergija

Neogranieni
potencijali

Gorivo

Emisija
ugljendioksida

Uticaj na
okruenje

Kompetitivna
cena

Pod pojmom geotermalna energija podrazumevaju se izvori u kojima

se moe postii temperatura vode vea od 45C. Meutim, pod
geotermalnom energijom podrazumeva se energija koja moe da se
preuzme iz vode, zemljita i stena ija temperatura prelazi 10C.

Geotermalna energija se deli na hidrogeotermalnu,

petrogeotermalnu i magmageotemalnu energiju.
Hidrogeotermalna energija je sadrana u podzemnim vodama sa
temperaturom veom 10C.
Petrogeotermalna energija je sadrana u suvim stenama koje ne
sadre slobodnu podzemnu vodu. Za ovu primenu potrebno je da
je temperatura stena vea od 100C.
Magmogeotermalna energija je akumulirana u usijanim stenama
zemlje (astenosfera zemlje)
Potencijal geotermalne energije odreene oblasti moe se
prikazati gustinom geotermalnog toplotnog toka: koliina
geotermalne toplote koja u svakoj sekundi kroz povrinu od 1
kvm iz unutranjosti Zemlje dolazi do njene povrine.
Prosene vrednosti u Evropi su oko 60 mW/m2 ,dok su u Srbiji
ove vrednosti znatno vee, preko 100 mW/m2

Preko 40% primarne energije u Evropskoj uniji se troi za

grejanje i hlaenje.

Karakteristike korienja toplotnih pumpi

Investicija koja je oko 3 puta vea nego u sluaju grejanja na
gas isplati se u roku od 3 do 4 godine.
Cena potroene elektrine energije u toku eksploatacije je 4 do
16 puta manja nego u sluaju grejanja na gas, struju ili fosilna
goriva.
Kvalitet i komfor grejanja je na najviem moguem nivou.
U toku cele grejne sezone nije potrebna nikakva intervencija.
Ista toplotna pumpa radi u reimu hlaenja u toku leta, ime se
izbegava nabavka opreme za hlaenje.
Postoji irok opseg snaga toplotnih pumpi (od 10 kW do 2 MW)
ime se postie dobra pokrivenost zahteva.
Nema zaliha, distributivne mree, spoljno-trgovinskih deficita,
energetske zavisnosti, transporta goriva, emisije gasova, pepela,
itd

Osim geotermalne energije, postoje jo i sledei oblici alternativne energije

(obnovljivi izvori energije). To su:
Kinetika energija vetra
Kinetika energija vode
1.Hidrocentrale standardni koncepti sa akomulacionim jezerom
2.Mikro hidrocentrale snage od 50 do 100 kW
3.Sistemi koji koriste kinetiku energiju renog toka
4.Kinetika energija talasa
5.Kinetika energija morskih struja
6.Energija plime i oseke
7.Razlika toplote povrinskih voda i hladnih dubina mora i jezera
8.Snaga gradijenta slanosti u odnosu na slatku vodu, u fazi ispitivanja
Solarna energija
1.Fokusom svetlosti sunca i jednostavnim zagrejavanjem
2.Proizvodnja elektrine energije solarnim elijama
3.Proizvodnja vodonika upotrebom foto-elektro-hemijskih elija
Biogorivo i biomase

Kinetika energija vetra

Najstariji oblik upotrebe kinetike energije srujanja fluida.
Prve velike civilizacije su nastale na osnovu znanja, otkria,
primene novih tehnologija koje obavezno ukljuuju korienje
raznih oblika energije

Najstarije vetrenjae datirju iz Persije (dananji Iran) oko

200 godina pre nove ere.
To su vetrenjae sa vertikalnom osovinom.
Danas je sauvan veliki broj ovih vetrenjaa

Holandske vetrenjae sa horizonatlnom osovinom, 14 vek

One se nisu koristile za mlevenje ita!!!

Koristile su se za isuivanje zemljita ...
Projekat Holandija traje ve 600 godina

Prva transformacija kinetike energije vetra u elektrinu nergiju

je izvedena u kotskoj, od strane profesora elektrotehnike
Univerziteta u Glazgovu, James Bluth.

Pumpa za crpljenje vode...

Ostatak vetrenjae u Melencima (Banat, Srbija)

Vestas HAWT (Horizontal Axes Wind Turbine)

V164, 220m, 8 MW

HAHWT (Horizontal Axe Helix) tip vetro-turbine

Vertical axe twist vetro turbine, VATWT

VAHWT (Vertical Axe Helix) tip vetro-turbine

HACWT Horisontal Axes Cocrscrew Wind Turbine

Najvea VAWT in Cap-Chat, Quebec, Canada

110 m, 3,8MW

Dvanaestogodinji period u EU, sistemi proizvodnje

elektrine energije

Komparacija vetrogeneratora sa vertikalnom i

horizontalnom osovinom;
Vetrogeneratori sa vertikalnom osovinom su
jednostavnije izrade,
imaju veliki obrtni momenat,
jednostavniji su za izradu
jednostavniji su za montau
jednostavniji su za odravanje
ne treba da se usmeravaju prema vetru (okreu se pri bilo
kojem smeru vetra)
Nedostatci vetrogeneratora sa vertikalnom osovinom:
Manji koeficijent iskorienja od vetrogeneratora sa
horizontalnom osovinom
Zbog manjeg broja obrtaja je neophodan prenosni odnos
prema generatoru elektrine energije

Prednosti vetrogeneratora sa horizontalnom osovinom

postavljaju se na vee visine, gde su brzine vetra vee,
imaju veu efikasnost odvetrogeneratora sa vertikalnom
osovinom
mogunost promene napadnog ugla elise, i regulacije broja
obrtaja za razliite brzine vetra
Nedostatci vetrogeneratora sa horitontalnom opsovinom
skupi tornjevi velike visine
vibracije pri radu
neprijatno utanje pri radu
potrea za usmeravanje prema vetru
skloena konstrukcija i montaa
skupo odravanje na velikim visinama
osetrljive sa na udare vetra, moraju se koiti
teak inftastrukturni pristup

Proraun snage vetro generatora

P - snaga u W,
- faktor iskorienja
gustina vazduha u Kg/m,
r radijus turbine m,
v brzina vazduha u m/s.
Nemaki ininjer Albert Bec je ustanovio da vetrenjaa moe
da iskoristi svega 59% kinetike energije vetra. Uz ostale
prenosne odnose i odnose transformacije, koeficijent
iskorienja je oko 35%.