You are on page 1of 14

KRIVINO PRAVO

1. Uvod i izvori krivinog prava

Maloletniko krivino pravo je deo, segment krivinog prava jedne zemlje koje zbog obilja
specifinih reenja u poslednje vreme u nizu evropskih zemalja dobija karakter samostalne
pravne (pozitivno pravne) ali i naune discipline. Radi se naime o posebnoj, zaokruenoj i
autonomnoj celini koja sadri niz specifinih reenja u odnosu na punoletne uinioce krivinih
dela. Neretko se stoga u literaturi za ovu granu prava upotrebljava naziv para-krivino pravo ili
kvazi-krivino pravo koje se odnosi na maloletna lica.
To je skup zakonskih propisa kojima se odreuje krivinopravni status maloletnih lica (kao
uinilaca krivinih dela odnosno maloletnih lica kao rtava krivinih dela). Ono propisuje
poseban tretman prema maloletnim uiniocima krivinih dela. Tako ovaj naziv koji se esto u
pravnoj teoriji odreuje kao kriminalno-politiki postulat obuhvata granu prava sa
krivinopravim odredbama koje se primenjuju na maloletne uinioce krivinih dela i koje
odslikavaju poseban, specifian karakter ove grane prava. To je pravo koje se zasniva na linosti
uinioca delikta (Taterstrafrecht), a ne na samom deliktu (Tatstraftrecht).
Ili drugim reima to je sistem zakonskih pravnih propisa kojima se odreuje sistem krivinih
sankcija za maloletne uinioce krivinih dela, a pod odreenim uslovima i za punoletne uinioce
te postupak za izricanje i izvrenje ovih sankcija od strane nadlenih dravnih organa. Stoga se
moe rei da maloletniko krivino pravo prelazi okvire krivinog prava jer obuhvata ne samo
krivinopravne odredbe materijalno pravne sadrine ve i odredbe procesnog i izvrnog
krivinog prava, u meri i u obimu, koji se odnosi na maloletne uinioce krivinih dela.
Maloletniko krivino pravo tako predstavlja skup (sistem) zakonskih propisa kojima je
regulisan poloaj (prava i obaveze) maloletnika u krivinom pravu u celosti. Ove odredbe se
prvo odnose na pojam i vrste maloletnika kao subjekata krivinog prava (aktivni i pasivni
subjekt), na vrste, uslove i nain propisivanja i izricanja krivinih sankcija prema maloletnim
uiniocima krivinih dela, postupak za izricanje krivinih sankcija za maloletnike (koji
predstavlja posebnu, specifinu vrstu krivinog postupka specifinog po organima za
pokretanje i voenje krivinog postupka i za izricanje i izvrenje krivinih sankcija, arhitektonici
i toku postupka i ueu posebnih vansudskih posebno van krivinosudskih organa u postupku
izricanja i izvrenja krivinih sankcija) i na kraju postupak izvrenja izreenih krivinih sankcija.
Ono se nizom svojih odredbi sadrinski, a i po formi izdvaja od krivinog prava koje se
primenjuje prema punoletnim uiniocima krivinih dela. Pod odreenim zakonom predvienim
uslovima izuzetno se primenjuje i prema punoletnim uiniocima krivinih dela.
Iz pojmovnog odreivanja maloletnikog krivinog prava proizilazi da se u okviru njega
razlikuje vie delova koji svaki za sebe predstavlja samostalnu i autonomnu granu prava, ali koji

sadrinski, po formi i cilju koji treba da ostvare ine jedinstvenu granu pozitivnog kaznenog
(krivinog) prava. Tako sistem maloletnikog krivinog prava ine:
1) materijalno krivino pravo sistem zakonskih propisa kojima se odreuje krivinopravni
status i poloaj (prava i obaveze) maloletnih uinilaca krivinih dela i sistem krivinih sankcija
za maloletnike (vaspitne mere i kazna maloletnikog zatvora) kao i alternativne mere (vaspitni
nalozi kao sredstvo diverzionog modela maloletnikog krivinog prava),
2) procesno krivino pravo sistem zakonskih propisa kojima se odreuje pojam, organizacija i
nadlenost organa maloletnikog krivinog pravosua, pokretanje i voenje krivinog postupka,
tok i arhitektonika prvostepenog i postupka po pravnim lekovima prema maloletnim uiniocima
krivinih dela i
3) izvrno krivino pravo sistem zakonskih propisa kojima se odreuje organizacija i
nadlenost dravnih organa i postupak izvrenja izreenih maloletnikih krivinih sankcija i
drugih alternativnih mera (vaspitnih naloga) koje se primenjuju prema maloletnim uiniocima
krivinih dela.
Kao gornju granicu maloletstva nae krivino zakonodavstvo odreuje osamnaest godina.
Maloletnikom se smatra lice koje je navrilo etrnaest godina, a nije navrilo osamnaest godina
(lan 3. stav 1. ZOMUKD i lan 112. stav 9. KZ). Razlikuju se dve kategorije maloletnika: mlai
i stariji maloletnici. Maloletnik koji je u vreme izvrenje krivinog dela navrio etrnaest a nije
navrio esnaest godina je mlai maloletnik, a onaj koji je u vreme izvrenje krivinog dela
navrio esnaest a nije navrio osamnaest godina je stariji maloletnik (lan 3. st. 2. i 3.
ZOMUKD).
Konano, u okviru sistema maloletnikog krivinog prava, izdvajaju se i zakonske odredbe o
zatiti dece i maloletnih lica kao oteenih u krivinom postupku. Sledei tendencije prisutne
poslednjih decenija u nekim evropskim zemljama (Nemaka, Francuska) i u Republici Srbiji je
pri nedavno izvedenoj radikalnoj reformi u oblasti krivinog prava donet poseban Zakon o
maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica (ZOMUKD). Na
taj nain je maloletniko krivino pravo formalno izdvojeno iz Krivinog zakonika odnosno
Zakona o krivinom postupku i Zakona o izvrenju krivinih sankcija. Danas je u Republici
Srbiji navedeni zakon osnovni, neposredni izvor maloletnikog krivinog prava koji ima primat
u primeni prema maloletnim uiniocima krivinih dela, a pod odreenim zakonskim uslovima i
prema punoletnim licima.
No, kao izvor maloletnikog krivinog prava takoe se javlja i Krivini zakonik Republike Srbije
odnosno sporedno, dopunsko ili pomono krivino pravo pri odreivanju pojma, elemenata i
karakteristika krivinih dela na strani ijih uinilaca (u svojstvu izvrioca, saizvrioca ili
sauesnika) se javljaju maloletna lica. Takoe i svi drugi pravni izvori (meunarodni ugovori,
sudska praksa, podzakonski akti, pravna teorija, obiajno pravo) na posredan nain se javljaju
kao izvor ove grane prava, na nain i u obimu kojim upotpunjuje krivinopravne odredbe
(materijalnog, procesnog i izvrnog krivinog prava).

2. Uticaj meunarodnih pravnih akata na domae


maloletniko krivino pravo

U osnovi sistema maloletnikok krivinog prava u Republici Srbiji nalaze se odreeni standardi
predvieni u vie meunarodnih pravnih akata koje je usvojila naa zemlja. To su izmeu ostalog
sledei akti:
1) Konvencija UN o pravima deteta iz 1989. godine,
2) Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda,
3) Minilamalna standardna pravila za maloletniko krivino pravosue (tzv. Pekinka pravila)
usvojena od strane OUN 1985. godine,
4) Pravila UN o zatiti maloletnika lienih slobode (tzv. Havanska pravila) iz 1990. godine,
5) Smernice UN za prevenciju maloletnike delikvencije (tzv. Rijadske smernice) iz 1990.
godine,
6) Standardna minimalna pravila UN za alternativne kaznene mere (tzv. Tokijska pravila) iz
1990. godine i
7) Evropska pravila o drutvenim sankcijama i merama za sprovoenje maloletnikog krivinog
pravosua (tzv. Beka pravila) iz 1997. godine.
Standardi predvieni u navedenim meunarodnopravnim aktima koje je potpisala i ratifikovala
naa zemlja su inkorporisani i u odredbe novog Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i
krivinopravnoj zatiti maloletnih lica.
Za dalji razvoj maloletnikog krivinog prava od posebnog je znaaja Rezolucija XVII Kongresa
meunarodnog udruenja za krivino pravo koji je odran u Pekingu 2004. godine u kojoj su
izmeu ostalog usvojene sledee Preporuke:
1) maloletna lica podleu zakonu sa svim njegovim specifinim karakteristikama. Zbog ovih
specifinosti pravosudni sistem treba da razmatra krivinu odgovornost maloletnika kao zasebno
pitanje u okviru elemanata krivinog dela,
2) godine starosti za krivinu odgovornost treba da budu odreene na 18 godina, a minimalna
godina starosti ne bi trebalo da bude ispod 14 godina u vreme izvrenja krivinog dela,

3) maloletni prekrioci zakona uglavnom bi trebalo da budu podvrgnuti vaspitnim merama ili
drugim alternativnim kaznenim merama koje su usredsreene na rehabilitaciju pojedinca ili ako
situacija zahteva u izuzetnim sluajevima na kaznene mere u tradicionalnom smislu,
4) na malolotnike ispod 14 godina mogu se primenjivati samo vaspitne mere,
5) primena vaspitnih ili alternativnih kaznenih mera koje su usmerene na rehabilitaciju mogu biti
proirene na zahtev zainteresovanog lica do 25 godina,
6) imajui u vidu krivina dela izvrena od strane lica koja su starija od 18 godina primenjivost
posebnih odredbi koje se odnose na maloletnike moe se proiriti do 25 godine starosti,
7) o krivinoj odgovornosti maloletnih lica moraju odluivati specijalni sudski organi koji imaju
zasebnu nadlenost od onih koji se bave punoletnim licima,
8) odluke suda bi trebalo da budu zasnovane na preliminarnim multidsiciplinarnim sudskim
istragama otvorenim za ispitivanje obeju strana i
9) potrebno je poklontii posebnu panju interesu rtava i humanom odnosu prema njima.

3. Vrste maloletnikih krivinih sankcija

Osnovne vrste krivinih sankcija koje nae zakonodavstvo predvia za maloletne uinioce
krivinih dela jesu devet vaspitnih mera sistematizovanih u tri grupe:
1) mere upozorenja i usmeravanja
2) mere pojaanog nadzora i
3) zavodske mere.
Iako zakon ne pravi razliku, u pravnoj teoriji se mogu nai shvatanja prema kome se vaspitne
mere mogu podeliti na lake (blae) i tee (stroe). Tako se kao lake vaspitne mere smatraju
mere upozorenja i usmeravanja, dok u najtee mere spadaju zavodske mere. Ovakva podela
vaspitnih mera odgovara i principu postupnosti, postepenosti u njihovoj primeni prema kome se
uvek primenjuje laka mera ako se njome moe postii svrha (cilj) vaspitnih mera, a tek potom
se izriu tee mere. Ovo razlikovanje vaspitnih mera ima opravdanja u njihovoj sadrini,
uslovima i kriterijumima za primenu, odnosno u njihovom trajanju i nainu izvrenja.
Prema starijem maloletniku izuzetno se moe izrei i posebna vrsta kazne kazna maloletnikog
zatvora.
No, prema maloletnicima se pod zakonom predvienim uslovima mogu izrei i mere bezbednosti
osim zabrane vrenja poziva, delatnosti i dunosti (lan 39. ZOMUKD) i to kao sporedna,
suplementarna sankcija uz vaspitnu meru ili kaznu maloletnikog zatvora. Izuzetno se mera
bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi maloletniku
moe izrei samostalno ako su ispunjeni zakonski uslovi (lan 81. KZ RS). Pri tome je zakon
ograniio primenu mera bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara i meru bezbednosti
obaveznog leenja narkomana tako da se one ne mogu izrei uz vaspitnu meru upozorenja i
usmeravanja. Pored i umesto sankcija, novo krivino zakonodavstvo poznaje i posebnu vrstu
mera vaspitne naloge kao alternativne mere koje imaju za cilj skretanje krivinog postupka
prema maloletnicima (la diversion) na primenu drugih mera.
Od ostalih vrsta krivinih sankcija, koje uopte poznaje nae krivino pravo, prema
maloletnicima se ne mogu izrei: kazne, sudska opomena i uslovna osuda. Pretpostavka za
primenu kazne je postojanje krivice na strani uinioca krivinog dela, pa budui da maloletstvo
iskljuuje postojanje ovog subjektivnog elementa, to je logino zato se kazne ne mogu izrei
ovim licima. U sistemu maloletnikih krivinih sankcija, zakon poznaje posebnu meru
upozorenja i usmeravanja pod nazivom sudski ukor koja po sadrini, nainu primene i cilju koji
treba da ostvari u potpunosti odgovara sudskoj opomeni kao sankciji za punoletne uinioce

krivinih dela. No, ostalo je nejasno zato je zakonodavac iskljuio mogunost primene uslovne
osude prema maloletnim uiniocima krivinih dela usprkos postojanju kriminalno politikih
razloga za njenu primenu (posebno prema starijim maloletnicima kada bi se njenim uvoenjem
jo vie potencirao izuzetan karakter i primena kazne maloletnikog zatvora).

4. Vaspitne mere

4.1. Pojam i vrste vaspitnih mera


Vaspitne mere su osnovna vrsta krivinih sankcija koje se mogu izrei maloletnim uiniocima
krivinih dela, a pod odreenim uslovima i mlaim punoletnim licima. To su zakonom odreene
mere koje imaju za cilj suzbijanje dela kojima se povreuju ili ugroavaju zatiene vrednosti
uticanjem na razvoj i jaanje line odgovornosti maloletnog uinioca krivinog dela, njegovo
vaspitavanje i pravilan razvoj njegove linosti, koje izrie sud, a koje se sastoje u ograniavanju
ili oduzimanju njihovih sloboda i prava.
Dva su uslova za njihovu primenu: 1) uzrast od etrnaest do osamnaest godina uinioca u vreme
izvrenja krivinog dela i 2) izvrenje protivpravnog dela koje je u zakonu predvieno kao
krivino delo. To su sankcije izrazito specijalno preventivnog karaktera, ali budui da se radi o
krivinim sankcijama koje su vezane za izvreno (ili pokuano) krivino delo one nuno sa
sobom nose i odreeni retributivni karakter jer se primenjuju nezavisno i protiv volje
maloletnika, a uz to se njima maloletnik liava ili ograniava u odreenim pravima ili slobodama
ili u pogledu izbora ponaanja postavljanjem zabrana ili uslova odnosno naloga i uputstava.
Novo maloletniko krivino pravo predvia sledeih devet vaspitnih mera sistematizovanih u tri
grupe (lan 11. ZOMUKD):
1) mere upozorenja i usmeravanja (koje su zamenile ranije postojee disciplinske mere): sudski
ukor i posebne obaveze. Iz sistema maloletnikih sankcija je izostavljena ranije postojea mera
upuivanje u disciplinski centar za maloletnike,
2) mere pojaanog nadzora: pojaan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca, pojaan
nadzor u drugoj porodici, pojaan nadzor od strane organa starateljstva i pojaan nadzor uz

dnevni boravak u odgovarajuoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika


(novouvedena vaspitna mera),
3) zavodske mere: upuivanje u vaspitnu ustanovu, upuivanje u vaspitno-popravni dom i
upuivanje u posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje.
Budui da u posebnom delu krivinog zakonika ni kod jednog krivinog dela nije izriito
propisana nijedna od vaspitnih mera, sud je ovlaen da pri odluivanju da li e i koju meru
izrei u konkretnom sluaju maloletnom uiniocu krivinog dela primeni onu meru kojom e
najbolje ostvariti svrhu propisivanja vaspitnih mera, a posebno da uzme u obzir okolnosti
navedene u lanu 12. ZOMUKD: 1) uzrast i zrelost maloletnika, 2) druga svojstva njegove
linosti, 3) stepen poremeaja u drutvenom ponaanju, 4) teinu dela, 5) pobude iz kojih je delo
uinjeno, 6) sredinu i prilike u kojima je iveo, 7) ponaanje posle uinjenog krivinog dela, a
posebno da li je spreio ili pokuao da sprei nastupanje tetne posledice, nadoknadio ili pokuao
da nadoknadi priinjenu tetu, 8) da li je prema maloletniku ranije bila izreena krivina ili
prekrajna sankcija kao i 9) sve druge okolnosti koje mogu da budu od uticaja za izricanje
adekvatne mere.
Ako je maloletnik uinio vie krivinih dela u sticaju (idealnom ili realnom), a sud odlui da
izrekne vaspitnu meru tada ceni jedinstveno sva dela u celini i izrie samo jednu vaspitnu meru.
Na ovaj nain sud postupa i kada posle izreene vaspitne mere utvrdi da je maloletnik pre ili
posle njenog izricanja uinio drugo krivino delo (lan 26. ZOMUKD). Izreene vaspitne mere
ne povlae pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odreenih prava (lan 36.
ZOMUKD). Podaci o izreenim vaspitnim merama se mogu dati samo sudu, javnom tuilatvu i
organu starateljstva. No, zakon je predvideo i jedno ogranienje prema kome se podaci o
vaspitnim merama, koje su izreene za krivina dela za koja je u zakonu propisana novana
kazna ili kazna zatvora do tri godine, ne mogu davati ako je lice, na koje se odluka odnosi,
navrilo dvadeset jednu godinu.
Lice kome je izreena zavodska vaspitna mera ne moe za to vreme da vri izborne funkcije u
dravnim organima, organima teritorijalne autonomije, organima lokalne samouprave, organima
upravljanja, poslovodnim organima ili drugim organima u preduzeima ili drugim
organizacijama koje posluju dravnom imovinom, odnosno organizacijama kojima je zakonom
povereno vrenje odreenih javnih ovlaenja (lan 27. ZOMUKD).Evidenciju o izreenim
vaspitnim merama vodi sud koji je sudio u prvom stepenu (lan 37. ZOMUKD).

4.2. Mere upozorenja i usmeravanja


Prva i najlaka vrsta vaspitnih mera jesu mere upozorenja i usmeravanja koje su zamenile ranije
postojee disciplinske mere. One se izriu kada je potrebno i dovoljno da se takvim merama
utie na linost maloletnika i njegovo ponaanje. Dakle, njihova primena dolazi u obzir kada se
radi o maloletnicima prema kojima nije potrebno primenjivati trajnije mere vaspitanja, koji su

izvrili bagatelno krivino delo najee iz lakomislenosti i nepromiljenosti kao primarni,


situacioni uinioci, a ne zbog vaspitne zaputenosti. Zakon predvia dve mere upozorenja i
usmeravanja: sudski ukor i posebne obaveze.
1) Sudski ukor (lan 13. ZOMUKD) je najblaa vaspitna mera koja se sastoji u prekoru koji sud
u ime drutva upuuje maloletnom uiniocu zbog izvrenog krivinog dela. Sud izrie ovu meru
ako se iz odnosa maloletnika prema uinjenom krivinom delu i njegove spremnosti da ubudue
ne ini krivina dela, moe zakljuiti da je dovoljno da ga se samo prekori. Pri izricanju ove
mere sud maloletniku ukazuje na neprihvatljivost, tetnost njegovog postupka i predoava da mu
moe biti izreena druga (podrazumeva se tea) sankcija ako ponovo izvri neko krivino delo.
2) Posebne obaveze (lan 14. ZOMUKD) su druga vrsta mera upozorenja i usmeravanja. Ovo je
nova, samostalna vrsta krivinih sankcija za maloletne uinioce krivinih dela, iako je ove mere
poznavalo i nae ranije maloletniko krivino pravo, kao skup posebnih mera koje je sud mogao
izrei maloletniku supsidijarno uz neku od mera pojaanog nadzora. Sud moe maloletniku da
izrekne jednu ili vie posebnih obaveza ako proceni da je odgovarajuim zahtevima ili
zabranama potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponaanje.
U ovom sluaju sud moe maloletniku da izrekne sledee obaveze: 1) da se izvini oteenom, 2)
da u okviru sopstvenih mogunosti naknadi tetu koju je prouzrokovao, 3) da redovno pohaa
kolu ili ne izostaje s posla, 4) da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim
sposobnostima i sklonostima, 5) da se bez naknade ukljui u rad humanitarnih organizacija ili u
poslove socijalnog, lokalnog ili ekolokog sadraja, 6) da se ukljui u odreene sportske
aktivnosti, 7) da se podvrgne odgovarajuem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane
upotrebom alkoholnih pia ili opojnih droga, 8) da se ukljui u pojedinani ili grupni tretman u
odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalitu i da postupa po programima rada koji su za
njega sainjeni u tim ustanovama, 9) da pohaa kurseve za struno osposobljavanje ili da se
priprema i polae ispite kojima se proverava odreeno znanje i 10) da ne moe da napusti mesto
prebivalita ili boravita bez saglasnosti suda i posebnog odobrenja organa starateljstva.
Prilikom izbora pojedinih obaveza sud posebno vodi rauna da one budu prilagoene linosti
maloletnog uinioca krivinog dela i prilikama u kojima on ivi, odnosno da procenjuje njegovu
spremnost da sarauje u ostvarivanju izreenih mera. Kada izrekne posebne obaveze, sud
maloletnika upozorava da u sluaju neispunjenja jedne ili vie obaveza koje su mu odreene u
ostavljenom roku, one mogu biti zamenjene nekom drugom obavezom, ali i drugom (teom)
vaspitnom merom.
Osim posebnih obaveza maloletnika: da se izvini oteenom, da u okviru sopstvenih mogunosti
naknadi prouzrokovanu tetu i da se bez naknade ukljui u rad humanitarnih organizacija ili u
poslove socijalnog, lokalnog ili ekolokog sadraja, sve ostale posebne obaveze sud moe da
izrekne u trajanju do jedne godine, s tim da je sloboda suda iroko postavljena, to znai da je on
ovlaen da izmeni ili obustavi od izvrenja sve ili samo pojedine izreene obaveze zavisno od
rezultata koji su postignuti u njihovom izvrenju. Kada se radi o posebnoj obavezi maloletnika

da u granicama svojih mogunosti naknadi tetu koju je prouzrokovao krivinim delom, sud je
duan da odredi visinu i nain naknade tete radom maloletnika i to najvie 60 asova u periodu
do tri meseca (koliko najdue moe da traje ova posebna obaveza), s tim da se na taj nain ne
ometa kolovanje ili zaposlenje maloletnika. Ako se pak radi o primeni posebne obaveze, koja se
sastoji u obavezi maloletnika da se bez naknade ukljui u rad humanitarnih organizacija ili u
poslove socijalnog, lokalnog ili ekolokog sadraja, zakon je postavio ogranienje prema kome
maloletnik moe da radi najvie 120 asova i to u periodu do est meseci (koliko najdue moe
da traje ova posebna obaveza), s tim da se na taj nain ne ometa kolovanje ili zaposlenje
maloletnika.
Nadzor nad izvrenjem posebnih obaveza vri sud osim to u pogledu primene pojedinih obaveza
moe da zatrai odgovarajue izvetaje i miljenje i od organa starateljstva. Na ovom mestu treba
ukazati na odnos - slinosti i razlike izmeu posebnih obaveza i vaspitnih naloga budui da se
ove dve razliite mere sadrinski i po nazivu mogu podudariti. Te razlike se svode na sledee: 1)
posebne obaveze su krivine sankcije, dok vaspitni nalozi to nisu, 2) posebne obaveze uvek
izrie sud, dok vaspitni nalog moe da izrekne sud, ali i javni tuilac za maloletnike, 3) posebne
obaveze se uvek izriu u krivinom postupku posle izvedenih dokaza, a vaspitni nalozi
predstavljaju alternativne mere skretanja i izbegavanja voenja krivinog postupka, 4) cilj i svrha
ove dve mere se razlikuju jer posebne obaveze imaju za cilj ostvarenje zakonom predvienog
uticaja na razvoj i jaanje line odgovornosti maloletnika, njegovo vaspitavanje i pravilan razvoj
njegove linosti, dok je cilj vaspitnih naloga da se ne pokree krivini postupak ili da se on
obustavi, 5) trajanje ovih mera je odreeno na razliiti nain jer vaspitni nalog moe da traje
najdue est meseci, a posebne obaveze mogu da traju i do godinu dana, 6) razliite su posledice
neispunjenja odreene mere. U sluaju neispunjenja posebne obaveze, ona se moe obustaviti ili
zameniti drugom vaspitnom merom, dok se u sluaju neispunjenja vaspitnog naloga, kao
posledica javlja zapoinjanje ili nastavljanje krivinog postupka koji moe, ali i ne mora
rezultirati izreenom vaspitnom merom, 7) vaspitni nalog se moe izrei samo prema
maloletnom uiniocu krivinog dela, dok se posebne obaveze pod odreenim uslovima mogu
izrei i mlaem punoletnom licu.

4.3. Mere pojaanog nadzora


Druga vrsta vaspitnih mera jesu mere pojaanog nadzora. One se izriu maloletniku kada je za
njegovo vaspitanje i razvoj potrebno preduzeti trajnije mere uz odgovarajui struni nadzor i
pomo, a pri tome nije potrebno maloletnikovo potpuno izdvajanje iz dotadanje sredine. Zakon
predvia etiri mere pojaanog nadzora: pojaan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili
staraoca, pojaan nadzor u drugoj porodici, pojaan nadzor organa starateljstva i pojaan nadzor
uz dnevni boravak u odgovarajuoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika.
1) Pojaan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca (lan 15. ZOMUKD), sud izrie ako
su roditelji, usvojilac ili staralac propustili da vre potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a u

mogunosti su da ovakvu brigu i nadzor vre i to se s osnovom moe od njih oekivati. Ova mera
moe da traje najmanje est meseci, a najvie dve godine s tim da sud naknadno odluuje o
njenom prestanku. Kad izrekne ovu meru sud daje roditelju, usvojiocu ili staraocu potrebna
uputstva i nalae mu odreene dunosti koje treba da preduzme u cilju vaspitavanja maloletnika,
njegovog leenja i otklanjanja tetnih uticaja na njega. Takoe, sud moe da odredi da organ
starateljstva proverava izvrenje izreene mere kao i da ukazuje pomo roditelju, usvojiocu ili
staraocu u njenom izvrenju.
2) Pojaan nadzor u drugoj porodici (lan 16. ZOMUKD) se izrie ako roditelji, usvojilac ili
staralac maloletnika nisu u mogunosti da nad njim vre nadzor ili ako se od njih to ne moe s
osnovom oekivati, pa se maloletnik smeta u drugu porodicu koja je voljna da ga primi i koja
ima mogunosti da nad njim vri pojaani nadzor. Za ostvarenje ove mere potrebno je da postoji
porodica koja je voljna da primi maloletnika i da se stara o njegovom vaspitanju i koja je u stanju
i objektivno sposobna da utie na njegovo ponaanje. Pri izricanju ove mere, sud odreuje da
organ starateljstva proverava njeno izvrenje te da ukazuje pomo porodici u koju je maloletnik
smeten. Ova mera moe da traje najmanje est meseci, a najvie dve godine s tim da sud
naknadno odluuje o njenom prestanku. Izvrenje ove mere se obustavlja kada roditelji, usvojilac
ili staralac maloletnika steknu mogunost da nad njim vre pojaani nadzor ili kada prema
rezultatu izvrenja mere prestane potreba za pojaanim nadzorom.
3) Pojaan nadzor organa starateljstva (lan 17. ZOMUKD) se izrie kada roditelji, usvojilac ili
staralac maloletnika nisu u mogunosti da vre pojaani nadzor, a ne postoje uslovi za pojaani
nadzor u drugoj porodici. Dakle, to je sluaj kada nijedna od prethodnih vaspitnih mera ne moe
biti primenjena pa se maloletnik stavlja pod nadzor organa starateljstva. Ova mera moe da traje
najmanje est meseci, a najvie dve godine s tim da sud naknadno odluuje o njenom prestanku.
Dok traje mera, maloletnik ostaje kod svojih roditelja ili drugih lica koja ga izdravaju odnosno
koja se o njemu staraju, a pojaan nadzor nad njim vri odreeno slubeno lice organa
starateljstva ili drugo struno lice koje odredi ovaj organ. Organ starateljstva brine o kolovanju
maloletnika, njegovom zaposlenju, odvajanju iz sredine koja na njega tetno utie, potrebnom
leenju i sreivanju prilika u kojima ivi.
4) Pojaan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajuoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje
maloletnika (lan 18. ZOMUKD) sud izrie, ako je uz neku od prethodnih mera pojaanog
nadzora, potrebno i angaovanje strunih lica u posebnoj ustanovi koja se bavi vaspitavanjem i
obrazovanjem maloletnika. Ova mera moe da traje najmanje est meseci, a najvie dve godine s
tim da sud naknadno odluuje o njenom prestanku. Dok traje ova mera, maloletnik ostaje i dalje
kod svojih roditelja ili drugih lica koja se o njemu staraju, a u toku dana provodi odreeno vreme
u ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika, ali tako da to ne ometa njegovo kolovanje
ili redovno dolaenje na posao. U takvoj ustanovi se odgovarajuim vaspitnim i obrazovnim
sadrajima utie na budui ivot i ponaanje maloletnika u uoj i iroj socijalnoj sredini. O
izvrenju ove mere stara se organ starateljstva.

5) Posebne obaveze uz pojaani nadzor. Uz vaspitnu meru pojaanog nadzora, sud moe
maloletniku da izrekne jednu ili vie posebnih obaveza (lan 19. ZOMUKD). To su upravo one
posebne obaveze koje predstavljaju samostalne vrste mera upozorenja i usmeravanja i to na isti
nain i u istom trajanju kao to se izriu ove krivine sankcije s tim to u okviru odreenog
vremena njihovog izvrenja pojedine obaveze se mogu izmeniti ili ukinuti zavisno od rezultata
koji su postignuti. Pri izricanju posebnih obaveza kao suplementarnih sankcija uz neku od mera
pojaanog nadzora sud posebno ukazuje maloletniku i njegovim roditeljima, usvojiocu ili
staraocu da se u sluaju neispunjenja neke od postavljenih obaveza izreena mera pojaanog
nadzora moe zameniti drugom (teom) vaspitnom merom.

4.4. Zavodske mere


Najtea vrsta vaspitnih mera jesu zavodske mere (mere institucionalnog tretmana). One se izriu
kada je prema maloletniku potrebno preduzeti trajnije mere vaspitavanja, leenja i
osposobljavanja uz njegovo potpuno odvajanje iz dotadanje sredine radi vrenja pojaanog
uticaja na maloletnika. Zavodske mere se izriu kao poslednje sredstvo drutva u borbi protiv
maloletnikog kriminaliteta i mogu trajati u zakonom odreenim granicama samo koliko je
potrebno da bi se ostvarila svrha vaspitnih mera. Zakon predvia tri zavodske mere: upuivanje u
vaspitnu ustanovu, upuivanje u vaspitno-popravni dom i upuivanje u posebnu ustanovu za
leenje i osposobljavanje.
1) Upuivanje u vaspitnu ustanovu (lan 20. ZOMUKD) sud izrie kada maloletnika treba
izdvojiti iz dotadanje sredine i obezbediti mu pomo i stalni nadzor od strane strunih lica
(strunih vaspitaa). Ova mera se izvrava u vaspitnoj ustanovi za maloletnike opteg tipa. U
vaspitnoj ustanovi maloletnik ostaje najmanje est meseci, a najvie dve godine, s tim da sud
svakih est meseci razmatra da li postoje osnovi za obustavu izvrenja mere ili za njenu zamenu
drugom vaspitnom merom.
2) Upuivanje u vaspitno-popravni dom (lan 21. ZOMUKD) sud izrie maloletniku prema
kome pored izdvajanja iz dotadanje sredine, treba primeniti pojaane mere nadzora i posebne
strune programe vaspitavanja. Vaspitno-popravni domovi su posebne ustanove s utvrenim
reimom za popravljanje tee vaspitno zaputenih maloletnih uinilaca krivinih dela. Pri
odluivanju da li e izrei ovu najteu vaspitnu meru, sud posebno uzima u obzir raniji ivot
maloletnika, stepen poremeaja ponaanja, teinu i prirodu uinjenog krivinog dela i okolnost
da li je prema maloletniku ranije bila izreena neka krivina ili prekrajna sankcija. U vaspitnopopravnom domu, maloletnik ostaje najmanje est meseci, a najvie etiri godine, s tim da sud
svakih est meseci razmatra da li postoje osnovi za obustavu izvrenja mere ili za njenu zamenu
drugom vaspitnom merom.

3) Upuivanje u posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje (lan 23. ZOMUKD), sud moe
da izrekne prema maloletniku koji je ometen u psihofizikom razvoju (gluv, slep, gluvonem, lice
s fizikim oteenjem ili invaliditetom), ili maloletniku sa psihikim poremeajima. Ova se mera
moe izrei i umesto mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u
zdravstvenoj ustanovi, ako se u posebnoj ustanovi za leenje i osposobljavanje moe obezbediti
uvanje i leenje maloletnika i na taj nain postii zakonom predviena svrha ove mere
bezbednosti. Maloletnik u posebnoj ustanovi za leenje i osposobljavanje moe da ostane najvie
tri godine, s tim to sud razmatra svakih est meseci da li postoje osnovi za obustavu izvrenja
mere ili za njenu zamenu drugom merom. Ukoliko je ova vaspitna mera izreena umesto mere
bezbednosti obaveznog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, maloletnik u posebnoj
ustanovi za leenje i osposobljavanje ostaje sve dok je to potrebno, a kada navri dvadeset jednu
godinu ivota izvrenje mere se nastavlja u ustanovi u kojoj se inae izvrava ova medicinska
mera bezbednosti (Specijalnoj zatvorskoj bolnici u sastavu Uprave za izvrenje zavodskih
sankcija).
4) Uslovni otpust kod zavodskih mera. Novo maloletniko krivino pravo izriito predvia
mogunost davanja uslovnog otpusta (lan 22. ZOMUKD) maloletniku kome je izreena
zavodska mera upuivanja u vaspitnu ustanovu ili zavodska mera upuivanja u vaspitnopopravni dom. Za davanje uslovnog otpusta potrebno je ispunjenje dva kumulativna uslova: 1)
formalni uslov da je maloletnik u ovim ustanovama proveo najmanje est meseci i 2) materijalni
uslov da sud stekne uverenje na osnovu uspeha postignutog u vaspitanju maloletnika da se
moe s osnovom oekivati da on ubudue nee vriti krivina dela kao i da e se dobro vladati u
sredini u kojoj bude iveo. Pri davanju uslovnog otpusta sud moe odluiti da se maloletniku za
vreme njegovog trajanja odredi neka mera pojaanog nadzora uz mogunost primene jedne ili
vie posebnih obaveza. U tom sluaju, uslovni otpust traje najdue do isteka zakonskog roka za
upuivanje u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom ako pre toga sud nije obustavio
izvrenje izreene vaspitne mere ili je zamenio drugom merom. Ako za vreme trajanja uslovnog
otpusta maloletnik uini novo krivino delo ili ako odreena mera pojaanog nadzora ne
postigne svrhu ili ako maloletnik ne ispunjava posebne obaveze koje su mu odreene, sud moe
opozvati uslovni otpust. Vreme koje je maloletnik proveo na uslovnom otpustu ne uraunava se u
zakonsko vreme trajanja izreene vaspitne mere.

4.5. Obustava izvrenja i zamena vaspitne mere


Kod izricanja vaspitnih mera pojaanog nadzora i zavodskih mera, sud odreuje samo vrstu
mere, ali ne i njeno trajanje jer ne moe unapred da zna koliko je vremena potrebno radi
postizanja njihove svrhe. U cilju efikasnijeg ostvarenja svrhe ovih mera sudu je data mogunost
da bude aktivan u praenju postignutih rezultata i uspeha u primeni ovih mera i da zavisno od

toga, moe obustaviti njihovu dalju primenu. Iz istih razloga sud moe izmeniti svoju raniju
odluku o vaspitnoj meri.
Ako se posle donoenja odluke o izricanju posebne obaveze, mere pojaanog nadzora ili
zavodske mere pojave okolnosti kojih nije bilo u vreme donoenja odluke, ili se za njih nije
znalo, a koje bi znaajno uticale na izbor vaspitne mere, ili ako se odluka ne moe izvriti usled
odbijanja maloletnika ili njegovih roditelja, usvojioca ili staraoca da postupe po izreenoj meri,
ili po nalogu onoga ko meru izvrava, ili ako nastupe druge okolnosti predviene zakonom, a
koje bi bile od uticaja na donoenje odluke sud moe obustaviti izvrenje izreene mere, ili pak
moe izreenu meru zameniti drugom merom (lan 24. ZOMUKD). Takoe ove vaspitne mere se
mogu zameniti drugom merom kojom se moe bolje postii svrha vaspitnih mera ili se pak
izreena mera moe obustaviti od daljeg izvrenja s obzirom na postignuti uspeh u vaspitavanju
sa sledeim ogranienjima:
1) izvrenje mere upuivanja u vaspitnu ustanovu se ne moe obustaviti pre isteka roka od est
meseci, a do isteka ovog roka ona se moe zameniti merom pojaanog nadzora uz dnevni
boravak u odgovarajuoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika, merom upuivanja
u vaspitno-popravni dom ili merom u upuivanja u posebnu ustanovu za leenje i
osposobljavanje,
2) izvrenje mere upuivanja u vaspitno-popravni dom ne moe se obustaviti pre isteka roka od
est meseci, a do isteka ovog roka ona se moe zameniti merom upuivanja u vaspitnu ustanovu
ili merom upuivanja u posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje.
I konano u lanu 25. ZOMUKD, je predviena mogunost ponovnog odluivanja o vaspitnim
merama. Ako je od pravnosnanosti odluke kojom je izreena mera posebnih obaveza ili mera
pojaanog nadzora proteklo vie od est meseci ili ako je od pravnosnanosti odluke kojom je
izreena zavodska mera proteklo vie od jedne godine, a izvrenje mere jo nije zapoelo, sud e
ponovo ceniti potrebu izvrenja izreene mere. Pri tome sud moe da odlui da se ranije izreena
mera izvri, ne izvri ili da se zameni drugom merom.