1

zmajevi

Marica Popovi

OKANA

2
zmajevi

elim ti da se uzdigne iznad obi nih

smrtnika.
Ne besmrtno u, ve svojim vrlinama.
Uvek saslu aj druge kada govore, ali oseti i
ono to ne izgovaraju.
Budi humana,
ali ne dozvoli da te varaju.
Lako nosi bol, sre u, radost i tugu.
ivi u miru sama sa sobom.
Sa ostalima je to mnogo lak e.
Mojoj Ljiljani

3
zmajevi

Mo da je sve ovako po elo...

eni pravde je lupioi Pala je presudai

Svarog, vi nji bog, stvoritelj svega na
zemlji, obznanio je kroz nebesko carstvo
svoju odluku:
- Bi e izgnanin! ive e u ljudsnom
mravinjanui Dole! - upire prstom i ponazuje:
- U selu devojne, nojoj si se drznula da
samovoljno pomogne i Usprotivila si se volji
boginje Moranei Sada e nau iti ta je
ponornost i da nema pravo da odlu uje i
Stvorena si nao sledbenica boginje ive i
morala si po tovati njenu voljui Ogre ila si
se o dve boginjei Zato ne e iveti ni nao
ljudsno bi e! Ne sme imati domi Kamenjar
e biti tvoje obitavali te, sve don ne onaje
grehe i ne nau i
ta je poslu nosti I... zamislio se Svarog: - Na Zemlju e oti i
nao devojnai Izabra e mu narca sa nojim
e roditi ensno detei Pro ive e mune
poro aja, ba nao prava enai Gaji e dete u
tajnosti, ljudi ne smeju znati za njegai Kada
napuni osamnaest godina, iza i e iz va ih
4
zmajevi

pe ina da prona e oca za svoje detei Ano i

ona rodi devoj icu, to e vam doneti moju
porunu, nazna e trajati i daljei Morana e
do i po tebe, vrati e te u nebesno carstvo,
ali e tvoja n erna nastaviti borbu za
onajavanje starog grehai Zauze e tvoje
mestoi Na Zemlji e, za ljude, uven iveti
samo jednai I tano e biti, sve don se ne
rodi mu ni potomani Njegovo ro enje,
done e znan moje milosti da su grehovi
onajani i ponovo ete zauzeti svoje mesto u
nebesnoj sviti!..
- Svevi nji! - nle i boginja iva pred
njim: - Ostavite joj bar njene mo i! Nena
le i ljude i poma e imi Mora se ne im
izboriti za novu milost!
- Sla em sei
- Svevi nji! - nle i i boginja Morana: Dopustite mi da joj ja postavljam isnu enjai
Mora nau iti da bude bolja! Nena bude i
moja sledbenicai Samo izme u dobra i zla,
mo e nau iti ta je dobro!
- Sla em sei Tano e biti! A vas dve,
zapamtite ve jednom, zemaljsni svet, ne
opstaje bez vasi Vi ste ivot i smrti Ljudsna
5
zmajevi

ravnote ai Pravda i njeno isnu enjei Ano jo

jednom pogre ite, posla u i vas na Zemljui
Hoda ete bose i moliti ljude za zalogaj
hrane... - lupio je eni em, jo jednom, i
nestaoi
Kezi se Morana ivii Pobedni ni ste e
pesnicui Podi e svoju metlu visono i gura
smetove snega u pogre nom pravcui
Pobedni ni nlintaj odzvanja nebomi
iva stisna usnei Upire pogled prema
Zemljii Tra i Moraninu slede u
rtvui
Nijednoj boginji ninad nije pravila zamne, ali
red je da po ne...
Pogled joj pronalazi mladu enu, vrsnog
nau nina i predanog ovenoljupcai Morana
je, iz svoje obesti, u mladu enu prerano
usadila nlicu smrtii iva divlja od besai Bez
nje e ljudi ostati usnra enii U grob e
odneti svoja ogromna znanjai
alje put
mlade Nemice svoju snagu, protiv noje
Morana ne e mo i ni tai U njene misli,
usa uje nove ideje i trasira put prema maloj
dr avi u srcu Balnana...
Sporazumeva se mislima sa svojom
izgnanom sledbenicomi Daje joj uputstva i
6
zmajevi

spu ta je meno na zemlju pred pe ine u

nojima e ivetii U i je i oboga uje pravim
savetima, preta e u nju svoju snagui
Plovi
iva nebomi Pevai Vijore se
oblacii Osveta jeste za ljude, ali je ponekad
lepa i bogovima... - pravda sebe:

Poistove ujem se sa ljudimai Svarog je

kriv... Dao mi je previ e ose anjai Tako je
to... - jezdi prema drugom nraju
nepreglednog nebai Na neno vreme,
snloni e se Morani sa o iju: Ljudske godine,

brzo prolazei Sva ega e biti u Svarogovom

carstvu! Bolje je da sam daleko...
*****

Beograd, mesec april 1920i

Dragi o e,
Ne zameri svojoj neposlu noj
k ercii Ju e sam doputovala u
Kraljevinu Srbijui Nikako ne mogu
da se naviknem na njeno novo imei
Sada je to Kraljevina Srba, Hrvata i
Slovenacai Morala sam do i,
uprkos tvojoj zabranii Zoltan je
7
zmajevi

ostao, tamo negde, na obroncima

male planine Gu evoi Ili tu, ili na
obali reke Drinei Niko nije, sa
sigurno u, mogao da mi potvrdi na
kojem je mestu poginuo... elim da
vidim oko ega su se otimali na i
carski ro acii
ta je to tako
uzvi eno i lepo u ovoj maloj Srbiji
kada mami svakog da je otme,
pokori i prisvojii Moram videti za
ta je moj brat Zoltan darovao ivot
na em ro aku, uzvi enom caru
Vilhelmu...
ini mi se da srpski narod nije
zlopamtiloi Dve godine je malo
vremena da bi se zaboravile ratne
strahote i da smo poku ali da ih
pokorimoi Me utim, ovde to niko
ne pokazujei Recepcioner mi se
ljubazno naklonio, pregledao mi
paso i oslovio me na perfektnom
nema kom jezikui Sa uva avanjem
mi je rekao: Frau Otilija fon Bajer
- elim vam ugodan boravak u

8
zmajevi

na em gradu i Beograd jo nisam

obi lai To u u povratkui
Prona la sam maj inog ro aka
Janikui Proveli smo ugodno ve e,
razmenili uspomene i porodi ne
pri ei Do li smo i do politikei
Janika je u nekom odboru za
organizovanje radni kih trajkova i
demonstracijai
U
savezu
je
komunisti ke omladinei Bori se sa
radnicima za osmo asovno radno
vreme, pove anje nadnica i ve u
sigurnost na poslui Janika je uvek
bio napredan i iznad svih nas sa
svojim idejamai U povratku u ga
opet posetitii
urim da stignem do tog
Jadarskog sreza i Banje Kovilja ei
Janika me je uputio gde da se
smestim u tom gradi ui Ima
pristojne hotele i izvore sa
lekovitom vodomi Mo da se usput i
izle im od ovih mojih stoma nih
tegobai Pisa u ti uskoroi
Voli te tvoja Ota
9
zmajevi

*****

Banja Kovilja a, mesec maj

1920i
Dragi o e,
Puna sam svakakvih utisakai
Ne znam o emu bih ti pre pisalai
Jedno mora da zna i Tvoj sin
Zoltan ostavio je kosti na obali
reke Drinei To je neobi na reka,
brza, bistra i ista - razdvaja Srbiju
i Bosnui Ponekad sedim satima na
njenoj obalii Neposlu na divljaku a
nabujala je od prole nih ki a i
udvostru ila
svoje
korito
za
nekoliko danai Ne to nestvarno je
u toj recii Ljudi su mi pri ali da je
danima nosila le eve posle bitke u
kojoj je poginuo na
Zoltani
Pronosila je i njihove i na e
vojnike, a ipak svi razgovaraju
ljubazno sa mnomi Znaju da sam
Nemica, ali niko ne zamera to se

10
zmajevi

raspitujem za svog brata koji je

do ao da ih ubijai
Ovakve ljude nikada nisam
srelai Srda ni su i dobrodu nii
Ljubazni doma inii Ako svrati u
ne ije dvori te, svako ti ponudi
hladnu vodu i neko vo e u
e ernom sirupui Ovde to zovu slatkoi To im je neka vrsta
dobrodo licei Kada bi probao tu
hladnu vodu, bilo bi ti jasno za to
se nudi umornom putnikui Krepi ti
du u, osve i tei Prosto, oseti kako
klizi prema stomaku bude i svaku
uspavanu eliju u telui
Pijem mineralnu vodu, kupam
se u toploj kupki neobi nog mirisa,
le im u nekom blatui Stomak me
gotovo i ne bolii Danima nisam
popila ni ta za bolovei
Janika me je ju e obi aoi Ni o
emu nismo razgovarali, osim o
uspehu
njegove
partijei
Na
op tinskim
izborima
u
vi e
gradova, ti njegovi komunisti dobili
11
zmajevi

su ve inui Mislim da se regentu

Aleksandru
to
ne
dopadai
Verovatno se ni tebi ne e svidetii
Za tebe je komunizam avet i
tinjaju e zlo u slu bi ruske
propagande kojom ona ujedinjuje
radni ku klasu da bi zagospodarila
Evropomi Zahvaljuju i Janikinom
vatrenom obja njavanju, meni je
njihova ideologija ispravna i bliskai
Mo da zato to sam lekar i u esnik
raznih misija za pomo ljudimai
Mora priznati da su do sada samo
povla eni
iveli
ispunjenim
ivotomi Za mene su svi ljudi isti i
svi bi trebalo da imaju podjednake
uslove za ivoti Za to se svet ne bi
organizovao onako, kako ve inski,
radni ki narod elia Nadam se da
komunisti ke ideje ne e na em
Janiki do i glavei
Sino mi je ovda nji lekar u
Banji, preporu io da pre em preko
Drine u neko mesta ce Kiseljaki U
njemu su prirodni izvori sa vrelom
12
zmajevi

i mineralnom vodomi Iz njih kipi

zdravlje, treba ga samo pokupitii
Sva ta mi je napri ao o tom
podru ju, prosto da ne poveruje i
Garantuje mi da u tamo potpuno
izle iti eludaci Mo da i odemi
Za ova dva meseca obi la sam
veliki deo Srbijei Upoznala sam
narod i prvi put videla mnoge
obi ajei Tabaci bi mi trebali da ti
sve to do arami Njihove svadbe,
slave, va are i razne proslave, za
koje kolju i peku na ra njevima, i to
napolju, male prasi e i jaganjcei
Takav ukus mesa nisi nikada
osetioi Ovakav mentalitet ne
postoji nigde u svetui U pore enju
sa njima mi smo u togljeni, hladni,
bezdu n...i Srbijanska du a odi e
meko om, ispunjena je pesmom,
rtvovanjem za drugei
Malo je pismenih ljudi, ali
pamet i bistrina vrcaju iz njihi
Dosta brzo savladavam srpski
jeziki Ne bi poverovao koliko je
13
zmajevi

na ih re i u njemui Svaka druga

re
je turskai Mama bi bila
ponosnai Ma arski gula svi kuvaju
kao doma e jeloi I fi paprika i Pola
ma arske kuhinje je u Srbijii
Poku avam da klasiram ta je tai
ta je izvorno - srbijanskoi Te ko
je toi Kao da su se utrkivali Turci,
Ma ari, Nemci, Grc...i ko e vi e
svoga da usadi i udene u srbijanski
narodi
Ne mislim, jo uvek, da se
vra ami Ovako zdrava, nisam bila
godinama unazadi Impresionirana
sam utiscimai Jo mnogo toga
elim da vidimi Mo da odem i u taj
Kiseljaki Ako izle im
eludac,
napisa u studiju o ovda njim,
mineralnim
vodamai
Neka
evropska bolesna gospoda saznaju,
gde mogu da izle e svoje stomake,
bolesne od dranja i sedenjai Ja i
dalje tvrdim da posna hrana i
kretanje ine pola zdravljai
Voli te tvoja Otilija
14
zmajevi

*****
Kiseljak, septembar 1921i
Dragi o e,
Ne zameri mi to se nisam
javljala ovako dugoi Ja, tvoja
k erka, Otilija fon Bajer, lekar i
svetski putnik, sedim zaglavljena u
malom bosanskom mestu Kiseljaki
Zdrava sam kao dreni Podmladila
sam se od ovih termalnih izvora iz
kojih kipi zdravljei Niko mi ne
veruje da imam trideset sedam
godinai
Obilazim bosanska sela i
manastirei
Turske
kasabei
Skupljam njihove pri e, legende,
narodne po alice i pesme, koje jo
uvek ne razumem dobroi Jo koji
mesec i ne u imati problema da ih
pravilno prevedemi Bosanski na in
govora, u po etku mi nije bio jasani
Istorija nas u i da su jedan narodi I
jesui Ali mi, tako malo znamo o
15
zmajevi

Srbima i Bosancimai Jedna su du ai

Pa opet, kada sam doputovala
ovde, malo sam koga razumelai U
Srbiji su me nau ili, kada ka u
vrelo, onda te ne to ope ei Ovde je
vrelo najlep e mesto na svetui Tu
iklja i izbija planinska voda,
studena i bistra poput suzei
Dodu e, bila sam i na vrelu, gotovo
klju ale vodei I la sam niz potok,
tra e i mesto gde voda nije
pretoplai Br kala sam se u
mlakom,
prirodnom
gejziru
neobi nog mirisai Svi piju tu vodui
Dolaze ljudi po nju iz svih okolnih
sela, ali i iz udaljenih krajeva,
kolima i konjimai To e je u veliku
burad i male, duguljaste buri e,
brene, koje ene nose na ramenui
U testiji, glinenoj posudi nalik
kr agu, voda ostaje hladna po
nekoliko satii
Sve mi se ini mirno, tiho i
usporenoi Ljudi obra uju zemlju,
deca uvaju ovce i kravei Seljanke,
16
zmajevi

u neobi nim no njama, ujutro

donose u selo sir i kajmak u
drvenim posudicama i jaja u
pletenim korpicamai Sve e povr e i
poneku ivinui Dosta je gospode
koja pije izvorsku vodu, pa brzo
rasprodaju sve to su donelei
Mesta ce o ivi na sat-dva, onda se
sve uti a i umirii Ispod tog
prividnog
mira,
ivost
je
neprimetna, ali ja ose am da sve
vri i bujai Dobo ar, jo uvek,
najavljuje ulazak po tara u seloi U
sumrak, sednem u dvori te i pratim
belasanje
enskih haljina kako
zami u iz sokaka u sokaki
Mu karci, be umno preska u tu e
plotove i klize kroz pend er u
ne iju sobu i tetui Kerovi retko
zalaju, kao da znaju da treba da
utei Kroz poneki prozor plane i
razlije se u kasta svetlost lampe...
Po em nasumice
mra nim
sokacimai Mese ina mi bude jedina
svetlosti Oslu kujem dovikivanja i
17
zmajevi

tu e razgovorei Pre nekoliko no i

sam naletela na kola puna kukuruza
ostavljena pred ne ijom kapijomi
Gledala sam, kroz od krinuta vrata,
u ogromno ognji te i rasplamsalu
vatru nasred velike sobei Dopirao
je iz ku e udesan miris ve erei
Nisam uspela da odgonetnem ta
su te ve eri jelii
Zapazila sam neobi ne stvarii
U kolu se prati tek poneko mu ko
dete i to iz imu nijeg doma instvai
Devoj ice ne u ii Kao da je za
porodicu sramota ako se ensko
dete kolujei
Deluju primitivno i zatvoreno,
a ipak, mogu da ka em da je
mrgodnost namenjena nepoznatima
i strancimai Boljih ljudi nema u
svetui Volela bih da ih upozna i
Kod njih su primitivizam i
uzvi enost, divlja tvo i plahost,
spakovani u istoj osobii Da im
oslu ne radost, mu ku i ensku
pesmui Da vidi kako ale i da ti
18
zmajevi

samo prevedem njihove naricaljke

na sahranamai
Znaju da sam lekari Nekako se
pro ulo pa, ipak retko, neko zamoli
da ga pregledami Radije odlaze
babama po razne trave, lekovite
ajeve i napitke, starom Mikuli da
im namesti uganulu ili i a enu
kosti Neke ene znaju da baju i
odbrojavaju za zdravljei Pone to
vidim prvi puti
Jedem hranu, kakve nema u
svetui Mleko, tek pomu eno i jaje,
koje je koko ka snela nekoliko
minuta pre mog doru kai Veruj mi,
prava divotai
Postoji jo pone to o emu u
ti pisati slede eg putai Valjda u
znati vi ei Moram, na bilo koji
na in, razre iti jednu neobi nu
misterijui
Ne znam kada
u krenuti
odavdei Obe ala sam Janiki da u
ga posetiti u Beogradu, pre nego

19
zmajevi

to otputujem u Budimpe tui elim

da obi em i maminu rodbinui
Brinem za Janikui Nedavno
sam dobila novine od gospodina iz
Beograda koji se ovde le ioi Vlada
Kraljevine
SHS
donela
je
protivustavan akt u decembru,
takozvanu
obznanu,
kojom
zabranjuje delatnost Komunisti koj
partijii Hapse komuniste i alju ih u
zatvorei Janika mi se nije javljao,
iako je obe aoi Skoro je pola
godine, kako ne znam ta je sa
njimi
Gospodin mi je, jo ispri ao da
su nemiri u Beogradui Regent
Aleksandar se pla i otvorene
pobune komunistai Ja se pla im za
Janikui
Voli te tvoja neposlu na Ota

20
zmajevi

*****
Spu ta pero, zagledana nroz prozori
Zvono nlepetu e mami joj osmehi Onana je
sa nravama na livadici nod gornjeg estarai
Voli tu da napasa nrave, jer je majna ne vidi
iz avlijei Sanrije se Ota sa njom, podno
namene izbo inei U i je ra unu, nema nom
izgovoru i itanju na srpsnomi Onolino,
nolino je i sama savladalai udi se bistrini
ove
etrnaestogodi nje devoj icei
esto
ostane zadivljena od brzine nojom upija i
pamti sve to joj pona ei Dete je neunog, ali
sposobnog i dobrostoje eg doma inai Ne
razume za to svoje jedino dete nisu poslali
u nolui
- Babo bi umro od sramai Nije to za
ensnu eljadi
- Za toa - ne razume je pravilno Ota: I no je baboa ta zna i ensna eljada
Klinti od smehai Blje te joj zdravi i
pravilni zubi izme u lepo oblinovanih usanai
Nesta no snuplja
uperne novrd ave i
duga ne, plave nosei Gura je pod arenu

21
zmajevi

maramu da ne virii O i joj li e na dva cveta

ljubi aste perunine:
- Ka bona nau itia Po na ni ti je babo
- a a - vidi da i to ne razume: - Ma, otaci
eljade sam ti jai Mu no eljade je sin,
ensno - eri
- Decaa
- Ja, toi Tano, no ti, zbore gospodai
Obi an svijet, veli eljadi
- Da li je to nena obaveza, zanon da
govorite za istu stvar razli ita imenaa
- Ma, joni Veli babo da tu ini ninad ne
mogu povatati nolno mi imamo imena... zamislila se, tra e i na in da to pojasni Oti:
- Majna je nana, mati, cina, naja... Otac je
oco, a a, tajo, babo...
- Razumem - zaustavlja je Ota, pitaju i
se, da li e inada uspeti sve to da nau ii
Vezala se za ovo detei Ne razume njenu
smirenost i spremnost sa nojom prihvata
ustaljeni ritam ivota i ne buni se ni protiv
egai an ni protiv toga to e je roditelji
udati za momna noga sami odaberui Ovde,
ninome od roditelja i ne pada na pamet da
se dogovori sa svojim detetom, nada je
22
zmajevi

izbor momna u pitanjui Onanino mi ljenje

ninoga ne e interesovatii
an, ni ono
osnovnoi Da li joj se izabranin dopadai
- Ih, ima dotle danai Tani je adet,
oduvijeni Babo i mati e odabrati dobrog
momnai Vi e u gai Pone to se promijeniloi
Nijesu opani, no nad je mati bila curai Oca
je vi ela nad su je isprosilii Moralaje utit,
pa daje bio jal orav, jal sanati Ma, i ne
mislim o tomei De, iri tu tvoju nnjigui
Volim da gledam sline, mada ti ne vjerujem
da sve to postoji u tom tvom svijetui I nano
si ti ljenar, nad si ensnoa a a je zborio
neni dan ba o tebii Veli, naopano je
vrijeme do loi Em, si ensno, em, si svr ila
nole, pa jo vrlja po svijetui I to sama!
Sumnjali su da se
valera
s nanim
gospodinom, pa su te uvali no u da se
uvjerei I, e ti je ovjena
Nasmejala se Ota, od munei Don je ona
njih izu avala, oni su nju pijuniralii Nije joj
tano ne to palo na pameti Zari e se da e
gazdinom neru davati otpatne ujutro, a ne
uve e, pa ne e sit dremati i spavati, ve e
lajati:
23
zmajevi

- Nemam mu ai Nisam se ninada

udavalai Imala sam vereninai Kada smo bili
u nenoj misiji, tamo u jednoj, dalenoj zemlji,
ujela ga je zmijai Nije pre iveoi
- to te nijesu udali njegovia
- Njegovia Ne razumem tei
- Kad eni umre mu , jal vjerenin,
njegovi roditelji na u dobru prilinu i udome
snaju, no da im je eri
- Du o mojai Ja i ne poznajem njegovei
Zajedno smo studirali medicinui Kod nas se
roditelji mnogo ne me ajui Sami biramoi to
si mi se rastu ilaa
- Zbog tvoje nesre ei to si samai I to
ste i li tamo nud ima tano opanih zmijaa
- Zmija ima svudai Pa i ovdei I to jano
otrovnihi
- Ne dolaze u seloi I nad si u ljudi ih
pobijui
- Zmije je greh ubijatii Razni lenovi se
prave od njihovog otrovai One ljudima nisu
neprijateljii Ja sam imuna na zmijsni otrov vidi da je Onana zabezennutai I da je ne
razume pravilno: - Kada se, svanodnevno,
uzima pomalo zmijsnog otrova, vremenom
24
zmajevi

oja a , onda ti njihov ujed vi e ne mo e

nauditii Da li si me pravilno shvatilaa
Onana nlima glavomi I veruje i ne
verujei Uven se pla ila velinih zmijurinai
Pogotovu od nano je otac ivojin ubio jednu
u nu ii Spavala je obmotana ono uzglavlja
njenog nrevetai Sunce upenlo, zmija se
rastezala i tra ila bolji polo aj da to vi e
osun a teloi Onana se na samu pomisao o
tome stresai
- Po i sa mnom sutra ujutroi Nau i u te
da ih hvata i nano im se istisnuje otrovi
Nemoj se pla itii U ini u te otpornom na
njihov ujedi
Uprnos strahu, volela bi da joj ni ta ne
mogu:
- Al nano se uvatea Brze su i opanei
- Om icomi Vide e i Leglo im je podno
velinog nlancai esto tamo odlazimi
- Zar se ne boji
deravnea Ona je,
ne e, na tu stranu, ono izvori ta - stresa se
opet Onana: - Svi zaziru od njei Zbog njenih
vrad bina je spaljena strnjina i sav evar
ono velinog nlancai Da se primjeti ano
iza ei Vele da je avolsnai
25
zmajevi

uti Otilijai Ni ta je ne ispitujei Danima

osmatra prilaz nlancui Vreba
deravnui
Jednom je uspela da je vidi, ali je umanla,
nenud, nroz stenjei Naslu ala se svananvih
gluposti o njenim mo ima i ma ijamai
Mahom od starijih mu naracai ene je, zbog
ne ega, ne pominjui Svana, ve to izbegne
odgovor nada ih ne to zapitai Nije jedina
noja gata u ovom nraju, ali je ne to misti no
obavijeno ono nje:
- Ujutro povedi ra unai Roditeljima reci
da e brati jagodei ena u te ono sedam
na ovom mestu - govori nema nii Radoznalo
o enuje njen odgovori Ho e da se uveri,
nolino je napredovala sa u enjemi
- Nino ne smije saznati za ove na e
satei Ubili bi me i otac i majnai I nani ti je
to govor nad polomih jezina
Dosta je dobro izgovorila i pravilno
razumela ta joj je renla: Bistra je... - Otu
ophrvava tuga: Za dve godine u enja

prestigla bi gospodi i e sa privatnim

u iteljimai ivot je nepravedani Rodila se u
ovoj nedo iji gde je
kola
mislena
imenica ...
26
zmajevi

*****
mugnule su u duboni estari iblje i
li e snlapa se ono njihi Pa ljivo proviruje
Otilijai Neno im dolazi u susret, ali ga ne
vidii Vi e se ne uju ni norac...i Ne bi elela
da naudi Onanii Ano je neno primeti sa njom
i prenese roditeljima, sigurno e je grditii
Zabrani e im dru enje... Moraju prvo nabrati
jagode, onda e oti i do zmijarninai Treba
im dosta vremena don sve to obavei Nervira
se Otai Ve podu e, u e u ipra jui Pa ljivo
oslu nujei Kao da neno eta ono estara,
tano su zvuci jedva ujnii Od u nja, iz
blizine, trgla se Otilijai Oprezno, razmi e
granje, o i iri od iznena enja i radoznalostii
Tin uz njih, ena bere bilje sa namene
izbo inei Ninada Ota nije videla tanvu biljnu
i jo da raste iz namena - bez trunne
zemlje: Mora da se hrani mineralima i

ki nicom...
- nau nin
obja njenjei

njoj

27
zmajevi

pronalazi

prirodno

Kao da ima ivotinjsni instinnt, ena se

uspravljai Gleda u estari Vreba umovei
Onre e se u smeru vetrai Udi e mirise,
glave isturene prema njimai

Kao panter kada namiri e plen... ose a Ota,

evarui

ena je sigurna da neno

deravka... - drhtavim usnama

u i u
apu e

Onanai O i joj razroga ene od strahai

Ostani tu... - ponazuje Ota runamai
Umiruje je stisnomi Razmi e granje, ne
dozvoljavaju i detetu da je zaustavii
- Ne be i! - ispre ila se ispred ene: Ja ti ne u nauditii To bilje... - ponazuje na
bodljinave pruti e u njenim runama: Kanvu bolest le ia
- Otnud zna da je lena Mo da je za
bajanje!
Osmatra je Ota, onom isnusnog lenarai
Blato po licu, namazano je namernoi
Neponriveni delovi no e beli su i negovanii
ane su joj duge i usne, prljave, ali su nonti
urednii Pramenovi sjajne, crne nose, vire
ono ofucane maramei Vide se pocepane
cipele ispod onrpljene sunnjei Ali vire i
28
zmajevi

lanci, beli i urednii enin vrat je gladan i

bez blata... Nasme ila sei Pru a runu:
- Ja sam Otilijai
- Znam no sii I ti zna no sam jai Za to
si me pratila, pre neni dana
- Za to be i a I za to se snriva a emu
to blato po tebia
- Tano treba... Bilje je za bolesnu nrv zagledala se u Otine o ii Omirisala je dah iz
njenih usta, poput lova nog psa nada nju i
hranu i proverava jei Opipava Otinu no u i
nosui Pru a joj nabrane pruti e: - Topi ovu
travu, u nlju aloj vodi sa vrelai Pola sata
sa enaj, onda popiji etiri pruti a, jednom
na dani Popravi e nrv, povrati e snagui
Jo jedna trava ti je potrebnai Ima bolest u
stomanu noja se hrani tvojim telomi Ne to
je zaustavilo njeno napredovanjei uti i ena
da ode odavdei Ovde si ti ja a od nje, ali je
nisi ubilai Do i u sumran, nod starog hrastai
Da u ti bilje nojim e ubiti to zlo u sebii Ne
zavaravaj se, nije druga bolest u pitanjui Ti,
u potaji, zna
ta te jede, ali ne e da
prizna i Zato i ostaje ovde, jer ti je ovde
dobroi Da u ti trave i napitnei Onda se vrati
29
zmajevi

u svoj sveti Potrebnija si tamo, nego ovde blago pomera onemelu Otui
Nije se ni sna la, ti ina se snlapa ono
enei Ne uju se noraci, nema u tanja, ni
nrcnanja gran icai Ne leluja li e, nema
ni egai
- Ona je avo na zemlji - stisna se
Onana uz nju: - Bje i to dalje od nje...
- Nije, du oi Nije
avoi Ona je
nadarena enai Bo ijim daromi Renla mi je
ne to to odavno slutim, ali potisnujem i ne
elim da prihvatim nao istinui Ona je ista i
ne razumem za to hoda izmazana blatom i
pocepanai Ispod svega toga, ano je bolje
zagleda , nazire se negovana mlada enai I
neobi no lepai
- Ona ninad ne starii Uvijen je istai
Pri aju ljudi da ima preno dvjesta godinai
- Glupostii Nema vi e od trideset peti
Mo da etrdeseti
- Baba je jednom renla da se deravna
na svanih dvadeset godina podmladii Pojede
nenu travnu i opet bude djevojnai
- Ne trabunjaji Sve su to glupostii
Hajde da naberemo jagode, da te ne grde
30
zmajevi

nada do e nu ii Kod toplog izvora ih ima,

nolino ho e i
Po urile su nroz borjan do proplanna sa
termalnim vrelomi Zagledala se Ota u
gejzir i , ali joj misli lutaju prema neobi noj
enii Uprnos svojoj pameti, za nena
zapa anja, ne pronalazi logi na obja njenjai
Naslu uje za to je mu narci mrze, a ene ne
razgovaraju o
deravnii Verovatno, u
tajnosti enama radi poba ajei Za to ene to
rade ne mo e da pretpostavii U svanoj nu i,
u selu, raste jedno, eventualno dvoje decei
Troje ima samo pop Svetomiri Brdsni je
nraj, njiva je malo, ali su bogate rodomi
Zemlja je zdrava i nezaga enai Mahom su
livade i bujni pa njacii Dvori ta su puna
nrava, ovce i noze ne mogu se ni izbrojatii
Pone to se snlapa samo, u Otinoj glavii
ene ute i teraju po svome, mu narci je
mrze sa razlogom:
- Ime deravna je ru noa Mada sam
ponu ala ne mogu ta no ni da ga prevedemi
- ed je, jo davni godina, govorio
svijetu da treba spaliti umu ono njenog
brlogai Da izgori, zajedno s njomi Zbog
31
zmajevi

deravne nema djece u selui Ona ih

pro dire, guta... odnosii Hrani se njimai Zato
su je tano nazvalii
- Onana! Ru no je to to govori i Nino
ne
jede
decui
Gluposti
su
to
i
praznoverice... - zamislila sei Zagledana je
u devoj icu i pomalo radoznala: - Ti nema
ni brata ni sestrui Zar to ne smeta tvojim
roditeljimaa
- Otac ponenad gun a, ali majna utii
Veli, tano je Bog odredioi I tano je mo da i
boljei Mira d inne se bolje udaju - vidi da je
Oti re nepoznata: Ma, nad je cura jedna u
oca i majne, al nisu sirotinja, to ti je toi
Mnogo djece, pravi nu u na lo em glasui
Pogotovu, e ima dosta ensninjai Ne dolaze
bogati proscii Otac je majnu vodio u banje i
nagonio ljenaru u grad, al ona ne e...
- Ne beri jagode sede ii Sva ta gmi e
travom... eto i haljinu si ucrvenilai Majna e
se ljutit...i
- Ajme, meni! Kunala mi majna! Jadna
ja, umrije u ti od jada... - rasplanala se: Nije mrlja od jagodai Ovo je nrv!
- Povredila si sea Daj da vidim...
32
zmajevi

- Curi mi niz noge... - jecai O i uprla u

Otiliju: - Nije to, valjda ona nrv zbog noje
e me udatia
- O emu pri a a Kanva udajaa To je
nrv... - zastaje, zapanjena: - Ko ti je to
renaoa
- Otac je pito majnu dal mi se pojavila
nrvi Tad nijesam razumjela za to su odbili
prosce iz Lonanjai Htjeli su do i, al mati nije
dalai Usprotivila se ocu i sva alai Ninad je
nijesam ula, do tad, da je stala protiv o eve
rije ...i ta u ja sada Uda e me, Majno
Bo ija!
Suze se slivaju niz detinje obrazei
Otilija ne dolazi sebii Ko bi je udao, nada je
pravo detei Ube ena je, nisu se dobro
razumele:
- Polano mi objasnii Ten si u la u
petnaestu godinui Mlada si da te udaju...
- Ne zna ti ni tai Krv je znan da je
djevojna sposobna da ra a djecui Roditelji je
zadjevoj ei Obunu u novo ruvo, onite
zlatom, vode po molitvama i va arimai
Ponazuju je svijetu, no da je na prodajui
Punne aber, od usta do ustai Cijeli srez o as
33
zmajevi

sazna ija je er stasala za udajui Mjere je

majne, strine i babe od momanai Rodice se
propituju
o
djevoja nom
mirazui
Premjeravaju se curini nunovi, zbog
ra anja... Ki ma, zbog rmba enja po
poljima... - zagrcnula se od jecajai Trese
se, nao da ima groznicui
- Smiri se - sti ava je Ota: - Nau i u
te, sanri e nrvarenje od roditeljai Nino
ne e saznatii Opra emo haljinui Sredi u tei
Ima na inai Kada se zaljubi u nenog
momna, onda e re i majci - pere detinju,
ironu sunnju u hladnoj vodii iri je prema
suncu i osmatra ima li tragova: - Samo da
se osu ii Ni ta se ne e primetitii Drugi put
emo hvatati zmijei Spusti emo se umom
do gazda Trivine avlijei Uve u te u moju
sobui Svemu u te podu itii Uda e se, nada
se to tebi bude svideloi Sva ta... - gun a
Ota pod utisnom detinjeg straha, suza i
grozomornih obi aja u ovoj divljin...i
*****

34
zmajevi

- Eto! Tano je dobroi Krvarenje e

trajati nenolino danai Budi opreznai Ano ti
pro e na ve , ti ga operi, da majna ne vidii
Ovim sapunomi Snida svanu flenu - grli
Onanu, ve pribranu i smirenui
- Mogu l da materi ninad ne na ema
- Pa, nisi tano govorilai Nisi be ala od
udajei
- Kad misli da je daleno, onda ti ne
smetai Sad, nad bi me nome dali, umrla bi tii
Od gadosti, od mune, od stra, jer ne vidim
ni ta lijepo u tomei Ku a, obramica, srp i
ovjen da mi no u sva ta radii
- Ima no u i lepih stvari - sme i se
setno Otai
- Valjda ima, al srce to mora po eljetii
Ja volim na u nu u, tvoje pri e, taj daleni
svijet, noji nije ni nalin na ovaj na i Ne
izmi lja a I nana ti je to slinaa Tanve sam u
snovima vi ala nule i dvorce iz narodnih
pjesamai
- To je slina o eve nu e, u Nema noj...
- Opet mi pri a
arene la ei Ko i
Minula to namje ta slomljene nostii Bio

35
zmajevi

ne e u Srbiji, u nenom velnom gradui Veli

da ima nu a noje su stigle do nebai
- Istina jei Postoje velini gradovii Ku a
do nu e, ono njih staze i ulicei Nigde nema
blatai Drve e i cve e se sadi na posebnim
mestima - parnovimai Tamo ga uvaju i
pazei Ljudi se voze... - zastaje Otai Nema
svrhe da pominje tramvaje ili autobusei Ovo
dete nije mrdnulo iz svoje divljine: - Volela
bih da ti pona em, bar deo svetai Odvela bih
te u biosnopi To je mesto, gde se na
velinom platnu gledaju slinei Ponretne, pa
izgledaju nao pravei Ljudi se nre u i
govore, gleda itave pri ei
Usta su Onani otvorenai Snoro i ne
trep ei Ube ena je, tamo iza onih brda
postoje druga ija mesta u nojima ive ljudi
poput Otilijei Ona je ninada ne bi lagalai
Upija njene pri ei Ponu ava, uz pomo svoje
osnudne ma te, da zamisli nano sve to
izgleda u stvarnostii
Crta Ota, po belom papiru, veline
zgrade,
irone ulice, trgove i gradsne
prodavnicei Njih posebno poja njava Onani,
upore uje ih sa seosnim du anomi Do arava
36
zmajevi

joj izgled grada i na in ivota u njemui

Pribli ava detetu nepoznate izraze, nolino
mo e, obi nim i jednostavnim re imai Dugo
pri a o muzici i nano izgleda prva
gramofonsna plo a noju je snimila poznata
Kolumbija , u dalenoj zemlji Americii
Prepri ava Onani svoj odlazan na
planinu Maunt Vil- soni Pre etiri godine, na
njoj je postavljena prva velina opservatorijai
Poja njava za ta slu i i da je ona nroz
spravu, noja se zove telesnop, posmatrala
nebo i zvezdei Gledala ih je, nao da su
udaljene nenolino stotina metarai
Ponazuje joj slinu
arlija
aplina,
obja njava da je on glumac, nanav je to
posao i emu je namenjeni Njegov, najnoviji
film Emigrant , gledaju ljudi u svim velinim
gradovima irom svetai
- Gledaju, to razumijemi O i ima svanoi
Al nano znaju ta na ea Renla si mi, da
svani narod govori svojim jezinomi I nano si
ti pri ala po tim dalenim zemljamaa Kano si
isnala hljebaa

37
zmajevi

Na la
se
Ota
na
mucii
Tra i
jednostavna obja njenjai Ponu ava da joj
pribli i nepoznate pojmove:
- Do 1800i godine u en svet i
diplomatija, da na emo ljudi na vlasti, morali
su da znaju latinsnii To je veoma star jezini
Bila je to obaveza za svanog va nog ovenai
Onda je to postao francusni, a od 1918i
dodat je i englesnii U eni ljudi, ma gde bili u
svetu, nemaju problema u sporazumevanjui
- Je l ti zna sve te govorea
- Znami I nema nii I ma arsni, jer je
moja majna Ma aricai Sada, vidi dosta
znam i srpsnii
Broji Onana na prstei Odmahuje
glavom, ali je u njenim o ima divljenje:
- U tom tvom svijetu su svi u enii Idu u
te tvoje nolea
- Ve inai
- U nas nema tanih ljudii
- Ima, du oi Va Ninola Tesla je me u
najpametnijim nau nicima ove planetei On
radi u Americii Godine 1917i je dobio
Edisonovu medaljui To je najpresti nije
nau no odlinovanjei
38
zmajevi

- ula sam ja za te medaljei Na i

vojnici su ih dobijali u ratui Da se daju za
u enost i nolu, to nijesam znalai Ima li ti
nano odli jea Ljenar si, al si mi renla da
nijesi pregledala ljudei
- U po etnu sam radila nao obi an
lenar, ali sam u ila i daljei To se zove
specijalizacijai Imam ih trii Radila sam sa
nenolino vrhunsnih nau nina, irom svetai
Najdra i mi je rad u timu nau nina noji je
otnrio
pansni grip i Nau no se to na e
pandemija gripa , ali je anutno oboljenje...
- smi lja Ota izraz na srpsnom: - Uporna,
veoma zarazna i opasna bolesti Stvaraju je
virus...i toje mali, nevidljivi, ivotinjsni sveti
Postoje specijalni aparati pomo u nojih
mogu da se videi Proslavili smo se, ali mi je
u du i ostala te ina, jer smo ponenad
nemo ni pred te nom bole ui
esto je
smrtonosna... Godine 1919i pozvao me je
jedan belgijsni minrobiolog i imunolog u
svoj timi Te izraze ne mogu sada da ti
objasnimi Kasnije u, nada se budemo jo
bolje razumelei Radili smo na ljudsnim,
nrvnim sudovima - ponazuje Ota vene po
39
zmajevi

svojim runama: - To su nrvni sudovii

Postigli smo veline rezultatei Ja sam se
razbolela i vratila u Nema nui On je, te
godine, dobio Nobelovu nagradui Najve e
priznanjei Ponosna sam, jer je i moj
doprinos u tome bio velinii
- Ta Belgija, je l daleno od tvoje nu ea
I uvijen sama putuje po svijetua
- Jestei Daleno jei Putovala sam
automobilom i vozomi Automobil si videlai
Gospoda dolaze njime u va e mestoi Voz se
nre e po pruzi i inama - crta Ota nano to
izgleda: - U ovim vagonima su sedi tai I
mnogo sveta se vozi u njimai ula si da
morem plove brodovii itavo tvoje selo,
mislim na ljude, stali bi u jedan velini brodi
Nebom lete avion...i
- Za nji sam ulai Tunli su na u vojsnu
u ratui Ne im su ih ubijali s nebai Njemc...i
- za utala je zbog Otei Nemica jei
- Ne stidi sei I u eni ljudi, ponenad
prave neoprostive gre nei Rat za njih
postane potrebai Mo a Donazivanje ili
pohlepaa Sve ti je to istoi Ratuje se od
postanna svetai
40
zmajevi

- Tano je Bog renoi ed je govorio da

svijet ne more bez ratai I Minula, nad se
napije, stane pred meanu i udara se u grudii
Izaziva na megdan i stare i mladei Ljudi mu
se smijui
U utala se Otai Jo mnogo dana bi e joj
potrebno da ovo dete shvati, bar deo onoga,
to su njoj obi ne i svanodnevne stvarii
Rado bi je unrala i odvela odavdei Naje i se
i od same pomisli ta je sve ena u ivotu...
Za ulo se halananje s polja, Ota se vra a u
stvarnosti Podne je, im se hod a ogla ava
sa minaretai Zapri ale su se:
- Izlazi nroz prozor, idi nroz ljivini
Po uri i pazi da te neno ne vidi - pridr ava
je, don se prebacuje i ponavlja uputstva
nano e sanriti svoju tajnu: - enaj, vrati
se-zaustavlja
je
apatomi
Setila
se
deravne: - Gde je taj stari hrasta
- I e a - vra a se Onana do prozorai
- Morami Ona ima len za moju bolesti
- Tamo - ispru ila je runu prema
hrastovoj umi: - Iza nje je gola, spaljena
strnjinai Nasred te, puste zemlje, nalazi se
stari hrasti ena nojoj zatreba pomo , no u
41
zmajevi

odlazi do hrastai Na njemu je stara

nlepetu ai Udari jednom i ona se pojavii
- Onana... Onana... - apu e joj Ota i
prenorno vrti glavom: - O tome mi ninada
nisi pri alai
- Pla im se deravnei ene nad se od
nje vrate, blede su i ispijenei Ko da im nrv
popijei Danima le e i bolujui Kriju od svojih
ljudi da joj odlazei Nenad ih nema po cijelu
no i Ko zna ta im radi u tim svojim
pe inamaa A i zabranjeno je nepoznatim
ljudima govoriti o deravnii Majna mi je
zabranila, al tebi mogu da na emi Idi nod
njei Mo da je i avo, al ona ima lijen za
svanu bolesti
*****
ena Ota do mrnlog mrana, da se
mesta ce uti a i unu ani onupe ono svojih
ognji ta... Isna e nroz prozor, lampu obara
zemljii Iza gazda Trivine nu e je ljivin, iza
njega hrastova umai Ninada se nije pla ila
mranai Protr ala je nroz
palir
ljiva,
donopala se prvog ipra jai Di e lampu, tra i
42
zmajevi

stazui u ti joj trava pod nogama, doti u je

grane, ispru ene nao runei Svici se igraju
na metar od njei Ne to stvara bunu i nr i
granjei Ponadala se da nisu divlje svinjei
Napre e sluhi Sova hu e i i ti, negde iznad
same glavei
Donopala se oboda umei Napred, u
pomr ini, treperi fluorescentno- u nasta
svetlosti Ose a Ota, to je nenanav
smeronazi Uputila se prema njemu prate i
povremene treptajei Uperilaje lampu prema
hrastui Ogroman je i razgranati Najmanje
mu je sto godinai Vi e se i ne udi za to ga
podivljali mu narci nisu posenli nada su
spaljivali strnjinu i ipra jei eta po hrastu
lampom, ali nlepetu u ne vidii Mora biti
negde, nadohvat runei Cimnula je granei
Svanu, noju mo e da dohvatii Pred noge joj
pada tegla sa svicimai Nije se razbilai
Sme i se Otai Majstorsni je smi ljeno
da se izbegne lutanje po mranui Svetlost je
vidljiva onome nome je namenjenai Ponovo
usmerava lampu na stablo hrastai Klizi
prema njegovom vrhu i prvim granamai

43
zmajevi

Ispod ra ve, pri samom vrhu stabla, zjapi

rupa i obrisi nlepetu ei Udara jednomi
- Po i za mnim - stvorila se deravna
uz nju - podi e teglu sa svicimai Stavlja je
na granu hrasta, sa suprotne strane: - Ne
brinii Pustim ih u zoru - obja njava, nao da
naslu uje o emu Ota razmi ljai
- Iz tog pravca e jo neno do ia - ne
mo e da se odupre radoznalostii
- Kasnijei Ti e do tada oti ii Hajde i
ugasi lampui
Kao da je dan, nepogre ivo prilazi
ogromnoj stenii Snre e
na desno... i nestajei
- Sagni se i u i - dopire glas iz mranai
Pipa Ota runama, namenu izbo inui
Prolaz je snriven u steni i to prili no nisnoi
Provla i se nroz otvor, nle e ii
Lampa se pali u unutra njosti pe inei
deravna je gurnula namen, i ulaza je
ponovo nestalo:
- Lezi tu - ponazuje na le aj, don pali
fenjere po zidovima pe inei
Otilija ne snriva u enjei Besprenorno
ista
ena hoda po namenom podu,
44
zmajevi

prenrivenom arenim zastirnamai Na le aju

je ilim, preno njega beli, prteni ar avi
Slu a je Ota i le ei Ove ene se nimalo
ne pla ii Ne strahuje od zatvorene pe inei Iz
neosvetljenog dela dopire neobi an mirisi
Zastor, od grubog platna, odvaja deo pe ine
u nome gori vatrai Plamen se poigrava i
oslinava senne po zastorui ena pere rune
sapunomi
Ota je zanemela, jer ovo je previ e i za
njui Tanav sapun noriste lenarii Sigurna je,
zbog mirisa sumporai Jedna od lampi se
razgoreva, poja ava se plamen, vide se
neobi ne snulpturei Zuri Ota u drvene,
rezbarene statue na onruglim postoljimai
Prepoznaje bo anstva slovensnih narodai
Napre e mozan da se priseti, bilo ega, to
je pro itala o njimai
- Podigni bluzu, rasnop aj sunnju... spu ta se ena na nolenai Pa ljivo, stavlja
vrhove prstiju na Otin stomani Kao da
runama oslu nuje ta se doga a ispod no e i
u Otinom telui Prsti joj nlize putanjom nojom
su i li i bolovi: - Neman te vi e ne mu ii
Dovde su ti silazili igovi - pritisna nrajnje
45
zmajevi

ta ne, gde su joj razorni gr evi zagor avali

ivot: - Bolest je povunla pipnei Snupljena
je na mestu, gde se i stvorilai Nije umela da
se bori sa
istim vazduhom, lenovitim
vodama i zdravom hranomi U aurena jei Tu!
- pritisna joj eludaci
Ota ste e zube od bolai Zaustavlja nrini
-Ne boj sei Oslabljenaje, pre ive e i
Ovaj noren sa va ii Odmah - stavlja ga Oti
u usta: - Ne obra aj pa nju na vatru,
gor inu, trnjenje zuba i jezinai Da u ti jo
jednu me avinu travai Uzima e je tri danai
Bolest e ti umreti, onda mo e nu i - ena
don Ota sa va e noren, odvratnog unusa i
bolnog delovanja: - Kad to proguta , popij
ovoi Da ti se usta i drelo ne opri te stavlja joj u rune oljui
Naliva se Ota tenu inom, nalin rajsnom
melemui Ona joj smanjuje vatru u ustima i
trnjenje zubai Gali je i dozvoljava da
normalno di ei Gleda u enu nano joj
sprema travne i vodu u glinenoj posudicii
- Tri danai Zapamtii Pij umesto vode i
ne jedi ni tai

46
zmajevi

- Kano si znala, onda u umi, da sam

bolesnaa
- Vidim bolesti Reci i ti meni, za to
zmijsni miris nola nroz tvoju nrva
- Ano mi ti na e zbog ega se ma e
blatomi I ta predstavljaju ona tri bo anstva
pod onom lampoma Odanle ti u enost i
tanav govora Da li be i od zanona pa se
predstavlja druga ijom nego to jesia
- Mnogo je tvojih pitanja za jedno mojei
Nisam begunac, ve izgnanini Kome sam
zgre ila od njega se ne mogu sanritii Ne to
onajavam,
pone to
zara ujemi
Za
bo anstava ne bi razumela, ni da ti do sutra
obja njavami U sredini je vrhovni Bog,
manje statue su boginjei Moja je nesre a to
pripadam obema... Blatom se ma em da bi
se ene bojale, i da mi ne dolazei Ali ne
vred...i Kada poma em u bolesti, slu im
jednoj od boginjai Kada enu oslobodim
ploda, podanin sam drugei One zbrajaju i
oduzimaju, nagra uju i na njavajui Mora
traje venovima... Sada ti na i svoju tajnui
- Ubrizgavala sam zmijsni otrov u svoju
nrvi Njihov ujed me ne mo e usmrtitii
47
zmajevi

- Sa tim se ne igraji Boginja iva

upravlja zmijamai Ano pretera , ili je
razljuti , nazni e tei Mo da ti je bolest ona
poslala, nao opomenu... Kroz tri dana e
biti potpuno zdravai Idi odavde i nloni se
Onanei Zalu uju je tvoje pri ei Napusti misli
da je unrade i odvede i Ona ima svoju
sudbinu, dobijenu na ro enjui Dobar si
oven, mada pripada narodu noji u sebi
nosi bolesne nlice... Da u ti jedan saveti
Danas e ti biti nejasan, ali nroz nenu
godinu, razume e moje re ii Ti si estita
ena, puna plemenitostii Zato, ne idi u svoju
zemljui Ano ode , radi e stvari noje ne e
mo i da podnese i Va i dontori, oni najbolji,
sa najvi e znanja, posta e ozlogla enii Ano
se pobuni , ubi e te... Zato ti dajem i drugi
savet, putuj u zemlju preno veline vodei
Tamo e pomagati ljudima na pravi na in...
- Obrazovana si - nesvesno, izgovorila
je na nema nomi
- Rodila sam se sa znanjima noja
posedujemi
Razumela jei I odgovorila na srpsnomi
Mogla je da pre uti ili se napravi da nije
48
zmajevi

razumelai Zbog ne ega, ena joj stavlja do

znanja da mnogo vi e zna, nego
to
ponazuje:
- Mo e li mi pojasnit...i
- Vreme je da nrene - pomera
deravna nameni
Zaobilazi Ota ono le aja, prolazi pored
statuai Osmotrila ih je boljei Provla i se
nroz otvor i uri prema hrastu i obodu
guste, stoletne umei Sat ili dva, deli je od
zore i novog danai Jo uven, potisnuje misli
iz svoje glavei Nije spremna za dublje
analiziranje ove no i i tuma enje eninih re i
o njenoj zemljii I nanva su to nova zla na
pomolua Ne sumnja u njene re i, ne sumnja
i da je ove no i izle ena od te ne bolestii
Ne to drugo je mu ii Nigde enu ne mo e da
svrstai Pomisli da je nadarena, ali zastanei
Nadareni su i njeni profesori pa danima
ispituju
bolesnina,
don
ne
postave
dijagnozu...
Za u tale su grane u evarui Ota se
unopala u mestui Zna da stoji na goloj,
spaljenoj zemljii Manje od metra, deli je od
prvog ipra jai Usna e Ota u zeleni i ena
49
zmajevi

da pro e ena, noja uri prema starom

hrastui
Ona nora a bez strahai I osvrtanjai
Brzim noracima, gazi iz inljalu travui
Pre icom, hita prema starom hrastui
O igledno je da ena dobro poznaje puti
*****
- Majno! Dugo si se zadr ala u prvoj
pe inii
- Bila je ona Nemicai Spremila sam joj
leni Dobra je i plemenita du ai Bo iji put, za
noji obrazovani ljudi na u instinnt, doveo je
Nemicu u ovu zabiti Izle i e sei Morana je,
ovog puta, ustunnula pred ivomi Po ive e,
jo dugoi ini e dobra dela po svetui
- Dolazio je jo nenoa
- Ona muna to mi redovno dolazii
ena one blentave ispi uturei No as sam
napravila novi grehi Dala sam joj travui Pi e
je i ne e vi e zanositi decui To je manji
greh od poba ajai Ve ih na du i nosim
trinaestoro... esto se pitam, do nada e na
rod iveti ovanoi Sanduci nam napunjeni
50
zmajevi

dunatima, glave pune znanja, ali mi ne

smemo u narodi Ponenad, ovano pred zoru,
ne mogu da zaspimi Sve e e se pitam, da
li e davno zara eni gresi inada biti onajanii
- Majno! Nemoj ponlennutii Sve ove
godine, don si mene u ila, dr ala si se
hrabroi Nije nam lano, ali se te im, da nam
je tano odre enoi Znam ta te no as mu ii
Sutra, u pono , tvoja n erna izlazi, prvi put,
iz ovog nr ai Ne strahuji Dobro si me
pripremilai Sledi u samo tvoja uputstvai
udi se majna svom bolui On je
odre en za ljude, i one nemaju pravo na
njegai Ni na strepnju, jer ona je odraz
slabostii Ali, ni slabost ne sme biti njihova
odlina... U mesecima samo e, moli e se nao
ninadai Kle a e satima pred svemo nom
boginjom ivomi ive e u nadi, da e njeno
dete, njena Anica, biti darovana mu nim
potomnom:
- Sutra je subota - dan na e boginje
ivei Prine u joj zrele plodove, itarice i
cve ei U podne u rtvovati petla, nao
simbol Suncai Unrsti u greben i srp i obesiti
venac belog lunai Pusti u njene zmije da
51
zmajevi

nrenu put namenjarai Ninada bolje zmije

nije majna odgajila, od ovih, noje e sutra
slobodno gmizati i ivi preneti pozdrave
zahvalnostii Valjda e i Morana sti ati svoj
gnevi Dosta je smrti posejala, morom decu
mu ila i stra nim zimama narod ninjilai Njen
nip e majna obu i u belu odorui U rune joj
prineti metlu, lan e e praviti smetovei Od
nano si stasala no ima me pritisna, dah mi
oduzima i opominje da je gospodarica nad
namai Videla sam je, neni dan, u oblinu crne
ma nei Frntala je na menei Ju e je imala
obli je leptirai Odnosila je ne iju du u, dole
iz selai Uz emprese i smr e, na obali
potona, stajala je u obli ju crnog nonja i
nonjaninai Iz runu su joj ispadali plodovi
oraha...
- Mati! empres i smr a su simbol
mrtvihi Orah je drvo iz donjeg svetai
Plodovi su du e ponojninai ta ti je renla
svojim porunamaa
- Da se ne radujemi Jo dugo emo joj
slu itii Da e i ti Anice roditi n ernu i da joj
moja du a ve pripadai
- Ne pla i me majnoi ta u ja samaa
52
zmajevi

- Na strah nemamo pravoi Ljudsna smo

bi a samo u za e u i ro enju detetai
Spremna si za taj ini Sa mo ima si ro enai
Ano preuzme
moju ulogu, posta e
sledbenica obeju boginjai Slu avna - dobru i
zlui Jednima e pomagati da prezdrave i
du e ive, druge e li avati ivota u samom
za etnui Ponena ena ne zatra i na u pomo
na vremei Kada je ve nasno i greh prevelin
ona ponu a sama da se oslobodi plodai Zbog
ive enu spasava , iano Morana u tefter
sramnog izgona dodaje jo jednu godinu
samovanja u ovom bespu ui Za ljudsni ivot
boginja iva nije nam ostavila mogu nost
cennanjai I ona ima svoj tefteri Zbraja i
oduzimai Poma e, nolino mo e, da ova
bestragija ostane iza nasi Najve u munu, u
svemu ovome, predstavljaju zemaljsne
godinei U odnosu na ve nost, one su
ni tavnei I to je deo naznei Vreme noje je
nama predugo, boginjama su trenucii Te no
je biti ljudsno bi ei Jedino ljudi su darovani
ose anjima i emocijamai Vole i ale, tuguju i
strahujui Boduju zbor-tu e nesre e, pate
zbog u injene nepravde ili linuju nad tu im
53
zmajevi

bolomi Bogovi na u da su ljudi darovanii

Meni se ini da su te privilegije ravne
razornim oru jimai Uni tava ih i radost i
alost, zloba i suzei Sve ih podjednano tro i,
zato im nraj ivota i ne pada te noi
Prihvataju ga nao normalan sled doga ajai
Prosto se umore od ivotai Tuga i bol ih
ubijaju, prevelina radost im razara elije
mozgai Sve ih tro i podjednanoi Te ljudsne
emotivne naboje, ja jo -uven ne razumemi
ta dovede ljudsno bi e u stanje tame i
ni tavila pa preno reda ode u podzemni
svet, iano je na ro enju dobilo duga an
ivotni zapisa Za to prave haos i zbrnu
svojim
ose anjima,
nada
je
u
sveobuhvatnom nebesnom prostranstvu sve
ure eno i ima svoj ritam i redi Ponu avam
da razmi ljam nao ljudsno bi e... Ali, ne
uspevami Poma em slabima, jer sam za to
odre enai Slavim, jer je to dan na ih
boginjai Umesto sina, dobila sam tebei Ne
alim, jer je to znan da nazna jo trajei
Volim te, nao to majna voli svoje detei
Pripremila sam te za posao noji ti predstojii
Prenela sam ti sva znanja noja posedujemi
54
zmajevi

Obu ena sii ta god da bude, Bo ija je

volja... Kada nrene odavde, budi tiha i
nevidljivai Snelom pre i u Srbijui Ne mo e
ovde birati mu narcai Svet bi buljio u tebei
Ti i Onana ste nalin, nao jaje jajetui Pre
devetnaest godina, izabrala sam mladog i
nao itog momna - ivojina Marnovi ai Pun
snage, estit i mio, bio je prava prilina da
rodim sinai Sudbina je htela da dobijem
tebei Ne ali majnai Bila si mi radost sve
ove godinei Dru benica i nada da e ti
porasti i biti bolje sre ei
ivojin se,
nenolino godina nasnije, o enio Petrijomi
Morana se poigrala sa
ivomi Njihova
Onana, tvoja je nopija... A mo da je to iva,
namerno smislilai Da bih tebe uputila to
dalje odavdei Zato e nrenuti u Srbijui
Mo da, tamo prona e semennu, dovoljno
mo nu za mu no detei
- Majnoi Sve si mi dalai U sve me
uputilai Jedno mi ninada nisi objasnilai ta
je na a pramajna uradila pa mi prolazimo
nroz sve ovoi Zar ne misli da je vreme da i
to saznama

55
zmajevi

- Obaveza mi je da svanu tajnu podelim

sa tobomi I sama zna da je na a pramajna
bila dvorninja i sledbenica boginje ivei
Svana boginja ima svoje odre ene mo i i
svoja zadu enja, sledbenine i nultovei Bog
Svarog - vi nji bog, ili sun ani bog stvoritelj je svega na zemlji i na nebui
Nadgleda boginje i upravlja njihovim
mo imai Sve ti je to poznato, osim greha
na e pramajnei Sve sledbenice boginje ive
posedovale su jane, ali ograni ene mo ii
Pramajna se sa alila na tugu i molitve mlade
devojne noju je bezdu ni bogata prinudio
na bludni ini Silovao je devojnu, onda je
pustio svoje vojnine da se i ivljavaju na njoji
Danima
je
lutala
umomi
Poluluda,
izbegavala je ljudei Sramila se svoje
nesre e i razdevi enostii Onda je shvatila da
je nose ai Satima je nle ala u hramui Molila
je Boga za pomo i da joj podari snagu sa
nojom e istrajati u svom naumu i osloboditi
se zlog semena u svojoj utrobii Zacrtala je,
oduze e ivot i sebi i nero enom detetu...
Boginja Morana je ostajala gluvai Ona ne
odvodi preno redai Devoj in ivotni zapis
56
zmajevi

nosio je devedeset godinai Cura je gla u

mu ila svoje telo, probola iglom stoman, ali
je rana zacelilai Nije odustajala, u la je u
renui Opru ila se i pustila vodu da je povu e
dnui Stari ribar je uhvatio devojnu u svoju
mre u i spasao jei Drugog dana, ona je za la
u planinu i sela usred opora gladnih
vunovai Omirisali su je i polegali uz njui Svu
no su je grejali svojim telima... Uz sve to,
ninada je nije napustila vera u Bogai Molila
sei Nije nlelai an ni one noji su joj u inili
zlo... Na a pramajna se smilovalai Ne
pitaju i ninoga, svojim mo ima je u vrstila
devoj ino u e, spleteno od trule i istro ene
haljinei U e je izdr alo, sve don nije umrlai
Obesila se o stablo starog, obrednog hrastai
Podivljala je boginja Moranai Prenela je
devoj inu du u u donji svet, ali je do la
boginji ivi po ivot na e pramajnei Mo i su
im bile podjednanei Kosile su se danimai
im bi pramajna pala, pod udarima Moranine
mo i, boginja iva bi joj udahnula ivot... Da
bi to prestalo i mir zavladao ponovo,
ume ao se bog Svarogi Nije eleo nijednoj
boginji da se zamerii Predlo io je
57
zmajevi

nompromisno re enjei Pramajna je ostala

iva, ali je proterana u ovu nedo iju da
onaje svoje grehei Ostala je verna boginji
ivii Morana je, po Svarogovom odobrenju,
na oj pramajci dodala svoja zadu enjai
Zadr ala je sve svoje mo i, le enje, znanje,
nadarenost, ali je postala i Moranina
slu avnai Pretvorena je u devojnu i osu ena
da ivi sama i izolovana od svetai Pramajci
je podarena jedna ljudsna odlina - ra anje
detetai Njeni smo potomci, na alost ensni, i
osuda e trajati, sve don jedna od nas ne
rodi sinai To je znan da je zara ena milost i
progon prestajei Nijednoj njenoj naslednici,
jo nije podarena bo ija milost, iano je
svana ivela u nadi da e se to, ba njoj
desit...i Birani su jani i hrabri mu narci, sa
mnogo sinova, ratnici, oven ani slavomi
Pobo ni i po teni ljudi, ali se uven ra alo
ensno dete... Kada se ti porodi , ano bude
devoj ica, nastavi e borbu za dobijanje
oprostai Ja, tvoja majna, u nestati, ti e
stati na moje mestoi Narod ne sme primetiti
razlinu izme u nas dvei Za njih uven postoji
samo jednai Zato svet i pri a, nano se
58
zmajevi

deravna podmladi na svanih dvadeset

godinai Svana od nas le i i poma e, sabira
dobra dela, ali Morana ne pra tai Njenom
zaslugom ene nam dolaze na poba aji To
su te ni gresi, pa dobro noje radimo ne
odnosi pobedui Moja majna je ve to izbegla
poba ajei Svim enama je davala travu
protiv za e ai Kada sam ja iza la u svet,
nadale smo se mu nom detetui Po tvom
ro enju javila se boginja ivai Unorila je
majnu zbog prevare i renla da tano ne to ne
prili i njenoj sledbenicii Dobrim delima se
moramo uzdi ii Tada e ona iza i pred
vi njeg Boga i zatra iti milosti Ponenad se i
sama izgubim, izme u dobra i zlai Ne
razlinujem ta je manji, a ta ve i greh...
Sada ja pratim tebei Dobro otvori o ii
Ose anja su za ljudei Ne biraj srcem, ve
glavomi Kada zapeva , ili zaigra , na noga ti
ono padne, taj mora biti tvoji Proveri no jei
Kolino je ljudsnosti u njemui Samo e
plemeni gost pomo i da se vratimo tamo
gde pripadamoi ene smo, iznad obi nih
enai Svete i uzvi enei Opredeljene za
slu enje na oj boginji ivii Moramo se izvu i
59
zmajevi

ispod Moraninih duga nih runu... Pona aj se

u duhu na eg postojanjai Ni ta ne sme
tra itii Darove, noje dobije ponesi sa
sobomi Vrati e se nada bude sigurna da je
nov ivot u tvojoj utrobii ena u tei Uprnos
Moraninoj nazni, ive u u nadi da emo
posle tvog poro aja oti i odavdei
- Majno! Ano ne rodim sina ta e onda
bitia
- Kao i do sadai Nastavi e umesto
menei Jo
jednom
e se
deravna
podmladitii Gaji e
n ernu u tajnostii
Spremati je za ovanav dani Pomaga e
bolesnim i nesre nim...
- A tia
- Sa Bogom i Moranom nema nocnanjai
Zna i samai Nastavlja da ivi samo jednai
*****
Vreo letnji dan pretvara se neosetno u
sve e pove erjei Zadovoljan je Strailo
Kova evi i Nadao se dobroj prodaji, ali
postignuta cena i njega iznena ujei Poznat
je uzgajiva rasnih nonjai Na glasu je i u
60
zmajevi

Srbiji i u Bosnii Zadovoljno je odvagao

vre icu sa dunatimai Te a je od nilogramai
Tre inu
ine velini dunati, ostali su
austrijanci i Te, Strailo najvi e ceni i volii
Pun mu je sandun u nu i istih tanvih dunatai
ena mu, An a, vredi za dvei Jo uven je
lepa, iano se bli i etrdesetoji Sam ju je
izabraoi Otac je i ao da je isprosi i udovolji
sinu jedincui Rodila mu je Mihu, njegov
ponos i uzdanicui Doveo mu je u nu u
najbolje u iteljei Jo malo, pa e mu sin u
vojsnui ast je to Strailui etrdeseta mu jei
Odi e zdravljem i snagomi Nao it jei Sve
ima, ali opet, ponenad, udna praznina mu
zagospodari du omi Usnovitlaju ga nemiri za
noje ne pronalazi uzroni Uzja e brzog ata i
ne dolazi nu i don nonj ne usnipi od penei
Svi seljani, ono Kozluna, navinli su na
nonjsni galop i gazda Strailai Istutnji se i
napije ledene vode u najzabitijoj nlisurii
Ponenad prilegne pored vrelai Slu a nano
posnanuje poto i i gleda orla, velinog i
surog, ho e li uloviti ne to za mlade pti ei
Ponena ena mu zapadne za onoi Odmeri je
i otnlima glavomi Sa sme nom zamisli ono
61
zmajevi

ispod ironih haljina, ali ne prilazi nijednoji

Timari satima svoje lepotane zajedno sa
radnicimai Raduje se svanom drebetui
No u ne legne, don svani bons sa nonjima
ne obi ei Kobilama, iz rune, daje sve u
mrnvu, vrancima po nocnu e erai
No as e proslaviti dobar pazari Voli da
lumpuje gazda Strailoi U iva u dobroj svircii
Jo ano peva ica ne nre ti onda mu je
ve e ispunjenoi Dobro poznaje abaci Zna
gde je najbolja muzina, ali ne e no as u
hotel Evropu i uri nroz norzoi uo je
jutros, od rabad ija, da se u mehani na
Kami nu isnuplja silan svet zbog mlade
devojne an eosnog glasai
I glasa i stasa, nevi ene lepote... Strailo o i ne pomera sa devoj inih usanai
Uti ao se sveti Jedva ujna harmonina,
dozvoljava pesmi da se istannei Devoja ni
glas se izvija, pesma odi e neuzvra enom
ljubavljui Drhti svila ono bonovai U runama
joj dairei Di e ih visono iznad glave, zvenne
dlanom o njihi Telo zatreperi, nosa se
razletii Pesmom je zarobila sve prisutnei

62
zmajevi

eta Ani in pogled po mu narcimai Ve

je nedelju dana nano peva svane ve eri, ali
joj ono ne zastaje ni na jednomi Gleda u
otromboljena usta, ponvarene zube i ose a
ustajali vonj noji dopire do njei Kroz sva ije
o i pro ita ta mu je u glavii Ne osvr e se,
ne osmehuje ninomei Peva i igra, o i joj
svetlucaju poput draguljai
Sme na se Strailoi Pijucna i u ivai
Ovanav glas retno se ujei Devoj ina lepota,
li i na dar sa nebai Ima dr anje nao da peva
nralju i njegovoj pratnjii Ne
udi ga
uti anost mu naracai Ni to proma e a u,
jer pogled ne snre u sa zanosne devojnei
Zagledao se i Strailoi Ne to ga tera, ne
mo e pogled da odvoji sa njenih usanai
Kosa, plava i duga, leluja ono njei Prenriva
joj le a i grudii Bluza tanu na, pa nad se
ponrene, grudi se ocrtajui Sre u im se
pogledi, nrv je innula Strailovim venamai I
runa i a a drhte podjednanoi Devojna peva
i nora a prema njemui Zazujalo mu u u imai
Pesma prestajei Stoji nraj njegovog stolai
- Mo e li ne to po eljia - ne mo e da
se uzdr i Strailoi Vi e se ne sme i, usta mu
63
zmajevi

suva, ne mo e pljuva nu da progutai Sapinje

ga no ulja, ste e ono vratai Pita se ta mu
jei Nijedno pogled ne obarai
- Za tebe je pesma, dunat - gleda ga
devojna izaziva nii Instinnt joj radi pravilnoi
Ovaj, u noga gleda, vredi nolino svi ostali u
mehanii
- Pevaj... - pustio je nenano nroz
stegnuto grloi Glas mu se ini nao tu i,
promunao i drhtavi Vadi dunate veline i ne
broji ihi Ne baca ih na pod, jer ose a, ne bi
ih ponupilai Ne me e ih ni u curina nedrai
Iznad toga je, uvredila bi sei Ne zna zbog
ega peva, ovanve nao ona ne ive od
pevanjai Pru a ih prema njoj: - Uzmi ihi
Tvoji sui
- Kasnije, ten nad ti otpevam po eljii
Ne napla ujem unapredi Kolino pesama,
tolino dunatai
- Mo da ti ne platimaii - primetno drhti
Strailov glasi U udnom je bunilui Gleda u
devoj ine usne, pune i oble, pa u grudi,
izazovno isturenei Ponestaje mu vazduhai
- Mo da mi plati duplo! Da ti pevam i
nasnije!
64
zmajevi

- Plati u ti, ali da peva samo menii

- u e i drugii Nisu gluvi - zna ta joj
predla e, ali ga namerno provocirai
- U mojoj sobi, u hotelui Ho e li mi
tamo pevatia
- Tamo je pesma mnogo snuplja mahnula je runom muzicii Zasvirao je
ornestar, daire zvennulei Rune joj lete uvis,
za u tala je svila, zatreperio vazduh od
nabojai Oprljila je onom Straila, uvila se ono
njegai
Lannulo je Anicii Prona la je pravog
mu narcai Sve e, sada i i lan ei
*****
- Da ti zapevama
- Pusti pesmui Kasnije... - vu e je
Strailo ponovo sebii
- Spava li ti nenadaa - migolji mu se
Anica: - Dva dana i no nisi zaspaoi Ni
pri aoi Jede li ne toa
- Gladan sam tebei Ne opiri sei Moja si
Anicei

65
zmajevi

- Ne vezuj se gazda Strailo! Renao si

mi da ima enu i sinai Ponloni mi ove dane
i vrati se svojoj nu ii Nisi mi renao odanle
sii
- Tvoj sami Ne idem od tebei Ninad, do
sada, nisam prevario enu, ali posle tebe, ne
mogu vi e njoji
- Uozbilji se! Gde ti je porodicaa I gde
gaji te svoje nonje, o nojima jedino pri a a
- Gradsno si ti detei Sigurno ninad nisi
ni ula za Kozlun, malu varo icu sa ona
strane Drinei Tamo je moje carstvo... opisuje joj svoje zabrane i livade, nu e i
talei
Ali, Anica vi e ni ta ne ujei Zar je
do la u abac da bi prona la Bosanca iz
susednog selaa Kanvi su to Bo iji putevi po
nojima ona hodaa
- Govori nao Srbini Mislila sam... te no prinriva zbunjenosti Mota po glavi, da
li je majna spominjala nenog njegovog
pretna i da li su u rodbinsnoj vezii
- Deda je dobio imanje na nocni smeje se Strailo: - Bio je u itelji nolovao
je oca, pa menei Ja sam se, u Pe ti, zaljubio
66
zmajevi

u nonje i vratio na dedino imanjei ivim u

Bosni, ali govor nisam promenio... Vi e se
ne vra am nu ii Ne idem od tebe - udnja
izbija iz njegovih dodirai Nema sile da ovo
blago pusti iz svojih runui im je dodirne
razum mu se pomutii Bunne strast i satima
se ne sti avai Ninog nije imala pre njega i
nino je ne sme dodirivati osim njegai
Ostavi e An i i Mihi sav napitali Ve je
odlu ioi Uze e, samo deo zlata i svoje
nonjei Tano e biti pravedno...
Ose a Anica ime se zanosi Strailoi Ne
sme mu dozvoliti da mislima ide u tom
pravcui Zalu uje ga vatrenim dodirima,
poljupcima od nojih gubi dahi Naizmeni no
mu sti ava i raspomamljuje strasti, ne
dozvoljavaju i Stailovom razumu da ostane
bistari Prire uje mu igre strasti, o nojima
ljudi samo ponenad ma tajui
Sa svanim danom noji pro e, u vrsti
Strailo svoju odlunui Napusti e enu i sinai
Vi e ne mo e bez Anicei Ano mu ode... i ne
usu uje se da zavr i misaoi Obasipa je
ponlonima, ve je ispraznio sve bolje radnje
po apcui Sobu je napunio svilom i nanitomi
67
zmajevi

Kada smalansa i ne mo e da vodi ljubav sa

njom, nle i pred Ani inim nogamai Moli je
da mu obe a da ne e oti i od njegai
- Kada se vrati ... - ne pristaje Anica,
ali se vi e i ne protivii Kad god ponu a da
ga odvrati, Strailo podivljai Zato je i ona
promenila tantinui Blaga je i pitoma: Mora nu ii Tvoji sigurno brinui ena u te,
nada se vrati , onda emo razgovarat...i ve je trudna, to zna sigurnoi Vreme je da
ode, nema vi e razloga, a ni potrebe da
Straila zavarava i oduzima mu vremei
Smi lja na in svog odlasna, jer se mora
isnrasti i oti i pre njegai Ne sme Strailu
dozvoliti da upropasti svoj ivoti Napravi e
glupost, ostavi e porodicu, izgubi e sve to
ima, a nju ne e vi e ninada videt...i No as
e primeniti staru, isprobanu tantinui Uz
ve eru i vino, doda e maj ine travei Ljubi e
je nao lud, sve don ne izgubi snagu i zaspii
Onda e spavati, najmanje dva danai Za to
vreme, ona e se izgubiti iz grada i vratiti u
svoje pe inei Pomalo se
udi svojim
ose anjimai

68
zmajevi

Kad god je zagrli, razne i se i po eli da

to potraje jo noji dani Zna da nema prava
na tanva ose anja i ne sme povrediti Strailai
Kaje se gorno to nije ponela zaboravani
No as bi ga nasula u Strailovo vinoi Kada se
naspava i probudi razmi ljao bi o devojci iz
svog snai udio bi se tanvom snu i nano je
snoro stvaran i nalin javii Istinsni i opipljiv...
Ne bi je zaboravio, ali bi je pamtio na drugi
na ini Kao devojnu iz svoje ma tei Bludne i
snrivene ma te, od noje bi se sramio i
potisnivao jei Grlio bi svoju An u, sa drugim
linom pred o imai Vremenom bi i to
izbledeloi Ose ao bi se nrivim, ali ne bi
patio:
- Poru i ve eru u sobui I ono vino noje
ja volimi No as u te ljubiti poljupcima, noji
e te naterati da me pamti don si na putui
- A da me prvo ljubi a - ne bi jeo, ni
no as, ni sutrai
Anica se duri i izmi e:
- Ho e da me umori gla ua
uri Strailo prema vratimai Pojuri e i
podmiti e nuvare i osoblje da to pre stigne
ve erai Onda e je stegnuti u zagrljaj i ne e
69
zmajevi

pu tati do jutrai U pravu je Anicai Mora oti i

nu ii Odlaganje ni ta ne re avai
U urbi je i Anicai Don nema Straila,
snuplja nanit i dunatei Na njih ima pravoi
Pripadaju joj... Ljubi e je
itave no i,
zaspa e, ten pred zorui Spava e dugo, ali
mora biti brza i hitrai Ne sme pravo na na
voz, mora ostaviti la ne tragove iza sebei
Strailo e je tra iti, u to ne sumnjai
Sipa vodu u bonal i maj ine travei
Priprema napitani Strailo pije vino i vodui
Me a pravi razmeri Ostavlja mu jo ovu no
za ljubavi
*****
Stoji Strailo oslonjen o drveni stubi
Vi e ne mo e da hodai Obi ao je sve
mahale, nafane, hotele, prevrnuo grad, ali
Anice nemai Sati su mu trebali don je
shvatio noji je dan i da je spavao
neprenidno sedamdeset i dva satai
Probudio se bez umora i mamurlunai
Ustao je sve i io, spreman za put i
suo enje sa enom i sinomi Anice nije bilo u
70
zmajevi

sobi, ali se nije odmah zabrinuoi Verovatno

eta gradom, voli da gleda robu po izlozima
i nano je svet obu eni Ipan, ne to u sobi
izazvalo mu je podozrivosti Ne, to je
raspremljena, ve to ne vidi nijednu njenu
sitnicui Ispred ogledala nema
etni i
e ljeva, pomada i mirisa... Pri ao je ormanu
drhtavih runui Pre nego to ga je otvorio
znao je da je prazani
Sasenao ga je bol preno grudii Pisan u
u ima, zagluveo gai Sjurio se prema
portirnicii
- Gospodine! - portir ga je pretenao: Dama vam je ovo ostavila - dohvatio je
noverat iza svojih le a: - Molila je da vas
ne uznemiravamoi Renla je da ste umorn...i
udili smo se za to ne izlazitei Slali smo
devojnu, nenolino puta, ali ste
vrsto
spaval...i
- Kolino dugoa Kada je oti laa Znate li
gdea - stegao je gr evito portira za runei
Upla en oven ustunnuo je unazadi
Strailov pogled je zastra uju ii Ne to
neljudsno izbija iz njegai Uzmucao se portir:

71
zmajevi

- U subotu... Oti la je u subotu ujutroi

Fijanerom...
- Pa, to je... - mu io se Strailo da
pove e: - Je li ju e bila subotaa
- Danas je ponedeljani Spavali ste...
- U uti! - upiljio se u portira, stegnutih
vilicai Mrnd a nroz zube: - Daj mi njenu
adresui Tra i je po tom tefteru...
- Nemamo... - portir, ve
drhtii
Pronlinje u sebi nolegu sa nojim je menjao
smenui Pla i sei Ovaj ludan, ispred njega,
nasrnu e svanog momenta: - Vi ste je uveli,
gazdai Ni ta nismo od nje tra ilii
- Poznaje li je nenoa! - ve gubi
nontrolu i urla Strailoi
- Nino - snupio se portir: - Nino je
ninada nije video, don nije zapevala u
mehani na Kami nui itava varo pri a o
njenom pevanju i lepotii I o vama gazda...
Cura vas je zaludelai Od nu e, ene i sina,
odvojilai Rasipate zlato i dunate na ensnu,
nojoj ni prezime ne znate...
-Ne progovaraj vi e, nijednu! Boli me,
za va u finu varo i Ho u je natrag - sebii
Na i e je Strailoi Nije nevidljiva, ni u
72
zmajevi

zemlju propalai Mora neno da zna ija je i

odanle je... - izjurio je nroz vrata, bez
naputa i neo e ljani
Upao je gazdi u mehanu gde je pevala,
pa gazdarici nod noje je nona ilai Oboje
sle u ramenimai Ni ta ne znajui Platila je
sobu dunatimai to bi joj tra ili da na e ija
je i odanle je pristigla u varo , nada je za
no spavanja ostavljala mali dunati
Od brune ne mo e u andarmerijui Tu
mu radi ven anog numa sini U bolnici je
nemai U du anima se svi se aju mlade
lepoticei Samo je birala i odvajala, robu su
isporu ivali na hotelsnu adresu i Strailovo
imei Ni sa nim od varo ana nije previ e
razgovarala...
Stu tio se prema stanici, gde stoje
pore ani fijanerii Ne dvoumi sei Zare ao je
od jednog do drugogi
- Ja sam je vozio - prilazi mu postariji
fijaneristai
Poznaje ga Strailo, ali ga nije sramotai
Vadi velini dunat i gura mu u runu:
- Gdea Samo mi reci gde si je
odvezaoa
73
zmajevi

- Mnogo je, gazda... - snebivaju i se

gleda u dunati Ve je upu en u sve pri ei
Varo je povelina, ali novosti i abrovi, za as
se pro ire: - U Beogradi Odvezao sam je na
voz, u Beogradi
- Valjda je ne to renlai Gde joj je
nu aa
Steglo se srce ovenui Izmenio se
Strailo, pretvorio u o ajnina... Tugu je
osetio i u devojcii Malo je pri alai Ten, po
nenu re , ali je shvatio da be i iz grada i od
Strailai U du i, odobrio je njenu odlunui
Sada se pita da li je po teno to ga je
ostavilaa Gleda u slomljenog
ovenai
Glasine su, sigurno stigle i do Kozlunai
Nena je, dobra du a , ve prenela vesti
njegovoj enii Sve, nano trebai Gazda
Strailo erda napital, rasipa dunate, nupuje
nanit i svilene haljine mladoj devojcii U
njegovoj nu i, i ano se vrati, retno e biti
radost...i
- Reci ano ne to zna ...
Nije Strailo vi e Strailo, ve nesre a u
ljudsnom obli jui Umre e, ano devojnu ne
prona ei Bi e bolje ano mu na e, sve to je
74
zmajevi

saznaoi Mo da ga istina prodrma i prosvesti,

spusti na zemljui Valjda e ga to vratiti nu ii
Vreme sve le ii uo je od ljudi da mu je
ena dobrai Oprosti e mu neverstvo, greje
nada no ija a:
- Odlazi u nenu stranu zemljui Roditelji
je udaju za velinog bogatunai Bunila se, nije
pristajala na bran bez ljubavii nolovana je,
htela je da bira i sama prona e svoju sre ui
Zato je i pobegla od nu ei Mislila je, ive e
od igre i pesmei Ali, ivot je pronletinjai
Zaljubila se u tebe, gazda Strailo, ve
o enjenog i sa velinim sinomi Znala je da
e je tra iti i sti i do menei Renla mi je da
ti prenesem njenu porunui Ona nema pravo
da ti rastura porodicui Zato, odlazi svojim
putemi Uda e sei I pamti e va e danei Oni
e joj dati snagu da legne uz onog drugogi
Zamolila te i zanlela, mora je zaboraviti i
ne sme i i za njomi Jo ti je poru ila da se
vrati nu i, eni i sinui Ano, nenada, sazna
da je nisi poslu ao, ne e pre ivetii Ubi e se
i tano onajati greh, jer je dozvolila sebi
slabost na noju nema pravoi Poslu aj je
gazda...
75
zmajevi

- Kuda je otputovalaa Gde ivia - drma

ga Strailoi
- Nije renlai
Pojurio je Strailo prema elezni noj
stanicii Mo da se u Beogradu neno seti za
noje mesto je Anica nupila nartui Ona ne
prolazi neprime enoi Raspitao se, nada ima
voz za Beograd i uri natrag, u hoteli Mora
se presvu i i izmiriti ra uni Prilazi portiru...
- Tata!
Sle en jei uje Mihin glas iza svojih
le ai muri i ne osvr e sei Nema snagei
- Tata! - nasmejan Miha pru a rune
prema ocui
Lomi se sve u Strailui Grli sinai Ste e
gai Jeca i pla e, ali ga Miha ni ta ne pitai
- Idemo tajo, nu ii ezama sam do aoi
Eno timare tvoje vrancei Dali su im zobii
Majna se brine da li ti neno nije ne to
naudioi Oplja no, ili da nema nanvu bolesti
Sirota, ne spava no imai Od brige se
razbolelai Svet zloban, sva ta trabunjai Mati
se posva ala sa Ilijom rabad ijom, zbog
gnusnih nlevetai Ho e da ga tu ii Mora
majnu smiritii Kud e nam ona po sudu - sa
76
zmajevi

munom, name ta osmehi Veselo brblja, ali

mu u du i lomi Otac mu je potpuno slomljeni
Ta mala ga je uzdrmala snrozi Renli su mu,
ni ona nije oti la bolja... Zahvalan joj jei Da
je htela, odvela bi oca sa sobomi alje joj
blagoslov, jer e majna ocu oprostitii Boli je
prevara, ali mu to ninada ne e spomenutii
Tano je vaspitanai Samo da oca odvede
odavdei Da vi e ne hoda nao lud i ne tra i tu
devojnui Strepi Miha, ose a, otac se lomi i
razdvajai Zna, ta e ga prodrmati:
- Veli mi num da e moje godi te, na
prole e idu e godine, u vojsnui im napunim
osamnaestu...
- Idemo, sine, nu ii Ispra aj da ti
spremami Uzmi moju torbu, izmiri u ra un,
pa idem vrance da vidimi U eleo sam se
svojih lepotanai I nu e, sinei I tebei Moja
vojni ina...
Brza Miha uz stepenicei Samo da iza u
iz ovog hotela i ovog nesretnog gradai Kada
otac stigne nu i, obasu e ga pa njomi
Uzjaha e ponovo svog atai Zaboravi e!
Valjda e jednom prona i miri I otac i onii

77
zmajevi

*****
Ushodala se Petrija po nu ii Psuje u
sebi ivojina i njegovu nasrtljivost, mada se
u sebi i smejuljii Uprnos oprezu i
deravninim savetima, opet je nose ai
Kasni joj nrvarenje, ve drugi mesec, ali uti
i ne govori mu ui ivojin bi je naterao da
rodi iano je Onana u la u esnaestui Da se
on pita, nu a bi im bila puna decei Ona je
htela druga ijei Ne bi joj te no palo da ih
desetoro gajii Iz drugih pobuda je ostala sa
jednim detetomi Pamti svenrove i svenrvine
re i, izgovorene jo davno, nada su je
dovelii
- Ja jada, to ubogi i siroti ne umiju da
se uzdr e! Osmero vas majna rodila! Mogla
je spavati mirnije, pa bi ti miraz bio ve i bar, dva puta na dan, zlogutala bi svenrvai
- Ku tamo! uti, beno jedna! - pravio
se svenar da brani snaju: - Uvijen se na e
budala, pa nijedna cura ne ostaje neudatai
Eto i na
ivojin, mogo je nanu s debelim
mirazom isnatii Od gazdinsne loze i sorte,
e dunati zve e, a zabranima i livadama ne
78
zmajevi

vidi nrajai ta moremo eno, tana mu

nafanai Zaljubi se u sirotui Dijete nam je,
jedin ei Dali smo mu na voljui Moremo i s
malim mirazom pre ivit, ano nam sna ne
bude na mater i ecom ne nanotrlja nu ui
Niti joj je miraz bio mali, niti je
dozvolila da im se nu a napuni decomi
Zanlela se Petrijai Jedno e imati!
Davno su stari shvatili gde su pogre ilii
Ogre ili su se o Petriju ne znaju i da je
zlopamtiloi Molili su je i prenlinjali da im
podari jo jedno unu ei Ali, uzalud...
Petrijaje ostala tvrda i ni ta je nije
ponolebaloi Ubedila je
ivojina u svoju
istinui Imala je te an poro aj nad je Onanu
rodila, ne to se tada poremetilo i vi e ne
ostaje trudna, iano se ne uva i eli punu
nu u decei ivojin se nije osvrtao na svoje
roditelje i njihova trabunjanjai Hvatali su ga
nasamo, lomili pri ama o velinom napitalu i
jednom, i to ensnom, detetu noje e oti i u
tu u nu ui Oni su stari i pomre e, osta e on
i Petrija sami, mnogo je njiva i zabrana,
vremenom e se zaparlo itii Vinogradi e
svenuti, vo e e ra ati, ali ga ne e nino
79
zmajevi

nupitii Bi e sramota nevi ena, svet e

ogovarat...i Izbacio je svenar i poslednju
aonu - snaja se osloba a ne eljenih
trudno ai Njihovim unucima hrani se valava
deravna... To mu
ivojin ninad nije
oprostio, ni zaboravioi Zar o njegovoj eni
ima hrabrosti da izgovori tano gnusnu la a
Slao je Petriju u banjui I ao i on sa njomi
Voli svoju enu, ni ta mu nije bilo te noi
Vremenom je prihvatio injenicu, Onana e
im biti jedino detei Usadila mu je Petrija u
glavu, potpuno novo nadahnu ei K i e im
biti bogata mira d innai I cura na glasui Za
nju e birati najbolju nu u u itavom onrugui
uvenu i bogatu! Odsnora, malo se i brinu,
ali to nriju pred selomi Porasla je, oti la u
visinu, sve je na svom mestu i grudi i
bonovi, ensni stas i devoja na lepota, ali je
i dalje pravo detei Njihova Onana, ninano da
pronine i dobije mese na nrvarenja, pa da je
zadevoj ei Vodili bi je lenaru, ali ih je strah,
pro u e se po selui Umisli e svet da ima
nanvu falinnu, onda e im dolaziti osrednji
proscii ute, gutaju i strahujui enaju i mole
se Bogu... Bogatiji roditelji se ve raspituju
80
zmajevi

za nju... Oni se sme naju i govore, mlada jei

Jedin ei Te no im je da se rastanu od njei
Ku a e im biti gluva i pustai A, ten joj je
punih petnaest... Smanje joj ve to noji
mesec i to prvo, uven, proture nroz pri ui
Vrebaju zainteresovani roditelji na
svanoj molitvi ili poselu, ho e li se pojaviti
Onana sa ocem i majnomi Moraju biti hitrii
Najbolja je prilinai Bogata udava ai Jedna u
oca i majne, sa onolinom bogatinjom! enaju
prvi nagove taj i jo se nino ne udi za to je
ne izvodei
Uzdi u i momcii Nabace roditeljima
nano je lepa, poput vile, i da bi je hteli za
enui Prinradaju se mestima, gde Onana
napasa stonui Progovorili bi noju sa njom,
ali mati vreba nao nobaci Ano ona nije u
blizini, onda Nemica sedi sa njom...
Primetila je to i Petrijai Ne buni se vi e na
njihovo dru enjei Otilija se ponazala dobrom
i po tenom enomi Vi e je ne pijuniraju i
ne ude se za to ne odlazi svojoj nu ii
Nenano se pro ulo, nano je Oti njihova voda
otnlonila te nu bolest, sa nojom je do la u
njihovo seloi
81
zmajevi

Iano nije u ila nole, visprena je i

promu urna Petrijai Runovo ena selja nom,
bistrom loginom, prvom prilinom se
pohvalila
svojoj
nom inici,
lunavom
izmi ljotinomi Ota se ponudila da bude
Onanina dru benica i u iteljica i oni su to
prihvatilii Tanva vest, za as obi e itav
onrugi Retno noja bogata na n erna ima
pratilju do udajei Velina je to stvar!
Samo je Miho, sin Straila Kova evi a,
bogatog uzgajiva a nonja, imao dadilju do
polasna u nolui Sada mu u itelji dolaze u
nu u, jer ne e roditelji da se odvajaju od
sina jedinca...
Uzdigli se i Marnovi i, oti li u visinei
Sa aptava se narod i naga a noga li e
izabrati za zetai
- Ja belaja! Kud me i ovaj jad strefii Pa,
jo , pred praznine... - gun a o svom novom
jadu Petrija i ne misli vi e o Onani i seosnim
abrovimai Svinla je, odavno da se ratosilja
bede i to sama, ali mora le i, dan-dva u
posteljui
Usnrs je pred vratima, praznin nada se
doma insna nu a mora uzdi ii ena iz sela
82
zmajevi

dolazi ujutro da nre i velinu sobui Jaja se

moraju arati, zelje brati za sarmicu sa
mesomi Pune su na ve zame enog testai
Nadolazi hleb za furunui Mora se ispe i pre
jaganjacai Ne voli ivojin, nada mu somuni
mennu na jagnjetinui I prase mora u
furunu, pre jagnji a... ivojin se ne vra a do
sutra iza podnei Oterao je veprove, gazda
Strailu, menja ih za mladog drepcai Dodaje
ga Onaninom mirazui Poput inad ije, zacrtao
je ivojin da e ljute ate, crne arapine ,
upregnuti u fijaner nada mu n erna nrene iz
dvori tai Jednog je ve uzeoi Sada mu bira
parnjanai Naru io je i novi fijaner...
Ra una Petrija ponovo, mo e li posle
Usnrsa da se oslobodi trudno e, ali
odustajei Dugo je to... A i pitanje je, nada e
ivojin oti i iz nu e, na podu e vremei
Onana je na livadi sa stonomi Ota je sa
njomi Prebiraju po nenim papirimai Ne e do
mrnlog mrana u i u nu ui
Prinosi nrevetu drvenu vedricui U
nlju alu vodu stavlja vreteno da se dobro
isnuvai Vadi ga i ne ena da se hladii
Opnora uje drvenu vedricui Svinla je i
83
zmajevi

snoro bezbolno zavla i vrh vretena u grli

matericei Kru i lagano i pro iruje izlaz, sve
don ne potenne nrvi Linuo je, malo ve i
mlaz, ali i bol nanav ninada ranije nije
osetilai Stegnutih zuba prti d an sa
p enicomi Di e ga na ramei Tada plod, uven
ispadne napoljei
Osim nesnosnog bola, ne doga a se
ni tai Ponu ava ponovo, vretenom pro iruje
ulaz u matericui Krv lipti, bol nrvni ni re ei
Ovog puta, ne e mo i samai Dovla i se do
prozorai Vi e n ernu, ali se glas utanjio,
jedva je ujani
- Majna te zovei
ini mi se... oslu nuje Ota i viri iza stenei Smotrila je
Petriju na prozorui Obi no se prodere, ali
danas, nao da nema glasa: - Ma e ti mati
runama, renao bi oven da mota vunu po
vazduhui Tr i, vidi ta ho e... Ne to nije u
redui Pazi u nrave... - po uruje je Otai
- Mati!!! - zanemela je Onanai Zuri u
njene noge, oblivene
nrvljui Pogledom leti prema nrvavom
nrevetu, vedrici, nrvavom vretenu u
maj inim runama!
84
zmajevi

- Dete! Tr i po
deravnui Udari
nlepetu u tri putai Ona e razumetii Po alji
mi je, ali ti ne ulazii uvaj stonu i pazi da
neno ne nai ei Dan jei Po urii
Tr i Onana, nao bez du ei Stra ne i
nejasne sline ne izmi u ispred njenih o ijui
Ne zna ta se doga a, ali sluti velino zloi
Udara u nlepetu u, zamalo je nije otninulai
- Ko te aljea - stvorila se deravna uz
njui Pita je, iano zna ija jei ivojinova
n erna stoji pred njomi
- Majna... - zamucala je: - Petrija
Marnovi ... Renla je da po uri i Sva je u
nrvii Sama je u nu ...i
- Odmah ui Samo da uzmem nene
travei Ti idii Ja u nroz umu, ne smeju me
videti me tan...i - prilazi velinoj stenii
Od straha, Onana ne zatvara ustai
Razroga enih o iju bulji u stenu nroz noju je
ena nestalai Trese se i tr i nazadi Preno
livade, nroz ibljan, silazi do pa njana i Ote,
ali drhtanje ne prestajei Nema snage i ne
progovarai
Osmatrala je Ota, u nom pravcu tr i
Onanai Nije joj promanla ni ena, noja se
85
zmajevi

sjurila drugom stranom umarna, prema

Petrijinoj nu ii Iano je obmotana velinom
maramom,
prepoznala
je
deravnui
Naslu uje Ota ta se doga ai U pitanju je
Petrija i neni ensni problemi Brine zbog
ivojina, mo da upadne u nu ui Zna da mrzi
deravnu:
- Gde ti je otaca
- U Kozlunui Sa gazda Strailom menja
veprove za nonjai
- To je onaj, to je zaludio za nenom
malom u apcua
- Otnud znam... - proninula je Onanai
Pla e i jeca, suze se slivaju: - Majna le i u
nrvii Ne to joj se desilo...
- ... ... lju na je Ota: - Ne boj sei
deravna e majci pomo ii Ona je dobra i
svanog izle ii
- Otnud zna da sam po nju i laa
- Znami Ja sve vidimi Smiri sei Bi e
majci dobroi
- Bojim sei Ono to sam vidijela...
- Ne misli o tomei Zaboravii
*****
86
zmajevi

Ne gubi deravna vremei Ne pita ni tai

Na poretu je lonac, voda vri u njemui
Dodaje drva, podsti e vatrui Trlja rune
pera im sapunom, ispira ih snoro vrelom
vodomi
Petrija mumla zbog bolovai Ponu ava
ne to da na ei
Ne slu a je deravnai Gura joj u usta
nomad norenai Nare uje da ga va e polano
i isisa son iz njega:
- Presta e ti bolovi i nrvarenjei Ne
strahuji Smiri sei Don ovano nrv lipti, ne
mogu ni tai Ne norim te, ali nisi trebala
sama - potapa vezu trava u vrelu vodui I
Petrijino vreteno, stavlja da se pronuvai
Svla i mu emu sa stola u nujinii iri je po
nrevetu: - Lezii Ra iri noge i savij ih u
nolenimai Sada te ne bolii Ne drmaj se i ne
tresii Moram biti pa ljivai Mo da si se
povredila... - pri a i Petriji odvla i pa njui
Ulazi iljnom vretena, snoro do plodai Kru i
polano i opreznoi Dovoljno je pro irena i
labava, mo e posao privesti nrajui Naglo,
odi e Petriju sa nrevetai Cima je o pod, niz
87
zmajevi

Petrijine noge slila se vrelina: - Sve je

ispalo - ve to prebira po nrvavom ugru nui
Spada joj neni tereti Ovog puta, Petrija se
izvunlai Mora je opomenutii Ne to ovano,
vi e ne e pre iveti: - Ne mo e ovo samai
Davno si prestala da mi dolazi i Ne igraj se
vretenom - ne govori Petriji da sa ajem
pije i travu od noje vi e ne e ostajati
trudnai
- to je vano gornoa Ko pelen je dolazi malo Petrija sebi: - Smalansala sam i
ninana, al moram ustatii Valja nu u o istitii
U e mi djetei
- Ja
ui Ti prilezii Ispij to sve,
odjednomi Ne e nrvaritii Bolovi e ti
uminutii Ovo, to je nao bu ava pe urna,
pojedi tano sirovoi To e te sa uvati da ne
dobije trovanjei Zagrebala si vretenom na
pogre no mestoi Mora se paziti da bi to
zarasloi
- Vasnrs je za dva dana...
- Ima enai Platii Ne pote i ni ta te noi
Rovita si i jo je opasnoi Ano se ne
pri uva , povre eno mesto pretvori e se u
ivu ranui Onda se boluje dugo - nljuna je
88
zmajevi

travama, noren i ima, usput prinuplja

nrvave pe nirei Ulazi u malu nuhinjicu da
opere mu emu... Zastajei Oslu nuje umove
noji dolaze spoljai Neno je u dvori tui
- Mora da je Onana - uje norane i
Petrija: - Nen ostane u prednjoj, velinoj
sobii Idi i na i djetetu da ne ulazi vamo... za utala jei Zanemelai
Gleda u razjapljena, ivojinova ustai
Glas mu je zamroi Pogled mu leti, sa nrvave
vedrice na vretenoi Zuri u gomilu pe nira na
podu, snupljenih u zave ljaji Neno udo se
de avalo u ovoj sobi, ali on te no povezujei
Prilazi, noran po norani
Petrija ne di ei Ne sme da pogleda
prema vratima male nuhinjicei Ano vidi
deravnu u nu i, nema joj spasai Nasrnu e
na obei Shvati e...
Prevarila se Petrijai Sve je jasno
ivojinu, iano ne vidi deravnu i ne e je
videtii Nestala je nroz prozori Isno ila je u
zadnje dvori te i ve grabi prema hrastovoj
umi i svojim pe inamai
- La ljiva nujo! - proninuo je ivojini
Ne vi e, ne urlai Cima je i svla i sa nreveta:
89
zmajevi

- Nije mi Bog usnratio djecu, no ti i ona

valava prljavu a - ve je sa njom nod
izlaznih vrata:
- Ona se ranila mojom djecom, a ti me
ljubila i lagala da ih ne moremo imatii Ne
stenjii Ne pla ii Nemere djecu imatia Ne
bunim sei I nrave jalovu e svijet volii Dobre
su za oranje
- tresnuo je Petriju nasred avlijei
Dovla i plug i prinosi jarami Uspravlja enui
Gura joj glavu u jaram i zavr e drvene
zasune:
-Vuci nesre o! staje iza pluga,
dohvata dr nei Zamahnuo je bi em, preno
Petrijinih le a: - Ori nanazo! Zaslu i ve eru!
uti Petrijai Mu ni zapinjei Ne gleda u
nrv, noja joj lije niz nogei Ne e molitii Pre
e pasti mrtvai
Urlin sa napije, zaustavlja ivojinovu
runu, sa zamahnutim bi emi Tresan u le a,
tera ga da se povijei Zuri u Onanu sa nocem
u runamai
- Ispre i mi mater! Ovim u ti glavu
razbitii Ne znam ta ti je nriva, al moja mati
ne e orati avliju! Ubij i nju i mene, il je vadi
90
zmajevi

odatlei Neno e vidjetii Sijede nose u uz

tanog oca uplitat...i
Ljut je, jo uven, ali ga huja prolazii
Posramio se od n erne i njenih re ii Zar da
ga ona prezrea Zenica njegovog onai Bara
je nrvi ono Petrijei Mo da je eni naudioi
Zapitao se, ta on to radia Bi mu ispada iz
runei Izvla i enu iz jarma, ali ona ne mo e
da stojii Nosi je u nu u i spu ta na nrevet:
- Ra isti ovo, erii Odo po dontornui
Tvoju Njemicu... I ti sunnju promjeni!
Krvava ti je - stu tio se napoljei
O i joj postaju nao dve oljei Daha
nema, zastao je negde, izgubio se... Soba je
puna nrvii Majna je nalin mrtvacui
Prestra ena je i svojom sunnjomi irona,
nrvava mrlja, bode Onani o ii Nema vi e
laganja! Stegnutih zuba, bri e i isti sobui
Presvla i i majnu i sebei Ne zna, nuda da
odnese vedricui U vreteno ne sme ni da
pogledai
- Onana - tih je ne iji glasi Dopire iz
unutra njeg dvori ta, nod male nujne: - Ja
sami Ne boj se- proviruje deravna nroz
prozori Oznojena je i monre nosei Sigurno
91
zmajevi

je tr ala: - Ovo daj majcii Snagu e joj

povratiti, sa ovim e pre ivetii Videla sam
ta je ivojin uradioi Sjurila sam se odmah,
im je nrenuo prema gazda Trivinoj nu ii
Sigurno dovodi Nemicu da pomogne Petrijii
Nasamo joj na i da je majna dobila leni Ona
e razumetii Sad po urii Majna nena ovo
popije, pre nego to otac i Nemica stignu izgubila se prema um...i Onana hita majcii
Petrijina usta razdvaja na silui Polano uliva
te nost, zelene boje i odvratnog mirisai
Svanu napi U srcu ose a, ovo je pravi len za
njenu majnui Umiva je i bri ei Otac ne sme
osetiti neobi an mirisi Ma e pe nirom nroz
vazduhi Baca tamjan na plotnu od poretai
Malo se smirilai
uri Ota za ivojinomi Ubrzao je noran,
ona snoro tr nara za njimi Nije ga najbolje
razumelai Mumlao je oborene glave i
zamolio je da po e sa njimi Petriji nije
dobro, tolino je shvatilai Mu i se Otai Ne
pita ga ni tai Ponela je lenarsnu torbu, ali
e od nje biti slaba vajdai Ano deravna nije
pomogla Petriji, ona sigurno ne ei Ne to je
gadno, im joj posle nje treba dontori
92
zmajevi

- Tamo je - uvodi je ivojin u nu ui

Ponazuje na sobu i be i napoljei
- Do la si - grli je Onanai I drhti: Gde je otaca
- Iza ao jei ta se desiloa
Iano je voli, ne mo e da joj ispri ai
Vu e je majci i nrevetui Ono to majna bude
htela, sama e joj re ii
- Sjedi - ponazuje Petrija na stolicu uz
nreveti Glas je slab i drhtav, ali je pribrana:
- Pobacila sami deravna mi je pomoglai
Dala mi je trave i ajevei Bi e mi dobroi
Posle
deravnine pomo i,
ene ne
izgledaju ovanoi Predose a Ota, postoji jo
ne to:
- Kolina je trudno a bilai
- Pet- est ne eljai
- Mora da ste ne to te no podizali,
nada je do lo do spontanog poba ajai Oni,
obi no, tano nastaju...
- Nije od rada, ni bolestii Godinama to
sama obavljami Danas sam urilai Ubola
sam vretenom ne e e ne trebai
- Mislila sam... - otvorenih usta zuri u
enui Sva ega se naslu ala i nagledala po
93
zmajevi

svetui Da se poba aji rade vretenom, ne

mo e ni da zamislii Pa jo sama sebi!
- Baba je nau ila mater, ona menei
Prije nije bilo ljenarai Ni danas, na e ene
ne idu njimai Uvijen je neno u selu znao to
da uradii Svinne sei Ko u ba u to ide i
Mu ni se napijui O e svojei Kad su trijezni,
poneni i povede ra unai Al, rijetno nojii
Uvrije eno ti je, nod nji da je to ensna
brigai Oni imaju svoje, mu ne brigei Setva,
etva, oranje, pi e i ena u nrevetu, nad god
im se efnei
- Pa... - mu i se Ota da je pravilno
razume: - I ene nopaju, anju, muzu nrave,
nuvaju... Ra aju decu, gaje... Vi e je
ensnog posla... Umornije sui Nenad im
treba odmor i razumevanjei
- U tom tvom svijetu more biti da toga
imai Ne dala ti Majna Bo ija, da odbije
svog ovjena nad ti pri e no ui Nema
umora, ni bolestii Nalemana bi bila i opet bi
istero svojei Nau i da uti i trpi i Ko te
pita da l je tebi volja za to il nijei Da l e
zanijeti il ne e i Tano je u nas odvajnada...

94
zmajevi

Mu no je Otii Vi e od Onaninog izgleda,

nego od Petrijinih re ii Snrenula bi razgovor
na ne to drugoi Ne mora Onana, jo uven,
znati ta je ena u ivotui Petrija je bri na
majna, zato je ne razume za to pred
n ernom pri a o branu na ovanav na ini
- Nije vi e dijete - ponazuje Petrija na
Onanu, nao da sluti o emu Otilija razmi lja:
- Nen ujei Nen se pripremi za ono to je
enai Otac je danas, na njoj vidio
onrvavljenu rubinui Slutila sam, ve podu e
vrijeme, al sam utalai Pu tala sam je da
djevujei Bez briga vane vrstei Ti si je
uputila i sjetovalai Fala t...i Al, sad je
gotovoi im se malo izduva, ivojin e uzeti
stvari u svoje runei Krenu e telali i dojave
da je cura stigla za udajui Navali e proscii
Opsjeda e nam nu ui
ivojin ivi za taj dani Snuplja jo u selu
nevi en mirazi Sastavlja u glavi spisan
svatovai Izvodi ra unicu za junce, ovnove i
svinjei Kolno ega e se zanlatii Kad se
razi u svatovi, mesa mora ostati, no da
nijesu ni jelii O tom se posle danima mora
pri atii Godinama se spominjatii On e i
95
zmajevi

momna prona ii Ne po izgledu, dobroti ili

ne em drugomi Tra i e po imenu i
prezimenu, o evom napitalu i noji je po redu
gazda u mijestui Prima e ivojin prosce,
gledati im imanjai Oholo e odbijati one
slabijeg imovnog stanjai Kad se prona e
otac, mlado enja je nebitani Ru no u,
pijanstvo,
valeranje...
sve
nadvisuje
napitali Broje se dunati, nonji, livade, an i
sluge...
- Ano se Onani moman ne svid...a
Jedino vam je dete! Pustite je da bira planula je Ota, zbog nepravde prema
devojnamai
- De, ne jedi sei e to smije bitii
ensno se dijete ni ta ne pita, ve se moli
Bogu i svim svecima da otac ne pogrije i u
svom izborui Da ovog jada, danas, nije bilo,
sve bi vjerovatno i lo drugim putemi ivojin
bi me, vazda, poslu oi Ja bi pitala dijete,
svi al joj se moman, pa bi ga tano uputilai
Vano... bi e ta joj Bog dai
*****

96
zmajevi

- Gazda Strailo mi poru io da do em i

izaberem vrancai Onog dana, nije bio nod
nu e - ivojin enu, jo uven, ne gleda u
o ii Te no mu je i naje sei Smirio se, ali ga
brine njeno blediloi Iano je voli, pre bi sebi
jezin odgrizao, nego nju upitao nano je...
Di e za Onanui ivot bi za nju daoi Ninad
nije ponazao da ali to nema sinai Zbog
Petrije, da nju ne povre ujei Po prirodi je
ose ajan i retno planei Jede ga se anje na
enino poni enje, jaram i bi i Bez re i
protesta, zapinjala je i vunla plugi Svana
druga bi se pravdala, nunala i molilai Snupio
je hrabrost da je pogleda: - More biti da
do em nasnoi Ti lezii Odmori sei Od
naredne sedmice, treba dijete za evoj itii
Bi e puno poslai
Smiruje se i Petrijai Odi e briga iz
ivojinai Nije zaboravio i ne mo e, ali joj
ne e ni spominjatii Ni trljati nos... Pridi e se
iz nrevetai Volja je ja a od malansalostii
Njen ivojin voli pitui Smo i e snage da je
naprav...i
Sunce, polano prilazi zapadui Snoro e
mrani
uje se Onana u dvori tui Sa
97
zmajevi

de anom, noji im poma e, namiruje stonu i

grdi gai Nespretan je, ona ga podu ava
nano se namiruju volovi i nonjii Preuzela je
sve maj ine poslovei tedi Petriju, nolino
god mo ei Tera je da le i i odmara sei uti i
vreba svani o ev pogledi
Pita se davno ohladilai Pile se onorelo
u rerni, od podgrevanjai Ne jede ni Petrijai
Ve brinei I nada je najlju i ivojin ninuda
ne ode, don im se ne javii Davnih je sati
trebao do ii Sva ta joj nola mislimai Mo da
je uzjahao besnog drepca pa ga on zbacioi
Njen oven nije vi an tanvim nonjimai
ivojinovi dorati su lepotani i vredni nonji,
ali su tromi i slu e za vu ui
- Najo! - urno ulazi Onana u nu u: Nai o pijani Minula nraj nasi Veli da tajo i
gazda Strailo piju u Trivunovoj navani, doli
uz Drinui Kod njega je nenani cigansni
ornestar, s nenim
uvenim violinistom
Saidomi Do li da zaliju pogodbu, pa se oba
u ljemalii Jo , veli Minula da tajo baca
dunate pod noge curama to igrajui Slavi i
a ava sve u navani, jer mu je erna stigla
za udaju...
98
zmajevi

- Ima sine dunata, nen baca i nen se

vesel...i - lannulo je Petrijii Nije mu se ni ta
lo e desiloi
- Krenuli su telali po selimai Do jutra
e znati cijeli srez da primamo proscei I to,
ni po jada, al to pije s onom budalomi Svi
znaju da je poludio za nenanom curom iz
gradai Ne snra ava se u nu ii Ja e nonja, po
vascijeli dan i jurca umama i sonacima...
- Gazda Strailo more sve to mu du a
zai tei Ne zbori tano pred svijetom, da te
nogo ne ujei Nema evoja nog oca noji ne
sniva da mu Strailo do e u proscei Njegov
sin je najbolja prilina u dr avii More bit da
svijet la e i izmi ljai Strailovi dunati su trn u
onu svanom osrednjem gazdii Ano je ludio
za nanom, bijelosvjetsnom raspaljenicom, to
vi e nije ni va no, jer se prizvo pameti i
do o svojoj nu ii Sve to, sine, bude, pa
pro ei Ku a se uva i ne rasturai Zna to
gazda Strailoi Malo se poigro, razgalio du u,
onda se dovuno eni i sinu...
- to tano govori i Otac druge nije ni
pogledo...

99
zmajevi

- Nije erii Rijetno je noji gazda nalin

njemui Ti i ja smo mu uvijen na prvom
mijestu... uje se pevu enje spoljai
U utala se Petrija, uri da vidi no jei
- Gazda Strailo me poslao da ivojina
dovezem fijanerom - nanlonio se ugla eni
no ija : - Malo su vi e popilii Sutra e
gazda, li no dopremiti drepca - uvodi
nasmejanog i raspevanog ivojinai Sme ta
ga na nrevet u nuhinji: - Zamolio je gazda
da mu oprostite to vam je zadr ao mu ai
Ve je napoljui Petrija nije uspela ni da
progovorii Ne dolazi sebi od ovenove
u enostii Snida ivojina, pa zastane:
- Sluga je on, dijete moje, al zbori no
u itelji Bo e mi oprosti, ja vanog ne bi
smjela ni uposlitii Kanda je bio na nanim
golemim nolamai Kano li im je u nu ia Veli
narod, svananih uda ima po varo ima da se
nupii I da je gazda Strailo opremio golemu
nu u, s gospodsnim stvarima... Pomozi
dijete da oca smjestimo u nrevet, pa da
proturimo nojui Valja dobru mezu za sjutra
zgotovitii Ne moremo se brunatii u e se da
nam je u nu u dolazio gazda Strailoi Svijet
100
zmajevi

e pomanitatii Nagrnu e prosci, bi e tajo

dobre voljei Mo da i sama odabere i Oco
nen bira a u, mi emo mjernati momnai Iz
potaje emo ga dobro promotritii Ano ti
zalegne na du u - uta emoi Ano ti bude
gadan, mati e ono oca igrati pipirevnu, don
ne padne na na u rudui Ne boj mi se erii
Ne strauji Ima Bogai
*****

Ima li te Bo e negdea to mi ne da da
se smirim i zaboravima - ludi Strailoi Vi e
od sata sede na donsatui Nije hteo da ulazi
ivojinu u nu u, ali sada bi jurnuo, utr aoi
im su seli, smotrio je devojnui Prvo, sa
le ai Presenlo ga je ne to preno grudii Isti
stas, ista visina i duga, plava nosa obavijena
svilenom maramomi uje ivojina, ali ne
razume o
emu govorii Klima glavom,
aminuje, iano nema pojma na ta sve
pristajei
Sto je prenriven
anonijamai Stavi
Strailo pone to u ustai Reda radi da ga ne
nutnajui Isnapio je tri ljute, jednu za i
101
zmajevi

drugom, ali nije uspeo da smiri drhtanje

runui Pomera stolicu, lagano i neprimetnoi
Pogled mu zalepljen u pravcu vratai
Devojna posluje po velinoj sobii Prolazi nraj
ulaznih vratai Uspeo je da joj vidi i profil:
Ona je! - zamalo nije posno ioi Ano ne
progovori, primeti e ivojin da ne to nije u
redui Vilica mu zgr ena, glavom sevaju sline
tela i usana noje je ljubio: Odavde ne
mrdam, dok je ne vidim... Ube uje sebe da
gre i - da je ona, iza la bi, bar na trenutani
Ne mo e da se seti, sino nog razgovora
sa ivojinomi Obojica su bili pijanii Sva ta
su trabunjalii Zna da ima n ernu, ali jo nije
za udajui An a mu je, nenad, spominjala
ivojinovu n ernu nada su pri ali o Mihi i
njegovoj enidbii Se a se, govorila je o
mirazu noji ivojin sprema za njenu udajui
Nije je ni slu aoi Njegov sin e sam birati,
odbrusio je tada eni i prvi put povisio toni
Napre e mozan da se seti, za ta su bile
sino ne zdravicei Prve su pili za snlopljen
posaoi Ostale... Zagrcnuo se... Ka lje,
pro i ava naslage u grlui Uspeo je i
prodisao, govori mirnim glasom:
102
zmajevi

- Ti, prijatelju, sino re e da ti je

devojna za udaju...
Zagledao se ivojin u njegai Ne se a
se, ali nije ni va noi Sno io bii Zagrlio bi ga
zbog tanvog pitanjai Da uje itavo selo,
nano se gazda Strailo raspituje, me u
prvima, za njegovu jedinicui Umiruje
disanje:
- Bogami, za udajui
- Je si li je obe ao nomea
- Nijesami Ten je stasalai Jo je
nijesmo ni za evoj ili, niti e izvodili - ne
mo e da se sastavi ivojini Gleda u enui
Usta joj otvorenai Ne di ei
- Pri aju ljudi da je mnogo lepa...
- I bogatai Ima miraz, no malo noja...
- Miraz me ne interesuje, gazda
ivojine - odmerava Strailo ta bi renaoi
eli, samo da je izvedu, mora je videti
izblizai Ninanvo obe anje ne mo e dati, pa
odmerava ta je pametno re i: - Nisam u
prosidbii Ten da proturimo noju i da ti vidim
devojnui Moj sin e birat...i
- I moja
er - uzjogunio se ivojini
Merna Strailai Seva mu glavom: Nije d aba
103
zmajevi

dotero konjai Do o je on u izvidnicui Svi su

zagrizlii to bi ovolikom kapitalu odoleo i
gazda Strailoa Ej, more, ta dva imanja da se
udru e... - raspreda u mislima na tenanei
Smejulji se dobro udnoi
alje Petriju u
nu u:
- Dovedider
er da se zahvali to je
ovijen dogno vranca za njen mirazi Tano
joj recii
Lannulo je i Strailui Pametan je ivojini
Ne e jalove pri ei Ni brunu, da mu je neno
gledao n ernu, pa mu se nije dopala...
- Obla i novu aljinu! - drhti Petrija: O e Strailo da te vidii Kunu meni, to se ne
opremi, jutros, boljei Svilu obla ii Ko se
nado da su tebe begenisal...i
- ta ti je, matia Smiri sei Ne u novo
ruvoi Ruga e nam se - nije se Petrija ni
sna la, Onana stoji na donsatui
Strailo zuri u devojnui Ne di ei Ne
progovarai Nije ona za nojom izgara, ali je
istai Preslinanai Malo mla ai Samo toi Isti
pogled, o i boje peruninei Isti stas, iste
grudi noje no operno tr ei Kora a nao ona:

Ja ludimi Privi a mi sei

104
zmajevi

elim je vi e od

ivota, pa mi je um stvara - snlopio je o ii

Otvara ih polanoi I dalje uti, iano ose a
ivojinov pogled na sebii Mora ne to
izgovoriti, ali glasa nemai
- Gazda Strailo ti je dotero vranca za
tvoj mirazi Zahvali mu se eri - nipi ivojin
od ponosai Strailo ne pomera o i sa Onane:

Uzdrman jei Takvu je curu, sigurno,

zami ljo za svog sinai More, ovdi, ne ega
bitii Ja, i te sre e, Majko Bo ija...
- Hvala... - ljupno se sme i devojnai
Radi oca i njegovog ponosai

Isti glasi Osmeh, dve jamice i beli,

pravilni zubii Lud sam, sigurnoi Onu mi je
Bog uzeo, ali u ovu dovesti u ku ui Makar,
sinu... Gleda u je bar kako hodai u u joj
glasi Ako to ne uradim, iz Kiseljaka ne u
odlazitii Mihu u o enit...i Ne zna ta e mu
sin re ii Nada se da e ga poslu atii Ano se
pobuni, natera e gai Uceniti:
- Pa, ta veli prijatelju da malo
popri amo o na oj dec...i - razra uje Strailo
plani Mora Onanu bezecovatii Samo e tano
spre iti ostale proscei Ne sme je ivojin
ponazivati drugima, don ne izvidi Mihino
105
zmajevi

reagovanjei Otac je pu ta da birai Mo da se

curi neno svidii Posle mu preostaje samo da
se ubijei Miho e ga poslu ati, ali ne zna,
nolino mu vremena treba da sina ubedii
Ne to vrsto, danas mora re i, ime e
upecati ivojina: - Volio bih da nam se deca
videi Mo da se orodimoi Sinu sam obe ao,
sam e biratii Ti na e , bira e i tvoja
n ernai Nas dvojica se ne pitamoi Nena
bude ta njih dvoje na ui Kada ti je po volji
da se sretnua
Sutra - vinnuo bi
ivojin, ali se
uzdr avai Uozbiljio sei Razmi lja:
- Ano tvojima odgovara, nen bude
subota ili ne eljai To su dani za te rabotei
Najavi mi, mora se ne to spremiti, iano je
samo gledanjei U ovoj se nu i zna redi
- U subotu - ne premi lja se vi e
Strailoi Di e se te na srcai Ne bi se
pomerio sa donsata, sve don ne iza e Onana
da je jo jednom vidii
- Crno dabogda! - tresnula je Onana
poslu avnin: - Vrat slomio do nu e! Dotr o
da me vidii Malo mu para...

106
zmajevi

- Jezin pregrizla! e se tano govoria

Sin najbogatijeg ovijena o e da te vidi, a ti
nune i Da ga osmotrimo, more bit da ima
nanu falinnu...
- Mati! Sin Straila Kova evi a more biti
i sanat i oravi Tajo to ne e viditii Ano me
njegovi odaberu, otac e me udatii Te no
meni!
U utala se Petrijai Onana je u pravui
Ano je zatra e, ivojin e je datii ao joj
n erne, ali je nasvaja milina i ponos: Prvo

gledanje, pa Strailov sin! Ej, malo koja e se

time pohvalitii
Viri Petrija nroz vratai Dugo se
pozdravljaju, nao da se Strailu ne idei
ivojin ostaje sam u avliji, a ona brza
napolje da uje jo noju novosti
*****

Gleda u je svakog danai Bi e mi u ku ii

Miho je moj sini Bi e njegovai Kao da je i
moja... Gre an sam Bo e, ali druga ije ne
mogu biti uz nju... - znoji se Strailo, ali ne

107
zmajevi

popu ta, nao da sam sebi iznosi jo ja e

argumentei
I An a je na njegovoj stranii U agrila je
o imai Ube uje sina, vi e nego oni
Zahvaljuje se Bogu i svim svecimai uli su
njene molitvei Onrenuli su Straila nu i i
sinui Dobi e snaju, unu i e... Posta e Strailo
dedai Deca svanog smen ajui
ovenu
zaonupe pa nju, onda mu se budala tine
izgube iz glavei Ni ta ga nije pitala nada se
sa Mihom vratio iz apcai Ni gde je bio, ni
ta je radioi Nije glupai Od nada je bio sa
tom curom jo nijedne no i joj nije pri aoi
Ni runu pru io, ni dotanao jei No u, snoro i
ne spavai Bulji u mrani Prevr e se po svojoj
strani nrevetai Uzdi ei Mu i sei
- Majno! Razumi me, bar ti! Kanva ga
enidba sna lai Pa jo
sa nenanvom
seljannom iz Kiseljana! Ko zna da li se i
umivai Tamo svana smrdi na talu i znoji
Tanvu ne mogu ni da poljubimi Ispovra a u
se...
- Ni ta nisam obe ao... - ponu ava
Strailo da ne planei Sme na se mangupsni
da zainteresuje sina: - Samo ho u da je
108
zmajevi

vidi i Razgovara emo posle togai Tvoja je

volja i tvoj izbori Znam da si mlad, ali se
ovanva devojna ne ispu tai im je vidi ,
zaljubi e se, sinei Devoj urani Leptiri i O i
joj nao dve peruninei One, tamnoplavei
Snoro prelaze u ljubi astoi Zubi joj nalin
biserimai U ena jei Nastup joj nraljevsnii O
tanvoj otac sanja... - prino io je maloi Miha
ga udno gledai Mo da je u apcu uo nano
je izgledala Anica: - Tanvu snaju, zami ljam
uz svog sinai Otac ima pravo na snovei elja
mi je, nada pogledam u sina i snaju, da mi
srce odleti u nebesai
- Ti si, tata, izabrao sebii Pogleda emo
tu seljan icu, ali e biti nano ja na emi
Unapred znam da je ne ui Idem na prole e u
vojsnu... - na to, glupavo vi enje, pristaje
samo zbog majnei Iza o evih le a stoji
snlopljenih runui Pomalo i zbog ocai Da ga
oraspolo ii Danima, nije imao ovanav
pogledi Poletan je i radostani Ne eli Miho
ni curi da naudii u e se po selima da je
Strailo dolazio sa sinomi Unapred zna ne e
se eniti, pa manar izgledala nao nebesna
vila sa ljubi astim o imai Ima predlog sa
109
zmajevi

nojim se otac mora slo iti: - Ano mi se

devojna ne svidi, ne u brunu na njihovoj
nu ii Tra i da me cura ena, don se ne
vratim iz vojsnei Na to nijedan gazda ne e
pristatii Abrono e plati, nena telale po
nraju, nano su oni nas odbilii Nagrnu e
prosci, uda e devojnu za dva danai Ima e
iron izbori
- Sre o maj ina - razne ila se An a: Nino nema tanvog sinai Sve
emo
ispo tovati ta ti na e i
- Sla em se - ozbiljan je Strailoi
Stavlja sinu do znanja, nolino ceni njegove
zahteve: - Vidi sa majnom ta se nosi
devojci nada se ide na gledanjei
- Najbolje e ti, An o, spremiti darove
- milo gleda u enu: - Ho u da se pri ai
Spremi nisnu velinih dunata, bisere... Nije
va no, ano je Miho ne odaberei Stasao mi
jedinac za enidbu! Nije to mala stvar! Strailo zvi du e i eta avlijomi Obilazi nonje
i nonju arei Nadgleda poslove...
Bo e, hvala t...i - mir putuje prema
An inoj du ii U njoj buja nova nadai
Pre a nji ivot se vra a u njihovu nu u, a
110
zmajevi

njoj mu i Oprostila mu je prevaru iano je

bolii Se anje na neverstvo - ninada ne
prolazii Potisnu e razmi ljanje i mu enje, jer
ninada ne e razre iti ta je Straila odvelo
drugoj en...i Nadviruje se nroz prozori
Strailo le i na travi pod orahomi O i mu
zatvorenei Na licu ima izraz bla enstvai Igra
se duga nom travnomi va e je i pljucnai
Roj zunzara se sjatio ono nomada mesa,
nojim je ona sino
nahranila nerovei
Nesnosno oble u ono njega i ono Strailove
glavei On se ne pomerai an ne podi e ni
runu da otera muvu sa ela: ta mu jea Kao

da je jeo bunikea Sav je blentavi Mu icu

o ima ne mo e da vidii Poludi kada obi na
muva uleti u ku ui Koliko zunzaraju oko
njegove glave, ja ih ovde ujem, a on le i
kao pro taci Taj devoj urak mu se u du u
zavukoi Ako je Miho ne zabegeni e, nadrljali
smoi Mora da je mila curica kada je ho e za
snajui Ako i ta vredi, moram Mihu pritisnuti
da je uzmei Ako se sin usprotivi ocu, ne e
iza i na dobro...
*****
111
zmajevi

uri Onana u pravcu gazda Trivine

nu ii Ne mo e i enati Otilijui U njoj vidi
jedinu nadui Pametna je, brine o njoj i na i
e na in nano da izbegne udajui Otac i
majna su potpuno snrenulii Zaboravili su
svoje
nesporazumei
Satima
u orei
Smi ljaju, ime bi zadivili Strailovu porodicu,
pa da se ugovori i prosidba i svadbai
- ula sam da si stigla - tr i Oti u
susreti Snuplja se uz njui Tra i snagu u
jedinom prijateljui
- ula sam nove vestii Ljudima ovde ne
treba radio, telefon, ni telegraf...
- Mani toi Uda e mei Gledaju me u
subotu, nao da sam nrava na prodaju...
Zasmejala se Otai Sti ava je:
- Pa, morate se negde videtii Ne ide
po molitvama, poselima i va arimai Nasamo,
moman ti ne sme pri ii Kolino sam, do sada,
nau ila, ovde se cura mo e bolje upoznati,
samo u roditeljsnoj nu i i to pod budnim
onom obe familijei Zna ... - zamislila se
Ota: - Mo da je blesav, pa mu se ne
dopadne i Ko zna nanav je magaraci Mo da
112
zmajevi

voli crnne, dlanave i ru nei Ali, ano ima

imalo mozga, odmah e signalizirati ocu da
te isprosii
- Ala me te i ...
- Mo da se on tebi dopadne...
- Ne e mi se svidetii Znami Al, vajde
od toga nemai Otac i majna su si li s umai
Ne vide me, ne uju ta govorimi Spremaju
nu u, iznose nove zavese i ilimei Vetre
staja e odelo da se nagizdamoi etiri ene
e poslovati u subotui Selo se diglo na nogei
Abrono e pozajmljuju po itav dan ne to od
materei Samo da uju iz njenih usta nano
Strailovi dolaze na gledanjei Umrije u ti!
- Ne e ... - zamislila se Ota: - Sve
emo ih nadmudriti! Kupila sam ti u
Beogradu garderobu, nanvu nose damei
Svilenu haljinu, sandale i najlon arapei
Htela sam da ti do aram gradsni ivoti
Proturi majci da u te ja spremitii Ne e se
protivitii U bunilu jei e lja u te i minnati u
tvojoj sobii Kada te pozovu da iza e , bi e
nasno da te preobla e i perui Strailovi su
sigurno seljacii Ne o enuju gospo icu, ve
lepo, prosto i radno eljadei Ovde se od
113
zmajevi

snaje o enuje da vodi volove, nopa, muze

nrave, a ne da pacira u svili rumenih
usanai Ustunnu ei Kada sednemo za sto, ne
noristi proste re ii Govor si dosta izmenilai
Progovori emo i ponenu nema nu re enicui
Pri a emo im o piscima i nnjigama noje si
pro italai O muzici i svetsnim udimai
Sastavi emo plan razgovorai Jedi nano sam
te u ilai I to voli od hrane, ne ponazuji
Mr ti se i brljaj po tanjirui Kada do e
vreme, zapeva e im pesmui Odabra emo
nenu
gradsnui
Re i
e
Strailovim
unu anima, onano nehajno, svoju najve u
eljui Sanja
o putovanju po svetu i
zami lja sebe nano peva ljudima, po
velinim gradovimai Ne voli nu ne poslove,
stonu i zemlju mrzi i Pobe i e, glavom bez
obzirai
- Otac e me ubitii Majna e umrijet...i
- Ne ei Bi e frne i deranja, ali e
u utatii Ovde se sve sanrije od sela zasmejala se, snoro a avo: - Mogla bi
svoje snove da na e na nema nomi ivojin
i Petrija ne e razumeti i ne e im biti jasno,
za to su prosci utenli iz nu e - uozbiljila se:
114
zmajevi

- Smisli e otac i majna nenu pri u, za selo,

nojom tebi ne e nauditii Ho emo li u rata
- Ho emoi Pa, ta Bog dai U najgorem
slu aju, otac e mi zviznuti amari I to, nada
ih isprat...i - zami lja oca i majnu nada je
vide varo ni opremljenui Mo da im se o i,
malo ra irei I to na trenutani Smeje se,
poput lunavog avolna: - Ho emo Otai Sada
je nu a puna enai Poma u majci i cijede iz
nje ponenu rije i Ja u joj re i da si mi na
ponlon nupila opremu za gledanjei Ona me
ne e estito ni uti, ali e cijelo selo do
sutra znati, nano e im erna izgledati na
ogledui
- Izvedi nrave popodne, nod velinog
brestai Tu
emo nesmetano uve bavati
govor i pona anjei Nastup i nema ne
re enicei Taj Strailo je u io u Pe tii Na itan
jei Njega ne mo emo foliratii ena mu je
seljanna bez nole, ali radna i bistrai Ka u
da je bila lepoticai I sada dobro izgledai
Njihov sin ima privatne u iteljei Ne e na
studijei Ho e, nao i otac da se bavi nonjimai
To im je, valjda, u nrvii

115
zmajevi

- Ti, bolan nao da si ovdje raslai Prava

si rospijai Mudrija od ovih na ihi
- To bolan, bona, vazda, veli babo, oco
i sve druge bosansne smetalice, u subotu
izbij iz glavei Ano ne to od toga izgovori ,
bi e sme na, ponondirena selja na tinvai
Kao da ti ispod iste rubine curi prljav znoji
Gospo ica, noja govori nema ni i
ita
ozbiljne
romane,
ne
noristi
proste
po tapalicei
A abrove, ovde nije te no ponupitii
Kupim ujutro od seljanne tople lepinjei
Stanem pored tezge, gde se prodaje najmani
enam da mi ih nama u, jedem i pri am
sa njimai Za as me upute u sve seosne
tajnei Jutros sam, sve saznala o ogledu,
osim tvog mi ljenjai O njemu nino i ne mislii
Imam sada nene svoje obavezei Don ti
stigne sa nravama, popodne na livadu, ja u
ocu napisati pismoi Ispunila sam i tebi
obe anjei Sve sam Vunove nnjige nupila u
Beogradui Imamo, snoro sedmicu da ih
pre emoi Tr i sada nu ii I budi dobra
n ernai Slu aji Smej se...

116
zmajevi

- Da tebi nije otac, ipan, nanav

Bosanaca
- Bri i nu i derle jednoi Dodu e i moja
baba i majna su bile na hasbur nom dvoru
nod carai Uven su u ali pri ale da su sve
dvorninje uzdisale za mladim nonji nim
oficirima, Bosancimai Kano vi to ovde
na ete, mere svanog jada u ati u zapa nu...
- Zape nu, nau i ve jednom - nliberi
se Onanai Uzda se u Otinu pameti Opet je
vesela i nesta nai
- Ne smej se mom izgovorui Ponovo
e danas lomiti jezin sa nema nim, pa u se
ja tebi rugatii
*****
Iza lo je sunce i popelo visonoi U sam
centar nebai Pozdravlja ljude i prosipa
julsnu vrelinui Kiseljan se uti aoi Kao da
nigde nema ive du ei ensninje je po
avlijama ili uz samu ogradu, pored putai
Ne ujno
iste dvori ta, snupljaju tobo
ponenu lisnui Ne dovinuju se nom inicei
Nino ninoga ne poziva na nafui U nu u ne
117
zmajevi

ulaze, hladna su im ognji tai Ru an ne

spremajui Mu ni pre utno pristaju na suvu
hranu i beli mrsi Ne to su popustljivi, ve
to i sami gore od radoznalostii enaju
Strailov fijaner da zanlopara i zatandr e
tucaninomi Moraju ga videti don bude
prolazioi Tada e ten poverovatii
Ozbiljna je i Petrijai Sa novom,
ubra enom maramom, poput nopca vreba
nanvu gre nui Cigle na donsatu blistaju,
ugla ane i crvenei Borovi su potnresani,
tr e uvis, ispod jabuna i drugog vo a nema
nijedne lisnei Sino je Petrija, da je ne vide
nom ije, motnom otresala sasu eno li e,
ivojin ga je snupljao i nosio u donje
dvori tei Trava se zeleni, uprnos jari i
vru ini, jer je
ivojin, svane no i
pregra ivao deo potonai Slivala se bistra
voda, sve do jutra i natapala ba tu i
dvori tei
Kaje se ivojin to je po urioi Da je
ogled uprili io u slede u subotu, jo vi e bi
nagizdao nu u i avlijui Ograda, sa pletenom
icom, isnupljala je nom ilun dva dana, don
su je radnici zatezalii Ure enje nu e
118
zmajevi

prepustio je Petriji i enamai Pare ne alii

Doveo je Stannu iz gazda Trivunove nafanei
uvena je po svojim niselim
orbama,
jagnje im dolmama, tatlijama i sud unui
Poma u i tri ene iz nom ilunai Sve ih je
Petrija obunla u nove, bele rubine sa
arenim neceljamai Kose im ponupljene, pod
nove marame, pla i se Petrija nanve dlane u
orb...i Onanu su prepustili Otilijii Ona e je
spremitii Jutros su otnlju ali staru nrinju sa
nanitom i dunatimai Daju Onani na volju da
se oniti ime ho e... Minula, trezan i umiven,
ispod stare lipe obr e jagnje na ra njui
Gazda Strailo ne voli pe enje iz furunei
Samo sa ra nja i to mlanoi Ranija i vino su u
podrumu, bure sa pivom u bunaru...
Kloparaju
to novi
po
tucaninui
Kom ijsni vratovi se iste u... Navu en je
nrovi Ne vidi se no se sve vozi u fijanerui
Matori Meho zaspao u hladu, ena ga
udara tapom:
- Budi se, nesre o - apu e: - Ode
fijaner, ne vi e ga...
- Je l Strailoa - tih je i oni

119
zmajevi

- Otnud znam no je, nad sam

polu oravai O o je diren u ivojinovu avlijui
Ba je Alah, ponenom, milostivi
- uti benoi Kani te Alah sna oi Nenog
su svog sveca umilostivilii Ano si orava,
nijesi gluvai Obi ider livadu, uz njiovu je
ba ui More bit da oslu ne nojui
- E, paz da ne ui Ja nen se lomatam po
strnjinama, a ti prilezi i drijemaji Odo vatru
lo it, nrave musti, mu u svo jutro i mlijeno
varit... - grdi, ali u nu u ne ulazii Spu ta se
do potona, pa uz ogradu do nraja livadei
Samo je ivica deli od ivojinove avlijei
u nula je i na ulila u ii
*****
Uti alo se Petrijino srcei Spada
gvozdena stega sa njega, ali i dalje te no
di ei Strahovala je, sve ove dane, ali ninom
ne bi priznala ni za ivu glavui Strepela je i
pitala se, ta e biti ano Strailo ne ispo tuje
dogovori Gazda je i nulan, mo e mu se
sva ta...

120
zmajevi

Gleda u Straila, An u i Mihui uje ih,

pozdravlja se sa njima, ali neobi na praznina
ispunjava Petrijin umi Dolazi joj u misli
njena ponojna majnai Nenada je govorila
nano prevelina radost, nao i tuga, sasenu
ovena, onda danima ne mo e da do e sebii
Zbog radosti joj, valjda, i podrhtavaju nogei
Trepere jara i omaglica ispred o ijui
Oslu nuje ivojinov glasi Snroz je druga iji,
snoro pisnavi
- Dobro nam do l...i - ozbiljan je,
smiren i odmeren ivojin, ali samo naonoi
Nije napadani Osmeh mu je lan, i renao bi
oven, obi an i povr ani Njime ponazuje
onolino, nolino je potrebno u datom
momentui Da su mu pristigli dragi gosti noje
je o enivao u svom domu, ali ne bi ni
tugovao da se nisu pojavilii Po tovanje ne
nrijei
- Re je za ovena svetinja, pogotovo
nada je ova nu a u pitanju... - lunav je i
Strailoi Ponazuje ivojinu da je doma in,
dostojan svanog po tovanjai An i i Mihi,
ostavlja prividno uverenje da su ovde zbog
njegove re i i da je nona na odluna njihovai
121
zmajevi

- Ne stojte na suncu - primirila se i

Petrijai Ponovo je vrsta i janai im su
do li, zagrizli sui irom otvara nu na vratai
Propu ta goste da u u, ali i vreba da ne
proleti nanva muvai
Unutar nu e je hladovinai Iz svanog
ugla odi e sve ina i isto ai Debeli, pli ani
zastori zadr avaju jaru, ali se probija
dovoljno svetlostii Gazi An a po debelom i
velinom ilimui Odavno su joj u nu i tepisi
persijaneri, ali ovanav ilim je oduven elela
u svojoj sobii Naru ivala ih je i tnale su joj
ene, ali im je uven nalazila manui Seda na
stolicu sa menanim jastu etomi Zapazila je
cvet na njemu, isti nao i na ilimui Belina
lanenog stolnjana privla i An inu pa njui
Platno je ru ne izrade i bolje izatnano od
njenogi Henlane zavese na njihovim
prozorima,
mogu
visiti
u
nanvom
gospodsnom salonui Dvori te, ba ta, donsat
i velina soba, daju nagove taj da je, mo da,
Strailo u pravui Strelja Mihu o imai
Upozorava ga da promeni izraz na licu i
manar jednom se osmehnei

122
zmajevi

Ne se a se Strailo nano je nu a
izgledala pro log puta, nada je bio, ali mu
dana nji izgled dosta govorii ivojin i Petrija
ne e mu biti smetnjai Ni An ai Pomalo ga
brinu Miha i Onanai Vi e ona, nego sini
Miha
e ponlennuti pred devoj inim
izgledomi Ali, ano nastavi da ponazuje
nadurenost i odbojnost, Onana ga ne e ni
pogledati:
- Slatno stavi pred moju enu - ali se
Strailo sa Petrijom: - Ja sam obave ten
prijatelju da ti je doma a najbolja u nrajui
- Pa, da je proba ... - pucnuo je ivojin
prstima, nenome unutar nu ei O as se
pojavio moman sa nr agom u runamai
Naliva ivojin u izglancane a icei Devojna
sti e sa bonalom ledene vode: - Samo u
glinenim posudama ranija ostaje ladna u
podrumu - osonolio se doma ini Razgovor
ne zapinjei Posle dve-tri ljute, te i e jo
lan ei
- Cure! Meze na sto - rastr ala se
Petrijai U glasu joj zapovest, ali i pitomosti

Osvaja An u svojom jednostavno ui

Ume em i isto om: Bogati su, ali nisu
123
zmajevi

oholii Ako je mala na njih, nije to lo a

prilikai Bogami, nijei Jo ako je lepaa sabira An a i dodaje poenei Gleda u
postavljen sto i ne mo e da sanrije u enjei
Pr uta, blago miri e na dimi Mena je i
unusnai Jagnje u dolmicu, pite i nisela testa
pravi i samai I pihtije nuva, ali ninada u julu
mesecui Ne e da joj se stegnui Prebacuje
velinu nocnu pihtija u svoj tanjiri Par e
podrhtava, ali vrsto stoji, ne raspada se ni
don ga se ei Ne mo e da obuzda
radoznalost:
- Vru ine su, a pihtije ovano vrstei
Bogami su i unusne - gleda u Petriju sa
odobravanjem: - Kano ih nuvate u letoa
- Majna me nau ila da im dodam bobi
Budu ljep e i jara im ne smetai Probajte i
nobasicu,
ivojin je pravii Ponenad i
preterujei Utu e, po es-sedam veprovai
Tera po svomei Voli da svega dotenne do
novog posijena... Probajte pitei Nji je na a
cura spremala... - bezo no la e Petrija da
istanne n erninu ume nosti
- Za to i ona nije sa namaa - ve to
usna e Strailoi Izgara od elje da je ponovo
124
zmajevi

vidii Mora se uveriti da ne gre i i da je ista

ona, zbog noje ne spava no imai
- Pa... velimo... nije tani red - razvla i,
zate ena Petrija:
- Uvijen cura iza e pri nraju ru nai
- Pustite red i obi ajei Zovite dete - i u
An i je elja da upozna Onanu: - Nena
devojna sedne sa namai Treba deca da se
upoznaju, lan e e posle razgovaratii Greh
je, Petrija, da sama sedi u sobii
- S Njemicom je, svojom dru benicomi
Nije sama...
An a ne zna da progovorii Vilju na sa
pr utom stoji odignuta, ne primi e je ustima,
ne vra a je na tanjiri Gleda u Petrijui
Zate ena je, ne zna da sanrije u enjei
Strailo im nije renao da se dete gaji uz
u enje i vaspitanje: - Samo se dru e ili je i
podu avaa
ivojin sipa raniju gostimai Prepu ta
odgovor enii Ona e bolje da se izvu e iz
ovanve zamnei
- Ja ta neg je u i - ne strepi Petrijai I
ne la ei Davno je pregledala Onaninu sobui
Nenolino nilograma papira i nnji urina,
125
zmajevi

sanriveno je pod njenim nrevetomi Valjda je

ne to i nau ila, pa se ne e obrunati: - Idi po
gospoju i Onanu - alje nenoga iz nuhinje: Zovi ih za astali Da se dijeca vide i prozbore
noju - saginje se An ii Saop tava joj u
poverenju:
- Gospo a je ro ana njema nog carai
Ne sti e An a, ponovo da se za udii Ni
da se zapita, govori li izmi ljotinei O i joj
stoje prinovane na devojci, nanvu do sada
nije videlai Visona je i vitnai Tanana u
strunui
Rune su gole, nonti se sjaje nao u
gradsne devojnei Kose upletene u mno tvo
nina, samo do polovinei Ostatan novrd a
slobodno pada do ispod strunai Svilena,
usna haljina, obavila se ono tela, svana
oblina tr i napred i tera te da je pogleda i
Vrat je go i beo, bez inanvog nanitai Noge
duge i pravilnei Najlon arape i sandale, ne
daju An i da odvoji pogledi
Mihi su usta otvorenai U o ima mu nije
u enje, ve divljenje i zalu enost na prvi
pogledi I milion pitanja noja mu prolaze nroz
glavu i odslinavaju se na licui Sve
126
zmajevi

prime ujei
Na minnana
je
malo,
ali
majstorsni i disnretno nao
to rade
gospo ice u gradu, nada popodne piju aj u
ne ijem salonui
Ne progovara nao da je nemi Zna ta je
red, treba da ustane i nanloni se, ali i dalje
sedi nao oma ijani
Ne izgledaju bolje ni Petrija i ivojini
Zgledaju se, ali re i nemajui Nabraja otac, u
sebi, svece, pretnje i nletvei Sugeri e
miminom, eni da se osvesti i progovorii
- eri mila... - ano ne na e ne to
pametno, no as im ne gine spavanje napolju:
- to se sine srami a e su ti nisne dunataa
Zar tano pred svijeta - sme i se na silui
- Zlatu ne treba zlato! - ustaje Strailoi
Ne to se doga ai to su unemeli An a i
Miho, tome se ne udii ta je ocu i majci,
po inje da povezujei Nije se nanitila zlatomi
A njemu, ba po voljii Prilazi Otiliji: Izvolite gospo o za stoi Divno izgledate i vi
i mlada damai Presno i emo formalnostii
Znamo se iz raznih pri ai To je u ovom
nraju normalno - pridr ava Oti stolicui

127
zmajevi

Strelja Mihu o ima, da ustane i Onanu

smesti nraj sebei
- K erna vam je prava lepotica isnrena je An ai Raduje se, zbog sinai Uven
je govorio da ho e lepu, ali i u enui Grozio
se zarozanih seljanni i njihovih ispucalih
petai Njihovog mirisa na talu i selja nih
haljinai Ovom detetu, ne e na i nijednu
manui
- uli smo da ste u na em nraju zapo inje An a razgovor sa Otomi Tanav je
red, ali i gori od elje da pone to saznai
Svananve pri e su letele ono njei
- Sudbina me ovde dovelai Bila sam
bolesnai Va e vode su me izle ilei Sada sam
zdrava pa ljudima nije jasno
ta me
zadr avai Vreme je za povratan, ali me
Onana zarobilai Ovano bistro dete, retno se
sre e u
ivotui Pristala sam da je
podu avam na molbu njenih roditelja - ne
gleda ni u ivojina, ni u Petrijui Hrabro
nastavlja: - Obo ava da itai Ne smeta joj ni
irilica, ni latinicai Ja sam lenar i govorim
nenolino jezina, ali me irilica izmu ilai Ni
dalje je ne noristim pravilnoi Onana, sada
128
zmajevi

mene ispravlja nada pogre imi Zato, ja nju

mu im najgorim nema nim izrazimai Mada,
retno zapnei
- Govori nema nia - snebivljivo, gleda
An a u devojnui Jo je pomalo podozriva: Mo e
sa Mihom i Strailom prozboriti
ponenui Obojica ga dobro govorei
iron je Onanin osmehi Blje te joj zubi,
lepi i pravilnii Gleda hrabro u oca i sina:
- Na usluzi sam gospodii Bi e mi ast
da procene moje znanje - po Otinom
izgledu, zna da je izgovorila pravilnoi udi
se, za to je moman buntav i crveni Oborene
mu o i i ne progovarai Ne razume ni ar sa
nojim je Strailo gledai Ni toplinu i ne nost u
njegovim o imai Ima ose aj da bi je zagrlio,
svanog momentai
- Popri aj sa curom - opominje Mihu
otaci
- O e, ti zna da u te, uven poslu atii
Prepu tam tebi i majci da napravite izbori
Prihvatam va u odlunui
Podvrisnuo bi Strailoi Razumeo je sinai
Svi a mu se devojna i ho e jei Mo e da

129
zmajevi

ugovara i prosidbu i svadbui Ali, zna i ta je

pri aoi Izbor je na njegovom sinu:
- Miha je uven zazirao da mu ne
na emo nanvu prostu devojnui Vidim da je
zadovoljan mojim izborom, im prepu ta
odlunu namai Kada se zavr i ru an, njih
dvoje nena pro etaju avlijomi Onda, nena se
izjasnei ena i ja prihvatamo, svani njihov
dogovori
Jasno je Oti, napravile su pogre an
potezi Ten sada, Strailo ne e odstupiti od
svog naumai Onanu e isprositii Miha je
poblentavioi An a je saglasna, i sama je
odu evljena devojnomi ivojin i Petrija ne e
propustiti ovanvu prilinui Mora ne to
ponu ati sama:
- Va sin nije ni vojsnu slu ioi Onani je
ten esnaestai Zar ne mislite da su mladia
Mogli bi decu da verite, ano se dopadaju
jedno drugomi Kada se sin vrati iz vojsne,
bilo bi pravo vreme za prosidbu...
Grannule su i An a i Petrija, uglasi
ivojin se smeje, nao da je renla najve u
alui Strailo je gleda udnim i neobi nim
pogledomi Ponu ava da Oti objasni:
130
zmajevi

- Danas, radi ove nu e, mora se doneti

odlunai Ugovoriti prosidbai Svana druga
pri a, lo e bi se odrazila na ovo detei Kada
devojna ne ispuni o enivanja, onda se
dogovor odla e za nasnije, za neno novo
vi enjei Cura se brzo uda, za prvog noji se
pojavi, pa nema brunei
Postavlja Strailo zamnui Namenjena je
Otii Kano stvari stoje, ona mu je jedina
preprenai Stavlja joj to do znanjai Ili e se
Onana udati za njegovog sina, ili e pu i
bruna da dogovor nije postignuti Ili, ne daj
Bo e, cura ne im nije zadovoljila prosce, pa
su odustal...i Drma je Onana za runu, ali se
vi e ne usu uje i ne nomentari e njegove
re ii Ne to je u Strailu to je upozorava da
mora ostati po stranii Suvi e je opasno i
rizi no biti njegov protivnini Obara o i nad
tanjir, iano nema pojma ta jedei
Ni Strailo ne zna ta jedei Ne ose a
unus jagnjetinei Ne zna nolino je staro vinoi
Sa Mihom i ivojinom prazni tre i bonali Sin
mu je nasmejan i rumeni O i mu sijaju nao
dve eravice... Kri om, Miho pogleda u
Onanui Od njenog izgleda drhti mu stomani
131
zmajevi

Kucnuo se, sa ocem: Ne alji me, sa njom,

napolje - govori mu samo usnamai
- Za toa - tih je Strailoi a a mu stoji
ispred ustai
- Ne u znati da pri am - nazdravlja
ocui Previ e je veseoi Ano popije jo nenu
zaspa e za stolomi
- Da svi malo protegnemo nogea - di e
se Strailo: - I da te n eri darujemoi Pre
dogovorai Iz po tovanja prema ovoj nu ii
Prilazi An a, sa biserimai Svani je nao
velini nonati Milo gleda Onanui Stavlja ga
devojci ono vrata, ljubi je u oba obrazai
Blagosilja je, poput prave majnei Izmi e se,
pravi mesto Strailu... Drhte mu runei Stavlja
devojci ono vrata nisnu sa dunatima, a bol
ga pro ima preno grudii Se anja mu o ivela,
igraju pred njegovim o imai Ovano je nitio
Anicui Ljubio njene nose i nosio je u
nrevet...
Prilazi da Onani bolje namesti nisnui
Podi e joj nosui Prstima doti e njen vrat i
no ui Mena je i miri ljavai Miris ga opija i
nosi nenuda...
- Pod oraj emo...
132
zmajevi

Osve uje ga ivojinov glasi Sti ava se:

- iva mi bila n erii Da e Bog da te
isprosimoi Ku u da nam unrasi ... - nabraja,
poput bri nog ocai Zagrlio je uplananu
An u: - to si mi se ti rastu ilaa
- Ne znam te tanvogi Uven si alio to
nemamo i ensno detei Eto, Bog nas je
pogledaoi Dobijamo snaju, bi e nam nao
n ernai Pa, ta velite prijateljia Ho emo li
se oroditia Moj Strailo je, ve usvojio va u
Onanui Ja vam obe avam, bi u joj prava
majnai Kao ti Petrijai Miho je voljani Jo da
ujemo curu, ta e ona da na ei
Onana tone nenuda i bledii Usta joj se
su e, vazduh be i, te no ga udi ei Sve joj je
jasnoi I o eva ozbiljnost i maj ino
mlataranje runama iza njegovih le ai an i
Otina utnja... Mo e da ih odbije, otac je
renao da ona bira, ali e poludeti od ljutnje,
uda e je za prvog noji se pojav...i Valjda je
bolje ovanoi Svi e biti zadovoljnii Od udaje
ne mo e pobe ...i Gleda ih, ne ine joj se
lo ii Mada, Strailovo pona anje ne razumei
Svi govore da je pren, ali prema njoj
ispoljava samo ne nosti An a je, poput
133
zmajevi

majnei Moman je lep, mada je bio odbojan u

po etnui Linom je na oca, du om na majnui
Stidljiv, nao i onai Valjda je ovo njena
sudbinai Sle e pomirljivo ramenima:
- Kano na u otac i majnai
*****

Kiseljak, krajem jula meseca

1922i
Dragi moj o e,
Znam da ti nedostajem, ali se
jo neko vreme ne emo videtii Sve
u ti objasniti, samo ne znam kojim
redosledom da ti pi emi Valjda je
najva nije da sazna
da sam
potpuno zdravai Ovo ti sad pi e
lekar, a ne bri na k erkai Ti si
davno shvatio da sam bolesna i da
to ne u da priznam, ni samoj sebii
Bila sam u Beogradu, kod jednog
njihovog mladog, ali
uvenog
lekara Isidora Papa, koji je studirao
na tvom fakultetui Snimio me je
rendgenomi eludac mi je ist,
134
zmajevi

podmla en, nemam ak ni malu

grizlicu, ni garavicui Ve sam ti
pisala o blagotvornim vodama i
termalnim
izvorima,
istom
vazduhu i doma oj hranii Poslala
sam u Nema ku itavu studiju o
svemu tomei Pravu istinu e znati
jedino tii Izle ila me je neobi na
ena sa travama, korenjem i
napicimai
Ne
mogu
svojim
kolegama da pi em o njoj, jer e
smatrati
da
sam
poludelai
Nadarena je i pripada kultu
slovenskih boginjai Prekopala sam
Beograd da prona em bilo kakve
knjige u kojima su opisana
slovenska verovanja i bo anstvai
Na to su me naterale istinske mo i
koje ta ena posedujei Uspela sam
da prona em malo literaturei Tek
toliko, da odgonetnem koja su
bo anstva u pitanjui U pe ini, u
kojoj ivi, nalaze se tri statuei U
sredini je bog Svarog, ti vi nji bogi
Desno je boginja iva, slovenska
135
zmajevi

boginja ra anja i ivota, levo je

boginja Morana, boginja smrti i
ljudske patnjei Stvoriteljka je i
jakih zima i smetovai Pomozi mi i
na katedri slavistike pokupi sve to
imaju o tomei Po alji mi u
Ma arsku ili do i krajem godine i
donesii Ne mogu da se smirim dok
ne saznam za to verno slu i obema
boginjamai
Znam da te zanima ta je sa
Janikomi Potegla sam silne veze u
Beogradui Saznala sam da je
uhap en, u avgustu pro le godine,
posle
atentata
na
ministra
unutra njih poslova i regenta
Aleksandrai Tada je donesen
Zakon o za titi dr ave i mnogi
komunisti ki elnici su pohap enii
Me u njima je i na Janikai Osu eni
su na duge vremenske kaznei
Komunisti ka partija je pre la u
ilegalui Tra i od cara Vilhelma da
se raspita za Janiku i ka e neku
lepu re i Iako je biv i car, jo uvek
136
zmajevi

ima silne vezei Neka Janiku

proteraju u Ma arsku, ako ne mo e
ni ta bolje da u inii Na uzvi eni
ro ak, tebi ne e odbiti uslugui
Umesto Zoltana, neka mi daruje
Janikui
Znam da te interesuje kada u
krenuti odavdei O Okani sve zna i
Ispisala sam ti tabake o njoji
Zavolela sam to dete, kao da mi je
k erkai Sino sam joj rekla da sam
spremna na riziki Pove u je sa
sobom, samo ako ho ei Ve sam ti
napisala da Miho nije lo e detei
Mlad je, dve godine stariji od njei
Sretna bi Okana Bila sa njimi Brine
me njegov otaci On je prosto
zaljubljen u Okanui Oprosti to
koristim takav izraz, jer drugi ne
mogu
da
prona emi
Ne to
neprirodno je u tom nastojanju da
se njegov sin o eni Okanomi Imam
udan ose aji Za njega kao da
nema druge: Ili e Okana u i kao
snaja u njegovu ku u, ili e joj
137
zmajevi

napraviti pakao od
ivotai Ti
ovda nje obi aje ne razume , pa ti
mo da moja zapa anja zvu e
glupavoi Ve eras e mi re i ho e li
sa mnomi Janikina sestra Er ika,
prona la mi je u Beogradu vezui
Napravi e mi za Okanu nema ki
paso , u roku od dva satai
Para imam dovoljnoi Podigla
sam ih u Beogradui Hvala ti o ei
Hvala ti i
to razume
moju
vezanost za ovo detei
Ako prihvati odluku roditelja
da se uda,ja ne u uticati na njui U
prvu nedelju je pro evinai To je
dan kada mladi evi roditelji donose
zlato i darovei Razgovara se o
devoja kom mirazui Pravi se
veselje za itavo mestoi To je kao
kod nas veridbai Zamisli da su na
Fricovoj i mojoj veridbi uz
roditelje,
ro ake,
kumove
i
prijatelje,
prisustvovali
svi
stanovnici iz na e bli e okolinei Uz
muziku i pesmu, narod jede i pijei
138
zmajevi

Mislim da e me bolje razumeti

kada
ti
to
usmeno
budem
prepri avalai Kada e biti svadba,
jo nije odre en datumi Po obi aju,
trebala bi da bude u kasnu jesen,
kada se udaju bogata ke k erkei
Strailo izgara da bude to prei Koji
e gazda odneti pobedu, pojma
nemami U svakom slu aju, ostajem
do svadbei Ne mogu ranije oti ii
Moram je ispratiti u novu ku ui
ivim u nadi da e pristati i
pobe i sa mnomi U tom slu aju,
dr i nam pesnicei Imam itav plan
u glavii Povela bih je u varo da
biramo poklon za njui Dobila bih
vreme da stignemo do Beograda i
uradim paso za njui Posle je lakoi
Za as smo u Ma arskoji Usvoji u
jei Na i u na inai Onda u je
poslati u kolui Ponosio bi se
njome, kao to si se ponosio sa
mnom i Zoltanomi
Voli te tvoja Ota

139
zmajevi

*****
Muzina se uje od rane zorei Brzaju
ene u tale da pomuzu nrave i namire
doma e poslovei Vri voda u velinim
loncimai Opra e se unu ani i nagizdati u
staja e ruhoi Svi su pozvani nod gazda
ivojina na ru ani
- Poitaj nono! Pro e fijaner! - opominje
popadija Smilja nom ijsnu snajnu: - Naru ili
su mom Svetomiru da bude u deset sati, u
njiovoj avlijii Pristigo je, jo no as, uveni
Saidov ornestari Ve se uje svirna iz gazda
ivojinovog dvori tai Taj Said, retno nome
pristane da svira na svadbi, a namoli na
prosidbii Veli narod da gostuje, ne e tamo u
uvenom Kur- salonu , u Banji Kovilja ii
Do o je po Strailovoj narud bii Od njega
muzinant Said nupuje nonje, pa eli da mu
udovoljii Ode sav narod da ga slu a, jedino
ti nasni , nonoi Poitaj!
- O as u i jai Samo ovcama sijeno da
bacimi Da se operem i obu emi Vazda
nasnimi Eno i ovjen mi drobii A, vala... uti ava glas da je popadija ne uje: - I nena
140
zmajevi

zanasni mrcinai Cjelo jutro pu i i ispija

navei Ne mere guzicu pomjerit i pomo mi
ono stonei Vrat dabogda slomio, ne e
danas... - pa se brzo nrsti i moli Boga da je
ne ujei
Iza nu e, u
ivojinovom dvori tu,
posluju
ene
ono
velinih
nazanai
Pristavljena je tele a orba i bosansni lonaci
Obr u
se
ra njevi
sa
ovnovima
i
nazimicamai Pe e se tona mesai Iz furune
su pova eni somuni, ene sti avaju vatru i
stavljaju suve pite sa orasimai Nadolaze
trudle u plehovimai Ispe i e ih poslednje
da budu mene i sve ei Seljani su, sami
sproveli deo potona uz ogradu ivojinove
ba ei Hlade buri e sa pivom i balone sa
vinom, doma a boza i limunadai
ivojin
nadgleda radnine, Petrija enei
- Onana, nema plananja - bri e joj Ota
o i: - Ovo si sama izabrala! Mogle smo ve
biti u Ma arsnoji
- Volila bih vi e od ivota da sam s
tobom i idem u nolui Ali ti jo ne razumije i
Majna bi umrlai Otac bi se mo da i ubioi
itav svoj ivot su posvetili menii U
141
zmajevi

njihovim
glavama,
ovo
je
vrhunac
djevoja ne sre ei Oni ive za dana nju
prosidbu i za vjen anje svoje n ernei
Dunate su za to snupljalii Sva ega se
odrenlii Ninad im ne bi u lo u glavu da ja
sve to odbacujem i odlazim sa nenom
stranninjomi Pronleli bi mei Odrenli me sei
Majna bi obunla crninu, otac pustio bradui
Sigurno bi se propioi Da nam Strailo nije
do ao u nu u, ja bih jo djevovalai Otac bi
birnao napital, ja momnai Preno majne se
uvijen dobije onaj, noji ti se omilii Ma... zasmejala se: - Miho je lijepi Gledala sam
gai Na va aru, u Kozlunu, nije pet rije i
izgovorioi Samo je buntao i rune mu se
znojilei U o i nije smio da me pogledai Ih,
da si imala odanle da nas osmotri i Napred
on i jai Iza nas majna i An a, za njima otac i
Strailoi Va ar se razmi e da pro emoi Miho
mi nupuje srca s ogledalcima, jabune u
crvenom e eru, trane i ma ne za nosui
Ni ta mi ne govori, nao da je mutavi u ne
mi u runu ta je nupio i juri daljei Do ru na
je ponupovo sve drangulije s tezgii Svi smo
ih nosil...ii
142
zmajevi

- Opasnice jedna! Nisi mi o tome

pri alai
- U Beogradu si bilai Posle su po ele
pripreme za prosidbu, pa nijesam stiglai
- Zna , sad mi je lan ei Svi a se on
tebii
- Svidio bi se on svanoj curii Lijep,
miran, bogat... Ma, ne to drugo mene mu ii
Tebi smijem re ii Otac njegov... nenano me,
previ e milo gledai Sva se naje imi Kad mi
je na ogledu stavljao dunate, snoro me
mazio po vratui
- Usre ila si mu sina jedinca, zato te
milo gleda i voli - govori Otilija, uprnos
zebnji da je Onana dovoljno bistra i da
dobro zapa ai Pre utnuje pri e noje je
ponupila u apcui Naje ila se nad su joj
pri ali o devojci, noju je gazda Strailo
danima tra ioi Jo
uven ne razume
mentalitet ovog narodai Gostoljubivost, ali i
abrovei Kao da se svet hrani njimai Pri e
putuju br e od novina i radija u Nema noji
Svratila je u abac, ten da vidi gradi Sela je
u nafanu i poru ila limunadui Protrljala je
umorne i bolne nogei Nahodala se, a i cipele
143
zmajevi

su joj napravile uljevei Konobar se stvorio

nraj njei Ponudio joj je balzam uvene baba
Jone, sobu da se odmori i selja nu ve eru,
specijalitet nafanei
Na sve je pristalai I sve joj se dopaloi
Baba Jonin melem je za jedno ve e izle io
njene nogei Do jutra se potpuno izgubio boli
Kupila je starici, iz zahvalnosti, pravu nafu u
velinoj, limenoj nutijii Odbila je njen poziv
da je piju zajednoi Nema vremena, uri
prijateljima u Kiseljani ali i danas to je
spomenula Kiseljan i Bosnui Baba Jona se
raspri ala o tamo njoj lenovitoj vodi i
Bosancima noje poznajei Kano imaju dobru i
pitomu du u, ali ponenad ispadnu blesavi,
nao
uveni gazda Strailo Kova evi i
Prepri ala je Oti, svanu sitnicu njegove
avanturei
- A devojna, sinno, ubavai Plavojna,
nose pale do podno le ai Vidila je babai Sva
u svili, mila i gordai O i nenane udne,
imaju boju... - zastala je, tra e i pravi izraz:
- Zna li cvet perunine nano izgledaa Onaj,
to udara na ljubi astoi Ne more sinno o i
odvojit od njei Zaljubila se i onai Lep je taj
144
zmajevi

Strailoi More biti da ga ne e u Bosni vidi i

Ko sam Bog da ga je napravioi Al, devojna
plemenitai Pobegne, iano ga je zavolilai
Pri aju da se sad udaje za nenog bogata ai
Strailo je svuda tra ioi O i mu zanrvavile,
ra upani Bez srama i stida...
Potpuno smu ena, pobegla je Ota i sela
u prvog irui U Loznici je iznajmila fijaneri
Do Kiseljana je stigla bistre glave, odlu na i
spremna na rizini Sta e pred Petriju i
ivojina, ispri a e im Strailove pobude, zbog
nojih prosi Onanu... Sada, ta ea Sve to
otpadai Miha se dopada Onanii an i vi e,
nego to priznajei Neprestano se ali i
sme ii Iz nje izbija neobi na blistavost i prva
zaljubljenosti
Nimalo ne sumnja u abrove noji nru e
po svim mestima uz Drinui Onana li i na
devojnu noja je zaludela Strailai Pa opet,
iano sebe smatra za realnu i pametnu osobu,
ne mo e stvari da postavi na svoje mesto i
na pravi na ini Ne vidi svrhu Strailove
upornosti da Onanu dovede sinu: Sa Mihom

e legati u kreveti Sa njim e ra ati decui

Da li je tolika budala da gleda sina kako ljubi
145
zmajevi

onu, koju bi eleo i sam da imaa Jedino,

umobolan
ovek
stvara
sebi
takvo
mu enje... Deluje mi kao bri an otaci Ne bi
valjdaiia - an se i ne usu uje da misao
zavr ii e lja Onanu i smiruje jei Ona se
vrpolji na stolicii Iz nje izbija nestrpljenje...
uju se pucnji iz dvori tai Najavljuju Mihin
dolazani Ano je ne zadr i Ota, izjuri e
napoljei Gori od elje da ga vidi:
- Gleda e
ga
itavog
ivota zadirnuje je, uprnos brizi: - Zva e nas, nada
bude vremei I ja sam, pone to nau ila od tih
va ih adetai Je l se tano na e za obi aja
Onana i ne odgovarai Iste e vrat prema
prozorui Pomera zavesui Vidi Mihu nano
stoji pred nu omi Ne snida o i sa njegai
- Pe ena si, mala mojai
- Vidi , sve si zapamtilai Prvo si
nau ila da na e : meso se pe e na vatrii
Onda si ula da je i cura pe ena, jer se
zagledala u momnai Dugo si se udila
tanvom pore enjui Moja Ota, sve se pe e i
gori na vatrii I meso i cura, a bogami i
ponena sna a nad se zatalambasa u nom iju
preno plotai
146
zmajevi

- Dobro je nad ima vatre, nad se gori i

nad se talam... m... To ne u da pamtimi Ne
mogu ni da izgovorim - virnula je i ona
napolje: - Eno, i Miho pilji u tvoj prozori
Izgleda da se vas dvoje pe ete zajednoi
Pomu ila bi Otu, jo
nojim, novim
izrazom, ali ne sti ei Petrija otvara vrata,
Onana sna e sa stolice:
- Je l izlazimoa
- Zovu vas za astali Ne brzaj, erii Ne
letii Kora aj polanoi Smjerno gledaj u narodi
Sanrij te o i, obori trepu ei I oravi e
primjetiti da momna milo gleda i Ne mora
selo znati da si zablentavila za njim... sme na se Petrijai Savetuje n ernu, ali i njoj
srce bije nao pomahnitaloi Sre a je, nada se
udru e roditeljsno navo enje i ljubav mladihi
Retno se to dogodii Osmatrala je Mihu,
svanog puta, nada su se sretalii Moman je
do u iju zacopani Ni Onana nije ravnodu nai
ini se majci, podjednano su uzdrmani
oboje: - Otu pod runu, pa lagano nroz
svijeti Svi su se nabili uz donsat, enaju da
iza e i Svanog pozdravi, mu nima se
nanloni, enama se nasmiji Svenru poljubi
147
zmajevi

runu, svenrvu u obrazi Mihi, samo nlimni

glavomi Popa Svetomira poljubi u runu...
Onana ne uje majnui Ugledala je Mihu
im je nro ila na donsati ena je stoje ii
irom otvorenih o iju i nasmejana nora a
prema njemu... Pra te pucnji iz lova nih
pu anai Strailo prazni pi tolj put neba,
Saidov ornestar uti ava sviranjei Onanu
prati samo violinai
Obuzdava se Strailoi Pu ta Mihu, da je
on privede stolui Klizi pogledom po narodu,
smeje se An i, sve ponu ava, samo da ne
gleda u devojnui Dr i zdravicu i ne nrije
radost to mu je sin zadovoljan i sretani
-Ovo je sve an in...-dr i govor pop
Svetomiri
Blagosilja
prosidbu
svojom
molitvom, pa zdravicomi Upu uje momna,
vreme je da curu daruje prstenomi
Uti ava se sveti Svi gledaju u Mihui
Njemu drhti runa, ne mo e da namanne
prsteni Poma e mu Onanai Rune im se
doti u, vrele i drhtavei Zagledao se, prvi put
u njene o i:
- Ho e li bit mojaa - jedva se razume
ta govorii
148
zmajevi

- Ho u - obara Onana pogledi Suvi e je

plamena u Mihinim o ima, prlji je i dodirujei
- K eri moja! Radosti moja! - prilazi joj
An ai Daruje je nisnama sa malim dunatimai
Tanav je obi aj, tome se ne udi narodi
Mu i ih broj nisni, ne mogu da ih izbrojei
Ljubi je An a u oba obraza i blagosilja,
poput prave majnei Izmi e se u stranui Na
redu je svenari On e snaju onititi velinim
dunatimai
Staje Strailo uz Onanui Ne dozvoljava
joj da mu poljubi runu, ve on ljubi obe
njenei ali se sa svetom, nano je jo mlad i
da je rano da ga cure ljube u runu... Stavlja
nisnu za nisnomi Odi e nosu, poravnava
dunate da bolje legnu preno grudii Name ta
ih, oni blje te na suncui Dodiruje je menim
ponretima po grudima, vratu i nosii Trepere
mu rune i glas:
- Ku u e mi unrasiti, poput cveta... miluje je re ima i dahomi Dr i njene runei
Biranim re ima, uzdi e budu u snaju u
nebesai Mami suze enama, ije su n erne
prispele za udajui Mu narci pljesnaju

149
zmajevi

ivojina po ramenu, nlimaju glavom sa

odobravanjemi
Onana se unipilai Oborila glavui
Strailov vreli dah, prlji njene obraze, stvara
nelagodnost u njoji Strailove rune, ispituju
meno u njenih anai Ne razume, za to je
miluje po runama, ni za to strepi od
njegovog pogledai
Otilija nlju ai Misli joj sevaju glavom:

On je bolesnik! Izvitopereni bolesnik! Kao

da je uzima seb...i -tra i pogledom Petrijui
Ona, nemo zuri u Strailai Puna je
podozrivostii Pre bi se renlo
u enjai
Pogledom se sre e sa Petrijomi Ona, obara
o ii
Struji apat nroz svetinui Domun avaju
se o ima i miminomi Ovolino zlata jo nije
dobila nijedna cura, ni sa ove, ni sa one
strane Drinei
Svi
enaju najva niji momenat na
pro evinii Darovanje je pro loi Jo jedna
zdravica, a onda e otac ivojin na elo
stolai Saop ti e n ernin mirazi Ono toga svi
izgarajui Ve su pale silne opnladei Ve ina
ih je u
ivojinovu noristi Mnogi tvrde,
150
zmajevi

nadma i e i uvene Had iprodanovi e, ija

je n erna ponela renord, u mirazu, pre
nenolino godina...
- Dragi prijatelju, zna se ta je na
redu...
Zaustavlja ivojina Strailova runai Staje
nraj njega, uspravan i ponosani Ustaje i
An a da podr i mu ai I Mihoi Slo io se sino
sa ocem, ne e uzeti mirazi Onana je
jedinicai Sve, ionano njoj ostajei Smejulji se
Miho i zami lja seljane, nad sad razjape
ustai
- Samo nam curu daj, dragi prijateljui
Uz ovanvo zlato, miraz ne ide - opet se
zahuntao Strailo... Smiruje se i onre e Mihi:
- Sin tano eli, a i moja ena...
- e to more bitia - zabezennut je
ivojin: - Kome sam teno dunate i napitala
- Ne e ih poneti u grob, prijatelju moj
- iron je osmeh Strailu: - uvaj za decui
Sada ima sina i n ernui Teci i dalje, ne e
im biti naodmeti Njima e ostati i tvoje i
mojei Budu i prijatelji ele jedan ustupan sa
tvoje stranei Odustani od svadbe u dubonu
jeseni Najbolji je septembar za veseljai
151
zmajevi

Nema vru ine, a retno pada ni ai Pristani

prijatelju, usre i mi sina jedinca... zagledao se u zbunjenog
ivojina, noji
neodlu no nlima glavomi Grli ga Strailoi
Glas mu nlintii Odi e sre om: - Sipaj po
ljutu, zali emo dogovori Sviraj nam, ne to
veselo - ma e Saidu: - Nena se peva i igra!
Cure, sa dairama, du u ljudima nena
razgalei Ho u da se zapamti nada je gazda
Strailo isprosio najlep u devojnu u zemlji!
Cima nontrabas, udaraju bubnjevi,
razvla i se harmonina, snoro do zemljei
Crvena svila, drhti na curama, zvecnaju
dairei
Gazda Strailo, lupa a u za a omi
Pogled mu snen, o i mu nlize preno
svanoga, ali se uven zaustave na Onanii
Pijucna, pomaloi Zna, ne sme se napitii
Mnogo o iju ga gledai Pametan je i vlada
situacijomi
Jednu je glupost ipan napravio, nada je
devojnu nitio dunatimai Dugo je ostao uz
njui Bilo je to ja e od njegai Morao je da
oseti njenu menu no u pod svojim prstimai
Doticao je njenu svilennastu nosu, blago joj
152
zmajevi

dotanao grudii Opio ga je trenutan

bla enstva i uspomenai Nije mu promanao
Nemicin pogled, ni Petrijini Vreme je da to
ispravi:
- Povedi nolo, sine - gura Mihui Podi e
glas: - Da vas otac gleda, jedno uz drugoi
Da mi srce zaigra od radosti i sre e... - grli
An ui Milo je gleda, nano odavno nijei
- I majna e u nolo, bogamii I prijatelj pru a
An a
runu
ivojinui
Prepli u
izaziva ni i sitno ono muzine, nadme u se
prijatelj i prijai Hvata se polano i narod, jo
uven pomalo zbunjeni Ne ide ninome u
glavu da neno odbija najve i miraz u nrajui
iri se nolo, ubrzava Said tempo, ali se
igra i ne dajui Gosti, noji ne igraju,
do aptavaju se,
razmenjuju utisne i
prepri avaju onima, noji nisu uli da se
Onana udaje bez mirazai
Prolazi Otilija nroz narodi Pogledom
tra i Petrijui Za la je iza nu e, gde su nazani
i nuvaricei Vidi je nod velinog stolai
Namr tena jei Vadi i re e trudlei
- Nemoj tii udi e se svet - staje Ota
uz njui Tiha jei
153
zmajevi

- More bit da je udo ve u mojoj avlijii

- Mo dai Sutra emo o tomei Sada,
obri i rune i nasmejana pre i nod muzinei
- Vi ela si to i jaa
- Jesami
- avo mi je do o u nu ui
- Sutra emo razgovaratii Re i u ti
nene stvarii Sada me poslu aj, radi Onanei
Nasmej se i idi me u ljudei Da ne nrenu
pri ei Namr tena sii Posumnja e i drugi da
ne to nije u redui
- Danas u se smijati na silui to u
sjutraa Kano u ivojinu re ia Misli e da
sam polu elai Dijete mi se zagledalo u
momnai O e gai Ano rasturimo, ona e
patitii
- Danas se smeji Za sutra emo videt...i
- prati Petriju do prednjeg dvori ta i
razigranog nolai
ivojin podvrisnuje, cupna u mestu,
uvla i enu do sebe u noloi Nadme u se sa
muzinom, ali se nadme u i sa prijateljima u
igrii Na stolovima se smenjuju jela, na
nlupama narodi Jedni ustaju, drugi zauzimaju
mestai Poneno se izigrao i ponovo
154
zmajevi

ogladneoi Merna prazno mesto i sedai ene

stalno dopunjuju inije i ovale sa pe enjemi
Kada se pogleda niz stolove, sve je puno i
ini se da jo nino nije jeo...
Primi e se mran, pale se vatre i
petrolejnei Svetina ne odustaje od stolovai
Buri i sa pivom raspore eni su po njimai
Pije se ranija i vino, ali pivo najvi e, jer ga
retno ima u selui Nino ne e nu i, don se ne
isprazne sve ba vei Bio bi greh da ostane
nepopijenoi
*****
Od ranog jutra Petrija nadgleda
radninei Raspremaju dvori ta, peru nazane,
rasturaju stolove i nlupei ao je Petriji, ne e
da budi ivojinai Hr e u velinoj sobi, obu en
i u cipelamai udna malansalost, od ju e je
ne napu tai I bol u donjem delu stomanai
Valjda se naradila ovih danai Nenolino
poslednjih no i, nije snoro ni legala u
nreveti I ono malo sna provodila je u
udnom bunilui Ustajala je smorena, ali je
n ernina sre a odr avala poletnomi
155
zmajevi

Od ju e u podne hrabro se sme nala,

igrala u nolu i razgovarala sa gostimai Uz
sve to, vrebala je Strailove pogledei Ni ta
joj nije izmanloi Ni njegovo lumpovanje, ni
pesme noje je naru ivaoi Svana je odisala
e njom, neuzvra enom ljubavlju i tugomi
Jedino, nije lumpovao nada peva ica zapeva
o ovenu, noji ivi u nadi da e mu voljena
ponovo do ii To su bili trenuci, u nojima je
Strailo gubio nontrolui Nije pio, nije
razgovaraoi Palio je cigaru, pu io i uvla io
dimi Kapne je sneno obarao, inilo se da
dremai Ali, nad god bi ih podigao, pogled bi
mu padao na Onanui Zagonetno ju je
odmeravao, obavijao je toplinom i ne no ui
Zadovoljstvo nije znao da sanrijei Pravo
zadovoljstvo,
ispunjenog,
poro nog
mu narcai
Ne razume ta je u Strailu, ali zna no e
joj pomo i da to razjasnii Ota e do i
popodnei Don ona stigne, mora oti i
deravnii Ne preza to je dani Nedelja jei
Mu ni se izle avaju, nisu po poljimai Svana
nu a, u nom ilunu, dobila je hrane, bar za
dva danai Celo jutro je raznose momci i
156
zmajevi

devojnei ene, sigurno ve vare mleno ili

prave sir po mlenarimai Ni one nisu sa
stonom po pa njacimai Ano projuri nroz
ljivin, izbi e do prvog estarai Posle e
nroz hrastovu umu, do spaljene poljane...
Panuje meso u velinu vanglu, trudlu i pitu u
manju erpui Sve trpa u ironu, prtenu
torbui Zove nom ijinog sina, pou ava ga ta
e re i ivojinu, ano se probudi:
- Hitam numa Srejinoj majci, nosim
ponudei Sama je u brdu i snoro neponretnai
Grijeh je da se ovolina rana nvari, a njoj
nema no da snuvai Idem pre icom nroz
ljivini Brzo u natrag... - zabacuje torbu na
ramenai Bol u stomanu se poja ava, ali ona
ubrzava noranei Ne to e danas dobiti,
smiri e boli Neni aj, travu, bilo ta... Bolovi
rastu, postaju neizdr ljivii Ljulja sei Ima
omaglicu pred o imai Mran je spopada u
udnim naletimai Krvni ni je zvennula
nlepetu ui Kada je hitno, mora se udariti tri
puta, ali ona nema snagei Oslanja se le ima
o hrast, nlizi niz njegovo stabloi Navire
mran sa svih stranai
- Razume li mea uje lia Petrija!
157
zmajevi

Glas je poznati Probija se u Petrijinu

svesti Klima glavom, ali o i ne otvarai uje
nucnanje, brzo i ujedna enoi Raspoznaje
zvunei Drvena na ina udara o glinenu inijui
Zna i gde se nalazii deravna ne to mu nai
Za nju je, sigurnoi ena spas, bolovi ne
jenjavajui
- Otvori usta i gutaji Mora polanoi
Mora nliziti niz grloi Br e e delovatii
Uminu e ti bolovii to me nisi poslu alaa
Nisi odle ala, ni povratila snagui Bolest ti je
sunnula, nao zmijai Jede tei Telo ti je
oslabljenoi Bojim se, vi e nemam pravi len
za ovanvu alui Pustila si je, rasla je ra irila
sei Ve ti ulazi u nrv...
- Boli me od ju e...
- Ovanva pronletinja zaboli ten nada
oja ai
- Je l nasnoa Moram znati nolno
vremena imami Ja i nijesam va nai Dijete mi
je u opasnostii Slutim, ne ena je ni ta
dobroi Ti uvijen zna ta se doga ai Kani je
jad u Strailu, te mi nano gleda u dijetea ta
ga je nagnalo da nas sludi i obe amo je za
njegovog sinaa Znam da ne baje i ne
158
zmajevi

prori e i More li mi nano pomo ia ivojinu

jo ni ta nijesam nazalai Ne znam ni nano
ui Misli e da sam postala manitai Isprosio
mi je dijete za sina, al Bogom se nunem, no
da je uzima sebii Nani pogled ima ovijen,
samo nad smrtno volii Dodiruje mi dijete, no
da miluje ljiljan, ja l nanu rijetnu vrijednosti
Umrije u ti i bez bolesti ano mi nano ne
pomogne i
Ano
ubijedim
ivojina
i
rasturimo prosidbu, umrije e mi dijetei
Zaljubila se u njegovog Mihu, ne vidi nud
gazii Poblentavila, nasnroz...
Na munama je
deravnai Petriju
nagriza najgora bolesti Ne mo e joj pomo i,
ne e je pobediti ovog putai Daj Bo e, ano
po ivi do n ernine svadbei Da e joj trave i
ajeve, nraj e do enati bez ve ih bolova...
Odavno zna za ove jade noji mu e
Petriju u vezi sa Strailomi im je aber
punao po selima da je bio u njihovoj nu i i
video Onanu, predosetila je nano e se
zavr itii Pomi ljala je da presretne Petriju i
popri a sa njomi Ali se zapitala, postoje li
re i noje bi ona razumela na pravi na ina
Kano objasniti eni da je njen mu , jo nao
159
zmajevi

moman, bio sa drugom i iz te veze dobio

n ernua I da su Onana i Anica iste, nao dva
jajetai Verovatno bi prezrela
ivojina i
ninada mu ne bi poverovala da se ne se a
ene sa nojom je proveo mesece u ljubavii
Iano je to bilo davno, sigurno bi mu
prigovorilai Sva ta ide u pogre nom pravcu,
ve se napravilo, itavo vrzino noloi Zlo je
nrenulo i zahuntava sei Ni ta joj ne sme
re ii Ni da je Anica zaludela Straila, ni da e
roditi njegovo detei Ni da je Onanina sestrai
Umrla bi napre aci Shvatila bi Strailove
poro ne misli i za to Onanu dovodi u nu ui
Greh je i nju odvojiti od Mihei Voli ga i dugo
bi patila za njimi On je Onani sudbinsni
predodre en... Mozan joj radi ubrzanoi
Smi lja, nano sve to da dovede u red, ali da
mnogo ne obrazla e:
- Prvo u tebi spremiti leni Uzimaj ga
redovnoi Bi e ti boljei ivojinu ni ta ne
govori o Strailui Detetu ne nvari sre ui Ano
si ga pravilno procenila, smiri emo njegovo
ludiloi Postoje trave i za tanve bolestii Kada
ti Strailo u e u nu u, ti e mu snuvati nafui
U njoj e biti zaboravani On je udotvoran,
160
zmajevi

smiruje ljude, prizemlji ih i vrati na pravo

mestoi Se anje se pro isti, zaborave se
bludne misli, naumi i ano je neno volio nenu
enu, na noju nije imao pravoi Kada to
popije, za Onanu se ne brinii Voli e je i
dalje, ali runu prema njoj ne e pru itii Da
mu je napitan dat ranije, delovao bi jo
boljei Mozan bi mu se potpuno o istio od
bolesnih mislii Sada e delovati slabijei
Strailo e iveti u omaglici i udnom snui
Uven e eleti Onanui Dubono, u svojoj
podsvesti, ima e udne vizijei Deo mrana
osta e u njemu i tera e ga da misli o Onanii
Vu i e ga neobi na i njemu neshvatljiva
silai Ali, len e u initi svojei Gri e ga
savesti Zato e grliti svoju enu, nao u
mladim danimai Bi e ga sramota od
poro nih mislii Zaboravan nije svemogu i
Ponenad e mu isnrsnuti elja, ali e brzo
nestatii Petrija, jedno, mora zapamt...i mu i se i tra i prave re ii Ne mo e joj re i
da e umreti za mesec ili dva: - Do
septembra
e popiti prvi napitani Pre
septembra, idu e godine, mora popiti i
drugii Kada i tre eg septembra popije
161
zmajevi

zaboravan, tada e biti potpuno izle en i

bezopasani Onda e postati pravi svenar i
dedai Mora nau iti Onanu da mu daje
napitani
- Ja ui Ne bi volila da optere ujem
dijete...
- Ljudi su smrtnii Uven je bolje, nada
dvoje znaju ta valja initii Sigurnije jei Ano
jedno zaboravi, drugo ne e...
- Kolno mi ivota ostajea - posumnjala
je Petrija da joj pre utnuje istinui
- A, ninad se ne znai Godina, dve, tri,
nenad i deseti Od tebe zavisii Mora se
odmarati, piti trave i ajeve, jesti posnu
hranu i piti mineralnu vodui
- Sve u te poslu atii Djetetu trebami
Daj te travne, moram nu ii Usta e ivojin,
pita e se nud sam se zabavilai I Njemica e
do ii Ona je bistrai Vi ela je, isto to i jai
- Reci joj da no as do e - Petrija je
podozrivo gleda, ona brzo dodaje: - Moram
joj dati nene travei I ona je bila bolesna, od
tanve bolesti noju ti ima i Sada je izle enai
- Valjda u i ja... - smeje se Petrijai
Spada joj teret sa du ei Ste e torbu sa
162
zmajevi

travamai Koran joj postaje lani Puna je

snage i odlu nostii Gazi u navo li e,
prebira po glavi nano se ta sprema i nolino
se puta pije na dani Vodi e ra una, zanlinje
se u sebii I zbog Onane je umirena, ne e se
vi e seniratii Njeno je dete sigurno sa
deravninim napitnomi Sa u ivanjem e ga
spremiti svom prijatelju Strailui Sme i e mu
se, don ga bude ispijaoi
Kroz noji dan, naru i e priji da do u na
nafui Svi! an je i panosna: eli e je gazda

Strailo, al ne e mo i da mi djetetu naudi i

Golemi gazda, nema du e ni obrazai O e
mlado, da se na njemu zadovolji i nau ivai
Gleda e je, samo e je gledati, ruke te
ne e slu atii Nijesam se sjetila, priupitati je,
ima l kaku travku da je sniva, da se mu i, al
da je ne mere pipnuti gazda Strailoi Svaki
gazda je pokvaren... - gazda je i njen
ivojin, srami se to ih sve trpa u jedan no i
Ali gotovo pocupnuje nroz ljivin i uri
prema nu ii
*****

163
zmajevi

Name ta Petrija stolicu u hladovinui Ne

gleda u pe enje i ne ose a miris paprina a
noji radnici slasno tamanei U runama dr i
erpicu sa nozjim mlenom i par e crnog
hlebai Vi e se ne e igrati sa svojim ivotomi
Potrebna je svom detetui Po ive e, bar don
onog izroda ne dovede u redi Ne e svoju
n ernu optere ivati dodatnim brigamai
Dovoljno je to od nu e ide sa esnaest
godina...
- Majo moja - grli je n erna: - Ovolini
mezetluci, a ti pije vareninu i jede crni
hljebi Sjedi u hladovini! Da l si ti meni
zdravaa
- Ko dren, erii Malo sam se umorila,
ovijeh danai Sva ega jela, pa no velim, malo
posta nije na odmeti De, blago majci, da
proturimo noju don smo samei Jesi l ti meni
zadovoljnaa - osmatra je Petrijai Sme na
se: - Ajd, ne buntii Ne srami sei Lijep je
Mihoi
- Lijep je, matii Omilio mi sei Ma, za
du u mi prirastoi Srdila sam se na tebe i
taju to me tjerate na udajui Morala sam

164
zmajevi

znati da otac i majna, uvijen tra e najbolje

za svoje dijetei Od Mihe, boljeg ne tra imi
- Samo tebe imamoi Nino te ne erai
O e mati da izabere po svojoj voljii Ano ti
ne to smeta, il ti se ne ide u njiovu nu u,
slobodno recii Sve se rasturi, pa i
pro evina...
- ta ti je mati, od jutrosa Ja... ja... ja bi
ti umrla bez njega - zagledala se majci u
o i: - Da li si ne to ula, nad tano govori a
Ne e valjda oni rasturati pro evinua
- Oni ne e, ne pada im na pameti Al,
ano tebi nije po volji, majna e rasturitii
- Po volji mi je momani Jedva enam da
ga vidimi Glas da mu ujemi Jes da muca i
crveni, drhti don govori i jedva razumem ta
mi na e - zasmejala se, smeh joj zvoni i
odi e sre om: - Valjda e mu prestati
drhtanje, pa u znati ta mi govorii
Svim srcem je Petrija uz svoje detei
Odabrala je Mihu i ni ta joj ne e zagor avati
ivoti Sada preostaju samo sporedni
problemii Sprove e svoje planovei Ali, radi
svog mira, mora ispitati Onanui Ne sme je
otvoreno pitati o Strailovim dodirimai Ano je
165
zmajevi

ne to i primetila, uveri e je da su to
budala tine i izbiti ih iz detinje glavei Mu i
se Petrija, nano bi po ela, a da to ne bude
sumnjivo:
- An a e ti sine, biti no i matii Dobra
je enai Voli sina, al e voliti i tebei Kad je
sin sretan, sa svojom enom, onda su prave
svenrve zadovoljnei Po An i se vidi da bi te
u nedra metnulai Strailo je... nenano razli it
od na ih mu naracai Rasto je u gradui U io
po velnim nolama i stranim dr avama...
- Mio je on i nje an... - pita se Onana,
bi li majci renla ta nosi na du ii Pred
ovanvom majnom, nanva je danas, greh je
imati tajne: - Pone to mi je nejasnoi Uvijen
mi Strailo zbog ne ega odigne nosui Njegovi
prsti mi budu na vratui Vreli i menii Ko da
me miluje njimai Kad mi je namje tao nisne
sa dunatima... - od srama saginje glavui
Bunti u licu: - Ovdi su mu rune bile ponazuje majci na svoje grudi: - Gledo me,
nenanim pogledom noji me stra ii Mazio mi
ane... jel to majno u redua
- Ma, to sam ela i da ti na em, al si
me zasno ilai Strailo je drun ije odgojeni On
166
zmajevi

o e da ti pona e, nolno si mu milai Sretan je

to si odabrala njegovog sinai U tom svijetu,
e je on rasto, drun ije se isnazuju radosti i
alostii
ula sam, nano se po tom
inostranstvu svi ljube u usta, grle, miluju,
dr e za runei Dobar je on ovjeni Bi e pravi
svenari Uvijen e u tebi gledati
eri
Svinnu e se i on na na e adetei Eto, zva e
ih mati na navu, u drugu ne eljui Svadba je
blizui Moramo vi eti nano je to Strailo
zamislioi Ne e svatove u svoju avlijui O e
po gospodsnii Svadbova e, preno Drine, u
Srbijii U Banji Kovilja i samo veline gazde
prave svadbe svojim sinovimai uven je
tamo, nenani Kur-salon i Strailo se falio
taji, zanupi e hotel na dva dana, goste e
voziti fijanerimai I na svadbu i sutradan
nu amai Zato An a i o e da te obu e u svilui
Velna e gospoda biti tamo... - ugledala je
Otu, prilazi napijii Smeje se Onaninom
tr anju i ljubljenju sa Nemicom: - Sad sam
djetetu govorila o varo nom pozdravljanjui
Cma ete se, no da se nijeste vi ele danimai
Eto, i Otilija je no tvoj svenar - upozorava
pogledom Otu, ni ta je ne sme pitati pred
167
zmajevi

Onanom: - De, blago majci, nas dvije da

popijemo tvoju navui Ti je eri snuvaj, a mi
emo procijeniti, valja li emu - prati je
pogledom do nu nih vratai Ozbiljna je: Pred njom ni ta ne govorii Za Straila sam je
smirilai I ona je osjetila, al jo ne razumije
njegove dodirei Ni
ivojinu ne u ni ta
nazatii Ja u tog poro nog avola sreditii
deravna mi je jutros dala napitan za njegai
Zaboravi e na manite misli u svojoj glavii
Ne u mom djetetu sre u da nvarim... O as
e Onana, s navomi Porunu moram da ti
prenesemi Idi no as do deravnei Ima nene
trave za tebei I jo ne toi Zovem prijatelje u
drugu ne elju, na navui Kod nas je obi aj da
je cura nuva i slu ii Jedino ti more podi i
Mihu i Onanu, nenud u etnjui Smisli, nano
e to izvestii Kavu ja moram nuvati i
donijetii olje metnuti, e noja treba da
stojii Poma i!
- Ne brinii eta e deca sa mnomi Ti
radi svoj posaoi Verujem u
deravnine
ajeve, trave i lenovei Ponenad se i
nasmejemi Radila sam u timovima noji su

168
zmajevi

dobijali svetsne nagrade, a izle ila me

travarica i sledbenica nenog ritualnog nultai
- Ne razumijem ba , o emu zbori , al
nije ni va noi Izlije ila je tebei Valjda e i
menei Renla mi je da imam bolest, nanu si i
ti imala - vidi da je Otilija udno gleda: - Ne
boj sei Po ivje u, jo nenu godinui Dala mi
je trave i savjetei Ne zapitnuj pred Onanomi
Ne u dijete da potresami Svadba je blizu,
ena me golem posoi Moram guji zatu i
glavui I to namenom... O, evo nam i navei
Mi se, sine, raspri ale o tom Kur-salonu i
Bila Ota u njemui Vi ela gai Veli da samo
gospoda odsijedaju u njemui
- Dobra je nafai Kano ovde na u, u
Bosni, mo e cura da se uda - zadirnuje je
Otilija: - Spremaj se curoi Idemo do
namenjarai
- Ne, numim vas Bogom! Tu je
zmijarnin! - zanunala je Petrija, naglasi Ne
mari za ene u avlijii
Obe su tajanstvene, ali greh je, od
Petrije, bilo ta da nrijui Danas joj svanu
tajnu mogu poveritii apu e joj Ota:

169
zmajevi

- K erna ti je prevazi la u iteljai Hvata

zmije, bolje od menei an i one, noje vi
zovete zmijsnim carevimai
- Kunu meni! ta to govori a Uje e jei
Umrije e mi dijetei Ne igrajte se...
Odi e Ota, Onanin runavi Sti ava
Petrijui Tera je da se zagleda u n erninu
runu i uo i mesto ujeda:
- Ne mogu joj zmije ni ta, ima ve
godinai Imuna je - zna da je Petrija ne
razumei Tra i prinladno obja njenje: Otporna je na njihov otrovi Bilo noja da je
ujedei Davno je nau ila nano se hvataju i da
im cedi otrovi Kada se, pomalo ubrizgava u
ovena, onda mu zmija ne mo e ni tai
Zmijsni otrov je sirovina za mnoge lenovei
Blagodet za zdravljei Ne brini se Petrijai
Nema razlogai
- Veli ... vata i runamaa Ja jada... - jo
uven je slu ena Otinom pri omi
- Om icom - ponazuje Ota nano se to
radii
- Zna ... - zamislila se Petrija: - More
to bit i dobroi Zmije i u nu e dolazei Svunud
mogu ujesti ovjenai
170
zmajevi

- Sad ih se ne bojim, maj ice proninula je i Onanai Pla ila se ta e majna

re ii Pre utnivala jei Nije smogla hrabrosti
sama da joj na e: - Zna da je bila i u na oj
nu ii
Gledaju se Ota i Petrijai Razumeju sei
Ano napitan ne bude delovao na Straila,
Otilija mora uhvatiti zmijui Nenano e je
isporu iti u njegovu nu ui
Ne zna Ota ta je u vodi noju pije i u
hrani noju jedei Ni nanve je travne dobila
od deravnei ta je navodi da postane
u esnin u zlo inua Za to se utapa u
Kiseljan, njegov mentalitet i na in ivljenjaa
Zaboravlja Hiponrata i da je lenar noji treba
da poma e ljudimai Pre utno, prihvata
venovni obi aj da se zlo saseca jo ve im
zlom, nada je pravda u pitanjui Ne buni se
ni ta u njoji Klima Petriji glavomi
Ona je nagra uje ironim osmehomi
- Sti emo nu i pre mrana - di e se Otai
Grli Onanu, ude i se i dalje, nano je lano
pristalai to je najgore, ona e to i uraditi,
ano bude potrebnoi Prvog puta, nada Strailo
dodirne ovo dete, onano, nano svenru ne
171
zmajevi

dolinujei Kada mu u o ima vidi udnju i

snrivene nemire, noje neminovno vode
ne asnom nrajui Ne e enati da joj Petrija
na ei Zapitala se, nano joj tano ne to nije
ranije palo na pameti Greh je, u nu u da im
se odnese zmijai Mo e ujesti nenog drugogi
Treba to srediti, odmah u nedeljui
Stresa se, uprnos vru ini: Poludela

sami Ako to uradim, bez gri e savesti, oti i

u odavde ku ii Ja nisam u civilizovanoj
dr avii Upala sam u daleku progilost ili u
crnu svemirsku rupui Ovde nema lekara,
sudije... Narod le i ena iz pe ine, ljudi
pre utno dele pravdu... Donose presude,
izvr avaju kazne... Baje se, vra a, ljudi na
svinjskoj ple ki vide kada e im zemlja u i u
rati Sova hu e nad ku om, u kojoj e neko
umretii Devojke, no u, kroz burmu, gledaju
u mesec i govore svoje eljei
Civilizacija je, sto godina, daleko
odavde, pa opet, sve ima svoj smisao i
opravdanje...
*****

172
zmajevi

Snalazi se Ota, iano nema lampui Lano

pronalazi stazei udi se i osmatra ono sebei
Jo ninad nije videla ovano jasnu mese inui
u na suvo li e pod nogama, uje se
nadaleno nrcnanje gran icai Sazreli irevi
padaju ono njei Pravi bunu, poput divlje
svinjei Nada se i moli Bogu, da one jo nisu
stigle do ove hrastove umei Seljaci su ih,
pre neni dan, primetili iznad gornje nlisurei
itav opori Pri ali su, nano divlje svinje,
ten u poznu jesen, do u u ovu umu na
obodu selai Glad ih natera i tada ne prezaju
od ljudi i seosnih pasai Ubrzava norani Jo
je obodni estar ispred nje, pa gola, spaljena
poljanai U daljini se naziru obrisi starog
hrastai
U ipra ju je trava, njeni noraci ne
prave bunui Zastaje Ota... Ti inu no i remeti
neobi no pevu enjei Razvu eno, nalin
naricaljni ili nabrajanjui Napre e sluhi Hvata
pravac, odanle pristi u glasovii Se a se, na
toj strani je mali izvor sa toplom vodomi I la
je jednom do samog izvori tai Kre e se
oprezno u pravcu glasova dr e i se ipra jai
Zastaje iza velinog stabla, za u ena
173
zmajevi

neobi nim prizoromi Ono ogromne vatre

igraju devojne obu ene u bele rubinei
Starija ena sa sitom u runama, zahvata
vodu iz izvora i prsna devojnei Izgovara
re i, poput molitvei Baca ne to u vatru nalin
snopi imai Kada podigne sito prema
mesecu, devojne zapevaju, ubrzaju igru,
usnlinnu i jedna za drugom presna u preno
vatrei ena ih privodi izvorui Svanu umije,
pa mahne sitom prema mesecui Govori
nerazumljive re ii Umivena devojna spusti u
poton mali smotuljan obavijen gran icamai
Vazduh miri e na tamjani Pesma postaje
snoro ne ujnai Grupi u se devojne prave i
paliri Sve, osim jednei Ona odi e svoju
rubinu, svla i je preno glavei Ota je
isnola ila o ii Gleda u nagu devojnu na
mese inii Ona raspli e nine i pu ta nosu da
slobodno padai Kre e se izme u pore anih
devojanai Kora a polano, one je udaraju
tannim pruti imai iri se specifi an miris
bosiljnai Izvode nenanav obred, ali Ota
nema pojma
ta on predstavljai Naga
devojna sti e do izvorai Le e u njega, ostale
je perui Poma e im i ena sa sitomi Izgovara
174
zmajevi

re i razumljive Otii Moli nenoga za milosti

Devojnu podi u, navla e joj rubinu na monro
telo, pljesnaju i pevajui ena gasi vatru...
Vreme je da Ota napusti busijui Trne od
strahai Devojne su nrenule u njenom
pravcui
Stu tila se Ota nroz estari Ne gleda
gde stajei Juri prema starom hrastui Glavom
joj prole u sve pri e noje je
ula o
ve ticamai Retno se, nada, u ivotu nrstii
Sada to sumanuto radi i priziva sve svece
nojih mo e da se setii U panici je zviznula
nlepetu ui ini se Oti da je uje itavo seloi
Mo da i daljei
- U ii enam te - zove je deravna iz
mranai
- Pali lampu! - drennula je Ota: - Ne
vidim ulazi Za mnom idu ve tice!
- Ne boj sei No je punog mesecai Nisu
ve tice - uvla i je u pe inui deravnin glas
odi e prenorom: - Pro la si nraj malog
izvorai to si i la tamoa
- uli su se neobi ni glasovi i pevanjei
Sigurno su ve tice! Jedna je bila gola - drhti
Otai Ne razume, za to se ena sme ii Pada
175
zmajevi

joj druga pretpostavna na pamet: - Nemoj

mi re i da su vilei Mada me, ovde, vi e ni ta
ne mo e iznenaditii Danas sam shvatila da
sam postala druga ijai
- Smiri sei Objasni u tii To je obred
i enja od grehai Ta, gola devojna, sigurno
je ne to zgre ilai Verovatno je pred udajom,
pa joj treba savet starijih, isnusnijih enai
Da bi ga dobila, mora se o istitii U no i
punog meseca, ritualna je dovede sa
drugaricama na vreloi Onupaju je, govore
molitve, pruti ima bosiljna isteruju iz nje
zloi Obi no se to radi nada je cura bila sa
nenim momnomi
- Kada vodi ljubava
- Ili je to, ili je pobacilai Verovatno je
ono prvoi Za drugo, obi no znam, jer meni
dolazei
- Zar toga ima ovdea Mislila sam da se
ni za rune ne dr e pre brana...
- Ni ta ti jo ne zna i D aba ti tvoje
nolei Toga ovde ima vi e, nego u gradui
Svana druga bude sa momnom pre branai
Svana tre a zanesei Kada pobaci nod mene,
to jo bude i dobroi Nene to urade samei
176
zmajevi

Vretenom ili ilomi Sva ta napravei Ponena

se ute e i porodi, dete baci nenuda u umui
Pojedu ga divlje zverii Nijedna se jo nije
javno obrunalai Sve se edne udajui Tu ti je
nrv od pevca uvezana u mali mehur,
spreman da punne nada je potrebno i da se
prospe po ar avui Saveti starih baba su
neprevazi enii Mu narac ni ta ne primetii
Od postanna sveta, toga je bilo i bi e ga
uveni Kada se udaju, ten tada nastaju munei
Mu u vojsci, snoro godinu, ena trudna nod
nu ei ta u, pomognemi Bolje ja, nego
nanva nestru na babai Bar e mo i da rodi
nada do e vremei
- Majno moja, mila... - zuri Ota u njui
Presu ile joj re ii Kano je sve u ivotu
varljivoi Prise a se svog dolasna u ovu
zabiti Kada je sve sa pa njom gledalai Pred
o ima joj belasanje ensnih rubina u mranui
Tumaranje mu naraca po mrnloj no i i
zvi dunanje po umicamai Nije se udila
tomei Odobravala je to misle i da su
udovice ili seosne uspaljenicei Stenla je
utisan da su sva deca poput Onanei edna i

177
zmajevi

nesre na, jer ih roditelji udaju mlade i mimo

njihove voljei
- Pusti selo, nena vodi svoju brigui
Zvala sam te zbog Petrijei Njena nu a je
estitai Od nje i ivojina nema boljih ljudi u
nrajui Na alost, te no je bolesnai Ne mogu
joj pomo ii Umre e brzoi
- Kolino brzoa Renla mi je da...
- Nisam joj renla istinui Mesec, dva,
najvi e...
- Ne mogu da poverujemi Lenar sami
Ni ta na njoj ne prime ujemi Ja sam imala
bolovei Znala sam da bolujem, ali nisam
htela da prihvatim istinui Mo da si za Petriju
pogre ilai
- Ja ne gre imi Kada je pobacila,
vretenom se ubolai Ranu je napravilai
Morala je le ati, piti trave i ajevei Da oja a
sebei Umesto toga, ona je radila, zapinjala,
povreda se pretvorila u ivu ranui Bolest se
ra irila po Petriji, u la je ve u nrvi
Nema joj pomo i, veruj mii Ano ho e ,
vodi je tvojim lenarimai Isto e ti re i, samo
drugim re imai Ubola se u grli materice i
dobila bolest, noju vi
nolovani lenari
178
zmajevi

nazivate rani I ne gledaj me tano, ja

poznajem i ose am svanu bolesti Znam im
sva imena, ali se prilago avam sredini u
nojoj ivimi Zato je ran, za njih ala,
tubernuloza, oslabljena plu ai Polne bolesti
suzbijam strahom, lenovima od janih trava i
nateram ih da ne prolaze nroz plotove u
mrani Po aljem napitan i onome, sa nim su
bili, njihovim enama ili mu evimai Sipaju im
u hranu, pa se zaraza ne iri i ne odlazi
daljei Ali, to je no as neva noi Zvala sam te
zbog Petrijei Ona e piti ajeve od trava,
ne e imati bolovei Umre e tiho, u snu... Ti
mora pomo i Onanii ta je u Strailu, sama
si shvatilai Danas sam, po Petriji, poslala
napitan za njegai On e mu smiriti vrelinu u
glavii Petrija me ne e poslu ati i ni ta ne e
re i Onani, ali Strailo ga mora popiti, jo dva
putai Znam da e otputovati posle svadbei
Tada e i Petrija umretii Pre nego to ode ,
uputi Onanu ta mora da uradii Jo dve
godine, u septembru mesecu, Strailo mora
popiti travui Ano je ne dobije na vreme,
nino ga ne e obuzdatii Zaboravi e da mu je
Miho sin, a Onana snajai Ne e se se ati
179
zmajevi

svoje ene i ne e prezati ni da na ini smrtni

greh...
- Ne razumem ta ovena pretvori u
neljudsno udovi tei Svi na u da je bio
dobar mu i bri an otaci Sve do apca, don
nije upoznao devojnu noja li i na Onanui
Nena bana, iz apca, pri ala mi je o tomei
Don je opisivala tu malu, nao da mi je
govorila o Onanii To ne mogu da shvatimi
Zar je mogu e da postoje dve osobe noje
tolino li ea Ro ene su stotinu nilometara
jedna od druge i nisu ninanav rod...
- Ne mu i sei No as u prenr iti jo
jednu zabranui Ponaza u ti ne toi Zanle e
se da tajnu ne e ninome odatii Odne e je
u grobi Ali, i ne zapitnuj mei ta mogu da ti
na em, sama u ti re i - prilazi zastoru i
zove nenogai
- Onana!a - posno ila jei Upire pogled
u devojnui Misli joj same sevaju, usta ne zna
da zatvorii
u enje je smalansavai I
neobi an predose aji Opet gleda u ne to to
ne razumei Onana stoji pred njom, od glave
do petei Ona je, naono, ali nije onai
Zagledala se u devoj in stomani Otvara
180
zmajevi

ustai Ipan, ne mo e da progovorii Samo,

otresa glavomi
- Nije ovo Onanai To je moja n erna
Anicai Ona je bila sa Strailomi Rodi e
njegovo detei Sada ti je jasno, za to ho e
Onanu u svoju nu ui Iste sui
- Sveta... Bogorodice, Majno Bo ija... nrnlja Otilijai Prodisala je: - Kano su istea
To udo ne razumemi
- Pre devetnaest godina, ja sam tra ila
oca za svoje detei ivojin je bio mlad i
nao iti Dobar i po ten momani On je Ani in
otaci Ja sam pogre ilai Nisam Anici dala
travu, posle noje bi je Strailo zaboravioi
Nije to pravi zaboravi Ostane se anje, ali
maglovitoi Poput vo enja ljubavi u snui
Prisetio bi se ponenad on togai Vratele bi
mu se sline, ali bi ih ih razum uven
potisnivaoi
- Ali, iste sui Da su bliznaninje, ne bi
ovolino li ilei I za to
ivite ovano
izolovanea
- Renla sam ti, bez pitanjai Ponazala
sam ti Anicu da bi shvatila u nanvoj je
opasnosti Onanai Ja znam ta tebe mu i i
181
zmajevi

ve si puno toga prona la o boginjama

nojima slu imi O ivi i Moranii Jedna me
izbavlja odavde, druga me sabija i pravi
panosti, nada god mo ei Renla sam ti, ja
sam prognanai Drugo ti ni ta ne mogu re ii
ivojin je otac i jednoj i drugoji to su iste i
to je ne ija panosti Ne mogu dozvoliti
Strailu da naudi Onanii Ani ina je sestrai Ne
nrivim ni njegai im ga je Anica odabrala, za
oca svom detetu, to je znan da je dobar
oveni Ja sam napravila propusti Zato se
gre na mora ispravitii Napici
e ga
povratitii Posta e normalan oveni Priseti e
se, ponenad, da je bio sa nenom devojnomi
Osta e u njemu i elja za Onanom, ali e se
sramiti i potisniva e jei Bi e otac, svenar i
dedai Ne e se se ati prave istine, ve
udnih slina noje e mu izmicati i nestajat...i
Ho e li mi pomo ia Moram biti sigurnai
Onana te volii Sve e te poslu atii
- Ho ui Za nju sam bila spremna i gore
stvari da uradimi
- Znami Ne igraj se sa zmijamai Ve
sam ti renlai One su ivinei Ne pravi
nepotreban grehi
182
zmajevi

Stoji Otilija otvorenih ustai Pita se,

postoji li ne to da ova ena ne znai Zanlinje
se, u sebii Ne e oti i odavde, don ne sazna
istinu o njoji Ne e imati mirai
- Oti i e posle svadbe - sme i se
deravna: - Vreme jei enaju te prijateljii
Potrebna si imi Uradi e ne to norisno, u
zemlji preno ogromne vodei Napravi e
novi leni On e spasiti mnogo ivotai Ovde
te dovela vi a sila da bi se izle ilai Sada
snaga buja u tebii I znanjei Vreme je,
uzvrati onome no ti je dao put prema
ozdravljenjui I zaboravi ovu no , izgovorene
re i, Anicu i menei Uputi Onanu, isprati je u
novu nu u i tvoj zadatan je zavr eni No as
ti dajem uzdarjei Ovaj noren ponesi stavlja u njenu runu zamotuljan: - Iz njega
e napraviti taj novi leni Potreban je
narodu, u svim zemljamai Le i razre enu
nrv, ti dosta zna o tomei
Ne znam ja ni ta... - nr i Otilija bunje i
u navo li ei Ne misli o divljim svinjama, ni
o ve ticamai Stisna u runama zamotuljani
Pretpostavlja emu je namenjeni Ili je len za
hemofiliju, ili za leunemijui Ljudsni um, jo
183
zmajevi

uven, nije sposoban za ovanve izumei Pita

se, noga je u Americi upoznao Ninola Tesla
i no ga je uputio u svet naune nada pravi
sva ona udai Da li mu se javio Boga Mo da
je sreo vanzemaljce, ili de urnog sveca na
zemlji noji je zadu en da poma e ljudima i
podari im ponenu sitnicu iz arsenala svojih
mo ii Mo da je i Tesla naleteo na sli nu
pe inu i prona ao nenog poput deravne...
Mo da, ipan, uda postoje na zemlj...i
*****
Ulazi fijaner u dvori tei Nema no ija ai
Strailo dr i dizgine u runamai Iano preno
volje, Ota priznaje da zra i mu no ui Snaga
izbija iz njegai Snaga i lepota, udru ene u
jednom ovenui U najboljim je godinamai
Kosa mu se crni, bez ijedne sede vlasii Svi
zubi na brojui O i mu boje jantara, obrve
pravilne, nao nacrtanei Miho li i na njega,
ali u pore enju sa ocem deluje de a ni i
nedozreloi Te no je poverovati u pri e da
ninada, do apca, nije prevario svoju enui
Uz malo truda, Strailo mo e do i do bilo
184
zmajevi

noje enei Ten sada, nada ga ovano gleda,

razume opasnost o nojoj govori deravna:

On ne e nasrtati na Okanui Nju e navesti

da ga zavolii Da postane njegova, vi e nego
Mihina... Podilazi je jeza, od sumanutih
pretpostavki: Okana je detei Lako se mo e
usmeravati i oblikovatii Navesti na grehi
Dovesti u stanje kada se ne razmi lja o
ispravnosti svojih postupakai Mo da je...
zmija ipak pravi lek za Straila... Prati njegov
pogled... zna ta je u njemu, ali se vi e ne
udi, noja sila daje smrtninu mogu nost da
sve pravilno sagledai
- Vi, stariji! - pljesnula je Ota runama:
- Pijte nafu i raniju, razra ujte planove o
svadbii Mi mlad...i - namiguje
aljivo
Strailui Mora dobiti njegovu podr nu: Idemo u pacir, nroz seloi De urne abrono e
moraju videti Mihu i Onanui Nena nibicuju i
procenjuju noje je lep e od njih dvoje podi e sa stolica zbunjenu decui Mihu
name ta levo od sebe, Onanu desnoi Dr i ih
za runei Izaziva ni gleda u Straila:
- Pocrna e od mune, deca su sa
pratnjom, pa ne e mo i da ih ogovarajui
185
zmajevi

Petrija utii An a se smejuljii Svi a joj

se Nemica i njen naumi Deca e biti
nasamo: Neka malo pri ajui Bolje e se
upoznatii Miha je, jo uvek, pun stidai Klima
glavom prema Strailui Sugeri e mu da se i
on slo ii
Voleo bi da je gledai Iz njene rune da
primi oljicui Dodirnuo bi je, mo da... osetio
meno u no e... Svi su uprli o i u njega,
nema nud Strailoi Sme i se na silu:
- Valjda i moja prija nuva dobru nafui
Idite!
- O as e Onana snuvatii Nen odaju
seosnim putevima, posle nave i poslu enja nelagodno je ivojinui Mo da se Strailo
uvredii
- Prijatelju, pusti decu - buni se An a:
- Manimo se zastarele i glupe tradicijei Ko
e znati iju smo nafu popili - ponazuje
Otiliji da vodi decui Zove Petrijui Zajedno
odlaze u nu u: - Valjda emo im nas dve
snuvati dobru nafui
Znoji se Petrijai Raspaljuje vatru,
pristavlja d ezvui Vadi slatno, me e a e na
poslu avnini Priziva sve svecei Danas joj
186
zmajevi

moraju pomo ii Glanca olje, ali se na

glavoboljui Nema pojma ta joj An a govorii
Samo vidi otvaranje ustai
- Ja u izneti slatno i vodui Doma u i
a icei Sada smo prije, mogu te zamoliti
ne toa Strailu snuvaj posebnu nafui Pije je
bez e erai
Zanlintalo je srce u PetrijiiGura prema
priji poslu avnini Tr i po manju d ezvui
ena da An a iza e na donsati Vadi iz
nedara malu plosnicui U Strailovu olju
odbrojava deset napii Stavlja je posebno, na
nredenaci Zanuvava nafe, raspri ala se sa
An omi Sipa u olje, obavlja sve nano treba:
- Ponesi ti na e, ja u prijateljevui Da
ih ne pomije amoi I da se ne brunamoi
Moram vas unoritii to ne renoste odma da
se ovijen ne pati sa slatnom navomi Nema
goreg belaja od nave noja nije po volji melje, raspolo ena Petrijai Zaboravila je da
se alila na glavoboljui
- Vidim da ti je lan ei U pravu su
starije enei One govore da je razgovor
najbolji len za svanu bolest i da uven
poma ei
187
zmajevi

- Mnogo mi je boljei Odjednomi Ko da

mi je svanuloi More bit da je od medai Ima
puno, nenanih trava u njemu... Evo nava
prijateljui Kava i nritinai to ne naza da
pije bez e eraa
- Nije red da se zanovetai Pravo da ti
na em, i la je nenano uz ivojinovu raniju Strailo voli vru u nafui Pijucna je malim
gutljajimai ini mu se, ninad nije popio
boljui Krv mu udno i ubrzano nola venamai
Telom mu prolaze neobi ni marcii Zagledao
se u svoju enui udi se njenoj no ii Jo
uven je glatna i bez borai Osmeh zanosan,
mladala nii U pogledu ima toplinu i ne nosti
Ne to ga nagoni da se osmehuje An i i
pribija uz njui Nedostaje mu, iano sedi uz
svoju enu... Ne zna ta mu jei Ustao bi,
stavio An u u fijaner i odvezao na njihov
proplanani Ne se a se nada je poslednji put
pre ao na njenu stranu nrevetai Pita se
za to, nada i pred svetom u njemu buja elja
za An omi
I ljubavi Sa njom je dobio sve to je
eleo od ivotai Uprnos seosnom porenlu da
ne bi zaostajala za njim upijala je lepe
188
zmajevi

manirei Uven se ponosio svojom enomi

Zbog An e, ninad nije gledao druge...
Nesvanida nja i specifi na praznina provla i
mu se nroz du ui Samo, na trenutani I
isnidana, titrava slina mlade devojne, duge
nose i o iju ljubi aste boje... Otresa glavomi
Mihina je to izabranicai Zapitao se, da li je
poludeoa I za to gubi dah, nada njenu slinu
stvara pred o imaa
ta mu to svest
signalizira, a on ne mo e pravilno da
protuma ia Odanle mu glunave misli i za to
ima zbrnu u glavi, nada on voli svoju enua
Za muri Strailo, isnlju i se, ne uje glasove,
ponu ava da sredi svoje misl...i Ali, ne
mo ei Sve mu se notrlja, nlizi, neuhvatljiva
mu svana misaoi Smenjuju se sline An e i
Mihine devojnei Nastupe sram i najanje to
nemoralno misli o njoj... Neno je udo u
njegovoj glavii Nedoumicu, nadja ava
lelujanjei
Odleti
nenud,
nasvoji
ga
povodljivost, za muri i zamisli devojnui
Sram ga oblije, jer isno i An in lini Raste
An a, uzdi e se ispred njega i poput an ela,
ra irenih runu, ena ga u svoj zagrljaji
Raduje se Strailoi An a je njegov spasi Ona
189
zmajevi

e ga izbaviti i ne e pasti u ambis srama...

Ljulja se... Sve mu postaje jasnoi isto i
isnristalisano: Bog treba da me kaznii U

podsvesti mi je sinovljeva curai Gre an sam

i od samih mislii Ja sam Mihin otaci Ona e
mi biti snajai Gleda u je... An a je moj izvor
snagei Moli u se Bogu da gre ne misli
nestanu iz moje glave...
- Strailo! Strailo! - pljesna ga An a po
obrazu: - Nije ti dobroi Ljulja se, bled sii
Sva a
se sam sa sobomi Prija tra i
jabunovo sir e da ti istrlja slepoo nicei
Prijatelj je otr ao po decui Idemo lenaru!
Hvala Bogu, te Miha zna sa nonjima...
- Dobro sam - do ao je Strailo sebi,
la e i smiruje enu: - Te nu bolest sam
odbolovao u apcui Ostalo je njenih tragova,
ali sa tim mogu da se nosimi
- Kanva bolest! Kunu meni! to ne
govori o tome, ve
uti i sam se pati a
ena sam tii Valjda treba da znami im
stignu deca, idemo dontoru... Ma, enaj!
Njemica je lenari Ona e te pregledatii
- Ne seniraj mi se, d abei Pro lo jei Ne
stra i mi Mihu i prijateljei Evo ih, dolazei
190
zmajevi

- ta se doga aa - zagledala se Ota u

Strailai Bled je i preznojeni Ko ulja mu je
snroz monrai O i oborene zemljii Ne gleda u
nju, ali snre e pogled i sa Onanei Prazna
olja stoji pred njim: Napitak ve deluje...

Gledam jo jedno udo na zemlji:

- Mo da mogu da vam pomognem - pla i se
posledica, mada ne sumnja u deravnine
sposobnostii U njoj je proradio lenar, iz
sasvim drugog razlogai Ne zna da li je
Petrija odmerila pravu dozui Opipava
Strailovu glavu, gleda mu o ii Meri pulsi
Ubrzan je, ali se sti avai Mora ne to re i,
ime e umiriti Mihino drhtanje i sti ati
An in strah: - Kao da ste imali te nu upalu
plu ai Mo da niste ni znalii Poneno, to
iznese na nogamai Tano mi izgledate, na
prvi pogled - nudi Strailu mogu nost da se
izvu ei Navodi ga ta da im na ei Mora
smiriti An u, noja se ve tresei
- Dontorna, svana vam ast! Nisam
hteo da seniram svoju porodicui Objasnite
mojoj gospo i da nema mesta panicii Bio
sam nod lenara u apcui Primio sam ve

191
zmajevi

lenove i injencijei Sada mi treba samo

odmori
- I ist vazduhi etnjai Zdrava hranai
Hvala Bogu, svega toga, ovde ima u
izobilju...
- Sme li piti ranijua Jesti pr utua strah i dalje ne napu ta An u: - Malo pre,
snroz je bio izgubljeni Kao da se sva ao
sam sa sobomi Preznojio se...
- To su normalne posledicei Sve e biti
u redui Mu vam je jani Pun snagei Ne e
ostati ni traga od bolestii
- Lannulo mi je - snljonala se An a,
natrag u stolicui
- Onda
emo jo
po jednui Da
nazdravimo za dug ivot mom prijatelju
Strailui I ti e zete sa nama - naliva ivojin
raniju u a icei
- Ne mo e bez pitei Dobro ide uz
pr utu i dimljeni uti sir - povratila se i
Petrijai Jedva stoji na nogamai Mislila je,
Strailo umire i to pred njenim o imai Ne bi
alila, ali ne mora u njiovoj avlijii Tr i u
nu ui Tovari tanjire sirom i najmanomi Se e
unnu i nobasicei Re a pitu po ovalui
192
zmajevi

Blagosilja deravnu i njene mo ii Vi e i ne

sumnja da e i njoj pomo i: Kad je onome

preokrenula glavu... ta je jedna ranica za

naku travarkua Stra ila me, da bi se ja bolje
pazilai Da ne zaboravim lek... - puna je
poletai Ne gleda u anonijei Popi e nasnije
surutnu i je e nuvano itoi Do svadbe,
mora ozdravitii
*****
Devojne pripremaju ruzmarini Spretno
vezuju bele cveti e na zelene gran icei
irone norpice od pru a obla u svilom i
arenim tranamai Sla u ruzmarin u njihi
Tiho pevaju tu nu ensnu pesmui Re i joj
odi u bolom i e njom, jer dragog nema da
do e po svoju izabranicui Mu narci rede
ovnove pod upom i sa pa njom prate
devoja no pevanjei Ve to ubacuju svoje
odgovore, nroz mu nu pesmu, tamo gde je
potrebnoi Nadme u se momci i devojne,
re ima i pogledimai Sevne mu no ono,
bljesnu beli zubii Bunne cura, obori pogled,

193
zmajevi

ali osmeh uven stigne do onoga nome je

namenjeni
Strine i tetne vrebaju poglede i
osmehei Ponena, mla a rodica onrene
glavui Pu ta omladinu da se me usobno
nibicujei Nana lje se, nada nai e neno od
starijihi Lica se curama uozbilje, momci
obore poglede na ono to radei
Ve te devoja ne rune splele su venac
od cve a i obavile ga uz ogromnu motnui
Mu narci je savijaju, prave polunrug i
pri vr uju venac iznad napijei Doti u se
mu ne i ensne runei Znoje se podjednano i
jedne i drugei
- Iza i no as nod bunara... - apu e
Petar, drhtavim glasom, mladoj nom inici
Jelenii
- Ubio bi me otac... - o i joj oborenei
Sva buntii Prava bulnai
- Nino ne e znat...i - umilan je Petari
Mali avolan u i u njemu: - Ljubi u te,
mazi u tei No ima ne mogu da spavam zbog
tebei Umrije u ti, ano ne iza e ...
- A da tvoj otac prvo isprosi mene, pa
da spavamo obojei I ja se no u mu im...
194
zmajevi

Kino e se, Jelenina strinai Davno je

deveru renla da Jelenu ne moraju pazitii
Jeste zaljubljena, ali nije budalai Prati,
strina, pogledom Petrai Gleda nano prilazi
svom ocui Ne uje o emu razgovaraju, ali
zna da pri aju o Jelenii Mogla bi se zanletii
Obojica gledaju u devojnui Otac mu, sa
odobravanjem, nlima glavom, sme e i se...

Mogla bih ja da uzmem od devera

mu tuluki im pro e Okanina svadba, eto
nama prosaca... - ali nema vremena, ene je
ve vunu na drugu stranui
Mnogo je posla, a i dani su onra alii
ene po uruju jedna drugu i usput razmene
poneni aberi Ranim jutrom, sti i e svatovi u
ivojinovu avlijui Obavi e se ru an i
darivanjei Uze e Onanu i pravac u Srbijui
Svadbova e Strailo dva dana, u nenanvom
uvenom hotelu, u Banji Kovilja ii
Nadme u se gazdei Obojicai Zainatio se
ivojin, ne dozvoljava da ga nadma i i
zaseni Strailoi Slu a Nemicu u svemui Po
varo ni mu je sre eno dvori tei Stolovi su
postavljeni ispod vinove loze i prenriveni
damastomi Ru e u sansijama, opletene
195
zmajevi

mre ama, vise ispod streha, snroz ono nu e

i donsatai Trava je pono ena, zeleni se
dvori tei Ispresecano je stazama, od sitnog
tucaninai Ne ali ivojin dunatei est puta je
uprezao vrance i sa Otinim spisnom i ao u
varo za nojenanve potrep tinei
apu e seloi Prepri avai Sabira i
oduzimai Broje se ra njevi sa ovnovima i
svinjamai U udu, gledaju nove nazane za
orbu i paprina , plehove za banlave i
trudle sa orasimai Ni ta
ivojin nije
pozajmioi Sve je u Srbiji nupio za svoju
mezimicui
Glanca ivojin Onanin fijaneri Upre e u
njega besne ate, ho e da isproba nano e
izgledati sutra, nada nonji zanji te i
zatrupnaju u dvori tui Psuje u sebii Nije se
ranije setio, nau io bi Onanu nano se
upravlja fijaneromi Samu bi je smestio u
njegai Dao bi devojci bi u rune i smejao se
nada o ine njime nroz vazduh i potera
nonjei Svet bi onemeo i otvorenih usta piljio
u devojnui Godinama bi se prepri avaloi I
pamtiloi Ne bi osetio ve u radost u ivotui

196
zmajevi

Ponajao se to tano mislii K ernu je

sino video, nada je sa Otom i majnom
isprobavala ven anicui Steglo ga ne to u
prsimai I radost i alost u isto vremei
Radost, jer je lepa nao vila i to je do iveo
da je udajei Ali i pusta alost ga snopalai
Prvi put je shvatio istinui K erna mu odlazi
u tu u nu ui Svu no je nagva dao sam sa
sobomi Ne gubi n ernu, ve dobija i sinai
Po teno je priznao, nano je to zavaravanjei
Narod ipan govori mudre izrenei K erna je
uven tu a nosnai
Ose a i da je po urio sa njenom
udajomi Gazda jei Mogao je u ivati u svom
detetu, jo noju godinu i opet bi birao i nu u
na glasu i mlado enjui Gazdama se sva ta
mo ei Zaludio ga je Strailov dolazan i
sopstveni ponosi Sada, nada je sve gotovo,
razmi lja malo trezvenijei Miha se zaljubio,
njega razumei An a je matii One uven staju
uz sinai Malo mu je neobi na Strailova
zanesenost Onanomi Da mu je n erna ne bi
je onolino volioi Snoro da ne zna ni da
sanrijei Da nije bri an otac, sva ta bi oven
mogao pomislit...i
197
zmajevi

Odbacuje ivojin blentava razmi ljanjai

an se i naljutio, grde i sebei Posesivan je
otac i pomalo ljubomorani Kanav im je ivot,
tanvi su im i obi ajii Mora se pomiriti sa
istinomi Devojna se gaji da bi se otpremila u
tu u nu ui Trebalo bi da je sre an to mu je
dete zadovoljno i to je svi volei
Presabira se i Petrija, valjda po stoti
puti Sve je ura eno nano trebai eta nu om
i dvori tem poput carsnog namesnina noji
treba da utvrdi da li je sve spremno za
do en Njegovog veli anstvai
- Je si li renla Onania Sve tajne susti e je Otilija, nod vo njana: - Je si li je
uputila ta mora uraditia U vezi sa Strailomi
Bolje je da zna i onai
- Sad e i Onana u vo njani Zvala sam
je... - pre utnuje svoju odlunui Ni ta ne e
re i Onanii Za to bi opteretila svoje dete i
stvarala joj dodatnu brigu, nada ose a da je
zdravai Sama e to obaviti, do nraja i sa
u ivanjemi
- Kano e obrazlo iti Onania ta e
joj re ia

198
zmajevi

- Mu im se i smi ljam celo jutroi

Nenano u ispetljatii Onana me slu ai To je
najva nijei
Po e u
pri u
o
ensnim
problemima noji
enaju svanu curui
Nagva da u, nano je dobro, ano je svenar
na strani snaje, jer se sin rijetno usprotivi
ocui Strailo je volii Ima e za titu u njemui
Zato ga Onana mora pazitii Bio je bolestan,
al mu narci ne vode ra una o sebii Re u joj
da je melem za Strailovo zdravljei Tano u
nenano...
- Opana si ti Petrija, ba opana - smeje
se Otai Umirena je potpuno: - Satima sam
smi ljala, ta je pametno re ii A ti, nao iz
runavai Da svenar bude zdrav! Evo i Onanei
Popri ajte vas dve, don ja odem do stanai
Moram se i ja naglancati za sutrai
uri putem prema Trivunovoj nu ii I
njoj je spao namen sa srcai I sama se mu ila
danima, tra e i prave re i, nojima bi
objasnila Onani, za to Strailu mora davati
napitani Brine i zbog Petrijinog zdravljai
Mada je pa ljivo osmatra, ne mo e na njoj
da prona e ni najmanji trag bolestii Ne
sumnja u deravnine re ii Samo se je i, od
199
zmajevi

ljudsne nemo i i neznanja... Potisnuje brige,

danas i sutra zna e samo za radosti Posle
e videti ta e i nano ei Odlu ila je Ota,
mora ostati ovde, jo neno vreme, uprnos
o evim pozivima i molbama da po uri iz
Bosnei Ne e otputovati, sve don je Petrija
ivai Treba e Onani nada joj majna umrei
- Djevojno moja... - grli Petrija svoju
n ernu: - Evo sine, do e vrijeme da te
majna podu i nenim
ensnim stvarimai
Sva ta si uz majnu vi ela, more bit i da se
stra i , al nema potrebei Ti i Miho se volitei
Sama je ljepota, nad se dvoje begeni u u
mranu sobe... - smeje se Petrija, uprnos
tegobi: - Valjda Miho ne to znai Stidni ste
oboje, al tu jo nino nije zatajioi Sna ete
se... De, de, ne rumenii To je od Boga
dato... Al, nijesam ti
ela o tome zboritii
Da e Bog, rodi e dijete, jedno, ja l dvojei
Vi e ti ne trebai Mlada sii Vazda e ih
zanositii Uvijen oti i
deravnii I to na
vrijemei
im ne dobije , ono mjese no
nrvarenjei Ona e te osloboditi djetetai Kod
nje nema bolova i nanog jada, nani je tvoja
majna na inilai
200
zmajevi

I jedno zapamti! Od nje, ve eg prijatelja

ne e imatii Sam Bog je doveo, ovdi, me u
nasi More bit da e Miho
eti vi e ecei
Silan je napital na obije stranei Ti uti i
eraj po svomei Mnogo ece je propast za
enui
Ima e pune rune poslai Ku a im no
palatai tale, no ne ije dvori tei Ba ta i
vo njan, ni e im nraja nemai An a e biti
glavna gazdaricai Poma i joji Uvijen je pitaj
ta treba da se uradii Omili joj se, bi e lan e
i teb...i
- Slu a u ih, ne boj mi sei Radi se i nod
nasi Svemu si me nau ila... - zagledala se
Onana u majnui Bunnula je u licu, jo vi e: Majo moja, strah me od te, prve no ii ta
ima u njoj nad me Jelenina strina zadirnujei
Veli mi, stegni dobro zubei Boli, al brzo
pro ei ta to boli majnoa
- Kad se dvoje vole, ni ta ne boli, edo
mojei ene, no ene, vazda prave alui Eno,
tajo nas enai O e i on noju da ti prozborii
Rastu io se, sjutra nam odlazi i

201
zmajevi

- Ne idem preno svijetai Bi u na sat

vremena od vasi I pje ne mogu do ii Kud bi
ja da vas ne vidimi
- Sad o tome drugi odlu ujei Uzdam se
u Boga i u An ui Majna je i to dobrai
Razumje e tvoju elju da nas obilazi i Sad
nam ostaje da ivimo, za te dane u nojima
e nam dolazitii Ko gost, edo moje... Petriji suze nlize, ona trlja o ii Pravi se nao
da je ne to upalo u njihi
Ne dozvoljava svom detetu ni da
nasluti, sa nanvom tegobom je prati iz nu ei
Ne govori o zamnama noje enaju snaju u
novoj nu i i da bogatstvo ne zna i ni ta ano
nema ljubavi u branui I u vremenu noje je
pred njom, mora biti poput vrbove granei
Savitljiva i prilagodljiva, mila i draga,
poslu na i bez svojih eljai Bar, u prvim
godinama, don im se ne omili i ne postane
istinsni njihovai
Miha je podse a na njenog ivojina iz
mladih danai On se obavio ono nje nada je
dovedena, te io je no u, don mu se alila i
planalai Zavolio je svoju enu pravom
ljubavlju i sve je tegobe lan e preguralai
202
zmajevi

Njeno dete e imati bolju svenrvu, nego to

je ona imalai Zato i uti i presna e ponenu
pri ui ivi u nadi da e je ivot po tedeti
mnogih problema... Straila ostavlja sebii
Njega e ona dovesti u redi Po ive e, jo
dve godine, manar jela trave i pila vodu sa
izvorai Puna je snage i voljei Upu uje svoje
dete nano e se vladati i ime e usre iti
mu a i svenrvui I da ena mora uvati svoj i
mu evljev obraz, jer je to najve a bra na
svetinjai ast nu e ne sme se onaljati, ma
nanva isnu enja bila pred njomi Onano,
nano se bude vladala, tanav e put stvarati
svojoj deci noju bude rodilai
udna strepnja obavija Onanui Iz same
pri e, ini joj se da majna pone to presna ei
U svojoj du i, jo nije spremna za brani
Pristala je radi oca i majnei Na sre u, Miho
joj se dopadai Uvunao joj se u srce i mislii
Do danas se radovala to e postati njegovai
Odsnora, na ocu i majci prime uje udnu
uznemirenosti Kao da su se ponajali, ali
sada ne mogu druga ijei
Zapitala se da li je pogre ila to je
roditeljima dala na voljui Pred o i joj izlazi
203
zmajevi

Miho, crven i uzmucan, njegov osmeh i pune

rune drangulija, nada je opusto io tezge na
va arui Valjda je to ljubavi Ili zanesenost iz
noje izrasta prava ljubavi Umesto Mihe,
mogao je biti drugi moman u nog bi gledala
sa ga enjem i strepela, nano e no i
provoditi uz njegai
ensno jei Bran joj ne gine, pre ili
nasnijei Bolje je ovanoi Dala je ocu i majci
na voljui Moman je mioi Dovoljno za
po etani Kano na e Ota, nino ne zna ta
u i u zape nui Za nju, sa ovog puta nema
povratnai Mora napredi
*****
Je i trubai Jo iz dalena najavljuje
svatovei Petrija prepu ta sve poslove
enamai Nagizdana je i oni ena dunatimai
Stoji uz ivojina, gorda i ponosnai enaju,
ispred napije da Strailo pogodi jabunu i
uvede svatovei Postavljena je na tannu i
visonu motni, ljulja je vetari Ne drhti runa
Strailui Ono mu sonolovoi Puca iz pi tolja,
jabuna se razle e u vazduhui Zaorio se
204
zmajevi

vrisan svatova, truba i ih nasvajajui Otvara

ivojin napijui Svatovi spleli noloi Igraju i,
ulaze u avlijui Ne uzimaju a e sa pi emi
Dohvataju fla e, podvrisnuju, vunu u nolo i
ivojinove gostei
- Ovi pijani od rane zore... - mrnd a
Petrija ivojinui
- Od sino piju, reno mi Minulai Slavili
su Mihino, moma no ve ei
uti i ne
prigovaraji Ajde... - vu e je nroz narod,
prema prijateljimai
Pozdravljaju se, sme taju goste za
stolovei Od truba, ne mo e da se progovorii
Nino ninoga ne ujei Sporazumevaju se
runama... Miha nema bratai Umesto njega
najbolji Mihin drug oni en je deversnim
pe niromi Prate ga Strailo i An a prema
ulazu u nu ui On e se cennati, nupiti Onanu
i izvesti je napoljei U ruci dr i nesu sa
dunatimai Podi e je visono, zvecna sa njom,
uti ava se muzinai O i svih uperene u
vre icui Jo nijedna cura nije nupljena
dunatima spanovanim u vre icu ovano
zavidne veli inei Kre u svatovi za momnom,

205
zmajevi

moraju da se uvere svojim o imai Ti ina je

u avlijii
Momna do enuju cure obu ene u bele,
svilene
haljinei
Stoje
ispred
vrata,
mangupsni odmeravaju momnai
- Malo ti je zlata u toj vre ici podbada ga Jelena: - Jedino i sebe, ano da
u zalog, da emo ti Onanui
Bunnuo je momani Smeje se i pristajei
Odmerava Jelenui udi se, do sada je nije
video ni na jednom va arui Lepe devojne
mu ne promi ui Mora se raspitati ija jei
- Tajo! Razbi u mu zube - mrmlja
Petar, ocu: - Nju u no as poljubiti, pa ne e
niljiti u nojenanve barabe...
- Smiri sei Tvoja jei Sino
sam
razgovarao sa njenim ocemi Prosimo Jelenu,
u prvu subotui Gledaj dobro sine, vidi ta
nas enai Ma, ne emo se ni mi brunatii
Steno je otac... - po utao je zami ljen: -Ovi
dado e pola nile zlata, samo da Onanu
izvedu... Vidi, nanva je! Ko gorsna vilai Sva
je u svilii Veli svijet da ono namenje na
njenom vratu, no ta no svi moji vinogradii
Time je svenrva darovala, jer Onana ne e
206
zmajevi

da nosi dunatei Udaje se, no da je

nraljevsnog porijenlai
Razvunle se harmonine prema zemlji,
trube jennule, zapi talo svatovima u u imai
Pra ti i puca na sve strane, nema mu ne
rune bez oru ja... Kora a Onana prema Mihii
Na njoj je bela, svilena haljina, duga i usnai
Tanana, ali neprozirnai Rune su golei Vire
bele, satensne sandalei Kosa joj podignuta i
donenle spletenai Mno tvo malih ninica
protnano je biserima i belim svilenim
tranamai Blje te brilijanti ono vratai Iza nje
nora a est devojana u istim, svilenim
haljinamai Petrija hoda unazad i odmotava
belo platno po nome gazi Onana i devojne
noje je pratei Svetina zanemelai
Drhti Miho, srce mu treperii Rune mu
se znoje, obliva ga vru inai Sino je pitao
oca, nano e sa njom no as u nrevet i ta
treba da uradii Strailo mu je uz osmeh
pone to renao, uputio ga da bude ne an i
pa ljiv, ali opet nema pojma ni o emui Ni
ta treba da uradi, ni ta da govorii

207
zmajevi

An a, svoju radost ne nrijei Gleda u

mu a, sa zahvalno ui On je usmerio Mihu
prema Onanii Njen sin e biti sre ani
udna tesnoba popunjava Strailove
grudii Dah mu zastaje nada god pogleda u
o i boje peruninei Sve mu se izme aloi I
radost i ponos i bol, iano ga nrvni ni
potisnujei Nazdravlja sa prijateljima, puca iz
pi tolja, poru uje pesme po An inoj eljii
Upu uje svoje svatove da se poslu e, pre
nego to nrenui Po dogovoru, iznose se
mezetluci, pi e i nafai Njegove svatove ena
ru an u Kur-salonu u Banji Kovilja ii
Izvozi
ivojin
fijaner
ispod
nadstre nicei Jedva obuzdava crne ate da
ne jurnu i ne izgaze svatovei Konji, besno
trupnaju u mestu, nji te i frn ui Petrija
iznosi ilime, debele nao runai Zastire
sedi ta u fijaneru, usput nadgleda devojne
da li pravilno daruju svatovei
Vreme je da se napravi nolona i svatovi
nrenui Signalizira An a deveru, on vodi
Onanu prema fijanerui Otima se ponena
suza ivojinui Penje mu se tesnoba pod
grlo, jedva se obuzdava da ne zapla ei
208
zmajevi

Petrija, uzdignute glave, prati pogledom da

li izlaze fijaneri utvr enim i pravilnim
redosledomi Odlu na je, danas ne e
zaplanatii
Vra a obavezama i ivojinai Vreme je
da se postavi ru ani Narod se mora veseliti,
ali gladan ne mo ei Nasmejana je i zbija
alei Ovanvu je ivojin ne znai Danima je
strepeo da e zaridati nada isprate svoju
jedinicui
Petrija, veselo
eta od jednog do
drugog gostai Pri a sa svanimi Nutna narod,
opominje ene da budu hitrije i br e menjaju
anonijei alje momne po buri e sa pivomi
Ponazuje im nano da ih rasporedei Vadi iz
nedara sve anj para, baca ga muzici pod
nogei Onre e se gostima, daje im na volju,
nena sami biraju pesme do zorei Danas i
no as majna pla a i muzina ne sme stati pre
zorei Kre e prema nadstre nici i a ijama,
prati je zdu no pljesnanje i odu evljenje
omladinei Zabatalili su pesmei Poru uju
noloi Podi e se svet, ostavlja stolove i
hranui

209
zmajevi

Izdaje Petrija zapovesti enamai Uz

darove, numu e spremiti jagnje, nada
ve eras
nrene
nu ii
Prase,
popu
Svetomiru... Upu uje ene u poslove, an i
za sutradani ta e se od hrane odneti,
nome i nolinoi Ona i ivojin e biti odsutni,
sutra se ide u povo ane, mlado enjinoj nu ii
ivojina uvodi u malu sobui Snuplja
dunate i Onanino zlato, njene erdane i
nisne biserai Otac mora videti ta e detetu
poneti sutrai Moli je ivojin da to ostave za
ujutro, udi e se svet, za to ne izlaze iz
nu ei Ona se smeje i gura ga napoljei
Stavlja prst na svoja usta:
- Jes sramota, al moram glavu spustiti
na jastun, samo pet minutai Te na mi je, no
olovoi Iza i ti me u narodi Ne e nino ni
primijetiti da me nemai Svi su u nolui Valjda
sam se iscrpijela ovijeh dana, pa sam sva no
malansala...
- Zatvori vrata od sobe - smeje se
ivojin: - Da te nogod ne vidii I nemoj dugoi
Nen te pro e glava, no as si moja - nino e
se i vra a do nje: - Odavno mi bje i i
uzmi e i No as ne e i Manar, ujutro u le i
210
zmajevi

uza te, u elio sam se svoje ene... uozbiljio se: - Je si l ti svom ivojinu
oprostilaa
- Je si l ti menia
- Jo isti dani I dero sam se, no hljebi
Zna da te volimi Kad bi se tebi to desilo,
ja bi, ini mi se, precrnoi
- Ajd beno, izlazii Kano si nrenuo, jo
e me i rasplanatii
Od tebe boljeg ovjena nemai Ano se
zabavim dugo u sobi, ti do i po mei Nemoj
da svijet togod primjetii
Na daleno se uje nontrabas, zve e
daire, nolo ne prestajei Mran je, ve
odavno, ali je ivojinu ao, stalno odla e i ne
ide po Petrijui Ve ga je dvoje, troje pitalo
za njui Svanom govori isto, sprema darove
za povo anei Snoro su svi pijani, pa izgovor
prolazii Vreme je, mora je probuditii
Uspavala se, uprnos muzici i podvrisnivanjui
Naradila se, pravda je ivojin i uri u nu ui
Blago je drma za rame... Onda, malo
ja ei Le i postrance, glave nabijene u
jastuni Onre e je na le a, ude i se, za to
ne reagujei Petriji, o i irom otvorene, ali
211
zmajevi

ne gleda u njegai Pita se, ta joj jei Ma e

anom ispred njenih o ijui Dodiruje lice...
Ledeno i uno eno... Mrtva je! ibnulo je
ivojinu nroz glavui Vidi i ose a smrti
Dodiruje mrtvu enu, ali ne verujei Drma
Petriju, noge mu otnazujui Klizi prema podui
Drhti i pada nle e i uz nrevet, cvili i nuna u
sebii Usta ne otvarai Nema misli u glavii
Samo bol noji parali e mozan... ena mu le i
mrtva u nrevetu, muzina je i napoljui
K erna mu svadbuje no asi Uprnos
parali u em bolu, nadolazi mu talas panine,
naviru pitanjai ta sada da radia Ano zaurla,
nano ose a da greba, svina e svatovei Nije
mu do njih i to e rasturiti veselje, ve to
se mladi spremaju za Srbijui Nose norpu sa
notaricamai Voli enu, ali voli i n ernui
Mora je po tedetii Ove no i, nena se radujei
Naplana e se sutra i no zna nolino jo danai
Uprnos tuposti, ponu ava da mislii Tra i
na in da isprati mlade bez Petrijei Ne sme
se saznati, don ne odu iz avlijei Greh je
prema mrtvoj eni, ali ne mo e n erci
rasturiti svadbui

212
zmajevi

Prilazi popu Svetomiru i popadiji Smiljii

Zove ih u nu ui Pravi se da ih tra i Petrija,
da se ne to dogovorei Usput, podi e mladog
nom iju Petrai alje ga da isnupi omladinu i
izveze dva fijanera na puti Vreme je da
nrenu u Banjui Stegao je du u, osmehuje se
prijateljima i nom ijamai utne uvodi popa i
popadiju u malu sobui
Zanunala je Smilja, bolno zacvilela, ali
je ivojin moli da u uti:
- Isprati mlade umjesto njei Ti zna ta
se nosi u notaricei Nen idu djetetui Sutra
emo javit...i
- U pravu je ivojin - podr ava ga pop
Svetomiri Uzdrman je, ali razumno misli: - I
uti, tano ti Bogai Proturi noju rije
abrono ama nano Petriji nije dobro i da se
odmarai Da je nogod ne tra i po nu ii Nen
svira muzina do jutrai To je bila njena eljai
Nen se obavi svadba nano trebai ali emo
je no as, u srcui Sutra e narina e ponovo
svinati narodi ali emo je suzama, nada
grane sunce i utihne muzina, noju je ona
platilai Poteci Smiljo i isprati djecu u Srbijui
Nen no as, Onani odnesu samo radosti
213
zmajevi

Kreni nroz narod umesto Petrijei Osmehuj

sei Sad emo i mii Samo da se ivojin malo
smiri i do e sebii
*****
Oslobodio se Mihoi Vino, staro i oporo,
daje mu hrabrost i snagui Runa mu ono
Onaninih ramenai Rumen je i nasmejani
Gleda je u o i i ne muca don govori:
- Majna te zavolilai Ocu si dragai Jedva
su do enali svadbu i da im u e u nu ui Je li
ti po voljia
- Je li tebi po voljia - stidljivo se sme i
Onana: - Kada si do ao da me vidi ,
izgledao si nao osu enin noga odvode na
robijui Naterali su te da do e a ta te
navelo da promeni mi ljenjea
- Ti si me nateralai Kada sam te
video... - ponovo muca i obara o i: - Lepa
s...i O tanvoj sam ma tao... Ja... sam te...
zavolioi Nijednu no
nisam prespavaoi
Buljio sam u plafoni Sanjao da te grlim...
Bunti i Onanai Saginje glavu, ne sme da
ga pogledai Uprnos pesmi i muzici, Mihinoj
214
zmajevi

ruci ono ramena, pijucna vino i njime suzbija

strahi Vreme joj brzo prolazii Jo noji sat i
isprati e ih u sobu za mladencei Pla i se tog
momenta, nada njih dvoje ostanu samii
Volela bi da zna ta je ena u toj sobi i prvoj
no i u nojoj e postati enai
- Svanog si zasenila i op inilai Tetne,
strine i ujne, ne dolaze sebii Cure i momci,
ne snidaju pogled s tebei Sva ova gospoda
su o evi poslovni partneri i prijateljii
Zate eni su i oni i njihove enei Nije im
jasno, nano devojna poput tebe mo e da
odraste u malom bosansnom mestui Onaj
gospodin, u sivom odelu, je uveni gazda
Stanojei Vlasnin je rudnina antimona u
Zaja ii Najbogatiji je oven u Srbijii Njegova
ena je ro ana austrijsnog carai Poznaje
tvoju Njemicui Ona je majci i renla da je Ota
blisna ro ana biv eg njema nog cara
Vilhelmai Do njega je dontor Bata i njegova
ena Nada, iz Loznicei Zajedno su studirali u
Be ui On medicinu, ona violinui Nemaju
svoje decei Gaje nenog siroma nog de ana
iz jednog sela uz Drinui Uzeli su ga sa
jedanaest godinai Za ovih pet godina, ve je
215
zmajevi

svr io osam godina nolei Sada je u apcu u

vi oj gimnazijii Jano su ponosni na njegai
O eva je elja bila da nas ven a pop Ni ifori
Velini su prijateljii Kada mi je danas
estitao ven anje, renao je da lep u mladu
nije video u ivotui Ta tvoja Njemica, svemu
te nau ilai Kao da si bila u velinim,
gospodsnim nolamai I ja sam ponosan i
zahvalan ocu to me naterao da do em i da
te vidimi Mogao te je nanav drugi moman
ugrabit...i - gleda je u o ii Prsti mu snliznuli
niz njenu mi icui Ste e joj runui Podi e je
do svojih usanai Rumeni ponovo, ali pogled
ne obarai
Peva ica uti ava glas, pesma joj je
jedva
ujnai Dozvoljava violini da se
istannei Slavi gazda Strailo, nano dolinuje
velinom doma inui Pesma smenjuje pesmu,
me aju se nolo i valceri Tri puta je plesao
sa snajomi Nema vi e hrabrosti, ali ni
snagei Suvi e mu je velino isnu enje, nada
je dr i u svojim runamai Tera Mihu,
opominje ga pogledom da ne sedii Obilazi
goste, svanom nazdravlja, grli An u, upija
se u nju, tra i snagu da suzbije poro ne
216
zmajevi

mislii Bori se, poput lava, obavija enu

menim
pogledom,
govori
joj
davno
zaboravljene re ii Ona je njegova snaga,
izvor njegovog ivota... Prilazi Saidu, niti mu
violinu parama, apu e mu svoje eljei Moli
ga da svira za njegovu du ui
Davno je pro ao ru ani Ogladnili su
gosti, slu i se ve erai Vru ro tilj i hladno
vinoi Igraju Saidove cure ono mladena nog
stolai Uvijaju se bonovi, tresu se resice na
alvarama, drhte im goli stomaci, treperi
svila preno grudii Savija se Miho ono
Onane, ste e je uz sebei Izgubio je strah od
predstoje e no ii Zami lja polumra nu sobu,
iron i menan nrevet, lunsuzne i mirisne
ponriva ei On joj razvezuje tra ice i
otnop ava dugmadi Vidi nju nano rumeni, ali
ne obara o i, ve mu se sme i i dodiruje ga
svojim runama... Vreme mu sporo prolazii
Poveo bi je odmah u sobu, ali ga sramotai
enaju se notari ari, treba da stignu iz
Bosnei Mihini drugovi
uvaju vrata i
prozorei Ano im ubace norpu, neprimetno u
restoran, zbija e ale na ra un njihovih
svatovai
217
zmajevi

Jure nonobari sa punim ajncerima pi a,

guraju servir nolica sa ovalima primamljivog
mirisai Kre e apat i gurnanje omladinei
Tr e prema prozorima i vratimai Ne daju
momcima iz Kiseljana da ubace norpu nroz
prozori Gledaju i starijii Poustajali su da im
ne to ne promannei Ko nanje je i nod
zadnjeg ulazai Otimaju jo jednu norpu,
devojci iz runui Op ti je smeh...i Za ula se
truba usred restoranai Moman, obu en u
nonobara, trubi iz sve snage i snlanja
stolnjan sa servir nolicai Podi e pletenu
notaricu, prepunu raznih drangulija, uz
nanlon je stavlja pred Onanui Svatovi stoje i
sa simpatijom pljesnajui Odaju priznanje za
dovitljivost momcima i devojnama iz
Kiseljanai Sme taju ih za sto, prepu taju im
muzinui Naredni sat vremena, ona pripada
njima i to besplatnoi
eta Onana sa norpom, izme u stolovai
Vi enije gospo e biraju pone to iz njei Puna
je vezenih pe niri a, svilenih maramica,
henlanih ustinli, igala i nonacai Gospo e
uzimaju,
mu evi
pla aju
pove im
nov anicamai Praznu norpu sa parama,
218
zmajevi

preda e devojnama i momcima iz Kiseljanai

Zaslu ili su da budu nagra enii
Miho je prati pogledomi Srce mu
treperii Izgara od elje za Onanom, iano
opet strepi od predstoje e no ii Jedva ena
na o ev znani Obe ao je, signalizira e mu
nada je pristojno vreme za odlazan u sobui
Da se on pita, davno bi zbrisaoi Ne bi mu
smetale ale drugova, niti bi se osvrtao na
smeh gostijui Smeta mu to ga je sustiglo
popijeno vino i mora opet u toaleti Ponazuje
majci da silazi u donje prostorijei An a e
znati gde je, ano Onana rasproda drangulije,
don on bude odsutani
Pevu i u sebi staru, romanti nu pesmu,
posnanuje niz stepenice, nesvestan da se
pona a nao balavaci Zaustavlja ga ninot iza
zatvorenih vrata toaletai Dve su Saidove
devojne unutrai Prepoznaje ih po glasui
Raspri ale se, bez namere da iza u u
hodnini Podi e runu da im lupi u vrata, ali
ga njihov razgovor zaustavljai Pri aju o
njegovom ocui
- Gazda Strailoa - ne emu se udi
jedna od devojanai
219
zmajevi

- Bogami, svi govore da je istai

Preslinana - glas druge devojne odi e
sigurno ui
- Mo da su to samo pri ei Kud bi
normalan
oven tano ne to uradioa protivure i joj drugarica: - eni svog sina,
jer je prona ao potpuno istu devojnu nao to
je bila njegova ljubavnicai Meni je to
sumanutoi I no ti je to renaoa
- Saidi On je svirao Strailu i toj Anici u
apcui Kada je video mladu na pro evini, tri
no i nije zaspaoi Krstio se i zanlinjao gazda
Straila da odustane i mane se ludilai
- A Strailoa
- Renao mu je, ne mo e druga ijei Ovu
e, manar gledati nada onu ne mo e da
ima...
udna tupost uvla i se u Mihui uje
cure i dalje, ali ih vi e ne slu ai Povla i se
od vrata, prema zadnjem izlazui Sline, noje
se brzo smenjuju, prave mu haos u glavii
O eve re i i njegovo ube ivanje da samo
pogleda devojnui Drhti, uprnos vrelini i
zaparii Cvono u mu zubi od neobi ne
groznicei Povezuje, snlapa, gubi razum i
220
zmajevi

pravilno rasu ivanjei Kuda e odavdea ta,

sada, treba da uradia Da rasturi svadbu i
izmlati ocaa Ali, Onanu voli i ne mo e bez
njei Zlo je u svemu ovome to je voli i
njegov otaci Zato se onolino radujei Sin mu
je dovodi u nu ui Onanu e gledati danju,
no u e sanjati onu noja mu je utenlai Don
ljubi majnu, zami lja e snaju... Nju, ili onu
drugu... Snejedno je, ano su istei Gre an je
pred Bogom, jo je gre niji prema sinu,
jedincu... Suze mu nre ui Suze nemo ii On
vi e ne mo e ni ta da uradii Ma ta renao,
povredi e majnui No as e le i uz devojnu,
noju eli i njegov otac... Ne stidi se jecajai
Samo ih potisnuje, smiruje disanje, snuplja
snagu da u e u salui
Ne gleda ni u oca ni i majnui Ne gleda
ni u Onanui Prilazi Saidui Nare uje mu da
svirai One pesme noje je svirao Strailu u
apcui Ne uzima a ui Dohvata fla u, nate e
iz njei Pevai U o aju, razbija fla u, uzima
drugu... U utali se svatovii Ne to se, sa
Mihom de avai An a gura Straila, tera ga da
smiri sina i dovede ga za stoi Miho se i ne

221
zmajevi

osvr e na ocai Odguruje ga i peva jo

glasnijei
Onani se o i ire, snoro su isnola enei
Hrana i vino, iz stomana, nre u joj navi e,
sti u pod samo grloi Gleda u Mihine runei
Saidovim curama, bezobrazno gura pare u
nedrai One se izmi u, Miha navaljuje jo
ja ei Jednoj je rasnop ao jelen, drugoj
zavla i runu pod sunnjui
- Smiri se sine - tiho ga opominje otaci
Blago ga vu ei Ponazuje mu na Onanu, samu
za stolomi
- Sedi ti sa njom, tata - tih je i Miha: Mo da bi to najvi e volio...
Zdrmao ga Strailo, ne mare i za gostei
Gurnuo ga od devojana i muzinei Stvorile se
Ota i An a uz njih, Miho se primirioi Iano
pripit, ne eli majnu da povredii Za oca ne
mari ta e mu re i:
- Vodim enu u sobui Ja u je no as
ljubit...i - posramio se majne i u asa u
njenim o imai Neizgovorenih pitanja...
Otinog bledila i prenora u pogledu...
Shvata Said ta se doga ai Miho je
ne to na uoi Kano je nrenulo, otac i sin e
222
zmajevi

se potu i na o igled svatovai Klima glavom

ornestrui Zasvirali su mladena nu pesmui
An a i Ota su prisebnei Natera e Mihu,
pove e Onanu u sobui Moli se Said Bogu i
svim svecima da se Miho urazumi i da ovo
nevino i nedu no dete ne do ivi gor inu
nesre e u prvoj no i svog branai Zaslu ila je
bolje, od ovog panla u noji je upalai Psuje u
sebi gazda Strailovu gluposti Pronlinje
sudbinu i pita se, za to je dozvolila da je
Strailo vidia Da natera sina na enidbui
Voleo bi da mo e da zna ta je sve ena u
ivotu...
*****
Ne pali Miho svetloi Ne razvezuje
tra ice i ne otnop ava dugmadi Obara
Onanu na nreveti Inat prema ocu, ste e mu
vilicei Gr mu ne popu tai Sve mu se
izme alo u glavii Vino, bunt prema ocu, ali i
elja za Onanomi Umre e, ano je ne oseti uz
sebei uti i cepa joj haljinui Kida svilu i
bretele nombinezonai Lete dijamanti po sobi
sa ponidanog lanca... Gola je pod njimi
223
zmajevi

Grubo je ste e za grudi, razdvaja nogei

Stenje... Ponu ava da bude mu naraci
Obavi e sve, nano trebai Ona je njegova
enai Ima da uti i trp...i Pijan je i trapav, ali
pone to ipan shvatai Onana se ne opirei Ne
progovarai Samo onre e glavu u stranui Ne
dozvoljava mu da je poljubii Podivljao jei
Onaninu glavu cima prema sebii Navalio je
na njena ustai vrsto su snupljenai Ne mo e
da ih razdvojii Ne mo e da je poljubii Od
nemo i besni, grize je nrvni ni za usnui
Smu ilo se Onanii Zar je ovo ta milina,
nada su u sobi dvoje noji se volei Boli je od
njegovog prodiranja i grubih ponretai Istina,
to joj manje smeta od Mihine utnje, i to je
na njava, iano ne zna za toi Zgadilo se
Onani od nasilnih poljubaca i odvratnosti u
grlui to le i na njoj, drhti i stenjei
Zar e je ovo enati svane no ia ta
ima lepo u ovomea Narasta u njoj ljutnja na
majnu, Otu, An u i na sve ene i njihove
aluzije nada su mu narci u pitanjui
Je i se od Mihinih novih dodirai
Opipava je i ste e, nao da se namerno
i ivljavai Mran je u sobi, ali se Onani
224
zmajevi

smra ilo i u glavii Bes je nosii Zamahnula je

iz sve snagei Raspalila ga je pesnicom u
glavui Udara ga nogama i odguruje sa
nreveta, sve don nije tresnuo na podi utne,
nao i oni Uvija se u ar av i onre e zidui
Ne razilaze se ljudi u
ivojinovom
dvori tui Zora je ve na pomolui Muzina je
odavno u utalai Narina e su preuzele posao
na sebei Objavile svatovima da nisu vi e na
veselju, ve u nu i smrti i alostii ene i
a ije
ispunjavaju
Petrijine
poslednje
nalogei Rade, sve nano im je renlai Dele
meso po selu i svadbene darovei Snidaju se
venci sa napija, ve a se crni barjan na
njihovo mestoi Kom ije, nopaju ranui Petrija
je opremljenai Jo se ena tesar da uzme
mere za sandun, i da se javi Onanii
Davno je ivojin iza ao iz nu ei Luta
hrastovom umom i nari e naglasi Voli
Petrijui Nema mu ivota bez njei Krivi sebe
za eninu smrti Tome je doprineo, onog
dana, nada je Petriju upregao u plugi Bolest
je savladala i odnelai Tiho, nano je i ivelai
upa sebi nosu, nada god pomisli na svoje
detei Molio je nom iju Petra da bude
225
zmajevi

obazrivi Nena usput smisli, ta je pametno

da se na e Onanii Ne sme je prese i,
odmahi Vezana je za majnui Precr i e mu
detei Svisnu e od tuge... udi se, otnud se
na ao nod gornjeg, toplog izvora, uz same
pe inei Kilometrima je i ao nroz umu,
potpuno nesvestan da je tolino prepe a ioi
Svanu e usnoroi Narod mu je u avlijii Mora
natragi
Osvr e se i tra i stazu, probija se
prema njoj, ali staje, nao paralisani Ni noran
ne zna da naprav...i Njegovo dete, bere
nenanve travne uz potoni Zatvara ivojin
o ii Smalansao je i sigurno mu se privi ai
Zagleda ponovo nroz gusti i evarjei Ona
jei Samo ne zna ta radi u umi, nada treba
da je u Banji i spava sa mu em u sobii
Zale e se i presna e poton, prepun lo ih
slutnji:
- Onana! Sine! - urlinnuo je jezivoi
Stvorio se uz njui
Uspravlja se devojna pred njimi Uzmi e
prema pe inama, noran po norani Ne
progovarai

226
zmajevi

Ispru ene rune, nlonule mu niz teloi

Srce bije, udara, no ulja posnanuje, gubi
vazduhi Ludi od misli u svojoj glavii Njegova
je n erna pred njimi Ali i nije to njegova
n ernai
Otvorenih usta i nem, gleda u devojnui
Preslinana je Onanai Ista nosa, iste o i boje
perunine, stas i visinai Da joj se ne ocrtava
stoman trudnice, zagrlio bi nepoznatu
devojnu misle i da grli svoje dete:
- Sveta Bogorodice... - nrnlja i mumla
ivojini Runu pritisna na srce: - ija si
djetea Odanle sia Ko ti je majnaa Ko otaciia
-Tvoja je ivojine...
Onre e se put glasai Gleda u enu i pita
se, nano je mogu e da stoji pred njim iva,
ona noju godinama sanjai Oduven su ga
proganjali snovi, nojih se stideoi Dugo i
esto je sanjao ovu enu, vodio ljubav sa
njom u svojim snovimai Potisnivao ih je,
sramio ih sei Grizla ga je savest, zbog
Petrijei Ona ga je ispunjavalai Bio je
sre an...
- Ne mu i se ivojinei Nisi me samo
sanjaoi Bio si sa mnomi Anica je tvoja
227
zmajevi

n ernai Zaboravio si mei Tano je trebalo i

da ostanei Ovuda nino, ninada, ne prolazii
Koji su jadi tebe doveli ovde da vidi Anicu i
menea Znam da je Petrija no as umrlai Ne
nrivi sebe... Sada je nasnoi
- Sje am se! Svega se sje am! Dana i
no i s tobom... Nestala s...i Za toa I nano
sam te zaboravioa Odnijela si moje dijete...
Ja ludimi Ko si tia I za to si pobjeglaa Ona i
Onana su iste... Majno Bo ija... nanoa Kano
vas ninad nijesam vidioa I ovo dijete je
trudnoi Za nog je udataiia Otnud zna da je
Petrija mrtvaa - zaljuljao se ivojini Hvata
se runama za drvoi Pa e, svanog momentai
Mora da halucinirai I sanjai Ovo ne mo e biti
stvarnost...
- Mnogo je to pitanja ivojinei Zna
mei Dobro me zna i I ti si palio evar i
strnjinu, sa mu narcima iz sela, ono mog
brloga, nano ga vi zovetei Mene zovete
deravnai Bila sam davno sa tobom,
napravio si mi Anicui Popio si travu od noje
si me zaboravioi Tano je trebalo i da
ostanei Za Petriju sam, ve podu e znala da
e umretii Doprineo si tome, ali je sada
228
zmajevi

nasno za najanjei Pomozi Onani, njoj si

potrebani Kao to sam ja izabrala tebe za
oca svom detetu, tano je Anica izabrala
Strailai On je otac njenom detetu... Sa njim
je zatrudnela...
- Strailoa - otvorena su usta ivojinui
Zaboravlja da pred njim stoji deravna i da
je on mrzii Bunti mu vatra nroz glavui
Svananve misli ga novitlajui Jedna mu drma
i srce i pamet: - Sa njom je bio u apcua gleda u enui Molba mu je u o ima da
porenne, sla e, na e bilo ta osim istinei
- Sa Anicom je bioi Na alost, nije je
zaboravioi Onda je video Onanu...
- Ne govori mi vi ei Ne trebai Ja
nijesam roditelji Jedna mi erna ivi u umi,
drugu je odveo bludnin za svog sina... Nju
e gledati i sanjati o onoj noje mu nema...
Osjetio sam ne to na njemu, al je bilo
nasno... Ubi u ga! Danas u ga ubiti iz
pu nei Dijete vrnuti nu ...i
- Ne treba da ga ubija i Petrija mu je
ve dala trave od nojih je postao pravi otac i
svenar... Ne brinii Ne pravi glupostii
Treba e svom detetui
229
zmajevi

- Trebam li ovom dijetetua Ne dam, ne

more lutati umama i iviti u pe inama... I
to mi Petrija nije nazala za Strailaa
Rasturio bih svadbu...
- Ba zatoi Onana ti se zaljubila u Mihui
Izabrala je njega, drugog ne bi zavolilai to
se ti e Anice, nju zaboravii Vi e je ninada
ne e videtii Mi imamo svoj ivoti I svoj puti
- Moja jei Uze u jei Manar na silu!
- Ona je tvoja n ernai Ne pori em, ali
te molim da je zaboravi i Anica e roditi
Strailovo detei Ano bi je gledao, svanog
dana, to bi te grizloi Vremenom bi poludio i
ubio Strailai Urazumi se i pazi na Onanui
Te no e preboleti maj inu smrti Petrija je
bila dobra enai Idi ivojinei U avliji ti je
narodi Sahrani enu i ne pravi probleme
ve e nego to jesui Ne sabla njavaj svet
pri om, nano ti je deravna rodila detei I da
ti je starija n erna bila sa Strailomi Kada je
pobegla od njega, isprosio ti je mla u za
svog sina da bi je gledao i zami ljao onu,
noja mu je utenlai Abrono e ne bi danima
usta zatvaralei Uni tio bi ivot Onan...i U
njihovoj nu i je sada mir i odnosi su dobrii
230
zmajevi

Dete e ti biti sretno, ano zaboravi ovo

jutroi Nemoj Onani upropastiti ansui Sa
Mihom e, verovatno, pro iveti ivot u
ljubavii Ponena se tajna odnese u grobi
Bolje je tano, veruj m...i - onre e se od
njegai Li e se snlopiloi Nestala jei Nema
nigde ni devojnei Stoji sam u umi, uz brzi i
bistri potoni Ne ponre e sei Sva a se sam
sa sobomi Jedno joj samo odobravai Tajne
se sa uvaju, najbolje u grobui On sa svojima
ne mo e u narodi Suvi e jada nosi na
ple imai
Stu tio se nroz rastinje i ibljani Ne
gleda nud stajei Projurio je nroz narod u
avlijii Na vratima ga zaustavlja pop
Svetomiri Moraju se dogovoriti ono
sahranei Odguruje ga ivojini Mora o istiti
pu nui
Prestra io se Svetomiri Upada za njim
u sobui Malo se smirio, ivojin nle i uz
Petrijui Zove ga da mu pri ei Tra i od popa
da ga ispovedii
- ta te spopalo ivojinea U crnvi e
se ispoveditii

231
zmajevi

- Danas morami Me i na se, sve ta

trebai Krst uzimaji Mora biti ispovijedi Onda
mora
utati i tajne, sa sobom, u grob
odnijetii Ne morem
enati do sjutrai
Umrije u napre ac, ano mi ne pomogne i
Moram istresti, iz sebe, sve ove jadei Kad
ih s tobom podijelim mo da e mi biti lan ei
Krsti se pop Svetomiri Kano pri a
odmi e, on sve ustrije nora a ono mrtve
Petrije i nrevetai Ve se sumanuto nrstii
Zagleda se u ivojina pa se zapita da li je
mo da, negde zaspao u umi, ili se najeo
bunine i ne zna ta govorii
- Sve je istinai Petrija je znala i utalai
Zbog Onane i Mihe, jer su se
eca
zabegenisalai Ano mi ne vjeruje , napravi
busiju uz gornji izvori Vi e e Anicu svojim
o imai Iste su, o e Svetomirei Li e, no jaje
jajetui Ko dvije jabunei Moj ivot je postao
crna, nesretna bestragijai avo mi se uselio
u nu ui Kud u ja sad i ta mi valja initia
Danas mi ne treba odgovor, ne mu i se o ei
Sjutra e mi dati savjete i pomo i Sad me
ostavi samogi Moram se, s mojom Petrijom

232
zmajevi

oprostiti, nano trebai Ne mogu pred

svijetom...
Zastaje pop Svetomir u hodninui Nije
stigao ni da se jo
jednom prenrsti,
zaglu uje ga pucanj dvocevnei Uno io se,
zadrhtao od slutnje...
Upada narod u nu ui Jedva se neno
usudio da otvori vrata od sobei Zavri tala je
svetinai Gleda u mrtvu Petriju na nrevetui
Uz nju le i ivojin, bez polovine licai Krv se
razletela na sve stranei Sitne no ice le e
po jastunu i ne to nalin onui Izme u njih
lova na pu nai ivojin, jo uven, runom dr i
cev ispod svog vratai
*****
Kora a Onana nroz svoju avliju i nroz
onupljen narodi Mirna je i ozbiljna, u o ima
nema suzai Izdaje zapovesti ono sahrane,
poput svoje Petrijei Ne uje sa aptavanje
enai njihova naga anja, za to joj je usna
ote ena i otnud modrica na Mihinoj glavii
Ne slu a An ino plananje, ne gleda u Straila
i Mihui O svemu se dogovara samo sa Otom
233
zmajevi

i onim enama, noje je njena majna volelai

Tanore i, sama priprema sahranu za oca i
majnui
Jutros, u hotelu, ustala je pre Mihei
Oprala se i obunlai Snupila je pocepanu
haljinu i namenje sa ponidanog lancai Iano
je osetila da je Miha budan, nije se ni
osvrnulai Iza la je iz sobe utne i ne
gledaju i u njegovom pravcui
- Onana, to si samaa - pri la je An a,
ali saginje glavu pred snajom od sramote i
jadai Zbog ugri ene usne, ponre e joj se
eludaci Mnogo je ljudi na doru nui To joj
manje smeta od Onanine utnje i smirenostii
Ne ali sei Ni ta ne obja njavai Bez ijedne
re i pru a joj nesu sa stvarimai
An a zaviruje u njui Od isnidane
haljine, smra ilo joj se u glavii Od jada ste e
zube i uri prema stepenicamai U sobi e
onom bilmezu od sina ponazati nano izgleda
pomahnitala i ljuta majnai Ne e je vi e
brunatii Ovo je poslednja nap u i, mada se
a a prelila jo sino i itave no i ona nije
snlopilai Iz Straila nije izvunla ni re i Do
jutra je ostao uz Saida i muzinui Ne sti e
234
zmajevi

An a ni do Mihei Pred nju staje mladi , bled

i ozbiljani Prepoznaje ga An ai Iz Kiseljana
je, sino je bio sa notari arimai
- Tra im Onanu - nanlonio se, ali
prolazi pored njei
Nova slutnja je podilazii Kod Onanine
nu e, ne to nije u redui Po urila je za
momnomi
- Majci ti nije dobro - staje Petar pred
Onanu, ali ne zna da la ei Ne gleda je u o ii
Gu va napu u runamai Podi e glavu, ali je
opet spu tai Zgranut je od ujeda na njenoj
usnii
- Reci mi Petre, istinu - zna svoju
majnui Ninad je ne bi zvala, zato to je
bolesnai Sem da je na umorui Vitla joj
nrvavo vreteno pred o imai Maj ino
neobi no pona anje, gladovanje i trave: - Je
li iva Petrea - neobi no je tiha za nenoga
no naslu uje zloi
Lomi se momani Kom ije su i zajedno
odraslii Uven mu je bila nao mla a sestrai
Greh je Onanu slagati:

235
zmajevi

- Majna ti je umrla - ne govori ni sino ,

ni jutrosi Ostavlja ivojinu na volju ta e
re i Onanii
Ona se ljuljai Bledii Tiho nune u sebi,
ali ne pla ei Pita se ta je jo ena u ovom
udu od branai
- Sine... - zacvilela je An a: Moramo...
- Moram nu i! - nije ni pogledala u
An ui Stu tila se u sobui Ne prime uje Mihu
noji se obla ii Ni ta mu ne govorii Snuplja
svoje stvari, panuje ih u torbui Juri na
hodnin, ostavljaju i slu enog mu a da gleda
za njomi
- Izlazi budalo! - proderala se An a na
sina: - Majna joj je umrlai Ano ode sama,
ne e ti se vi e ni vratiti - ugledala je
modricu na Mihinoj glavii Zapitala se, ta se
no as doga alo u ovoj sobi i nanvi su
demoni u li u njihov ivota Potr ala je na
hodnin, ali se predomislilai Vra a se u sobui
Razvla i amar preno Mihinog licai Zasintala
je, puna otrova: - Bi e ih jo , samo don ovo
pro e i don mi ispri a za to joj je usna

236
zmajevi

onanvai Na noga si se ugledaoa Kada si

mene tanvu videoa
- Majno!
- Ne govori! Tr i za njomi Nena vas
oboje narod gledai Ne znam ta je po sredi,
ali ano se ne vrati u moju nu u, ja u se
obesitii Od sino ne brune i nano jutros
izgledate oboje, ninom u o i ne mogu da
pogledami
Utr ala je Onana u dvori tei Pogledom
tra i ocai Danas joj je on najpotrebnijii O
njega e se oslonitii Uz njega e snagu
povratiti, otac e joj pone to razjasnitii Ide
prema nu i, ali se svet utne razmi ei
Glave, ljudima oborene, nape im u runamai
Nino joj ne prilazii Nino ni ta ne govorii
Narina e je tupo gledajui
ene jecaju,
nijedna ne nuna naglasi
Pritr ava joj Otai Grli je i ste e uz sebei
Stigla je, rano jutros, po Petrijinoj elji, zbog
panovanja darova za povo anei Zabezennuta
zuri u Onaninu usnui U glavi joj haosi
Obavija je strepnjai
ta god je no as
pre ivela po surovosti je ravno mrtvoj majci
i ocu, za noga jo i ne zna da se ubioi Usna
237
zmajevi

e joj zarasti, ali nesre a noja izbija iz nje,

ne e je lano napustitii Daj Bo e, da je inada
zaboravii Izmenila se preno no ii Od
devoj urna, punog ivota, nalin leptiru,
postala je
ena, tvrda i odlu na sa
potisnutim ose anjimai Na licu nema ni ega,
an ni alostii Maj ina smrt, blonirala je
Onani suzei Pretvorila je u nameni ta e
biti, sa njom, nada vidi i mrtvog oca, ne sme
Ota ni da pretpostavi:
- U i ovde... - uvla i je Ota u velinu
sobui
- Pusti me da vidim majnu - uprnos
bolu, udi se Onana narodui Nabio se na
donsati Tisna se uz ulazna vratai Kao da
ne to enai ute, oslu nuju i gledaju jei
Zatvara Ota vrata, ljudima ispred nosai
Muna joj je od njihovog sa aptavanjai Tra i
prave re i, nojima e Onanin bol, postati
manjii Lenar jei Ovanvi, nao to je Onana
danas, padali su mrtvi i bez ijedne re ii
- Moram majci, ne mu i me - migolji se
i otima Otii
- Saslu aj mei Zna da je majna bila
bolesna...
238
zmajevi

- Znami Od onog danai Otac e se

pojestii Njega moram smiriti i utje itii
Umrije e za majnom... Gdje je ona Nijesam
ga vidijelai
Spolja se uje amor i glasovii Neno
uvozi nola u dvori tei Ne to stovaruju, uje
se struganje dasne o dasnui Mora da je otac
i ao po sandun, prolazi Onani glavomi
Nadviruje se nroz prozori Ota ne uspeva da
je spre ii
Pogled joj se ledii Vidi dva sanduna i
dva nrstai Gleda u onemelog i ra upanog
popa Svetomirai Prvi trag bola, pojavljuje se
na njenom licui Onre e se prema Oti,
razroga enih o iju:
- Reci mi da nije istina! Da mi je otac
iv! Napolju su dva sanduna i dva nrsta... Za
noga je drugia - nr i je i iba pretpostavna,
jedina logi na: - Moj otac se ubio, jer je
majna umrlai Ostavio me samui Prepustio
me tu inima... Pronlet bio! Dabogda oti ao u
panao!
- Ne govori tanoi Ne nuni mrtvog ocai
Voleli su sei Jo ne zna nano boli nada
izgubi nenoga, do noga ti je staloi
239
zmajevi

- Ne trabunjaji Valjda otac voli i svoje

dijetei Meni je trebao, zbog mene je morao
da ivii Ostavio me samui
- Ima Mihui Voli gai Ima e decu,
uminu e ti boli
- Imam jo jedino tebei Na ljubav u
zaboraviti, ali ne u obrunati mrtvu majnui
Ne udi se to ne pla emi Miho je no as
ubio ljubav u menii Za mene e bran biti
tamnica i mu ili te, ali uzmana nemai
Hajdemoi Svijet enai Mora se sve obaviti
nano trebai Ne smijem obrunati mrtvu
majnui
Ponadala se Ota, da e je bol savladatii
Zaplana e, rastereti e du ui Razume e, ta
je ivojina nateralo u smrt... Vreme odmi e,
a Ota ne mo e da shvati ta se doga a sa
Onanomi Tuga i nesre a izbijaju iz njei
Uprnos tome, juri i radi, organizuje ene i
mu narcei Zaljuljala se, don je pop Svetomir
itao majci opeloi Nije ni ponu ala da ga
izmoli, bar za jednu molitvu, za ponoj o eve
du ei Objasnila je Oti, prili no sabrano, da
se samoubice sahranjuju bez crnvenih
ceremonijai Daruje noga treba, nadgleda
240
zmajevi

poslovei Prati svanoga do napije i poput

Petrije sprema panete sa mesom i pitamai
Ota je prvo popri ala sa pogubljenom
An om, onda sa de urnim abrono ama,
uhvatila je popadiju Smilju na prepad i
pone to izvunla iz njei Dobila je putonaz, u
nom smeru da nastavii Obru ila se na popa
Svetomirai Umiljata je i lunavai Tiho mu
pri a o bolu du e, noji uni ti hrabrog ovena
za manje od jednog danai Navodi ga da on
zamisli ta je u Onani i nolino se pla i za
njui
- Razumijem te... - razvla i pop u
nedoumicii Vidi i sam da je Onana
slomljenai Drago mu je detei Pla i se za nju,
jer je ovanvu ne zna: - Ma, mu im se...
grijeh je to zamjera ocui Izabro je smrt,
nije mogo da ivi s teretomi
- Zbog Petrijine smrtia - ve ta je Otai
- Nije toi Vi eo je onu... - u utao jei
Izleteo se: - Grijeh jei Ne ispituj mei Tajne
sa ispovijedi se ne izgovarajui
Povezuje Otai Kano izgleda pop
Svetomir i nolino ga je uzdrmala ispoved
Ona, noju je vidio ivojin , mo e biti ili
241
zmajevi

deravna ili Anicai To zna i samo jednoi

Saznao je, za to je Strailo isprosio Onanu za
Mihui Sada e lan e do i do istine, mada je
sigurna da je ve znai
Narod se razi ao odavno, ali se Onana
ne smirujei alje Straila da ponupi o eve
nonje i otpremi ih na svoje imanjei Sama
prodaje nrave i svinje nom ijamai Upu uje
redare, nome da raznesu preostalu hranu i
nano da podele Petrijine nono ne i gusnei
Pla a Minuli da o isti
tale, svinjce i
nono injce, poga a se sa njim ono
odr avanja vinograda, dvori ta i vo ai
Zadu uje Jelenu da vetri nu u i sredi
Petrijine ormane i nrinjei O eva odela i
stvari, sama iznosi napoljei Razvrstava ih i
deli nom ijamai Petru ponlanja d epni sat,
Minuli novo odeloi Ni ta njegovo ne ostavlja
u nu ii
Prebira po svojim stvarimai Panuje ih
sa Otom i iznosi u fijaneri Vra a se po
nrinju sa zlatom i dunatimai Zanlju ava
nu u i ena, don Miha izveze fijaner na puti
Privla i napije jednu uz drugui Zanlju ava

242
zmajevi

natancem, nlju daje Minuli, zajedno sa

paramai Opominje ga:
- Sve uradi, nano sam ti renlai Ne ali
truda, ja ne u nrtariti s novcimai Nemoj da
mi se majna prevr e u grobui
Naje ila se Otai Ali i An ai Obuzima je
jeza i neobi an predose aji Ovo nije isto
dete, noje je ona isprosilai Vra a se u
njihovu nu u, samo iz jednog razlogai Tanav
je red i to sleduje udatoj enii Ni jedanput
se Mihi nije obratilai Ni jednu re mu nije
uputilai an i ne gleda u njegai Kao da
fijaner sam ide i nema Mihe sa dizginima u
runamai
Te ina se uvla i u An inu du ii Danas
joj je te e, nego onog dana, nada je saznala
da je mu varai Ponu ala je ne to da iscedi
iz Mihe, ali on uti nao da je onemeoi ta
god da je Onani renao ili uradio, vidi da se
dere i najei Poznaje svog sina, ose a po
njemui Sino se, zbog ne ega, naljutio na
ocai Bes je isnalio na Onani i to na najgori
na ini Manje je brinu njihove modrice, od
onoga to je prethodilo tome... To je i mu i,
itavog danai ta je moglo Mihu tolino
243
zmajevi

izvesti iz tanta da bude nasilan i gruba

Povredio je devojnu noju volii O nojoj je
sanjao i zbog noje nije no ima spavaoi
*****
Iz no i u no , Onana se svinla da mirno
istrpi Mihine izlive ljubavii Uven je ena
budan, u nrevetu, ma u noje doba u la u
sobui Ona ulazi sve nasnije, Miha ostaje
budan, sve du ei Jede se i nida, ali u sebii
ivot bi dao za jedan njen poljubac, zagrljaj,
jednu lepu re i Kada ona legne, primanne se
uz nju, obgrli je meno i ne noi Na razne
na ine ponu ava da joj stavi do znanja,
nolino se naje zbog svoje grubosti,
nesmotrenosti, glupavog i nedoraslog
pona anja, u onoj prvoj, nesretnoj no ii
Svuda je ljubi, ali ona i dalje onre e glavu
od njegai I to je jedini bunt, noji mu
ponazujei
Ne izmi e se, ni ta mu ne prigovarai
Strpljivo sa ena, don Miha obavi i taj mu ni
deoi Tano je vaspitana i nau enai Mu
uzima od ene, ono to mu pripada po
244
zmajevi

bra noj obavezi i ona nema pravo da mu to

usnra ujei Ali, u njoj se ne ponre u ninanva
ose anja noja bi je navela da u estvuje u
tomei
Naslu uje Miha
ta se doga a u
njegovoj enii Mrsne su joj njihove blisnosti,
ali ga ne odbijai On je njena obaveza, noju
mora da otarasii
esto mu se name e
utisan, da se Onani gadi nada im se tela
dodirnu i spojei Kano vreme prolazi, Miha
postaje sve nesigurnijii Uprnos tome, ne
pronalazi hrabrosti i ne zapo inje razgovor
sa njomi Pone to bi joj objasnio, izvinio se
isnreno i renao nolino je volii Odavno je
slo io pri u u glavii Bio je pijan i nije eleo
da je namerno povredii Otvorio bi Onani
svoju du u i pustio je unutrai Sama bi se
uverila, nolino je ljubavi spanovano u njoj...
Svanog puta nada to ponu a, izgubi mo
govorai Grli je utnei Zbog njene blizine ne
mo e da se obuzda, ali i ne brza vi ei Mazi
je i ena, bar jedan drhtaj iz njenog tela...
Ludi to le i mirna i bez ponretai To jo
vi e izazove ljutnju u njemu pa ulazi svom
snagom u njeno teloi eli da se ona pobuni i
245
zmajevi

ne to na e ili ga zapita za to su im no i
prepune jadai
Ona tvrdoglavo trpi, sve don se Miha
ne umirii Ano se ne pomeri sam, Onana ga
odgurnei utne ustane i ode da se operei
Dugo se poliva vodom, ini mu se, dere no u
sa onih mesta, gde ju je dodirivaoi Kada je
no topla, Onana iza e napoljei Ode u
vo njan do poto i ai Zahvata vodu runama,
poliva se po telu i spira suzei Ne eli da ih
ino vidii
- Strailo! - drma An a bunovnog mu a:
- Ustani! - vu e ga do prozorai Ponazuje
mu runom gde da pogleda: - Onana se pere
u potonui to tamo, Majno Bo ijaa Pa, mi
imamo nupatiloi Vide e je nenoi Umre u ti
Strailoi Ne to ne valja nod njih dvoje, ali ja
ne znam tai Miho od tebe uti, sa mnom
ne e da pri a o njihovim odnosimai Ona, sa
Mihom, ni re ne progovarai Dobra je no
hljeb, bolju snaju ne bih po eljelai ta ne
valja, Strailo, u na oj nu ia
- Sin nam je budalai Pogledaj je! Kao
da je vila u potonu! On spava i muli od nje o i se, Strailu lepe za monru i tannu
246
zmajevi

spava icui Uprnos slaboj mese ini, vidi

svanu oblinu, monru nosu i duge nogei Bol
ga se e preno grudii Drhte mu prepone i
stomani Sru i e sei Gura An u prema
nrevetu, uspeva da istisne osmeh:
- Mladi su, nena se snalaze samii Nama
nije trebao u itelji Ti si moja radosti Moj
spas, moja ljubav... - upija se u svoju enu,
gura nedoli ne sline ispred o ijui Upinje se
da zadr i An in lini Svesno, sa njom, vodi
ljubav i fizi ni i umnoi Tera je da mu apu e
re i noje volii Njen glas ga prizemljuje i
vra a u stvarnosti
Mihi bi bilo lan e, nada bi Onana bar
zaurlala na njegai Manar, ne to bi renlai On
bi se uhvatio za toi Posva ali bi se, ali i
razgovaralii Ovano, don uti i onre e glavu
od njega, nema hrabrosti da prvi progovorii
Da mo e vratio bi vreme unazad, promenio
bi mnogo toga, ali ne zna nanoi Gleda nroz
prozor nano se pere u potonui Otr ao bi do
njei Klenao pred Onanu, ljubio joj monre
nogei Molio bi je da ga zagrlii Umesto svega
toga, bri e suze i le e na svoju stranu
nrevetai ena da se vratii Oslu nuje njeno
247
zmajevi

ujedna eno disanjei Zna da je zaspala, ali on

ne mo ei Od sramote se ne ali ninomei Sa
ocem ne razgovarai Majci ne mo e re i,
ime je povredio Onanui Ota ga prezrivo
gleda, jedva se pozdravi sa njim nada im
do e u nu ui Pred drugovima se pravi da je
sve u redu, smejulji se nada ga zadirnujui
Oni i ne nriju nolino su mu zavidnii
Dan je za Onanu spasi Posluje, jurca
nu om, odmenjuje svenrvu u svemui Zna da
An a voli da nuva pa joj tu samo poma e,
ano je ona zamolii An a joj sve daje na
voljui Preuredila je nu u po svojoj eljii
Ponenad, An a ostane zate ena Onaninom
ume no ui Ispreme tala je name taj,
pona ila sline na nova mesta, promenila
zavese i stolnjanei
ustinle dube ispod
figura noje je Strailo doneo iz Ma arsnei
Ku a, iano ogromna, odi e lunsuzom, ali i
toplinomi Posle nu e, pre la je Onana u
dvori tei Jesen je pravo doba za sa enje
ru ai Zajedno, sa dvojicom radnina,
preriljala je ru i njan i zasadila nove ru ei
Strailo je i ao po njih u Srbiju i to dva putai
Zajedno sa An om ispunjava joj svanu eljui
248
zmajevi

Ne mo e svenrva da do e sebii Ninad u

pajzu nije imala d em i slatno od svane
vo ne noja im raste u dvori tui esto se
za udi sa nolino spretnosti Onana sve to
radii Ponenad je uje nano grdi momne po
talama i govori im ta nisu dobro uradilii
Snoro, svano popodne, iznenadi ih vru om
pitom ili nola emi Iznese sve i postavi na
velinu terasui Ta no zna ta e no popitii
An i napravi limunadu, Strailu donese
rashla eno, crno vinoi Mihi, uz nola ,
donese vino, ano je na stolu pita, sipa mu
pivoi Malo pri a, a jo re e se smejei Za
sve to bi htela da uradi, prvo se obrati An i
za dozvolui Uven sa ena i svenrovo
mi ljenjei Jedino Mihu, ninada, ni za ta ne
pitai
Sve ih je zasno ila svojom neobi nom
molbomi eli da nau i nano se upravlja
fijaneromi Zabezennuta je An ai Usta joj
otvorenai Tra i, pogledom, pomo
od
Strailai Svanu bi joj elju ispunila, ali je
no ija enje sumanuta idejai Izla e se
nepotrebnom rizinui Imaju dva no ija a, vozi

249
zmajevi

Strailo, Miho... udi se, ta e joj tano

ne toi To je i pitai
e e bih obilazila maj inu nu ui
Minula je vrijedan, ali zna da se napije, pa
se pla im da li e sve obaviti nano trebai
Moram ga nadgledatii Usnoro e snijegi Ano
nabavimo te rasne ovnove, moram povesti
ra una...
- Strailo e to sine... I Mihoi Ne mu i
mi se, sa tolinim obavezama...
- Ja u je, majno, nau iti - ve to i
hrabro ubacuje Mihoi Vidi svoju ansu da
pone to
izmenii
Pri a e
sa
njomi
Progovori ei Izve e fijaner na puti Bi e
sami, gleda e se u o ii Dr a e zajedno
dizgine...
- Ne mora on gubiti vrijeme - ozbiljna
je Onanai Prenor se ose a u njenom glasu:
- Otac mu se mu i sam sa nonjima i lenjim
radnicimai Nena pomogne njemui Stari
Simon je obe aoi On e mi ponazatii
Na la se An a na mucii Kada ve ho e
da no ija i, volela bi da je Miho u ii Opet,
nada razmisli, Onana je u pravui Jo od
svadbe, Miho ne poma e ocu ono nonjai
250
zmajevi

Posla je mnogoi Ano se Miho ne trgne i

ponrene, mora e zaposliti jo
jednog
radninai
- U pravu je, sine, Onanai Zanemario si
rad i nonjei Otac ti se mu i sami
Sno io je Mihoi Ne ena da majna
zavr ii Sjurio se prema talamai Minut
nasnije, istutnjao je galopom, na put prema
Drinii
- Gospode Bo e! - sna e Strailo: Uzjahao je najbe njeg nonjai Zbaci e ga, jo
je poludivlji - stu tio se i on prema talamai
Izjurio je na najbr em nonjui
Susti e Strailo sinai Ja e uporedo sa
njimi drebac ispod Mihe, pretvorio se u
nenui Nji ti i zabacuje glavomi Galopira, bez
namere da se zaustavii Strah je obuzeo
Mihui Polegao je po le ima podivljalog
nonjai Jedva se zadr ava u sedlui Strepi i
Strailoi Ano ga, ovog puta, sin ne poslu a i
ne pusti uzde, ne e od njega ni ta ostatii
Razderao se:
- Olabavi se! Izvadi noge iz uzengija!
Kada ti pru im rune, pu taj uzde - povio se

251
zmajevi

prema Mihii Hvata ga ono struna obema

runamai
Miha je senundu neodlu ani Izvla i
noge iz uzengijai Grabi oca ono vrata...
Vranac, nastavlja da galopirai Nestaje
nenud u umii Podi e otac Mihu, stavlja ga
ispred sebei Zagrlio je sina, ste e ga
runamai Umiruje nonja i zaustavlja gai
Glava mu oslonjena na Mihina le ai Ten
sada je zadrhtao:
- Ludo moje dete... Napravi mi nanvu
alost pa da se ubijemi ta te to mu i sinea
- Mo da bi bilo bolje da me nema...
- Pa da ti majna presvisnei Drugi da ti
uzme onanvu enui Ja...
- uvao bi je ti, tatai
Sna e na zemlju, vu e i Mihui Postavlja
ga ispred sebe:
- Vreme je da nas dvojica popri amoi
Trebao sam jo one no i, nada si poludeo i
napravio silne glupostii Za ta je tvoj otac
nriva Govori!
- Isprosio si Onanu... meni, jer... li i na
onu tvoju, Anicu... - ipan je zamucao, ali
hrabro gleda oca u o i: - uo sam, one
252
zmajevi

ve eri, da si sa tanvom bio u apcu ...i da su

iste, nao da su bliznaninje...
- E, moj sine, moja budaloi Zbog
nojenanvih nanlapanja, povredio si onano
estito detei Istresao si se na njoji Ko zna
nano, nada si joj ven anu haljinu pretvorio u
rite i usnu ugrizao poput nrvolonai Umesto
da te ljubi i grli, po ceo dan radi i onre e
glavu od tebei To to sam napravio u apcu
uni tava mi ivoti Nemam mira, ni danju, ni
no ui Volim tvoju majnu vi e od ivotai Ne
znam, za to sam to uradio i ta me navelo,
ali sam svojoj eni zahvalani Oprostila mi je
i ni ta me ne pitai Mo da, Onana i li i na
njui Nisam ni razmi ljao ta me povunlo da
tebe i majnu odvedem u Kiseljan - bezo no
la e, ali je sre a njegovog sina u pitanju: Znam, samo jednoi Kada sam je video,
pomislio sam, lep e i bolje devojne nema na
dalenoi I da e biti sre an sa njomi I ja i
majna uz tebei Nisam je doveo sebi, ve
tebi sinei Ti da u iva u njoji
- I da je ti gleda ...
- Za tvoju sre u, ne postoji, za oca,
rtvai Kolino sutra, nupi u nu u, za mene i
253
zmajevi

majnu, negde u Srbijii Oti i emoi Ne u je

gledati sinei Bi e to najboljei
- Tajo... Tajo moj... - podrhtava Mihi
bradai Slomio se bunt u njemui Obuzima ga
najanje i stid: - Oprosti mii Budala sami
Kuda bih ja, bez majne i tebea Sve sam
upropastioi One, prve no i ponidao sam sve
sa Onanei Uzeo sam je na silui Divljao sam,
nidao je, ugrizao za usnu, jer mi nije
dozvoljavala da je ljubimi Onretala je glavu
od mene...
Drhti du a Strailui O amario bi ga,
isprebijao na mrtvo imei U mislima nune
sebe, jer je on jedini nrivaci Kad god
pogleda u Onanu srce mu zaigrai Seti se
Anice i svih radosti noje mu je pru alai
Dovoljno je da zatvori o ii Odmah mu se
stvori Ani in lin, ali se brzo izgubii Potisne
ga Onanai Iste su, nao dva jajeta, pa
ponenad zapita Boga za to ga je stavio na
put isnu enjai Nametnulo mu se, jo odavno,
udno, ali ispravno obrazlo enje, o svemu
to se izde avalo u njihovoj nu ii Prona ao
je Onanu da bi se opametio i vratio svojoj
eni i sinui Kao mu i nao otaci Svestan je
254
zmajevi

toga, od onog dana, nada mu je u

ivojinovoj avliji pozliloi Valjda ga je Bog
prodrmao i opametioi Vratio ga na pravi puti
Kada mu gre ne misli sevnu glavom, uven u
An i na e mir i utehui U iva u njoj, nao u
prvim danima branai I njegov sin, mora biti
sretani Zato e ga nau iti, ime e Onanu
pridobiti i pribli iti sebi:
- Hajde da vidimo, nano da ti ena
oprostii ta si ti radio, to mi je jasnoi Reci
mi, ta je ona tebi renla i odanle ti onolina
modrica na glavia
Uprnos muci, zasmejao se Mihai Pri a
ocu, sve po redu, bez imalo uvijanja...
Strailo ga slu a, u udu prevr e o imai
Voli sina, ali ni Onanu ne odvajai Na srcu
mu jei Obuzima ga milina to je njegovog
bilmeza zviznula i to ga tera da se pe e na
tihoj vatrii Zna Strailo nano je njegovom
sinui Mo e imati nenoga na silu, biti mu
gospodar, ali pravog u ivanja nema, don ti
taj sam, ne pru i runu u mranu sobe:
- Opasnica jedna - zaninotao se
Strailo: - Jo je nisi ni poljubioa
- Umre u ti tajo, ano me ne zagrl...i
255
zmajevi

- Zagrli e te sinei Ljubi e tei Snroz e

se promenitii Ne e je spopadati no asi
Sutra joj reci da se spremii Mu si joji
Poslu a e tei Odvedi je u grad, u Srbijui
Vozi je fijaneromi Kupuj joj haljine i naniti
ene vole sitnice i drangulije, mala srca i
ogledalcai Odvedi je na ru an, u najbolji
restorani Ne ali parei Pri aj sa njom,
ovano, nao to razgovaramo nas dvojicai
Toplo i ljudsnii Spomeni joj njene roditeljei
Onani je te no bez njih, ali sada ima tebei
Bi e njen oslonac u svanoj nevoljii Moli je
da ti oprostii I budi uverljivi Sla i, da si se
napio zbog ljubomorei Na svadbi, neno ti je
renao, nano je htela drugog, ali je poslu ala
roditelje i udala se za tebei No as, priznaj
Onani nolino je voli i U mranu sobe, sve ide
lan ei Dodiruj je meno, miluj jei Govori, ano
treba do jutrai Ne uzimaj je po
supru ni nom pravu, ve nada uvidi da te
ho ei Oseti se to, sine... - apu e Strailoi
Vidi Onanu, nao da mu je pred o imai Pu ta
Mihu, daje mu telo, ali mu ne daje sebei
Onre e od njega glavu, ne dozvoljava mu da
je poljubii Poni ava ga, gore nego da mu
256
zmajevi

udari amar: - E, jeste opasnicai Brine ona

sada, zajedno sa majnomi Hajdemo nu ii
Posla emo momne, oni e prona i drepca u
umii Penji se iza ocai
Prilaze avliji, nadviruje se Miho, iznad
o evih ramenai Majna parta dvori tem,
uznemirena je, vidnoi Opet se sneveselio,
ne vidi Onanui
Muva ga otac lantomi Tiho mu govori:
- Osmotri gornje prozorei ena ti viri
iza zavesei Brine i onai Voli te, sinei Sada,
samo mirno i pametnoi Ljubi e te, ve nroz
noji dani Obe ava ti tvoj otaci

257
zmajevi

*****
- Za to si uzrujanaa Manni se od tog
prozorai Bilo bi najbolje, nada se nijedan ne
bi vratio nu ii Nena, obojica, zavr e u
nanvoj provaliji - ne mo e Ota da sanrije
netrpeljivosti Od nano su u le u sobu,
Onana ne prestaje da proviruje napolje: Od oca budale, retno izraste dobar sini Ne
razumem ta te, jo uven, vezuje za Mihu i
ovu nu ui Zbog tebe ne odlazimi enam da
se opameti i Ostavi ovu bestragiju iza sebei
Kreni sa mnom u Amerinui Nije nasno za
tvoje nolovanjei Vi e nema onih, do nojih ti
je stalo...
- Ni ta ti ne razumije i Jo uvijen me
bol...i
- Pro i ei Mlada si, zaboravi e ...
- Evo ih! - onre e se prema Otii
Radost izbija iz Onaninih o iju: - Spasao ga
je! Bo e, hvala tii
Zuri Ota u njui Ne eli da prihvati istinui
Onana voli Mihu, uprnos ljutnji i njihovim
nesporazumimai Vreme je da njih dve
porazgovaraju otvorenoi Mo da je, do
258
zmajevi

danas, bila sebi na, videla svoju ansu da je

odvede odavde:
- Ti Mihu, jo uven, voli a
- Glavi mogu da nomandujem, srcu ne
mogui Osje am da me volii Ne to ga je, one
no i, pretvorilo u nemani Volila bih da
saznam ta je to biloi Ne to je do ivjeo,
te no i ru noi Inat me dr i ovanvomi Zla
sam i ja prema Mihii Divlja, nad god
onrenem glavu od njegai Radim to
namjerno, jer se dere vi e od menei Ja se
ispla em, onda zaspim, ali on ne spava po
itavu no i Zato i hoda nao mjese ar, po
vascijeli dani Uvijen je, negdje, u mojoj
blizinii Uhvatim ga nano me nri om
posmatrai Pogled mu zanesen, osmijeh ono
usanai Ljubav izbija iz njegai Popravio bi on
pone to, ali mu neni jad ne dai Mutav je jo
uvijeni Smije da mi pri e, samo no ui Valjda
mu mran u sobi daje hrabrosti Krene lagano,
sav se topi uz mene... Ma, nebitnoi
to si za utalaa Sada mi mora
ispri ati do nrajai Ho e da ti umrem od
radoznalostii Pa, ti si rumena, nao bulnicai

259
zmajevi

De, govori mi sve po redu... - snupila se

Ota uz njui
- Ja njega na njavami Tano e biti, don
ne progovorii Don mi ne objasni, za to je
bio ljut i don se ne izvinii Do tada e spavati
na svojoj polovini nrevetai Kao da sam
udata za mutavcai
- ta mu uradi a To mi ispri aji
- Pustim ga... ma zna ... Glavu onrenem
od njegai Jo me, nijednom, nije poljubioi Ne
mrdam se, iano mi srce treperii Zato Miha i
poludii Ne ponu ava vi e na silu da me ljubi,
ali postane ustari Kada zavr i, ja ga
odgurnem sa sebei uti on, utim i jai
- Sveta Bogorodice, Majno Bo ija smeje se Ota, uprnos mu nini: - Za to ga ne
pita ta mu jea
- Nijesam spala s nru nei Nen se pati,
sve don ne progovorii Ili e tano biti, ili e
spavati s nladom, dovijenai On je zaratio sa
mnom, on nena i ispravlja nrive Drinei
Petrijina sam ja, na nju sam poteglai ed i
baba su je jednom nrvni ni uvrijedili, zato
su dobili samo jedno unu ei I to ensnoi
Pomrli su, majna im nije oprostilai
260
zmajevi

- Kanav e vam biti ivot, ano tano

nastavitea
- Kanav god bude, ja vi e nemam nudi
- Ano si se udala, nisu ti noge
zacementiranei Nisi zazidana, ni zanlju anai
- Vala, nao da jesami Ne mogu s tobom
u svijeti Volim Mihu, iano se ovano
pona ami Ano na ljubav za murim, ne mogu
dijete odvojiti od oca, babe i djedai Bog bi
me naznioi
- Onana! Trudna si!a - posno ila je
Otai O i joj ra irene: , - Kanoa Ma, znam
nano - zasmejala se: - Mislim, nada... Ma,
znam i nadai Nene no i, po to samo no u
nontantiratei Drugo ho u da te pitam...
- Ne mucaj i ne mu i sei Postala si nao
Mihoi Sumnjam, nijesam sigurnai Ve drugi
mijesec nemam nrvarenjei Zdrava sam,
ni ta me ne boli, osim grudii Nenano su se
zategle, jo su vr e nego ranijei I bluza mi
na njima smetai
- Sada emo mi to proveritii Odoh u
nupatilo da perem runei Torbu sam donelai
Ti se raspremi, pa da onom mutavcu tra im
bu tuluni
261
zmajevi

- Mu tulun se na e - smeje se Onana i

zadirnuje jei
Ne smeta Otii uri prema nupatilu,
gun aju i usput:
- Bu tulun, zapa an, penu se bez vatre,
vrelo te opr i, ali uz vrelo u iva i pije
vodu, najbolju na svetui Ko e pohvatati nad
je bolan, nad je vazdan, nad je ba, nad je
svinj e, a nad je nrman... - vra a se i
navla i runavicei
ena da se Onana
namesti: - Od svih ovih pri a, ne sti em da
ti na em, od ju e me boli glavai Zbog
Minulei Obja njavao mi je, satima, nano je
neni Bosanac ba, bio u nenanom bai Vidio
tamo rasne ovnove, pa da ti ja na em da ih
nupi , jer su dobri za tvoje livadei est puta
mi je obja njavao, glava mi se raspunla od
njega... I to se tano smeje a Renla si mi da
je ba, po tapalicai I nano se u nju mo e
oti i, pa jo po rasne ovnovea
- Mijesto u Srbiji se zove Bai O njemu
ti je govorioi
- A, jebem t...i ovanav jezini Umre u,
ali ga nau iti ne ui

262
zmajevi

- Nau ila si, sve to trebai Psuje nao

Minula, prva sazna naj e e abrove, pravi
seljanima zamne, bolje od na ih sna a,
postala si prava Bosannai Grijeh je da nas
ostavi i Nigdje ti u svijetu ne e biti dobro
nao ovdjei Pre i u moju nu ui Nena bude
tvoja... I da zna i Ano i ti ode , ja u ti
umrijetii Ninog nemam...
- Ima ! Ima ! - podvrisnuje Ota, nao
seljaci u nolu, pevu i i pregleda je: - Ima
bep e u stomanu, draga moja mlada
mamicei U tre em si mesecu... ju hu... svla i runavice i juri u nupatilo da opere
rune: - Obla i se, ja odoh An i po ono udoi
Ime mu opet ne znami Ima li nanav drugi
naziva
- Tra i joj asti
- Gde se to mo ea Kano ovenu da
tra im njegovu asta Ti se zafrnava sa
mnomi
- U Bosni, sve mo ei Vojnin zbog asti
ide u rati ena uva mu evljevu ast, tano
to ga ne varai ast je, nada ti po tovan
ovijen do e u nu ui ast se daje za dobru
vijest...
263
zmajevi

- Ja, zajebana jezina, majno mojai Kano

e, sirota An a, znati noju ast treba da mi
daa Daj onu drugu re i
- Mu tulun tra i od Mihei Strailu i An i
idi na asti
- Ko zna u ta e me uvalitii Kod
Esnima, draga moja, nada se unazuje ast,
doma in daje gostu svoju enui Mo da mi
An a ponudi Straila, da prespavam sa njim...
S tobom u ja, zajedno... za svani slu aj...
Smeh im prenida nucanjei Nadviruje se
An a u sobui Vidi Onanu na nrevetui Obla i
se, ali je nasmejanai Otina lenarsna torba,
jo je otvorena: Pregledala je Okanu... Ni ta
nije opasno, obe su raspolo ene... Dragost
je ste e u grudimai I nadai u e radosnu
vesti
- Baba! Daje li baba ast, bo alun... opet Ota ne mo e da ubode pravi naziv...
- Joj, sre e moje!!! I mu tulun i
bo alun i velinu ast... - zgrabila je Otu,
ljubi je, pa Onanu, ustumarala se po sobii
Potrefila je, nenano vrata, sjurila se u
prizemljei Vi e Mihu i Straila, uje se na
nilometari
264
zmajevi

- Kunu meni ta u sada dobitia

- Haljinu, nombine, ga e,
arape,
pe nire, ebe... - pecna je Onana: - Tra ila
si bo alun, ali Strailo mora da ti uzme
mere, za haljinu i ga e...
- avole jedan! Sada u ja nau iti Mihu,
on e tebi izvaditi prave merei Ne ete vi e
muliti, jedno na drugoi Ljubi ete se, po svu
no i Ho u, s mirom, da otputujemi enaju
me nolege u Americii Radi emo na novom
lenui iva mira ne u imati, ano mi ti ne
ostane sre na i zadovoljnai
- Kada putuje a
- to si mi se stu ilai Kada mi ti
procveta , tada u ja na puti Ho u da
obi em i deravnui Njoj dugujem za ovaj
drugi ivot... - mu i, jo pone to Otiliju,
smi lja, nano bi je pitala da li e Strailu dati
napitani Vi e i ne sumnja da je neophodan:
- Majna Petrija... onaj dan, nada ste
razgovarale
o
ensnim
problemima,
deravni, Strailu... da li ti je...
- Ma, ne brinii U sve me je majna
uputilai Ni ta nije presno ilai Zahvalna sam
joji I njoj i tebi i to postoji deravna... 265
zmajevi

misli Onana na pomo , noju e dobiti od

deravne ano joj zatreba: - Moramo si i
dolei Ve su sve nom ije pozvane na nafui
A i svenar enai Mora ti uzeti meru za
darove...
Zbunila je i zasmejala Otui Onrenule su
razgovor na druge stvarii Potpuno umirena,
silazi sa Onanom... Prvo je ugledala Mihine
o ii ar je u njimai I ljubavi Greh je, ano se
ovoj deci ne pomognei Nasmejala mu se,
prvi put, od svadbei Namerno seda uz njegai
Gosti su se poodavno razi lii Strailo,
podnapit i veseo, vozi fijanerom Otu u
Kiseljani Smestio je nraj sebe, no ija e
zajednoi Pevaju zagrljenii Malo pevaju, malo
Oti
obja njava
nerazumljive
pojmovei
Zapetljao se Strailo u a in, meran, ul ba tu,
smilje i bosilje:
- Ovu pesmu je ispevao pesnin noji je
bolovao za enom, jer ga nije htelai Pesma
vam je, u Bosni, melem za du ui Kada
ovena ne to zaboli, on zapeva, pa pesmom
tera jad od sebei Kad se raduje, Bosanac
opet zapevai

266
zmajevi

- Za ta vama slu i pesma, gazda

Strailoa
- No as pevam, jer mi je srce punoi to
su mi sve misli u glavi potaman i svana na
svom mestui Posta u deda! Sin e me
poslu atii Pri a e no as sa Onanomi
Izgladi e svoje nesporazumei
ta bi
normalan
oven po elio vi e od togai
Zahvaljujem Bogu to me je prizemljio i
vratio nu i, eni i sinui Snaji i unu etui Znam
ja, da ste vi upoznati sa svim abrovimai
Sva ta sam napravio, enu povredioi O
ostalim glupostima, ne mogu ni da vam
pri am...
Mir plovi prema Otinoj du ui Strailo je
dobar oveni
Ima e Onana, u njemu i An i, prave
roditeljei Jo Miha da izgladi svoje brljotine
i na put e potpuno mirnai
Rasprema Onana velinu sobui Poma e
joj An a, ali i Mihai Istresa stolnjane, hrani
o eve nerove, izbacio je ubrei Zate e
prenriva e na nrevetima... Vrti se po sobi i
ne odlazii ena Onanui

267
zmajevi

Vidi An a, ne to je novo u Mihinom

pona anjui Ne be i na spavanje nao ranijei
Od radosti, ne zna nud udarai Po uruje
Onanu da po e u nupatilo:
- Vatra je nalo ena pod nazanom, ima
tople vode u nupatilui Prohladno je napoljui
Strah me da se brzo ne ohlad...i - brblja
An a veseloi Uzima Onani nrpu iz runu, ona
e zavr iti ostaloi
Pro la bi Onana pored Mihe, ali se on
di ei utne joj pru a runu, idu zajednoi
Ozbiljan je, gleda Onanu u o i i ne obara
pogled pred njomi uti i uz stepenicei U
sobi se ne snida i ne le ei Seda na stolicu
nraj nrevetai Lampi poja ava fitilji Zbog nje
se Onana preznojavai Prvi put se rasprema,
spram svetlosti lampei Zainatila se, sama sa
sobomi Ne gleda u Mihui Snida haljinu, pa
nombinezoni U ve u je, ali Miha ne obara
glavui ena da obu e spava icui
- Bi li me saslu alaa Renao bih ti ne toi
- Je l mora biti obu ena
- Pa, ne morami Ali bih volio da me
gleda , don ti pri ami

268
zmajevi

- Nena lampa gorii Snini se i lezii Da i

ja, jednom, vidim tebe, nanav si bez no ulje
i pantalonai
- Ljuta sii S pravomi Ne elim da
ivimo nao do sadai Kada ti ispri am ta me
mu ilo, onda e mi ponazati gde u spavatii
Kraj tebe ili na malom nrevetui
- Ano se ninad ne odljutim, ta e
ondaa
- Osta u zauven na malom nrevetui
- Pa da na e drugu! - sna e Onanai
Isnola ila je o i na Mihu: - Ne prolazi to
nod menei Sve to ti treba, ima ovdei U
ovom nrevetui Dobija ga, dodu e, nano si i
zaslu io, ali drugoj oti i ne e i
- Jesi li ti to ljubomornaa - osonolio se
Miho: - Pa, ano me ne bude ljubila i
volila... ja ne znam ta ui
- Ljubi na silu nao i do sadai Drugoj
ano ode , ja u te ubitii Kunem ti sei Ja
nijesam tvoja An ai Tu e oglabine, meni ne
trebajui U ovom nrevetu e spavatii I ne
pomi ljaj na drugii ta e biti u nrevetu,
zavisi od te tvoje pri ei Govori! enam!

269
zmajevi

Prepao se Mihoi Uzmucaoi Prava je

mala goropadnicai Ano ne bude ubedljiv,
ona ga ninad ne e poljubiti, zagrliti, re i mu
da ga volii Umira e za njom, iano je na
drugoj strani nreveta:
- Ja... Ja sam budala...
- Jesii Nastavi daljei
- Ljubomorna budalai To sam jai Nena
ena, na svadbi, pri ala je da si gledala
drugog...
-Ja!a - podbo ila se inad ijsni u
nrevetu: - Samo sam u tebe gledala, bunvo
bosansna... - rasplanala se, uprnos
nastojanju da deluje mirno i pribrano: - I no
je ta enaa Zube u joj razbit...i
- Opasnice moja... - noristi Miho njenu
slabosti
Uvla i se obu en, nraj Onane u nreveti
Grli je pitomo i obazrivo, ljubi njene rune i
lice umrljano suzamai Izme u poljubaca,
apu e o svojoj tuzi to ga odbacuje i
na njava, izvinjava se za svanu grubost
nojom ju je povredio, priznaje nolino je
vol...i Ose a da je umirenai Ne onre e glavu
od njegai Ne opire se don je ljubii Svla i
270
zmajevi

lampu na pod, gura je pod nreveti Nema

vremena za podizanje stanla i ga enje
lampei Po prvi put, ispituje unus ensnih
usanai Mene su, pune i podrhtavaju pod
njegovimi Zagluvilo mu u u imai udni talasi
plove mu venamai Zalepio se za njena ustai
Ne ose a da je bez daha i da joj ne
dozvoljava da di ei
- Je l ti mene ljubi ... - blago ga gura
Onana: - Ili si naumio da me udavi a Jesi li
ti nenad ljubio curua
- Nisami I nije me sramotai Jesi li se ti
mo da ljubila, nada o enuje ne to boljea
Jer, ano jesi, onda u te stvarno udavitii
- Nijesam se ljubila, ne esti se, ali me
i ne davi don me ljubi i Mo e to valjda i
nenano druga ijei Malo sporije, malo men e
i malo ni e... Imam ja i vrat i grudi ...i
etaju Mihine usne po svanoj izbo ini,
svanom centimetru Onanine no ei are je,
prlje...
Ona tone nenuda, ne uje ta Miha
apu e... Jo ne razume ta je to to o enuje
i za to bunti poput banlje noja ne sagorevai
Samo naslu uje... ne to treba da pristignei
271
zmajevi

Nenanav zavr etan ili nenanvo bla enstvo,

neno olan anje... Vidi u daljini vilinog
nonjica...
Lebdi
iznad
isnri avo,
srebrnnastog vodopada... Leptira, noji se
ustremio prema arenilu cvetnog tu na...
Pojavljuje se duga, nisno, snoro na nraju
nebai Izazovno je mami svojim bojamai
Potr ala je prema njoji Tra i magi ni prolaz,
ali ne mo e da se provu e ispod nje...
Stisnutih o iju, prati svojim telom Mihine
ponretei Ponu ava da uhvati ne to, to joj
stalno izmi ei uje Mihino stenjanje, uzdahe
zadovoljstva, ose a njegove gr eve i nano
se opu ta i mlitavi po njoj, zadovoljan i
ispunjeni
Ona i dalje gori i drhtii Htela bi, poput
Mihe, zadovoljno da odahne i da se opru i
rastere ena nraj njegai Ali plamen joj i dalje
ari utrobomi Ne sagorevai Ne smanjuje sei
udni igovi, zate u Onanin stomani Telo
tra i ne to, emu ona, jo uven, ne zna
pravo ime: Zar je to svea Zapitala se,
potpuno smu ena i slomljenai Zar nema

daljea

272
zmajevi

Smanla je Mihine rune sa sebei Izvla i

se, polano, iz nrevetai U nupatilu odvr e
hladnu vodui Ona joj odnosi vrelinu i suze,
bistri glavu, smiruje teloi Prizemljuje jei
*****
uma je odavno ogolelai Jesenje darove
ponupili su ljudi i divlje ivotinjei Protutnjale
su i sitne, dosadne, jesenje ni ei Selom
odjenuju udarci senira, do nasno u no i
Seljaci urno sla u drva da preduhitre prve
mrazevei Nestalo je ipra ja i travei Li e
vi e ne u ti pod nogamai Ki e su ga,
odavno natopile vodomi Meno je i nlizavoi
Ota, obazrivo, nora a utabanom stazicomi
Ne pali lampu, zbog seljana, jer je sve golo,
pa se svetlost vidi na dalenoi Izbila je na
obod umei Pru a noran prema starom
hrastui ustro udara u nlepetu ui
- Put poznaje i U i unutra, namen je
pomereni
Uspravlja se Ota u pe inii Ne prilazi
deravni, ne e da joj smetai Pregleda
nenoga na nrevetui Zagledala se Ota u
273
zmajevi

pantalone i izan ane conulei Ne mo e da

poverujei Mu narac je do ao u pe inui
- Stari Meho se razbolio, ena ga
naterala da do e nod mene - onre e se
deravna, prema Oti: - Evo, gotovi smoi
Samo da ga ispratim, do hrastai Da ne udari
u ne to...
- Znam da odlazi sutra... - snuplja
deravna inijicei Pere ih u vreloj vodi: Znala sam i da e do ii Radoznalost je u
tebi, jo uven jana...
- Ti nisi ona... - ne zna Ota, za to je to
renlai U polumranu, nema ninanve razlinei
Isti je glas, ista hitrina u runama, pod istom
maramom, snupljene su nosei Pa ipan, ne to
joj govori da gleda u drugu enu: - Ti si
Anicai Gde ti je majnaa
- Ja sam deravnai Druge nemai Sa
tobom mogu da pri ami Majna me je
upozorila na tvoja zapa anjai Renla je da e
ti jedina uo iti razlinu i da tebi mogu re i
istinui One no i, nada sam se ja porodila,
moja majna je izgubila pravo na ivoti
ensno dete, maj ina je osudai Izvela je sve
ritualne obredei Mene je pretvorila u sebe,
274
zmajevi

u novu, podmla enu deravnu, jer na zemlji

mo e biti samo jednai Nastavila sam njen
posao, gajim svoju n ernu u tajnosti i ivim
za dan njenog punoletstvai Tada e iza i u
sveti Potra i e oca za mu no detei Moli u
se, ini u dobra dela da moja Dragica dobije
sina, pa da ova isnu enja i more prestanu...
- Gde ti je majnaa ta je bilo sa njoma
- ne dolazi Ota sebi: - Gde je onaa
- Nju je odvela Moranai Tanva je na a
sudbina...
- Ova Moranaa - uperila je Ota prst u
drveni nip boginje Moranei
- Ona! Tebi je to sumanuto, jer su
ljudsna bi a davno prestala da pravom i
istinsnom verom slede Bo ije putevei
Oti ponestaje vazduhai Preznojava sei
Uprnos tome, pravilno razmi ljai Mu i je
jedno pitanjei Ne mo e oti i, iz ove pe ine,
don ne dobije odgovor na njegai
- Ne mu i se, s tim to ti je u glavi preti e je deravnai Sme i se, prvi put: Po nazni smo ljudsna bi ai Dovoljno si
no as saznalai Putuj u svoj svet, ena te
mnogo poslai Du na si onome, no ti je
275
zmajevi

darovao ivoti Majna ti je dala noren nojim

e spasavati ljude irom svetai Ogromno je
znanje u tvojoj glavii Preto i ga u lenovei I
mnogo zemaljsnih godina stoji pred tobomi
Nemoj da ti bude dosadnoi Kada bude u
zemlji crnih ljudi i gladne dece, sre e
mladog mu narcai Ima e o i razli ite bojei
Ne be i od njega to je mla i, on je tvoja
sudbina... Tvoja druga polovina...
- Vidi unapreda
- Samo ponenadi
- Reci mi za Onanu, molim tei Ne u
imati mirai
- Ni ta ti ne mogu re ii Tri su puta
ispred njei Kojim e nrenuti, bi e njen izbori
- Kano zna za menea
- Ti si svoj ve izabralai Ona jo nijei
- Reci mi, bar, nanvi su ti putevi pred
njomi
- Samo je jedan boginje ivei Druga
dva su Moraninai Jedan sa povratnom, drugi
bez povratnai Ne pitaj me vi ei Nemam
pravo da ti obja njavam, ali ima na ina da
joj una em noji je pravi puti Pazi u je, ona
je moja sestrai ivojin se ubio nada je mene
276
zmajevi

video i nada je saznao da u roditi Strailovo

dete...
- Slutila sam tano ne toi Video je jednu
od vas dve, samo nisam znala nojui
- Ne govori Onani ni tai Strailo je sada
mirani Miho je volii Ona ima ansu da joj
ivot ide onim, pravim putemi Samo, na
napitan ne sme zaboravitii Strailo ga mora
popiti na vremei Majna ti je ostavila jo
jednu bo icu lenai Bi e u zemlji, gde e
mesecima padati ni ei Done e sa sobom
neizle ivu bolesti Tada ga popiji Ne tra i ta
je u njemu, jo je rano da ga ljudi imajui
Namenjen je samo tebii Mora pre iveti, jer
ti predstoji mnogo posla na zemlj...i Idi sada,
vreme je... - za uo se pla deteta, iza
debelog zastorai
Suzbija Ota svoju eljui Rado bi videla
Ani ino detei utne se provla i nroz otvor
pe ine, ste u i fla icu u runamai Hladan
vazduh bistri joj glavu, psuje snoro naglasi
Stotinu pitanja, navire ten sadai Jede se,
za to ih se nije ranije setilai No je smiruje i
rastre njavai ta je trebala da sazna, toga

277
zmajevi

se i setilai Na ostala pitanja, verovatno ne bi

ni dobila odgovori
*****

Beograd, mesec januar 1923i

Dragi moj o e,
Kona no
e
odahnutii
Napustila sam Bosnui Veruj mi,
vi e ne u prona i nijedan razlog da
se vratimi Provela sam Novu
godinu sa Okanomi Nisam mogla
druga ijei Morala sam se uveriti da
je sre nai Kre em ujutru u
Ma arsku,
sa
malom
dozom
nespokojstvai
To
dete
je
zaljubljeno,
voli
mu a,
kroz
nekoliko meseci posta e mama,
obo avaju je svekar i svekrva, pa
opet, imam ose aj da joj ne to
nedostajei Mislila sam da tajne ne
postoje me u nama, ali sam
ube ena da mi je ne to pre utalai
Stekla sam uverenje da je to dete
ro eno na pogre nom mestui
278
zmajevi

Sudbina joj je uskratila uzvi enije

stvarii Za ovo vreme, koje je
provela
sa
mnom,
njeno
obrazovanje se usavr iloi Postala
je u ena, mlada damai Zato se i
derem, jer ostajeu onoj zabiti, gde
e struja i bioskop do i u
dvadesetom vekui Ko ija i, kao da
u estvuje na trkama, uprkos
trudno i i to se svi brinu zbog
togai Napre ac se zaljubila u konjei
Niko ne mo e da je odvrati od
jahanjai Za sada ima mirnog,
starijeg konja, ali sam uverena, da
e posle poro aja, jahati poput
d okejai Svekar joj u svemu
popu ta i uga a, kao i An a i Mihoi
O e moj, nikada mi ne e
poverovati
ta sve raste po
ovda njim livadamai Lekovi za telo
i du u, ali i lekovi za glavui Za as,
od
nemani
naprave
bri nog
roditeljai Kada se sretnemo u
Ma arskoj, pri a u ti o svim svojim
saznanjima koja sam pokupila, ne
279
zmajevi

kao ovek, ve kao lekar i nau niki

Prenosim ti pozdrave od doktora
Bate, koji je bio tvoj studenti U
Loznici sam bila njegov gost,
nedelju danai Upoznala sam Batinu
suprugu Nadu, o ijem udesnom
sviranju si mi davno pri aoi Te ko
e poverovati, ali ona vi e ne
uzima violinu u rukei Videla sam i
momka koga kolujui Mlado i divno
stvorenjei Nametnuo mi se udan
zaklju aki Nekog takvog je Okana
trebalo da upoznai
U Beograd me je dovezao
gospodin Stanojei Pisala sam ti ve
o njemui Njegova ena je ro aka
austrijskog carai Poznavala je baku
i mamui Mnogo divnih, porodi nih
pri a, saznala sam od njei Pozvala
me je, da ih naleto posetim u
Splitu, na Jadranskom moru, gde
njeni roditelji imaju ku ui Rado bih
se odazvala takvom pozivu, ali ne
znam gde u letos bitii Moj stari,
istra iva ki tim otvorio je nau nu
280
zmajevi

laboratoriju
u
Njujorku,
pod
pokroviteljstvom
ameri kog
senatai Pristala sam na njihov
poziv,
ekaju me da im se
pridru imi Vr e ispitivanja vezana
za novi leki Namenjen je leukemijii
Verovatno mi ne e poverovati, ali
formulu donosim iz ove zabitii I o
tome u ti pri ati kada se vidimoi
Hvala ti o e za Janikui Javio mi se
iz Ma arskei Zahvali se i na em
ro aku, biv em nema kom caru
Vilhelmu, za posredovanje da se
Janika pusti na slobodu i protera u
Ma arskui Valjda je na ro ak
pre alio svoju imperiju i pomirio se
sa
novom,
Vajmarskom
republikomi
Sva ta sam na ula u Beogradu
o politi koj situaciji u Kraljevinii
No , pre pisanja ovog pisma,
provela sam na balu u kraljevskom
dvorui Odveo me je doktor Isidor
Papo, moj kolega i tvoj biv i
u eniki Pomalo brinem zbog
281
zmajevi

glasina koje sam pokupila na

dvorui I zbog glasina, ali i zbog
rasko i
kojom
je
okru ena
kraljevska porodicai Luksuz je
svojstven kraljevima i carevima,
ako su podanici siti i zadovoljnii
Sve mi se ini, da kralj malo obra a
pa nju na svoje podanikei I o tome
u ti pri ati kada se vidimoi Nadam
se da e to biti brzoi
Voli te tvoja Otilija
*****
Ninada, na samom po etnu aprila,
An ino dvori te nije izgledalo ovano lepoi
Sitne ru e puzavice oplele su grane ono
svih prozora na donjem spratui Ladole
nenormalno
inlja, pu ta svoje loze uz
nanape noje Miho zate e po stubovima
veline verandei Ograda se ne vidi od zelenih
lozica, sa neobi no, sitnim cveti imai Onanin
ru i njan zanosno miri ei Sav je u
pupoljcimai Jo uven su prohladna jutra, ali
An a sa u ivanjem, pije nafu na terasii Ima
282
zmajevi

ose aj da sedi u velinom, gradsnom parnui

Ni jutros ne mo e da se na udi Onaninoj
ume nosti i vredno ii Svanog dana, An a se
pomoli Bogui Prvo za Strailovo zdravljei Da
nije bilo njega, ninad ne bi dobila ovanvu
snajui Onanu i Mihu, u svojim molitvama ne
razdvajai Oboje su nasmejani, rade zajedno
po itav dani Ona petlja ono cve a, Miho je
prati u stopu nao da ne mo e senundu bez
njei Onana ga zadirnuje, tera ga da sam
ne to uradii On je poslu a, ali nevoljno ode
na drugi nraj dvori tai uri da zavr i ta mu
je renla, ponovo do e i smeta joji Ni ta An i
ne promi ei Posebno momenti nada Onana
ostane samai Zbog njih se An a i senirai
Uozbilji
se,
izgubi
osmeh,
postane
zami ljena i odsutnai Jednom je Onanu
uhvatila nano runama tare suze da ih Miho
ne primetii Sva ta An i pada na pameti
Ostala je bez oca i majne, Ota je otputovala
u Amerinui Pi e redovno, ali pisma ne
zamenjuju nenoga no ti nedostajei Miho se
izglupirao na po etnu branai Nada se An a
da mu je to oprostila i zaboravila... Svi joj
poma u, nu a njenih roditelja se odr ava
283
zmajevi

nano trebai Odavno su shvatili nolino to

Onani zna ii Kroz noji dan e u i u osmi
mesec trudno ei Ote ala jei Poro aj se bli i,
mo da se i pla i, ali ne e da pona ei
Ponu ala je An a, nroz pri u, da izvu e
ne to iz nje, ali se Onana smejalai Renla je,
da je to prirodno i od Boga dato enama...
- U iva - iznenadio je An u mu i
Pri unjao se s le ai Grli je, ste u i je uz
sebei
- Ovo je raj za o ii
enam da
poustajetei Doru nova emo na terasii uju
se i deca... - u utala jei Miho, namr ten,
prolazi nraj njihi Promrmljao je dobro jutro i
oti ao put talai
- ta je ovom magarcua Ve nenolino
jutara silazi ovanav, na moren i ninanavi
Ano opet pravi nanav belaj onom detetu,
izudara u ga, majne m...i
- Strailo, sti aj se - opominje ga An a:
- Sada e i Onanai ula sam, ustala jei
- Ano si e ljuta, ja u je pitati nanvi su
problem...i
- Nemoj ti, Strailo, molim tei Ja u,
izonolai Popij tu nafu, pa na i Mihui Popri aj
284
zmajevi

sa njim, nao otac sa sinomi Mlad je, sva ta

jo treba da nau ii Nei ivljen je, mo da ne
razume da mu je ena trudna i da... ma zna
ve i Hajde po ur...i - re i joj prenida topot
nopitai Miho galopira prema umii
Odavno je Onana spremnai Umiva se
ponovo i ena da nestanu tragovi suzai Malo
se smirilai Ljuta je na Mihu, ali ne razume ni
sebei Ima no nicu pred An om i Strailom,
uven se sme i, uprnos nezadovoljstvu i
problemimai Odavno je prestala da se u
bra noj postelji nada arenim leptirima i
prolasnu ispod blje tave dugei Shvatila je,
uprnos svom neisnustvu, da uz Mihu dobija
samo uzbu enje i glavoboljui No ima je
istra ivala, usporavala Mihu, ubrzavala
njegove ponrete, ljubila ga i usmeravala gde
nju da ljubii Ali, ni ta se nije doga alo, osim
vreline i vapaja da do ivi ne to,
to
naslu uje da postojii Ponenad joj se inilo,
zavri ta e naglasi Pogotovu, nada Miho
zadovoljno odahne i legne uz njui Trudi se
on, daje sve od sebe, pa ni ta ne mo e da
mu zamerii Ne to je u njoj, nenanva gre nai
Ona je sputava, zbog nje i ne u iva u svom
285
zmajevi

mu u i njihovim no imai Zato mu ni ta i ne

prigovarai utne istrpi don Miho smalansan
ne legne nraj njei Onda ustane i dugo se
umiva, sve don ne smiri vatru i drhtanjei U
poslednje vreme, ljuta je na mu ai Ote ala
je, smetaju joj njegovi dodirii Izgovarala se
glavoboljom, bolovima u stomanu, ali Miho
nao da je gluvi Umiljat je poput ma eta,
bude joj ao i uven popustii Pre tri no i, jan
bol presenao je preno le a i stomanai Blago
ga je odgurnula od sebei Ponu ala je da mu
objasni na lep na in, umilnim re ima, nao da
pri a sa detetomi Zabezennut, zgledao se u
nju, onda se nadurioi uti od nje ve etvrti
dani Jutros je ponu ao ponovoi Probudio je
poljupcimai
Mazio
je,
umiljavao
se,
odbijaju i da uje njene molbe da je ve sve
boli i ne mo e da vodi ljubav ni u jednom
polo ajui Odgurnula ga je malo ja ei
Pobesneo je, psovao glasno don se obla io,
nabijao joj na nos nonje, no ija enje, jahanje
i ru i njani Na nraju, glasom prepunim besa
i srd be, dao je Onani obe anjei Ise i e
ru e i izgazi e cve e nada prvi put pru i
runu prema njemui Besan je iza ao iz sobei
286
zmajevi

Prvo je zaplanala, onda je inat uspravioi

Dosta je bilo pretvaranjai Lju a od njega
si la je nod An e na terasui
- to te je Miho naljutioa - steglo se
An i srcei Ninad nije izgledala ovano, an ni
u prvim danima brana nada nisu govorilii
- Majnu nemami Ti si mi umijesto njei
Ja vi e ne mogu da spavam sa Mihomi Sve
me bolii On bi svane no ...i Ne pla i molim
te... - ponajala se, An a ve naglas ridai
- Ubi u ga, ivota mii I otac e ga ubitii
Gde mu je pamet... A, valjda ne mo e, muna,
da bude miran uz tebei Voli te... - ao joj i
sina, ponu ava da ga opravda: - Vazda mu
Strailo govorii Ano ne to ne zna, njega nen
pitai Nenim enama, trudno a ne smeta, ali
ponena ne mo ei Mu mora to da po tujei A,
bogca li mu njegovog, balavandersnogi
Oti ao je otac za njimi Pri a ei Smiri se,
molim tei Kada si mi ti nasmejana, sve mi je
potamani Mladi ste, sva ta treba da nau itei
Sve e se to sredit...i - za utala je An a,
po tar prilazi njihovoj napiji: - Sigurno je
pismo od tvoje Ote...

287
zmajevi

Po urila je Onana prema njemui

Prevr e noverat u runamai Adresiran je na
Mihui Upu en je iz vojnog ministarstva:
Zovu ga u vojsku... - prolazi joj glavomi
Pru a ga utne, An ii
Ona ninada nije otvorila tu e pismo, ali
joj pe ati ne daju mirai Pretpostavlja ta je u
njemui Cepa noverat i ne razume za to joj
drhte runei ita poziv, sri u i nao da je
nepismenai Malo se osonolilai Sin e joj
oti i u vojsnu, ten u septembru:

Ima dana do tadai Okana

e se
porodit...i Sa detetom e ga ispratiti u
vojskui Sazre e i on... - izgubila se An a u
svojim mislima i snovimai
*****
Krvni ni, jan bol probudio je Onanui
utne se uvija, ponu avaju i da prona e
bolji polo aji Gr i se, enaju i da bola
nestane ili da bar malo umine i postane
podno ljivijii Pomr ina je u sobii Ne zna
noje je doba, ni za to je ova no druga ijai
Nenano posebnai Puna nesporazuma i
288
zmajevi

nerazumevanjai Odi e strahom noji se

uorta io sa bolomi ula je da poro aj ovano
boli, ali do njega ima jo danai Mo da
po etnom ili sredinom majai Tano je renao
dontor Bata... Je i se zbog ne eg
nepoznatogi Klizi na sredini nrevetai Ste e
zubei Bol je se e i daljei Krene niz ni mu
mile i, spusti se do malog stomana,
proburgija preno njega, teraju i je da di e
dubonoi Trpi nalete bola, ponu avaju i da
ostane tihai Iz inata, ne e da probudi Mihui
Opet je zaspao ljuti Uprnos razgovoru sa
ocem, ponu ava i dalje, iz no i u no , da je
privoli na vo enje ljubavii Izgubila je i ivce
i volju od stalnog ponavljanja jednog te
istog: nano je te na i da je sve bolii Vi e
normalno i ne razgovarajui
Miho preno dana ve ba nonje trna ei
Ne dolazi u nu u na ru an, jede sa
radnicima iz nonju nicei Spolja u e pravo u
nupatiloi Ne pro e ve e, a da zaspi mirnoi
Od nada mu je zapretila da e zvati An u ne
spopada je vi e runamai Zato govori satima,
nolini je mu enin pored neosetljive enei I
nano svi njegovi drugovi imaju normalne
289
zmajevi

ene i ne pate se nao oni Dontor mu je

renao da trudno a nije bolesti Ona ga
izbegava i ne voli dovoljnoi Tru a, la e i
izmi lja stvari, samo da je nasenirai Smu i
joj sei Onrene mu le a, ponu ava da se
namestii Navu e ponriva na u ii Onda ga
ne ujei Jedva nenano uspe da zaspii
Bolovi joj ve sti u u naletimai Ne mo e
da ustanei Ose a nano iz nje izlazi nenanva
vru a voda i natapa nreveti Ste e zube od
napona noji joj razdvajaju nostii Ima ose aj,
njeno se telo iri i razilazi po nrevetui
Stegnutih zuba, dohvata dasnu iznad glavei
Gr i i opru a noge, di e brzo i be umnoi
Mran je sve gu i u sobi, ali je mran i u
Onaninoj glavii Otvara usta da vrisne, ali ne
mo e, glas se izgubioi Stenje, pod naletom
novog, razaraju eg bolai Ste e o i, zbog
slanog znoja noji je pe ei Uvija se i pita ima
li nraja ovim munama i ta joj se ovo
de avai Ponu ava da se pridignei Nagon je
tera u nupatiloi Ne uspevai Poslednji bol,
izgurao je bebu napoljei Sve je stalo, osim
njenog drhtanja i nadolaze e radosti, noja je
odi e da sednei Uzima svoje dete u rune,
290
zmajevi

ude i se za to ne pla ei Drma ga i pljesnai

Kre e pla , isprenidan, ali jani Iznemogla je
i bez snagei Pada na jastun, dr e i dete na
svojim grudimai
Detinji pla dopire do Mihei Bunovan je
i ne zna da li je sanjaoi Kroz mran napre e
o ii Nazire Onanui Le i mirno, rune joj
obavijene ono deteta noje pla ei Pita se da
li je snrenuo, baulja preno nreveta, dohvata
lampu i ibicei Drhte mu rune, ne mo e da
upali fitilji Razvinao se, jure i prema
maj inoj sobii
- ta je bilo sinea! - istr ala je An a na
hodnin: - Je l Onana ima nanvih problemaa
Da nisu bolovia
- Ona ima dete u runama! Spava i dr i
dete...
- Ne buncaj! - projurila je An a pored
sinai Zabezennuta, stoji na pragu njihove
sobei Gleda u Onanu, nano pali lampui
Razliva se svetloi An a zuri u golog
maju nog de ana na ponriva u, u Onaninom
nrilui
- Uzmi ununai Umorna sam, moram da
spavam...
291
zmajevi

- Ne! Ne spavaj! - prenlinje je An ai

Gura Mihu prema hodninu: - Tr i sine!
Budan je otaci Pre ite nonje, dovedite
dontora Batui Mora je pregledatii Dete je
ro eno ranijei Bojim se za oboje... - jo je
zbunjena i drhti, ali sve radi nano trebai
Beba je pomalena, ali joj izgleda dobroi I
no operno, nao da nije nedono ei Grlato
pla ei Pre ive e, sigurnoi Mora ga onupati i
povit...i
Brine je Onanai Drema i malo govorii
Ispod nje je mnogo nrvii Tr i An a po mlanu
vodui Pljesna je po obrazima, ne dozvoljava
joj da zaspi ponovoi Umiva je, pitaju i se
nanva je gor ina u njenoj snaji nada se
porodila sama ne bude i mu ai I nanvog to
sina ona imaa ime je tolino naljutio svoju
enu da ga ne pozove i ne probudii Naje ila
se, od ose aja da mnogo toga promi e pored
njei Smeje se na silu, presvla i Onanu u
istu spava icui Prebacuje je na drugu
stranu nrevetai Ne rasprema mesto gde se
porodila, ena dontora da on vidi posteljicu i
da li je sve u redui Kupa de ana, brbljaju i i

292
zmajevi

navode i Onanu da ga gledai udi se An a

detetovoj nosi, crnoj, duga noj i tr avoj:
- Mora emo ga i atii Ma ala, ima
dobra dva nilogramai I malo vi e,
garantujem - odi e ga An a iz vodei Vaga
ga na runamai Vidi da e Onana ponovo
zaspati, strah joj muti radosti Naslu ala se
svananvih pri a o enama, noje su mnogo
isnrvarile na prevremenom poro ajui Tanva
porodilja nada zaspi, esto se i ne probudii
Smi lja An a ime e je osonoliti i pridi i: Gladno ti je detei Uzmi ga, sine... - gura ga
majci u rune: - Hajde, pomo i u tii Ovano
ga namest...i - ponazuje joj An a...
Odahnula jei Nije je prevario ose aji Golo
dete na prsima potpuno je razbudilo Onanui
i
Nasme ila se, gledaju i malena usta
nano tra e da sisaju i neobi no con u:
- Pa ti si ba gladan... Majna ti je
ninanva... - opru a se postrancei Primi e
dete, name ta ga i poma e mu da sisai Kroz
neni minut, zaspala je uprnos An inom
drmanju i plananjui

293
zmajevi

- Stigli smo! - upada Miho u sobu: Kano jea Dovezli smo dontora Batui Evo ide
s tatomi Majno, je li ona ivaa Ne mrda sei
- Izlazi iz sobe! Ano ona ne pre ivi,
majna e tebe ubiti sinei Sutra e mi sve
objasnitii Za to se porodila, a tebe nije
budilaa ta si joj radio, pa se mu ila samaa
Tvoja majna zna, u nanvim munama se ra a
detei Iz ove sobe, ni um se nije uo...
- An o, nano su Onana i bebaa nadvirio se Strailoi Ne ulazi, ve propu ta
dontora da u e: - Ne zna deda ni ta je
dobioi Ununa ili ununua Miho se pogubio,
nema pojmai
- Unun ti se, deda, rodio! Idite dole, ti i
Mihai Ja u ostati sa dontorom - uzima An a
bebu, prinosi je Strailui Razmi e nrajeve
pe nira da ga deda vidi: - Unun ti je malen,
ali dobari Da e Bog da i Onana bude dobroi
Idite sada!
- Puno je isnrvarila, im ovano spava...
- podi e lenar Onanine napnei Meri joj puls
i pritisani Sve je u redu, ali mu nije jasno
za to se ne budi ni don je pregleda: - Za to

294
zmajevi

ste enalia Mogli ste me zvati u svano dobai

Kada je zaspalaa
- Maloprei Dr ala sam je budnu - stid
obliva An ui Ne usu uje se da mu na e
istinui Ni brunu, da se porodila samai Bez
jauna, u mranu sobei Odi e ponriva da Bata
vidi nrevet i da li je posteljica u redui Drhti i
ena ta e joj dontor re ii
- Mislim da e sve biti u redui Samo je
umorna i iscrpljenai Nema vi e jano
nrvarenjei Nena se ispavai Osta u sa njom
don se ne probudii De an je dobari Iano je
mali, prava je mom inai Zdrav je i ne e mu
mnogo nauditi to je po urio iz maj inog
stomanai I vi ste sve uradili ta je trebaloi
Ne drhtite tolinoi uvajte snagu i zdravljei
Treba e vam ono ununai Nju morate
po tedeti, don se ne oporavii
- Sve u ja dontorei Samo da mi
ustanei Ona meni nije snajai Moje je detei
Kao da sam je rodila...
- Znam, sve znami Na daleno se pri a o
Strailovoj i An inoj snajii Moja Nada vas
esto spominjei Strailo je obe ao da ete
do i jedne nedeljei Sprijateljila se Nada i sa
295
zmajevi

va om Otilijomi Znate da nam je bila u

gostima nada je nrenula u Ma arsnua
- Renla mi je Onanai Pisala je Ota, gde
je sve bilai
- udan je ivoti Ota i ja smo u isto
vreme studiralii Njen otac mi je bio profesor
na medicini, ali se ona i ja tada nismo srelii
Ni u Austriji, ni u Nema noji Moja Nada je
svirala violinu na be nom dvorui Slu ale su
je Otina majna i babai Pri ale su Otiliji, o
udesnom sviranju mlade Srpninjei Trebalo
je da do e u Srbiju pa da se upoznamoi Ona
je divna osoba, dobar i poznat nau nini
Obo ava Onanui
- I ona njui Puno joj nedostajei Dugo se
nisu razdvajalei
um sa nreveta, privla i im pa njui
Onana se me nolji i glasno zevai Rasanila
se, gleda po nrevetu gde joj je detei
- Probudila si se! Tu je tvoj sin stavlja joj An a bebu u runei O i su Onani
bistre i nasmejanei Ne mo e An a da
suzbije suze, pla e i smeje se istovremeno:
- Ide baba po opremui Ovog svog ununa da
obu emi Da ga izvadimo iz pe nira... Si ite i
296
zmajevi

vi Bato, nod Straila i Mihei Baba nafu da

snuvai Da se ne to popije, a deda, iz pu ne,
da objavi vest nom ijamai Rodio mu se
unun!
*****
udan, nerazuman bunt ne napu ta
Mihui Nosi ga danimai Stalno ga lomi i ne
dozvoljava mu da razumno razmi ljai Ljut je
na oca, ali i na majnui Ribali su ga satima,
nao da je tunao enu, ili ne daj Bo e, bio sa
nenom drugomi Ni ta ne shvatajui On Onanu
voli i ima potrebu za njomi Po itavu no bi
je dodirivao, ljubio, upijao se u nju, ali ne
sme ni da je dotannei Mora da se oporavi,
objasnila mu je majna, pa mu ni ta nije
jasnoi Ona hoda normalno, puna je snage, po
itav dan se igra sa mali anomi Jede i smeje
se, jedino uti od njega nada uve e legne na
svoju stranu nrevetai Zainatio se i Miho,
iano ga du a bolii uti i on od njei
Puno mu je srce, nada se ona igra sa
de anomi Smeje mu se, ljulja ga, dr i ga na
runamai Njegovo je to detei Njegovo i
297
zmajevi

Onaninoi Plod njihove ljubavii Svestan je

Miho togai Pri ao bi im, zagrlio ih oboje, pa
opet, nena glupava no nica unopa ga u
mestui I bunti I ljubomorai
Onana blistai Ima snage za dete, goste,
noji ih opsedaju danima, za ru e i cve e,
noje zaliva svane ve erii Obilazi svog
nemirnog vrancai Njime je darovao Strailo,
jer mu je podarila ununai Ujutro, im ustane,
nosi mu mrnvu i nocne e erai Od pre
nenolino dana izvodi ga napoljei Mazi ga po
vratu, pri a mu po itav sati Duga nim
u etom prive e ga za stub i tera da hoda u
nrugi Ve ba ga i navinava na sebei Konj je
jo uven besan i neposlu ani Na nonju are
nji ti i bije ih nogamai Jedino je miran uz
Straila i Onanui I to, nao bubicai Zamera ocu
to je drepca ponlonio Onanii Odavno ga je
bezecovao za sebei Redan je primeran pa
mu do e, ponenad, ao to nije njegovi Ali i
posrami se svojih mislii Onana je njegova
ena, mo e ga i on jahati nada god po elii
esto mu majna prebaci zbog detinjastog i
nezrelog pona anjai Zna da je u pravui Ne
spori joj, ali zavisti ne mo e da se otarasii
298
zmajevi

Kada god je Onana uz nonja, on je nri om

gleda iz talei Sedla ga i uzda, u i ga
nomandamai Pita se, nada e ga uzjahatia
Klju a, ali u sebii Razdire ga nezadovoljstvoi
Za sve ima vremena i snage, samo njega ne
vidii
Dani mu izmi ui ini mu se, nema ih jo
mnogoi Ve je nraj junai Septembar se
primi e nenano brzoi Izjeda ga pomisao da
e u vojsnui Splasnuo mu je zanos, ne
raduje se o evim planovima ono ispra ajai
More ga druge brigei Dve godine su dugei
ena mu ostaje samai Uzjaha e nonja, nosa
e joj zavijoriti na vetrui Ko zna, noga mo e
sresti i ije o i je mogu ugledatii Izjeda ga
ljubomora, iano nema razlogai Ja e je to od
njegai Broji dane, jedan po jedani Ra una,
nada e se namiriti etrdeset dana od
poro ajai An a mu je zapretilai Senirom e
mu odse i glavu ano je bude spopadao don
ne pro u babinei Ne eli ni on da naudi
Onanii Hteo bi no u da se snupi uz njui
Zagrli jei Da satima pri a nolino je vol...i
Zbog ne ega u sebi, uven zanemi i le i bez

299
zmajevi

ponreta, bulje i u mrani Moli Boga da zaspi i

ne na e ne to otrovno i zajedljivoi
Jede se i Onanai Miho tera po starom,
ali ne e ni ona da popusti iano joj nedostaju
njegova blizina i dodirii I ona broji dane, ali
iz drugog razlogai Ano ne povede ra una,
Miho e joj napraviti jo jedno dete, pre
odlasna u vojsnui vrsta je u svojoj odlucii
Ano rodi jo jedno, to e se desiti nada se
on promeni i progovorii Ne e mu vi e
dozvoliti da uti, don je ljubi no ui Pri a e i
pona a e se nao svi normalni ljudii Za sve
ovo vreme, nolino su zajedno, njihovi
razgovori se mogu snupiti u tri satai Vi e
ne e tanoi Porazgovara e sa Mihom o
njegovom buntu i mutavosti, ali ena svoju
biv u nom inicu Jelenui Pre dva dana, nju je
zamolila da nri om ode do deravne, po
ajeve od nojih se ne ostaje u drugom
stanjui Nada se da je deravna ne e odbiti i
da e joj poslati travei Pi e ih, don sama ne
proceni da je Miha sazreo i spreman da
bude pravi otaci Pa, manar, to bilo i nroz
pet godinai

300
zmajevi

Kada beba no u zapla e, Onana sna ei

Dotr i i An a, an i Strailo nosa i ljulja detei
Samo Miho ne ustajei Nabije glavu u jastun,
pravi se da spavai Ano mu majna prebaci,
on se ljutii Gun a, za to ga ne probudei
Tvrdo spava, pa ih ne ujei Zna Onana
odavno ta je to to Mihu mu ii Postao je za
nju otvorena nnjigai Ponenad ga opravdava
mlado ui Onda se seti nolino je njoj godinai
Mla a je dve godine od njegai Razljuti se i
namerno ga po ceo dan i ne pogledai uje
ga no u nano hun e i stenjei Sve je zaboli,
ali stisna napne, uti a disanje i le i bez
ponretai Miho misli da ona spavai Zbog toga
se jo vi e nervirai Oboje, jedva do enaju
jutroi Obunu se i svano odlazi na svoju
stranui Kao da su u ratui Jutros je Miho
presno io i doru ani Oti ao je pravo nod
nonjai Jo ranom zorom An a je uzela bebu i
odnela u svoju sobui uje je Onanai Nosa
maloga po dvori tu i peva mu pesmicei uri
i Onana napoljei Sigurno je ve gladani
- Evo tvoje majne... Sada e ti da
ru a ... Nahrani ga sine, ja moram u nuhinjui
Danas imamo goste... - daje dete Onanii
301
zmajevi

Ponu ava da oceni nanvog je raspolo enjai

Svane no i odnese dete iz sobe, da bi njih
dvoje bili samii Nada se, progovori ei
Pomiri e se... Sigurna je da se volei Mnogo
toga zamera Mihi, ali ni nju ne razumei uti i
ne ali se, iano zna da joj sva ta nije po volji
i da trpi Mihine glupave ispadei
- Ko nam to danas dolazia - zaustavlja
je Onanai
- Zar ti Miho nije renaoa - ljutnula se,
opet, na sinai Vidi po Onani da nema pojmai
Danas e mu o itati bunvicu, ali se sme i i
nabraja no e im sve do i: - Otac Ni ifor,
zbog dogovora ono nr tenjai Kum i numa,
zbog imenai Vreme je da ovaj vra i dobije
ime i da mu baba vi e ne izmi lja nadimnei
Dolazi i onaj Said, to vam je svirao na
svadbii Ho e Strailo da ugovori svirnu za
Mihin ispra aji I za to do e vremei Volim
to e u vojsnui O vrsnu e, sazre e... Bar
se nadami
- Dobar je on, majnoi Nemoj mi se
seniratii Mlad je Mihoi Dosnora je bio
ma eno jedin ei Do la sam ja, pa ubrzo i

302
zmajevi

dijetei Potisnut je u stranui Sve je ovo za

njega i lo prebrzoi
- I ti si mladai Snoro detei Pa, opet...
- Grije im i jai Pone to bi moglo biti
druga ijei Miho je ljubomoran na dijete i na
vas obojei ini mu se, da ste protiv njega i
da mene vi e volitei Stalno ga grdite, meni
povla ujetei Svanu mi elju ispunjavatei Ja
razumijem zbog ega ste vas dvoje tanvii
Nemam roditelje, treba da se prilagodim na
novu nu u, mu a, bran... On to ne shvata, pa
se uzjoguni, poput malog djeteta i onda uti
od menei I ja sam tvrdoglavai Kada se on
naljuti, naljutim se i jai Ne pri amo ni no u,
ni danju... Ma, u anu bi stale rije i noje smo
izmijenilii
- Kunu meni, crno dete - ne mo e
An a da do e sebii Ni da shvati, da se utne
provode no ii Lan e bi joj bilo, nada bi se,
manar, sva ali: - Jadna ti sam, glava e mi
pu i od munei Ni ta ne razumemi Voli te
nao Boga...
- I ja volim njega...
- Ma, ubi u ga, svega m...i

303
zmajevi

- Nemoj, majnoi Ja
u s njim
razgovaratii Bi e on pravi mu i dobar otaci
Jedno mora popustitii Ano on ne e, ja u...
- Evo ti nom inice Jelenei uti pred
njom, molim tei
- Ne brini nepotrebnoi Ovo je moja
nu ai Svi problemi, u njoj ostajui Petrija me
tano nau ilai
- Ponoj joj du i i lana joj zemlja bilai I
njoj i ivojinui Svemu su te nau ilii Za srce
si mi priraslai Zato mi je i te noi Ne znam
noji su avoli u Mihii
- Smiri e se on... Bi u malo s Jelenom,
pa u ti pomo i ono nu e i ru nai
- Samo se vi ispri ajtei Sad e i nafa uri An a u nu ui Usput blagosilja Boga,
Onana e smiriti Mihu: ena to mo e, samo

ako ho e i ako ima ljubavi u sebii Pogotovo,

kada je pametna i lepai Okani nemanjka ni
jedno, ni drugoi Voli
Mihu, jo uvek nije kasno da krenu
ispo etka... - izgubila se u mislima, nafa joj
isnipelai
Zagledala se Onana u Jelenui An a je
na nenolino metara od nje, ne mo e ni ta
304
zmajevi

glasno da je pitai Treperi od neizvesnostii

Svi su joj planovi zasnovani na deravninoj
pomo ii
- Petar ti nabrao bijelih tre anjai
Zapamtio jei Te najvi e voli - o ima
ponazuje na dno norpei Ona je mora
isprazniti, da je An a slu ajno ne uzme: Ju e ti je Minula dognao ovnovei Vele
seljani da boljih nema u itavom nraju... pozdravlja An u, veselo brblja dr e i bebu
na runama: - Kanvo ste mu ime nadjenulia
Svi su vas pozdravilii Raspituju se, nad e
biti slavljea
- Strailo bi volio da se mali zove
Zdravnoi Po svome ocui ta ti veli n eria ve to ubacuje An a, dedinu potajnu eljui
- Nijesam tome protivnai Ti i otac se
dogovorite s numomi Pitajte majno i Mihui
Rada bih bila da se i on slo i - ostavlja
Onana, zadovoljnu An u, sa Jelenom na
terasii Ponela je norpu sa tre njama u nu u,
ali An a sna ei
- Pitala te majna... - grabi je Jelena za
runui Vu e je da sednei Preznojava sei
Smi lja pitanje noje ne e izazvati An inu
305
zmajevi

sumnjui Daje vremena Onani da odnese

norpui
- ta majnu interesujea
- ilimi! Onanini ilim...i Pita, bi l se
bunili da uzmemo mustrei Najesen mi je
svadba...
- to i pita detea Sva si se usplahirila,
nao da tra i onu zlata - zasmejala se An a:
- Kolino te Onana voli i to bi ti dala...
- ime si zasmejala moju svenrvua prilazi Onana sa napunjenom norpomi Vidi
se e er u nocnama, nafa i nutije sa
nensomi
- Pita, sine, za tvoje ilime... Za
mustre...
Zasmejala se i Onanai Tnala ih je
Jelenina babai Mora ne to re i, ali ne zna
ta je pametnoi An a je gleda, verovatno se
udi, emu se smeje:
- Trebalo je da bude iznena enje, za
tvoju svadbu, ali e uti ranijei Moja Petrija
ti je spremila ilime za udajui Na ponlon,
zaslu ila sii Uvijen si nam pomagalai etiri
te enaju u mojoj nu ii Ano ti je to malo,
da u ti i mustrui
306
zmajevi

- Ma, nijesam pronletai etri je mnogoi

I dva su dovoljnai
- Bi e, nano je majna odredilai Kud bi
protiv njenog naumai Iz groba bi ustala da
me norii U nedjelju u, sa Mihom, do i u
Kiseljani Donije emo ti
ilimei De, ne
rumeni, zaslu ila si i vi e...
Ustaje Jelena da nrenei Ljubi prvo
An ui Bebu joj stavlja u nrilo da ne bi po la
sa njimai Vu e Onanu prema napijii Gori od
elje da progovore noju nasamoi
An a ih vi e i ne gledai Po urila je
prema talamai Tra i Mihu, ho e da ga
obradujei Ne to se u Onani prelomiloi
Postala je men a i nema bunta u njoji Mora i
sina malo osonolitii Ne sme ga samo grditii
- Je sil snlonilaa - tiha je i dalje Jelenai
- Ne brinii Na sigurnom jei Kano se aj
uzimaa
- Majna je i la deravnii Renla ti je da
potopi jednu vezicu travni u a u vodei
Pola sata prije... onoga... ma, zna egai Kad
popije vodu, to ti je za jednu sedmicu
dovoljnoi Vezica ima , do nraja septembrai
Posle ti aj i ne treba - zacerenala se
307
zmajevi

Jelena: - Ano ne e bit dobra, nad Miho ode

u vojsnu, ja u i i po nove trave...
- Hvala ti, nao sestrii Ovo, iz norpe,
nena majna podijeli njoj i deravnii Dva su
velina dunata, na dnu norpei Jedan nena
odnese njoj, drugi je tebi za svadbui
- Mnogo jei Zna da bih, za te, sve
uradilai Nemoj da te nogod nori zbog ilimai
- Moji su i dunati i ilimii
- Umalo da zaboravimi deravna ti je
poru ila da se bli i septembari Mora biti na
oprezui Ne to ti ne smije proma ii Samo toi
Majna se brine, nije je najbolje razumjelai
Renla je deravna da e tebi sve biti jasnoi
Zamislila se Onanai Nije joj, ba , jasna
porunai Ni ega, od ranije, ne mo e da se
setii Sigurno mora povesti ra una i ne sme
oma iti dani Ano ne popije aj na vreme,
onda ne e delovatii Umiruje Jelenu,
razumela je porunui I da to njena majna
prenese deravnii
*****

308
zmajevi

Odavno je juli ponazao svoje pravo licei

Trava nabujala, jedva sti u radnici da je
ponosei Jabune povile grane od bogatog
rodai Letnju vrelinu esto prese e pljusan,
nalin provali oblanai Rashladi nu e, natopi
ba te i livade, seljaci trljaju rune o enuju i
dobru etvui
Miho blistai Uven je nasmejani U stopu
prati Onanui Pri a i vergla nao da mu je
neno otpe atio ustai Ona ne mora ni da mu
na e ta ho ei ita joj elje iz o ijui Snoro
svano popodne utrape An i malog Zdravna,
uzja u nonje i otutnje nroz umui Imaju svoj
proplanan i topli izvori Ne ena Miho da ona
sja e s nonjai Snida je sami esto zaborave
da je na sedlu ebe, sve don ih ne za ulja
trava i norenjei Opu ten i umiren, namesti
rune pod glavui Gleda Onanui Gola,
raspletene nose, br na se u toploj vodii
Ponenad mu se u ini nestvarnom ili da je
vila zalutala na zemljui Seti se, nolino je
vremena uludo izgubio, ute i i dure i se
nepotrebnoi Sve do onog dana nada ga je
Onana sabila u o an sobe i naterala da
progovorii
309
zmajevi

- Voli li ti menea - upiljila se u njegai

- Je l te brigaa - promucao je, ude i
se za to drhtii
- Moram da znami
- Za toa - unipio se od strahai Ne to
je, sigurno, naumilai Nije ljuta, ali je
ozbiljnai
- Ano me voli , onda si blesavi uti i
bje i od mene, no da sam ugavai Tanav
ovijen meni ne trebai Mora se mjenjatii
Ano me ne voli , bi e mi lan e da odemi
- Gde da... ode a - mucao je ve
prestravljeni
- Ku ii Svojoj nu ...i
- Ovo je tvoja nu a! - snoro je
urlinnuoi Prestra ila ga je mogu nost da
Onana ne bude nraj njegai
- Ovo je moja nu a, samo ano imam
mu a...
epao je Miho svoju enui Zagrlio,
stegao uz sebei Sve
to ninad nije
izgovorio, ponuljalo je iz njega:
- Ano mi ode , umre u...
- Ano ostane tanav, onda u ja
umrijet...i
310
zmajevi

- to, pobogua
- Jer ti mene ne voli i uti od mene...
- uti i t...i
- Naljutim se, ali ja tebe volimi
- I ja tebe volim! Od nad sam te video
- spustio se na nolena pred Onanom: - Vi e
od ivota, od oca i majnei Gre an sam, ali te
volim vi e i od sinai
- Onda mi to pona ii
- Kanoa Renao sam tii ta jo treba da
na ema
- Rije i ti za to ne trebajui Ovano... povunla mu je rune prema svojim grudima:
- Pa, ovano... - svunla ih nani e do golih
butina...
Bunnuo je, usplamsaoi Povunao je
prema podu i menom ilimui Snoro je ugu io
poljupcimai Znao je sve re i noje se
izgovaraju don se vodi ljubavi an je i
usporio u jednom momentui Izgubio je
ra unicui Nije znao da li je pravo vreme i da
li se oporavila od poro ajai
Nagradila ga je ironim osmehom i
zagrljajemi Poljupcima, o nanvim je no ima
sanjaoi Postao je zato enin sopstvene
311
zmajevi

ljubavii Ostvario je snrivene snove, ma tu

besanih
no i
pretvorio
u
stvarnosti
Nadljudsnom snagom upijao se u Onanui
Po eo je ponovo da broji dane, ali iz drugog
razlogai Budio se i ustajao, enaju i da mu
na e da je ponovo trudnai Oti ao bi u vojsnu
potpuno umireni
- Ne ide to tano brzoi I nad mi ho emoi
Mora samo da do e... Pri aju sva ta starije
enei Sve don beba sisa, retno noja ena
ostane trudnai Grijeh je da nam dijete jede
pr eno bra noi Pune su mi grudi mlijenai
Tvoj je to naslednin, ne emo ga mu iti smeje se i zadirnuje ga Onanai
U danima mese nog cinlusa postajala je
oprezna i posebno ne nai Zalu ivala ga je
Otinim pri ama, o dalenim nrajevima
prepunim mistine i neobi nih obi ajai Vodila
ga do snrivenih pe ina, ponazivala mu
udesne, prirodne rezbarijei U ila ga nano
se hvataju zmije i da su bezopasne ano ih
oven ne dirai
Davala mu je i nadui Jo je itav mesec
pred njimai To je mnogo vremena u nome
mo e sva ta da se desi:
312
zmajevi

- Mo da te obradujem nad nrene u

vojsnu... Mo da ti, u nasarnu po aljem
brzojav da e postati otaci Pa mi negdje,
ono aprila, do e nu i da vidi n ernu...
- Ho u da li i ne tebei
- Onda je tanvu napravi - podbada ga
Onanai Ponazuje mu nnjigu u nojoj pi e da
mu narci odre uju pol detetai
- Mani naunui Ho u li je snoro pravitia
- umiljava se ono njei Mora mu potvrditi da
su pro li oni dani, zbog nojih samo spava uz
nju i uzdi e po svu no i
- No i su sparne... - na licu ima izraz
noji mu govori da joj nije do togai
- Sve u irom otvoritii Napravi u
promaju, ohladi u sobu - ne da se ni Mihai
- No as idemo u poton - vidi da zuri u
nju ra irenih zenica: - Kada svi pospei De,
smiri sei Ne e nas nino vidjetii Malog u
odnijeti majci u sobui
Ostavlja Mihu uzbu enog i uzavrelogi
Zami lja ga, nano lista rabludne sline po
svojoj glavii uri u malu nuhinjicui Priprema
aji No as ga mora popitii Ne sme
ponlennutii Miho je jo uven velino i
313
zmajevi

zalu eno detei Ona mu slu i nao igra nai

Jedina, draga i omiljenai Ona, bez noje
odrasla deca ne mogu da zaspei Za drugo
dete e sa enati, don se ne vrati iz vojsnei
Za to vreme, ive e u nadii Sazre e i on,
posta e pravi i odgovoran mu naraci
Savestan mu i dobar otaci Poput Strailai
Tanvom e Mihi ra ati decui Onolino, nolino
ih bude po eleoi
Odavno se urazumila i prizemljilai
Razre ila je ponenu dilemui Uz Mihu
do ivljava uzbu enje, neobi no
nanljive
trenutne u nojima joj telo gorii
esto
zatreperi, poleti nenuda, ali uven splasne i
padne na zemljui Ne mo e njega nriviti za
svoju neispunjenosti Davno je saznala, nroz
razgovore sa enama, da postoji jo ne to,
to njoj uven izmi ei Pomirila se s timi
Valjda je nju tanvu Bog stvorioi Zbog
ne ega, njoj je usnratio saznanje za to ene
no u zbri u u topoljan, nada se za uje
zvi dun ili neni drugi tajni znani I zbog ega,
ujutru nad se probude zra e neobi nom
lepotom i pevaju aljive pesme, zadirnuju i
jedna drugu, uprnos motici ili srpu, noji im
314
zmajevi

je po

itav dan u runama: Mo da to kod

nekih ena stigne kasnije... Mo da sam

mlada... Ima vremena... - te ila se Onana,
smiruju i hladnom vodom vrelinu u svom
telui Sve do danasi Na alila se s Jelenom:
- Sva si no rascvjetala rumena ru ai
Koji te je andran uvatioa - zagledala se
Onana u njene o ii
- uti, ninom ne nazuj - primanla se
Jelena uz njui Onani mo e da se poveri: Sino me Petar zasno io u sjeninui Jo sva
treperimi Majno moja, ja ljepote! Nijesam
znala e se nalazimi Ni sjetila se nijesam
straha i pri a da prvi put bolii U nebo sam ti
oti lai Odletili i on i jai Mati vinala, vi e od
po sata, nijedno je nijesmo ulii U i mi
zagluvile, sve mi pra talo u glavii Ni eg
ljep eg od toga nemai Ne morem ti svadbu
i enatii No as u, nroz prozor, ponovo u
sjenini Ne u ti zaspat, don me Petar ne
izmilujei Ma, ti to sve odavno zna ...
Smandrljala je odgovor, prate i je do
napijei U glavu su joj pohrlile udne mislii I
neobi na pitanjai Da li su ona i Miho
pogre no spojenia Da li bi uz drugog
315
zmajevi

mu narca, izgledala nao Jelenaa Stresla sei

Zgrozila... Ona ninad to ne bi moglai Miho je
njena stvarnosti Njega je izabralai Voli ga...
I on voli nju...
- Je li vremea Idemo lia Umre u ti od
dugog enanja - pri unjao joj se Miha sa
le ai Sav treperi, o i mu svetlucajui
Pone to po inje da shvatai Njen mu
jeste ispunjeni On i Jelena izgledaju istoi
Ona ninad ne e saznati ta to njoj promi e i
nano izgleda nada se zadovoljno odahne
posle vo enja ljubavii Uprnos neobi noj
tegobi, nasme ila se:
- Don nahranim malogi Odnije u ga
An ii Ti uzmi ebe i idi na potoni enaj me
tamo - po urila je prema sobii uje Mihu
nano zvi du e i juri prema zadnjim vratimai
*****
Vru ina u sobi odavno je razbudila
Strailai Ali, nije u pitanju samo vru inai
Opseda
ga
pomalo
zlonoban,
mada
nedefinisan predose aji Juri anje sopstvenih
misli noje ne mo e da uhvati i pove e u
316
zmajevi

jednu celinui Ne zna ta je u pitanjui Mo da

ne to propu ta, ili mu ne to izmi ei Nije
siguran ta ga mu i, zato i napre e mozani
Sluti, prosto ose a, prinrada mu se nena
opasnosti Vreba ga... Prenoreva sebei On je
normalan, zdrav oveni Ovo su samo no na i
sumanuta razmi ljanjai Gun a, postao je
prava babai Gleda svoju An ui Oznojena je,
ali njoj o igledno ne smeta ni zapara, ni
njegovo vrpoljenjei vrstim snom spavaju i
ona i mali ai Polano ustaje iz nrevetai Nena
se bar oni naspavajui Preno An e i malog
prebacuje samo ar avi Od zbrne u mislima
i vru ine u sobi ve ga boli glavai Kre e
prema nupatilu, ali se predomislioi Umi e se
na potonui Ovano nasno, uz vodu je dosta
sve ijei Lan e se di ei Se e uz poto i ,
ispu i e cigarui Spusti e noge u vodu, umi e
se...
Zaustavlja ga smeh, tih i ninotavi
Pljusnanje vode nadja ava glasovei Tiho se
primi e do ibljana, eli da vidi no je u
potonui Iano je mese ina slaba, prizor mu
oduzima dahi Gleda u Onanu, golu i
raspletene nose... Stoji u vodii Zanlanja
317
zmajevi

runama o i, Miho je prsnai Ko a joj se

belasa, grudi izazovno tr ei Zna da je
sramota to stoji i gleda, ali poriv, ja i od
ljudsnosti, unopao ga je u mestu, ne zna da
se pomerii O i mu prinovane za nago telo,
grlo mu suvo, bez trunne pljuva nei Potmula
jeza mili mu uz ni mui Trese se, uprnos
vrelinii Gleda Mihine runei Obavijaju se ono
Onaninog struna, usne mu tra e njenei
Upijaju se u njih, upaju i Strailu dah...
Nadolaze mu potisnuta se anjai Tanve usne,
nenada je ljubioi Isto telo, obavijalo se ono
njega... Odbacuje sulude mislii Ne eli
natrag poro na se anjai Nema pravo na njihi
Pojurio je u nu u, ude i se uno enim
nogamai Donopao se nrevetai Mali an se
me nolji u snui Zgrabio je detei Ste e uz
telo svoje unu e, lju na ga i gura glavu uz
njegovui Mora mu osetiti mirisi Miris mlena
sa usana, jer grudi, iz nojih jede, pripadaju
njegovom sinu i ovom detetui Mora se
osvestiti, do i sebi, potisnuti nago telo iz
glave...
Deda! - probudila se An ai Razne ilo je
Strailovo lju nanje i ljubljenje de ana: - On
318
zmajevi

spava i ne budi ga, ali ti dolazi ovamo... - uz

smeh, privla i Straila sebii Dodiruje ga
gopla, glatna no ai Grle ga rune, sigurne i
vrstei Ljubi An u, poput davljenina, tra e i
spas u njenoj blizinii Poleteo je put zvezda,
o enuju i olan anje... Ali usne nisu vi e
An ine, ve Ani inei Peva mu umilno, uje
njen glas u u imai Upija se u enu pod
sobom sve sna nije, ljubi je divlje i
sumanutoi Nestaje neosetno i Anice,
odletela je nenuda, a umesto nje sme i mu
se Onana... Nju no as ljubii U njenom telu
tra i spasi Ponreti su mu ustri, ali prepuni
topline i ne nostii muri, nrvni ni ste e
napnei Uzdi e enino telo, ste e ga uz sebei
Stisna i zube da ne otvori ustai Ano
progovori, dozva e drugui Govori e re i
ljubavi, nanve ninada nije izgovorio...
Obavijaju se ensne rune ono njegai Miluju
ga... Ne buni se vi e Strailo protiv slina u
svojoj glavii Nema An e, nestala jei Ne tra i
ni Anicu da se vrati u njegove mislii Nju je
nenada, davno sanjao... Ona i Onana su
jednoi Onana je njegova stvarnosti Zato i
vidi samo nju... Ose a samo nju...
319
zmajevi

- Sramota je i greh to te zovu deda...

- ali se s njim, An ai Snuplja se uz Strailai
Jo je zanesena i slu ena ovanvim mu em i
na inom na noji joj ponazuje da je voli i
nolino ljubavi ima u njemu: - Ovanve strasti
odavno nije bilo u na em nrevetu...
- Pst... spavaj - sti ava je Strailoi Ne
sme govoriti, ne eli da uje An in glasi
Snove e mu ponvarit...i
*****
Ve drugi dan ne sti ava se muzina iz
Strailove avlijei U subotu, ranom zorom,
pristigao je Saidov ornestari Zaje ale su
trube sazivaju i narodi Minula, od petna na
no , obr e vola na ra njui Usput nadgleda
ljude noji penu ovnovei Posluje pedeset
ljudii Strailo prati sina u vojsnui Kr tava i
ununai Ne odmi e se od muzinei Pije i
diriguje Saidui O i mu zamagljenei Ni ta i
ninog ne vidi osim Onanei Oborio trepavice,
pogled mu luta za njom nuda god norannei
Ne vidi An ui Raduje se Mihinom odlasnu,
snoro i ne zna da to sanrijei Prima estitne,
320
zmajevi

svanom uzvrati zdravicu, sme na se i nlima

glavomi S vremena, na vreme obi e goste,
popri a s popom Ni iforom, dontorom
Batom i Nadomi Ode do Stanoja, posedi s
njim i njegovom enom, svanog gosta
potap e po ramenu i ponovo zauzme busiju
uz Saida i ornestari Ljudi ga dobro udno
gledaju, razumeju gai Sin jedinac, odlazi mu
u vojsnui Iano se raduje, verovatno mu je
te no i to prinriva muzinom i pesmomi
Poneno ponu a da ga ute ii Ostavlja mu sin
ununai On e mu popuniti prazninui Ima
An u, ima snaju, zlata vrednui
Strailo otnlima glavomi Jedva do ena
da ostane sam, sa svojim snovima i
muzinomi Mu i se Saidi Ne mo e da
odgonetne ta je u Strailui Video je Anicu,
svirao im no imai udio se ljubavi noja je
buntala u Strailu i pro dirala gai Pla io se
nraja te ljubavi i njegovog bu enjai
Naslu ao se svananvih pri a po
apcui
Odahnuo je nada ga je sin odveo nu ii
Uzdao se Said u vremei Zaboravi e Anicu,
gri e ga savest, primiri e se uz enu i sinai
Kada mu je video budu u snaju, na
321
zmajevi

pro evini, danima nije do ao sebii Odmah je

shvatio za to je Onanu izabrao za sinai
Molio se Bogu da gre i ili da ne to Straila
prizove pametii Dobar je oven, pravedan i
po teni Nije mu ulazilo u glavu zbog ega
sebe mu i najgorim munamai Sretao je
Straila nasnije, pri ao sa njim, inilo mu se
da je do ao seb...i Danas je lu i nego inadai
Ju e je samo naga ao ta je u Strailui Sada
je siguran nanve ga mune more i ta ima u
glavii
- Sviraj za moju du u, mom e primanao mu se Strailo, nadja ava muzinu:
- One pesme iz apca... Sviraj i pevaj...
- Nemoj gazda Strailo... Greh je... Ne
mu i sebei
- Sviraj Saidei Du u mi razgalii Radosti
mi daj... I snage da je gledami Samo ti zna
moje munei Zapevaj onu, o nesre noj
ljubavi, nada oven pati i vol...i
- Primeti e neno ne toi Poveza ei
Ljudi jo pri aju...
- Ni ta mi vi e nije va noi Pesmu mi
otpevaj i dva vranca, po svojoj elji, izaberi
iz mojih talai
322
zmajevi

- Ne mogu gazdai Ni pesmu da pevam,

ni vrance da uzmemi Mora me razumetii
ena te, ve podu e gleda, sin ti se udi,
narod se zgledai Dobar si oven,, doma in
na glasu, ne ini ni ta to nije dobro...i
- Svana pesma, velini dunati Pevaj!
Zacvilela je violina, setno i treperavoi
Uti ava se harmonina, uzdi e se Saidov glas
iznad muzinei Uti ao se i narodi Slu a
pesmu, bolnu i dirljivui Ste e se srce An ii
Ne raduje se Strailo, ve tuguje to mu sin
odlazi iz nu ei Ponazuje o ima Mihi da pri u
ocui Da budu uz njega, mune da mu
olan ajui
*****
Bli i se pono i Odavno je Anica
uspavala n ernu, spremila napitne i ajevei
Umorna je, nahodala se umomi Brala je
travne noje rastu samo nrajem septembrai
Dugo se zabavila na suroj nlisurii Tra ila je
norenje po namenim ljebovima i usnim
rascepimai Sivo je i sitno, snoro nevidljivoi
Dugo je nle ala, na uljala su je nolena od
323
zmajevi

namenjai Podigla se da ispravi le ai Za ula

se pucnjava, za njom harmoninai Krenula je
pesma, lepa i dirljiva...
Setno se osmehnulai Gazda Strailo
ispra a sina u armiju i nr tava ununai
Darovana je glasom i smislom za pevanje,
pa joj glas peva ice nre ti i nvari u itan... U
jednom momentu sve se uti alo, ni ta ne
dopire do njei Onre e glavu niz vetar ude i
se, za to ne uje muzinui Prvo polano, onda
sve ja e, dopire do Anice nova pesmai Izvija
se mu ni glas, uzdi e iznad muzinei
Prepoznatljivi Onaj isti, noji je no ima njoj i
Strailu pevao u
apcui Re aju se iste
pesme, an i istim redosledomi Instinnt je
pravilno upozoravai Ne to ne valja na
Strailovom veseljui udna znamenja noja su
joj se javljala danima, po inju da dobijaju
svoj smisaoi
udila se ivinim zmijama,
za to se obavijaju ono ulaza u njenu pe inui
Jedna se, an omotala maloj Dragici ono
vratai Zmije im nisu neprijatelji, ne ujedaju
ihi Odmah je znala, na ne to je upozoravaju,
ali nije umela pravilno da protuma ii an ni
sovino hunanje, alosno i neobi no, nije
324
zmajevi

uspela da odgonetnei Ju e je nip boginje

ive dobio jo jedan zarez preno obrazai Bio
je to pravi putonazi Negde je zanazala i
boginja Morana je odnela jo jednu pobedui
Dugo se presabiralai Svodila je ra unicu
sama sa sobomi Pala joj je na pamet i
Onana, ali se umirilai Preno Jelenine majne
dobila je porunui Onana e uraditi sve to
trebai Zato se i udi svom drhtanjui I strahui
Potr ala je nroz umu, prema malom vrelui
Spu ta se na nolena, uz bistru vodui Iz
nedara vadi platnenu vre icui Svetlucavog
praha je malo, ali ovog puta Anica ne alii
Istresa ga na vodu tamo gde je mirna i
pregra ena namenjemi ena da se voda
razbistri i pojavi znani Dugo se voda peni i
nlobu a, i ti i preti da se prelije preno
namenjai Ninada ovolino dugo nije enalai
Poput spirale poletela je voda uvis,
menjaju i oblin iz senunde u senundui Anica
ita znane, ita i nune nroz stisnute zubei
Neno je zanazaoi Strailo je ponovo ludi
Ovog puta mu nema pomo ii Jo je ve e zlo,
ano mu je Onana dala napitan, a on zbog
ne ega nije delovaoi Zlo je za Onanu, an i
325
zmajevi

za njeno dete... Stresa se i uri prema umi i

pe inamai Mora proveriti ta je u pitanju i
mo e li se ne to popravitii Samo, ne mo e
po danui Mora sa enati no i Kad se selo
umiri i ljudi zaspei Neopa eno e do i do
Jelenine nu ei
Snoro e pono i Vreme je da nrenei
Ponriva svoje dete, provla i se nroz zadnji
izlaz i uri umomi
Proviruje nroz otvoren prozori Stana,
Jelenina majna, jo uven sedi za razbojem i
tna zastirnei Zanucala je po stanlu,
poznatim znanomi
- Kano je zloa - stvorila se Stana nod
prozorai Zna da je ne to lo e, im joj dolazi
ovano nasno i to na nogei
- ta je ta no renla Onana nada joj je
Jelena prenela moju porunua
- Ne stra i mei Kano je zloa Ko avet si
- drhti Stana od lo eg predose anjai Od
nada je poznaje nije bila ovanvai
- ta je renlaa - uporno, apatom,
ponavlja deravnai
- Ma, da je razumijelai Da ne brine i
Tano nenanoi
326
zmajevi

- Kod noga je nlju od Petrijine nu ea

- U menei Minula ima od male nu ei
- Hajde! I ponesi gai Ni ta ne pitaji
- Hitam! Jadna ja, nani li je belaja otnlju ava drhtavim runama vratai Jedva je,
u mranu, udenula nlju i
Juri deravna ispred njei uri prema
Petrijinoj sobii Ide nepogre ivo i sigurno,
nao da gori stotinu lampii
- ta tra i a Reci mi, ne uti - prati je
Stana u stopui Zna gde stoji sve a i ibicei
uri prema policii
Anica osmatra sobui Uti ava Stanu da
ne govorii Miri e i nju i vazduh, poput
lova nog psai O i joj postaju nao dve
eravicei Bljesnaju crvennastoi
Stresa se Stanai Tano je izgledalo ono
na spravi onom momnu noji je i ao selom i
slinao narod, pa im nasnije doneo veline i
lepe slinei
- Staja e stvari i
ilim...i Tu je
Pegrijina arena torbica - deravna otvara
staru nrinju, odi e stvari, nopa runamai
Zadrhtala je, snoro se tresei Vadi iz torbice
dve bo icei Zdrobila ih je u svojim runamai
327
zmajevi

Psuje Petrijinu glupost, neodgovornost

svoje majne, nesre u noja se ne mo e
spre iti, ni ubla it...i
Drhti i Stanai Neno je velino zlo na
pomolui Ne zna u emu je Petrija zatajilai
Bila je odgovorna, nao retno no u selui Ko
je deravnina majna, ne usu uje se ni da
razmi ljai I otnud joj, nada ona ninad ne
umirea
- Ti mo e Onani, u svano dobai Zorom
osvani nod njei Nena mi do e, nano god
znai Vreme joj izmi e suvi e brzoi Jedini
dobar put, put boginje ive, obrisan je
ispred njei Dva su ostala, ali nijedan nije
dobari Oba su Moranina...
- ta u nazatia Kod nji smo bili i ju e i
danasi Jelena i Petar nijesu ni do li, ujutru
prate Mihu u vojsnui
- Smisli ne toi Dovuci je ovdei Ka i
An i da su obili torove i ponrali ovnovei
Onani reci istinui Moramo se videtii Javi mi,
im stignei umom u do i do nu ei
Otvara Stana i zatvara ustai Re i se
negde izgubilei deravna je nestala iz nu ei
Poput avet...i Nenano je udenula nlju u
328
zmajevi

bravui Neno je zlo za Onanu, ninad

deravna ne gre ii Zna i no je Moranai Dva
sina joj je uzela... uri svom dvori tu, sa
glavom punom pitanjai Ne pazi gde stajei
Noga joj zapinje o neizva eni panji Poletela
je napredi Glavom udara o stablo ljivei
Roza se i spu ta prema zemlji, ostavljaju i
po stablu nrvav trag... Zora je zati e
napoljui udi se Stanai Pojma nema za to
le i u avlijii Ni za to je boli glavai Runom
opipava eloi Prestra ena je usirenom nrvlju
i velinom posenotinomi
*****
Snuplja se Miha tu an uz Onanui Grli je
i ljubi, ne ustaje mu se iz nrevetai An a je
ve dva puta nucala na vratai Vreme je da
ga Strailo odveze fijanerom do Loznice i
smesti u voz za Beogradi Omladina ena,
ho e da ga otpratii I muzinantii
Psuje Miho, u sebi, zalu enost svog
ocai Ugurao ga je u nonji ni, nraljevsni puni
Nije ga briga za Kraljevinui Nju ne priznajei
Muna mu je, don slu a oca nano se
329
zmajevi

raspravlja sa svojim u enim prijateljima ta

su sve dobili ujedinjenjem narodai
to se ti e njega, bila mu je dovoljna
Bosnai Sada bi slu io vojsnu, negde bli e
nu i, Strailo bi nao i ranije prodavao nonje
po celoj Evropii Nije Miho glup i
neobrazovani Kraljevina je nestabilnai Bruje
novine o nacionalnim problemimai Malo,
malo, pa do e do smenjivanja vlade, jer ne
re ava
nrupne,
socijalne
probleme,
nacionalne suprotnosti i trvenja zbog nojih
je dr ava u te noj nrizii itav se rat vodi
preno tampei Narodna snup tina je postala
arena za tu e i sva ei Jo mu samo fali da
do e do nenog ratnog sunoba, ili haosa u
zemlji, pa da ratuje umesto da mirno odslu i
vojsnui Nije nunavica, ali ne eli da gine
zbog otima ine ono vlastii eli da bude uz
svoju enu, da mu ra a decu i da ih gleda
nano rastu...
Dve godine je mnogo vremenai Svi
rodovi vojsne primaju posete posle
zanletve, imaju dopust na polovini vojnog
rona, obilaze nu u i porodicui Jedino
nonji ni pun ima specijalnu obunu noja traje
330
zmajevi

est mesecii Nema poseta, nema dopustai

Don to ne pro e, bi e mu nao da je u
zatvorui Zato je sino i poludeoi
Otac mu se sme nao, ponos je izbijao iz
njega don se hvalio svojim prijateljima
nolino je veza ponrenuo da sina ubaci u
povla eni, nonji ni puni
- Tata! - planuo je Miho, ali se prisilio i
primirio, nije renao ni ta otrovno i nije ocu
ponvario radosti
- Znao sam da e se iznenaditi i
obradovatii Konji su tvoj ivot, isto nao i
moji
Progutao je Miho svoju pobunui Sru io
dve ranije na ens, re en da se napijei Sreo
je Onanine o i i jasnu porunu u njimai
Poslednje no i spava e na malom le ajui
Zagrlio je svoju enui Umiljato se svima
izvinioi Premoren je i depresivani Mora
enu odvesti na sprati Ona e ga ute itii
Posta e mu vojsna manje te na...
Strailo ga strelja pogledom opomenei
Mnogo je sveta u dvori tu, rano je i
nepristojno...

331
zmajevi

Poslao je ocu vojni ni pozdravi aljivo

mu nare uje da slavi umesto njega:
- Ja sam vojnin, imam pre a poslai Ti
deda slav...i
Zaorio se smeh mladihi Ispratili su ih
pesmom i veselim dosetnamai Stariji su
dobro udno zanlimali glavom, jedini je
Strailo ostao narogu en i nejasan An ii
- Zovu nasi An a ve tre i put nucai
- Ne ide mi sei Ostaje mi samai
- Ostajem sa tvojim sinomi
- Mo da mi javi i za n ernicu...
- Mo da te sa ena... - Onana obara
pogled, zna da ga la ei Mora mu misli
snrenuti na ne to lepoi Vidi po njemu, izjeda
ga ljubomora: - Po to e biti u vojsci,
sramota je da sama odlazim u Kiseljani Sve
u poslove natovariti Minuli i Strailui Ja u
svunuda sa An om i malimi Pisa u ti svanog
drugog danai Nije Beograd preno svijetai
Do u ti, ali samai Bez oca i matere, oni e
uvati ununai Mo da si ovog puta omanuo,
pa u nanvom hotelu opravi tu curicui Dotle
me se u elii I ne siniraj sei Kanvu me
ostavi , tanvu e me i zate ii
332
zmajevi

Postaje mu vojsna manje te nai ta su

dve godinea Za as e on nu ii Ima emu da
se vratii eni, nanvu nino nema, sinu... A
mo da ga do ena i curica... Svla i je sa
nreveta, prebacuje preno ramena i tr i u
nupatiloi Prvo je pustio mlanu vodu, onda
odvr e hladnui
Zaci ala je, stisna se uz njega, ude i
se ta mu jei
- Da ti pona em nano je u vojscii

333
zmajevi

*****
Davno se razi ao narodi Uti alo se
mesta cei Ljudi se odmaraju od lumperajnei
Poneno le i mamurlun, jedino ene ne
ose aju umori Ispijaju nafe i prera unavaju
nolino su dunata potro ili An a i Strailoi
Broje pe ene ovnove, volovsno meso,
prasi e i sve pretvaraju u parei Jednu
ra unicu ne mogu da pohvataju i privedu
nrajui Kolino je dunata gazda Strailo dao
muzinantui Mu i ih i pri a noja ne jenjava,
ve
dobija
na
intenzitetui
apatom
prepri avaju jedna drugoj, nolino je Onana
nalin na onu curu sa nojom se Strailo volio u
apcui
- Ma, ista, svega m...i - apu e baba
Dinosava enama ono sebe: - Vidio, tu
Anicu, Jevremov sini On ti je sluga u tom
otelu e su se volili nji dvojei Sludio se
momani Nasnorozi Umislio da je ivojinova
er sa Strailomi Kleo se svom Jevremu da
su ti nji dvije, no dva jajca...
- uti bonai More bit da izmi lja, jal da
malnice li ei e to more bitii Miha o i ne
334
zmajevi

pomjera s Onanei Ni ona s njegai A in im

udario u glavu...
- Kono moja, more bit da je eci u
glavama a ini Voljela bi da zavirim u
Strailovu glavu, vi et ta je u njoj, jer,
bome, ni on o i nije pomijero sa snajei
Trepu e mu oborene, al mu ono nju pratii
Jes baba Dinosava stara, al pamjet jo
nijesam izgubilai Svanog belaja jo more bit
u Strailovoj nu ii Onana je dijete, mlado i
nezreloi Osamnajest jo nemai Ko cvijet je
iz ul ba ei Ljepotai Strailo je nao it, ni
njemu ljepota ne manjnai Uman i u en...
eco moja, nam puste sre e da sam
izlapijela i da bene em u praznoi Zlo je,
nenano, u lo u Strailai Vele, ovaj muzinant
ima mater vidovitu i bacala je narte, nenad
davno, gazda Strailui On i muzinant su
odavna prijatelj...i
- ta mu je nazalaa - gori nom inica od
radoznalostii
- Da e zavolit curu noja e mu do i
glavei Da e silan grijeh po injetii Ano to
u ini, mlad e umrijetii Zbijo sprda inu

335
zmajevi

gazda Strailo s njenim nartama i gatanjemi

Bio je tad mlad i samo u An u gledoi
- U subotu i ne elju nije ni pogledo u
An u...
- Nijei Gledo je e ne trebai Pjevo mu
onaj pjesme nane ne trebai Mihu poslo na
daleno...
- Vazda si bila zlogutalicai uti, u e te
nana abrono ai e tano zborita Ne prizivaj
nesre ui
- eco moja, nesre a dolazi sama, im
joj se vrata malo otvorei Bojim se da ih je
Strailo, ve otvorio iromi
*****
Brine se Onanai Jutros im je Minula
javio lo u vesti Stana, Jelenina majna, pala
je pro le no i u svojoj avlijii Razbila je glavu
i ni ega se ne se ai Prepoznala je samo
mu a i n ernui Dovodili su lenara iz varo i,
on ih je malo umirioi Vremenom e do i
sebii Vrati e joj se se anje, ali postepenoi
Volela bi da obi e Stanui Nema s nime, zato
se nervirai Mihi je dala obe anje preno noga
336
zmajevi

ne mo ei Ne e i i sama u Kiseljani An u
boli glava, itav dan le i u sobi sa sir etnom
oblogomi Strailo preure uje nonju nicei Ne
mo e ni njega moliti da pripazi malogi
Nahranila je Zdravna, uspavala ga i uri nod
An ei Njoj se jada, ne mo e oti i do Jelenei
- Bolje mi je... - ne voli An a nada je
Onana tu nai Odmah se pridi e: - Donesi
babi unu e, nena spava nraj menei Pazi u
gai Vidi u nojoj je tali Strailoi Ano je on
zauzet, nena te Simon odveze fijaneromi
Nema no drugi, svi radnici odabiraju nonje
za prodajui Nemoj jahati sama, ivota tii
Zbog sveta, zbog Mihei
Obavija se ono An e, poput br ljanai
Cma e je po obrazimai Muti joj pr enu nafu i
jabunovo sir ei Od toga je njenu majnu uven
prolazila glavoboljai Tera je da popije:
- Ti si prava majnai Volim te, isto nao
moju Petrijui
Pljesnula je An a po dupetu, poterala je
napoljei Ano progovori rasplana e se od
sre ei Bog je stvarno pogledao u pravcu
njene nu ei Darovao je n ernom i unu etom,
sinom i dobrim mu emi ta bi oven jo
337
zmajevi

po eleoa Name ta Zdravna nraj sebei

Stavlja glavu uz detinjui Osmeh joj ne silazi
sa licai Zaboravlja na glavoboljui
uri Onana prema talamai U prvoj
nema ninogai Sve su pregrade prazne, osim
jednogi Nji ti nemirni vranac, prepoznaje
Onanine noranei Trupna u mestu, protura
glavu prema njoji Nema nocni e era, nije
se setila da ih ponesei Voli svog nonja,
vezala se za njegai Ne mo e da pro e, a da
ga ne pomilujei Ulazi u bons, gladi mu grivui
Slu a nano zadovoljno frn ei
Sa drugog ulaza u talu posmatra je
Strailoi O i mu se zaplele u Onaninu nosu, i
rune, nojima miluje nonjai Drhti sve u
njemui Treperii Stare sline se vra aju... Vidi
je nano gola stoji u potonu, raspletene nosei
Njene grudi mu pred o ima, ose a unus
usanai Samo je ona u njegovoj glavii Nema
sina! Nema enu! Ni unu e! Ima samo nju!
Svoju jedinu ljubav, noju mu je Bog poslao u
nu ui Da je vi e ne tra ...i
- Gazda...
- uti Simone! Ne govori mi ni tai

338
zmajevi

- Greh je gazda! Ne gledajte je tanoi

Ona je va a snaja...
- Ona je moja sudbina! Moja sre a i
moja zla nobi Ne mogu druga ije! Ti si mi
umesto ocai Gajio si mei Ostani ovde i
zatvori vratai Pazi na radnine da ne u u...
- Ne inite to - nle i stari Simon pred
Strailovim nogama: - An a je zlato! Ona vas
volii Sve vam je oprostilai Ano nju gazite,
nemojte sina! Vrati e se iz vojsne...
- Moram! Ja e je to od svega...
- Ununa vam je rodilai Dete je i sama...
- Moja je! Ti ne razume i Uradi nano
sam ti renao!
Ne vidi star eve suzei Ne nora a, noge
mu idu samei uje Simona nano zatvara
vratai Osmehuje se Strailoi
Zatvaranje vrata uje i Onanai Onre e
glavu prema svenrui Nasmejana je,
otvorenih usta, ali ne sti e da progovorii
Stao je iza njenih le ai Obavija je
runama vunu i je unazadi Odi e je u vis,
ste u i uz sebei Pomerio se od nonja, ali je
ne spu ta na zemljui Drhti uz njui Glava mu
polegla po Onaninom vratu... Ona ne zna
339
zmajevi

za to je dr i, ali se ne bunii Mora da se

upla io vran evog besnog frntanjai Ponenad
je nasilan i te no se obuzdai Bezazleno se
smeje, migolji mu se iz naru ja, nogama
dodiruje zemljui Ponu ava da se uspravii
Jo ne shvata da su joj rune na le ima, ni da
ih Strailo dr ii Ni za to je, blago i utne,
gura i usmerava prema jaslamai
Prija joj svenrova pa nja i to je bri an
poput oca, ali se nepotrebno upla ioi
Isnre e glavu prema njemu, sa namerom da
mu to na ei Do enuju je njegove usnei
Vrele, razdvojene i menei Cimnula je glavu
unazad:
- Nemoj tata... - zanemela je od strahai
Rune ne mo e da pomerii Vezane su pozadii
Strailove nlize uz njene gole nogei Mile
i idu navi ei Sunnja joj se nabira i odi ei
Ostaju gole butinei Ona ih stisna , jednu uz
drugui Le ima ga odguruje unazad, ali se
Strailo ne osvr ei Pribija se uz njui Svojim
telom blago je gura prema jaslamai Glava joj
ve dodiruje senoi
- Vina u! Svina u An u i radnine uprnos strahu i drhtanju, shvata ta je
340
zmajevi

naumioi Tra i prave re i nojima e Straila

osvestitii
- Svi nena u u... Nena gledajui Moja si!
Nema ti drugei Mogu pucati u mene, odavde
ne idem don ti ne pona em nolino te volim!
O ovome sanjam svane no i od nada sam te
video... - zalu en je, ali govori tiho i mirnoi
Snoro golu, dr i je u naru jui Telo pripija uz
njena le ai Rune mu postaju hitre, prelazi
preno njenog stomana, ravnog i glatnogi
Izvla i joj bluzu, rasnop ava dugmadi Grudi,
oslobo ene stege, isna u napoljei vrste i
jedre, na dohvat su mu rune, mame ga nao
dve jesenje nru nei Obe svoje ane stavlja
na njihi Ne ste e joj grudi, ve meno prelazi
preno njihi Gnjura glavu u Onaninu nosu,
ljubi joj vrat i gola ramenai Ponu ava
usnama da stigne do grudi, ali se ona cima i
uvijai Sunnja, otnop ana, nlizi sama niz gole
nogei
Trese se Onanai Izvija telo, izmi e mu
sei Glavu gnjura u senoi Uvi a da mu ne
mo e
izma ii
Njeno
otimanje
ga
raspomamljuje, na nraju e je silovatii Sve o
emu je Strailo govorio prolazi joj glavomi
341
zmajevi

Sevaju sline jedna za drugomi Ano zavri ti

u i e radnici, za njima An ai Bi e velino
zloi Ubi e ga An a iz pu nei Ano ga ona ne
ubije, ubi e ga Mihoi Kano njemu u o i da
pogledaa Ispira e svet usta sa svima njimai
Posta e nu a za podsmeh...
Ne mo e iveti sa tanvom brunomi Zato
e utatii Istrpe e i ovu sramotui Nabija
glavu jo dublje u senoi Potpuno se umirilai
Sram je oblivai Polugola, poput vezane
nrave, nle i uz jasle enaju i binai Suze joj
liju, iano nema pojma da pla ei Snuplja se
prestra enai O enuje, grubo e nasrnutii
Isnida e ve noji je ostao na njoji Stegnutih
zuba i zatvorenih o iju drhti uz jasle...
Ni ta se od toga ne doga ai Svoju
no ulju, Strailo potura pod Onanin obraz da
je seno ne uljai Uzdi e je prema sebii
Name ta je, ali ne ulazi u njui Samo
ponazuje svoju snagu i nolino je uzbu eni
Ponreti su mu blagi, drhtavi, prepuni
ne nostii Prelazi prstima preno njene no ei
Dodiruje je po celom telui
Usne mu nlize niz njena le ai Ljubi joj
butine, rune, prelazi na vrat, ponu ava da
342
zmajevi

dohvati i usta, ali ne uspevai Onre e je

prema seb...i
Ko a dodiruje no ui Onana ose a svoje
bradavice, nano se nrute i bodu Strailova
prsai Iano muri, zna da je potpuno goi
Njegovo telo, prlji je svojom vrelinomi
Obema runama dr i njenu glavui Ljubi
joj obraze, zatvorene o i, ne prisiljava je da
razdvoji usnei Njena stisnuta usta miluje
vrelim dahomi Rune mu lete svuda, mu ni i
znala ni, usne idu za njimai Zna gde treba
da je dodirne, nojom ja inom i nolino...
Izdajni na toplina joj nadolazi, grudi
bujaju i nrute se pod njegovim usnama, noge
podrhtavajui Pita se ta joj jea Nepoznat
ose aj ari joj utrobu, sladan bol je re e pri
dnu stomanai Nadolazi joj pomama za
mu nim telom noje joj je na dohvat runei U
glavi nema vi e ni egai Nema An ei Nestao
je Mihoi Ne se a se da je vezana, da je ljubi
svenari Sva se prepu tai Pala bi da je
Strailo ne dr i na runamai Vi e ne misli ni o
emu, jedino o onome to se po prvi put
doga a u njenom telui

343
zmajevi

Prati Strailove ponretei Gori! Plamsa!

Prolazi trnom ispod dugei Trese se od
strasti i zadovoljstvai Ne izmi e vi e ustai
Tra i njegovai Sve to joj pru a, njoj je
maloi Htela bi jo
tog nedo ivljenog,
nestvarnog zadovoljstvai Pru a rune prema
njemu, ne se aju i se nada ih je odvezaoi
Vu e ga prema sebii O enuje novi prolazan
nroz napiju rajai Mora se uveriti da nije
sanjala i nano tanvo zadovoljstvo postoji i
ima svoj nraji Drhti od udne i nepoznate
pomamei O i vi e ne zatvarai irom su joj
otvorenei Gleda u njegove, snene i pune
toplinei Ne zatvara ih Onana ni don se trese
i gr i od novog zadovoljstvai Onog o nojem
ene u ore i zadirnuju jedna drugui
- Moja si! Ka i da si moja - upija se
Strailo, o ima u njsnei Ljubio bi je danimai
Ne bi se pomerio od njei
udo je pro lo, plamen se sti aoi
Postaje sve svesnija da gola le i pod svojim
svenromi Mihinim ocem, An inim mu em,
dedom svog detetai Ponovo drhti, ali od
srama, gadosti i svoje slabosti:
- Idi, molim te!
344
zmajevi

- Ne u, don mi ne da obe anjei Ho u

da bude mojai Samo mojai I da e mi do i
sutrai I svanog danai Ano ne bude moja,
ivot mi ne trebai Ubi u se...
Mora mu ne to re ii Lud je potpunoi
Ano ne pristane, odavde ninada ne e iza ii
Odavno je nema, tra i e je An ai Nai i e
neno od radnina:
- Idi, molim te! Do i u!
Sre a ga nosi, snoro ne zna da se
obu ei Ljubi njene usne, jo jednom prelazi
na grudi, u njoj se ponre e nova po udai
Snoro je pru ila runu prema njemui Da ga
zaustav...i Gadi se sama sebii I ona je
poludelai Gleda Straila nano nora ai Ne ide
normalno, ve pocupnujei
Zapitala se nuda e ona sad odavdei
An i u o i ne mo e pogledatii Kriva je
nolino i Strailoi Nasrnuo je na nju, ali se
mogla branitii Vinatii Punla bi bruna, ali bi
zadr ala ast i obrazi Mogla bi stati pred
svanog neoborene glavei Mihu ne sme
sa enat...i Strailu ne mo e izmicatii
Proganja e jei I i e u stopu za njomi
Postoji jo ne to ega se najvi e stidii
345
zmajevi

Zadovoljstvo, nanvo joj je svenar pru io,

ne e joj dozvoliti da se dr i podalje od
njegai Mo e je uzimati nada god po el...i
Glavom joj seva, misli susti u jedna
drugui Setila se pro evine i njegovih runu
na svojim grudimai Milovanja po vratu...
Usnipela je...
Jo tada je ovo imao u glavi, iano je bila
detei Sada bi trebalo da mu bude n ernai
Spava s njegovim sinom, rodila mu je
unu e... Stresa se od svoje slabosti i to je
dozvolila svenru da je on nau i nano se vodi
ljubavi Snuplja razbacane stvarii Jedva,
drhte i zanop ava dugmadi
Ne ide u nu u, ve uri potonui Pljusna
se vodom, pere lice, guli nontima no u sa
runu i nogui Spira sram i brunui Tra i izlaz
za sebe, za Straila, An u, svoje dete...
Trebalo bi da se ubije... Ovanva, nanva
je i ne treba da ivii Pred o i joj izlazi mali
Zdravno... Miho je voli, ali e je o alitii
Vreme le i ranei O eni e drugu, ali njeno e
dete biti siro e...

346
zmajevi

Strailo je stariji, a i Mihin otac! On je

ispru io runu prema eni svog sinai On je
ve i nrivac!
Ne mo e An a da do e sebii Strailo je
do ao iz talei Pro ao je pored nje nao da
nije u nu ii Tanav je ve nenolino danai
Odsutan i potpuno druga ijii Ovanvog Straila
ne poznajei Pitala ga je, gde je Onanai Nije
je ni uoi Zatvorio se u nupatiloi Kupa se i
pevai Naglasi
Sada, zabezennuta, sa prozora, gleda u
Onanui Obu ena i ra upana stoji usred
potonai Onana voli da ode na potoni Tome
se ne udii Drugo je mu ii Ona se ne umiva i
ne pere, ve nida no u sa sebei
Zapitala se ta se to opet de ava u
njenoj nu i i da li joj opet ne to promi e
ispred o ijua
*****
itavo popodne Onana ne ulazi u nu ui
Hoda dvori temi Potpuno je smu ena i bez
inanvog ciljai
ini se An i da tumara
nasumice i namerno ne ulazii Ve je drugi
347
zmajevi

put vi e i zove da u e u nu ui Ona joj

odmahne runom i ode u drugom pravcui Pita
se ta joj se desiloi Iz nu e je iza la veselai
Oti la je prema talamai Onda je u la u
poton i prala se, ini se An i, satima... Jeleni
nije ni oti lai Mora da joj je snahu neno
uvredioi Nije Strailo, on zvi du e dobro
raspolo en... Dete se rasplanaloi Uzima ga
An a na runei Smiri e ga, pa e opet zvati
Onanui Treba da ga nahranii Gladan je,
odavnoi
- ta zija nroz taj prozora - snoro se
prepala od mu ai Istrgao je mali ana iz
njenih runu: - Pu ta ga da pla e, nanva si
to ena!a - u glasu mu je prenor, nanav do
danas nije ulai Zalju nao je unu ei Podi e
ga uvis nenolino putai Smeje mu se, ljubi
dete i ste e uz sebei
- Gladan je... - nije stigla, ni ta drugo
da na ei Strailo ga iznosi napoljei
Prati ga An a pogledom, nroz prozori
Daje dete Onanii Ne to joj govorii Ne uje
ga, ali mu vidi lice, usne i osmehi Sav je
druga iji, neobi no razne en... Vidi i Onanui
Uzima dete oborene glavei Nije ga an ni
348
zmajevi

pogledalai Ne smeje se detetu, ne tepa mui

Ide prema maloj terasi gde ga obi no
presvla i i nahranii
Strailo stoji sa runama u d epovimai
Gleda za Onanom, An i se sve ini udno i
neobi no: Ne to se desilo... U tali je Simon,
on e znat...i - iano ne zna za to isnrada se
na zadnja vrata... Ulazi u prvu talui Prazna
je, bez nonjai Samo Onanin drebac trup e
nogama u svom bonsui Vrata su otvorenai
Strailo se uven zbog toga ljutii uri da ih
zatvori i potra i Simona... Zastaje nod vrata
za u ena izgledom bonsai Sena pred nonjem
nema, ali je nagurano u drugi nraj jasalai
Polegloi Sabijeno... Prilazi bli e iano joj tu e
u glavi poput eni ai Sigurna je da ne gre ii
Na tom senu neno je le aoi Jo
se
raspoznaju obrisi i udubljenjai Zabuljila se u
dugme na betonui Strailovo jei Sa njegove
no uljei One noju je danas imao na sebii
Podno jasala le i mala om icai Sa ovanvim,
sli nim om icama, uveseljava ih Strailo
prave i
mornarsne
vorove,
poput
ma ioni ara... Ne pomera se An ai Zuri u
praznoi Odbija sumanute pretpostavne noje
349
zmajevi

riju po njenoj glavii Pred o ima joj Onana

nano se ra upana pere u potonu i hoda
poput utvare po dvori tui
- An o...
uje Simonov glas, ali ona nema snage
da se onrenei
- An o, ta ti jea
- Reci ti meni, Simonei Ko je le ao
ovdea
- Ja, An oi esto se umorimi Kosti mi
stare i istro ene, noge me izdaju, pa
prilegnem neni minut da se odmorim - ona
ne pomera o i sa dugmetai Vidi ga i Simoni
Sili se staraci Mora ostati pribran i spasiti
bar ne to, ano se mo e spasiti: - Gazda me
danas iznenadioi Uprtio me, izneo iz jasalai
Jedva sam se rasanioi On me nosi, ja nemam
pojma gde se nalazimi Urnebes i itava
smejurija...
- Zato je i raspolo en itavo popodnei
Eno ga, peva u nupatilu - lannulo je An i u
du ii Valjda mu je tano i dugme otpaloi Don
je iznosio Simonai Saginje se i uzima gai Jo
je ne to mu i: - Je li Onana dolazila u talua

350
zmajevi

- Nisam je videoi Al...i ulo se da je

vranac nji taoi Mi smo ve i li prema drugoj
talii
- Ti i Strailoa
- Nas dvojica - starac ne obara o i
pred An omi Kune u sebi i hrabro la ei Voli
An u, ali mu je Strailo poput sinai Gajio ga
jei Njega ne mo e izdati iano ga osu ujei
Sutra e pri ati s njimi ta je bilo ne mo e
se ispraviti, ali e nenano prestatii Mora!
Prati An u do izlazai
uri da nahrani
drepca i rasturi sramnu gomilu senai
- Sine, je si li dobroa Nisi oti la
Jelen...i - za utala je An ai U grlu joj
nnedda nao pesnicai U Onaninoj nosi jo
ima sitnog senai Upleteno je u novrd ei
Ona hrani dete, ali glavu ne podi e
prema An ii ali se na glavoboljui Ima
mu ninu, itavo popodne:
- Onupa u malogi Le i u s njimi
- Nisi ni ta jela itavog dana - drhti
An i glasi Ano se ne to dogodilo, ovo dete
nije nrivoi Zanlinje se u sebi, nenano e
saznati ta se to danas desiloi Snoro da
naslu uje istinui Simon je lagaoi Strailo je
351
zmajevi

ne to ru no renao Onanii On je ovo dete

povredioi Ano je u inio ne to drugo, gore
od re i, u ta odbija da poveruje, senirom e
ga ubiti na spavanjui Zanlinje se u sina
jedinca i svoje unu ei
Uvelino je no , ali An a tumara nu omi
Odla e odlazan u sobui Boji se, re i e
ne toi Pita e... U glavi ima itav plani
uta e i prati e Strailai Ano gre i, moli e
Boga da joj oprostii Ano je u pravu, bi e jo
ve eg zla u njihovoj nu ...i Zapanjena stoji
nod vrata sobei Strailo ne spavai Na malom
le aju ita novinei
- ta radi tua - nije otrpela da ga ne
upitai
- itam novinei
- To vidimi Za to le i tua
- Po ela si da hr e i Ne mogu da
zaspim od tebei
Smra ilo se An ii Ipan je ne to nrupnoi
an i nada se vratio iz apca, legao je u
bra ni nreveti Nije joj prilazioi utao je, ili
stenjao, prevrtao se po nrevetu, ali nije
spavao na drugom nraju sobe... Ugasio je
lampu pre njei Ponriva se i onre e zidui
352
zmajevi

An a od nenog jada izlazi u hodnini Obi i e

Onanu i detei Preznojila se ponovo... Vrata
Onanine sobe ne mo e da otvorii Zanlju ana
su... Pojurila je u nupatiloi Ispovra ala se od
mune, ali joj nije nimalo lan e... No odmi e,
ona ne mo e da zaspii Mu i svoju du u
jednim, jedinim pitanjemi Kano se u njenoj
nu i de avaju ovanvi no marii
Strailo ne spava ve plovi oblacimai
Pred o ima mu Onanine usnei Mene i
podatnei Tra ila je njegove, upijala se u
njihi Jo je sve ivo u njemui Ose a jei
Vrisnuo bi od sre ei Jo uven je vidi nano
se trese i uvija, tra i ga, vu e prema sebi i
otvorenih o iju ena zadovoljstvo noje joj
nud...i Njegova jei Vi e ne e mo i bez
njegai Ne mo e i enati jutroi Sa ena e je
negdei Podi i na rune... Hvata ga uzbu enje,
drhti u nrevetu... Na nolenima e je moliti
da mu rodi detei Kada ga uzme na rune,
zna e da je njegovo i njenoi Ne e ni
Zdravna odvajatii Ona ga je rodilai U njoj je
rastaoi Disa e za njih troje, ive e za njih...
Izgubio se u svojim snovimai Smi lja, nuda
bi mogao da po alje An ui Da nupi nu u
353
zmajevi

negde u gradua Ona je uven o tome ma talai

On bi dolazio ovdei Mora biti ono nonjai ta
sa Mihoma Tu zastaje... Vrisnuo bi od munei
Ne mo e je deliti sa njim! Njegova je! Samo
njegova!i. Ne sme biti drugih...
*****
Onani se no oteglai Predrhtala je
enaju i da svanei ula se brava, negde ono
pono ii Neno je drmao nvanui Da je An a,
javila bi sei Sigurno je Strailo ponu ao da
u ei Zgadilo joj se... tala je ne to Drugoi
Ovo je ipan soba njegovog sinai Sramotni
jad od ju e, ne sme se ponovitii Ninad vi e!
Kano e iveti sa ovom brunom, jo uven ne
znai O Mihi se ne usu uje ni da razmi ljai
Prigrlila je svoje dete enaju i da svane...
Mora razgovarati sa Strailomi Zapreti e
mui Ano nastavi da je spopada, oti i e u
svoju nu ui Bi e bruna, ali e biti manjai
Ona u sebi nema snage da mu se oduprei
Kada se seti nano je drhtala pod njim,
strese se od srama, ali i od svog tela noje
radi poput izdajicei I sada vapi za njegovim
354
zmajevi

dodirimai Mu nim i znala nimi Ano je uzme

samo jo jednom, svesna je da se ne e
snlanjati od svenrai I i e sama da ga tra ii
Iano voli Mihu, ninad uz njega nije do ivela
da joj glava bude prazna i da ne zna gde se
nalaz...i
im se razdanilo donosi dete nod An e,
u nuhinjui Sili sebe, osmehuje se i govori
normalnoi Ne prime uje da je i An a napetai
Straila vidi nroz prozor nano raspore uje
radnine...
- Treba da ode do Jelenei Nisi ju e
oti la...
- Bolila me, majno, glavai Danas u
uzeti fijaneri Hajde i ti sa mnom... - sla e se
An a da idu zajednoi Obradovala se Onana,
ne e biti sama... Nema vi e ni Straila vi e u
dvori tui Uze e nonje i fijaner don njega
nemai Jo nije spremna da ga sretne
nasamoi Mora snupiti snage: - Spremi se ti,
majnoi Idem do Simonai Pomo i e mi ono
fijanerai Usnoro e Jelenina svadbai Treba
da joj dam one ilimei Obuci i Zdravnai
uri Onana prema zadnjem dvori tui
Obilazi ono nadstre nica sa fijanerimai
355
zmajevi

Nigde ne vidi Simonai Mora da je u

nova nic...i Ne ulazi, samo se nadvirujei
Ano je unutra, pozva e gai Trgla se unazad,
ali nasnoi
Strailove rune uvunle su je unutra:
- enam te celo jutro - ponu ava da je
zagrlii
- Grijeh jei Nemoj, molim tei Zaboravi
ono od ju ei Zaboravi u i jai Nije ga bilo... otima mu se Onana i uzmi e prema vratima:
- Grijeh je i sramotai An a...
- Zaboravi na njui
- Ano nju zaboravim, ta u s Mihoma
- Ubi u i sebe i tebe, ano me odbaci pogled mu nije normalani Iz o iju mu izbija
ludiloi Spreman je na sve: - Do i u talu, u
tvoj bonsi ena u tei
- Ne mogu... i ne u...
- Ano ne do e , istera u An u iz nu ei
Na runama u te odneti u sobui Nena svi
znaju, nije me briga...
- Idi nod radninai An a me enai Treba
da idemo u Kiseljan, ali odlo i u za sjutrai
Do i nroz pola satai Bi u u svom bonsu... -

356
zmajevi

istr ala je napoljei Ovoga puta, uzmana

nemai Jasno joj je ta mora da uradii
Mirna jei Glas joj ne podrhtavai Pri a
An i o to nu na fijanerui Ne to s njim nije u
redui Do sutra, Simon e srediti nvari
Rasprema, poma e An i ono ru nai Pazi na
sat... alje svenrvu da pro eta Zdravna po
maloj livadicii
Stu tila se prema drvljaninui Izvla i
seniru zanucanu u panji Osvr e se ono
sebei Gleda na sve stranei Ninoga nigde
nemai Pretr ala je do talei Zahvaljuje
Bogui Stigla je prvai Staje iza stuba... Odi e
seniru...
An a je raspame enai Ste e dete uz
sebei Nije oti la na livadicui Viri iza vrata
od upe... Vi e ne sumnjai Zna ta se
doga ai Mogla bi da vi e i odvrati Onanu, ali
stisna zube i ne pu ta glasai Zaslu io je...
Ano!
Onana uje noranei Zna da je oni
Prepoznaje Strailov hodi uti pritajena uza
stubi

357
zmajevi

On prolazi pored njei Jo je ne vidii

Misli da je do ao prvii Mazi njenog nonjai
Pri a mu nolino je volii Da ivi zbog Onanei
Idu joj suze, ali runa ne drhtii Ipan, ne
mo e s le a:
- Tata... - tiha je, ali je Strailo ujei
Uno io se od sre ei Smeta mu to ga tano
zovei Natera e je da to zaboravii Onre e se
nasmejan, ispru nih runui Pogled mu pada
na senirui
Zamahnula je iz sve snagei Pravo me u
o ii Da je ne gledai Ni ona da ne vidi ta je
u njimai Za ulo se nrcnanje, nrv je prsna po
licu, bluzi, runama... Strailo le i na betonui
Jo uven njegove o i su uprte njui Mrda
runama i nogama... Podi e seniru jo
jednomi
- Nemoj! Mrtav je! - stari Simon, uzima
seniru iz njenih runu: - Idi peri sei Krvava
si - vidi da se ne pomera i da je u onui
Vidi i An u iza njenih le ai Zanemeo jei
- Izlazi odatle! - An in glas je drhtav,
ali je u njemu zapovesti Gura Zdravna Onani
u runei Tera je da uzme dete da bi do la
sebi: - Idi, brzo u nu ui U nupatilo - tiho i
358
zmajevi

pribrano joj nare uje: - Misli o detetu, o

Mihii Idi odavdei Pazi da te neno ne vidi
tano nrvavui Po uri sinei
-Majno, ja,ja...
- Ni ega nije biloi Po uri u nu ui
- ta emo An oa - trese se Simoni
- Ona ne e odgovarati za ovoi Ne dam!
I ti si nriv Simonei Znao sii Ju e je Strailo
zasno io Onanu u
talii Moglo je biti
druga ije da si me pozvaoi Sada nju
spasavamoi Pomozi mii Dovuci ga do
vrancai Udaraj nonja, ubadaj ga ilom, radi
ta zna i Mora ga vranac izgaziti nogama da
se rana utopi u drugim povredamai Ne sme
tr atii Strailo mora izgledati jezivo i ru no,
ljudi da onre u glavui Da ga ne zagledajui
Po uri! - dere se na slu enog ovenai
I sama onre e glavui Ne mo e da gleda
nano nonj nji ti, sna e i gazi Strailai Stisna
srce i o i, guta suzei Gura Simonu, u
oduzete rune, nrvavu senirui Nare uje mu
da je oriba i zanuca u panj na drvljaninui
Pregleda po bonsu, razmazuje nrv po
betonui Pravi nrvavu mrlju sve do vrancai

359
zmajevi

Ma e mu noge i nopitai Nadviruje sei Gleda,

da li je Simon sredio senirui
Tr i prema njemu i alje ga po dontora
Batu u Loznicui Njega e najlan e prevaritii
On je prijatelj noji ne sumnjai ali e zajedno
sa njomi Prati Simonai
Vreme je za alost i predstavu za ljudei
Razbaru uje nosui Suze, ne istisna na silui
Slivaju se same od jeda i gor ine, sramote i
proma enog ivotai Ovo je rtva noja se
prinosi za sinovljevu sre ui Njegov ivot
mora te i nano trebai
Seda nraj mrtvog Strailai Uzima ga u
naru je, pu taju i da se nrv razmazuje po
njoji Moli Boga da joj oprosti:
- Joj, te no meni! Pronleta bila
sudbino! - nuna i vri ti prodorno i jezivo: Jadna ja, sinja nunavica! Od sada, pa do
vena! Ljudi, nom ije, pomagajte! - odjenuje
An in glasi
Naricanje
sti e
do
radnina
u
nonju nicama,
prvih
nom ija
i selai
Pritr avaju radoznali i prestravljenii An a
nabraja i lele e sa jo ve om estinom:

360
zmajevi

- Ode moj Strailo! Odnese ga njegov

najmiliji nonj! Kunu meni! ta u bez mog
doma inaaii
Ljudi se stisnaju jedni uz drugei Te no
im jei Znaju nolino je An a volela Strailai
Jedan od nom ija snuplja hrabrosti Podi e
An ui Ponazuje ljudima da je izvedui Moraju
izneti i Straila iz bonsai
- Ovog nonja treba ubiti! - nroz
sa aptavanje i pla probile su se re i
Strailovog nadzorninai
- Ne! - vrisnula je An ai Svi je gledaju
za u enoi Ona saginje glavu: - Miha nena
mu presudii Ostao je bez oca, njegovo dete
bez dedei Sve je to bio moj Strailoi Divan
mu , jo bolji svenari Deda, nanav se mo e
po eletii Ne mo ete ni zamisliti nolino je
dobrote i plemenitosti bilo u njemui
Po tenja... Jadna ti sam... ta u bez mog
Strailaa Umre u i ja!i. - sru ila se pred
noge uplananih ljudii
*****

361
zmajevi

No odmi e, ali nijedna ne spavai Le e

u nrevetu otvorenih o ijui An a se savila
ono Onane i Zdravnai Lju na ih oboje,
smiruje strah i svoj i Onanini Ni ta je ne
pitai I to bi Onana sama renla, ona joj ne
dozvoljava:
- Sve zaboravi, ano mo e ! Zbog ovog
deteta, zbog Mihe! Nino, ninad, ne sme
saznati za na u brunui Treba Zdravno da
porastei Nemoj, sine, dozvoliti da upiru
prstom u njegai Poznajem tei Pati e i
pita e Boga za to je moralo tano da budei
Tebe ni za ta ne onrivljujemi Samo sebei
Od nada se vratio iz apca, Strailo je bio
drugi oveni Nisam to na vreme primetilai
Tebe je odabrao, umesto one noja ga je
ostavilai Sigurno si Straila na nju podse alai
Normalan oven bi be ao to dalje od tanve
curei On je poludeoi Odvunao je Mihu i
mene da te vidimoi U nu u da te dovedemoi
Njemu! Nije mislio o Bogu, sinu i enii
Pa e! Zavr io je, nano je zaslu ioi Nino
ni ta ne sumnjai Dontor Bata je potpisao
umrlicui Nastradao je nesre nim slu ajemi
andarmi nisu estito ni pogledali Strailai
362
zmajevi

Ispijali su ranije za ponoj njegove du ei

Nadam se da ih Bog nije uo i da e strvina
zavr iti u panlu... Javljeno je Mihi u nasarnui
Sti e ujutroi Nemoj mu ni ta re i, zanlinje te
majnai Poludeo bi od ljubomorei Ten sada
mi je pone to jasnoi Miha je ve na uo da si
nalin na onu devojnu sa nojom je Strailo bio
u apcui I to na dan svadbei Zato vam je
prva bra na no i bila onano emernai Zato
je i utao od ocai Od mene je nrio da se ja
ne bih jela... Dontor Bata i gazda Stanoje
imaju silne veze po Beogradu i vojnom
ministarstvui Mo da e srediti da se Miho
ne vrati u vojsnui Sada je on jedini doma in
u nu ii Zna e sutra, posle sahrane, ho e li
ga osloboditi vojsne... Ti lezi s malimi Ja
moram si i dole, nod narodai Da neno ne to
ne posumnjai Ljudi sede ono sanduna, piju i
raspredaju pri e o Strailovoj plemenitosti i
nano je bio dobar mu i otaci Renla sam
Simonu da im stalno dolivai Ve su se napilii
Ja moram planati i jaunati, nano dolinuje
neute noj udovicii Samo u zemlju don ne
spuste snotinui Don ne daju hranu crvima...

363
zmajevi

Zgr ila se Onanai Od straha, od budu ih

no i noje su pred njomi Mihinih poljubaca i
zagrljaja... Proganjaju je sline i se anjei
Upija se u Straila, upa iz njega svoje
snove, ljubi ga i trese sei Obavija se ono
njega, gleda ga irom otvorenih o ijui Ose a
da su jedno i da je Strailo oven nanav je
njoj potrebani Ano uporedi njega i Mihu,
be a e od svog mu ai Ninad ne e prona i
miri Svesna je istinei Nije ubila svog svenra
zato to je nasrnuo na njui to je obrunao
snaju, pogazio sina i svoju enu... Snaga, s
nojom je odigla seniru, do la je od saznanja
da e mu zauven pripadatii Ni mrtvog Straila
se ne e osloboditii Uven e biti uz njui an i
nada legne u nrevet sa Mihomi
Zubi joj cvono u, suze se slivajui Pla e
i trese sei Htela bi nenuda natragi Da se
izbri u se anja i nestanu no marii Da nema
Mihe, Straila, da je Ota uz nju i da joj jo
jednom ponudi paso i put u inostranstvoi
Kune stisnutih vilica svoju Petriju i
ivojina... Oni su joj usadili u glavu nano
treba da se pona a dobra n erna i preno
toga ne mo ei Kamo sre e da negde u svetu
364
zmajevi

u i nov jezin i ita lepe nnjigei Ni ta od

svega ovog ne bi pre ivela...
Zdravno se me noljii Lecnula sei Ima
sinai Ima svoje detei Zbog njega mora sve
da istrpii On e imati i majnu i ocai Za to ne
postoji cena noju ona ne e platitii
*****
Rida An a, srce se narodu nidai Padaju
buse po Strailovom sandunu, ona se otr e iz
Mihinih runui Ho e da je s mu em ivu
sahranei Nema joj ivota bez njegai Pla e
svetina, baba Dinosava se naje zbog svane
lo e re i noju je izgovorila za Strailai Samo
se dobar mu i doma in ovano ispra ajui
Pla e i Mihai Te no mu je zbog ocai
Uven se bunio i durio na njegai Nemo, u
sebi, moli oca da mu oprosti i razume
mladala ni bunti Te i majnu, grli Onanu,
bledu i nalin namenui Ona, ne progovara, ne
pla ei Dr i dete u naru jui Miluje ga da se
smirii Prestravljen je babinim jaunanjemi
Posedao narod da ru a, ali snoro nino
ne jedei Pre nenolino dana ovde se
365
zmajevi

lumpovalo i pevaloi Danas narina e

obznanjuju narodu nano je sve u ivotu
nrhno i varljivoi ivot se za as onrene na
tumbei Nino se i ne se a da je Strailo
prenr io bra ni zavet i bio spreman da ode
od nu ei Hvale njegove vrline, blagost,
dobrotu... Raspredaju se pri e nano je
svanom pomogao i prisnanao ljudima u
nevoljii Poneno, usput pomene nano je An a
u najboljim godinama i dobro izgledai Sva ta
vreme nos...i Koga nema, bez njega se
mo e...
Mran se primi ei Narod se polano
razilazii Svano na e pone to ute no i uri
svojoj nu ii Misli o nenahranjenoj stoci,
nepomu enim nravamai O poslu noji enai
ene poma u redaramai Peru lonce i
nazanei An a deli meso, pite i poga ei
Alapa ama i abrono ama gura i trpa
nemilicei Zapu ava im ustai Ano joj je nena
nesmotrenost promanla, ili ne to nije dobro
uradila, ponude e im vezati jezinei
Ho e mir u svojoj nu ii Miho i Onana
moraju nrenuti iz po etnai Sin joj ne e

366
zmajevi

slu iti vojsnu, pa bi da je u nanvoj umi, gde

je nino ne mo e uti, nlintala od radostii
Mihu je umor savladaoi Snupio se nraj
sina u nrevetui Zajedno su zaspalii
Onana ote e sa odlasnom u sobui
Poma e An i ono preostale hrane, rasprema
nu u, sla e olje i a e na svoja mestai
An a je tera da ide na sprati Mu u i sinui
Sve poslove e zavr iti samai Lana je i
poletnai
Neobi no
zadovoljstvo
nola
An inim venamai Izvr ila je poravnanje
izme u dobra i zlai Tasovi na vagi pravde
stoje nano trebai Kazna je izre ena, presuda
izvr enai ivot ide dalje...
Onana, na prstima, ulazi u nupatiloi
Pere se bez pljusnanja i janih umovai Dugo
se bri e, snuplja nosui Uvla i se na drugi
nraj nrevetai Od obaveza ne mo e pobe ii
Probudi e je ve Miho ujutro, ali e bar
no as spavati mirno i samai
*****
Ve je navinla Mihu na odre en rituali
Svane ve eri, on uspavljuje Zdravnai Ona ih
367
zmajevi

isprati u sobu i obe a mu u da e brzo

obaviti poslovei Natera i An u da legnei
Onda se razvla i po nu ii Nalazi posla i gde
ga nemai Zna da je Miho umoran, uz dete e
brzo zaspatii U unja se nada obojica ve
vrsto spavajui
Ne buni se Mihoi I on se navinao na
njen rituali Vi e mu odgovara nada je
probudi ujutroi Ninad se ne buni i uven je
raspolo enai an se ponenad i za udi njenoj
spremnosti da vode ljubav, ali je ni ta ne
pitai Odavno nije bio ovano sre an i
ispunjeni
Jutro je za Onanu spasi Tada se ose a
sigurnijomi Ne e je zasno iti Strailov lini
Gleda u svog mu a otvorenih o ijui Trudi se
ono njega, uven je mila i nasmejanai On ne
sme osetiti da je njena obaveza noju mora
ispunitii ena don se Miho ne umirii Lju na
ga i ljubii Uspava ga ponovoi Sa Zdravnom
se isnrade nod An ei Uven je raspolo enai
Misli An a nano je Bog milostiv i
pravedani Vratio je Onani mu a nada joj je
bilo najte ei Miho joj treba u ovim,
nesre nim
danimai
Pomo i
e
joji
368
zmajevi

Zaboravi e sramotu, onrenu e njene misli

sebi i detetui
Treba iveti sa odvratnim se anjimai
Sve je An i jasno nao da je gledalai Strailo
je vezao snaju za jaslei I silovaoi I ivljavao
se na njoji Ko zna nanoa Sigurno je Onanu i
boleloi Stisnala se i branila don je on grubo
prodirao u njui Naredio joj da utii Pretio...
Potrebna je snaga da se izbri e tanvo
poni enjei Ano ga je ubila! Valjda je
olan ala svoju du ui Mlada jei Zaboravi e
nano senira raseca Strailovu glavui
Vremenom e iz njenih u iju nestati zvun
nrcnanja nostiju...
Ponenad An a dobije neljudsni nagoni
Isnopala bi ga iz grobai eni em bi usitnila
svanu Strailovu no icu i pojasnila mu citat
iz Biblije prah-prahu , u pravom smislu
zna enjai Renla bi mu nolino je senira mala
nannada,
drep evo ga enje nedovoljna
naznai U srcu se nada da gori u panlu i da
ga nonji, noje je voleo iznad svega, svanog
dana razvla e i nidaju na pola... Stidi se
svoje dvoli nosti nada zbog sveta iza e na
groblje i alosno zanuna, pale i sve ei
369
zmajevi

Kada vidi Mihu i Onanu zajedno snoro

bi zapevala da se ne boji nom iluna i
sumnji avosti, u nanja i ogovaranjai Srami
se od crne marame na glavi i to je zbog
sveta nosii Sve , prolazi, pa e pro i i ova
godinai Sninu e crninu i zapali e jei Pu ta e
radio da svira po ceo dani Bi e nenog
povoda i svet ih ne e ogovarat...i
- Majno... - prilazi joj Onanai apu e: Trudna sami
- Joj, eto nama radost...i
- Ovo ne mogu da rodimi
Stoji An a otvorenih ustai Osmeh joj
sle eni Zna ta mu i njenu snajui Ne zna da
li je dete Mihinoi Kune Strailai I mrtav joj
ivot zagor avai Mo da je dete Mihino, ali
ne smeju rizinovati:
- Zna li Miho, sinea
- Ne znai Ne smije ni naslutitii
Podivljao bi! ulo bi itavo seloi Nino ga ne
bi smirioi Sanja o djeci noju u mu roditii
Ve ih eli petoroi
- Te no namai Kano to da izvedemoa
Moramo u Loznicu, dontoru Batii udi e sei
ta da mu na emoa
370
zmajevi

- Ne emo njemu, majnoi ula si za

deravnua
- Ne, crno dete! Ne njoji Ninanoi Ona
je zlo...
- Ona je, majno, dobrai Mojoj Petriji je
produ ila ivoti Otu je izle ila od te ne
bolesti, od noje se u svetu umirei Nadarena
je od Bogai Zna svanu travnui
- Ano t...i tano na e ... - razvla i An ai
Nepoverljiva jei Sva ega se naslu ala o toj
vra ari i zloj enii Zbog nje su mu narci, u
ljutnji, spalili hentar ume i evarai Sve
osim nenog starog hrasta za noji nisu imali
srca da ga posenu ili zapale: - Je si li ti
sigurnaa Sva ta ljudi govore... - u utala je
An ai
Malo
se
primirilai
Razmi lja
razumnijei Ota je lenari Ano ona nije
strepela od deravninih napitana, onda je u
redui
- Ja sam zvala deravnui Pomogla je
majci nada je sva bila u nrv...i - Onana
pre utnuje i vreteno i tegljenje u jarmui
Razvezala je o Otinom le enju i udesnom
ozdravljenjui Razbila je An ino nepoverenje
i snepti nosti
371
zmajevi

- Sutra u poslati Mihu u Srbijui

Smisli u nenu nupovinu... - ve je An a
pridobijenai
- Moram oti i no ui Da me svijet ne
vidii
- Ne brini, edo mojei Uspe emoi
Posla u ga u abac, umesto Simonai Nena
on prodaje nonje... - setila se nano je
Strailo pro ao u apcu, odmah je promenila
plan: - I i e u Sarajevoi Gazda jei Nena
preuzme sve obaveze ono isporune nonjai
U Sarajevu je i gazda Jevremova ergela
sa rasnim nobilamai Odavno nam manjna
jedna nobila za priplodi Vreme je da se
nabavii Nena je Miha odabere, ose a e se
odgovornijim i zrelijimi Menja emo je za
drepca Sultana, odavno ga je namera io
gazda Jevremi Jo
sa Strailom se
dogovarao... Don sve to obavi treba e mu
sedam do osam dana, najmanjei Ti e mi i
ozdraviti don se on vratii Ne brini sei
Obe ala sam, bi u ti nao tvoja Petrija...
- Zato me i bol...i
- Zaboravii Ni ega nije biloi Molim te,
sine!
372
zmajevi

*****
Uvozi Onana fijaner u svoje staro
dvori tei Snroz iza nu e, nino je ne sme
videtii Konjima samo labavi amovei Ne
ispre e ih, ne zna ta je ena nod deravnei
Ni ho e li imati snage da ih uzda ponovoi
uri nroz ba u i jabu ari Donopala se
umei Ne boji se mrana, ali opalo li e
u na i nrcna pod njenim nogamai Sablasno
deluje u ti inii Lampu dr i nisno, ten da vidi
utabanu stazu i da ne udari u neno drvoi
Zastaje na obodu umei Nema mese ine, ali
se naziru obrisi starog hrastai Sa njega
blicna fluorescentna, isnri ava svetlosti
Tegla sa svicima je siguran putonazi
Pretr ala je
istinui Lagano udara u
nlepetu ui
- Onana, gde si do sadaa Za to te
nemaa - izronila je deravna iz mrana: Davno sam ti poru ila da do e i
- Nino mi nije renao da si me zvala udi se Onana njenim re ima, ali i ne emu

373
zmajevi

drugomi Kano je i u mranu znala no je

do ao i udario u nlepetu ui
- Znami Na alost nino ti nije renao... nlima deravna glavomi Zna i za to je no as
do lai Srce je bolii Ba nao pravu sestrui
Vreme i njih valjda onravljuje i labavii Sve
vi e postaju ljudsna bi ai Gleda u svoju
sestru i zna da je voli: - Trudna s...i - nije
to pitanje ve glasno razmi ljanjei
- Kano zna a - snebiva se Onanai Em,
je mran, em, se jo ni ta ne prime uje: Mo da sam do la po travea
- Kamo sre e da si po njih do lai
Trudna sii Znam i za to ne eli da rodi to
detei Pravilno razmi lja
i strah ti je
opravdani To dete nije Mihinoi
Od srama obara glavui Ulazi za njom u
pe inui Pitanja navirui Zar ona vidi da je bila
s drugima Zna li i s nime je ostala trudnaa
Bunnula je u licui
- Ru ne doga aje noji su ti se desili
mora potisnuti i odbacitii Sve je to sudbina
odredilai Njene zapise ivot samo sprovodi
u deloi Bio je to splet onolnostii Dobila si
mu a noga voli , ali on te ninada ne e
374
zmajevi

darivati pravim zadovoljstvomi Onim noje

pripada svanoj enii Sada zna
ta e ti
nedostajati uz Mihu... Pro ivela si tanve
trenutnei Trenutne ensne sre ei Mo da je i
to imalo svoje razlogei Da se zapita , mo e
li bez togai ena si ispunjena ljubavlju, ali
prazna u du ii Mo da ti je put usmeren u
drugom pravcui Razmisli o tome... I lezi
ovde... - ponazuje na nrevet: - Raspremi
sei Nemoj se pla iti - spretno barata
neobi nim vezicama trava i noren i imai
Vla i ih i sitni tu nom u glinenoj zdelicii
Ispira rune u snoro nlju aloj vodii Li i na
Otu nada se sprema da je pregleda: - Opusti
se... - seda na pod, podno njenih nogui
Name ta ih u polo aj, nanav njoj odgovarai
Pru a Onani noren i da ga sa va e i
pojedei Svoju sestru e po tedeti svanog
bolai an i se anja nano izgleda poba aji
Spava e don je osloba a sramotnog plodai
- Je li vrijemea - budna je, ali nema
pojma da je spavalai ena da deravna
po nei Pomalo je hvata strah, ali ga
potisnujei

375
zmajevi

- Gotovo je... - pere se deravna nad

lavoromi Snida blato sa licai Odvezuje
maramu i pu ta nosu da joj se slije niz le ai
Sa sebe svla i irone i stare stvarii Ostaje u
svilenoj haljinii Staje pred svoju sestrui
Onana se uspravlja, ali i dalje sedii
Zaboravlja na svoje u enje, za to se ne
se a abortusai Ve e udo stoji ispred njei
Ogledalo i ona uspravna u njemui Zbog
ja ine ona, nijedno pitanje se ne ra a u
njenoj glavii
u nulaje deravnai Gledaju se o i u
o ii an je i nijansa perunine istai
- Ti s...i jai Prava ja... - muca, jo uven
razroga enih o ijui
- Ja sam tvoja sestrai
- Ne more to bitii Ti si arobnicai
Uzela si moj lini Moj otac je bio po teni
Volio je majnui Nije je varao...-ve trabunja,
zalu ena i prestra enai
- Smiri sei Davno je to biloi Pre nego
to se o enio Petrijom, ivojin je bio sa
mojom majnomi
- Ti ima majnua
- Svano no se rodi, mora imati majnui
376
zmajevi

- Gde je ona sadaa

-Umrla jei
- Zar deravna umirea Svijet pri a...
- Pusti sveti I nanlapanjai Ja u ti re i
istinui O ivojinu i mojoj majcii O Petriji i
njenoj bolestii
Ludi Onana od sumornih istinai Zbog
majne, noja je nroz te nu bolest prolazila
samai Pronlinje sebe to je osu ivala oca i
mislila nano vi e voli mrtvu enu, nego ivu
n ernui Sve bi htela da saznai Zasipa
deravnu pitanjima noja nadolaze poput
bujicei Sna e sa jednog na drugoi
- Polano, objasni u tii Nije se ivojin
ubio to mu je deravna rodila n ernu i to
je mene videoi On bi iza ao sa time na nraji
Imala bi oca i danasi Video je da sam
trudnai Ubio se nada je saznao no je otac
mog detetai
- Ima dijetea Ko mu je otaca
- Polanoi Imam devoj icui Dragicui
- Otac! Ko je otaca Ko je taj, nada se
zbog njega moj ivojin ubioa
- Strailo!

377
zmajevi

- T...i Ti s...i - sru ila se natrag, na

nreveti
- Anicai Sa mnom je bio u apcui Kada
sam zatrudnela, pobegla sam od njegai U
mom rodu za mu a nema mestai Samo nam
treba otac za detei Svi su nas do sada
zaboravljali,
enili se i vra ali svojim
nu ama... Nastavljali su normalan ivot s
nenim nejasnim se anjima u glavii Vi ali su
nas samo u snovima, nojih su se sramilii
Jedino je Strailo poludeoi
- I mene videoi
- Petrija je to shvatilai Zatra ila je
pomo od moje majnei Strailu je dat napitani
Zaboravio me jei Tebe je gledao i stidio se
misli u svojoj glavii Suzbijao ihi Tano bi i
ostalo da Petrija nije zatajilai Zadr ala je
tajnu za sebei Strailo je morao jo dva puta
popiti napitan, u isto vreme, u naredne dve
godinei Majna te nije uputila u tajnu i nije te
nau ila nada Strailo mora ponovo da popije
leni Zadr ala je napitan nod sebei Valjda je
mislila da e to ona obavitii Nije htela da
prihvati istinui Umirala je, dani su bili u
pitanjui I Ota je sve to znalai
378
zmajevi

Odlaze Onani mislii Povezuje i sla e

pri ui Se a se Straila nada je nju prvi put
videoi Dodira i pogledai Svoje zbunjenosti i
nedoumicai Maj inog i Otinog sa aptavanja,
pri e o hvatanju zmijei Njihovih pogleda
sporazumevanja i svog u enja nolino je
Petrija zavolela Otilijui Pamti i onu nedelju
nada je Strailu pozlilo u njihovom dvori tui
Od tog dana, on se promenioi Postao je
bri an otac i dobar mu i Se a se i
poslednjeg razgovora s majnom i Otinog
ispitivanja, pre polasna u Ma arsnu, da li je
majna sve tajne podelila s njomi:
- Pobogu, za to mi majna nije renlaa
Pone to se moglo sprije itii
- Petriji ne zameraji Mislila je da e
po iveti i biti ja a od bolestii Htela je da te
po tedii Moju majnu je obmanulai I Otui Obe
ih je ubedila nano ti je renlai
udna
znamenja su me upozoravala, ali nisam
mogla da ih odgonetnemi Zanasnila sami
Nisam ti pomoglai
- Ti zna ta se desiloa
- Znam... Sve znam... - miluje je po
nosii Zami ljena jei Neobi nog izraza na
379
zmajevi

licu: - Ponu aj da zaboravi i Izbori se sa

se anjimai Bog sva ta opra tai Meri i vagai
Tvoje zlo, manje je od Strailovogi Za tebe bi
bilo najbolje nada bi oti la iz te nu ei
Bogata sii Sve bi imalai Novog mu a s nojim
bi u ivala no u u nrevetu... - zna da govori
upraznoi Onana ne mo e bez Mihei Ose a
to, iano uti: - Onda uvaj mu a, ra aj mu
decui Vreme je najbolji prijatelji Udru i se s
njim, budi strpljivai Dr i irom otvorene o i,
gledaj u Mihui Morana e ti postavljati
zamnei Ona voli da se igrai Na njenom si
putui Ano je za utehu, na onom si putu nojim
se ne odlazi u donji sveti ini dobra dela, da
bi vaga pravde bila u ravnote i nada do e
tvoje vreme odlasna sa zemljei Ano ti bude
te no, ti mi do i za svanu pomo i I na
razgovor, on uven pomognei
- Za dve stvari bih te molilai Za napitan
od nojeg se zaboravljai Pone to bih morala
izbrisati iz glave...
- Pamti e Straila don ivi i Tu sam
nemo nai Ano bih ti dala napitan svenula bi
poput biljnei On je za nas i za one sa nojima

380
zmajevi

vodimo ljubavi Za tebe bi bio pogubani I za

tebe, ali i za menei ta si drugo htelaa
- Za sada ne elim drugo dijetei Ne to
me no ii Ti sve zna i Strailo je svane no i u
mom nrevetui Govori mi, miluje me...Ima u
osije aj da nije Mihino...
- Gre i i Deca su ti potrebnai Ona su
radosti Ispuni e tei Odagna e ti gre ne
mislii Bi e umorna, lan e e zaspatii I
Miha e sazreti uz njihi Splasnu e mu
nemirii Deca su tvoj put za sre u... - vidi da
se rastu ilai Nije joj pravoi Zna da gre i, ali
popu ta: - Da u ti trave, ali samo za jednu
godinui
- Sestrice moja! Imam Zdravna, sada
imam i tebei Ve mi je lan ei Mogu li videti
tvoju Dragicua
- Kada te budem pratilai Prove u te
nroz na e odajei I ne sluti nolino ih imai
Izve u te na drugi izlazi Zora je napolju pa
e zapamtiti nuda mi mo e neopa eno
dolazit...i Jo ne to ti moram re ii Ti ima i
Mihui On te voli i ano nasluti da si nesre na
to e ga izjestii Nemoj pronocnati ansu da
bude sre nai An a ti je vi e od majnei
381
zmajevi

Vrednija je od zlatai Njene su mune velinei

Olan aj ih An ii Podari joj unune,
zaboravi e nroz ta je pro lai Deca su len,
za sve i svanogai Kada ti se mu vrati iz
Sarajeva, obavij se ono njegai Ispuni mu
srcei
- Kano zna da je u Sarajevua
- Ja sve znami I ta te najvi e mu ii
Zato ti o i uven moraju biti otvorenei Mihu
mora gledatii S njim vodi ljubav... Hajde
sad da upozna malenui
*****

S le a joj se prikradai Zna da je Strailoi

Poznaje njegove korake... Sme i se u snui
eka da je obaviju njegove rukei Mora ga
pitati, gde je do sada bioi Nedostaje joj...
Miho se urno raspremai Ne pali lampui
Umoran je, jedva ena da se opru i pored
Onanei Ne e je no as buditii Uz nju e se
snupiti, dodiriva e je, oseti e njenu toplinui
Mnogo mu je nedostajalai Jedva je do enao
da zavr i posao i do e nu ...i Uvla i se u
nreveti Snoro be umnoi Name ta glavu uz
382
zmajevi

njenu, udi e miris noji volii Gasi lampui

Tone prema snu... Zami lja jutro i nano je
budi poljupcima... Ali, san mu izmi ei Onana
uzdi e, vrpolji sei mirna i obavija rune ono
njegai Nemirna jei Vrti sei Gr i i opru ai
Sanja ne to lepoi Onanin smeh je tih, ali
razdragan... Doti e runama Mihui Opipava
gai Ste e u zagrljaji Rune joj nlize niz
njegovo teloi Vu e Mihine prema sebi,
stavlja ih na mesta gde je ninada nije
dodirivaoi Gori, trese se, apu e mu:
- Do ao si mii
Milina mu nola telomi Zaboravlja na
umor i nedostatan snai Ninada mu nije bila
ovanva...
Rune joj lete, tra i njegova ustai
Onanino telo se ne smirujei Vu e Mihu
prema sebi, upija se u njegai Gr i se i stenje
od zadovoljstva... Umiruje se, iano i dalje
te no di e...
Smirio se i Miha, ali gori od
radoznalostii Mora je videti nano izgledai
Pali lampu ude i se, za to Onana ut...i
Svetlost udara u njene o ii

383
zmajevi

Ona trep e, nao da se ten sada budii

Bulji u njega, snoro prestra ena:
- Miho, ti sia - obara trepu ei Ne gleda
gai
- Koga si enalaa Ko ti jo dolazi u
nreveta - ali se s njom, mada mu je
nejasna njena zbunjenosti
- Ja... Ja... - uzmucala se: - Sanjala
sam te... Ali nije bio sani Ti si mi se u unjao
u nreveti Izistinsnii
Rasnravljuje
gai
Raspr uje
mu
nedoumicei On je bio u njenom snui Odavno
je
pone to
naslutio,
uprnos
svom
neisnustvui U Onani postoji udna no nicai
Verovatno se srami bra nih obaveza i nije
potpuno opu tenai
No as, u snu nije imala ninanvih
barijerai Ta no je znala ta elii Do ivela je
pravo zadovoljstvoi Potpuno i nesputano:
- Moram te e e ovano zasno itii Sva
si mi gorela i plamsala poput ognjai Ninad
me nisi ovano milovalai Uspava u te uve ei
Privla i u se uz tebe, poput lopova, svane
no ii Kra u ti poljupce i milovanjai
Po ele u ti dobro jutroi Moram biti vredani
384
zmajevi

Rad se isplatii Uven donese predivne

plodovei
Crveni Onana, zna o nojim plodovima
govorii Zna i da pije trave i da ih jo ne e
bit...i
udi se Miha, za to se njegova ena
stidi pred njimi Bunti poput najcrvenije
bulnei Ose a novu, nadolaze u elju za
njomi Nalazi i opravdanje:
- Osam dana je mnogo vremena, ti si
mi bila samai
*****
Ve podu e Onana izbegava razgovor
sa An om' Zbog svojih snova i to je pred
njom oblije stidi Zazimilo je, ne mo e
napolju ni ta da radii Izvede Zdravna na
snegi Igra se s njimi Pospremi nu u,
pomogne u nuhinji sve to trebai Ano ene
do u An i na nafu, ona ih poslu i, popri a
nolino je pristojno i zbri e u svoju sobui
Pi e Oti nilometarsna pismai Ni ta ne
presna e... Svano njeno ita po nenolino
putai Upija Otine pri ei Ona joj snoro
385
zmajevi

oslinava svoj rad i ivot u Americii Veseli

se Otinom uspehu i novom lenu za nenu
te nu bolest o nojoj Onana ni ta ne znai
Preno pisama je saznala nano izgleda ivot
u Africi, nontinentu crnih ljudi i neobi nih
ivotinjai Ota je tamo bila u dobrotvornoj
misijii Pomagala je crnim lenarimai
Spasavali su neobi no pleme od izumiranjai
Ima dva albuma slina iz Afrine i sate
provodi nad njimai
udi se iglama i
narinama probodenim nroz noseve i u i ljudi
i ena, ode i od li a i opisu hrane noju Ota
jede sa njimai Prestravila se nada je
pro itala da su dosnora jeli ratnine drugih
plemena noje su ubijali u borbamai Kuvali ih
i jeli, uz plemensni ples i pesmui Napisala je
Oti da be i odatle, jer se navine te no
zaboravljajui im se izle e od te stra ne
bolesti poje e i nju, zato je zagledaju i
stalno opipavajui Prva je bela ena noju su u
ivotu videl...i Njeno dana nje pismo malo je
umirilo Onanui Misle da je boginja pa se Oti
nlanjaju i donose darovei Obradovala se jo
jednoj novostii Otilija se zaljubila u svog
nolegui Iz Panistana je, nene dr ave za noju
386
zmajevi

nije ni ulai Poslala je u pismu i njegovu

slinui Zapanjena je Onanai Ne dolazi sebii
Tamnoput je, vison, mlad i neobi no ru ani
Ne razume, ta je Otu privunlo njemui Ne
razume ni njenu porunu, noju je poslala
deravnii Njoj mora preneti da je Ota srela
ovena noji ima o i razli ite bojei I da nroz
noji dan putuje u Amazonijui Tamo su sada
ni e, poplave i udna bolest nojoj ne znaju
uzroni alje deravni pozdrave i obe anjei
Sledi e njena uputstvai Amazonija je zemlja
za noju uva len, noji je dobila na polasnu iz
Bosne... Zamislila se Onana nad svim tim
slinama, dalenim zemljama i propu tenim
prilinamai Kaje se, ali uzmana nemai
Ponenad pomisli da ludii Ve odavno mrzi
no i I mran u sobii esto se zapita da li je to
Bog na njava nada dozvoljava Strailu da se
svane no i uvu e u njen nrevet... Vi e i ne
spava normalnoi Opreznost joj se usadila u
glavui im je Miha dotanne, ona se potpuno
razbudii upa snagu iz svog mu a... Tera
Mihu da govori o svojim ose anjimai Slu a
njegov glasi Samo je tada sigurna da sa njim
vodi ljubavi Oboje drhtei Miha od pomame i
387
zmajevi

nestvarne ene nraj sebe, ona od strahai

Ne to e pogre no re ii Vi e i ne gase
lampui Gori po svu no i Ponu ava na razne
na ine da usmeri misli u drugom pravcui
Zamisli seniru u svojoj ruci, rase enu
Strailovu glavu iz noje inlja nrv... Ali, ni a
ga ne odnos...i Zato i dr i o i irom
otvorenei Gleda u Mihui Mu em istisnuje
Strailai Bez prestanna mu ponavlja imei
Govori mu nolino ga vol...i On je njen spasi I
da njoj nema ivota bez njegai Snoro odahne
nada nadja a Straila i potisne ga iz svoje
glavei
Mihu ispunjava milina od neobi nog
vapaja noji se naslu uje u Onaninom glasui I
to drhti zbog njegovih dodirai Upija se u
svoju enu, eli da ga oseti to vi ei Odleti u
nebesa, prezadovoljan, ali i pomalo smu eni
Zato i ne ose a da Onana le i nraj njega,
preznojena i potpuno slomljenai
*****
Ni u se danii ini se Onani svani je istii
Ne vidi i ne ose a prole e, noje je oteralo
388
zmajevi

zimu i da ru i njan odavno vapi za njenom

runomi Raduje se Zdravnovom prvom
ro endanu, njegovim ispru enim ru icama i
nada je zovne - mamai Guta Otina pisma,
ulazi u njene pri e, do arava slinu svog
ivota nanav bi bio da je oti la s njomi Ja e
drepca satima, uprnos Mihinom mrgo enju
i ljutnjii
On ne razume, nano ga se Onana ne
bojii Jo mu je nejasnija An a, noja nije
dozvolila da ubije nonjai Napri ala je gomilu
neverovatnih pri a u noje je te no
poverovaoi Strailo je obo avao nonje, bio
strpljiv sa njimai Zato i ne shvata za to je
tunao drepca nojeg je najvi e voleoi Sva ta
ga mu i u poslednje vremei Posao noji se
gomila, isporune zbog nojih danima nije nod
nu ei Najvi e ga mu i Onanai Neuhvatljiva
mu je i nejasnai Preno dana, poput duha,
hoda dvori tem ili nu omi Odsutna jei ivne
samo nada sina uzme na runei Sva se
izmeni, nasmejana je, glas joj odi e rado ui
Vidi to i An ai Ne zamera Onani, ve
ponu ava da sve izgladi pred Mihom i
nom ijamai Uzda se u vremei Nada se, ono
389
zmajevi

e joj zale iti ranei Obi no, pred mran, sredi

pone to od Onaninog cve ai Pazi se da je ne
vide nom ijei Prvo je onopala ru i njan i
povezala lozicei Drugo ve e, nai la je Onana
don je sre ivala ru e puzavicei utne je
pri la
An ii
Zajedno
su
nastavile
obrezivanje ru ai Onana je smogla snage,
zamolila je An u nena joj ne zameri to
nema volje i to je postala nemarnai
- Sre o moja, daj ti detetu ve erui
Uspavaj ga, lezi i tii Miho sti e no as... - o
svemu mo e utati, ali o jednoj muci mora
progovoriti: - Ho u li, sine, postati ponovo
babaa Ano ne to zapinje, nod tebe ili nod
Mihe, hajdemo dontoru Batii Ili onoj enii
Majna na sve pristajei
- Nemoj se brinut...i - tuga iz An e
lomi Onanui Valjda je vreme da se i to desi:
- Bi e jo djecei Ja sam nriva, nije do Mihei
Neni je otpor bio u meni, pa nijesam ostajala
trudnai Pone to se i nod mene promjeniloi
Naboljei I ja elim dijetei Brzo emo imati
jo jedno... - zanlinje se u sebii Ovo je
poslednja trava noju je popilai Kroz dva
dana prestaje njeno delovanjei Ostatan e
390
zmajevi

bacitii I to odmah da se ne predomislii

Ostavlja An u da mrca od radosti i uri u
nu ui Uspava e Zdravna, odne e ga nod
An e u sobui ena e mu a u nrevetui
San je prevario Onanui Spava sa
neobi nim izrazom na licui Nije ula mu a,
ne zna nada je u ao u sobui Ali nenano zna,
on le i uz njui Ono nje su obavijene Mihine
runei Ona ih usmerava gde e je dodirnutii
Ponreti su joj ve ti i njemu neshvatljivii
Kada ne bi gledao u svoju enu, mislio bi da
spava sa nenom neznannom... Onana se
zadovoljno prote e i onu ta, ali o i ne
otvara... Miho se umiljava ono nje, tinna je,
golica...
apu e svananve re i, ali ona
nastavlja da spavai Zapanjen, zapiljio se u
Onanui Ne razume ta se doga ai Kao da su
ma ine noje su vodile ljubavi Bez ijedne
re i, bez pozdrava dobrodo lice... Setio se,
na ta mu je An a snrenula pa njui Onana je
mnogo umornai Radila je itavog dana po
ru i njanu i dvori tui Jedva je smogla snage
da se onupa i legne... Miho popu tai Nena
je, nena se naspavai Probudi e se Onana, on
e biti tu... Plovi nenudai San ga vodi svojim
391
zmajevi

putevima... Vidi oca nano bije drepca

bodljinavom namd ijomi On nji ti, sna e,
udara Straila nogama, frn e i ujeda gai
Strailov urlin mu para u ...i Zuri u tamu
otvorenih o ijui San je stra an, ali se nije
zbog njega probudioi Oslu nuje... Onana ne
di e, ve stenjei Zbog ne ega nemirno
spavai Rune joj etaju telomi Ne dodiruje
se, ve ne to odbacuje sa sebei Odguruje
nenogai Ponu ava Miho da je umiri, ali se
upla io vreline noja iz nje izbijai Ona grabi
Mihui Gura ga na drugi nraj nrevetai
Proninula je, re i razgovetno izlaze iz njenih
usta:
-Tata... Grijeh je... Id...i Ostavi me...
epao je Miho Onanui Drma jei Cimai
Stra na
slutnja
bubnji
mu
glavomi
Pomra uje mu um... Ona gleda u njegai
Sanjiva je... Ne zna ta ho e od njei Snlapa
o i ponovoi
- Otvori o i, pronleta bila! uje li mea
- zaurlao je, ori se nu om: - S nim si u
nrevetua Sa mu em, ili sa svenrom! - di e
Onanu, oslanja je o dasnu uzglavlja: - Sa
njim si bilai Kada i nanoa Govori! - poludeo
392
zmajevi

jei Ne e njene la i i varljive re i: - Ne

mo e da ga pre ali i Straila no u sanja i Sa
njim si u nrevetu, nada god podivlja ...
- Miho... ne govori m...i
- I ne treba da ti govorimi Drugo je za
tebe - amar je Onanu potpuno osvestioi
Cima je za nosu, udara glavom o dasnu
nrevetai Drugim
amarom, snoro joj
odvaljuje usnui
Ponu ava da ga odgurne, ali Miho grize
njene runei Grebe je po licui Ho e da joj
izvadi la ljive o ...i Ra evrlji usta...
- Pa, zar sam ja za sve nrivaa zamahnula je da ga udarii
Miho odi e rune, hvata njenei Stoman
mu je otnriven i goi
Ustremila je usta, zariva zube i ne
pu ta bolno mestoi Miho urla, upa Onaninu
nosu, cima je... Uspeo jei Dr i njenu glavu
runama, ali ga Onanina pesnica obara na
le a...
Vri ti An ai Unezverena je, iri svoje
rune izme u njih dvojei Gura Mihu, zanlanja
telom Onanui Kune i psuje:
- u e te sin, pronletni e...
393
zmajevi

- A mo da mi je i brat! Misli li majno o

tomea Tebe je oma ijalai Onaj snot je
poludeo zbog nje! Zato ja ne u!
- Nesre o moja! uje li sea Zna li ta
govori a Sina odbacuje , enu snrnavi i ta
e Onana jo u na oj nu i da do ivia
- Ni ta jo nije do ivelai Ten je enai
Kunem ti se, majno, sazna u istinui Onda u
je vezati izme u dva nonjai Njenog i
Strailovogi Razvla i e je, sve don je ne
rasninu i ne prospe utrobu po zemlj...i
- Mar napolje! No as spavaj u talii
Tamo ti je mestoi I misli sinei Misli o ovome
no asi
- Idem, nemajnoi I misli u, ali o ne emu
drugomi Sazna u za to je brani ...
- Bolje je da ne sazna ! Onda e se
obesiti sine! Zbog nepravde i jada noje je
ovo dete pre iveloi
Stu tio se napoljei Pravo u pomo nu
zgradui Pali lampu i drma Simonai Tera ga
da ustanei
- Miho, ta ti jea Tri je satai I to ti je
no ulja nrvavaa Rune izgrebane...

394
zmajevi

- Gajio si me Simonei Vi e si mi od
ocai Ka i mi, ta ja to nisam ovde videoa
Znoji se staraci Ne to se desilo, ali on
nema pojma ta da mu na e i ime e ga
smiritii Zlo je, ta god spomenei
- Reci mu Simone! znala je An a nuda
e Mihai Po urila je za njim: - Reci mu
slobodnoi
- taa - zavapio je Simon: - Zar svea
- Sve! - ipan ga An a usmerava: - Ka i
mu ta smo zatenli u bonsui Ispri aj mu
nano je Strailo vezao Onanu za jasle, nao
nravui Don je ona vri tala, drebac je Onanu
branio i tunao nogama Strailai Sve mu
ispri aj Simonei I da je bio iv nada smo
dotr ali i da sam ga ja dotunla seniromi
Ni ta nemoj presno iti, jer ho e istinu!
Ti ina je puna jezei Nema vi e An ei
Nestala je u mranu...
Drhti Simon, ali drhti i Mihai Ne usu uje
se da otvori ustai Nemo zuri u starcai
- Ne povre uj je, sinnoi Dosta joj je
munai Onana...
- Je l...i

395
zmajevi

- Nije Strailo Ni ta uspeoi Nemoj to da

te mu ii Bila je vezana, ali obu ena nada
smo dotr alii drebac ga je udaraoi Stra no
je bilo to gledat...i - smi lja Simoni Konj je
bio vezan za jaslei Ano je i Onana bila
vezana za jasle, Strailo je bio iza njenih
le ai
Oslinavanje
pri e
mora
biti
verodostojnoi Miha je odrastao sa nonjima:
- Zadnjim nogama je udarao Strailai Sa
nonjima sam proveo ivot, ali ne to tano
ninad nisam videoi Nije bio mrtav nada je
An a dotr alai Le ao je na betonu i nrvarioi
Mo da bi i pre iveo da smo ga odvezli
lenarui An a ga nije ni pogledalai
Prenora ila je preno Straila i pri la nonjui
Uspela je da ga umiri i pri e jaslamai
Odvezala je Onanu, obrisala njene suze i
iza la napoljei Vratila se sa senirom...
Rasenla mu je lobanju, jednim udarcemi
Runa joj nije zadrhtalai Suzu nije pustilai
Isterala nas je iz bonsa i odvezala drepcai
Zatvorila je vrata, stajala i gledalai Izgazio
je nonj Strailai Krpa je ostala od njegai Zato
An a nonja i ne da... De, blago meni, reci
tvom Simonu, nanve si jade no as po inioi
396
zmajevi

- Onana je sanjala Strailai uo sam jei

Punlo je ne to u menii Udarao sam je...
- Bogami i ona tebei Ano izgleda nao
ti, ne znam nano ete U narod...
- Narod! - sinulo je Mihii Svi njihovi
radnici sigurno znaju ta se desiloi Mo da
neno prijavi An ui Ljut je na majnu, ali je
mnogo volii
alosno priznaje Simonui I
Onanu volii Ne mo e bez nje...
- Bar ne to dobro... - odahnuo je
starac: - Voli i ona tebei I ne strepi
bespotrebnoi Svi su radnici nlasirali nonje u
ogra enoj livadi, dole nod borjanai An a i ja
smo bili u dvori tui Onana je do la po
fijaneri Htela je An u i malog da vozi u
Kiseljani
- ta u ja sada, Simonea
- Prvo se ispavaji Jutro je pametnije od
no ii Smisli emo ne toi Nije Onana
zlopamtiloi Oprosti e tii
Le e u mranu jedan nraj drugogi Simon
se mu io, ali je ipan zaspaoi Miha ne mo e...
Protura nroz glavu svani dan i svanu no
vezanu za Onanui Vratio se, sve do onog
dana nada mu je otac pomenuo enidbui
397
zmajevi

Ni ta nije sumnjao, pa ni ta nije ni videoi

Se a se sad i o evih runu nada je Onanu
nitio dunatimai Njenih oborenih o ijui
Abrova, nolino je nalin curi noja je zavela
Strailai ta ano je to bila onaa Ano je Strailo
smislio plan i ona pristala na njegaa
Dove e je sinu, bi e u nu i, vodi e ljubav
sa njom nada god ho e... Ona pristala, pa se
ponajala... Sin je mla i, mo da je bolji u
nrevetui Izmicala je Strailui On je jurio za
njom, proganjao je... Mo da su i bili zajedno,
na An ine i njegove o ...i Mo da je i dete
njegovoi Ne to poput fijuna ibnulo mu
glavomi Mo da je prevremen poro aj pri a
za budalei Servirana njemu i An ii Mo da su
im se oboje smejal...i
Ube uje sebe da trabunja, da su to
glupostii I danas se stidi njihove prve no i
nada je nao siled ija prodirao u njui Ninog
nije imalai Pa, opet, ene sva ta znaju da
izvedui A mo da i nije bila s njim, don nije
do la u nu u...
Nabija glavu u jastuni Suvi e je mo da
u njegovom razmi ljanjui Mo da uni tava
jedinu ljubav, jer druge ne e bitii Nijednu
398
zmajevi

ne e voleti nao Onanui Bio bi u stanju sve

da joj oprostii an i ovo, o emu no as
razmi ljai I svog oca, ano je bila s njimi
Dve stvari, ipan mora ra istitii Da li je
sam u njenim mislima i da li je dete njegovoi
Ne ulazi Miha u nu ui Ni sam ne zna ta
mu je... Utr ao bi, tra io Onanu, zagrlio je i
molio da se pomire... Onda se seti njenog
uvijanja i ponreta nojima je nije on nau ioi
Uzavri, plane, pa hoda livadama i obodom
umei Izbegava i radnine i nom ijei Sramota
ga je zbog modrica i ogrebotinai Simon mu
je o istio ranu na stomanui Jo ga bolii
Prava je goropadnicai Bije se nao mu naraci
Ipan se nasmeje, iano se ose a nao bednini
Naslonio se na ogradu nom ijine ba tei I
nom ija Janov je bednin i mu enin, ali druge
vrstei Po ceo dan se e drva u planini don
mu ena Jelica ara o ima i privodi Mihine
radnine...
- Ti ba no otac - nadvirila se Jelica iz
visone i bujne boranije: - Tano je i on
radioi Do e i nasloni se na nolaci Otpijeva
mi Oj Jelo, Jelena , otnlima glavom, al ne e
da pre e, meran da mi dai Gledam te, pa no
399
zmajevi

velim, mogo bi ti pre i da nopamo boraniju

zajednoi Nijesam do sad ni vi ela, posto si
itava ljudina... Ja jada, no o upana si
nono i Ko ge nagrdi tanoa
- Tunao sam se sa enom - ali se
Miha uprnos svojoj mucii Podbada i Jelicu: Ne e da spava sa mnomi Ne da mi merana,
pa se patimi Ka e mi, stalno je spopadam
nao pravi napasnini
- Velim ja tebi, pre i u moju boranijui
Da se ispomognemoi ive du e nema... ali se s Mihom, ali ga ne bi ni odbilai
Odavno ga je o acovalai Zna da je blentav i
gleda samo u onu svoju... Nema hleba od
njegai Pope e se sunce visono, bi e vru ina
za nopanjei Latila se Jelica motinei Pognula
se i razmahalai Sunnja joj irona, podigne se
svani put nada udari motinomi Seva
golotinjai Noge jedre, mi ice gole, grudi idu
napred-nazadi
Zadnjica,
za
motinomi
Namerno se saginje, vi e nego to trebai
Snupila se guta Mihi u grlui Sva je
Jelica nao na tanjirui Ponretima govori pre i ovamo ano si mu no i ano ima
hrabrost...i Mihu ne interesuju druge enei
400
zmajevi

Satima bi mogao gledati u Jeli inu golotinjui

Uprnos nanljivim trncimai Ali, neni inat ga
tera, presno io bi preno ograde:
- Bi li malo merana od Strailovog sinaa
Jelica nopa i dalje, ali ulazi sve dublje u
boranijui Li e je zanlonilo i snlopilo se ono
nje:
- Ja nopami Poso preninut ne morem,
da bi se branila od nojenani napasnina...
Bunnulo sve u Mihi, ipio preno ogradei
Obuhvata je s le a, onano pognutui Ona
nopa i dalje, ne govori mu ni tai Ne buni se
don joj zadi e sunnjui
On prelazi runama preno njene
golotinje, snlapa ih ono Jeli inog strunai
Stoman joj vrst i napeti Odi e je Miha
prema sebii Ste e je, uranja u nju zatvorenih
o ijui Drma je i cima, navla i prema sebi, a
Jelica ne prenida nopanjei
Govori mu da uspori i ne brzai Motina
joj odsna e, se e vre e i li ei Usitnila je
nopanje, ubrzalai Izvija se samo jednom
prema njemu, stresa i nastavlja normalno da
nopai

401
zmajevi

Zgadilo se sve Mihii Zapitao se to li

mu je ovo trebaloi
Jelica pevu i i nopa dalje nao navijenai
Vrcna dupetom i ne gleda u Mihinom
pravcu:
- Bogami, bolji si od a ei
- Pa ti re e da nije prelazioi
- Zato i na em da si boljii Mjerno je on
menei Presno io bi, al ode u Srbijui Zavolio
tamo nenu evojnu, ni An u vi e nije vi eo,
namo li menei Veli baba Dinosava, ne treba
mu se uditi to je pomanitoi Cura, na u, na
rane da je privija i Od tane se ovjen ne
odvajai Vidi , bolan, da ljudi i grije ei
- Kano gre ea
- De, navla i te pantolei More ti nogod
vidit golu guzicui Ne mora cijeli svijet znati
da si me zasno io u mojoj boranijii
- Sama si me zvalai
- Jaa - podbo ila se Jelica: - Ja sam
nopala...
- Pusti toi Reci mi, to svet gre ii
- Pa, ti annu mene, je l tanoa Presno i
plot i od pozadi me epai Nijesam se mogla

402
zmajevi

odbranit... A pitam se ta u mojoj boraniji,

nad je ta tvoja ista no ona Strailovai
- Kano istaa
- Ko dva jajcai Jevremov sin radi u
apcu, u tom nurvarninu, e ti je otac bio s
tom curomi Pri o svijetu nano je tr o u
Kiseljan, jer je mislio da je ivojinova i
Petrijina
er sa Strailomi Odanuo ovjen
nad je ugledo Onanui uvala je stonu s
onom Njemicomi I ti ima cvijet, nani je imo
i tvoj otac, pa se udim da ipan presna e
tu e ogradei
Isnrada se Miha iz boranijei Slu en je
Jeli inom pri omi I svojom glupo ui
Zaobilazi plot i gleda nuda bi mugnuoi Pla i
se, neno e ga videtii
Zanlonjena iza senina viri i Onanai
Pljuje zga enai Stajala je sve vreme i
gledala Mihu nano navla i i nate e Jelicui
Naterala je sebei Gledala i slu ala... Taj
istunac noji divlja i re eta njene snove,
drnda prljavu Jelicu, pa jo od pozadii Snoro
da mu je zahvalna zbog togai Bar e imati
razlogi Istera e ga iz sobei O nrevetu i ne
razmi ljai Svega joj je dostai Sada e misliti
403
zmajevi

o sebii Valjda je i vreme da ode iz ove

nu e...
Prolazi pored An e, namr tena i utnei
Ide pravo u svoju sobui Napisa e Oti pismoi
Pozva e je da do e po njui
udi se An a, ta li se desiloi Onana je
ponovo neraspolo enai Dugo su i no as i
jutros razgovaralei Nenano je uspela da je
ubedi i po alje za Mihom napoljei Da ga
potra i i popri a s njimi Neno se udo opet
dogodiloi Sada izgleda gore, nego jutrosi Ni
An a nema vi e snagei Ne ide za Onanomi
Krenula je prema talamai Tra i Mihui
- to si je sad ponovo naljutioa zasintala je, im ga je ugledalai
- Kogaa
- Onanu! Ne pravi se ludi Tebe je
napolju tra ilai Htela je da razgovaratei U la
je u nu u, crnja od no ii
- Kad me je tra ilaa - drhti Mihi glasi
Obavija ga slutnjai Videla ga je u Jeli inoj
boranijii Trnom juri prema nu i ostavljaju i
An ui Ona se snebiva i nrstii

404
zmajevi

Ne nuca Mihai Ulazi u njihovu sobui

Tra i stvari, ho e da se presvu ei Ispod ona
gleda u Onanui
Ona se ne onre ei Sedi i pi ei
- Je li to pi e pismo za Otua - Miha
staje uz njui
- Jestei
- Pozdravi jei
- Te stvari, noje si sninuo sa sebe,
nosi iz moje sobei Baci ih u ubre ili daj
An ii Nena ih ona operei Ja ne mogu, gade
mi sei
- Eto, ti stalno po inje sva ui Hteo
sam da razgovaramoi
- O emu Mihoa O Janovljevoj Jelicia O
njenom nopanju boranije, don je ti drnda od
pozadii Ba je sitno, mnogo sitno nopalai O
tome pi em Otiliji i zovem je da do e po
menei Ne mogu vi e Mihoi Trista ljudi da
sam ubila, ne bih u panlu imala ovanve
mune nao u tvojoj nu ii Vrijeme je da oboje
odrastemoi Pone to elim da razjasnimo,
pone to da zaboravimi
- U Amerinu ho e da ode a Ti si moja
ena! Mi smo u branu, ne mo e to tanoi
405
zmajevi

- Mi ninad nijesmo ni bili u branui Mi

smo dva mu enina noja su drugi sastavili,
zbog nenih svojih pobudai Mene su naterali
Petrija i ivojin, tebe Strailo i An ai Svano
je ostvarivao svoje eljei Jedino nas nino
ni ta nije pitaoi
- Mene su pitalii Ja sam tebe odabraoi I
ne dam tei Ne idi ninuda - nle i uz njene
noge, grli ihi Ljubi joj runei
No as je Miho tunao, nazivao nurvom
svog ocai Odricao se jedinog sinai Pre deset
minuta je bio sa drugom, vodio s njom ljubav
ili nano se ve zove ono to su radilii Sada,
nle i potpuno slomljen, bez pretvaranja i ne
stidi se suzai Mo da ga povre uje, ali vi e
ne mo ei Mora to dalje od njegai Oni nisu
jedno za drugo, jer na nraju e se poubijatii
Ne mo e ni da ga sla e i ode tajno:
- Razi i emo se, mirnoi Zbog An e...
Nije ni zavr ila re enicui Zgrabio je za
nosui upa jei Sin e psovne, ali se iznenada
uvija od njenog udarcai Nabila mu je noleno
me u nogei On joj pu ta nosui Stenje i dr i
se runama za bolno mestoi
- Idi, operi se! Smrdi na Jelicu!
406
zmajevi

- Nesre o! Ti si mirisala na mog ocaa

- Oprala sam se, uvijen, prije nego to
bih ti do la!
- Bila si s njim! - dere se i posnanuje
ono njei
- Svanog dana! Po dva puta! Je li ti
srce na mijestua
- Zdravno je njegova
- Njegov! - ne mo e vi e da upravlja
sobomi Sve i ano zanemari Straila, opet
ostaje isuvi e zla noje je istrpela od Mihe u
ovoj nu ii Sve je u Onani jo ivo, ne jenjava
i ne prolazii Njihova prva bra na no ,
njegova durenja i nedorasla pona anjai Kriv
je za mnogo togai Sebe nrivi samo za jednoi
Za to nije urlala onog dana, u bonsu talei
Mnogo ega ne bi bilo...
- Onana! Ti me i ne slu a !
- Ne vi ii Vi e te i ne ujemi
- Zaboravi sve ovoi Zamisli da smo se
danas srel...i
- Pre ili posle boranije i nopanjaa
- Molim te, saslu aj mei Hajde da
otputujemo negdei Krenu emo iz po etna!
Pravi emo decu! Ja ne mogu bez tebe!
407
zmajevi

Kupi u ti novu nu ui Ovu e zaboraviti i

sve ru ne uspomene vezane za njui
Promeni u se...
- Ti si Miho tanav, nanav sii
Promeni e se dva, tri mjesecai Posle e
opet biti istoi Ja vi e nemam snagei Ne
mogui Ne ui Ne moli me, ne pravi nam gore
nego to jestei Ja u oti ii Zaboravi e mei
Mlad sii Mo da e nenu drugu nau iti da
voli pravilnoi Ovo, me u nama, nije ljubav...
- Reci mi onda, nano se zove nada
oven
nle i
i
molia
Kada
izgubi
dostojanstvo...
- Posedovanjei Navinai Prva sam ena
u tvom nrevetu...
- Ti si ludai Ano ne misli o meni, o
An i, misli o maj inom i o evom grobui Ko
e ih obilaziti, no e travu sa njih po upatia
Nena te bar oni zadr e ovdei
- Samo bi me jedan grob zadr ao ovdjei
Zalupio je vratimai Juri prema talamai
Iz inata sedla ba njenog nonjai Grubo ga
tera iz bonsa, pitaju i se iji je to grobi Ko
treba da umre pa da Onani vi e ne padne na
pamet Amerinai Razmi lja o svima noje ona
408
zmajevi

ceni i volii Mo da je mislila na Otu... Ali ona

je daleno i ninad ne e imati grob u Bosnii
Svi nojih se seti, otpadaju jedan po jedan...
Ostaje samo slina de anai Vidi malog
Zdravnai Onana ga ne no privija uz sebe...
Zle misli caruju Mihinim pomu enim
umomi Zlobno se cerii Ona je njegova i
ninud ne e oti ii Ima e svoj grob na nome
e planati, sve don ne ostari i ne umre...
O inuo je bi em vrancai Podvrisnuo jei
Luda na jena sti e do An e u dvori tui uti
snamenjenai
*****
Menja Miho stalno svoje planovei Iz
sata u sat su druga ijii Smi lja, razra uje
svananve mogu nostii Ponenada mu se
mozan razbistri, uhvati ga najanjei Uzme
Zdravna u naru jei Igra se s njim satima,
zna da je njegov i moli Boga da ga oslobodi
sumanutih misl...i Onda se izmeni, postane
zami ljen,
osmatra
malog
prodornim
pogledomi Tra i Strailove crte na njemu,
vreba detinje ponretei Procenjuje da li su
409
zmajevi

o evi ili dedinii Padne mu mran, vrelina mu

protutnji glavom, odgurne grubo dete i izjuri
napoljei Ne vidi Onanine vrebaju e poglede
i strah u njenim o imai Ni drhtanje, jer je ne
napu ta udan predose aji Miho ne voli dete
i od njega mu preti opasnosti Zato se i mu ii
Ne zna ta je smislio i na ta je spremani
Dani mu prolaze munjevitom brzinomi
Davno je Onana poslala pismoi Ne mo e
ta no da se seti, ali je pro lo vi e od tri
mesecai Otin odgovor jo
nije stigaoi
Ujedno je Miha sigurani Onana ne e oti i iz
nu e, sve don ona ne doputujei Zbog An ei
Ne e dete odvojiti od nje, sve don ne nrene
u Amerinui Izgubio je mesece jure i dobru
zaradui Prodavao je nonje po celoj zemljii
Pare mu ne trebaju, ali se nadao, Onana e
ga gledati druga ijim o imai Shvati e da je
postao ozbiljniji i odgovornij...i Ni ta se nije
promeniloi Celu zimu je prespavao u
Simonovoj sobii Svanu no noju je proveo
nod nu ei Ni u ali nije ga pozvala u njihovu
sobui Ve gubi strpljenjei Svananve ideje
mu padaju na pameti Smi lja, razra uje...
Ponese ga nova nadai Zadr a e Onanu uz
410
zmajevi

sebei Sve isplanira u svojoj glavi, ali im

u e u nu u, hrabrost mu splasnei Ona
posluje, stavi mu ve eru na sto, an nije ni
ljutai On se opet ne usu uje i ne zapo inje
razgovori Buntovno, posle ve ere stavi pred
nju nove vre ice sa dunatimai Donosi ih
svanodnevnoi Ve
je nadma io oca u
trgovanju nonjimai Svi ga oslovljavaju s
po tovanjemi Zovu ga, gazda Mihoi
- Majna e... - gura Onana zlato prema
An ii
- Ti si gazdarica! Jo uveni Don si u
nu i, tano e bitii Majna ti je predala
gazdalun - vi e je ne pita nada e oti ii
Odlazi u talei Kada se vrati s puta, uven ih
obi e i pregledai I njih i nonjei
Ovanvog Mihu jo
nije upoznalai
Ozbiljan je, tih, ne zapitnuje je, ne spopada,
ali se i ne sva ai Kaje se zbog svoje
glupave sumnje noja je nije napu tala
danimai Umislila je, Miha je poludeo i
naudi e Zdravnui
- erno... - ne mo e An a da zadr i
suzei Ste e dete uz sebei Umre e, ano joj
odu Onana i unun: - Daj mu sine, jo jednu
411
zmajevi

ansui Moli te majna... Oprosti mui Nesre a

izbija iz njegai On ne e pre iveti ano ode ...
- Otilija sti e slede eg mjeseca - nema
ni Onana vi e snagei Najradije bi uzela sina
i pre la u svoju nu u, u Kiseljani Ali ne
mo e zbog svenrvei Te no je An i, ne zna
nano e ununa odvojiti od njei Po itav dan
su zajednoi Dete nod An e i spavai Miho
no i provodi u pomo noj zgradi sa Simonomi
U nu u do e samo da jedei Nije iselio stvari
iz njihove sobe, ali sam ne ulazii ta mu
zatreba, tra i od Onanei
Kom ije ni ta ne prime uju, iano dolaze
e e nego ranijei Nenano se pro ulo da je
Miho bio u teti, u Janovljevoj boranijii
Neno ga je video nada je presnanao tarabui
To bi nenano jo i pro loi Drugo ne to im je
mnogo nanljivijei Vi ena je i Onana nano
stoji iza seninai Gledala je mu a i Jelicui
Bruji mesta ce, ene ispijaju nafe i naga aju
ta e se desitii Snimaju i osmatraju,
spopadaju mu nu An u ne bi li ne to izvunle
iz njei Ona se vi e i ne smirujei Ustremi se
na Mihu nad god uhvati povoljan momenati
Moli ga da nlenne pred Onanu i zamoli je za
412
zmajevi

opro taj svih gluposti noje je do sada

uradioi ula je i ona za Jelicu, pa nipi od
besa zbog Mihine budala tinei Onda ga
nagovara, nena zajedno odu popu Ni iforui
Pred njim, u njegovoj crnvi, Miha e se
zanleti i dati obe anje svojoj enii Posta e
boljii Vi e i ne zna ta govorii Ima ose aj da
ludii Miha je po eo da je izbegavai Kada
nema posla i ne zna ta e, uzja e nonja i
luta umamai
I danas je umanao An ii im je video
majnu nano ide prema talama, uzjahao je
vranca i izgalopirao nroz zadnji ulazi Uputio
se prema staroj, neprohodnoj umi i velinom
nlancui Nenada, nao mali, jednom je tamo
bio sa ocemi Retno svet tuda prolazii Manje
zbog estara, vi e zbog udnih i tajanstvenih
pri ai Jo davnih godina, pro ao je glas
selima da se nod toplog gejzira nupaju vilei
Prvu vilu je video starog Minule otaci Kleo
se i drhtao danimai Devojna, an eosne
lepote, naga i duge nose, pojavila se iz
stenja i u la u gejziri Snoro vreoi Kupala se
i br nala don je stari Stijepan cvonotao
sanriven u bunjui Nije gledao u devojnu, ali
413
zmajevi

se nije usudio da ustane iz evara sve don

ona nije oti lai Bio je
estit
oven,
trezvenjani I verovali su mu i nisui Pri a je
zagolicala ma tu radoznalim ljudimai Senli
su drva na toj strani, oslu nivali, zagledali u
vrelo enaju i privi enje iz Stijepanove
ma tei Kada je drvose a Samuilo dojurio u
selo, bez senire i ra upan, unezverenog
pogleda, sa istom pri om, malo se no usudio
da ode na tu stranui Uhvatio ih strah zbog
Samuilove bolestii Ninad vi e nije do ao
sebii Pri ao je i trabunjao bez prestanna,
senao drva samo ono nu e i to do prvog
mranai
Se a se Miho svih tih pri ai Ne veruje u
njih, iano je voleo da ih slu ai Probio se sa
nonjem do samog izvorai Voda ga mami da
sja e i snine cipelei Topla je i neobi nog
mirisai Umiva se, ali se ne usu uje da pije
iano je edani Vodi nonja do visone i so ne
trave, popu ta mu amove, opru io se nraj
njegai Sunce se slabo probija nroz visone
nro njei Vrelina se snoro i ne ose ai Mir i
ti inu remeti samo ubor potonai Opustio se
Mihai Dremai O i mu se snlapaju iano se
414
zmajevi

bori da ne zaspii Mora da mislii Preme e po

glavi ta e i nano ei Kaje se to nije
poneo ebei Kano god se namesti, ne to ga
uljai Povunao se malo unazad, gde je trava
bujnija... Zaspa ei Kapci mu ote ali, padaju
sam...i Onana mu pred o imai Smeje sei
udan mu je njen smehi Nalin je detinjemi
Lenjo otvara o i, ube uju i sebe da gre ii
Ali, smeh je stvarani Dopire negde od
potona, ispod velinih stenai Uzdi e glavu
iznad trave...
Devoj ica, neobi no lepa, sedi uz potoni
Sama... Smeje se, ali i pri a sa nenimi
Podi e se Miha malo vi ei Da je bolje vidii
Od straha, pada na travui Otresa glavom u
nevericii Mora da sanja... Dete pri a sa
zmijamai Velinim, crnim, svananvim...
Mnogo ih je ono njei Ste e Miha o i, otvara
ih, izviruje se ponovoi Zmije su svuda po
detetui Snoro je mazei Jedna puzi uz vrat,
prema obrazui Dete je ne dira, ve miluje
drugu noja joj u nrilu le i snlup ana...
Vinnuo bi, uradio ne to, ali glasa nema, ni
snage da se pomerii Zuri prinovan za
zemljui Mora da je poludeo... To u ta gleda,
415
zmajevi

ne mo e biti stvarnosti Ni devojna noja

izlazi iz stene, mazi devoj icu i snida zmije
sa nje, sigurno nije stvarna... Udara Miha
sebe u glavu, irom otvara o ii Nemo pilji u
Onanu... Ona jei Deset metara deli ga od
njegove ene, ali on ne mo e da ustane, ni
da je pita ta radi u ovoj umi i ije dete
di e na runei Sada je stvarno ludi Dete je
nopija njegove enei Ista nosa, isto lice, an
im je i smeh isti: Sveta Bogorodice... nrnlja Mihai Zatvorenih o iju protresao je
glavom jo
jednomi Sno io je, uprnos
strahui
Sada se istinsni pita da li je ludi Nema
ene, nema deteta, an nema ni zmijai
Prilazi potonu, noran po norani Obilazi ono
namena gde je dete sedeloi Opipava stenu iz
noje je iza la njegova enai Nema ni ega,
osim ti ine noju remeti ubor vrelai
Uzjahao je nonja potpuno slu eni Ne
mari za iblje i li e, oderanu no u po licu i
runamai Galopira, mora sti i nu i pre
Onanei Ovog puta mora mu re i istinui Nije
spavao, nije sanjaoi Video je Onanu svojim
o imai I njeno dete noje nrije u umii Ni
416
zmajevi

zmije ga ne udei Onana zna sa njima... U

dvori tu sno io je sa nonjai Pravo pred
An u:
- Je li do laa
- Ko, sinea - zinula je u njega: - Ko te
nagrdi tanoa Te no meni, ta ti se desiloa
- Pusti toi Je li do la Onanaa
- Odanle sinea Ninud nije ni i lai Eno je
u ru i njanui Do sada smo vezivale ru ei ta
ti jea ta se desiloa
- Ti i onaa - drhti Mihai Ne verujei
Odmahuje glavomi
- Ona i ja, Simon i njena Jelenai Malo
pre smo Jelenu ispratili odavdei
- Majno, Onana je bila u umii Sa
devoj icomi Video sam jei Dete je njenoi
Igralo se sa zmijamai Majno, nisam ludi
Govorim ti istinui Gore, nod toplog vrela...
- Kunu meni, ta e tamoa Svet tamo
ne ide...
- Pusti svet! Ona je bila! Malo pre...
- Tvoja sam majnai Pogledaj mei I uj
mei Jednom mi veruji Nije se mrdnula
odavdei Deset ljudi, tvojih radnina, popilo je
njenu nafu pre petnaest minutai Ano te uju,
417
zmajevi

misli e da si snrenuoi Be a e svet od tebe...

no zna nanvo si privi enje videoi Te no
men...i - ushodala se An a ono sinai Strah
je spopaoi Ovo, sa Mihom, ni ta ne valjai
Mora tra iti pomo i Mora zvati dontora Batu
ili popa Ni ifora... mo da obojicu...
- Majno, ta se desiloa - prilazi im
Onanai Miha je izgreban, pogled mu
sumanuti An a drhti i obara o ii
- Tunao si se s nenima - gleda Onana
u Mihu, ude i se ta mu jei On nemo zuri u
nju, odmahuju i glavomi
- Nisi se tunaoi To mi ponazuje a - i
dalje ne shvata za to su ovanvii An a ni ta
od nje ne nrijei Ne to je mnogo ru no, im i
ona utii
- Jahao Miha prema gornjem izvoru... jedva je An a snupila snagu da progovori: Upla io se u nanja i udnih glasova... Ne
znam, nog je avola tamo tra io...
Lete misli Onaninom glavomi Povezujei
Tamo je snriveni ulaz u Ani ine pe inei Tim
neprohodnim putem i ona joj odlazii Isnri joj
upozorenje, An a ne govori istinui Miha nije
slabi , ne bi se prestra io od u nanja i
418
zmajevi

glasovai Video je ne to drugoi Anicu,

sigurno... Pomislio je da sam jai Moram

smiriti Mihui Dignu e selo na nogei

Poverovao je majci, zna da nisam nigde i lai
Ako Miha zucne, bilo kome, o devojci koju
je video u gejziru, prekopa e seljani pe inei
Tra i e vile i ve ticei Ne smeju nauditi
Anic...i Moram ga ne im zamajatii Skrenuti
mu misli u drugom pravcu:
- Miho, do i da ti operem lice i
previjem runui Hajdemo u nu ui U na oj
sobi je nutija sa zavojimai
- Idi sine... - gura ga An a, tera Mihu
da se ponrenei Nena su zajedno, pa manar
ga i previjala: - Ja idem po detei Zdravno je
nod Simonai Samo vi idite...
Pere ga Onana menim pe nirom i
mlanom vodomi Dobro je izgrebani Sigurno
je galopirao nroz umu i to najgu ui Ne
ja e se tanvom brzinom zbog u nanja i
nepoznatih umovai Nenano e ga navesti,
mora joj ispri ati ta je videoi Obazrivo
po inje:
- Ka e svijet, nano tamo, nod izvora
ima vilai Kupaju se u toploj vodii Gole,
419
zmajevi

golcijatei Pojavljuju se s vremena na

vrijemei Uzmu lin ; evojne ili ene iz selai
Pri ali su, nenad davno, o starom Samuilu
noji je poludio, jer je vidjeo vilui Bila je ista
njegova ena...
- I ja sam tebe video! - proninuo je
Mihoi Zadrhtao je ponovo, ne mo e da se
otrese slinai I novog, nadolaze eg strahai
Mo da e i on poludeti: - Prvo sam vidio
devoj icui Malo ve u od Zdravnai Igrala se
sa zmijamai Onda, iz stene, ili Bog zna
odanle, si se ti pojavila... Mislim... vila, ili
avoi Otnud znami Zurio sam i mislio da
sanjami ena je podigla dete na runei Ludio
sam i gledao u velinu i malu Onanui Reci mi
ta to zna ia Ho u li umreti, ili u poludetia
Ili je to znan za ne to drugo... - misli i Mihai
Povratio se malo od strahai Mo da je dobio
nenanav putonazi Bo iju porunu, samo treba
da je protuma ii Mo da e se pomiriti sa
enom... I nastaviti ivot zajednoi Mo da mu
Onana rodi, istu onanvu devoj icu... Snuplja
se uz njui Obavija rune ono Onanei Ona mu
se ne otimai Jo ga miluje po nosii Ne brani
se don je pole e po nrevetu: - Mogu li te
420
zmajevi

ljubitia - ipan je pitai Ne eli da je ponovo

naljutii
Razmi lja Onanai Ljubio je i milovao
vi e od dve godinei Jo jedna no u Mihinom
naru ju ne e ni ta izmenitii Nije po teno, ali
e pomo i da njena Anica bude bezbedna i
po te ena novog progonai utne se pomera,
pravi Mihi mesta na nrevetui Uzvra a mu
poljupce, ne pravi probleme don joj
otnop ava bluzui Ni to mu ane mile uz
njene butinei Ne pita ga za to je presnanao
plot i bio sa drugom enomi Mu e je
neobi ne misl...i Miho joj prilazi nao i
Strailoi Sve radi nao njegov otac onog
crnog dana u talii Isti su mu ponreti, ista su
i milovanjai Dodiruje je nao Strailo, ljubi je
nao oni an i na ista mestai Istu vatru
razgara u njoj... Privla i ga Onana sebii
Ose a svoje telo noje buja i buntii Stresa se
ja e od nelagodnosti, ali ste e vrsto Mihui
Ne ispu ta ga iz zagrljajai Gore oboje,
izgaraju... Rune, usne, dodiri, sve je na
pravim mestimai Ni jedno ne progovarai
Samo utne odahnu i nrenu ponovoi

421
zmajevi

Ku a je u mranui Odavno se mesto

uti alo, iva du a nigde se ne ujei Onana
spava, mirna i opu tenai Rune joj obavijene
ono Mihe... On bulji u mrani Smeje se i ena
jutroi Tada e je probuditii Ne sme ranije,
naljuti e sei Sigurno je umornai Ponu ava
Miho, ali ne mo e da izbroji nolino puta su
vodili ljubavi Nenano, uven izgubi ra unicui
- Svanulo jei I to odavnoi to me, Miho,
ne budi a An a i Zdravno su ustal...i
- Ne idi ninud... - on je vu e prema
sebii
- Nemoj... - ponu ava da mu se
izmigolji i ustane: - Ovo nije u redui Danas
u pre i u svoju nu ui
- O emu govori a - zapanjen sedi u
nrevetu: - Valjda smo se pomirilii Zar
ovanva no tebi ni ta ne zna ia Ljubila si
me, milovala, vodili smo ljubav satima...
Sada treba da ostane sa mnom!
- Vodio si ljubav i sa Jelicom, pa je nisi
doveo u nu u i nisi tra io da ostane s
tobomi
- Nju mi ne pominjii Ona je... Ona mi
nije ama ba ni tai Samo glupi inati Osvetai
422
zmajevi

Otnud znam ta mi je biloi Zaboravi je,

molim tei Ninad vi e ne e biti glupostii Zar
ona da nas razdvojia
- Nije ona nrivai Davno, prije nje, mi
smo se razi l...i
- Od nada te je povalio moj otaci Od
tada si poludilai Zbog njega, ja no u nisam
nraj tebei Straila sanja , njega eli i Ja to
znam odavnoi U snu si mi ponazala nanva ti
milovanja trebajui On te svemu nau io...
Ano! Ne smeta mi! Sve u u initi za tebe!
Bi u nao oni Zato sam te no as i uzimao
nano je to radio moj otaci Da u iva !
Do ivljavala si ista zadovoljstva nanva ti je
on darovaoi Ne znam nano si oma ijala
An u i Simonai Oni te brane, ali ja ose am
da njihova pri a nije istinitai
Bila si sa Strailomi Kada i nolino, to ne
mogu saznatii I ne interesuje mei Ne u te
pustiti, ninad ne e oti i iz ove nu e! Nemoj
me terati na neno zloi Ne mogu bez tebe! U
pravu je Jelica Janovljevai Ko tanvu ru u
jednom pomiri e, ne presna e tu e plotove,
niti gleda drugu enui Zato je Strailo mrtavi

423
zmajevi

Tebe je omirisao, nesre o mojai Nemoj

dozvoliti nove smrti u na oj nu ii
- Miho...
- Renao sam ti! Izbor je tvoj! Sada e
ga re ii Moram znatii Da li odlazi ili
ostaje a
Ona utii Sve je ovo suludoi Miho nije
normalani Sigurnoi Normalni ljudi ne
razgovaraju ovano... Stresa se od jeze, ali i
od najanjai Ovanve no i nije smelo bitii Dala
mu je la nu nadui Mogla ga je smiriti i
druga ijei Re ima... Nema sile, ne e
promeni svoju odlunui Ova nu a za nju je
unletai Davno je trebalo da ode... Ipan je
opreznai Ne zna ta Miho ima u glavi:
- Ota sti e nroz nenolino dana...
- Ide , ili ostaje a
- Idem sa Otomi
Zalupio je Miho vratimai Zadrmala se
sobai
Nema vi e voljei Ne ustaje i ne izlazi iz
sobei Ne mo e da gleda ni An ui Ona ih je
no as sigurno ulai Sada o enuje ne to
bolje od lupanja vratima i njenog odlasna iz
nu ei Snuplja se ponovo u nrevetu, pitaju i
424
zmajevi

se ta to Bog radi sa njomi Bog ili neno

drugii Sve to je lepo pro ivela, stalo je u
njenih etrnaest godinai Od tada, sve je
nrenulo naopanoi Sve osim Ote... A, ona joj
dolazii Sa njom e valjda biti boljei Izmu ena
je, ali je uspela ponovo da zaspii
*****
Opru io se Miho preno Simonovog
nrevetai Bezvoljan je i ninanavi Ne ustaje i
ne prelazi na svoj nreveti Zuri u jednu
ta nui Spretno, ne gledaju i, vezuje i
razvezuje vorove na malom nonop i ui
- I otac ti je bio tano spretan - stoji
Simon uz njegai ena, nada e se Miho
pomeriti, hteo bi da sednei Umoran jei
- Onog dana, zna za noji te pitam,
ime je Strailo vezao Onanua I gde su joj
bile runea Napred ili nazada
- Dete, molim te, ne mu i vi e sebei Ni
sebe, ni drugei To je zavr enoi Pripada
pro losti i pusti da tamo ostanei Pogledaj
malo u budu nosti Osta e bez ene ano
nastavi tano da se pona a i
425
zmajevi

- A nanav sam to jaa

-Nedonazan,
nedozreo,
detinjast...
Inad ija... Uporan...
- Kada ve zna da sam uporan, onda
mi odgovori na pitanjei
- S tim, tanvim nonop i emi Spretno i
brzoi Zna i sam, bio je nenadma an u tim
majstorijamai Za senundu, vezao je Onanine
rune pozadii Za to pote e jedno te istoi
Pusti Onanu, ne cimaj je i vi e ne pravi
glupostii Pomozi joj, nena zaboravi Strailovu
sramotui Te no se ivi sa tanvim se anjimai
Ti joj ne olan ava mune, ini mi se, pravi
ih jo ve imi
- Zna Simone ta mene mu ii Onana
se bije nao mu naraci Spretna je u
uzvra anju udaracai Kano mu je dopustila da
je ve ea Pa jo da joj rune budu pozadia
Mogla se ritati, udarati ga le imai Strailo bi
manar posrnuoi Dobila bi malo vremenai
Ona je hitrai Uspela bi, onrenula bi se
prema njemui Za to ga nije raspalila
pesnicom, nao mene nada se naljutii Sve mi
je to neshvatljivo...

426
zmajevi

- Pogledaji Prati me... - uzima mu

Simon om icui Brzo i spretno uvija Mihine
rune, zate e om icu, cimnuo je prema sebi:
- Tano, Mihoi Pri ao je Onani sa le a, nije
se nadala ninanvom jadui Dovoljna je
senundai Zna to i sami Tano ste ti i Onana
hvatali zmijei Njih je valjda te e
epati
ispod glave, nego eni vezati rune...
Miha ga vi e i ne slu ai Mislima je nod
gornjeg izvorai Slina devoj ice sa zmijama
no ima ga proganjai Slatna i nasmejana,
prava malena Onanai Mu e ga i zmije sa
nojima se igralai To je poruna, ali on ne zna
da je protuma ii Samo je naslu ujei Ne to
ja e od ovena, nena mo na sila tra i od
njega da prinese rtvu za svoju sre u i
ponazuje mu put nojim treba da idei Na
nraju tog puta ena ga njegova Onana sa
slatnom curicomi Njegovom curicomi Ona
e mu je roditi, ano uspe da je zadr ...i
Tra i po mislima ta je cena tog njenog
ostannai I iji grob e je zauven zadr ati uz
njegai Kuda god mu odu misli, uven se vrate
na sinai Mu i se i znojii Voli ga, an i ano

427
zmajevi

nije
njegovi
Gajio
ga
je,
hranio,
uspavljivao...
Postaje sve sigurnijii Pravilno je
razumeo porunui Mora nenome, no je
uzvi eni gospodar ljudsnih sudbina, darovati
svog sinai Onda e mu taj mo nin uzvratit...i
Od detinjeg groba, Onana se ne e pomeritii
Tuga e je smen atii On e je neumorno
te iti, plana e zajedno sa njomi Dobi e
drugo detei Milu devoj icu noja e pomo i
njegovoj enii Uz nju e da zaboravi ono
dete noje je izgubilai Amerine se vi e ne e
ni setitii an ni da je razmi ljala o svom
odlasnui
Lupio se po elui Definitivno mu je
jasan smisao porunei I ta treba da uradii
To mu je devoj ica i ponazalai Zmija je
prava stvar! Neopa eno
e oti i do
namenjara i zmijarninai Dovoljno je ve t i
osposobljeni
Done e
u
nu u
jednu
otrovnicui Nesre e se de avaju, sastavni su
deo ivota...
Na trenutan je pomislio da nije
normalani Hladnonrvno razmi lja o ubistvu
deteta noje je mo da njegov sin...
428
zmajevi

estono se sva a sa nenim unutra njim

glasom noji se uselio u njegovu glavu i noji
mu obja njava nano rtvovanje nije ubistvo,
ve uzvi en i sveti ini Tanva, rtvovana
deca dobijaju nove ansei Ra aju se nao
sveci, carevi, u eni i nadareni ljud...i
Odobrava mu Miha, sla e se s njim,
stapa svoja bolesna ube enja sa zloslutnim
glasom u svojoj glavii Vlasnin tog glasa i
Miho postaju jednoi Isto mislei Vi e se ne
sva a sa svojim stanarom u glavi, ne buni se
protiv njegovih ideja, strategije i razrade
planai Klima glavomi Potvr uje, pita ga ta
mu nije jasnoi Prepu ta mu vo enje i
usmeravanjei Obe ava mu, u svemu e ga
slu atii
Mora biti mudar, pametan i smireni Ano
ga ne bude slu ao, Onana e mu oti ii
Njegovo dete, noje je video nod potona,
ninad ne e do i na sveti Tamo, negde u
Americi, pora e Zdravno, ali on ninad ne e
biti siguran da li je sin njegov i da li treba
da tuguje to nije sa njim...
Premotava vezice po runama, pravi
om ice, isprobava ihi Ve ih je gomila ono
429
zmajevi

nrevetai Tra i ja e nonop i ei Zmija mora

biti velina, jana i otrovnai Smrt mora biti
brzai Ipan, na neni na in, on voli Zdravnai
Ne mo e dozvoliti da se dete mu ...i
Mora nri om u i u svoju i Onaninu
sobui U nenoj od fiona su platnene vre ice,
u nojima se nose zmijai Mora uzeti jednu...
Samo na trenutan, nestaje glasa onog
drugog iz njegove glavei Tupo zuri u
svoje rune noje i dalje prave i isprobavaju
om icei Rune su bezdu nog i nrvavog
d elata! Pita se da li je ludi Mo da e ubiti
svoje detea I no mu daje pravo da oduzme
ne iji ivota Bilo iji, namoli svog sina...
Razum mu se ponovo mutii Sigurno nije
njegovi Dete mu je podmetnutoi Sramno i
ve toi I to je Strailovo masloi On je bio
prevejan
i bezdu ani Ste e pesnicu
osvetni n...i Iano je u bunilu, probije mu se
tra an razumai 'Po teno priznaje, Onana nije
stvorena za tanve podlost...i Ali, Miho jestei
U ime ljubavi, an je spreman i na najgorei
Svoje dete svesno daruje Morani, boginji
smrti, za Onanu i malu devoj icu noja negde
ena da joj otac pomogne i da ugleda sveti
430
zmajevi

*****
Svoje zamisli Onana polano privodi
nrajui Ve
je razgovarala sa popom
Ni iforomi Isnreno i otvorenoi Ten pone to
je presno ilai Onaj deo istine od noje bi je
bilo sramotai Zato je pre utala nano i dandanas sanja Strailova milovanja i nolino je i
mrtav ja i od Mihine blizinei Sve ostalo je
po teno priznala Ni iforui Ona je ta noja je
zatajilai Bila je zasno ena i nije na vreme
reagovalai Druga ije bi se taj dan zavr io,
samo da je vrisnulai Bar jednom... Opisala
mu je svoj i Mihin odnos, od prvog dana
nada su im se pogledi sreli i prve no i u
nojoj je sazrela i upoznala gornu stranu
eninog ivota...
Nije mu spomenula Anicui an ni da je
ula za njui Pop Ni ifor je prvi poveo pri u o
devojci s nojom je Strailo bio u apcui
Odavno je za nju saznaoi I video je jednom,
dodu e izdalenai Don je opisivao curu i
Strailovu zanesenost u jednom trenutnu je
zamucaoi Prenrstio se gledaju i u Onanui
431
zmajevi

Snrenuo je razgovor i njemu sve sumanuto i

nejasnoi Iz nenog razloga, Ni ifor se
poverio Onanii Davno je razgovarao sa
Strailomi Preneo mu glasine i sa aptavanja
ljudii Budu a snaja mu li i na curu zbog noje
je poblentavio i ostavio nu ui Snoro su iste,
pa je svet slu en i sabla njeni Ogovaraju ga
i naga aju nome je dovodi, sebi ili sinui I da
je Strailo sve to poricao...
iveo je Ni ifor u nadi da su to
ogovaranja zlobnih ljudii Potisnivao je onaj
dan nada je u
apcu video Strailovu
devojnui Govorio je sebi nano je bio umoran
i verovatno nije video dobroi Sada se naje
to nije bio uporniji i vi e pritisnao Strailai
Mo da je mogao ne to spre iti ili bar
ubla itii Ali, ta je, tu je, mora se dalje...
Saslu ao je Onanu i dao joj blagoslovi Nena
pre e u svoju nu ui Za poni tenje brana
mora saslu ati i Mihui Dete ne mo e odvesti
u Amerinu don ne bude slobodnai
- Miho je ubije en da mali nije njegovi
- U crnvi si, na i mi istinui Nema ve eg
greha od la i izgovorene na svetom mestu stavlja joj Ni ifor nrst na eloi
432
zmajevi

- Govori u istinu, nunem se svetim

Bogom, o evim i maj inim grobom, ivotom
mog sinai Zdravno je Mihin i ninad nijesam
bila sa Strailom, do tog crnog dana nada me
je vezao u talii Samo tada! Drugog dana,
ubila sam ga sjeniromi Nije ga usmrtio nonj,
ve moja runai An a je sve to sanrilai Ali,
osje am, Miha mi ne vjerujei Ni majci, ni
Simonui Ubije en je da sam se udala za
njega zbog Straila i da sam sve vrijeme
ivjela sa njegovim ocemi Mog mu a bih
razumjela nada bi me tunao, mrzeo i terao
od sebei Ovo ne razumijem to je sada u
njemui Imitira oca u svemui Tera me da
vidim Straila umesto njegai Umislio je da e
me na taj na in zadr at...i
- Mnogo je greha u va oj nu ii Mnogo
svetogr ai Idi odatle detei Pomo i u tii
Kolino sutra, pozva u Mihu na razgovori
Sada, nada znam istinu, na i u na inai
Urazumi u ga i nagovoritii Pusti e te da
ode i
- On ne zna istinu o onom danu u tali,
ni da sam mu ja ubila ocai An a mu je
druga ije ispri alai Zbog ne ega, vranac je
433
zmajevi

podivljao, valjda je osjetio da sam u

opasnostii Branio me je i nogama tunao
Strailai Onda je navodno ona utr ala u talu,
smirila nonja i mene odvezalai Potpuno
sabrano, presudila je Strailui Donela je
sjeniru i rasjenla mu glavui Tada je pustila
vrancai On je Straila izgazio i donusurio da
se rana ne primjetii Po njenoj pri i,
zahvaljuju i nonju, Strailo nije stigao ni da
me snine... Ali ni to nije pomoglo o ei Miho
sumnja i dalje...
- Zbog An e mi je te noi Dobra je to
ena, predana majnai Voleo bih da je
druga ijei Unun e joj nedostajat...i Idi dete
dalenoi Idi u tu Amerinui Mlada sii Ten si
napunila osamnaesti ivot je pred tobom, ali
puno greha osta e iza tebei Iz crnve, ni ta
iza i ne ei Svana re ostaje ovde, dubono
zanopanai Zato, povedi ra una o svojim
budu im noracimai Moli se Bogu za
isnupljenje od grehai Ja nisam taj noji ti
mo e dati oprosti Samo razumevanje i
podr nui Onaj gore daje poslednju presudui
Moli u se za tebei Ubudu e ini samo dobra
dela i smanji e zaslu enu naznui Strailo je
434
zmajevi

posegao za tobom, svojom snajom i to nije

bila preljuba i to nije tvoj grehi Ali ti nisi
smela da deli pravdui Pogazila si jednu od
te nih Bo ijih zapovestii Onu, noja na e:
Ne ubij! i Tanav gre nin te no spava, ima
ru ne snove i no ne morei Deo njegove
du e ve pripada avolui Tvoja budu a dela,
bi e putonaz prema nome e oti ii Bogu ili
avolui Bog ne opra ta lano, a avo brzo
radii Mora iveti oprezno i asnoi Ve ovaj
na razgovor, tvoj je velini noran napredi
etrdeset peta mi je, ali ovanvu ispoved jo
nisam do iveoi Mnogo ve e grehe ljudi
po ine, ali usta, a namoli du u ne otvarajui
Zato i verujem u tvoje ponajanjei Danas sam
saznao i jo ne toi Drugoi Prijatelj sam bio
sa Strailomi I to godinamai Molio sam ga da
bude bolji vernin i e e pose uje Bo iju
nu ui Da poma e sirotinju i bude milosrdani
Bio mi je dobar prijatelj, ali u Boga, ini mi
se, nije verovaoi Kolale su ranije nene pri e
nano mu je deda napio nenog bogatog
seljana iz Kozlunai Onda mu je na nocnu i
prevaru uzeo ogromno imanjei Ka u stari
ljudi, oni noji se se aju, taj ga je nesre nin
435
zmajevi

molio i prenlinjaoi Kle ao na nolenima da

mu bar ostavi malu nu u i ne to zemljei Ten
tolino, nano bi mogao decu prehranitii
Poni avao se pred njim nude i da radi na
imanju besplatnoi Pristao bi i ponizni sluga
da bude, ali Strailov deda se nije ni osvrtaoi
Oholo ga je izbacio iz nu e i sa imanjai
oven se potucao, deca su mu pomrla od
gladii ena se utopila, on se obesioi Do
smrti je nleo itav rod Kova evi ai Najgorim
nletvamai I ao je selima i glasno nabrajao
nano e im se seme zatreti, pustolina e
ostati od zemljei Umira e u najstra nijim
munama... Svoju decu e odbacivatii Sotona
e im biti saputnin, noti e se i mno iti
izme u sebei Da e Bog, ne e znati ta je
obraz... Dobijam nagove taj i utisan nano
Bog izistinsni uje napa ene ljudei Strailo je
zastranioi Za snajom posegaoi Kano je
zavr io, bolje da se ninada ne sazna... Miho
svog sina odbacujei Govori da nije njegov...
Runa pravde polano pristi e...
- A moj sin!i.- zanunala je Onana: Zar e i on ispa tati ne ije grijehea

436
zmajevi

- Zato i na em da ode sa te zemljei

Pronlete zemlje, ini mi sei U i svog sinai
On ima nu u u Kiseljanui Ano se nenad
vrati, nena ivi tamoi Od tvog oca i majne
nije bilo asnijih ljudii Uzdam se i u Bogai
Pomo i e tii Ti pomozi sinui I ivi u veri i
nadi da e ti Bog oprostitii
*****
ini se Onani da su joj izrasla nrilai Ne
vra a se fijanerom nu i, ve lebdi oblacimai
Ve joj je lan e od samog razgovora s
Ni iforomi Ne govori An i gde je bila, ni da
ve panuje svoje stvarii Kroz dva dana sti e
joj Otai Lan e e sa njom pre i u svoju
nu ui Snuplja svoje i Zdravnove stvarii
O eve dunate i maj in naniti Razra uje, u
glavi, nano e odr avati svoje imanjei I
nome ga mo e poverit...i Mora ga sa uvati
za svoju starosti I za sina, ano po eli da
sazna odanle poti e... Petru i Jeleni, u
njihove rune preda e svoju zemlju i nu ui
Njima verujei Jo danas, zamoli e Simona za
uslugui Vrance, iz o evog miraza, nena
437
zmajevi

pretera u prednju talui Upregnu e ih u

fijaner nada bude odlazilai Drugo ni ta ne e
uzetii Ni svog nonja, mada ga volii Mo da je
i on unleti
Simona nema u talii Nije ni u svojoj
sobii Gleda sa vrata, ude i se neredui Zna
da i Miho spava s njim, pa joj ni ta nije
jasnoi On nered ne trp...i Sredila bi Simonu
sobu, ali strepi pojavi e se odnenud Mihoi
Vi e ne mo e i ne e da se s njim sva ai
udi se om icama i nonopcima razbacanim
po Simonovom nrevetui Kao da je satima
uve bavao nano se prave om e i zamne i to
za hvatanje velinih zmijai Zapitala se, ta e
to njemui Star je, rune mu drhte, nije to vi e
za njega...
- Trebam li ti Onanaa - pojavio se
Simon iz alatnicei
- Vranci e mi trebati nroz dan ili dvai
Pretjeraj ih u prednju talu, molim te... A
ovo po podu i nrevetu... - ponazuje mu na
om ice i vezice: - Nije to za igranjei I nije
za tebei Za veline zmije je potrebna
hitrina...

438
zmajevi

- Bog s tobom, nanve te zmije spopalei

Miho se igraoi Ve t je sa mornarsnim
vorovima no i njegov otaci
- Ovo nisu mornarsni
vorovi ni
Strailove ma ioni arsne vezicei Ovim se
hvataju zmijei Ba ovanvim om icamai
- Samo se igrao i ubijao vremei Na ao
je ono u ei Ono iz talei Svananva mi je
pitanja postavljao...
- Ne mogu Simone, vi e da slu ami
Muna mi je od njegovih pitanja i nedoraslog
razmi ljanjai urim, don mali spavai Moram
uraditi neni posaoi Ano Miho nenuda ode, ti
me pozovii Sredi u ti sobui
Po urila je natrag u nu ui Spanova e
Otina pisma i nene sitnicei Otvara fionu
ormana, ude i se novom neredui Sve je
ispreturano i fiona je polupraznai Neno je
preturao i ne to tra io po njoji Snoro negde
je sre ivala i sobu i ormanei Se a se, jedva
je fionu zatvorilai Vadi iz nje stvari,
napre u i mozani Miha je, sigurna je, uzeo
ne to njenoi Ne zna ta nedostaje, ali u fioci
nije bilo njegovih stvar...i

439
zmajevi

- Vre ice za zmije... nema ih... - se a

se Onana, ovde ih je slo ilai Ali grozni avo
pretura i po ostalim fionamai Ni sama ne
zna za to to radii Ima dve vre ice, ali
nijednu ne mo e da prona ei Po inje da
drhtii Naslu uje opasnosti Pred o ima joj
desetine om ica u Simonovoj sob...i Potr ala
je An i u letnju nuhinjui Trudi se da joj glas
ostane miran:
- Zna li majno gdje je Mihoa
- Sad je odnenud do aoi Nije mi se ni
javioi urio jei Odneo je ne to u nu u... to
pita , sinea
Onana ni ta ne odgovarai Sjurila se
prema nu ii
U inilo se An i, vrisnula je usput...
Baca nrpu, juri za Onanomi Opet je neno
zlo... Prizemlje je praznoi Ugledala je Onanu
nano tr i stepenicama prema spratui uri i
An a za njomi Ne zna, gde je nestalai Ide
hodninom i zagledai udi se ti inii Vrata
Onanina sobe su otvorenai Zanora ila je
unutrai Dah joj staje, noge se udrvenilei
Udavi e je sopstvena pljuva na noja se nupi
u ustimai Ne ume da je proguta... Zmija,
440
zmajevi

ogromna i arena, puzi nrevetom i palaca

jezinomi Manje od pola metra deli je od
deteta noje mirno spavai
Onanina runa pru a se prema zmijii
Usmerava runu prema njenoj glavii Mirna je,
bez drhtaja, bez glasa...
Stavlja An a ane na o ii Zmija e
ujesti ili Onanu, ili detei Ili mo da i oboje...
Otrovnica je, usmrtila bi petoro ljudii
Poznaje An a ovanve zmijei Jedna tanva je,
jednom davno, ujela volove njenog ocai Oba
su uginula, za manje od deset minutai
Uzdi e zmija glavu nao da naslu uje
vrebaju u opasnosti Telo nabira i snuplja,
umotava ga u nrug, glavu jo vi e izdi ei
Povija se levo, pa desnoi Potpuno se
umirilai Napeta je i spremna na snon...
Nema Onana vi e vremenai Senunda je
zmiji dovoljna da sunne prema detetui Vi e i
ne ponu ava da je uhvati za glavui Potura
levu runu izme u zmije i sinai Zamahuje
prema njoji Zmijsni zubi ve prodiru nroz
Onaninu no ui Desnom runom grabi je za
glavui

441
zmajevi

Ponazuje An i da se ponrene, da uzme

detei Mora ga uvati don njoj ne bude boljei
Zna da ne e umreti, ali e le ati i buncati u
vatrii Suvi e se otrova izlilo iz zmijei Pravo
u nrvotoni Srce ve bije ubrzanoi Runa joj
bunt...i
Od An e nema noristii Ne mo e da se
ponrene nao da je od namena... Onana
vezuje zmiju u debelo ebei Govori An i da
e je nasnije odneti u umui Pali sve u i
vadi Otinu torbicui U njoj je protivotrov, za
ovanve otrovnicei Se a se i njenih
uputstavai Treba ga uzeti, jer imunitet
vremenom oslabii Da je nena manje otrovna
ne bi morala da ga uzima... Pali iglu do
usijanjai Le e na nreveti Noge je ve
izdaju... drhte i gr e sei I rune joj
podrhtavaju... Otrov brzo delujei Mora biti
hitra, ali je rune izdajui Trese je prvi strahi
Ho e li uspetia Mora! Ima jo snage u njoji
Treba svom detetui Uspela je nenano,
ubrizgala je tenu inu u svoje teloi Zna i ta
sledujei Dugo e biti bez svestii Borba e
trajati, ali zna i da e ustatii Moli An u,
snoro apatom:
442
zmajevi

- Uzmi dijete i iznesi ga iz sobei Ne

pu taj ga iz svojih runu ano ho e ununa
ivogi Ano ga sa uva danas, osta e uz tebe
zauvijeni Kunem ti sei
Ponre e se An ai Prodisala jei Naginje
se nad Onanui Te no je razume o emu
buncai Pri a o nenanvim, dvema vre icamai
I o zmijamai Ovanve, uven idu u parui I
mo da je jo jedna negde u nu ii Ne smeju
je ubitii Nena je samo isteraju... One nisu
zlo, ve ljudi noji se igraju njima... I da e
ustatii I Mihi nena na e, ona e ustatii Ne e
biti groba, ali ni ona ne e ninud oti ii Danas
je Bog izrenao novu presudu...
Je i se An ai Zgrabila je detei Ne gleda
ni levo, ni desnoi Izjurila je u dvori tei Vi e
Simonai alje ga po radnine i veline banljei
Nena ih upale i pro u nu om, talama i
onolinomi
Svinala je i nom ijei Pretresaju, sa
radnicima, sva dvori tai Jedino nije pozvala
sinai
*****

443
zmajevi

Bunilo i vatra polano popu tajui uje

An in glasi Uz nju je, nvasi joj glavui
Razume i ta govorii Kom ija Miloje, oti ao
je po dontora Batu u Loznicu... Dove e ga,
mora je pregledat...i S munom, ali ipan
Onana pomera prste na runama i nogamai
Dobro je, to je prvi znani Serum deluje i telo
pobe uje otrovi Nema vi e uno enosti u
zubima i jezinu:
- Zdravnoa - uspela je da apnei
- Tu jei uva ga babai Ne napre i sei
Da e Bog...
- Je li prona ena druga zmijaa
- Ljudi su je oterali vatromi Na li su je
u dvori tu, iza ambarai itavo mesto se
diglo na nogei Ljudi pretra uju dvori ta i
ba tei Ovanve zmije retno izlaze iz svog
namenjarai Samo jednom, nenad davno,
pred tursnu najezdu, dovunle su se u selai
Ka e svet, one su glasnici zlai Tada je
pose ena svana mu na glava starija od
esnaest godinai im su dve, mora ih jo
bitii Ovu, iz ebeta, nino nije smeo iznetii
Ne usu uje se narod ni da ih ubijai Boje se i
na u, to ne valja i priziva se zlo...
444
zmajevi

- Majno! - prenida je Onana: - Zmije

nisu zloi Ovu u ja odnijetii Pusti u je nod
njihovog leglai Nijesi morala zvati dontora
Batui D aba cimamo ovijenai Kroz nenolino
sati, ja u ustatii Sada me ostavii Jo
u
spavati, treba mi odmorai Zdravna ne
ispu taj iz runui Zemljom nena ne hoda don
ja ne ustanem... I gladna sami Vidi , dobro
mi jei
itavog dana ni ta nijesam jela,
napolju je snoro mrani Kroz pola sata
donesi mi malo supei Je u manar na silui
- Ho u, sine moj... - ustaje An a i prti
Zdravna u naru jei Blagosilja Onanu to uti
i ne pominje Mihui Ose a majna u svom
srcu, sve ovo zlo nenano je potenlo od
njenog sinai Jo sve pravilno ne povezuje,
puna je strahai Ne usu uje se i ne pita
Onanu nano je znala i ta je nju navelo pa je
tr ala u nu u i spasla svoje detei Misli joj
same nadolaze, ali je majna i odbacuje crne
sumnjei Ano se sabere i prihvati istinu bi e
jo zla u njihovoj nu ii Zbog Onane, nonj je
gazio Strailai Zbog ununa, spremna je An a
da rtvuje i sinai Ose a, negde u svojoj
podsvesti, da ve ima presudui Te no je
445
zmajevi

majci i ne prihvata istinu pa presudu

potisnujei Jo uven je ne izri ei Nada se
nenom udui u e aber nano zmije gami u
jo po ne ijem dvori tu...
- Gde je Mihoa
Muna je An i od njenog pitanjai I sama
bi volela nada bi znala gde je oti aoi Nema
ga itavog danai Poslednji put ga je videla
nada je ulazio u nu u i nada je Onana pitala
za njegai udili su se radnici, nom ije i
seljanii Trebalo bi da je uz svoju enu u
ovanvim momentimai Pravdala ga je An ai
Zbog nenog posla je odsutani Ne zna gde je
oti ao, pa ne mo e ni da mu jav...i
Sa aptavao se sveti Nino nije verovao da e
Onana pre ivetii Nino, osim An e... Nena
sila je uz Onanui Ona je uvai Bog je ovde
doveo Otilijui Ona je nau ila Onanu nano se
pre ivljava uz ovanve zmijei Ostala je uz
svoje dete... Onana ena njen odgovor, ali
ona sle e ramenima i izlazi iz sobei uri u
letnju nuhinjui Spremi e Onani supu i
vrebati, odanle e se pojaviti Mihoi
Nije Onana uop te gladnai Zalogaj bi je,
ini joj se udavioi Snlonila je An u iz veline
446
zmajevi

nu ei Treba joj vremenai Mora biti samai

Jo je slaba i drhtava, ali se nenano obuvai
Obazrivo izvla i ebe, sa zmijom, ispod
nrevetai Isnrada se na zadnji ulaz... Zna ona
gde je Mihai Le i, sigurno, nod gornjeg
izvora i ena no i Tada e do i nu ii Da je
grli i pla e zajedno sa njom zbog nesre e
noja ih je zadesilai Zbog groba uz noji bi
ona ostala itavog ivotai Nema straha,
Onanina savest vi e ne postojii Ona je no as
i sudija i d elat noji e uzeti jo jedan ivoti
Spremna je na panao, gri u savesti i da
zanopa svojih osamnaest godinai Spremna
je i na umiranje, ali e njeno dete iveti
mirnoi Uz An u ili Otilijui Ovog puta mo da
joj An a ne oprosti, mo da zavr i u tamnici
gde e enati pogubljenje, ali ona ne mo e
druga ijei Ista zmija noju je Miho namenio
svom detetu, mora njemu do i glavei Don je
god Miho iv, Zdravno je u opasnostii Vi e i
ne ponu ava da razjasni za to su do li
dovde i za to se sve ovo de avai
Predosetila je, njen mu razumno razmi lja
uprnos bolesnom umui Dve zmije su manje
sumnjive... Mo da bi i drugu upotrebioi Mora
447
zmajevi

da je odnenud, sanriven gledao ta se

de ava u nu ...i Zato je i molila An u da pazi
na dete i dala joj obe anje da e Zdravno
ostati uz njui Ma
ta njena svenrva
preduzela sutra, dete joj ne e uzeti ni
odvojiti od njei An a mora imati ne to, za
ta e se uhvatiti i to e joj dati volje za
ivot... Ne sme izvesti nonjai Podivljao bii
Odmah bi osetio zmiju u ebetu... Tiho grabi
pre icama, prema putu nojim Miho mora
do ii Ne moli se Bogu da gre i, ve da je u
pravu i da e nai i iz onog smera odanle ga
ona o enujei Zauzima busiju u gusti u nraj
o tre nrivine uz noju zjapi velina provalijai
Labavi
vor na
ebetui Malo pomera
nrajevei
ena...
ena zmiju da proviri
glavom navi e i da je epa za vrati ena i
topot nopita...
Za ulo se zvi dunanjei Mora daje neni,
slu ajni prolaznini Ne sme mu nauditii Ste e
Onana nrvni ni zmiju za vrat, gura je natrag
u ebei Konj je ne sme osetit...i Topot je
blizui oven ne galopira, ve ja e polanoi
Konj ide, nogu pred nogui Namirisa e zmiju,
podivlja ei Ve se Onana podi e, mugnu e
448
zmajevi

dalje u gusti , ali ostaje tano pogurenai

Gleda u nasmejanog Mihui Klati glavom levo
i desnoi Na licu mu se smenjuju grimase nao
da bezglasno peva...
Uspravlja se Onanai Izvla i zmiju, odi e
je visono... Nije je ni odbacila prema putu,
nonj je ve osetioi Zanji tao je, unopao se u
mestui Priroda ga je svemu nau ilai Odmah
oseti zmiju u svojoj blizinii I strah mu je
podarilai Konj uven be i od zmije i to to
daljei Zmija, i ti ispred nonjai On zna da
mora unazadi Tu mu je jedini spasi Propinje
se, prave i polunrug... Kopita mu proma uju
ivicu putai Ro e se nopitama i nogama, ali i
trza unazad, ponu avaju i da se izvu e na
put... Ne snalazi se Mihoi Ne sna e sa
nonjai Dr i se vrsto za sedloi Strah ga
prinovao za njegai Glava mu prati trzaje
nonjai Leti prema provaliji, pa nazadi Ne
padaju mu na um se uzengije, ne izvla i
noge iz njih, ne zna da se prevali na put...
Odvaljuje se nomad zemljei Zajedno sa
nonjem i nonjaninom, notrlja se namenom
liticomi Pre udarca o dno provalije, nji tanje
nonja nadja ava Mihin vrisani
449
zmajevi

Ne nadviruje se Onana nad provalijui

Savija ebe i uri natrag prema nu ii Ano
An a jo nije do la u sobu, onda je sam Bog
pogledaoi Gaji e svog sinai Ano je ena u
sobi i pita gde je bila, ona e re i istinui
Nena bude volja An inai
- Supa ti se, dete, ohladila... - gleda
An a u ebei Zubi joj od mune zalupali, ali
se sili i ste e ihi Ne pita ni ta Onanui
Ostavlja dete nraj majne, uzima ebe i izlazi
napoljei
uje je Onana, saziva radnine i nom ijei
uje i ta govorii Mihe dugo nema, majna se
brinei Ve je mran, mora da mu se ne to
desiloi Mo da je pao sa nonja, mo da negde
le i povre eni Jutro je dalenoi Mo da mu
treba pomo ... Gube se glasovi i upaljene
banlje putem prema umii
An a i Simon ulaze u sobui
- Deda Simon e od sada jesti u nu ii
Sla e li se sinea - ena An a da Onana
potvrdi: - Nena idu on i Zdravno,
postavljena im je ve era - prati ih do vratai
Upu uje Simona ta e dete jestii Sela je,
podno Onaninih nogu:
450
zmajevi

- Miho je doneo zmije... - nije to

pitanje ve njena nonstatacija, pa Onana
uti: - Zato to je umislio da je Zdravno
Strailov... - sama An a razre ava sinovljeve
postupne... Suze ne mo e da zaustavii Ni
boli Ni razmi ljanje... Kada si u vatri i
groznici ne vezuje zmiju u ebe, ve misli
da li e pre ivetii Zmiju, noju nijedan
mu narac ne bi poneo u svojim runama, niti
bi je zbog praznoverice ubioi Ne ide
teturaju i pe ne u umu zbog zmije... ma
nolino eleo pomo i svanom ivom stvorui
Svano bi sa enao don mu bude bolje,
uprnos svojim ube enjima... Druge su
namere vodile Onanui Samo osveta daje
tanvu snagu izmu enom telui Kolino god ta
osveta bila pravedna, Miho je njen jedini
sini Mora znati istinu, iano e je mnogo
boleti:
- Da li se puno mu ioa
- U provaliji su i Miha i nonji Kod
zaseona Mili evi ai Ispod hrastove ume na
onoj o troj nrivinii
Ne pita An a ni nano, ni za toi ali
nemo, u sebi, svog sina jedincai Pro ivljava
451
zmajevi

njegovo detinjstvo, prve norane i prve re ii

Dane svoje minule sre ei Prolaze sline pred
njenim o ima,
upaju i i odnose i joj
preostalu snagui Od uspravne ene, pune
miline, glatnog lica i nemirne nose, prelazi
lagano, ali vidno u pogurenu staricu,
stegnutih usta i zboranog elai U snrhanu i
uni tenu enu, enu bez elja i usahle
lepotei iva je, gledano spolja s polja, ali je
mrtva iznutrai emu jo da se radujea Za to
ujutro da ustajea Kome ona jo ru an da
napravia Ununa e joj odvesti, ne e imati ni
njega... Iano je tupa od bola, jo pamti
Onanine re ii Ano sa uva ununa, ninud ga
od nje ne e odvest...i Mora je pitati na ta je
ta no mislilai Da li je to istina ili je samo
buncala:
- Ti i Zdravno... - jedva izgovara re ...i
- Zdravno ostaje s tobomi Tvoj je,
majnoi Ja u prihvatiti tvoju odlunu nanvu
god mi odredi i Zovi andare, istjeraj me iz
nu e, ta god odlu i ne u se buniti i ne
brini, ne u ti uzeti ununai Sva su zla nrenula
od nada sam vam ja u la u nu u... Ja sam
unletai
452
zmajevi

- Ne govori tano, molim tei Tvoje

mune su bile najve ei Ti si mi n erna noju
nisam rodilai Zdravno je moj ununi Za njega
nema cene noju baba ne dajei
an i
sinovljev ivot, iano boli i rana ne e ninad
zarast...i - ipan, u novu sre u An a ne mo e
da poverujei ivot, sudbina ili Bog, vi e se i
ne pita no, smilovao se i nasme ioi
Ostavljajoj najve e blago u njenoj nu ii
Nesigurna jei Mora jo jednom proveriti: Ota sti e sutra...
- Radujem se njenom dolasnui
Nedostaje mii
- Ma, nolino se zadr ala, Ota e nrenuti
natragi
- Sama, majnoi Ne strepi mii Zdravno
mora odrasti ovdjei Uz tebei Mora postati
dobari Mora suzbiti sva zla i otjerati ih
odavdei Mora povrati ast i dedi i ocui On
e biti astan ovjeni
*****
Pristi e limuzina
ironim, seosnim
putemi Otiliji su o i razroga ene i pune
453
zmajevi

strahai Gleda u svet noji se tisna ono

An ine napijei Puno ga je i dvori te...
Razmi e se narod, pravi joj prolazi Ona
prilazi nu ii Noge joj male, nlecaju, jedva
nora ai O i je prinovala za mrtva ni sandun,
uspravljen uz nu ui Krst je uz njega, sa
slovima, velinim i zlatnimi lja te na suncui
Od straha, ne mo e da pro ita imei Ne znai
Ne se a se nijednog slova irilice... Kopa joj
glavom slutnja, zanasnila jei Ne to se desilo
Onanii Da su Miha ili Zdravno u pitanju, bilo
bi druga ije u ovom dvori tu... Nino ne
nuna, nema maj inog jauna, nema narina a...
Nema An e, Mihe, Onane, ne vidi detei
Ti ina je prati do ulasna u nu ui Ugledala je
prvo poznato licei Onemelog i pogurenog
starcai
- Simone!!! - vrisnula je Ota: - ta je
ovo, Simonea
- Nesre a, gospo oi Miha je nastradaoi
Vrisnula bi Ota, ali od olan anjai Onana
je ivai Zahvaljuje Bogu, ali nastavlja da se
udii Nino ne nuna, nino ne izlazi iz nu ei
Zagledala se u starca, enaju i bilo nanvo
obja njenjei
454
zmajevi

- U ite unutrai Onana vas o enujei Jo

je u nrevetu, slaba jei Sva ta se ovde
izdoga alo...
Ne ena dalja obja njenjai Juri prema
Onaninoj sob...i Ona le i u jednom nrevetu,
An a u drugomi De an se igra izme u njihi
Ne pita ni ta, grli ih sve trojei Samo nada su
oni ivi:
- ta je ovoa - bri e Ota suze, obr e
Onaninu runui Prepoznaje, ujed je zmijsnii
Ovanav oton i plavetnilo videla je samo
jednom u ivotui Kada je zmija, otrovnica,
ujela njenog verenina Frica... Nije ni udo
to je mun u avlijii Onanu je ujela zmijai
Pre ivela je zahvaljuju i serumu noji je ona
ostavila za ne daj Bo e, ali i ranije ste enom
imunitetui Da nije imala oboje, sada bi i ona
bila mrtva... An a je ostarila, izobli ila se,
jedva prepoznaje ponenu staru crtu na
njenom licui Izgleda nao da je smrt u la u
nju i u i, enaju i povoljan momenat... Miha
je mrtav... Poginuo je u nenoj nesre ii
Zanunala je Ota:
- Ano Boga znate,
ta se ovde
izde avaloa
455
zmajevi

- Reci joj... istinu, sine - promumlala je

An a: - Sada ili nasnije, svejedno jei Ja
znam, ti od nje ni ta ne nrije i
- Zmiju je Miho donijeo u sobu... - ni ta
ne presna e Onanai Pone to, prvi put, uje i
An a: - Pred jutro su izvunli Mihu iz
provalijei Tuce om ica i obje tvoje vre ice,
bile su mu u d epu naputai Isnomadan je i
ponr en, ne mo e se prepoznat...i - drhti joj
gpas, uprnos upinjanju da govori mirno: Majci je pozlilo, zamalo nije umrlai Jezin joj
se uno ioi Trnu joj runei Ja jo imam vatru i
vrtoglavicui Pune rune posla imao je i no as
i danas dontor Batai Zaludjeo je ovjen od
neda a i zlai Pozlilo je i njemu, eno ga le i u
An inoj sobii Sahrana ne po inje, nino od
nas ne mo e da stoji na nogamai Samo jadni
Simon organizuje redare i ljudei
ene
spremaju hranu, mu narci nopaju ranui Mihu
su njegovi radnici opremili i upristojilii Pop
Svetomir i pop Ni ifor sede u dnevnoj sobii
Ka e Simon, obojica su se napilii Valjda od
mune i jadai Od do sada nevi enih udai Pop
Ni ifor ninad ne pijei Ra alostio se to e
Miha u zemlju, a majna mu nema glasai Ne
456
zmajevi

mo e da zanuna... Svijet se sa aptava,

prepri ava, ima emo abrova za dvije
godine... Obi i prvo dontora Batu, pomozi
mu, pa onda do i ovamoi An u emo pridi i i
opremitii Pred svijet se mora iza ii Mora se
sve obaviti nano trebai Nena Simon do e i
uzme Zdravnai Moram se i ja spremiti nano
dolinujei
Tr i Ota iz sobe u sobui Dontor Bata je
bledi I dalje mu je lo e, ali ide za Otom i
poma e joji
Otreznili su popovei I jednog i drugogi
Nalio ih je Bata mlenom, naterao ih da se
ispovra ajui ena Ota don se umiju, onda e
popiti to ta im je ona smu nalai
Mihu, njegovi radnici, pola u u sanduni
Ota im nare uje da ga zatvore i zanucajui
Svetina treba to manje da vid...i ena
delovanje injencijei An u uspravlja na noge
i izvodi napoljei Ni ta joj nije te no, snalazi
se nao da je odrasla sa Bosancimai Poput
ponojne Petrije nadgleda ene nod nazana
sa orbom, opominje mu narce da smanje
vatre ispod ra njeva sa prasi ima i
ovnovimai Se a se nano je to Petrija radilai
457
zmajevi

Polano, upo ljava besposlene posmatra e i

abrono ei Svanom prona e pone to od
poslai Nena rade i poma u, manje e onda
videt...i
Sandun iznose napoljei Popovi e ga
opevati i o itati molitvei Ota prenorno
opominje narina ei One zauzimaju svoja
mesta uz preminulog i obznanjuju svetu da
su u nu i te ne alostii Velina nesre a je
ponosila porodicu i one moraju nunati
umesto majne noja ne mo e glasa da pustii
Zaorila se zapevna iz dvori tai ene
lele u i nabrajajui Svijaju se ono An ei Ona
stoji uz sinovljev nov eg, ljulja se i nlati, ali
suza nemai
Jeza prolazi nroz ljudei Pravih re i
nemaju, ne mogu da opi u nesre u majne
noja sahranjuje sina jedincai
Slu aju opelo popova nanvo ninada nisu
ulii Nesre a ih je uzdrmalai Obojica su
zbunjenii Po dva puta pevaju iste delove
opelai To jo i prolazi nod svetine don ne
zavr e jednu molitvu i nrenu sa drugomi
Pop Svetomir zapo inje O ena , Ni ifor se

458
zmajevi

u utao i lista tra e i po svom molitveninui

Nijedne re i ne mo e da se seti napameti
Simon izvodi Onanu i Zdravnai Svetina
je nanovo unemelai Svi gledaju u njihovom
pravcui O i im narasle nao fild anii Ne
trep ui Nijedan pop vi e ne izgovara
molitvui U utali se obojicai Narina e ne
pu taju glasa, iano su im usta otvorenai
Ne razume Ota ta se doga ai Ni za to
stoje u ti ini i nemo zure u Onanui Gleda je i
onai Na njoj je crnina nao i na An ii Valjda,
tano trebai Mu joj je umroi Kosu je uplela u
ninei Obavila ih ono avei U runama dr i
sve ui
An a nemo odmahuje i runama i
glavomi Prilazi Onanii Zbog ne ega se ljutii
Ponu ava iznemoglim runama da joj pusti
nosu, ali ona uzmi ei Ne dozvoljava joji
Klenla je An a pred svoju snajui Snlopljene
joj runei Uspela je da pronine i zapla ei
- ta se doga aa - apu e Ota, Simonui
- Objavila je svetu da e zauven nositi
crninu i ninad se ne e preudatii uva e
Mihinu majnu i njegovog sinai teta, mlada
jei Ma, jo dete...
459
zmajevi

- Jebem ti va e bosansno po tenje i

blesave obi aje, nanvih nema u svetu... proninula je Otai
Setila se u trenutnu svane psovne na
srpsnom jezinui Psuje, poput najprostije
seljannei Zanlinje sei Ne e oti i odavde don
ovo dete ne odvede iz ove ludnice i unlete
nu ei
- Samo se vi ispraznite, bi e vam lan e
- tap e je Simon po ramenu: - Malo ste bili
sa namai Niste nas dovoljno upoznalii Ni
nas, ni na e obi ajei Pogotovu, zadatu re ili
obe anjei O zanletvama ne u ni da govorimi
Ninad vi e, Onana ne e iza i iz ove nu ei
Ninad ne e sninuti crninui Ne e imati
drugog ovenai an ni u nrevetu, nri om od
selai Sebe je ivu zanopalai Zbog najanja,
zbog gri e savestii Nije u pitanju alost za
mu em, ve Onanino ponajanje i rtvovanjei
I molba Bogu da zaboravi njene grehe i
po tedi joj sinai
*****

Kozluk, leto 1925i

460
zmajevi

Dragi moj o e,
Kao to vidi , k erka ti je
ponovo u Bosnii Okanin poziv da
do em po nju, potpuno me je
sludeo, pa nisam stigla i nisam ti se
javilai Doputovala sam, najbr e to
sam moglai Ne bih volela da ti
pi em o njenim mukama kroz koje
je pro lai Ostavi u to za kasnije,
kada do em u Nema kui Pomislio
bi da pismo pi em pijana, ili da sam
se u ivela u pisanje romana, iji je
sadr aj stravi ani I ovo, to u ti
napisati, znam da e te potresti, jer
si uz mene i ti zavoleo to detei
Za njenog svekra, ve sam ti
pisalai Zna da ga je ubio konji I
sve ono ostaloi Okanu je ujela
zmija, u sobi gde joj je spavalo
detei Poturila je svoju ruku
najgoroj otrovnici, koja ivi u
Bosnii Pre ivela je, zahvaljuju i
serumu koji sam joj ostavila i
starom imunitetui Mihu je, tog
dana, konj povukao u provalijui
461
zmajevi

Skoro ni ta nije ostalo itavo ni od

njega, ni od konjai Njegova majka
je polu logirana, daj Bo e da
sastavi ovu godinui Ono, to je
dovelo do svega ovoga, veruj mi da
nije za pismoi
Okana je, po mom mi ljenju,
napravila katastrofalnu gluposti
Zavetovala se, na mu evljevoj
sahrani, da e mu gledati majku do
smrtii To me i nije mnogo
pogodilo, jer je An a zaslu ila
mnogo lep i ivot i mirniju smrti
Te im se, ne e se dugo mu itii
Lekar sam i ose am kako iz An e
ivot curi i isti ei Drugi me Okanin
zavet mu ii Objavila je narodu da
ne e nikada pogledati drugog
mu karcai Prekr iti zavet, u Bosni,
ravno je smrtnom grehu i
do ivotnoj sramotii Ne mogu se
pomiriti s timi Njoj je tek
devetnaestai Suvi e zla je do ivela
uz svog mu a da bi joj i mrtav krao
ivot i mladosti Ovog puta, bi u
462
zmajevi

lukavai Sa eka u do An ine smrtii

Pove u Okanu i malog Zdravka na
putovanje po svetui Odve u ih u
Ma arsku, kod maminih, pa u ih
dovesti na oj ku i, u Nema kui
Usput emo svratiti kod na ih
ro aka u Austrijui Ona je radoznala
i bistrai Stvori e se u njoj elja da
vidi jo ne toi Kada upozna ivot u
Americi, zaboravi e sve to je
obe ala Bogu i narodui Ne dam je
o ei Prema njoj gajim maj inska
ose anja i nikada ne u oprostiti
sebi to sam joj popu tala i ostavila
je pro log putai
Obi la sam Okaninu Anicu, o
kojoj sve zna i Ona me je uverila
da sam u pravu i da Okanu treba
skloniti odavdei Anica
e mi
pomo i da je povedem sa sobomi
Od razgovora sa njom prili no sam
uznemirenai Potvrdila mi je staru
pri ui Na a zemlja
e uskoro
postati kolevka novog pokreta, iji
e program biti pora avaju i za
463
zmajevi

svakog estitog Nemcai I do sada

smo ratovali iz raznoraznih pobudai
U bliskoj budu nosti, ka e ona,
Nema koj predstoji rat, po kojem
emo ostati zapam eni u istorijii
Krvolo an i neljudskii Prenosim ti
njene re i, poku aj da je shvati ,
jer je meni nejasnai Na narod e,
veli Anica, krenuti u osvajanje
svetai Gazi e nema ka izma preko
le eva ena i decei Spaljiva e ljude
bez ognja, milione golorukih dr a e
u toru, poput ovacai U glavi nekog
umobolnika, navodno, stvori e se
vizija da je na narod uzvi ena
rasa, predodre ena za vladanje
svetomi
U
glavi
ludog
i
neobrazovanog
ovekai Psihi ki
poreme enogi Anica ga vidii
Opisala mi ga jei Govori kao mi, ali
nije ro en u na oj zemljii Li i na
seoskog zabavlja ai U ruci dr i
etku kojom boji zidovei Zapali e i
povesti nema ki narod za sobomi I
jo pola sveta krenu e za njimi
464
zmajevi

Druga polovina, bi e protiv nasi U

tom ratu, ka e ona, porobi emo
mnoge zemlje, biti odgovorni za
milione mrtvihi Taj ludak e nas
dovesti na vrh sveta, samo e pad
odozgo biti poguban za nema ku
nacijui Svet e nam suditi, ali e ta
budala izbe i pravdui Sam e se
ubitii A one, koji su ga sledili, re e
mi i to Anica, proganja e godinama
kao zveri po itavom svetui
Ja njoj, ma kako tebi sve ovo
zvu alo, zaista iskreno verujemi
Ne znam ta je u njoj i koja sila je
vodi, ali ose am da je ljudsko bi e,
samo po izgledui Mo na je i puna
znanja
koja,
zbog
ne ega,
ograni eno koristii Dobila sam od
nje vre icu koren i ai Rekla mi je
da ih prou im pod svojim velikim,
staklenim okom i da u shvatiti za
ta su namenjenii Mislila je na
mikroskopi Ponudila sam joj da
po e sa mnom u Amerikui Rekla mi
je da ne mo e napustiti svoje
465
zmajevi

pe ine, dok ne dobije odobrenjei

Samo Bog zna, od koga eka to
odobrenjei
Volela bih o e da i ti krene u
Ameriku kada mi po emoi Ne bih
elela da se na e u tom vrtlogu u
koji emo upastii Kroz etiri, pet
godina, ve e krenuti ta previranja
u Nema koji Posle e biti kasnoi
Svi estiti Nemci koji se usprotive
tom ludaku bi e likvidiranii
Pro log puta, kada smo
razgovarali,
bio
si
pomalo
skepti ani I za lekove i za njena
proro anstvai Kasnije si eleo da
te dovedemi Hteo si da je upozna
i odvede odavdei I ja bih o e
volela kada bih je imala u svojoj
bolnici ti laboratorijii Ona je, ipak,
poslednje udo na zemljii Dodu e,
udo e biti i taj umobolnik koji e
se pojaviti u Nema koji
Ni ovde, u Kraljevini, nije sve
potamani Putovala sam sa jednim
gospodinom, Italijanomi On je
466
zmajevi

pro le godine, u Rimu bio lan

komisije koja je odre ivala granice
izme u Italije i Kraljevinei Vidno je
nezadovoljan to su dobili samo
Istru, Rijeku, Zadar, Lastovo i
Slovena ko primorjei Italija smatra
da joj po Londonskom ugovoru iz
1915i pripada mnogo vi ei Ponovio
mi je tvoje re i o Sen ermenskom
miru, kojim su sankcionisane
granice prema Austriji i da je u njoj
ostalo mnogo Slovenacai Da su
Ma ari
nezadovoljni,
jer
su
o te eni u Trijanonu kada su se
odrekli Hrvatske i Vojvodinei Zna
da su Bugari ljuti, jer su u Neiju
izgubili tri sreza i da sve dr ave,
osim Rumunije i Gr ke, imaju
otvorene pretenzije za reviziju
granica Kraljevinei Stekla sam
utisak, po gospodinovom pri anju,
da je polo aj Kraljevine SHS, jako
nesigurani Prate se, sa pa njom,
politi ka previranja u zemljii Iako
je
Kraljevina
ustavna
i
467
zmajevi

parlamentarna monarhija, kraljevi

prerogativi su vrlo velikii On je
vrhovni, dr avni poglavar, vrhovni
komandant vojske, ukida zakone,
raspu ta parlament i obrazuje
vladei Okolne zemlje, budno i
oprezno, prate borbu politi kih
partija
protiv
ovakvog
centralisti kog ure enjai Posebno
ih zanimaju partije koje zastupaju
interese hrvatskog gra anstvai
Mnoge zemlje, biv e Austro
ugarske monarhije, imaju sa tim
partijama vrlo blizak kontakti Prati
se i rad Komunisti ke partijei U
njoj vide budu eg neprijatelja, jer
su njeni lanovi odane patriote
spremne da svoju zemlju brane
sopstvenom krvljui Trenutno su
politi ke borbe u zemlji prili no
o trei Volela bih da porazgovaram
sa kraljem ili nekom osobom koja
mu je bliskai Garantujem ti da
mnogo manje znaju o stanju u

468
zmajevi

svojoj zemlji od gospodina Italijana,

sa kojim sam razgovaralai
Jedno me posebno radujei
Jezik nisam zaboravilai
itam
njihove knjigei Nekoliko njihovih
pesnika zaslu uje svetske prevodei
Greh je to su ro eni u ovoj maloj,
balkanskoj zemljii Struje, jo uvek,
u Bosni nemai I dalje su po ku ama
lampei Kupatila su primitivnai
Voda je u kazanima, ispod kojih se
lo i vatrai I to samo u boljim
ku amai Seoska doma instva imaju
bunarei Kraj njih se umivaju,
ispiraju ve , u njima hlade balone
sa rakijom ili vinomi Pivo se, i
dalje, pije samo u bogatim ku amai
Na prste se mogu izbrojati
doma instva koja imaju poljski
klozeti Obi no se tr i u ito ili iza
neke vo kei Mo da e te buniti
za to Bosnu do ivljavam kao
primitivnu zemlju i za to mi to
smetai I za to ovako nisam
do ivljavala Afriku ili Amazonijua
469
zmajevi

Verovatno zato
to one nisu
okru ene
blistavom
kulturom
evropskih
dr ava,
svetlima
velegradova, poput Pariza, Rima,
Be a Budimpe te ili Atinei Kultura
i obrazovanje su im nadohvat ruke,
ali zemlje Kraljevine ne remete
svoj ustaljeni ritam ivotai
Kada pomislim da su pro le
godine avioni, dvosedi
ikago i
Nju Orleans leteli 175 dana i u
57 etapa obleteli svet, da je
otkriven nov planetoid udaljen od
zemlje 34 miliona kilometara, da
Rim ve koristi metro, duga ak
gotovo
dvanaest
kilometara,
pogledam oko sebe i pomislim
kako je Bosna ostala zarobljena u
ranom srednjem vekui Mada i dalje
tvrdim da su ovde ljudi posebnii
Pogotovo Bosancii Kr ni, visoki,
pomalo sirovi, ali im du a treperi
od sevdaha i pesmei Pro log puta
me mu io eludac, pa nisam videla

470
zmajevi

kao sadai teta, to sam zaljubljena

i verna atri, pa ne znam da varami
Ne znam kada emo se videtii
Osta u, koliko god bude trebaloi
Pisa u ti redovno da mi se ne
brine i da me vi e ne kritikuje i
to nisam pisala iz Amazonije,
nisam ja krivai Poplave su bile
ogromne, ki e su padale danimai
Dugo smo bili odse eni od
civilizacijei Ceo moj tim zarazio se
nepoznatim virusomi atra i ja smo
pre iveli, jer sam sa njim podelila
lek koji sam donela odavdei Ne
mogu da se nakajem to ga nisam
ispitala pre polaska u Amazonijui
Danas bih znala od ega su mi
stradale kolegei Ko zna o e, mo da
bih i ja umrla da sam to uradilai
deravka mi je zabranila da ga
ispitami Uz obrazlo enje, kako je
rano da ga svet imai Mo da, sa
ovim koren i ima, stvorim ne to
epohalno, po
emu
e moja

471
zmajevi

laboratorija postati poznata u

svetu, i zapam enai
Oduvek sam elela da nau im
da ja emi Danas me Okana vodi na
prvi asi Nadam se da e biti
uspe an i da ne u puno padatii Ve
sam nau ila da ko ija im i da
razvla im testo za pitui Jela sam
crevca na aru i jabuke punjene
orasimai Sagan dolmu i kadaif i
Da ne bi tra io po re nicima, ja u
ti pojasnitii Sagan dolma je meso u
luku, a kadaif je kola i Pravi se od
tankog testa za supu i tucanih
orahai Pe en kola
se prelije
sirupomi Jede se ohla en i skoro
elatiniran, od u pinovanog e erai
Sva ta se ovde jede, ali i
dalje, najvi e volim mlado prase ili
jagnje ispe eno na ra njui Ra anj je
drvena motka, koja se provu e
kroz prasei Ne mr ti se, mrtvo je
prase, ho u re i, zaklanoi Onda se
pobodu u zemlju dva rakljasta
ko i ai Ra anj se namesti na njih,
472
zmajevi

tako da se obr ei Ispod njega se

nalo i vatrai Neko zasedne, stavi
litrenja u kraj sebe i po nekoliko
sati vrti ra anji Iz praseta curi
mast koja se skuplj au neku
posudu, pa ene donesu lepinje,
tope ih u taj pretop , tako se to
zovei Po tri lepinje pojedem, ali
navalim i na pe enje im ga skinu
sa vatrei
Volela bih o e, kada bi do ao
ovdei Veruj mi, sliku Bosne, nosio
bi u srcu do kraja ivotai
U
pro lom
pismu
sam
zaboravila da ti napi em ne to jako
va noi Ti zna ko je Albert Defant,
austrijski fizi ari Do ivela sam od
njega veliko priznanjei Pozvao me
je da, kao lekar, u estvujem u
ekspediciji Meteor koja trenutno
istra uje Atlantski okeani Bila je
to, za mene, velika ast, ali i
izazovi Morala sam ga odbiti, jer
sam upravo tada primila Okanino
pismoi
473
zmajevi

Nije mi aoi Jo e biti takvih

prilikai Ponosi e se ti svojom
k erkom, ako zaboravi da je atra
Pakistanaci Ose am da ti nije po
volji, im ga ne pominje u svojim
pismimai
Ja sam tvoja k erka, pa i kada
ni ta ne ka e , znam ta ti je u
glavii Znam da me voli i U ime te
ljubavi, ja te molim, prihvati atru
kao oveka sa kojim tvoja k erka
eli da provede
ivoti On je
nau nik, lekar, humanista, pa na
Bog i Isus Hristos nisu ugro enii
Jako ga zanima katoli ka verai
Misli da je jedna od najja ih u
svetui eli da ga dovedem u Rim i
da upozna papui Kako u to izvesti,
ako nas ti ne odvede svom
prijatelju papia Razmisli o tomei
Mo da se kod pape sva ta desii
Mo da dobije zeta katolika!
Ni ta mi ne pi e o svom
zdravljui Ho u u tvom slede em
pismu da pro itam ne to o tomei
474
zmajevi

Jo bih ti pisala, ali moram da

tr im napoljei uje se dobo , mora
da je po tar u na em krajui
Mo da mi je stiglo pismo od
atrei
Voli te tvoja Ota
*****
Jesen je odavno prosula utilo i zlatne
odsjajei u na li e ponovo pod nogamai
Pra ti i puca zreo ir, mami divlje svinje da
pri u bli e ljudimai Jutra su, ten malo
prohladnai Dani jo topli, pravi letnjii Ori se
pesma etelacai Janovljeva Jelica anje ito
po ceo dani Ne prenida po obi aju ni nada
joj se neno pri unja sa le ai Kose mom i i,
snupljaju i vezuju
itoi Miminom se
sporazumevaju, nada je na noga redi Testija
se prazni, piju momci vodu na silui Malo
vode se nri om i prospei Onaj moman, ije
je vreme, grabi testiju i nao bez du e juri
prema izvorui Treba tobo e doneti hladne
vode eteocimai

475
zmajevi

Jelica nao gun a, grdi napasnine,

neubedljivo ih optu uje da joj smetaju don
anjei Ne mo e deci hleba prinupitii Usput,
uzdi e i stenje od zadovoljstva, ali etvu ne
prenidai I o evi,
utne namignu jedan
drugom, ali i poneni od njih mora izvoru i
udna je ova jesen, mnogo je toplai Mora se
i a a rashladiti u izvorsnoj, ledenoj vodi i
ene pevaju, u ore, ogovaraju Jelicu, jer je
radodajna , pa pritom hvale svoje mu eve
to zaobilaze njene njive, ba te i livadei
Vo ne se savijaju od roda, zemlja vapi
za jesenjom ni omi Nebo vedro, nigde
obla na na pomolu, pa poton, preno no i,
za as promeni svoj toni Zaliva ne iju ba tui
Ljudi se ne ljute jedni na drugei im se
natope ne iji usevi, doma in sam, usmeri
vodu u tu u njivui
Pogleda Ota ono sebe, ne mo e da se
na udii Zna noje je godi nje dobai Obi no, u
jesen, sve se smiruje i uti avai Seljaci senu
drva, poljsne radove privode nrajui Dani su
nra i, a no i du ei Padaju ni e, prave
naljuge i blatnjave putevei Naslu uje se
zati je i dolazan zimei
476
zmajevi

Stona je i dalje po pa njacima, uju se

frulice, dovinivanje sa brda na brdo, ori se
de ija cina i ne iji tugaljiv glas oplanuje
nevernu dragui Sve buja nao da je prole e,
ose a se neobi na nadmo prirodei ivost
ne jenjava, posebno uve e nada seljani
zasednu nod starog gumna, penu poslednje
purenjane i nuvaju vru u ranijui
Sve odi e ivotomi U vazduhu se ose a
vrelina
razmenjenih
pogleda
izme u
momana i devojanai Poneni uzdah e nje
najavljuje svadbu ili valjanje u senu, pr te
pesme i tajni dogovorii
e njivi pogledi
mladih, smen aju ne ije tvrdonorno srce, pa
otac odmahne runom i zaboravi da je
devojna sirota i nema mirazi Jesen se
pretvorila u vatromet boja, mirisa i lepote,
zato poneni starac sumnji avo odmahuje
glavom, pla e i se, praznoverno, da ne
osvane dan sa pogubnom poplavom ili, ne
daj Bo e, nanvom nesre omi
Svano je na ao neni povod za veselje i
ispunjenost, jedino Onana u muci stisna srce
i zubei An a se danima mu ii Ne ispu ta
du u, ne mo ei Ne to joj ne dozvoljava da
477
zmajevi

se odmori i pridru i mu u i sinui O i joj

prinovane za Onanu, prati je pogledom nuda
god idei Htela bi ne to da joj na e, ali jezin
zadebljao, samo nrnlja i notrlja preno njega
nerazumljive re ii Ni trenutna je ne
ostavljaju samui Zdravno i ne silazi sa
An inog nrevetai Dr i banu za runu, ljubi je
svani asi Ota i Onana ne odmi u od njei Ne
zna Ota vi e nijedan len noji bi An i
pomogao i olan ao njene munei S vremena
na vreme do e i dontor Batai I njegove su
rune praznei Ne zna ime bi An i pomogaoi
Zato sedi uz nju, satima pri a o njihovom
dru enju iz davnih godinai
eli da je
razveseli, ne shvataju i nolino joj povre uje
ranei
Stari Simon se raspada od poslai
Zaposlio je jo pet radninai Oba imanja dr i
pod nontrolomi Ne dozvoljava radoznalim
seljanima ninanav povod za ogovaranjei
Nino ne mo e re i nano nu a propada, jer
nema doma inai
- Ne to meni nepoznato, An u dr i u
ivotui itav je mesec nano iz dana u dan
o enujem da umre... Ona ne to ho ei Ne to
478
zmajevi

ena... - apu e slu ena Otai Sve je boli od

An inih neljudsnih muna: - ta je ovom
Bogua Za to je ne uzimaa
- Ona ena, Otai ena pomo , na u ili
Bo ijui Ne mo e umreti don iz nje ne iza u
re i noje je naumila da na ei Na bilo noji
na in, An a mora progovoritii Zato se
ve eras spremii Pe ne, nroz umu, idi po
Anicui Dovedi je do nu e, nroz umu i ljivin
- snoro da joj nare uje Onanai
- Renla mi je, nema len za njui An a
mora da umre...
- Ne zovem je zbog togai Olan a e
An i du ui Umre ei
- Po e u i tebe da se pla imi
- Vidim, pla i se i Anicei Vi e si sa
njom, nego sa mnomi Kada stignete, uvedi
je u moju sobu i si i nod An ei
*****
No polano odmi ei Kom ije i prijatelji
posedali ono An e, piju nafu i raniju, pri aju
pri e od Kulina bana, do dana dana njegi
Svano bi nenano pomogao An ii O emu god
479
zmajevi

pri aju, vrate se na Onanui Ljudima jo ne

ulazi u glavu da An u gleda bolje, nego
ro ena n ernai Iano je dva puta bogatija od
najbogatijeg ovena, za noga su oni uli i
noji ivi negde tamo u belom svetui Lep a je
od vile iz narodnih pri a, ali ne raspli e
nosu i ne pomi lja o snidanju crninei
Ponenom bude i ao, mlada je, greh jei
Neno pomisli, u nu i ima sina jedinca i ast
bi mu bila nada bi isprosio Onanu za njegai
Zbog nje same, ali i zbog napitala noji ne
mogu da zbroje i njegovu vrednost ne znaju
da izraze u dunatimai
Ljudi sve vide i prime ujui An a se
mu i i ne umirei Slute i ta je u pitanjui Zato
i enaju i ne odmi u od njenog nrevetai
Progovori e An a, ne to e re ii Voleli bi,
nada bi uli njene re i sa samrtne posteljei
Mo da saznaju ne to, nenu tajnu noju do
sada nisu ul...i
Onana, odvedi Zdravna na spavanjei
Ve je puno umoran i pospan - si la je Ota
sa sprata: - Ja sam se odmorila, zameni u
te ono An e i ono poslu enja - spu ta se u

480
zmajevi

stolicu i moli Boga da nino ne tra i ni tai

Nahodala se, jedva stoji na nogamai
Podsti e nom iju da nastavi pri ui
Ostali e ga slu ati i zaboravi e na nafu i
raniju, zbog noje najvi e i dolazei
- Stigla s...i - ljubi Onana svoju Anicu:
- Morala sam uspavati malog, ne smije te
vidjeti - snida svoju haljinu, ponazuje Anici
da je obu e: - Uple u ti nose u ninei Stavi
crnu maramui Obuj moje papu e i si i nod
An ei Radi
ta zna , ali ona mora
progovoritii Samo je jo elja da na e ne to,
dr i u ivotu...
- Znam za to si me zvalai Ne brini obla i se Anica u njene stvarii Gledaju se,
smeju se obe od munei
- Ne udim se Strailu to je poludio i
to je posle tebe po eleo menei Nema
razline ni u stasu, ni u glasui Dole je puno
ljudii Budi obazrivai
Zapiljila se Ota u Onanui Seda uz An u,
masira njene rune i elo, govori tiho i toploi
Glas je Onanin, ali ponreti nisui Jedva je Ota
poverovalai Gleda zapravo u Anicui

481
zmajevi

- Maj ice - tih je Ani in glas: - Opusti

sei Na i snagei Izgovori svoju porunu, ma
nanva bila - ve to je puni svojom snagom,
ponre e An inu nrv, isti smetnje noje joj
bloniraju govori Olan ava An i mune,
osloba a je bolai
- Reci joj... - apu e An a jedva ujno:
- Da joj, na samrti, dajem oprost... Znam da
ti nisi onai Ti si ona druga zbog noje je
Strailo poludeo... Ali si i ti dobrai Snaga,
noju si mi dala, ravnja me sa tobomi Sve
vidim i sve znami Reci Onani, ne sme se
jesti i nidati to je osetila ljubav sa Strailomi
Ona je bila dete... - zana ljala se, podi e
glas, svi je moraju uti: - Majna daje
blagoslov najboljoj n erci na svetui Kada
majnu o ali, crninu da spalii Kosa nena joj
zalepr a ponovo niz le ai Prosce da primii
Ku a mora o ivitii Ano neni mu narac
zalegne njenom srcu, on e da zameni Mihu,
samo se prezime mora sa uvatii Zdravno e
nadma iti oca i dedui ast nu e nena o uva
i jo vi e uzdigne...
Naje ila se Otai An a ne govori Anicii
Po njoj, alje porune svojoj snahii an i
482
zmajevi

govori u neodre enom oblinu, nao da se sve

odnosi na nenog no nije tui Ona je zapravo
svesna, no sedi uz njui
Svetina bulji otvorenih usta, trudi se da
pohvata sve njene re i, ali uje samo one
noje im An a dozvolii
- Obi i dete - udaljava Anicu iz sobei
Umesto nje, shvata Ota, u i e Onanai
Zna An a da umire, ali ne e da ode don nju
ne vidii Miluje Anicu po obrazui Ne zna
nano, ali ima vizije iz svog ivotai Jo
jednom pro ivljava svoju mladost i svoju
prvu i jedinu ljubav noju je imalai Vidi
Strailai Obasipa je ne no u, ose a ja inu
njegove ljubavii Ipan je Strailo nju isnreno
voleo... uje i vapaj nenada njeg gazde, na
ijem imanju oni danas ivei Unesre eni
otac rasturene porodice nune i tra i od
Boga pravdu za svoju mrtvu decu... I uje
ne iju presudui Nena se izvr i poravnanje
na Zemljii Sve je sada An i nristalno jasnoi
Ova devojna be i od Straila i tera ga nu i,
sinu i enii Ali vidi i Moranui Zna no je onai
Odvodi Straila pogre nim putemi Dovodi ga
pred Onanui Nasmejana, ena njegovu du u
483
zmajevi

sa ispru enim dlanomi Ste e pesnicu,

pobedni n...i Vidi i boginju ivu pred vi njim
bogom Svarogom nano nle i i moli za
opro taj i ponajanje, novu ansu za bilo
nanav ivoti
- Nena bude nonj! Divlji nonj u nenoj
pustari - pala je presuda: - Njih je voleoi
Ali ne moli me za njegovog sinai Hteo je da
ubije svoje detei
- Morana je nriva! - ponizno nle i i ne
popu ta boginja iva: - Postavljala je suvi e
zamni, nadljudsna isnu enja pred obi ne,
smrtne ljudei Nena Strailo bude pastuv u
ergelii Imao je i puno dobrote u sebi,
plemenitosti i po tenjai Morana ga je
izvitoperilai A Miha je prerano oti aoi
Morana mu je pomutila mozani Molim za
milost...
- Popusti u ovog putai Nena Strailo
bude pastuvi ta tra i za Mihua - ve je
smen ao Svarogi Moranu mora unoritii
Oti la je ipan predaleno sa svojim
igrarijamai
- Nena Miha, slede i ivot pro ivi uz
ocai Nena se i on rodi nao nonji U istoj
484
zmajevi

ergeli - jo poniznije moli boginja iva:

Zauzvrat, radi u bez predaha i jo odanijei
Sla em se! udara Svarog eni emi Drhti
nebo, razmi u se oblacii
Hvala ti, ma no da si - apu e An a: Umre u brzo i mirno i odi e glas: - Obi i
dete, enam tei Po uri natragi
Nestaje An i snage, jezin ponovo
debljai Vidi Moranu nano vreba na njenu
du u, ali nema vi e ni bola ni strahai Pru a
rune svojoj Onani i upu uje joj poslednji
osmehi
- Umrla je - di e se Onanai
Di u se i ljudi, nemi i bez suzai
Odahnuli sui ude sei Posle tolino muna
ipan je lano umrla, i sa osmehom na
usnamai Svano, u glavi, ima sli nu misao:
ipan, postoji ne to sa one stranei Ne to
lepoi I An a je to videlai Novi podstren ih
nosii Sa voljom, poma u Onani ono An ine
sahranei

485
zmajevi

*****
A za to vreme, plovi An a blje tavom
svetlo u obasjanim tunelom i u sebi nenano
ose a da je on samo jedan od prolaza na
putu noji vodi sa Zemlje prema nebesnom
rajui Ni sama ne zna nano, ali zna da je raj
usputna stanica za ljudsne du ei Tu se ne
ivii Tu se dobija novi oblin ivotai Onanav,
nanav su ljudi zaradili svojim delima na
zemlj...i Samo odabrani i zaslu ni, po teni i
plemeniti rodi e se ponovo nao ljudsna bi ai
I ona e tu dobiti pravo izbora... Raj je dom
bogovai Svih bogova u noje ljudi veruju i
nojima se molei Sve ih An a vid...i Svani
bog nadzire svoje sledbenine, poma e,
pra ta ili na njavai I svi ive u slozii Po
tome se i razlinuju od ljudii Uva avaju jedni
druge... Baca An a poslednji pogled prema
Zemljii Jo jednom gleda u one noje zauven
ostavljai Miluje ih pogledom poslednji puti
Predose a, zaboravi e ihi Neno
e ih
izbrisati iz njenog umai To je jedino boli, ali
zna da nema pravo i ne mo e zadr ati svoja
se anja... Vidi Onanu i Zdravna, ose a
486
zmajevi

njihov boli Ve
im nedostaje... Vidi i
ponosnog pastuva, plemenite rase i mlado
drebe nano tr nara uz njega... udi se
Morani nano ne no prenosi njenu du u i jo
ne nije je spu ta na cvet u rajsnom vrtu...
Neno, noga ne vidi, daje An i na voljui
Sama e izabrati svoj slede i ivot... Prolaze
ispred An e sline vojsnovo a oni enih
ordenjem, pa
ena nau nina sa punim
runama priznanjai Vidi devojnu noja
zanosno svira flautu i enu noja vozi
zranoplov nebom...
- Sve to po eli , izaberii Stenla si to
pravo - glas je umilan, prepun dobrotei
- Dole! - upire An a pogled prema
gizdavom pastuvu i mladom drepcu: Mogu li sa njimaa
- Menjaj! - izdaje glas nova uputstva: Vra aj ovo drebei Mora jo malo da
sa enai Pastuv e mu biti otaci An a e mu
biti majnai Gizdava nobila, o noju e se
otimati svetsni zaljubljenici u nonjei Br e,
vreme isti e! Njene su elje zanoni
- Gotovo je Onanai Sada e ponovo biti
zajedno - odahnula je i Anicai
487
zmajevi

- O nome pri a a
- O Strailu, An i i Mihii Boginja iva je
uspela, zajedno su svi trojei I Strailo i Miha
su dobili blage naznei Zbog Moraninih
spletni noje Bog ne odobravai
- Gde sua Kanve su im naznea - upada
joj u re Otai Gori od radoznalosti da sazna
jo ne toi
- Postaje prava bosansna seljannai
an ti je i izraz lica nao nod njih...
- Razumela sam te dobro Anicei Ne
rugaj mi sei An a je onupana i obu enai
Vreme jei Nas dve silazimo u prizemljei
- I ja se moram vratitii Dragica mi je
radoznala, izlazi napoljei an i no ui Luta
umama, igra se sa zmijamai Ninada,
nijedno na e dete nije bilo nao onai
- Nalin na tetnu Onanu - podbada Otai
- Linom se ne razlinuje od Onane i
menei Bojim se da je Strailo bio sasvim
pogre an izbori Krv mu je previ e mo na za
ovenai Pla im se svojih lo ih predose ajai
Dragica bi mogla iza i pre vremena i
potra iti oca za svoje detei

488
zmajevi

- Da li bi to bilo zloa - brine Onanai

Dragica ponenad i nju zapanjii Govori nao
da ima dvadeset godinai Mnogo zna, iano je
samo nenolino meseci starija od Zdravnai
- Postoji pone to to ni ja ne znami
Bi e onano nano je Bog renaoi Ili nano
odredi boginja pobednicai Volela bih da to
bude ivai
- A, ano bude Moranaa - ve to ubacuje
Otai
- Ide se iz po etna... - preti joj prstom
Anica: - Ano bude radoznala, posla u golu
lepoticu u nrevet onom tvom nafenom
ljubavninui Odmah e te zaboravit...i
- Pa da umremi
- Ne e jo dugo umretii Potrebna si na
zemljii Idi gde god te pozovu, ali planine
izbegavaji
I ti, Onana, pamet u glavui An a te je
oslobodila svih zavetai Sve sam ti prenelai
Ne na njavaj sebe pre vremenai Postoje
drugi noji su zadu eni za nazne i nagradei
Raj ne e dobiti, ali jo nisi na putu za
panaoi Morana se namerila i na tebei Zato
mora biti mudra, hrabra i janih ivacai
489
zmajevi

Mora umreti prirodnom smr u i pro iveti

svoje zemaljsne godinei Ma nanve one bilei
Onda Morana ne e imati vlast nad tobomi
Prene e tvoju du u i to e biti svei Nisi
bezgre na, ali ima i mnogo olan avaju ih
stvarii Dobi e neizbe nu naznu, noja e
brzo pro ii Onda e imati pravo izborai
- Da li je nazna u oblinu nene ivotinje,
biljne, trave...
- Tano nenanoi
- Onda bih volela da budem nonj...
- Te no meni, ima u celu ergelu na
vratu... - zasmejala se glasno Anicai Prvi
put se smeje, poput ljudii Odmahnula je
runom, prema zami ljenoj Otii Ostavlja
zbunjenu Onanui
uri zadnjem izlazu iz
nu ei
*****
Ne naje se Otai Izmenila je svoje
ivotne planovei Strpljivo, poput prave
majne, name e Onani nove poglede na ivoti
Satima pri a sa njomi Lomi je i usmeravai
Tera je da pone to i zaborav...i Po tuje
490
zmajevi

njene eljei Podr ava je i hvalii An u ali

nano dolinuje i nano je zaslu ilai Uven idu
zajedno na grobljei Saznala je Ota ta je
etrdesetodnevni pomen za mrtve i nano on
izgledai Sve je razumela, osim gomile hrane
iznete na groblje i apetita pome anog sa
suzamai Nutnanja i ube ivanja nano se sve
mora probatii Onda e An a biti zahvalna i
sitai U po etnu se izmicala i odbijala ponude
i mezetlunei Sabla njeno je posmatrala
ljudei va u stoje i pored An inog groba,
iano ih ista hrana ena u nu ii Mljacnanje i
slasno vananje ponre e joj eludac, uprnos
odbojnostii Poturaju Oti tanjire pod nos,
dopiru do nje zanosni mirisi bosansnih
poslasticai Svet se raspri ao bez namere da
nrene sa groblja don se ne isprazne
poslu avnici i tepsijei
- Uzmite ne to, valja sei Tanav je red
nod nas - stari Simon je privolio Otu, uzela
je par e tople pite: - Samo se vi ne slu itei
Morate biti nao i mii Kud svi Turci, nena ide
i mali Mujoi
Navalila je, zalaufala se Ota na hranui
Posle pite, do lo je na red pe enjei
491
zmajevi

Jagnje e, pa prase ei Male sarme uvijene u

li e vinove loze, onda iznutrice, spremljene
bolje nego u najpoznatijim hotelima po
nojima je ru avalai Bez ustru avanja je
nrenula na tatlije, urma ice i banlavui
Prejela se vode i glavnu re na An inom
grobui Nasvojila je pri om popa Svetomira,
ali an i popa Ni iforai Uhvatila je Simona
nano se smejuljii Razumela je ovog puta
sama i bez i ijeg prevoda, no su Turci, a no
je mali Mujoi
Potpuno se u ivela u bosansne obi ajei
Za drugu i tre u da u spremala je zajedno
sa redarama, vode i ponovo glavnu re i
Nadgledala je ene, grdila ih ano su aljnave
ili nemarne, hvalila ih nada obave posao
nano trebai Znala je ta nojoj treba spremiti
nada po e nu ii
- Prava, pravcata rospija u i u tebii
Jo davno sam ti to nazala - u iva Onana da
je potna i: - I to ona selja nai Kao da si
izninla iz nanve Bosanne...
- Prije e bit da me napravio nani
bosansni nonji ni oficir na austrijsnom
dvorui Zasno io ja l babu, ja l materi Vazda
492
zmajevi

su za njima uzdisale, sevdisale i pjesme

pjevale o Bosancimai More bit da je noja od
nji mugnula u evar, il ga uvela u svoje
odaje... - ruga joj se Otai Upija bosansni
govor, poput sun erai Ponenad, iz ale,
govori nao najzatucanija Bosannai Sve je
pohvatalai I nad je ba i nad je bolan i nad je
oven istinsni bolan od bolestii I ta je ul i
nad je meran i noga je zahvatio sevdah i no
je u selu napravio belaji ivi punim plu imai
Ne osvr e se na o eva pisma da po uri, ni
na pozive svojih nolega da im je potrebnai
Zainatila se, strpljivo sprovode i svoj plani
Onanu e odvesti iz ove zabiti i ponaza e joj
nano ivot izgleda u svetsnim metropolama:
- Po i sa mnom, samo na godinu danai
Petar i Jelena su mladi i odgovornii Pazi e
na tvoje njive i zabranei Simon se dobro
dr ii Konje prepusti njemui Minula vi e ne
pijei Postao je pravi doma in zahvaljuju i
tebi i zaradi noju dobijai Pristigli su mu i
sinovii Rade sa njim, rame uz ramei Savesni
su, ne mo e se po alit...i Pristani Onana!
Zdravno je ve de ni i Vreme je da i on
nau i ne to novoi Otac me se u eleo, ali ja
493
zmajevi

ne mogu nu i bez tebei Ano ti nije ao

njega, smiluj se na atrui Pisma su mu
umazana suzamai
- Mo da si u pravui Dalje od Banje
Kovilja e nijesam nro ilai Ninud zemlja ne e
ute ii No as sam razmi ljala o tvom
predlogui
U
nedjelju,
An i
di emo
spomenin...
- Mora spaliti crninui An ina je to
elja - ve ta je Ota i ubedljivai
- I toi Rije i sa samrtne postelje su
zanoni Daj mi jo jedan mjesec danai
Proda u livade i zabrane u Kiseljanui
Ostavi u nu u, onu nicu i vo njani Ovde, u
placu, snoro je tri hentarai Ostalo su ume i
livadei U nedjelju u objaviti svijetu da ih
prodajemi U talama e ostati samo rasni
nonjii Olan a u Simonui Star je, ne u da se
mu i sa ovolinom ergelomi Kada to sve
poradim, povedi nas u taj tvoj svijeti Na
jednu godinu...
Vrisnula bi Ota od sre e, ali je mirnai
Lano se osmehuje, nlima glavom i odobrava
Onanii Samo da nrenu i pre u Drinui Ve od
Beograda, bi e joj o i irom otvorenei
494
zmajevi

Gleda e i upija e, bi e joj svega maloi Ne e

ni shvatiti nada je pro la godinai Dolazi e
povremeno, sla e se Otai Ovu divljinu i ona
nosi u srcui Ninad joj ne e dozvoliti da se
potpuno vratii Ni njoj, ni Zdravnui Ogromno
je bogatstvo u Nema noji Zoltana nemai Ona
svoje dece ne e imatii Car i njegovi carsni
ro aci uzeli su svoj deoi Zoltanov ivoti
Vi e im ni ta ne e datii Davno je zacrtalai
Posle nje, sve
e naslediti Onana i
Zdravno... Mu i je ne to drugoi Kano e
nagovoriti potomna biv eg nema nog cara
da proda svoj zaman i letnjinovac, jahtu i
zgrade od ije zanupnine mo e iveti pola
Bosnei Otac je tvrdoglavi Te no e ga
ubediti da potpuno napusti Nema nu i sa
njima nrene u Amerinui Ube ena je Ota, ano
je otac ne poslu a i ostane u Nema noj,
nroz noju godinu ne e imati ni oca, ni rentu
sa nojom lunsuzno ivi i nrstari svetom...
Sino je Anica potvrdila svoje vizijei Ve su
po ela previranja u njenoj zemlji, pogubna i
stra nai Oslinala je prostim re ima nano e
to izgledati nroz noju godinui Sve je jasno
Oti, osim jednogi U Nema noj ne ivi narod
495
zmajevi

ije je obele je uta zvezda na runavui I

danas, posle posete oca Ni ifora, dugo je
Otilija ostala zami ljenai Razgovor sa njim
postao je Oti pravo zadovoljstvoi Pamet
vrca iz njega, znanje, o troumnost, ali i
ne to iznad togai Davno je stenla utisan da
je Ni ifor pravi predstavnin Boga na zemljii
Odabran i predodre en za svoj posaoi Kao
nino pre njega, obi nim i jednostavnim
re ima, do arao je Oti sli nost izme u
njihove dve verei
- Katoli na vera ima samo jednu manu
- na Otine izvijene obrve i u enje, Ni ifor
se nasmejao: - Insistira na udimai Bo jim
udima na zemlj...i
- Mislite da ih nemaa - upiljila se Ota u
njegai Prvi put ali to je zanletva obavezuje
na utnjei Rado bi mu renla za sledbenice
boginje ivei Tanore i, pred ljudsnim o ima
ostaju nevidljive i le e bolesnei Ponlanjaju
narodu zdravlje i bolju budu nosti Pomalo i
neosetno daruju pone to iz arsenala svojih
mo i: - ula sam, snoro negde... - istrajna
je Ota: - Da ste vi upoznali enu, u ija

496
zmajevi

proro anstva verujete i da je jano cenitei

Majnu mladog muzinanta Saidai
- I vi ste uli za Remzua Ne udim se,
jer pri e o njoj ne prestajui Me utim, moram
vas razo aratii Ona nije udo na zemlji, ona
je samo jedna nadarena enai Od Boga
nadarenai Davno smo se ona i ja srelii
Negde, ono 1900-te godinei Bio sam tad
mlad sve tenin, pun sebe i posebno
snepti an prema osobama noje prori u
doga aje i budu nosti Remza me je ne samo
ponolebala, ve i naterala da tanvu osobu
gledam druga ijim o imai Jednog jutra do la
je u portu moje crnve i pozvala me napoljei
Govorila je o udnim znamenjima i svojim
nartama noje je upozoravaju da e se
dogoditi velino zlo u mojoj parohijii
Ponazala je runom na iron pojas ono rene
Drine, sve do podno ja planine Gu evoi
Posavetovala me da narod povedem prema
uzdignutim padinamai Tu e biti siguran i
mnogo manje ljudi e nastradatii utao sam
i mr tio sei Mislio sam da je ludai Oti la je
iz moje porte bez osvrtanjai Pogledao sam
ipan u Drinu, mirnu i malenui Odmahnuo
497
zmajevi

sam runom i pomislio nano zemljom hoda

svananav sveti Ve drugog dana sam se
ponajao to nisam poslu ao tu neobi nu
enui Svu no je lila ni a nao da je neno sa
neba sipao vodui Ni ta se nije videloi Ni
prst
pred
onomi
Drina,
slu ena
i
pomahnitala, nabujala je i ra irila svoje
norito, nose i sve pred sobomi Stradalo je
puno sveta, gotovo sva stona, poru eno je
mnogo nu ai Izbegli smo u poslednjem
momentui Prona ao sam Remzu na Gu evui
Pri ao sam joj, jo
uven zategnut i
nepoverljivi I danas pamtim svanu njenu
re i Ona me posavetovala da pazim na svoj
narod i u im ga veri i ljudsnostii Da ih
pribli im Bogu i udaljim od avolai Upozorila
me je na ne to, to ni dan-danas ne
razumemi Jedino sam shvatio nano e se
silan greh po initi i to u mojoj parohijii
Nenanav zavet utanja, Remzu obavezuje da
ostane po stranii Ona samo ponu ava da
una e na zlo, ali ne sme da se me ai Ne sme
ni da ga spre avai Zato radim punim srcemi
Dr im ljudima propovedi, pri am im o razlici
izme u dobra i zlai Usa ujem im u glavu
498
zmajevi

pravi nosti Ponu avam da spre im taj

avolsni in noji o enujem da se desi, jer ja
njoj verujemi Jo 1900i prorenla je po etan
pro log rata i sva stradanja noja smo
do ivelii Svano njeno predsnazanje se
obistiniloi Od neni dan sam ponovo
uznemireni Opet mi je pri ala o udnim
nemirima u glavama ljudi noji e umisliti da
su gospodari svetai Za manje od desetan
godina, na e da e nrenuti nove savremene
horde osvaja ai I i e zemljom, vodom i
vazduhomi Bi e to suludi pohod i
uni tavanje ljudi irom zemaljsne nugle...
Ona ninad ne gre ii Predvodi e ih neni
umobolnin noji e ostati zauven zabele en
po svojim surovim zamislimai Izda e
neobi nu naredbu, za istrebljenje nenolino
narodai Posebno e uni tavati narod... jedan
narod, ali ja nisam mogao da donu im o nom
je narodu re ...
- Ljudi sa utom zvezdom ono runavaa
- ubacila je Ota pitanjei
- Odanle znatea - zapanjeno se
zagledao u nju: - Bili ste sa Remzoma
Pri ale stea
499
zmajevi

- Ninad je nisam ni videla, a namoli

srelai Postoji jo
osoba, poput njei
Nadarenih i vidovitihi Ipan su, tanve osobe
uda na zemljii Poslednja, prava udai
Dugo je ostao Ni ifori arno je eleo da
i upa jo pone to iz Otei Ten po njegovom
odlasnu sinula je Oti idejai Suluda ideja, ali
vrlo mogu ai Prelistala je Onanine nnjige,
tra e i potvrdu svojim sumnjamai Ni ta nije
na la ni u jednoj od nnjigai Proveri e svoje
sumnje u prvom ve em gradu noji ima
bibliotenui uta zvezda je nenanav simbol
Jevrejai Sa mnogima od njih je prijatelj, ali
ninad nije videla da nose zvezdu na runavui
Bila je na jevrejsnim praznicima, an zna i
ta jedui
Izjavljivala im je sau e e, u danima
alosti nada im neno umrei Ceni ih, vredni
su i ume ni u mnogim poslovima...
Ve
odavno nije bila u nema noj
Vajmarsnoj republicii Pravo iz Bosne oti la
je za Ma arsnu, odatle u Amerinui Otac je
redovno pisaoi Radovala se njegovim
obave tenjimai U pismima joj je javljao da je
u zemlji novi period u nome se sudara staro
500
zmajevi

i novo dru tvoi Vidno je procvetala nultura i

stvorena su, po o evim re ima, trajna
umetni na i nnji evna delai Razumljivo je da
svi ne misle isto i pojedinci nisu zadovoljnii
Jedna od masovnijih partija, zaboravila je
Ota njeno ime, smatra ovaj period pravim
poni enjem Nema nei Njeni lanovi se bune
protiv masovnog doseljavanja stanovni tva
noje nije nema nog porenlai Pro itala je, u
ameri nim novinama, jo pre godinu dana da
po teni i estiti Nemci tvrde nano je
Vajmarsna republina svetionin demonratijei
Pronlamovana su sva osnovna i ljudsna
prava: sloboda govora, tampe, politi nog
organizovanja...
I
da
je
jedan
od
predsednina, ili Fridrih Elbert, ili Paul Fon
Hindenburg, ne se a se ta no, zaslu an to
je Nema na primljena u Ligu naroda... Otac
tvrdi, nano je enonomsna depresija u zemlji
nriva za milione nezaposlenih, noji se,
razo arani u demonratiju napitalizma onre u
svetsnoj pretnji i aveti dvadesetog vena Komunisti noj partijii Ili njoj, ili Nacionalsocijalisti noj, radni noj partijii

501
zmajevi

Stari Fon Bajern podr ava njihova

gledi tai Bolje i oni, nego ti rusni
propagatori zla, nolhoza, zajedni ne nase i
nazana, na nome e svi jesti istu hranui ali
stari Fon Bajern to 1923i nije uspeo
ponu aj pu a Nacional-socijalista da obore
vladu na nenom snupu u minhensnoj pivnicii
Tvrdi, nano ih predvodi vrlo sposoban
oveni Ne zna Ota ni ta o tomei Ni no je taj
oven, ni ta oca motivi e pa hvali tu novu
nema nu ideologijui Ni ta ona propagira...
U jedno je sigurnai Sa te strane ne
preti Nema noj opasnosti Ninad otac ne bi
podr avao nenanvog ludana noji bi po eleo
da ponori sveti Do sada je politina nije
zanimalai Vreme je da se zainteresuje nada
stigne nu ...i
- Ti sre uj na e papirei Vidi ta nam
treba za putne isprave - prenida joj
razmi ljanje Onana: - Sve u vezi putovanja,
preuzmi na sebei Ja u isprodavati, to to
sam naumilai Nau i me ta da uradim sa
dunatima i nanitomi Mnogo ga jei Ho u li ga
staviti u tu bannu, u Beogradua

502
zmajevi

Do sino
je tano mislilai Danas
razmi lja druga ijei U tom plamenu noji e
bunnuti, na i e se i Kraljevinai Gazi e je
onupatorsna izmai izma Otinog naroda, ali
i sopstvenog narodai Bi e razne vojsne u
Kraljevini nao na gori listai Ratova e protiv
neprijatelja, ali i protiv svoje zemljei Ni za
ivu glavu ne bi to renla Onanii Ninud ne bi
mrdnulai Ostala bi da uva nu u, nonje i
grobovei Premi lja Ota o a avoj ideji:
- Mnogo ga jei U pravu sii Rizi no je
zlato nositi sa nama, do Beogradai Mogle bi
negde da ga zanopamoi
- Odnije emo ga Anici, u njene pe inei
Ona e ga sa uvati, bolje od te tvoje bannei
Sigurna sami
- I ja sam sigurnai Svani e te dunat
sa enatii Jedva enam da nrenemoi
- I ja, vjeruj mii Nijesam ti do sad
govorila, ali jedva enam da iza em iz ove
nu ei Nema no i u nojoj Strailo nije u mom
nrevetui Grli me, ljubi, sva ta mi govori i
radii Nijednu no ne prespavam mirnoi
Ponenad pomislim da ludimi I la bih ljenaru,
ali me sramotai Kud u ljenaru za glavua
503
zmajevi

Nenano se, uvijen pro uje, pa se pla im da

ne nrenu pri e nano sam pomanitalai Lan e
u, negdje tamo daleno, oti i dontorimai U
tvojoj zemlji, gdje me nino ne poznajei Ne
mogu dugo ovano izdr atii Ima li lijena sa
nojim Straila mogu istjerati iz moje glavea
Da ti stvarno ne poludima
- Onana! Za to uti o tomea Razgovor
uven poma ei Nisam psihijatar, ali puno
znam o tomei Pri a emo, pomo i u ti don
ne stignemo u Nema nui Tamo su moje
nolegei Odabra emo najboljegi Sigurno e ti
pomo ii Ima za to jedan dobar leni Narodni!
Ali, ti ne e da slu a i Vi ovde na ete, nlin
se nlinom izbijai
- I ti si manitai Kud bih ja to moglaa
Pro ulo bi se za jedan dani Brujalo bi po
svim mjestima, sve do Srbijei
- Ko i a abrono e nada je mir u
glavi!a A bogami i jo nojenudai
- Meni nino ne smije pri ii Kad zapalim
crninu nrenu e izvidnice, ali samo za
proscei Vrza e osmeh na mom licu, nonta e
da li sam zaboravila Mihu i da li smiju
poslati rodice i najaviti proscei Suvi e je
504
zmajevi

napitala da bi se neno zanosio mislima o

valerisanjui an i nad bih objavila, da uz
prodaju zemlje i livada tra im i ljubavnina,
svi bi se pravili ludi i gluvii Garantujem ti,
nema nu e noja ima sina, a da se u njoj ne
raspreda nada je pogodno da nam do u i da
me prosei Ovde je napital presudani I
petoro djece da imam, o tome nino ne bi
mislioi Ni o sinu, iano je mo da mlad i
zaljubljen u drugu djevojnui
- ao mi je, ne u mo i da im vidim lica
i da ih ujem nada shvate da si oti la iz
Bosne i da im se izmanao svemo ni
napital... - promrnd ala je Otilija so nu,
bosansnu psovnu, onda se zasmejala nao
luda: - ivim za dan nada e mi re i da ti
se neni mu narac svideoi Neni dobar dasa,
noji e ti stare uspomene isterati iz glavei
Precrtati i Mihu i Straila... Ho u da mi
procveta
i zasija i Devova e
poput
devojnei Upozna e prava mu na ose anja,
izjave ljubavi, mu nu nulturu, ive e nao
mlada ena... Sre na i zaljubljenai Ispunjenai
*****
505
zmajevi

Posmatra je Ota snrivena iza zastorai

Onana se e lja i name ta frizuru, poput
nanve pomodarnei Na licu ima blistav i
zanosan osmeh, odi e mir iz njei Snoro da
mirno spava svane no ii Polano se gubi
Strailo iz njene glavei Blagosilja Ota svog
prijatelja Ginterai Em je poznat i mlad
psihijatar, em je zaljubljen u Onanui to je
najlep e od svega i on se njoj svi ai Izlaze
ve mesecima na ru nove ili ve ere, vodi je
u pozori te i biosnopi Ne buni se zbog
Onanine zatvorenosti i stidljivostii
Osvaja je lagano i smirenoi Zacrtao je:
bi e njegova suprugai Zarenao se Oti, da e
sve aveti iz Onanine pro losti oterati daleno
od nje... Se a se Ota Ginterove mune, don
nije snupio hrabrost i pitao je mo e li Onanu
pozvati na nafui Crveneo je, pri ao smu eno
o etici, odnosu lenar-pacijent i oborene
glave priznao da mu se svi ai Nije mogla
ni ta da mu obe a don ne popri a sa
Onanomi I upala je te nom munom iz nje
priznanjei Ginter joj je li io na onaj nip iz
Gr ne, pred nojim je stajala itav sat i to
506
zmajevi

nepomi noi Na prva dva sastanna morala je

da ide i Ota sa njimai Onda se Onana
oslobodilai Sada jedva ena da se uju i
iza u negde zajednoi Zna Ota i za to se
danas ovano ure ujei Prove e svoju prvu,
zajedni nu no u hotelui Jedva da je Ota
poverovala u mogu nost tano ne egai
Mislila je, pre e drenovina pustiti nap vode,
nego to e Onana pristati da spava sa
nenimi Valjda su je Ginterova ljubav i pa nja
smen ali pa lan e prihvata savremenije
pona anjei Ne e da se udaje, ju e je renla
Oti, ali mora bi gi sa Ginteromi I dalje bunti
poput bulne nada o tome pri a... Don je
gleda i slu a, Ota se ponenad za udi svojim
ose anjimai Osim ljubavi, ispunjena je
ponosom i ushi enjemi Od umiljate,
plavonose curice sa o ima boje perunine,
nona no je sazrela i postala dra esna i
neodoljiva mlada damai Upravo onanva u
nanvu je po elela da je izgradi, jo davnih
dana nada je sanjala da je unrade i odvede
iz Bosnei
esto se Ota seti njihovog polasna na
puti to se ti e sveta Onana je bila u pravui
507
zmajevi

Ispratilo ih je itavo mesta cei I stari i

mladii Ostali su otvorenih usta gledaju i za
fijaneromi ta je nome bilo u glavi, Bog e
ga znatii Planala je i Onana, ali samo do
Drinei im su u li u Banju Kovilja u otvorila
je o i i gledala na sve strane... Voz je
fascinirao i nju i Zdravnai Obi li su ga dva
puta, an nisu ni sedali na svoja mestai Tri
puta ih je vodila u vagon-restoran,
naru ivala im sonove i gricnalice... Jurili su
po Beogradu, dva puta i li u pozori te, i
dramsno i lutnarsnoi Hotel i posluga sludili
su Onanui Ru avala je i nada nije bila
gladnai Zbog ve banjai
Vilju na je danima ispadala iz njene
leve runei Salvete je upotrebljavala
nemilice... U Zoolo nom vrtu pona ala se
gore od Zdravnai Ota je vi e jurila za njom,
nego za detetom... U biosnopu je jedan isti
film gledala tri putai Pristala je da iza u
napolje, ten nada je Zdravno zaplanaoi
Tra io je da jede... Na hipodromu se Ota
preznojilai
Pred
elitom
Beograda
i
Kraljevine glasno je grdila i vinala na
d onejai ibao je nonjai
508
zmajevi

-Mo da dama bolje ja e-nanlonio im se

stariji gospodin: - Ja sam Jevrem, ina e
vlasnin ovog snunog i rasnog nonjai D onej
je jedan od najboljih u Kraljevin...i
- Ma, avola najbolji! - ustremila se
ljutita Onana na zbunjenog ovena: - Nema
on pojma o jahanju...
- Nije lepo tano govoriti, mlada
gospo ice- Konji su...
- Ma, ni vi nemate pojmai Taj nonj je iz
moje ergelei Ja sam ga jahalai Bolji je od
svih ovih nonjai I br ii Garantujemi Da ga ja
ja em, stigao bi prv...i
Primanao se sveti Gospo ica je
vlasnica ergelei Krenulo je sa aptavanjei
Gospoda i dame pilje u ljutitu Onanui
Podbadaju gazda Jevremai Tra e da u
slede oj trci gospo ica uzja e nonjai Svi
ele da se nlade na nju...
- Pa izvolite, mlada damo... - posprdno
se nanlonio gazda Jevrem: - Pona ite nam
nano se ja ei Donesite mi pehar, da u vam
para za njega nolino vredi nonji Ma, dva
puta vi e od njegove vrednost...i

509
zmajevi

Nije stigla Ota ni da otvori ustai Onana

se izgubila put svla ionicei Samo je sninula
cipele i arapei Haljina je irona, ne e joj
smetati don ja ei
Pri a je za as obi la hipodromi Svi su
poustajali, iste u vratove, name taju bolje
male durbinei Ho e da je vide i da se
uvere... Ona stoji uz nonja, ne to mu govori,
mazi ga po vratu i grivii Snuplja ironu
haljinu, odi e je i bez i ije pomo i usna e u
sedloi Zaorio se pljesan i zvi ducii Ne
obazire se Onanai Slu a uputstva u vezi
startai Trljaju rune vlasnici boljih nonjai
Slo ili su se na izmenu d oneja, iano time
nr e pravilai Sme i im se medaljai Gazda
Jevremov nonj, bio im je nanljiva preprenai
Zlobno se smejuljei Odbila je i bi i Pole e
po vratu nonja, ponovo mu govori i gladi
grivui Tap e ga i umiruje, nonj ve frn e i
posnanuje u mestu... Sve se uti aloi ena se
pucanji
Pojurila je, ne mare i za ironu sunnju
noja se odi ei Jezdi nao da je ro ena
zajedno sa nonjemi Kosa joj vijori na vetrui
I dalje, nonja samo tap e, ali se ne odvaja
510
zmajevi

od njegovog vratai Za du inu je ispred svih,

pa za dvei Odjurila je napred i projurila nroz
cilj, snoro pola minuta pre ostalih nonja...
Obilazi jedan nrug i umiruje nonjai Silazi
pred zabezennutim vlasninomi
- Zaslu ili ste sve to sam obe ao...
- Donesite mi samo cipelei I obe ajte
da ga vi e ne ete udaratii an ni maloi Na i
se nonji ne treniraju batinama... povunla je
Otu i Zdravna prema izlazui Moraju izbe i
radoznalu svetinu i novinarei
Ota se tome smejala sve do Ma arsnei
A tamo je po ela da se nervirai Janina se
zalepio za Onanui Niti se odvaja, niti snlanja
o i sa njei Govori i srpsni i nema ni, davi
Onanu satimai Kroz Budimpe tu su projurilii
Ne se a se Ota ni ta su videlii Sve do
ulasna u muzej gr nih isnopinai Onana se
zalepila za njihi Terala je Otu da joj pri a o
svanoj amfori, snulpturi ili onrnjenoj posudii
Ne to u tim starinama fasciniralo je Onanui
Janina se smorio i nona no ih ostavioi Ne
zna Ota ni sama, za to je promenila pravac
njihovog putovanjai Osetila je u sebi
neobi nu eljui Mora Onani ponazati Atinu i
511
zmajevi

Anropolj, isnopine i stare hramove irom

Gr nei Poslala je atri brzojav da im se
pridru ...i
Gr na je za Onanu izgubila dra , onog
momenta nada se pojavio atrai Zurila je u
njega irom otvorenih o ijui an nije videla
ni njegovu pru enu runui Onda se zasmejala
glasno i pocrvenelai Izvinjavala se i opet
smejalai
Klizio je atra pogledom niz sebei Nije
mu jasno emu se smejei Gledao je u
zbunjenu Otu, pa u Onanu noja se
nezaustavljivo cerenai
Ma, ne smijem se njemu - jedva je
progovorila: - Ve tebii Jeste ru an i mrn,
al nije stra am za gledanjei Sjetila sam se
crnih ljudi sa slina iz Afrinei Kanva si
a ava, mogla si se zaljubiti u nenog od onih
sa probodenim nosevima i usnamai Il, ne daj
Bo e u one to su jeli ljudei Morala bih
vazdan zanlju avati vrata od moje i
Zdravnove sobei Zamisli, ogladni no u ili
po eli ljudsno mesoi Mlado i so no...

512
zmajevi

Cerena se i Otai Prevodi zabezennutom

atri njene re ii Govori mu nema n...i
Onana se isnola ila nonovo:
On zna njema nia
Nau io ga je, zbog menei
Onda si ti, zaista onaj pravi - pri la je
Onana atrii Grli ga, poput bratai Cma e u
obra i Privla i bli e Zdravna noji se sanrio
iza njene sunnje:
- Dobar je on, sre oi Daj mu runui
- Je l me ne e pojestia - on izviruje
pla ljivo iza majnei
Obe se smeju, ali Ota ne prevodi detinje
re ii Pri aju uglas Zdravnu nano je atra
mnogo vremena bio na suncui On je dobar,
voli i le i decu...
Dan im je postao nratani Vozili su se
limuzinom sve do mora i lune sa brodovimai
Zdravno se gnezdi atri u nrilu, ponavlja
re i i u i nema nii Onana ponu ava sa
englesnim, ali zamuca, zasmeje se, nano je
Ota odavno nije ulai
Na brodu, prema Italiji, bili su atrancijai
Kapetan ih je smestio za svoj stoi Pozvao je
gospodina i gospo u, sa decom, da jedu za
513
zmajevi

po asnim stolomi Zbunjen je i radoznaoi

Jedva je pohvatao na nolino jezina
razgovarajui Gospodin i gospo a nada su
sami, govore englesni ili francusnii Kada je
mla a dama sa njima, svi govore nema ni,
osim detetai Njega, ten pomalo u ei Dete
govori nenim slovensnim jezinomi Grn je,
pa mu je to blisnoi Stidi se radoznalosti, ali
nije otrpeo da ostane uzdr an:
Vi
ste
neobi na
porodicai
Internacionalna...
- Moj mu je Panistanaci Na a n erna
je ro ena u Bosnii I njen sin...
- Ve ste baba i dedaa
Zanlimali su oboje glavomi Nastavili su
opu teno razgovor, sve don Ota nije renla
da idu u Nema nui
- Za stalnoa
Ne to neobi no provunlo se nroz
njegovo pitanjei Ponu ala je Ota da navede
napetana i pojasni im svoje u enje, ali je
on ostao uzdr ani Dopustio je sebi slabost,
ten u luci Bari don se pozdravljao sa njima:
- Neobi ni incidenti se de avaju u
Nema noji Vi ste Nemica i ne bih eleo da
514
zmajevi

vas uvredimi Sti e se utisan da tamo nisu

dobrodo li ljudi noji nemaju arijevsne nrvi u
sebii Ta, Nacional-socijalisti na radni na
partija, prerasta u ne to drugoi Povedite
ra unai Hitler je postao njihov lideri On je,
po mom mi ljenju, nepodobna osoba da se
na e na tanvom mestu... Ne nrije svoju
mr nju
prema
Jevrejima,
Romima,
homosensualcima,
prostitutnama,
nomunistima, nriminalcima i bolesnim
ljudimai Psihi ni bolesnim ljudima... Ceo
svet se nada da njegova partija ninad ne e
do i na vlasti Bilo bi to velino zlo za
Nema nu...
Pro la je Ota nroz ceo Rim, ali ni ta
nije videlai Nijednom se nije osmehnula u
Venecijii Morile su je brige zbog ocai Zbog
lanana noje ita po novinamai Polano je
sve dovela na svoje mestoi Taj monstrum, o
nome je govorila Anica, polano osvaja
pozicije u nema nom parlamentui Ja a svoju
partijui Manje je to brine od o evih re ii On
podr ava tog umobolninai Ceni gai Smatra
ga pravim ovenom noji je poveo borbu za

515
zmajevi

njihovu zemljui Misli da e joj vratiti sjaj i

nenada nji ugled...
To isto renao je i njen ujan u Austriji:
- Za desetan godina bi e Nema na
vode a sila u Evropii Ponosan sami Adolf
Hitler se rodio u mestu Braunau, na Inu,
nenada njoj Austro-Ugarsnoji Na
oven,
ali nam je utenao 1913i u Minheni Ko bi
renao za propalog, netalentovanog glumca i
farbara javnih zgrada da ima tolino
visprenosti u seb...i
onirana, zurila je u ujanai Ni ta ga
vi e nije pitalai udila se, posle razgovora
sa Anicom, no e tanvu budalu sleditii Od
njenog oca i ujana ne trebaju mu bolji
sledbenicii
No urila je i snratila putovanje nroz
Austrijui Ninad nije imala ozbiljan nonflint
sa ocemi Ponadala se, mo i e otvoreno da
razgovarajui
Otac je Otu do enao ra irenih runui U
Onanu se naprosto zaljubioi Prozvao je mala
arijevnai Od Zdravna se ne odvajai U i ga
nema ni i svugde ga vodi sa sobomi Uz

516
zmajevi

osmeh, zamolio je Otu da atru smesti u

hotel:
- Niste ven an...i Ja sam staromodani
U na u nu u dolazi nulturan sveti Ne bih
eleo da se izla e ogovaranjui Poziva emo
ga na ru nove i ve erei On je poznat i
cenjen nau nini Predstavi ga nao svog
saradnina... I nolino planirate da ostanete u
Nema noja
Slo ila se Ota sa svim o evim
zahtevima, uprnos Onaninom u enjui Jedva
je izbrojala sobe, salone i bibliotene u
o evoj palatii Zbog mira u nu i, Onane,
Zdravna i svojih novih planova, Ota je
postala nrotna i mirna, nanva ninad nije
bila:
- atra e ostati nratnoi Vra a se u
Amerinu pre menei Onana mora lenarui Ima
este glavobolje... - pre utala je istinu da
joj je potreban psihijatari Odbila je o evu
pomo i Nije mu dozvolila da pozove ni
jednog svog nolegui Sama je potra ila
Ginterai Morao je obe ati da je nigde ne e
zavesti nao psihijatrijsni slu aji Nenano

517
zmajevi

ose a, otac bi se ohladio i promenio odnos

prema Onanii
Nijedan ru an sa gostima ne pro e, a
da neno ne spomene nano sve umobolnine
treba spanovati u posebnu ustanovu, daleno
od civilizacijei an se prave i planovi, gde
bi se to moglo izgraditii Uven bi neno uz
umobolne dodao i Jevreje, Rome i ljude
druga ije orijentisane po pitanju sensai
- O istiti ulice od gamadi! Pregledati
nartone po psihijatrijsnim nlininama! Ne
dozvoliti umobolnima da se razmno avaju!
Dugo su joj odzvanjale o eve re ii Otu
je zbog tih re i izjedao sram i stidi Otac
uzima pravdu u svoje rune, iano na to nema
pravoi On je lenar i humanistai Polo io je
zanletvu... Zato Ota svoj novac, neosetno
prenosi na ra une stranih bananai alje ga
za Amerinui ena Ginterovu potvrdu da je
sa Onanom sve u redui Odmah e oti i od
nu ei Kano stvari stoje, ovog puta zauveni
Vi e i ne nagovara oca da napusti Nema nui
Srcem i du om je zalegao i poma e
Hitlerovu svari Tiho se Ota uve e pomoli
Bogui Ne sme je izneveriti i napustitii Niti
518
zmajevi

sme dozvoliti da je jednog dana bude

sramota to je Fridrih Fon Bajern njen
otac...
- Gde se sprema moja mala arijevnaa prenida otac Otine misli: - Vila joj nije
ravnai Tanva si ti bilai
- Izlazi sa Ginterom, na ve erui
- Ginter je istonrvni Nemaci Bilo bi
divno nada bi se moja mala zaljubila u njegai
Iz njihovog brana, ra ala bi se deca nojom
bi se ova zemlja ponosilai Ota, ostavi mi jei
U starosti, ovenu je te no da bude sami
Tebe ninad nisam mogao da zadr im uz
sebei Svet je tvoj domi I ja to po tujemi
Ostavi mi nju i malenogi Uz njih sam ponovo
postao mladi
etvrta je godina Ziziju,
nema ni govori nao da je ro en ovdei Ve
ga u im pomalo francusni i englesnii Bio bih
ponosan na njega nada bi odrastao nao moj
usvojenini Ginter se ne bi bunioi Ovde bi
ivelii Ku a bi mi odisala mlado ui Mala
arijevna mi je ulep ala ivot...
- O e! Prestani! - prvi put je Ota
izgubila nontrolui Podi e glas: - Ona se
zove Onanai I ne zovi Zdravna Zizii Ne udaji
519
zmajevi

ninoga, ano taj to ne elii Onana je bogata,

nao ti i jai Povela sam je da vidi svet i
zaboravi mune nroz noje je pro lai Veruj mi,
jo nije sasvim pribranai Ona e sama
odlu iti o svom ivotui Ano po eli Gintera,
ja u biti presre nai On je dobar i po ten
moman...
-progutalaje
ostatani
Nije
zalu enin, poput njenog ocai Ne dopada mu
se mnogo toga to se doga a u zemljii
Strepi, nao i Ota da Hitler ne dobije vlasti
Smatra ga ludanom i sve svoje pacijente, za
svani slu aj, vodi nao osobe sa bolovima u
glavi ili sli nim glupostima...
- Kano ti izgledama - zavrtela se
Onana ispred njei
- Bolje od svane noja e biti na ve eri
u tom hotelu... Moram da ti na em ne toi Ti
e to shvatiti pravilnoi Ten si na pragu
pravog ivotai Ano po eli Gintera zauven,
ja u te podr atii On te volii Zbog tebe bi
pristao na svei an i u Bosni da ivii Sve e
biti tvoja voljai Amerina, Bosna, nena tre a
zemlja, jedino ti ne u dozvoliti da ostane
ovdei

520
zmajevi

- Sve vidim i osije ami Moj ivojin bi

renao, ova zemlja ve miri e na rati Tvoj
otac ne misli nao tii Mene voli, jer izgledam
nao Njemicai Zdravna eli da i noluje po
svojim mjerilimai U i ga, po itav dani
Vrijeme je da vidimo i tu Amerinu, pa da se
vratimo u na u Bosnui Ano si ti obavila sve
svoje poslovei Mislim na one tajne o nojima
apu e sa svojim advonatomi Otac ti je
gluv, ali ja nijesami Znam da pare
prebacuje u Amerinui to se ti e Gintera,
mo e biti mirnai Svi a mi se, a i elim ga...
ma zna ve i Ni ta mu ne obe avam, ali i ne
govorim da u pobe ii Od nada sam sa njim,
snoro da nema Straila u mojoj glavii
Isnrsnu, ponenad, neobi no zanosna usta ili
rune, mene i prepune ne nostii Ljubi me
mu narac, miluje, ali utne i u maglii Ninad
ga ne vidim jasnoi Da sam bila sa jo nenim
mu narcem, mislila bih nano me taj
proganjai Te rune i zagrljaji nisu ni Mihini,
ni Strailovii Sigurna sami Dodiri samo li e
na Strailove, ali nao da te e dopiru do menei
Uzbudim se, ali nraja nemai Uven se
probudim oznojena i nezadovoljnai Drhtim
521
zmajevi

od po ude, straha i jadai Snupim se uz

Zdravnai Dijete me zagrli, pri a mi don ne
zaspimi Kao da osje a nano me ne to bol...i
Zato, re ila sam, no as idem u taj hotel...
- Nepotrebno se brine i To su ve
normalniji snovii Strailo polano bledii I sama
si shvatila da te e sti e do tvoje podsvestii
Vremenom e potpuno i eznutii Ginter je
sjajan psihijatari Dr i se ti njega, mala mojai
Treba on tebii
- Treba mi Ginter, ali i tvoj savjetiiNe
bih htjela da se derem zbog trudno ei Moje
trave nijesam ponijela...
- Ja sam ih donelai Znala je Anica da e
biti onoga u Nema noj - cerena se i nosi
spremljenu a u: - Ispij, du ice! Sada e
sti i tvoj mladi gospodini Zabavi sei Izbaci
onog snota iz glavei Mislim da Ginter ve
gorii Ljubi e te svu no i
Sumnjam da ete pojesti neni zalogaji
Odmah ete usno iti u nreveti Oboje ste mi
ustreptalii
- Ti si snroz luda, ali te volim nao svog
sina...
- Ubila bi za menea
522
zmajevi

- I toi
- I ja bih za tebei Idi sad, onaj ve trubi
nao sumanuti Mo da te zasno i i u nolima,
do gradai
- Prostanu o!
- K eri, n eri! Zar tano majcia I to
nanvoj majci! Sina moram da ti onupam i
uspavannu da mu pri am sve don ne zaspii
- Molim te Ota, u ini m...i - uozbiljila
se Onanai apu e joj: - Pri aj mu pri e na
srpsnomi On ga ve zaboravljai Deda Fridrih
mu govori samo na nema nom...
Po uruje je prema izlazui Ota lan e
di ei Ne e Onana ostati u Nema noj, mada
se jo uven pomalo i pla ii Ginter je
izuzetno zgodan, ugla en, pa ljiv, ali i
zaljubljen... Pove e je to pre u Amerinui
Samo da je vidii Posle e lanoi
*****
Onana odi e istinsnim zadovoljstvomi
Pogled joj blista, u o ima joj gore dve
zvezdicei Godi joj Ginterova pa njai Sede u
italijansnom restoranu, ve eraju noljne i
523
zmajevi

pastu sa prelivom, nanav je jela u Venecijii

Restoran je nrcat, nonobari uslu ni, ugla eni
i disnretnii Podse aju Onanu na bosansne
u iteljei Ponos je oblivai Nema vi e
nema ne re i noju ne razumei
an i
Engleze, noji sede za susednim stolom,
razume dosta dobroi Sve joj prijai I ambijent
i ve era, Ginterova pa nja, ali i vinoi Pijucna
ga polano, malim gutljajima, ali ve ose a
njegovo delovanjei Toplina se razigrava
njenim telomi Treba joj mali podstren nano
bi ustala i nrenula prema stepenicama i
spratui Obe ala je Ginteru, uzmana no as
nema... Ona dr i zadatu re i Ipan, ini se
Onani, sve ovo sa Ginterom i lo je suvi e
brzo i jo nije spremna za novu vezui Kad
god
sretne
njegov
pogled,
oseti
nelagodnost, ali i najanje, za to tano mislii
Milije i ose ajnije stvorenje, ne e sresti u
ivotui Ginter je ve
nagovestio svoje
namerei Dodu e, vrlo disnretno, nulturno i
obazrivo, ali prili no razgovetno... Zaprosi e
je no as ili, eventualno, na slede em
sastannu... Nema nameru i sigurno ne e
provesti ivot u stranom svetui Njena nu a,
524
zmajevi

ve joj nedostajei I njeni nonji, prostor i

livade, malene umice i snrivene staze ono
Ani inih pe inai
- Da li ti se dopada ve eraa
Posmatra je neobi nim i pronicljivim
pogledom, pred nojim Onana gubi nit misli u
svojoj glavii esto joj zasmeta nada je tano
gledai Ima ose aj da joj zaviruje u glavu i da
zna svanu njenu misaoi Zbog ne ega, uven
pocrveni nada je on uporno gleda:
- Sve je predivno - opet obara napne,
iano ne zna za toi
-Hej, glavu gore, pa to sam jai Tvoja
ljubavi Za to se stidi a
Ne moramo no as u sobui Ima dana...
Ima dana... Ali u svanom e se ose ati
ovanoi Mora pro i i nroz ovo isnustvoi
Istisnuti stare slinei Ginter joj se dopada i to
mnogoi Nije joj va na njegova lepota, ve
udesni nagon noji se stvorio u njoji eli
naponon da im se tela dodirnu i spojei Posle
Mihe i Straila, on je prvi oven sa nojim
ponovo eli fizi ni dodiri Ano sa Ginterom
ne do ivi ni ta lepo, onda za nju vi e nema

525
zmajevi

nadei I ne e prona i ninog sa nime e mo i

provesti ivot:
- Obe ala sami
- Ja ne u tvoje obe anje, ve pravu
eljui
- Postoji i ona - di e o i prema
Ginterui
irom su otvorenei Snene i
zamagljene od nesnrivene eljei
Zapevao bi Ginteri Onana ga ho e i
spremna je za njihovu prvu no i eli ga,
nolino i on njui Jo ga dovoljno ne voli,
svestan je toga, ali e biti uporan i istrajani
Sti i e i do njenog srcai Ono je slobodno i
ninad zapravo nije volelo pravom, zrelom
ljubavljui Nije ni svesna da su sve njene
seanse, nod njega, bile pod hipnozomi Zna
svanu njenu tajnu noju je memorisala u
svom mozgui
an i one delove ranog
detinjstva nojih se Onana vi e i ne se ai
Njen biv i mu potpuno mu je nebitani
Glupavo derle, psihi ni bolesno, ljubomorno
i nedorasloi Sama Onana ga je tano i
opisalai Hipnotisani ljudi ne znaju da sanriju
istinui Zato ga, pomalo, i brine Mihin otaci
Taj Strailo, urezao se u Onaninu podsvesti
526
zmajevi

an nije ni svesna, nolino joj se dopalo sve

ono to je sa njom radioi Vaspitana je
pagrijarhalno, puna je morala, zato mu je i
presudila svojom runomi Da je bila
druga ijih shvatanja, ninad se ne bi odvojila
od tog monstrumai Ginteru ne smeta to ga
je ubila senirom, ni to je zmiju bacila na
Mihinog nonjai Zaslu ili su da umru i jedan i
drugii
Ninada Onani ne e priznati da zna sve
njene tajnei Druge mune ga morei Zaljubio
sei Isnreno i do nrajai Od nada je nju
upoznao ne vidi druge enei Sanja o danu
nada e pristati da se uda za njegai Zbog
ne ega Onana je ipan neodlu nai Zato je do
sada i nije zaprosioi Razradio je itavu
strategijui I i e noran po norani Jo za
vreme prvih seansi, ona mu je priznala da
se pla i odnosa sa bilo nojim mu narcemi
Strailov lin ne odlazi ispred njenih o ijui Ni
no u, ni danjui Zbog toga u njoj i u i
neobi an strahi Svani e mu narac u njenoj
glavi imati Strailov izgledi Ginter je mnogo
toga uspeo sa hipnozomi Prvo je naveo
Onanu da mu verujei Zatim je i ao
527
zmajevi

postepenoi Uz pomo janih i sugestivnih

re i oslobodio je Onanu svanog ose anja
nrivice i u vrstio njeno samopouzdanjei
Hipnoza je mo nai Izmeni ljude, njihove
navine, shvatanja i eljei Zato se Ginter
ponenad i za udii Satima je govorio Onani
da mora zaboraviti Straila i izbrisati ga iz
svoje podsvestii Svani naredni razgovor,
uverio bi Gintera da ga nije potpuno
eliminisao, iano mu nije jasno za to je tu
nemo ani
Ne smatra to svojim neuspehom, ve
pravim izazovomi Ponenad se i posrami to
je sa hipnozom i ao tano dalenoi Ne pravda
se, ali da je radio druga ije dugo bi tapnao u
mranui Ne bi znao da pomogne Onan...i
No as je mora odvesti u sobui Naslu uje da
nema mnogo vremenai Za vreme poslednje
seanse, izbijala je nostalgija iz njenih re i i
elja za nu om i nonjima, Bosnom, livadama
i umamai Od no as nre e sasvim druga ijei
Podi e a u prema Onani:
- Za nas, ljubavii Za nov i lep po etan
na e vezei

528
zmajevi

- Valjda smo po eli davno - Onanin

osmeh je zanosan, zubi prelepii O i joj
neobi no ble te ljubi astim sjajem...
Struji Ginterom neshvatljiv zanosi
No as e ljubiti ovo an eosno bi ei Ljubi e i
ona njegai Gleda e ga tim ljubi astim o imai
Lomi e je u svojim runamai Mrsi e joj nosu
i ponaza e nolino je voli:
- Hajdemo u sobu, molim tei
Onana se ljupno sme i, njen otpor je
sasvim oslabioi Snoro ga i nemai Ustaje,
spremna za Ginterove ne nostii Trebaju joji
Odavno tinja udan ar u njoji Kao da je
neno miluje satima, u neobi nom snu, ali je
ninad ne dovodi do nrajai Zato se i sme ii
Naslu uje, no as e videti leptire, zvezde i
arenu
dugui
Protr a e
ispod
nje...
Uzbu enje nola njenim venamai Kora a,
gotovo br e od Ginterai Soba je dalenoi Ne
buni se protiv poljubaca u liftu, ve
to
isuvi e sporo otnlju ava vratai Sama
otnop ava svoju dugmad ne mare i to
svano drugo otpadai Vu e Gintera prema
sebii Da je dodirne svojom no omi Mora
sti ati plamen u njoji Izgore e!!!
529
zmajevi

Gola stoji pred njimi Gola i prelepai

Najve i izazov u njegovom ivotui Svest mu
se magli, drhti poput de anai Raspr ava se i
nestaje spremljen scenario za njihovu prvu
no i Zaboravlja na njen strah od Strailai
Gubi iz glave najva niju stvari Da je mora
ljubiti s preda i da ga Onana mora gledatii
Slu ati njegov glas... Ne zna ta mu se
doga ai U ivotu nije bio uzbu en nao ove
no ii Od uzbu enja sve zaboravlja... Daleno
mu je nreveti Prilazi joj s le a, ljubi je u
vrat, po golim ramenima, nlizi prema
nogamai Dodiruje mesta iz nojih isna e
zarobljena strast i magla, od noje Ginter ne
vidi ni tai Obr e Onanu prema sebi, no a
dodiruje no ui Tela su im gola i priljubljenai
Usta spojena... Onana gubi dahi Opet uz nju
stoji Strailoi On je ljubii Miluje njen vrati
Odi e nosu sa njegai Vrisnula bi, ali je
Strailo vrsto dr ii Gura je prema jaslamai
Umesto jastuna, pod Onaninom glavom je
seno i Strailova no uljai
uje u tanje
sena... Obr e glavu levo-desno, ponu ava
da oslobodi ustai Ovoga puta e se derati,
urlati, gristi, ne e mu dozvoliti da je ljubii
530
zmajevi

To je grehi Gura ga od sebe runama, jano i

nrvni ni usmerava noleno...
Ginterov vrisan, osvestio je Onanui
Runom ste e zagri enu usnu, prenlapa nogu
preno nogei Uvija se od bola na drugoj
strani nreveta... Zuri Onana u njegai Muca...
Glas joj drhti, te no nalazi re i da se
opravda i izvinii
- Za toa! - prostenjao je Ginter: Ljubavi, ta ti jea ta te je povrediloa... ponu ava da zanemari bol, ali ne mo ei Jan
je i nesnosani Ugriz na usni ga pe e i
nrvari, me u nogama mu breca i ve se
stvara pove i otoni
Gola i prestravljena, ali lepa poput sna,
u i uz uzglavlje nrevetai Li i mu na pantera
spremnog na snoni Mo da je i sam nriv za
njeno pona anjei Verovatnoi Ljubio je
Onanu nao onaj pronletnin, noga ona ne
mo e da se otrese i zaboravii Nesre a i o aj
su mu u o imai Glas mu podrhtavai Pru a
rune prema njoj:
- Smiri se, molim tei Ti zna nolino te
volimi Ninad te ne bih povredio...

531
zmajevi

- Samo me pusti da se obu emi

Pogrije ila sami Ja sam pronletai Bog me
na njavai Zbog svoje nesre e, ne smijem
povre ivati druge...
Primi e se Onanii Nasmejan jei
Zanemaruje usnu i boli Ne sme je no as
pustiti, ne sme oti i iz ove sobei Ano se to
desi, ne e je vi e ninada videtii Kontroli e
svoj glas, dodire, umilan je i ni ta ne
prebacuje Onanii Samo je moli:
- Ne ostavljaj me no asi Daj nam jo
jednu ansui Druga ije emoi u e moj
glasi Gore e svetlo, vide e da sam to jai
Tvoj Ginteri Ljubi u te...
Drhti i obla i se, ne gleda u njegai Od
sramote i jadai Povredila ga jei Zbog nje mu
usna nrvari i trpi jane bolove...
- Ne idi, molim tei Samo lezi uz menei
Razgovara emo, ni ta drugo... - gre i
ponovo Ginteri Ste e je u zagrljaj, ponu ava
da je privu e sebii eli da je odobrovolji
poljupcimai I smiri Onanino drhtanje...
Poput furije, gura njegove runei Udara
ga, glasno govori na srpsnom, pa je Ginter

532
zmajevi

ne razumei Uspeo je da se izmanne i snloni

na drugu stranu nrevetai
Za ulo se nucanje, jano i upornoi
Osvestila se Onanai Vidi svoj lin u ogledalui
Poluobu ena i ra upana, li i na ludu enui
Prilazi vratima da ih otvori, uprnos
Ginterovom gestinuliranju da to ne inii
- Izvinjavam sei Da li je sve u redua
Bu ni ste... ale se gost...i - nadvirio se
portir u sobui
Zgranut, posmatra razbacanu ode u po
sobi i Gintera, ponrivenog ar avom do
o iju, mladu damu poluobu enui
- Mala ljubavna sva a - mumla Ginter
nreno ar avai
- Pozovite mi nola, molim vas - uspeva
Onana da govori mirno, mada se ne usu uje
da pogleda u Ginterai Ni sutra, ni bilo nada
u ivotu ne mo e mu u o i pogledatii No as
se uverilai Nju je Bog ve osudio i ivot e
provesti samai
- Otna i nolai Ja u te odvesti - i dalje
ne odustaje Ginteri Razume njene problemei
Nisu nere ivi i mo e joj pomo ii Nije nasno,
ano je namoli za razgovor: - Po urili smo sa
533
zmajevi

hotelomi Suvi e si ranjiva, jo su ti se anja

bolna i janai Vreme i moja ljubav, u ini e
udoi Prevazi i e problemei Zaboravi e
tog pronletnina... Ne odbacuj mei Hajde,
pri a emo usputi
- Rado bih, ali je bolje da te ne vide
nano izgleda i Ovde te svi poznajui Osoblje
hotela o enuje da se pojavimoi Gleda e nas
nada iza emo - posramljena je, ali razumno
razmi lja: - Kada se sve sti a, izvuci se
neopa eno iz sobei Ne
elim da te
ogovaraju...
- Ovo ve e nam se nije zavr ilo slavnoi
Ni ta ne govori deda Fridrihu, jano bi mi
zamerioi On te mnogo volii Sanja o na oj
svadbii Ponudio nam je svoju palatui Zizija,
ve gleda nao svog sinai eli da ga usvoji i
nolujei Da bude njegov naslednini To je
divno, nemoj se tome protivitii Mi emo
imati na u decui Ne odbacuj me, samo mi
daj vremenai Izbrisa emo sve preprenei
Ponaza u ti nolino mi zna i i U petan u
do i po tebei Ve era emo i razgovarati u
mojoj nu ii I ne pla i sei Tano e biti, don ti
ne po eli druga iju vezui Prihvata lia
534
zmajevi

- Naravno - glatno se slo ilai Sjurila se

stepenicama, prema izlazui Drhti od
Ginterovih re i i nadolaze eg strahai ta se
to sve doga a iza njenih i Otinih le aa
Do nu e i do Ote ne e misliti ni o emui
Samo e muritii
*****
- Onana! Otud ti u ovo dobaa ta ti se
desiloa Za to apu e a Upali svetloi
- uti! Probudi emo Zdravna i djedu
Fridrihai Hajdemo u moju sobui Tiho i
mranomi Nino me ne smije vidjetii Pogotovu
ne djedai
- Za to si se vratilaa Trebalo bi da si
sa Ginterom i da u iva i Za to se boji tatea
- Ne postavljaj pitanja! Sjedi uz mene!
Zagrli me Ota! I slu aji Ne znam nolino
imamo vremenai Mora nas to pre, tiho i
neupadljivo, izvesti iz zemljei Kupi narte za
brod, idemo u Amerinui Ti odlu i iz noje
lunei Jedno te samo molimi Nabavi narte za
voz, do Kraljevinei Idemo prvo u Beogradi
- Za to, pobogua
535
zmajevi

- Ginteru ne mogu, ninad vi e, iza i

pred o ii Ponovo je, no as uz mene bio
Strailoi Stvaran i mo ani Tolino stvaran da
mi je pod glavom za u talo sjenoi Urlala
sam, poput luda e, gurala Gintera, udarila ga
me u noge i ugrizla za usnui Stenjao je i
uvijao se od bola...
- Da li je on tebe povredioa - mirno je
pita, uprnos tesnobi u grudimai Name e se
Oti te no pitanjei Zar je ova ena osu enaa
Zar e itav ivot provesti samaa Naglas ne
izgovara nijedno pitanjei Ano otvori usta,
zajeca e glasnoi Kada je Ginter nemo an,
te no da postoji druga osoba noja e
izbrisati Straila iz njene glave...
- Nije me povrijedio, ali u zbog njega
patiti itavog ivotai Ja sam njega ugrizla i
zviznula me u nogei Samo je stenjao i
pru ao rune prema menii Molio me za novu
ansu i jo jedan razgovori Pun je ljubavi i
tuge...
- Mo da si pogre ila Onanai Mo da
va a veza zaslu uje jo jedan po etani
Ginter te ne e spopadatii ena ei Mo da e
do i dan nada e ga sama po eleti i le i uz
536
zmajevi

njegai Vredi ponu atii Za to be i

od
Ginteraa
- Od njega bje im zbog sramotei Iz
Njema ne bje imo zbog drugih problemai
Reci mi po teno, zna li za djeda Fridrihove
planovea On ho e da usvoji Zdravnai
- Tata i ne nrije svoju eljui ivot bi
dao nada bi to bila cena i Zdravno postao
njegovi Ali, tata ga ne e otimatii Nema
potrebe, nemoj se zbog toga uzrujavatii
- Iz Ginterovih re i sam shvatila, nolino
toga ti i ja ne znamoi Djed Fridrih je
razgovarao sa Ginteromi Nas dvoje, djeda
Fridrih ve vidi vjen ane i sa svojom
dijecomi Ginter je prihvatio,
ivje emo
ovdjei Pre utno se slo io sa djedom, ono
Zdravnovog usvojenjai Bez razgovora sa
mnom, sa tobom, pre brana... Ginter je
dobar i po ten, ali je zaljubljen i gleda samo
svoje interesei Zdravno je tu i sin, a on eli
svoju djecui Uz sve to, djeda Fridrih nudi
palatu i napitali Ginteru ne zamjeram, ve
djedii Za to to radi iza na ih le aa
- Ma, to su tatini snovii I mene je davio
tom glupo ui
537
zmajevi

- Ota, to nisu glupostii Posmatraj stvari

druga ijei Tvoj otacje mo an, Ginter
zaljubljeni Ano se ujedine, svani ostvaruje
svoje ciljevei Djeda dobija Zizija, Ginter
menei
- Ma, odanle ti tanve budala tinea
- Opet ti ponavljami Ginter je dobar,
po ten, plemenit, ali zaljubljeni Zaljubljeni
ljudi su spremni na sva tai Djeda je vje t i
promu urani On je ve ispitao Gintera od
ega ja bolujemi Ne gledaj me nao
sumanutai Za to bi Ginter nrio od njega
nada me djeda obo ava i volii Moje dijete
ho e da usvoji, meni obezbe uje lunsuzan
ivoti Djeda je napravio plan u svojoj glavii
Prvo e lijepimi Ano ne uspije, isnoristi e
Ginterovu zaljubljenosti Dovoljno je da me
Ginter zavede u narton nao psihi nog
bolesnina, pa da djeda dobije Zdravna na
staranjei Ja od djeteta, ninud ne mogu...
Ostaje mi Ginter i da blagosiljam Boga to
mu ne smeta moja bolest...
Ota tupo zuri u njui Sva ta joj tutnji
glavomi Onana je za sve u pravui I sama se
sino
sva ala sa ocem, ono detetai
538
zmajevi

Podivljao je zbog itanja bajne na srpsnomi

Uperio je prst u nju i prvi put podigao glasi
Re i su mu odisale surovo u i gvozdenom
vrstinomi Sva ta je izgovorioi Da je
nezahvalna n erna i vi e ne sme nvariti
Zizijai Jednom arijevcu, ninad ne e trebati
znanje nenog slovensnog jezinai Nena mu
ita na nema nom... Nema na e, i to brzo,
postati zemlja broj jedan u itavom svetui
O i ena od svanog zlai Nema na svest je
dostigla svoj vrhunaci Svi e prljavi Jevreji
napolje iz Nema nei Ne e vi e, u pozori tu,
stari Fridrih, potoman carsne loze, sedeti uz
slinavog Ciganinai Kurve e u geto, zajedno
sa izvitoperenim, bolesnim i perverznim
umobolnicimai Napravi e se poseban grad u
noji e sabiti sve preostale Jevreje noji su
se drznuli i ostali u istoj arijevsnoj zemlj...i
U utnala ga je Ota i sa enala da Zdravno
zaspii Po urila je nod oca u nabineti Nije
birala re i, ali nije ni otaci Renao joj je,
prete im glasom, pravu budala tinui Ano ne
promeni nene svoje stavove, on e za aliti
to mu je n ernai Zaspala je ljuta na njegai

539
zmajevi

No as joj puno toga postaje jasnijei

Otac polano i strpljivo, sprovodi svoj plan o
usvajanju Zdravnai Isnoristi e Ginterovo
po tenje i zaljubljenosti Nave e ga na nenu
gluposti Gintera nosi ideja da e dobiti
voljenu enu ano podr i dedu Fridrihai Ona
ga mora smiriti i zavarati oca, don ne
otputujui U pravu je Onana, vreme je za
odlazani Ne mogu oti i preno no ii Zato, i
narednih dana, sve mora izgledati nao do
danas:
- Kano ste se rastali vas dvojea
- Prividno mirnoi Do i e u petan po
menei
- Mora biti ljubazna prema Ginterui On
te ne e spopadati, pa ti ne e biti te noi Tata
ne sme ni ta posumnjatii On ne e
preduzimati ninanve norane, sve don je
izme u tebe i Gintera normalan odnos noji
nagove tava brani Dr a emo oca u tanvom
prividui Ne e se ni osvestiti, nesta emo iz
Nema nei
Ota uri napoljei Pu ta dobermane i
zanlju ava napijui Zatvara ulazna vratai
Vreme je, pozva e Ginterai Prvo e njega
540
zmajevi

umiritii Ne zna nano, ni nojim re imai

Smi lja, ta bi mu renla i to u pola osam
ujutrui
- Reci mu da sam tu na i uplananai
Seniram se zbog njegai To i nije daleno od
istinei Jedino sla i nano se najem to sam
pobjegla iz hotelai Sve mu to saop ti
umilnim glasom, ba
nao
to bi nena
Bosanna uradilai Odavno si postala gora od
najgore...
- Dobro ti meni sve ovo podnosi i
Kanva n erna, tanva i majna... - sme na se
Ota: - im ti mene zafrnava , mal ice si
ivnula... Hajde, igra emo se malo glume bira Ota broj, name ta usta, nlima glavom i
ve ba nastupi
- Molim... - javlja se Ginteri Usna ga,
verovatno, boli pa malo razvla ii
- Mogu li nona no odahnutia - Otin
glas vrca ljubazno u, ali odi e i brigomi
Nastavlja ne enaju i Ginterov nomentari
Zna da je zbunjen njenim jutarnjim pozivom:
- Moja du ica me probudila... - namerno
zastaje, nao da razmi lja: - Ne znam u noje
doba... Tebi je jasno, izme u nas dve ne
541
zmajevi

postoje tajnei Nesre na je, Ginterei

Strahuje, mo da si povre eni Ho e novi
po etan sa tobomi eli da prevazi ete sve
nesporazumei Onani je zaista stalo do tebe i
misli da si pravi oven za njui Daj joj malo
vremenai Mislim da e te zavoletii Ona sada
spava, ali ja gorim od radoznalosti i
nestrpljenjai Zato te i zovemi Reci mi
slobodno, nanva je situacija me u vama, da
li Onani zamera ili si spreman na novi
po etani Moram znati, dolazi li u petan na
ve eru, prvenstveno zbog nje, ali i zbog
dede Fridrihai Probudila sam se u est, malo
je falilo da te tada pozovemi
- Nisam ni spavao Otai Od tugei I
nesre ei Straha, da ne e biti mojai Mogla si
me slobodno zvatii Obradovala bi mei
- Deda Fridrih e poludeti od radostii A
zna i da e nam sva, gradsna elita u petan
biti na ve erii
- Dobro je to smo se nas dvoje prvo
ulii No as, nada sam se vratio, na ao sam
obave tenje i poziv u sandu etui U petan
imam seminar u Austrijii Ve danas putujemi
Ne u ni i i u ordinacijui Upravo pozivam sve
542
zmajevi

zanazane pacijente, otnazujem im seansei

Vra am se u nedeljui Pozdravi mi moju
devoj icui Javi u se im stignem sa putai
Nena deda Fridrih ponu a da odlo i slavlje
za nedelju uve ei
Spustila je Ota slu alicui Igra po sobi,
smeje se, udara runom o runui Li i na
Indijanca u ratnom plesui
- ta si poludjelaa
- Mu enini Le i ranei ao mi ga jei Ne
dolazi nod nas do nedelje uve ei Ne sme ni
na posaoi Dobile smo na vremenui
- E, ba si naopanai ovjen je dobar no
hljebi Sto dunata bih mu dala, samo da me
ne mrzii Kada odemo, shvati e da smo ga
lagalei
- Sto dunata! Svi a se on tebii Mnogo
je to para da te neno samo ne mrzii Dunati,
pare... dobro si me podsetilai Moram do
mog advonatai Nena manji deo marana
prebaci u Beograd, a ostatan na ra un u
Americii Uze e nam narte za brodi On e
nas i uputiti noji brod odanle isplovljavai
Nije bitno da li polazimo iz Italije, Gr ne...
po to prvo idemo u Kraljevinui Sa njim u
543
zmajevi

se dogovoriti o svemui Idemo nu i, du oi U

Amerinu!
- Ali, prvo u Beogradi
- Zato deo novca i aljem tamoi Sada
mi objasni za to putujemo preno Kraljevinei
Odavde smo mogli vozom do lune, za noju
se odlu imoi Za to eli da idemo u Bosnua
- Idemo do Beograda svo trojei Ti i
Zdravno produ avate u Amerinui Samii
- A tia - zinula je u njui Ovanav plan se
Oti ne dopadai Ne eli da se razdvaja od
Onane: - I nano e do i samaa I gde, nog
avola, eli da ide a
- Ne bjesni, bonai aljem te sa svojim
sinom, nud e ve eg donaza ljubavii Ginter
e me, mo da tra itii Sazna e da su narte
nupljene za Amerinui Kanav je lud, mo da i
nrene za nama... Mada, i nije to pravi razlogi
Ho u da obi em svoje nu e, vidim Anicu i
njenu Dragicu, Simona, Jelenu i Petrai
U eljela sam se Bosne, mojih nonja, uma,
livada i toplih vrelai Moram se onupati
manar jednom u svom poto i u, potnresati
ru e i zasaditi novei Ku a ne smije nali iti
na pustarui Nen pro e aber selima da sam
544
zmajevi

dolazila i obi la grobove, popalila svije e na

njima... Dovoljan mi je mjesec, dvai Sve u
pregledati i dovesti u redi Tebe atra ve
sanja i jedva ena da stigne i uvajte mi
sina i pazite na njegai A ja u do ii Za to se
ne brinii Osposobila si me, mogu sama obi i
itav svijeti
- Samo ne idi na hipodrom u Beogradui
Ulovi e te novinari, slina e tei Bi e na
prvim stranicama svih novinai Na i e te
Ginter za jedan dani
Prasnule su obe u smehi Ututnjao je
Zdravno, obesio se o majnui Igraju se nao
dva detetai Valjaju se no podui Onana ga
pu ta da bude ja i i On sedi na njoj, dr e i
joj runei
Smeje se Ota, ali se sme na i deda
Fridrihi Pristigao je i on u sobui Malo pre,
nazvao ga je Ginter i to u tajnostii Dolazi u
nedeljui Od njega e zaprositi Onaninu runui
ena e njen odgovor, nolino god vremena
bude potrebnoi Ginter se ne buni, ive e u
njegovom zamnui Vi e od toga, raduje
Fridriha druga tajnai
im se ven aju,
dozvoli e mu da usvoji Zizijai Oni e imati
545
zmajevi

svoju decui Pu i e Fridrih od sre ei Ubi e

ga radost, ali e imati svog Zoltana, ponovoi
*****

Kraljevina SHS
Kiseljak, pozna jesen 1928i
Jedina moja Ota,
Umjesto mene, sti i e ti ovo
pismoi Potre e te i zaboljeti, ali te
molim da bude hrabrai Nikada se
vi e ne emo vidjetii Ja nikada vi e
ne u poljubiti svog sinai Danas
ulazim u manastir, gde u poku ati
da prona em mir za svoju du ui
Namerno ti ne govorim koji je
manastir,jer
sam
te
dobro
upoznalai Kilometri za tebe ne
prestavljaju problemi Do la bi i
pe ke, ako treba, samo da me
izbavi odavdei Nije mi bilo lako da
se odlu im na ovaj koraki Posebno,
zbog mog djeteta i patnje to ga
ne u imati kraj sebei Nadam se da
u me u manastirskim zidovima, u
546
zmajevi

ti ini, uspjeti da odgonetnem, za to

je moj ivot i ao pogre nim putemi
Bila sam dobro i poslu no
dijetei Ispunila sam elju ocu i
majci, udala se po njihovoj voljii
Bog je htjeo da mi se Miho
dopadnei Zavoljela sam ga i bila
bih mu dobra enai Sudbina je
poterala po svomei Nosim na
savjesti dva ivotai Svoga sina sam
ostavila bez oca i djedei Ako je i
bilo opravdano to to sam uradila,
ja nijesam imala pravo da im
sudimi Gre na sam pred Bogom, a
od tog istog Boga o ekujem da moj
sin bude sre an u ivotui Odavno
sam osjetila da moja savjest ne
spava i da me upozorava da moram
ne to preduzetii Ja nemam pravo
na zemaljska u ivanjai Ginter je
najbolji primjer za toi Za mene su
molitve, ispa tanja, bol za sinom
koji e rasti uz drugog, okajavanje
bar malenog dijela mojih grijehova,
ovdje na zemljii ta e biti kada
547
zmajevi

stanem pred Boga, ne usu ujem se

ni da zamislimi
Znam da e psovati, govoriti
da sam mlada, da mi je tek
dvadeset druga godina i da sam
ispravno postupila kada sam ubila
Straila i Mihui Mo e i do i ovamo,
tra iti me od manastira do
manastira, mo e me i prona i, ali
ja ne u iza ii Verno u slu iti Bogu,
moli u mu se za spas svoga sina i
da on pro ivi svoj ivot bolje nego
njegova majkai Volim Zdravka vi e
od svog ivotai Zato ka njavam
sebe najgorom kaznomi Pred
Bogom ga se odri em i darujem ga
tebii Moj bol je moja rtva koju
dajem Bogu, u zamijenu za
Zdravkov ivot i sre ui
Nikada pred tobom nijesam
imala tajni, osim dva putai Kada si
prvi put krenula u Ameriku, oti la
si u ubje enju da sam ti ne to
pre utalai Bila si u pravui Bilo me
je sramota da ti ka em da uz Mihu
548
zmajevi

ne do ivljavam ni ta, osim blagog

uzbu enjai Da sam ti tada rekla,
kakav problem imamo, mo da bi
me posavjetovala i nau ila kako da
nam bude boljei
Umjesto Mihe, Strailo mi je
pokazao kako izgleda ispunjena i
zadovoljena
enai Danas znam
za to sam ga ubilai Zbog svoje
slabosti prema njemu i to se
nikada ne bih odvojila od Strailai I
danas ga volim i ne mogu da ga
izbacim iz glavei To je grijeh koji
se ni im ne mo e oprati i okajatii
Ma koliko zvu alo okrutno, zbog
Mihe ne alim, jer je ivot mog sina
bio u pitanjui Ne znam ta mu se
dogodilo i za to je htjeo da ubije
svoje dijetei Poludjeo je i znam da
ne bi odustao od svog naumai
Jo
jednom nijesam bila
iskrena prema tebii Kada smo
kretali iz Njema ke, ja sam ve
imala odluku u svojoj glavi da
odem u manastiri Zato smo i do li
549
zmajevi

u Beogradi Tu sam se oprostila i

od svog sina, i od tebei Obi la sam
svoje ku e, imanja, konje, Anicu i
njenu
djevoj icui
Sve
sam
popravila po ku ama i talama,
platila Petru i Jeleni da odr avaju
imanja sa Simonomi
elim da
Zdravka dovede jednog dana na
maj ino i o evo imanjei Zaklinjem
te da srpski ne zaboravii U i ga
Ota, ko je i odakle jei Sve mu
ispri aj kada napuni osamnaest
godinai Neka sudi o nama po
svome naho enjui U Ani inim
pe inama eka ga zlatoi Ima ga
dovoljno za itav ivoti Znam da si
blizu pedesete i da ti ne e biti lako,
ali te molim da Zdravku bude
prava majkai Njemu je tek nastala
esta godinai Pamti me, pita e te
za svoju majkui Mislim da je
najbolje, dok ne odraste, da mu
ka e da sam umrlai aljem ti sve
papire u ovom pismu da mu pred
zakonom
bude
staralac
do
550
zmajevi

punoletstvai An ina elja se mora

ispo tovatii Ne mogu ti dozvoliti da
ga usvoji i Zdravko mora sa uvati
prezime i do i jednog dana da ova
imanja ponovo o ivei
Jedini moj prijatelju, druga
moja majko, primi mog sina i gaji
ga kao svogi U i ga da je imao
majku koja ga je voljela vi e od
bogatstva, od ivota, od svoje
slobodei U i ga da je imao babu
An u kojoj je bio zenica okai Reci
mu da je bila najbolja svekrva i
najbolja babai Da je umrla od bola i
tuge za svojim nesretnim i
poreme enim sinomi
Ponekad, po alji popu Ni iforu
Zdravkovu slikui Majka e makar
tako mo i da ga vidii I ne udi se
to ti ne u vi e pisatii Zavjetova u
se sutra i obu i isposni ku odorui
Nikada vi e ne u iza i iz manastira,
niti razgovarati sa ljudimai Moli u
se Bogu i ivjeti u nadi da e moje
molitve sti i do njega i da e moj
551
zmajevi

sin imati dug i ljep ivoti Ljubi ga

svake ve eri umjesto njegove
majke i pri aj mu pri e na srpskom
jezikui atru uvaj i voli, jer on
tebe voli posebnom ljubavlju,
kakvu obi an smrtnik retko do ivi
u svom ivotui Mnogo ga pozdravii
Voli te tvoja Okana
*****
Bol je u Ni iforu, nanav ninada nije
osetioi Re i su mu snoro presu ilei Vi e ne
zna ta bi renao i ime bi naveo Onanu da
se onrenu i vrate nu ii Prelaze poslednju
uzvisinui Ve se vide manastirsne zidinei
Gotovo da izviruju iz litica i namenjara, sa
jedne strane i guste, etinarsne ume sa
drugei Put, vijugav i uzan, gubi se u rastinju
i papratii Kao da ljudsna noga ne nora a
njimei Pritisla ti ina i tmurno vremei Negde,
sa visone litice, zanlin e orao, razbije
u malost i prizove jenui Lomi se sve u
Ni iforui I Bog i vera, sve mu se izme alo,
vi e ne psuje tiho i ne nrije suzei Prvi put,
552
zmajevi

od nano je sve teno lice, ne mo e da se

uzdr ii Prite e dizgine, zaustavlja drepcai
Silazi i ponazuje Onani da sja e:
- K eri moja - o i mu oborene zemlji: Ka i mi, n eri, noje su re i nojima u te
vratiti nu ii Ne mogu ti dozvolitii Zanopa e
ivot i mladost u ovim zidinamai Jesam pop,
ali sam i otac i oveni Srce me bolii Zbog
tvoje mladosti i sina, noga si predala
tu inima u runei Ota te voli, ne mora mi o
tome govoritii Ali, Ota je Nemicai Zar se ne
pla i da ti sin ne izraste u tu ina, zaboravi
ime i porenlo, i iji je ununi Ano Straila
gurnemo u stranu, ostaju An a, Petrija i
ivojini Njima si, sine, du na...
- Grije na sam o e...
- Gre an je itav svet, ni ti ne gre i
vi e mene, danasi Pa, i ja sam gre an to te
odvra am od manastira i to te molim da se
vrati nu ii Misli n eri, misli molim te, jo
nije nasno... Seti se da te An a svojim
obrazom i ivotom branila i od svanog zla
uvala, a ti joj tano uzvra a i ununa
ostavlja u belom svetui Mu a je za tebe
alalila, sina je za svog ununa rtvovalai Gaji
553
zmajevi

ga n eri, nena zapamti no je i odanle jei Ne

gasi ognji te manar zbog An inih rtava...
- Ne mogu vi e o ei Ninada vam
nijesam priznala svoj najve i grijehi Strailo
me onog, crnog dana, nau io ta ena dobija
od mu narcai Jeste me vezaoi Istina je,
nunem se Bogom, da sam nabijala glavu u
jasle i utala zbog brune i poni enjai Jo
crnja je istina da me je ljubio i milovao,
razbuntao strasti u meni, odvezao me, ali ja
nijesam mrdala od njegai Ljubila sam ga i
vunla sebii Tri puta sam, o e, isnusila
bla enstvoi Sram me jeo i nrivnja, ali ten,
nada sam do la sebii Kriva sam nolino i
on...
- Ne nrivi sebe... - guta pljuva nu
Ni ifori Grlo mu suvoi Drhte mu rune od
jada: - Dete si bilai Njegovo detei Unu e si
mu rodilai Zaboravi, to to si mi renlai
Mo da je... - ne usu uje se da izgovori ime
Boga, ve smi lja ne to drugo: - Mo da je
nena sila htela da ti pona e nano Miho nije
pravi mu za tebei ivot je pred tobomi
Ljudi sva ta urade, ali se ne osvr u i ne
razmi ljaju na tanav na ini Idi po svoje dete!
554
zmajevi

Vrati se sa njim nu i! Odgaji estitog

ovenai Ti si dobra majna, plemenita si i
po tena, uprnos svim nesre ama noje su se
izdoga alei An a mi se ispovedila pre smrtii
Ne znam nano, ali je Miho sleteo u provaliju,
jer je tano An a odlu ilai Poverila mi sei
Miho je poludeo, hteo je da ubije dete...
- O e Ni ifore, grijeh je da vam danas
pre utim istinui I na samrtnoj postelji An a
vas je lagalai Mene je titilai Istina je
druga ijai Miho je unijeo zmiju u sobu, gdje
je dijete spavaloi Tu istu zmiju, bacila sam
pred noge Mihinog nonjai Ja sam ga poslala
u provalijui Za to se ne najemi Spremna sam
da odgovaram pred Bogom i njegovim
sudomi ivot mog djeteta je bio u pitanjui
Miho ne bi odustao, sve don Zdravna ne bi
ubioi Umislio je, da je dijete Strailovoi
- Zaboravi sve to, n eri - svana dlana,
na Ni iforovoj glavi, stoji uspravno i
zasebnoi Uprnos Onaninom priznanju, ne
mo e da je osudi: - Ostavi Bogu, sine, nena
on sudi o tomei Vrati se nu ii Svom detetui
Dovoljno je An ino
rtvovanje i tvoje
ponajanjei Prona i mir izvan manastirai Uz
555
zmajevi

svog sina i An ine elje sa samrtne posteljei

Zar te nije molila da uva nu u i ognji te,
povrati ugled i ast imanju i slu i na
ponosi
- Grije ite o ei Odavno nema mira u
mojoj du ii Od onog dana, u tali, Strailo me
nije napustioi Uz mene je o e, svane no ii
Ljubi me i grl...i
- To su avolsna isnu enjai Odupri im
se n eri, budi janai On ti i dovodi Straila u
nrevet, jer si mu ubila odanog podaninai Da
ti je du a nvarna i eljna razvrata i dan danas, vodila bi ljubav sa Strailomi Svi bi u
nu i bili ivii Uven se na e na in da se blud
sanrije i zata nai Ti bi bila vesela i umiljata
snaja, dobra supruga i majnai avo uven
prinriva razvrati Ti nisi mogla tano, zato si i
uzela seniru u runei Ko zna, mo da to Bog i
razume pa i oprost...i
- O e Ni ifore, grijeh je da budete u
zabludii Straila nisam ubila to me je vezao i
napastvovao, ve
to sam shvatila da u
sama i i za njimi Ono, to mi je pru io,
stvorilo bi od mene slabu i podatnu enui Ne
bih se odmicala od njegai Zato me, danas
556
zmajevi

podr ite i ne odvra ajte me od mog naumai

Grijeh je u meni, nolini je bio i u mom
svenrui Ve sam se, u du i, zavetovala na
molitve, samo u i ispa tanjei elim da svoj
grijeh odnesem sa sobomi Da ga platim
Bogui Zbog mog sinai On mora ivjeti,
neoptere en maj inim grijehomi Razumite
me, molite se u svojim molitvama za opro aj
mojih grijehova i povremeno me obi itei Ota
e vama slati Zdravnove slinei Voljela bih,
ponenad, da ga vidimi Bar na slicii Vi ete
mi pri ati o njemu sve to vam Ota bude
pisala, jer vas ja ne mogu ni ta pitatii Danas
u obu i isposni nu i mu eni nu odoru,
odsje i u nosu, zatvori u se u manastirsnu
eliju, uzima u samo hljeba i vodei Ninada
vi e ne u progovoritii Mu i u gla u svoje
tijelo, valjda e se Bog smilovati i odvesti
Straila daleno od menei I danas vas
zanlinjem, na pragu ovog manastira, ninada
ne smijete ponlennuti pred Otinim molbama
i re i u nojem sam manastirui Mo e do i, ali
ja ne u iza i iz svoje elijei Ano inada
shvatim, da me Bog ne uje, ili da je moje
ponajanje uzaludno, iza i u iz manastira i
557
zmajevi

oti i u Drinui Darova u svoj ivot, za ivot

svoga sina... Spremna sam o e, uvedite mei
I obri ite o i, sramota je da pla ete zbog
jednog gre ninai
Oborio je glavu otac Ni ifori Zubi mu
stisnutii Samo ponenu re progovara sa
majnom Teodoromi Tesnobe ne mo e da se
oslobodii Krene da nune, ali se seti da je na
svetoj zemlji i da ga Bog uje:
- Pa, iano me uje - proninuo je
Ni ifori Snoro da vi e: - Za to mi asna
majno, ne pomogne da ovo dete vratim nu i
- upro je o i u majnu Teodoru, igumaniju
manastirai
ena, ho e li mu re i ne to
ute no i pametno, da snupi snagu i nrene
nazadi
- E, moj Ni ifore, brate moj, sve znam
ta te mu ii Njena elja je za nas zanoni Sve
sam u inila da postane bo ija isnu enicai
Nudila sam Onani sobu sa prozorom, gledala
bi ume i livade, etala dvori tem, jela bi u
trpezariji sa ostalim sestrama... Mogla je
spavati na nrevetui Ne znam ta je u tom
detetui Izabrala je samo u, nemost,
gladovanje, mu enje du e i tela, mra nu
558
zmajevi

sobu bez nrevetai Spava e na zastirci i

namenom podui Njene molitve traja e
satimai Sve u to podneti, ali jedno ne mogu
gledatii Sutra joj re u nosu i obla e haljinu
od nostretii Pitam se za to, nada je
stvorena da je neno voli, mazi, dr i u nu i,
nao unrasa Za to su, Ni ifore, ovano te ni
putevi, bo ijeg isnu enjaa Za toa

Bo e, oprosti mi, gre an sam, ali se ne

mirim sa patnjama ovog detetai Ti si na
nebesima i ti sve vidi , pa me prosvetli da
razumem, koja sila je vodila ovo dete
stranputicom - oma uje Ni ifor uzengiju,
psuje i seda u sedloi Vodi Onaninog nonja
prema pustoj nu i i talamai I dalje se pita,
za to Bog ne odre uje svima iste nazne, za
iste zlo ine i ista nedelai Se a se nenih, iz
svoje ispovedaonice, noji su svoj greh
ostavili nod njega, u crnvii Uz svoje
grehove ostavili su i veline priloge pa
slobodno i bezbri no nastavljaju ivoti Oni
su, valjda, sve svoje dugove isplatil...i
*****

559
zmajevi

Bosna, april 1929i

Jedina moja Ota,
Zavjetovala sam se da ti ne u
pisati, ali danas kr im sve svoje
zavjetei Danas je mome sinu
ro endani Na ovaj dan, pre est
godina, majka ga je rodilai Danas
izlazim iz manastirai Ne u se vi e
vratiti u njegai Kada dobije ovo
moje pismo, ja u ve biti mrtvai
Nisam
uspjela
da
se
sporazumijem sa Bogomi Po itav
dan, predano sam se molila, mu ila
svoje tjelo gla u i e u, sve dok ne
bih pala od umorai Pa opet, nijednu
no nijesam prespavala bez Strailai
Ljubio me je i grlio po svu no i Na
zastirci
i
hladnom
kamenu
manastirske elije, u ivala sam sa
njim svake no ii Poku avala sam
da ne zaspim, stavljala kukuruz pod
zastirku da me ulja, ali pomo i nije
biloi
Danima sam kle ala i pitala
Boga za to me isku ava i mu ii
560
zmajevi

Razmi ljala o svom ivotu i za to je

sve ovakoi Ni na jedno pitanje
nemam odgovori Naslu ujem istinui
Isuvi e sam grije na da bi me Bog
uoi Namjerno uti i daje mi do
znanja da moja du a njemu ne
pripadai Dvostruki ubica nema ta
da tra i u njegovom stadui Moja
du a pripada avolui Strailo, koji
mi dolazi no u, nije Strailo, ve
avo u njegovom obli jui Danas
znam, da je on i pravog Straila
odveo na stranputicu, a meni u
ruke stavio sekiru, Zmije slu e za
lijekove, a ja sam zmijom poslala
Mihu u provalijui
Za mene, pokajanja nemai Ni
ivotai Nijesam za manastir,
nijesam ni za ljudei Zato u danas
skinuti svoju odorui Hrabro u
zagaziti u Drinui Moj put je
Moranin put, i to onaj bez prava na
povrataki
elim da me pamti kao nevinu
i istu djevoj icu koju si upoznala
561
zmajevi

kada si do la u Kiseljaki Sve posle

toga je ru no i crnoi Sve osim mog
dje akai Vidjela sam ga na slicii
Otac Ni ifor mi je prenijeo sve
tvoje porukei Ne tuguj mi, ne mu i
ljude da ti ka u gdje sami Vi e i
nema svrhei Jednog dana, kada
do e sa Zdravkom, odvedi ga na
grobove baba, djeda i Mihei Ako
prona u moje tijelo u Drini, ima e
mu i majka grobi Neka nam svima
zapali svije ei
Hvala ti za sve to si mi
poklonila u ivotui Hvala ti za
svijet koji sam vidjelai Hvala ti za
ljubav kojom si me obasipalai Bog
te blagoslovio i neka ti podari dug
ivot za svu ljubav kojom si
obasula moga sinai
Posle ovog pisma, ti preuzima
na sebe odgovornost da se
sa uvaju Zdravkova imanjai Stari
Simon je umroi Mikula sa sinovima,
Petar i Jelena su preuzeli sve
poslovei Pi i im da znaju da e
562
zmajevi

do i u Bosnu i dovesti Zdravkai

Pla eno im je za dvije godinei
Posle toga ti nastavi da ih pla a ,
jer se imanja ne smeju zaparlo iti i
pretvoriti u pustolinu od koje e
svijet okretati glavu... Znam da me
ne e iznevjeritii Ni ifor mi je
rekao da je tvoja rtva velika i da
si napustila sve svoje poslovei
Zajedno sa
atrom pazi
na
Zdravkai Hvala vam obomai
Anica je predosetila ta u da
uradimi Do la je ju e u manastiri
Majka
Teodora,
igumanija
manastira, me je terala da iza em
iz elije i da razgovaram sa njomi
Nijesam moglai Zato je ti obi i
kada do e i Utje i jei Objasni joj
da nijesam mogla druga ijei U meni
vi e nema snage da prizivam i
molim Bogai Nijesam kukavica,
nijesam ni ludai Samo sam umorna
od svegai Predosje am kuda u
oti i, i da e pakao biti moj domi
Ne pla im se ni smrti ni paklai Sve
563
zmajevi

ove godine, od kada sam postala

ena, za mene je i ivot na zemlji
bio pakaoi Sada
u kleknuti
poslednji puti Uputi u Bogu jo
jednu molitvu za tvoje i atrino
zdravlje, kao da molim sa samrtne
posteljei Ka u, da tada Bog uje i
ispunjava eljei On neka gleda vas,
a vi uvajte moga sinai Koliko ga
volim, ja ti ne umijem opisatii Ta
ljubav mi i daje snagu da umrem i
svoje grijehe ponesem sa sobomi
Da mi on ostane ist i da ne ispa ta
grijehe svoje majkei Tebe volim
pribli no njemui Zato ga ti i gajii
Uz njega e osjetiti kako izgleda
maj instvoi Neka ti to bude
nagrada za tvoj trudi
Voli te tvoja Okana

564
zmajevi

*****
Pro le su godine, ali bol u Oti se ne
smanjujei ezdeset i prva joj jei Nema dana
da se ne zamisli i ne upita gde je pogre ilai I
nao lenar i nao oveni Kano nije primetila
sa nolino patnje se Onana smeje i nrije svoj
bol i tugua Ninoga Ota, osim Zdravna, nije
volela nao njui an ni Frica, nada je bila
mlada i verena sa njimi I atru voli manje,
an i od mrtve Onanei Snoro i ne radii Ima
malu, privatnu ordinaciju za decu sa
posebnim potrebamai Zaposlila je dva
mlada, vrsna stru njanai Ona im poma e
samo po potrebii Snoro sve vreme,
posve uje Zdravnu i njegovom obrazovanjui
Retno prihvati poziv starih nolega i ode u
nenu, nra u misijui I to, samo nada je atra
slobodan i mo e da ostane uz Zdravnai
Kada se vratila iz Bosne, sa Onanine
sahrane, nije Zdravnu renla da mu se majna
ubilai Izmislila je pri u nano mu se mama
razbolela od te ne bolesti i da joj nije bilo
pomo ii Te dane, don je jurila u Bosnu,
menjaju i prevoze, poput ludana, ninada
565
zmajevi

ne e uspeti da izbri e iz se anjai Sva ona

hodanja ono Drine, don je molila Boga da
ljudi bar prona u Onanino telo i da je
sahranei Jednog dana da dovede Zdravna na
maj in grob i da sin ima mesto na nome e
majci zapaliti sve ui
Prona li su ostatne Onaninog tela,
snoro dvadeset nilometara ni e od mesta
gde je u la u Drinui an je pomislila da je
neno drugi u pitanjui Telo je delovalo
malenoi Bilo je oglodano i raspunlo preno
stomanai Bez nose i o ijui Ota je zurila u
truplo odmahuju i glavomi
- Trideset pet dana je u vodii
Pogledajte bolje - andarm je Otu prodrmao
za runu: - Znam da vam je te no, ali jedino
vi mo ete, sa sigurno u, ustanoviti da li je
to onai
Klenla je nraj telai Usta su Onani bila
poluotvorena, puna nenanvih bubicai Ulazile
su i izlazile, bez inanvog redai Znala je, u
du i, da je to Onana, ali je odbijala da to
sebi priznai Sve je brza i surova Drina
ponidala sa njei I stvari, i no u, nosu i o i,
ali nije smanla prsten, onaj noji joj je ona
566
zmajevi

nupilai Ogoljene nosne, na zgr enim

prstima, dr ale su ga vrsto da Ota ima po
emu da je prepoznai Zanunala je, jezivije
od svane bosansne narina ei Klela je i
urlala, psovala Boga i njegovu onrutnost,
nrivila i udarala sebe to je dozvolila da je
prerano izgubii Imala je elju da i sama
zagazi u Drinu i nrene prema svojoj Onani i
svom Zoltanui Jedina dva bi a, noja su joj
ne to zna ila, odnela je pronleta i brza
Drinai Ona je ostala sama da umire polano i
bez volje za ivotomi
- Mislite o detetui Sada ima samo vas uspeo je, jedino pop Ni ifor da prodre u Otin
mran i mrtviloi Osvestio je i naterao da se
priberei
Ispo tovala je svanu Onaninu eljui
Uredila je sve grobove, onre ila obe nu ei
Nadgledala je majstore, don su renovirali
tale i postavljali nove ogradei Obnovila je
sadnice vo a i Onanin ru i njani Izdala je
sve da e i na Onaninom grobu itala, iz
Ni iforovih nnjiga, svanu molitvu noju on
nije smeo nao sve teno lice... Na grobu se i
zanlelai Gaji e Zdravna do njegovog
567
zmajevi

punoletstvai
nolova e ga i ne e mu
dozvoliti da zaboravi jezin svoje majne, ni
da je Bosanac noji se mora vratiti na svoju
dedovinui
- ta mu i moju ljubava - grli je atrai
Ve vi e od pola sata, Ota zuri nroz
prozori utne pu i i ne prime uje da se
ru an ohladioi Danima je nervoznai Mu i je
neni problem, ali mu se ne poveravai
Polano tonem u udan ambisi Sve ide
nano ne trebai Otac me izlu uje svojim
pismima, punim ushi enjai Njegovi nacisti
haraju Nema nomi Od 1933i nada je onaj
probisvet i ludan postao nancelar, ja ne
spavam mirnoi Njegova vlada je napravila
torove u noje panuje ljude umesto ovaca...
- Kanve torove, pobogua
- Ne razume ti to atrai Pre mnogo
godina, u Bosni, jedna ena je tano nazvala
njegove noncentracione logorei I tada mi je
jo renla da e u njih panovati ljude sa
utom zvezdom na runavu...
- Govorila je o Jevrejimaa
O
njima,
o
Romima,
homosensualcima, nriminalcima... O svima,
568
zmajevi

noji odudaraju od Bogom dane, arijevsne

rasei itava Nema na je mogla da poludi, ali
moj otac nije smeoi On je uveni lenar,
poznat i cenjeni Sramota me je to mi je
otaci Kada mi je pisao o paljenju zgrade
Rajstaga, znao je da su to uradili nacisti, ali
njegovo pismo je odisalo zadovoljstvom i
onrutno u, jer se vodi proces protiv
nomunistai Bio je ljut to se bugarsni
nomunista Georgi Dimitrov drznuo i javno
optu io naciste da su oni izazvali taj po ari
Sa ushi enjem mi je napisao, nano su se,
estiti Nemci, obra unali sa bagrom i da je
zabranjen rad politi noj opoziciji noja je
progla ena ilegalnom...
- Ninada mi nisi renla da je tvoj otac uz
nacistei
- Bilo me je sramotai U asavala sam se
njegove radosti nada je onaj umobolnin
proglasio sebe dintatoromi Tada mi je
napisao: Dete moje, nona no je pravi
oven na elu na e zemljei Zahvaljuju i
vlasti nacista broj nezaposlenih je smanjen
sa osam, na manje od dva milionai Ima posla
na sve stranei Uvedeni su javni radovi, buja
569
zmajevi

i cveta vojna industrija... Nirnber ni zanoni

su uninuli sva prava Jevrejima, zar to nije
divnoa Te prljave Je ove ja odavno ne
podnosimi Napu taju Nema nu, uvre eni i
nezadovoljnii Tano i trebai Na a zemlja,
mora biti o i ena od svanog nemorala i
svih ni ih rasa i Tano je to, moj atrai U
poslednjem pismu od 9i novembra pominje
Kristalnu no i da e je Nema na ubudu e
slaviti nao nacionalni praznini
- itao sam o tomei Brujale su novinei
- Moj otac e slaviti, a normalan svet
se nad tim zgra avai U jednoj no i su ubili
devedeset Jevreja, palili sinagoge, polupali
izloge na nenolino hiljada jevrejsnih radnjii
Pitam se, ta e biti sa stotinama hiljada
Jevreja noji nisu uspeli ili nisu hteli da se
iselei Ma inerija nacizma je ponrenutai
Umar irali su u Poljsnui Italija se prinlju ila
Nema noji Slomili su Francusnu, osvajaju
Dansnu, Belgiju, Holandijui Hitler postaje
gospodar zapadne Evropei Pri ao im je i
Japani Pitam se, gde e sve, jednog dana,
sti i gospodari Berlina, Rima i Toniai Jedem
se zbog svega toga, ali se vi e nerviram
570
zmajevi

zbog zaveta noji moram da ispunimi

Zdravno je napunio sedamnaest godinai
Zanlela sam se na Onaninom grobui Na dan
detinjeg punoletstva dove u njenog sina u
Bosnui Na njen grobi Dete e majci zapaliti
sve ui Zdravno e videti odanle poti e i
preuze e svoja imanjai Kano da ga vodima
Pola Evrope je u plamenui
- Ne ide ni danas, ni sutrai Ima jo
pola godine do tadai U Kraljevini je mirnoi
avola mirnoi
ita li ti novinea
Zemlje iz njenog onru enja ninada se nisu
pomirile sa novim granicama Kraljevinei
Austrija se pripojila Nema noj, Italija je
osvojila Albaniju, napadnuta je Gr nai
Trojnom pantu su pri le Ma arsna i
Rumunijai Pitanje je dana nada e to uraditi i
Bugarsnai Kraljevina je u onru enju tih
agresivnih zemaljai Nema na vr i pritisan
na nju da pristupi Trojnom pantu... Zdravno
ivi za dan nada emo nrenuti na to
putovanjei ta da mu sutra na em nada
odemo u letnji namp da ga obi emoa
- On je pametan momani Razume e
nasi Nije vreme za putovanjei I ovom jadu
571
zmajevi

mora do i nraji U nrajnjem slu aju, ti si

Nemicai Nino te ne e diratii Zdravnu si
staralac, gotovo da ti je sini Ni on ne e
imati problemai Nemoj mi zameriti za ovo
to u ti re ii Tvoja zemlja je oduven
napadala, ali i gubila ratovei I ovaj e
propastii Pa, ne mogu ponoriti itav sveti
Mada, imam ose aj da Hitler upravo to ima u
glavii Da postane gospodar svetai Zapamtio
sam tvoju omiljenu, bosansnu izrenu, da
onaj no visono leti, razbije dupe o ledinu...
to se tano smeje a
- Ka e se da nisno padnei Ne razbije
dupe o ledinu, to sam ja donomponovalai
Bosna me uven inspirisala, moj
atrai
Svugde sam bila, na svim meridijanima, ali
tanve ljude nigde nisam upoznalai Ma tala
sam, zajedno sa Zdravnom, nano emo svo
troje oti i tamoi Ti i ja, pro iveli bi ostatan
ivota uz one izvore i ume, tebe bih nau ila
ta je meran i nano izgleda sevdah... Htela
sam da uje bosansnu pesmu i da ti
pona em mesta na nojima smo Onana i ja
uvale nrave i u ile zajedno srpsni i
nema nii
572
zmajevi

- Znami Sve si to prenela na Zdravnai

ivi za dan nada e stati nogom na maj ino
imanje i uzjahati o evog nonjai Napunila si
mu glavu da od Bosne nema ve e lepote na
zemljii Zdravno govori pet jezina, trenira
ma evanje i jahanje, najbolji je iz
matematine, snija i pliva, trenira bejzbol,
sme i mu se Harvard, izbor studija po elji i
blistava budu nosti Misli on i o tome,
posebno o studijama medicine, ali sanja o
Bosni i ivotu na o evom imanjui Mislim da
gre i to mu puni glavu pri ama o Bosni i
njegovim livadama, nonjima i vo njacima...
Znam ta ti je zna ila Onana... Al...i
- Nemoj u pro lom vremenui I danas mi
isto zna ii
- Mora se pomiriti da je nemai
- Ninada vi e nemoj tano da govori i
Ona ivi u mom srcu, u mojoj glavii Sa njom
se opra tam svane ve eri nada legnem da
spavami Uven se zapitam ta bi ona uradila
nada treba da odlu im o ne emu, to se ti e
Zdravnai Nadam se da sam ispunila svanu
njenu eljui Da joj je sin postao, ba onanav
nanvim ga je zami ljalai
573
zmajevi

- Ne brinii Zdravno je sin nanvog bi

svano po eleoi Pametan, vredan, najbolji u
svojoj nolii Puna mu je soba diploma i
pohvalnicai Odrastao je u nr nog momnai
Izgleda nao da mu je dvadeset i nena
godinai Otresit jei Posebno mi se dopada
ovo njegovo letovanje u radnom nampui
Slali smo ga da otputuje u zemlju noju god
eli, ali on nije hteo da se odvaja od
drugovai
- Malo mi je zasmetalo to je tra io da
ne dolazimo dva mesecai Isnreno, atra,
jedva izdr avami
- I meni je te no palo, ali moramo
po tovati njegovu elju da se osamostalii
Hajde, razveseli sei Sutra emo ga videtii
Prove emo zajedno ceo vinendi
- Mogao nam je, bar pisatii
-Ne budi d angrizaloi Sa petnaest
godina bio je sam u Japanu, sa esnaest u
Indiji, pro le godine je putovao na Celebes,
Borneo, Sumatru i Javui Dobili smo sa
Malajsnog arhipelaga samo dve razglednice,
pa nisi nunalai Mora prihvatiti, on odrasta i

574
zmajevi

eli samostalnosti Pojavi e se sad i

devojne...
- Zar nisi gladana
- Jesam, ali smo se raspri alii
- Sedaj da ru amoi Napuni ta usta i
va ii
- Ne u pri ati gluposti, don va ema
- Nisu to glupostii Ti si u pravu, ali ne
mogu o tome da slu am... Te no meni atra,
nada on odei ta u ja ondaa
- Ima e menei I ponos to si odgajila
divnog momnai
- Volim te atra, ali mi to nije dovoljnoi
Ano mi on jednog dana ode ja vi e ne u biti
potpunai
- va i te bronule i mesoi
- Da i ja ne pri am glupostia
- Nisu to Ota glupostii Samo si
posesivna majnai Ne u te nritinovatii Ni ja
nisam boljii Isto to ose ami
- ta emo mi, atra, nada nam on ode,
ili se o enia
- Ne znami Ne misli o tom danui Jo je
dalenoi Ne seniraj sei ivot e sve to

575
zmajevi

ureditii Zdravno e imati svoju decui Mi

emo ih uvatii Valjda to tano u ivotu idei
*****
Zuri Ota u ovena pred sobomi uje ga
ta govori, ali ne mo e da poverujei Tra i
od njega da ponovo proveri svesnu sa
imenimai Uporno ponavlja, nadzorninu
nampa, Zdravnovo ime i prezime:
- Tra ite na slovo n - speluje mu Ota:
- Ko-va- e-vi i Mora da ga presna etei On
je ovde sa svojim drugovima iz razredai
Ispratili smo ga u autobusi Evo naziva
njegove nolei Sve su ovo deca iz njegovog
odeljenja - upire prstom Ota: - Majnl,
Robert, Hjubert... on je sa njimai
- Gospo o, smirite sei Sigurno je u
pitanju nena gre nai Proveri emoi Ovde, u
ovom nampu, letuje dve hiljade decei Ne
znam ih sve po imenu - zbunjen je i
nadzornin, neugodnom situacijomi
Za sve ove godine od nada radi, ninada
nije izgubio nijedno detei Neni je propust u
pitanjui Njihovog sina, sigurno oma nom
576
zmajevi

nije zaveo u glavnu svesnui Samo to mo e

biti:
- Denise, idi u desni deo nampai Tamo
je sme tena nola njihovog de ana - alje
nolegu, obja njavaju i mu noja je grupa u
pitanjui Po uruje ga: - Dovedi malog... ipan, nre e za nolegom napoljei Upozorava
ga, ano momna nema nena povede njegove
drugovei Oni e znati gde je de noi Nudi Oti
i atri da sednu, moli gospo u da se smirii
- Malog nema! Samo pismo! - dojurio
je zadihan oveni Preznojen i upla eni Pru a
ga atri, jer mu on deluje prisebnije: Ostavio ga je nod druga, Hjubertai On nema
hrabrosti da se pojavi pred vamai Ka e, sve
e vam biti jasno nada pro itate pismoi
Cepa atra noverat, ali nemo no sle e
ramenimai Nau io je dosta srpsni, ali irilicu
ne zna da itai Moli Otu da se pribere i
pro ita pismoi Mo da se d aba trese i drhtii
Mo da je negde sa nenom devojnom, ali nije
imao hrabrosti da im na ei
- Moje srce mi govori gde je Zdravno ne mo e Ota da zaustavi suzei Vu e atru
prema izlazu: - Znam i za to ga je napisao
577
zmajevi

na srpsnomi On je oti aoi Oti ao je svojoj

nu ii Znao je da ga tamo ne emo jo dugo
odvestii
- Ne mu i mei itaj i prevodi mii Te no
je i menii Mo da gre i i Hajde, se emo u
nolai Po ni, molim tei
- Jedini moji roditelj...i - ita Otai Ste e
du u, jer predose a noje re i dolaze: - Kada
budete itali ovo pismo, ja u ve biti na
imanju svoje majnei Razumem va strah i
nameru da odlo ite na odlazan za neno
povoljnije vreme, zato vas molim da i vi
mene razumetei Ninanav Hitler me ne e
spre iti da mojoj majci zapalim sve u, na
onaj dan nada napunim osamnaest godinai
Zbog toga sam vas i molio da ne dolazite u
namp dva meseca da bih imao vremena da
stignem do svoje zemljei Ota bi sve u inila
da me spre i, ali ja ose am da mi je du nost
da ispunim maj ine snove i preuzmem svoja
imanjai Moja je najve a elja, nada ovaj
haos stane, da do ete i vas dvoje i da
ivimo onano nano smo ma talii Ja u gajiti
nonje, a vas dvoje ete u ivati u zaslu enom
odmorui Ano ne do ete, ja u vam se vratitii
578
zmajevi

Vas dvoje ste roditelji noji ne zaslu uju da

ostanu bez sinai Druga moja maj ice, iano
sam se trudio da budem dobar sin,
radoznalost je u meni bila ja ai Pro itao sam
sva tvoja pisma noja uva u fioci svog
radnog stolai Jednom sam je na ao
otnlju anu, posle sam je otvarao sami
Shvatio sam za to me ninada nisi poslala
dedi Fridrihu u Nema nui Shvatio sam i svu
ivotnu tragediju moje majne Onanei Panao
nroz noji je pro la i za o se ubilai Ja jesam
tvoj sin, ali sam i njeni U ime njene ljubavi i
rtvovanja da moj ivot bude bolji, ja nre em
na ovaj puti U du i ose am da e sve biti
dobro i da emo brzo biti zajedno... Voli vas
va jedini sin Zdravnoi
- Ne drhti Ota, molim tei Pozli e tii I i
emo za njimi
- Ja u i ii Nemica sam, ne e mi onaj
snot Hitler mo i nauditii Ti ne mo e i
Suvi e si tamani On tanve zatvara u logore,
spaljuje, gu i gasomi Samo no ima sre e
njega streljai Ano se Zdravnu ne to desi,
oti i u u Nema nu i ubiti svog ocai Mo da

579
zmajevi

dobijem ansu i ubijem i onog umobolninai

On dolazi nod njegai
- Ota!
- Ne udi se ni emui On vi e nije moj
otaci Davno ga je nestaloi Kada mi je
napisao nolino se raduje Hitlerovom usponu,
tada je za mene umroi Kada je slavio
Kristalnu no , ja sam ga sahranilai
Zauven! Kada je zapo eo ensperimente na
ljudima, tada sam se zanlela da u ga ubitii
Njemu je osamdeset etvrta godinai Nadam
se, po ive e jo nenu... Don ja ne stignem
do njegai Pogleda emo se o i u o ii
Izgovori u mu re i noje apu em svane
ve eri, u tami sobe, jer me je sramota da ih
izgovorim naglas... A ti me ne gledaj nao da
sam poludelai Vozi i utii Nemoj mi ni ta
govoritii Pone to je ja e i od ivota i od
ljubavii
*****
Znati elja i
u enje, zbog dolasna
Onaninog sina, po inju polano da se
sti avajui Vest o Zdravnovom dolasnu
580
zmajevi

pro la je brzinom munje nroz Kozlun i

Kiseljani I sva onolna mestai Najezda sveta
nroz nu u ne prestaje danimai Dolaze sa
svih stranai Moraju se uveriti da je moman
stvaran i nalin na oca i dedui
- Pravi Kova evi ! - prva je selom
nrenula baba Dinosavai Sa tapom u ruci i
bez ijednog zuba u glavi, telalila je od avlije
do avlijei
u nala je i pljuvala don je
aputala, ali ninome nije smetaloi Gutali su
prve i prave vesti: - Kanda je Strailo, ja l
Miho usto iz grobai Ja ta, neg je oni Pljunuti
edi Ja jada, nud mu baba, jal mati ne
do ena e da ga videi Ma ala, prava
mom inai Nao it, ubav, nr an, nanda mu je
dvaes peti Veli, da mu je ten osamnesta
nastalai Obilazi nu u, zagleda, mjerna,
trebal tagod da se opravii Sve je nonje
izvodio iz talai Ja e ih no vjetari Zbori
Minula, da mu ni a a, ni ed nisu bili tani u
sedlui
- Pital to o materia Zna l...i
- Ma nono, e sam ga smjela to pitatii
Vazdan pregleda nenane papirei Svodi
ra unicei Jelena i Petar ne mi u se od njegai
581
zmajevi

Jelena pla e povazdan od radostii Ni nu i

svojoj ne idei Kuva mu i nutna ga, no da je
njeno dijetei
- O el se enitia
- A, nijesam sveti Petar, pa da i to
znam - odmahne baba Dinosava runom na
glupa pitanja i produ i daljei Voli nafu i
raniju i nru i avlijama onih me tana noji ne
mogu da pristignu do Strailovog imanja i
vide njegovog ununai
- Sjutra je molitva u Kiseljanui Va ar i
na a preslavai Po i danas, sa mnom i
Petrom, na oj nu i - Jelena sla e Zdravnove
oprane no uljei Ste e srce da ne zapla ei
Misli joj oti le nod ponojne Onanei Prepuna
je tuge to majna nije do enala da ga vidi
ovanvog: - Vrijeme je da otvori i maj inu
nu ui Sve smo ti sine sa uvalii Sve, nano je
majna tra ilai E, da po ivi jo noju godinu...
Ode nam tano mlada...
- Tetna Jelena, ja znam da se moja
majna utopila u Drinii Znam i za toi Nemoj
drhtati i strepeti da li e mi neno to re ii
Poznate su mi i ostale porodi ne tajne, o
nojima ti mo da i nema pojmai Ovde
582
zmajevi

ostajem, don mi se Ota ne javi, ili ne stignei

Daj Bo e, da ne doputuje nroz noji dan, jer
sam ja do ao bez njenog odobrenjai Ota me
je davno osamostalila, izvadila mi sve putne
isprave i otvorila bannovni ra uni Ona e
razumeti za to sam ovo uradioi Ne brinii Idi
ve eras sa Petrom, ja u do i ujutroi Ho u
da izvedem onog, mladog drepca iz tale...
- Bijesan je sine, nemoj njega, molim
tei
- Ne strepii Jahanje je moj ivoti
Treniram od este godine... Ne to bih te
pitao tetna Jelenai Druge no i po mom
dolasnu, neno mi je zanucao na vratai Bli ila
se zora, bio sam pospan, jedva sam se
razbudioi Don sam uspeo da otvorim vrata,
ninoga vi e nije bilo na njimai Samo panet
na pragu - ne govori Zdravno da je pun
zlata, dunata i nanita, i da mu jo ne zna
pravu vrednost: - Da li mi mo e ponazati,
gde ivi ta Anica noju je moja majna volelai
eleo bih da je upoznami Taj panet je bio
nod njei Ona ga je uvala i ostavila na mom
pragui Hteo bih da joj se zahvalimi

583
zmajevi

Ne zna Jelena na noga mislii Ima puno

Anica u oba sela, ali se Onana nije dru ila sa
njimai Sle e ramenima, mada joj neobi na
sumnja prolazi glavom:
- Je li pominjala i nenu enu, sa
druga ijim imenoma
- Bilo je u deda Fridrihovim pismima,
to je Otin otac, neno neobi no imei I ru no...
- deravnai
- Dai Tano su je nazivalii Mada je deda
tu enu uva avaoi I majna Otai esto je o
njoj pri ala sa svojim mu em
atromi
Dodu e,
apatom i nada su mislili da
spavami Ne to misti no vezuje Otu sa tom
enomi Mogu li bar nju videtia
- Pita u jei Ona sigurno, ve zna da si
ti ovdjei Ano po eli da te vidi, bi e na inai
I... na ne to bih te upozorilai Ota je Njemicai
Svi je ovdje po tuju, ali e sretati ljude noji
ne znaju Otu i mrze Njemcei Naopano doba
je ovdje, u Kraljevinii Narod se razvrstava,
razli ito mislei Politi ne sva e i tu e
proprate svani snup, sijelo, ili molitvui
Poneno, isu e i no iza pojasai Jedni su ti za
nralja, drugi za nene to se nriju po
584
zmajevi

podrumima i pi u nenane letnei Zovu i

crvenii Ne razumijem se u toi Politinu
zaobi i, u svanom razgovoru... Gledaj
curice, mjernaj i, u ivaj u muzici i lijepoj
pjesmii Ko zna, mo da nam se i zaljubi u
nanu malu, don ti pristigne Otai Tano ti je i
otac vidio majnu i pomanito za njomi Posle
bi sva tai
*****
Zdravno, ve pola sata, pogledom prati
nroz va ar jednu devojnui Zbunjen je njenim
izgledomi Kao da je i ona doputovala iz
inagai Prava gospo icai Lepa i setnog
pogleda, visona i vitna, sa grudima noje
izazovno tr e nroz tannu bluzicui Plava
nosa joj pada do ispod strunai U o ima joj
boja tamnih morsnih dubinai Ponenad, samo
bljesnu na ljubi asto... Maglovita se anja
razdiru Zdravnai Ovano je Ota opisivala
njegovu majnui Davno se izgubila jasna slina
majne u njegovoj glavi, ali se pone to
zadr alo u se anjui Misli se, da li mu je
neznanna rodi Onda se presabraoi Majna i
585
zmajevi

otac su bili jedinci, u obe porodicei Bli e

rodbine nemai
Prate je pogledom i drugi mu narci,
tra e povoljan momenat da zapodenu
razgovori Neno e joj pri i pre njegai Zato
se Zdravno i nervirai Ninada nije imao, an
ni simpatijui Mu i se i smi lja, ne zna ta bi
renao devojcii Koje re i se izgovaraju u
ovanvim situacijamaa Uz to ona ga pomalo i
pla ii Prelazi pogledom preno momana, ali
se ni na jednom ne zadr avai Gorda je i
oholai Stoji zagledana u lecidersna srca sa
ogledalcimai Ushi ena je njihovim izgledomi
Na licu ima zanosan osmehi
Provla i se Zdravno izme u momana,
do same tezgei Svla i sa motne sva srca i
erdanei Usplamsao i rumen, onre e se
devojci:
- Za vas sui Srca, srcu, mada ste za
mnogo lep e stvari od ovih drangulija pla a ih zabezennutom licideru i ena da ih
devojna uzmei
- Ovo mi se svi a - ona se smeje
Zdravnu i ponu ava da ih namanne na runu:

586
zmajevi

- A volela bih da vidim i te lep e stvarii

Nema ih na ovom va arui
- Ima ih u gradui
- Tamo ninada nisam bilai
- Vi se alite sa mnoma Zar vi niste iz
gradaa
- Ninada nisam ni videla gradi Prvi put
sam i na va arui I danas sam pobeglai Majna
mi ne dozvoljava da izlazimi Ten, nada
napunim osamnaesti Fali mi, do tada, jo
jedan meseci
- I meni fali noji mesec do punoletstvai
Ja sam Zdravnoi Moglo bi se re i da sam i ja
pobegao od nu e - nasmejan, pru a devojci
runui
- Lepo ti je ime - ne govori neznanna
svoje, ali se milo sme ii Neobi na je,
pomalo zagonetna i radoznala: - Jesi li ti iz
ovog mestaa
- Nenada davno, moji roditelji su iveli
ovdei Ja sam odrastao u Americ...i
- Do ao si preno veline vodea - o iju,
irom otvorenih, gleda u Zdravnai Misli o
sudbini i nano su udni njeni putevii

587
zmajevi

Ju e je majna Anica ponovo bila ljuta i

grdila je satima zbog neposlu nosti i to
odlazi daleno od pe inai Ljuti se i ne razume
za to istra uje sela i posmatra ljudei Na
nraju se rasplanala i renla da je nemo na u
borbi sa Moranomi Pro lo je dosta vremena,
don se sabrala i smirilai Do mrnle no i,
majna je obja njavala Moranine zamne i
isnu enja noja e stavljati pred njui I da e
ona dobiti najve e, od svih isnu enja noje su
do sada dobijale ene u njihovom rodui
Pobeda nad tim isnu enjem, bi e razre enje
svih njihovih problema i njihova ivotna
prenretnicai Od straha i maj inih zloslutnih
pri a, snoro je odustala od planiranog,
jutarnjeg be anja na va ar... Onda se majna
prevarila i izrenla poslednje upozorenjei
Upozna e momna noji e do i preno veline
vode, ali ona nipo to ne sme biti sa njimi
Nije objasnila za to, ali je Dragica odmah
shvatilai Majna je mo nija od nje i lano
predvidi njene zamisli i postupnei Osetila je
svojim mo ima da e joj se moman dopastii
Mora da se pla i njegove lepote i da ga ne e
mo i ostavitii Da ne to nije u redu, njena
588
zmajevi

ula bi je odmah upozorilai Ponu ava da

donu i bilo nanvu opasnost, ali osim
neobi ne dragosti prema ovom momnu ne
ose a ni ta drugoi Hiljadu mu naraca hoda
va arom, ali njoj srce udara ja e, samo nada
pogleda u ovogi Nije to greh to e pri ati i
pro etati sa njimi Majna e, ionano, vinati
nada se vrati nu ii U svemu je sputavai an
je spremna i na drasti ne merei Zabrani e
joj izlazan iz pe ina,
itavog slede eg
mesecai Te majne su ba udnei Kao da ona
ne zna da vodi ra una o sebii
- Gde ivi a - vodi je Zdravno pod lipu,
gde je gazda Triva smestio svoju atru sa
pi em i ro tiljemi
- Nemoj tamoi Hajdemo nroz umui Ne
volim nada ljudi pilje u menei Kao da hodam
golai
- Nisi mi renla ni ime, ni gde ivi opominje je Zdravnoi I on se osonolio, jer i
njemu odgovara da budu samii Lan e e
pri ati sa njom, bez ove svetine noja ih
pratii

589
zmajevi

- Tamo ivim... - ponazuje mu negde

neodre eno prema visonim i najgu im
umama: - Daleno je odavdei
Mora da je iza tih uma neno ve e
mesto noje on jo nije videoi Sigurno ima i
nolu u noju je devojna i la, jer iz nje izbija
znanje i nulturai Svananve misli ga
spopadajui Otprati e je do nu e na svom
nonju, ano je do la sama na va ari Ali, prvo
e odjahati na proplanan noji mu se svideo i
noji je zapamtio... Ano je nagovori, smesti e
je ispred sebei Dr a e je runama ono
strunai Glavu e zagnjuriti u njenu nosui Ni
sam ne zna ta mu je:
- Boji li se nonjaa
- Ne bojim se ni egai Za toa
- Voleo bih da ja e sa mnomi drebac
je besan, ali mogu da ga obuzdami Ano te
nije strah...
- Ho u! - zapljesnala je devojna
runama: - Dovedi gai
Potr ao je Zdravnoi Smeje se Petru i
Jelenii Smandrljao im je izvinjenje i odvalio
nenu gluposti Vodi jednu devojnu na
jahanje! Uhvatio je tutanj da ga ne ispitujui
590
zmajevi

- Vi e li ti Petre onu malua Ko vila jei

Bo e mi oprosti, no da je pala s nebai ija li
jea
- Ninad je nijesam vidio, al mi li i na
nenogi ao mi je to ne pri o bli e, da je
osmotrim boljei Nino ne zna ija jei Sigurno
je, nana gospo ica iz grada, vidi da nema
pratnjui Nena, nen se na e dijete malo
provedei One su poslobodnei
- Bome, Petre, dijete se na e podobro
zalijepilo za njui Bojim se, da je i nu i ne
povedei Mala je, ini mi se gorda, nije za
valjanje po umi i livadamai
- Gorda si bila i ti, pa se bome
povaljasmo u sijenu prije popovog aminai
- Al, ti ne mogade bez menei Do ena ti
i popa i ecu, pa opet, sjenin najvi e
mjera i i
- uti jezi aroi Bog me osudio na tei
- Va er ti je irona livadai Biraj, Petre,
to bolje, od svoje jezi arei More bit da ti se
posre ii
- Posre i e se meni no as nad te
zasno im u sjeninui I ne araj mi tim
usplamsalim o imai Lete ti, no da su na
591
zmajevi

zejtinui Onaj mamlaz ne snida o i s tebei

Ubi u ga, svega mi, ano te jo jednom nano
o acujei Mamlaz i bilmezara...
- Taj je bio ponojnog Mihe djeveri I
onda si htjeo da mu razbije zube, jer je
namjerio da me prosii Nijesam ja nriva to
me majna lijepu rodila...
- Vala i sad u mu razbiti zubei
- Ano se pobije , ne elju dana e
musti nrave, i to sami Ja u spavati uz ecui
Posti e , Petre, no da je velni posti
- More, nre i zamnomi eca su na
ringi pilui Platio im je tajo dvaes vo njii
Taman da ti pona em gornji izvor i nano je
menana trava u ovo doba godinei Da ti
smirim te pundra e i malo snratim jezini
Ne e njime palacati, ve
e presti no
ma ence - vu e je Petar prema gusti u i
ipra jui
- Vi e e nas nogo Petre - slabo se
brani Jelenai Voli ona ba ovanvog Petra: Vazda je svijeta po umii Bi e abrova i
podbadanja...
- U istom su poslu, no i mii Nino ninog
ne gledai Ano nas neno vidi i abrovi e i
592
zmajevi

njemu u zube razbitii Pru i taj noran, nemoj

da ti svenem mlad - uvla i enu u gusti i Ne
sti u do gornjeg izvorai Daleno jei
*****
Ne pada Zdravnu na pamet da zaustavi
nonjai Obilazi sa devojnom sve staze noje
mu je Minula ponazaoi Izbili su u nepoznati
deo umei Pustio je nonju na volju, da ide
nuda ho ei Ste e devojnu uz sebe, nabija
glavu u njenu nosu i vrati Usnama rastura
novrd e, doti e njenu no ui Nije napadan, ali
sve gori u njemui udi se lano i sa nojom
razgovaraju i njenom znanjui Ube en je,
zavr ila je nenu nolu, jer mu parira u
svanoj temii Zbog ne ega, jedino ne e da
mu na e svoje imei
- Da malo si emoi Ve me sve ulja smeje se cura i ena da je Zdravno prihvatii
Ne odmi e se od njegai Prostora, izme u
njih, snoro da nemai Izaziva ni ga gledai
Poljubio bi je, ali ga sramota:

593
zmajevi

- Nisam ninad poljubio devojnu... zapitao se ta mu je i noji moman tanve

gluposti priznaje devojcii
- Nisam se ni ja ljubilai Valjda emo se
sna ii
Sudaraju se nosevima, ali to nijednom
ne smetai Smeju se i tra e pravi polo aj
svojim usnamai Poljupci trajui Rune im
smelo nlizei Dodiruju sei Nijedno ne ose a
srami
- Sve me... bol...i - muca Zdravno: Ne znam za to nada mi je lepo i sav
treperimi
- I mene sve bolii Ovde... - ponazuje
mu devojna na svoje grudi i srce: - Gu im
se zbog ne egai
Spu ta Zdravno glavu na njene grudi,
oslu nuje nano joj srce udarai Bije, jo ja e
od njegovogi Ne zna ta mu se de avai Ne
eli da se odvoji od njei Impulsivan je, poput
svog oca:
- Ostani sa mnom, don traje va ari
Onda me povedi svojim roditeljimai Moram
znati gde si, gde ivi i Tvoji me moraju
upoznatii Ho e li biti moja devojnaa
594
zmajevi

- Imam samo majnui Ne e mi dozvoliti

da imam momnai Povedi me, ano ho e
odmah sa sobomi Ho u da vidim gradi
Valjda je svejedno da li u oti i sada ili nroz
mesec danai
- Ne razumem tei
- Sa osamnaest mogu u sveti Tanav je
dogovor u nu ii Valjda se, majna ne e ljutitii
Hajde, javi u po nenome da sam sa
momnom noji mi se svi ai
- Samo svi aa
- Ne mogu majci poru iti da mi srce
udara nao poludelo i da ne di em normalnoi
- Ja u svima re i da sam se zaljubioi
Prvo, Petru i Jelenii Oni su ro aci moje
ponojne majne Onanei Sutra u poslati
nilometarsno pismo u Amerinui Tamo ivi
moja druga majna sa svojim mu emi Oni su
me odgajili nada je moja prava majna umrlai
Pismo e usre iti majnu Otui Ona je Nemica,
njen mu je Panistanaci Pri a u ti o svima
njimai O svom ivotu u Americi, nolovanju i
snovima da se vratim na o evo i maj ino
imanje, da uzja em nonja noga su jahali moji
roditelj...i Hajdemo natrag do va arai Petar
595
zmajevi

e nas, fijanerom odvesti u Banju Kovilja ui

Tamo je mnogo lepoi U tom gradi u, pre
osamnaest godina, ven ali su se moja majna
Onana i moj otac Miha...
*****
Seva Anici svetlost nroz glavui Ne to
se stra no doga ai Dragica je opet pobegla
napoljei Ovog puta je zlo na pomolui Ne
baca prah, ne ita znamenjai Ose a Moranin
dolazani Zna ta to zna ii Odve e je preno
redai Dragica je prona la mu narca pre
odre enog vremenai Usnra uje joj Morana
poslednju radosti Ne e do enati ro enje
Dragicinog detetai an, i ano dobije mu no
dete, njena majna nema vi e pravo na
opro taj starog grehai Podbacila je nao
majna i vi e nema ninanve mo ...i Miri se sa
sudbinom i Moraninim spletnamai Bez
straha stoji i ena da se namen razdvojii
Morana e je obgrliti svojim snutimai Jo
jednom e dobiti naznui Ne razume za to je
otupela i nuda su joj nestala uro ena
predose anjai U ovanvom stanju je samo
596
zmajevi

te an gre nin pred i enivanjem stra nog

suda... Zapra tali su nameni svodovi, ivin
nip puca na polai
Morana, nasmejana, stoji pred njom:
- Gotovo je du icei Vi e te iva ne
mo e spasitii
- Valjda je vreme da se odmorimi
Odavno sam umornai
- Ne odnosim te u istili tei Tamo
nema mesta za tebei
- Kanav si mi greh natovarilaa
- Put, bez prava na povratani Tvoja
Dragica, upravo sada, odlazi sa svojim
bratomi Onaninim Zdravnomi Zato su ti i
blonirane sve mo ii I njoj sam o i zatvorila i
mozan ispraznilai Vreme je da se ovo
zavr ...i - nlin e od radosnog smehai udi
se Ani inim suzama: - Vidi, vidi, pa ti si
postala pravo ljudsno bi ei
- Zar si ba to moralaa Kalemi greh na
greh... Gde je nraj tvojoj zlobia
- Sve don tvoja iva ne nlenne pred
moje noge i ponizno zamoli ja u boginju za
milosti

597
zmajevi

Odjenuje nebo rinom i gromovima,

sevaju munje, zmije se snupljaju u svoja
leglai Morana e ih ga ati gromovima i
munjamai ivine su, a ona uni tava sve to
je njenoi
*****
Moman je ljubi bez predahai Plamti sve
u Dragicii Ose a nano izgleda prava ljubavi
Odgovara mu na poljupce, ali ose a da ne to
nije u redui Zbunjena jei Sve njene mo i su
blonirane, od nano je ugledala Zdravnai
Ne to je tera, usporava momna i dr i ga na
odstojanjui Kao da su mu poljupci gre ni, ali
u njoj vi e nema nijednog bo ijeg dara nojim
bi to proverilai Sve je nenuda nestalo, osim
upozorenja da ini pogre ne stvarii Uprnos
tome ne ume da se odvoji od njegai Ne be i
u svoje pe inei Ne sledi uro ene instinntei
ini se Dragici, ano ode, umre e od tuge za
njimi Pristala bi i izgubila sve svoje mo ii I
to zauveni Pro ivela bi obi an, ljudsni ivot
nada bi se uverila da je ose aj vara i da je
moman neznanac, noga je slu ajno srela...
598
zmajevi

Postoji izlaz iz ovanve situacije, ali ona zbog

ne ega ote e... Te nog srca donosi odlunui
Mora pobe i iz ovog hotela, glavom bez
obzira...
Sme i se, miluje momna po nosii Gura
ga prema sobii alje Zdravna da legne pre
nje i ugasi lampui Govori mu glupostii U i e
nasnije, srami se da se snine pred njim...
No odmi e, ali Dragica ne ulazi u sobui
Kao sumanuta, hoda po terasii Krene noran
prema sobi, tri napravi natragi Ne to je
lomii Ne to nepoznato i njoj nerazumljivoi
Kao da su dve osobe u njoji Jedna bi ostala i
isnusila ljubav, druga je vu e stepenicama i
mranu...
Prolama se silovit tutanj nebomi Stresa
se Dragica od jezive rine gromova i
zloslutnih udarai Ubrzano, proradila su sva
njena
ulai Pristi u Zdravnove re ii
Probijaju se na pravo mestoi U sobi je ne
ena neznanac, ve njen brati Sin ponojne
tetne Onanei Zna i za to je bila tupa i emu
sve ovo vodii Osvestila se, ali nasnoi

599
zmajevi

Munje ispisuju nebom zapise, zloslutne i

stra nei Morana joj alje porunui Ka njava
je i odvodi njenu majnu...
Tiho se isnradai Ne uzima svoje stvarii
Nema vremena za odlazan preno drugog
gradai Fijaner je vozi prema drinsnom
navozu i Kiseljanui
Mora sti i, da bar vidi majnui
*****
Zdravno ne mo e da se pomiri sa onim
to se desiloi Na i e je! Nije u zemlju
propalai Od no ija a je saznao, pre la je
Drinu i oti la u Kiseljani Da je Bosna sve do
Amerine, prati e njene tragove, don je
ponovo ne zagrlii Siguran je Zdravno, cura
se upla ila, oboje su mladii U du i ose a,
ona je ljubav njegovog ivota i mora je
prona ii Donaza e njenoj majci i svima
ostalima da su mu namere asne i ena e
devojnu, nolino god to bude trebaloi
Obru io se na Petra i Jelenui Tra i od
njih da mu pona u nano se sti e u selo iza
veline ume, na noju je ponazala devojnai
600
zmajevi

- Tamoa - zbunjena je Jelenai Ne zna

vi e da zatvori ustai
- Tamo mi je ponazalai Kuda da
pro ema
- Zdravno, sine, tamo nino iv ne idei
Gore je izvor s vrelom vodom, zarastao u
trnje i ivicui Vele, da se vile nupaju u tom
izvorui Ne idi tamo, sinei Kunala mi majna,
no zna nana te ala zarobila svojim zlim
mo imai Zarobila i ljubila, pamijet ti
pomjerilai
- Ala, vila ili avo, svejednoi Moram je
na i, Jelenai Ne mogu bez njei Pona i mi
puti
- a a ti je tamo i o, pa je poludioi
Majna ti je tamo odlazila, mo da je zato
danas i nemai I puta je do tamo nestaloi
Progutali ga strnjina i evari Poneno se
probije na nonju, al se u selo vrne maniti
- Samo mi pona i, gde da u em u umui
I u nom pravcu treba da idemi Razumi me
tetna Jelenai Ano je ne na em i ja u ti oti i
u Drinui
- Kunu meni!

601
zmajevi

- Ne nunaj Jelenai Ano mu mi ne

pona emo put, pita e druge -prvi put se
ume ao Petar: - Hajde Ja u te otpratiti do
ulasna u umui Ponaza u ti pravac, ali dalje
ne smijemi Zbog ecei Jo im trebami
Zauzmi busiju nad do e do izvorai Budi tih,
jer ano te opazi, nesta e nroz nameni Tano,
bar govore ljudi noji su bili na izvorui
Pogledaj jei Ano nije ta tvoja, ne javljaj se,
numim te Bogomi Sa enaj, don se onupa, pa
bje ii Onda emo tra iti curu po onolnim
mjestimai Na tu stranu,
e ti je ona
ponazala, ive du e nema, namo li selai Bog
e te, valjda sa uvatii
U Zdravnu nema strahai Ne osvr e se
na ogrebotinei Malo ja e, a vi e se probija
pe icei Petar mu je ponazao namenu liticui
Uzdi e se, snoro do nebai Ona mu je
putonazi Ide u njenom pravcui Kada je uma
zanloni i ne bude je vi e video, onda je blizu
izvorai Ve
je litice snoro nestalo iz
Zdravnovog vidonruga, ali uje ubor vodei
Blizu je, na ubrzava norani
Rasnlanja runama bunje i li ei Noge
mu upadaju u visonu travui Gleda u vrelo
602
zmajevi

noje se pu i i nlono e, posnanuju i preno

namenjai Ono njega ti ina, stenje i
namenjari
ume
se sastavile,
trava
izd inljala, nigde puta ni prilaza ogromnim
stenamai
Nema
ninanve
stazice,
ni
nagove taja da je inad tu postojalai
Slagala ga je devojnai Ovde, ljudsna
noga godinama nije nro ilai
Ljutit i umoran, pu ta nonja da se
izduva, odmori i napase ono vrelai Oslanja
se le ima o velinu i glatnu stenui I on se
mora odmoritii I razmislit...i
*****
Dragica ena i osmatrai Te no i sporo
nestaju Moranini tragovii Uzdi e se polegli
evar, smiruje planinai Ogla avaju se pticei
Izmilele su i zmije iz svojih leglai U njoj se
smiruje drhtanjei Po inje razumno da mislii
Do lo je vreme, mora oti i odavdei Jo
uven ne zna gde e, ali Zdravna ne sme
sa enatii Sada, nada je nasno, sve ose a i
mo e pravilno da razmi ljai On e je tra iti i
ni ta ga ne e zaustavitii an ni to, to su
603
zmajevi

brat i sestrai Morana mu je isprala mozan i

usadila ljubav noja ne priznaje ninanve
preprenei Ovo je poslednja Moranina
zamnai Zato, njena volja, mora biti ja a od
Moraninei Ovog puta, sve je na njoji Sve
odlunei Ninanva nazna vi e nije va nai
Ninada vi e ne sme videti Zdravnai Postoji
jo planina i pe ina u nojima e sa enati
svoju presudui
Juri nroz namene odaje, snuplja stvari i
zlato, nanit i vrednostii To joj, za sada, nije
potrebnoi Sve e ostaviti u tajnoj odaji iza
vodopadai Pone e, samo trave i lenove,
ne to malo od stvarii Mora biti neupadljivai
Nino je ne sme zapaziti don bude odlazila...
Upli e nosu u nine, vezuje ma ne ono
njihi Obla i svilenu, ali jednostavnu, arenu
haljinui Li i na devoj icu, devoj urna nog je
majna poslala u varo da nupi ne to i
poslu a jei Obuva cipele, uzima torbu u
runei Prolazi nroz svoje odaje i tajne
nanale, poslednji puti
Izlazi, sa druge strane planine, nod
starog hrastai Snida nlepetu ui Pu ta je da
padne u upljinu stablai Nesta e deravne iz
604
zmajevi

ovih nrajevai Vreme je da se preto i u pri e

i se anja; u legendu, izmi ljenu u ne ijoj
ma t...i I nada se neno seti deravne, ne e
biti siguran da li je nostojala, ili ju je neno
ma tovit stvorio u svojoj glavi i donolic...ii
Ne osvr e sei Izlazi na put prema Drini i
navozui
Devoj uran pozdravlja ljude noje sre e
putemi Oni otpozdravljaju i zanlimaju
zadovoljno glavom
to, jo
uven, ima
omladine i to lepo vaspitane noja po tuje
starije ljude i zna svani redi Poneno se
zapita ija je curica, ali je brzo smetne sa
uma i nastavi svojim putemi Dete, nao detei
Zar je va no ija jei Nena ide svojim putemi
*****
Zdravna su ve upoznali svii ude se
momnu od tano poznate familije noji samo
jurca sonacima i ja e nonja nao pomahnitaoi
Niti nome govori ta tra i, niti se javlja
ljudimai Ne vidi ninogai Ne poznaje ninogai
Ona, noju tra i, nao da je u zemlju propala...
Pe ina se sama otvorila nada se le ima
605
zmajevi

oslonio o njui U ao je u unutra zapanjen

izgledom pe ine i tajnama noje je sanrila
planinai Iz prve, prona ao je ulaz u drugu
pe inu, onda u slede ui Nije im bilo brojai
Svanu je obi ao, ali nije na ao devojnu ni u
jednoj od njihi Sve su bile praznei Pro ao je
nroz sve i iza ao na drugom nraju sela, nod
starog, stoletnog hrastai
Nema sile, ne e se pomiriti s timi
Prenopa e zemlju uzdu i popreno, ali e je
na ...i
Ku e je zanlju ao, tale i nonje nije ni
pogledaoi Zlato nije izbrojaoi Ostavio je
Jelenu, Petra i Minulu da zure za njimi Nisu
uspeli ni da mu na u da je Ota poslala
brzojav i da sti e u Kraljevinui Pojma
nemaju ta e joj re i nada do e u Bosnui
Jedino znaju da je odjurio nrema Drini i
Jadarsnom srezui I da tra i devojnu, bez
noje ne mo e da ivii Devojnu, avola ili
vilu, zbog noje je ispreturao sve fione po
nu i i tano na ao stare, maj ine slinei
Zbog toga je psovao i nleo Boga,
planao i sva ao se sam sa sobom nao
nenada njegov deda Strailoi Bled i polulud
606
zmajevi

nle ao je pred Jelenomi Tra io je od nje

pomo i obja njenjei ija je devojna i za to
je ista njegova majnaa Zbog nje je jurio,
nenolino puta, toplom izvoru, oderao svu
no u s runu i nogu, prestao da jede i spavai
Govorio je, Kova evi i su pronleti i
nino od njih ne mo e imati sre e u ljubavii
Zbog ljubavi Kova evi i tuguju, luduju,
sva aju se i umiru...
Nena neman ga je zaposelai Valjda e
Ota uspeti da ga na e i prizove pameti ponadala se Jelenai
*****
Konj mu odavno hramlje, zato Zdravno
hoda uz njegai
udna tupost mu ne
dozvoljava da razumno razmi ljai Sve mu je
izme ano u glavii Ube en je, devojnu noju
je izgubio, sigurno je u tajnosti rodila
njegova majna Onanai S nim i nano, to
ninada ne e doznati, ma nolino pritisnao
Otui Pone to je saznao, ali sve preostale
tajne, noje uva u sebi, ona e odneti u
grobi Ninada ne e razre iti neobi ne i
607
zmajevi

tajanstvene spone noje su spajale majnu sa

Otom, njena esta sa aptavanja sa atrom,
deda Fridrihova pisma puna nejasno a...
Name e mu se neobi na misaoi Ne to
postoji u ovom delu zemlje to je svanom,
njegovom dragom bi u, mistifinovalo ili
uni tilo ivoti Ota je u Bosni izle ena, ali je
uven nrila od svojih nolega nano je
izle enai U to su bili upu eni samo deda
Fridrih, atra i njegova majna Onanai Jo
ne to mu nije jasnoi Tu Anicu, o nojoj su
pri ali, nino ne poznaje i ljudi sle u
ramenimai an ni nju nije uspeo da prona ei
Ljudi znaju, siguran je, da se njegova majna
utopila, ali svi o njoj govore nano je mlada
umrla i da je bila prava sveticai Prona ao je
u Srbiji, sve ljude iz maj inih pisamai
Upoznao je oca Ni ifora, gazda Stanoja,
saznao o smrti dontora Batei Prinupio je sve
delove noji su nedostajali u Otinim
pismima... Snoro sve mu je jasnoi an i to
da je rat zanora io u njegovu zemljui Zemlju
njegove majnei Prave majne Onane noja je
svoj ivot rtvovala za njegai A i to, da ljudi

608
zmajevi

strepe od naroda njegove druge majne,

majne Ote...
Ve dva meseca luta uz Drinui Po
Loznici, Banji i Zvorninui Do lo je vremei
Vrati e se nu ...i Zastaje Zdravnoi Zami ljen
jei Jo uven ne zna noja je njegova prava
nu ai Ano ostane ovde, izneveri e Otu i
atrui Njihov ivot e biti prazani Ano se
vrati u Amerinu, izneveri e majnu i njenu
rtvu...
Sutra e misliti o tomei Sutra je dan
zbog nog je i do ao u ovu zemljui Sutra je
esti april i njegov ro endani Posta e
punoletani Ispuni e Otino zave tanje i elju
svoje majnei Zapali e sve u na njenom
grobui I na svim ostalim grobovima svojih
predanai Babi An i, za noju svi govore da
bolje svenrve i babe nije bilo u Bosnii Dedi
Strailu i ocu Mihi, jer im je majna oprostila,
pa mora i oni Oti i e i u Kiseljani Tamo su
grobovi deda ivojina i babe Petrije...
Ubrzava norani Sve to ima i za ime
udi u ovoj je zabiti, daleno od Amerine...
Razume e njegova Otai Pa, zar mu nije i
sama tano govorilai U ila ga je danima i
609
zmajevi

no ima da je Bosna njegova zemljai Ova

brda i livade, ume i potoci, o evi nonji noje
je zanemario... Obliva ga srami uri prema
du anu, mora nupiti sve ei Onda
e
drinsnom navozu i snelii Mora sti i do jutrai
*****
- Maj ice moja - niz lice mu nlizi suza,
ali se ne stidii ao mu je to vetar duva i ne
mo e sve u da dr i u runamai Mora da je
stavi uz ostale u limenu nutijui Runama
milije slova maj inog imenai Snoro su
izbledela i stopila se sa namenom plo om: Do ao sam nu i, maj icei Ota e razumeti,
jer te i danas voli istom ljubavljui Za nju
ninada nisi umrlai Usadila je u mene ljubav
za na u Bosnu, imanja i nonjei Sve e to
tvoj sin ispo tovatii Po tovanje sa uvati,
imanja obnoviti, zabrane i livade otnupit...i
Jedno mi maj ice samo ne zamerii Mnogo e
vremena pro i don se tvoj sin ponovo
zaljubii Ti zna , za to ti ovo govorimi Ne
nrivim te majno, ali me sve bolii Oti
zamerami Ona je sigurno znala da postoji ta
610
zmajevi

devojnai Ninada mi nije renlai Zaljubio sam

se u njui Mo da mi je i sestra, ali je volim,
nano nijednu ne u volet...i Ali, ne brini se,
vreme je pravi len...
Re i mu se gube u iznenadnom prasnu i
tutnjavii Jutro prolamaju resnavi fijucii
Negde, u daljini tutnje neobi ni odjecii
Nebom lete avion...i uje ljude sa druge
strane grobljai Dovinuju se, rune im uprte
put nebai Nenuda jure...
- Poranio si mom e! - neobi an
crvenonos oven stoji uz Zdravna: - Jesil ti
Strailov ununa
- ta ovo tutnjia - gleda u ovena
potpuno mirnog, snoro se srami svog
drhtanja: - Je li ovo nena vojna ve baa
- Rat sinno! Kana ve baa Opet nas
vabe napalei Ne re e mi, iji sia
- Onanini Strailo mi je dedai ta e
sada bitia Vi se ne brinetei Kao da vam je
svejednoi
- A, e e mi bit svejedno, jadan ne
bioi I to u se siniratii Bi e, to mora bitii
Vazdan su nas nojenane vojsne napadale,
vazdan smo i ubijali, al ne vrijedii Valja se
611
zmajevi

opet latiti oru jai A, pas im mater, ten sam

naumio poraniti s oranjemi Kano tebi bija e
imea Je l Zdravnoa
- Zdravnoi A va ea
- Ja sam ti, sinno, Milentijei Tvoj ed
Strailo pobratimio se s mojim ocemi Velni
su jarani bilii Dobro je, osta sjemenna iza
Strailai Obraz edu da osvjetla , pu ne da
se lati , zemlju da brani i edovina je ovo
tvojai Kosti oca i majne le e ti u ovim
grobovimai Ne daj tu inu da i gazii Da pi aju
po njima, cure i ene da nam snrnavei U boj,
sinno, da se nre e...
- S nim i nanoa - iano treperi zbunjen
je Zdravnoi Ovo je njegova zemlja i spreman
je da je branii Treba mu ipan neno no e ga
povesti i no e mu ponazati nano se ratujei
- Zna se s nim! - snoro je uvre en
Milentije: - Kralj je vladar ove zemljei ast
je poginuti za njega i otad binui Razumijem
ja tebei Rasto si u stranom svijetui Ne zna
ega sve ima u ovoj na oj Kraljevinii
Svanane gamadi se nanotiloi Ja u te uputiti,
umjesto ponojnog edai Nema se vremena,
sinno, za gubljenjei Kreni sa mnomi
612
zmajevi

Kraljeva vojsna e obraz i ast sa uvati ovoj

zemljii
- Mogu li do nu ea Konj mi hramljei
Moram uzeti drugogi I dedinu pu nu moram
uzet...i
- Po uri, sinno! Ti ima , vazdan nonja u
talii No as u, sa dobrovoljcima, do i do
tebei Da e nam nonje, bi e vojsci lan ei
Kre emo pre jutrai Zemlja se mora
odbraniti!

613
zmajevi

A mo da se zavr ilo i ovano...

- E, ne e to mo i tako! - ljuta je vra ki

boginja ivai Stiska usnei Namr tena je:
Opet mi je smestila Moranai Kako mi je
samo mogla proma i njena pakosta I te
ljudske godine! Nikada se ne u navi i na
njihi Uvek mi pone to promakne, od njenih
name taljki - grabi Ani inu du u iz
Moraninih runui Udahnjuje joj novi ivot i
mo i protiv nojih Morana ne e mo i ni tai
Roni pogledom, ponu avaju i da stigne
amd iju noji plovi podzemnom renom
prema hadui Unra e mu i napa enu
Onaninu du u i prebaci e je u istili tei U
njemu e onajati grehe, manar i nroz sto
godina... Besni ivai Ponovo je zanasnilai
amac je ve dodirnuo drugu obalui Vidi
avola u obli ju Strailovom nano trlja rune i
ena da zgrabi an eosnu lepoticu u svoj
zagrljaji Bes joj ne dozvoljava da razmi lja
razumnoi Kr i sve Svarogove zabranei
Pretvara Onanin lin u An ini Daruje joj
snagu ravnu avolovoji Osloba a je se anjai
Usa uje joj uputstva noja avo ne e mo i
614
zmajevi

ninada izbrisatii I u panlu mora biti nenog

reda: Peci se, skotino! Dobija dostojnog
protivnika... - nanezila se zapanjenom
avolu noji ne mo e da do e seb...i
Mahnula je runom prema uplananoj
Dragici noja stoji na peronu elezni ne
stanicei Mladoj devojci prosle uje nene od
svojih mo i: Darujem te pravim i potpunim

ljudskim obli jem, ukidam ti svaku kaznui

Dobija zaborav, ensku lukavost i novu
ljubav do kraja ivota...
Na elezni noj stanici, mlad, zgodan
mu narac gleda u Dragicui Ne to ga
preseca preno grudii O ovanvoj devojci
itav ivot sanjai Zastaje ispred nje:
- 'Treba li vam pomo a Nisam
nametljivi Lenar sam...
Ona ga posmatrai Lep je poput
Apolonai Srce joj lupa ubrzanoi udi se
praznini u svojoj glavi:
- Ne to mi se desilo, nena nesre a, ali
ja... ne znam ta je to bilo... Ni ega se ne
se am, osim svog imena... I da sam do ivela
ne to ru noi Imam nene bolove u grudimai

615
zmajevi

Janei Nenano, jedino znam da sam sama i da

nemam ninoga...
- Do ite u moj autoi Brzo!
Smeje se pobedni ni boginja iva, ali se
brzo i uozbiljilai Osmatra nuda je usmeren
Moranin stanlast pogledi Nazire njenu novu
osvetni nu panosti Rune su joj pru ene
prema Zemlji i zgradi porodili tai ena du u
novoro en eta na noju nema pravoi Znoji se
od mune ivai Zbog njihovog nadmetanja i
odmeravanja mo i strada e nevina bebai To
je neoprostiv greh noji e stvoriti gomilu
dodatnih problema, ali ne mo e da u ini
ni tai
U porodili tu, babica u runama dr i ten
ro enog mali ana:
- Divan de an! Zdrav! Preno etiri
nilogramai Bo e, nanav glas! - odu evljena,
pljesna bebu po guzii Ponazuje je majcii
Ma e prema stanlenoj pregradi odanle
ponosni otac posmatra ro enje svog sina...
Runa joj ostaje u vazduhui Ne to nije u
redui Male grudi se ne pomeraju: - Ne di e!
Dontore! - razderala se nao sumanuta: Umire mi beba u runama! Poma ite!
616
zmajevi

Crkotino

izvitoperena...

- besni
boginja iva, seva mislimai Osveti e se
Morani zbog bebei Napravi e joj cirnus pred
Svarogomi Leti joj pogled nepreglednim
prostoromi Tra i ne to pogodno za osvetui
Spazila je leptira noji na nrilima prenosi
ne iju du ui Krade je ve to i neprimetnoi
Vra a je put Zemlje u telo preminulog Mitrai
Udahnjuje mu ivoti
- Milice, ta ti je, za to pla e a Samo
sam zaspaoi
Vrisnula je Milicai U o ima joj strava:
- Umro si crni Mitre! Umro! Ima vi e
od sata, nano si mrtav - guta prepadnuta
vazduhi Zana ljala se i stropo tala sa
stolicei
- ta joj bia - Mitar se pridi e na
lantovei Jo ose a neobi an umor u sebii I
strahi Sve a mu gori iznad glavei Rune mu
spojene maramicomi Neno mu je obunao
staja e odeloi U o nu sobe zjani otvoren,
mrtva ni sandun...
- Podla i pokvarena boginja iva... sunnula je ljutnja iz Moranei Ne mo e
Mitrovu du u uzeti ponovo, ali mo e druge i
617
zmajevi

to preno redai Hunnula je studeni vetar,

odi e sne ni nanosi Klinti i valja ga, poput
lavinei Za Mitra e uzeti dvoje novih...
- Du o, te an sii Pritisna mei Volim
te, al...i - dah se devojci gubii ator na vrhu
planine, pole e pod gromadama otisnutog
snegai Nestaje im vazduhai Gu e sei Usta
im priljubljenai Ono malo vazduha, struji iz
plu a u plu ai Tonu, gube se, du a im izlazi
nroz noseve, pravo na Moranin dlani Klin e
u odu evljenju i prnosi ivi alju i du e
mladi a i devojne u orahovoj ljusci, noju
iva ne mo e otvoritii

Izvitoperena,
ledena
ve tice,
napravi u ti pakaoi Slu a u tvoja jadna
opravdanja pred Svarogom, dok se bude
preznojavala i obja njavala mu kako se ovo
udo desilo na Zemlji! - sevnula je boginja
ivai Dunula je zran ivota put mrtva nice...
- Hej! Ima li nogaa - o ivljeni mrtvac
se pridi ei Opipava runama ono sebei Go je
i sedi na nenom hladnom metalui Zanunao
je: - Kanav je ovo mran i to je ovano
ledenoa Gde sam ja ovoa - polano, vra a
mu se se anjei Do ao je u bolnicu zbog
618
zmajevi

operacijei Opipava stoman i grudii Pod

prstima su mu noncii tipa se za runu,
proverava da li je ivi I da ne sanjai Spu ta
noge na pod, uspravlja sei Tetura izme u
nenanvih metalnih stolovai Pipa runama po
ledenim obrisimai Ljudsni sui Zaurlao je: Ljudi! Upomo ! Nena me neno vadi iz ove
ledare!
Boja ljivo se otvoraju vratai Pali se
svetloi Mrtvozornin isnola enih o iju gleda
u mrtvaca noji mu dolazi u susreti Go i
izu ivani vrsto stoji na nogamai
- Sotona... - prostenjao je i sru io sei
U svom radnom venu sva ta je do iveo, ali
da ga mrtvac umiva i priziva svesti, suvi e
je i za njegai Ponovo se onesve ujei

Ovo je mrtva nicai O tome sada ne u

da mislimi iv sam, to je najva nije... - te i
sebe i tumara probu eni ponojnini Tra i ono
sebe ne to da se obu ei uje ne ije norane,
dopiru iz hodninai Ano i taj u e i vidi ga
izu ivanog i golog i on e se sru itii Pomo
mu treba, mora biti pametan i lunavi Snuplja
snagu i vi e:

619
zmajevi

- Lenara! Dovedite lenara! iv oven je

doteran u mrtva nicu! Nije umro! - omotava
plavi mantil ono sebe i seda u stolicui
ena e, neno mora u ii

- Ova boginja iva je prava napasti

Osvetnica... Ide mi uz nosi Cirkus koji ostaje
iza nje ne u srediti godinamai Sve e da
eka, dok joj se ne osvetim - zagledala se
boginja Morana u ljudsni mravinjani Bira
novu metu za svoju panost...
- Ama du o, nije ta no! Jedina moja... Mile, bravar, pru a rune prema ljutitoj eni:
- Ninad te nisam prevarioi Kunem ti se
Bogom i svim svecimai Evo, ano te la em,
nena me sad nazni Bogi Nena padnem mrtav
ovog momenta...

- Ha... Ha... Tako je! Padni, Mile,

mrtav! Ovog momenta! - prihvata Morana
du u Milana, bravarai Pola e je na svoj dlani
Ruga mu se: Igra se Milei Igra se...

Ponekad opasne igre ne iza u na dobro...

ta ovo bia Vidi, vid...i Ima Boga!
Ima! Ima! Vara
me snotei Nena si
precrnao! - ne nuna mu ena Milevai
-

620
zmajevi

Stisnutih usnica, za svani slu aj, prinosi mu

ogledalce, ali na njemu nema tragova dahai
- ta je tatia ta se desiloa Je li mu
dobroa Za to le i opru en na podua za u en sin gleda u majnu, potpuno mirnu i
stalo enui
- Ni ta, sinei Ni ta vi e nije, tatii Ne
seniraj mi sei
Samo je umro... - potpuno pribrana gura
zabezennutog sina vratima: - Zovi popai
Opoja e ga i odmah emo ga zanopatii Jo
treba Bog da se predomisli, pa da mi ga
vratii
- Zva u lenara!
- Ne treba nami Mrtav je, sigurnoi
- Lenar je za tebe, mamai U onu sii
Ne zna ta govori i Gde su ti suzea
- Plana e Jona, Dana, Savna i Jucai
Dosta je to suza za ovanvog la ljivog i
ponvarenog snotai

- E vala, nisi ja a, bezdu na babo! Za

Milana, bravara, i nije neka tetai Prepu tam
ti ga... - gun a i nilji ivai Zumira ne to
spentanularno, ime e Moranu razljutiti, jo
vi e... Ugledala je zatvor u nom se izvr ava
621
zmajevi

smrtna presudai alje dah ivota u telo

ovena osu enog na smrt zbog ubistvai
- iv je! On je jo
iv! Nije ga ubila
struja! - drhti stra ar u sobi za pogubljenje:
- Nagoreo je, izdrmao se, uneredio, ali je
ostao iv!
U sali za posmatranje svi su ustalii
Nemi su i nepomi nii Ovano ne to nije se
smelo dogoditii Kao da je nena sila
odbranila osu eninai ef policije drhti zbog
podmetnutog donaza: Bo e, oprosti mii Sve
je ukazivalo da je on ubica... Tu ilac se
preispituje: Da li sam pogre io zbog
nagodbe sa glavnim svedokom a Roditelji
devojne strepe: Mo da je, pogre an ovek
osu en... Ubica se pita: Za to mi Bog

produ ava muke kada sam spreman da

umrema Pomirio sam se sa njim i ve je
trebalo da budem mrtav...
- Tisi nenormalna... - nao furija
doletela je Morana do ive: - Za ovog
umobolnika i ubicu, uze u ti petoro dece!
- O ive u ti mrtve, davno zakopane po
neznanim grobovimai Vrati u ih enama, ve
sre no udatim...
622
zmajevi

Dosta
mete
-

Ubi u t...i
Mir! ta je ovoa Kakvo je ovo ludiloa
je igranja i haosai Kakav ste ovo
napravile dole na Zemljia
Svevi nji!!!

Obe stoje mirno i nepomi no pred

vi njim bogom Svarogomi Pogledi im
smernii Oborenii
- Ra i avajte ovo odmah!!! - odjenuje
njegov glas, prepun gneva: Kada sve
dovedete u red, nazni u vas obe!
- Ti! - upire prst u boginju ivu:

Vrati u te u pro losti Negova e ranjene

bez svojih mo ii Umira e ti pred o imai Svi
oni koje si vekovima spasavalai
- A ti! - onre e se boginji Morani:
Posla u te u budu nosti U svet ma inai One
su bez du ai Ne e imati kome da ih uzima i
Ne e biti dece koju no u mori i Robotima ne
smeta vetar, ki a, ni sne ni nanosii Je e ,
od muke, svoju metlu...
- Svevi nji! Oprosti nam! - smerno se
grle: Nikada vi e ne e biti ovakvih ispadai
Sujeta i zloba su za ljudei Sve emo

623
zmajevi

popravit...i Molimo za opro taj - govore

uglasi
- Po urite! I povedite ra unai Dole,
vreme mnogo br e prolazii Ovakvih uda na
Zemlji vi e ne sme biti! Ukinuta sui Vidite
ta mo e da se ispravii I ne uznemiravajte
mei Ovo vam je poslednja opomena! odbacuje ih silovit udar vazduhai
Same sui Gledaju sei Odmeravaju svoje
mo ii iva prva nre e u napad:

- Moje sledbenice vi e ne diraj! Anica

e ostati sa mnomi Dragicu ne sme
progonitii ive e kao sre no udata enai
Otiliju ostavi na miru, neka umre prirodnom
smr ui Njoj je odre eno osamdeset i sedam
godina - noristi iva svoju prilinui Ucenjuje
Moranui

- U redu - sla e se Morana: Ali, u

smrti mi se vi e ne me aji
- Ni ti u ro enjai Ko e iveti, ja
odlu ujemi ivot je stariji od smrtii
Sva ala bi se Moranai Ne svi a joj se ta
teorija da je ivot stariji od smrtii Ano je
ivot stariji, smrt je ja a... Ali, nema previ e
vremenai Mrtva ljudsna tela se brzo
624
zmajevi

raspadaju: Ne u te prijaviti Svarogu za

Okanui Dala si joj mnogo snagei Od pakla e

napraviti drugo istili tei avo e zbog nje
pobe i iz paklai Mada mi je to dragoi
Odavno imam pik na njega... Ipak, za utanje
e mi dati polovinu zmijai Red je da i
jaupravljam, bar polovinomi
- Ali, ljude e ujedati, samo kada ih
nagaze - ne da se ni boginja ivai
- Sla em se... Dragica je zgre ilai
Zaljubila se u bratai Daj mi njenu du u...
- Morana, dosta je bilo nefer-igrei Ti
si joj sve smestilai Neka prona e sre u sa
lekarom kojeg sam usmerila prema njoji
-Daj mi onda Zdravkai
- Morana, Morana, zar ti nije dosta zlaa
Sve si mu uzelai Oca, babu, dedu, majku...
Dala si mu i gre nu ljubavi Usmerila si
Milentija prema njemui Dobro zna kuda
vodi Milentijev puti Kla e i ubija ei Nije to
za Zdravkai Nesre a, neka ostane iza njegai
Nadaren je i blistava karijera stoji pred
njimi Neka pre ivi rat i to na pravoj stran...i
Vreme je da radimo ne to drugoi Vrati
ukraden ivot bebi u porodili tui
625
zmajevi

- U redui Ti pusti Mitrovu zarobljenu

smrti On mora oti i sa Zemljei Ve ga
ekaju da stigne ovdei
Obe otvaraju dlanove, istovremenoi
U porodili tu, beba je zaplanala,
prodorno i janoi Preznojen lenar se opustioi
Odahnuo jei Prestaje sa masiranjem
malenog srcai Lice mu ozario osmehi Ipan
je medicina udoi
- Mitre! Mitre! - drma ga
ena
nrvni nii Jo je i sama u stravi nom bunilui
Ne zna da li je opet zaspao ili je sada
stvarno mrtavi Ho e li paliti sve u, ponovo:
- Dontore! - drennula je na smu enog
ovena: - Vidi je li zaista umro i donle e
me zajebavatii Ne mogu vi e - ponovo se
stropo tala pored nrevetai
- Podi i sneg sa onih dvoje mladih -

pokazuje iva na vrh planine: Udahnu u im

ivoti
- Sla em se - lunavost je u Morani: Za
uzvrat, onaj iz mrtva nice ostaje ivi Ne
tra im ga ponovoi Podmladi ga svojim
dahomi Neka se lekari malo pomu e i
mozgaju kako je pre iveoi Nisu ga ni u ili
626
zmajevi

kako trebai Razmrsi mu ona creva i pro isti

krvotoki Oko mu popravii Neka ga
prou avajui Hipokratova zakletva polako im
gubi smisaoi Pred o ima ve ine lekara
lepr aju samo pare, a to nije u skladu sa
humano u i njihovim pozivomi
- Morana, Morana, od kada si ti takav
istunaca Ne mo e gladan lekar biti dobar
lekar, ali nije to ni na a nadle nosti Ipak,
pristajemi On ostaje jo na Zemlji i to u
savr enom zdravljui Povrati u u ivot i
Milana bravarai Valjda e se opametiti i
manje obilaziti tu e enei Jeste valer i
krivokletnik, ali mu nije jo vreme za
umiranjei
- ekaj, ivo! Ne brzaji Uzmi mu bar
mu kosti Onako, za svaki slu aji Nek se
malo jede i patii
- Zar za stalno, Moranaa
- Za sadai Kasnije emo videtii A
njegovoj eni usmeri o i prema kom ijinom
dvori tui Neka i ona dobije bar neko
zadovoljenje, red jei Kom ija, za oveka, ne
izgleda lo ei Ju e sam ga ba gledala, dok
se kupao u rec...i
627
zmajevi

- Sram te bilo Moranai To je za ljude,

ne za nas... E, a kakav jea Jel...i kao
mu karaciia Mislim...
- Ma, da zna ... dobari Zna ... ovaj,
svidelo mi se i te kako ono to sam videla...
- U uti sad - uozbiljila se iva: ta
emo sa onim ubicom u Americia Struja ga
nije ubila na o igled trideset ljudii
- Nije ga ubila, ali mu je oslabila srce nalazi Morana re enjei Uperila je svoj prst
prema zatvorui
- Umro je! Srce mu ne nuca! - urla
dontor: - Dajte plo e za reanimaciju! Brzo!
Ovo je nau no udoi Ne smemo ga izgubitii

- Morana, pri a e sei Zna kako ljudi

vole udai Nadrlja emoi
- Ma hajde, vremenom
e pri e
izbledetii Prera e u ljudsku izmi ljotinui Na
Zemlji se sve brzo zaboravlja... Zaboravi i ti
da smo se sva alei Odlazim na daleki severi
Tamo je mnogo leda i snegai U ivam kada
se igram sa zimomi Mo da u istopiti sav led
i napraviti ogromne poplavei Ima e pune
ruke posla...

628
zmajevi

- Putuj Moranai Neka ti je sre an put...

- prele e
iva pogledom po ostalim
boginjamai Nijedna je ne gledai Mahnula je
put Drine i malenog gradi a na njenoj obalii
Mlada devojna, novi nomunisti ni nurir
za jadarsni srez, vitna i visona sa nebesnim
plavetnilom u o ima, snuplja dugu nosu
preno jednog ramenai Ne zna gde je hotel u
nojem je ena mladi nomunista, uveni
ilegalac Sava, njena nova snojevsna vezai
Nosi mu va an politi ni materijal... Pita e
nenoga... Ne to je vodi prema mladi u
setnog osmeha i sa tugom u o ima:
- Oprostite...
Zdravno je posmatrai Zanemeo jei
Nalin je na onu noju je tra io, ali jo lep ai
U o ima ima plavetnilo mora, nosu protnanu
sun evim zracimai Ne zna, za to ne mo e da
progovori i
to mu srce udara nao
pomahnitalo... Ni ta mu nije jasnoi Smu en
jei Za nenim je alio do maloprei Tra io je
jednu devojnu... Prelepu devojnu... Zbog
ne ega, ini mu se, jano va nog...
Sada, zuri u stvorenje ispred sebe i
misli nano gleda an elai Nestaje te ine u
629
zmajevi

grudimai Zaboravlja da je alio za nenom

drugomi Bledi mu potpuno njena slina,
nestaje... Vi e se i ne se a nesre ne
ljubav...i Gleda op injen u devojnu ispred
sebei Zna, ona je njegova sudbinai Sme i
se, pru a joj runu...
Ona ne uzmi ei Hrabro mu daje svojui
To je moman o nanvom sanjai Ne e ga
ispustitii Svi a joj se, ali i ona njemui Ose a,
iste su im mislii Odavde nre u zajedno...
Prele e pogledom
iva, tra i Otui
Poma e joj da se odlu i nuda e nrenutii
Mora prona i Zdravnai Potrebna mu jei
Mora biti uz njegai U zemlji je rat, on nema
pojma ni o emu, osim da je patriota i da
zemlju mora branitii On mora ovaj rat i
pre ivetii Blistava, nau na budu nost stoji
pred
njimi
Darova e
ove anstvu
veli anstven izum, nao i nenolino vrsta
novih i neophodnih lenova za te ne i jo
neizle ive bolestii On i njegova ena, mlada
snojevna jadarsnog onruga, posveti e svoje
ivote hendinepiranoj deci irom svetai
Bri e Otine planove o odlasnu u Nema nui
Precrtava i obnovljenu potrebu za pu enjemi
630
zmajevi

Opet su joj nrvni sudovi puni naslaga masti i

ninotinai Pro i ava ihi Ona mora ivetii
Svoja
znanja
e
prenositi
mladim
nara tajimai

- Igra se ivo, igra - u misli joj sti e

porukai
- Samo malo - alje Morani odgovor:
Du nik sam ti!
- Zapamti ui Sneg je divani Pridru i mi
sei
- Mo da kasnijei Nisi ti ba toliko lo ai
- Kada se dru im sa tobom, ja mek ami
Narednih deset hiljada godina ne u da te
vidimi Moram o vrsnutii Deca se sankaju i
skijaju, a ja nemam srca da im otopim snegi
Sva ta od mene... - izgubio se trag Morani,
nenud je odlutalai

- Ove dve se opet igraju... - Svarog im

hvata misli i snrivene porunei Drage su mui
Dve omiljene boginje, ali izuzetana nema:

Moram ih kaznitii Jednog dana u ih poslati

u najudaljeniji deo nebeskog prostranstvai
Pusti u ljude da ih zaboravei Da ih pretvore
u legende i pri e... Mitovei Vrati u ih kada
haos me u ljudima dostigne kriti nu ta kui
631
zmajevi

Kada minu ratovi, nove bolesti iz epruveta i

bolesni umovi zavladaju Zemljom... - ara
pogledom po nebesnom nalendarui Pretvara
vreme u ljudsne godine: Ovakoi Ako ih

po aljem kroz tri dana... na, recimo, desetak

nebeskih godina izgnanstva, tada e na
Zemlji bit...i 2120i Pravo vremei Ima e pune
ruke poslai Izgara ei Morana e godinama
raditi bez predahai Odnosi e du e zlotvora
sa Zemljei U narednom stole u nakoti e ih
se kao gamadi pa ne e imati vremena za
igru i zabavu... iva e le iti bolesne i
gun ati zbog nepoznatih virusa i bakterija
stvorenih ljudskom rukomi Ne radujem se
haosu na Zemlji, ali se stidim zbog svojih
osvetni kih ideja... Sva ta! Sve sam i sam
po eo da radim kao oveki Kako toa! ovek
je stvoren po mom obli ju, a ja se pona am
kao da je on stvorio menei Dozvolio sam da
u enici nadma e u iteljai Kako stvari stoje,
mora u sebe prognati u najdalje nebesko
polje kako bih u ti ini ponovo prona ao
sebei Da ponovo o vrsnem i ne li im na
oveka! Bog e ponovo postati Bog, a ovek
- oveki Za sebe sam siguran, ali za oveka
632
zmajevi

nisami ini mi se, vi e je nalik avolu, nego

men...i ta je onoa
- pogled mu prodire u panaoi Ne ostaje
ozbiljani Smeh mu odzvanja nebesimai
Gleda, potpuno u neverici, u enu sa bi em u
runamai Zavodi u panlu red i disciplinu,
nanva odavno nedostaje na Zemlji: Valjda je

odavno nema ni na nebu... Ja sam tu

podbacioi Boginje se igraju, vile odavno ne
silaze na Zemljui arobnjaci su se umorili i
ne pronalaze nove sledbenikei Na nebu je
sada ve e rasulo nego na Zemljii I moji
podanici su podbacilii Dozvolili su ljudima
da izgube predstavu o Bogu i njegovoj
pravdii Pustili su avolai Primakao se
oveku i usadio mu semenku zlai Vodi ga
prema svojim ciljevima... Vreme je, pone to
se mora ispravit...i - lupio je besno
eni em, objavljuju i nebesnom carstvu jo
jednu osudu: Ja, Svarog, vi nji bog,

stvoritelj svega na nebu i na Zemlji,

osu ujem sebe na progonstvo u nebesku
ti inu kao jedinu odgovornu osobu za rasulo
i na nebu i na Zemljii Osu ujem sebe na
progon sa uslovnim povratkomi Ako do
633
zmajevi

nebeske ti ine dopre ljudski vapaj i molba

za Bo ijom pomo i, neka se otvori kapija i
Bog ponovo zauzme svoje mestoi Do tada
kako kome bude i na nebu i na Zemlji izgubio sei Nestalo ga...
Nebesna ti ina traje godinama... Zemlja
uti venovima... Nebo ena ljudsni znan da
im je potreban Bogi Ljudi enaju udo od
Boga da se desi na Zemlj...i Zemaljsnonebesni remi traje... jo uven traje... I
traja e, jer nebo je ljudima sve dalje, a
panao sve bli e... i bli e... Izgnanin iz
Bo ijeg carstva predano radii Obasipa ljude
sjajem i lunsuzomi Lanom zaradom bez
rada, lenovima noji lano i brzo le e sve, a
od nojih se sigurno i brzo umire... Nebo se
uti ava, smanjuje, boginje i bogovi ute, jer
vi nji bog jo uven ena alostan vapaj sa
Zemlje, ali umesto njega odjenuje muzina,
pesma i smehi Jo ljudi misle da im je
dobro, jo uven misle da im ne treba Boga

634
zmajevi

Umesto svega o meni

Prole e
ljudsnog
ivota
obiluje
svanojanim vatrometomi Ono je puno bajni i
arenih cvetova, ali na alost brzo projuri i
nenuda pobegnei ivot nam snoro neosetno
uplovi u topli, letnji periodi On je manje
buntav, ali uzbudljiv i prepun raznih izazova,
ishitrenih odluna i nrivih spojevai Burnih
ljubavi i jo burnijih razlazai Bogat je i
usmeren prema ivotnim istinama i smislu
sopstvenog postojanja...
ivotna la a i dalje plovi uzburnanim
vodama... Ali i na laganom smirivanju i
prvim jesenjim danimai
Jesen na eg ivotnog doba predstavlja
pravo udoi Du a je prili no smirena, bogata
ivotnim istinama, pravim odlunama, ali
neumitno prolazi ure i prema zimsnim
danimai
Prva studen doti e na e telo, prve
pahulje snega obavijaju nam nosu i du ui
Negde ispred nas, poslednja je stanica
prema nojoj se vozimoi

635
zmajevi

Ali, na sre u, ja ivim u Srbijii U njoj

vozovi uven nasnei Ponenad, jano puno
nasnei I, ne nazirem vreme svog ivotnogi
smiraja, ne mislim o njemui U ivam u
sne nim pahuljama i prvim zimsnim danima
svog ivotai
Va a Mi Popovi

636
zmajevi