Zigmunt Bauman Fluidna Ljubav11111gg

Razmontirano zajednitvo
Fluidna ljubav
apanjujua krhkost ljudskih veza, oseanje nesigurnosti koje on
izaziva, i sukobljene elje koje to oseanje podstie, elje da se veze

uvrste, a opet da ostanu labave, je ono to ova knjiga pokuava da
razrei, zabelei i pojmi.
Glavni junak ove knjige su ljudske veze. Centralni likovi knjige
su mukarci i ene, nai savremenici, koji oajavaju jer su
preputeni sopstvenoj domiljatosti, koji oseaju da mogu lako biti
odbaeni, udei za sigurnou zajednitva i za pruenom rukom na
koju mogu raunati u nevolji i oajniki elei da stupe u veze; a opet
zaziru od stanja po vezanosti, a pogotovu od stanja stalne
povezanosti, da ne kaemo povezanosti zauvek - poto se plae da
takvo stanje moe doneti teret i izazvati napore koje, po njihovom
miljenju, niti mogu niti ele da podnesu, i tako im ograniiti slobodu
koja im je potrebna da bi - tako je, pogodili ste - bili u vezi... U
naem svetu neobuzdane individualizacije, odnosi imaju dva lica.
Oni lebde negde izmeu lepog sna i none more, i ne vidi se kada
jedno prelazi u drugo. Najvei deo vremena ove dve predstave
kohabitiraju - iako na razliitim nivoima svesti. U fluidnom
modernom ivotnom okruenju, ljudske veze su moda najea, naj
akutnija,
najupeatljivija
i
najproblematinija
otelotvorenja
ambivalentnosti.
Veze su u dananje vreme najaktuelnija tema u drutvu i
naizgled jedina drutvena igra koju vredi igrati, uprkos njenim
ozloglaenim rizicima. Neki sociolozi, navikli da sklapaju teorije
koristei statistike podatke iz anketa i zdravorazumska shvatanja
koja takve statistike belee, ure sa zakljucima kako njihovi
savremenici vie nemaju prijateljstva, veze, zajednitva i zajednicu.
Zapravo, ljudska panja u dananje vreme se sve vie usmerava na
zadovoljstva koja se oekuju od veza ba zbog toga to se one na neki
nain nisu pokazale potpuno i istinski zadovoljavajuim; a ako
uistinu zadovolje, cena zadovoljstva koju sa sobom nose esto ispada
preterana i neprihvatljiva.
Ova knjiga je posveena rizicima i strepnjama ivota zajedno i
odvojeno, u naem fluidnom modernom ivotu.
Zigmunt Bauman
Za izdavaa: Nikola Jankovi

Glavni urednik: dr Duan Marinkovi
Lektura i korektura: Predrag Raji
Dizajn korica: Mediterran Publishing
Tehniko ureenje: Mediterran Publishing
Copyright Zygmunt Bauman 2003

Copyright za srpsko izdanje Mediterran Publishing 2009
Izdava se posebno zahvaljuje profesoru Zigmuntu Baumanu

koji je omoguio publikovanje ove knjige.
Objavljivanje ove knjige pomogao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu

Izvrnog vea AP Vojvodine.
tampa: Art Print, Novi Sad
Mediterran Publishing d.o.o.
Nikole Paia 24,
21000 Novi Sad
tel: +381.21.661.20.90 fax: +381.21.661.37.65
www.mediterran.rs
email: mediterran@neobee.net
Fluidna ljubav
Zigmunt Bauman
FLUIDNA
LJUBAV
O krhkosti ljudskih veza
Sa engleskog preveli:
NATAA MRDAK
i
SINIA BOOVI
MEDI
TERRAN
PUBLISHING
Novi Sad 2009
Naslov originala:
LIQUID LOVE
On the Frailty of Human Bonds
by
Zygmunt Bauman
First published in 2003 by Polity Press

in association with Blackwell Publishing Ltd
Reprinted in 2008
Polity Press, 65 Bridge Street
Cambridge
UK
Fluidna ljubav
SADRAJ
Predgovor
1.
Zaljubljivanje i odljubljivanje
2.
O alatima drutvenosti
Homo
sexualis: oaloena
Zajednice na prodaju
O tekoi voljenja suseda svoga
4.
siroad
Predgovor
Ulrih, junak velikog romana Roberta Muzila, bio je - kao to i naslov

romana govori - Der Mann ohne Eigenschaften: ovek bez karakteristika.
Nemajui sopstvene karakteristike, bilo nasled ene ili steene jednom za svagda i
neraskidivo, Ulrih je morao da izgradi - koju god je karakteristiku mogao poeleti
- jedino sopstvenim naporima, koristei sopstvenu dovitljivost i pronicljivost, ali
nijedna od ovih karakteristika nije mogla garantovano trajati beskonano u svetu
punom zbunjujuih signala, sklonom brzom menjanju, i to na naine koje niko
ne oekuje.
Junak ove knjige je Der Mann ohne Eigenschaften - ovek bez veza, a
posebno bez onih utvrenih, kao to su to bile rodbinske veze u Ulrihovo vreme.
U nedostatku neraskidivih i jednom za svagda utvrenih veza, junak ove knjige itelj naeg modernog fluidnog drutva, i njegovi naslednici, danas moraju
uklopiti kakve god veze poeleli u kariku za ukljuenje u ostatak sveta ljudi, i to
sopstvenim naporima i uz pomo sopstvenih vetina i posveenosti. Budui da
su nevezani, oni se moraju povezati... Nijedan od ovih spojeva, to je tu da
popuni praznine nastale usled nedostatka ili dotrajalosti veza, ne moe biti
garantovano trajan. U svakom sluaju, oni treba da budu samo labavo povezani
kako bi ponovo mogli biti odvezani, uz kratko odlaganje, kada se prilike promene
- kao to e se sigurno i dogoditi u fluidnom modernom vremenu, uvek iznova.
Zapanjujua krhkost ljudskih veza, oseanje nesigurnosti koje ona izaziva,
i sukobljene elje koje to oseanje podstie, elje da se veze uvrste, a opet da
ostanu labave, predstavlja ono to ova knjiga pokuava da razrei, zabelei i
pojmi.
Poto ne posedujem Muzilovu otrinu vizije, bogatstvo palete i suptilnost
poteza - zapravo niti jedan od njegovih izuzetnih talenata koji su uinili Der
Mann ohne Eigenschaften savrenim portretom modernog oveka - moram se
ograniiti na izradu portfelja grubih i fragmentarnih skica, ne pokuavajui da
dos tignem punu, a kamoli savrenu slinost. Najvie emu se mogu nadati jeste
sastavljanje fotor obota, slike u delovima, koja moe imati isto toliko rupa i
praznih delova koliko i onih popunjenih. Meutim, ak e i ta konana
kompozicija biti nedovren zadatak, ostavljen itaocima da ga sami ispune.
Glavni junak ove knjige su ljudske veze. Centralni likovi knjige su
mukarci i ene, nai savremenici, koji oajavaju jer su preputeni sopstvenoj
domiljatosti, koji oseaju da mogu lako biti
odbaeni, udei za sigurnou zajednitva i za pruenom rukom na koju
mogu raunati u nevolji i oajniki elei da stupe u veze; a opet zaziru od stanja
povezanosti, a pogotovo od stanja stalne povezanosti, da ne kaemo
povezanosti zauvek - poto se plae da takvo stanje moe doneti teret i izazvati
napore koje oni, po njihovom miljenju, niti mogu niti ele da podnesu, ime bi
im bila ograniena sloboda koja im je potrebna da bi - tako je, pogodili ste - bili u
Fluidna ljubav
vezi...
U naem svetu neobuzdane individualizacije odnosi imaju dva lica. Oni
lebde negde izmeu lepog sna i none more, i ne vidi se kada jedno prelazi u
drugo. Najvei deo vremena ove dve predstave kohabitiraju - iako na razliitim
nivoima svesti. U fluidnom modernom ivotnom okruenju ljudske veze su moda
najea, najakutnija, najupeatljivija i najproblematinija otelot vorenja
ambivalentnosti. To je razlog to su one, moemo to tvrditi, u centru panje
fluidnih modernih pojedinacap od ekretu i to stoje na samom vrhu liste njihovih
ivotnih prioriteta.
Veze su u dananje vreme najaktuelnija tema u drutvu i naizgled jedina
drutvena igra koju vredi igrati, uprkos njenim
ozloglaenim rizicima. Neki sociolozi, navikli da sklapaju teorije koristei
statistike podatke iz anketa i zdravorazumska shvatanja koja takve statistike
belee, ure sa zakljucima kako njihovi savremenici vie nemaju prijateljstva,
veze, zajednitva i zajednicu. Zapravo (na liniji pravila Martina Hajdegera da se
stvari u svesti otkrivaju samo kroz frustracije koje izazivaju - u svom pucanju,
nestajanju, nesvojstvenom ponaanju, ili delujui na neki drugi nain protivno
svojoj prirodi), ljudska panja se u dananje vreme sve vie usmerava na
zadovoljstva koja se oekuju od veza ba zbog toga to se one na neki nain nisu
pokazale potpuno i istinski zadovoljavajuim; a ako uistinu zadovolje, cena
zadovoljstva koju sa sobom nose esto ispada preterana i neprihvatljiva. U svom
uvenom eksperimentu, Miler i Dolard su videli kako su njihovi laboratorijski
pacovi dostigli vrhunac uzbuenja i uznemirenosti kada se privlano izjednailo
sa odbojnim, odnosno onda kad je dolo do konanog balansa izmeu pretnje
elektrinim okom i obeanja ukusne hrane...
Nema sumnje da veze spadaju u glavne pokretae buma savetnike
prakse u dananje vreme. Kompleksnost teme je suvie nabijena, suvie rigidna
i teka za samostalno odmotavanje ili razreavanje od strane pojedinaca.
Uzbuenje Milerovih i Dolardovih pacova preesto je zavravalo kao paraliza
akcije. Nesposobnost pravljenja izbora izmeu privlanosti i odbojnosti, izmeu
nada i strahova, reflektovala se kao nesposobnost delovanja. Za razliku od
pacova, ljudi koji se nadu u takvoj situaciji mogu se za pomo obratiti strunim
savetnicima koji nude svoje usluge, uz naknadu. Ono to se nadaju da e uti od
savetnika jeste kako napraviti kvadraturu kruga: kako imati ,,i jare i pare, kako
u vezi popiti samo au meda, bez ae ui, kako u vezi ovlastiti bez
razvlaivanja, omoguiti bez onemoguavanja, ispuniti bez optereivanja...
Strunjaci su predusretljivi, uvereni da potranja za njihovim
savetodavnim uslugama nikad nee presahnuti poto nema tih saveta koji e
ikada moi uiniti da krug izgubi kruni oblik i time postane pogodan za
kvadraturu... Njihovih saveta ima u izobilju, iako najee oni samo podiu
uobiajenu praksu na
nivo opteg znanja, a to zatim do visina naune, autoritativne teorije.
Zahvalni primaoci saveta prebiraju po lancima na temu veza u arenim
mesenim i nedeljnim asopisima i nedeljnim dodacima ozbiljnih i manje
ozbiljnih dnevnih novina, ne bi li uli ono to ele da uju od upuenih ljudi, jer
su bili suvie bojaljivi ili stidljivi da to urade u sopstveno ime; da zavire u
situacije i deavanja drugih kao to su oni i izvuku to veu mogu utehu iz ods
tranes trunjakao verene spoznaje da nisu sami u svojim usamljenim naporima

da se izbore sa svojim neprilikama.
I tako itaoci saznaju, iz iskustava drugih italaca, recikliranih od strane
savetnika, da mogu pokuati sa depnim vezama, onom vrstom veza koje je
mogue po potrebi izvui, ali i gurnuti duboko u dep kada one nisu potrebne.
Ili ih ue da su veze poput ribene1'. Ako se popije u koncentrovanom obliku,
izaziva muninu i moe ugroziti zdravlje - te kao i ribenu, veze treba rastvoriti
da bi se konzumirale. Ili da takozvane ,,SDC - ,,poluvezane parove treba slaviti
kao revolucionare u vezama, koji su rasprili taj guei mehur veze parova. Ili
da veze moraju biti podvrgnute, kao automobili, obaveznim periodinim
testovima voznog stanja. Sve u svemu, ono emu se ue jeste da je obavezivanje,
a posebno dugorono obavezivanje zamka koju treba vie nego bilo ta drugo
izbegavati u nastojanju da se bude u vezi. Jedan struni savetnik ovako
informie svoje itaoce: Kad se obavezujete na neto, makar to bilo i bez
posebnog oduevljenja, zapamtite da time verovatno zatvarate vrata drugim
romantinim prilikama koje mogu vie zadovoljiti i ispunjavati. Jedan drugi
strunjak sa jo manje okolianja kae: Obeanja o obavezivanju su dugorono
bez znaaja... Kao i druge investicije, i ona rastu i opadaju. I stoga, ako elite da
budete u vezi, drite distancu; ako elite da vas vae zajednitvo ispunjava, ne
zahtevajte obavezivanje niti se obavezujte. Ostavite sva vrata sve vreme
otvorenim.
Stanovnici Leonije, jednog od Nevidljivih gradova Itala Kalvina, na
eventualno pitanje o tome, odgovorili bi da je njihova strast uivanje u novim i
razliitim stvarima. Zaista - svakog
jutra oni oblae potpuno novu odeu, iz najnovijeg modela friidera vade
neotvorene konzerve, sluaju najnovije melodije sa najmodernijih radio aparata.
Ali svakog jutra ostaci jueranje Leonije iekuju kamione za smee i ovek se
s pravom moe zapitati da li je, u stvari, istinska strast Leonijaca radost
izbacivanja, odstranjivanja, ienja sebe od periodine neistoe. Zato bi inae
ulini istai bili doekivani kao aneli, bez obzira na to to je njihova misija
obavijena tiinom punom potovanja, to je i razumljivo, jer - jednom kada se
stvari bace, niko vie ne eli da dalje razmilja o njima.
Hajde da porazmislimo o tome...
Zar stanovnici naeg fluidnog modernog sveta, ba kao i stanovnici
Leonije, ne brinu o jednoj stvari dok govore o drugoj? Kau da je njihova elja,
strast, cilj ili san da budu u vezi. Ali zar, u stvari, nisu najvie zabrinuti za to
kako da spree kvarenje i zaguenje svojih veza? Da li zaista nastoje da im se
veze odre, kao to to kau, ili zapravo vie nego bilo ta drugo ele da te veze
budu lake i labave, da bi, kao ono bogatstvo Riarda Bakstera, koje je trebalo da
lei na ramenima kao laki ogrta, one mogle biti odbaene u bilo kom
trenutku? Sve u svemu, kakvu vrstu sav eta oni ele: kako da uvrste vezu, ili za svaki sluaj - kako da je okonaju bez problema i iste savesti? Ne postoji lak
odgovor na ovo pitanje, iako ono treba da bude postavljeno, i bie postavljano i
dalje, dok itelji fluidnog modernog sveta ispataju pod razornim teretom naj
protivurenijeg medu masom protivrenih zadataka s kojima se svakog dana
1
Ribena" - vrsta bezalkoholnog pia u koncentratu (prim. prev.).
10
Fluidna ljubav
suoavaju.
Moda i sama ideja veze doprinosi konfuziji. Koliko god se zlosreni
tragaoci za vezama i njihovi savetnici trudili, ovaj se pojam opire potpunom
ienju od konotacija neugodnosti i briga koje ga prate. On ostaje proet
nejasnim pretnjama i sumornim slutnjama; on u istom dahu govori o
zadovoljstvima zajednitva i uasima zatvaranja. Moda je to razlog to, pri
opisivanju svojih iskustava i ansi, ljudi sve ee (uz svesrdnu podrku i pomo
svojih uenih savetnika) o vezama ne govore u smislu uzajamnih odnosa ve
kontakata. Umesto da govore o partnerima, vie vole da govore o mreama. Koje
su to odlike jezika kontakata koje nedostaju u jeziku odnosa?
Za razliku od odnosa, srodstva, partnerstva i slinih pojmova koji na
vidno mesto stavljaju uzajamnu angaovanost a iskljuuju ili tiho prelaze preko
njene suprotnosti, ne angaovanja, pojam mree oznaava jednu matricu
simultanih konekcija i diskonekcija; mree su nezamislive bez simultanog
omoguavanja obe aktivnosti. U mrei, konekcije i diskonekcije predstavljaju
jednako legitimne opcije, uivaju isti status i imaju isti znaaj. Nema smisla
postavljati pitanje koja od ove dve komplementarne aktivnosti predstavlja
sutinu mree! Mrea pretpostavlja trenutke kontakata umetnutih u periode
slobodnog lutanja. U mrei se kontakti ostvaruju po zahtevu, i mogu se prekinuti
po nahoenju. Upravo je mogunost neeljene a pri tom neraskidiv e veze to to
pojam veze ini tako opakim. Neeljeni kontakt je, meutim, oksimoron:
kontakti mogu biti prekinuti pre nego to postanu nepodnoljivi, to se, u stvari,
i dogaa.
Kontakti su virtuelne veze. Za razliku od staromodnih veza (da ne
pominjemo one obavezujue odnose, a kamoli obavezujue na dui rok) oni
izgleda da su stvoreni po meri fluidnog modernog ivota, gde romantine prilike
(i ne samo romantine) treba, i poeljno je, da dolaze i odlaze sve veom
brzinom i sve masovnije, uklanjajui kao stampedo sa scene jedna drugu i
nadvikujui se obeanjima da e vie zadovoljiti i ispunjavati. Za razliku od
pravih veza, u virtuelne veze je lako ui i izai iz njih. One izgledaju elegantno
i isto, deluju lako za upotrebu, naklonjeno korisnicima, u poreenju sa tekom,
sporom, inertnom, zbrkanom pravom stvari. Jedan dvadesetosmogodinjak iz
Bata, u razgovoru vezanom za rapidno rastuu popularnost internet sastanaka
nautrb sastanaka u barovima i sastanaka preko oglasa, istakao je kljunu
prednost elektronskih odnosa: Uvek moete da pritisnete dugme delete".
Ba kao da se upravljaju prema Greemovom zakonu, virtuelni odnosi
(preimenovani u kontakte) formiraju obrazac koji istiskuje sve ostale vrste
odnosa. To ne ini zadovoljnim mukarce i ene koji se predaju tom pritisku;
teko da su zadovoljniji u odnosu na stanje pre pojave virutelnih veza. Neto se
dobija, neto gubi.
Kao to je Ralf Valdo Emerson istakao, u klizanju po tankom ledu spas je
u brzini. Kada kvalitet izneveri, tendencija je da se nadoknada trai u kvantitetu.
Ako je obavezivanje besmisleno, dok se u vezama gubi poverenje i kada je malo
verovatno da e one potrajati, javlja se tenja da se partneri zamene mreama.
Meutim, kada doe do toga, ispada da je jo tee (i prema tome jo odbojnije)
skrasiti se nego to je to bilo ranije sad vam nedostaju i vetine kojima biste to
ostvarili ili mogli da ostvarite. Biti u pokretu, ono to je nekad bila privilegija i
11
dostignue, postalo je neophodnost. Odravanje brzine, to je nekad predstavljalo

veselu avanturu, pretvara se u zamarajuu rutinu. to je najvanije, ta mrska
neizvesnost i ta muna konfuzija, koje bi trebalo da se rasteraju zahvaljujui
brzini, odbijaju da odu. Lakoa neangaovanja i okonanjep oz ahtevu ne
umanjuju rizike: oni ih samo distribuiraju na drugi nain, zajedno sa strepnjama
koje stvaraju.
Ova knjiga je posveena rizicima i strepnjama ivota zajedno i odvojeno, u
naem fluidnom modernom ivotu.
Fluidna ljubav
12
1.
Zaljubljivanje i odljubljivanje
Moj dragi prijatelju, aljem ti mali rad za koji se, ne bez razloga,
moe rei da nema ni glave ni repa, jer je sve u njemu opreno - i glava i
rep, naizmenino i reciprono. Razmisli, molim te, o divnoj pogodnosti koju
takva kombinacija svima nudi - tebi, meni i itaocu. Mi moemo skratiti - ja
svoja razmiljanja, ti tekst, italac svoje itanje, jer ne elim da beskrajno
zamaram bilo koga preobimnim zapletom. Ako izvue jedan disk, dva dela
te izvitoperene fantazije e se ponovo uklopiti bez problema. Iseckaj vie
fragmenata, i videe da svaki od njih moe zasebno stajati. U nadi da e ti
se neki od njenih delova dopasti i zabaviti te, usuujem se da tebi posvetim
celu ovu zmiju.
Ovako je ari Bodler predstavio Le spleen de Pari svojim itaocima.
Kakva teta to je to uradio. Jer da nije, ja bih sam poeleo da sastavim isti ili
slian predgovor onome to sledi. Ali on je to uinio - i ja mogu samo da citiram.
Valter Benjamin bi, naravno, izbacio re samo iz poslednje reenice. A kad malo
bolje razmislim, i ja bih.
Iseckaj vie fragmenata, i videe da svaki od njih moe zasebno stajati.
Delovi koji su izali iz Bodlerovog pera su to mogli, a da li e tako biti i sa
razbacanim isecima misli koje slede - nije moje, ve pravo itaoca da odlui.
U porodici misli ima puno patuljaka. Zbog toga su stvoreni logika i metod,
i onda, kad su otkriveni, mislioci su ih zahvalno prigrlili. Patuljci se moda mogu
kriti i, na kraju, zaboraviti svoju krljavost pod monim sjajem marirajuih
redova i borbenog poretka. Kada se redovi zaklope, ko e primetiti koliko su mali
vojnici? Moete napraviti vojsku koja izgleda izuzetno mono tako to ete
postaviti u borbeni poredak redove i redove pigmejaca...
Moda je trebalo da uradim isto sa ovim iseckanim delovima, ako nita
drugo onda da zadovoljim zavisnike od metodologije. Ali poto nemam dovoljno
vremena na raspolaganju za izvrenje takvog zadatka, bilo bi neozbiljno od mene
da prvo osmislim borbeni poredak, a da ostavim mobilizaciju za kasnije...
Kad malo bolje razmislim: moda se vreme koje mi je raspolaganju ini
previe kratkim, ne zbog moje starosti, ve usled injenice da to ste stariji to
bolje znate da koliko god se misli ine velikim, one nikada nee biti toliko velike
da obuhvate, a kamoli da stalno zadre, bogatu rasko ljudskog iskustva. Ono
13
to znamo, elimo da znamo, nastojimo da saznamo, ono to moramo pokuati

da saznamo o ljubavi ili odbijanju, biti sam ili s nekim, ili umirati sam ili s nekim
- da li sve to moe biti racionalizovano, svrstano u red i moe li odgovarati
standardima doslednosti, kohezije i potpunosti koji su definisani za manje bitne
stvari? Moda moe - u beskonanosti vremena.
Zar nije istina da, kada se kae sve o stvarima najvanijim za ljudski ivot,
najvanije stvari ostanu neizreene?
Ljubav i smrt, dva glavna lika ove prie koja nema ni zapleta ni raspleta,
ve saima najvei deo ivotne buke i besa, uklapaju se u takvu vrstu
razmiljanja/pisanja/itanja vie nego bilo koju drugu.
Ivan Klima kae: malo stvari toliko nalikuje smrti kao ispunjena ljubav.
Pojava i jedne i druge stvari je jednokratno iskustvo, ali i iskustvo jednom
zauvek, koje ne doputa ponavljanje, ne dozvoljava pravo na albu i ne obeava
izbavljenje. Svaka od njih mora stajati za sebe, a to i ine. Svaka od njih je
roena prvi put, ili roena nanovo, svaki put kada se pojavi, uvek dolazei
niotkuda, iz tame nebivstva, bez prolosti ili budunosti. Svaka od njih, svaki
put poinje od poetka, ogoljavajui povrnost prolih zapleta i tatinu svih
buduih zapleta.
Ni u ljubav ni u smrt ne moe se ui dva puta; ak i manje nego to se
moe ui u Heraklitovu reku. Oni su zaista sami sebi glava i rep, i oni
zapostavljaju i odbacuju sve drugo.
Bronislav Malinovski se podsmevao difuzionistima koji su poistoveivali
muzejske kolekcije sa rodoslovima; videvi grublje kamene alatke izloene u
staklenim muzejskim kovezima ispred onih savrenijih, govorili su o istoriji
orua. To bi bilo, Malinovski se rugao, kao da je jedna kamena sekira izrodila
drugu na isti nain kao to je, recimo, od hippariona vremenom nastao equus
caballus Poreklo konja moe se dovesti u vezu sa drugim konjima, ali orua
nisu preci ili naslednici drugih orua. Orua, za razliku od konja, nemaju
sopstvenu istoriju. Ona, moe se rei, istiu ljudske pojedinane biografije i
kolektivne istorije; ona su bujice ili taloi takvih biografija i istorija.
Dosta slino se moe rei o ljubavi i smrti. Srodstvo, bliskost i uzrone veze
su oblici ljudske individualnosti i/ili zajednitva. Ljubav i smrt nemaju
sopstvenu istoriju. To su dogaaji u ljudskom vremenu - svaki od njih je zaseban
dogaaj nepovezan (a kamoli uzrono povezan) sa drugim slinim dogaajima,
osim u ljudskim konstrukcijama koje retrospektivno nastoje da uoe - da izmisle
- veze i da pojme nepojmljivo.
I tako, ne moete nauiti da volite; niti moete nauiti da umrete. I ne
moete nauiti to neuhvatljivo - nepostojee, iako arko eljeno - umee
izbegavanja njihovog stiska i sklanjanja sa njihovog puta. Ljubav i smrt e
udariti kada za to kucne as; samo to nemate nagovetaja kada e to vreme
doi. Kada god doe, biete zateeni. Ljubav i smrt e ui ab nihilo - ni iz ega u
vae dnevne preokupacije. Svi smo mi skloni, naravno, da pogledamo unazad ne
bismo li izvukli pouku iz nekog dogaaja; pokuavamo da ispratimo unazad ta
se prethodno deavalo, koristei se nepogreivim principom da je post hoc
zasigurno propter hoc, pokuavamo da definiemo smisleni poredak dogaaja i
najee emo u tome i uspeti. Takav nam je uspeh potreban radi duhovne utehe
koju on donosi: on oivljava, makar i zaobilaznim putem, veru u pravilnost sveta
14
Fluidna ljubav
i predvidivost dogaaja, to je neophodno za zdrav razum. On takoe stvara

iluziju usvojene mudrosti, saznanja i, iznad svega, mudrosti koju ovek moe
nauiti, kao to neko ui da koristi pravila indukcije J. S. Mila, da vozi
automobil, da jede tapiima umesto viljukom ili da ostavi povoljan utisak na
razgovoru za posao.
U sluaju smrti, uenje je, dodue, ogranieno na iskustva drugih ljudi i
ono je time iluzija in extremis. Iskustvo drugih ljudi ne moe istinski biti
spoznato kao iskustvo; kao krajnji rezultat prouavanja objekta, nikad se ne
moe razdvojiti originalni Erlebnis od kreativnog doprinosa moi imaginacije
subjekta. Iskustvo drugih moe se spoznati samo kao obraena, interpretirana
pria o onome to su drugi proiveli. Moda neke make u stvarnosti imaju devet
ili vie ivota, kao Tom u crtanim filmovima Tom i Deri, i moda e neki
preobraenici poverovati da e se roditi ponovo - ali ostaje injenica da se smrt,
kao i roenje, deava samo jedanput; ne postoji nain da neko naui da
sledeeg puta to uradi kako treba iz dogaaja koji nikada ponovo nee doiveti.
ini se da ljubav uiva drugaiji status od drugih jednokratnih dogaaja.
Zaista, ovek se moe zaljubiti vie od jednog puta i neki ljudi se ponose ili
se ale na to to se isuvie lako zaljubljuju i odljubljuju (kao i neki drugi koje
upoznaju u tom procesu). Svako je uo prie o takvim osobama posebno
sklonim ljubavi, ili ranjivim na ljubav.
Postoje dovoljno vrste osnove da se ljubav, a posebno stanje
zaljubljenosti, vidi kao - gotovo po svojoj prirodi - periodino stanje, podlono
ponavljanju, koje ak i poziva na ponovne pokuaje. Pod pritiskom, veina nas bi
se setila dosta sluajeva kada smo osetili da smo se zaljubili i da smo voleli.
Moemo pretpostaviti (ali bi to bila pretpostavka bazirana na poznavanju stvari)
da se u naim vremenima brzo poveava broj ljudi sklonih da pripiu ime ljubavi
vie nego jednom od svojih ivotnih iskustava, ljudi koji ne bi garantovali da je
ljubav koju trenutno doivljavaju poslednja i koji oekuju da e biti jo vie
takvih iskustava. Ako se ovo nagaanje pokae tanim, to ne treba da nas
iznenadi. Na kraju krajeva, romantina definicija ljubavi dok nas smrt ne
rastavi je definitivno demode - poto joj je proao rok trajanja zbog radikalnog
remonta rodbinskih struktura kojima je sluila i iz kojih je izvlaila snagu i
sopstvenu vanost. Ali, nestajanje te ideje neizbeno znai uproavanje testova
koje iskustvo mora poloiti da bi bilo oznaeno kao ljubav. Umesto da se vie
ljudi podigne ka visokim standardima ljubavi u vie prilika, standardi su se
smanjili; kao rezultat toga, niz iskustava - koji su opisivani korienjem rei
ljubav - izuzetno se proirio. O avanturama za jednu no govori se pod ifrom
voenja ljubavi.
Ovo iznenadno izobilje i prividna dostupnost ljubavnih iskustava moe (a
to i ini) pothranjivati ubeenje da je ljubav (zaljubljivanje, traenje ljubavi)
vetina koja treba da se naui i da ovladavanje ovim vetinama raste sa brojem
eksperimenata i istrajnosti u praktikovanju. ovek ak moe verovati (a to
preesto i ini) da se vetine voenja ljubavi moraju razvijati sa akumuliranjem
iskustva; da e sledea ljubav biti iskustvo jo uzbudljivije nego ono u kome se
trenutno uiva, a opet ne toliko uzbudljivo ili senzacionalno kao ono koje e
slediti posle njega.
Ovo je, opet, druga iluzija... vrsta znanja iji se obim poveava kako se niz
15
ljubavnih epizoda produava, predstavljajui ljubav kao otre, kratke i

okantne epizode, koje su a priori proete sveu o krhkosti i kratkoi. Vrste
vetina koje se stiu su, recimo, brzo zavravanje i poinjanje od poetka, u
kojima je, prema Sorenu Kirkegoru, Mocartov Don ovani bio arhetipski virtuoz.
Ali voden porivom da proba ponovo, i opsednut spreavanjem svakog narednog
pokuaja u sadanjosti da stane na put daljem pokuavanju, Don ovani bi
takoe bio arhetipski ljubavni nesp osobnjak. Da je ljubav bila svrha Don
ovanijevog
neumornog
traganja
i
eksperimentisanja,
kompulzivno
eksperimentisanje bi negiralo tu svrhu. Primamljivo je rei da efekat prividnog
uenja vetina mora biti, kao u Don ovanijevom sluaju, oduavanje od
ljubavi; uvebana nesposobnost za ljubav.
Ishod kao ovaj - osveta ljubavi, da tako kaemo, nekome KO se usudi da
izazove njenu prirodu - mogao je biti oekivan. ovek moe nauiti da izvodi
neku aktivnost u kojoj postoji niz nepromenljivih pravila koja odgovaraju
stabilnom, monotono ponavljajuem okruenju koje favorizuje uenje, pamenje i
naknadnu analizu pokreta. U nestabilnom okruenju, zadravanje i stican je
navika - to su zatitni znakovi uspenog uenja - nisu samo kontraproduktivni,
ve se po svojim posledicama mogu pokazati i fatalnim. Ono to se iznova
pokazuje smrtonosnim za pacove u gradskim kanalizacijama - za ta veoma
inteligentna stvorenja koja brzo ue kako da izvuku hranljive zalogaje meu
otrovnim mamcima - jeste element nestabilnosti, nepotivanja pravila, ubaenih
u mreu podzemnih uvala i kanala, nepravilnom, za uenje nemoguom,
nepredvidivom, istinski neprobojnom razliitou drugih - ljudskih inteligentnih stvorenja: stvorenja dobro poznatih po svojoj naklonosti ka
razbijanju rutina i stvaranju haosa u distinkciji izmeu redovnog i sluajnog.
Ako ta distinkcija nije utvrena, uenje (u meri u kojoj se ono shvata kao
usvajanje korisnih navika) nije mogue. Oni koji su uporni u povezivanju svojih
aktivnosti sa ranijim iskustvima, kao generali poznati po tome to vode svoj
poslednji pobedniki rat stalno iznova, preuzimaju samoubilake rizike i
prizivaju beskrajne nevolje.
U prirodi ljubavi je - kao to je Lukan primetio pre dva milenijuma, a
Frensis Bejkon ponovio mnogo vekova kasnije - da neminovno podrazumeva
predaju sudbini.
U Platonovom Simpozijumu Diotima od Mantinea (u prevodu, proroica
'Bogobojazna od Prorokgraa) je ukazala Sokratu, koji se s time svesrdno sloio,
na to da ljubav nije za lepe, kao to mislite; ona je za zaee i roenje u
lepom. Voleti znai eleti zainjati i raati, i tako ljubavnik ide okolo i trai
lepu stvar u kojoj moe da zane. Drugim recima, ljubav ne pronalazi svoj
smisao u elji za gotovim, kompletnim i zavrenim stvarima - ve u nagonu da
uestvuje u postajanju ovakvih stvari. Ljubav je srodna transcendenciji; ona je
samo drugi naziv za kreativni poriv i kao takva je prepuna rizika, poto se za
svako stvaranje nikada zasigurno ne moe znati gde e zavriti.
U svakoj ljubavi postoje bar dva stvorenja, a svako od njih je velika
nepoznata u jednaini onog drugog. Zbog toga ljubav deluje kao hir sudbine - ta
jeziva i misteriozna budunost, koju je nemogue saoptiti unapred, prigrabiti ili
odgurnuti, ubrzati ili zaustaviti. Voleti znai otvarati se toj sudbini, tom
najuzvienijem od svih ljudskih stanja, onom u kome strah u kombinaciji sa ra-
Fluidna ljubav
16
dou tvori leguru koja svojim sastojcima vie ne dozvoljava da se razdvoje.

Otvaranje toj sudbini znai, u krajnjem bilansu, prijem slobode u bie: one
sloboda koja je otelotvorena u Drugom, u saputniku u ljubavi. Kao to je Erih
From to nazvao: Zadovoljstvo u individualnoj ljubavi se ne moe dostii... bez
istinske poniznosti, hrabrosti, vere i discipline; da bi odmah, s tugom, dodao
kako u kulturi, u kojoj su ovi kvaliteti retki, sticanje sposobnosti da se voli mora
ostati retko dostignue.2
A tako i jeste - u potroakoj kulturi, kao to je naa, koja ravor izuje
proizvode spremne za neposrednu upotrebu, brza reenja, trenutna zadovoljenja,
rezultate koji ne zahtevaju due napore, nepogreive recepte, osiguranje za sve
rizike i garancije povratka novca. Obeanje uenja umea ljubavi (lano,
prevrtljivo, a opet toliko elje ima da bude istinito) je obeanje stvaranja ljubavnog iskustva slino drugoj robi, koja privlai i zavodi mahanjem svim tim
karakteristikama i obeava da e ukloniti ekanje iz elje, znoj iz napora i napor
iz rezultata.
Bez poniznosti i hrabrosti - nema ljubavi. Obje su potrebne, u velikim i
stalno obnavljanim dozama, kad god se ude u neistraenu zemlju koja nije
ucrtana u karte, a kada se ljubav desi, izmeu dvoje ili vie ljudskih bia, ona ih
uvodi u takvu teritoriju.
Eros, kao to Levinas insistira,3 se razlikuje od posedovanja i od moi; on
nije ni bitka, ni sinteza - a ni znanje.
Eros je veza sa drugaijim, sa misterijom, to jest sa budunou, sa onim
to je odsutno iz sveta koji sadri sve to jeste... Patos ljubavi se sastoji iz
nepremostive dvojnosti bia. Pokuaj da se prevazie ova dvojnost, da se ukroti
samovoljni i pripitome buntovni, da se nepoznato uini predvidivim i da se okuju
oni koji slobodno lutaju - sve ove stvari potpisuju smrtnu presudu ljubavi. Eros
nee nadiveti dvojnost. Kada je ljubav u pitanju, posedovanje, mo, sinteza i
razoarenje su etiri jahaa apokalipse.
U ovome lei udesna krhkost ljubavi, rame uz rame sa njenim ukletim
odbijanjem da lako podnosi ranjivost. Svaka ljubav tei da se razrei, ali u
trenutku trijumfa ona se suoava sa svojim konanim porazom. Svaka ljubav se
bori da zakopa izvore svoje neizvesnosti i nesigurnosti; ali, ako uspe, ona brzo
poinje da slabi - i nestaje. Eros je opsednut duhom Tanatosa, koga nijedna
magijska bajalica ne moe isterati. Stvar nije u Erosovoj preranoj zrelosti i
nikakvo obrazovanje i naui sam sredstva ne mogu ga osloboditi te morbidne samoubilake sklonosti.
Izazov, privlanost, zavoenje Drugog ine svaku udaljenost, koliko god da
je ona mala, nepodnoljivo velikom. Otvaranje deluje kao ambis. Sinteza ili
nadvladavanje izgledaju kao jedini lekovi za nastalu muku. A postoji samo tanka
granica, koju je veoma lako prevideti, izmeu mekog i nenog zagrljaja i okrutnog
gvozdenog stiska. Eros ne moe biti lojalan sam sebi bez praktik ovanja ovog
prvog, ali ne moe ga praktikovati a da ne rizikuje ovo drugo. Eros nudi ruku i
2
Eric Fromin, Jhe Art ofLoving (1957; Torsons, 1995), str. vii.
Emmanuel Levinas, Le Temps et laulre (Presses Universitaires de France,

1991), str. 8 1,78.
17
prua je prema drugom - ali ruke koje mogu da grle takoe mogu da epaju i
stegnu.
Koliko god da ste nauili o ljubavi i voljenju, vaa mudrost moe doi, kao
Kafkin Mesija, tek dan nakon njenog dolaska.
Dok god ivi, ljubav lebdi na ivici poraza. Ona na svom putu rastvara svoju
prolost; ona za sobom ne ostavlja utvrene rovove u koje se moe povui, traei
zaklon u sluaju nevolje. I ona ne zna ta je eka i ta budunost moe doneti.
Ona nikada nee dobiti pouzdanost, dovoljno jaku da razbije oblake i ugui
uznemirenost. Ljubav je zalog po osnovu neizvesne i nedostine budunosti.
Ljubav moe biti, i esto jeste, zastraujua kao i smrt; ali, za razliku od
smrti, ona prikriva tu istinu naletima elje i uzbuenja. Ima smisla misliti o
razlici izmeu ljubavi i smrti kao o onoj izmeu privlanosti i odbijanja. Opet,
kada bolje razmislim, ovek ne moe biti toliko siguran. Obeanja ljubavi su, po
pravilu, manje dvosmislena nego njeni darovi. Tako je iskuenje zaljubljivanja
veliko i nadmono, ali isto je takva i privlanost bekstva. A mamac traganja za
ruom bez trnja nikada nije mnogo daleko i uvek mu je teko odoleti.
udnja i ljubav. Brat i sestra. Nekada roeni kao blizanci; meutim,
nikada kao identini (jednojajani) blizanci.
udnja je elja za troenjem. Upijati, prodirati, jesti i svariti - unititi.
udnji ne treba nijedan drugi podsticaj - do prisustva drugaijeg. To prisustvo je
uvek i ve samo po sebi uvreda i ponienje. udnja je poriv za osvetom zbog
uvrede i za spreavanje ponienja. To je primoranost da se zatvori jaz prema
drugaijem, jer ono mami i odbija, zavodi obeanjem neistraenog i iritira svojom
neuhvatljivom, tvrdoglavom razliitou. udnja je impuls da se ono drugaije
lii svoje razliitosti; i da se time onesposobi. Kroz njeno doivljavanje,
istraivanje, upoznavanje i odom aivanje, to drugaije bi se pojavilo bez aoke
iskuenja koja bi bila izvuena i slomljena. I to ako preivi taj tretman. Verovatno
je, meutim, da e u tom procesu njegovi nesvareni ostaci pasti iz carstva
potrone robe u carstvo smea.
Potrona roba privlai - a smee odbija. Posle udnje dolazi odlaganje
smea. To je, ini se, istiskivanje razliitosti iz drugaijeg i bacanje isuenih
ljutura im posao bude gotov. U svojoj sutini, udnja je nagon za destrukcijom.
I nagon za 5awouniten jem, iako indirektan: udnja je kontaminirana, od svog
roenja, eljom za smru. Ovo je, opet, njena strogo uvana tajna; uvana najvie
od same sebe.
Ljubav je, s druge strane, elja za negovanjem i za ouvanjem objekta
negovanja. Centrifugalni impuls, za razliku od centripetalne udnje. Impuls za
irenjem, za korakom izvan, za dosezan jem onoga to je tamo negde. Pojesti,
apsorbovati i asimilovati subjekat u objektu, a ne suprotno, kao to je sa
udnjom. Sutina ljubavi je u dopunjavanju sveta - svaka dopuna je ivi dokaz
bia koje voli; u ljubavi, bie se, deo po deo, presauje u svet. Bie koje voli iri
se kroz sopstveno predavanje voljenom objektu. Sutina ljubavi je u opstanku
bia kroz njegovu drugost. I tako ljubav znai nagon za zatitom, za hranjenjem,
za zaklonom; takode za grljenjem, maenjem i negovanjem, ili za ljubomornim
uvanjem, odbranom, zatvaranjem. Ljubav znai biti u slubi, stajati u poretku,
ekati komandu - ali isto tako moe znaiti razvlaivanje i preuzimanje
odgovornosti. Nadmo kroz predaju; rtvovanje koja se vraa kao velianje.
18
Fluidna ljubav
Ljubav je sijamski blizanac pohlepe za moi; nijedno od njih ne bi preivelo

razdvajanje.
Ako udnja eli da troi, ljubav eli da poseduje. Dok se ispunjenje udnje
podudara sa unitenjem svog objekta - ljubav raste sa svojim dobicima i
ispunjava je njihova trajnost. Ako je udnja samodestruktivna, ljubav je
samopokretaka.
Kao i udnja, ljubav je pretnja svom objektu. udnja unitava svoj objekat,
unitavajui sebe u tom procesu; zatitna mrea koju ljubav brino tka oko svog
objekta zarobljava taj objekat. Ljubav uzima zarobljenika i stavlja ga u pritvor;
ona vri hapenje zbog zatvorenikove zatite.
udnja i ljubav deluju sa suprotnim ciljevima. Ljubav je mrea baena na
venost, udnja je lukavstvo za izbegavanje dosadnog tkanja mree. Verna svojoj
prirodi, ljubav bi teila da odri udnju. udnja bi, s druge strane, izbegavala
lance ljubavi.
Vai pogledi se susreu u prepunoj prostoriji; varnica privlanosti je tu.
Vi askate, pleete, smejete se, podelite pie ili alu i veoma brzo jedno od vas
pita: 'Tvoj stan ili moj?' Niko od vas dvoje ne trai nita ozbiljno, ali nekako se
jedna no moe pretvoriti u nedelju, onda mesec, godinu ili due - kae Ketrin
Darvi (u asopisu Gvardijan vikend)4
Tako je neoekivan ishod trenutka udnje i avantura za jednu no da tu

udnju ispuni, kako Ketrin Darvi kae, emocionalna ustanova za rehabilitaciju
na putu izmeu slobode sastanaka i ozbiljnosti znaajne veze (iako ozbiljnost,
kako ona podsea svoje itaoce, ne titi znaajnu vezu od zavretka sa
tekoama i ogorenou kada jedan partner ostane posveen ostanku u vezi,
dok drugi eli da istrauje nove teritorije). Ustanove za rehabilitaciju - kao i,
dodue, svi drugi dogovori do daljnjeg u fluidnom okruenju u kome je
obavezivanje budunosti beznad eno koliko i prezreno - ne moraju nuno biti
loa stvar (po miljenju Darvijeve i dr Valeri Lamon, priznatog psihologa za
savetovanje koju citira); ali, kada dajete sebe, koliko god to bilo nepotpuno,
imajte na umu da ete verovatno zatvoriti vrata drugim romantinim
mogunostima (to jest, odustati od prava da istraujete nove teritorije, bar dok
se partner prvi ne pozove na to pravo).
Otro zapaanje, trezvena procena: vi ste pred situacijom izbora. udnja i
ljubav su ili/ili.
Jo otrija zapaanja: vai pogledi se susreu u prepunoj prostoriji i veoma
brzo... udnja da se igrate u krevetu pojavljuje se niotkuda, i ne treba puno da
kuca na vrata da bi ula. Moda to nije karakteristino za na svet opsednut
bezbednou, ali ova vrata skoro da i nemaju brave. Nema sistema daljinskog
nadgledanja da ispita k o su uljezi i da razdvoji zlobne grabljivce od dob
ronamernih posetilaca. Provera kompatibilnosti horoskopskih znakova (kao
provera marke u TV reklamama za mobilne telefone) bi moda obavila zadatak.
Rei udnja moda znai rei previe. Kao u kupovini: kupci danas ne
kupuju da bi zadovoljili udnju, kao to je primetio Harvi Ferguson - oni kupuju
po elji. Potrebno je vreme (nepodnoljivo dugo vremena po standardima kulture
koja se gnua odugovlaenja i promovie trenutno zadovoljenje umesto toga) da
bi se udnja posejala, uzgajila i nahranila. udnji je potrebno vreme da proklija,
4
Guardian Weekend, 12. januar 2002.
19
poraste i sazri. Iako se pojam dugoronog sve vie i vie skrauje, brzina
sazrevanja elje i dalje odoleva ubrzanju; vreme potrebno da se unove rezultati
investiranja u uzgoj udnje ini se sve duim iritirajue i nepriutivo duim.
Menaderima trnih centara njihovi akcionari nisu ponudili toliko
vremena, ali, isto tako, ni oni ne ele da odluke o kupovini budu podsticane
motivima koji su roeni i koji sazrevaju nasumino, ili da prepuste njihovu negu
nestrunim i nepouzdanim uradi sam poduhvatima kupaca. Svi motivi koji su
potrebni da nateraju kupce da kupuju moraju nastati na licu mesta, tokom
etnji trnim centrom. Oni mogu i da umru na licu mesta (uz potpomognuto
samoubistvo, uz veini sluajeva) onda kada je njihov posao gotov. Njihov ivotni
vek ne treba da bude dui od perioda koji je kupcima potreban za lutanje od
ulaska u trni centar pa do izlaska.
U dananje vreme trni centri se dizajniraju sa idejom o brzom buenju i
brzom izumiranju elja, a ne munim i dugakim negovanjem i gajenjem udnji.
Jedina udnja koja treba da bude (i bie) usaena posetom trnom centru je ta
da se iznova ponavlja uzbudljivi trenutak predavanja i dozvoljavanja eljama da
vode predstavu bez prethodno napisanog scenarija. Kratkoa njihovog ivotnog
veka je glavna vrednost elja, koja im daje prednost nad udnjama. Predavanje
eljama, za razliku od praenja udnje, je poznato kao trenutno, uz nadu da nee
ostaviti trajne posledice koje mogu spreiti budue trenutke radosne ekstaze. U
sluaju partnerskih veza, a posebno seksualnih partnerskih veza, slediti elje,
vie nego udnje, znai ostaviti vrata irom otvorena drugim romantinim
mogunostima koje, kao to dr Valeri Lamon kae a Ketrin Darvi misli, mogu
biti vie zadovoljavajue i ispunjavajue.
Kada je delovanje u skladu sa eljama duboko usaeno u svakodnevno
ponaanje monim silama potroakog trita, ini se da se udnja bojaljivo,
nespretno i nelagodno kree ka ljubavnom obavezivanju.
U svojoj originalnoj verziji, udnji treba posveenost i briga, koje
podrazumevaju duu negu, naporno pogaanje bez unapred dobijenog reenja,
neke teke izbore i nekoliko bolnih kompromisa - ali, to je najgore, ona znai
odlaganje zadovoljstva, to je, bez sumnje, rtva koje se na svet brzine i
ubrzanja najvie gnua. U svojoj radikalizovanoj, piramidalnoj i, povrh svega,
kompaktnijoj reinkarnaciji u formi elje, udnja je izgubila puno takvih
odbijajuih atributa, a pri tom se vie fokusirala na svoju metu. Kao to su
reklame koje su najavljivale uvoenje kreditnih kartica to slavno nazvale - ovek
sada moe ukloniti ekanje iz elje.
Kada smo vodeni eljom (vai pogledi se sreu u prepunoj prostoriji),
partnerstvo prati obrazac kupovine i ne zahteva nita vie od vetina prosenog
potroaa skromnog iskustva. Kao i druga potroaka roba, partnerstvo je za
konzumiranje na licu mesta (njemu nije potrebna dodatna obuka ili produena
priprema) i za jednokratnu upotrebu bez predrasuda. A prvo i najvanije jeste
da je ona upadljivo zamenjiva.
Ako ima greku ili ne zadovoljava u potpunosti, roba moe biti zamenjena
drugom, po mogustvu vie zadovoljavajuom robom, ak i ako nisu ponuene
usluge posle rasprodaje i ako garancija o povratku novca nije obuhvaena
transakcijom. Ali ak i ako ispune svoje obeanje, ne oekuje se da e biti u
upotrebi dugo vremena; naposletku, savreno upotrebljiva, ispravna kola ili
20
Fluidna ljubav
kompjuteri ili mobilni telefoni u vrlo pristojnom stanju se otpremaju na

smetlite, uz malo ili nikakvo kajanje, onog trenutka kada se njihove nove i
unapreene verzije pojave u prodavnicama i postanu glavni hit. Da li postoji bilo
kakav razlog zato partnerske veze treba da budu izuzetak od ovog pravila?
Obeanja o odanosti, kako pie Adrijen Berdes, su beznaajna na
dugoronom planu.5
I onda nastavlja sa objanjavanjem: Odanost je izvedena iz drugih stvari:
koliko smo zadovoljni svojim vezama; da li vidimo realnu alternativu; i da li e
njihov nastavak uzrokovati gubitak vanih investicija (vremena, novca,
zajednike imovine, dece). Ali, ovi faktori rastu i smanjuju se, kao i oseanja
ljudi u vezi sa odanou, prema Keril Rasbalt, ekspertu za veze na univerzitetu
Severna Karolina.
To je zaista neprilika: vi ete nerado podneti gubitke, ali se gnuate izgleda
da ete moda morati uludo baciti jo novca. Veza, kao to e vam ekspert rei, je
investicija kao i sve druge: uloite vreme, novac, napore koje ste mogli da
okrenete u drugom pravcu, ali niste, nadajui se da radite pravu stvar i da e
ono to ste izgubili ili ega ste se odrekli biti ponovo vraeno za neko vreme - sa
profitom. Vi kupujete akcije i uvate ih dok god one imaju tendenciju poveanja
svoje vrednosti i brzo ih prodajete kada profiti ponu da padaju ili kada druge
akcije obeavaju veu zaradu (trik je u tome da ne previdite trenutak kada se to
desi). Ako ulaete u vezu, profit koji oekujete je, kao prvo, sigurnost: sigurnost u
puno svojih znaenja blizina nekog ko e vam pomoi kada je najpotrebnije,
priticanje u pomo u vreme tuge, drutvo u samoi, izvlaenje iz nevolje, uteha u
porazu i aplauz u pobedi; takoe u smislu zadovoljenja koje brzo dolazi nakon
javljanja potrebe. Ali pazite se: obeanja o odanosti u vezi su, onda kada se u nju
ude, beznaajna na dugoronom planu.
Naravno da jesu; veze su ulaganja kao i sva druga, ali da li bi vam ikad
palo na pamet da se zareknete na lojalnost akcijama koje ste tek kupili od
brokera? Da se zakunete da ete ostati semperfidelis i u dobru i u zlu, dok nas
smrt ne rastavi? Da nikada ne gledate na stranu, gde (ko zna?) nam mogu
mahati vee nagrade?
Akcionari koji znaju svoj posao (obratite panju: akcionari samo dre
akcije, a ono to se dri moe i da se pusti) ujutru prvo u novinama otvore stranu
sa berzom da vide da li je vreme da se dri ili da se puta. A tako je i sa ovom
drugom vrstom akcija: vezama. Samo to u ovom sluaju nema berze, i niko za
vas nee raditi posao odmeravanja mogunosti i procenjivanja ansi (osim ako ne
unajmite profesionalnog savetnika na isti nain na koji unajmite savetnika za
berzu ili iskusnog raunovou, mada se, u sluaju veza, brojni dnevni TV
programi sa gostima, istinite ivotne drame, veoma trude da zamene mesto
eksperta). Zbog toga to morate sami da radite, svakodnevno. Ako napravite greku, bie vam uskraena mogunost da za to okrivite pogrenu informaciju.
Morate konstantno biti na oprezu. Teko vama ako zadremate ili zaboravite na
obazrivost.Biti u vezi podrazumeva puno glavobolje, ali, povrh svega, venu
nesigurnost. Nikada ne moete biti u potpunosti i kompletno sigurni ta da
radite i nikada ne moete biti sigurni da ste uradili pravu stvar ili da ste je
5
Adrienne Burgess, Will You Still Live Me Tomorrow (Vermilion, 2001), kao to je
citirano u: Guardian Weekend, 26. januar 2002 .
21
uradili u pravom trenutku.

Izgleda da nema valjanog izlaza iz ovog kripca. Jo je gore to to je on
prepun paradoksa najgore vrste: ne samo da veza ne uspeva da zadovolji potrebu
koju je trebalo (i za ta je postojala nada) da utai, ve ini tu potrebu jo
neprijatnijom i upornijom. Vi ste traili vezu u nadi da ete olakati nesigurnost
koja je progonila vau samou, ali terapija je samo jo vie pogorala vae
simptome, a sada se moda oseate ak i manje sigurnim nego ranije, ak i ako
nova i oteana nesigurnost vreba sa drugih mesta. Ako ste mislili da e kamata
na vae investicije u kompaniju biti plaena vrstom valutom sigurnosti, ini se
da ste onda postupali na bazi pogrene pretpostavke.
Ovo je nevolja i nita osim nevolje, ali to jo nije sve. Posveenost vezi koja
je besmislena na dugoronom planu (ega su obe strane svesne!) je ma sa dve
otrice. On ini to da dranje ili proputanje investicije bude stvar vaeg
prorauna i odluke ali nema razloga da pretpostavite da e va partner, ako doe
do toga, praktikovati slinu diskreciju i da nee biti slobodan da tako uradi ako i
kada on ili ona to eli. Vaa svest o ovome dodatno uveava vau nesigurnost - a
taj dodatni deo je i najtee izdrati: za razliku od vaeg sopstvenog sluaja uzmi
ili ostavi, nije u vaoj moi da spreite partnera da izabere izlazak iz veze. Ne
moete uraditi puno da promenite partnerovu odluku u vau korist. Za vaeg
partnera, vi ste roba koja treba da se proda ili gubitak koji treba da se smanji a
niko ne konsultuje tu robu pre nego to je poalje nazad na trite, ili te gubitke
pre njihovog izbacivanja. U svakom sluaju, veza na koju se gleda kao na biznis
transakciju nije lek za nesanicu. Ulaganje u vezu nije bezbedno i tako e i ostati,
ak i ako elite drugaije glavobolja. Ne lek. Dok god su veze smatrane
profitabilnim investicijama, kao garanti sigurnosti i reenja za vae probleme,
ini se da je glava - drugi pobeuje a pismo - vi gubite. Samoa raa nesigurnost
- ali ini se da veza ne radi nita drugo. U vezi se moete oseati nesigurnim kao
i bez nje, ili gore. Samo se imena koja dajete vaoj uznemirenosti menjaju.
Ako nema valjanog reenja za ovu nevolju, ako nijedan od navodno
razumnih i efikasnih koraka ne dovodi do pribliavanja reenju - ljudi se tada
obino ponaaju iracionalno, pogoravajui problem i inei njegovo razreenje
sve manje moguim.
Kao to zakljuuje jo jedan ekspert za veze, koga je citirala Adrijen
Berdes, Kristofer Klalou iz Instituta za istraivanje brakova u Tavistoku: Kada
se ljubavnici oseaju nesigurno, oni se uglavnom ponaaju nekonstruktivno, ili
pokuavaju da zadovolje ili pokuavaju da kontroliu, moda ak i uz fizike
napade - a svim tim stvarima e verovatno oterati svog ljubavnika. Jednom kada
se nesigurnost uvue, plovidba nikada vie nije pouzdana, promiljena i
staloena. Bez kormila, nejaki splav veze se njie izmeu dveju zloglasnih stena,
na koje su se nasukale mnoge veze: totalne poniznosti i totalne moi, krotkog
prihvatanja i arogantnog pokoravanja, ponitavanja neije autonomije i guenja
autonomije partnera. Udaranje u bilo koju od ovih stena unitilo bi ak i
ispravan brod sa iskusnom posadom - a kamoli splav koji nosi neiskusnog
mornara koji, poto je odrastao u doba rezervnih delova, nikada nije imao ansu
da savlada umee popravke tete. Niko od modernih mornara ne bi gubio vreme i
popravljao deo koji vie nije podesan za more i radije bi stavio rezervni deo na
njegovo mesto. Ali, na splavu veze - rezervni delovi nisu dostupni.
Fluidna ljubav
22
Neuspeh u vezi je najee neuspeh u komunikaciji.

Kao to je primetio Knud Logstrup, najpre blagoglagoljivi propovednik iz
okruga Funen a kasnije etiki filozof jakog i jasnog glasa na univerzitetu Arhus,
postoje dve divergentne izopaenosti, koje ekaju u zasedi na neopreznog ili na
nepromiljenog glasnika.6 Jedna je vrsta asocijacije koja se, zbog lenjosti, ljudskog straha ili sklonosti ka udobnim vezama, sastoji u jednostavnom
pokuavanju obostranog zadovoljavanja, dok se problem uvek izbegava. Sa
moguim izuzetkom postojanja neeg zajednikog protiv tree osobe, ne postoji
nita to promovie udobnu vezu koliko obostrane pohvale. Sledea izopaenost
se sastoji od nae elje da promenimo druge ljude. Mi imamo odreena miljenja o tome kako da radimo stvari i kakvi treba da budu drugi ljudi. Ovakvim
miljenjima nedostaje razumevanje, jer - to su miljenja odreenija - sve vie
postaje neophodno da nas ne ometa preveliko razumevanje onih koji treba da se
promene.
Problem je u tome to su oba izopaenja previe esto deca ljubavi. Prvo
izopaenje moe biti ishod moje elje za utehom i mirom, kao to implicira
Logstrup. Ali takoe moe biti, a esto i jeste, proizvod mog potovanja prema
drugima, koje je puno ljubavi: volim te i zbog toga te putam da bude kakav jesi
i insistiram na tome, kakve god da imam sumnje u vezi sa mudrou tvog izbora.
Kako god da vam naudi vaa tvrdoglavost, ja se ne bih usudio da vam
protivreim, kako ne biste bili primorani da napravite izbor izmeu svoje slobode
i moje ljubavi. Moe raunati na moje odobrenje, ta god da se desi... A poto
ljubav ne moe, a da ne bude posesivna, moja dobrodunost puna ljubavi je
potpomognuta nadom: taj prazan ek je dar moje ljubavi, drag oceni dar koji se
ne moe nigde drugde nai. Moja ljubav je to mirno utoite koje ste traili i koje
vam je bilo potrebno ak i onda ako ga niste traili. Sada se moete odmoriti i ne
morate ga vie traiti.
Ovo je posesivnost ljubavi na delu, ali posesivnost koja trai svoje
ispunjenje u samo obuzdavanju.
Drugo izopaenje izvire iz posesivnosti ljubavi, koje je puteno na slobodu i
besni. Ljubav je jedan od umirujuih odgovora na blagoslov ili prokletstvo
ljudske individualnosti, ija je jedna od mnogih karakteristika usamljenost koja
mora ispunjavati stanje razdvojenosti (kao to Erih From kae,7 ljudi svih
uzrasta i kultura suoeni su sa reavanjem jednog istog pitanja: kako prevazii
razdvojenost, kako postii zajednitvo, kako nadmaiti neiji sopstveni
individualni ivot i pronai iskupljenje). Svaka ljubav je obojena kanibalnim
nagonom. Svi ljubavnici ele da udave, iskorene i oiste tu neprijatnu, iritirajuu
razliitost drugog koja ih razdvaja od ljubljenog svog; odvajanje od ljubljenog
svog je najgori strah ljubavnika i mnogi od njih bi uradili sve da odbiju utvaru
odlaska jednom za svagda. Koji je bolji nain ispunjavanja tog cilja nego da
uinite svog voljenog neodvojivim delom ljubavnika? Gde god ja idem, ti ide; ta
god ja prihvatim, ti e prihvatiti; ta god ja mrzim, ti mrzi. Ako nisi i ne moe
5 Knud Logstrup, Den Etiske Fordring (Nordisk Forlag, 1956), preveo
Teodor I. Jensens kao The Ethical Demand (Universitv Notre Dame Press, 1997),
str. 24-5.
6
Fromm, The Art of Loving.
23
biti moj sijamski blizanac, budi moj klon!

Drugo izopaenje ima jo jedan koren - i potopljeno je u ljubavnikovom
oboavanju svog voljenog. U svom uvodu u zbirci tekstova sa naslovom
Filozofije ljubavi,8 Dejvid L. Norton i Meri F. Kil priaju priu o oveku koji je
pozvao prijatelje na veeru da bi upoznali savrenu reinkarnaciju Lepote, Vrline,
Mudrosti i Ljupkosti, ukratko, najdivniju enu na svetu; kasnije tog dana, za
stolom u restoranu, pozvani prijatelji su se borili da sakriju svoju
zaprepaenost: da li je ovo bilo stvorenje ija lepota nadmauje Veneru, Jelenu
i ledi Hamilton?. Nekada je teko razlikovati divljenje od strane voljenog od
divljenja samom sebi; ovek moe spaziti trag velikog, a opet nesigurnog ega koji
oajniki eli da potvrdi svoje nesigurne vrednosti u svom odrazu u ogledalu, ili,
jo bolje, u laskajuem, marljivo retuiranom portretu. Nije tano da se deo moje
jedinstvene smelosti preneo na osobu koju sam (setite se: Ja, praktikujui svoju
suverenu volju i pravo) izabrao - onu koju sam izabrao iz gomile anonimnih i
obinih da bude moj - i samo moj - saputnik? U bletavom sjaju izabranog, moj
sops tveni plamen pronalazi svoj bletavi odsjaj. On pojaava moju slavu,
potvruje moju slavu i garantuje za nju, ona nosi novosti i dokaze moje slave gde
god da ide.
Ali da li mogu biti siguran? Bio bih, da nema sumnji koje zvekeu u toj
mranoj tamnici ne razmiljanja, gde sam ih zakljuao u uzaludnoj nadi da ih
nikada vie neu uti. Bojazni, slutnje; strahovi da vrlina moe biti pokvarena,
slava nestvarna... da o daljini izmeu mene kakav jesam i stvarnog mene, koji
udi da izae, ali do sada nije, i dalje treba da se pregovara - a to je teak posao.
Moj voljeni moe biti bilbord na kome je naslikana moja savrenost u svoj
svojoj velianstvenosti i sjaju, ali zar se ne bi onda videle fleke i mrlje? Da bi se
oistile, ili sakrile u sluaju da su previe lepljive da bi se obrisale, ovek mora
detaljno da oisti, a onda da premaze platno pre nego to stvarno pone sa
slikanjem; a onda da paljivo gleda kako bi osigurao da se tragovi starih
nesavrenosti ne vide ispod nekoliko slojeva boje. Svaki trenutak odmora dolazi
prerano - restauracija i ponovno slikanje bez predaha...
Beskrajni napor je takoe delo ljubavi. Ljubav buja kreativnom energijom;
s vremena na vreme energija se nanovo isputa u naletu ili u konstantnom toku
destrukcije.
U ovom procesu - voljeni se pretvara u platno. Po mogustvu, prazno
platno. Njegove prirodne boje su izbeljene, tako da se ne bi meale ili kvarile ono
to slikar eli. Slikar ne treba da se pita kakva je tekstura platna, dole ispod
boje. Platnena platna ili lanena platna ne daju izvetaje dobrovoljno. Iako to, s
vremena na vreme, ljudska platna rade.
To moe biti ljubav u sekundi, ljubav na prvi pogled; ali vreme, dugako ili
kratko, mora proi izmeu pitanja i odgovora, predloga i prihvatanja.
Vreme koje prolazi nikada nije tako kratko da bi dozvolilo onom koji je
pitao i onom koji je odgovorio da ostanu, u trenutku kada odgovor stie, ista bia
koja su bila kada je sat bio podeen: onaj koji je pitao i onaj koji je bio pitan. Kao
to je Franc Rozenveg to rekao, odgovor neizbeno daje druga osoba, a ne ona
koja je pitana, i dat je onome ko se promenio od kada je postavio pitanje.
David L. Norton i Mary F. Kille (ed.), Philosophies oj Love (Helix Books, 1971).
24
Fluidna ljubav
Nemogue je znati koliko je duboka ova promena bila.9

Postavljanje pitanja, ekanje na odgovor, kada neko vama postavi pitanje,
borba sa odgovorom, sve me je to promenilo.
Oba partnera su znala da je promena na putu i oba su joj poelela
dobrodolicu. Oni su skoili naglavake u nepoznate vode; ansa da se otvore
prema avanturi u nepoznatom i nepredvidivom je bila najvea ar ljubavi. Prvo
olakanje od tenzije u zaaranoj igri ljubavi obino dolazi kada se ljubavnici zovu
po imenu. Ovaj in stoji kao usamljeni zavet da e jueranjice ova dva pojedinca
biti ukljuene u njihovu dananjicu. I - da dodam, spremnost da se ukljue
zajednike sutranjice u njihovu poluzajedniku, poluodvojenu dananjicu.
Sutranjica koja sledi to ukljuivanje e se razlikovati - morae da se razlikuje od
dananjice, kao to
se razlikuje od jueranjice. Don e biti Don i Meri, Meri e biti Meri i
Don.
Odo Markvard je govorio, ne nuno sa ironijom, o etimolokom srodstvu
izmeu zwei i Zweifel - dva i sumnja - i suger isao da u toj vezi postoji vie
od obine aliteracije. Kada postoji dvoje, ne postoji sigurnost, a kada je drugi
prepoznat kao punopravni drugi", suvereni drugi, a ne obian produetak, ili
eho, ili sredstvo, ili kurir mene,prvog - nesigurnost je priznata i prihvaena. Biti
dvojac znai pristanak na neizvesnu budunost.
Franc Kafka je primetio da smo mi dvojno odvojeni od Boga. Poto smo jeli
sa drveta znanja, mi smo razdvojili sebe od Njega - dok injenica da nismo jeli
sa drveta ivota razdvaja Njega od nas. On (venost u kojoj su sva bia i njihova
dela obuhvaena; u kojoj ta god moe biti - jeste, i ta god moe da se desi deava se) je zatvoren za nas: uvek e ostati tajni - uvek van domaaja
razumevanja. Ali mi to znamo - i to znanje nam ne dozvoljava predah. Poevi od
neuspenog pokuaja da se sagradi Vavilons ka kula, mi ne moemo prestati da
se trudimo, da greimo, da ne uspevamo i da iznova pokuavamo.
ta da pokuavamo? Da negiramo to odvajanje, da negiramo negiranje
prava na voe sa drveta ivota. Nastavljanje sa pokuavanjem i neuspevanje u
ovim iskuenjima je ljudski, ak previe ljudski. Ako je razliitost drugih, kao to
Levinas insistira, krajnja misterija, apsolutno nepoznato i potpuno nedokuivo,
ona ne moe, a da ne bude prekraj i izazov - ba zbog toga to je uzviena:
zabranjujui pristup, odbijajui ulazak - nedostupan i zauv ek van dometa. Ali
(kao to Rozenveg nastavlja da nas podsea), neogranieno ne moe biti
postignuto kroz organizaciju... Najvie stvari ne mogu da se planiraju; za njih je
spremnost sve".
Spremnost za ta? Govor je ogranien vremenom i hranjen vremenom...
on ne zna unapred gde e se zaustaviti. On uzima svoje nagovetaje od drugih.
Zapravo, on ivi vrlinom ivota drugog... U pravom razgovoru neto se deava."
Rozenveg objanjava Ko je taj drugi", po ijem ivotu ivi govor, tako da neto
moe da se dogodi u razgovoru: to drugo" je uvek neko prilino odreen", KO
nema samo ui, kao itav svet', ve i usta".
9
Franz Rosenzvveig, Das Buchlein vom gesunden und kranken

Menschenverstand, prevedeno kao Understanding the Sick and the
Health)/, ed. N. N. Glatzer (Harvard Universitv Press, 1999).
25
To je tano ono ta ljubav radi: upa drugog iz celog sveta, i kroz taj in
ponovo oblikuje drugog u prilino odreenog nekog, nekog sa ustima da ga
slua, nekog s kim e razgovarati, tako da neto moe da se desi.
A ta je to neto to treba da bude? Ljubav znai odlaganje odgovora ili
uzdravanje od postavljanja pitanja. initi da drugi postane neko odreen znai
predstavljanje budunosti neodreenom. To znai pristanak na neodreenu
budunost. Pristanak na proivljeni ivot od njegovog zaetka do njegovog
gaenja, na jedinom mestu dodeljenom ljudima: praznina koja se prua izmeu
konanosti njihovih dela i beskonanosti njihovih ciljeva i posledica.
Depna veza, kako objanjava Ketrin Darvi, komentariui miljenje
Dilijana Voltona iz londonskog branog savetovalita,10 zove se tako jer je drite
u vaem depu, tako da moete da je izvadite kada vam je to potrebno.
Uspena depna veza je slatka i kratkotrajna, kae Darvinova. Moemo
pretpostaviti da je slatka jer je kratkotrajna, a da njena slatkoa lei ba u toj
utenoj svesti da ne morate da menjate svoje rutine ili da se isteete unazad da
bi ste zadrali njenu slatkou netaknutom u duem vremenskom periodu;
zapravo, ne treba da radite ba nita da biste uivali u njoj. Depna veza je
otelotvorena trenutnost i odloivost.
Vaa veza nee zadobiti te udesne kvalitete pre nego to se ispune
odreeni uslovi. Imajte u vidu da ste vi taj koji mora da ispuni ove uslove; druga
stvar koja zasigurno ide u prilog depnoj vezi, poto od vas, i samo od vas,
zavisi njen uspeh, poto ste vi, i samo vi, taj koji kontrolie - i ima kontrolu
tokom itavog trajanja te kratke depne veze.
Prvi uslov: u vezu se mora stupiti trezveno i u potpunosti sves no. Setite
se, ovde nema ljubavi na prvi pogled. Nema zaljubljivanja... Nema iznenadne
plime emocija koja vas ostavlja bez daha: nema emocija koje zovemo ljubav, niti
onih koje trezveno opisujemo kao udnju. Nemojte dozvoliti da budete
nadjaani
i oboreni s nogu, i, iznad svega, ne dopustite da vam kalkulator bude
iupan iz ruke. Ne dozvolite sebi greku koja se tie veze u koju treba da
stupite, da pomislite da je ono to nije, niti treba da bude. Pogodnost je jedina
stvar koja se rauna, a pogodnost je stvar hladne glave, a ne toplog srca (a
pogotovo ne pregrejanog). to je manji va ulog u kreditu, oseaete se manje
nesigurno kada budete izloeni kolebanju trita nekretnina; to manje investirate u vezu, oseaete se manje nesigurno kada budete izloeni kolebanju
vaih buduih veza.
Drugi uslov: nastavite na ovaj nain. Setite se da pogodnosti ne treba puno
vremena da se pretvori u svoju suprotnost, zato ne dozvolite vezi da izbegne
nadgledanje glave, ne dozvolite joj da razvije sopstvenu logiku i pogotovo da
zadobije imovinsko pravo - da ispadne iz vaeg gornjeg depa, gde joj je mesto.
Budite na oprezu. Ne dozvolite da vaa budnost opadne. Paljivo pratite ak i
najsitnije promene u onome to Darvijeva zove emotivne skrivene struje (jasno
je da su emocije sklone da postanu skrivene struje onda kada su izuzete iz
kalkulacije). Ako primetite neto za ta se niste pogaali i za ta vas nije briga znajte da je vreme da krenete dalje. Oprezno putovanje e vas potedeti dosade
10
Guardian Wee ke nd. 9. mart 2002.
26
Fluidna ljubav
dolaska. U samom saobraaju se nalazi itavo zadovoljstvo.

Zato, neka va gornji dep bude slobodan i spreman. Brzo ete morati da
stavite neto u njega i - uz malo sree - uspeete...
Deo Gvardijan vikenda, naslovljen sa Duh veza, isplati se itati svake
nedelje, a jo je bolje itati ga vie nedelja za redom.
Svake nedelje on nudi savet o tome kako da postupate kada se suoavate
sa problemom sa kojim se oekivano suoava veina mukaraca i ena
(uglavnom italaca lista Gvardijan), pre ili kasnije, i to oni s pravom i oekuju.
Jedna nedelja, jedan problem; ali tokom niza nedelja posveeni i paljivi italac
moe postii mnogo vie od nekih odreenih ivotno politikih vetina koje mogu
biti od koristi u nekim odreenim situacijama tokom reavanja nekih odreenih
problema; vetine koje, kada su jednom
steene i usvojene, mogu pomoi da se stvore vrste situacija u kojima je
zamiljeno da se te vetine suoe sa problemima, i da bi se uoili i locirali
problemi koje ove vetine treba da ree. Redovan i posveen italac, ije je
pamenje due od jedne nedelje, moe da nacrta i popuni kompletnu mapu
ivota u kome e se verovatno problemi javiti, kao to moe da popie
kompletan inventar tih problema i da oformi miljenje o njihovoj relativnoj, veoj
ili manjoj uestalosti. U svetu gde je ozbiljnost stvari ili dogaaja predstavljena
samo brojevima, i tako moe jedino biti shvaena (kvalitet hita po broju prodatih
ploa, javnog dogaaja ili izvoenja po broju TV gledalaca, javne linosti po broju
ljudi koji proe pored njenog kovega, intelektualaca u javnom mnjenju po broju
citata i spominjanja), velika uestalost sa kojom se neki problemi stalno
vraaju u rubrike, u razliitim oblicima, nedelju za nedeljom, jedini je dokaz koji
je nekome potreban o njihovoj vanosti za uspean ivot, i tako o vanosti vetina
koje su osmiljene da bi se ti problemi" resili.
Postavlja se pitanje, kada govorimo o vezama kroz prizmu rubrike Duh
veza", ta to verni italac moe nauiti o relativnoj vanosti stvari i tehnikama
njihovog reavanja?
italac moe nauiti dosta korisnih trikova o mestima na kojima
potencijalni partneri za veze mogu biti pronaeni u veem broju nego inae, i o
situacijama u kojima su oni, onda kada budu pronaeni, skloniji da budu
nadvladani ili obrlaeni kako bi preuzeli ulogu partnera. A on ili ona e znati da
je ulazak u vezu problem; to jest, predstavlja tegobu koja seje konfuziju i
dovodi do neprijatne tenzije kojoj, da bi se borilo protiv nje i da bi se ona oterala,
treba odreena koliina znanja i prakse. Ovo moe biti naueno - bez bubanja,
samo tako to se redovno prati, iz nedelje u nedelju, Gvardijan vikend verzija o
duhu veza.
Meutim, ovo nee biti glavna lekcija koja treba da pomogne i da se
ukoreni u viziji ivota i politike ivota redovnog itaoca. Umee raskidanja veza
i izlaska iz njih bez povreda, sa malo ili nimalo zagnojenih rana kojima treba
puno vremena da se zalee i puno brige da se ogranii kolateralna teta (kao
prijatelji koji su se udaljili ili krugovi u kojima neko nije dobrodoao ili eli da ih
izbegne), pobeuje u tom nadmetanju umee lakog sastavljanja veza - samom
uestalou javljanja.
ini se da bi Riard Bakster, vatreni puritanski prorok, da je umesto toga
bio prorok ivotne strategije koja odgovara fluidnom modernom dobu, rekao za
27
veze ono to je rekao za sticanje i brigu o spoljnim dobrima - da one treba samo
da lee na ramenima kao lagani ogrta, koji moe biti baen na stranu u bilo
kom trenutku i da ovek, vie od svega, treba da se pazi njihovog pretvaranja,
nenamernog i prikrivenog, u elinu navlaku... Ne moete sa sobom odneti vae
bogatstvo u grob - tako je prorok svetac Bakster upozoravao svoje stado,
praktikujui zdrav razum ljudi koji su iveli svoje ivote kao sluge zagrobnog
ivota. Neete moi da prenesete svoje odnose na naredni nivo, kao to bi ekspert
- savetnik Bakster upozoravao svoje klijente, zajedno sa predoseanjima koja su
se pretvorila u izvesnosti ljudi koji postaju mudri tek nakon to se neto desi, iji
su ivoti iseeni u epizode koje su proiveli kao sluge epizoda koje tek treba da se
dese. Vaa veza e verovatno biti raskinuta mnogo pre nego to se epizoda zavri.
Ali, ako se to ne desi, teko da e doi do druge epizode. Svakako ne do jo jedne
epizode u kojoj ete se sladiti i uivati.
Iznenaujui uspeh gledanosti Eastendersa oito prenosi razliitu
poruku...
Oarana/zavisna publika je sve masovnija, a takvo je i samopouzdanje
scenarista, producenata i glumaca. ini se da je ta sapunska opera pogodila cilj
koji su ostale sapunske opere previdele ili pokuale uzaludno da dostignu i nisu
uspevale. U emu se krije njena tajna?
Veina veza u koje ulaze likovi Eastendersa izgleda krhko kao i bilo koje
druge veze koje su poznate gledaocima iz lino doivljenih frustracija ili iz
pounih pria o frustracijama drugih ljudi (ukljuujui poruke koje stalno dolaze
iz rubrike Duh veza). Teko da je ijedna od ovih veza koje su sklopili likovi
Eastenders a preivela gladak tok epizoda vie od nekoliko meseci - ponekad
samo nekoliko nedelja - i, meu preminulim vezama, onih koje su zavrile
prirodnom smru bilo je malo i bile su retke.
Gledalac sa dugim seanjem bi video taj trg kao groblje ljudskih veza...
Ulazak u veze u stilu Eastendersa je sve, samo ne lak. Potreban je napor i
potrebne su znaajne vetine, koje nedostaju mnogim nesrenim likovima i samo
je aica roena sa njima (iako je ponekad takoe potrebna srea, ozloglaena po
tome to je retka i nasumino rasporeena). Nevolje se ne zavravaju kada par
pone da ivi zajedno. Sobe koje se dele mogu biti mesta mnogih radosnih
terevenki, ali retko kada bezbednosti i mira. Neke od njih su scene okrutnih
drama, zajedno sa verbalnim arkama, koje se pre ili kasnije (ako se par ne
rastavi pre nego to doe do toga) razviju u potpuna neprijateljstva iji su putevi
razreenja na korak od filma Reservoir Dogs. Detaljne ceremonije venanja ne
pomau; momake i devojake noi ne donose kraj Nepoznatom koje je ispunjeno
rizicima i sklono nesrenim sluajevima, a dani za venanje nisu novi poeci koji
guraju par u neto sasvim razliito - oni su samo kratke pauze u drami bez
scenarija i reenica teksta.
Partnerstvo nije nita drugo do koalicija zajednikih interesa, i u
fluidnom svetu Eastendersa ljudi dolaze i odlaze, mogunosti kucaju na vrata i,
nakon to budu putene, brzo nestaju, bogatstva se poveavaju i smanjuju, a
koalicije su sklone da budu nepostojane, fleksibilne i krhke. Ljudi trae partnere
i ulaze u veze da bi pobegli iz dosade krhkosti, a onda shvataju da je ta krhkost
ak dosadnija i bolnija nego ranije. Ono to je trebalo da bude / emu se nadalo
/ to se oekivalo da bude zaklon (moda pravi zaklon) od krhkosti uvek i iznova
28
Fluidna ljubav
ispada njegova staklena bata...

Milioni fanova i zavisnika od Eastendersa gledaju i klimaju glavom. Da,
mi znamo sve to, mi smo sve to videli, mi smo sve to proiveli. Ono to smo
nauili na tei nain jeste da je stanje u kome ste ostavljeni sami sebi bez ikoga
na koga moete raunati da e vas pomilovati, uteiti i pruiti vam ruku, uasno
i zastraujue, ali ono se nikad ne ini vie usamljenim i preputenim od stanja
kada se borite da biste se uverili kako zaista danas postoji neko na koga moete
raunati da e sutra i prekosutra raditi sve to ako - kada - se kolo sree okrene
na drugu stranu. Ishode vae borbe je nemogue predvideti - a sama borba
uzima svoj danak. rtve se zahtevaju svakodnevno. Teko da proe jedan dan
bez nesuglasica ili pesnienja. ekanje dok skrivena dobrota (kao to arko elite
da verujete, i isto tako strasno i verujete), koja se krije duboko u vaem
izabraniku, ne izbije kroz zao oklop i otkrije se, moe trajati mnogo due nego to
moete podneti. A dok ekate - osetiete puno bola i proliete puno suza i krvi...
Epizode Eastendersa su probe svakodnevne ivotne mudrosti koje se
deavaju tri puta nedeljno. Redovna, pouzdana uveravanja za one neuverene: da,
ovo je tvoj ivot, i istina o ivotu drugih kao to si ti. Nemojte paniiti, reavajte
probleme u hodu, i ne zaboravite ni u jednom trenutku da e oni doi - budite
sigurni da hoe. Niko ne kae da je lako pretvoriti ljude u svoje verne partnere,
ali ne postoji drugi nain nego da iznova i iznova pokuavate.
Ovo, opet, nije jedina poruka koju Eastenders jasno pronosi tri puta
nedeljno i zahvaljujui kojoj je ova serija postala, a i dalje je tako privlana za
mnoge. Postoji, takoe, jo jedna poruka. U sluaju da zaboravite, postoji drugi
red rovova u toj beskrajnoj ivotnoj bici: gotova, poslednja linija odbrane od udi
nepredvidive sudbine i iznenaenja koja bezizraajni svet dri u rukavu. Rovovi
su ve iskopani za vas, pre nego to ponete da kopate sopstvene. Ovi rovovi vas
ekaju i treba samo da uskoite u njih. Niko vam nee postavljati pitanja, niko se
nee pitati ta ste uradili da zaradite pravo da pitate za pojaanje i za pomo. ta
god da ste uradili, niko vam nee uskratiti ulaz.
Tamo su Bueri, Mieli, Slejteri. Klanovi kojima sluajno pripadate a da se
niste nikad ulanili ili traili pristup. Ne treba da radite ba nita da biste
postali jedan od njih. A opet, malo je toga to moete uraditi da biste prestali
da budete jedan od njih. Oni bi vas brzo podsetili ako biste zaboravili ove
jednostavne istine.
I tako se naete u duploj vezi, osim ako ste jedan od onih malobrojnih
izuzetno beskrupuloznih, buntovnih, avanturistikih ili psiholoki poremeenih
nevaljalaca i prirodnih odmetnika koji e pre ili kasnije morati poeti da se
skrivaju, ili e ih pregaziti kola, oterati komije, zavrie u zatvoru - ili e koristiti
druge
proverene izlaze da nestanu sa Albert skvera - bolje da koristite oba
oslonca koja vam je ivot dao da biste se usidrili u drutvu ostalih. Trebalo bi da
elite da se drite partnera po vaem izboru, kao i klana koji je sudbina
izabrala za vas.
To ipak ne mora biti lako - kao uivanje u toplini kamina i u zadovoljstvu
plivanja u moru u isto vreme. Tumaranje likova na Albert skveru opirno i
slikovito opisuje sve prepreke koje se gomilaju na vaem putu; ovo je jo jedan
razlog da gledate njihove podvige tri puta nedeljno. Vi vidite ono to ste oseali
29
sve vreme: vi ste jedina veza koja spaja partnera koga volite i za kog elite da vas
voli, sa porodinim klanom kome pripadate, kome elite da pripadate i koji od
vas eli da mu pripadate i da mu se povinujete. I tako ste vi zaista najslabija
karika - onaj koji najvie pati zbog napora koji uzrokuje potezanje konopca
izmeu dve strane.
Taj rat trvenja, koji veno kljua i povremeno peni, a ije su prve rtve oni
koji sanjaju o pomirenju, doao je do svog dramatinog vrhunca - zaista, podigao
se na visine tragedije Antigone - u suenju male Mo, auriranoj verziji Sofoklove
besmrtne prie i besmrtne prie koju je taj komad zabeleio...
Antigona kae: O, ali ja ne bih uradila zabranjenu stvar / Za bilo kog
mua ili za bilo kog sina. / Zbog ega? Mogla bih da imam drugog mua / i od
njega druge sinove, ako bih jednog izgubila; / ali, ako izgubim oca i majku, gde
bih dobila / jo jednog brata? Ako izgubite mua, to nije kraj sveta. Muevi, ak
i u drevnoj Grkoj (mada ne toliko koliko savremenici male Mo), nisu nita drugo
do privremeni; bez sumnje, izgubiti ih je teko, ali je izleivo. Gubitak roditelja
je, nasuprot tome, nepovratan. Da li je dovoljno, iz dunosti prema porodici, da
se poniti dug muu? Moda tako trezvena kalkulacija ne bi bila dovoljna, da nije
drugog razloga: zahtevi koji dolaze od izabranog saputnika, privremenog i
naelno zamenjivog saputnika kroz ivot, nose manje teine nego oni drugi
zahtevi koji se uju iz dubine neizmerne, nedokuive prolosti: Taj red nije
stigao od Boga. / Pravda koja obitava dole sa bogovima ne zna za takav zakon. /
Ne mislim da su tvoji ukazi toliko jaki / da nadjaaju nepisane, nepromenjive
zakone / Boga i raja, jer ti si samo ovek. / Oni nisu od jue ili
danas, ve veni, / iako niko od nas ne zna odakle su doli.
Ovde se, reklo bi se, mala Mo i Antigona razilaze. Zaista, jedva da se mogu
uti stanovnici kako spominju Boga (malo onih koji to rade brzo nestanu iz
sapunske sage, kao jasno neprimereni). Na tom skveru, kao i na mnogim drugim
skverovima i ulicama naih gradova, Deus je veoma dugo bio Absconditus. On
ne nosi mobilni telefon i nema ga u telefonskom imeniku, tako da niko ne moe
pouzdano tvrditi da zna kako bi njegove instrukcije zvuale kada bi se one ule.
Prava porodice su moda trajnija nego dunosti prema izabranom partneru, ali
na Albert skveru ini se da nijedno od ta dva ne nosi boansku dozvolu. Tuna
sudbina male Mo nije uzrokovana strahom od Boga. Na koji je onda nain, ako
uopte jeste, drama male Mo ponavljanje Antigonine tragedije?
U Sofoklovoj verziji Antigonine prie glasnik ulazi na scenu da sumira
znaenje prie, ali isto tako da predoseti i da odgovori na nae pitanje, pitanje
koje, za razliku od rei korienih da ga uine jasnim gledaocima, to oigledno
nije - i ne zastareva: ta je ovekov ivot? / Stvar koja nije data jednom zauvek
/ u dobru i u zlu, oblikovana za slavu ili krivicu. Sluajnost podie oveka u
visine, sluajnost ga baca dole, / i niko ne moe predvideti ta e nastati od
onoga to jeste.
Dakle, ta budunost, zastraujue nepoznata i nedokuiva budunost (to
jest, kao to Levinas insistira, sutina, paragon, potpuno otelotvorenje
apsolutno drugaijeg), a ne dostojanstvo prolosti, koliko god da je ona asna,
koja vreba iza dileme sa kojom se suoava mala Mo, koliko i Antigona. Niko ne
moe predvideti ta e biti od onoga to jeste - ali niko ne moe lako podnositi tu
nemogunost. U moru nesigurnosti ovek trai spas na malim ostrvima
30
Fluidna ljubav
sigurnosti. Da li neto to se moe pohvaliti duom prolou ima vee anse da

stupi u budunost nepovreeno i neozleeno nego neto drugo, to je, dodue,
stvorio ili nije stvorio ovek - direktno od jue ili od danas? Ne moemo znati,
ali je primamljivo misliti da je tako. U svakom sluaju, malo toga se moe birati u
toj beskonanoj, zauvek nezavrenoj i frustrirajuoj potrazi za izvesnou...
Nakon to je ula nepovoljnu presudu ove porote, mala Mo se obraa svom
ocu sa: ao mi je...
U nemakom jeziku naklonost je obeleena lanom, za razliku od srodstva.
Naklonost je kvalifikovano srodstvo - srodstvo, ali... (Wahl
verwandschaft, pogreno i obmanjujue prevedeno na engleski kao izabrana
naklonost, oigledan pleonazam, poto nijedna naklonost ne moe a da ne bude
izabrana; samo je srodstvo, jasno i jednostavno, hteli to vi ili ne, zadato...).
Izbor je faktor kvalifikacije: on pretvara srodstvo u naklonost. On, meutim,
takoe izdaje ambiciju naklonosti: njegova namera da bude kao srodstvo,
bezuslovno, neopozivo i nesalomivo kao to je srodstvo (u jednom trenutku
naklonost e se uplesti u rodoslov i ne moe se razlikovati od ostatka mree
srodstva; naklonost jedne generacije e postati srodstvo druge generacije). Ali ak
i brakovi, suprotno od svetenikog insistiranja, nisu izali iz raja - i ono to su
ljudi povezali, ljudi mogu odvezati, i hoe - ako bude prilike.
ovek bi drage volje stavio izbor ispred srodstva, ali bi eleo da plodovi
izbora budu upravo ono to srodstvo ve jeste: nesavladivo jaki, postojani,
pouzdani, trajni, nesalomivi. Ovo je ambivalentnost koja je endemska za sve
Wahlverwandschaft - njen mlade (unitenje i izleenje; blagoslov i prokletstvo)
koje ne moe biti izbrisano. Osnivaki in izbora je mo zavoenja naklonosti i
njeno prokletstvo. Pamenje izbora, njegov prvobitni greh, koji e obavezno baciti
tamnu senku i pomraiti ak i naj sjajnije zajednitvo zvano naklonost: izbor je,
za razliku od sudbine srodstva, dvosmerna ulica. ovek se uvek moe vratiti
nazad, i znanje da takva mogunosti postoji ini zadatak dranja pravca jo
munijim.
Izbor je izrodio naklonost, pupana vrpca nikada nije preseena. Osim ako
se izbor svakodnevno ne naglaava i ako se uvek nove aktivnosti ne
upotrebljavaju da ga potvrde - naklonost e svenuti, izbledeti i propadati dok se
ne raspadne ili se gamiui ne razori. Namera da se naklonost odrava ivom i u
dobrom stanju znai svakodnevnu borbu i ne obeava nikakav odmor
predostronosti. Za nas, itelje fluidnog modernog sveta koji prezire sve to je
vrsto i trajno, sve to nije podesno za trenutnu upotrebu i ne dozvoljava kraj
naporima, takvi izgledi mogu biti vie nego neto za ta bi se ovek dobrovoljno
pogaao. Uspostavljanje veze naklonosti proglaava nameru stvaranja veze kao
to je veza srodstva - ali isto tako spremnost da se plati cena tog avatara u
vrstoj valuti svakodnevnog tekog rada. Kada volja nedostaje (ili, imajui u vidu
obuku koja se nudi i dobija, likvidnost sredstava) ovek bi bio sklon da razmisli
dvaput pre nego to bi postupio po svojoj nameri.
Zbog toga zajedniki ivot (hajde da saekamo i vidimo kako on
funkcionie i gde on vodi) usvaja privlanost koja nedostaje vezama naklonosti.
Njegove namere su skromne, zakletve nisu date, a izjave, ako se naprave, nisu
sveane, nema obaveza i nema vezanih ruku. Vrlo esto, nema grupe koja e biti
svedok i nema naredbodavca koji e odozgo blagosloviti ovu zajednicu. Vi pitate
31
za manje, vi pristanete na manje, tako da ima manje kredita koji treba da

isplatite, a duina isplate je manje muna. Budue srodstvo, da li je ono eljeno
ili se od njega strahovalo, ne baca svoju tamnu senku na zajedniki ivot.
Zajedniki ivot je zbog, a ne radi. Sve opcije ostaju otvorene, delima iz
prolosti nije dozvoljeno da ih smanje.
Mostovi su bespotrebni, osim ako se oni ne pruaju itavom duinom
izmeu obala - ali u zajednikom ivotu druga obala je umotana u maglu koja
se nikada ne podie, maglu koju niko ne eli da podigne i koju niko ne pokuava
da oduva i razbije. Ne moemo znati ta e ovek videti kada (ako) se magla
raspline - i ne moemo znati da li uopte postoji neto to se krije u toj magli. Da
li postoji druga obala ili je to samo fatamorgana. Iluzija koju je izvela magla,
plod mate koji vas tera da vidite bizarne oblike u oblacima koji prolaze?
Zajedniki ivot moe znaiti da delite brod, sto za ruavanje i postelje na
brodu. On moe znaiti zajedniku plovidbu i deljenje radosti i tekoa na putu.
Ali ne radi se o prelasku sa jedne obale na drugu, tako da njegova svrha nije da
zameni (odsutne) vrste mostove. Moe se voditi brodski dnevnik prolih
avantura, ali u njemu se samo povrno spominje plan puta i konano odredite.
Magla koja prekriva drugu - nepoznatu obalu koje nema na mapi - moe se
stanjiti i nestati, mogu se pojaviti obrisi luke, moe se doneti odluka o
uplovljavanju, ali sve ovo nije, niti je trebalo da bude, zapisano u brodskim
papirima.
Naklonost je most do bezbednog utoita srodstva. Zajedniki ivot niti je
takav most niti rad na izgradnji tog mosta. Zajednitvo zajednikog ivota i
zajednitvo roda su dva razliita univerzuma sa razliitim vremenskim
razmacima, svaki upotpunjen sopstvenim zakonima i logikom. Nijedan prolaz od
jednog ka drugom nije unapred ucrtan - premda jedan moe, sluajno, da naleti
ili da odskoi na drugi. Ne moe se znati, barem ne unapred, da li e se
ispostaviti da je zajedniki ivot glavni put ili lepa ulica. Poenta je u tome da
hodate kroz dane kao da ta razlika nije vana - nainom koji pitanje ta je ta
ini nevanim.
Naputanje tog naina i iz prakse ortodoksne naklonosti ne moe, a da se
ne reflektuje na poloaj srodstva. U nedostatku stabilnih mostova za nadolazei
saobraaj, mree srodstva izgledaju slabo i kao da su u stalnoj opasnosti. Njihove
granice su nejasne i sporne, one se rastapaju na terenu koji nema jasna
obavetenja o vlasnitvu i nasleenom posedu - to je granina zemlja, nekada
bojite, drugi put predmet sudskih bitaka koje nisu manje gorke. Mree srodstva
ne mogu biti sigurne u svoje anse za opstanak, a kamoli u izraunavanje svog
ivotnog veka. Ta krhkost ih ini jo vrednijim. One su sada krhke, nene,
delikatne; one izazivaju zatitnika oseanja; one stvaraju elju da se grli, mazi i
pridobija; one ude da budu tretirane panjom punom ljubavi. I one nisu vie
arogantne i razmetljive kao to su bile onda kada su nai preci grmeli i bunili se
protiv stege i krutosti porodinog zagrljaja. One vie nisu sigurne u sebe, poto
su, umesto toga, bolno svesne koliko bi fatalan za njihov opstanak mogao biti
samo jedan jedini pogrean korak. Povezi i epovi za ui se vie ne upotrebljavaju
- porodice paljivo gledaju i sluaju, veoma voljne da poprave svoje postupke i
spremne da nadoknade brigu i ljubav u istoj razmeri.
Paradoksalno, ili, naposletku, i ne toliko paradoksalno, privlane ili
32
Fluidna ljubav
zadravajue sile srodstva naglo rastu, kako se magnetizam i nosive sile

naklonosti smanjuju...
I tako, evo nas ovde, njiemo se i teko manevriemo izmeu dva sveta,
znaajno udaljena i u sukobu jedan sa drugim, A opet su oba poeljna i potrebna
- bez jasno izdeljenih prolaza, a kamoli utabanih staza izmeu njih.
Pre trideset godina, u knjizi The Fali of Public Man (Nestanak javnog
oveka), Riard Senet je primetio uspon ideologije intimnosti koja pretvara
politike kategorije u psiholoke kategorije.11
Jedan posebno udan ishod te nove ideologije bio je zamena zajednikog
identiteta za zajednike interese. Bratstvo zasnovano na identitetu trebalo je
da postane - kako je Senet upozorio - razumevanje za izabranu grupu
ujedinjenih ljudi, uz odbijanje onih koji nisu u okviru lokalnog kruga.
Autsajderi, nepoznati i oni koji ne lie ni na koga, postaju stvorenja koja treba
izbegav ati.
Nekoliko godina kasnije, Benedikt Anderson je skovao termin zamiljena
zajednica kako bi objasnio misteriju samo identifikovanja sa velikom
kategorijom nepoznatih stranaca sa kojom ovek moe verovati da deli neto
dovoljno vano da bi ih jedanput spomenuo kao mi, ega sam ja, kao govornik,
jedan deo. injenica da je Anderson video takvu identifikaciju sa ratrkanom
populacijom nepoznatih ljudi kao misteriju koja zahteva objanjenje bila je
posredna potvrda - pohvala zapravo - Senetovim predoseajima. Kada je
Anderson razvio svoj model zamiljene zajednice dezintegracija bezlinih spona
i veza (i s njima, kao to bi Senet istakao, umetnost uljudnosti - noenja
maske koja istovremeno titi i omoguava da se uiva u drutvu) dostigla je
napredni nivo i tako su trljanje i tapanje po ramenima, bliskost, intimnost,
iskrenost, izvrtanje unutranjosti, nemanje tajni, prinudno i prisilno
ispovedanje brzo postajali jedina ljudska odbrana protiv usamljenosti i jedina
dostupna nit da se isplete eljeno zajednitvo. ovek je mogao da pojmi
celovitosti vee od kruga uzajamnog ispovedanja samo u meri u kojoj je mi
raslo i rastezalo se; kao i istost, pogreno nazvana identitet, napisana velikim
slovom. Jedini nain da se nepoznati ukljue u mi bio je da se preoblikuju u
potencijalne partnere u ispovednim ritualima, osueni da otkriju slinu (i tako
poznatu) unutranjost, kada su pod pritiskom da podele svoje najiskrenije
intimnosti.
Zajednica unutranjih ja, zasnovanih na obostrano ohrabrenim samo
razotkrivanjima, moe biti jezgro ljubavnog odnosa. Ona moe pustiti korene,
proklijati, bujati unutar samo odrivog ili skoro samo odrivog ostrva zajednikih
biografija. Ali, isto kao i moralno drutvo dvoje ljudi koje, kada se proiri da bi
ukljuilo Treeg i tako bilo postavljeno oi u oi sa javnom sferom, pronalazi
svoju moralnu intuiciju i impulse koji nisu dovoljni da se suoe sa pitanjem ne
personalne pravde koju ta javna sfera izrada i ree ga, jer je zajednicu ljubavi
spoljni svet uhvatio nepripremljenu, nespremnu da se suoi sa problemom,
neupuenu u ve tine koje to suoavanje zahteva.
Sasvim je prirodno da se unutar ljubavne zajednice na neslogu i
nesporazume gleda kao na trenutne iritirajue faktore koji e ubrzo nestati, ali je
11
Richard Sennet, The Fali of Public Man (1974, Random House, 1978), str. 259 i
dalje .
33
isto tako prirodno da se na njih gleda kao na poziv na lekovitu akciju koja e ih
podstai da nestanu. ini se da je savren spoj bia tu realan izgled, ako postoji
dovoljno strpljenja i posveenosti - kvaliteta koje e ljubav zasigurno obezbediti u
izobilju. ak i ako je duhovna jednolikost ljubavnika jo uvek negde u
budunosti, ona zasigurno nije puki san ili sanjalaka iluzija. Ona se zasigurno
moe dostii - uz sredstva koja su ljubavnicima ve na raspolaganju - u njihovim
sposobnostima kao ljubavnika.
Ali pokuajte da rastegnete legitimna oekivanja ljubavi dovoljno daleko da
ukrotite, pripitomite i izbacite otrove iz meavine zvukova i prizora koji mue um
i koji ispunjavaju svet izvan ostrva ljubavi... Tada, i tamo, proverena i pouzdana
lukavstva nee biti od velike pomoi. Na ostrvu ljubavi, dogovor, razumevanje i
jedinstvo - u dvoma - o kome se sanja, moda nikad nee biti izvan dometa, ali
ovo ne vai za beskonani spoljanji svet (osim ako on nije pretvoren, arobnim
tapiem, u sastanak Jirg ena Habermasa iji je cilj konsenzus). Sredstva Ja-Ti
zajednitva, koliko god da se njima savreno vlada i bezgreno upravlja,
pokazae se bespomonim u susretu sa promenjivou, nejednakou i
neskladom koji razdvajaju mnotva onih koji su potencijalni Ti jedne od drugih
i dre ih na ratnoj nozi: u napadakom, pre nego u govornikom raspoloenju.
Kada je neslaganje prolazna nelagodnost koja brzo nestaje, i kada nesklad (koji
signalizira odlunost za samopotvrivanjem) ostaje tu na neodreeno vreme,
zahteva se poznavanje sasvim drugaijih tehnika. Nada o sporazumu privlai
ljude da budu zajedno i podstie ih na vee napore. Neverovanje u jedinstvo, koje
hrani i koga hrani oigledna neadekvatnost sredstava koja su pri ruci, tera ljude
jedne od drugih i navodi ih na elju za bekstvom.
Prva posledica rastue neverice u verovatnou jedinstva jeste podela mape
Lebenswelt, ivotnog sveta, na dva kontinenta, koji uglavnom ne komuniciraju
meusobno. U jednom se konsenzus trai po svaku cenu (iako uglavnom, moda
ak i sve vreme, vetinama steenim i nauenim u sklonitu intimnosti) - ali se,
iznad svega, pretpostavlja da je on ve tamo, predodreen zajednikim
identitetom, ekajui da bude probuen i da se potvrdi. A u drugom svetu je
nada u duhovno jedinstvo, a s njom i svaki napor da se ona otkrije ili da se
izgradi ni iz ega, bila a priori naputena, tako da jedina nagovetena razmena
jeste razmena raketa, a ne rei.
Danas, meutim, ta dvojnost stavova (teorijski, za privatnu upotrebu
viena kao podela ljudskog roda) ini se da postepeno nestaje u pozadini
svakodnevnog ivota - zajedno sa prostornim dimenzijama ljudske blizine i
udaljenosti. Kao i tamo gore, u beskrajnim prostorima globalne granine zemlje,
tako i na nivou obinih ljudi, u polju ivotne politike, okruenje za delovanje je
rezervoar ispunjen potencijalnim prijateljima i neprijateljima, u kojem se oekuje
da se plivajue koalicije i besciljna neprijateljstva jedno vreme spajaju, samo da
bi se jo jedanput razdvojili i napravili mesta za drugaija i razliita spajanja.
Zajednice jedn olikosti", koje su predodreene, ali ekaju da budu otkrivene i
ispunjene materijom, daju prednost zajednicama okolnosti", od kojih se
oekuje da se same formiraju oko dogaaja, idola, panike ili navika: najvie se
razlikuju kao sredinje take, a opet dele osobinu kratkog i sve kraeg ivotnog
veka. One ne traju vie od emocija koje ih dre u centru panje i navode na
spajanje interesa - dou i nestanu, ali se jednako intenzivno zajedno vezuju i
34
Fluidna ljubav
deluju zarad ideje.

Sve to spajanje i razdvajanje omoguava da se istovremeno prate poriv za
slobodom i udnja za pripadanjem - i da se prikriju, ako ne i u potpunosti
nadoknade, nedostaci obe enje.
Oba poriva se tope i meaju u sveobuhvatno apsorbujuem i sveoptem
potroakom trudu umreavanja i surfovanja mreom. Ideal povezanosti se
bori da pojmi teku, munu, dijalektiku ove dve nepomirljivosti. On obeava
bezbedno (ili, u najmanju ruku - nesmrtonosno) upravljanje izmeu grebena
usamljenosti i posveenosti, muke izuzimanja i gvozdenog stiska prevrstih veza,
nepopravljive odvojenosti i neopozive povezanosti.
Mi askamo i imamo drugare sa kojima askamo. Drugari, kao to zna
svaki zavisnik od askanja, dolaze i odlaze, ukljuuju se i iskljuuju - ali postoji
uvek nekoliko njih na liniji koji spreavaju zastoj u cirkulisanju poruka. U vrsti
odnosa drugar - drugar, ne poruke kao takve, ve dolaenje i odlaenje poruka,
cirkulacija poruka, jesu poruka - bez obzira na sadraj. Mi pripadamo jednakom toku rei i nezavrenih reenica (skraene, zasigurno, okrnjene da bi
ubrzale cirkulaciju). Mi pripadamo prianju, a ne onome o emu se pria.
Nemojte pomeati sadanju opsesiju sa primoranim ispovedanjima i
talasima poveravanja o kojima je Senet brinuo pre trideset godina. Cilj razgovora
i kuckanja poruka nije vie u tome da predate unutranjost due partneru na
proveru i odobravanje. Rei izgovorene ili otkucane vie ne nastoje da govore o
putovanju duhovnog otkria. Kao to je to Kris Mos divno rekao (u listu
Gvardijan vikend),12 u naem internet etovanju, telefoniranju mobilnim,
celodnevnom slanju poruka, i kroz takav nain komunikacije, samo ispitivanje
je zamenjeno mahnitom, povrnom interakcijom koja otkriva nae najdublje
tajne odmah pored nae liste za kupovinu. Ipak elim da kaem da se ta
interakcija, uprk os tome to je mahnita, ipak ne mora initi tako povrnom,
onda kada shvatite i setite se da smisao - njen jedini smisao - jeste da se
etovanje nastavi. Internet provajderi nisu svetenici koji blagoslove
neprikosnovenost zajednice. Zajednice se ne mogu ni na ta osloniti, sem na
nae etovanje i slanje tekstualnih poruka; zajednica ide samo toliko daleko
koliko i telefoniranje, prianje, slanje poruka. Ako prekinete priu - vi ispadate.
Tiina je jednaka izbacivanju. // ny a pas dehorsdu texte - zaista, ne postoji
nita izvan teksta - mada ne samo u onom smislu o kome je govorio Derida...
OM, popularni asopis koji izlazi kao dodatak jednog od najcenjenijih,
najpotovanijih i najomiljenijih nedeljnika, obraa se miljenicima dets eta ili
Bloomsbury ili Chelsea grupa, i svim drugim, ili skoro svim drugim, brbljivim
klasama, koje ga eljno itaju i priaju o njemu...
Uzmite, nasumice, izdanje od 16. juna 2002. godine - iako u ovom sluaju
datum nije previe bitan zato to je sadraj, sa malim varijacijama, imun na
nemire, skokove ili okretnice uzviene istorije u nastajanju, kao i na svu politiku
osim na ivotnu politiku. Ubrzanja ili usporavanja vremena uzviene politike
prolaze pored njega...
Skoro polovina OM asopisa, nedelju za nedeljom, ispunjena je delom koji
se zove ivot. Urednici objanjavaju: ivot je prirunik za moderno ivljenje.
Ovaj deo ima svoje manje delove: na prvom mestu je Moda, koja informie o
12 Guardian Weeken, 6. april 2002.
35
procesu minkanja, sa jo manjim delom Njena moda koji bodri itaoce da

trae jo malo da bi pronali pravi par cipela. Njega prati drugi deo - Enterijer
- sa kratkim osvrtom na kuice za lutke. Onda dolazi deo Bate, koji savetuje
kako da se odrava izgled i impresioniraju gosti, uprkos zamornoj istini da
batovanski posao nikada nije zavren. Dalje sledi deo Hrana, iza kojeg
odmah dolazi deo Restorani, koji savetuje gde da traite ukusnu hranu kada
jedete napolju, i deo Vina, koji preporuuje gde da pronaete ukusno vino koje
ete konzumirati kada ste kod kue. Kada doe do ovog dela, italac je veoma
spreman da proui tri strane dela ivljenje - koji sadri delove kao to su
ljubav, seks, porodica, prijatelji.
Ove nedelje, ivot je posveen parovima koji su u neobaveznoj vezi,
revolucionarima u vezama, koji su probili guei mehur od parova i idu
sopstvenim putem. Njihova dvojnost radi pola radnog vremena. Oni preziru
ideju zajednikog doma i domainstva, birajui da zadre svoja zasebna
prebivalita, bankovne raune i krugove prijatelja, i da dele vreme i prostor kada
oni to ele - ali ne kada oni to ne ele. Kao staromodni posao koji se danas
razdvojio na niz fleksibilnih radnih vremena, dodatnih poslova ili kratkoronih
projekata, i kao staromodna kupovina ili iznajmljivanje poseda koje ovih dana
sve vie biva zamenjeno vremenski podeljenim boravkom i aranmanima za
odmor, ili staromodni brak dok nas smrt ne rastavi, ve izguran trenutnim,
optepoznatim videemo kako e funkcionisati - zamenjeno je fleksibilnim
okupljanjima koji rade pola radnog vremena.
Eksperti su podeljeni, to za itaoce, koji poznaju tu njihovu staru naviku,
nije nikakvo iznenaenje. Njihova miljenja variraju od pozdravljanja modela
parova koji su u neobaveznoj vezi kao dugo traene nirvane koja se konano
ostvaruje (pokuaj da se od kruga napravi kvadrat, jer se istinsko uzimanje i
davanje ne plaa gubitkom nezavisnosti), pa sve do osuivanja onih koji
praktikuju neobavezne veze zbog njihovog kukaviluka, odnosno zato to oni
nisu voljni da se suoe sa testovima i tekoama koje stvaranje i trajanje prave
veze obavezno ukljuuje. Dokazi za i protiv se trae sa tekoama, o njima se
uzvieno razmilja i oni se strogo odmeravaju, iako se uticaj stila ivota parova
koji su u neobaveznoj vezi na ljudsko okruenje parova koji su u neobaveznoj
vezi (stoje zanimljivo, imajui u vidu ekoloku osetljivost naeg doba) ne
pojavljuje ni na jednom od bankovnih rauna.
Poto je ivljenje reklo ta je imalo - ta je potrebno da se ispuni ostatak
ivota? Postoje delovi koji se zovu Zdravlje, Blagostanje, Ishrana
(napomena: odvojeni od delova Hrana, Restorani i Vino) i Stil (u kome se
nalaze samo reklame za nametaj). Ovaj deo se zavrava rubrikom Horoskop,
koji, zavisno od njihovih datuma roenja, savetuje nekim itaocima da zaborave
geganje - mobilnost je sada sutinska: morate da jurite naokolo, brbljate u va
mobilni telefon i dogovarate se, dok drugima kae da sada dolazi vae vreme novi poeci iznova i ne previe starih poslova koji terete vau duu uvek punu
optimizma.
Fluidna ljubav
36
2.
Homo sexualis: oaloena
siroad
Kao to je tvrdio Klod Levi-Stros, upoznavanje polova je teren na kome su

se prvi put susreli priroda i kultura; isto tako, to je polazna taka, poreklo
celokupne kulture. Seks je bio prvi sastojak prirodnog dara homo sapiensa na
kome su urezane vetake, konvencionalne, proizvoljne razliitosti - osnovna
industrija celokupne kulture (kao najistaknutiji, prvi in kulture, zabrana
incesta: podela ena na kategorije koje su prikladne i neprikladne za seksualnu
kohabitaciju).
Lako je videti da ova uloga seksa nije bila sluajna. Od mnogo prirodnih
nagona, naklonosti i sklonosti ljudi, seksualna elja je bila i ostala najoigledniji,
nedvosmisleni i nepobedivi drutveni nagon. On se protee prema drugom
ljudskom biu; on zahteva prisustvo drugog ljudskog bia i bori se da pretvori to
prisustvo u zajednicu. On udi za zajednitvom; on ini svako ljudsko bie,
koliko god da je ono ostvareno, i u drugim aspektima samodovoljno,
nekompletnim i punim elja - osim ako nije u zajednici sa drugim.
Kultura je roena iz susreta polova. U tom susretu kultura je prvi put
praktikovala svoju kreativnu umetnost diferencijacije.
Nikada od tada nije prekinuta, a kamoli naputena, bliska saradnja
kulture i prirode u svemu seksualnom. Ars erotica, pravo kulturno ostvarenje,
je od tada trebalo da vodi seksualni nagon ka njegovom ispunjenju u ljudskom
zajednitvu.
Osim nekoliko izolovanih izuzetaka, kako kae vodei nemaki seksolog
Folkmar Sigu, naa kultura nije donela ars erotica, ve - umesto toga scientia sexualis".13
ini se da je Anteros, Erosov brat i osvetniki genije odbaene ljubavi,
preuzeo od svog brata, skinutog sa trona, vladavinu nad kraljevstvom seksa.
Danas, seksualnost vie ne oliava potencijal za zadovoljstvo i sreu. Ona vie
nije mistifikovana, pozitivno, kao ekstaza i greh, ve, umesto toga, kao izvor
pritiskanja, kao nejednakost, nasilje, zloupotreba i smrtonosna infekcija.
Volkmar Sigusch, The neosexual revolution, Archives of Sexual
Behaviour, 4 (1989), str. 332-59.
13
37
Anteros je, navodno, bio veoma strastan, lascivan, nadraljiv i

temperamentan momak, ali onda kada je postao neosporni gospodar kraljevstva,
on mora da je zabranio strast meu svojim podreenima i proglasio seks za
racionalnu, trezveno proraunatu aktivnost koja je izraunala sve rizike, koja
potuje pravila i koja je, iznad svega, u potpunosti demistifikovana i osloboena
ari. Pogled naunika, kae Sigu, je oduvek bio hladan i uzdran: ne treba da
postoje tajne. Rezultat? Danas je svako poznavalac, a niko nema pojma.
Takav frustrirajui uticaj hladnog stava i uzdranog pogleda nije
umanjivao autoritet Anterosa, niti njegovog uticaja, scientia sexualis - niti je
slabio poloaj njegovih lojalnih, zahvalnih iek ivajuih sledbenika. ini se da
zahtevi za uslugama (za novim i unapreenim uslugama, a opet vie tih istih)
rastu, a ne smanjuju se, kako te usluge iznova ne uspevaju da ispune ono to su
obeale. Seksualna nauka i dalje traje, jer je seksualno nezadovoljstvo odbilo da
nestane.
Scientia sexualis je obeala da e spasiti homini sexualis od njihove
patnje; ona i dalje obeava da e uraditi upravo to, a njenim obeanjima se i
dalje veruje iz prostog razloga to, jedanput kada su odseene od svih drugih
ljudskih modaliteta i preputene samo sopstvenim sredstvima, komini sexuali
postaju prirodni objekti za nauno ispitivanje - kod kue samo u laboratoriji i u
doktorovoj ordinaciji, i vidljivi njima i drugima samo u svetlu projektora kojima
upravljaju naunici. Osim toga, oaloeni siroti homosexualis ne moe se nigde
obratiti za savet, podrku i pomo.
Siroad Erosa. Eros, zasigurno, nije mrtav. Ali je proteran iz svog
naslednog kraljevstva - kao to je nekad bio Ahasfer, lutajui Jevrejin, osuen da
tumara i skita okolo, da luta ulicama u beskrajnoj i uvek uzaludnoj potrazi za
zaklonom. Eros se sada moe pronai svuda, ali on se nikada nigde nee
zadrati. On nema trajnu adresu - ako elite da ga uhvatite, piite poste
restante i nadajte se.
Oaloeni gubitkom budunosti. I to zbog oekivanja i posveenosti, koji
su legitimna i monopolistika imovina budunosti. Naputeni od strane duhova
oinstva i majinstva, ovi glasnici venosti i Nepoznatog, koji su navikli da lebde
iznad seksualnih susreta i da ovla prenose na telesnu zajednicu deo svoje
bizarnosti i deo te uzviene meavine vere i straha, radosti i pribojavanja, koji su
bili njihovo obeleje.
Medicina se ovih dana takmii sa seksom za vlast nad reprodukcijom.
Medicinari se takmie sa homini sexuali za ulogu glavnih auct ores
drame. Ishod takmienja je unapred poznat zakljuak: zahvaljujui onome to
medicina moe da uradi; ali isto tako zahvaljujui onome to se od medicine
oekuje da uradi i onome to od nje ele uenici i bivi studenti trine kole
potroakog ivota. Oaravajui vidici odmah iza oka su ansa (da ponovo
citiramo Sigua), da biramo dete iz kataloga atraktivnih donatora na veoma
slian nain na koji su oni [moderni potroai] navikli da naruuju potanskim
putem ili putem modnih magazina - i da dobiju to dete po sopstvenom izboru, u
vreme kad to njima odgovara. Bilo bi protivno prirodi iskusnog potroaa da ne
poeli da skrene iza tog oka.
Postojala su vremena (u domainstvima/radionicama ili na porodinim
farmama) kada su deca bila proizvoai.
38
Fluidna ljubav
U tim vremenima, podela posla i raspodela porodinih uloga se preklapala.

Dete je trebalo da se pridrui porodinom oikosu, da se ukljui u radnu snagu u
radionici ili na farmi - i tako se u tim vremenima, kada je bogatstvo poticalo ili se
crpelo iz rada, oekivalo da dolazak deteta unapredi blagostanje porodice. Prema
detetu se moglo ophoditi grubo i ona su se mogla drati na kratkoj uzici, ali tako
je bilo i sa drugim radnicima. Od rada se nije oekivalo da donosi radost i da
slui srei radnika - ideja zadovoljstva poslom jo uvek nije bila izmiljena. A
opet, deca su, po optem miljenju, bila dobra investicija i, kao takva, bila su
dobrodola. to vie, to bolje. tavie, razum je nalagao da se obezbedite, poto
je ivot trajao kratko i svako je mogao samo da nagaa da li e novoroene iveti
dovoljno dugo da bi dalo doprinos porodinom dohotku. Za autore Biblije, boje
obeanje Abrahamu - Ja u umnoiti seme kao zvezde na nebu, kao pesak koji
se nalazi na morskoj obali - bilo je, nedvosmisleno, blagoslov - iako bi mnogo
naih savremenika radije osetilo u njemu opasnost, prokletstvo, ili oboje.
Postojala su vremena (porodinih bogatstava koja su prelazila sa generacije
na generaciju niz porodino stablo, i nasleenog drutvenog poloaja) kada su
deca bila mostovi izmeu smrtnosti i besmrtnosti, izmeu mrsko kratkog
pojedinanog ivota i (uz malo nade) beskrajnog trajanja loze. Umreti bez dece
znailo je da nikada ne sagradite takav most. Smrt oveka bez dece (iako ne i
obavezno ene bez dece, osim ako je bila kraljica ili neto slino) znaila je smrt
za lozu - zapostavljenu najvaniju obavezu, neispunjen najvaniji od svih
zadataka.
Sa novom krhkou porodinih struktura, sa kraom duinom ivota
mnogih porodica nego to je pojedinana duina ivota bilo kog od njenih
lanova, sa lanstvom u konkretnim porodinim rodoslovima koji se brzo
pretvaraju u one neodlune fluidnog modernog doba i odanost bilo kom od
nekoliko dostupnih mrea rodoslova, koje se, zbog rastueg broja pojedinaca,
pretvaraju u stvar izbora i opoziv izbora, do daljnjeg - dete moe jo uvek biti
most ka neemu trajnijem. Ali je obala do koje taj most vodi prekrivena maglom
od koje niko ne oekuje da se razbije, i tako je malo verovatno da ona moe
pobuditi mnogo emocija, a kamoli da podstakne elju za akcijom. Kad bi iznenadni nalet vetra oduvao ovu maglu, niko ne bi tano znao kakva bi se obala
pokazala i da li bi se bilo kakvo tlo pojavilo iz magle, dovoljno vrsto da odri
trajan dom. Mostovi koji ne vode nikuda, ili nikuda posebno: kome oni trebaju?
Zbog ega? Ko bi troio vreme i veliki novac da ih projektuje i sagradi?
U naim vremenima, dete je, kao prvo i najvanije, objekat emocionalne
potronje.
Objekti potronje slue potrebama, eljama ili potrebama potroaa; a isto
tako i deca. Deca se ele zbog radosti roditeljskih zadovoljstava za koje postoji
nada da e ih doneti - vrste radosti koju ne moe ponuditi nijedan drugi objekat
potronje, koliko god bio dobro osmiljen i sofisticiran. Na alost strunjaka za
trgovinu, trite robe ne moe ponuditi vredne zamene, iako taj al pronalazi
nekakvu nadoknadu u sve iroj poziciji koju svet trgovine zadobija u proizvodnji i
odravanju prave stvari.
Kada priamo o objektima potronje, ini se da se oekivano zadovoljstvo
meri u odnosu na cenu; ovek trai vrednost za novac.
Deca se nalaze medu najskupljim stvarima koje e proseni potroai
39
verovatno kupiti tokom svog celokupnog ivota. U isto monetarnom smislu,

deca kotaju vie nego luksuzni, najmoderniji automobil, krstarenje oko sveta,
ak i zdanje na koje ste ponosni. Jo gore, ukupna cena e verovatno porasti
tokom godina i njen iznos ne moe unapred biti utvren, niti procenjen uz bilo
koju dozu sigurnosti. U svetu koji vie ne nudi pouzdane puteve karijere i
stabilne poslove, za ljude koji se kreu od jednog projekta do drugog i zarauju
za svoj ivot dok se kreu, potpisivanje ugovora za kredit sa nepoznatim ili
neodreeno dugim otplatama znai izlaganje nekarakteristino visokom nivou
rizika i bogatom izvoru uznemirenosti i straha. ini se da e ovek radije dobro
razmisliti pre potpisivanja, i to vie neko misli - to e vei i oigledniji biti rizici
koji su ukljueni, i nikakvo promiljanje ni unutranje istraivanje nee otkloniti
crva sumnje koji e pre ili kasnije pomutiti radost. Osim toga, imati decu je u
nae vreme stvar odluke, a ne sluajnosti - okolnost koja jo vie pogorava
uznemirenost. Imati ili nemati decu je neosporno odluka sa najvie posledica,
koja ima najtrajniji uticaj meu svim drugima, i zato je to odluka koja najvie
testira ivce i stvara najvie tenzija s kojima se neko moe susresti tokom
celokupnog ivota.
tavie, nisu sve cene monetarne, a one koje nisu ne mogu se nikako
meriti i raunati. One pobijaju uvebane kapacitete i sklonosti one vrste
racionalnih agenata kakvi elimo da budemo, pa se borimo i vebamo da
postanemo takvi. Stvaranje porodice je kao da naglavake skaete u nepoznate
vode nedokuivih dubina. Odbacivanje ili odlaganje drugih primamljivih
potroakih radosti, ija je privlanost jo uvek neisprobana, nepoznata i
nepredvidiva, to je samo po sebi uasna rtva koja je u direktnom raskoraku sa
navikama razboritog potroaa, nije njena jedina verovatna posledica.
Imati decu znai odmeravati blagostanje drugog, slabijeg i zavisnog bia sa
sopstvenim komforom. Autonomija sopstvenih elja e morati da bude
kompromitovana, i uvek iznova: godinu za godinom; svakodnevno. ovek moe
postati, o uasa, zavisan. Imati decu moe znaiti potrebu da se smanje
profesionalne ambicije, da se rtvuje karijera, jer e ljudi koji sede i prosuuju
profesionalna dostignua podozrivo motriti na bilo koji znak podeljene lojalnosti.
Najbolnije je to to imati decu znai prihvatanje takve zavisnosti koja deli
lojalnost na neodreeno vreme, ulazak u neopozivu obavezu sa nevidljivim
krajem i bez priloene reenice do daljnjeg; vrsta obaveze koja ide protiv prirode
politike fluidnog modernog ivota i koju veina ljudi najee predano izbegava u
drugim manifestacijama svog ivota. Suoavanje sa takvom obavezom moe biti
traumatino iskustvo. Post poroajna depresija i brana (partnerska) kriza
nakon poroaja izgledaju kao posebno fluidne, moderne muke, na isti nain
kao anoreksija, bulimija i beskrajne varijacije alergija.
Radosti roditeljstva izgleda da dolaze u paketu sa tugom sam ortvovanja i
strahovima neistraenih opasnosti.
Trezven, pouzdan proraun dobitaka i gubitaka ostaje, tvrdoglavo i uporno,
izvan dohvata i razumevanja potencijalnih roditelja.
Rizici su prisutni u svakoj potroakoj nabavci - ali trgovci druge
potroake robe, a posebno robe koja je pogreno nazvana trajna, padaju na
leda kako bi ubedili svoje potencijalne klijente da su njihovi rizici svedeni na
minimum. Oni nude garancije, produene garancije (iako samo nekoliko njih
Fluidna ljubav
40
moe savesno tvrditi da e kompanija koja izdaje garanciju opstati dok ta

garancija traje, a praktino niko ne moe uveriti klijente da privlanost kupljene
robe koja je dri podalje od kante za smee nee izbled eti mnogo pre toga),
garancije sa povraajem novca i obeanja o dugom ili doivotnom servisu posle
kupovine. Koliko god da ove garancije ulivaju poverenje ili su sumnjive, nijedna
od njih nije na rapolaganju u sluaju roenja deteta.
Nije ni udo da su instituti za medicinsko istraivanje i klinike za trudnou
pune novca komercijalnih kompanija. Postoji potencijalno beskrajna potranja za
smanjivanjem rizika koji se javljaju pri roenju deteta - barem do nivoa koji
potencira roba na policama u prodavnici. Kompanije koje nude priliku da izaberete dete iz kataloga atraktivnih donatora i klinika na glasu koje sastavljaju
spektar gena neroenog deteta na porudbinu klijenta, ne treba da brinu o
manjku zainteresovanih klijenata ili o nedostatku profitabilnog posla.
Da sumiramo: iroko primetno odvajanje seksa od reprodukcije
potpomognuto je moi. To je zajedniki proizvod okruenja fluidnog modernog
ivota i potronje kao izabrane i jedine raspoloive strategije traganja za
biografskim reenjima na drutveno proizvedene probleme (Ulrih Bek): Meavina
ova dva faktora vodi do pomeranja pitanja reprodukcije i roenja deteta od seksa
u potpuno drugaiju sferu, rukovoenu potpuno razliitom logikom i nizom
pravila nego to je to u seksualnoj aktivnosti. Oaloenost homo sexualisa je
previe utvrena.
Kao da je predosetio obrasce koji e nadvladati u naem vremenu, Erih
From je pokuao da objasni privlanost seksa kao takvog (seksa ,,u svoje ime,
seksa praktikovanog zasebno od njegovih ortodoksnih funkcija), aludirajui na
njegov kvalitet kao (obmanjujui) odgovor za ljudima previe svojstven nagon za
potpunim stapanjem kroz iluziju jedinstva.14
Jedinstvo - poto je to tano ono to mukarci i ene eljno trae kada
oajno ele da pobegnu iz samoe u kojoj se ve nalaze ili se plae da e se
nalaziti. Iluzija - jer jedinstvo dostignuto u kratkom trenutku orgazmikog
vrhunca ostavlja strance udaljenim kao to su bili i pre, tako da oseaju svoju
otuenost i vie nego ranije. U toj ulozi, seksualni orgazam preuzima funkciju
koja je ini ne previe razliitom od alkoholizma ili zavisnosti od droge. Kao oni,
on je intenzivan - ali prolazan i periodian.15
Ovo jedinstvo je iluzorno i iskustvo e morati na kraju da bude
frustrirajue, kae From, zbog razdvajanja jedinstva od ljubavi (to jest, da
objasnim, od fursein vrste odnosa; od namerno trajne, neodreene obaveze za
partnerovo blagostanje). Po Fromovom miljenju, seks moe biti samo
instrument istinskog stapanja - umesto da je trenutni, dvolini i konano
samounitavajui utisak stapanja - zahvaljujui svom spoju sa ljubavlju. Koje
god da kapacitete stvaranja jedinstva seks moe posedovati, one nisu nimalo
nalik njegovom druenju sa ljubavlju.
Od vremena kada je From to pisao, izolacija seksa od drugih domena
ivota napredovala je vie nego ikada.
Danas je seks pravo otelotvorenje, moda tihi/tajni arhetip,tog istog
odnosa (oksimoron, zasigurno: ini se da ljudski odnosi popunjavaju,
14 E r i c h F r o m m , The Art ofLoving ( 1 9 5 7 ; T h or n s on s , 1 9 9 5 ) .
15 Ibid, Str.
4 1 -4 3 ,9-H.
41
naseljavaju i modifikuju sve okove Lebenswelta, koliko god da su udaljeni i

tako mogu biti sve osim istih), to je, kako je Antoni Gidens sugerisao, postao
dominantan ciljni/ idealni model partnerstva meu ljudima. Od seksa se sada
oekuje da bude samo odriv i samodovoljan, da stoji na sopstvenim nogama,
da se o njemu sudi samo po osnovu zadovoljstva koje sam moe doneti (iako je,
po pravilu, ono daleko manje od oekivanja koje raspaljuju mediji). Nije ni udo
to su enormno porasli njegovi kapaciteti da izrodi frustraciju i da pojaa isti taj
oseaj
otuenja koji je trebalo da izlei. Pobeda seksa u velikom ratu za
nezavisnost je, u najboljem sluaju, Pirova pobeda. ini se da taj udesni lek
stvara bolesti i patnje ne manje brojne i nesporno akutnije od onih koje je trebalo
da izlei.
Gubitak Erosa i budunosti su jedno kratko vreme bili slavljeni kao
konano osloboenje seksa iz zatvora u kome ga je dralo patrijarhalno,
puritansko, a opet nesreno viktorijansko, namorasto, namrteno i dvolino
drutvo.
Ovde je, konano, postojao najistiji odnos, susret koji nije sluio drugoj
svrsi osim zadovoljstvu i radosti. Sanjana srea bez usputnih obaveza, srea koja
se ne plai nuspojava i koja je tako radosno nesvesna njenih posledica, srea
takve vrste da ako niste potpuno zadovoljni, vratite proizvod i mi emo vam
vratiti novac: najpotpunije otelotvorenje slobode, kao to ju je definisala
popularna mudrost i praksa potroakog drutva.
U redu je, ak moda i divno i sasvim udesno, da seks bude tako
osloboen. Problem je kako da ostane na mestu sada kada je teret baen preko
palube: kako mu zadrati oblik kada okviri vie nisu dostupni. Lako letenje je
veselje, a let bez upravljaa je nevolja. Promena je blaenost, nepostojanost je
iritirajua. Nepodnoljiva lakoa seksa?
Folkmar Sigu je terapeut: svakodnevno prima rtve istog seksa. On
belei njihove albe - a spisak albi koje zahtevaju intervenciju eksperta
nezadrivo se uveava. Njegovi sadraji rezultata su sumorni, koliko su i trezveni.
Svi oblici odnosa koji su tre nutno u modi nose istu masku lane
sre e koju je ne kada nosila bran a, a sada slobodna lj ubav... [Poto smo]
bolje pogledali i skinuli masku, naili smo na ne ispunjene te nje , izlizane
ne rve , razoaranos t u ljubav, povre de , strahove , usaml je nost, dvolinost,
uobrae nost i primoranost na ponavljanje ... Pe rfo rmanse su zame nile
e kstazu, fizika je u modi, a me tafizi ka nije ... Apstine ncija, monogamija i
promiskuite t su svi je dnako daleko udalje ni od slobodnog ivota
se nzualnosti koji niko od nas ne poznaje . 16
Tehnike brige ne slau se dobro sa emocijama. Koncentracija na

performanse ne ostavlja vreme ni prostor za ekstazu. Fizika nije put do
metafizike. Iz emocija, ekstaze i metafizike je ranije tekla mo zavoenja - kao to
bi i sada, ali je tajanstvenost nestala, i tako enje ne mogu da budu ispunjene...
Kada seks znai fizioloki dogaaj u telu, a senzualnost ne pobuuje
nita drugo osim prijatne telesne senzacije, seks nije osloboen prekobrojnih,
povrnih, beskorisnih, munih i tekih tereta. Upravo suprotno - on je previe
16
Sigusch, The ne ose xual re volution
42
Fluidna ljubav
optereen. On je prepun jen oekivanjima i nema kapacitete da ih ispuni.

Intimne veze seksa i ljubavi, sigurnosti, trajnosti, venosti kroz produetak
vrste ipak nisu bili tako beskorisni i ograniavajui kao to se za njih mislilo i
osealo i kako su bili optueni. Stari i navodno staromodni saputnici seksa su
moda bili njegovi neophodni pomagai (neophodni ne zbog tehnikog
savrenstva performansi, ve zbog njihovog potencijala zadovoljenja). Moda
kontradikcije kojima je seksualnost karakteristino ispunjena vie ne mogu biti
lake reene (ublaene, olakane, neutralisane) u odsustvu odgovarajuih
obaveza, nego u njihovom prisustvu. Moda su ove obaveze bile podvizi kulturne
pronicljivosti vie nego znaci kulturnih zabluda ili neuspeha.
Fluidna moderna racionalnost preporuuje lagane ogrtae i prezire eline
navlake.
U trajnim obavezama fluidni moderni razum tajno otkriva pritiskanje; u
trajnim vezama on vidi onesposobljavajuu zavisnost. Taj razum negira pravo na
vezivanje i veze, prostorne ili vremenske. Ne postoji ni potreba ni korist za njih
koje bi fluidna moderna racionalnost potroaa mogla da opravda. Vezivanje i
veze ine ljudske odnose neistim - kao to bi to inile i u bilo kom inu
potronje koji pretpostavlja trenutno zadovoljenje i, slino tome, trenutno
zastarevanje konzumiranog objekta. Advokati odbrane neistih odnosa bi se
suoili sa tekom borbom pokuavajui da ubede porotnike i zadobiju njihovu
saglasnost.
Sigu veruje da e se, pre ili kasnije, elje i udnje, koje bee iz dohvata
realnosti, vratiti - i to sa osvetom - a kada se to desi, mi neemo biti u stanju da
odgovorimo bez pribegavanja konceptima o prirodnim instinktima i venim
vrednostima koje su pokvarene do svoje sri, istorijski i politiki.
Kad bi se to desilo, ipak, kao to Sigu sluti ili nagovetava, to bi zahtevalo
vie od samo novog pogleda na seks i na oekivanja koja mogu biti legitimno
uloena u seksualni in. Zahtevalo bi nita manje nego izuzimanje seksa iz
vrhovne vlasti potroake racionalnosti. Moda bi zahtevalo i vie: da potroaka
racionalnost bude liena, i da ispusti svoju sadanju vlast nad motivima i
strategijama politike ljudskog ivota. Ovo bi znailo, meutim, zahtevati da se
desi vie od onoga to moe razumno da se oekuje u doglednoj budunosti.
elje i udnje koje bee iz dohvata racionalnosti (fluidna, moderna,
potroaka racionalnost, da budem precizniji) bile su neodvojivo i bez ava
povezane sa seksom, poto je seks, kao i druge ljudske aktivnosti, bio utkan u
model ivota proizvoaa.
U okviru tog modela nisu bile suvine ni ljubav dok nas smrt ne rastavi,
ni izgradnja mosta do venosti, niti pristanak na predavanje talaca sudbini i na
obaveze bez povratka - a kamoli viene kao ograniavajue ili ugnjetavajue.
Nasuprot tome, one su bile prirodni instinkti homo fabera, isto kao to sad
idu protiv jednako prirodnih instinkata homo consumensa. Niti su bile, u bilo
kom smislu, iracionalne. Upravo suprotno, one su bile obavezne i poeljne
manifestacije ili oprema racionalnosti homo fabera. Ljubav i volja za
razmnoavanjem su bili nezamenjivi saputnici seksa homo fabera, isto kao to
su trajni brakovi, ije su stvaranje pomogli, bili glavni proizvodi - ne
nusproizvodi, a kamoli otpaci ili odbaenosti seksualnih inova.
Sa svakim dobitkom idu njegovi gubici. Sa svakim poduhvatom ide njegova
43
cena.
Koji god da je uas i odvratnost sa kojima se seamo proivljenih gubitaka
i plaenih cena u prolosti, gubici koje imamo danas, i cene koje emo platiti
sutra, su ti koji najvie nerviraju i aloste. Nema svrhe uporeivati prole i
sadanje nedae u pok uavanju da se utvrdi ta je od to dvoje tee podneti.
Svaka tuga boli i mui u svoje vreme.
Dananje agonije homo sexualisa su te homo consumensa. One se
podnose zajedno. Ako one ikada nestanu, to e biti rame uz rame jedna sa
drugom.
Seksualni kapacitet je bio alat za rad homo fabera, korien u izgradnji i
odravanju ljudskih odnosa.
Kada se angauje na izgradnji ljudskih veza, seksualna potreba/elja je
podsticala homo sexualisa da ostane na poslu i da ga dovede do kraja onda
kada ga zapone. Zidari su eleli da ishod njihovih napora, kao to ele za sve
zgrade, bude dobro izgraen, trajan i (idealno bi bilo zauvek) pouzdan.
Previe esto zidari su imali i suvie poverenja u svoje graevinske moi da
bi brinuli o oseanjima stanara koji tu treba da ive. Potovanje je, na kraju
krajeva, samo jedna otrica maa panje sa dve otrice, a druga otrica je
ugnjetavanje. Ravnodunost i prezir su dva grebena na koje su se mnoge ozbiljne
etike namer e nasukale, a moralnom biu treba puno opreza i navigacionih
vetina da bezbedno plovi izmeu njih. Kada ovo imamo u vidu, ipak se ini da
moralnost - koju Fursein definie kao odgovornost za drugog i stavlja je u opticaj
onda kada je ona preuzeta - bila je, uz sve svoje udesne pravce i sve svoje
sporedne puteve, zasede i prevrtljiva odstupanja, skrojena po meri homo fabera.
Osloboen od zadataka gradnje i prezirui graevinske napore, homo
consumens moe upotrebiti seksualne moi na nove, matovite naine. Fursein,
ipak, nije jedan od njih.
U potronji se ne radi o sakupljanju dobara ( k o sakuplja dobra mora se,
isto tako, nositi sa tekim koferima i pretrpanim kuama), ve o njihovom
koritenju i odlaganju nakon upotrebe da bi se napravio prostor za druge stvari
i njihovu upotrebu.
Potroaki ivot favorizuje lakou i brzinu, kao i novitete i razliitost, za
koje se misli da neguju i pospeuju lakou i brzinu. Promet, a ne veliina
kupovine, je taj koji meri uspeh u ivotu homo consumensa.
Korisnost dobara, po pravilu, nadivljava njihovu korist za potroaa. Ali
ako se upotrebljavaju iznova, kupljena stvar izokree potragu za razliitou i, sa
svakom sledeom upotrebom, sjaj noviteta se skida i troi. Jadni oni koji su zbog
oskudice resursa osueni da nastave da koriste dobra koja vie ne obeavaju
nove i neisprobane senzacije; jadni oni koji su zbog istog razloga zaglavljeni sa
jednom stvari, umesto da biraju po punom i oigledno neiscrpnom asortimanu.
Takvi ljudi su otpadnici u drutvu potroaa, potroai sa grekom, neadekvatni
i nekompetentni, neuspeli; uboga sirotinja meu izobiljem potroake gozbe.
Oni koji ne moraju da se dre svojih dobara zadugo, a zasigurno ne toliko
dugo da se uvue dosada, dolaze na vrh. U drutvu potroaa - opsenar je figura
uspeha. Da nema prokletstva na snabdevaima potroakom robom, potroai
verni svojoj sudbini i karakteru razvili bi naviku iznajmljivanja stvari, a ne
njihove kupovine. Za razliku od prodavaa robe, firme za iznajmljivanje
44
Fluidna ljubav
primamljivo obeavaju da e redovno zamenjivati iznajmljenu robu najnovijim

modelima savremene tehnologije. Prodavci, da ne bi bili nadjaani, obeavaju
povraaj novca ako muterija nije ,,u potpunosti zadovoljna i ako se (nadajui se
da zadovoljstvo nee tako brzo ispariti) kupljena roba vrati, recimo, najkasnije za
deset dana.
Proiavanje seksa omoguava da se seksualna praksa prilagodi tako
naprednim kupovnim/iznajmljujuim obrascima. Na ist seks se gleda kao na
neki oblik pouzdane garancije povraaja novca - i partneri u isto seksualnom
susretu se mogu oseati sigurno, svesni da nepostojanje obaveza kompenzuje
uznemirujuu krhkost njihove veze.
Zahvaljujui pametnoj strategiji reklamiranja, prvobitno znaenje
sigurnog seksa se u poslednje vreme svodi na upotrebu kondoma. Taj slogan
ne bi bio tako komercijalno uspean da nije uspeo da pogodi pravu icu u
milionima onih koji ele da njihovi seksualni poduhvati budu osigurani od
neeljenih (poto se ne mogu kontrolisati) posledica. Na kraju krajeva, generalna
strategija promovisanja jeste da se predstavi proizvod kao traeno reenje za
brige koje - ili ve opsedaju potencijalne kupce, ili su svee osmiljene da
odgovaraju svom reklamiranom potencijalu.
esto, primerak koji se reklamira predstavlja deo koji zamenjuje celinu;
prodaja izvlai korist iz nagomilane muke koja daleko prevazilazi lekovito dejstvo
reklamiranog proizvoda. Korienje kondoma zaista titi partnere od infekcije
virusom side. Ali takva infekcija je samo jedna od velikog broja nepredvienih i
zasigurno neeljenih posledica seksualnih susreta koji ine da
homo sexualis eli da seks bude bezbedan. Puten iz prenatrpane, a
opet paljivo vodene luke, u nepoznate vode bez karte ili kompasa, seks je poeo
da se ini decidirano nebezbednim mnogo pre nego to je otkrivanje side dalo
teite i oznaku rasej anim i neimenovanim strahovima.
Najgori od strahova je potekao iz dvosmislenosti seksualnog susreta: da li
je to bio poetni korak ka vezi, ili njen vrhunac i njen zavretak? Faza u
sadrajnom nizu ili jedna od epizoda, sredstvo za zavretak ili samodovoljan in?
Nijedno jedinstvo tela, koliko god se neko snano trudio, ne moe izbei drutveno uokvirivanje i isei sve veze sa drugim aspektima drutvenog postojanja. Seks
kome su oduzeti prethodni drutveni poloaj i drutveno podrana znaenja
predstavlja otelotvorenje mune i zastraujue nesigurnosti koja je postala
najvee prokletstvo fluidnog modernog ivota.
Prava seksualnih partnera postala su glavni izvor uznemirenosti. Koje
vrste obaveza (ako bilo koje?) ukljuuju jedinstvo tela? Na koji nain (ako na bilo
koji?) one povezuju budunost partnera? Da li seksualni susret moe biti
izolovan od ostatka ivotnih ciljeva, ili e se on (da li e teiti, da li e mu biti
dozvoljeno?) rasuti po ostatku ivota, natopiti ga i promeniti?
Samo po sebi, seksualno jedinstvo je kratkotrajno; u partnerovom ivotu to je epizoda. Kao to Milan Kundera istie, epizoda nije neizbena posledica
prethodne akcije, niti uzrok onoga to sledi.17 Ta bezgrena zamisao sa
sterilnou, sutinska nezaraz nost, jeste lepota epizode, pa je lepota seksualnog
susreta, tako e - lepota epizode, i takva je dok god ostaje epizoda. Meutim,
kvaka je u tome da niko ne moe garantovati da neki kompletno epizodan
17 M i l a n K u n d e r a , Immorlalilv. p r e v od P e t e r K u s s i ( F a b e r , 1 9 9 1 ) , s t r . 3 3 8 - 9 .
45
dogaaj nee u sebi sadrati snagu koja jednog dana moe neoekivano da se
pretvori u uzrok buduih dogaaja. Da skratimo priu: Nijedna epizoda nije a
priori osuena da zauvek ostane epizoda. Nijedna epizoda nije bezbedna od
svojih posledica. Budua nesigurnost je vena. Nesigurnost nikada nee biti
potpuno i neopozivo rasterana. Ona moe biti samo obustavljena na neko vreme
koje je nepoznato - ali stisak obustave je, sam po sebi, ispunjen sumnjama i tako
postaje jo jedan izvor zamorne nesigurnosti.
Brak je, moglo bi se rei, prihvatanje posledinosti koju uzgredni susreti
odbijaju da prihvate (barem proglaavanje namere da se prihvati - tokom trajanja
brane zajednice).
U takvom sluaju, dvosmislenost je razreena, a neizvesnost je zamenjena
izvesnou da dela imaju vanost izvan njihovog sopstvenog vremenskog okvira i
nose posledice koje mogu trajati due nego njihovi uzroci. Neizvesnost je
proterana iz ivota partnera i njen povratak je zabranjen sve dok ne pone da se
razmatra zavretak braka.
Ali da li moe neizvesnost biti iskljuena bez pristajanja na takav uslov,
cenu koju bi mnogi partneri smatrali previsokom? Ako ovek nikada ne moe biti
siguran, kao to Kundera kae, da je epizoda bila zaista samo epizoda, ovo se ne
moe uraditi. Ali ovek se i dalje moe truditi, i trudi se, i koliko god da su prilike
nepovoljne ovek teko moe prestati da se trudi kako bi ih pretvorio u
sopstvenu povoljnost.
Navodno, Pariani se trude vie nego svi, i uz vie otvorenosti. U Parizu je
echangisme (novo i, imajui u vidu novu jednakost polova, politiki korektnije
ime za neto stariji koncept, koji mirie na patrijarhat i na menjanje ena)
navodno postao moda, najpopularnija igra i glavna tema prie u gradu.
Les echangistes ubijaju dve muve jednim udarcem. Prvo, oni olabave
malo stisak brane obaveze, poto su se sloili da njegove posledice uine
donekle manje uticajnim, a time i da neizvesnost koju je stvorila endemska
nejasnoa bude neto manje muna. Drugo, oni stiu pouzdane sauesnike u
svojim pokuajima da izbegnu dokoliarske i, zbog toga, potencijalno iritirajue
posledice seksualnog susreta - zato to se sve zainteresovane strane obavezno
pridruuju ovom izbegavanju, poto su uesnici u dogaaju, elei da spree da
se on prelije van okvira ove epizode.
Kao strategija da se odbije avet neizvesnosti kojom su ispunjene seksualne
epizode, echangisme ima istaknutu prednost nad avanturama za jednu no i
slinim sluajnim i kratkotrajnim
susretima. Zatita protiv nepoeljnih posledica je ovde dunost i briga
druge osobe i, u najgorim okolnostima, to nije pojedinaan poduhvat ve zadatak
koji se deli sa monim i posveenim saveznicima. Prednost changisma nad
obinom vanbranom prevarom je naroito oigledna. Niko od changistes nije
izneveren, niiji interesi nisu u opasnosti i, kao u Habermasovom idealnom
modelu neiskrivljene komunikacije - svako je uesnik. Mnage a auatre (ili
six, huit, itd. - to vie, to bolje) je osloboen svih smetnji i nedostataka koje su
poznate kao uzrok propasti za mnage a trois.
Kao to bi se moglo oekivati, kada je svrha i ulog poduhvata da se otera
fantom neizvesnosti, echangisme trai odbranu u ugovornim institucijama i u
podrci zakona. ovek postaje changis te tako to se pridruuje klubu,
Fluidna ljubav
46
potpisuje formular, obeava da e potovati pravila (nadajui se da svi drugi oko

njega rade isto) i daje mu se lanska kartica kako bi se osigurao upis i obezbedilo
da svako ko ue istovremeno bude i igra i igra. Poto su svi koji e se verovatno
sresti unutra svesni svrhe takvog kluba i njegovih pravila, i poto su obeali da
e potovati oboje, suvini su svi argumenti ili upotreba sile, traenje pristanka,
opasnosti zavoenja, ili drugi udni i neizvesni preliminarni ispiti koji mogu biti
pokvareni nesigurnim rezultatima.
Ili se tako ini, za neko vreme. Konvencije changisma mogu, kao to su
nekada obeavale kreditne kartice, da razdvoje ekanje od elja. Kao i najnovije
tehnoloke inovacije, one skrauju razdaljinu izmeu elje i njenog zadovoljenja i
prave bri prolaz od jednog do drugog, i sa manje napora. One, takoe, mogu
spreiti partnera u traenju veih beneficija nego to to dozvoljava epizodini
susret.
Da li bi oni, meutim, branili homosexualisa od samog sebe? Da li bi
neispunjene udnje, ljubavne frustracije, strahovi od samoe i od povreivanja,
licemerje i krivica nestali posle posete ovom klubu? Da li bi bliskost, radost,
nenost, privrenost i ponos bili tu pronaeni? Dakle, posetilac moe mirno rei:
ovo je seks, iako je to glupo - on, zapravo, nema veze sa ovim, tim ili bilo im
drugim. Ali, ako su on ili ona u pravu, da li seks sam po sebi neto znai? Ili,
moda, da ponovimo posle Sigua, ako je materija seksualne aktivnosti izvedena
iz trenutnog zadovoljstva, onda vie nije vano ta se radi, ve jednostavno da
se to deava.
Komentariui veoma uticajno delo Dudit Batler Tela koja su vana: O
diskurzivnim granicama seksa, 18Sigu istie da prema enskim
teoretiarima koje sada odreuju ritam diskursa o polu, i seks i pol su u
potpunosti odreeni kulturom, lieni kompletne stvarne prirode i tako
promenjivi, prolazni i u stanju mogueg uruavanja.
ini se, ipak, da suprotstavljanje prirode i kulture nije najbolji okvir u koji
treba upisati dileme trenutnog problema seks/pol. Pravi smisao rasprave je
granica do koje su razliite vrste seksualnih sklonosti/nagona/identiteta
fleksibilni, promenjivi i zavisni od izbora subjekta; ali suprotstavljanja izmeu
kulture i prirode i izmeu to je stvar izbora i ljudi na to nemaju uticaja i ne
mogu nita uraditi povodom toga vie se ne preklapaju na nain na koji su to
inili kroz vei deo moderne istorije, sve do skoro. U popularnom diskursu,
kultura sve vie znai nasledeni deo identiteta koji ne moe, niti treba da bude
popravljan (osim na rizik tog koji popravlja), dok su osobine i atributi,
tradicionalno klas ifikovani kao prirodni (nasledeni, preneti genima), jo ee
predstavljani kao pogodni za ljudsku manipulaciju, i tako otvoreni za izbor izbor za koji, kao u svakom izboru, taj koji bira treba da se osea odgovornim i
da ga kao takvog vide drugi.
Zbog toga nije toliko vano da li su seksualne sklonosti (artik ulisane kao
seksualni identitet) darovi prirode ili kulturne tvorevine. Ono to je vano
jeste da li od homo sexualisa zavisi odreivanje (otkrivanje ili smiljanje) tog
jednog (ili vie njih) u mnotvu seksualnih identiteta koji mu/njoj najbolje
18
1993).
Jud ith Butler, Bodies that Matter: On the Discursive Limits ofSex (Routledge,
47
pristaje, ili da li su, kao homo sapiens u sluaju zajednice roenja, on ili ona
osueni da prihvate tu sudbinu i da ive svoj ivot na nain koji transformie
sudbinu u lino zanimanje.
Koji god vokabular koristili za artikulisanje trenutnog poloaja homo
sexualisa, i bez obzira na to da li se samo obuka i samootkrivanje ili genetske i
medicinske intervencije posmatraju kao pravi put do odgovarajueg/poeljnog
seksualnog identiteta, osnova i dalje ostaje promenljivost, prolaznost, nek
onanost bilo kog od preuzetih seksualnih identiteta. Postoji uvek sumnja - ak i
ako je uspavana i neko vreme latentna - da ovek ivi la ili greku; da je neto
sutinski vano bilo previeno, izostavljeno, zapostavljeno, i da je ostalo
neisprobano i neistraeno; da najvanija obaveza ovekovog linog autentinog
sopstva nije ispunjena ili da neke anse za nepoznatu sreu, potpuno drugaiju
od bilo koje sree doivljene ranije, nisu iskoriene na vreme - i osuene su da
budu zauvek izgubljene ako i dalje budu zapostavljene.
Homo sexualis je osuen da ostane zauvek nedovren i neispunjen - ak i
u godinama kada bi seksualni ar iz prolosti brzo zamro, a od kog se danas
oekuje da se ponovo razgori zajednikim snagama udesnih fitnes reima i
neverovatnih lekova. Ovo putovanje nikada ne prestaje; plan puta se iznova
sastavlja na svakoj stanici, a krajnje odredite sve vreme ostaje nepoznato.
Poddefmicija, nepotpunost i nedovrenost seksualnog identiteta (isto kao i svi
drugi aspekti identiteta u fluidnom modernom okruenju) predstavljaju otrov i
njegov protivotrov spojen u jedan moan lek protiv smirenja.
Svest o ovoj dvosmislenosti je uznemiravajua i ne donosi kraj
uznemirenosti; ona izaziva neizvesnost koja samo privremeno moe biti smirena,
a nikada u potpunosti uklonjena. Ona kontaminira svako izabrano/steeno
stanje, nagrizajuim sumnjama u vezi sa njenom prikladnou i mudrou. Ali
ona, takoe, titi od ponienja neostvarenosti ili neuspeha. Postoji uvek
mogunost da okrivite pogrean izbor za neuspeh u ostvarenju oekivanog
blaenstva, a ne nesposobnost da iskoristite prilike koje on nudi. Postoji uvek
ansa da napustite put na kojem se trailo ispunjenje i da ponete iznova - ak
ni od ega, ako izgledi deluju privlano.
Kombinovani uticaj otrova i protivotrova jeste da to dri homo sexualisa
uvek u pokretu, da ga gura (ova vrsta seksualnosti nije uspela da dovede do
vrhunskog iskustva za koje mi je reeno da ga mogu oekivati) i da ga vue
(druge vrste koje sam video i za koje sam uo u mom su domaaju - stvar je
samo u odluci i upornom pokuavanju).
Homo sexualis nije stanje, a kamoli trajno, nepromenljivo stanje, ve
proces, ispunjen pokuajima i grekama, opasnim putev ima otkria i
sporadinih pronalazaka, pomeanih sa brojnim promaajima, tugama
izgubljenih ansi i radostima predstojeih uivanja.19
U svom eseju o civilizovanoj seksualnoj moralnosti Sigmund Frojd
sugerie da se civilizacija u velikoj meri oslanja na eksploataciju i angaovanje
prirodnih ljudskih resursa da sublimiraju seksualne instinkte: da razmene
Sigmund
Fre ud,
,,'Civilize d'se xual
moralitv
and
mode rn
ne rvousne ss (1907), ovde citiran u skladu sa s tan dardnim izdanje m
Jame sa Strache ya iz 1959.
19
48
Fluidna ljubav
prvobitno seksualni cilj za neki drugi - pogotovo drutveno koristan cilj.

Da bi se postigao ovaj efekat, prirodno izraavanje seksualnih instinkata
(i autoerotskih, te erotskih sa objektom) je potisnuto - u potpunosti prekinuto ili
barem delimino blokirano. Neispoljen i neupotrebljen seksualni nagon se onda
preusmerava kroz drutveno skrojene kanale do drutveno skrojenih ciljeva. Sile
koje mogu biti iskoriene za kulturne aktivnosti su tako, u velikoj meri, steene
kroz potiskivanje onoga to je poznato kao perverzni elementi seksualnog
uzbuenja.
Po Deridi, nama se moe oprostiti to naziremo fatalnu cirk ularnost
argumentacije prethodno pomenute izjave. Odreeni elementi seksualnog
uzbuenja su poznati kao perverzni jer se oni opiru potiskivanju i zbog toga ne
mogu biti korieni za ono to je definisano kao kulturne (to jest, vredne)
aktivnosti. U tom cilju, meutim, za homo sexualisa, ubaenog u fluidno moderno okruenje, granice koje razdvajaju zdrave i perverzne manifestacije
seksualnih instinkata su sve samo ne nejasne. Svi oblici seksualne aktivnosti ne
samo da su tolerisani, ve su esto predlagani kao korisna terapija za jednu ili
drugu psiholoku tegobu, i sve se vie prihvataju kao legitiman put u
pojedinanoj potrazi za sreom i podstiu da budu javno izloeni. (Pedofilija i
deja pornografija su verovatno jedini izlivi seksualnog nagona koji se i dalje,
skoro jednoglasno, smatraju perverznim.) Ipak, to se toga tie, Sigu
komentarie, sarkastino, ali ispravno, da tajna takve nekarakteristine
jednoglasnosti moe leati u injenici da suprotstavljanje dejoj pornografiji
zahteva od nas da ne troimo nita drugo osim ulja humanizma koje je ranije
tako efikasno podmazivalo tokove nasilja. Samo nekoliko ljudi se, meutim,
ozbiljno zalae za programe sposobne da spasu deje ivote, poto bi to dosta
kotalo - u smislu novca i komfora, jer bi zahtevalo usvajanje razliitog naina
ivota. U naim fluidnim modernim vremenima postojee sile ne ine se vie
zainteresovanim za povlaenje granice izmeu ispravnog i perverznog seksa.
Razlog je, moda, brzo nestajanje potranje za angaovanjem rezervne seksualne
energije u slubi ,,civ ilizujuih ciljeva (itaj: proizvodnja discipline nad
obrascima rutinskog ponaanja koje je funkcionalno u drutvu proizvoaa razdvajanje koje je Frojd, koji je pisao poetkom prolog veka, jedva mogao da
pretpostavi, a kamoli da zamisli.
Drutveno korisni objekti koji se nude za seksualno pranjenje ne moraju
vie da se maskiraju u kulturne ciljeve; oni paradiraju, iskazujui, ponosno, i
iznad svega - sa velikim profitom, svoju endemsku ili projektovanu seksualnost.
Posle ere u kojoj je seksualna energija morala da bude sublimirana, ne bi li i
dalje pokretala montanu traku sa automobilima, dola je era kada je seksualna
energija trebalo da se ojaa, da joj se da sloboda da bira bilo koji dostupan nain
pranjenja i da se podstakne bujanje, tako da se za automobilima koji naputaju
montanu traku moe eznuti kao za seksualnim objektima.
ini se da je prekinuta veza izmeu sublimacije i potiskivanja seksualnog
instinkta, koju je Frojd smatrao nezamenjivim uslovom bilo kog propisanog
drutvenog aranmana. Fluidno moderno drutvo je pronalo nain eksploatacije
ljudske sklonosti/podlonosti da sublimira seksualne instinkte bez ikakvog
pribegavanja njihovom potiskivanju, ili ih bar radikalno ograniavajui. To se
desilo zahvaljujui progresivnoj deregulaciji sublimirajuih procesa, sada rasutih
49
i razbacanih, koji veno menjaju pravac, vodeni zavodljivou objekata seksualne

elje u ponudi, pre nego prinudnim pritiscima.
Zajednice na prodaju
Kada vas izneveri kvalitet, trai se spas u kvantitetu. Kada nema trajanja,
onda je brzina promene ta koja vas moe izbaviti.
Ako se ne oseate lagodno u tom fluidnom svetu i ako ste izgubljeni u
obilju kontradiktornih znakova na putu, za koje vam se ini da se pomeraju kao
na tokovima, posetite jednog ili neke od onih iskusnih savetodavaca za ijim
uslugama nikada nije bila vea potranja i kojih nikada nije bilo vie u ponudi.
Proroci i astrolozi prolih vremena su govorili svojim klijentima koje su bile
njihove predodreene, nepokolebljive i neumoljive sudbine, bez obzira na to ta
oni mogu uraditi ili od ega se mogu uzdrati; eksperti naeg fluidnog modernog
doba bi zasigurno prebacili odgovornost na svoje zbunjene i zgranute klijente.
Njihovi klijenti bi svoju uznemirenost povezali sa svojim injenjem i
neinjenjem, a greke bi se traile (i zasigurno pronale) u nainima njihovog
postupanja: nedovoljnom afirmisanju, nedovoljnoj brizi o sebi ili nedovoljnoj
vebi, ali najverovatnije nedovoljnoj fleksibilnosti, prejakoj stezi starih rutina,
mesta ili ljudi, nedostatku entuzijazma za promenu i nedostatku volje da se
promene onda kada je promena morala da se desi. Savetodavc i bi preporuivali
vie samopotovanja, nege i brige o samom sebi, vie panje usmerene ka
unutranjoj sposobnosti klijenata za zadovoljstvo i uivanje - kao i manje
zavisnosti od drugih i manje panje prema tuim zahtevima za panju i brigu;
vie objektivnosti i trezvenosti u analizi ravnotee razumnih nada za dobicima i
realnih izgleda za gubitke. Klijenti koji su vredno uili lekcije i verno pratili
savete treba od sada ee da se zapitaju ta ja imam od toga? i da odlunije
zahtevaju od partnera i svih drugih da im daju vie prostora - to jest da se dre
na udaljenosti i da ne oekuju, suludo, da obaveze, nekada preuzete, moraju
trajati zauvek.
Nemojte upasti u zamku. Izbegavajte zagrljaje koji previe steu. Setite se to su dublje i tenje vae veze, obaveze, odnosi,
to je vei rizik. Nemojte pomeati umreavanje - vrtlog puteva preko kojih
treba da preletite - sa mreom: tim podmuklim instrumentom koji iznutra
nalikuje na kavez.
I zapamtite, naravno, da je igranje samo na jednu kartu krajnja
budalatina!
Va mobilni telefon uvek zvoni (ili biste vi bar tako eleli).
Jedna poruka se pojavljuje na ekranu udno oekujui narednu. Prsti su
vam uvek zauzeti; stiskate dugmie, pozivajui nove brojeve da odgovore na
pozive ili sastavljajui sopstvene poruke. Ostajete povezani - ak i ako ste
50
Fluidna ljubav
konstantno u pokretu, pa ak i ako se nevidljivi poiljaoci i primaoci poziva i

poruka takoe kreu, svi pratei sopstvene putanje. Mobilni telefoni su za ljude
u pokretu.
Nikada ne isputate svoj mobilni telefon iz vida. Vaa oprema za dogiranje
ima poseban dep za va mobilni telefon, i vi ne biste izali napolje sa tim
depom praznim, isto kao to ne biste krenuli na tranje bez svojih patika. U
stvari, vi ne biste nigde ili bez vaeg mobilnog telefona (nigde je, svakako,
mesto bez telefona, sa mobilnim bez dometa ili sa mobilnim sa slabom baterijom), a kada imate va mobilni telefon nikada niste napolju" ili odsutni".
Uvek ste tu - ali nikada zaglavljeni na jednom mestu. Zaaureni u mrei poziva i
poruka - vi ste ne ranjivi. Ljudi oko vas ne mogu vas iskljuiti iz kruga, a, ako
pokuaju, nita to je istinski vano ne bi se promenilo.
Nevano je gde se nalazite, k o su ljudi oko vas i ta radite na tom mestu
koje je ispunjeno tim ljudima. Razlika izmeu jednog mesta i drugog, jednog niza
ljudi u vaem vidokrugu i fizikom dometu i drugog - ponitena je i proglaena
nevaeom i nitavnom. Vi ste jedina stabilna taka u univerzumu pokretnih
objekata - a takvi su (zahvaljujui vama, zahvaljujui vama!) i vai produeci:
vae konekcije. Konekcije e ostati neoteene uprkos injenici da se oni
povezani konekcijama kreu. Konekcije su stene u ivom pesku. Na njih moete
raunati, a poto verujete njihovoj vrstini moete prestati da brinete o tome
kako je blatnjava i podmuklo nepouzdana zemlja pod vaim nogama u vreme
kada je poziv ili poruka poslata ili primljena.
Nije odgovoreno na poziv? Nije odgovoreno na poruku? Ni zbog toga ne
morate brinuti. Ima toliko puno drugih telefonskih brojeva na listi, i naizgled ne
postoji granica za broj poruka koje moete, uz pomo nekoliko malenih dugmadi,
ukucati u tu malu stvar koja tako skladno pristaje vaoj ruci. Kada razmislite o
tome (to jest, kada bi uopte ostalo vremena za razmiljanje), potpuno je
neverovatno da biste vi ikad stigli do kraja svog mobilnog imenika ili iskucali sve
poruke koje se mogu napisati. Postoji uvek vie konekcija koje se mogu koristiti tako da nije previe vano koliko njih se ispostavilo krhkim i lomljivim. Brzina i
tempo troenja takoe nisu vani. Svaka konekcija moe biti kratkotrajna, ali je
njihovo obilje neunitivo. U venosti neunitive mree ne morate se plaiti
nepopravljive krhkosti svake pojedinane, prolazne konekcije.
U toj mrei uvek moete pronai zaklon kada gomila koja vas okruuje
pone da biva isuvie izludujua za va ukus. Zahvaljujui onome to je
omogueno dok god je va mobilni telefon bezbedno smeten u vaem depu, vi
se izdvajate iz mase - a izdvajanje je prijava za lanstvo, uslov za ulazak u tu
masu.
Masa onih koji se izdvajaju iz gomile - opor, da budemo precizniji.
Skupina samo pokretakih pojedinaca kojima ne treba kom andujui oficir,
predvodnik, govornik, tajni agent ili dounik da ih dri zajedno. Mobilna skupina
u kojoj svaka mobilna jedinica radi isto, ali se nita ne radi zajedno. Jedinice
mariraju u korak bez dranja linije. Ova gomila, verna formi, izbacuje jedinice
koje se izdvajaju ili gazi preko njih - ali opor tolerie samo takve jedinice.
Mobilni telefoni nisu stvorili ovaj opor, iako oni bez sumnje pomau da on
ostane takav kakav jeste - a to je opor. opor je ekao nokije i eriksone i
motorole - eljne da mu slue. Da nema opora, emu bi koristili mobilni
51
telefoni?
Mobilni telefoni omoguavaju kontakt onima koji se dre po strani. Mobilni
telefoni, takode, dozvoljavaju dranje po strani onima koji su u kontaktu...
Donatan Rou se sea:

U kasnijim de ve dese tim, u je ku procvata visoke te hnologije , proveo
sam mnogo vre mena u kafe te riji u de lu San Franciska u kome se nalaze
pozorita... tamo sam iznova posmatrao je dnu istu sce nu. Mama uva
svoju moka kafu. De ca se igraju svojim kolaiima, do k im noge vise sa
stolica. A tu je i tata, bl ago odgurnut od stola - pri a svojim mobilnim
te le fonom... to je tre balo da bude re volucija u komunikaciji", a ope t ovde ,
u te hnolokom epice ntru, lanovi ove porodice su izbe gavali susre te
pogle dima. 20
Dve godine kasnije, Rou bi verovatno video etiri mobilna telefona koji se
koriste za tim stolom. Oni ne bi spreili mamu da uva svoju moku, niti decu da
grickaju svoje kolaie. Ali bi oni uinili da meusobno izbegavanje pogleda bude
suvian napor: oi bi se do tada svakako pretvorile u bele zidove - a ne moe se
nakoditi belom zidu tako to se gleda u drugi beli zid. Ako im se da dovoljno
vremena, mobilni telefoni bi istrenirali oi da gledaju - a da ne vide.
Kao to je istakao Don Uri, odnosi zajednikog prisustva uvek
podrazumevaju blizinu i daljinu, bliskost i udaljenost, konkretnost i
imaginaciju".21 To je istina; meutim, stalno prisustvo one tree, virtuelne
bliskosti", koja je, zahvaljujui elektronskim mreama, univerzalno i neprestano
na raspolaganju - presudno pomera ravnoteu prema daljini, udaljenosti i
imaginaciji. Ona predvia (ili sluti?) konaan raskid izmeu fiziki udaljenog" i
duhovno dalekog". Prvo vie ne predstavlja uslov za drugo. Ovo drugo sada ima
sopstvenu, visokotehnoloku materijalnu bazu", koja je beskonano ira,
fleksibilnija, raznovrsnija, privlanija i ispunjenija avanturom, vie nego bilo
kakvo preureenje materijalnih predmeta. A fizika blizina ima manje nego ikad
mogu - nosti da utie na duhovnu udaljenost...
Uri je u pravu kada odbacuje predvianja o predstojeem kraju putovanja,
koje bi elektronske veze uinile suvinim. Ako je do neega dovela pojava
elektronski obezbedene nevezanosti za mesto, onda je to da su putovanja jo
bezbednija, manje rizina i manje odbojna nego ikada ranije - ime se
ponitavaju mnoga od ranijih ogranienja magnetske privlanosti odlaenja
negde. Mobilni telefoni, materijalno i simboliki, predstavljaju krajnje
osloboenje od vezanosti za mesto. Biti blizu utinici vie nije uslov da se bude
na vezi. Putnici mogu iz svojih prorauna dobitaka i gubitaka izbrisati razlike
izmeu odlaska i ostajanja, udaljenosti i blizine, civilizacije i divljine.
Jonathan Rowe , Re ach out and annoy someone ", Washington Monthly,
nove mbar 2000.
20
John Urry, Mobil ity and Proximity", Sociology (maj 2002), str. 25574.
21
Fluidna ljubav
52
Mnogo je softvera i hardvera baeno na kompjuterski otpad otkako je

nezaboravni Piter Selers uzalud pokuavao (u filmu Being There Hala Ebija iz
1979) da daljinskim upravljaem za televizor iskljui poteru asnih sestara.
Danas ne bi imao nikakvih tekoa da ih izbrie sa slike - slike koju je on video,
sa svoje slike ukupnog zbira svih relevantnih stvari u svetu izvan dometa. Druga
strana novia virtuelne bliskosti je virtuelna udaljenost: obustavljanje,
moda ak i otkazivanje, bilo ega to je topografsku blizinu uinilo bliskou.
Bliskosti vie nije potrebna fizika blizina, ali fizika blizina vie ne odreuje
bliskost.
Otvoreno je pitanje koja je strana medalje najvie doprinela da uini
elektronsku mreu i njena orua ulaza i izlaza tako popularnom i svesrdno
korienom valutom ljudske interakcije. Da li je to bila nova ustanova
povezivanja? Ili je to bila nova ustanova presecanja veze? Ne manjka sluajeva
kada se ovo drugo ini hitnijim i znaajnijim od ovog prvog.
Pojava virtuelne bliskosti ini ljudske veze istovremeno i eim i pliim,
intenzivnijim i kraim. Konekcije imaju tendenciju da budu previe plitke i
kratke da bi postale veze. Fokusirane na tekui posao, one su zatiene od
prelivanja i angaovanja partnera izvan vremena i teme poruke koja je napisana i
proitana - za razliku od onog po emu su ljudski odnosi poznati, uveni po
opirnosti i neumerenosti. Kontakti zahtevaju manje vremena i napora da se u
njih ue i manje vremena i napora da se prekinu. Udaljenost nije prepreka
ostvarivanju kontakta - ali ostvarivanje kontakta nije prepreka da
ostanete udaljeni. Grevi virtuelne bliskosti se zavravaju - idealno - bez
ostataka i trajnih naslaga.
Virtuelna bliskost moe biti, i materijalno i metaforiki, zavrena samo
jednim pritiskom na dugme.
ini se da je najvei iskonski uspeh virtuelne bliskosti razdvajanje izmeu
komunikacije i odnosa. Za razliku od staromodne topografske bliskosti, ona ne
zahteva ni ranije uspostavljanje veza, niti su neophodni rezultati u njihovom
posledinom uspostavljanju. Povezanost je manje skupa nego biti u vezi - ali
isto tako znaajno manje produktivna u smislu izgradnje veza i njihovog
odravanja.
Virtuelna bliskost ublaava pritisak koji obino vri nevirtueln a bliskost.
Ona takoe postavlja obrazac za sve druge bliskosti. Svaka bliskost sada mora
meriti svoje vrline i mane prema standardima virtuelne bliskosti.
Virtuelna i ne virtuelna bliskost su zamenile mesta: sada je virtuelna
odlika bliskosti ta koja je postala realnost koja odgovara klasinom opisu Emila
Dirkema: neto to fiksira, izvan nas uspostavlja odreene naine delovanja i
odreena miljenja koji ne zavise od neke konkretne volje uzete zasebno; neto
to treba da bude prepoznato po snazi spoljne prinude i po otporu koji se
prua svakom pojedinanom inu koji mu se moe usprotiviti.22 Nevirtuelna
bliskost je daleko od strogih standarda nenametljivosti i rigidnih standarda
fleksibilnosti koje je uspostavila virtuelna bliskost. Ako ne uspe sa imitacijom
Vide ti: Emile Durkhe im, Tlie Rules of Sociological Method, ovde citiran u
pre v odu Entonija Gide nsa, Emile Durkheim: Selected Writings (Cambridge
Unive rsity Pre ss, 1972), s tr. 71,64.
22
53
onog to je virtuelna bliskost uinila normom, ortodoksna topografska bliskost

postaje in protivljenja koji e zasigurno naii na otpor. I tako je ostavljeno
virtuelnoj bliskosti da igra ulogu istinske, iste, prave realnosti, po kojoj se svi
drugi pretendenti na status realnosti moraju meriti i biti ocenjivani.
Svako je video, uo i nije bio u stanju da ne preuje druge putnike u vozu
kako neprestano razgovaraju svojim mobilnim telefonima. Ako ste putovali
prvom klasom, govornici su uglavnom bili biznismeni koji su eleli da ostave
utisak zauzetih i efikasnih ljudi - to jest, da se povezu sa to je mogue vie
korisnika mobilnih telefona i da pokau da zaista postoji mnogo takvih korisnika
mobilnih telefona koji su spremni da prihvate njihov poziv. Ako ste putovali
drugom klasom, to su uglavnom bili tinejderi oba pola i mladi ljudi i ene koji
govore nekom kod kue koju stanicu su upravo napustili i koja je stanica
sledea. Moda ste imali utisak da su brojali minute koje ih razdvajaju od kue i
da jedva ekaju da se vide oi u oi sa onima sa kojima priaju. Moda vam nije
palo na pamet da mnogi od ovih mobilnih askanja koje ste sluali nisu uvertire
duim i sadrajnijim razgovorima na njihovoj destinaciji - ve njihova zamena...
da ova askanja nisu bila priprema terena za prave stvari, ve zapravo te prave
stvari... da su mnogi od ovih mladih ljudi, eljnih da informiu nevidljive
sluaoce o svom kretanju, brzo nakon svog dolaska pourili u svoje odvojene
sobe i zakljuavali vrata iza sebe.
Nekoliko godina pre nailaska talasa elektronski vodene virtuelne bliskosti
Majki luter i Dejvid Li su primetili da mi nosimo privatnost kao zatitno
odelo... sve samo da se ne izazove susret; sve - samo da se ne ostvari veza.
Domovi vie nisu topla ostrva intimnosti medu brzo zahladujuim morima
privatnosti. Domovi su se iz zajednikih igralita ljubavi i prijateljstva pretvorili u
mesta teritorijalnih arki, a iz mesta gde se gradilo zajednitvo - pretvorili su se u
skupove utvrenih bunkera. Uli smo u svoje zasebne domove i zatvorili vrata, a
onda uli u svoje zasebne sobe i zatvorili vrata. Dom postaje vie namenski
rekreativni centar gde lanovi domainstva mogu iveti, da tako kaemo, odvojeno jedni uz druge.23
Bilo bi neozbiljno i neodgovorno kriviti elektronske naprave za sporo, a
opet dosledno opadanje line, direktne, oi u oi, mnogostrane i vie namenske,
kontinuirane bliskosti. Opet, virtuelna bliskost se hvali osobinama koje se u
fluidnom modernom vremenu mogu, sa dobrim razlogom, smatrati poeljnim - ali
one se ne mogu lako dobiti pod uslovima tog drugog, ne virtuelnog, tetea - tete.
Nije ni udo to se prednost daje virtuelnoj bliskosti i to se ona praktikuje sa
veim arom i strau nego bilo koja druga bliskost. Usamljenost iza zatvorenih
vrata privatne sobe sa mobilnim telefonom pri ruci moe izgledati kao mnogo
manje rizino i bezbednije stanje nego deliti zajedniki temelj domainstva.
to vie ljudske panje i napora uenja apsorbuje virtuelna varijanta
bliskosti, to se manje vremena posveuje sticanju i veban ju vetina koje druga,
ne virtuelna vrsta bliskosti zahteva. Takve vetine prestaju da se upotrebljavaju one su zaboravljene, pre svega nisu nikada nauene, izbegavaju se, a ako im se
uopte pribegava, to je sa zadrkom. Njihovo upotrebljavanje, ako je neophodno,
Michael Schlute r i David Lee , The R Factor (Hodde r and Stoughton,
1993), str. 15,37.
23
54
Fluidna ljubav
moe predstavljati udan, moda ak i nesavladiv izazov. Ovim jo vie dolazi do

izraaja primamljivost virtuelne bliskosti. Kada se jednom proe iz nevirtuelne do
virtuelne bliskosti, taj prolazak nadalje dobija sopstveni zamah. ini se kao da
sam sebe doivotno odrava; on se i samo ubrzava.
Kako generacija zadojena mreom ulazi u starosno doba koje je pravo
doba za sastanke, vianje preko interneta zaista dobija zalet. A to nije poslednje
utoite. To je rekreativna aktivnost. To je zabava.
Tako misli Luiz Frans.24 Njen zakljuak je da, za dananja usamljena srca,
disko klubovi i barovi za slobodne pripadaju dalekom seanju. Oni nisu stekli (i
ne plae se toga) dovoljno drutvenih vetina potrebnih za upoznavanje na
takvim mestima. Osim toga, internet vianje ima prednosti koje lini susreti
nemaju: u ovom drugom, led koji se jednom probije moe ostati probijen ili se
istopiti jednom za svagda - ali stvari stoje sasvim drugaije sa internet vianjem.
Kao to se dvadesetosmogodinji ispitanik poverio na Univerzitetu Bat: Uvek
moete pritisnuti dugme poniti. .. Najlaka stvar na svetu je ne odgovoriti na
mejl. Fransova komentarie: uesnici internet sastanaka mogu se bezbedno viati, bezbedni zahvaljujui svom znanju da se uvek mogu vratiti na pijacu po jo
jednu turu kupovine. Ili, kako sugerie dr Def Gavin sa Univerziteta Bat, koga
Fransova citira - na internetu se ovek moe viati bez straha od posledica kao
u pravom svetu'. Ili se ovako u svakom sluaju ovek moe oseati kada ide u
kupovinu partnera na internetu. Ba kao da listate stranice kataloga za
narudbinu potom, sa obeanjem ne morate kupiti i sa garancijom na
naslovnoj strani: Vratite u radnju ako niste zadovoljni.
Zavretak po zahtevu - trenutan, bez mnogo neprijatnosti, bez brojanja
gubitaka ili kajanja - glavna je prednost internet vianja. Smanjivanje rizika u
paru sa izbegavanjem zatvaranja opcija je ono malo racionalnog izbora to je
ostalo u svetu fluidnih ansi, nestalnih vrednosti i izrazito nestabilnih pravila; a
internet vianje, za razliku od neprijatnih pregovora o obostranim obavezama,
savreno (ili skoro savreno) ispunjava takve nove standarde racionalnog izbora.
Trni centri su u velikoj meri doprineli da se napori opstanka reklasifikuju
u zabavu i rekreaciju. Ono to se podnosilo i trpelo uz veliku dozu pomeane
ogorenosti i odbojnosti je pod neukrotivim pritiskom neophodnosti steklo
zavodnike moi obeanja nebrojenih zadovoljstava bez nebrojenih prateih
rizika. Ono to su trni centri uinili u poslovima svakodnevnog opstanka,
internet vianje je uinilo za pregovaranje o partnerstvu. Ali ba kao to je
olakavanje neophodnosti i pritisaka golog opstanka bilo neophodan uslov za
uspeh trnih centara, internet vianje bi teko samo opstalo da nije bilo
pomognuto i podstaknuto uklanjanjem neprestanog angaovanja, posveenosti i
obaveze tu sam za tebe kad god ti zatrebam sa liste neophodnih uslova
partnerstva.
Odgovornost za brisanje ovih uslova ne moe biti pripisana virtuelnom
svetu elektronskog vianja. Mnogo drugog se desilo na putu do fluidnog
modernog individualizovanog drutva to je dugorono obavezivanje uinilo
veoma retkim a dugoroni angaman malo verovatnim, pri emu je obaveza
obostrane pomoi ,,i u dobru i u zlu izgledala nerealno i vie nije smatrana
vrednom velikog napora.
24
Louise France , Love at fi rst site , Observer Magazine, 30. jun 2002.
55
Pretpostavljeni klju za svaiju sreu, a tako i proglaena svrha politike,

jeste uveanje bruto nacionalnog proizvoda (BNP). A BNP se meri koliinom
novca koju svi zajedno troe.
Ako zavirite iza ovog friziranja i histerije", piu Donatan Rou i Dudit
Silverstejn, vidite da porast jednostavno znai 'troenje vie novca'. Nema veze
gde taj novac ide, i zato".25
Zapravo, najvei deo potroenog novca, a jo vei deo rasta potronje, ide
na finansiranje borbe protiv ekvivalenta potroakog drutva za jatrogene
bolesti"26 - probleme izazvane podstican jem, a potom umirivanjem jueranjih
elja i hirova. Amerika industrija hrane troi 21 milijardu dolara godinje na
sejanje i gajenje elje za sofisticiranijom, egzotinijom i navodno ukusnijom i
uzbudljivijom hranom, dok industrija za dijete i gubitak teine zarauje 32
milijarde godinje, a oekuje se da izdaci za medicinske tretmane, koji se velikim
delom objanjavaju potrebom borbe protiv prokletstva gojaznosti, budu duplirani
tokom sledee decenije. Stanovnici Los Anelesa plaaju u proeku 800 miliona
dolara godinje za gorivo, dok bolnice primaju rekordan broj pacijenata koji pate
od astme,bronhitisa i drugih disajnih problema izazvanih zagaenim vazduhom,
koji jo vie uveavaju njihove ve ogromne raune. Kako potronja (i novani
trokovi) vie nego jue, ali (nadajmo se) ne toliko kao sutra, postaje kraljevski
put do reenja svih drutvenih problema, i kako samo nebo postaje granica za
privlane moi neprekidnih potroakih atrakcija, firme za uterivanje dugova,
bezbednosne firme i popravne ustanove postaju glavni uesnici u porastu BNP-a.
Nemogue je precizno izmeriti ogromnu i rastuu ulogu koju u guranju uvis
statistika BNP-a ima stres izazvan potroakim preokupacijama u ivotu fluidnog
modernog potroaa.
Prihvaeni nain izraunavanja nacionalnog proizvoda" i njegovog porasta,
i, konkretnije, feti koji je stvorila trenutna politika oko rezultata tog prorauna,
bazira se na pretpostavci koja nije testirana i koja se retko kada otvoreno kae,
iako je mnogo osporavana kad god se izgovori: da ukupna suma ljudske sree
raste kako vie novca menja vlasnike. U trinom drutvu novac menja vlasnike
prilikom najrazliitijih dogaaja. Da navedemo samo neke bolne primere koje je
sakupio Donatan Rou:27 novac menja vlasnike kada neko postane invalid i kada
automobil vie ne moe da se popravi; kada advokati iskau svoje cene za voenje predmeta razvoda braka; ili kada ljudi ugrade filtere za vodu ili se prebace na
flairanu vodu jer voda sa esme vie nije za pie. I tako dalje, u svim ovim i
slinim sluajevima, nacionalni proizvod raste, a vladajui politiari se vesele
zajedno sa ekonomskim trustom mozgova.
Model BNP-a koji dominira (zapravo, ima monopol) nad nainom na koji
stanovnici fluidnog, modernog, potroakog i individ ualizovanog drutva misle o
blagostanju ili o dobrom drutvu (u retkim prilikama kada uvrste takve misli u
svoja razmiljanja o uspenom i srenom ivotu) je najprepoznatljiviji, ne zbog
25
Jonathan Rowe i Judith Silve rste in, The GDP myth : w hy 'growth' isn't
always a good thing", Washington Monthly, mart 1999.
26 Bole sti koje izazivaju doktori, bolnice , le kovi i me dicinske proce dure
{prim, prev.).
27
Ovde citiran po Donatanu Rou,Z zycia e konomistow, Obywatel2 (2002) ;
originalno objavljen jula 1999.
56
Fluidna ljubav
toga to on obmanljivo ili otvoreno pogreno klasifikuje, ve zbog onoga to

uopte ne klasifikuje: zbog onoga to sasvim ostavlja izvan kalkulacije i tako mu
u praksi negira bilo kakvu tematsku relevantnost u pogledu nacionalnog
bogatstva i kolektivnog i pojedinanog blagostanja.
Ba kao to sve kontroliue i sve klasifikujue moderne zemlje nisu mogle
da trpe ljude bez gospodara, i kao to moderne imperije u ekspanziji, pohlepne
za teritorijom, nisu mogle da trpe niiju zemlju - moderna trita ne trpe dobro
netrinu ekonomiju: vrstu ivota koja se sama reprodukuje bez menjanja
novca medu vlasnicima.
Za teoretiare trine ekonomije takav ivot se ne rauna - i zbog toga i ne
postoji. Za praktiare trine ekonomije on predstavlja prestup i izazov - prostor
koji jo nije osvojen, validan poziv na invaziju i osvajanje, zadatak koji jo nije
ispunjen, a koji zahteva hitnu akciju.
Osvrui se na trenutnu prirodu svakog i bilo kog modusa coexistendi
izmeu trita i nemonetarne ekonomije, teoretiari daju samoreprodukujuem
ivotu ili samo reprodukujuim fragmentima ivota imena koja sugeriu njihovu
abnormalnost i sigurnu propast. Ljudi koji uspeju da proizvedu dobra koja su im
potrebna da odre svoj nain ivota, i to mogu initi bez redovnih poseta
prodavnicama, ive ivotom od ruke u usta; njihova egzistencija vue svoje
znaenje jedino iz onoga to joj nedostaje - to je primitivna, jadna egzistencija
koja prethodi ekonomskom uzletu kojim poinje normalan ivot, kome ne
trebaju odrednice. Svaki primer dobre razmene meu vlasnicima bez novanog
toka u suprotnom pravcu svrstava se u maglovito carstvo nezvanine
ekonomije - to se ponovo obeleava znakom suprotnosti, dok drugoj, normalnoj
strani (to jest, razmeni posredovanjem novca) nije potrebna denominacija.
Praktiari trine ekonomije ine sve to je u njihovoj moi da dopru do
delova do kojih marketinki eksperti jo uvek nisu doprli. irenje je i
horizontalno i vertikalno, ekstenzivno i intenzivno: treba da se osvoje zemlje koje
se jo uvek dre svog naina ivota od ruke u usta, ali isto tako i udeo vremena
nezvanine ekonomije u ivotima stanovnitva ve preobraenog po meri
kupovnog/potroakog ivota. Nemonetarni ivoti treba da budu uniteni, tako
da e oni koji su se oslanjali na njih morati da se suoe sa izborom izmeu
kupovine i umiranja od gladi (to ne znai da e onda kada se okrenu kupovini
njima biti garantovano da nee biti gladni). Podruja ivota koja jo nisu prodata
moraju biti prikazana kao ona koja kriju opasnosti koje se ne mogu spre iti bez
pomoi kupljenih alata ili usluga ili se moraju proglasiti inferiornim, odbojnim i
krajnje degradirajuim. A takvim su i proglaena.
Ono to najupadljivije nedostaje ekonomskom proraunu teoretiara i
brojevima na vrhu liste ciljeva trgovinskog rata, koju sastavljaju praktiari
trita, jeste ogromno podruje onoga to je A. H. Halsi nazvao moralnom
ekonomijom - porodino kor ienje dobara i usluga, komijska pomo,
prijateljska saradnja: svi oni motivi, impulsi i radnje kojima su proete ljudske
veze i trajno obavezivanje.
Jedini lik koga teoretiari smatraju vrednim panje, jer je njemu povereno
dranje ekonomije na pravom putu i podmazivanje tokova ekonomskog rasta,
jeste homo oeconomicus - usamljeni i sebini ekonomski inilac, okrenut
samom sebi, koji trai najbolju pogodbu i koji je voden racionalnim izborom,
57
obazriv da ne postane plen bilo kakvim emocijama koje prkose prenosu u

monetarnu dobit i koji stanuje u svetu punom drugih likova koji dele iste ove
vrline - i uz to nita drugo. Jedini lik koga su praktiari trita sposobni i voljni
da prepoznaju i da za njega naprave mesta jeste homo consumens - usamljeni,
sebini kupac koji je zabrinut samo za sebe i koji je usvojio potragu za najboljom
cenom kao lekom za usamljenost i koji ne zna ni za jednu drugu terapiju; lik za
koga je masa muterija u trnom centru jedina zajednica koju poznaje i koja mu
je potrebna; lik iji je svet ispunjen drugim likovima koji dele sve te vrline - i
nita drugo uz to.
Der Mann ohne Eigenschaften - ovek bez kvaliteta - rane modernosti
sazreo je u (ili ga je istisnuo?) der Mann ohne Verwandtschaften - ovek bez
veza.
Homo oeconomicus i homo consumens su ljudi bez drutvenih spona.
Oni su idealni stanovnici trine ekonomije, tip ljudi koji ine srenim one koji
prate rast BNP-a.
Oni su takoe fiktivni.
Kako se jedna za drugom lome vetake barijere ka slobodnoj trgovini i
kako se one prirodne istrebljuju i unitavaju, horizontalno/ekstenzivno irenje
trine ekonomije ini se da se privodi kraju. Ali vertikalno/intenzivno irenje je
daleko od kraja i ovek se pita da li je njegov kraj u kartama - ili, da li je,
zapravo, uopte mogu.
Zahvaljujui bezbednosnom ventilu moralne ekonomije, tenzije stvorene
trinom ekonomijom ipak ne poprimaju eksplozivne razmere. Zahvaljujui
jastuku moralne ekonomije ljudski otpad koji je stvorila trina ekonomija ne
postaje sasvim nekontrolisan. Da nema korektivne, olakavajue, ublaavajue i
nadoknadujue intervencije moralne ekonomije, trina ekonomija bi pokazala
svoj samodestruktivni nagon. Svakodnevno udo spasa/uskrsnua trine
ekonomije potie iz njenog neuspeha da isprati taj nagon do kraja.
Prihvat iskljuivo homo oeconomicusa i homo consumensa u svet kojim
vlada trina ekonomija ini znaajan broj ljudi nepodesnim za dobijanje
boravine dozvole i doputa samo nekima od njih, ako uopte ikome doputa, da
uivaju u legalnom boravku sve vreme i u svim prilikama. Nekoliko njih, ako
uopte iko, uspeva da pobegne iz sivo obojenog podruja koje trite ne moe da
upotrebi i bilo bi sreno da ga odsee i sasvim izbaci iz sveta kojim vlada.
Ono to se sa take gledita osvajanja trita - to je ve postignuto ili se
jo namerava - predstavlja kao sivo podruje", za njegove savladane, delimino
savladane i odreene da budu savladane stanovnike jeste zajednica, komiluk,
krug prijatelja, partneri u ivotu i partneri za ceo ivot: svet gde solidarnost, sao
seanje, deljenje, obostrana pomo i obostrana simpatija (sve one ideje koje su
strane ekonomskoj misli i kojih se ekonomska praksa gnua) zaustavljaju ili
istiskuju na racionalni izbor i potragu za vlastitim interesom. Svet iji
stanovnici nisu ni takmiari, niti objekti koristi i potronje, ve drugovi (koji
pomau i kojima se pomae) u trenutnom, beskrajnom zdruenom naporu
zajednike izgradnje ivota i napora da taj zajedniki ivot uini podnoljivim.
Potreba za solidarnou ini se da opstaje i odoleva trinim napadima iako se to ne deava usled nedostatka napora trita. Tamo gde postoji potreba,
postoji i ansa za ostvarivanje profita - a marketinki eksperti rasteu svoju
58
Fluidna ljubav
domiljatost do krajnje granice ne bi li sugerisali naine kupovine u prodavnici

solidarnosti, prijateljskog osmeha, zajednitva ili potrebne pomoi. Oni stalno
uspevaju - i stalno ne uspevaju. Zamene koje se nude u prodavnic ama ne
zamenjuju ljudske veze; u svojoj kupovnoj verziji, veze se pretvaraju u robu; to
jest, one su prebaene u drugo carstvo kojim vlada trite i prestaju da budu
vrste veza koje mogu zadovoljiti potrebe zajednitva, a koje samo u zajednitvu
mogu biti zaete i odrane ivim. Potraga trita za neiskorienim kapitalom sakrivenim u ljudskoj drutvenosti28 ne moe biti uspena.
1 6 Z a k o n c e p t d r u t v e n o s t i " , v i d e t i m oj e d e l o Postmodern Ethics ( P ol i t y , 1 9 9 3 ) ,
s t r . 1 1 9 . K o n t r a s t d r u t v e n o s t i " i s o c i j a l i z a c i j e " s e p od u d a r a s a k o n t r a s t o m
Ako je pogledamo kroz prizmu pravilno izgraenog i ureenog sveta, koji

glatko funkcionie, siva zona ljudske solidarnosti, prijateljstva i partnerstva
deluje kao carstvo anarhije.
Koncept anarhije je optereen svojom sutinski antidravn om istorijom.
Od Godvina, preko Prudona i Bakunjina, do Kropotkina, teoretiari anarhije i
osnivai anarhistikih pokreta koristili su termin anarhija kao naziv za
alternativno drutvo i antonim prisilnog reda podranog silom. Alternativno
drutvo koje su oni postulirali trebalo je da se razlikuje od onog stvarno
postojeeg, i to odsustvom drave - otelotvorenja nehumane sile koja je sutinski
tetna. Onda kada mo drave bude razmontiran a i uklonjena, ljudska bia bi
se okrenula (vratila?) sredstvima obostrane pomoi, koristei, kao to je Mihail
Bakunjin stalno ponavljao, svoj prirodni i uroeni kapacitet da misle i da se
bune.29
Bes anarhista devetnaestog veka se koncentrisao na dravu; preciznije
modernu dravu, novitet u njihovom vremenu, koji nije bio dovoljno vrsto
utvren da bi zahtevao tradicionalnu legitimnost ili da bi se oslanjao na rutinsku
poslunost. Drava je teila uspostavljanju detaljne i sveprisutne kontrole nad
aspektima ljudskog ivota koje su nekadanje sile ostavile lokalnim kolektivnim
nainima delovanja i sredstvima. Ona je polagala pravo i iznalazila sredstva da se
mea u podruja od kojih su prole sile, koliko god tiranske i eksploatiue,
drale distancu. Konkretno, ona se bacila na razmontiranje les pouvoirs
intermdiaires, to jest primljene oblike lokalne autonomije, zajednikog
samoistican ja i samouprave. Pod napadom, uobiajeni naini razreavanja
problema i konflikata stvorenih zajednikim ivotom inili su se
neproblematinim pionirima anarhistikih pokreta, tavie prirodnim; oni su
takode bili zamiljeni da budu samoodrivi i u potpunosti sposobni za odravanje
reda u svim drutvenim uslov ima i u svim okolnostima, dok god su zatieni od
28 Za konce pt drutve nosti", vide ti moje de lo Postmodern Ethics (Polity,
1993), s tr. 119. Kontrast drutve nosti" i socijalizacije " se podudara s a
kontrastom
spo ntanosti
i
menadme nta .
Drutve nost
stavlja
je dinstve nost iznad re gularnosti, a uzvie no iznad racio nalnog, i zbog toga
je ge ne ralno ne povoljna za pravila, ine i diskurzivno iskuplje nje pravila
proble matinim i ponitavajui instru me ntalno znae nje akcije .
29
Pogle dajte
izuze tno
pronicljivu
studiju
Vale ntine
Fe dotove ,Anarkhia i po r iadok (Anarchy and orde r), Voprosy Filosofii 5
(1997), koja je nedavno po novo tampan a u zbirci au torkinih studija po d
istim nazivom (Editorial URSS , 2000) , str. 27-50.
59
nametanja koja potiu od strane drave. Anarhija, to jest drutvo bez drave i
njenih mehanizama prinude bilo je zamiljeno kao nenametnuti red, u kome se
neminovnost nije sudarala sa slobodom, niti je sloboda stajala na putu
preduslovima ivota u drutvu.
Rani anarhistiki Weltanschauung imao je izraenu nostalginu crtu koju
je delio sa utopijskim socijalizmom tog vremena (uenja Prudona i Vejtlinga bila
su otelotvorenja njihovih linih sklonosti); san o odstupanju sa puta javio se sa
roenjem novog, modernog oblika drutvene moi i kapitalizma (to jest, razdvajanjem biznisa od domainstva) - nazad do udobnosti zajednikog jedinstva
oseanja i del, koja je bila vie romansirana nego osloboena konflikta. U ovom
ranom, nostalginom i utopijskom obliku ideja anarhije se smestila u svest
modernog drutva i u veinu njegovih politikok ulturnih tumaenja.
Ali postojalo je drugo, manje vremenski vezano znaenje u anarhistikoj
misli, koje se krilo iza oigledne antidravne pobune i zbog toga se moglo veoma
lako prevideti. Ovo drugo znaenje je slino predstavi zajednice Viktora Tarnera:
To je kao da ovde imamo dva glavna modela ljudske meu
povezanosti - suprotstavljeni i naizmenini. Prvi pripada drutvu kao
strukturiranom, razliitom i esto hijerarhijskom sistemu politiko
pravno ekonomskih pozicija... Drugi... pripada drutvu kao ne
strukturiranom
ili
rudimentarno
strukturiranom
i
relativno
neizdiferenciranom communitasu, zajednici ili ak drugarstvu jednakih
pojedinaca koji se zajedno predaju generalnom autoritetu obrednih
stareina. 30
Tarner je koristio jezik antropologije i postavio problem comm unitasa u
uobiajenu antropoloku problematiku, zaokupljen, da tako kaemo, razlikama
izmeu naina na koje su ljudski agregati (drutva, kulture) osiguravali svoju
trajnost i neprekidnu samo reprodukciju. Ali dva modela koje je Tarner opisao
mogu, takoe, biti tumaeni kao komplementarni modeli ljudske koegzistencije
koji se meaju u razliitim razmerama u svakom i u bilo kom trajnom ljudskom
agregatu, pre nego kao razliiti tipovi drutva.
Nijedan oblik ljudskog zajednitva nije u potpunosti strukturiran, nijedna
razliitost nije sveobuhvatna, opsena i bez dvosmislenosti, nijedna hijerarhija
nije potpuna i zamrznuta. Logika kategorija se loe uklapa u endemsku
raznolikost i zbrku ljudskih odnosa. Svaki pokuaj kompletnog strukturiranja
ostavlja za sobom brojne labave spone i sporna znaenja. Svaki pokuaj stvara
svoje praznine, slabo definisana polja, dvosmislenosti i niije teritorije bez jasno
iscrtanih planova i karti. Svi takvi ostaci napora da se unese red stvaraju polje
ljudske spontanosti, eksperimentisanja i samostvaranja. Communitas je, u
svakom sluaju, svetlost na obodu svakog oblaka societasa - i u sluaju da nje
nema (ako se to uopte moe zamisliti) taj oblak bi se razbio - societas bi pukao
po avovima. Societas sa svojom rutinom i communitas sa svojom anarhijom
su ti koji zajedno, u svojoj nevoljnoj saradnji prepunoj konflikata, prave razliku
izmeu reda i haosa.
Zadatak koji je institucionalizacija, koristei svoje mehanizme prinude,
V ic tor Turner, The Ritual Process: Structure and Antis tructure (Routledge,
1969), s tr. 96.
30
60
Fluidna ljubav
neveto izvrila ili nije uspela da izvri, ostavljen je spontanoj domiljatosti

ljudskih bia da ga poprave ili zavre. Liena udobnosti rutine, kreativnost (kao
to je Bakunjin istakao) ima samo dve ljudske vetine na koje moe da se osloni:
sposobnost da misli i sklonost (i hrabrost) da se pobuni. Praktikovanje bilo koje
od ove dve vetine je prepuno rizika; i, za razliku od sluaja institucionalno
utvrene i zatiene rutine, ne moe se mnogo toga uraditi da bi se taj rizik
smanjio, a kamoli eliminisao. Communitas (koje ne treba zabunom meati sa
kontradrutvima koja polau pravo na ime zajednica, a koja su opet zauzeta
oponaanjem naina i sredstava societasa) naseljavaju zemlju nesigurnosti - i
ne bi preivele ni u jednoj drugoj zemlji.
Opstanak i blagostanje communitas (a tako, indirektno, i societ asa)
zavisi od ljudske mate, domiljatosti i hrabrosti u razbijanju rutine i
isprobavanju neisprobanih naina delovanja. Oni zavise, drugim recima, od
ljudske sposobnosti za ivot sa rizikom i za prihvatanje odgovornosti za
posledice. Upravo su ove sposobnosti te koje su oslonac za moralnu ekonomiju
- uzajamnu brigu i pomo, ivot za drugog, tkajui niti ljudske predanosti,
vezujui i odravajui meuljudske spone, prenosei prava u obaveze, delei
odgovornost za optu sreu i dobrobit - nezamenjive zbog zapuavanja probijenih
rupa i spreavanja poplava stvorenih zauvek neubedljivim poduhvatom
strukturiranja.
Invazija i kolonizacija communitas, mesta moralne ekonomije, od strane
potroakih trinih sila predstavlja najuasniju od svih opasnosti koje prte
sadanjem obliku ljudskog zajednitva.
Osnovne mete napada na trite su ljudi kao proizvoai; u potpuno
osvojenoj i kolonizovanoj zemlji boravine dozvole bi bile izdate samo ljudima
potroaima. Rasuta mala privreda sa zajednikim ivotnim uslovima bila bi
stavljena van funkcije i razmontirana. Oblici ivota i partnerstva koji ih
podravaju bili bi dostupni samo u obliku robe. Drava opsednuta poretkom borila se (na sopstvenu tetu) protiv anarhije, tog zatitnog znaka communitasa,
zbog pretnje rutini koju je podravala mo; potroako trite, opsednuto
profitom, bori se protiv te anarhije zbog njenog neposlunog produktivnog
kapaciteta, kao i zbog potencijala za samodovoljnost, za koju sumnja da bi iz nje
mogla iznii. To je zbog toga to moralna ekonomija ima malo koristi od onog
trita protiv kojeg se bore trine sile.
U tom ratu se koristi dvostruka strategija.
Kao prvo, najvei mogui broj aspekata moralne ekonomije, nezavisne od
trita, pretvara se u robu i preoblikuje u aspekte potronje.
Kao drugo, svemu onom to se u moralnoj ekonomiji communitasa opire
takvom pretvaranju u robu negira se znaaj za
prosperitet drutva potroaa; liava se vrednosti u drutvu nauenom da
meri vrednosti u valuti i da ih identifikuje cenama koje nose objekti i usluge koji
se mogu prodati i kupiti; i, konano, to je potisnuto iz panje javnosti (a poeljno
je da se potisne i iz individualne panje) tako to je izbaeno iz javnih
razmatranja ljudskog blagostanja.
Ishod sadanjeg rata je sve samo ne unapred dat, iako se do sada inilo da
postoji samo jedna strana u ofanzivi, sa drugom stranom u skoro stalnom
povlaenju. Communitas je izgubio mnogo zemlje; mesta trgovine koja su se
61
nadala da e prerasti u trne centre uzimaju prinos na poljima koja je on nekada

sejao.
Gubitak teritorije je zloslutan i potencijalno katastrofalan razvoj dogaaja
u svakom ratu, ali faktor koji konano odluuje o ishodu sukoba jeste borbena
sposobnost trupa. Izgubljenu teritoriju je lake povratiti nego gubitak borbenog
duha i gubitak vere u cilj i anse za otpor. Vie nego bilo ta drugo, takav drugi
razvoj dogaaja je onaj koji daje lo nagovetaj o sudbini moralne ekonomije.
Glavni i najverovatnije najdalekoseniji uspeh trine ofanzive do sada bilo
je postepeno (i ni po koju cenu potpuno i nepopravljivo), ali uporno gubljenje
vetina drutvenosti. U pogledu meusobnih odnosa, akteri kojima su oduzete
vetine sve ee se nalaze u modusu agensa - ponaajui se heteronomno, po
otvorenim ili neprimetnim instrukcijama i voeni prvenstveno eljom da prate
uputstva doslovce i strahom od razdvajanja od modela koji su trenutno u modi.
Zavodnika privlanost heteron omnog delovanja uglavnom se sastoji u predaji
odgovornosti; autoritativni recept se kupuje u paketu sa oslobaanjem od potrebe da se odgovara za nepovoljne rezultate njegove primene.
Nestanak vetina drutvenosti je podstaknut i ubrzan tendencijom,
inspirisanom dominantnim nainom ivota, da se drugi ljudi tretiraju kao objekti
potronje i da se o njima sudi po obrascu potroakih objekata i po koliini
zadovoljstva koju e verovatno ponuditi, te u smislu vrednosti za novac. U
najboljem
sluaju, drugi se vrednuju kao saputnici u sutinski usamljenoj aktivnosti
potronje; saputnici u radostima potronje ije aktivno uee moe pojaati ova
zadovoljstva. U ovom procesu, sutinska vrednost drugih kao jedinstvenih
ljudskih bia (a tako i briga o drugima zarad njih samih i zarad te jedinstvenosti)
bila je izgubljena iz vida. Ljudska solidarnost je prva rtva trijumfa potroakog
trita.
62
Fluidna ljubav
O tekoi voljenja suseda svoga
Poziv da volite suseda svog kao samoga sebe, kae Frojd (u delu
Civilizacija i njene nelagode),31 je jedno od fundamentalnih pravila
civilizovanog ivota. To je, takode, u najveoj suprotnosti sa onom vrstom
principa koju promovie civilizacija: princip sopstvenih interesa i potrage za
sreom. Osnivako pravilo civilizacije moe biti prihvaeno samo kao stvaranje
smisla, te usvojeno i praktikovano ako se ovek preda teolokom savetu credere
quia absurdum - verujte jer je apsurdno.
Svakako, dovoljno je zapitati se: Zato bih ja to radio? Kakvu u ja korist
imati od toga? da biste osetili apsurdnost zahteva da volite svog suseda, bilo kog
suseda, zbog jednog jedinog razloga - zato to je va sused. Ako ja volim nekoga,
on ili ona su morali to da zaslue na neki nain... Oni to zasluuju ako su toliko
slini meni, u mnogim bitnim stvarima, pa ja mogu da volim sebe u njima; i oni
to zasluuju ako su mnogo savreniji od mene, pa ja mogu u njima da volim ideal
sopstvenog sebe... Ali ako je on za mene stranac i ako ne moe da me privue
bilo kojom svojom sopstvenom vrednou ili bilo kojim znaajem koji je on moda
stekao u mom emocionalnom ivotu - bie mi teko da ga volim. Ovaj
zahtev ini se jo zamornijim i ispraznijim jer veoma esto ja ne mogu da
pronaem mnogo dokaza da stranac, koga ja treba da volim, mene voli ili mi
barem pokazuje najmanje uvaavanje. Kada to njemu bude odgovaralo, on nee
oklevati da me povredi, da mi se podsmeva, da me nipodatava i da mi pokae
svoju superiornu mo...
I tako se Frojd pita: Koja je poenta pravila iskazanog sa toliko ozbiljnosti
ako njegovo potovanje ne moe biti preporueno kao razumno? U potrazi za
odgovorom, ovek je u iskuenju da zakljui, protivno svom zdravom razumu, da
je voli suseda svog zapovest koja je zapravo opravdana injenicom da nita
drugo ne ide tako snano protiv prvobitne prirode oveka. to je manje
verovatno da se pravilo potuje, vea je upornost sa kojom e ono, verovatno, biti
naglaavano. A nalog da volite svog suseda e moda manje verovatno biti
ispunjen pre nego bilo koje drugo pravilo. Kada je talmudskog mudraca, rabina
Hilela, izazvao potencijalni preobraenik da objasni boje uenje, i to u vreme
kada je onaj ko postavlja takva pitanja mogao da stoji samo na jednoj nozi,
Sigmund F re ud, Civilization and its Discontents (1930) , vide ti: Standard Edition Jame sa Strach e va, 1961. (Kod nas pre ve de no kao Nelagodnost u kulturi).
31
63
ponudio je voli suseda svog kao samoga sebe kao jedini, a potpun odgovor koji
je sadravao celokupnost bojih naloga. Dalje, prihvatanje takve zapovesti je
slepo verovanje; odluan prekid kojim se ljudsko bie oslobaa oklopa
prirodnih nagona, elja i naklonosti, zauzima poziciju udaljenu od prirode i
protiv nje, i pretvara se u neprirodno bie, koje, za razliku od zveri (i svakako
od anela, kao to je Aristotel istakao) predstavljaju ljudi.
Prihvatanje pravila ljubavi prema svom susedu predstavlja roenje
humanosti. Sve druge rutine ljudske kohabitacije, kao i njihova predodreena ili
retrospektivno otkrivena pravila su samo lista fusnota (nikada potpuna) koja ide
uz to pravilo. U sluaju da se ovo pravilo ignorie ili odbaci, ne bi postojao niko
da sastavi tu listu ili da razmilja o njenoj potpunosti.
Ljubav prema susedu moe iziskivati slepo verovanje; rezultat je ipak
roenje humanosti. To je takoe koban prelaz sa instinkta opstanka do
moralnosti.
Ovo je prelaz koji pridaje moralnosti ulogu opstanka, moda conditio sine
qua non. Sa ovim sastojkom, opstanak oveka postaje opstanak humanosti u
oveku.
Voli suseda svog kao samoga sebe implicitno prikazuje ljubav prema
samom sebi kao neproblematinu, kao datu, kao ljubav koja je oduvek bila
prisutna. Ljubav prema samom sebi je pitanje opstanka, a za opstanak nisu
potrebne zapovesti, jer druga (neljudska) iva stvorenja dobro opstaju bez njih.
Ljubav prema svom susedu, kao to ovek voli samoga sebe, ini ljudski opstanak razliitim od opstanka bilo kog drugog ivog stvorenja. Bez tog
dodatka/dominacije ljubavi prema samom sebi, produetak fizikog, telesnog
ivota jo uvek nije, sam po sebi, ljudski opstanak; nije vrsta opstanka koja
razdvaja ljude od zveri (i - nikada to ne zaboravite - anela). Pravilo da volite svog
suseda izaziva i pobija instinkte koje je postavila priroda, ali ono takoe izaziva i
pobija znaenje opstanka koji je postavila priroda i te ljubavi prema samome sebi
koja ga titi.
Ljubav prema svom susedu ne mora biti osnovni proizvod instinkta
opstanka - ali isto tako to ne mora biti ni vaa ljubav prema samom sebi,
izabrana kao model susedske ljubavi.
Ljubav prema samom sebi - ta to znai? ta ja to volim ,,u samome sebi?
ta ja volim kada volim sebe? Mi, ljudi, delimo instinkte za opstanak sa naim
bliskim, ne tako bliskim i dosta udaljenim ivotinjskim roacima - ali kada je u
pitanju ljubav prema samom sebi, nai putevi se razdvajaju i mi ostajemo sami.
Tano je da nas ljubav prema samom sebi podstie da se drimo ivota,
da snano nastojimo da ostanemo ivi u dobru i u zlu, da se odupremo ili se
borimo protiv bilo ega to moe zapretiti preranim ili iznenadnim zavretkom
ivota, i da zatitimo, ili - jo bolje - da ojaamo nau spremnost i snagu kako
bismo uinili taj otpor delotvornim. U ovome su, meutim, nai ivotinjski roaci
umetnici, nita manje ostvareni ili zreli od naj posveenijih i najvetijih zavisnika
od fitnesa i strasnih ljubitelja zdravog ivota meu nama. Naim ivotinjskim
roacima (osim onih pripitomljenih meu njima, kojima smo mi, njihovi ljudski
gospodari, uspeli da oduzmemo njihove prirodne talente tako
da mogu bolje da slue naem, a ne svom opstanku) nisu potrebni iskusni
savetodavci da im kau kako da ostanu ivi i u formi. Niti im je potrebna ljubav
64
Fluidna ljubav
prema samima sebi da ih uputi u to da je opstajanje i ostajanje u formi prava

stvar za njih.
Opstanak (ivotinjski opstanak, fiziki, telesni opstanak) moe
funkcionisati i bez ljubavi prema samom sebi. U stvari, moe mu biti bolje bez
nje, nego u njenom drutvu! Putevi instinkta za opstanak i ljubavi prema samom
sebi mogu ii paralelno, ali isto tako i u suprotnim pravcima... ljubav prema
samom sebi moe se pobuniti protiv nastavka ivota. Ljubav prema samom sebi
moe nas navesti da prizovemo opasnost i da prihvatimo pretnju. Ljubav prema
samom sebi moe nas podstai da odbijemo ivot koji nije dostojan naih
ljubavnih standarda, a samim tim nije vredan ivljenja.
Jer ono to volimo u naoj ljubavi prema sebi su bia u nama koja su
pogodna za ljubav. Ono to mi volimo jeste stanje ili nada da smo voljeni. Da smo
objekti vredni ljubavi, da smo prepoznati kao takvi i da nam je pruen dokaz
tog prepoznavanja.
Ukratko, da bismo imali ljubav prema sebi samima - moramo biti voljeni.
Odbijanje ljubavi - negiranje statusa objekta vrednog ljubavi - proizvodi mrnju
prema samom sebi. Ljubav prema samom sebi je nastala iz ljubavi koju nam
nude drugi. Ako su za njeno nastajanje koriene zamene, one moraju biti sline
takvoj ljubavi, koliko god da su varljive. Prvo nas drugi moraju voleti da bismo
mi mogli poeti da volimo sami sebe.
A kako da znamo da nismo prezreni ili odbaeni kao beznadean sluaj, da
ljubav predstoji ili e moda predstojati, da smo nje vredni i da tako imamo pravo
da uivamo u njoj i da nam prija, amour de soil Mi znamo, verujemo da znamo,
i iznova se uveravamo da ono u ta verujemo nije pogreno - kada nam se drugi
obraaju i sluaju nas. Kada nas sluaju sa panjom, uz interes koji otkriva ili
oznaava spremnost za odgovor, mi onda zakljuujemo da smo potovani.
Odnosno, mi pretpostavljamo da se ono to mislimo, inimo ili nameravamo da
inimo - rauna i ulazi u obzir.
Ako me drugi potuju, onda je oigledno da u meni mora postojati, zar
nije tako, neto to samo ja mogu ponuditi drugima; a oigledno je da postoje ti
drugi, zar nije tako, kojima bi bilo drago da im to bude ponueno i koji bi u tom
sluaju bili zahvalni. Ja sam bitan, a ono to mislim, kaem i radim - takoe je
vano. Ja nisam cifra koja se lako zameni i odbaci. Ja neto znaim i drugima,
a ne samo sebi. Ono to ja kaem, ta ja predstavljam i radim neto znai - i to
nije samo moje slepo verovanje. ta god da se nalazi u svetu oko mene, svet bi
bio siromaniji, manje interesantan i pruao bi manje obeanja ako bih ja
iznenada prestao da postojim ili ako bih otiao negde drugo.
Ako je to ono to nas ini ispravnim i odgovarajuim objektima ljubavi
prema samima sebi, onda poziv da volimo svoje susede kao same sebe (tj. da
oekujemo od suseda da ele da budu voljeni iz istih razloga koji podstiu nau
ljubav prema sebi samima) budi elju kod suseda da ouvaju svoje dostojanstvo
tako to e njihova jedinstvena, nezamenljiva i neophodna vrednost biti
prepoznata, priznata i potvrena. Taj poziv nas podstie na pretpostavku kako
susedi zaista predstavljaju takve vrednosti - barem dok se ne dokae suprotno.
Voleti susede kao to volimo same sebe znailo bi onda da potujemo
jedinstvenost drugog - vrednost naih razlika koje obogauju svet u kome
zajedno ivimo i time ga inimo fascinantnijim i lepim mestom, dodajui jo
65
stvari njegovom rogu izobilja prepunom obeanja.

U jednoj sceni najhumanijeg filma Andreja Vajde - Korak - Janu Korak
(pseudonim velikog pedagoga roenog pod imenom Henrik Goldmit),
najhumaniji filmski junak, prisea se uasa ratova voenih tokom ivota njegove
napaene generacije. On se podsea tih stravinih zloina i, naravno, duboko ih
prezire i grozi ih se, kao to takva del nehumanosti i zasluuju da se preziru i
od kojih se treba uasavati. A opet, najivopisnije i sa najveim uasom sea se
pijanog oveka koji utira de te.
U naem svetu opsednutom statistikim podacima, proecima i veinama,
skloni smo da merimo stepen nehumanosti ratova brojem njihovih rtava. Skloni
smo da merimo zlo, okrutnost, odvratnost i neasnost viktimizacije brojem
njenih rtava. Ali
1944. godine, usred najpogubnijeg od svih ratova po broju rtava u istoriji
oveanstva, Ludvig Vitgentajn je zabeleio:
Nikakav krik muenja ne moe biti vei od krika jednog oveka.
Ili opet, nikakva muka ne moe biti vea od one koju moe da
pretrpi
jedno ljudsko bie.
itava planeta ne moe osetiti veu muku od jedne due.
Pola veka kasnije, na pitanje Leslija Stala iz CBS televizije, vezano za pola
miliona dece koja su umrla zbog kontinuirane vojne blokade Iraka, tadanja
ambasadorka u Ujedinjenim nacijama, Medlin Olbrajt, nije negirala optubu i
priznala je da je teko bilo doneti tu odluku. Ali je ona opravdala taj izbor:
Mislimo da je tu cenu vredelo platiti.
Budimo poteni, treba rei da Olbrajtova nije bila, niti jeste, jedina sa
takvim razmiljanjem. Ne moete napraviti kajganu, a da ne razbijete jaja omiljeni je izgovor vizionara, glasnogovornika zvanino prihvaenih vizija i
generala koji deluju prema zapoved ima tih glasnogovornika. Ta se formula
tokom godina pretvorila u istinski moto naih vrlih, modernih vremena.
Ko god da je to mi koji mislimo i u ije ime je govorila Olbrajtova,
upravo je to vrsta te hladne okrutnosti kojoj se suprotstavljao Vitgentajn i koja
je okirala Koraka, koji je, besan i revoltiran, odluio da ceo svoj ivot posveti
tom revoltu.
Veina nas bi se sloila da besmislena patnja i besmisleno nan et bol ne
moe imati opravdanje i ne moe se odbraniti ni pred kakvim sudom, ali manjina
je spremna da prizna da izgladnjivanje ili smrt samo jednog ljudskog bia nije i
ne moe biti cena koju vredi platiti, koliko god razumna ili ak plemenita bila
ta ideja iju cenu treba platiti. Ni ponienje, ni negiranje ljudskog dostojanstva
ne moe biti ta cena. Ne samo to se dostojanstven ivot i potovanje usled
humanosti svakog ljudskog bia kombinuje u vrhunsku vrednost koja ne moe
biti nadmaena ili zamenjena nikakvim zbirom ili koliinom drugih vrednosti,
ve su sve druge vrednosti zaista vrednosti samo u meri u kojoj slue
ljudskom dostojanstvu ipromoviu tu ideju. Sve stvari koje vrede u ljudskom
ivotu su samo raznovrsna obeleja kojima se kupuje ta jedna vrednost koja ivot
ini vrednim ivljenja. Onaj ko opstanak trai u ubijanju humanosti u drugim
ljudskim biima uspeva da nadivi smrt svoje humanosti.
Negiranje ljudskog dostojanstva diskredituje vrednost bilo kakve ideje kojoj
66
Fluidna ljubav
je potrebno takvo negiranje da bi se nametnula. I patnja samo jednog deteta

diskredituje korist tako radikalno i potpuno kao to to ini patnja miliona. Ono
to moe vaiti za kajganu postaje okrutna la kada se primeni na ljudsku sreu
i blagostanje. Korakovi biografi i sledbenici prihvatili su da se klju za njegove
misli i del nalazi u njegovoj ljubavi prema deci. Takvo tumaenje ima dobrih
osnova; Korakova ljubav prema deci bila je svesrdna i bezuslovna, potpuna i
sveobuhvatna - dovoljna da odri itav ivot jedinstveno kohezivnog smisla i
integriteta. A opet, kao i veina tumaenja, i ono ne uspeva da potpuno obuhvati
svoj objekat.
Korak je voleo decu onako kako je malo ko od nas spreman ili sposoban
da voli, ali ono to je on voleo u deci bila je njihova humanost. Humanost u
svom najboljem - neiskrivljenom, neobraenom, neosakaenom obliku, potpuno
u svom detinjem zaetku i povoju, jo uvek punom obeanja koja nisu prekrena
i potencijala koji nisu kompromitovani. Svet u kome su potencijalni nosioci
humanosti roeni i u kome se razvijaju poznat je po tome to je vetiji u
sasecanju krila nego u podsticanju potencijalnih letaa da raire krila, i tako je,
po Korakovom miljenju, samo u deci humanost mogla biti pronaena,
uhvaena i sauvana, celovita i iskonska (ali samo na neko vreme!).
Moda bi bilo bolje promeniti naine na koji svet funkcionie i uiniti
stanite ljudi gostoprimljivijim za ljudsko dostojanstvo, tako da sazrevanje ljudi
ne bi iziskivalo kompromitovanje detinje humanosti. Mladi Henrik Goldmit delio
je nade onog stolea u kojem je roen i verovao je da ljudi imaju mo da
promen gnusne obiaje u svetu: da je to zadatak koji je i ostvarljiv i koji e
zasigurno biti ispunjen. Ali kako su vremena prolazila, kako su se mase rtava i
kolateralna teta loih namera, isto koliko
i plemenitih namera, poveavale do neba i kako su raspadanje i trule tela
u koje su se snovi sve vie pretvarali ostavljali mati sve manje i manje prostora,
tako uzvienim nadanjima je oduzet njihov kredibilitet. Janu Korak je vrlo
dobro znao neprijatnu istinu koje nije bio svestan Henrik Goldmit: ne mogu
postojati preice koje vode do sveta sainjenog po merama ljudskog dostojanstva,
dok e stvarno postojei svet, koji svakodnevno grade ljudi kojima je ve
poseeno dostojanstvo i koji nisu navikli da potuju ljudsko dostojanstvo kod
drugih, malo verovatno ikada biti ponovo izgraen po toj meri.
Ovom naem svetu ne moe se nametnuti zakon da bude savren. Ne moe
se svet primorati na vrlinu, niti se svet moe ubediti da se ponaa estito. Ne
moe se ovaj svet uiniti dobrim i briljivim prema ljudskim biima koja ga
nastanjuju i prijemivim za njihove snove o dostojanstvu, kao to bi ovek zaista
eleo. Ali se on mora potruditi. On e se potruditi. Potrudio bi se, u svakom
sluaju, da je on bio taj Janu Korak koji je izrastao iz Henrika Goldmita.
Ali kako biste se vi potrudili? To ne bi bilo u stilu starinskih utopijskih
vizionara, koji su se - ne uspevi da naprave kvadraturu kruga od bezbednosti i
slobode u Velikom Drutvu - pretvorili u kreatore ograenih zajednica, trnih
centara i zabavnih parkova... U vaem sluaju, zatitom dostojanstva - sa kojim
je roeno svako ljudsko bie - od lopova i falsifikatora koji smiljaju kako da ga
ukradu ili da ga iskrive i osakate; i zapoeli biste taj doivotni posao zatite onda
dok jo ima vremena, tokom godina detinjstva tog dostojanstva. Pokuali biste da
zakljuate talu pre nego to konj pobegne ili ga ukradu.
67
Jedan, i navodno najrazumniji nain da uradite ovo jeste da zatitite decu

od otrovnog zaudaranja sveta pokvarenog i umrljanog ljudskim ponienjem i
neovetvom; zabraniti pristup zakonu dungle koji poinje tu sa druge strane
vrata sklonita. Kada se njegovo sirotite preselilo sa svoje predratne lokacije u
Krohm alni u Varavski geto, Korak je naredio da ulazna vrata budu stalno
zakljuana i da prozori u prizemlju budu zabarikadirani. U vreme kada su
predstojea deportovanja u gasne komore sve vie postajala neminovnost, Korak
se navodno suprotstavio ideji da zatvori sirotite i da poalje decu napolje ne bi li
sama deca pronala ansu za bekstvo, koju su neka od njih moda i mogla da
pronau (samo moda). Moda je mislio da ta ansa nije vred ela pokuavanja:
od trenutka kada bi bila van sklonita, deca bi se uila strahu, ponienju i
mrnji. Ta deca bi izgubila najdragoceniju od svih vrednosti - svoje dostojanstvo.
Onda kada im se oduzme ta vrednost, koja je svrha ostajanja u ivotu? Vrednost,
najdragocenija od svih vrednosti, sine qua non atribut humanosti, jeste ivot sa
dostojanstvom, a ne opstanak po svaku cenu.
Spilberg je mogao da naui neto od Koraka - oveka i Kor aka filma.
Neto to on nije znao, ili nije eleo da zna, ili nije eleo da prizna da je
znao; neto o ljudskom ivotu i o vrednostima koje ine ivot vrednim ivljenja;
neto o emu je pokazao neznanje ili to je zanemario u sopstvenoj prii o
nehumanosti, filmu indler ova lista koji je oborio sve rekorde gledanosti, uz
aplauze itavog naeg sveta koji malo koristi ima od dostojanstva, a veliku potranju za ponienjem, i koji je doao do toga da na nadivljavanje drugih gleda kao
na svrhu ivota.
Film indlerova lista je film o nadivljavanju drugih; opstanak po svaku
cenu, u bilo kojim uslovima, ta god da se desi, radei sve to je potrebno da se
uradi. Prepuna bioskopska sala gromko aplaudira kada indler uspeva da izvede
svog poslovou iz voza spremnog za put u Treblinku; bez obzira na to to voz nije
zaustavljen i to e ostatak putnika u vagonima za stoku zavriti svoje putovanje
u gasnim komorama. Aplauz se ponovo uje kada indler odbija ponudu drugih
Jevrejki da zameni njegove Jevrejke pogreno oznaene za krematorijum i
uspeva da ispravi greku.
Pravo jaeg, otroumnijeg, vetijeg ili lukavijeg da uradi sve to smisli da bi
nadiveo slabijeg i nesrenijeg je jedna od najuasnij ih lekcija holokausta.
Jeziva, uasavajua lekcija, ali ne manje eljno studirana, usvojena,
zapamena i primenjena u ovom cilju. Da bi bila spremna za usvajanje, ta lekcija
mora prvo biti detaljno oiena od svih etikih konotacija, do golih kostiju te
igre opstanka u kojoj neko mora dobiti a neko izgubiti. U ivotu se radi o
opstanku. Jai preivljava. Onaj ko napadne prvi e preiveti. Dokle god ste jai,
moete se izvui nekanjeni, ta god da ste uradili slabijem od sebe. injenica da
dehumanizacija rtava dehumanizuje - moralno unitava - njihove muitelje
odbaena je kao minorni iritirajui faktor; u sluaju da se preko te injenice nije
utke prelo, da budemo precizniji. Ono to se rauna je dolazak do vrha i ostanak na vrhu. Opstanak - preivljavanje - je vrednost oigledno nedirnuta i
nepomuena nehumanou ivota posveenog opstanku. Opstanak je vredan
borbe zarad sebe samog, koliko god visoku cenu platio poraeni i koliko god
duboko i bez popravke ovo moe podriti i degradirati pobednika.
Ova uasavajua i najnehumanija medu svim lekcijama holokausta dolazi
68
Fluidna ljubav
nam zajedno sa spiskom patnji koje ovek moe naneti slabijem da bi potvrdio
sopstvenu snagu. Prikupljanje, deportovanje, zatvaranje u koncentracione logore
ili pribliavanje nesree itavih populacija modelu koncentracionog logora demonstrirajui uzaludnost zakonitosti kroz pogubljenje osumnjienih na licu
mesta, zatvaranje bez suenja i vremenski definisane kazne zatvaranja, irenje
terora koji nastaje usled proizvoljnog i nasuminog kanjavanja - sve se to
bezbrojno puta pokazalo veoma efikasnim u slubi ideje opstanka, a time i
racionalnim.
Spisak moe biti proiren kako vreme prolazi, to se i deava. Nova i
unapreena sredstva se isprobavaju i ako uspeno prou testove dodaju se
spisku - stvari kao to su unitavanje domova ili itavih stambenih etvrti,
upanje maslinjaka iz korena, paljenje ili iskopavanje useva, podmetanje poara
na radnim mestima ili unitavanje izvora ve oskudnih ivotnih prihoda na neki
drugi nain. Sve takve mere obino su samo pokretake i same od sebe se
pogoravaju. Sa irenjem spiska poinjenih zlodela raste i potreba da se ona
primenjuju jo bezobzirnije kako bi se rtve spreile da se njihov glas uje, ali i
slua. I kako stara lukavstva postaju rutina i kako bledi uas koji su posejali
meu svojim metama, potrebno je grozniavo smiljati novije, bolnije i jo uasnije planove.
Viktimizacija gotovo nikada ne humanizuje svoje rtve. To to ste rtva ne
garantuje vam mesto na moralnom pijedestalu.
U privatnom pismu, u kome mi je prigovorila na moja razmiljanja o
mogunosti sasecanja tog razdvajajueg lanca sklonog da transformie rtve u
muitelje, Antonina eljaskova, neustraiv i retko pronicljiv etnolog i posveeni
istraiva balkanskog bureta baruta etnikih i drugih neprijateljstava koje kao
da nema dno, napisala je:
Ja ne prihvatam to da su ljudi u poziciji da se bore protiv nagona da
budu ubice nakon to su bili rtve . Vi zahte vate pre vie od obinih ljudi.
Uobiaje no je za rtvu da se pre tvori u ubicu. Jadan , siromaan ove k, kao
i sirotinja duhom kojoj ste pomogli, poinju da vas mrze ... zato to e le da
zaborave prolost, ponie nje , bol i inje nicu da su postigli ne to uz ne iju
pomo, iz ne ije g saalje nja, ali n e i sami... Kako pobe i od bola i
ponie nja - priro dna stv ar je ubistvom ili ponie nje m svog ubice ili
dobrotvora. Ili , pronalae nje m druge, slabije osobe kako bi trijumf ovali
nad njom.
uvajmo se da ne odbacimo isuvie olako upozorenje Antonine eljaskove.

ini se da izgledi protiv uobiajene humanosti zaista nadvladavaju. Oruje ne
govori, dok zvuk ljudi koji govore deluje kao uasno slab odgovor na fijuk raketa i
zagluujuu buku eksploziva.
Seanje ima dve strane medalje. Preciznije, to je blagoslov i prokletstvo u
jednom. Ono moe odravati u ivotu mnoge stvari, izrazito nejednakih
vrednosti za grupu i za njene susede. Prolost je hrpa dogaaja, a seanje ih
nikada ne zadri sve, a ta god da ono zadri ili povrati iz zaborava, nikada ga ne
reprod ukuje u svom prvobitnom obliku (ta god to znailo). itava prolost i
prolost wie es ist eigentlich gewesen" (kao to je Ranke sugerisao - da bi
istoriari trebalo ponovo da je ispriaju) nikada ne moe biti ponovo uhvaena
seanjem; a i kad bi bila, seanje bi predstavljalo teret, vie nego vrednost u
ivotu. Seanje bira i tumai - a ta je ono to treba da se izabere i kako treba
69
da se tumai jeste sporna stvar i predmet stalnih rasprava. Vas krsnue

prolosti, odravanje prolosti ivom, jedino moe biti
postignuto kroz aktivan, selektivni, preraivaki i reciklirajui rad seanja.
U svom radu Etiki zahtev Logstrup je pruio optimistiniji pogled na
prirodnu sklonost ljudi.
Karakteristika ljudskog ivota jeste da se u normalnim okolnostima
susreemo jedni sa drugima uz prirodno poverenje, pisao je tada. Samo pod
nekim posebnim okolnostima unapred imamo nepoverenje prema strancu... U
normalnim okolnostima, meutim, mi prihvatamo re stranca i nemamo
nepoverenje u njega dok god nemamo neki poseban razlog za to. Mi nikada ne
sumnjamo da je osoba neiskrena dokle god je ne uhvatimo u lai.32
Logstrup je Etiki zahtev napisao tokom prvih osam godina svog braka sa
Rozalijom Marijom Poli, provedenih u malom i mirnom okrugu Funen Island. Uz
duno potovanje prema prijateljski nastrojenim i drutvenim stanovnicima
Arhusa, gde je Logstrup trebalo da provede ostatak svog ivota poduavajui teologiju na lokalnom univerzitetu, sumnjam da bi takve ideje mogle biti zaete u
njegovoj glavi onda kada se nastanio u tom gradu direktno se suoio sa
realnou sveta u ratu i pod okupacijom, kao aktivan lan danskog otpora.
Ljudi su skloni da tkaju svoje slike sveta od niti sopstvenog iskustva.
Dananja generacija moe neubedljivim smatrati taj veseo i ivahan prikaz sveta
koji je pouzdan i dostojan poverenja skoro kao svet mate - i koji je veoma razliit
od onoga to sami svakodnevno saznaju i to se nagovetava kroz svakodnevne
zajednike prie ljudskog iskustva i preporuene ivotne strategije. Oni bi pre
sebe prepoznali u delima i ispovedima likova u skoranjem talasu eljno
gledanih, veoma popularnih televizijskih emisija kao to su Big Brother,
Survivor i The Weakest Link. One prenose dosta drugaiju poruku: strancu se
ne moe verovati. Serija Survivor ima podnaslov koji nam sve govori: Ne verujte
nikome. Ljubitelji i zavisnici od realnih TV emisija bi izokrenuli Logstrupovo
miljenje: Karakteristika ljudskog ivota jeste da se u normalnim okolnostima
susreemo jedni s drugima uz prirodnu sumnjiavost.
Ovi prizori sa TV ekrana, koji su opinili milione gledalaca i smesta postali
deo njihovog razmiljanja, bile su javne probe zamenjivosti ljudi. One su
donosile zadovoljenje i upozorenje u jednoj prii, uz poruku da niko nije
nezamenljiv, niko nema pravo na svoj deo u plodovima zajednikih napora samo
zato to su on ili ona u jednom trenutku doprineli njihovom rastu, a kamoli zbog
zato to su, jednostavno, lanovi tima. ivot je surova igra za surove ljude - tako
je glasila poruka. Svaka igra poinje ni iz ega, prethodne zasluge se ne
raunaju, vredni ste samo onoliko koliko su vredni rezultati vaeg poslednjeg
duela. Svaki igra u svakom trenutku igra samo za sebe, i da bi napredovao, a
posebno da bi stigao do vrha, on mora prvo saradivati u izbacivanju mnogih
drugih eljnih da opstanu i da uspeju, a koji blokiraju put - ali samo da bi
nadmudrio, jednog po jednog, sve one sa kojima je nekada saradivao, i da ih
ostavi - poraene i beskorisne - iza sebe.
Knud Ejle r Logstrup, Etiske Fordring, ovde citirano po engle skom pre vodu,
The Ethical Demand, e d. Hans Fink i Alasdai r Maclntyre (Unive rsity of Notre
Dame Pre ss, 1977) , str. 8.
32
70
Fluidna ljubav
Ti drugi u igri su, kao prvo i najvanije, takmaci; spletkare i, kao to svi
suparnici ine, kopajui rupe, postavljajui zasede, prieljkujui da se mi
spotaknemo i padnemo. Faktori koji pomau pobednicima da izdre takmienje i
da tako izau kao pobedn ici iz ubitane bitke su razni, poevi od razmetljivog
samopot vrivanja, pa do krotkog povlaenja. A opet, koje god lukavstvo da se
upotrebi i koje god da su prednosti onih to preivljavaju i nedostaci poraenog,
pria o opstanku mora da se razvija na isti monotoni nain: u igri opstanka,
poverenje, saoseanje i milost (glavni atributi Logstrupovog suverenog izraza
ivota) su samoubilaki. Ako niste suroviji i sa manje skrupula od svih drugih,
oni e vas unititi, sa grizom savesti ili bez nje. Vraamo se na sumornu istinu
Darvinovog sveta: oni koji su najprilagoeniji su ti koji e uvek opstati. Ili, jo
bolje, opstanak je konaan dokaz prilagoenosti.
Kada bi mladi ljudi dananjice itali knjige, a pogotovo stare knjige koje
nisu trenutno na listi najprodavanijih, pre bi se sloili
sa gorkom, nimalo veselom slikom sveta koju je oslikao izgnanik i filozof na
Sorboni, Leon estov: Homo homini lupus je jedno od najvrih naela vene
moralnosti. U svakom od naih suseda mi zaziremo od vuka... Mi smo tako jadni,
tako slabi, tako lako moemo biti srueni i uniteni! Kako da ne budemo
uplaeni!... Mi vidimo opasnost, samo opasnost...33 Oni bi insistirali, kao to je
to inio estov i kao to su to emisije Big Brother promovis ale do nivoa zdravog
razuma, da je ovo okrutan svet, namenjen okrutnim ljudima: svet pojedinaca
kojima je preostalo da se oslanjaju samo na sopstveno lukavstvo, pokuavajui
da nadmudre i nadmae jedni druge. Kada upoznaj ete stranca, vama j e na
prvom mestu potreban oprez, kao i na drugom i treem. Vae okupljanje,
stajanje rame uz rame i rad u timovima ima smisla dok god vam oni pomau da
dobijete ono to elite; ne postoji razlog za njihovo trajanje onda kada ne moete
vie izvui korist od njih, ili kada od njih imate manje koristi nego to biste
verovatno imali od odbacivanja i ponitavanja obaveze.
Mladi ljudi, koji su roeni, rastu i sazrevaju na prelasku iz veka u vek,
takoe bi mislili da im je blizak, moda ak i oigledan, opis istog odnosa
Entonija Gidensa.34
ist odnos ima tendenciju da postane preovlaujui oblik ljudskog
zajednitva danas, u koji se ulazi zbog onoga to moe biti izvueno od strane
obe osobe i nastavljeno samo toliko dugo dok obe strane smatraju da donosi
dovoljno zadovoljstva za oba pojedinca da bi ostali u njemu.
Sadanji ist odnos, po Gidensovom opisu,
nije , kao to je brak ne kada bio, prirodno stanje , ije traj anje moe
biti uze to zdravo za gotovo, osim pod ne kim e kstre mnim okolnostima. Osobina istog odnosa je ste da on moe biti pre kinut, man je vie po volji, od
strane bilo kog partne ra u bilo kom tre nutku. Da bi je dan odnos imao ansu da potraje , ne ophodna je posve enost, a, ope t, svako ko se be zre ze rvno
posve ti rizikuje da bude povre en u budunosti, u sluaju da se ta ve za
raskine .
33
Le on She stov, All things are pe rishable , u: A Shestov Anthology, e d.

Be rnard Martin (Ohio State Unive rsity Pre ss, 1970) , str. 70.
34
Anthony Gidde ns, The Transformation of Intimacy: Sexuality, Love and Eroticism
in Modern Societies (Polity, 1992) , s tr. 5 8,137.
71
Posveenost drugoj osobi ili osobama, pogotovo bezuslovna posveenost i,

zasigurno, posveenosti kao to su dok nas smrt ne rastavi, u dobru i u zlu, u
siromatvu i bogatstvu, sada jo vie izgledaju kao zamka koju treba izbegavati
po svaku cenu.
Za neto to odobravaju, mladi ljudi kau to je kul (hladno). Sasvim
prikladan izraz: koje god druge karakteristike da imaju ljudska del i interakcije,
interakcija ne sme da se zagreje, a pogotovo ne sme da ostane zagrejana; to je OK
dok god je to kul", a to to je kul" znai da je OK. Ako znate da va partner
moe poeleti da ode u bilo kom trenutku, sa vaim odobrenjem ili bez njega (im
sazna da ste vi, kao izvor njegovog zadovoljstva, potroili va potencijal, i da od
vas ne moe oekivati jo puno uivanja, ili samo zato to je trava zelenija sa
druge strane ograde), ulaganje vaih oseanja u trenutnu vezu je uvek rizian
korak. Ulaganje jakih oseanja u vau vezu i polaganje zakletve vernosti znai
preuzimanje ogromnog rizika: to vas ini zavisnim od vaeg partnera (iako treba
da kaemo da zavisnost, koja sada brzo postaje negativan termin, jeste sutina
moralne odgovornosti za drugog - za Logstrupa, kao i za Levinasa).
Da dodamo so na ranu: vaa zavisnost - zbog istoe vae veze - ne mora
i ne treba da bude reciprona. Zbog toga ste vi vezani, ali je va partner
slobodan da ode, i nijedna vrsta veze koja vas moe drati na mestu nije dovoljna
kao osiguranje da nee otii. iroko rasprostranjena i zaista uobiajena svest da
su sve veze iste (to jest: krhke, sklone cepanju, da je malo verovatno da e
potrajati due od pogodnosti koju donose, i tako uvek do daljnjeg) teko da je
ono zemljite na kome poverenje moe da pusti koren i procveta.
Labave i izrazito opozive veze su zamenile model zajednice linosti dok nas
smrt ne rastavi, koji je jo uvek izdravao pritiske u dobru i u zlu (uprkos tome
to je pokazivao sve vei broj odbojnih pukotina) u vreme kada je Logstrup
zabeleio svoje miljenje o prirodnosti i normalnosti poverenja, i objavio svoj
sud da je, u stvari, obustavljanje ili ponitavanje poverenja, a ne njegov
bezuslovni i spontani dar, bio izuzetak izazvan izuzetnim okolnostima i zbog
toga je zahtevao objanjenje.
Krhkost, boleljivosti ranjivost linih veza nisu, meutim, jedine osobine
sadanjeg ivotnog okruenja koje podrivaju kredibilitet Logstrupovih
pretpostavki. Fluidnost bez presedana, krhkost i usaena prolaznost (uvena
fleksibilnost) obeleavaju razne vrste drutvenih veza, koje su se pre samo
nekoliko desetina godina kombinovale u trajne, pouzdane okvire unutar kojih je
bila bezbedno tkana mrea ljudskih interakcija. One posebno, a moda i naj
dalekosenije, utiu na posao i profesionalne odnose. Kada imamo vetine za
kojima vie ne postoji potranja i to za krae vreme nego to je bilo potrebno stei
i savladati ih, obrazovne kvalifikacije koje svake godine gube vrednost u odnosu
na cenu njihovog dobijanja ili se ak pretvaraju u negativnu vrednost mnogo
pre nego to to prepisuje njihov navodni rok trajanja tokom itavog ivota,
radna mesta koja nestaju uz malo ili bez ikakvog upozorenja, i tok ivota koji je
iseckan u niz sve kraih jednokratnih projekata - ivotni izgledi sve vie nalikuju
na nasumine obrte pametnih raketa, a sve manje na unapred osmiljene i
predodreene, predvidive putanje balistikih raketa.
ini se da dananji svet pravi zaveru protiv poverenja.
Poverenje moe ostati, kao to Knud Logstrup sugerie, prirodni tok
Fluidna ljubav
72
suverenog izraza ivota, ali onda kada je jednom dato, ono uzaludno trai
mesto da se usidri. Poverenje je osueno na ivot prepun frustracija. Ljudi
(samostalno, nekoliko njih ili udrueni), kompanije, stranke, zajednice, veliki
ciljevi ili ivotni obrasci iza kojih stoji autoritet a koji treba da usmeravaju ovek
ov ivot, isuvie esto ne uspevaju da isplate posveenost koja im se preda. U
svakom sluaju, oni su retko kada primeri istrajnosti i dugoronog kontinuiteta.
Teko da postoji jedna jedina referentna taka na koju panja moe biti
pouzdano i bezbedno usmerena da bi oni obmanuti ljudi koji tragaju za
smernicama bili osloboeni zamorne dunosti neprestane budnosti i neprekidnog
povlaenja napravljenih ili nameravanih koraka. Nema taaka orijentacije koje
imaju dui ivotni vek od samih onih ljudi koji tragaju za orijentacijom, koliko
god da su uasno kratki njihovi telesni ivoti. Individualno iskustvo tvrdoglavo
istie sopstvenu linost kao najverovatniji stoer trajanja i kontinuiteta koji se
tako eljno trai.
U naem drutvu, navodno zavisnom od razmiljanja, malo je verovatno da
e poverenje dobiti mnogo podsticaja. Trezveno prouavanje podataka koje prua
ivotno iskustvo pokazuje prema suprotnom pravcu, iznova otkrivajui veitu
promenjivost pravila i krhkost veza. Da li to, meutim, znai da je Logstrupova
odluka da poloi nade moralnosti u spontanu, endemsku tendenciju da verujete
drugima pobijena endemskom nesigurnou koja proima dananji svet?
ovek bi imao pravo da tako kae - da nije injenice kako Logstrupovo
miljenje nikada nije bilo da se moralni impulsi javljaju iz razmiljanja. Suprotno
tome: po njegovom miljenju, nada moralnosti je bila poloena upravo u svojoj
predrefleksivnoj spontanosti: Milost je spontana, jer i najmanji prekid, najmanja
kalkulacija, najmanje njeno razblaivanje da bi sluila neemu drugom je u
potpunosti unitava, pretvara je zapravo u njenu suprotnost, nemilost.35
Emanuel Levinas je poznat po tome da insistira na tome da pitanje zato
bih ja bio moralan? (to jest, traenje argumenata kao to su kakve ja koristi
imam od toga?, ta je ta osoba uradila za mene da bi opravdala moju brigu?,
zato bih ja brinuo ako toliko mnogo drugih ne brine? ili zar ne moe to neko
drugi da uradi umesto mene?) nije poetna taka moralnog ponaanja, ve
signal njegove smrti; isto kao to je i sva amoralnost poela sa Kainovim
pitanjem: Da li sam ja uvar svog brata? ini se da se Logstrup slae s tim.
Potreba za moralnou (taj izraz je ve oksimoron - ta god da odgovara
potrebi je neto drugo, a ne moralnost) ili samo preporuivost moralnosti ne
moe biti logiki utvrena, a kamoli dokazana. Moralnost nije nita drugo do
uroeno podstak nuta manifestacija humanosti - ona ne slui nikakvoj svrsi i
zasigurno nije vodena oekivanjem profita, udobnosti, slave ili napredovanja.
Tano je da su objektivno dobra - korisna i vredn a - del esto bila izvoena uz
kalkulacije o dobitku onog ko ih ini, da li zbog toga da bi zasluio uzvienu
milost, pribavio ugled u javnosti ili osigurao okajanje od greha nemilosrdnosti
poinjenog u nekoj drugoj situaciji; ta del, meutim, ne mogu biti klasifikovana
kao istinski moralna del ba zbog toga to su bila tako motivisana.
U moralnim delima, Logstrup insistira, krajnji motiv je odbaen.
Knud Logstrup, After the Ethical Demand, pre ve li Susan De w i van
Koote n Nie ke rk (Aarhus Unive rsity, 2002), str. 26 .
35
73
Spontani izraz ivota je radikalan ba zahvaljujui odsutnosti krajnjih motiva"

i nemoralnih i moralnih. To je jo jedan razlog zato zahtev etike, taj objektivni"
pritisak da se bude moralan, koji proizilazi iz same injenice da ste ivi i da delite
planetu sa drugima, jeste i mora ostati neujan. Poto se pokornost zahtevu
etike" moe lako pretvoriti (biti deformisan i iskrivljen) u motiv za ponaanje,
zahtev etike najbolje prolazi kada je zaboravljen i kada se na njega ne misli:
njegova radikalnost se sastoji iz njegovog zahtevanja da bude povran".36
Neposrednost ljudskog kontakta je odrana neposrednim izrazima ivota"37 i
njemu nije potrebna, niti bi tolerisao, nikakvu drugu podrku.
U praktinom smislu, to znai da koliko god ljudsko bie moe prezirati
situaciju u kojoj je ostavljeno samo (na kraju krajeva) sopstvenom sudu i
odgovornosti, upravo je ta samoa ono u emu je sadrana nada moralno
ispunjenog zajednitva. Nada; ne izvesnost.
Spontanost i suverenost izraza ivota ne garantuju da je rez ultirajue
ponaanje etiki ispravan i pohvalan izbor izmeu dobra i zla. Stvar je u tome da
se greke i ispravan izbor javljaju pod istim uslovima, isto kao to se pod istim
uslovima javljaju i kukaviki impulsi da potrite u zaklon koji svesrdno prua
autoritativna komanda i hrabrost da prihvatite odgovornost. Ako se ne
pripremite za mogunost pravljenja pogrenih izbora teko da postoji nain da
istrajete u potrazi za pravim izborom. Daleko od toga da je neizvesnost snana
pretnja moralnosti (i time odvratna etikim filozofima) - neizvesnost je domae
tlo moralne osobe i jedino tlo iz kog moe isklijati i procvetati moralnost.
Ali, kao to Logstrup sa pravom istie, neposrednost ljudskog kontakta je
ta koja se odrava neposrednim izrazima ivota. Pretpostavljam da veza i
uzajamno uslovljavanje deluju dvosmerno. ini se da neposrednost igra ulogu
u Logstrupovom razmiljanju, koja je slina bliskosti u Levinasovim radovima.
Neposredni izrazi ivota su pokrenuti bliskou, ili neposrednim prisustvom
drugog ljudskog bia - slabog i ranjivog, koji pati i kome je potrebna pomo. Nas
izaziva ono to vidimo; i mi smo izazvani da delujemo - da pomognemo, da
odbranimo, da pruimo utehu, da izleimo ili da spasemo.
Suvereni izraz ivota je jo jedna brutalna injenica - isto kao i
Levinasova odgovornost ili, svakako, Logstrupov sopstven i zahtev etike.
Za razliku od zahteva etike, koji neprekidno eka, neujan, neumoran,
neispunjen i moda u principu veno neispunjiv i neiscrpan - suvereni izraz
ivota je, meutim, uvek ve ispunjen i kompletan; iako ne izborom, ve
spontano, bez zahtevanja.38Moemo pretpostaviti da je upravo taj status izraza
ivota bez izbora onaj koji objanjava pripisivanje suvereniteta.
Suvereni izraz ivota se moe shvatiti kao drugi naziv za Befindlichkeit
Martina Hajdegera (biti smeten, to je sutinski ontoloka ideja) kombinovan sa
Stimmung (biti usklaen, to je epistemoloki refleks smetenosti).39 Kao to je
Hajdeger nagov estio, pre nego to bilo kakvo biranje moe da otpone, mi smo
ve uronjeni u taj svet i usklaeni smo sa tom uronjenou - naoruani sa
Vorurteilom, Vorhabeom, Vorsichtom, Vorgriffom, svim tim odlikama sa
36
37
38
Ibid., str. 28.

Ibid., str. 25.
Ibid.,str. 14.
74
Fluidna ljubav
prefiksom vor koje prethode svakoj spoznaji i ine njenu samu mogunost. Ali,
hajdegerski Stimmung je u bliskoj vezi sa das Manom - tom nikom kome se sve
nae postojanje ve predalo. Na poetku, ja nisam 'ja' u smislu svog sops
tvenog bia; pre svega, bivstvovanje je Man i sklono je da tako i ostane. Takvo
stanje biti das Man" je u svojoj sutini stanje saglasnosti an sich, saglasnosti
koja nije svesna sebe kao takve (i stoga je ne treba meati sa suverenim izborom
solidarnosti). Dokle god se ono pojavljuje pod maskom das Mana, Mitseina (biti
sa), ono je kob, a ne sudbina ili vokacija. A takva je i saglasnost predaje das
Manu: ona prvo mora skinuti masku saglasnosti pre nego to se ona moe ili
odbiti ili se protiv nje boriti u odsudnom inu samopotvrdivanja, ili svesrdno
usvojiti kao ivotna strategija i ivotni cilj.
S jedne strane, insistiranjem na njegovoj spontanosti, Logstrup sugerie
takav an sich" status za ivotne izraze, koji podseaju na one Befindlichkeit i
Stimmung. Sa druge strane, meutim, ini se da on identifikuje suverene izraze
ivota sa odbijanjem te iskonske, prirodno date saglasnosti (on se snano protivi
apsorpciji suverenih izraza od strane saglasnosti, njegovom davljenju u ivotu
gde jedan pojedinac imitira drugog"), iako ih on ne bi identifikovao ni sa
poetnim aktom samoemancipacije, probijanja kroz tit an sich statusa. On
insistira na tome da nije unapred donet zakljuak da e suvereni izraz ivota
nadvladati".40
Suvereni izraz ivota ima monog neprijatelja - to je obuzdani" izraz, izraz
spolja izazvan i time heteronoman, umesto autonoman; ili, preciznije (u
tumaenju koje je verovatno usklaen ije sa Logstrupovom namerom), to je izraz
iji su motivi (onda kada su ponovo predstavljeni, ili, pre, pogreno predstavljeni,
kao uzroci) projektovani na spoljne faktore.
Primeri obuzdanog" izraza su nazvani povreda, ljubomora i zavist. U
svakom od ovih sluajeva, izraena karakteristika ponaanja je samozavaravanje
u cilju maskiranja istinskih pobuda za delovanje. Na primer, pojedinac ima
previsoko miljenje o sebi da bi tolerisao misao da je neto loe uradio, i zato se
poziva na povredu kako bi skrenuo panju sa sopstvenih pogrenih koraka, a to
postie identifikovanjem sebe kao oteene strane... Da biste dobili zadovoljstvo
od toga to ste oteena strana, morate izmisliti uvrede koje su vam nanete da
biste nahranili to povlaivanje samom sebi.41 Autonomna priroda delovanja je
tako prikrivena; druga strana je ta koja je optuena da je prva poela sa loim
ponaanjem, za prekraj pokretanja svega, pa druga strana time dobija ulogu
istinskog aktera u drami. Sopstveno bie ostaje tako u potpunosti strana koja je
objekt; sopstveno bie trpi zbog tueg delovanja, a nije pravi akter.
Jednom kada se usvoji, ova vizija deluje kao da je samopokret aka i kao
da pothranjuje sama sebe. Da biste ouvali kredibilitet, negodovanje upueno
prema drugoj strani mora biti najglasnije do sada i, povrh svega, jo manje
popravljivo ili oprostivo, a rezultirajue patnje rtve moraju biti proglaene jo
uasnijim i bolnijim, kako bi samoproglaena rtva mogla nastaviti sa opravdavanjem jo otrijih mera ,,u pravednom odgovoru" na poinjene povrede ili ,,u
odbrani" od povreda koje jo nisu poinjene. Obuzdano" injenje mora
neprestano negirati svoju autonomiju. Zbog toga ono predstavlja najradikalniju
40
41
Logs trup, After the Ethical Demand, s tr. 4, 3.

Ibid., str. 1-2.
75
prepreku usvajanju suvereniteta sopstvenog bia i ponaanju sopstvenog bia na

nain koji je u skladu sa takvim usvajanjem.
Prevazilaenje
samonametnutih
ogranienja
skidanjem
maski
i
diskreditovanjem samozavaravanja na koje se ona oslanjaju javlja se zbog toga
kao preliminaran, nezamenjiv uslov davanju slobodne vladavine suverenom
izrazu ivota; izraz koji se manif estuje, kao prvo i najvanije, u poverenju,
saoseanju i milosti.
Tokom najveeg del istorije oveanstva, neposrednost prisustva" se
preklapala sa potencijalnom i izvodljivom neposrednou akcije".
Nai preci su imali tek nekoliko orua, ako su ih uopte i imali, koja bi im
omoguila da deluju efikasno na velikoj udaljenosti - ali oni teko da su ikada
bili izloeni prizoru ljudske patnje koji bi bio isuvie daleko da se ne bi mogao
dohvatiti oruem u ruci. Sveukupnost moralnih izbora sa kojima su se nai preci
suoavali mogao je skoro u potpunosti biti ogranien u okvirima uskog prostora
neposrednosti, sastanaka oi u oi i interakcije. Izbor izmeu dobra i zla, kada
god se s njim suoavalo, mogao je zbog toga biti inspirisan, podstaknut i, u
osnovi, ak i kontrolisan suverenim izrazom ivota.
Meutim, danas je tiina naloga etike zagluujua kao nikada do sada. Taj
nalog podstie i trajno usmerava suverene izraze ivota"; ali, dok su ovi izrazi
zadrali svoju neposrednost, objekti koji ih aktiviraju i privlae su otplovili,
daleko izvan prostora blizine, odnosno neposrednosti. Kao dodatak onome to
moemo videti u naoj neposrednoj blizini golim okom (bez pomagala), mi smo
sada svakodnevno izloeni posredovanom" znanju udaljene patnje i udaljene
okrutnosti. Svi mi sada imamo televiziju; ali samo nekoliko nas ima pristup
sredstvima teed elovanja.
Ako nas nesrea koju smo bili u stanju ne samo da vidimo, ve i da
ublaimo ili izleimo, postavila u situaciju moralnog izbora kojim bi suvereni
izraz ivota" bio u stanju da upravlja (ak i kad bi to bilo uasno teko) - sve iri
jaz izmeu onoga ega smo mi (indirektno) postali svesni i onoga na ta mi
moemo (direktno) uticati podstie neizvesnost koja prati sve moralne izbore do
step ena koji je bez presedana, gde naa prirodno usaena etinost nije navikla,
a moda ak nije ni sposobna, da funkcionie.
Iz tog bolnog, moda nepodnoljivog shvatanja svoje nemoi, mi dolazimo u
iskuenje da potraimo sklonite. Iskuenje da sebi predstavimo stvari sa
kojima je teko suoiti se" kao neto to je van naeg dometa" je neprestano i
sve vie jaa...
to se vie udaljavamo od svog neposrednog okruenja, to se vie
oslanjamo na nadgledanje tog okruenja... Kue u mnogim urbanim podrujima
irom sveta sada postoje da zatite svoje stanare, a ne da integriu ljude u
njihove zajednice", primeuju Gampert i Draker.42
Kako njihovi stanovnici proiruju svoje prostore za komunikaciju na
meunarodnu sferu, oni esto istovremeno udaljuju svoje domove od javnog
ivota kroz sve 'pametniju' bezbednosnu infrastrukturu", komentariu Grejam i
Marvin." Praktino svi gradovi irom sveta poinju da prikazuju prostore i zone
G. Gumpe rt i S. Drucke r, The me diate d home in a global village ",
Communication research 4 (1996), str. 422-38.
42
76
Fluidna ljubav
koji su mono povezani sa drugim 'vrednim' prostorima irom urbanog pejzaa,

kao i irom nacionalnih, meunarodnih i ak globalnih prostora. U isto vreme,
meutim, na takvim mestima se esto javlja opipljiv i sve izraeniji proces
lokalnog prekidanja veza od fiziki bliskih, ali drutveno i ekonomski udaljenih
mesta i ljudi.43
Otpad te nove ekstrateritorijalnosti, kroz povezanost privileg ovanih
urbanih podruja koja naseljava i koristi globalna elita, su nepovezana i
naputena podruja - sablasne etvrti Miela varcera, gde su none more
zamenile snove, a opasnost i nasilje su ei nego inae.44 Da bi ova distanca i
dalje ostala nepremostiva, i da bi se spreila opasnost isticanja i kontaminacije
regionalne istoe, prikladna orua su nulta tolerancija i proterivanje
beskunika sa prostora gde mogu preiveti, ali gde, takoe, mogu biti i suvie
nametljivo i dosadno vidljivi, do podruja van granica gde ne mogu ni jedno ni
drugo.
Kao to je prvi put sugerisao Manuel Kastels, postoji rastua polarizacija i
sve vei potpuni prekid u komunikaciji izmeu ivotnih sve tova dve kategorije
gradskih stanovnika:
Prostor
vie
klase
je
obino
povezan
sa
globalnom
komunikacijom i sa ogromnom mreom razmene, otvorenom za
poruke i iskustva koja obuhvat aju itav svet. Na drugom kraju
spektruma, segmentirane lokalne mree, esto etniki zasnovane,
oslanjaju se na njihov identitet kao na najvredniji resurs u odbrani
njihovih interesa i, na kraju krajeva, njihovog bia. 45
Slika koja se javlja iz ovog opisa je slika dva izolovana i razdvojena ivotna
sveta. Samo drugi od ova dva je teritorijalno ogranien i moe se shvatiti u mrei
pravih geografskih, svakodnevnih i realnih pojmova. Oni koji ive u prvom od dva
razliita sveta mogu biti, kao i ovi drugi, na mestu, ali oni nisu iz tog mesta zasigurno ne duhovno, ali isto tako veoma esto, kada god poele, ni telesno.
Ljudi vie klase" ne pripadaju mestu u kom ive, poto njihove brige lee
(ili bolje reeno lebde) negde drugde. Moe se pretpostaviti da, osim to su
ostavljeni na miru i tako slobodni da u potpunosti urone u sopstvenu prolost,
sigurni u usluge neophodne za zadovoljavanje svakodnevnih ivotnih potreba i
lagodnosti (kako god ih definisali), oni nemaju drugih interesa za grad iji su
stanovnici. Gradska populacija nije izvor njihovog bogatstva, njihov teren, niti
tienik pod njihovim starateljstvom, brigom i odgovornou, kao to je to bilo
nekada za vlasnike fabrika, trgovce robom i ideje prolih vremena. Njih zbog
toga, velikom veinom, nije briga za probleme njihovog grada", samo jednog
mesta medu mnogima, poto su sva takva mesta mala i nebitna sa take gledita
sajber prostora - njihovog istinskog doma, makar je taj dom virtuelan.
Svet drugog, nieg sloja gradskih stanovnika je suta suprotnost ovom
prvom. On je uglavnom definisan tako to je odseen od te svetske mree
komunikacija uz pomo koje su ljudi iz vie klase" povezani i prema kojoj su
Ste phe n Graham i Simon Marvin , Spintring Urbanism (Rou tle dge , 2001), str.
285.
44
M. Schwarze r, Th e ghost wards ; the flight of capital from history ,
Treshhold s 16 (1998), str. 10-19.
45
M. Caste lls, The Informational City (Bl ac kwe ll, 1989), str. 228.
43
77
usklaeni njihovi ivoti. Stanovnici grada iz nie klase su osueni da ostanu na

lokalu" - i tako ovek moe i treba da oekuje da se njihova panja, ispunjena
nezadovoljstvom, snovima i nadama, koncentrie na lokalne poslove". Za njih,
unutar grada u kom ive zapoinje se, voi, i ponekad dobija, ali uglavnom gubi
borba za opstanak i valjano mesto u svetu.
Otcepljenje nove globalne elite od njenih ranijih angamana sa lokalnim
populusom i irenje jaza izmeu prostora za ivot / bivih prostora za ivot onih
koji su se otcepili i onih koji su ostali verovatno je najdalekosenija od svih
drutvenih, kulturnih i politikih promena povezanih sa prelazom iz vrste" u
fluidnu" fazu modernosti.
Ima puno istine, i niega osim istine, u iscrtanoj slici. Ali to nije i potpuna
istina.
Najznaajniji deo istine koji nedostaje ili mu je umanjen znaaj jeste deo
koji je vie nego bilo koji drugi odgovoran za najvaniju (i verovatno, dugorono
gledano, sa najvie posledica) karakteristiku savremenog urbanog ivota.
Karakteristika o kojoj se radi jeste intimno uzajamno delovanje izmeu pritisaka
globalizacije i naina po kojem se identiteti mesta dogovaraju, oblikuju i preoblikuju.
Ozbiljna je greka postaviti globalne i lokalne aspekte sav remenih
ivotnih uslova i ivotne politike u dva razliita prostora koji samo neznatno i
povremeno komuniciraju, kao to bi izlazak vie klase, na kraju krajeva,
sugerisao. U svojoj nedavno objavljenoj studiji, Majki Piter Smit prigovara
gleditu (koje su predloili, po njegovom miljenju, David Harvi ili Don Fridman,
meu ostalima) koje dinaminu, ali bezlinu logiku globalnih ekonomskih
tokova suprotstavlja statikoj predstavi mesta i lokalne kulture, sada
vrednovanoj kao ivotno mesto bivstvovanja u svetu.46 Po Smitovom
miljenju, daleko od odraavanja statike ontologije 'bia ili 'zajednice', mesta su
dinamine konstrukcije 'u stvaranju'.
Zaista, linija koja razdvaja apstraktni prostor globalnih operatera negde u
nedoiji od konkretnog, opipljivog prostora potpuno ovde i sada u dometu
lokalaca moe se lako povui samo u nematerijalnom svetu teorije, u kome se
umreni i isprepletani sadraji ljudskih svetova prvo ispravljaju, a onda
arhiviraju i odlau, zarad jasnoe, svaki u svoj odeljak. Realnosti gradskog
ivota, ipak, prave haos od tako uredne podele. Elegantni modeli urbanog ivota i
otri kontrasti korieni u njihovoj izgradnji mogu dati mnogo intelektualne
satisfakcije tvorcima teorije, ali malo praktinih smernica urbanistima, a jo
manje podrke urbanim iteljima koji se bore sa izazovima gradskog ivota.
Istinske sile koje oblikuju uslove pod kojima se svi mi u dananje vreme
ponaamo teku u globalnom prostoru, dok nae institucije politikog delovanja
ostaju uveliko vezane za zemlju; one su, kao i ranije, lokalne.
Zbog toga to ostaju uglavnom lokalne, politiki faktori koji deluju u
46
Michae l Pe te r Smith, Transnational Urbanism: Locating Globalization (Blac kwe ll,

2001), str. 5 4-5; v ide ti i: John F rie dman , Whe re we stand: a de cade of
world city re se arch, u : P. L. Knox i P. J. Taylor (e ds.), World Cities in a World
System (Cambridge Unive rsity Pre ss, 1995); David Harve y, F rom space to
place and back ag ain: re fle ctions on the condition of postmode rnity, u : J.
Bird e t al. (e ds.), Mapping the Futures (Routle dge , 1993) .
78
Fluidna ljubav
urbanom prostoru su obino fatalno pogoeni nedostatkom moi da deluju, a

pogotovo da deluju delotvorno i na suveren nain, na sceni odigravanja politike
drame. Jo jedan rezultat toga je, meutim, nestaica politike u
ekstrateritorijalnom sajberp rostoru, igralitu sila.
U naem globalizujuem svetu politika je sve vie, strastveno i samosvesno
lokalna. Kada joj je zabranjen pristup, ili kada je izbaena iz sajberp rostora,
politika pada dole i vraa se na poslove koji su ,,u dometu", na lokalne stvari i na
susedske odnose. Za veinu nas, i veinom vremena, ini se da su ovo jedina
pitanja u vezi s kojima moemo uraditi neto", uticati, popraviti, unapred iti,
preusmeriti. Samo u lokalnim pitanjima je nae delovanje ili nedelovanje to koje
moe dovesti do promen", dok za druge, dodue nadlokalne", poslove nema
alternative" (ili bar tako kau nai politiki lideri i svi drugi ljudi koji su
upoznati". Poinjemo da slutimo, imajui u vidu alosno neadekvatna sredstva
koja su nam na raspolaganju, da e stvari ii svojim utvrenim tokom ta god mi
uradili ili ta god razumno smislimo da uradimo.
ak i stvari sa, bez sumnje, globalnim, udaljenim i nejasnim izvorima i
uzrocima ulaze u carstvo politikih interesa jedino kroz svoje lokalne ogranke i
uticaje. Globalno zagaenje vazduha i vode pretvara se u politiko pitanje kada
se donese odluka da deponija toksinog otpada bude odmah pored nas, u
susedstvu, u sopstvenom dvoritu", u zastraujue bliskom, ali isto tako ohrabrujuem dohvatu" naeg doma. Progresivna komercijalizacija zdravstvenih
pitanja, koja je oigledna posledica razuzdane pot ere za profitom nadnacionalnih
farmaceutskih giganata, dolazi u politiki spektar kada bolnica koja se nalazi u
susedstvu bude zatvorena ili kada se zatvaraju lokalni staraki domovi i institucije za mentalno zdravlje. Stanovnici jednog grada, Njujorka, su morali da se
suoe sa haosom uzrokovanim globalno zaetim terorizmom, a skuptine i
gradonaelnici drugih gradova su bili ti koji su morali da preuzmu odgovornost
za zatitu individualne bezbednosti koja se sada pokazala ranjivom prema silama
utvrenim daleko iza dometa bilo koje optine. Globalno razaranje ivota i
iskorenjivanje starosedelakih populacija ulaze u domen politikog delovanja
kroz arolike ekonomske migrante koji prenatrpavaju ulice koje su nekada
izgledale tako jednolino...
Da skratimo priu: gradovi su postali deponije za globalno proizvedene probleme. Stanovnici gradova i njihovi izabrani predstavnici se sve vie
suoavaju sa zadatkom koji ne mogu da ispune ni uz najbolju matu: zadatak
pronalaenja lokalnog reenja za globalne kontradikcije.
Odatle i paradoks, koji je primetio Kastels, da je sve vie lokalne politike u
svetu strukturiranom prema sve vie globalnim procesima. Postojala je
proizvodnja znaenja i identiteta: moje susedstvo, moja zajednica, moj grad, moja
kola, moje drvo, moja reka, moja plaa, moja crkva, moj mir, moje okruenje.
Bez odbrane protiv globalne oluje, ljudi su se drali sami sebe.47 Treba primetiti
da to se oni vie dre sami sebe, to su sve manje zatieni od globalne oluje
i, isto tako, sve bespomoniji u odluivanju o lokalnim, i tako prividno njihovim,
znaenjima i identitetima - na veliku radost globalnih operatera koji nemaju
razloga da se plae nezatienih.
Kao to Kastels implicira na drugom mestu, stvaranje prostora protoka
47
Manuel Castells, The Power of Identity (Blackwell, 1997), str. 61,25.
79
postavlja novu (globalnu) hijerarhiju dominacije kroz pretnju neangaovanjem.

Prostor protoka moe izmai kontroli bilo kog mesta - dok je (i zato to je!)
prostor mes ta fragmentiran, lokalizovan, i tako sve nemoniji u odnosu na
raznovrsnost prostora protoka, a jedina ansa otpora koju mesta imaju jeste da
odbiju pravo sletanja tim snanim protocima - samo da bi videli kako sleu na
oblinje mesto, uzrokujui tako zaobilaenje i marginalizaciju pobunjenih
zajednica.48
Lokalna politika - i pogotovo urbana politika - postalaje beznad eno
preoptereena - mnogo iznad njenog kapaciteta nosivosti/efikasnosti.
Sada se oekuje ublaavanje posledica nekontrolisane globalizacije
sredstvima i resursima koje je sama ta globalizacija uinila alosno
neadekvatnim.
Niko u naem brzo globalizujuem svetu nije prost i jednostavan globalni
operater. Najvie to mogu postii lanovi globalno uticajne, putujue elite jeste
iri opseg njihove mobilnosti.
Ako stvari postanu prevrue da bi bile ugodne, i ako prostor oko njihovih
gradskih domova postane previe opasan i preteak za savlaivanje, oni se mogu
preseliti negde drugde; imaju izbor koji nije na raspolaganju ostatku njihovih
(fiziki) bliskih sused a. Takvo izabrano bekstvo od lokalnih neudobnosti prua
im nezavisnost o kojoj drugi urbani stanovnici mogu samo sanjati, kao i luksuz
otmene ravnodunosti koju ti drugi ne mogu sebi priutiti. Njihova predanost
ureivanju gradskih pitanja ini se da je mnogo manje potpuna i bezuslovna od
predanosti onih koji imaju manju slobodu da jednostrano prekinu lokalne veze.
Ovo ne znai, meutim, da u svojoj potrazi za smislom i identitetom, koji
su im potrebni i za kojima ude istim intenzitetom kao i svi drugi, pripadnici
globalno povezane elite mogu da izbace iz vida mesto u kome ive i rade. Kao i svi
drugi ljudi, oni su deo gradskog pejzaa i njihove ivotne tenje su, hteli to oni ili
ne, zapisane u njemu. Kao globalni operateri, oni mogu lutati sajberp rostorom.
Ali, kao ljudski faktori, oni su, svakodnevno, ogranieni na fiziki prostor u kome
dejstvuju, na podeeno okruenje koje se stalno preoblikuje u procesu ljudskog
traganja za smislom i identitetom. Ljudsko iskustvo se formira i sakuplja,
pomou njega se upravlja, njegovo znaenje se shvata, apsorbuje i dogovara oko
mesta. I na mestima i iz mesta se raaju i izleu elje u nadi da e se ispuniti,
sa rizikom frustracije do koje najee i dolazi.
Savremeni gradovi su bojita na kojima se globalne sile i tvrdoglavo
lokalna znaenja i identiteti susreu, sudaraju, bore i trae zadovoljenje, ili bar
podnoljivu pogodbu - modus kohabitacije za koji postoji nada da e biti trajan
mir, ali se, po pravilu, pokazuje samo kao primirje, interval u kome se oporavlja
probijena odbrana i prerasporeuju borbene jedinice. Upravo to suprotstavljanje,
a ne neki pojedinani faktor, je ono to pokree i usmerava dinamiku fluidnog
modernog grada.
I, da ne bude greke: bilo kog grada, iako ne svih u istoj meri. Majki Piter
Smit je tokom svog nedavnog boravka u Kopenhagenu zabeleio jednosatnu
etnju pored malih grupa turskih, afrikih i bliskoistonih imigranata,
48
Manuel Castels, Grassrooting the space of flows, u: Cities in the Telecommunications Age: The Fracturing of Geographies, J.O. Wheeler, Y. Aoyama i B. Warf
(eds.) (Routledge, 2000), str. 20-1.
80
Fluidna ljubav
posmatrajui nekoliko arapskih ena sa velom i bez njega, itajui znakove na

nekoliko neevropskih jezika, uz interesantan razgovor sa irskim barmenom, u
engleskom pabu, preko puta Tivoli Gardena.49 Ova grupna iskustva su se
pokazala korisnim, kae Smit, u govoru o transnacionalnim vezama koji je
odrao u Kopenhagenu kasnije te nedel je, kada je postavlja pitanja insistirao
na tome da se fenomen transnacionalizma moe primeniti na 'globalne gradove'
kao to su Njujork ili London, ali da ima malo znaaja na izolovanije gradove kao
to je Kopenhagen.
Skorija istorija amerikih gradova je puna naglih promena - i posvuda je
obeleena bezbednosnim i sigurnosnim brigama.
Ono to saznajemo, na primer, iz rada Dona Hanigana50 jeste da je
iznenadni uas kriminala koji vreba po mranim ok ovima centralnih delova
grada pogodio stanovnike amerikih metropolitanskih podruja tokom druge
polovine prethodnog veka i doveo do bekstva belaca iz gradskih centara - iako
su samo nekoliko godina pre toga ti centralni delovi grada postali moni
magneti za gomile ljudi eljnih provoda u onim vrstama masovne zabave koje su
samo centri velikih gradova mogli da ponude - a ne neki drugi, rede nastanjeni
urbani delovi.
Bez obzira na to da li je strah od kriminala bio osnovan ili je iznenadni
uspon kriminala bio plod grozniave mate, rezultat su bili ostavljeni i pusti
centralni delovi grada, sve manji broj onih to tragaju za zadovoljstvom i sve
jaa percepcija gradova kao opasnih mesta za ivot. Drugi autor je 1989. godine
zabeleio o jo jednom takvom gradu, Detroitu, da su njegove ulice toliko
puste posle sumraka da grad izgleda kao grad utvara - kao Vaing ton,
glavni grad zemlje.51
Hanigan je otkrio da je obrnuti trend poeo krajem veka. Posle mnogo
mravih godina panike u stilu ne izlazi veeras i naputanja gradova kao
rezultat toga, gradski oci amerikih gradova su se udruili sa promoterima u
borbi da ponovo uine gradske centre zabavnim, kako bi ponovo postali
neodoljiva atrakcija za one eljne lumpovanja, kako su zabava se vraa u
gradske centre i dnevni turisti koji dolaze u grad povueni nazad u ue delove
grada u nadi da e tamo pronai neto uzbudljivo, bezb edno, neto to nije
dostupno u predgraima.52
Dodue, tako otre, neurotine nagle promen u poloaju gradova u
Sjedinjenim Dravama, uz njihove rasne antagonizme i neprijateljstva koja su
dugo tinjala, obino krkajui se, a ponekad kipei, mogu biti upadljivije i
iznenadnije nego na nekom drugom mestu, gde rasni konflikti i predrasude
dodaju manje ulja, ili ga ne dodaju uopte, na tinjajue sentimente neizvesnosti i
zbunjenosti. U donekle lakoj, priguenijoj formi, ambivalentnost privlanosti i
odbojnosti i naizmeninost strasti i averzije prema ivotu velikog grada
obeleavaju, meutim, sasvim skoru istoriju mnogih, moda i veine evropskih
gradova.
49
Smith, Transnational Urbanism, str. 108.

John Hannigan, Fantasy City (Routledge, 1998).
51
B. J. Widdick, Detroit: City of Race and Class Violence (Wayne State University
Press, 198 9), str. 210
52
Hannigan, Fantasy City, str. 4 3,5 1.
50
81
Grad i drutvena promena skoro da su sinonimi. Promena je kvalitet

gradskog ivota i nain urbane egzistencije. Promena i grad mogu, i zapravo
treba da budu definisani u meusobnom odnosu. Meutim, zbog ega je to tako?
Zato to mora biti tako?
Uobiajeno je da se gradovi definiu kao mesta gde se stranci sastaju,
ostaju blizu jedni drugih i dugo vremena su u interakciji, a da ne prestaju da
budu stranci jedni drugima. Koncentriui se na uloge koje gradovi imaju u
ekonomskom razvoju, Dejn Dejkobs istie samu gustinu ljudske komunikacije
kao glavni uzrok tog karakteristinog urbanog nemira.53 Stanovnici grada nisu
nuno pametniji od drugih ljudskih bia - ali zbijenost zauzetog prostora
rezultira koncentracijom potreba. I tako se u gradu postavljaju pitanja koja se ne
postavljaju na drugim mestima, javljaju se problemi sa kojima se ljudi ne bi
susretali u drugaijim uslovima. Suoavanje sa problemima i postavljanje pitanja
predstavljaju izazov i proteu domiljatost ljudi do nesluenih granica. Ovo,
zauzvrat, nudi primamljivu ansu drugim ljudima koji ive u oputenijim
mestima, ali i mestima koja manje obeavaju: gradski ivot konstantno privlai
pridolice, a zatitni znak pridolica jeste da oni sa sobom donose nove naine
gledanja na stvari i moda nove naine reavanja starih problema. Pridolice su
stranci za grad, i stvari koje su stari, uveliko odomaeni stanovnici prestali da
primeuju zbog njihove upoznatosti s njima ine se bizarnim i zahtevaju
objanjenje kada se gledaju kroz oi stranca. Za strance, i pogotovo za pridolice
meu njima, nita to je u gradu nije prirodno, oni ne uzimaju nita zdravo za
gotovo. Pridolice su roeni i zakleti neprijatelji spokojstva i aplaudiranja samom
sebi.
Ovo moda nije situacija u kojoj gradski starosedeoci uivaju - ali je isto
tako i njihova srea. Grad se pokazuje u najboljem svetlu, najbujniji je i
najizdaniji u mogunostima koje nudi kada su njegove navike i naini delovanja
osporavani, dovedeni u pitanje i postavljeni na optueniku klupu. Majki
Storper, ekonomista, geograf i planer,54 pripisuje uroenu bujnost i kreativnost,
tipinu za zbijeni gradski ivot, nesigurnosti koja se javlja iz slabo koordinisanih
i uvek menjajuih odnosa izmeu delova sloenih organizacija, izmeu
pojedinaca i izmeu pojedinaca i organizacija - neizbenih u gradskim uslovima
velike gustine i blizine.
Stranci nisu moderan izum - ali stranci koji ostanu stranci tokom dugog
vremena, ak i zauvek, jesu. U tipinom predmod ernom gradu ili selu strancima
nije bilo dozvoljeno da dugo ostanu stranci. Neki od njih su bili proterani, ili im
uopte nije bilo dozvoljeno da prou kroz gradske kapije. Oni koji su eleli i
kojima je dozvoljeno da uu i ostanu due obino su bili ,,upoznati" - detaljno
ispitivani i brzo odomaeni" - tako da bi mogli da se pridrue mrei odnosa kao i
dokazani stanovnici grada: na lini nain. Ovo je imalo svoje posledice upadljivo razliite od procesa koji su nam poznati iz iskustva savremenih,
modernih, prepunih i gusto naseljenih gradova.
to god da se deava gradovima tokom njihove istorije, i koliko god
53
Videti intervju tiva Profita za Los Angeles Time, 12. oktobar 1997.
Michael Storper, The Regional World: TerritorialDevelopment in a Global Economy
(Guilford Press, 1997), str. 23 5.
54
82
Fluidna ljubav
drastino da se promeni njihova prostorna struktura, izgled i stil tokom godina ili
vekova, jedna odlika ostaje konstantna: gradovi su prostori gde stranci ostaju i
kreu se veoma blizu jedni drugih.
Poto je to trajna komponenta gradskog ivota, veita i sveprisutna blizina
stranaca u vidokrugu i dohvatu znaajno doprinosi venoj nesigurnosti ivotnih
tenji svih gradskih stanovnika. To prisustvo, koje je nemogue izbei due od
jednog kratkog momenta, jeste izvor uznemirenosti koja nikad ne presahnjuje i
agresivnosti koja je obino uspavana, a koja e obavezno izbiti.
Ambijentalni, ak i ako je podsvesni, strah od nepoznatog oajniki trai
pouzdani oduak. Nagomilana uznemirenost obino se istresa na izabranu
kategoriju tuina", odabranih kao otelot vorenje neobinosti", nepoznatosti,
zamrenosti ivotnog okruenja, neodreenosti rizika i pretnji kao takvih. Kada
se izabrana kategorija stranaca" otera od domova i prodavnica, zastraujui duh
neizvesnosti je, na neko vreme, prognan; uasno udovite nesigurnosti je
simboliki spaljeno. Granine barijere, mukotrpno podignute protiv lanih
trailaca azila" i samo ekonomskih migranata" nose nadu utvrivanja klimavog,
haotinog i nepredvidivog postojanja. Ali fluidni moderni ivot je osuen na to da
ostane haotian i nepouzdan kakve god neprilike pogodile nepoeljne strance",
tako da je predah kratkotrajan, a nade vezane za grube i odlune mere" su
razbijene kada god se pojave.
Stranac je, po definiciji, faktor koga pokreu namere o kojima se, u
najboljem sluaju, moe nagaati, ali koje nikada ne moete zasigurno znati.
Stranac je nepoznata promenljiva u svim jednainama koje se izraunavaju kada
se razmilja o odlukama ta initi i kako se ponaati; i tako, ak i kada stranci
ne postanu objekti skrivene agresije i kada nisu otvoreno i aktivno prezreni,
prisustvo stranaca unutar polja delovanja nastavlja da izaziva nelagodu, poto
ini nerealno tekim zadatak predvianja efekata delovanja i ansi za njegov
uspeh ili neuspeh.
Deljenje prostora sa strancima, ivot u neeljenoj, a opet nametnutoj
blizini stranaca, je stanje koje stanovnici grada teko mogu, ako uopte mogu, da
izbegnu. Blizina stranaca je njihova sudbina, a modus vivendi se mora
eksperimentisati, isprobavati i testirati, i (nadajmo se) na kraju pokazati da je
kohabitacija podnoljiva, a ivot mogu. Ova potreba je zadata, o njoj se ne
moe pregovarati, ali nain na koji stanovnici grada zadovoljavaju ovu potrebu je
stvar izbora. A taj izbor se pravi svakodnevno - da li uvrtavanjem ili
neuvrtavanjem, planski ili samo po sebi.
Tereza Kaldeira pie sledee o Sao Paulu, uurbanom i brzo rastuem,
drugom po veliini gradu u Brazilu: Sao Paulo je danas grad zidova. Fizike
barijere izgraene su svuda - oko kua, oko zgrada, parkova, trgova, kancelarija i
kola... Nova estetika bezbednosti oblikuje sve vrste gradnje i namee novu
logiku nadgledanja i distance...55
Oni koji to mogu da priute sebi kupuju domove u stambenim
kompleksima, koji su namenjeni usamljenikom ivotu: fiziki unutar, ali
drutveno i duhovno izvan grada. Zatvorene zajednice treba da budu odvojeni
svetovi. Njihove reklame predlau 'potpuni ivot' koji bi predstavljao alternativu
55
Teresa Caldeira,Fortified enclaves: the new urban segregation, Public Culture

(1996), str. 303-28.
83
kvalitetu ivota koji nudi grad i njegovi sve gori javni prostori. Najistaknutija
karakteristika stambenih kompleksa je njihova izolacija i udaljenost od grada...
Izolacija znai razdvajanje od onih koji se smatraju drutveno inferiornim i, kao
to insistiraju graevinari i agenti za nekretnine, kljuni faktor za to je
bezbednost. Ovo podrazum eva ograde i zidove koji okruuju stambene
komplekse, uvare koji deuraju 24 asa dnevno kontroliui ulaze i niz objekata
i usluga za dranje drugih podalje od njega.
Kao to svi mi znamo, ograde moraju imati dve strane. Ograde razdvajaju
ono to je inae jednolian prostor - na unutranjost i spoljanjost, ali ono to
je unutra za one sa jedne strane ograde je spolja za one sa druge strane.
Stanovnici stambenih kompleksa se zagrauju da bi ostali van odbojnog,
uznemirujueg, neodreeno preteeg, grubog ivota grada - a unutar oaze mira
i bezbednosti. Isto tako, oni, meutim, zagrauju sve druge od prihvatljivih i
bezbednih mesta ije standarde su spremni i odluni da odravaju i brane do
smrti, i u te iste otrcane i prljave ulice koje oni po svaku cenu pokuavaju da
odbiju od sebe. Ograda razdvaja dobrovoljni geto visokih i monih od onih
mnogih koji su prisilno na dnu i napolju. Za one koji su unutar tog dobrovoljnog
geta, druga geta su prostori ,,u koje neemo zalaziti. Za one koji su unutar
nedobrovoljnog geta, zona u kojoj su zatoeni (time to su iskljueni sa drugih
mesta) je prostor iz kog nam nije dozvoljeno da izaemo.
Segregaciona i ekskluzivistika tendencija u Sao Paulu se iskazuje u svom
najbrutalnijem, najbeskrupuloznijem i najbesramnijem obliku; meutim, njeni
uticaji mogu se pronai, iako u neto blaoj formi, u veini metropola.
Paradoks je u tome to se gradovi, prvobitno izgraeni radi pruanja
bezbednosti svim svojim stanovnicima, danas ee dovode u vezu sa opasnou
nego sa bezbednou. Kako je Nan Elin rekla, faktor straha (u izgradnji i obnovi
gradova) se zasigurno uveao, kao to se vidi po rastu broja automobila i kunih
vrata pod katancima i broju bezbednosnih sistema, po popularnosti zajednica
iza kapije i bezbednim zajednicama za sve starosne i socijalne grupe, kao i po
poveanom nadzoru javnih mesta, a da ne pominjemo beskrajne izvetaje o
opasnostima koje emituju masovni mediji.56
Istinske i navodne pretnje pojedincu i njegovoj imovini brzo postaju glavne
teme razmatranja kad god se razmilja o prednostima i manama nekog mesta za
ivot. Oni su dobili i poziciju na vrhu liste prioriteta marketinke politike u
trgovini nekretninama. Neizvesna budunost, nestabilnost drutvene pozicije i
egzistencijalna nesigurnost, ti sveprisutni pratioci ivota u fluidnom modernom"
svetu, vrsto ukorenjeni u udaljenim mestima i time daleko od individualne
kontrole, obino se fokusiraju na najbliu metu i kanaliu se u brige o linoj
bezbednosti;
u
one
vrste
briga
koje
se
potom
kondenzuju
u
segregacionistike/ekskluzivistike nagone, koji neumitno dovode do ratova za
urbani prostor.
Kao to moemo saznati iz pronicljive studije mladog amerikog kritiara
arhitekture i urbanizma Stivena Flastija,57 voenje tog rata i, naroito,
56
Nan Elin, ..Shelter from the storm, or form follows fear and vice versa, u: Nan Elin (ed.),
Architecture of Fear (Princeton Architectural Press, 1997), str. 13,26.
57 Steven Flusty, Buiding paranoia", u: Elin (ed.), Architecture ofFear, str. 4852.
84
Fluidna ljubav
osmiljavanje naina da se sadanji potencijalni i navodni protivnici spree da

zauzmu prostor na koji polau pravo i da budu zadrani na bezbednoj
udaljenosti od njega, predstavlja najraireniji i najekspanzivniji predmet
inovacija u arhitekturi i urbanom razvoju amerikih gradova. Ono to je novina
jesu ponosno reklamirane i nairoko imitirane graevine koje predstavljaju
zabranjene prostore" - osmiljene tako da presretnu, odbiju ili filtriraju one koji
bi eleli da ih koriste". Svrha zabranjenih mesta" jeste da razdvaja, vri
segregaciju i iskljuuje - ne da gradi mostove, lake prolaze i mesta susreta, ne da
olakava komunikaciju i na druge naine okuplja itelje grada.
Arhitektonski/urbanistiki izumi, koje je izdvojio, naveo i imenovao Flasti,
jesu tehniki aurirani ekvivalenti predmodernih rovova, kula i pukarnica
gradskih zidina; ali, umesto odbrane grada i njegovih itelja od spoljnog
neprijatelja, oni su podignuti kako bi meusobno razdvojili gradske stanovnike,
sada u ulogama protivnika, i kako bi ih titili jedne od drugih. Meu izumima
koje je naveo Flasti je i klizav prostor" - prostor kome se ne moe prii zbog
iskrivljenih, izduenih ili nedostajuih prilaznih puteva"; bodljikav prostor" prostor u kome je nemogue udobno boraviti, branjen takvim detaljima kao to
su prskalice montirane na zidovima koje se aktiviraju da bi oterale skitnice ili
izboine koje spreavaju sedenje"; i dombast prostor" - prostor koji se ne moe
koristiti bez nadzora jer ga aktivno kontroliu krstaree patrole i/ili tehnologije
na daljinsko upravljanje koje alju podatke u bezbednosne stanice". Ove i druge
vrste odbrambenog prostora" imaju samo jednu, dodue meovitu svrhu: da
odseku ekstrateritorijalne enklave od kontinuirane gradske teritorije, da podignu
male tvrave unutar kojih lanovi nadteritorijalne globalne elite mogu negovati,
kultivisati i uivati svoju fiziku nezavisnost i duhovnu izolaciju. U panorami
grada, odbrambeni prostori su postali oznake dezintegracije lokalno
zasnovanog, zajednikog ivota.
Razvoj situacije koju je opisao Stiven Flasti su manifestacije sveprisutne
miksofobije kroz visoku tehnologiju.
Miksofobija je visokopredvidljiva i rairena reakcija na komp likovane,
jezive i stresne varijante ljudskih tipova i ivotnih stilova koji se ovla dodiruju
na ulicama savremenih gradova i u najobinijim (itaj: nezatienim branjenim
prostorima) njihovim stambenim etvrtima. U procesu uspostavljanja polifonije i
kulturne raznovrsnosti urbanog okruenja u eri globalizacije - uz verovatnou da
e se pre intenzivirati nego ublaiti tokom vremena - tenzije izazvane tim
munim, zbunjujuim, iritiraju im nepoznavanjem okruenja e verovatno
nastaviti da podsti u segregacione porive.
Izraavanje tih poriva moe (privremeno, ali iznova) ublaiti narastajue
tenzije. Ono nudi nadu: odbojne i uznemirujue razlike mogu biti neminovne i
neiskorenjive, ali moda je mogue istisnuti otrov iz aoke dodeljivanjem, kako
inkluzivnog, tako i ekskluzivnog, propisno obeleenog i dobro uvanog fizikog
prostora svakoj formi ivota. U nedostatku takvog radikalnog reen ja ovek
moda moe bar za sebe i svoje roake i poznanike, za sline sebi, obezbediti
teritoriju slobodnu od te zbrke i pometnje koja neminovno pogaa druge gradske
zone. Miksofobija se man ifestuje u nagonu ka ostrvima slinosti i istosti u moru
raznovrsnosti i razliitosti.
Koreni miksofobije su banalni - uopte ih nije teko identifik ovati, lako ih
85
je razumeti, iako ih nije nuno lako zaboraviti. Kao to sugerie Riard Senet,
oseaj nas, koji izraava elju da se bude isti, za ljude je nain da izbegnu
neophodnost dubljeg uvida jednih u druge. Moemo rei da je to obeanje
nekakve duhovne utehe: izgledi da se zajednitvo uini podnoljivijim odricanjem
od napora da se razume, da se pregovara, da se pravi kompromis, koji su
potrebni u ivotu sa razlikama i u njima. Procesu formiranja koherentne slike
zajednice uroena je elja da se izbegne stvarno uee. Oseanje zajednikih
veza bez zajednikog iskustva pre svega se javlja zbog straha ljudi od uea,
straha od opasnosti i njihovih izazova, straha od bola koje donosi to uee.58
Poriv prema zajednici slinosti je znak povlaenja, ne samo od drugaijeg
koje je spolja ve i od posveenosti ivoj, ali burnoj, okrepljujuoj, ali i munoj
interakciji unutra. Privlanost zajednice istosti je slina polisi osiguranja od
rizika kojih ima puno u svakodnevnom, polifonom svetu. Ona ne smanjuje, a jo
manje moe odloiti rizike. Kao i sva sredstva za ublaavanje, to je samo obeanje
sklonita od nekih najdirektnijih i najstranijih efekata.
Samo bekstvo kao izbor podstaknut miksofobijom poseduje jednu
podmuklu i kodljivu posledicu: to je ta strategija neefikas nija, to je vie
samodovoljna i samopokretaka. Senet objanjava zato je to tako, zapravo,
zato tako mora biti: Gradovi u Americi tokom protekle dve dekade porasli su
tako da su etniki delovi postali relativno homogeni; ini se da nije sluajno to
je strah od stranaca takoe porastao do mere da su te etnike zajednice ostale
odseene.59 to due ljudi ostaju u jednolinom okruenju - u drutvu drugih
kao to su oni, sa kojima se mogu druiti povrno i formalno, bez rizika
nerazumevanja i bez hvatanja u kotac sa mukotrpnom potrebom tumaenja
izmeu zasebnih univerzuma znaenja - to je verovatnije da e se oduiti od
vetine usaglaavanja znaenja i modusa covivendi.
Poto su zaboravili ili prevideli da usvoje vetine neophodne za ivot sa
razlikama, nije ni udo da takvi ljudi gledaju na mogunost suoavanja sa
strancima sa sve veim uasom. Stranci postaju ak strasniji kako postaju sve
vie tui, nepoznati i nerazumljivi, i poto se gase, ili se uopte i ne zapoinju,
dijalog i interakcija koji bi na kraju asimilirali njihovu drugost. Tenja prema
homogenom, teritorijalno izolovanom okruenju moda je podstaknuta
miksofobijom; meutim, praktikovanje teritorijalne razdvojenosti jeste pojas za
spaavanje i dobavlja hrane istoj toj miksofobiji.
Miksofobija, meutim, nije jedini ratnik na urbanom bojitu.
Poznato je da gradski ivot predstavlja ambivalentno iskustvo. On privlai i
odbija, ali, da nedae stanovnika grada budu jo sloenije, upravo ti isti aspekti
gradskog ivota neprekidno, ili istovremeno, privlae i odbijaju... Zbunjujua
raznolikost urbanog okruenja je izvor straha (posebno za one ljude medu nama
koji su ve napustili stare puteve", dospevi u stanje akutne neizvesnosti preko
destabilizujuih procesa globalizacije). Isti taj blesak i sjaj urbanog pejzaa, nalik
kaleidoskopu, kome nikad ne manjka noviteta i iznenaenja, meutim, ini i
njegov arm, kome je teko odoleti, i predstavlja mo privlanosti.
Suoavanje sa beskrajnim i konstantno zaslepljujuim prizorom grada zato
58
Richard Sennet, The Uses of Disorder: Personal Identity and City Life (Faber,
1996), str. 39,42.
59
Ibid., str. 194.
86
Fluidna ljubav
se ne doivljava nedvosmisleno kao zla kob i prokletstvo; niti se sklanjanje od

njega ini istim blagoslovom. Grad u istoj meri, i istovremeno, podstie
miksofiliju, kao to podstie miksofobiju. Gradski ivot je, sutinski i
bespovratno, ambivalentan.
to je grad vei i heterogeniji, on moe da podri i ponudi vie atrakcija.
Masivna kondenzacija stranaca je istovremeno odbojno sredstvo i najmoniji
magnet, koji stalno dovlai u grad uvek nove trupe ljudi umornih od monotonije
ruralnih ili malograanskih ivota, ljude kojima je dosta ponavljajue rutine
takvog ivota - i koji oajavaju zbog bezizglednog nedostatka prilika u takvom
ivotu. Razliitost je obeanje mogunosti, mnogih i razliitih mogunosti,
mogunosti koje odgovaraju svim vetinama i svim ukusima - i tako, to je grad
vei, to e pre privui sve vei i vei broj ljudi koji odbijaju, ili im je odbijen,
smetaj i ivotne anse u manjim mestima koja su manje tolerantna na
posebnost, a krtija u mogunostima koje nude. ini se da je miksofilija, isto kao
miksofobija, samopokretaka, samorastua i samoosnauju a tendencija. Ni
miksofilija ni miksofobija se nee lako potroiti, niti izgubiti i deli svoje snage
tokom obnove grada i renoviranja gradskog prostora.
Miksofobija i miksofilija koegzistiraju u svakom gradu, ali isto tako
koegzistiraju unutar svaijeg gradskog doma. Dodue, ovo nije laka
koegzistencija, ona je puna buke i besa - iako ona puno znai ljudima na
suprotnom kraju fluidne moderne ambivalentnosti.
Poto su stranci osueni na to da nastave svoje ivote zajedno, kakvi god
bili budui preokreti u urbanoj istoriji, umee ivljenja sa razlikama, uz mir i
sreu i umee neometanog korienja razliitih podsticaja i prilika, stie najveu
vanost meu vetinama koje stanovnik grada treba da naui i pokae.
ak i ako potpuno iskorenjivanje miksofobije nije u planu, imajui u vidu
sve veu mobilnost ljudi fluidne moderne epohe i ubrzano menjanje glumaca,
zapleta i okruenja urbane scene, moda se neto moe uiniti kako bi se uticalo
na razmere proporcija u kojima su kombinovane miksofilija i miksofobija, i to
tako da se umanji zbunjujui uticaj miksofobije koji uzrokuje uznemirenost i
ljutnju. Zaista, ini se da arhitekte i urbanisti mogu dosta toga uraditi kako bi
pomogli rast miksofilije i smanjili broj prilika za miksofobine odgovore na
izazove gradskog ivota. A ini se da postoji mnogo toga to oni mogu uraditi i,
zapravo, rade da bi ublaili suprotne efekte.
Kao to smo primetili ranije, segregacija rezidencijalnih etvrti i javno
poseivanih prostora, koji su komercijalno privlani graditeljima i privlani
njihovim klijentima kao brzi lek protiv uznemirenosti izazvanih miksofobijom,
zapravo je glavni uzrok miksofobije. Ponuena reenja, da tako kaemo, stvaraju
probleme koje navodno reavaju: tvorci zatvorenih zajednica i strogo uvanih
stambenih kompleksa i arhitekte branjenih prostora stvaraju, reprodukuju i
intenziviraju potrebu i zahteve za koje tvrde da ih zadovoljavaju.
Miksofobina paranoja sama sebe pothranjuje i funkcionie kao
proroanstvo koje se samo od sebe ispunjava. Ako je segregacija ponuena i
preduzeta kao radikalan lek za opasnost koju predstavljaju stranci, kohabitacija
sa strancima postaje iz dana u dan sve tea. Homogenizacija stambenih etvrti, a
potom smanjivanje na neizbean minimum celokupne trgovine i komunikacije
medu njima, je nepogreiv recept da se tenja za odvajanjem i segregacijom uini
87
intenzivnijom i dubljom. Takva mera moe pomoi da se umanji bol koji trpe
ljudi pogoeni miksofobijom, ali je lek sam po sebi patogen i produbljuje bol,
tako da su uvek nove i jae doze tog leka potrebne da bi drale bol na podnoljivo
niskom nivou. Drutvena homogenost prostora, naglaena i utvrena
prostornom segregacijom, smanjuje kod njegovih stanovnika tolerantnost na
razliku i tako umnoava prilike za miksofob ine reakcije, inei da gradski ivot
deluje vie sklon riziku, a time i munije, umesto da ga uini bezbednijim i time
lakim i ugodnijim.
Suprotna strategija arhitekti i urbanista bila bi poeljnija za utvrivanje i
razvijanje miksofilinih oseanja: propagiranje otvorenih, primamljivih i
gostoprimljivih javnih prostora, koje bi sve kategorije urbanih stanovnika dovele
u iskuenje da ih redovno poseuju, i svesno i voljno dele.
Kao to je Hans Gadamer popularno istakao u svom delu Istina i metoda,
obostrano razumevanje je podstaknuto fuzijom horizonata - to jest, kognitivnih
horizonata, horizonata koji su ocrtani i razvijeni akumulacijom ivotnog iskustva.
Ta fuzija koju iziskuje uzajamno razumevanje moe biti samo ishod zajednikog iskustva, a zajedniko iskustvo je nezamislivo bez zajednikog prostora.
Kao da prua veliki empirijski dokaz Gadamerove hipoteze, utvreno je da
prostori, rezervisani za sastanke oi u oi - ili samo za deljenje prostora,
meanje, biti u blizini, kao to su veere u istim restoranima ili pie u istim
barovima - poslovnih ljudi na putu i ostalih pripadnika nove, putujue elite ili
globalne vladajue klase (mesta kao to su globalni lanci nadnacionalnih hotela
i konferencijskih centara) imaju kljunu ulogu u integraciji te elite, uprkos
kulturnim, lingvistikim, verskim, ideolokim ili bilo kojim drugim razlikama
koje bi je, inae, razdvojile i spreile razvoj oseanja da mi treba da budemo
zajedno.60
Zaista, izgradnja uzajamnog razumevanja i deljenje ivotnih iskustava koja
su takvom razumevanju potrebna jeste jedini razlog zato, uprkos postojanju
mogunosti da se bre komunicira elektronskim putem - i sa mnogo manje zbrke
i tekoa, poslovni ljudi i akademici i dalje putuju, poseuju jedni druge i sastaju
se na konferencijama. Ako bi komunikacija mogla biti svedena na prenos
informacija i kada fuzija horizonata ne bi bila potrebna, onda bi u naem dobu
interneta, i irom rasprostranjene mree, fiziki kontakt i podela prostora i
iskustava (ak i u sluaju da je privremena i povremena) postala suvina. Ali nije
tako i nita do sada ne sugerie da e tako biti.
Postoje stvari koje arhitekte i urbanisti mogu uiniti da bi promenili
ravnoteu izmeu miksofobije i miksofilije u korist ove druge (kao to oni,
doputanjem ili izostavljanjem, doprinose suprotnoj struji). Ali postoje granice
njihovih postignua dok deluj u sami i oslanjaju se jedino na efekte sopstvenog
delovanja.
Koreni miksofobije - alergijska, grozniava osetljivost na strance i na
strano - lee izvan domaaja arhitektonskog znanja i rekonstrukcije urbanista.
Ovi koreni su duboko utonuli u egzistencijalno stanje savremenih ljudi, roenih i
odgajanih u deregulisanom, individualizovanom, fluidnom svetu ubrzane i
60
Videti, na primer: William B. Beyer, Cyberspace or humanspace: whither

cities in the age of telecommunications?, u: Wheeler, Aoyama i Warf (eds), Cities
in the Telecommunications Age, str. 176-9.
88
Fluidna ljubav
difuzne promen. Koliko god da za kvalitet svakodnevnog ivota mogu biti vani
oblik, izgled, atmosfera gradskih ulica i namene za koje se koriste gradski
prostori, oni su samo neki, ne nuno i glavni faktori koji doprinose tom stanju
destabilizacije kao proizvoda neizvesnosti i uznemirenosti.
Vie nego bilo ta drugo, miksofobina oseanja podstie i hrani silan
oseaj nesigurnosti. Nesigurni ljudi, sa oseajem neizves nosti oko svog mesta u
svetu, nesigurni u svoje ivotne izglede i rezultate sopstvenog delovanja su ti koji
su najizloeniji iskuenjima miksofobije i koji e najverovatnije upasti u njenu
zamku.
Zamka je sadrana u kanalisanju uznemirenosti udaljavanjem od njenih
istinskih korena i njenim ispoljavanjem na mete koje nisu povezane sa njenim
izvorima. Kao rezultat toga, mnoga ljudska bia su postala rtve (a dugorono,
oni koji viktimizuju druge prizivaju sopstvenu viktimizaciju), dok izvori agonije
ostaju zatieni od dodira i izlaze iz operacije neozledeni i netaknuti.
Ono to sledi jeste da nevolje koje pogaaju savremene gradove ne mogu
biti reene reformisanjem samog grada, koliko god ta reforma bila radikalna. Da
ponovimo, ne postoje lokalna reenja za globalno prouzrokovane probleme.
Vrsta bezbednosti koju urbani graditelji nude ne moe olakati, a kamoli
iskoreniti egzistencijalnu nesigurnost, svakodnevno osveavanu fluidnou
trita rada, krhkou vrednosti koje se pripisuju prolim vetinama i znanjima
ili onima za kojima je trenutna potranja, poznatom ranjivou ljudskih veza i
pretpostavljenom neizvesnou i opozivou obavezivanja i partnerstava.
Reforma egzistencijalnog stanja treba da prethodi reformama grada, poto je ona
uslov njihovog uspeha. Bez te reforme, napori ogranieni na grad da bi
nadvladali ili detoksikovali miksofobine pritiske osueni su na to da ostanu
samo faktori ublaavanja - i to najee zahvaljujui efektu autosugestije.
Ovo treba da se zapamti, ne da bismo uklonili ili umanjili vrednost razlike
izmeu dobre i loe arhitekture ili odgovarajueg i neodgovarajueg gradskog
planiranja (oba mogu biti, i esto su izuzetno vani za kvalitet ivota stanovnika
grada), ve da bismo postavili zadatak u perspektivu koja ukljuuje sve faktore
koji su odluujui u pravljenju pravog izbora i pridravanju tog izbora.
Savremeni gradovi predstavljaju deponije za izobliene i deformisane
proizvode fluidnog modernog drutva (a i sami zasigurno doprinose akumulaciji
otpada).
Ne postoje reenja koncentrisana u gradu, a kamoli ograniena na grad, za
suoavanje sa sistemskim kontradikcijama i kvarovima - i koliko god da je
ogromna i za pohvalu mata arhitekata, gradonaelnika i optinskih odbornika,
ta reenja se nee pronai. Problemi treba da se reavaju tamo gde se javljaju:
neprilike sa kojima se ljudi suoavaju i zbog kojih trpe u gradu - ponikle su
negde drugde, a prostranstva njihove inkubacije i zaetka su isuvie velika da bi
se reavala sredstvima napravljenim da odgovaraju veliini ak i najveeg
metropolitanskog podruja. Ova prostranstva se prostiru ak i izvan dohvata
suverene delatnosti drave, najveeg, najprostranijeg i najsveobuhvatnijeg
okruenja za demokratske procedure koje su osmiljene i praktikovane u
modernim vremenima. Ova prostranstva su globalna, i sve vie su takva; ali do
sada mi nismo stigli ni blizu pronalaska, a kamoli upotrebe sredstava
demokratske kontrole koja odgovaraju veliini i moi sila koje je potrebno
89
kontrolisati.
Ovo je, bez sumnje, dugoroan zadatak i zadatak koji e zahtevati vie,
mnogo vie razmiljanja, delovanja i istrajavanja nego bilo koja reforma
urbanizma i arhitektonske estetike. To ipak ne znai da napore usmerene ka
takvim reformama treba suspendovati dok se mi ne uhvatimo u kotac sa
korenima problema i dok ne stavimo pod kontrolu ove opasno neodreene
globalizujue trendove. Ako je neto sigurno, to je upravo suprotno - poto je
grad deponija za uznemirenost i strahove prouzrokovane globalno izazvanom
neizvesnou i nesigurnou, to je, takoe, glavni teren za obuku, gde se moe
eksperimentisati sredstvima za ublaavanje i razbijanje te neizvesnosti i
nesigurnosti, isprobavati ih, i moda ih nauiti i usvojiti.
Stranci, koji se u globalnom prostoru meusobno suoavaju kao
neprijateljske drave, suprotstavljene civilizacije ili vojni protivnici, upravo se u
gradu susreu kao individualna ljudska bia, posmatraju se iz blizine,
meusobno razgovaraju, ue jedni o drugima, pregovaraju o pravilima
zajednikog ivota, saraduju i, pre ili kasnije, naviknu se na prisustvo drugog i u
sve vie prilika pronalaze zadovoljstvo u drutvu onog drugog. Posle takve,
dodue lokalne obuke, ovi stranci mogu biti mnogo manje napeti i uplaeni kada
doe do rukovoenja globalnim poslovima: ini se da nekompatibilne civilizacije
ne moraju ipak biti tako nekompatibilne, obostrano neprijateljstvo ne mora biti
tako ner eivo kao to izgleda, a zveckanje orujem ne mora biti jedini nain
razreavanja meusobnih konflikata. Gadamerova fuzija horizonata moe
postati donekle realniji projekat ako se isprobana gradskim ulicama (ak i uei
na grekama i samo sa polovinim uspehom).
Prihvatanje nove globalne situacije, a pogotovo delotvorno suoavanje s
njom, iziskivae dosta vremena - kao to je bio sluaj i sa svim drugim istinski
temeljnim i presudnim transformacijama ljudskog stanja.
Kao i u sluaju svih takvih transformacija, nemogue je (i uop te nije
preporuljivo pokuati) da se preduhitri istorija i da se predvidi, a kamoli
predodredi, oblik koji e ona zadobiti i reenje do kog e potencijalno voditi. Ali
takvo suoavanje e morati da se desi. Ono e verovatno biti glavna preokupacija
i ispuniti najvei deo istorije veka koji je tek poeo.
Ova drama e biti napisana i postavljena u oba prostora - i na globalnim i
na lokalnim scenama. Raspleti ove dve scenske produkcije su veoma povezani i u
bliskoj su zavisnosti od toga koliko su duboko scenaristi i glumci u obe
produkcije svesni te veze, i sa koliko vetine i odlunosti doprinose uspehu druge
produkcije.
90
Fluidna ljubav
Utvara lebdi iznad planete: utvara ksenofobije. Stare i nove, nikada

ugaene i svee odleene i zagrejane plemenske sumnjiavosti i animoziteti su se
pomeali i stopili sa potpuno novim strahom za bezbednost, kondenzovanim od
nesigurnosti i neizvesnosti fluidnog modernog postojanja.
Ljudi - istroeni i mrtvi umorni od nikada zakljuenih testova
adekvatnosti, uplaeni do smrti od misterioznih, neobjanjivih neizvesnosti
svojih sudbina i globalne magle koja sakriva njihove izglede iz vidokruga oajniki trae krivce za svoje muke i iskuenja. Oni ih pronalaze, to nije
iznenaujue, pod oblinjim svetiljkama - na jedinom mestu koje je obavezno
osvetljeno snagama reda i zakona: Kriminalci su ti koji nas ine nesigurnima, a
stranci su ti koji uzrokuju kriminal; i tako je prikupljanje, zatvaranje i
deportacija stranaca ono to e nam povratiti nau izgubljenu ili ukradenu
bezbednost.
Svom pregledu najnovijih promena u evropskom politikom spektru
Donald G. Maknil mladi dao je naziv Politiari povlauju strahu od kriminala.61
Zaista, irom sveta kojim vladaju demokratski izabrane vlade - reenica: Biu strog u vezi sa kriminalom",
ispostavila se kao adut u kartama koji je jai od svih drugih, ali je pobednika
ruka, gotovo bez izuzetka, kombinacija obeanja vie zatvora, vie policajaca,
duih kazni" sa zavetom bez imigracije, bez prava azila, bez naturalizacije". Kao
to je Maknil to rekao: Politiari irom Evrope koriste stereotipe, kao to je
stranci uzrokuju kriminal, da povezu etniku mrnju, koja nije u modi, sa
prihvatljivijim strahom za sopstvenu bezbednost."
Duel izmeu iraka i ospena na izborima za francuskog preds ednika,
2002. godine, bio je tek u poetnoj fazi kada se degener isao u aukciju u kojoj su
se oba takmaca nadmetala za izbornu podrku nudei sve stroe mere protiv
kriminalaca i imigranata, ali iznad svega protiv imigranata koji su izazivali
kriminal i protiv kriminala koji izazivaju imigranti.62 Kao prvo, ipak, dali su sve
od sebe da preusmere uznemirenost biraa, koja je potekla iz neposrednog
oseaja prcarit (razdraujua nesigurnost drutvene pozicije isprepletena sa
61
D. G. McNeil Jr, ..Politicians pander to fear of crime, New York Times, 5-6. maj
2002.
62
Videti: Nathaniel Herzberg i Ccile Prieur .Lionel Jospin et le'pige'scurit
aire", Le Monde, 5-6. maj 2002
91
akutnom neizvesnou vezanom za budunost sredstava za ivot) usmerenog na

strah za linu bezbednost (integritet tela, line imovine, doma i susedstva).
etrnaestog jula 2001. godine irak je pokrenuo paklenu mainu, najavljujui
potrebu za borbom protiv te sve vee pretnje po bezbednost, te sve jae poplave"
u kontekstu porasta delinkvencije od skoro deset procenata u prvoj polovini
godine (to je takoe tom prilikom objavljeno), i proglaavajui politiku nulte
tolerancije" koja mora postati zakon kada on bude ponovo izabran. Tako je
podeen ton njegove predsednike kampanje, a ospen se brzo pridruio,
pruajui sopstvene detaljne varijacije na zajedniku temu (iako je, neoekivano
za glavne soliste, ali sigurno ne i za socioloki mudre posmatrae, Le Penov glas
bio taj koji je isplivao do vrha kao najistiji i time najrazgovetniji).
Dvadeset osmog avgusta ospen je proglasio borbu protiv nesigurnosti",
obeavajui da nee biti poputanja", dok su se 6. septembra Danijel Velan i
Mariliz Lebrani, njegovi ministri unutranjih poslova i pravde, zakleli da nee
tolerisati delinkvenciju u bilo kakvom obliku. Velanova neposredna reakcija na
dogaaje od 11. septembra u Americi bila je da povea ovlaenja policije,
prvenstveno protiv maloletnika iz etniki tuih banlieues, prostranih
stambenih povrina u predgraima, gde se, prema zvaninoj verziji (prikladnoj za
politiare) zainje avolja meavina neizvesnosti i nesigurnosti, koja truje ivote
Francuza. Sam ospen je nastavio da kritikuje i grdi, sve otrijim terminima,
aneosku kolu mekog pristupa, zaklinjavi se da joj nikada u prolosti nije
pripadao i da joj se nikada ne bi pridruio u budunosti. Aukcija se nastavljala, a
ponude su se poveavale do neba. irak je obeao osnivanje ministarstva
unutranje bezbednosti, na ta je ospen odgovorio posveenou ministarstvu
ija je obaveza javna bezbednost i koordinacija policijskih operacija. Kada se
irak pojavio sa idejom zatvorskih centara za zatvaranje maloletnih
delinkvenata, ospen je ponovio svoje prethodno obeanje, sa vizijom zatvorskih
struktura za maloletne prestupnike, sa mogunou kanjavanja na licu
mesta.
Samo tri decenije ranije, Portugalija je (uz Tursku) bila glavni dobavlja
gastarbajtera, za koje se nemaki Brger plaio da e opustoiti njihove
domae gradske pejzae i naruiti drutvenu vrstinu, osnovu njihove
bezbednosti i udobnosti. Danas, zahvaljujui svom znaajno uveanom
bogatstvu, Portugalija je od zemlje koja je izvozila radnu snagu postao zemlja
koja uvozi radnu snagu. Tekoe i ponienja, koje su stanovnici ove zemlje trpeli
kada je hieb morao da se zaradi u stranim zemljama, bili su brzo zaboravljeni: 27
procenata Portugalaca je izjavilo da su susedstva napadnuta kriminalom i
strancima njihova glavna briga, a novi politiar, Paulo Portas, bacajui jednu
jedinu, jaku antiimig racionu kartu, pomogao je novoj desniarskoj koaliciji da
doe na vlast (isto kao to se desilo sa Danskom narodnom strankom Pija
Kirsgarsa, italijanskom Severnom ligom Umberta Bosija i sa radikalno
antiimigrantskom Partijom progresa u Norvekoj; u svim zemljama koje su, ne
tako davno, slale svoju decu u daleke zemlje da trae hieb koji one, tada previe
siromane, nisu bile u stanju da ponude).
Novosti kao to su ove lako dospeju u naslovne stranice (kao to je
britanski plan za spreavanje azila u Gvardijanu od 13. juna 2002. godine; nije
potrebno ni spomenuti naslovne strane u tabloidima...). Glavni deo fobije od
92
Fluidna ljubav
imigranata, meutim, sakriven je od panje (i naravno znanja) Zapadne Evrope i

nikada ne izlazi na povrinu. Svaljivanje krivice na imigrante - strance,
pridolice i pogotovo pridolice medu strancima - zbog svih asp ekata drutvene
nemoi (i prvenstveno zbog monog, oslabljuj ueg oseanja Unsicherheita,
incertezze, prcarit, nesigurnosti) brzo postaje globalna navika. Kao to je to
nazvala Heder Grejb, direktor za istraivanje u Centru za evropske reforme:
Nemci krive Poljake, Poljaci krive Ukrajince, Ukrajinci krive Kirgize i
Uzbekistance",63 dok zemlje koje su previe siromane da privuku bilo kakve
susede koji oajniki trae sredstva za ivot, kao to su Rumunija, Bugarska,
Maarska ili Slovaka, iskaljuju svoj bes na deurnim i stalnim krivcima:
lokalnim ljudimal utalicama, koji izbegavaju stalne adrese i zbog toga su i svuda
pridolice" i stranci - Romima.
Kada govorimo o definisanju globalnih trendova, SAD imaju nesporno
pravo prioriteta i najee preuzimaju inicijativu. Ali, pridruivanje globalnom
trendu napadanja imigranata zadaje Americi prilino veliki problem. Poznato je
da su SAD imigrantska zemlja: imigracija je u amerikoj istoriji zabeleena kao
plemenita prolost, misija, herojsko delo hrabrih, neustraivih i odvanih, tako
da bi osudivanje imigranata i bacanje sumnje na plemeniti poziv imigranata ilo
protiv prirode amerikog identiteta i moda zadalo smrtonosan udarac
amerikom snu i njegovom nespornom temelju i vezivu. Ali ono u ta se ulau
napori, i uporno se pokuava, jeste da se od kruga napravi kvadrat...
Desetog juna 2002. godine, visoki ameriki zvaninici (izmeu ostalih,
direktor FBI-ja Robert Maler, zamenik javnog tuioca general Lari Tompson,
zamenik dravnog sekretara Pol Volfovic) najavili su hapenje osumnjienog
teroriste Al Kaide po njegovom povratku u Cikago nakon obuke u Pakistanu. Kao
to je zvanina verzija afere tvrdila, ameriki graanin, roen i odrastao u
Americi, Hoze Padila (ime sugerie na latinoamerike korene koji se povezuju sa
najnovijim, relativno loim dodatkom na dugoj listi imigrantskog etnikog
porekla), preobratio se u islam, preuzeo ime Abdulah al Mudahir i brzo otiao
kod svoje nove muslimanske brae po instrukcije o tome kako da naudi svojoj
matinoj postojbini. On je istreniran za jedinstvenu vetinu sklapanja prljavih
bombi - zastraujue lakih za sklapanje od nekoliko grama iroko dostupnih
konvencionalnih eksploziva i praktino bilo kog radioaktivnog materijala, kojih
se potencijalni teroristi mogu dokopati (nije bilo jasno zato je bila potrebna
sofisticirana obuka da bi se sklopilo oruje zastraujue lako za sklapanje, ali
kada doe do sejanja semena straha da bi se uzgojili plodovi gneva, tu nema
nikakve logike). Nova fraza je dospela u renik mnogih prosenih Amerikanaca
nakon 11. septembra: 'prljava bomba', govorili su reporteri USA Todaya,
Nicholsa, Hallieislera.64
Afera je bila majstorski potez: zamka amerikog sna je bila veto izbegnuta
poto je Hoze Padila bio stranac i tuin po sopstvenom izboru slobodnog
Amerikanca. A terorizam je bio ivopisno predstavljen kao da je istovremeno
stranog porekla, a opet sveprisutan kod kue, kako vreba iza svakog oka i iri
se kroz svako susedstvo - isto kao the Reds under the beds" (komunisti su pod
63
Videti: USA Today od 11. juna 2002, pogotovo AI-Qaeda operative tipped off
plot, US: Dirty bomb plot: The future is here, I'm afraid'.
93
krevetom) iz prolih vremena; i tako je to bila besprekorna metafora i veoma

pouzdan oduak za jednako sveprisutne strahove i slutnje nepouzdanog ivota.
A opet, ovo posebno sredstvo pokazalo se pogrenim. Gledano iz drugih
kancelarija federalne administracije, vrednosti sluaja delovale su kao teret.
Zastraujue laka za sklapanje prljava bomba bi razotkrila besmisao
antiraketnog tita vrednog nekoliko milijardi dolara. Domai dokumenti Al
Mudahira bi mogli staviti ogroman znak pitanja na planirani antiiraki rat i na
sve njegove jo neimenovane nastavke. Ono to je predstavljalo poslasticu za
neke federalne organe drugima je imalo ukus otrova. ini se da ti drugi trenutno
imaju kontrolu, poto je vrlo brzo, hitro i ekspeditivno zavrnut vrat toj aferi koja
je dosta obeavala. Ali ne zbog nedostatka napora od strane njenih autora...
Modernost je proizvela i nastavila da proizvodi, od poetka, ogromne
koliine ljudskog otpada.
Proizvodnja ljudskog otpada je bila posebno obilna u dve grane moderne
industrije (koje su i dalje u potpunosti operativne i u punom kapacitetu).
Proklamovana funkcija prve od ove dve grane bila je proizvodnja i
reprodukcija drutvenog poretka. Svaki model poretka je selektivan i zahteva
odsecanje, skraivanje, segregaciju, odvajanje ili isecanje takvih delova ljudskog
sirovog materijala koji nisu podobni za novi poredak: koji nisu u stanju ili kojima
je zabranjeno da popune bilo koje od njegovih polja. Na drugoj strani procesa
izgradnje poretka takvi delovi se pojavljuju kao otpad, razliit od korisnog
proizvoda zato to je namenski proizvod.
Druga grana moderne industrije poznate po neprestanoj proizvodnji
ogromnih koliina ljudskog otpada bio je ekonomski napredak - koji zauzvrat
zahteva liavanje moi, razmontiranje i, na kraju, unitenje odreenog broja
naina i sredstava odravanja ljudskog postojanja: takvi ivoti ne mogu i nee
ispuniti stalno rastue standarde produktivnosti i profitabilnosti. Praktiari
obezvreenih oblika ivota ne mogu, po pravilu, biti smeteni en masse u nove,
tanje i elegantnije aranmane ekonomskih aktivnosti. Njima je zabranjen pristup
takvim
ivotnim
sredstvima
koja
su
novi
aranmani
uinili
legitimnim/obaveznim, dok ortodoksna sredstva, sada obezvredena, ne nude vie
opstanak. Oni su, zbog toga, otpad ekonomskog napretka.
Potencijalno katastrofalne posledice akumulacije ljudskog otpada bile su,
meutim, u veem delu moderne istorije deaktiviran e, neutralisane ili barem
ublaene, zahvaljujui drugoj modernoj inovaciji: industriji odlaganja otpada. Ta
industrija je bujala zahvaljujui velikim delovima sveta pretvorenim u deponije,
gde je itav viak oveanstva, ljudski otpad, proizveden u modernizujuim
sektorima planete, mogao biti transportovan, odloen i dekontaminiran - tako
uklanjajui opasnost od samozapaljenja i eksplozije.
Planeta trenutno ostaje bez takvih deponija; velikim delom zbog
spektakularnog uspeha - planetarnog irenja - modernog oblika ivota (barem od
vremena Roze Luksemburg sumnjalo se da je modernost u krajnjoj liniji
samoubilaka tendencija, u stilu zmije koja jede sopstveni rep). Sve je manje i
manje deponija. Dok proizvodnja ljudskog otpada tee nesmanjenom brzinom
(koliina ak i raste zbog procesa globalizacije), industrija odlaganja smea se
nala u velikom kripcu. Takvi naini reavanja problema ljudskog otpada, koji
su postali moderna tradicija, vie nisu izvodljivi, a novi naini jo uvek nisu
94
Fluidna ljubav
izmiljeni, a kamoli poeli da se sprovode. Du procepa svetskog nereda rastu

gomile ljudskog otpada, a sve su ei prvi znaci tendencije ka samozapaljenju i
simptoma predstojee eksplozije.
Kriza industrije odlaganja ljudskog otpada stoji iza sadanje konfuzije,
koju je obelodanilo nepravilno upravljanje krizom i oajniko, a opet dosta
iracionalno komeanje inicirano 11. septembrom.
Pre vie od dva veka, 1784. godine, Kant je primetio da je planeta koju
naseljavamo sfera, i analizirao posledice te, dodue banalne injenice: poto svi
mi ostajemo i kreemo se po povrini te sfere, Kant je primetio, mi nemamo nigde
drugo da idemo i tako smo osueni da zauvek ivimo u meusobnoj blizini i
drutvu. Dranje odstojanja, a kamoli njegovo poveavanje, u dugoronom
smislu ne dolazi u obzir: kretanje po sfernoj povrini e na kraju zavriti
smanjenjem odstojanja koje je ovek pokuao da povea. I tako je die
volkommene brgerliche Vereinigung in der Menscheng attung (savreno
sjedinjavanje ljudskih vrsta kroz zajedniko stanovanje) sudbina koju je Priroda
izabrala za nas stavljajui nas na povrinu sferine planete. Jedinstvo ljudske vrste je najudaljeniji horizont nae univerzalne istorije; horizont koji smo mi,
ljudska bia, podstaknuta i voena razumom i instinktom samoouvanja,
osueni da sledimo, i da dostignemo onda kada bude vreme za to. Pre ili kasnije,
upozorio je Kant, nee ostati nimalo slobodnog prostora za pronalaenje
sklonita ili spasa za one medu nama koji su za ve zauzeta mesta smatrali da
su prenatrpana ili premalo gostoprimljiva da bi bila udobna, previe neprijatna ili
nepodesna zbog bilo kog drugog razloga. I tako nam Priroda nalae da gledamo
(reciprono) na gostoprimljivost kao na vrhovni princip koji nam treba - i koji
emo, na kraju krajeva, morati prihvatiti i slediti, da bismo priveli kraju dugaak
niz pokuaja i greaka, katastrofa koje greke izazivaju i razaranja koja
katastrofe ostavljaju za sobom.
Kantovi itaoci su to sve mogli da saznaju pre dva veka iz njegove knjige.
Svet, meutim, nije puno mario. ini se da svet vie voli da svojim filozofima oda
ast spomen plaketama nego da ih paljivo slua, a kamoli da poslua savete
koje uje. Filozofi su, moda, bili glavni heroji lirske drame doba prosvetiteljstva,
ali je epska tragedija post prosvetiteljstva ipak zanemarila njene stihove.
Zauzet dogovaranjem brakova nacija sa dravama, drava sa
suverenitetom i suvereniteta sa teritorijama okruenim vrsto zapeaenim i
oprezno kontrolisanim granicama, inilo se da svet stremi ka horizontu dosta
razliitom od onoga koji je Kant ocrtao. Tokom prethodnih dvesta godina svet je
bio zaokupljen nastojanjem da uini kontrolu ljudskog kretanja jedinom
prednou dravnih snaga, postavljajui barijere svim drugim, nekontrolisan im
ljudskim kretanjima, i popunjavanjem barijera budnim i teko naoruanim
straarima. Pasoi, ulazne i izlazne vize, carine i imigracione kontrole bili su
glavni izumi umea moderne vlade.
Dolazak moderne drave sudario se sa pojavom osobe bez drave, sans
papiers, i idejom unwertes Leben, to je novija reinkarnacija65 drevne
institucije homo sacer, tog konanog otelot vorenja suverenog prava da se
izuzme i izdvoji bilo koje ljudsko bie koje je stavljeno izvan granica ljudskih i
65
Kao to je Giorgio Agamben otkrio; videti njegov Homo sacer. II potere sovran o e
lanuda vita (Einaudi, 1995).
95
boanskih zakona i da se pretvori u bie na koje se ne odnosi nijedan zakon i ije

unitenje ne uzrokuje kaznu, poto je lieno svog etikog ili religioznog znaaja.
Ispostavilo se da je vrhovna kazna moderne suverene moi pravo izuzea iz
oveanstva.
Nekoliko godina nakon to je Kant zapisao svoje zakljuke i poslao ih na
tampanje, objavljen je drugi, jo krai dokument - onaj koji e pritiskati sledea
dva veka istorije i umove glavnih igraa tog vremena i to mnogo vie nego
Kantova mala knjiga. Taj drugi dokument bila je Dclaration des droits de
l'homme et du citoyen - Deklaracija o pravima oveka i graanina, za koju
je ordo Agamben primetio, uz prednost razumevanja nakon dva veka, da ona
nije pojanjavala da li su dva termina [ovek i graanin] trebalo da oznae dve
razliite realnosti ili je, umesto toga, prvi termin uvek trebalo da bude ve
sadran u drugom66 - to jest, da je nosilac prava bio ovek koji je takode bio i
graanin (u kojoj god meri da je to bio).
Nedostatak jasnoe, uz sve njene jezive posledice, i ranije je primetila Hana
Arent - u svetu koji se iznenada ispunjava raseljenim osobama. Arentova se
sea starog i istinski proroanskog predoseanja Edmunda Berka da je
apstraktna ogoljenost toga da niste nita drugo, do ovek bila najvea opasnost
oveanstva.67 Ljudska prava kao to je Berk primetio, bila su apstrakcija, i
ljudi nisu mogli oekivati puno zatite od ljudskih prava dok ta apstrakcija ne
bude ispunjena sadrajem prava Engleza ili Francuza. Svet nije pronaao nita
sveto u apstraktnoj ogoljen osti toga to ste ovek - tako da je Arentova sumirala
iskustvo godina koje su sledile nakon Berkovih zapaanja. Prava oveka,
navodno neotuiva, dokazala su se kao nesprovodiva... kad god su se pojavili
ljudi koji vie nisu bili graani nijedne suverene drave.68
Zaista, ljudska bia obdarena ljudskim pravima", ali i niim drugim pored
toga - bez drugih prava koja jae tite (sa jaim institucionalnim utemeljenjem),
koja sadre i dre ljudska" prava na mestu - nisu se mogla nigde pronai i bila
su praktino nezamisliva. Drutvena, i previe drutvena, puissance, potenza,
mo ili Macht69 je oigledno bila potrebna da bi potvrdila humanost
oveanstva. I tokom moderne ere - takva snaga" bila je stalno snaga da se
povue granica izmeu humanog i nehumanog, u modernim vremenima
preruena kao granica izmeu graana i stranaca. Na ovoj zemlji,
iscepkanoj imanjima suverenih drava, beskunici nemaju prava i pate, ne zato
to nisu jednaki pred zakonom - ve zato to ne postoji zakon koji se odnosi
na njih i na koji mogu da se pozovu u svojim albama na teke uslove koji su im
ponueni ili na iju zatitu mogu da poloe prava.
U svom eseju o Karlu Jaspersu, koji je napisan nekoliko godina nakon
njenog del Izvori totalitarizma, Hana Arent je primetila da je humanost",
iako je za sve prethodne generacije ona bila samo koncept ili ideal (moemo
dodati: filozofski postulat, san humanista, nekada borbeni pokli, ali skoro
nikada organizujui princip politike akcije), postala neto kao urgentna
66
Giorgio Agamben, Mezzi senza fine (1996); ovde citirano po prevodu Vinzenz a Binnetija i
Cesara Casarina, Means without Ends: Notes on Politics (University of Minnesota Press, 2000),
str. 20.
67
Edmund Burke, Reflections on the Revolution in France (1790), citirano u: Arendt, izdanje E.
68
Hannah Arendt, The Origins of Totalitarianism (Andre Deutsch, 1986), str. 300,293.
69
Videti napomenu prevodioca u: Agamben, Means without Ends, str. 143.
96
Fluidna ljubav
realnost".70 Postala je stvar ogromne hitnosti, jer uticaj Zapada ne samo to je

preplavio ostatak sveta proizvodima svog tehnolokog napretka, ve je, takoe,
izvozio u ostatak sveta svoje procese dezintegracije" - izmeu ostalog i slom
metafizikih i religioznih uverenja, zastraujui napredak prirodnih nauka i
uspon nacionalne drave kao praktino jedinog, najvie isticanog, oblika
vladavine. Snagama kojima su bili potrebni vekovi da oslabe drevna verovanja i
politike naine ivota" na Zapadu trebalo je samo nekoliko decenija da slome...
verovanja i naine ivota u svim drugim delovima sveta".
Ovakva vrsta sjedinjavanja, sugerie Arentova, mogla je proizvesti samo
onu vrstu solidarnosti ljudske vrste" koja je ,,u potpunosti negativna. Svaki deo
ljudske populacije na planeti uinjen je ranjivim od strane svih drugih delova i
svakog del ponaosob. Ovo je, moemo rei, solidarnost opasnosti, rizika i
strahova. Najvei deo vremena, i u mislima veine, jedinstvo planete se svodi na
uase pretnji koje su zaete ili iznedrene u udaljenim delovima sveta - sveta koji
prua ruke, a on sam je izvan dohvata.
Svaka fabrika, pored svog proizvoda - proizvodi i otpad. Fabrika
teritorijalno utemeljenog modernog suvereniteta nije bila izuzetak.
Tokom dvesta godina, ili priblino toliko nakon objavljivanja Kantovih
razmiljanja, progresivno ispunjavanje sveta (i tako, posledino, tenja da se
prizna da je punoa planete, za koju je Kant mislio da je neizbena presuda
Razuma i Prirode u jednom, bez prava na albu, bila zaista neminovna) odbijeno
je uz pomo (ne)svetog trojstva teritorije, nacije i drave.
Nacionalna drava, kao to oro Agamben zapaa, jeste drava koja ini
roenje u njoj ili rodnost osnovom sopstvene suverenosti. Fikcija, koja je
ovde implicitna, istie Agamben, jeste da roenje [nascita] smesta postaje
nacija, tako da ne moe biti bilo kakve razlike izmeu ta dva momenta.71 ovek
se, da tako kaemo, raa sa dravljanstvom zemlje.
Golotinja tek roenog deteta, koje jo uvek nije uvijeno u pravnu/sudsku
odeu, predstavlja mesto na kome se gradi i neprestano dograuje suverenitet
dravne moi, to je potpomognuto praksom ukljuenja/izuzimanja koja je
usmerena protiv svih drugih potraitelja dravljanstva koji su nekim sluajem u
dohvatu dravnog suvereniteta. Moemo pretpostaviti da svoenje biosa na ze,
koju Agamben smatra sutinom modernog suvereniteta (ili, takoe moemo rei,
svoenje Leiba, ivog aktivnog tela, na Krper, telo na kome se moe delovati,
ali koje ne moe delovati), jeste unapred donet zakljuak onda kada se roenje
izabere kao jedina prirodna ulaznica u naciju, bez postavljanja pitanja i bez
potrebnih testova.
Svi drugi traitelji koji mogu zakucati na vrata suverene drave sa
zahtevom da budu puteni unutra prvo e biti podvrgnuti ritualu svlaenja. Kao
to je sugerisao Viktor Tarner, po Van Genep ovoj emi rite de passage u tri
faze, pre nego to se pridolicama koje se prijave za prijem odobri pristup (ako se
odobri pristup) tom novom ormaru gde stoji odea koja odgovara novom mestu i i
rezervisana je za to mesto, sa njih treba da se skine sva (metaf oriki, kao i
bukvalno) odea njihovih prethodnih zadataka. Oni neko vreme moraju ostati u
70
Karl Jaspers: Citizen of the World?", u: Hannah Arendt, Men in Dark Times (Harcourt Brace,
1993), str. 81-94

Agamben, Means Without Ends, str. 21
71
97
stanju drutvene nagosti. Karantin se provodi u neprostoru negde izmeu,

gde nije na ponudi niti je dozvoljena odea drutveno definisanog i odobrenog
znaaja. Cistilite srednjeg prostora koji je nigde, koji razdvaja parcele u svetu
iseckanom na parcele, zamiljenom kao skupina prostorno razdvojenih parcela,
razdvaja pridolice od njihove nove pripadnosti. Ukljuivanju, ako se ono nudi,
mora prethoditi radikalno iskljuivanje.
Prema Tarneru, poruka koju prenosi obavezni prekid putovanja na mestu
za kampovanje, detaljno oienom od bilo kakvih primesa koje bi bile u stanju
da podignu one koji kampuju sa nivoa ze ili Krper na nivo bios ili Leib
(drutveni znaaj njihovog svoenja na neku vrstu ljudske primo materije,
liene njenog specifinog oblika i smanjene na stanje koje je, iako je i dalje
drutveno, bez svih prihvaenih oblika statusa ili je ispod njih), jeste da ne
postoji direktan put koji vodi od jednog do drugog drutveno prihvaenog
statusa. Pre nego to ovek moe prei iz jednog statusa u drugi, on treba da
bude potopljen i da se rastvori u nestrukturiranom ili rudimentarno
strukturiranom i relativno neizmenjenom communitasu... "72
Hana Arent je postavila fenomen, koji je kasnije istraivao Tarner, u
carstvo iskljuenja, egzila, izuzimanja i izuzea kojim rukovodi mo. Humanost
koja preuzima oblik bratstva, kako je Arentova nagovestila, jeste velika
privilegija parija - o kojima se u javnim debatama osamnaestog veka prialo pod
generikim imenom les malheureux, u onim iz devetnaestog veka su ponovo
12 Victor W. Turner, Tlie Ritual Process: Structure and Anti-Structure (Routledg e, 1969),
str. 170,96.
nazvani les misrables, a danas, od sredine prolog veka, okupljeni su

pod pojmom izbeglice - ali su sve vreme bili lieni sopstven og mesta na
mentalnoj karti sveta koju su nacrtali ljudi koji su skovali i koristili njihova
imena. Oamueni, sputani i smrvljeni brojnim odbijanjima, progonjeni su se
toliko pribliili jedni drugima da je meuprostor koji smo nazivali svet (i koji je,
naravno, postojao meu njima pre proganjanja i drao ih na meusobnoj
distanci) jednostavno nestao.73
U svakom praktinom smislu kategorije parija/izgnanika bile su izvan
sveta: svet kategorija i finih razliitosti koji su postojee sile izrodile i uinile
poznatim pod imenom drutvo - kao jedini svet koji je trebalo da nasele ljudi i
jedini svet koji je mogao da preoblikuje svoje itelje u graane, nosioce i uivaoce
prava. Oni su bili jednoobrazni - po svom zajednikom nedostatku atributa one
vrste koju bi govornici svakodnevnog jezika mogli da zabelee, pojme, imenuju i
shvate. Ili se bar inilo da su jednoobrazni - zbog saveza izmeu siromatva
izraza i prisilne homogenizacije prisvajanjem prava.
Ako su roenje i nacija jedno, onda svi drugi koji ulaze ili ele da uu u
nacionalnu familiju moraju oponaati nagost novoroeneta, ili su prisiljeni da je
imitiraju.
Drava - uvar i zatvorski straar, glasnogovornik i glavni cenzor nacije e se postarati da se ispuni ovaj uslov. Kao to Karl mit, verovatno najtrezveniji
72
Victor W. Turner, Tlie Ritual Process: Structure and Anti-Structure (Routledg e,

1969), str. 170,96.
73
Hannah Arendt, On humanity in dark times: thoughts about Lessing, u: Men
in Dark Times, str. 15.
98
Fluidna ljubav
anatomista moderne drave, bez iluzija tvrdi: Onaj ko odreuje vrednost eo ipso
uvek utvruje nevrednost. Smisao ovog odreivanja nevrednosti je unitenje te
nevrednosti.''74 Odreivanje vrednosti iscrtava granice normalnog, obinog,
propisanog. Nevrednost je jedan izuzetak koji obel eava tu granicu.
Izuzetak je ono to ne moe biti klasifikovano; on se opire optoj kodifikaciji, ali istovremeno otkriva specifino pravni formalni element:
odluku u svojoj apsolutnoj istoi... Ne postoji pravilo koje se moe
primeniti na haos. Da bi pravni poredak imao smisla, mora se utvrditi red.
Mora biti stvorena ispravna situacija, a suveren je onaj ko definitivno
odluuje da li je ta situacija u stvarnosti delotvorna... Izuzetak ne samo da
potvruje pravilo; pravilo kao takvo ivi od izuzetka . 75
ordo Agamben komentarie: Pravilo vai za izuzetak u tome to tu vie
ne vai. Stanje izuzetka stoga nije haos koji je prethodio poretku, ve situacija
koja je nastala iz njegove suspenzije. U tom smislu, izuzetak je istinski, u skladu
sa svojim etimolokim korenom, izvaen (excapere), a ne samo iskljuen.76
Dozvolite da primetim da je upravo to stanje ono koje suvereni i vladaoci
moraju spreiti da bi legitimizovali i sproveli svoje aktivnosti. Uvoenje reda se,
po pravilu, sprovodi u ime borbe protiv haosa. Ali bez namere o uvoenju reda, i
da regularna situacija nije unapred zamiljena kako bi to uvoenje moglo biti
istinski zapoeto, ne bi bilo ni haosa. Haos se raa kao nevrednost, kao izuzetak.
Uvoenje reda oznaava njegovo roenje - haos nema drugih zakonskih roditelja
ili doma.
Mo izuzea ne bi bila znak suvereniteta bez prethodnog vezivanja
suverene moi za teritoriju.
Pronicljiv, kao to je uvek kada analizira bizarnu, paradoksalnu logiku
ordnunga, Karl mit, u ovom sutinskom pitanju usvaja fikciju koju neguju
uvari/promoteri poretka, nosioci suverene moi izuzea. Ba kao u praksi
suverena, tako i po mitovom teorijskom modelu, granice teritorije na kojoj se
sprovodi Ordnung treba da predstavljaju spoljne granice sveta koji poseduje
tematsku relevantnost za namere i napore uvoenja reda.
U mitovoj viziji, ba kao i u doxi zakonodavaca, ukupna suma resursa
potrebnih za realizaciju uspostavljanja poretka, kao i celokupnost faktora
neophodnih za njegovu delatnost i efekte, sadrani su unutar tog sveta.
Suverenitet proizvodi razliitost izmeu vrednosti i nevrednosti, pravila i izuzetka
- ali ovoj delatnosti prethodi razliitost izmeu unutranjosti i spoljanjosti
suverenog carstva, bez kog suverena prava ne bi mogla biti potraivana, niti bi
bila dobijena. Suverenitet, koji praktikuju moderne nacionalne drave, onako
kako ga je teorijski definisao mit, neraskidivo je vezan za teritoriju. Suverenitet
je nezamisliv bez spoljanjosti; on je nezamisliv u bilo kom drugom obliku,
74
Carl Schmitt, Theorie des Partisanen. Zwischenbemerkung zumBegriff des Politischen

(Duncker i Humboldt, 1963), str. 80. Videti diskusiju u: Giorgio Aga mben, Homo
Sacer: Sovereign Power and Bare Life (Stanford University Press, 1998), str. 137.
75 Carl Schmitt, Politische Theologie. Vier Kapitel sur Lehre von der Souvernitt
(Duncker i Humboldt, 1922), str. 19-21. Videti diskusiju u: Agamben, Homo
Sacer..., str. 15ff.
76 Agamben, Homo Sacer, str. 18.
99
osim lokalizovanog entiteta. mitova vizija je lokalizovana, kao i suverenitet

iju misteriju ona pokuava da otkrije. Ona ne izlazi izvan prakse i kognitivnog
horizonta nebeskog braka teritorije i moi.
Kako je zakonitost postepeno, ali neodoljivo (poto je pod stalnim
pritiscima izgradnje legitimiteta i ideoloke mobilizacije) evoluirala u nacionalnu
dravu, brak je prerastao u mnag trois: trojstvo - teritorije, drave i nacije.
Moemo pretpostaviti da je pojava tog trojstva bila istorijska sluajnost koja se
desila u jednom, relativno malom delu planete; ali poto je taj deo, koliko god da
je mali, polagao pravo na mesto metropolisa, dovoljno umenog da transformie
ostatak planete u periferiju, i poto je bio dovoljno arogantan da odluno previdi
ili obezvai svoje sops tvene osobenosti, a poto je pravo metropolisa da postavlja
pravila po kojima periferija treba da ivi, i poto je u moi metropol isa da
sprovodi potovanje ovih pravila - preklapanje/meavina nacije, drave i teritorije
postala je globalno obavezujua norma.
Bilo koji od elemenata trojstva pretvarao se u anomaliju ako nije bio u
savezu sa druga dva ili ga oni nisu podravali: u udovite koje je moralo da
proe kroz drastinu operaciju ili da pretrpi coup de grce u sluaju da je
prepoznato kao neto to ne moe biti spaeno. Teritorija bez drave pretvarala
se u niiju zemlju; nacija bez drave pretvarala se u nakazu kojoj je dat izbor
dobrovoljnog nestajanja ili istrebljenja; drava bez nacije ili sa vie od jedne
nacije pretvarala se u ostatak prolog vremena ili u mutanta suoenog sa
izborom modernizacije ili nestajanja. Iza nove normalnosti vrebao je princip
teritorijalnosti koja je davala smisao za bilo koju silu koja je licitirala
suverenitetom i za sve sile za koje je postojala ansa da se licitiranje odobri ili
dobije.
Svako licitiranje istoe taloi prljavtinu, a sve licitacije za poredak
stvaraju
udovita.
Prljava
udovita
ere
promovisanja
trojstva
teritorije/nacije/drave bile su nacije bez drava, drave sa vie od jednom
nacijom i teritorije bez drave. Zahvaljujui pretnji i strahu od ovih udovita,
suverena mo je mogla potraivati i zadobiti pravo da negira prava i postavi takve
uslove za oveanstvo koje njegov veliki deo, kao to se i desilo, nije mogao da
ispuni.
Poto je suverenost sila koja definie granice oveanstva, ivoti onih ljudi
koji su ispali ili bili izbaeni van ovih granica nisu vredni ivljenja.
Godine 1920. objavljena je knjiica pod naslovom Dozvoljav anje
unitenja ivota koji nije vredan ivljenja {Die Freigabe der Vernichtung
lebensunwerten Leben), iji su autori bili ekspert kaznenog zakona Karl Binding
i profesor medicine Alfred Hohe, i kojoj je obino bilo pripisivano uvoenje
koncepta unwertes leben (ivot koji nije vredan ivljenja) - zajedno sa
sugestijom da su poznata ljudska drutva ovakav ivot do sada neopravdano i
nepravedno titila na raun punopravnih vrsta ivota kojima treba da bude
usmerena celokupna panja i briljiva nega koja se duguje oveanstvu Ueni
autori nisu videli razlog (pravni, drutveni ili religiozni) zato bi istrebljenje
unwertes Lebena bilo vieno kao zloin i bilo podlono kazni.
U toj ideji Bindinga i Hohea - oro Agamben detektuje oivljavanje
aurirane, moderne artikulacije drevne kategorije homo sacera: oveka koji
moe biti ubijen bez straha od kazne, ali koji ne moe biti korien u religijskom
100
Fluidna ljubav
rtvovanju; koji je, drugim recima, apsolutno izuzet - koji stoji izvan ogranienja i
ljudskog i boanskog zakona. Agamben, takoe, zapaa da je koncept ivota koji
nije vredan ivljenja - kao to je koncept homo sacera uvek bio - neetiki, ali da
u svom modernom znaenju on stie duboki politiki znaaj kao kategorija na
kojoj je zasnovana suverena mo.
U modernoj biopolitici, suveren je onaj koji odluuje o vrednosti ili o
nevrednosti ivota kao takvog. ivot - koji je sa deklaracijom prava bio
obavijen principom suvereniteta - sada sam postaje predmet suverene
odluke. 77
ini se da je zaista tako. Ipak, moemo primetiti da to jedino moe biti
sluaj ako je trojstvo teritorije/drave/nacije uzdignuto na nivo univerzalnog
principa ljudske kohabitacije, koja je nametnuta i koja mora da povee svako
mestace na planeti, ukljuujui podruja koja vekovima nisu uspevala da
ispune osnovne uslove takvog trojstva (to jest homogenost populacije i/ili trajno
naseljavanje koje rezultira u ukorenjenosti u tlu). Zbog tako osmiljene,
arbitrarne i sprovedene univerzalnosti principa trojstva, kao to istie Hana
Arent, ,,ko god je izbaen iz jedne od ovih vrsto organizovanih zajednica zatekao
se izbaenim iz itave porodice naroda78 (a isto tako i iz carstva oveanstva, jer
je ljudska vrsta postala identina sa porodicom nacija) - u niijoj zemlji komini
sacri.
Intenzivna proizvodnja otpada zahteva efikasnu industriju odlaganja
otpada; i, uistinu, ovo je postala jedna od najimpresivnijih uspenih pria
modernih vremena - koja objanjava kako je bilo mogue da Kantovo
upozorenje/slutnja sakuplja prainu tokom dva veka.
Uprkos svojoj sve veoj koliini i sve gorim bolovima, ljudski ostaci,
taloeni revnou i uurbanou da ukljue/iskljue, aktivirani i neprestano
ojaavani principom i praksom trojstva teritorije/nacije/drave, mogli bi
legitimno biti zanemareni kao prolazna i u sutini izleiva iritacija, a ne smatrani
i tretirani kao slutnja predstojee katastrofe. Tamni oblaci inili su se svetlijim, a
mrane slutnje su se mogle oterati smehom kao proroanstva kraja sveta najvie zahvaljujui modernom poduhvatu koji je u istoriji zabeleen pod
imenima kao to su imperijalizam i kolonizacija. Taj poduhvat je sluio, pored
svojih drugih funkcija, kao fabrika za odlaganje i reciklau sve veih zaliha
ljudskog otpada. Neverovatna prostranstva devianske zemlje, koja su bila
otvorena za kolonizaciju imperijalistikom tenjom za invazijom, pokoravanjem i
dogradnjom, mogla su biti koriena kao deponija za one koji su bili nepoeljni
kod kue i sluiti kao obeana zemlja za one koji su pali ili su bili gurnuti sa
palube, kako se maina progresa ubrzavala i napredovala.
U to vreme, svet se inio veoma punim. Pun je drugi - objektovan - izraz
za oseanje guve. Prenatrpanosti, da budemo precizniji.
Nema vie kipova slobode koji bi okupljali potlaene i naputene mase.
Nema vie staza za bekstvo i skrovita ni za koga, osim za nekoliko
neprilagoenih i kriminalaca. Ali (poto je ovo, verovatno, najupeatljiviji efekat
novootkrivene punoe sveta) takoe nema ni bezbednih i udobnih chez soi, kao
to su dramatino i bez svake sumnje pokazali dogaaji od 11. septembra.
77
78
Arendt, The Origins of Totalitarism, str. 204.

Arendt, The Origins of Totalitarism, str. 204.
101
Kolonizacija je omoguila Kantovim sumnjama da sakupljaju prainu.

Meutim, takoe je uinila da izgledaju, kada je sa njih konano skinuta
praina, kao proroanstvo apokalipse umesto vesele utopije, kako je Kant i
nameravao. Kantova vizija sada tako izgleda jer, zbog varljivog izobilja niije
zemlje, nita nije moralo biti uraeno, pa tako nije ni uraeno tokom ova dva
veka da bi se oveanstvo pripremilo za otkrovenje konane punoe sveta.
Kako poslednje take koje nose oznake ubi leones brzo nestaju sa svetske
mape, i kako poslednje meu udaljenim neistraenim teritorijama potrauju sile
dovoljno mone da zapeate granice i odbiju ulazne vize - svet se u svojoj
sutini pretvara u planetarnu graninu teritoriju...
Neistraene teritorije su, istovremeno, u svim vremenima bile poznate kao
fabrike raseljavanja i reciklae za raseljene. Nita se drugo ne moe oekivati od
njihove nove, globalne podvrste - osim, naravno, novog, planetarnog obima
proizvodnje i reciklan ih problema.
Da ponovim: ne postoje lokalna reenja za globalne probleme - iako su
upravo te lokalne situacije te koje eljno trae, iako uzalud, postojee politike
institucije, jedine politike institucije koje smo zajedniki izmislili do sada, i
jedine koje imamo.
Ove institucije su od poetka i tokom svoje istorije bile upletene u
strastvene (herkulovske po nameri, sizifovske u praksi) napore da se zapeati
jedinstvo drave i nacije sa teritorijom, tako da nije udo da su sve takve
institucije postale i ostale lokalne i da je njihova suverena mo da sprovedu
izvodljive (ili, zapravo, legitimne) delatnosti lokalno definisana.
Svuda po svetu su rasuti garnizoni ekstrateritorijalnosti, deponije za
neodloeni, i tako nereciklirani otpad globalne neistraene zemlje.
Tokom dva veka moderne istorije ljudi koji nisu uspeli da postanu graani
- izbeglice, dobrovoljni i nedobrovoljni migranti, raseljene osobe tout court bili su prirodno shvaeni kao stvar zemlje domaina i tretirani su kao takvi.
Tek nekoliko nacionalnih drava koje popunjavaju mapu modernog sveta,
ako takvih uopte ima, nije lokalno utvrena u formi suverenih prerogativa.
Nekada voljno, a nekada oklevajui, praktino su sve one morale da prihvate
prisustvo stranaca unutar svoje zauzete teritorije i da prime sukcesivne talase
imigranata koji su beali ili su bili proterani iz podruja moi drugih suverenih
nacionalnih drava. Meutim, onda kada uu, ovi naseljeni i sasvim novi stranci
na isti nain padaju pod jedinstvenu i nepod eljenu nadlenost zemlje domaina.
Ta zemlja je bila slobodna da upotrebi aurirane, modernizovane verzije dveju
strategija, koje su bile opisane u Tunim tropima Kloda Levi-Strosa kao alternativni naini suoavanja sa prisustvom stranaca; pri odluci da se pribegne
takvim strategijama - ona je mogla da rauna na svesrdnu podrku svih drugih
suverenih snaga na planeti, koje su brino uvale neprikosnovenost trojstva
teritorije/drave/nacije.
Na raspolaganju je bio izbor izmeu antropofaginih i antrop oeminih
reenja za problem stranaca. Prvo reenje svodilo se na izjedanje stranaca, koji,
bukvalno, ive kao u kanibalizmu, koji su navodno praktikovala odreena drevna
plemena, ili u njegovoj sublimiranoj, duhovnoj verziji, kao u silom potpomognutoj kulturnoj asimilaciji koju skoro univerzalno praktikuju nacionalne drave
sa namerom unoenja glasnika strane kulture u nacionalno telo odbacivanjem
102
Fluidna ljubav
nesvarljivih delova njihovih

kulturnih nasleda. Drugo reenje znailo je povraanje umesto
prodiranja stranaca: njihovo prikupljanje i izbacivanje iz oblasti dravne moi ili
iz sveta ivih (ba kao to je Orijana Falai - znamenita italijanska novinarka sa
velikim uticajem na javno mnjenje - predloila da mi, Evropljani, treba da radimo
sa ljudima koji oboavaju svoje bogove i demonstriraju udne navike prilikom
korienja toaleta).
Zapazimo, meutim, da je traganje za bilo kojim od ova dva reenja bilo
razumno samo na osnovu dveju pretpostavki: da postoji jasna teritorijalna
podela izmeu unutranjosti i spol janjosti, te potpunost i nedeljivost
suvereniteta sile koja bira strategiju unutar svog podruja. Nijedna od ove dve
pretpostavke danas nema mnogo kredibiliteta u naem fluidnom, modernom,
globalnom svetu, a time su anse korienja bilo koje od ove dve ortodoksne
strategije, u najboljem sluaju, male.
Sa testiranim nainima delovanja, koji vie nisu na raspolaganju, ini se
da smo ostavljeni bez dobre strategije za pridolice. U vremenima kada nijedan
kulturni model ne moe autoritativno i delotvorno da polae pravo na
superiornost nad drugim modelima u igri, i kada su dravotvorna i patriotska
mobilizacija prestale da budu glavni instrumenti drutvene integracije i sam o
potvrivanja drave, kulturna asimilacija se vie ne predvia. Poto deportacije i
proterivanja dospevaju u dramatine i veoma uznemirujue televizijske emisije,
sa velikim potencijalom da izazovu javnu osudu i da stave mrlju na meunarodni
kredibilitet poinilaca, veina vlada e radije, ako moe, da se dri dalje od
nevolja, zakljuavajui vrata svima koji kucaju i trae sklonite.
Sadanji trend drastinog smanjivanja prava na politiki azil, udruen sa
upornim odbijanjem ulaska ekonomskim migrantima (osim tokom nekoliko
prolaznih trenutaka kada biznis zapreti da e se preseliti tamo gde je radna
snaga, ako se radna snaga ne dovede tamo gde je biznis eli), ne nagovetava
novu strategiju u vezi sa fenomenom izbeglica - osim odsustva strategije i elje
da se izbegne situacija u kojoj to odsustvo uzrokuje politiko ponienje. U takvim
okolnostima, teroristiki napad 11. septembra pruio je ogromnu pomo
politiarima. Zajedno sa mahanjem optubama zbog iskoriavanja socijalnih
fondova zemlje i preuzimanja poslova,79 ili zbog donoenja u zemlju davno
zaboravljenih bolesti kao to je tuberkuloza, ili onih novijih kao to je sida,80
izbeglice sada mogu biti optuene da igraju ulogu petokolonaa u ime globalne
teroristike mree. Sada konano postoji racionalan i moralno neoboriv razlog
da se prikupe, zatvore i deportuju ljudi sa kojima ovek vie ne zna ta da radi i
za koje ovek uopte ne eli da sazna. U Americi, a ubrzo posle toga i u Britaniji,
pod sloganom antiteroristika kampanja, strancima su brzo oduzeta osnovna
ljudska prava koja su do sada izdrala sve preokrete istorije od Magne Carte i
Habeas Corpusa. Stranci sada mogu biti zatvoreni na neodreeno vreme na
79
Optuba kojoj revnosno pribegava, uz veliki profit, sve iri krug savremenih
politiara iz itavog politikog spektra, od Le Pena, Pija Kjersgaarda i Vlaam
Bloca na krajnjoj desnici, do sve veeg broja onih koji sami sebe definiu kao levi
centar.
80
Videti, na primer: Daily Mail od 5. avgusta 2002, o dolasku desetina radnika
koji ve boluju od virusa side.
103
osnovu optubi protiv kojih se ne mogu braniti, poto im nije reeno ni koje su to
optube. Kao to Martin Tomas jetko zapaa,81 od sada, u dramatinom
praktikovanju osnovnog principa civilizovanog zakona, dokaz krivine optube je
suvina komplikacija - barem to se tie stranih izbeglica.
Vrata mogu biti zakljuana, ali problem nee nestati, koliko god da je
brava vrsta. Brave ne mogu ukrotiti ili oslabiti sile koje uzrokuju raseljavanje i
ine ljude izbeglicama. Brava moe pomoi da se problem ne vidi i da se o njemu
ne razmilja, ali ga ona ne moe silom izbrisati.
I tako, sve vie, izbeglice se zatiu u unakrsnoj vatri; preciznije, u
nerazreivoj situaciji.
Oni su silom proterani ili su zaplaeni kako bi sami pobegli iz svojih
zemalja, ali im je odbijen ulazak u bilo koju drugu. Oni ne menjaju mesta; oni
gube mesto na zemlji, katapultirani su u nigde, u Oeov ,,nonl ieux" ili u
nedoiju Garoa, u Narrenschiffen" Miela Fukoa, u lebdee mesto bez
mesta, koje postoji samo po sebi, koje je zatvoreno samo po sebi i u isto vreme je
predato beskraju mora82 - ili (kao to Miel Aije sugerie u predstojeem lanku
u asopisu Etnografi) u pustinju, koja je po definiciji nenaseljena zemlja, zemlja
koja odbija ljude i koju ljudi retko poseuju.
Izbeglice su postale, u karikiranoj slinosti sa novom monom elitom
globalizovanog sveta, primer za tu ekstrateritorijalnost u kojoj su potopljeni
koreni sadanjeg prcarit ljudskog stanja, tog predvodnika dananjih ljudskih
strahova i zebnji. Ti strahovi i zebnje su se, uzalud traei oduak, preneli na
popularnu ljutnju i strah od izbeglica. Oni ne mogu biti deaktivirani ili rastureni
u direktnom suprotstavljanju sa drugim olienjem ekstrateritorij alnosti,
globalnom elitom koja lebdi izvan dohvata ljudske kontrole, previe mona da bi
joj se moglo suprotstaviti. Izbeglice su, suprotno tome, glineni golubovi za
ispoljavanje vika strepnje...
Prema podacima kancelarije Visokog predstavnika UN za izbeglice
(UNHCR), postoji izmeu 13 i 18 miliona rtava prinudnog raseljavanja, koji se
bore za opstanak izvan granica svojih zemalja (ne raunajui milione internih
izbeglica u Burundiju i ri Lanki, Kolumbiji i Angoli, Sudanu i Avganistanu,
osuenih na lutanje zbog beskrajnih plemenskih ratova). Meu njima, vie od
est miliona se nalazi u Aziji, sedam do osam miliona u Africi; postoji tri miliona
palestinskih izbeglica na Bliskom istoku. To je, svakako, konzervativna procena.
Nisu sve izbeglice definisane (ili navodno definisane) kao takve; samo odreen
broj raseljenih lica je imao tu sreu da se pronae na UNHCR-registru i da bude
pod njegovom brigom.
Gde god da odu, izbeglice su nepoeljne i, bez svake sumnje, znaju da je to
tako. Istinske ekonomske migrante (to jest, ljude koji se vode idejom
racionalnog izbora i tako pokuavaju da pronau sredstva za ivot tamo gde ih
mogu nai, a ne ostaju tamo gde ih nema) otvoreno osuuju te iste vlade koje se
uporno trude da uine fleksibilnost rada glavnom vrlinom svog glasakog tela i
koje bodre nezaposlene pripadnike svoje nacije da se popnu na svoje bicikle i
odu tamo gde se nalaze kupci radne snage. Ali sumnja u ekonomske motive
takode se preliva na one pridolice za koje se ne tako davno mislilo da su koristili
81
82
Guardian, 26. novembar 2001.

Videti: Michael Foucault,Of other spaces, Diacritics I (1986), str. 26.
104
Fluidna ljubav
svoja ljudska prava kada su bili u potrazi za sklonitem od diskriminacije i

progona. Putem ponavljajue asocijacije, termin trailac azila stekao je
omalovaavajue znaenje. Mnogo vremena i umnog kapaciteta dravnika
Evropske unije se koristi u osmiljavanju sve sofisticiranijih naina zatvaranja i
utvrivanja granica, kao i najfunkcionalnijih procedura oslobaanja od onih koji
su, u potrazi za hlebom i sklonitem, ipak uspeli da preu granice.
Da bi se politiki izvukao, Dejvid Blanket, britanski sekretar za
unutranje poslove, je predloio da se zemlje porekla izbeglica ucenjuju
ukidanjem finansijske pomoi zemljama koje ne prime nazad odbijene traioce
azila.83 Ovo nije bila potpuno nova ideja. Blanket eli da nametne bri tempo
promena, alei se da je, zbog nedostatka poleta meu drugim evropskim
liderima, napredak jo uvek previe spor. On se zalae za stvaranje sveevrops
kih zdruenih operativnih snaga za brzo reagovanje i namens kih snaga
nacionalnih eksperata koje bi definisale zajednike procene rizika koje
identifikuju slabe take u EU... spoljne granice, koje se suoavaju sa problemom
ilegalnih imigracija vodenim putem i bore se sa problemom trgovine ljudima [novi
termin osmiljen da zameni nekada plemenit koncept prelaska'.
Uz aktivnu saradnju vlada i drugih javnih faktora, koji u potpomaganju i
podsticanju rairenih predrasuda nalaze jedinu zam enu za suoavanje sa
istinskim izvorima egzistencijalne neizves nosti koja optereuje njihove glasae,
traioci azila (kao oni koji prikupljaju snage u nebrojenim Sangatteima izbeglikim kampovima u Evropi, koji se spremaju za invaziju britanskih ostrv a
ili oni koji se spremaju da se nasele, ako ne budu zaustavljeni, u kampovima
stvorenim po porudbini nekoliko kilometara od domova glasaa) zamenili su zle
vetice, duhove nepokajanih zlikovaca i druge zlobne utvare i bauke iz urbanih
legendi. Novi i brzo rastui urbani folklor, sa rtvama kojima ova planeta daje
ulogu glavnih negativaca, prikuplja i reciklira materijal uasnih horor pria koje
su u prolosti bile izuzetno traene, stvorene nesigurnostima gradskog ivota,
ba kao i danas.
One migrante, koji uprkos najdovitljivijim strategijama ne mogu biti
ekspresno deportovani, po vladinom predlogu treba zatvoriti u kampove
izgraene u, po mogustvu, udaljenim i izol ovanim delovima zemlje - to je
korak koji transformie proroanstvo koje se samo obistinjuje u verovanje da
imigranti ne ele ili ne mogu biti asimilovani u ekonomski ivot zemlje - i tako se,
kao to Geri Jang zapaa,u praksi podiu bantustani irom unutranjosti
Britanije, ograuju se izbeglice tako da budu izolovane i ranjive.84 (Traioci azila,
kako Jang istie, pre su rtve zloina, nego to su poinioci.)
Od izbeglica koje su na spisku UNHCR-a, 83,2 posto onih u Africi
smeteno je u kampovima, kao i 95,9 posto onih u Aziji. Do sada, u Evropi je
samo 14,3 posto izbeglica zatvoreno u kampovima. Malo je znakova nade, za
sada, da e se pozitivna razlika u korist Evrope dugo odrati.
Kampovi sa izbeglicama ili traiocima azila su privremeni objekti koji su
postali trajni blokiranjem njihovih izlaza.
Stanovnici kampova za izbeglice ili traioce azila ne mogu se vratiti odakle
83
84
Videti: Alan Travis, UK plan for asylum crackdown, Guardian, 13. jun 2002.
Gary Younge, Villagers and the dtmned", Guardian, 24. jun 2002.
105
su doli, jer ih zemlje koje su napustili ne ele nazad, njihova sredstva za ivot
su unitena, a njihovi domovi opustoeni, porueni ili pokradeni. Ali nema ni
puta napred: nijedna vlada ne gleda blagonaklono na priliv miliona beskunika, i
svaka vlada bi uinila sve to moe da novopridole sprei da se trajno nastane.
to se tie njihove nove, trajno privremene lokacije, izbeglice su na njoj,
ali joj ne pripadaju. Izbeglice istinski ne pripadaju zemlji na ijoj su teritoriji
sklopljene njihove pokretne kuice ili podignuti atori. Od ostatka zemlje
domaina razdvojeni su nevidljivim, ali veoma gustim i neprobojnim velom
sumnje i prezira. Oni lebde u prostornoj praznini u kojoj je vreme stalo. Nisu se
ni skuili, a nisu ni u pokretu; nisu ni metani, a nisu ni nomadi.
Uobiajenim terminima opisa ljudskih identiteta, oni se ne mogu opisati.
Oni su otelotvorenje neodluivih aka Deride. Medu ljudima kao to smo mi,
koje drugi hvale i koji sami sebe hvale zbog umea miljenja i
samopreispitivanja, oni su ne samo nedodirljivi, ve i nepojmljivi. U svetu do
vrha ispunjenom zamiljenim zajednicama, oni su i nezamislivi. I upravo
poricanjem prava tih ljudi da budu zamiljeni, oni ostali, okupljeni u istinskim
zajednicama ili zajednicama za koje se nadaju da e postati istinske, trae
kredibilitet za sopstveni trud zamiljanja.
irenje
izbeglikih
kampova
je
sastavni
proizvod/manifestacija
globalizacije, kao gustog arhipelaga zaustavnih ncdodija, kroz koje se kreu
lanovi nove putujue elite na svojim putevima oko sveta.
Atribut koji dele putnici svetom i izbeglice jeste njihova eks
trateritorijalnost: njihovo istinsko nepripadanje mestu, to to su ,,u prostoru
ali ne i iz prostora koji fiziki zauzimaju (putnici svetom u sledu, dodue,
kratkotrajnih momenata, a izbeglice u beskonano razvuenom nizu momenata).
Koliko mi znamo, nedoije zakljuanih izbeglikih kampova, slino
gostionicama nasred puta, u kojima odsedaju nadnacionalni trgovci, mogu
predstavljati mostobrane dolazee ekstrat eritorijalnosti, ili (u daljoj perspektivi)
laboratorije u kojima se desemantizacija mesta, krhkost i zamenjivost znaenja,
neutvren ost i plastinost identiteta, te, iznad svega, nova trajnost prolaznosti
(a to su sve konstitutivne tendencije fluidne faze modern osti) podvrgavaju
eksperimentima pod ekstremnim uslovima: testirani na nain slian ispitivanju
granica ljudske podlonosti i pokornosti, a naini utvrivanja tih granica su
isprobani u koncentracionim logorima vrste faze moderne istorije.
Kao i sve druge nedoije, izbegliki kampovi se karakteriu planiranom,
unapred programiranom i usaenom prolaznou. Sve takve instalacije su
zamiljene i planirane kao rupa u vremenu, kao i u prostoru, privremeni prekid
vremenskog sleda izgradnje identiteta i teritorijalne pripadnosti. Ali lica koja ove
dve vrste nedoije pokazuju dotinim korisnicima/zatvorenicima veoma
se razlikuju. Dve vrste ekstrateritorijalnosti se taloe, da tako kaemo, na
suprotnim stranama globalizujueg procesa.
Prva nudi nepostojanost kao voljno izabran objekat; druga ga ini trajnom
- neopozivom i neizbenom sudbinom. Ovo je razlika nalik onoj koja razdvaja dva
lika osigurane trajnosti: zatvorene zajednice bogatih koji diskriminiu i geta
diskriminisane sirotinje. A uzroci ove razlike su takode slini: ulazi koji su paljivo uvani i posmatrani, a izlazi irom otvoreni - na jednoj strani; i ulazi sasvim
slobodni, a izlazi vrsto zapeaeni - na drugoj strani. Zakljuavanje izlaza je
106
Fluidna ljubav
konkretno to to neprekidno odrava stanje prolaznosti, i ne menja ga sa

trajnou. U izbeglikim kampovima vreme ne moe doneti kvalitativnu
promenu. To je i dalje vreme, ali nije vie istorija.
Izbegliki kampovi se mogu pohvaliti novim kvalitetom: zamrznutom
prolaznou", tekuem, trajnom stanju privremenosti, trajanjem skrpljenim od
momenata od kojih nijedan nije proivljen kao element, a kamoli doprinos
venosti. Zatvorenicima izbeglikih kampova - izgledi dugoronih nastavaka i
njihovih posledica nisu deo iskustva. Zatvorenici izbeglikih kampova ive,
bukvalno, iz dana u dan - a na sadraj svakodnevnog ivota ne utie znanje koje
dani kombinuju u mesece i godine. Kao u zatvorima i hipergetima" koje je
kritikovao i ivopisno opisao Loik Vakan,85 izbeglice u kampovima ue da ive,
odnosno da preivljavaju [(sur)vivre] iz dana u dan u neposrednosti trenutka,
potapajui se... u oaj koji vri unutar zidova".
Konopac koji fiksira izbeglice u njihovim kampovima ispleten je od sila koje
guraju i vuku.
Sile koje vladaju mestom na kome su postavljeni atori ili sklopljene
barake, kao i prostorom oko kampa, rade ta god mogu da spree zatvorenike
kampa da procure i izliju se preko oblinje teritorije. ak i u odsustvu
naoruanih straara na izlazima, spol janjost oko kampa je, sutinski, van
dometa za stanovnike kampa. U najboljem sluaju, ona je puna
negostoprimljivih, opreznih, nesaoseajnih i sumnjiavih ljudi koji su revnosni
da primete, zabelee i uzmu im za zlo bilo koju istinsku ili navodnu greku i bilo
koji pogrean korak koji izbeglice mogu napraviti - vrsta koraka koje e izbeglice
skoro sigurno napraviti, jer su prognani iz sopstvenog elementa i nikako se ne
uklapaju u nepoznato okruenje.
U zemlji gde su postavljeni njihovi privremeni/trajni atori izbeglice ostaju
jasni stranci, pretnja za bezbednost, to etablirani zakljuuju iz svoje dnevne
rutine koja ranije nije dovoena u pitanje. Oni su izazov za prethodni
univerzalni, zajedniki pogled na svet i izvor opasnosti kome se jo nije
suprotstavilo, koji se loe uklapa u poznate odeljke i izbegava uobiajene naine
reavanja problema.86
Susret metana i izbeglica je, verovatno, najspektakularniji primer
dijalektike etabliranih i stranaca (one koja je, ini se, u nae vreme stekla
ulogu definisanja obrazaca, koja je nekada pripadala dijalektici gospodara i
roba), koju su prvi opisali Elijas i Skotson.87 Etablirani, koristei svoju mo da
definiu situaciju i nametnu svoju definiciju na sve one koji su ukljueni, skloni
su da zatvore pridolice u gvozdene kaveze stereotipa, krajnje uproene
predstave drutvenih realnosti. Stereotipi stvaraju crnob eli dezen koji ne
ostavlja prostora za razliitosti. Stranci su krivi dok se ne dokae suprotno, ali
poto su etablirani ti koji kombinuju uloge tuilaca, istranih sudija i vetaka, i
85
Videti: Loc Wacquant, Symbole fatale. Quand ghetto et prison se ressemblent

et s'assemblent", Actes de la Recherce en Sciences Sociales (septembar 2001), str. 4
86
Videti: Norbert Elias i John L. Scotson, The Establishment and the Outsiders: A
Sociological Inquiry into Community Problems (Frank Cass, 1965), posebno str. 81 i
95.
87 Ibid.
107
tako istovremeno prave optube, sude i izriu presude, anse za oslobaanje su

male, ako uopte postoje. Kao to su uvideli Elijas i Skotson, to se etablirana
populacija osea ugroenijom, to e njihova uverenja verovatn ije biti okrenuta
prema ekstremima iluzije i doktrinarne rigidn osti. A - suoena sa prilivom
izbeglica - etablirana populacija ima sve razloge da se oseti ugroenom. Osim to
predstavljaju veliko nepoznato, ije su olienje svi stranci, izbeglice donose sa
sobom udaljene zvuke ratnih sukoba i zaudaranje opustoenih kua i spaljenih
sela, to ne moe, a da ne podseti etablirane koliko lako aura njihove bezbedne i
poznate (bezbedne jer je poznata) rutine moe biti probijena i smrvljena. Izbeglice
su, kao to je istakao Bertold Breht u Die Landschaft des Exils, ein Bote des
Unglcks (glasnici loih vesti).
Rizikujui da odu od kampa do oblinjeg grada, izbeglice se izlau vrsti
nesigurnosti sa kojom se teko nose nakon trome i zamrznute, ali prijatno
predvidive svakodnevne rutine ivota u kampu. Na nekoliko koraka od spoljnog
kruga kampa - oni sebe dovode u neprijateljsko okruenje. Njihovo pravo ulaska
u spoljanjost je u najboljem sluaju sporno i moe ga dovesti u pitanje bilo
koji prolaznik. U poredenju sa spoljanjom divljinom, unutranjost kampa moe,
svakako, delovati kao bezbedno utoite. Samo lakomisleni i odvani bi poeleli
da ga napuste na bilo koje due vreme, a jo manje njih bi se usudilo da se
ponaa po svom nahoenju.
Koristei termine izvedene iz analiza Loika Vakana,88 moemo rei da
izbegliki kampovi meaju, spajaju i uvruju sve karakteristine osobine i geto
zajednice iz ere Ford-Kejns, kao i hipergeta naih post-Fordovih i postKejnsovih vremena. Ako su geto zajednice bile relativno samoodrivi i
samoreprodukuj ui drutveni kvazitotaliteti, zajedno sa minijaturnim replikama
slojevitosti ireg drutva, funkcionalne podele i institucije, osmiljene da slue
kompletnom inventaru potreba ivota zajednice - hipergeta zasigurno nisu
samoodrive zajednice. Oni su osakaene, vetake i oigledno nepotpune
grupacije ljudi, agregati, a ne zajednice; topografska zbijanja ljudi koji nisu u
stanju da sami preive. Onda kada su elite uspele da pobegnu iz geta, i kada su
prestale da snabdevaju mreu ekonomskih poduhvata koja je odravala (koliko
god nepostojano) ivote geto populacije, pojavljuju se agencije za brigu i kontrolu
kojima upravlja drava (dve funkcije, koje su, po pravilu, blisko povezane).
Hipergeto visi o koncima koji potiu izvan njegovih granica i svakako su van
njegove kontrole.
Miel Aije je u izbeglikim kampovima pronaao osobine geto zajednice",
isprepletene vrstom mreom uzajamne zavisnosti sa atributima hipergeta".89
Moemo pretpostaviti da takva kombinacija jo jae ovrcava sponu koja vee
itelje za njihov kamp. Privlana sila koja dri zajedno stanovnike geto zajednice" i sila potiskivanja koja zbija strance u hipergeto", a obe sile su mone same
po sebi, nadograuju se i uzajamno pospeuju jedna drugu. U kombinaciji sa
kljuajuim i nagrizajuim neprijateljstvom spoljanjeg okruenja, one zajedno
88
Videti: Loc Wacquant, The new urban color line: the state and fate of the ghetto in
postfordist America", u: Craig. J. Calhoun (ed.), Social Theory and the Politics of Identity
(Blackwell, 1994); takode Elias in the dark ghetto", Amsterdams Sociologisch Tidjschrift
(decembar 1997).
89 Videti: Michael Agier, Entre guerre et ville", Ethnography, 3 (2002), str. 317-42.
108
Fluidna ljubav
stvaraju monu centripetalnu silu, kojoj je teko odupreti se, inei suvinim
tehnike zatvaranja i izolacije koje su osmislili rukovodioci i nadzornici Auvica ili
Gulaga. Vie nego bilo koji drugi stvoreni mikrosvet ovi, izbegliki kampovi
veoma podseaju na idealan tip totalne institucije" Ervinga Gofmana: oni nude,
uvrtavanjem ili izostavl janjem, totalni ivot" od kog nema bekstva, sa
pristupom koji se aktivno brani svakom drugom obliku ivota.
Nakon to napuste svoje prethodne i poznate miljee ili budu proterani iz
njih, izbeglice obino bivaju liene identiteta koji je definisao, odravao i
reprodukovao taj milje.
U drutvenom smislu, oni su zombiji: njihovi stari identiteti opstaju
uglavnom kao duhovi - koji pohode noi nanosei jo jai bol, jer su nevidljivi na
dnevnom svetlu kampa. ak i oni najprijatniji, najprestiniji i prieljkivani medu
njihovim starim identitetima pretvaraju se u hendikepe: oni pritiskaju potragu za
novim identitetima koji bolje pristaju novom miljeu, spreavaju suoavanje sa
novim realnostima i odgaaju prepoznavanje trajnosti novog stanja.
U svakom praktinom smislu izbeglice su odreene za tu srednju, negde
izmeu" fazu trofaznog prelaska Van Genepa i Viktora Tarnera90 - ali bez
priznavanja tog odreivanja kao takvog, bez vremenskog okvira njegovog
trajanja, te, iznad svega, bez svesti o tome da povratak u prethodno stanje vie
ne postoji kao opcija i bez nagovetaja o prirodi novog okruenja koje moda
predstoji. Podsetimo se da je u trojnoj emi prelaska - svlaenje, koje je od
nosilaca prethodnih uloga oduzelo drutvene atribute i kulturne oznake
nekadanjeg, sada povuenog statusa (to je silom podrana drutvena
proizvodnja golog tela, kako bi rekao Dord o Agamben91), bilo neophodna
preliminarna faza za ponovno oblaenje drutveno golih u odeu njihove nove
drutvene uloge. Drutvena (a esto i telesna) nagost bila je samo kratak intermeco koji razdvaja dva dramatino razliita stava ivotne opere - oznaavajui
razdvajanje izmeu dva sukcesivno preuzeta niza drutvenih prava i obaveza.
Drugaije je, ipak, u sluaju izbeglica. Iako njihovo stanje nosi sve karakteristike
(i posledice) drutvene nagosti karakteristine za srednju, prolaznu fazu prelaska
(nedostatak drutvene definicije i zakonskih prava i dunosti), to nije ni srednja,
ni prolazna faza koja vodi u neko posebno, drutveno definisano stabilno
stanje. U nesrei izbeglica - to je stanje koje je osmiljeno kao olienje srednjeg
stanja koje se iri u beskraj (istina koju je dramatina sudbina palestinskih
izbeglikih kampova nedavno burno iznela pred javnost). Koje god stabilno
stanje da se moda pojavi, ono moe biti samo neplanirana i nenameravana
nuspojava obustavljenog ili zaustavljenog razvoja - fluidnih, dodue privremenih
i eksperimentalnih pokuaja socijalizacije, koja se neprimetno utapa u ukruene
strukture o kojima se vie ne moe pregovarati, koje dre zatvorenike vre od
bilo kog broja naoruanih uvara i bilo koje koliine bodljikave ice.
Stalnost privremenosti; trajnost prolaznog; objektivna reenost koja nije
reflektovana u subjektivnoj posledinosti delovanja; uvek nedovoljno definisana
drutvena uloga, ili,pravilnije reeno, umetanje u tok ivota bez sidra drutvene
Prva faza se sastoji od odbacivanja starog identiteta, trea i poslednja u stvaranju nove; videti: Arnold van Gennep, The Right of Passage (Routledge and Keg an
Paul, 1960); Turner, Vie Ritual Process.
91
Agamben, Homo Sacer.
90
109
uloge; sve takve i sline osobine fluidnog modernog ivota izloene su i

dokumentovan e u Aijeovim zakljucima. U ekstrateritorijalnosti izbeglikog
kampa koja je teritorijalno fiksirana, one se pojavljuju u obliku koji je mnogo
ekstremniji, nerazblaen i tako jasnije vidljiv nego u bilo kom drugom segmentu
savremenog drutva.
ovek se pita do koje mere su izbegliki kampovi laboratorije gde se
(moda nesvesno, ali zbog toga ne manje snano) novi fluidni moderni trajno
prolazni obrazac ivota testira i isprobava.
Do koje mere su nedoije izbeglica napredni uzorci budueg sveta, a
njihovi zatvorenici odbaeni/gurnuti/primorani na ulogu njegovih prvih
istraivaa? Na ovakva pitanja se moe odgovoriti samo u retrospektivi (ako i to
uopte bude bilo mogue).
Na primer, mi sada moemo videti - uz prednost gledanja unazad - da su
Jevreji koji su naputali geta u devetnaestom veku bili prvi koji su osetili i u
potpunosti razumeli nesklad projekta asimilacije i unutranje kontradikcije
vladajueg principa samopotvrivanja, to su kasnije iskusili svi stanovnici
nastupajue mod ernosti. A mi sada poinjemo da shvatamo, ponovo uz prednost
gledanja unazad, da su postkolonijalni multietniki intelektualci (kao Ralf Sing u
Najpolovom Mimic Menu, koji nije mogao da zaboravi kako je ponudio jabuku
svom omiljenom uitelju, kao to treba da ine sva dobro vaspitana engleska
deca, iako je odlino znao da nema jabuka na Karipskom ostrvu gde se nalazila
kola) bili prvi koji su osetili i shvatili fatalne greke, nekoherentnost i
nedostatak kohezije u principu izgradnje identiteta, to je ostatak stanovnika
fluidnog modernog sveta brzo nakon toga iskusio.
Moda e doi vreme da se otkrije avangardna uloga sadanjih izbeglica - u
otkrivanju ukusa ivota nedoije i tvrdoglave trajnosti prolaznosti, koji mogu
postati zajedniko stanite za itelje globalizovane, pune planete.
Jedino ona vrsta zajednice koja zauzima najvei deo sadanjeg politikog
diskursa, ali koja ne moe biti pronaena nigde drugde - globalna zajednica,
inkluzivna, a opet ne ekskluzivna zajednica koja odgovara Kantovoj viziji
allgemeine Vereinigung in der Menschengattung - moe izvui sadanje
izbeglice iz drutvenop olit ike praznine u koju su odbaeni.
Sve zajednice su zamiljene. Globalna zajednica nije izuzetak od tog
pravila, ali mata je sklona da se pretvori u opipljivu, snanu, delotvornu
integriuu silu kada je potpomognuta drutveno proizvedenim i politiki
odravanim institucijama kolektivne sam oidentifikacije i samouprave; ovo se
deavalo ranije - u sluaju modernih nacija, sjedinjenih sa modernim suverenim
dravama i u dobru i u zlu i dok ih smrt ne rastavi.
Sto se tie zamiljene globalne zajednice, slina institucionalna mrea
(koja ovog puta moe biti satkana samo od globalnih agenata demokratske
kontrole, globalno obavezujueg pravnog sistema i globalno podravanih etikih
principa) je u velikom delu odsutna, a ovo je, po mom miljenju, najvei, moda
osnovni uzrok te ogromne proizvodnje nehumanosti, koja je eufemistiki nazvana
problem izbeglica. To je, takoe, glavna prepreka reav nju ovog problema.
U vreme kada je Kant zabeleio svoje misli o ljudskoj, sveljudskoj zajednici
koju je Priroda proglasila sudbinom svih ljudskih vrsta, univerzalnost
individualne slobode bila je proglaena svrhom i usmeravajuom vizijom, pa se
110
Fluidna ljubav
oekivalo njeno pojavljivanje - radom praktiara koji su bili duni da je donesu, a

koje je trebalo da inspiriu, postiu da to ubrzaju i blisko posmatraju teoretiari.
Na zajednicu oveanstva i individualne slobode gledalo se kao na dva lica
istog zadatka (ili, preciznije, kao na sijamske blizance), poto je sloboda (da
citiram rad Alena Finkjelkrauta o batini dvadesetog veka, objavljen pod
prikladnim nazivom The Lost Humanity - Izgubljena humanost92) zamiljena
kao ekvivalent nemogunosti svoenja pojedinca na njegov in, status, zajednicu, naciju, poreklo i pedigre. Sudbine planetarne zajednice i individualne
slobode su sa dobrim razlogom smatrane nerazdvojivim. Kada god se o takvoj
stvari razmiljalo, pretpostavljalo se da bi Vereinigung der Menshengattung i
sloboda svih njegovih pojedinanih lanova mogli da napreduju zajedno ili da
uvenu i umru zajedno, ali nikada da se rode sami ili da opstanu razdvojeni. Kada
govorimo o formulisanju i dodeljivanju ljudskih zakona i prava, pripadnost
ljudskoj vrsti ili ponitava sve druge specifinije zadatke i pokornosti - ili je uzrok
ljudske slobode kao neosporivog ljudskog prava kompromitovan ili sasvim izgubljen. Tertium non datur.
Taj aksiom je brzo izgubio svoju prvobitnu oiglednost i otiao u zaborav,
kako su ljudi osloboeni tamnovanja na nasleenim posedima i kako su pedigrei
brzo zatvarani u novom trojnom zatvoru saveza teritorije/nacije/drave, dok su
ljudska prava - u politikoj praksi, ako ne u filozofskoj teoriji - bila redefinisana
kao proizvod personalne zajednice izmeu subjekta drave, pripadnika nacije i
legitimnog stanovnika teritorije. Ljudska zajednica danas izgleda toliko
udaljena od trenutne planetarne realnosti kao to je bila i na poetku moderne
avanture. U tekuim vizijama budunosti mesto koje joj se obino predvia, ako
se o takvom neem uopte razmilja, jo je udaljenije nego to je bilo pre dva
veka. Ono se vie ne smatra predstojeim ili neizbenim.
Za sada, izgledi su slabi.
U svojoj nedavnoj proceni trenutnih tendencija, Dejvid Held tvrdi da su
afirmacija nemogunosti svoenja moralnog statusa svake i svih osoba, kao i
odbijanje miljenja moralnih partikularista da pripadanje datoj zajednici
ograniava i definie moralnu vrednost pojedinaca i prirodu njihove slobode,
zadaci koji su jo uvek neispunjeni i velikim delom smatrani neprijatnim.33
Held uoava nekoliko dogaaja koji podstiu nadu (Deklaraciju o ljudskim
pravima UN iz 1948. godine i Statut Meunarodnog krivinog suda iz 1998.
godine - iako taj statut i dalje uzaludno eka na ratifikaciju i aktivno ga
sabotiraju neki glavni globalni igrai), ali takoe zapaa snana iskuenja da se
jednostavno navuku roletne i da se odbrani pozicija samo nekih nacija i zemalja.
Izgledi nakon 11. septembra takoe nisu posebno ohrabrujui. U njima postoji
ansa za ojaavanje naih multilateralnih institucija i meunarodnih pravnih
sporazuma, ali takoe postoji mogunost odgovora koji mogu da nas odvedu
dalje od ovih krhkih dobiti ka svetu daljih antagonizama i podela - ka izrazito
negraanskom drutvu. Heldov sveobuhvatni prikaz uopte nije optimistian:
Naa uteha, ipak (jedina uteha na raspolaganju, ali, isto tako - da dodam jedina koja je potrebna ljudskoj vrsti kada se susree sa mranim vremenima),
jeste injenica da je istorija jo uvek sa nama i moe se stvarati.
92
David Held, ..Violence, law and justice in a global age, Constellations (mart 2002), str. 7488.
111
Da, uistinu - istorija nije zavrena, a i dalje postoji izbor i izbori e

neminovno biti pravljeni. ovek se pita, ipak, da li su nas izbori koji su
napravljeni tokom protekla dva veka doveli blie do cilja koji je Kant predvideo;
ili, nasuprot tome, da li smo se, posle dva veka neprekinutog napretka,
utvrivanja i dominacije principa trojstva nali jo dalje od cilja nego na poetku
nae moderne avanture.
Svet nije plemenit samo zato to su ga stvorila ljudska bia, i ne
postaje plemenit samo zato to se u njemu uje ljudski glas, ve samo
onda kada postane objekat diskursa... Mi humanizujemo ono to se deava
u svetu i u nama samo tako to govorimo o tome, a tokom govora o tome
mi uimo da budemo ljudi.
Grci su zvali ovu humanost, postignutu u diskursu prijateljstva,
filantropijom., ljubavlju prema oveku, poto se ona manifestuje u spremnosti da se svet deli sa drugim ljudima.
Ove rei Hane Arent mogu biti - treba da budu - shvaene kao uvod svim
buduim naporima sa ciljem spreavanja suprotne tendencije i sa ciljem
dovoenja istorije blie idealu ljudske zajednice. Pratei Lesinga, svog
intelektualnog heroja, Arentova tvrdi da je otvorenost prema drugima
preduslov humanosti u svakom smislu te rei... Istinski dijalog meu ljudima
se razlikuje od puke prie, ili ak diskusije, u tome to je on u potpunosti proet
zadovoljstvom drugom osobom i onim to ona govori.93 Velika Lesingova
prednost, po miljenju Hane Arent, je u tome to je njemu bilo drago zbog
beskrajnog broja miljenja koja se javljaju kada ljudi razgovaraju o stvarima u
ovom svetu. Lesing
se radovao zbog te iste stvari koja je uvek - ili bar od Parmenida i
Platona - muila filozofe; da se istina, im se izgovori, pretvara u samo
jedno miljenje medu mnogima; ona je osporavana, re formulisana,
svedena na jednu temu diskursa medu ostalim temama. Lesingova veliina
ne sastoji se samo od teoretskog uvida u to da u ljudskom svetu ne moe
postojati jedna jedina istina, ve u njegovom zadovoljstvu to ona ne
postoji i to, zbog toga, beskrajni diskurs medu ljudima nikada nee
prestati dokle god postoje ljudi. Jedna apsolutna istina... bila bi smrt svih
tih sporova... a ovo bi predstavljalo kraj za oveanstvo. 94
injenica da se drugi ne slau s nama (da ne cene ono to radimo ve ono
to ne radimo; da veruju kako ljudsko zajednitvo moe imati korist od onoga to
je zasnovano na drugim pravilima, a ne na onim koja mi smatramo superiornim;
i, iznad svega, da sumnjaju u nae pravo pristupa apsolutnoj istini i isto tako
nae polaganje prava na to da smo mi ti koji sigurno znaju gde se razgovor mora
zavriti pre nego to pone) nije prepreka na putu do ljudske zajednice. Ali nae
ubeenje da naa miljenja jesu potpuna istina, nita osim istine, i iznad svega
jedina istina koja postoji, i nae verovanje da su istine drugih ljudi, ako se
razlikuju od naih, samo puka miljenja - jeste takva prepreka.
U istorijskom smislu, takva ubedenja i druga verovanja obezbeivala su
sebi kredibilitet iz materijalne superiornosti i/ili sile otpora svojih vlasnika - a ti
93
94
Arendt, On humanity in dark times, str 24-5, 15.

Arendt, The Origins of Totalitarianism, str. 272.
112
Fluidna ljubav
vlasnici su dobij ali svoju snagu iz utvrenosti pravila trojstva. Uistinu,

kompleks suvereniteta, utvren u (ne)svetom jedinstvu teritorije, nacije i
drave, delotvorno spreava diskurs koji su Lesing i Arentova definisali kao
preduslov humanosti. On omoguava partnerima / suprotstavl jenima u
razgovoru da nameste kockice i karte pre nego to pone igra uzajamne
komunikacije i da prekinu debatu pre nego to prevara bude otkrivena.
Pravilo trojstva poseduje samopokretaki impuls. On potvruje sopstvenu
istinu u procesu zadobijanja dominacije nad ljudskim ivotima i umovima. Svet
kojim dominira to pravilo je svet nacionalno frustriranog stanovnitva koje,
podstaknuto svojom frustracijom, stie uverenje da istinska sloboda, istinska
emancipacija moe biti dostignuta samo uz punu nacionalnu emancipaciju"95 odnosno, kroz magini spoj nacije sa teritorij om i suverenom dravom. Pravilo
trojstva je uzrokovalo tu frustraciju i to isto pravilo se nudi kao lek. Bol koju su
trpeli izgnanici iz teritorijalne/nacionalne/dravne alijanse dopire do svojih
rtava nakon prethodne obrade u postrojenju trojstva, i dolazi u kompletu sa
prirunikom i potpunim receptom za bolest, u ruhu empirijski zasnovane
mudrosti. U procesu svoje obrade alijansa se udesno preobraava od prokletstva
u blagoslov, od uzroka boli u anestetik.
Arentova zakljuuje svoj esej o oveanstvu u mranim vremenima"
Lesingovim citatom: Jeder sage, was ihm Wahrheit dnkt, / und die Wahrheit
selbst sei Gott empfohlen" (Neka svaki ovek kae ono to smatra istinom, / a
neka sama istina bude poverena Bogu").96
Poruka Arentove i Lesinga je sasvim direktna. Poveriti istinu Bogu znai
ostaviti pitanje istine (pitanje ,,ko je u pravu") otvorenim. Istina se moe pojaviti
samo kao krajnji cilj razgovora - i to prirodnog razgovora (to jest, razgovora koji
nije prerueni monolog); niko od sagovornika ne moe biti siguran da zna, niti
uopte moe znati kakav e taj cilj biti (ako on uopte postoji). Govornik, takoe i
mislilac, koji razmilja naglas ne moe, kao to Franc Roz encvajg istie,
predvideti nita"; on mora biti u stanju da eka jer zavisi od rei onog drugog;
potrebno mu je vreme".97 I kao to Nejtan Glejcer, Rozencvajgov najistaknutiji
analitiar, sugerie - postoji neobina paralela" izmeu Rozencvajgovog modela
mislioca koji razmilja naglas" i procesualno dijalokog koncepta istine Vilijama
Dejmsa: Istina se dogaa ideji. Ona postaje istina, stvaraju je dogaaji. Njena
istinitost je, u stvari, jedan dogaaj, proces: naime, proces vlastitog verifikovanja,
vlastite verifikacije. Njena validnost je proces njene validacije".39 Uistinu,
slinost je upeatljiva, iako za Rozencvajga govor koji je iskreno i sa nadama
ukljuen u dijalog - govor koji ne zna rezultat tog dijaloga pa je nesiguran u
sopstvenu istinu - predstavlja osnovni sadraj dogaaja u kome se stvara
istina i osnovno sredstvo njenog stvaranja.
Istina je izrazito borbeni koncept. Ona se rada iz konfrontacije verovanja,
imunih na reavanje, i njihovih napredovanja koja nisu sklona kompromisu. Bez
95
Arendt, On humanity in dark times", str 31.

Franz Rosenzweig, Understanding the Sick and the Healthy: A View of World, Man
and God (Harvard University Press, 1999), str. 14.
97
Citirano u: Glatzer, ibid., str. 33, po Williamu Jamesu, Pragmatism (London,
1907), str. 201. Blisku vezu izmeu Rosenzwiegove i Jamesove ideje prvi put je
pomenuo Ernst Simon 1953.
96
113
takve konfrontacije pojam istine teko da bi se uopte javio. Znati kako ii

dalje bilo bi sve to je nekom potrebno da zna - a okruenje u kome ovek treba
da ide dalje obino se javlja u paru sa nedvosmislenim pravilom ii dalje,
ukoliko nije dovedeno u pitanje i time uinjeno nepoznatim i lieno svoje
samooiglednosti. Osporavanje istine je odgovor na kognitivni nesklad, koji je
podstaknut tenjom da se obezvredi i onemogui drugaije tumaenje tog
okruenja i/ili drugaijeg pravila igranja koje baca sumnju na sopstveno tumaenje i sopstvenu rutinu aktivnosti. Intenzitet te tenje raste onoliko koliko ti
ciljevi/prepreke postaju glasniji i koliko ih je tee utiati. Ulog u osporavanju
istine i primarna svrha njenog samoisticanja je dokaz da partner/suprotstavljeni
nije u pravu i da stoga ti ciljevi nisu validni i mogu biti zanemareni.
Kada govorimo o osporavanju istine, male su anse za ,,neis krivljenu
komunikaciju, kako ju je definisao Jirgen Habermas.98 Protagonisti se teko
opiru iskuenju da pribegnu drugim, efikasnijim sredstvima od elegantnosti
logike i ubedljivosti vlastitih argumenata. Oni bi radije uinili sve to mogu da
protivnikove argumente uine nedoslednim, jo bolje neujnim, a najbolje od
svega bi bilo da ti argumenti nikada i ne budu izgovoreni - ako bi oni koji bi ih
izgovorili bili onemogueni. Argument koji ima najvie ansi da bude upotrebljen
jeste neadekvatnost protivnika kao partnera u razgovoru - jer je protivnik
nesposoban, prevrtljiv ili na drugi nain nepouzdan, krije zle namere ili je sasvim
inferioran i ispod proeka. Da je taj izbor dostupan, odbijanje razgovora ili
povlaenje iz debate bilo bi poeljnije nego argumentacija miljenja. Ulazak u
raspravu je, na kraju krajeva, indirektna potvrda partnerovih kvalifikacija i
obeanje da e se potovati pravila i standardi lege artis i bona fide diskursa.
Iznad svega, ulazak u raspravu znai, kao to je Lesing istakao, poveravanje
istine Bogu; jednostavnije reeno, to znai da se ishod debate pretvara u taoca
sudbine. Bezbednije je proglasiti da protivnik, ako je mogue, a priori nije u
pravu, i potom ga odmah liiti mogunosti albe na tu presudu, nego se
angaovati u sporu i izloiti sopstveni sluaj unakrsnom ispitivanju, rizikujui
time neodobravanje i odbacivanje.
Sredstvo diskvalifikacije protivnika iz debate o istinitosti najee koristi
jaa strana; ne toliko zbog toga to je manje u pravu, koliko zbog svoje vee
sposobnosti. Moemo rei da je sposobnost ignorisanja protivnika i zatvaranja
oiju na njihove ideje merilo kojim se moe meriti relativni obim i snaga
kapaciteta. Suprotno tome, vratiti se na odbijanje uea u debati i sloiti se sa
pregovaranjem o istini suvie se esto uzima kao znak slabosti - okolnost koja
jau stranu (ili onu koja eli da demonstrira svoju superiornu snagu) ini jo
98
Jrgen Habermas zapaa, ispravno, da je oekivanje univerzalnog konsenzusa

ugraeno u bilo koju konverzaciju i da bi bez takvog oekivanja komunikacija
bila nezamisliva; ono to on ne kae, ipak, jeste da, ako se veruje da je
konsenzus postignut u idealnim uslovima, zbog jedne i jedine istine koja eka
da bude otkrivena i da se o njoj sloi, onda je neto drugo ugraeno u bilo koji
vid komunikacije: tendencija da se uini suvinim svaki osim jednog od
govornika, kao i razliitost pogleda koji oni imaju i nagovetavaju. Odo
Marquard, u Abschied vom Prinzipiellen (Philipp Reclam, 1991), smatra da ovakvom
interpretacijom ideal neometane komunikacije izgleda kao posthumna osveta
solipsizma...
114
Fluidna ljubav
manje sklonom da napusti svoj odbacivaki stav.

Odbacivanje Rozencvajgovog stila razmiljanja naglas ima sopstveni
samopokretaki i samopotkrepljujui impuls. Na strani jaeg odbijanje razgovora
moe proi kao znak da je on ,,u pravu, ali, za suprotnu stranu, uskraivanje
prava na odbranu svog stava, koje je rezultat tog odbijanja, a time, uz to, i
odbijanja priznavanja prava da se bude sasluan i uzet ozbiljno kao nosilac
ljudskih prava, predstavlja krajnje nipodatavanje i ponienje - uvrede koje se ne
mogu mirno prihvatiti bez gubitka ljudskog dostojanstva...
Ponienje je mono oruje; pored toga, ono je oruje nalik bumerangu. Ono
se moe iskoristiti u cilju demonstriranja ili dokazivanja fundamentalne i
nepomirljive nejednakosti izmeu strane koja poniava i poniene strane; ali,
nasuprot takvoj named, ona, u stvari, ini autentinom, verifikuje njihovu
simetriju, istost, paritet.
Mera ponienja, koja je bez izuzetka rezultat svakog ina odbijanja
razgovora, meutim, nije iskljuivi razlog to se odbijanje nastavlja samo od
sebe. U divljini, u koju se naa planeta brzo pretvara kao rezultat jednostrane
globalizacije,99
stalni
pokuaji
nadvladavanja,
onemoguavanja
i
onesposobljavanja protivnika esto postiu svoje nameravane efekte, iako samo
rezultatima koji uveliko nadmauju predvianja poinilaca, ak i mimo onoga to
oni ele. Veliki delovi Afrike, Azije ili Latinske Amerike pokriveni su trajnim
tragovima pohoda koji su doveli do onesposobljavanja u prolosti: naime,
brojnim lokalnim divljinama kao propratnim efektima ili nusproizvodima, zbog
kojih pate sile koje imaju koristi od stanja globalne divljine, a ne mogu izbei da
ih seju i mnoe.
Vebe onesposobljavanja uspevaju" ako je protivnik razoruan, bez nade
da e se oporaviti - a strukture vlasti su razmontirane, drutvene veze su
rascepkane, uobiajeni izvori sredstava za ivot su usahli i stavljeni van funkcije
(u modernom politikom jeziku, teritorije sa takvim problemima zovu se slabe
drave", iako termin drava", koliko god bio na mestu, moe u ovom sluaju biti
opravdan samo ako se koristi sous rature, kao to bi rekao Derida). Ako su
podrane oklopom visoke tehnologije, rei postaju telo i time ponitavaju
sopstvenu svrhu i potrebu. U lokalnim divljinama ne postoji vie niko s kim se
moe razgovarati - Q.E.D.
U jednom irskom vicu, voza pita prolaznika: Kako da stignem odavde do
Dablina", a ovaj odgovara: Kad bih eleo da idem u Dablin, ne bih poao
odavde".
Zaista, nije teko zamisliti svet prikladniji za putovanje prema Kantovom
univerzalnom jedinstvu oveanstva" od ovog naeg sveta koji naseljavamo, na
samom kraju ere trojstva teritorije/nacije/drave. Ali nema takvog alternativnog
sveta, a time ni drugog mesta za zapoinjanje putovanja. Pa ipak, ne zapoeti to
putovanje ili ne zapoeti ga bez odlaganja - u ovom sluaju, bez sumnje - nije
opcija.
Jedinstvo ljudskih vrsta, koje je Kant pretpostavio, moe biti, kao to je
sugerisao, u skladu sa namerom Prirode - ali se ono sigurno ne ini istorijski
predodreenim. Kontinuirana nemogunost kontrole ve globalne mree
99
Videti poglavlje Living and dying in the planetary frontierl and", u mojoj knjizi
Society under Siege (Polity, 2002).
115
uzajamne zavisnosti i uzajamno osigurane ranjivosti sasvim sigurno ne uveava

anse za takvo jedinstvo. Meutim, to jedino znai da nikada ranije revnosna
potraga za zajednikom humanou, kao i praksa koja prati takvu pretpostavku,
nisu bile tako hitne i imperativne kao to su danas.
U eri globalizacije, ideja i politika zajednike humanosti suoavaju se sa
najodsudnijim od mnogih odsudnih koraka koji su napravljeni u njihovoj dugoj
istoriji.
Obrada

Zigmunt Bauman Fluidna Ljubav11111gg

Загружено:

Сведения о документе

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Zigmunt Bauman Fluidna Ljubav11111gg

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

Razmontirano zajednitvo

apanjujua krhkost ljudskih veza, oseanje nesigurnosti koje on

izaziva, i sukobljene elje koje to oseanje podstie, elje da se veze

Za izdavaa: Nikola Jankovi

Copyright Zygmunt Bauman 2003

Izdava se posebno zahvaljuje profesoru Zigmuntu Baumanu

Objavljivanje ove knjige pomogao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu

Novi Sad 2009

First published in 2003 by Polity Press

O tekoi voljenja suseda svoga

Ulrih, junak velikog romana Roberta Muzila, bio je - kao to i naslov

tranes trunjakao verene spoznaje da nisu sami u svojim usamljenim naporima

Ribena" - vrsta bezalkoholnog pia u koncentratu (prim. prev.).

dostignue, postalo je neophodnost. Odravanje brzine, to je nekad predstavljalo

to znamo, elimo da znamo, nastojimo da saznamo, ono to moramo pokuati

i predvidivost dogaaja, to je neophodno za zdrav razum. On takoe stvara

ljubavnih epizoda produava, predstavljajui ljubav kao otre, kratke i

dou tvori leguru koja svojim sastojcima vie ne dozvoljava da se razdvoje.

Emmanuel Levinas, Le Temps et laulre (Presses Universitaires de France,

Ljubav je sijamski blizanac pohlepe za moi; nijedno od njih ne bi preivelo

Tako je neoekivan ishod trenutka udnje i avantura za jednu no da tu

Guardian Weekend, 12. januar 2002.

kompjuteri ili mobilni telefoni u vrlo pristojnom stanju se otpremaju na

uradili u pravom trenutku.

Neuspeh u vezi je najee neuspeh u komunikaciji.

Fromm, The Art of Loving.

biti moj sijamski blizanac, budi moj klon!

Nemogue je znati koliko je duboka ova promena bila.9

Franz Rosenzvveig, Das Buchlein vom gesunden und kranken

Guardian Wee ke nd. 9. mart 2002.

dolaska. U samom saobraaju se nalazi itavo zadovoljstvo.

ispada njegova staklena bata...

sigurnosti. Da li neto to se moe pohvaliti duom prolou ima vee anse da

za manje, vi pristanete na manje, tako da ima manje kredita koji treba da

zadravajue sile srodstva naglo rastu, kako se magnetizam i nosive sile

deluju zarad ideje.

procesu minkanja, sa jo manjim delom Njena moda koji bodri itaoce da

Kao to je tvrdio Klod Levi-Stros, upoznavanje polova je teren na kome su

Anteros je, navodno, bio veoma strastan, lascivan, nadraljiv i

U tim vremenima, podela posla i raspodela porodinih uloga se preklapala.

verovatno kupiti tokom svog celokupnog ivota. U isto monetarnom smislu,

moe savesno tvrditi da e kompanija koja izdaje garanciju opstati dok ta

naseljavaju i modifikuju sve okove Lebenswelta, koliko god da su udaljeni i

Tehnike brige ne slau se dobro sa emocijama. Koncentracija na

Sigusch, The ne ose xual re volution

optereen. On je prepun jen oekivanjima i nema kapacitete da ih ispuni.

primamljivo obeavaju da e redovno zamenjivati iznajmljenu robu najnovijim

potpisuje formular, obeava da e potovati pravila (nadajui se da svi drugi oko

prvobitno seksualni cilj za neki drugi - pogotovo drutveno koristan cilj.

i razbacanih, koji veno menjaju pravac, vodeni zavodljivou objekata seksualne

konstantno u pokretu, pa ak i ako se nevidljivi poiljaoci i primaoci poziva i

Donatan Rou se sea:

Mnogo je softvera i hardvera baeno na kompjuterski otpad otkako je

onog to je virtuelna bliskost uinila normom, ortodoksna topografska bliskost

moe predstavljati udan, moda ak i nesavladiv izazov. Ovim jo vie dolazi do

Pretpostavljeni klju za svaiju sreu, a tako i proglaena svrha politike,

toga to on obmanljivo ili otvoreno pogreno klasifikuje, ve zbog onoga to

obazriv da ne postane plen bilo kakvim emocijama koje prkose prenosu u

domiljatost do krajnje granice ne bi li sugerisali naine kupovine u prodavnici

Ako je pogledamo kroz prizmu pravilno izgraenog i ureenog sveta, koji

neveto izvrila ili nije uspela da izvri, ostavljen je spontanoj domiljatosti

nadala da e prerasti u trne centre uzimaju prinos na poljima koja je on nekada

O tekoi voljenja suseda svoga

prema samima sebi da ih uputi u to da je opstajanje i ostajanje u formi prava