Bosnaunited

Bosnaunited

Miel Uelbek
Platforma
Prevela sa francuskog Zorica Banjac

Bosnaunited

Prvi deo

TAJSKI TROPI

Moj otac je mrtav, ve godinu dana. Ne verujem u teoriju po kojoj ovek stvarno odrasta
nakon smrti svojih roditelja. ovek nikada ne odraste stvarno.
Nad starevim kovegom navirale su mi odvratne misli. Taj se lepo naiveo, stari pokvarenjak.
Snalazio se kao neki paa. Bio si valerina, budalino, govorio sam u sebi razdragano, trpao si
svoju veliku kitu i u picu moje majke. Ipak, bio sam malo napet, to je izvesno. ovek se ne suoava
svakog dana sa smru u porodici. Odbio sam da vidim le. etrdeset mi je godina, i ve sam viao
leeve. Sada bih da izbegnem. To me je uvek spreavalo da nabavim bilo kakvog kunog ljubimca.
Nisam ni enjen. Imao sam za to prilike, vie puta, ali uvek sam odustajao. Meutim, veoma
volim ene. Taj celibat je neto zbog ega se malo i kajem u ivotu. A naroito je neprijatno zbog
godinjih odmora. Ljudi zaziru od mukaraca u izvesnim godinama koji su sami na odmoru.
Pretpostavljaju da u njima ima mnogo egoizma i, bez sumnje, bar neto malo poroka. Ne mogu a da
im ne dam za pravo.
Posle sahrane otiao sam u kuu u kojoj je moj otac proiveo svoje poslednje godine. Telo je
bilo otkriveno pre nedelju dana. Po nametaju i u uglovima soba nakupilo se neto praine; u ramu
jednog prozora opazio sam pauinu. Vreme, to jest entropija, i sve te stvari polako su zaposedale
ovo mesto. Friider je bio prazan. U plakaru, u kuhinji, bile su uglavnom kesice sa gotovom hranom
Weight Watchers, kutije aromatizovanih proteina, energetskih tapia. Tumarao sam besciljno po
prizemlju, grickajui keksi sa magnezijumom. U kotlarnici sam malo vozio sobni bicikl. Iako u
poodmaklim sedamdesetim, moj otac je imao fiziku kondiciju daleko bolju od moje. Radio je
gimnastiku svakog dana, jedan sat intenzivno, preplivavao bazen po duini dvaput nedeljno.
Vikendom je igrao tenis, vozio bicikl sa vrnjacima. Sreo sam ih nekolicinu u sali za sahrane.
Povukao nas je sve! uzviknuo je jedan ginekolog. Bio je deset godina stariji od nas, a na uzbrdici
od dva kilometra gubili smo ga ceo minut iz vida.
Oe, oe, rekao sam sebi, kako je velika bila tvoja tatina. U levom uglu svog vidnog polja
nazreo sam klupu za vebanje grudnih miia i haltere. Naas sam uoio jednog kretena u ortsu
izboranog lica, mada, s druge strane, lica veoma nalik mome kako naduvava prsa, beznadeno se
trudei. Oe, rekoh u sebi, oe, sagradio si svoju kuu na pesku. Nisam prestajao da okreem
pedale ali sam bio sve zadihaniji, oseao ve lagani bol u butinama. A bio sam tek na prvom nivou.
Razmiljajui ponovo o ceremoniji postao sam svestan da sam ostavio izvanredan opti utisak. Uvek
sam glatko izbrijan, ramena su mi iroka. Poto sam oko tridesete godine poeo da elavim, odluio
sam da se iam sasvim kratko. Obino nosim sivo odelo, diskretne kravate, ne izgledam mnogo
veselo. Sa svojom kratkom kosom, tankim okvirima naoara, namrtenim licem, naginjui lagano
glavu da bih uo miks hrianskih pogrebnih pesama, oseao sam se vrlo prijatno u toj situaciji
mnogo prijatnije nego na venanju, na primer. Sahrane su, oigledno, moj fah. Prestao sam da
okreem pedale i lagano se iskaljao'. No je padala na okolna polja. Pored betonskog postolja sa
ugraenim kotlom uoavala se smea mrlja, nemarno oprana. Tamo su pronali mog oca, razbijene
lobanje, u ortsu i dukserici I love New York. Smrt je nastupila tri dana ranije, prema miljenju
pogrebnika. U krajnjem sluaju moglo bi se zakljuiti da je u pitanju nesrea: mogao se okliznuti na
mrlju od ulja, ili na ne znam ta drugo. Kad ve govorim o tome, pod prostorije je bio savreno suv, a

Bosnaunited

lobanja probijena na vie mesta. Malo mozga se ak rasulo po podu; vie nego verovatno, u pitanju
je bilo ubistvo. Kapetan omon, iz andarmerije u erburu, trebalo je da uvee svrati do mene.
Vrativi se u salon upalio sam televizor, Sony 16/9, sa ekranom od 82cm, s ugraenim
surroundom i itaem DVD. Na TF1 ila je epizoda Ksene-ratnice, jedne od mojih omiljenih serija.
Dve veoma miiave ene, odevene u metalne korsete i kone mini suknje, izazivale su jedna drugu
sabljama. Tvoja vladavina je predugo trajala, Tagrata! uzvikivala je plavua. Ja sam Ksena, ratnica
Zapadnih ravnica! Neko je zakucao na vrata. Stiao sam ton.
Napolju se spustila no. Vetar je neno ljuljao grane s kojih se cedila kia. Neka devojka od
dvadeset pet godina, severoafrikog tipa, stajala je na ulazu. Zovem se Aja, rekla je. Spremala
sam kod gospodina Renoa dva puta nedeljno. Dola sam da pokupim svoje stvari.
E, pa rekao sam, e, pa Napravio sam pokret koji je trebalo da znai dobrodolicu, neto
tome nalik.
Ula je i bacila brz pogled na televizijski ekran: dve ratnice su se sada borile uhvaene ukotac,
u blizini vulkana. Pretpostavljam da prizor ima neto uzbuujue, za neke lezbejke. Neu da vas
uznemiravam, ree Aja, samo pet minuta.
Ne uznemiravate me, rekoh, zapravo, nita mi ne smeta. Klimnula je glavom kao da je
razumela, oi su joj se zadrale, na trenutak, na mome licu. Verovatno je procenjivala fiziku slinost
s mojim ocem, moda da bi odredila stepen moralne slinosti. Posle nekoliko sekundi ispitivanja
okrenula se, pola uza stepenice koje su vodile u sobe. Ostanite koliko god vam je potrebno, rekao
sam priguenim glasom, ostanite koliko hoete. Nije odgovorila nita, nije zastala. Verovatno me
nije ni ula. Seo sam ponovo na kanabe, iscrpljen od ovog uporedivanja. Trebalo je da joj predloim
da skine kaput. Ljudima se, normalno, ponudi da skinu kapute. Tada sam postao svestan da se u sobi
oseala uasna hladnoa vlana i prodorna hladnoa, hladnoa podruma. Nisam umeo da upalim
kazan u kotlarnici, nisam imao volje ni da pokuavam. Otac mi je bio mrtav i trebalo je da odmah
odem odavde. Preao sam na vreme na FR3, taman da odgledam poslednju etapu Pitanja za
ampiona. U trenutku kad je Nade iz Val-Furea objavljivala ilijenu Le-peru da e uloiti svoju
ampionsku titulu u takmienje i po trei put, Aja se pojavila na stepenicama, s lakom putnom
torbom na ramenu. Iskljuio sam televizor i brzo krenuo ka njoj. Uvek sam se mnogo divio ilijenu
Leperu, rekoh joj. ak i kad ne poznaje osobenosti grada ili sela odakle je takmiar, on uspeva da
kae neku re o departmanu, uem regionu, zna bar neto o njegovoj klimi, o prirodnim lepotama. A
naroito poznaje ivot: takmiari su za njega ljudska bia, on zna za njihove probleme, zna za
njihove radosti. Nijedna sitnica iz svakodnevnog ivota takmiara nije mu ni strana ni mrska. Bez
obzira ko je takmiar, on uspeva da ga navede da pria o svojoj profesiji, o svojoj porodici, o svojim
strastima konano, o svemu onome to, u njegovim oima, moe initi ivot. Veoma esto
takmiari su lanovi orkestra pleh-muzike, ili nekog hora, ukljueni u organizovanje kakve lokalne
sveanosti, ili posveeni humanitarnim poslovima. U sali su esto njihova deca. Iz emisije se
uglavnom stie utisak da su ljudi sreni. I sam gledalac se osea srenijim i boljim. Zar nije tako?
Gledala me je bez osmeha. Kosa joj je bila skupljena u punu, lice blago naminkano, odea
skromna. Ozbiljna devojka. Oklevala je nekoliko trenutaka pre nego to e rei tihim glasom, malo
promuklim zbog stidljivosti: Mnogo sam volela vaeg oca. Nisam znao ta da joj odgovorim. Prvo
mi se to uinilo udnim, ali posle svega moguim. Starac je verovatno imao ta da pria: putovao je u
Kolumbiju, Keniju, ni sam vie ne znam kuda. Imao je prilike da dvogledom posmatra nosoroge.
Svaki put kad bismo se sreli, on se usredsredivao na to da bude ironian zbog mog inovnikog
statusa, i sigurnosti koja je iz njega proisticala. Naao si fino mestace, ponavljao je ne skrivajui
prezir. ovek uvek ima problema s porodicom. Uila sam za bolniarku, nastavila je Aja. Ali
poto sam otila od roditelja, bila sam prinuena da radim po kuama. Lupao sam glavu da
pronaem odgovarajuu repliku. Da li je trebalo da je pitam za cenu stanova u erburu? Konano
sam se opredelio za jedno E, da kroz koje sam pokuao da provuem izvesno razumevanje

Bosnaunited

ivota. Kao da joj je to bilo dovoljno, uputila se ka vratima. Prilepio sam lice uz prozor da bih gledao
njen folksvagen polo dok je pravio polukrug po blatnjavom putu. Na FR3 davao se neki TV film iz
seoskog ivota u XIX veku, sa ekijem Kariom u ulozi radnika na seoskom imanju. Izmeu dva asa
klavira, gazdina kerka gazdu tumai an-Pjer Mariel dozvoljavala je izvesne slobode
zavodljivom seljaku. Njihova stiskanja deavala su se u tali. Zadremao sam u trenutku kad je eki
Kario energino svlaio njene organdinske gaice. Poslednje ega se seam je rez i krupan plan na
nekoliko svinja.
Probudio me bol, i hladnoa. Mora da sam se uspavao u loem poloaju, vratni prljenovi bili su
mi potpuno ukoeni. Snano sam se zakaljao diui se, moj dah je ispunjavao parom ledenu
atmosferu sobe. udnovato je bilo to se na televiziji prikazivao Super ribolov, emisija sa TF1.
Morao sam se znai probuditi, ili bar dostii nivo svesnosti dovoljan da aktiviram daljinski
upravlja. Nita od toga nije mi ostalo u seanju. Veernja emisija je bila posveena somovima,
dinovskim ribama koje nemaju krljuti, a postali su vrlo esti u francuskim rekama zbog globalnog
zagrevanja. Izgleda da posebno vole okolinu nuklearnih centrala. Reportaa je nastojala da rasvetli
neke mitove: odrasli somovi, istina je, dostiu tri do etiri metra. U Dromu je ak primeena vrsta
dua od pet metara. Sve to nije bilo nimalo neverovatno. Bilo je, nasuprot tome, potpuno iskljueno
da te ribe pokazuju znake krvolonog ponaanja, ili da napadaju kupae. Narodne praznoverice o
somovima kao da se, na neki nain, prenose i na one koji su se posvetili lovu na njih. Malo bratstvo
ribara specijalizovanih za somove loe je prihvaeno unutar ire porodice ribolovaca. Oni zbog toga
pate i eleli su da iskoriste emisiju kako bi popravili tu negativnu sliku. Naravno, nisu mogli da
ponude gastronomske razloge. Meso soma, strogo gledano, nije za jelo. Ali re je o lepom ribarenju,
koje je istovremeno i razonoda i sport, pa stoga zasluuje da ima vie pristalica. Napravio sam
nekoliko koraka po prostoriji ne uspevajui da se zagrejem. Nisam mogao da zamislim da spavam u
oevom krevetu. Konano sam se popeo da potraim jastuke i pokrivae i smestio se, manje-vie
udobno, na kanabe. Iskljuio sam televizor ba kad se preko ekrana pojavio natpis Demistifikovani
som. No je bila neprozirna. Tiina isto tako.
Sve ima svoj kraj, ukljuujui i no. Iz guterske letargije izvukao me je glas, jasan i prodoran,
kapetana omona. Izvinjavao se, nije imao vremena da svrati prethodne veeri. Predloio sam mu
da popijemo kafu. Dok se voda zagrevala, on je postavio svoj lap-top na kuhinjski sto i prikljuio
tampa. Tako u moi da proitam i potpiem izjavu pre nego to odem. Promrmljao sam neto kao
odobravanje. andarmerija, zatrpana administrativnim poslovima, alila je to nema dovoljno
vremena da se posveti svojoj stvarnoj misiji istrazi. To sam mogao da zakljuim i iz raznoraznih
televizijskih serija. On je to ovom prilikom temperamentno potvrdio. Evo jednog sasluanja koje je
krenulo dobro, u atmosferi uzajamnog razumevanja. Windows je startovao uz kratak, veseo zvuk.
Smrt moga oca dogodila se uvee, ili tokom noi 14. novembra. Tog dana sam radio. Radio sam
i petnaestoga. Oigledno, mogao sam da krenem kolima, ubijem oca i napravim aller-retour tokom
noi. ta sam radio te veeri, ili te noi 14. novembra? Po mom saznanju nita, nita znaajno. U
svakom sluaju, nita nisam upamtio. Pa ipak, to se dogodilo pre manje od nedelju dana. Nisam imao
stalnog seksualnog partnera ni stvarno intimnog prijatelja. U takvim okolnostima, ega da se seam?
Dani prolaze, i to je sve. Rastueno sam pogledao kapetana omona. Voleo bih da mu pomognem ili,
bar, da mu usmerim pravac istrage. Proveriu u svojoj agendi rekoh. Ne oekujem nita od toga
poteza. udno, postoji jedan broj mobilnog telefona pored datuma 14. novembar, ispod imena
Koralija. Koja Koralija? Bila je ista kojetarija ta agenda.
Mozak mi je kao gomila izmeta izustio sam sa zbunjenim osmehom. Pa, ne znam, moda
sam bio na otvaranju izlobe.
Otvaranje izlobe, ekao je strpljivo, s prstima nadvijenim nekoliko santimetara iznad
tastature.
Da, ja radim u Ministarstvu kulture. Ponekad pripremam dokumentaciju za finansiranje

Bosnaunited

izlobi ili predstava.

Predstava?
Predstave modernog baleta oseao sam se potpuno oajnim, obuzet stidom.
Zapravo, vi radite na kulturnim manifestacijama?
Da, tako je Moe se tako rei. Zagledao se u mene sa simpatijom, uozbiljeno. Imao je
predstavu o postojanju kulturnog sektora, nejasnu ali stvarnu predstavu. Morao je biti u prilici da
sree toliko raznih ljudi u svom poslu. Nijedan socijalni milje nije mu mogao biti potpuno stran.
andarmerija je humanistika.
Potom je razgovor tekao gotovo normalno. Da li sam poznavao neprijatelje svoga oca? Ne, ali ni
prijatelje, ako emo pravo. U svakom sluaju, moj otac nije bio dovoljno vaan da bi imao
neprijatelje. Kome je mogla koristiti njegova smrt? Naravno, meni. Kada sam ga poslednji put
posetio? ini mi se u avgustu. Nema neto posebno da se radi u kancelariji, u avgustu. Moje kolege
su obavezne da tada idu na odmor, jer imaju decu. Ja ostajem u Parizu, igram se sam na kompjuteru
i uzimam produeni vikend negde oko petnaestog. Eto okvira mojih poseta ocu. Zbilja, da li sam
imao dobre odnose s ocem? Da i ne. Vie ne, ali dolazio sam da ga obiem jednom ili dvaput
godinje, to i nije tako loe.
Klimnuo je glavom. Oseao sam da se moje ispitivanje blii kraju. Voleo bih da sam mu rekao
neto vie. Oseao sam kako se u meni javlja nerazumna, abnormalna simpatija prema kapetanu
Somonu. On je ve ukljuivao tampa.
Moj otac je bio pravi sportski tip, izvalio sam odjednom. On podie ka meni upitan pogled.
Ne znam rekoh irei ruke s oajanjem, hteo sam samo da kaem da je bio pravi sportski tip. Uz
jedan ljutiti gest on otpoe tampanje.
Poto sam potpisao izjavu, otpratio sam kapetana Somona do vrata. Svestan sam da sam
nepouzdan svedok, rekoh mu. Svi svedoci su nepouzdani odgovori on. Razmiljao sam neko
vreme o tom aforizmu. Pred nama se prostirala bezgranina amotinja polja. Kapetan Somon je uao
u svoj peo 305. Obavetavae me kako napreduje istraga. Za smrt direktnog srodnika dobija se, u
javnim slubama, trodnevni dopust. Mogao sam, prema tome, da se vratim i vrljam okolo, da
probam lokalni kamember. Meutim, ja sam istog trenutka krenuo autoputem za Pariz.
Poslednji dan dopusta proveo sam u raznim turistikim agencijama. Dopadaju mi se katalozi za
godinje odmore, njihova apstrakcija, nain kako sva mesta u svetu svode na jednu jedinu sekvencu,
ogranienu na moguu sreu koja e se doiveti, i na cenu. Posebno sam smatrao vrednim sistem
zvezdica kojim se oznaava intenzitet sree kojoj ovek ima pravo da se nada. Nisam bio srean, ali
cenim sreu, i jednako sam joj teio. Prema Maralovom modelu, kupac je razumna jedinka koja se
trudi da dostigne najvee zadovoljstvo vodei rauna o ceni. Koplendov model pokazuje da se
proces kupovine razlikuje u zavisnosti od kategorije proizvod/usluga (tekua kupovina, promiljena
kupovina, specijalizovana kupovina). Ali, prema modelu Bodrijar-Beker, smatra se da troiti znai i
proizvoditi simbole. U osnovi, oseao sam da mi je najblii Maralov model.
Po povratku na posao nagovestio sam Mari-an da mi je potreban godinji odmor. Mari-an je
moja koleginica; zajedno pripremamo materijale za izlobe, predstavljamo savremenu kulturu. Ona
ima trideset pet godina, plavu i ravnu kosu, veoma svetle plave oi. O njenom intimnom ivotu ne
znam nita. U slubenoj hijerarhiji, ona zauzima poloaj neto vii od moga. Ali to je stvar koju ona
radije previda i stara se da u prvi plan istakne timski rad u okviru slube. Kad god nas poseti neka
stvarno znaajna linost predstavnik Direkcije likovnih umetnosti ili neki lan ministarskog
kabineta ona insistira na tom pojmu tima. Evo najznaajnijeg oveka u naoj slubi! uzvikuje
tada, upadajui u moju kancelariju. On onglira raunovodstvenim bilansima i iznosima Bez
njega, bila bih potpuno izgubljena. Zatim poinje da se smeje. Znaajni posetioci se smeju takoe, ili
se, u najmanju ruku, smejulje. Ja pokuavam da samog sebe vizuelno zamislim kao onglera, mada
se u stvarnosti zadovoljavam time da savladavam proste aritmetike operacije. Iako Mari-an, pravo

Bosnaunited

govorei, ne radi nita, njen posao je veoma sloen. Ona mora da prati nova kretanja, veze,
tendencije. Poto je odgovorna za kulturu, stalno joj preti opasnost da bude osumnjiena za
nepokretnost, tanije reeno, za nazadnost. To je opasnost od koje ona mora da se zatiti, i da na taj
nain zatiti instituciju. Zbog toga se redovno susree s umetnicima, galeristima, direktorima revija,
koje su, po meni, beznaajne. Njihovi telefonski pozivi je odravaju u stanju ushienja, jer njena
strast prema modernoj umetnosti jeste istinska. Ja nemam nita protiv moderne umetnosti. Nisam
neko ko zagovara zanat, niti sam za povratak tradiciji u slikarstvu. Zauzimam rezervisan stav, to i
prilii efu raunovodstva. Estetika i politika pitanja nisu moj fah. Ne zavisi od mene da li e se
izmisliti ili prihvatiti neki nov pravac, nov stav prema svetu. Odustao sam od te iluzije u isto vreme
kad su mi se ramena pogrbila, kad je izraz moga lica poeo da postaje setan. Prisustvovao sam
mnogim izlobama, sveanim otvaranjima, uspesima koji se pamte. Moj zakljuak, od ? ada pa
nadalje, sasvim je jasan: umetnost ne moe da promeni ivot. Bar ne moj.
Obavestio sam Mari-an o svojoj alosti. Pokazala je da saosea sa mnom, ak mi je poloila
ruku na rame. Moja molba za odmor izgledala joj je potpuno prirodna. Tebi je potrebno da stavi
taku, Miel, procenila je ona, da se okrene samom sebi. Pokuao sam da sebi predstavim
predloeni postupak, i zakljuio da je ona, bez sumnje, u pravu Sesilija e zavriti preliminarni
izvetaj umesto tebe, nastavila je, razgovarau s njom o tome. Na ta je zapravo aludirala i ko je ta
Sesilija? Krenuo sam pogledom unaokolo, spazio jedan prednacrt zakaen na zid, i setio se. Sesilija je
bila jedna debela rida devojka koja je neprestano derala okolade Cadbury a dola je u odeljenje
pre dva meseca. Neka sa ugovorom na odreeno vreme, ili staista na drutveno-korisnom radu
neko ko je, kad se sve uzme u obzir, prilino beznaajan. Ba uoi oeve smrti radio sam na
predraunu budeta za izlobu Ruke uvis, mangupi! koja je trebalo da bude postavljena u januaru
u Burg la Renu. Bile su to fotografije o policijskim brutalnostima, snimljene teleobjektivom, u Ivlenu.
Ipak, nije bio u pitanju isto dokumentaran posao, pre se moglo govoriti o procesu teatralizacije
prostora, s osvrtom na razliite policijske serije i uz citiranje delova iz Los Angelos Police
Departmenta. Umetnik se opredelio za pristup navijaa radije nego za socijalnu optubu, to bi se
najpre moglo oekivati. Sve u svemu, interesantan projekat, i ne mnogo skup ni komplikovan. ak bi
i idiot kao ta Sesilija bio u stanju da zavri predraun budeta.
Obino bih, po izlasku iz kancelarije, otiao na jedan krug u nekom peep-shoivu. Kotalo me je
to pedeset franaka, ponekad i ezdeset, kad bi ejakulacija kasnila. Gledanje riba kako meaju ispiralo
mi je glavu. Kontradiktorne tendencije savremene video umetnosti, ravnotea izmeu zatite
kulturnog naslea i podrke ivom stvaralatvu sve je to brzo nestajalo pred lakom arolijom riba
koje meaju. Praznio sam monice nenim milovanjem. U istom tom asu Sesilija se kljukala
okoladnim kolaima u poslastiarnici pored Ministarstva. Motivacija nam je bila gotovo ista.
Vrlo retko unajmljivao sam salon, za pet stotina franaka. To se deavalo kad mi s kitom neto
nije bilo u redu, kad je izgledala kao malo slepo crevo, zahtevno a nekorisno, koje se osealo na sir;
tada mi je bilo potrebno da je neka devojka uzme u ruke, da se oduevljava, makar lano, snagom
mog uda, bogatstvom njegove sperme. Bilo ta da sam radio, vraao bih se kui pre sedam i po.
Poinjao bih sa Pitanjima za ampiona, ije sam snimanje programirao na magnetoskopu. Zatim bih
se prebacio na domae vesti. Kriza ludih krava me slabo interesovala, hranio sam se preteno
pireom Mousline sa sirom. Vee je tako protkalo. Nije mi bilo loe, imao sam dvadeset osam kanala.
Oko dva sata posle ponoi ubijao bih se turskim muzikim komedijama.
Nekoliko dana je tako prolo, relativno mirno, pre nego to me kapetan Somon ponovo pozvao
telefonom. Stvari su mnogo napredovale, nali su mogueg ubicu, bilo je to ak i vie od
pretpostavke zapravo, ovek je priznao. Organizovae rekonstrukciju zloina kroz dva dana. Da li
elim da joj prisustvujem? O, da, rekao sam, da!
Mari-an mi je estitala na toj hrabroj odluci. Govorila je o obavezama koje namee alost, o
rodbinskim vezama. Koristila je drutveno prihvatljive izraze, izvuene iz ogranienog kataloga
optih mesta, ali to nije bilo vano: oseao sam da mi se obraa sa saoseanjem, to je bilo udno, i

Bosnaunited

bilo je dobro. ene ipak imaju oseanja, rekao sam sebi dok sam ulazio u voz za Serbur. ak i u poslu
one tee da uspostave sentimentalne odnose, teko se kreu u svetu lienom oseajnosti, to je
atmosfera u kojoj im nije lako da se opuste. One pate od te boljke, rubrika Psiho u Marie-Claire na
to ih stalno podsea; bilo bi bolje kad bi jasno razlikovale profesionalno i oseajno. Ali, to im ne
uspeva rubrika Svedoenja u Marie-Claire to postojano potvruje. U visini Ruana ponovo sam se
vratio elementima one afere. Veliko otkrie kapetana omona jeste da je Aja odravala intimne
odnose s mojim ocem. Koliko esto, na kom nivou? Nije nita znao o tome, a to se pokazalo i
nepotrebnim za nastavak njegove istrage. Jedan od Ajine brae brzo je priznao da je doao da
zatrai objanjenje od starca, da je razgovor krenuo loim tokom, i da ga je ostavio mrtvog na
betonskom podu u loionici.
Rekonstrukciju zloina je u principu trebalo da-vodi istrani sudija, suv i strog oveuljak, u
flanelskim pantalonama i tamnoj polo majici, lica izoblienog od stalne grimase razdraljivosti. Ali
kapetan Somon brzo se nametnuo kao pravi ceremonijal-majstor. ustar i ivahan, saekivao je
uesnike, upuivao svakome poneku re dobrodolice, smetaoga gde treba. Delovao. je veoma
sreno. Bio je to njegov prvi sluaj ubistva, a reio ga je za manje od nedelju dana; u toj odvratnoj i
banalnoj prii on je bio jedini pravi junak. Prikovana za stolicu, oigledno izmuena, Aja je jedva
podigla oi kad sam uao. Namerno je odvraala pogled od mesta na kom se nalazio njen brat. Ovaj
je, opkoljen dvojicom andarma, tvrdoglavo zurio u pod. Liio je na obino malo ubre. Nisam
oseao ni najmanju simpatiju prema njemu. Podigavi glavu sreo je moj pogled i oigledno me
identifikovao. Znao je moju ulogu, morali su ga upozoriti: prema njegovim sirovim shvatanjima, ja
sam imao pravo na osvetu, bio sam onaj ko svodi krvne raune svoga oca. Svestan odnosa koji su se
uspostavljali meu nama, zurio sam u njega ne skreui pogled. Putao sam da me, polako, obuzima
mrnja, sve lake sam disao: bio je to prijatan i snaan oseaj. Da sam imao oruje, ubio bih ga bez
oklevanja. Ubiti to malo ubre nije mi izgledalo samo kao in nemarnosti, ve i kao
dobroiniteljski, pozitivan potez. Jedan andarm je kredom obeleio obrise na tlu i rekonstrukcija je
poela. Prema optuenom, stvari su bile proste: tokom rasprave on se iznervirao, gurnuo je snano
mog oca, ovaj je pao unazad, lobanja mu se razbila o tlo. U panici, ovaj je odmah pobegao.
Naravno, lagao je, i kapetan Somon nije imao nikakvih problema da to dokae. Pregled lobanje
rtve oigledno je ukazivao na bes: bilo je tu brojnih uboja, verovatno nanetih udarcima noge. Lice
mog oca bilo je, sem toga, udarano o pod, praktino sve dok mu jedno oko nije izletelo iz duplje. Ne
znam vie, izustio je optueni, bio sam besan. Posmatrajui njegove nervozne ruke, usko i zlo lice,
oveku nije bilo nimalo teko da u to poveruje: uradio je ono bez , predumiljaja, verovatno izluen
udarcem lobanje o tlo i prizorom prve krvi. Sistem njegove odbrane bio je jasan i uverljiv, mogao bi
se skoro provui na sudu: nekoliko godina uslovno, ne vie. Kapetan Somon, zadovoljan kako je
proteklo popodne, spremao se za zakljuak. Digao sam se sa stolice i krenuo ka zastakljenoj nii.
Vee je padalo: za nekoliko ovaca zauvek se gasio dan. I one su bile glupe, moda gluplje nego Ajin
brat. Ali nikakva nasilna reakcija nije bila programirana u njihovim genima. Poslednje veeri svog
ivota blejale su od straha, srani ritam im se ubrzavao, noge su im se beznadeno batrgale; zatim je
doao pucanj iz pitolja, njihov ivot je oticao, tela su im se pretvarala u meso. Razili smo se uz
nekoliko stisaka ruku. Kapetan Somon mi je zahvalio na prisustvu.
Sutradan sam opet video Aju. Po savetu agenta za nekretnine, odluio sam da temeljno oistim
kuu nre prvih posetilaca. Dao sam joj kljueve, a ona me je otpratila do stanice Serbur. Zima je
zavladala na panjacima, pramenovi magle su se nagomilavali iznad ivica. Nita nije bilo lako meu
nama. Ona je poznavala polne organe moga oca, to je stvaralo pomalo neprilinu intimnost. Sve je
to bilo, uopteno gledano, iznenaujue: ona je delovala kao ozbiljna devojka a moj otac nije nimalo
liio na zavodnika. Morao je, ipak, posedovati neke crte, izvesnu privlanost koju ja nisam umeo da
vidim. ak mi je sad, u stvarnosti, bilo teko da se setim i crta njegovog lica. Ljudi ive jedni pored
drugih kao goveda. Jedva uspevaju, s vremena na vreme, da podele flau alkohola.
Ajin folksvagen zaustavio se na staninom trgu. inilo mi se da bi bilo dobro rei neku re pre

Bosnaunited

rastanka. E, pa rekao sam. Posle nekoliko sekundi obratila mi se potmulim glasom: Napustiu
ovaj kraj. Imam prijatelja koji moe da mi nae posao konobarice u Parizu. Nastaviu tamo
kolovanje. U svakom sluaju, moja porodica me smatra kurvom. Promrmljao sam neto u znak
odobravanja. U Parizu ima vie ljudi odvaio sam se najzad bojaljivo. Dobro sam razmislio, ali
to je bilo sve to sam mogao da kaem o Parizu. Krajnja ogoljenost ove replike nije je, izgleda,
obeshrabrila. Nemam ta da oekujem od svoje porodice, nastavila je s obnovljenim besom. Ne
samo to su siromani, ve su i budale. Pre dve godine moj otac je iao na hodoae u Meku. Od
tada, iz njega nita vie ne moe da se istera. A moja braa, jo su gora: podravaju uzajamno
sopstvene gluposti, zalivaju njuke anisovcem tvrdei, istovremeno, da su uvari prave vere, i
dozvoljavaju sebi da me tretiraju kao kurvu zato to vie volim da radim nego da se udam za nekog
govnara slinog njima.
Tano je, u celini gledano, muslimani nisu neto izuzetno izustio sam s nelagodom. Uzeo
sam svoju putnu torbu i otvorio vrata. Mislim da ete se vi izvui promrmljao sam neubedljivo.
Imao sam u tom trenutku viziju emigrantskog talasa kao sistema krvnih sudova koji se iri
Evropom. Muslimani su se tu pojavljivali kao ugruci krvi koji se lagano resorbuju. Aja me je
posmatrala, sumnjiava. Hladnoa se uvlaila u kola. Racionalno gledano, uspevao sam da oseam
izvesnu privlanost prema vagini muslimanke. Pomalo na silu, nasmeio sam se. Nasmeila se i ona,
sa vie iskrenosti. Dugo sam joj stezao ruku, oseao sam toplinu njenih prstiju, nastavio sam da je
steem dok nisam osetio kako krv lagano bije u udubljenju zglavka. Na nekoliko metara od kola
okrenuo sam se da joj lagano mahnem. Ipak je to bio neki susret, ipak, na kraju, neto se dogodilo.
Smestivi se u vagon pomislio sam da je trebalo da joj dam - neto novca. A moda i ne, to je
moglo biti loe protumaeno. U tom trenutku sam, udno, prvi put postao svestan da u uskoro
postati bogat ovek, zapravo relativno bogat. Prenos sa rauna mog oca ve je izvren. to se
ostalog tie, prodaju kola poverio sam vlasniku jedne garae, prodaju kue agenciji za nekretnine.
Sve se sredilo na najprostiji nain. Vrednost ovih dobara utvrena je po zakonima trita. Bilo je tu,
naravno, cenkanja: deset odsto gore, deset odsto dole, ali ne vie. Procenat poreza takoe nije bio
nikakva misterija. Dovoljno je bilo pogledati malu brouru, vrlo dobro uraenu, koju je tampala
Uprava poreskih prihoda.
Nema nikakve sumnje da je moj otac, u vie navrata, nameravao da me iskljui iz nasledstva.
Konano je odustao od toga. Verovatno je rekao sebi da tu ima suvie komplikacija, suvie
procedure a rezultat ostaje neizvestan (jer, nije lako iskljuiti iz nasleda svoju decu, zakon vam
prua samo vrlo ograniene mogunosti: male bitange ne samo to vam zagoravaju ivot, ve se i
kasnije koriste svim onim to ste vi, uz najvee napore uspeli da zgrnete). Morao je sebi red, nakon
svega, da od toga nema nikakve koristi jer, zato bi uopte brinuo ta e se desiti posle njegove
smrti. Eto kako je morao rezonovati, po mom miljenju. Bitno je bilo da je stara budala mrtva i da u
ja prodati kuu u kojoj je proveo poslednje godine. Prodau isto tako tojotu Land Cruiser, koja mu je
sluila za prevoz pakovanja vode Evian iz erburkog Casino Geanta. ta bih ja, koji ivim u blizini
Botanike bate, mogao da radim s tojotom Land Cruiser? Mogao bih da prevozim u njoj raviole a la
ricotta sa pijace Muftar, i to je skoro sve.
to se tie nasledstva direktnih srodnika, uslovi za prenos nisu preterano strogi ak i ako
emotivne veze nisu bile preterano jake. Kad se odbije porez, moglo bi se nakupiti oko tri miliona
franaka, a to je predstavljalo petnaest mojih godinjih plata. To je takode ono to se neki
nekvaliflkovani radnik mogao nadati da e zaraditi, u Zapadnoj Evropi, tokom celog svog radnog
veka; nije to bilo tako loe. Moglo se poeti s izvlaenjem iz ovog ivota. Moglo se bar pokuati.
Kroz nekoliko nedelja u, naravno, dobiti pismo iz banke. Voz se pribliavao Bajeu i mogao sam
ve da zamislim tok razgovora. Slubenik iz moje filijale konstatovae da na mom raunu postoji
znatan pozitivni saldo, izrazie elju da se naemo kome nije potreban, u izvesnom trenutku
ivota, partner za plasiranje novca? Pomalo nepoverljiv, ja u verovatno eleti da se usmerim ka
sigurnim opcijama. On e doekati ovu reakciju tako estu s lakim osmehom. Veina investitora-

Bosnaunited

poetnika, oni dobro znaju, pretpostavlja sigurnost dobiti. esto su se sprdali s tim u banci, meu
kolegama. Kad je re o uvanju nasledstva, izvesne zrele osobe ponaaju se kao poetnici. Sa svoje
strane, on e pokuati da moju panju zaustavi na malo drugaijem scenariju ostavljajui mi,
naravno, vremena za razmiljanje. Zato ne bih delimino investirao dve treine imovine, na
primer u plasman bez iznenaenja, a sa manjom dobiti? I zato ne bih, poslednju treinu, uloio u
neki malo neizvesniji plasman ali sa realnim ansama za valorizaciju? Nakon nekoliko dana, znao
sam to, prikloniu se njegovim argumentima. Njega e osokoliti moje prihvatanje, spremie
dokumenta blistajui od oduevljenja i nae rukovanje, u trenutku kad se budemo rastajali, bie
iskreno srdano.
Ziveo sam u zemlji koju je obeleio stabilni socijalizam, u kojoj je posedovanje materijalnih
dobara bilo zagarantovano strogim zakonodavstvom, u kojoj je bankarski sistem bio zatien
snanim dravnim garancijama. Sem ako se sam ne usudim da prekoraim granice zakonitog, nije
trebalo da se bojim ni malverzacija ni steajnih prevara. U stvari, nisam vie imao mnogo briga;
nisam ih, istinu govorei, nikad stvarno ni imao: posle ozbiljnih studija, koje nikad nisu bile
briljantne, brzo sam se usmerio ka dravnom sektoru. Bilo je to sredinom osamdesetih godina, na
poetku modernizovanja socijalizma, u vreme kad je uveni Zak Lang doprinosio sjaju i slavi
dravnih kulturnih institucija. Moja plata, kad sam se zaposlio, bila je sasvim pristojna. A zatim sam
ostario, prisustvujui, bez uzbuenja, uzastopnim politikim promenama. Bio sam utiv, korektan,
cenili su me i pretpostavljeni i kolege. Budui da nisam posebno zapaljivog temperamenta, uspelo
mi je da ne stvorim prave neprijatelje. Vee je padalo na okrug Lisije. Zato na poslu nikad nisam
ispoljavao strast koja bi se mogla uporediti s onom koju ima Mari-an? Zato nisam nikad, ire
gledano, pokazao pravu strast za bilo ta u svom ivotu?
Ni sledeih nekoliko nedelja nisu mi donele odgovor na ovo. A onda sam, u jutro 23. decembra,
seo u taksi za aerodrom Roasi.
I eto, sad stojim tu, sam, kao neki idiot, na nekoliko metara od altera Novih granica. Subotnje
je jutro, vreme praznika. Roasi je bio prepun, kao i obino. im dobiju nekoliko dana slobode, itelji
Zapadne Evrope jure na drugi kraj globusa, prelaze pola sveta avionom, ponaaju se bukvalno kao
begunci iz zatvora. Ne zameram im zbog toga: i sam se spremam da uradim isto.
Moji snovi su mediokritetski. Kao svi itelji Zapadne Evrope, i ja elim da putujem. Prate to i
tekoe: jezika barijera, prevozna sredstva, rizici od krade i pljake; ako bih stvari opisao u
najgrubljim crtama, rekao bih da ja u osnovi elim da upranjavam turizam. Svako ima snove kakve
moe da ima; moj san je da beskrajno dugo povezujem Ljubavne ture sa Vatrometom boja i
Uivanjem a la carteu da navedem samo teme iz tri kataloga Novih granica.
Odmah sam se odluio za krunu turu, ali sam se prilino kolebao izmeu Ruma i Salse (ref.
CUB CO 033, 16 dana / 14 noenja, 11.250 franaka u dvokrevetnoj sobi, doplata za jednokrevetnu
sobu 1.350 franaka) i Tajskih tropa (ref. THA CA 006, 15 dana / 13 noenja, 9.950 franaka u
dvokrevetnoj sobi, doplata za jednokrevetnu sobu 1.175 franaka). Zapravo, vie me privlaio
Tajland; ali prednost Kube bila je to je to jedna od poslednjih komunistikih zemalja, verovatno ne
zadugo postoji tu faktor privlanosti reima koji je na putu nestajanja, neka vrsta politike
egzotike, jednom reju. Na kraju, ipak Tajland. Treba priznati da je reklamni tekst u brouri bio
lukavo sroen, u stanju da zavede prosene duhove:
Ture su organizovane sa dakom avanture, vodie vas od bambusa na reci Kvaj, do ostrva Koh
Samui, da bi se zavrile u Koh Fi Fi, sa pogledom na puinu, posle boanstvenog prelaska kroz
klanac Kra. Veoma cool putovanje kroz trope.
Tano u trenutku kad otkucava osam sati i trideset minuta, Zak Majo buno zatvara vrata svoje
kue na Bulevaru Blanki, u XIII arondismanu, opkorauje svoj skuter i polazi na put kroz glavni
grad, od istoka ka zapadu. Pravac: sedite Novih granica, Bulevar Grenel. Svakog drugog dana on
poseti tri ili etiri svoje agencije: Donosim najnovije kataloge, skupljam potu i merim

10

Bosnaunited

temperaturu, objanjava ovaj vlasnik, sav u pokretu, kao na oprugama, postojano unakaraen
neverovatnom arenom kravatom. Na taj nain, po njegovom miljenju, daje podstrek prodavcima.
Posle toga te agencije poveavaju promet, objanjava on smekajui se. Padajui, oigledno, na
njegov arm, novinarka Capitala ini korak dalje u divljenju: Ko bi mogao predskazati, 1967.
godine, da e mala asocijacija koju je formirala aica studenata, imati takav uzlet?! Svakako ne one
hiljade demonstranata koje su defilovale, u maju '68, ispred prve agencije Novih granica, na Trgu
Denfer-Roro, u Parizu. Nali smo se na dobrom mestu, naspram televizijskih kamera, sea se ak
Majo, bivi izvia i katolik leviar, koji je proao kroz Nacionalnu uniju francuskih studenata. Bio je
to prvi reklamni potez ovog preduzea, s imenom za koje je inspiracija naena u govoru Dona
Kenedija o novim granicama Amerike.
Vatreni liberal ak Majo borio se s uspehom protiv monopola Air-Francea, za demokratizaciju
vazdunog saobraaja. Odiseja njegovog preduzea koje je postalo, za neto vie od trideset
godina, prva francuska putnika agencija fascinirala je ekonomske asopise. Kao FNAC, kao Club
Mediteranee, i Nove granice su roene sa civilizacijom razonode; i mogle su simbolizovati novo lice
modernog kapitalizma. Godine 2000, po prvi put, industrija turizma postala je, po poslovnim
rezultatima, vodea grana svetske privrede. Iako su zahtevali samo prosenu fiziku kondiciju,
programi Tajski tropi bili su svrstani u kategoriju avanturistikih tura: tu se podrazumeva
raznovrstan smetaj (obian, standardni, prvoklasni); broj uesnika ogranien na dvadeset, kako bi
se obezbedila to bolja kohezija grupe. Spazio sam, u jednom trenutku, kako se pribliavaju dve
veoma slatke crnkinje, sa rancima na leima; poeo sam da prieljkujem da su odabrale istu turu;
zatim sam skrenuo pogled i poao da podignem svoj vauer. Let je trajao neto vie od jedanaest
sati.
Putovati danas avionom, s bilo kojom kompanijom, na bilo kojoj liniji, znai isto to i biti
tretiran kao govno tokom itavog leta. Zgren na nedovoljnom, gotovo smeno malom seditu, s
kojeg je nemogue dii se a da se ne pokrenu svi susedi u redu, ovek je od poetka suoen sa
serijom zabrana koje izriu stjuardese, poto navuku laan osmeh. im uete u avion, prvi zadatak
im je da se dokopaju vaeg linog prtljaga, da bi ga zatvorile u prtljanik, kome neete imati
pristupa, ni uz kakav izgovor, sve do sletanja. Tokom celog leta one se zatim trude da uveaju broj
zajebancija kojima e vam se onemoguiti bilo kakvo pomeranje, bilo kakva aktivnost, sem onih koje
se nalaze na ogranienom spisku dozvoljenih radnji: konzumiranje gaziranih pia, gledanje ameri
kih filmova, kupovina proizvoda duty-free. Stalni oseaj opasnosti, koji pothranjuju mentalne slike
avionskih nesrea i nametnuta nepokretnost u ogranienom prostoru, izazivaju tako jak stres da se
ponekad dogodi da putnik i umre od sranog udara, na dugim letovima. Posada se trudi da taj stres
digne na jo vii nivo zabranjujui vam da se protiv njega borite uobiajenim sredstvima. Lien
cigareta i itanja, ovek je takoe, sve ee, lien i alkohola. Hvala bogu, drolje jo uvek ne
praktikuju pretresanje do gole koe; kao iskusan putnik znao sam, dakle, da treba da pripremim
mali pribor za preivljavanje: nekoliko komada nicopata od 21 mg, tablu tableta za spavanje,
pljosku sa Southern Comforom. Utonuo sam u mutan san u trenutku kad smo nadletali bivu Istonu
Nemaku.
Probudila me neka teina na ramenu, i topao dah. Gurnuo sam svog suseda s leve strane na
njegovo sedite, bez naglih pokreta; neno je zagroktao ali nije otvorio oi. Bio je to visok klipan,
tridesetih godina, svetlokestenjaste kose, kratko oiane ukrug; nije izgledao ni nesimpatino ni
zlobno. Delovao je gotovo dirljivo, umotan u svetloplavo ebe, koje daje kompanija, sa svojim
velikim akama fizikog radnika, poloenim na kolena. Podigao sam depnu knjigu koja mu je pala
pored nogu: neki govnarski anglosaksonski bestseler, izvesnog Frederika Forsajta. Ve sam bio
proitao jedno delo te budale, puno hvale za Margaret Taer i granginjolskih opisa SSSR-a kao
imperije zla. Pitao sam se kako li se taj snaao posle pada Berlinskog zida. Prelistao sam njegov novi
opus: po svemu sudei, ulogu loih momaka sad su preuzeli crveno-mrki, i srpski nacionalisti; eto
oveka koji je u toku aktuelnih zbivanja. Sto se tie njegovog omiljenog junaka, dosadnog Dejsona

11

Bosnaunited

Monka, taj je ponovo postao slubenik CIA-e, koja se, za ovu priliku, povezala sa eenskom
mafijom. ,,E, ba divno! rekao sam sebi, vraajui knjigu na kolena svog suseda, ,,lep je taj moral
autora anglosaksonskih bestselera! Mesto do kojeg je u knjizi stigao bilo je obeleeno trostruko
presavijenim papirom u kojem sam prepoznao poziv Novih granica: upravo sam se, znai, upoznao
sa svojim prvim kompanjonom na putovanju. estit momak, bio sam u to siguran, svakako mnogo
manje egocentrian i neurotian nego ja. Bacio sam pogled na video ekran na kojem je bila oznaena
marruta leta: verovatno smo preleteli eeniju, ako smo je uopte preleteli; spoljna temperatura
bila je -53C, visina 10.143 metra, lokalno vreme 00:23 h. Nova mapa je usledila posle ovih
podataka: nadletali smo Avganistan. Kroz avionsko okno nije se videlo nita sem potpunog mraka. U
svakom sluaju, talibani su ve morali spavati, i kiseliti se u svojoj prljavtini. Laku no, talibani,
laku no Sanjajte lepe snove, proaputao sam pre nego to sam progutao i drugu tabletu za
spavanje.
Avion je oko pet ujutro sleteo na aerodrom u Don Muangu. Jedva sam se razbudio. Moj sused
sleva ve je bio ustao i cupkao u redu za izlazak. Ubrzo sam ga izgubio iz vida uao je u hodnik koji
vodi u prijemni hol. Noge su mi bile kao od pamuka, usta suva; ui ispunjene snanim brujanjem.
im sam proao kroz automatska vrata, vruina se sklopila oko mene, kao da su me progutala
ogromna usta. Bilo je najmanje 35C. Vruina u Bangkoku ima tu osobenost da je, nekako, masna,
verovatno zbog zagaenja; ovek se mora zaprepastiti, posle dueg boravka napolju, kako ga nije
prekrio tanak sloj industrijskog otpada. Trebalo mi je tridesetak sekundi da ljudski udahnem.
Pokuao sam da ne padnem u oi tajlandskom vodiu, eni o kojoj nisam stekao bogzna kakav
utisak, sem da izgleda rezervisano i ini se dobro vaspitana ali mnogi Tajlanani stvaraju slian
utisak. Ranac mi se usecao u ramena: bio je to Lowe Pro Himalaya Trekking, najskuplji model koji
sam uspeo nai kod Starog kampera; imao je doivotnu garanciju. Vrlo interesantan predmet:
srebrnosiv, sa kopom od specijalnog Velcroa zatiena licenca firme i rajsferlusima koji su
mogli da funkcioniu i na temperaturi od -65C. Sadrina mu je, naalost, bila veoma skromna:
nekoliko ortseva i majica, kupae gae, specijalne cipele koje omoguavaju hodanje po koralnim
stenama (125 franaka kod Starog kampera), neseser za toaletu s lekovima koji su propisani kao
neophodni u Vodiu kroz popularni turizam, jedna digitalna kamera JVC HRD-9600 MS, sa
rezervnim baterijama i kasetama, i dva amerika bestselera koje sam kupio, nasumice, na
aerodromu.
Autobus Novih granica bio je parkiran stotinak metara dalje. U unutranjosti ovog snanog
vozila mercedes M-800, sa 64 mesta rashladni ureaj bio je ukljuen na najjae: kao da sam
stupio u zamrziva. Seo sam uz prozor, s leve strane, na sredini vozila. Neodreeno sam
prepoznavao dvanaestak ostalih putnika, meu njima i svog suseda iz aviona. Niko nije doao da
sedne pored mene. Oigledno sam promaio prvu priliku da se integriem u grupu; i bio sam na
najboljem putu da se dobro prehladim.
Nije se jo bilo sasvim razdanilo, ali na autoputu sa est traka, koji vodi u centar Bangkoka,
saobraaj je ve bio gust. Promicali smo naizmenino pored zgrada od elika i stakla, s vremena na
vreme poneka zgrada od betona podsetila bi na sovjetsku arhitekturu. Sedita banaka, veliki hoteli,
elektronske kompanije najee japanske. Posle ravanja kod atuaka autoput se izdigao iznad
zrakastih puteva koji opasuju sredite grada. Izmeu osvetljenih zdanja hotela poele su da se
naziru grupisane kue, male, sa krovovima od talasastog lima, na brdovitom terenu. Pokretne
radnjice, osvetljene neonom, nudile su supu i pirina; videlo se kako se pue lonci od belog lima.
Vozilo se lako zanelo na izlazu za New Petchaburi Road. U jednom momentu spazili smo
fantazmagorine obrise automobilske petlje ije makadamske spirale kao da su silazile pravo s
neba, osvetljene mlazevima reflektora s aerodroma. Zatim, posle jedne dugake krivine, nae vozilo
prede u brzu traku.
Bangkok Palae hotel pripadao je lancu bliskom hotelima Mercure odlikuju ga kvaliteti i na
prijemu i u restoranu; to sam saznao iz broure koju sam pokupio u holu, dok sam ekao da se

12

Bosnaunited

situacija sredi. Bilo je tek prolo est pono je u Parizu, pomislio sam bez ikakvog povoda ali
guva je ve bila velika, sala za doruak upravo se otvarala. Spustio sam se na jednu klupu; bio sam
oamuen, u uima mi je jednako silno brujalo, oseao sam muninu u stomaku. Po nainu na koji su
ekali u redu, poeo sam da razaznajem neke lanove grupe. Bile su tu dve devojke, od nekih
dvadeset pet godina, ne tako loe graene, koje su pogledom prezrivo preletale po svima. Jedan
penzionerski par, naprotiv ovek bi se mogao opisati kao ivahan, ena mrzovoljna udivljeno je
razgledao unutranju dekoraciju hotela, silna ogledala, pozlatu i kristalne lustere. U prvim satima
boravka u grupi, drueljubivost se obino ispoljava samo na nivou jezika, a karakterie je upotreba
ustaljenih izraza i emocionalna uzdranost. Prema Edmundu i Vajtu, 1 konstituisanje mini-grupe
zbiva se tek prilikom prvog izleta, mada se to ponekad dogodi ve tokom prvog zajednikog obroka.
Trgao sam se, gotovo da sam se obeznanio, zapalio sam cigaretu da se priberem: one tablete za
spavanje bile su stvarno veoma jake, razboleo sam se od njih; one koje sam ranije uzimao, nisu
uspevale da me uspavaju: nema idealnog reenja. Penzioneri su se lagano okretali tamo-amo:
iekujui neku konkretnu osobu s kojom bi razmenili osmehe, nametali su na licu smeak za ceo
spoljni svet. Mora da su bili sitni trgovci u nekom ranijem ivotu, to je jedino to se o njima moglo
pretpostaviti. Jedan po jedan lanovi grupe su, kad bi uli svoje ime, prilazili vodiu, primali
kljueve, peli se u svoje sobe razilazili su se, zapravo. Moemo, podsetila nas je ona odmerenim
glasom, da dorukujemo odmah; moemo, takoe, da se prvo odmorimo u svojim sobama; bili smo
potpuno slobodni da radimo ta hoemo. U svakom sluaju, sastanak radi posete klongu 2 zakazan je
za petnaest sati, u holu.
irok zastakljen prozor moje sobe gledao je direktno na brzu traku puta. Bilo je ve pola sedam.
Saobraaj je vrlo iv, ali dvostruko staklo proputalo je samo slabano brujanje. None svetiljke bile
su ugaene, sunce se jo nije bilo prosulo po eliku i staklu; u to doba dana grad je siv. Poruio sam
dupli espreso, u room service, i ispio ga sa jednim eferalganom, dolipreanom i duplom dozom
oscilokohinuma; onda sam legao i pokuao da odremam.
Prilike su se sporo kretale u suenom prostoru, iz njih je dopiralo neko potmulo brujanje; kao
da su u pitanju bile maine sa gradilita ili kakvi dinovski insekti. U dnu sobe, neki ovek naoruan
malom sabljom-krivoijom, paljivo je procenjivao otricu; na sebi je imao turban i bele alvare.
Odjednom je atmosfera postala crvena i smolasta, gotovo tena; po kondenzovanim kapima, koje su
mi iskrsle pred oima, shvatio sam da me neko staklo deli od tog prizora. Covek je sada leao na
zemlji, za nju ga je prikovala nevidljiva sila. Graevinske maine zatvorile su krug oko njega bilo je
tu nekoliko bagera i jedan mali buldoer na gusenicama. Bageri su podizali svoje pokretne krake i
tekim kaikama obruavale se na oveka, raskomadavi njegovo telo na sedam-osam delova; no,
glavu kao da mu je, uprkos svemu, jo uvek pokretala neka demonska iva sila, i zli osmeh i dalje je
nabirao bradato lice. Sad je doao red na buldoer da krene na oveka, i njegova glava se raspukla
kao jaje; mlaz od delova mozga i smrskanih kostiju prsnuo je po staklu, na nekoliko santimetara od
moga lica.
U svojoj biti turizam, kao traganje za smislom, uz ludiku druevnost koju podstie, i slike koje
rada, predstavlja uputstvo za stepenastu, ifrovanu, spoznaju, koju spoljanji svet i razliitost ne
mogu da poremete.
Raid Amiru
Probudio sam se oko podne, rashladni ureaj brujao je potmulo; glava me je bolela malo manje.
Popreno izvaljen na king sie krevetu, postajao sam svestan toka dogaaja i njihovog znaenja.
Naa, do sada bezoblina grupa, uskoro e se pretvoriti u ivu zajednicu; ve od ovog popodneva
morau da zauzmem stav; sad je trebalo da odaberem odgovarajuu majicu za etnju po klongu.
Opredelio sam se za koulju srednje duine, od plavog dinsa, ne suvie pripijenu, koju sam dopunio
1

Sightseeing tours: a sociological approach, Annals of Tourism Research, vol. 23, 213-227,1998.
Klong ivopisni kanal (prim. prev.).

13

Bosnaunited

majicom Radiohead; zatim sam strpao nekoliko stvarica u ranac. U ogledalu u kupatilu posmatrao
sam sebe s gaenjem: moje zgreno lice birokrate tragino je odudaralo od pozadine; u celini
gledano, liio sam tano na ono to sam bio: etrdesetogodinji inovnik koji pokuava da se
mladalaki prerui tokom odmora; bilo je to obeshrabrujue. Priao sam prozoru, iroko razmakao
zavese. Sa 27. sprata prizor je bio izuzetan. Impozantna masa hotela Mariott uzdizala se sleva, kao
krenjaka stena izbrazdana crnim horizontalnim linijama nizova prozora, napola sakrivenih
balkonima. Svetlost sunca u zenitu otro je isticala ravnine i izboine. Desno, napred, odblesci su se
bez prestanka umnoavali na komplikovanoj strukturi piramida i kupa od plaviastog stakla. Na
horizontu, dinovske betonske kocke hotela Grand Plaza President naslagane jedna na drugu, kao
nivoi stepenaste piramide. S desne strane, nadvisujui treperavu, zelenu povrinu Lumfini parka,
razaznavale su se, kao tvrava od cigala, ugaone kule Dusit Thana. Ispio sam polako Singha Gold,
razmiljajui pri tom o pojmu nepopravljivo.
U prizemlju je naa vodiica zapoela neku vrstu prozivke tj. podelu bonova za doruak. Tu sam
saznao da se one dve uspijue zovu Babet i Lea. Babet je imala plavu kovrdavu kosu, u stvari ne
prirodno loknastu ve, bez sumnje, onduliranu; imala je lepe grudi, droljica, dobro uoljive ispod
providne tunike sa tampanim etno motivima iz Trois Suisses, po svoj prilici. Njene pantalone, od
iste tkanine, bile su takoe providne: jasno se mogla razaznati bela ipka gaica. Lea, brineta, bila je
tanka kao granica; to je nadoknaivala lepom oblinom zadnjice, naglaenim crnim biciklistikim
pantalonama, i agresivnim isturanjem grudi, iji su se vrhovi napinjali ispod utog korseta. Majuni
dijamant krasio je njen uski pupak. Dugo sam i paljivo zagledao ove dve uspaljenice, da bih ih
konano definitivno zanemario.
Podela bonova se nastavljala. Na vodi, Son sve je uesnike prozvala po imenu; pripala mi je
muka od toga. Bili smo odrasli, za ime Boje. Ponadao sam se, u jednom trenutku, kad je prozvala
one matorce prezimenom: gospoa i gospodin Loblioa, ali je odmah dodala, uz oduevljeni
osmeh, Zozet i Rene. Zovem se Rene, potvrdio je penzioner, ne obraajui se nikome posebno.
Nije to nikakva srea promrmljao sam. Njegova mu ena uputi umoran pogled koji je znaio:
uti, Rene, dosaduje ljudima. Odjednom se setih na koga me on podseao; na lik Gospodina Plus u
reklamnom spotu Bahlsen. Moda je to, uostalom, i bio on. Obratih se direktno njegovoj eni: da li
su, nekada, tumaili, kao glumci, neke epizodne likove? Ne, nikada, obavestila me je, oni su imali
kobasiarsku radnju. Ah, da, to se sasvim uklapalo! Ovaj veseli majmun bio je znai bivi kobasiar
(u Klamaru, precizirala je njegova ena); u jednom skromnom prostoru, gde je dolazila sirotinja da
se prehrani, on je nekada prikazivao svoje piruete i svoju duhovitost.
Bila su tu jo dva para, koje kao da je vezivalo neko mutno pobratimstvo. Da li su zajedno
krenuli na put? Da li su se upoznali za vreme breakfasta f Sve je bilo mogue u ovoj fazi putovanja.
Prvi par bio je nesimpatian. ovek je malo liio na mladog Antoana Vahtera, ako je tako neto
mogue zamisliti, ali bio je vie smed, i sa dobro oblikovanom bradom; na kraju, i nije liio toliko na
Antoana Vahtera koliko na Robina Huda, sa neim vajcarskim, tanije, jurskim u sebi. Sve je reeno
time da nije liio ni na ta, ve je stvarno imao izgled idiota. Da ne priam o njegovoj eni, u
kombinezonu s tregerima, ozbiljnoj, pravoj mlekarici. Malo je verovatno da se ta bia ve nisu
reprodukovala, pomislio sam; bez sumnje su dete ostavili kod roditelja, negde u Lon-le-Sonijeu.
Drugi par, neto stariji, nije odavao utisak tako duboke smirenosti. Mrav, brkat i nervik, ovek mi
je liio na pravog naturopatu: suoen sa mojim nepoznavanjem materije, naglasio je da se leci samo
biljkama, ili drugim prirodnim sredstvima, ako je to mogue. Njegova ena, suva i sitna, radila je u
drutvenom sektoru, na socijalizaciji ne znam vie kojih nekanjavanih alzakih delinkvenata;
ostavljali suv utisak osoba koje se nisu tucale ve trideset godina. inilo se da je ovek bio
raspoloen da me upozna s preimustvima prirodne medicine; ali sam se, pomalo oamuen ve od
ove prve razmene iskustava, odvojio i seo na najbliu klupu. S tog mesta slabo sam razaznavao troje
poslednjih lanova grupe, koje mi je upola zaklanjao par kobasiara: bilo je tu neto nalik goveetu,
od nekih pedesetak godina, po imenu Rober, izuzetno surovog izraza lica; ena, priblino istih

14

Bosnaunited

godina, crne loknaste kose koja joj je uokviravala lice, u isti mah zlo, oprezno i ravnoduno, a zvala
se Zozijan; i jedna mlada ena, najzad, koja je stupala za Zozijan s kueom pokornou, a zvala se
Valeri. U redu, bie prilike da se na njih vratim, bie ak suvie prilike, rekao sam sebi sumorno, dok
sam hodao ka autobusu. Spazio sam da Son jo uvek paljivo prouava listu s imenima putnika. Lice
joj je bilo napeto, rei su joj se nesvesno formirale na usnama; na njima se itala zebnja, gotovo
panika. Raunajui i nju, grupa je brojala trinaest osoba; a Tajlanani su esto vrlo sujeverni, ak
vie i od Kineza: na spratovima u zgradama, u obeleavanju brojeva po ulicama, esto se dogaa da
sa broja dvanaest preu direktno na etrnaest, samo zato da bi izbegli da pomenu broj trinaest.
Smestio sam se s leve strane, u sredinu vozila. Ljudi stiu navike dosta brzo, pa i tokom ovakve vrste
grupnih putovanja: mesto treba zauzeti ranije, drati se njega, moda rairiti preko sedita neke
line stvari u neku ruku, treba ga aktivno zaposednuti.
Na svoje veliko iznenaenje ugledah kako se Valeri sputa pored mene iako je tri etvrtine
mesta u autobusu bilo prazno. Dva reda iza nas, Babet i Lea su razmenile nekoliko podrugljivih rei.
Bolje bi im bilo da se smire, droljice! Diskretno sam panju usmerio na mladu enu: imala je dugu
crnu kosu, lice ne znam ni sam ta da kaem! lice koje bi se moglo opisati kao skromno: ni lepo,
ni runo, da budemo precizni. Posle kratkog ali intenzivnog razmiljanja, s mukom sam prevalio: Je
l' vam nije mnogo toplo?
Ne, ne, u autobusu je u redu, odgovorila je odmah, bez osmeha, prosto rastereena to sam
poeo razgovor. Moja reenica bila je gotovo glupa: u autobusu smo se, zapravo, smrzavali. Vi ste
ve bili na Tajlandu? nastavila je. Da, jedanput. Zastala je u stavu oekivanja, spremna da uje
zanimljivu priu. Hou li joj priati o svom prethodnom boravku? Moda ne odmah. Bilo je dobro
rekao sam konano, dajui glasu toplinu, da kompenzujem banalnost opaske. Klimnula je glavom,
zadovoljno. Tada sam shvatio da ova mlada ena uopte nije bila potinjena ozijan: ona je bila
potinjena en general, i moda spremna da potrai novog gospodara, moda joj je bilo preko glave
ozijan, koja je sedela dva reda ispred nas i besno prelistavala svoj Vodi kroz popularni turizam,
mrko nas streljajui pogledom. Romansa, romansa.
Odmah posle Pajab Feri Pira brod je zaokrenuo nadesno, u Klong Samsen, i stupili smo u
sasvim drugaiji svet. ivot se ovde promenio, veoma malo, poslednjih stolea. Kue od tikovine, na
kolju, nizale su se du kanala; pod nadstreicama suio se ve. Neke ene prilazile su prozorima da
gledaju kako prolazimo; druge su prekidale pranje rublja. Deca su se kupala i gnjurala izmeu
koeva: radosno su nam mahala. Vegetacija je bila bujna: na brodi je krio put kroz guste slojeve
lokvanja i lotosa; snaan i bogat ivot nadirao je odasvud. Svaki slobodan deo zemlje, vazduha ili
vode kao da se namah punio leptirima, guterima, abama. Sada smo, javi se Son, usred sune
sezone; no to nije uinilo da atmosfera ne bude potpuno, gotovo bolesno vlana.
Valeri je sedela pored mene; izgledalo je da je utonula u potpuni unutranji mir. Odgovarala je
mahanjem ruke starcima koji su na balkonima puili lule, deci koja su se kupala, enama
nadnesenim nad rublje. Ekolozi sa Jure takoe su delovali smireno; ak i naturopati kao da su se
malo opustili. Svuda oko nas bili su samo neni zvui i osmesi. Valeri se okrenula k meni. Gotovo
sam poeleo da je uhvatim za ruku; bez nekog posebnog razloga uzdrao sam se. Brod se vie nije
kretao: boravili smo sad u kratkoj venosti jednog srenog popodneva; ak su i Babet i Lea zautale.
Kao da su ledbele, da ponovim izraz koji je Lea upotrebila kasnije, dok smo se iskrcavali.
Tokom obilaska hrama Zore, u mislima sam pravio podsetnik: treba da kupim vijagru u nekoj
otvorenoj apoteci. Na trajektu, pri povratku, saznao sam da je Valeri Bretonka i da njeni roditelji
imaju farmu u Tregoroa; ja sam nisam znao ta da joj kaem o sebi. Izgledala je inteligentno, a meni
nije bilo do inteligentnog razgovora. Sviao mi se njen nean glas, njena katolika revnost, kretanje
njenih usana dok je govorila; verovatno je imala vrele usne, spremne da progutaju spermu istinskog
prijatelja. Ba je bilo prijatno ovo popodne, rekao sam konano, sa setom. Suvie sam se bio
udaljio od ljudi, suvie sam dugo iveo sam, nisam vie uopte znao kako da se postavim. O, da, bilo
je lepo, odgovorila je ona; nije bila naporna, stvarno fina devojka. Ipak, im je autobus stigao pred

15

Bosnaunited

hotel, ja sam pojurio u bar.

Posle tri koktela poeo sam da alim to sam se onako poneo. Krenuo sam da procunjam po
holu. Bilo je sedam sati i nikog iz grupe na vidiku. Po ceni od etiri stotine bahta, oni koji su to eleli
mogli su da prisustvuju veeri uz tradicionalne tajlandske igre: sastanak je bio zakazan za osam.
Valeri e sigurno biti tamo. Sto se mene tie, imao sam ve neku predstavu o tradicionalnim
tajlandskim plesovima, jer sam pre tri godine proao turu Klasini Tajland, od Severne rue do
Aneoskog grada, koju je nudio Kuoni, nimalo lou, u celini, ali malo skupu, i na zastraujuem
kulturnom nivou, jer su svi uesnici imali najmanje visoku kolsku spremu. Trideset dva Budina
stava, u svetilitu Ratanakosin, stilovi tajsko-burmanski, tajsko-kmerski ili taj-taj nita im nije
promicalo. Vratio sam se otuda iscrpljen i neprestano sam se oseao smenim bez Plavog vodia. U
ovom trenutku istinski sam osetio potrebu da neto pojebem. Vrteo sam se u krug po holu, muen
napetou koja je sve vie rasla, kad spazih natpis Health Club, koji je vodio na donji sprat.
Ulaz bee osvetljen crvenim neonima i girlandom od raznobojnih sijalica. Na svetlom panou
bele osnove, tri sirene u bikiniju, malo prenaglaenih grudi, pruale su ae ampanjca
potencijalnom posetiocu. Ajfelova kula, krajnje stilizovana, ocrtavala se u daljini; u svakom sluaju,
ovo nikako nije bio koncept prostora za odravanje forme hotela Mercure. Uao sam i poruio
burbon, za barom. Desetak devojaka, iza stakla, okrenulo je glave prema meni neke sa zavodljivim
osmehom, druge ne. Bio sam jedini klijent. Uprkos malom kapacitetu ovog prostora, devojke su
nosile trake sa brojevima. Moj izbor je brzo pao na broj 7: najpre zato to je bila ljupka, zatim to
nije odavala utisak da obraa preteranu panju na televizijski program, a nije bila zaokupljena ni
ostraenim razgovorom sa svojom susetkom. I zaista, kad je prozvana po imenu, ustala je sa vidnim
zadovoljstvom. Ponudio sam joj collu u baru, zatim smo preli u sobu. Zvala se Oon, u stvari tako
sam razumeo, i bila je sa severa zemlje iz malog sela blizu Ciang Maja. Imala je devetnaest godina.
Posle zajednikog kupanja, ispruio sam se na dueku prekrivenom vatelinom; odmah sam
shvatio da neu zaaliti zbog ovog izbora. Odn se kretala jako dobro, veoma gipko; stavila je dole
dosta sapuna. Milovala je dugo moju zadnjicu dojkama; to je bila njena lina inicijativa, ne rade sve
devojke te stvari. Njen dobro nasapunjen klitoris trljao je moje listove kao kakva tvrda etkica.
Skoio mi je odmah, gotovo me zaudio; kad me prevrnula i poela da mi nogama miluje penis,
pomislio sam da neu moi da se uzdrim. Uz ogroman napor, steui snano miie na butinama,
uspeo sam.
Kad se namestila iznad mene na krevetu, verovao sam da u moi jo da izdrim, ali brzo sam
spustio durbin. Iako je bila vrlo mlada, znala je da se slui ribicom. Poela je prvo sitnim stezanjem
glavia, zatim se spustila neki santimetar nie, steui sve jae. O, ne, o, ne, zajeao sam. Zasmejala
se, zadovoljna zbog moi koju je imala, zatim je nastavila da se sputa, steui snano i sporo zidove
svoje vagine; sve vreme zagledana u moje oi, oigledno se dobro zabavljala. Svrio sam pre nego
to je stigla do korena uda.
Posle smo malo eretali, leei jedno preko drugog na krevetu. Nije imala mnogo muterija,
rekla mi je; ovo je hotel namenjen grupama ozbiljnih turista, ljudima nesklonim skandalima,
osloboenim skoro svih ivotnih iskuenja. Bivalo je meu njima dosta Francuza, ali retki su cenili
body massage. Oni koji su dolazili u salon bili su ljubazni, meu njima bilo je najvie Nemaca i
Australijanaca. Poneki Japanac takoe, ali njoj se oni nisu sviali, bili su udni, sa udnim eljama: ili
da vas udaraju, ili da vas vezuju, ili su ostajali tu da masturbiraju zagledani u vae cipele; to nije bilo
nimalo zabavno.
A ta je mislila o meni? Nije loe, ali nadala se da u izdrati jo malo. Much need, rekla je
neno vrtei moju zadovoljenu kitu izmeu prstiju. Meutim, odavao sam joj utisak milog oveka.
You look quiet, rekla je. Tu se malo prela, ali u stvari tano je, uspela je lepo da me smiri. Dao sam
joj tri hiljade bahta, to je, koliko sam bio zapamtio, bila dobra cena. Po njenoj reakciji video sam da
je to zaista bila dobra cena. ,,Kr6p khun khat, izgovorila je sa irokim osmehom i sklapajui ruke u

16

Bosnaunited

visini ela. Zatim me je otpratila do ulaza, drei me za ruku; ispred vrata smo razmenili nekoliko
poljubaca u obraze.
Penjui se stepenicama naleteo sam pravo na ozijan ona je oigledno bila neodluna da li da
side. Obukla je, za veeru, crnu tuniku sa zlatnim obrubima, ali je to nije uinilo nimalo
simpatinijom. Njeno sivkasto, inteligentno lice osmatralo me je netremice. Primetio sam da je
oprala kosu. Nije bila runa, to ne; mogla bi ak biti lepa, ako hoete, poznavao sam neke Libanke
toga tipa; ali osnovni izraz njenog lica bio je nedvosmisleno zao. Sasvim sam je lako mogao zamisliti
kako izraava kojekakve ekstremne politike stavove. Spustio sam glavu, malo u neprilici kad je
uzela re: Ima li tamo neeg interesantnog? Toliko me nervirala da sam zamalo odgovorio: Bar sa
kurvama, ali na kraju sam slagao: Ne, ne ne znam, neki kozmetiki salon.
Niste otili na veeru s priredbom, konstatovala je gadura. Niste ni vi, odgovorio sam istim
tonom. Ovaj put je malo otezala s odgovorom, prenemagala se. Oh, ja ne volim preterano tu vrstu
provoda, nastavila je, uz gotovo rasinovsko mlataranje rukama: To je isuvie turistiki. ta je
htela time da kae? Sve je turistiki. Uzdrao sam se, ponovo, da je ne tresnem pesnicom po njuci.
Stojei nasred stepenita prepreila mi je prolaz; trebalo je dati dokaza trpeljivosti. Sveti Jeronim je
takoe umeo, kad bi to prilike zahtevale, da prui dokaze hrianskog strpljenja eto zato se on
smatra velikm svecem i uiteljem katolike crkve.
Predstava sa tradicionalnim tajlandskim plesovima bila je, po njenom miljenju, dobra samo
za Zozet i Renea, koje je, ne trepnuvi, nazivala smrdljivim kasapima. Shvatio sam, s nelagodnou,
da u meni trai saveznika. Tano je da e se naa tura uskoro usmeriti ka unutranjosti, tada emo
biti podeljeni na dva stola prilikom obeda; bilo je vreme da se odabere strana. E, pa, rekao sam
posle duge utnje. U tom trenutku, kao nekim udom, Rober je iskrsnuo iznad nas. Hteo je da proe i
on. Gipko sam uzmakao preskaui po nekoliko stepenika. Pre nego to sam skrenuo u restoran,
osvrnuo sam se: ozijan, koja je ostala nepomina na mestu, fiksirala je Robera, a ovaj je ustrim
korakom stupao ka salonu za masau.
Babet i Lea stajale su u trpezariji, kraj inija s povrem. Klimnuo sam glavom u znak
neobaveznog prepoznavanja, pre nego to sam se posluio vodenim ladoleom. I one su smatrale da
su tajlandski plesovi neto smeno i staromodno. Zaputivi se ka svom stolu spazio sam da su one
dve profuknjae sele na nekoliko metara od mene. Lea je na sebi imala majicu na kojoj je pisalo Rage
against the machine i vrlo pripijene bermude od dinsa; Babet je nosila neku destrukturisanu stvar
na kojoj su se smenjivale arene svilene trake i providne povrine. ivo su torokale, navodei, kako
se moglo uti, imena raznih njujorkih hotela. Oeniti se nekom od ovakvih, rekao sam sebi, mora
biti vrhunac uasa. Da li jo uvek mogu da promenim sto? Ne, bilo bi suvie prostaki. Premestio
sam se na stolicu preko puta, kako bih im bar okrenuo lea, brzo sam pojeo veeru i popeo se u
svoju sobu.
Jedna bubavaba pojavila se ba kad sam se spremao da se zagnjurim u kadu. Bio je to pravi
trenutak, za bubavabu, da se pojavi u mom ivotu; bolje nije moglo da se strefi. Jurnula je ustro
preko keramikih ploica, mali lupe; traio sam pogledom papuu, ali sam u osnovi znao da su mi
anse da je zgnjeim male. emu borba? I ta je tu mogla Oon, uprkos svojoj fantastino elastinoj
vagini? Bili smo unapred osueni. Bubavabe se pare bez naklonosti i prividno bez uivanja; ali se
razmnoavaju esto, njihove genetske mutacije su brze; mi smo apsolutno nemoni u borbi protiv
bubavaba.
Pre nego to sam se svukao, jo jednom sam odao priznanje Oon, i svim tajlandskim
prostitutkama. Nije lak zanat koji obavljaju te devojke; nije im se esto dogaalo da nalete na
dobrojg momka, prihvatljivog izgleda, koji ne trai nita drugo sem da sporazumno uivaju. Da ne
govorimo o Japancima zadrhtao sam na tu pomisao i zgrabio Vodi za popularni turizam. Babet i
Lea, pomislio sam, ne bi bile u stanju da budu tajlandske prostitutke; nisu bile dostojne toga. Valeri,
moda; bilo je neega u toj devojci, istovremeno uzornoj majci a pomalo i kurvi obe su se

17

Bosnaunited

potencijalno nalazile u njoj; do sada je bila, pre svega, mila devojka, prijateljski raspoloena i
ozbiljna. I inteligentna. Zbilja, veoma mi se sviala Valeri. Lagano sam masturbirao da bih smireno
pristupio itanju; izalo je nekoliko kapljica.
Iako je u principu nudio organizovana putovanja po Tajlandu, Vodi kroz popularni turizam je
u praksi izraavao najdublje rezerve prema tome, i oseao se ak obaveznim da, ve u predgovoru,
osudi seksualni turizam, to gnusno ropstvo. U stvari, ovi iz Vodia bili su dangrizala iji je jedini cilj
da zagoraju i najmanje zadovoljstvo turistima, jer ih zapravo mrze. Oni, uostalom, nisu voleli
nikoga do sebe same, ako je suditi po sarkastinim kratkim reenicama rasutim po brouri, kao: Ah,
gospoo, da ste samo videli to u doba hipika! Najmuniji je bio, bez sumnje, upravo taj odseni ton,
miran i strog, koji je kljuao od suzdranog prezira: Nije u pitanju srameljivost, ve to to mi ne
volimo Pataju. Sto je mnogo, mnogo je. Malo dalje dopisivali su neto o masnim trbuastim
zapadnjacima koji se koopere u drutvu malih Tajlananki, to je izazivalo njihovu nedvosmislenu
osudu; humanitarne protestantske seronje eto ta su oni, i cela njihova simpatina grupa drugara
koji su im pomogli u radu na ovoj knjizi, a ije su se prljave njuke zadovoljno epurile sa korica.
Zavitlao sam, besno, knjigu preko sobe, promaivi za dlaku televizor Sony, i prihvatio se,
rezignirano, Firme Dona Griema. Bio je to ameriki bestseler, jedan od najbo ljih; jedan od
najprodavanijih, to se podrazumevalo. Glavni lik je bio mladi advokat, sa sjajnom budunou,
briljantan i lep momak, koji je radio devedeset sati nedeljno; ne samo da je ovo sranje bilo unapred
planirano da se pretvori u scenario, ve se osealo da se mislilo i na kasting bila je to oigledno
uloga pisana za Toma Kruza. Ni ena ovog junaka nije bila loa, mada njeno radno vreme nije bilo
devedeset sati nedeljno; uz to, Nikol Kidman se nije uklapala, nije to bila uloga za neku s kudravom
kosom, ve za dobro isfeniranu. Hvala bogu da ovi golupii nemaju dece, to je omoguilo da se
izbegnu scene strave i uasa. Bio je to roman uzbudljiv, zapravo umereno uzbudljiv; ve od drugog
poglavlja bilo je jasno da su rukovodioci firme bitange, i da nema govora o tome da e junak umreti
na kraju: kao ni njegova ena, uostalom. Jedino je, s vremena na vreme, da bi pokazao kako se ne
ali, romansijer rtvovao poneki simpatian lik iz drugog plana: ostajalo je da se vidi ko je sledei na
redu, jedino time bi se opravdalo dalje itanje knjige. Moda otac glavnog junaka: njegovi poslovi
bili su u silaznoj putanji, on se loe uklapao u opte povieno raspoloenje; imao sam utisak da je on
upravo prisustvovao svom poslednjem Thanksgivingu.
Valeri je prve godine ivota proivela u Tremevanu, zaseoku nekoliko kilometara severno od
Gengama. Sedamdesetih godina, i poetkom osamdesetih, vlada i lokalne vlasti imali su ambiciju da
u Bretanji naprave snaan centar organizovane proizvodnje svinjskog mesa, koji bi mogao da
konkurie Velikoj Britaniji i Danskoj. Podstaknuti da usmere privatne farme za intenzivan uzgoj,
mali odgajivai meu kojima je bio i Valerin otac zaduili su se do gue kod Credit Agricole. Ali
1984. godine cena svinjskog mesa poela je da pada; Valeri je tada imala jedanaest godina. Bila je
mirna devojica, uglavnom usamljena, dobar ak: pripremala se da poe u esti razred srednje
kole u Gengamu. Njen stariji brat, takoe dobar ak, upravo je poloio maturu i upisao se u
pripremni razred poljoprivrednog smera, na liceju u Renu.
Valeri se dobro seala Badnje veeri 1984; otac je ceo dan proveo sa raunovoom iz FNSEA
(Nacionalna federacija stoara i poljoprivrednika). Tokom boinog ruka uglavnom je utao. Kad je
posluen desert, posle dve ae ampanjca, obratio se sinu: Ne bih ti savetovao da preuzme
farmu, rekao je. Evo ve dvadeset godina ustajem pre zore, a radni dan zavravam u osam ili
devet; tvoja majka i ja praktino nikada nismo imali godinji odmor. Bilo bi najpametnije da sad sve
prodam, sve maine, i svinje, i obore, i da investiram u salu s automatima za igru: ostatak ivota
mogao bih da provedem izleavajui se na suncu.
I narednih godina cene svinjskog mesa neprestano su padale. Cesti su bili protesti
poljoprivrednika, karakterisalo ih je estoko beznae; tone stajskog ubriva izruene su na Trgu
Invalida, mnogo svinja zaklano je pred Burbonskom palatom. Krajem 1986. vlada je donela dekret o
hitnim merama pomoi, zatim je najavila razvojni plan u korist odgajivaa. U aprilu 1987. Valerin

18

Bosnaunited

otac je prodao svoju farmu za neto vie od etiri miliona franaka. Za novac koji je dobio od
prodaje kupio je veliki stan u Sen-Ke-Portrijeu, za sebe, i tri garsonjere u Toremolinu; preostali
milion franaka uloio je u SICAV; mogao je ak bio mu je to san iz detinjstva da nabavi malu
jedrilicu. Potpisao je dokument o prodaji s tugom, pomalo s gaenjem. Novi vlasnik bio je neki mlad
tip, dvadesettrogodinjak, neenja, poreklom iz Laniona, koji .je upravo zavrio studije agronomije.
Valerin otac imao je etrdeset osam godina, majka etrdeset sedam: najlepe godine ivota posvetili
su poslu bez budunosti. iveli su u zemlji u kojoj ulaganje u proizvodnju nije davalo nikakvu
stvarnu prednost u odnosu na transakcione poslove; to je kasno saznao. Ve prve godine,
iznajmljivanje onih garsonjera donelo mu je prihod vei od prihoda koji je ostvario tokom svih
prethodnih godina. Stekao je naviku da reava ukrtene rei, vozio se jedrilicom po zalivu, ponekad
iao na pecanje. Njegova ena jo se lake navikla na nov ivot: ponovo je dobila elju da ita, da ide
u bioskop, da izlazi.
U vreme prodaje farme, Valeri je imala etrnaest godina, poinjala je da se minka; pred
ogledalom u kupatilu uredno je pratila rast svojih grudi. Uoi selidbe dugo je etala po imanju. U
najveem oboru ostalo je bilo jo dvanaestak prasadi; ona su joj prilazila, neno grokui. Iste veeri
odvezao ih je trgovac na veliko i poklao narednih dana.
Leto koje je nastupilo bilo je udno. U odnosu na Tremevan, Sen-Ke-Portrije inio se gotovo kao
mali grad. Nije vie mogla, kad izae iz kue, da se isprui na travi, da pusti misli da lete s oblacima,
da plove s vodom iz reice. Meu mladiima koji su tu provodili raspust, neki su se okretali za njom
u prolazu; nikako nije uspevala da se potpuno opusti. Krajem avgusta upoznala je Berenisu, devojku
iz osmogodinje kole, koja je trebalo da s njom poe u drugi razred liceja u Sen-Brieku. Berenisa je
bila godinu dana starija od nje, minkala se i nosila firmirane suknje; imala je lepo usko lice i veoma
dugu kosu, prelepe venecijanskoplave boje. Poele su redovno da odlaze na plau Sent-Margerit:
presvlaile su se u Valerinoj sobi pre polaska na kupanje. Jednog popodneva, kad je skinula
grudnjak, Valeri je uhvatila Berenisin pogled usmeren na njene grudi. Znala je da ima divne grudi,
okrugle, visoke, tako vrste i nabijene da su izgledale kao vetake. Berenisa je pruila ruku, dotakla
oblinu i bradavicu. Valeri je rastvorila usne i zatvorila oi dok su se Berenisine usne pribliavale
njenima; potpuno se predala tome poljupcu. Bila je ve sva vlana dole u trenutku kad je Berenisa
gurnula ruku u njene gaice. Skinula ih je urno, pala na krevet i rairila noge. Berenisa je klekla
ispred nje i spustila usne na njenu macu. Vrele kontrakcije poele su da joj prolaze stomakom, imala
je utisak da joj duh klizi u beskrajne nebeske prostore: nikada nije ni pretpostavila da moe
postojati takvo uivanje.
Posle su to radile svakog dana sve do poetka kolske godine: najpre u rano popodne, pre
odlaska na plau; kasnije su zajedno leale na suncu. Valeri je oseala kako joj se, malo-pomalo, elja
uvlai pod kou, skidala bi zatim gornji deo kostima da ponudi grudi Berenisinom pogledu. Vraale
su se gotovo trei u sobu, i tamo vodile ljubav, po drugi put.
Kada je poela kola, ve prve sedmice, Berenisa se udaljila od Valeri, izbegavala je da se iz
kole vraa s njom; malo zatim, poela je da izlazi s jednim dekom. Valeri je, bez istinske tuge,
prihvatila ovo razdvajanje; bio je to normalan sled. Stekla je naviku da masturbira, svako jutro, im
se probudi. Svaki put je, za nekoliko minuta, doivljavala orgazam. Bio je to divan, lak proces koji se
deavao u njoj, i koji je inio da dan pone uivanjem. Prema deacima je bila uzdrana: poto je
kupila nekoliko brojeva Hot videa u kiosku na stanici, bila je upuena u njihovu anatomiju, njihove
organe, razliite seksualne poloaje; ali, osetila je samo laku odbojnost prema njihovim dlakama,
njihovim miiima; izgledalo je da im je koa debela i gruba. Braonkasta i naborana povrina muda,
pretei anatomski oblik napetog glavia, crvenog i sjajnog sve to nije bilo neto posebno privlano.
Na kraju je ipak spavala s jednim tipom iz zavrnog razreda, visokim plavuanom, posle jedne veeri
provedene u diskoteci u Pempolu; nije posebno uivala. Poinjala je vie puta, sa drugima, tokom
celog kolovanja; bilo je lako zavesti deake, dovoljno je bilo obui kratku suknju, prekrstiti noge,
imati dekoltovanu ili providnu bluzu da bi grudi dole do izraaja: nijedno od ovih iskustava ne bee

19

Bosnaunited

za nju stvarno presudno. Razumom je uspevala da shvati oseaj, istovremeno trijumfalan i nean,
koji su imale neke devojke kad bi osetile kitu kako prodire u dubinu njihove vagine; ali ona sama
nije oseala nita slino. Prezervativ, istina, ne doprinosi da se stvari poboljaju; mlitav i ponavljani
prasak koji prati razvlaenje gumice vraao ju je u realnost, spreavao duh da klizne u beskonanost
bez razbludnih oseaja. Kad je bila na maturi, skoro je potpuno odustala od veza sa momcima.
Ni deset godina kasnije jo nije bila istinski otpoela, razmiljala je s tugom dok se budila u
svojoj sobi, u hotelu Bangkok Palae. Jo se nije bilo razdanilo. Upalila je svetio, stojei ispod
plafonjere stala je da posmatra svoje telo u ogledalu. Grudi su joj bile jo uvek isto vrste, nisu se
promenile od njene sedamnaeste. Zadnjica joj je bila lepo zaokrugljena, bez trunke sala: imala je, bez
sumnje, veoma lepo telo. Meutim, navukla je iroku duksericu i bezobline bermude polazei na
doruak. Pre nego to e zatvoriti vrata, pogledala se poslednji put u ogledalu:. lice joj je bilo obino,
prijatno i nita vie od toga; ni kosa, crna i ravna, koja je u neredu padala po ramenima, ni vrlo crne
oi, nisu predstavljale dodatni adut. Mogla bi, verovatno, izvui neto vie iz toga izgleda, istai
neto minkom, oeljati se drukije, posavetovati se s kozmetiarom. Veina ena njenih godina
tome je posveivala bar nekoliko sati nedeljno; ona nije imala utisak da bi se, u njenom sluaju, time
mnogo promenilo. Ono to joj je u osnovi nedostajalo, bila je, pre svega, elja za zavoenjem.
Napustili smo hotel u sedam sati; saobraaj je ve bio gust. Valeri mi je ovla klimnula glavom i
sela u moj red, s druge strane. U autobusu je bila tiina. Sivi megalopolis lagano se budio: skuteri na
kojima su bili parovi, ponekad i sa detetom u majinom naruju, provlaili su se izmeu prepunih
autobusa. Laka magla bila je jo nataloena u uliicama u blizini reke. Uskoro e sunce probiti
jutarnje oblake, zavladae vruina. U visini Nontaburija gradsko tkivo se razredilo, opazili smo prva
pirinana polja. Nepomini bivoli, kao ukopani u blatu, pratili su autobus pogledom, tano onako
kako bi to radile i krave. Osetio sam lako uzbuenje ekologa sa Jure: bez sumnje su zaeleli da
naprave dve-tri fotografije bivola.
Prvo zaustavljanje bilo je u Kananaburiju, grau koji su svi vodii ocenili na isti nain isticali
su njegov ivahan i veseo karakter. Po Milenu, on je bio divna polazna taka za posetu okolnim
krajevima; Globtroter ga je, sa svoje strane, kvalifikovao kao dobar bazini kamp. U nastavku
programa predviena je bila vonja od nekoliko kilometara vozom smrti, koji je vijugao obalom
reke Kvaj. Nikad nisam stvarno prouio dogaanja vezana za reku Kvaj, zato sam se usredsredio na
objanjenja vodia. Srea to je Rene, prouivi Milenov vodi, bio spreman da unese ispravke na
pojedina mesta. Ukratko, Japanci, posle ulaska u rat 1941, odluie da sagrade elezniku prugu, da
poveu Singapur i Burmu postavivi kao dugoroan cilj invaziju Indije. Ova eleznika pruga
trebalo je da proe kroz Maleziju i Tajland. Ali ta su Tajlanani zapravo radili za vreme Drugog
svetskog rata? , pa, nita posebno. Bili su neutralni, napomenula je stidljivo Sdn. Zapravo,
dopunio je Rene, sklopili su vojni sporazum s Japancima a pri tom saveznicima nisu objavili rat. Bio
je to mudar izbor. Tako su, jo jednom, uspeli da prue dokaze postojanja onog uvenog suptilnog
duha koji im je omoguio da, vie od dva veka, u obruu izmeu francuskih i engleskih kolonijalnih
sila, ne pokleknu ni pred jednom, da ostanu jedina zemlja jugoistone Azije koja nikada nije bila
kolonizovana.
Bilo kako bilo, 1942. godine poeli su radovi u sektoru oko reke Kvaj, za koje je bilo mobilisano
ezdeset hiljada ratnih zarobljenika, engleskih, australijskih, novozelandskih i amerikih, kao i
nepregledna masa prinudnih radnika Azijata. U oktobru 1943. eleznika pruga bee zavrena, ali
esnaest hiljada ratnih zarobljenika platilo je to ivotom zbog manjka hrane, loe klime i prirodne
surovosti Japanaca. Uskoro nakon toga, u saveznikom bombardovanju uniten je most na reci Kvaj,
najvaniji objekat toga graevinskog poduhvata ime je pruga uinjena neupotrebljivom. Sve li
svemu, ostala je tamo ogromna masa ohlaenog ljudskog mesa, a rezultat je bio gotovo ravan nuli.
Od tada, situacija se ni na koji nain nije promenila i dalje je bilo nemogue uspostaviti pristojnu
elezniku vezu izmeu Singapura i Delhija.
Tako sam, s lakom nelagodom poeo obilazak Jeath muzeja, koji je sagraen da bi se sauvalo

20

Bosnaunited

seanje na uasne patnje saveznikih ratnih zarobljenika. Svakako, govorio sam sebi, sve to bilo je
za aljenje; ali, najzad, bilo je i veeg stradanja za vreme Drugog svetskog rata. Nisam uspevao da se
oslobodim utiska kako bi se, da su zarobljenici bili Poljaci ili Rusi, svemu ovome posveivalo mnogo
manje panje.
Potom je trebalo izdrati posetu groblju saveznikih ratnih zarobljenika onih koji su, u neku
ruku, rtvovani. To je bio niz belih krstova, poredanih pod konac, svi apsolutno isti; mesto je odisalo
dubokom amotinjom; podsetilo me je na Omaha Bi, a ni ona me nije posebno uzbudila istinu
govorei, pre me je navela na misao da je re o kakvom, u prirodi izloenom, delu savremene
umetnosti. Ovde je, rekao sam tada sebi s oseanjem tuge, koja mi se ipak uinila nedovoljnom,
cela gomila budala umrla za demokratiju. Groblje na reci Kvaj je, uzgred budi reeno, bilo mnogo
manje, mogli su se ak prebrojati grobovi,. ali sam vrlo brzo odustao od ove ideje. Tu ih ne moe
biti esnaest hiljada, zakljuio sam ipak, glasno. Tano! obavestio me je Rene, opremljen
Milenovim vodiem. Broj mrtvih procenjen je na esnaest hiljada, a na ovom groblju nalaze se
samo pet stotina osamdeset dve humke. Oni su proglaeni (itao je povlaei prst ispod reda) za pet
stotina osamdeset i dva muenika za demokratiju.
Kad sam dobio svoju treu skijaku zvezdicu, u desetoj godini, otiao sam u poslastiarnicu da
se najedem palainki a la grand marnier. Bio je to veliki praznik jednog samotnjaka; nisam imao
drugova s kojima bih podelio tu radost. Svake godine u isto doba boravio sam kod oca u Samoniju.
On je bio planinski vodi, uspeni alpinista. Imao je prijatelje sebi sline, hrabre i muevne ljude;
nisam se dobro oseao meu njima. Bilo mi je jedanaest godina kad mi je jedna devojica prvi put
pokazala svoju ribicu; odmah sam bio oduevljen, poeo da oboavam taj mali organ, proseen i
udan. Ona nije imala puno dlaica, bila je mojih godina, zvala se Martina. Ostala je dugo rairenih
butina, drei gaice razmaknute da mogu da vidim; ali kad sam pruio ruku, uplaila se, zatim je
pobegla. Sve su mi se te uspomene inile vrlo bliskim, nisam imao utisak da sam se otad bogzna
koliko promenio. Moje oduevljenje za pike nije se smanjilo, u tome sam ak prepoznao jednu od
svojih poslednjih potpuno ljudskih crta; za ostale, nisam bio tako siguran.
Malo posle, kad smo uli u autobus, Sdn se ponovo javi. Zaputili smo se prema svom prenoitu,
koje e biti, naroito je elela to da podvue, izuzetno kvalitetno. Bez,televizije, bez videa. Bez struje,
samo svee. Bez kupatila, samo voda iz reke. Bez dueka, samo asure. Kompletan povratak prirodi.
Ovaj povratak prirodi, beleio sam u mislima, podrazumevao je, najpre, itavu seriju liavanja;
ekolozi sa Jure, a zvali su se Erik i Silvi saznao sam to i protiv svoje volje, za vreme putovanja
vozom balavili su od nestrpljenja. Veeras francuska kuhinja, zakljuila je Sdn, bez neke
oigledne veze. Mi sad jesti tajlandski. U mali restoran, na obala reke.
Mesto je bilo armantno. Drvee je pravilo hladovinu oko stolova. Kraj ulaza je bio osunani
bazen sa kornjaama i abama. Ostao sam dugo pred njim, zagledan u abe; jo jedanput sam bio
zateen izuzetnom bujnou ivota u ovom podneblju. Beliaste ribe plivale su ispod same povrine.
Iznad njih, lokvanji i vodeni pauci, insekti to neprestano sleu na njih. Kornjae su sve to
posmatrale sa spokojem koji se obino pripisuje njihovoj vrsti.
Son je prila da me podseti da je ruak posluen. Krenuo sam ka trpezariji koja je bila na samoj
obali. Tu su bila postavljena dva stola za est osoba; sva mesta bila su zauzeta. Pogledao sam
unaokolo, uz lak oseaj panike, ali Rene mi je brzo priskoio u pomo: Nema problema, doite za
na sto, dobacio je irokogrudo. Postaviemo jo jedan pribor, ovde, na kraju. Seo sam, dakle, za
sto koji je oigledno okupio ve formirane parove: ekolozi sa Jure, naturopate koji su se, to sam
saznao ovom prilikom, odazivali na imena Alber i Suzan, i dvoje matorih kobasiara. Ovakav
raspored, bio sam uveren, nije odgovarao niijim stvarnim eljama, ve vanrednoj situaciji koja je
nastala dok su zauzimana mesta oko stolova; parovi su se nehotino grupisali, kao u svakoj drugoj
vanrednoj situaciji; ovaj ruak nije, u stvari, bio nita drugo do pmmatraka runda.
Razgovor je skliznuo prvo na temu masae, koja je izgleda, bila bliska naturopatama. Prethodne

21

Bosnaunited

veeri Ailher i Suzan su, odrekavi se tradicionalnih plesova, idb>ristili blagodeti izvanredne lene
masae. Rene se nestano, lako osmehnu; Alberovo objanjenje mu je nihrzo pokazalo da je njegova
pretpostavka bila potpuno pogrena. Tradicionalna tajlandska masaa, raspalio se on, nema nieg
zajednikog s ne znam kakviim smicalicama; to je prosto izraz jedne stoletne, da kaemo
milenijumske civilizacije, koji se, uostakum, savreno nadovezivao na kinesko uenje o
akupnrikturnim takama. I oni sami su se time bavili, u SMSjjoj ordinaciji u Monbelijaru; nisu mogli,
naravno, &a postignu umee tajlandskih strunjaka; sino su, zsiklljjuio je on, dobili zaista finu
lekciju. Erik i Silvi su ih sluali, oduevljeni. Rene je zbunjeno kaljucao; par iz Monbelijara zaista
nije mogao da se povee s bilo ime skarednim. Otkud uopte ideja o Francuskoj kao zemlji masnih
ala i raskalanosti? Francuska je bila jedna zlokobna zemlja, potpuno sumorna i birokratizovana.
I ja sam iao da mi izmasiraju lea, ali je devojka masau zavrila na mojim mudima, ubacio
sam nehajno. Poto sam upravo vakao kikiriki, niko to nije uo, ni razumeo, izuzev Silvi, koja mi je
dobacila uasnut pogled. Progutao sam gutljaj piva i izdrao njen pogled bez ustezanja: da li je ta
enska bila u stanju da se korektno pozabavi kurcem? Ni na koji nain to se nije moglo zakljuiti.
Tano je da su veoma slatke, te devojke primetila je ozijan grabei komad papaje i
doprinosei optoj nelagodnosti. ekanje kafe se oduilo. ta da se radi na kraju obeda, kad ovek
nema pravo da zapali cigaretu? Mirno sam prisustvovao narastanju uzajamne netrpeljivosti. Zavrili
smo razgovor na jedvite jade, uz nekoliko zapaanja o klimi.
Ugledao sam, ponovo, oca prikovanog za krevet, pokoenog napadom iznenadne depresije
strane za tako aktivnog oveka; njegovi prij atelji-alpinisti bili su oko njega, nemoni pred tim
zlom. Sportom se bavio toliko, objasnio mi je jednom, da bi ispraznio mozak, da bi spreio sebe da
misli. I uspeo je: bio sam uveren da je zaista proao kroz ivot nikada ne osetivi stvarnu potrebu da
se ozbiljno zamisli nad ljudskom egzistencijom.
U autobusu S6n ponovo uze re. Granino podruje pored kojeg emo proi delimino je
naseljeno burmanskim izbeglicama karenskog porekla; to ne predstavlja nikakav problem. Kareni
dobri, smatrala je Sdn, hrabri, deca rado pohaaju kolu, nema nevolja. Nikakvih veza nee biti s
plemenima sa severa, njih neemo imati prilike da sretnemo tokom naeg putovanja; i, uverena je,
time nita ne gubimo. Naroito ne kad je re o Akasima; njih je ona, inilo se, posebno uzela na zub.
Uprkos naporima vlade, Akasi izgleda nisu bili u stanju da se odreknu gajenja maka, svoje
tradicionalne delatnosti. Bili su u izvesnom smislu animisti, jeli su pse. Akasi loi, podvlaila je Sdn
energino: sem gajenja maka i branja voa, ne umeju nita da rade; deca im ne idu u kolu. Mnogo
novca potroeno je na njih, rezultat nikakav. Oni su potpune nule, zakljui ona, u najlepem duhu
sinteze.
Kad smo stigli u hotel, radoznalo sam zagledao te uvene Karene, koji su neto uurbano
petljali na obali reke. Vieni izbliza, hou rei bez mitraljeza, nisu izgledali tako zloesto;
najevidentnije kod njih je bilo da oboavaju svoje slonove. Kupati se u reci i trljati lea svojih
slonova, to im je, ini se, priinjavalo najveu radost. Tano je i to da se ovde nije radilo o karenskim
pobunjenicima, ve o obinim Karenima onima koji su, zapravo, pobegli iz oblasti borbi zato Sto
im je bilo dosta cele te prie i zato to su ostali, tako rei, potpuno ravnoduni prema karenskoj
nezavisnosti.
Prospekt koji sam naao u sobi dao mi je nekoliko podataka o prolosti ovog odmaralita, to je
ujedno i pria o lepoj ljudskoj avanturi: re je o Bertranu de Moalu, pioniru masovnog turizma, koji
je, zaljubivi se u ovo mesto, tu spustio ruksak krajem ezdesetih godina. S velikom upornou i uz
pomo svojih prijatelja, Karena, on je, malo-pomalo, podigao ovaj ekoloki raj, u kojem sada moe
da uiva meunarodna klijentela.
Mesto je bilo zaista prekrasno. Kolibice od tikovog drveta, vrlo fino izrezbarenog, povezane
cvetnim koridorima, dizale su se nad rekom imao se utisak da ona oveku huji pod nogama. Hotel
je bio smeten u dnu suene, levkaste kotline ije su padine bile obrasle gustom dunglom. U

22

Bosnaunited

trenutku kad sam stupio na terasu, zavladala je potpuna tiina. Trebalo mi je nekoliko sekundi da
shvatim ta je razlog tome: sve ptice su zautale u isti mah. Bio je to as kad se dungla spremala za
no. Koliko je velikih grabljivica moglo biti u ovoj umi? Bez sumnje, ne previe, dva ili tri leoparda,
ali zmije i pauci sigurno su tu bili brojni. Dan se brzo gasio. Jedan usamljeni majmun skakao je s
drveta na drvo, na drugoj obali; pustio je kratak krik. Osealo se da je uznemiren i da hita da se
pridrui oporu.
Vratio sam se u sobu, zapalio svee. Nametaj je bio krajnje jednostavan: jedan sto od tikovine,
okvir za dueke od rustikalnog drveta, vree za spavanje i asure. etvrt sata temeljno sam utrljavao
u kou kremu Cinq sur cinq. Reke su prijatne, ali se zna i ta su one jo leglo komaraca. Bila je u
sobi i smea s limu nskom kiselinom, koja se mogla rastopiti; predostronost mi se nije inila
suvinom.
Kad sam krenuo na veeru, no se ve bila spustila; po girlandama izmeu kuica treptale su
raznobojne sijalice. Bilo je, znai, struje u ovom selu, zakljuio sam, samo nisu smatrali da je
potrebno da je uvode u sobe. Zastao sam na trenutak i naslonio se na ogradu, pogleda uperena u
reku; mesec je ve bio odskoio i ogledao se u vodi. Nejasno se nazirala tamna masa dungle, s
druge strane; s vremena na vreme iz nje bi dopro rezak krik kakve none ptice.
Ljudske grupe, ako ih ine i samo tri osobe, imaju tendenciju da se dele u suparnike podgrupe.
Veera je bila servirana na pontonskom mostu, nasred reke; ovoga puta postavili su za nas dva stola
za po osam osoba. Ekolozi i naturopate ve su se smestili za jednim stolom, bivi kobasiari,
trenutno usamljeni, za drugim. ta li je moglo izazvati ovu podelu? Moda podnevni razgovor o
masai, koji se, u osnovi, nije dobro zavrio. Ipak, jo jutros je Suzan, prikladno odevena u tuniku i
pantalone od belog lana sve dobro osmiljeno da podvue vitkost njene figure prsla u smeh
ugledavi Zozetinu cvetnu haljinu. Podela, bilo ta da joj je uzrok, ve je, dakle, poela. Pomalo
kukaviki, usporio sam korak, pustio da me obie Lionel, moj sused iz aviona, a sada i iz bungalova.
On se opredelio vrlo brzo, na nain koji je gotovo iskljuio promiljanje; nisam stekao utisak da je
birao po afinitetu ve prema svojevrsnoj klasnoj solidarnosti (on je radio u Gaz de Franceu, bio je
znai inovnik, a ovo dvoje bili su bivi trgovii) ili, bolje rei, o solidarnosti prema obrazovnom
nivou. Rene nas je doekao s vidnim olakanjem. Naa odluka, u ovom stadijumu, nije bila od
presudnog znaaja, ali je bila vana: pridruujui se onima za drugim stolom mi bismo snano
potvrdili izolovanost bivih kobasiara, dok smo ovako, u osnovi, samo uravnoteili trenutni odnos
za stolovima.
Babet i Lea stigoe ubrzo i smestie se, bez najmanjeg oklevanja, za susedni sto.
Posle dueg vremena predjelo je ve bilo servirano pojavi se Valeri na kraju pontona; bacala
je neodlune poglede levo-desno. Za susednim stolom ostala su dva mesta pored Babet i Lee.
Oklevala je jo tren, zatim se naglo odluila i prila da sedne s moje levejstrane.
Zozijan je trebalo vremena, vie nego obino, da se spremi; moralo joj je biti teko da se minka
pri svetlosti svea. Njena somotska haljina nije bila loa, malo dekoltovana ali ne preterano. I ona se
na trenutak zaustavila, zatim je prila nama i sela naspram Valeri.
Poslednji stie Rober, nesigurnim korakom mora biti da je gucnuo neto pre obroka, video
sam ga maloas sa bocom Mekonga. Teko se spustio na klupu, levo od Valeri. Kratak ali jeziv krik
dopre iz dungle: verovatno se neki mali sisar upravo oprostio od ivota.
Son proe izmeu stolova da proveri je li sve u redu, da vidi da li smo udobno smeteni. Ona
sama veerala je sa vozaem nimalo demokratski raspored, koji je ve za rukom izazvao
Zozijanino negodovanje. Ali, u osnovi, mislim da je to Son odgovaralo; mada nije imala nita protiv
nas, bilo joj je dosta naprezanja, dugi razgovori na francuskom pomalo su je zamarali.
Za susednim stolom tekao je veseli razgovor o lepoti mesta, kako treba da budemo sreni to
smo se nali usred prirode, daleko od civilizacije, o sutinskim vrednostima, itd. ,,Je-e-e, ba je
super, potvrivala je Lea. ,,A jeste li videli, stvarno smo usred dungle Ne mogu da verujem.

23

Bosnaunited

Mi smo se malo muili da naemo zajedniku temu. Lionel, naspram mene, spokojno je vakao,
ne nameravajui da uini ni najmanji napor. Bacao sam nervozne poglede tamo i amo. U jednom
trenutku spazih debelog bradonju izaao je iz kuhinje i neto estoko grdio poslugu; to nije mogao
biti niko drugi do uveni Bertran de Moal. Po mome sudu, njegova najvidljivija zasluga, do sada, bila
je u tome to je Karene nauio da prave peenje a la dauphinois. To je bilo neto izvanredno:
prasee peenje bilo je savreno peeno, istovremeno krckavo i meko. Ovde nedostaje samo malo
vinca, primeti Rene melanholino. ozijan prezrivo skupi usne. ta je mislila o francuskim turistima
koji ne mogu ni na putu bez svoga vinca, nije je trebalo ni pitati. Prilino nespretno, Valeri uze Renea
u odbranu. Uz tajlandsku kuhinju, ree ona, vino uopte i nije potrebno; ali za ovu priliku, malo vina
bi ipak dobro dolo. Ona lino, u svakom sluaju, nije pila nita sem vode.
Kad se putuje u inostranstvo, odsecala je ozijan, prirodno je da se jede lokalna kuhinja i da
se uvaavaju lokalni obiaji! U protivnom, bolje je ostati kod kue.
Slaem se! zabrunda Rober.
Ona se zaustavi, prekinuta u aru, i pogleda ga, gotovo s mrnjom.
Ipak je suvie zainjeno, ponekad, priznade stidljivo ozet. Vama to, ini se, ne smeta, ree
ona obraajui se meni, bez sumnje da malo otkravi atmosferu.
Ne, ne, ja to oboavam. Sto je vie zainjeno, meni se vie svia. I u Parizu jedem kinesku
hranu, redovno, odgovorio sam urno. Razgovor se tako prebacio na kineske restorane, kojih je bilo
zaista mnogo u poslednje vreme. Valeri ih je jako cenila, tamo je odlazila u podnevnoj pauzi: nije
uopte skupo, bolje je od fast-fooda, i verovatno mnogo zdravije. ozijan se o ovome nije
izjanjavala, ona je ruavala u svom preduzeu; Rober je izgleda smatrao da ova tema ne zasluuje
panju. Ukratko, veera je protkala gotovo mirno, do deserta.
Sve je poelo kad je posluen elatinasti pirina. Bio je lako zlataste boje, zainjen cimetom
originalan recept, po svoj prilici. Hvatajui bika za rogove, ozijan je odluila da otvori pitanje
seksualnog turizma. Za nju je to bilo neto apsolutno gnusno, nije nalazila druge rei. Skandalozno je
to tajlandska vlada tolerie takve stvari, a i meunarodna zajednica trebalo je da se oglasi. Rober je
sluao s osmehom u uglu usana, osmehom koji nije obeavao nita dobro. To jeste skandalozno,
mada ne i iznenaujue, nastavljala je ona; ne treba zaboraviti da je najvei deo tih ustanova
(bordela, nije ih trebalo zvati drugaije!) u vlasnitvu generala; to najbolje govori o zatiti koju
uivaju.
Ja sam general prekide je Rober. Ona na to zastade, zaprepaena; donja vilica joj je alosno
visila. Ne, ne, alim se, poreknu on, uz laku grimasu Nemam ak ni oruje.
Nije izgledalo da je njoj to bilo smeno. Trebalo joj je neko vreme da se pribere, ali je onda
ponovo krenula, s obnovljenom energijom:
Apsolutno je sramota da matori jarci mogu nekanjeno da se koriste bedom tih devojaka.
Treba znati da sve one dolaze iz severnih i severoistonih provincija, iz najsiromanijih delova
zemlje.
Ne sve ubaci on, ima ih koje su izvan Bangkoka.
To je seksualno ropstvo! urlala je Zozijan, nije ga ni sluala. Nema druge rei!
Ja sam lagano zevnuo. Ona me je okrznula jednim mranim pogledom, ali je nastavila,
pozivajui sve prisutne za svedoke:
Zar vi ne mislite da je skandalozno to to svaki matori jarac moe da za pare hleba pribavi
maloletnicu?
Ne za pare hleba, usprotivio sam se skromno. Ja sam platio tri hiljade bahta, to je gotovo
francuska cena. Valeri se okrenula i iznenaeno me pogledala. Malo ste skupo platili, primeti
Rober. Meutim, ako je devojka vredela

24

Bosnaunited

Na Zozijan se tresao svaki mii, poeo sam ve malo da brinem. Zaista fino! izusti konano
piskavim glasom. Meni se povraa od toga to svaki debe li prasac moe da plati da bi nabio svoj
organ u neku devojicu!
Nita vas ne obavezuje da me pratite u tome, draga gospodo odvrati Rober mirno.
Ona je ustala, sva drhtei, sa tanjirom pirina u ruci. Za susednim stolom razgovor se prekinuo.
Poverovao sam da e mu baciti tanjir u lice, i verovatno ju je na kraju zaustavio samo obzir prema
drugima. Rober je sve pratio vrlo ozbiljno, miii su mu se zategli ispod polo majice. Nije liio na
nekoga ko bi se lako predao, sasvim sam lako mogao da zamislim kako je privodi pameti. Konano,
ona snano tresnu o sto tanjir, koji pue na tri dela, okrenu se i nestade u noi, tj. otra ka
bungalovima.
Tja uini Rober uzdrano.
Valeri je bila stenjena izmeu mene i njega; sada ona ustade elegantno, obie oko stola i sede
na Zozijanino mesto, za sluaj da i sama poeli da napusti sto. Ali nije se desilo vie nita: u tom
trenutku posluitelj je doneo kafu. Poto je otpila dva gutljaja, Valeri se okrenula k meni: Znai,
tano je, platili ste devojku? upitala je tiho. Njen ton odavao je znatielju, ali lienu bilo kakvog
odobravanja.
Nisu te devojke tako siromane, dodade Rober, one mogu sebi da priute skutere i pitolje.
Ima ih, ak, koje doteruju grudi. A nije jeftino operisati grudi. Pomau i svojim roditeljima, istina,
zakljuio je zamiljeno.
Oni za susednim stolom, posle nekoliko fraza izmenjenih u pola glasa, brzo su se razili bez
sumnje iz solidarnosti. Ostali smo mi kao jedini gospodari terena, u neku ruku. Mesec je sad punim
sjajem obasjavao povrinu pontona, ona je lako svetlucala. Jesu li zaista tako dobre, te male
maserke? upita sanjalaki Rene.
Ah, gospodine, uzviknuo je Rober namerno oseajno, gotovo patetino, videlo se da nije
sasvim iskren, one su najbolje! To je divota! A uz to, jo niste videli Pataju. To je odmaralite na
istonoj obali, nastavio je oduevljeno, koje je u celini posveeno bludu i raskalanosti. Tu su prvo
pristigli Amerikanci, za vreme rata u Vijetnamu, zatim mnogo Engleza i Nemaca; a sada je ve
mogue sresti Poljake i Ruse. Tamo je svako usluen, ima za svaiji ukus poneto: za homoseksualce,
heteroseksualce, transvestite To je Sodoma i Gomora u jednom. I bolje od toga, jer ima i lezbejki.
Ah, ah! bivi kobasiar delovao je zamiljeno. Njegova ena je spokojno zevnula, izvinila se i
okrenula prema muu; oigledno je htela da pode na spavanje.
Na Tajlandu, zakljui Rober, svi mogu imati ono to ele, i svi mogu imati neto dobro.
Priae vam o Brazilkama, o devojkama s Kube. Ja sam mnogo putovao, gospodine, putovao sam iz
zadovoljstva, i ne usteem se da vam kaem: za mene, Tajlananke su najbolje ljubavnice na svetu.
Valeri, koja je sedela preko puta, sluala je s najveom panjom. Ustala jevubrzo potom, sa
lakim osmehom, za njom pooe Zozet i Rene. Lionel, koji cele veeri ni re nije rekao, die se
takoe; sledio sam njegov primer. Nije mi bilo do nastavka razgovora s Roberom. Ostavio sam ga
samog u noi, da narui svoj drugi konjak. inilo se da ga je preplavilo neko sloeno i neodreeno
oseanje, sem ako nije poeo da relativizuje sve oko sebe, to uvek stvara utisak sloenosti i
neodreenosti. Ispred bungalova poeleo sam Lionelu laku no. Atmosfera je bila zaguena
brujanjem insekata, bio sam gotovo siguran da neu oka sklopiti.
Gurnuo sam vrata i zapalio sveu, odluivi, manje-vie rezignirano, da nastavim da itam
Firmu. Komari su krenuli: neki su sagorevali krila na plamenu, njihovi leevi utapali su se u
rastopljen vosak; nijedan nije sleteo na mene. Meutim, pod mojom koom bilo je puno hranljive,
ukusne krvi, a oni su put traili mehaniki, nesposobni da probiju mirisnu barijeru dimetrilperoksid
karbida. Moglo se estitati laboratorijama Roche-Nicolas, proizvoaima kreme Cinq sur cinq
tropik. Ugasio sam svecu, pa je ponovo upalio, bio sam svedok baleta gusto zbijenih malih gadnih

25

Bosnaunited

leteih maina. S druge strane pregrade uo sam Lionela, neno je hrkutao u noi. Ustao sam, stavio
novi komad limunovca da se topi, zatim otiao da piam. Jedna okrugla rupa sluila je za tu svrhu u
podu kupatila, direktno nad rekom. ulo se praakanje, udaranje peraja; pokuao sam da ne mislim
ta se sve moglo nalaziti ispod. U trenutku kad sam ponovo legao, Lionel pusti dugaak niz prdea.
U pravu si, mome! odobrih mu snano. Kao to ree Martin Luter, nita se ne moe uporediti s
prdeom u sopstvenoj vrei za spavanje. Moj glas je udno odzvanjao u noi, iznad ubora vode i
neprestanog brujanja insekata. Oslukivanje deavanja u spoljnom svetu bilo je ve po sebi neka
vrsta patnje. Sa nebeskim carstvima deava se isto to i sa tapiima za ienje uiju, zaurlao sam
ponovo kroz no. Onaj ko ima ui da slua, nek uje! Lionel se okrenu u svom krevetu i lagano
zagrokta, ne budei se. Nisam imao mnogo izbora: valjalo je da uzmem jo jednu tabletu za spavanje.
Noeni vodenom strujom, buseni trave plovili su niz reku. Ponovo se zaula pesma ptica, dizala
se izmaglica iz dungle. Sasvim prema jugu, na izlasku iz doline, udnovati obrisi burmanskih
planina nazirali su se u daljini. Ve sam negde video ove zaokruene i plaviaste oblike, presecane
neoekivanim rasedima. Moda je to bilo na pejzaima italijanskih naivaca, tokom neke posete
muzeju, u gimnazijskim danima. Grupa se jo nije bila probudila; bio je to as kad je temperatura jo
uvek prijatna. Vrlo sam loe spavao.
Posle sinone krize, izvesna blagost oseala se za stolovima tokom doruka. Zozet i Rene su,
ini se, bili u punoj formi; meutim, ekolozi sa Jure bejahu u alosnom stanju, primetio sam to im
su stigli teko vukui noge. Proleteri iz prethodne generacije, koji su sad bez ikakvih kompleksa
uivali u modernom komforu im im se za to prui prilika pokazivali su, u sluaju da se iznenada
nau lieni komfora, mnogo veu izdrljivost od svoje dece, iako su se ona ponosila svojim
ekolokim opredeljenjima. Erik i Silvi, iako ekolozi, nisu cele noi oka sklopili; Silvi je uz to bila
bukvalno prekrivena crvenim plikovima.
Da, komari me nisu zaobili, potvrdila je ogoreno.
Ja imam kremu za smirivanje ubodenih mesta, ako elite. Vrlo je efikasna; mogu da odem po
nju.
Da, vrlo rado, ba ljubazno od vas; ali prvo emo da popijemo kafu.
Kafa je bila odvratna, vrlo svetla, i skoro da nije mogla da se pije; bar u tom pogledu drali su se
amerikih normi. Izgledali su kao idioti, ovaj mladi par, skoro mi je bilo ao da gledam kako im se
njihov ekoloki raj rui pred oima; ponovo sam pogledao ka jugu: Verujem da je u Burmi veoma
lepo, rekoh u pola glasa, vie sebi samom. Silvi ozbiljno potvrdi: zaista je veoma lepo, ula je da
tako priaju, ali kad je to ula, zabranila je sebi da ide u Burmu. Nije doputeno biti sauesnik,
pomagati, svojim devizama, odranje jedne takve diktature. Da, da, razmiljao sam, devize. ,yana su
ljudska prava! uzviknula je ona, skoro u oajanju. Kad ljudi govore o ljudskim pravima, uvek
imam utisak da to rade zbog igre rei; ali ovo nije bio takav sluaj, ne verujem, ne ovaj put.
Ja lino prestao sam da odlazim u paniju posle Frankove smrti, oglasi se Rober sedajui za
na sto. Nisam ga video dok nije stigao. inilo se da je u punoj snazi, svi tetoinski kapaciteti bili su
mu obnovljeni. Obavestio nas je da je zaspao mrtav pijan i da je, prema tome, odlino spavao.
Nekoliko puta se zamalo nije sjebao u reci, na putu ka svom bungalovu, ali to se ipak nije desilo.
Inalah, zakljuio je zvonkim glasom.
Posle ove karikature od doruka, Silvi me otpratila do sobe. Usput sretosmo ozijan. Bila je
natutena, zatvorena, nije nas ni pogledala; videlo se i da joj ne pada na pamet da mi oprosti. uo
sam da je ona profesor knjievnosti u civilu, kako je, alei se, govorio Rene; to me ni najmanje nije
iznenadilo. Upravo zbog kuki njenog tipa odustao sam od studija knjievnosti, pre mnogo godina.
Dao sam Silvi tubu kreme za smirivanje ujeda. Vratiu vam je odmah, ree ona. Moete je
zadrati, vie se verovatno neemo ni sretati s komarcima, mislim da oni ne vole morsku obalu.
Zahvalila mi je, prila vratima, zastala, okrenula se: Ne moete, ipak, odobravati seksualno
iskoriavanje dece, uzviknula je uzbueno. Oekivao sam neto slino; odmahnuo sam glavom i

26

Bosnaunited

umorno odgovorio: Nema ba toliko deje prostitucije na Tajlandu. Ne vie nego u Evropi, po mom
miljenju. Zavrtela je glavom, ne ba ubeena, i izala. U stvari, raspolagao sam preciznim
informacijama, zahvaljujui jednoj udnoj knjizi The White Book, koju sam kupio tokom jednog
ranijeg putovanja. Bila je objavljena bez imena autora i izdavaa, toboe u izdanju asocijacije
nazvane Inkvizicija 2000. Pod vidom optube protiv seksualnog turizma, oni su nudili adrese, od
zemlje do zemlje; svakom informativnom poglavlju prethodio je krai uvod, u kome se strasno
pozivalo na potovanje Bojih zapovesti, traila smrtna kazna za seksualne prestupnike. Kad je o
pedofiliji re, White Book je bila jasna: formalno je odvraala turiste od Tajlanda, koji, izgleda, vie
nije bio interesantan, ako je to ikada i bio. Pre bi trebalo otii na Filipine, ili, jo bolje, u Kambodu
takvo putovanje bi moglo biti opasno, ali vredelo je truda.
Vrhunac moi Kmersko kraljevstvo dostiglo je u XII veku, kad je sagraen Angkor Vat. Zatim je,
manje-vie, sve krenulo nizbrdo; glavni neprijatelji Tajlanda otada su postali Burmanci. Godine
1351. kralj Ramatibodi I osniva grad Ajitaja. Njegov sin, Ramatibodi II, 1402. godine osvaja carstvo
Angkor. Svaki od trideset est vladara Ajitaje, koji su se smenjivali jedan za drugim, obeleio je
period svoje vladavine graenjem budistikih hramova i palata. U XVI i XVII veku, prema opisima
francuskih i portugalskih putnika, to je najvelianstveniji grad Azije. Ratovi s Burmancima,
meutim, ne prestaju, i Ajitaja pada 1767. godine, posle petnaestomesene opsade. Burmanci
pljakaju grad, tope zlatne statue i za sobom ostavljaju samo ruevine.
Sad je sve veoma mirno, blagi vetri kovitla prainu izmeu hramova. Iz doba kralja
Ramatibodija nije ostalo mnogo, tek nekoliko redova u Milenovom vodiu. Budin lik je, naprotiv,
jo uvek vrlo prisutan, i sauvao je u celini svoj smisao. Burmanci su deportovali tajlandske zanatlije
da bi im ovi sagradili identine hramove, nekoliko stotina kilometara dalje. Snaga volje postoji i
ispoljava se tokom istorije; sama po sebi, ona je krajnje neproduktivna. Budin smeak jednako lebdi
nad ruevinama. Bilo je tri posle podne. Prema Milenovom vodiu, trebalo je predvideti tri dana za
detaljno razgledanje, a ceo dan za letimino upoznavanje mesta. Mi smo imah samo tri sata na
raspolaganju; doao je trenutak da se izvuku video kamere. Zamiljao sam atobrijana u Koloseumu,
kako pui cigarete Benson, radije nego Gauloises Legeres. Suoen s jednom ovako radikalnom
religijom, on bi, bez sumnje, ispoljio neto drugaije stavove; malo bi se manje divio Napoleonu. Bio
sam ubeen da bi on mogao da napie izvanredan Duh budizma.
Zozet i Rene su se pomalo dosaivali tokom ove posete. Babet i Lea takoe. Ekolozi sa Jure,
naprotiv, bili su na svome terenu, naturopate takoe; priredili su nam impresivnu demonstraciju
svoje fotografske opreme. Valeri je bila zamiljena, etala je du aleja, gazei po ploama izmeu
kojih je rasla trava. To ti je kultura, govorio sam u sebi; pomalo je dosadno, i dobro je tako; svako se
suoava sa sopstvenim nitavilom. Kad je ve o tome re, kako li su sve ovo izveli vajari iz perioda
Ajitaja? Kako su uspeli da Budinim statuama daju izraz tako prosvetljenog saoseanja?
Posle pada Ajitaje, Tajsko kraljevstvo ulo je u period dugotrajnog mira. Prestonica se uvrstila
u Bangkoku, tu zapoinje dinastija Rama. Tokom dva veka (praktino do naih dana) kraljevstvo
nije znalo ni za kakav ozbiljniji sukob sa spoljnim neprijateljem, kao ni za verske ili graanske
ratove; uspevalo je da izbegne sve oblike kolonizacije. Nije bilo ni gladi, ni velikih epidemija. U
takvim okolnostima, kad je zemlja plodna i etve bogate, kad ne haraju bolesti, kad jedna mirna
religija moe da sasvim uvrsti pravila i utvrdi ih u svesti pojedinca, ljudska bia se sparuju,
razmnoavaju i ive uglavnom sreno. Sada se sve promenilo, Tajland je zagazio u slobodni svet, to
e rei u trinu ekonomiju; pre pet godina suoio se i sa estokom ekonomskom krizom, u kojoj je
njegov novac izgubio polovinu vrednosti, krizom koja je i najnaprednija preduzea dovela na ivicu
propasti. Bila je to prva drama koja je stvarno pogodila ovu zemlju, posle dva stolea.
Jedno za drugim, u zagluujuoj tiini, vratili smo se u autobus. Krenuli smo kad je sunce poelo
da zalazi. Trebalo je da uhvatimo noni voz iz Bangkoka prema Surat Tani.
Surat Tani 816.000 stanovnika opisuje se u svim vodiima kao mesto u kojem nema

27

Bosnaunited

apsolutno nieg znaajnog. Ovo mesto predstavlja, i to je sve Sto se o njemu moe rei, taku kroz
koju obavezno prolazi feribot sa Koh Samuija. Meutim, i tu ive ljudi, i Milenov vodi nam
napominje da je grad, ve odavno, postao znaajan metalurki centar, zatim da je, odskora, poeo
dobijati na znaaju kad je o metalnim konstrukcijama re.
Konano, ta bismo mi bez metalnih konstrukcija? Ruda gvoa vadi se iz mranih dubina,
onda se prevozi kao kargo. Zatim se od nje proizvode mainealatljike, najee pod kontrolom
japanskih firmi. Prerada se obavlja u gradovima kakav je Surat Tani: rezultat su automobili,
elezniki vagoni, feriboti, sve to pod licencom NEC, General Motors ili Fujimori. Konani proizvodi
slue, delom, i da se njima prevoze zapadni turisti, ili zapadne turistkinje, kao Babet i Lea.
Bio sam u prilici da s njima razmenim poneku re konano, deo smo istog turistikog
aranmana; nisam se mogao nadati da u postati potencijalni ljubavnik, i to je unapred ograniavalo
eventualnu konverzaciju. Ipak, dobili smo, na polasku, isti vauer i zato sam mogao da, do izvesne
mere, ipak uspostavim kontakt s njima dvema. Babet i Lea, utvrdilo se, radile su u istoj agenciji za
odnose s javnou; u sutini, one su organizovale dogaanja. Dogaanja? Da! S odgovarajuim
institucijama, pojedincima, ili sa preduzeima koja su elela da samostalno razvijaju sektor
dobrotvornog rada. Bilo je tu sigurno mnogo love u opticaju, razmiljao sam. I da i ne. Sad se
preduzea sve vie usredsreuju na ljudska prava, investiranja su u drugom planu. Raspitivao sam
se kolika su im primanja: dobra, rekoe. Mogla su biti bolja, ali su dobra. Skoro dvadeset pet puta
vea od primanja radnika u metalurkoj industriji u Surat Tani. Ekonomija je istinska misterija.
Po dolasku u hotel, grupa se rasturila; nisam imao volje da ruam s ostalima; bilo mi ih je malo
dosta, tih drugih. Navukao sam zavese i ispruio se. udnovato, zaspao sam odmah, i sanjao neku
Magrebljanku kako igra u metrou. Nije imala Ajine crte, bar mi se tako inilo. Drala se za centralnu
ipku, kao devojke u go-go barovima. Grudi su joj bile pokrivene minijaturnom pamunom trakom,
koju je lagano svlaila. Onda je s osmehom odjednom oslobodila grudi: olizala je zatim prste i stala
da miluje bradavice. Onda je spustila ruku na moje pantalone, otvorla lic i oslobodila mi kitu, koja
je poela da se die. Ljudi su prolazili oko nas, silazili na svojim stanicama. Spustila se,
etvoronoke, na pod, zadigla minisuknju; ispod nje nije imala nita. Vagina joj je bila jebozovna,
uokvirena upadljivo crnim dlakama, nudila se kao dar; poeo sam da prodirem. Vagon je bio
poluprazan, ali niko nije obraao panju na nas. U svakom sluaju, tako neto nije se moglo u
stvarnosti dogoditi. Bio je to san izgladnelog, smean san oveka, ve u godinama.
Probudio sam se oko pet sati i primetio da su aravi dobro umrljani spermom. Nona
polucija bilo je to dirljivo. Zakljuio sam, takoe, na svoje veliko iznenaenje, da sam jo uvek u
erekciji; mora da je zbog klime. Jedna bubavaba leala je, izvrnuta na leima, nasred nonog
stoia; jasno su se razlikovale dlaice na njenim noicama. Ona nije vie morala da vodi brigu ni o
emu, to bi rekao moj otac. Moj otac, kad smo ve kod toga, umro je na izmaku 2000. i to je dobro
uradio. Njegova egzistencija se tako u celini smestila u XX vek, iji je on bio gnusno-reprezentativan
primerak. Ja sam ga nadiveo, bio sam u srednjem dobu, u etrdesetim, zapravo na poetku
etrdesetih, konano nisam jo imao etrdeset godina: bio sam, tako rei, na polovini trke. Smrt
moga oca donela mi je izvesnu slobodu; nisam jo rekao svoju poslednju re.
Smeten na istonoj strani Koh Samui, hotel je bio olienje zemaljskog raja, kako se on zamilja
u agencijskim brourama. Okolne padine bile su obrasle gustom dunglom. Niske zgrade, okruene
rastinjem, stepenasto su se rasule nizbrdo, do jednog ogromnog ovalnog bazena na ijim su se
krajevima nalazile dakuzi kade. Moglo se plivati do bara, smetenog na ostrvcetu usred bazena.
Nekoliko metara nie bila je plaa od belog peska, i onda more. Bacio sam ispitivaki pogled
unaokolo; prepoznao sam izdaleka Lionela, praakao se na talasima kao kakav hendikepirani delfin.
Krenuo sam preicom i stigao do bara preko jedne uske pasarele koja se nadnosila nad bazen.
Napadno oputeno, stao sam da prouavam listu koktela; happy hour upravo je poeo.
Ba kad sam se odluio za Singapore Sling, pojavi se Babet. ,,E, lepo, izustih, ba lepo Nosila

28

Bosnaunited

je dvodelni kostim, prilino zatvoren: pripijen orts i iroka traka preko grudi, lep sklad
svetloplavog i tamnopiavog. Materijal je delovao izuzetno fino; bio je to kupai kostim ija se
potpuna vrednost videla tek kad se pokvasi. Vi se ne kupate? zapitala me. Pa-a-a promucao
sam. Stie i Lea, klasinije seksipilna, u jednodelnom kostimu od crvenog vinila zatvorenog crnim
rajsferlusima, koji su se razmicali na koi, jedan je prelazio preko leve dojke, doputao da se vidi
bradavica. Klimnula mi je glavom pre nego to e se pridruiti Babeti kraj vode; kad se okrenula,
postao sam svestan da ima savrenu zadnjicu. Njih dve su zazirale od mene u poetku; ali . otkad
sam im se obratio na feribotu, zakljuile su da sam bezopasno ljudsko bie, i relativno zabavan. Bile
su u pravu: skoro da je bilo tako.
Zaronile su zajedno. Okrenuo sam glavu da jo malo osmotrim okolo. Za susednim stolom
sedeo je dvojnik Robera Ija. im se pokvasio, Babetin kostim postao je zapravo spektakularan:
savreno su se ocrtavale bradavice i rez izmeu guzova; moglo se ak primetiti blago ispupenje
stidnih dlaka, iako ih je ona nesumnjivo iala. Za sve ovo vreme neki ljudi su radili, proizvodili robu
korisnu, ili nekorisnu, kako kad. Ali, proizvodili su. A ta sam to ja proizveo tokom etrdeset godina
svoga postojanja? Istinu govorei, nita posebno. Sabirao sam informacije, omoguavao njihovo
korienje i distribuciju; ponekad sam organizovao i transfer novca (na skromnom nivou:
ograniavao sam se na to da plaam raune, a oni u principu nisu bili visoki). Jednom rei, radio sam
u treem planu. Bez ljudi kao to sam ja bi se moglo. Moja beskorisnost je ipak bila manje uoljiva od
Babetine i Leine; kao skoman parazit, ja se nisam isticao u svom poslu, i nisam oseao nikakvu
potrebu da se pretvaram da sam vaan.
Kad je pala no, siao sam u hotelski hol, gde sam se mimoiao s Lionelom; bio je sav u
opekotinama, i oduevljen proteklim danom. Mnogo je plivao, a o slinom mestu nije se do sada
usuivao ni da sanja. Morao sam dosta da tedim da bih sebi priutio ovo putovanje, ree on, ali
nimalo ne alim. Spustio se na ivicu fotelje; razmiljao je o svom svakodnevnom ivotu. Radio je u
Gaz de Franceu, u jugoistonom sektoru parikog predgraa, a iveo je u ivisiju. esto je morao da
intervenie u kuama veoma siromanih ljudi, kod jadnih staraca ije su plinske instalacije bile ve
zastarele. Morao je da im iskljuuje gas ako ne bi imali sredstava za neophodne prepravke. Ima
ljudi koji ive u takvim uslovima ree, da se to ne moe zamisliti.
Ponekad ovek vidi udne stvari, nastavio je vrtei glavom. Njegov kvart nije bio samo
straan; bio je, iskreno reeno, opasan. Ima mesta koja je bolje izbegavati, dodao je. Mada,
konano, u celini gledano, ilo je nekako. Na odmoru smo, zakljuio je i zaputio se ka trpezariji.
Pokupio sam nekoliko informativnih broura i vratio se u sobu, da ih pogledam. Jo uvek nisam
eleo da veeram s ostalima. Tek u odnosu s drugima ovek stie svest o sebi; to je upravo ono to te
odnose ini nepodnoljivim.
uo sam od Lee da Koh Samui nije samo tropski raj, ve i vrlo hype mesto. Svake noi punog
meseca, na malom susednom ostrvu Koh Lanta odrava se dinovski rave party; ljudi su dolazili iz
Australije ili iz Nemake da bi u njoj uestvovali. Neto kao Goa, primetih ja. Jo bolje od Goe,
presudi ona. Goa je bila potpuno popuena; da bi se mogla odrati rave urka, sad se moralo ii u
Koh Samui ili u Lombok.
Toliko ba nisam traio. Sve to sam eleo u ovom trenutku bilat je potena body massage, uz
jedno puenje i dobro tucanje. Nita komplikovano, naizgled; meutim, prelistavajui broure
primetio sam, sa setom koja je sve vie rasla, da to, po svemu sudei, uopte nije specijalitet ovog
mesta. Bilo je navedeno mnogo toga: akupunktura, masaa aromatinim uljima, vegetarijanska
ishrana ali o body massage ili go-go barovima ni govora! Izgledalo je da se sve kupa u munoj
amerikanizovanoj atmosferi, to znai, kalifornijskoj, usredsreenoj na healthy life i na meditativne
aktivnosti. Preleteo sam pogledom pismo jednog itaoca brourice What's on Samui, izvesnog Gija
Hopkinsa; on je sam sebe opisivao kao ubeenog health addicta, pristalicu zdravog ivota, i tvrdio je
da je redovni posetilac ostrva ve dvadesetak godina. The aura that backpackers spread on the

29

Bosnaunited

island is unlikely to be erased quickly by upmarket tourist 3 zakljuivao je on; to je bilo

obeshrabrujue. Nisam mogao ak ni sam da poem u avanturu, jer je hotel bio daleko od svega;
tanije reeno, sve je bilo daleko od svega, jer niega nije ni bilo. Karta ostrva nije otkrivala nikakav
uoljiv centar: samo nekoliko bungalov-odmaralita, kao to je nae, na obodima mirnih plaa. Setih
se tada s uasom da je ostrvo nali val je no u Vodiu za popularni turizam-, bio sam ulovljen kao
pacov. Oseao sam, ipak, nejasno zadovoljstvo, uglavnom teorijsko, pri pomisli da sam spreman za
tucanje. Ponovo sam rezignirano dohvatio Firmu, preskoio dve stotine strana, vratio se pedesetak
unazad; sluajno, pogled mi se zaustavio na aavoj sceni. Intriga je prilino napredovala: Tom Kruz
se sad nalazio na Kajmanskim ostrvima, gde je pokuavao da sprovede neki propis o fiskalnim
odlivanjima, ili da ga ukine, to nije bilo ba jasno. Bilo kako bilo, tamo je upoznao divnu meleskinju
devojka nije bila s raskida. Mi zau rezak zvuk i vide kako suknja klizi niz Elenine noge, otkrivajui
string koji se drao na dva gajtana. Otvorio sam rajsferlus na pantalonama. Zatim je sledio jedan
smean pasa, psiholoki teko razumljiv: Odlazi, saputao mu je neki unutranji glas. Baci tu flau
piva u okean, a njenu suknju na pesak. Podbij pete i tri u stan. Idi! Na svu sreu, Elen nije imala isti
pogled na stvari: Veoma sporo, podizala je ruku uz lea da bi otkopala gornji deo bikinija, koji je
skliznuo, otkrivajui joj grudi, a one su se inile jo veim ovako ogoljene. Hoete li da mi pridrite
ovo? pitala je pruajui mu nenu belu tkaninu, laku kao perce. Sad sam ve ozbiljno drkao,
pokuavajui da slikovito doaram sebi meleskinju u majunom kupaem kostimu, u noi. Izbacio
sam seme s uzdahom zadovoljstva, izmeu dve stranice. Ulepie se; pa neka, to i nije knjiga koja se
ita dva puta.
Ujutro, plaa je bila pusta. Siao sam odmah posle doruka; vazduh je bio mlak. Sunce e
uskoro poeti da se penje, uveavajui rizik od raka koe pripadnika bele rase. Raunao sam da
ostanem samo onoliko koliko je sobarici potrebno da spremi moju sobu, a zatim da se vratim,
uvuem se pod arave i pustim klima ureaj do kraja; planirao sam potpuni mir za ovaj slobodan
dan.
Tom Kruz, sa svoje strane, nije prestajao da sebi zadaje probleme tom priom o meleskinji;
odluio je, ak, da ceo sluaj ispria svojoj eni (koja se, a u tome je bila cela sutina problema, nije
zadovoljavala samo time da bude voljena: htela je da bude i najseksipilnija, najpoeljnija meu
enama). Budala se ponaao ba kao da je budunost njegovog braka dovedena u pitanje. Ako
sauva hladnokrvnost i ostane velikoduna, rei e joj da ali, da najdublje ali, i obeae joj da se to
nikada vie nee ponoviti. Ako ona, naprotiv, zajeca, preklinjae za oprotaj na kolenima ako treba
i zaklee se na Bibliji da nikada vie nee to uiniti. Bilo je oigledno da i jedno i drugo izlazi skoro
na isto; ali ovo neprekidno kajanje junaka, uprkos tome to nije bilo ni od kakvog znaaja, na kraju
se ukrstilo sa glavnim tokom prie: bilo je tu vrlo zlih mafijaa, zatim FBI-ovaca, moda i Rusa.
Najpre je sve to bilo dosadno, da bi na kraju oveka stvarno izludelo.
Pokuao sam i s onim drugim amerikim bestselerom, Totalna kontrola Dejvida G. Balduija.
Junak ovde nije bio advokat, ve mladi genijalni informatiar, i radio je sto deset sati nedeljno. ena
mu je, meutim, bila advokat, i radila je devedeset sati nedeljno; imali su jedno dete. Uloga zlih
momaka pripala je, ovom prilikom, jednom evropskom preduzeu, koje nije prezalo od
najrazliitijih prevara da bi osvojilo trite. To trite je, prirodno, moralo pripasti amerikom
preduzeu u kojem je radio junak. Tokom jednog njegovog sastanka sa loim momcima iz evropske
firme, ovi su, bez najmanjeg ustruavanja, popuili, jednu za drugom, silne cigarete; atmosfera je
zbog toga bila bukvalno zagaena, ali junak se dobro drao. Iskopao sam plitku rupu u pesku da u
nju zakopam obe knjige; problem je sad bio kako nai neto za itanje. iveti bez itanja je opasno,
treba se zadovoljiti svojim ivotom, a to nas moe uvui u razliite rizine situacije. Imao sam
Malo je verovatno da e auru koju su ruksak turisti doneli ostrvu, brzo ponititi turisti vie klase
(prim. prev.).

30

Bosnaunited

etrnaest godina; jednog poslepodneva, kad je magla bila posebno gusta, izgubio sam se na skijanju;
bio sam prinuen da proem jednim usekom u kojem je pretila opasnost od lavine. Seam se
posebno dobro olovnih oblaka, vrlo niskih, apsolutne tiine u planini. Znao sam da snena lavina
moe da se pokrene u trenutku, izazvana ovekovim naglim pokretom, ili ak bez oiglednog
razloga, usled promene temperature, ili zbog vetra. Zasigurno bi me povukla, tumbala nekoliko
stotina metara, do stenovitog podnoja; umro tih tada, verovatno, na licu mesta. Meutim, nimalo se
nisam plaio. Oseao sam da bi mi bilo krivo da se sve okona na taj nain, neprijatan i za mene i za
druge. Bila bi mi draa bolje pripremljena smrt, nekako zvaninija, s nekom boleu, sa
ceremonijom i suzama. alio sam naroito, da kaem pravu istinu, to nisam upoznao ensko telo.
Tokom zimskih meseci moj otac je izdavao prvi sprat svoje kue; te godine, iznajmio ga je branom
paru arhitekata. Njihova ker, Silvi, imala je takoe etrnaest godina; izgledalo je da joj se dopadam,
stalno me je traila. Bila je sitna, gracijiozna, kosa joj je bila crna i kovrdava. Da li joj je i ribica bila
isto tako crna i kovrdava? Eto misli koje su mi padale na pamet dok sam se s mukom uspinjao uz
bok planine. Cesto sam, od tada, razmiljao o toj osobenosti: u prisustvu opasnosti, ak i bliske
smrti, ja ne oseam nita posebno, nikakvo oslobaanje adrenalina. Ona uzbuenja koja privlae
vrhunske sportiste, ja sam izgleda uzaludno traio. Nisam nimalo hrabar i klonim se opasnosti kad
god je to mogue; ali kad se to ipak dogodi, doekujem je s mirnoom kakvog goveeta. Ne treba u
tome traiti nikakvo posebno znaenje, to je prosto tehnika stvar, pitanje doziranosti hormona;
neka ljudska bia, prividno slina meni, ne oseaju, kau, nita u prisustvu enskog tela, a mene je
telo u ono vreme bacalo, i baca me jo uvek, u trans koji ne mogu da kontroliem. U najveem broju
takvih situacija u ivotu, imao sam toliko slobode odluivanja koliko i neki usisiva.
Sunce je ve poinjalo da greje. Primetio sam da su Babet i Lea stigle na plau; smestile su se na
desetak metara od mene. Danas su bile golih grudi, i odevene vrlo jednostavno, potpuno isto, u donji
deo belog tanga kupaeg kostima. Oigledno su se zbliile s nekim mladiima, ali nisam verovao da
su spavale s njima: tipovi nisu bili loi, uglavnom miiavi, ali ne preterano zgodni: sasvim obini,
sve u svemu.
Ustao sam i pokupio stvari. Babet je bila spustila Elle pored pekira. Bacio sam pogled ka moru:
kupale su se, alile s momcima. Brzo sam se sagnuo i strpao asopis u torbu; zatim sam nastavio du
plae.
More je bilo mirno; pogled je dopirao daleko na istok. S druge strane bi trebalo da je
Kamboda, ili moda Vijetnam. Nazirala se jedna jahta, na sredini horizonta; moda to neki
milijarderi provode vreme krstarei svetskim morima; bio je to ivot istovremeno monoton i
romantian.
Valeri mi je dolazila u susret, hodala je tik uz vodu, zabavljajui se tako to je s vremena na
vreme odskakala u stranu da umakne kakvom silnijem talasu. Brzo sam se podigao na laktove i
postao bolno svestan da ona ima divno telo, vrlo privlano u, tako rei, smernom dvodelnom
kupaem kostimu; grudi su joj savreno popunjavale grudnjak. Slabano sim mahnuo rukom,
uveren da me ne moe primetiti, ali ona je zapravo ve skretala u mom pravcu; ene nije lako
iznenaditi.
itate Elle? upitala me pomalo iznenaeno, pomalo alei se.
Eh promrmljah.
Mogu li? smestila se kraj mene. Sa leernou nekoga ko se kree po poznatom terenu,
prelistavala je asopis; brz pogled na strane posveene modi, drugi na uvodne stranice; Elle eli da
proita, Elle eli u provod
Vratili ste se u salon za masau sino? upitala je, uz jedan pogled iskosa.
Ehne. Nisam naao.
Kratko je zatresla glavom, zadubila se u prouavanje testa, a tema je bila Da li ste sposobni da
volite dugo?

31

Bosnaunited

I ta sledi iz testa? upitao sam je posle izvesnog vremena provedenog u utanju.

Ja nemam ljubavnika, odgovorila je ozbiljno. Ova devojka me potpuno izbacivala iz koloseka.
Ne shvatam smisao ovog lista, nastavljala je ne prestajui da prelistava asopis. Tu se govori
samo o modi, o novim tendencijama: ta treba posetiti, ta videti, ta itati; tu su razlozi zbog kojih
se treba ukljuiti u neke akcije, nove teme za razgovor itateljke ne mogu da nose modele koje
nose manekenke, i zato bi se onda interesovale za nove tendencije? U principu, itaju ga starije
ene.
Mislite?
Sigurna sam u to. Moja majka ga ita.
Moda novinari govore o onome to njih same interesuje, a ne o onome to interesuje
itateljice.
,,S ekonomske take gledita to ne bi bilo opravdano; normalno je da se sve radi da se zadovolji
ukus korisnika.
Pa, moda to i zadovoljava ukus korisnika.
Razmislila je, onda odgovorila: Moda s oklevanjem.
Verujete li, insistirao sam, da vas, kad budete imali ezdeset godina, vie nee interesovati
nove tendencije?
ivo se nadam da nee ree ona iskreno.
Zapalio sam cigaretu. Ako ostanem, morau da se namaem kremom, prokomentarisao sam
tuno.
Idemo da se kupamo. Kremu ete staviti posle. Zaas je bila na nogama i povukla me ka vodi.
Plivala je dobro. Ja se na vodi odravam na neki nedefinisan nain, i brzo se zamaram Brzo se
zamarate, ree ona. To je zato to mnogo puite. Treba da se bavite sportom. Ja u se pozabaviti
vama. Uvrnula mi je biceps. O, ne, mislio sam, ne. Konano se smirila i legla da se suna, nakon
to je snano istrljala glavu. Bila je lepa tako, s tom dugom, crnom, razbaruenom kosom. Nije
skidala prslue, to je bila teta; silno sam eleo da skine prslue. eleo sam da joj vidim grudi, tu,
sada.
Uhvatila je moj pogled na svojim grudima, kratko se nasmeila. Miel, ree ona posle kraeg
utanja. Poskoio sam kad je izgovorila moje ime. Zato se vi oseate tako starim? pitala je
gledajui me pravo u oi.
Bilo je to dobro pitanje; lagano sam uzdahnuo. Niko vas ne tera da odmah odgovorite, dodade
ljubazno. Imam jednu knjigu za vas, nastavila je, traei po torbi. S iznenaenjem sam prepoznao
ute korice edicije Maske, i naslov Agate Kristi, Dolina.
Agata Kristi? izustih zauen.
Ipak je proitajte. Mislim da e vam biti zanimljivo.
Klimnuo sam tupavo glavom. Neete na ruak? upitala me. Ve je jedan sat.
Ne Ne, ne verujem.
Vi ba ne volite ivot u grupi?
Nije bilo potrebe da odgovorim; nasmejao sam se. Pokupili smo stvari, krenuli nazad. Usput
smo se mimoili s Lionelom, lutao je kao kakva ukleta dua; ljubazno nas je pozdravio, ali se lepo
videlo da mu nije nimalo zabavno. Ne udi to su ljudi-samci tako retki u klubovima za odmor. A i
ako dodu, napeti su, nespremni da se prepuste bilo kakvoj razonodi. Najee i skrate boravak; i
sasvim retko uestvuju u zabavnim aktivnostima. Ostavio sam Valeri kraj stola u restoranu.
U svakoj noveli o erloku Holmsu prepoznatljive su bile, naravno, karakteristine crte njegove
linosti; meutim, autor nikad nije proputao da unese i neku novu crtu (kokain, violina, postojanje

32

Bosnaunited

brata Majkrofta, ljubav prema italijanskoj operi, pojedine usluge evropskim vladarskim porodicama
prva afera koju je erlok reio, kad je jo bio utokljunac). Sa svakim novootkrivenim detaljem
ocrtavala se nova zona senki, i na kraju je stvoren stvarno fascinantan lik: Konan Doji uspeo je da
ostvari savrenu ravnoteu izmeu zadovoljstva otkrivanja i zadovoljstva prepoznavanja. A Agata
Kristi kao da se, naprotiv, suvie preputa zadovoljstvu prepoznavanja. U poetnim opisima Poaroa
ona pokazuje sklonost da se ogranii na nekoliko tipskih fraza, svedenih na najuoljivije
karakteristike linosti (njegov manijani ukus za simetriju, lakovane izme, panja koju poklanja
brkovima); u njenim slabijim delima stie se ak utisak da su reenice kojima se lik predstavlja,
gotove prepisivane, iz jedne knjige u drugu.
Zanimljivost Doline, uza sve reeno, bila je ipak u neem drugom. Ona nije ni u liku ambiciozne
Henrijet, vajarke, kroz koju Agata Kristi pokuava da predstavi stvaralake muke (scena u kojoj ona
unitava jednu od svojih skulptura jer je osetila da joj neto nedostaje), ve i u posebnom vidu
patnje koja nastaje iz same injenice da je neko umetnik, iz nesposobnosti da se bude stvarno srean
ili nesrean, da se istinski osea mrnja, oajanje, oduevljenje ili ljubav u toj vrsti estetskog filtera
koji se postavlja, bez mogunosti uklanjanja, izmeu umetnika i sveta. Romansijerka je unela mnogo
linog u taj lik i njena je iskrenost oigledna. Na nesreu, umetnik, postavljen, na neki nain, izvan
sveta, i koji stvari osea samo na dvosmislen i, prema tome, manje nasilan nain, postajao je, zbog
svega toga, manje zanimljiva linost.
Konzervativna iz temelja, nesklona bilo kakvoj ideji o socijalnoj preraspodeli bogatstava, Agata
Kristi zastupala je, tokom cele svoje romansijerske karijere, vrlo tvrde ideoloke stavove. Ovakvo
radikalno teorijsko angaovanje omoguavalo joj je da, u praksi, esto bude vrlo stroga kad opisuje
englesku aristokratiju, ije je privilegije sama branila. Ledi Angkatel je burleskni lik, na granici
uverljivosti, povremeno stvarno zastrauju. Romansijerka je bila fascinirana svojom kreaturom
koja je zaboravljala ak i ono to vai za normalna ljudska bia; mora biti da se istinski zabavljala
ispisujui reenice tipa: Tako je teko da se stvarno sazna kad se desi ubistvo u kui; ipak, njene
simpatije nesumnjivo ne uiva ledi Angkatel. Naprotiv, tu je vrlo topao portret Mid, koja je bila
prinuena da radi kao prodavaica tokom cele nedelje, da bi tako zaradila za ivot, a vikende je
provodila u okruenju ljudi koji nisu imali ni najmanju predstavu o tome ta znai rad. Hrabra,
preduzimljiva, Mid je volela Edvarda ljubavlju bez nade. Edvard je, pak, sam sebe smatrao
promaenim: nije uspeo nikada nita da uradi u svom ivotu, ak ni da postane pisac; objavljivao je
samo kratke hronike, pune gorke ironije, u opskurnim revijama za bibliofile. Tri puta je prosio
Henrijet, bez uspeha. Henrijet je bila Donova ljubavnica, divila se njegovoj blistavoj linosti,
njegovoj snazi; ali, Don je bio oenjen. Njegovo ubistvo poremetilo je krhku ravnoteu
nezadovoljenih elja, koja je povezivala sve ove likove; Edvard je najzad shvatio da Henrijet njega
nikada ne moe poeleti, da on definitivno nije na visini jednog Dona; osim toga, nije uspevao da se
priblii ni Mid, i njegov se ivot inio definitivno promaenim. Od toga trenutka Dolina je postala
uzbudljiva i udna knjiga, kao duboka voda koja poinje da se kree. U sceni u kojoj Mid spasava
Edvarda od samoubistva a on je potom prosi; Agata Kristi ostvarila je neto vrlo lepo, neku vrstu
oaravanja u Dikensovom stilu.
Zagrlila ga je. On joj se nasmeio:
Ti si tako topla, Mid tako topla
Da, pomisli Mid, to je to oajanje. Neto ledeno, beskrajna hladnoa i samoa. Nikad dosad
nije shvatala da je oajanje hladno; ona ga je uvek zamiljala kao neto vrelo, estoko, nasilno. Ali ne.
Eto ta oajanje zapravo jeste: ponor ledene tame bez dna, ispunjen nepodnoljivom samoom. A
greh oajanja, o kojem su govorili svetenici, bio je hladan greh, koji se sastojao u tome da se
prekine svaki dodir meu ljudima, topao i iv.
Zavrio sam sa itanjem u dvadeset jedan sat; ustao sam, odetao do prozora. More je bilo
mirno, mirijade svetlosnih taaka igrale su na njegovoj povrini; bledi obru oiviavao je meseev

33

Bosnaunited

krug. Znao sam da se ove noi odrava full moon rave party u Koh Lanti; Babet i Lea e svakako ii
tamo, kao i najvei broj hotelskih gostiju. Tako se lako ovek odrie ivota, i sam gura sopstveni
ivot na stranu. U asu dok su se pripremali za urku, kad su taksi vozila poela da stiu pred hotel,
kad je nastala uurbana guva po hodnicima, ja sam oseao samo neko tuno olakanje.
Uska traka planinskog masiva, koja Tajlandski zaliv deli od Andamanskog mora, prevoj Kra,
preseca, u njegovom severnom delu, granica izmeu Tajlanda i Burme. U nivou Ranonga, na
krajnjem jugu Burme, on je irok samo dvadeset dva kilometra; zatim se postepeno iri da bi
obrazovao Malezijsko poluostrvo.
Od nekoliko stotina ostrva kojima je naikano Andamansko more, samo neka su naseljena, a
nijedno od onih koja pripadaju burmanskoj teritoriji nije turistiki iskorieno. Ostrva iz zaliva Fang
Nga, na tajlandskoj teritoriji, naprotiv, donose zemlji godinje etrdeset tri odsto od ukupnog
turistikog prihoda. Najznaajnije je ostrvo Fike, gde su odmaralita bila izgraena ve sredinom
osamdesetih, najveim delom uz pomo kineskog i francuskog kapitala (Grupa Aurora smatra
azijski jugoistok kljunim sektorom svog razvoja). Nema spora da je Vodi kroz popularni turizam, u
svom poglavlju posveenom ostrvu Fike, ispoljio najvii stepen mrnje, vulgarnog elitizma i
agresivnog mazohizma. Fike je za neke, kae se tu, na samom poetku, ostrvo u usponu; za nas je
ono ve potonulo.
Treba posetiti, nastavljalo se u Vodiu, ovaj 'biser' Indijskog okeana Jo pre nekoliko
godina laskalo se Fikeu: sunce, plae snova, bezbrian ivot.
Uz rizik da unesemo nered u ovu lepu simfoniju, rei emo vam istinu: Fike se vie ne trai!
Patong Bi, njegova najuvenija plaa, zalivena je betonom. Posetioci su uglavnom mukarci, barovi
sa animir-damama se umnoavaju, osmesi se kupuju. to se tie bungalova za plii dep, oni su
podvrgnuti liftingu uz pomo buldoera, da bi se oslobodio prostor za hotele za usamljene trbuaste
Evropljane.
Trebalo je da provedemo dve noi u Patong Biu. S puno poverenja smestio sam se u autobus,
spreman da do kraja odigram svoju ulogu usamljenog trbuastog Evropljanina. Kruno putovanje
zavravalo se slobodnim trodnevnim boravkom u Koh Fi Fi, odreditu koje je tradicionalno
opisivano kao rajsko. ta rei o Koh Fi Fi?! jadao se Vodi. To vam je pomalo kao kad bi se od nas
trailo da priamo o nesrenoj ljubavi. Zeleli bismo da kaemo sve najbolje, ali sa ogromnom
knedlom u grlu. Mazohisti-manipulatoru nije dovoljno to je on sam nesrean, treba mu da i drugi
to budu. Posle trideset kilometara autobus se zaustavio da uzme gorivo; bacio sam svoj Vodi kroz
popularni turizam u kantu za ubre na benzinskoj stanici. Zapadnjaki mazohizam, rekao sam sebi.
Dva kilometra kasnije postao sam svestan da sada zaista nemam nita za itanje; morau da
doekam kraj krune ture bez i najmanjeg tampanog teksta koji bi mi sluio kao tit. Bacio sam
pogled unaokolo, udarci srca su mi se ubrzali, spoljni svet mi se najednom uinio mnogo bliim. S
druge strane prolaza, Valeri je oborila sedite; inilo se da sanjari, ili da spava lice joj je bilo
okrenuto ka prozoru. Pokuao sam da sledim njen primer. Napolju je promicao pejza komponovan
od najrazliitijeg rastinja. U oajanju, zatraih od Renea njegov Milenov vodi; saznao sam, tako, da
plantae kauukovog drveta zauzimaju primarno mesto u ekonomiji regiona: Tajland je trei svetski
proizvoa kauuka. Ovo haotino rastinje kraj puta sluzilo je, znai, za proizvodnju prezervativa,
automobilskih guma; ljudska genijalnost je zaista izuzetna. Coveka je mogue kritikovati zbog
mnogo ega, ali ovo je injenica koja mu se ne moe osporiti: On je, oigledno, domiljat sisar.
Od one veere na obali reke Kvaj, raspored za stolovima utvren je definitivno. Valeri se
prikljuila onome to je sama nazivala stonim taborom. Zozijan se priklonila naturopatama, s
kojima se slagala kad je re o izvesnim vrednostima, kao to je propisivanje ponaanja za
izraavanje spokojstva. Za dorukom sam tako mogao, izdaleka, da prisustvujem pravom
takmienju u izraavanju spokojstva izmeu Albera i ozijan, pod radoznalim pogledima ekologa,
koji su budui da su iveli u nekoj rupi u Fran-Konteu oigledno imali pristupa mnogo manjem

34

Bosnaunited

broju praktinih vebi. Babet i Lea, mada obe Parianke, nisu imale bogzna ta da dodaju, sem
uobiajenog: To je super s vremena na vreme. U celini gledano, bio je to uravnoteen sto, s
parom prirodnih voa, razliitog pola, pa su meusobno mogli da razvijaju aktivnu saradnju. Na
naoj strani, stvari su se tee pomerale. Zozet i Rene su redovno komentarisali jelovnik, oni su se
vrlo dobro prilagodili lokalnoj kuhinji. Zozet je ak odluila da zatrai neke recepte. Povremeno su
kritikovali one za drugim stolom, koje su smatrali pretencioznima i pozerima; sve to nije nas moglo
daleko odvesti, i ja sam, po pravilu, s nestrpljenjem oekivao desert.
Vratio sam Reneu njegov Milenov vodi; ostala su jo etiri sata puta do Fikea. U barrestoranu kupio sam flau Mekonga. Naredna etiri sata proveo sam borei se sa stidom koji me
spreavao da izvuem flau iz torbe i poteno zalijem njuku; na kraju, stid je nadjaao. Nad ulazom
u Beach Resortel stajala je traka na kojoj je pisalo: Dobrodolica grupi vatrogasaca iz azeja. Ah, pa
to je ba smeno, prokomentari sala je ozet, u Sazeju ivi tvoja sestra Rene se toga nije seao.
Jeste, jeste insistirala je ona. Pre nego to sam uzeo klju od sobe, imao sam jo toliko vremena
da je ujem kako kae: Sve u svemu, zbog ovog prelaska preko prevlake Kra, izgubili smo jedan
dan. Najgore je bilo to je ona imala pravo. Bacio sam se na svoj king size krevet, nasuo au
alkohola, do vrha; zatim i drugu.
Probudio sam se s uasnim bolom u lobanji, i dugo sam povraao u WC olju. Bilo je pet sati
ujutro: suvie kasno za bar s animir-damama, suvie rano za doruak. U fioci nonog stoia bila je
Biblija na engleskom, kao i knjiga o Budinom uenju. Because of their ignorance, itao sam tu,
people are always losing the right viewpoint and, clinging to their egos, they take wrong actions. As
a result, they become attached to a delusive existence. 4 Nisam bio sasvim siguran da razumem, ali
poslednja reenica je savreno odslikavala moje sadanje stanje; ona mi je donela olakanje,
dovoljno da strpljivo saekam vreme doruka. Za susednim stolom bila je grupa amerikih crnaca
dinovskog rasta, reklo bi se koarkaka ekipa. Malo dalje, pun sto Kineza iz Hongkonga,
prepoznatljivih po svojoj prljavtini, teko podnoljivoj za jednog Zapadnjaka, koji su, meutim,
naterali tajlandske posluitelje da se uurbaju. Za razliku od Tajlanana, koji su u svim prilikama
napadno isti, gotovo izvetaeni, Kinezi jedu prostaki, smeju se vrlo glasno, otvorenih usta,
rasipajui svuda oko sebe parie hrane, pljuju po zemlji, umrkuju se s dva prsta u sve mu se
ponaaju apsolutno kao svinje. I da sve bude gore, to su vrlo brojne svinje.
Nakon nekoliko minuta hoda po ulicama Patong Bia, shvatio sam da se sve to je civilizovani
svet uspeo da smisli za zadovoljstvo turista, nalazi grupisano ovde, na prostoru od dva kilometra uz
more. Na rastojanju od nekoliko desetina metara susreo sam Japance, Italijane, Nemce, Amerikance,
ne raunajui ponekog Skandinavca i bogatog Junoamerikanca. Svi su jednaki, svi trae sunce, ba
kao to mi ree devojka iz putnike agencije. Ponaao sam se kao uzoran turista, prosean tip:
iznajmio sam lealjku sa dueiem koji ide uz nju, suncobran, naruio sam nekoliko sprajtova;
kvasio sam se umereno. Talasi su bili blagi. Vratio sam se u hotel oko pet, u celini zadovoljan svojim
slobodnim danom, i odluan da tako nastavim. I was attached to a delusive existence, bio sam vezan
za varljivu egzistenciju. Ostao mi je jo bar sa kurvama. Pre nego to sam krenuo u odgovarajuu
etvrt, tumarao sam oko osvetljenih prozora restorana. Ispred Royal Savoey Seefood spazio sam par
Amerikanaca koji su zurili u jastoga, preterano usredsreeno. Dva sisara suoena sa ljuskarom,
rekoh u sebi. Jedan keiner im se prikljuio, sav pretvoren u osmeh, verovatno da bi pohvalio sveinu
hrane. Sad ih je troje sisara, nastavio sam mahinalno. Gomila se neprestano kretala, sastavljena od
samaca, porodica, parova; sve to stvaralo je neodoljiv utisak neke ednosti.
Ponekad, kad mnogo popiju, nemaki matorci se ujedine i poinju da pevaju neke spore pesme,
pune beskrajne tuge. To silno zabavlja tajlandske kelnere: oni ih opkole i prate, uz smeh i kratke
povike.
Ljudi se redovno liavaju pravog pogleda na stvari zbog svog neznanja i, oslanjajui se samo na svoj ego,
preduzimaju pogrene korake. Rezultat je: postaju vezani za svoje varljive egzistencije (prim. prev.).

35

Bosnaunited

Idui u stopu za trojicom pedesetogodinjih dobriina, koji su ivo razmenjivali uzvike Ah i Ja,
naao sam se, i ne traei to, u ulici barova s kurvama. Mlade devojke u kratkim suknjama takmiile
su se u oijukanju, da bi me uvukle u Blue Nights, Naughty Girl, Classroom, Marilyn, Venus
Konano sam se opredelio za Naughty Girl. Jo nije bila guva: tek desetak Zapadnjaka, sami za
stolom veinom Englezi i mladi Amerikanci, izmeu dvadeset pet i trideset godina. Na podijumu za
ples desetak devojaka ljuljalo se polako u ritmu disco retro. Neke su bile u belim bikinijima, druge
su skinule gornji deo i zadrale samo string. Sve su imale oko dvadeset godina, sve su imale kou
zlatastomrke boje i uzbudljiva, viljasta tela. Jedan stari Nemac sedeo je s moje leve strane, sa aom
Carlsberga: impozantan stomak, bela brada, naoari prilino je liio na univerzitetskog profesora u
penziji. Fiksirao je mlada tela koja su se kretala pred njegovim oima, potpuno hipnotisan; njegova
nepominost bila je takva da sam u jednom asu pomislio da je mrtav.
Nekoliko maina za pravljenje dima ukljueno je, muzika se promenila i na red je doao
polinezijski ou. Devojke napustie scenu, da bi ih zamenilo desetak drugih, odevenih u cvetne
vence preko grudi i struka. Lagano su se vrtele u krug, cvetni venci doputali su da se vide as
grudi, as poetak zadnjice. Matori Nemac jo uvek je zurio u podijum; na trenutak je skinuo naoari
da bi ih obrisao oi su mu bile vlane. Bio je u raju.
Iskreno govorei, devojke se nikome nisu nametale; ali mogue je bilo pozvati neku od njih na
au pia, malo razgovora, eventualno platiti bar fee pet stotina bahta, i devojku potom odvesti u
hotel, posle dogovora o ceni. Za celu no, tarifa je, ini mi se, bila etiri ili pet hiljada bahta gotovo
kao mesena plata nekvalifikovanog radnika na Tajlandu; ali Fike je skupo letovalite. Stari Nemac
diskretno dade znak jednoj od devojaka to su ekale, jo uvek odevene samo u beli string, da se
popnu na scenu. Ona je istog asa prila i familijarno se spustila na njegova kolena. Njene mlade
okrugle grudi bile su u visini straevog lica, crvenog od zadovoljstva. Zauh kako mu se obraa sa
tatice. Platio sam svoju tekilu sa limunom i izaao, s oseanjem nelagodnosti: imao sam utisak da
prisustvujem jednoj od poslednjih starevih radosti, i bilo je to suvie potresno i suvie intimno.
U samoj blizini bara naleteh na restoran pod otvorenim nebom; seo sam da pojedem porciju
pirina s raiima. Praktino za svakim stolom sedeo je po par Tajlananka i Zapadnjak, veina
mukaraca liila je na stanovnike Kalifornije, ili na ono to mi mislimo da treba da budu stanovnici
Kalifornije; u svakom sluaju, nosili su tonga papue. U stvari, bili su to verovatno Australijanci
njih je lako pomeati; bez obzira ko su i odakle su, imali su zdrav, sportski izgled i bili dobro
uhranjeni. Oni su bili budunost sveta. Tek u tom trenutku sam, gledajui sve te mlade
Anglosaksonce, besprekorne i sa svetlom budunou, shvatio u kojoj je meri seksualni turizam
budunost turizma. Za susednim stolom, dve Tajlandanke, od nekih tridesetak godina, raskonih
oblina, ivo su brbljale; sedele su naspram dvojice mladih Engleza izbrijanih lobanja, s izgledom
postmodernih robijaa, koji su s mukom gutali pivo, ne progovarajui ni rei. Malo dalje, dve
nemake drolje u radnikim kombinezonima s tregerima, prilino okruglaste, kratko oiane,
crvenokose, priutile su sebi drutvo jedne boanstvene maloletnice, duge crne kose, veoma istog
lica, odevene u areni sarong. Bila su tu i dva usamljena Arapina, neodredene nacionalnosti
lobanje su im bile obavijene onom vrstom kuhinjske krpe po kojoj se prepoznaje Arafat u
televizijskim nastupima. Sve u svemu, bogat ili polubogat svet bio je tu, odazivajui se na sladak i
neizmenjen zov azijske vagine. Najudnije je bilo to to se, ve na osnovu jednog pogleda baenog na
bilo koji od parova, sticao utisak o tome hoe li se, ili nee, neto dogoditi meu njima. Devojke su se
veinom dosaivale, imale naduren ili rezigniran izraz lica, i pogledale naokolo, u druge stolove.
Ipak, neke su, pogleda uperenog u svoje pratioce, u stavu ljubavnog iekivanja, paljivo pratile
njihove rei, ivahno im odgovarale; tu se moglo pretpostaviti da e stvari krenuti dalje, da e se
razviti simpatija, ak neka trajnija veza; znao sam da ni brane veze nisu bile retke, naroito sa
Nemcima.
Sto se mene tie, nisam ba eleo da se uputam u razgovor sa nekom devojkom iz bara; po
pravilu vezani za vrstu i cenu seksualne usluge, ovakvi razgovori su, generalno uzevi,

36

Bosnaunited

razoaravajui. U nekim sluajevima razmatra se i mogunost produetka razgovora u hotelu, i

ponekad se utvrdi da devojka to ne eli: ili je razvedena, ili ima decu koju mora da uva; to jeste
tuno, ali je i dobro to je tako. Vie sam voleo salone za masau: tu se poinje seksom, pa se
ponekad razvije intimnost, ponekad ne. Zavravajui svoj pirina zamiljao sam, u glavi, osnove
budueg avanturistiko-pornografskog filma, nazvanog Salon za masau. Sirijen, mlada
Tajlananka sa severa, zaljubila se do uiju u Boba, amerikog studenta, koji se tu sluajno naao,
posle suvie burnog veernjeg provoda u koji su ga uvukli drugovi po ai. Bob je nije ni pipnuo,
zadovoljavao se time da je gleda svojim lepim, svetlim, plavim oima, i da joj pria o svom zaviaju
Severnoj Karolini, ili tako neemu. Zatim su se nalazili vie puta, izvan Sirijeninog radnog mesta;
onda je, na nesreu, Bob morao da ode da bi okonao poslednju godinu studija na univerzitetu u
Jelu. Ukratko: Sirijen je ekala s nadom, udovoljavajui, istovremeno, zahtevima svojih brojnih
klijenata. Iako ista u srcu, draila je i sa strau sisala trbuaste i brkate Francuze (epizodna uloga
za Zerara Zinoa), elave i masne Nemce (epizodna uloga za nekog nemakog glumca). Konano, Bob
se vratio, hteo da je izvue iz njenog pakla; ali kineska mafija nije na to gledala istim oima. Bob je
izdejstvovao intervenciju ambasadora Sjedinjenih Amerikih Drava i predsednice jedne
humanitarne organizacije, koja se suprotstavljala trgovini mladim devojkama (uloga za Dejn
Fondu). Imajui u vidu kinesku mafiju (evociranje Trijada) i sauesnitvo tajlandskih generala
(politika dimenzija, apel za potovanje demokratskih vrednosti) mogla se oekivati dobra makljaa
i jurnjava po Bangkoku. Na kraju, Bob pobeuje. U tako rei zavrnoj sceni, Sirijen pravi inventar
svojih seksualnih umea, prvi put iskreno. Svaku kitu koju je sisala, kao ponizna nametenica u
salonu za masau, sisala je samo u nadi i oekivanju Bobove kite, koja je sadravala sve ostale
uostalom, to treba dati u dijalogu. U zavrnom kadru vide se dve reke, povezane prelivanjem i
razlivanjem boja (ao Fraja i Delaver). Odjavna pica. Za evropsko trite smislio sam ve i poseban
slogan, tipa: Voleli ste 'Muziki salon', voleete i 'Salon za masau'. Meutim, sve je to bilo mutno,
u ovom asu nedostajale su mi partnerke. Ustao sam im sam platio, proetao oko sto pedeset
metara, izbegavajui razliite predloge, i naao se pred Pushy Paradise. Gurnuo sam vrata i uao. Na
tri metra ispred sebe uoio sam Robera i Lionela, kako sede za stolom i piju irsku hafu. U dnu sale,
iza nekog stakla, pedesetak devojaka sedelo je na klupicama, s brojevima na privescima oko vrata.
Jedan kelner mi je brzo priao. Okrenuvi glavu, Lionel me spazio, i izraz stida ocrtao mu se na licu. I
Rober se okrenuo, pozvavi me, sporim pokretom, da im se pridruim. Lionel je grickao usne, prosto
nije znao kud da se dene. Konobar primi moju porudbinu. Ja sam s desnice ree Rober, bez
ikakvog vidljivog razloga, pripazite etao je kaiprstom iznad stola, kao da hoe na neto da me
upozori. Od poetka putovanja, primetio sam, uobraavao je da sam ja s levice i ekao povoljnu
priliku da zapone diskusiju sa mnom; ni na kraj pameti mi nije bilo da se upustim u tu igru. Zapalih
cigaretu; on me gotovo prostreli pogledom. Srea je delikatna stvar, izgovorio je tonom kojim se
kazuju mudre izreke, teko je nalazimo u sebi, nemogue ju je nai van sebe. Posle nekoliko
sekundi dodao je strogim glasom: amfor! Lionel ga je gledao s divljenjem, izgleda da je potpuno
pao na njegov arm. Reenica mi je zvuala sporno: zamenjujui rei teko i nemogue, moda
bismo se pre. pribliili realnosti; ali nisam eleo da nastavim dijalog, smatrao sam da je nuno da se
vratimo normalnom turistikom ponaanju. Sem toga, poeo sam da oseam udnju za brojem 47,
malom Tajlanankom, veoma vitkom, ak malo mravom, ali sa sonim usnama i ljupkog izgleda;
nosila je crvenu mini-suknju i crne arape. Svestan da je moja panja popustila, Rober se okrenuo
Lionelu: Ja verujem u istinu, rekao je potmulim glasom, verujem u istinu i u princip dokazivanja.
Sluajui ga rasejano shvatio sam, s iznenaenjem, da je on diplomirani matematiar i da je u
mladosti pisao radove o Lijevim skupovima, radove koji su mnogo obeavah. ivo sam reagovao na
ovu informaciju: postojale su, znai, neke oblasti, izvesni segmenti ljudske inteligencije, gde je on
bio prvi koji je jasno nazreo istinu, i izneo je sa sigurnou koja se dokazima mogla potvrditi. Da,
sloio se on, gotovo alei, naravno, sve to je posle bilo ponovo dokazano, u jednom irem okviru.
Potom je radio kao nastavnik u pripremnim odeljenjima: bez ikakvog zadovoljstva posvetio je svoje
zrele godine pripremi za maturu mladih idiota ija je opsesija bila upis na Politehniku. U svakom

37

Bosnaunited

sluaju, dodao je, nisam bio od materijala matematiara-kreativca. To je dato samo

malobrojnima. Krajem sedamdesetih uestvovao je u radu jedne ministarske komisije za reformu
nastave matematike lepa pizdarija, po njegovom priznanju. Danas ima pedeset tri godine, a poto
je ve tri godine u penziji, sav se posvetio seksualnom turizmu. enio se tri puta. Ja sam rasista,
ree on veselo. Postao sam rasista Jedna od prvih posledica putovanja, dodao je, sastoji se u
tome da se jaaju ili stvaraju rasne predrasude: jer, kako bi se mogli zamiljati drugi pre nego to se
upoznaju? Slini su nama to se podrazumeva; ali malo-pomalo ovek postaje svestan da je
stvarnost ipak drugaija. Kad god moe, Zapadnjak radi: posao mu je esto dosadan, ili ga nervira,
ali on se pretvara da ga interesuje; to je lako uoiti. U pedesetoj godini, umoran od poduavanja,
matematike i svega ostalog, odluio sam da otkrijem svet. Bio sam se upravo razveo, po trei put, na
seksualnom planu nisam imao posebnih zahteva. Moje prvo putovanje odvelo me je na Tajland;
odmah zatim otiao sam na Madagaskar. Od tada, nisam vie nikada pojebao belu enu, nisam,
tavie, osetio ni elju za tim. Verujte mi, dodao je poloivi dlan na Lionelovu podlakticu, dobru,
nenu, poslunu piku, gipku i miiavu, vie neete nai ni kod jedne bele ene: sve je to
nepovratno nestalo. Broj 47 je primetila da ne skidam oi sa nje; nasmeila mi se i visoko prekrstila
noge, otkrivajui crvene podvezice. Rober je nastavljao da izlae svoje stavove: ,,U doba kad su se
belci jo smatrali superiornima, govorio je, rasizam nije bio opasan. Za koloniste, misionare, laike
uitelje XIX veka, crnac je bio velika ivotinja, ne mnogo zla, neka vrsta majmuna koji je malo
evoluirao. Polazilo se od toga da je smatran za korisnu tegleu ivotinju, sposobnu da obavi i
sloene poslove; ili je dran za frustriranu duu, malo neotesanu, ali sposobnu da se, dobrim
vaspitanjem, uzdigne do Boga, ili bar, na nivo zapadnog razuma. U svakom sluaju, u njemu je
prepoznavan 'inferiorni brat', a prema nekome ko je inferioran ne moe se oseati mrnja, najvie
prezriva dobrodunost. Ovaj dobronamerni rasizam, skoro humanistiki, potpuno je nestao. Od asa
kad su belci poeli da doivljavaju crnce kao jednake, bilo je jasno da e se, pre ili kasnije, doi dotle
da budu smatrani superiornima. Pojam jednakosti nije utemeljen u ljudskom biu, nastavljao je on,
podiui ponovo kaiprst. Poverovao sam u jednom trenutku da e citirati svoje izvore
Larofukoa, ili ne znam ve koga ali nije. Lionel je nabrao elo. Belci sami sebe smatraju
inferiornima, nastavi Rober, zabrinut da nije dobro shvaen, sve je spremno za pojavu rasizma
novog tipa, baziranog na mazohizmu; istorijski gledano, u takvim okolnostima neminovno je nasilje,
medurasni sukobi i masakri. Svi antisemiti, na primer, saglasni su da Jevrejima treba priznati
superiornost odreene vrste: ako itate ranije antisemitske tekstove, biete zaprepaeni
injenicom da se Jevrejin smatra za najinteligentnijeg, najlukavijeg, da mu se pripisuju posebni
kvaliteti u oblasti finansija i solidarnosti sa zajednicom. Rezultat: est miliona mrtvih.
Ponovo sam bacio pogled na broj 47: uzbudljiv je ovaj period ekanja, ovek ak eli da on
potraje, mada uvek postoji i opasnost da devojka ode s nekim drugim klijentom. Ovla sam rukom
pozvao kelnera. Ja nisam Jevrejin, uzvikivao je Rober, shvativi da se ja to spremam da stavim
neku primedbu. Mogao bih, u stvari, staviti primedbe na mnogo toga: konano, mi smo na Tajlandu,
i belci nikada nisu smatrah osobe ute rase inferiornom braom, ve naprednim biima,
pripadnicima raznolikih civilizacija, sloenih, nekad opasnih; mogao sam, takoe, da primetim da
smo ovde radi jebaine, i da ovakve diskusije predstavljaju gubljenje vremena; bila bi to, u osnovi,
moja glavna primedba. Kelner je priao naem stolu: jednim hitrim gestom Rober mu je naznaio da
ponavlja porudbinu. I need a girl, izgovorio sam ja slomljenim glasom, the girl forty seven.
Primakao mi se zabrinutog i upitnog izraza lica; jedna grupa Kineza upravo se smetala za susedni
sto, pravili su uasnu buku. The girl number four seven! zaurlao sam, razdvajajui slogove. Ovaj
put je razumeo, nabacio irok osmeh i uputio se ka mikrofonu smetenom kraj prozora, gde je
izgovorio nekoliko rei. Devojka je ustala, krenula niza stepenice, zaputila se ka bonom izlazu
gladei kosu. Rasizam, nastavljao je Rober, posmatrajui me iskosa, u poetku kao da odlikuje
jaka antipatija, vrlo snaan takmiarski poriv izmeu mujaka razliitih rasa; on za posledicu ima
porast seksualne elje za enkama druge rase. Pravi predmet rasne borbe, precizirao je Rober, nije
ni ekonomski, ni kulturni: on je bioloki i surov to je borba za vagine mladih ena. Oseao sam da

38

Bosnaunited

nije daleko as kad e e oboriti na darvinizam: u tom trenutku kelner je ponovo priao naem stolu,
u pratnji broja 47. Rober je digao pogled ka njoj, dugo je posmatrao. Dobro ste odabrali, zakljuio
je sumorno, lii na kurvu. Devojka se stidljivo nasmeila. Zavukao sam joj ruku pod suknju I
milovao joj zadnjicu, kao da hou da je zatitim. Pribila se uz mene.
injenica je da u mome kvartu uglavnom belci odreuju pravila, umeao se Lionel, bez
vidljive potrebe.
Tano! vano je odobrio Rober. Ja predviam, u godinama koje dolaze, rast rasnog nasilja u
Evropi; sve e se zavriti graanskim ratom, ree on, pomalo zapenuen, sve e se to reiti
kalanjikovima. Ispio je svoj koktel naiskap; Lionel se zagledao u njega pomalo bojaljivo. Mene se
to vie ne tie! dodao je Rober, spustivi s treskom au na sto. Ja sam Zapadnjak, ali mogu da
ivim gde hou, jer sada imam love. Obiao sam Senegal, Keniju, Tanzaniju, Obalu Slonovae.
Devojke su tamo manje strune od Tajlananki, to je tano, manje su nene, ali su dobro skrojene i
imaju miriljave vagine. Neko seanje ga je, oigledno, tada preplavilo uutao je na trenutak.
What is your name, iskoristio sam priliku da upitam broj 47. Ja sam Sin, ree ona. Kinezi za
susednim stolom ve su bili izabrali devojke, sad su krenuli nasprat rakoljei se i cerekajui; ponovo
je zavladala relativna tiina. One se postavljaju etvoronoke, te male crnkinje, tako pokazuju svoje
vagine i zadnjice, nastavio je zamiljeno Rober. A unutranjost vagine im je sva ruiasta dodao
je apatom. Lionel mi je uputio jedan zahvalan pogled; bio je oigledno zadovoljan to odlazim prvi s
devojkom, tako je za njega sve postalo manje neprijatno. Klimnuo sam glavom ka Roberu, da se
pozdravim. Njegovo lice, tvrdih crta, zgreno u gorku grimasu, bilo je okrenuto ka sali i iznad nje;
posmatrao je ceo ljudski rod, bez imalo samilosti. Izneo je svoje stavove, bar mu se za to pruila
prilika; znao sam, ipak, da e sve vrlo brzo zaboraviti. Odjednom mi se uinilo da je to jedan
dotuen, gotov ovek; ivot se moe opisati i kao proces laganog zaustavljanja funkcija, to se lepo
vidi kod francuskog buldoga, izuzetno ustreptalog u mladosti, potpuno apatinog u zrelom dobu.
Kod Robera je taj proces ve dobro uznapredovao; jo uvek je} moda, imao erekcije, mada to nije
bilo sigurno. ovek se moe dovijati, davati utisak da je razumeo neto od ivota, no uprkos tome,
ivot se zavrava. Moja sudbina bila je slina njegovoj, delili smo isti poraz; nisam, meutim, oseao
nikakvu potrebu za solidarnou. Kada ljubavi nema, nita ne moe biti sveto. Pod onim kapcima,
stapaju se svetlosne mrlje; postoje vizije, a postoje i snovi. Sve to vie nije vano oveku koji oekuje
no: no neizostavno dolazi. Platio sam dve hiljade bahta kelneru, on je hodao ispred mene prema
dvostrukim vratima koja su vodila na sprat. Sin me drala za ruku; pokuae, u toku jednog ili dva
sata, da me uini srenim.
injenica je da se u salonu za masau veoma retko nabasa na devojku koja eli da vodi ljubav.
im smo se nali u sobi, Sin je klekla preda mnom, spustila mi pantalone i slip, i prihvatila moj kurac
usnama. Odmah mi je otvrdnuo. Ila je dalje usnama, oslobodila vrak nenim pokretima jezika.
Zatvorio sam oi, hvatala me vrtoglavica, imao sam utisak da u joj svriti u ustima. Zaustavila se
najednom, skinula se, smeei se sloila odeu i stavila je preko stolice. Jassage later, ree bacajui
se na krevet; zatim je rairila butine. Ve sam bio u njoj, snano sam ulazio i izlazio kad primetih da
sam zaboravio da stavim prezervativ. Prema izvetaju Lekara sveta, treina tajlandskih prostitutki
je seropozitivna. Ne mogu, meutim, rei da sam zadrhtao od uasa, bio sam samo neto malo
zabrinut: oigledno, sve te kampanje protiv side bile su apsolutni neuspeh. Ipak sam malo splasnuo.
Sotnething wrongf Neto nije u redu? zabrinula se ona oslonivi se na laktove. JAaybe condom,
rekao sam u neprilici. No problem, no condom l'm OK, dobacila je veselo. Prihvatila mi je muda
jednom rukom, dlan druge poloila na moj ud. Ispruio sam se na lea, prepustio se milovanju.
Pokreti dlana bili su sve bri, ponovo sam osetio krv kako mi struji kroz organ. Na kraju
krajeva,v valjda postoji medicinska kontrola, ili neto slino. im mi se uspravio, postavila se iznad
mene i nasadila se jednim pokretom. Obgrlio sam joj kukove, osetio se neranjivim. Poela je da mea
donjim delom, sitnim pokretima, njeno uivanje je raslo, rairio sam joj noge da prodrem to dublje.
Zadovoljstvo je bilo snano, disao sam vrlo lagano, da bih se uzdrao, bio sam oputen. Ona se onda

39

Bosnaunited

ispruila preko mene, snano protrljala svoj pubis o moj, kratko jeknula od uivanja. Digao sam
ruke, stao da joj milujem potiljak. U trenutku orgazma ukoila se, pustila dug hropac, zatim mi pala
na grudi. Bio sam jo uvek u njoj, oseao sam kako joj se vagina stee. Imala je i drugi orgazam,
snane kontrakcije koje su dolazile iznutra. Nesvesno sam je snano stegao u naruje i izbacio
spermu uz snaan krik. Ostala je nepomina, glave poloene na moje grudi, gotovo desetak minuta;
zatim je ustala i predloila da se istuiramo. Suila me je briljivo, tapkajui me pekirom, kao to se
radi s bebama. Seo sam na kanabe i ponudio joj cigaretu. We have time, ree ona, imamo jo malo
vremena. Saznao sam da ima trideset dve godine.
Nije volela ovaj posao, ali mu ju je napustio i ostavio je s dvoje dece. Bad man, ree ona.
Tajlandski mukarac, lo mukarac. Pitao sam je da li ima prijateljice meu ostalim devojkama. Ne
ba, glasio je odgovor; veina devojaka su mlade i praznoglave, troe ono to zarade na haljine i
parfeme. Ona nije takva, ona je ozbiljna i stavlja novac u banku. Za nekoliko godina moi e da
prestane s poslom, da se vrati u svoje selo, da tamo ivi: roditelji su joj bili ve stari, treba im pomo.
Kad sam poao, dao sam joj napojnicu od dve hiljade bahta; bilo je to smeno, bilo je previe.
Primila je novanice s nevericom, zahvalila mi nekoliko puta, s rukama sklopljenim u visini grudi.
You good man, ree. Navukla je mini-suknju i arape. Ostalo joj je da radi jo dva sata, do
zatvaranja. Otpratila me je do vrata, sklopivi jo jednom ruke. Take care, ree, be happy. Izaao
sam na ulicu, pomalo zamiljen. Polazak na poslednju etapu putovanja bio je predviden za sutradan
u osam. Pitao sam se kako li je Valeri provela svoj slobodni dan.
Kupila sam poklone za porodicu, ree ona. Nala sam divne koljke. Brod je klizio preko
tirkizne vode, izmeu krenjakih stena obraslih gustim rastinjem, bilo je tano onako kako sam
zamiljao dekor za Ostrvo s blagom. Mora se priznati, ipak je priroda udo rekoh. Valeri paljivo
okrenu lice k meni; bila je skupila kosu u pundu, ali nekoliko uvojaka lepralo je na vetru s obe
strane lica. Priroda je ipak, ponekad nastavio sam obeshrabreno. Morali bi da se organizuju
asovi konverzacije, kao to postoje kursevi okretnih igara; suvie sam se bio posvetio
raunovodstvu, oigledno izgubio sam kontakt. Da li ste svesni da je danas 31. decembar,
primetila je mirno. Bacio sam pogled uokolo, po nepominom azuru, tirkiznom okeanu ne, zaista
nisam bio toga svestan.
Son je ustala da bi se obratila grupi: Mi sad pribliili Koh Fi Fi. Tamo, ja vam rekla, nemogue
ii. Stavili vae kupae kostime da odete? Ii peke, ne duboko, hodati. Hodati kroz vodu. Ne koferi,
koferi posle. Kormilar je zaobiao jedan rt, zaustavio motor, brodi je klizio, po inerciji, do male
uvale, koja je pravila polukrug usred stenovite obale obrasle dunglom. Zelena prozrana voda
mrekala se po plai do savreno belog, nestvarnog peska. Usred ume, u podnoju prvih obronaka,
nazirali su se drveni bungalovi podignuti na kolju, sa krovovima pokrivenim palminim liem.
Grupa je na trenutak zanemela. Zemaljski raj, ree tiho Silvi, grla stegnutog od istinskog
uzbuenja. Jedva da je preterivala. Ona nije bila Eva, to sam hteo da kaem. A ni ja Adam, naravno.
lanovi grupe ustajali su jedan za drugim i opkoraivali oplatu broda. Pomogao sam ozijan da
sie do svoga mua. Zadigla je suknju do pojasa, nije joj bilo lako da ustane, ali je bila oarana, usta
iroko otvorenih od oduevljenja. Osvrnuo sam se: mornar Tajlananin je ekao, oslonjen na veslo,
da svi putnici siu. Valeri je ukrstila ruke na kolenima i, dobacivi mi pogled odozdo, nasmeila se
zbunjeno: Zaboravila sam da obuem kupai kostim, izustila je konano. Grizla je usne nervozno,
zatim je ustala i skinula pantalone, jednim potezom. Imala je na sebi ipkane gaice, veoma fine,
nimalo u skladu sa duhom ovog putovanja. Stidne dlake su joj trcale sa strane, bile su guste, veoma
crne. Nisam okrenuo glavu, bilo bi to glupo, ali moj pogled ipak nije bio suvie napadan. Poao sam
niz levu stranu broda, pruio ruku da joj pomognem; ona je, meutim, ve bila skoila s broda. Voda
nam je dosezala do pojasa.
Pre nego to e poi na plau, Valeri je ponovo razgledala ogrlice od koljki koje je namenila
svojim bratanicama. Odmah nakon diplomiranja, njen brat je dobio mesto inenjera u odseku za

40

Bosnaunited

istraivanja kod Elfa. Posle nekoliko meseci internih priprema, otiao je u Venecuelu, u svoju prvu
misiju. Godinu dana kasnije oenio se jednom metankom. Valeri je imala utisak da on nije imao
mnogo seksualnih iskustava pre toga; u svakom sluaju, nikad nije nijednu devojku doveo kui. To
esto biva s mladiima koji ue za inenjere: oni nemaju.vremena za izlaske ni za stalnu devojku.
Njihova zabava svodi se na razonode bez posledica, kao to su igrice ili partije aha na Internetu. Oni
stiu diplomu, nalaze prvi posao i sve otkrivaju u isto vreme: novac, profesionalnu odgovornost,
seks; ako se desi da budu poslati u kakvu tropsku zemlju, teko mogu da se odupru izazovima.
Bernar se oenio meleskinjom, boanstvenog tela; vie puta, tokom odmora kod roditelja, u Sen-KePortrijeu, Valeri je oseala kako se u njoj budi snana elja prema snahi. Bilo joj je teko da zamisli
nju i svog brata kako vode ljubav. Meutim, imali su sada dvoje dece, i ostavljali utisak srenog para.
Nije bilo teko kupiti poklon za Huanu: ona je volela nakit i svetio kamenje e divno isticati njenu
mrku kou. Naprotiv, za Bernara nije nala nita. Kad ljudi nemaju poroka, ree ona sebi, veoma je
teko pogoditi ta bi im predstavljalo zadovoljstvo.
Upravo sam prelistavao Phuket Weekly, koji sam naao u hotelskom salonu, kad ugledah Valeri
kako hoda plaom. Malo dalje bila je grupa Nemaca koji su se kupali goli. Oklevala je na trenutak,
zatim krenula ka meni. Sunce je bilo zaslepljujue, bilo je skoro podne. Ovako ili onako u svakom
sluaju trebalo je da uspem da odigram igru. Babet i Lea promakoe ispred nas; nosile su velike
torbe preko ramena, inae su bile potpuno gole. Uoio sam ovo ravnoduno; Valeri ih je, naprotiv,
dugo pratila pogledom, radoznalo i bez ustruavanja. Njih dve sedoe nedaleko od Nemaca. Mislim
da u da se okupam, rekoh. Ja u ii kasnije, odgovori ona. Uao sam u vodu, bila je topla,
prozirna, boanstveno mirna; male srebrne ribe plivale su tik ispod povrine. Nagib je bio blag,
oseao sam tlo pod nogama i na pet stotina metara od obale. Izvadio sam svoj rep iz gaa, zatvorio
oi i zamiljao Valerinu ribu, onakvu kakva mi se pokazala jutros, polupokrivena ipkanim
gaicama. Drkao sam, to je ve bilo neto; to bi moglo predstavljati motivaciju. Treba iveti ivot,
uspostavljati veze s ljudima: bio sam previe napet, uopteno govorei, ve due vremena. Trebalo
je moda da veeri posvetim nekoj aktivnosti, badmingtonu, pevanju u horu ili neem drugom.
Jedine ene kojih sam uspevao da se setim, bile su one koje sam tucao. Nije ni to malo: ovek
sakuplja uspomene da bi se oseao manje usamljenim u trenutku smrti. Nisam smeo ovako da
razmiljam. Think positive, rekoh u sebi uzrujano, think different Vratio sam se, polako, na obalu,
zastajui posle svakog desetog zamaha, diui duboko da bih se opustio. Prva stvar koje sam postao
svestan kad sam stupio na pesak, bila je da je Valeri skinula gornji deo kostima. Zasad je leala na
stomaku, ali okrenue se, to je bilo neminovno kao kretanje planeta. Seo sam na svoj pekir, malo se
povio unapred. Think differentponavljao sam. Ve sam viao enske grudi, milovao sam ih i lizao;
pa ipak, ovoga puta, bio sam u oku. Ve sam bio pretpostavio da ona ima divne grudi, ali bilo je
stranije nego to sam mogao zamisliti. Nisam uspevao da odvojim pogled od bradavica, tamnih
krugova oko njih; nije mogue da ne osea moj pogled; ona je, meutim, utalav nekoliko sekundi,
koje su mi se inile strano duge. ta se tano zbiva u enskim glavama? One tako lako pristaju na
pravila igre. Ponekad, kad se posmatraju u ogledalu od glave do pete, gole, u njihovom se pogledu
moe razabrati neka vrsta objektivnosti, hladnog procenjivanja sopstvenih zavodnikih moi, to
nijedan mukarac nikada ne moe postii. Ja sam, konano, morao prvi da skrenem pogled.
Sedeli smo tako neko vreme, a koliko ne bih znao da odredim: sunevi zraci jednako su padali
vertikalno, svetio je bilo izuzetno ivo. Moj pogled bio je prikovan za pesak, beo i sitan kao praina.
Miel, rekla je neno. Naglo sam podigao glavu, kao pogoen. Njene tamnosmee oi utopile su se
u moje. ta to Tajlananke imaju a ene sa Zapada ne, zapitala je razgovetno. Ni ovoga puta nisam
uspeo da podnesem njen pogled; grudi su joj se dizale u ritmu disanja; uinilo mi se da su joj
bradavice otvrdnule. Tada, tano u tom asu, zaeleo sam da odgovorim: Nita! Zatim mi je na
pamet pala jedna ideja, ne ba srena.
Postoji jedan tekst o tome, neka vrsta ankete-reportae pruio sam joj Phuket Weekly.
Find your longlife companion Well educated Thai ladies, je P to?

41

Bosnaunited

Da, malo dalje je i jedan intervju. Sam Savanasi, nasmejan, u crnom odelu sa tamnom
kravatom, odgovarao je na deset pitanja koja su mu postavljena (Ten questions you could ask) o
funkcionisanju agencije Od srca srcu, koju je on vodio.
There seems to be, zapaao je g. Savanasi, ,,a nearperfect match between the Western men,
who are unapreciated and get no respect in their own countries, and the Thai women, who would be
happy to find smeone who simply does his job and hopes to come home to a pleasant family life
after work. Most Western women do not want such a boring husband.
One easy way to see this, nastavljao je on, is to look at any publication containing 'personal'
ads. The Western women want someone who looks a certain way, and who has certain 'social skils',
such as dancing and clever conversation, someone who is interesting and exciting and seductive.
Now go to my catalogue, and look at what the girls say they want. It's all pretty simple, really. Over
and over they state they are happy to settle down FOREVER with a man who is willing to hold down
a steady job and be a loving and understanding HUSBAND and FATHER. That will get you exactly
nowhere with an American girl.
As Western women, zakljuio je bez zazora, do not appreciate men, as they do not value
traditional family life, marriage is not the right thing for them to do. I'm helping modern Western
women to avoid what they despise. 5
Deluje uverljivo to to on pria, ree Valeri tuno. Postoji trite, to je izvesno Odloila je
asopis i zamislila se. U tom trenutku Rober proe pored nas, etao je du plae, s rukama na
leima, mranog izgleda. Valeri se naglo okrenu na drugu stranu.
Ne svia mi se ovaj tip, progovori ona s gaenjem.
Nije on glup, napravio sam pri tom prilino nemaran pokret.
Nije glup, ali meni se ne svia. Maksimalno se trudi da okira druge, da bude antipatian; ja to
ne volim. Vi bar pokuavate da se prilagodite.
A, je l'? pogledao sam je upitno.
Veina zapadnih ena ne eli tako dosadnog mua.
To se lako moe videti ako se pogleda bilo kakva publikacija koja sadri 'line oglase'. Zapadna
ena eli nekoga ko izgleda dobro i ko ima neki hobi vezan za druenje, kao to su ples ili voenje
pametne konverzacije, nekoga ko je inteligentan, i uzbudljiv, i zavodljiv. Pogledajmo moj katalog da
vidimo ta devojke ele. Sve je to prosto, zaista. One jednako ponavljaju da bi bile srene da se
ZAUVEK srede s nekim ovekom koji je voljan da prihvati neki stalan posao i da bude MU i OTAC,
da voli i razume. S tim ne biste uspeli ni kod jedne amerike devojke.
Poto zapadne ene ne cene mukarce, kao ni vrednosti tradicionalnog porodinog ivota, za
njih venanje nije poeljna stvar. Ja zato modernim zapadnim enama pomaem da izbegnu ono to
preziru.
Da. Oigledno je, osea se da vam je teko, da niste stvoreni za ovu vrstu odmora; ali, bar se
trudite. U osnovi, vi ste, uverena sam, mio deko.
U tom asu mogao sam, i trebalo je, da je uzmem u naruje, da joj pomilujem grudi, poljubim je
u usta; ali, iz gluposti, uzdrao sam se. Poslepodne se oduilo, sunce se primicalo vrhovima palmi;
mi smo izgovarali beznaajne rei.
Za novogodinju veeru Valeri je obukla dugaku haljinu od zelene vazduaste tkanine, lako
providne, s korsetom koji joj je duboko otkrivao grudi. Posle deserta, na terasu je stigao orkestar, sa
smenim starim pevaem koji je pevao kroz nos adaptacije slow-rock Boba Dilana. Babet i Lea su se
ini se da se stvara gotovo savrena veza izmeu onih mukaraca sa Zapada, koji nisu na ceni i nemaju
ugleda u svojim zemljama, i tajlandskih ena, koje bi bile srene da nadu nekoga ko prosto radi svoj posao i
oekuje da se, posle posla, vrati kui, u prijatno porodino okruenje.
5

42

Bosnaunited

oigledno sasvim priklonile grupi Nemaca, sluao sam dobacivanja koja su dolazila s njihove strane.
Zozet i Rene su plesali, neno zagrljeni. No je bila vrela, noni leptiri lepili su se za arene lampione
okaene o balustradu. Oseao sam se jadno i potiteno, ispijao sam viski za viskijem.
Ono to je rekao tip u intervjuu, u novinama?
Da Valeri podie oi k meni; sedeli smo jedno pored drugog na klupi od trske. Grudi su joj
bile zaobljene u korsetu, kao da se nude iz unutranjosti malih koljki. Bila se naminkala; duga
rasputena kosa leprala joj je oko ramena.
To se odnosi, pre svega, na Amerikance. Kad su Evropljani u pitanju, manje je prihvatljivo.
Napravila je sumnjiavu grimasu, ostala tako utei. Po svoj prilici, bolje bih uradio da sam je
pozvao na ples. Popio sam novi viski, zavalio se na klupu, duboko udahnuo.
Kad sam se probudio, sala je bila gotovo prazna. Peva je i dalje pevuio na tajskom, uz
nemarnu pratnju bubnjara; niko ga vie nije sluao. Nemci su iezli, Babet i Lea vodile su ivu
diskusiju sa dvojicom Italijana koji su iskrsli ne znam odakle. Bilo je tri sata ujutro; godina 2001. je
poela. U Parizu e se zvanina smena godine desiti tek za tri sata; bilo je tano pola noi u
Teheranu, i pet ujutro u Tokiju. Coveanstvo je, ovako ili onako, ulazilo u trei milenijum; to se
mene tie, ulaz sam potpuno promaio.
Vraao sam se u svoj bungalov, smrvljen od stida; u vrtu se uo smeh. Nasred peane aleje
sapleo sam se o sivu, nepominu abu. Nije pobegla, nije imala nikakav odbrambeni refleks. Pre ili
kasnije, neko e stati na nju, nehotice; kima e joj se prelomiti, njena razgaena koa izmeae se sa
peskom. eta e osetiti neto meko na donovima, kratko e opsovati, obrisae ih, trljajui noge o
tlo. Odgurnuo sam abu nogom; sasvim lagano, uputila se ka travnjaku. Gurnuo sam je jo jednom:
dohvatila se relativne sigurnosti travnjaka; produio sam, moda, njeno preivljavanje za nekoliko
sati. Oseao sam da se nalazim u poziciji jedva neto boljoj od njene: nisam odrastao u porodinom
gnezdu, niti u bilo emu, da bi se neko mogao uzbuditi zbog moje sudbine, podrati me u sluaju
nevolje, oduevljavati se mojim dogodovtinama i mojim uspesima. Nisam, ta vie, ni zasnovao
neko takvo bivstvovanje: bio sam neenja, bez dece; nikome nije padalo na pamet da se osloni na
moje rame. Kao ivotinja: ivim sam i umreu sam. Nekoliko minuta bilo me je preplavilo
samosaaljevanje, bez jasnog povoda
Kad bi se drukije gledalo na stvar, moglo bi se rei da sam od otpornog, vrstog materijala,
superiornijeg rasta od proeka ivotinjske vrste; pretpostavljena duina mog ivota bila je ista kao
za slona, ili za ga vrana; bio sam bie koje je tee unititi nego nekog malog vodozemca.
Sledea dva dana proveo sam u svom bungalovu. S vremena na vreme samo, izlazio sam,
unjajui se uza zidove, i odlazio do minimarketa da kupim pistae i po koju flau Mekonga. Nisam
mogao da zamislim kako bih se mogao ponovo suoiti sa Valeri, u bifeu, za dorukom, ili na plai.
Postoje stvari koje se mogu raditi, i one druge koje nam izgledaju suvie teke. Malo-pomalo, sve je
postalo suvie teko; na to se svodi ceo moj ivot.
Poslepodne drugog januara, naao sam ispod vrata upitnik Novih granica o utiscima. Popunio
sam ga pedantno, zaokruivao sam uglavnom kuice sa naznakom Dobro. Tano je u nekom
smislu, sve je bilo dobro. Moj odmor je proao normalno. Kruno putovanje bilo je cool, s lakim
ukusom avanture; odgovaralo je svom opisu. U rubrici lina zapaanja napisao sam sledeu strofu:
im sam se probudio, kao da sam bio prenet
U neki drugi svet ipartan kvadratima
Dobro poznajem ivot i njegova pravila:
Nalik je upitniku u kojem se zaokruuju pitanja.
Ujutro, treeg januara, spakovao sam kofere. Ugledavi me na brodu, Valeri se jedva uzdrala
da me ne pozove; okrenuo sam glavu na drugu stranu. Son se s nama pozdravila na aerodromu u
Fikeu; stigli smo ranije, avion je poletao tek za tri sata. Posle pasokih formalnosti krenuo sam

43

Bosnaunited

prema trgovinskom centru. Iako je hol aerodroma potpuno pokriven, butici imitiraju kolibe, sa
konstrukcijom od tikovine i krovovima od palminog lia. U asortimanu izloene robe meale su se
medunarodne marke (marame Hermes, parfemi Yves Saint Laurent, torbe Vuitton) s lokalnim
proizvodima (koljke, ukrasi, tajlandske svilene kravate). Butici na aerodromima predstavljaju, jo
uvek, prostor na kome se prikazuje nacionalni stil ivota, ali nekog bezbednog, obezbojenog
nacionalnog ivota, potpuno prilagoenog standardima svetske potronje. Za putnika na zavretku
putovanja to je bio neki meuprostor, istovremeno i manje zanimljiv i manje zastrauju nego
ostatak zemlje. Nisam se mogao oteti utisku da svet, u celini, sve vie tei tome da lii na aerodrom.
Prolazei pored butika Coral Emporium odjednom sam poeleo da kupim poklon za Mari-an;
konano, samo sam nju imao na ovom svetu. Ogrlicu, bro? Dok sam preturao po korpi, ugledao sam
Valeri, na dva metra od sebe.
Pokuavam da izaberem ogrlicu rekao sam, usteui se.
Za crnku ili za plavuu? u glasu joj se oseala nota gorine.
Plavua, s plavim oima.
U tom sluaju, bolje je uzeti svetli koral.
Pruio sam bording kartu devojci za kasom. Dok sam plaao, rekao sam Valeri alostivim
glasom: To je za koleginicu s posla. udno me pogledala, kao da je oklevala da li da me oamari ili
da prsne u smeh; ipak, pratila me jo nekoliko metara po izlasku iz butika. Veina ljudi iz grupe
sedela je na klupama u holu, izgledalo je da su ve obavili sve kupovine. Zastao sam, udahnuo
duboko i okrenuo se Valeri.
Mogli bismo se videti u Parizu izgovorih konano.
Mislite? odvrati ona jetko
Nisam joj odgovorio, zadovoljio sam se time da je ponovo pogledam. U jednom trenutku sam
hteo da kaem Bila bi teta ali nisam siguran da li sam izgovorio te rei.
Valeri baci pogled unaokolo, spazi Babet i Leu na najblioj klupi, i razdraljivo okrete glavu.
Zatim izvue notes iz tane, iupa jedan list i brzo napisa neto. Pruajui mi list zaustila je da neto
kae, onda je odustala, okrenula se i prikljuila ostalima. Bacio sam pogled na pare papira, pre nego
to u ga staviti u dep: bio je to broj mobilnog telefona.

44

Bosnaunited

Drugi deo

KONKURENTSKE PREDNOSTI

Avion je na Roasi sleteo u jedanaest sati; meu prvima sam podigao kofer. U pola jedan bio sam
kod kue. Bila je subota; mogao sam jo da odem u kupovinu, da kupim neke sitnice za stan, i slino.
Ulicom Muftar brisao je ledeni vetar, i nita od tih sitnica nije bilo vredno ovakve rtve. Aktivisti
pokreta za prava ivotinja prodavali su ute nalepnice. Posle praznika uvek se belei lagani pad
potronje prehrambenih proizvoda u domainstvima. Kupio sam peeno pile, dve boce vina Graves i
poslednji broj Hot videa. To je predstavljalo skroman izbor za vikend; nisam imao utisak da sam
neto vie zasluio. Pojeo sam pola pileta, njegovu ugljenisanu i masnu kou, gotovo odvratnu. Neto
posle tri sata telefonirao sam Valeri. Odgovorila je na drugo zvono. Da, bila je slobodna veeras; za
veeru, da. Mogao bih doi po nju u osam sati; ona stanuje u Aveniji Rej, blizu parka Monsuri.
Otvorila mi je obuena u donji deo bele trenerke i kratku majicu. Nisam spremna ree
prikupljajui kosu pozadi. Od ovog pokreta podigle su joj se grudi; nije nosila prslue. Stavio sam joj
ruku na struk, primakao lice njenom. Rasklopila je usne, i odmah mi uvukla jezik u usta. Osetio sam
estoko uzbuenje, na granici da se onesvestim; odmah mi je skoio. Ne odvajajui svoj pubis od
moga, gurnula je ulazna vrata, koja su se zatvorila s priguenim treskom.
Prostorija, osvetljena samo jednom Stonom lampom, inila se ogromnom. Valeri me zagrlila
oko struka i povela, na slepo, do sobe. Pored kreveta ponovo me poljubila. Zadigao sam joj majicu,
poeo da joj milujem grudi; ona je aputala neto to nisam razumeo. Kleknuo sam pred njom,
svukao joj trenerku i gaice, zatim poloio lice na njenu ribu. Otvor joj je bio vlaan, rastvoren, fino
je mirisao. Zajeala je i pala na krevet. Brzo sam se skinuo i prodro u nju. Organ mi je bio vreo, kroz
njega su strujali marci zadovoljstva. Valeri, rekoh, neu moi dugo da izdrim, suvie sam
uzbuen. Privukla me sebi i apnula na uvo: Doi U tom trenutku sam osetio kako su se zidovi
njene vagine stegli oko moje kite. inilo mi se da nestajem u prostoru, jedino mi je kurac bio iv,
protresali su ga talasi neverovatno snanog zadovoljstva. Dugo sam izbacivao spermu, u nekoliko
navrata; kad sam ve bio pri kraju, postao sam svestan da urlam. Mogao bih umreti za trenutak kao
to je ovaj.
ute i plave ribe plivale su oko mene. Stajao sam u vodi odravajui ravnoteu na nekoliko
metara ispod povrine obasjane suncem. Valeri je bila malo dalje, i ona je stajala u vodi, pred jednim
koralnim sprudom; bila mi je okrenuta leima. Oboje smo bili goli. Znao sam da je to besteinsko
stanje posledica gustine okeana, ali bio sam iznenaen to uspevam da diem. Uz nekoliko zamaha
rukama, pribliio sam joj se: sprud je bio osut fosforescentnim, srebrnim organizmima, zvezdastog
oblika. Poloio sam joj dlan na grudi, drugi na dno stomaka. Ona se savila, zadnjica joj se trljala o
moj organ.
Probudio sam se u istom poloaju; bila je jo no. Neno sam razmaknuo Valerine butine, da
prodrem. Istovremeno sam vlaio prste da bih joj drakao klitoris. Shvatio sam da je budna kad je
poela da jei. Digla se, klekla na krevet, poeo sam da ulazim, sve jae i jae, oseao sam kako
poinje da svrava, disala je ubrzano. U trenutku orgazma poskoila je i ispustila prodoran krik;
zatim je ostala nepomina, kao zgromljena. Izvukao sam se i ispruio pored nje. Ona se opustila i
zagrlila me; oboje smo bili u znoju. Prijatno je probuditi se u orgazmu, rekla je sputajui ruku na
moje grudi.

45

Bosnaunited

Kad sam se ponovo probudio, ve je uveliko bio dan; bio sam sam u krevetu. Ustao sam i proao
kroz sobu. Druga prostorija bila je zaista vrlo prostrana, s visokom tavanicom. Police s knjigama
pruale su se du polusprata, iznad kanabea. Valeri je bila izala; na kuhinjskom stolu ostavila je
hleb, sir, buter, dem. Posluio sam se oljom kafe i otiao da se ponovo izvrnem. Ona se vratila
desetak minuta kasnije, sa kroasanima i pecivom sa okoladom; donela je posluavnik u sobu.
Uasno je hladno napolju, ree skidajui se. Ja se setih Tajlanda.
,yaleri, rekoh oklevajui, ta nalazi u meni? Nisam ni mnogo lep, ni mnogo zabavan; teko mi
je da shvatim ta to ima privlano u meni. Gledala me, ne govorei nita; bila je skoro naga, samo u
gaicama. Ozbiljno te pitam, insistirao sam. Pogledaj me, izraen tip, ne mnogo drutven, tavie
pomiren sa dosadnim ivotarenjem. A ti mi prilazi, prijateljski i neno, i prua mi mnogo
zadovoljstva. To ne razumem. ini mi se da u meni trai neto to ne postoji. Bie razoarana,
sigurno. Smekala se, imao sam utisak da se ustee da govori; Onda je poloila ruku na moja muda i
spustila glavu na njih. Poeo je odmah da raste. Obavila je koren mog uda jednim pramenom kose,
zatim stala da ga draka vrhovima prstiju. Ne znam mrmljala je, ne prekidajui. Prijatno je to ti
nisi siguran u sebe. Strano sam te elela tokom ovog putovanja. Bilo je uasno, mislila sam na to
svaki dan. Stisnula je jae moja jaja, prikupljajui ih u aku. Drugom rukom je uzela malo dema od
malina i razmazala po udu; zatim je poela paljivo da ga oblizuje, irokim zahvatima jezika.
Zadovoljstvo je nezadrivo raslo, irio sam noge u oajnikom naporu da se uzdrim. Kao da se igra,
drakala me sve bre, prinosei kitu usnama. U asu kad je njen jezik zagolicao moj vrak, snano
sam joj iknuo u poluotvorena usta. Progutala je i lako se zagrcnula, zatim je prihvatila kraj mog
kurca usnama, da pokupi poslednje kapi. Bio sam zahvaen talasom neverovatnog spokojstva, i kao
da se taj talas ulivao u svaku moju venu. Sklonila je usne, zatim se ispruila i priljubila uza me.
U noi 31. decembra zamalo sam zakucala na vrata tvoje sobe; konano, nisam se usudila. Bila
sam ubeena da se meu nama nita nee desiti; najgore je bilo to nisam uspevala da te mrzim.
Ljudi mnogo priaju meu sobom na organizovanim putovanjima, ali to ostaje prividno drugarstvo,
oni dobro znaju da se, po povratku, vie nee videti. Vrlo je retko da meu njima doe do seksualnih
odnosa.
Misli?
Znam: postoje istraivanja o tome. Tako je i kad je re o klubovima za odmor. To je, uostalom, i
njihov problem, jer je, zapravo, druenje jedini pravi smisao ovakvog letovanja. Poslednjih deset
godina poseta klubovima konstantno opada iako su cene u stalnom padu. Jedino pravo objanjenje
je da su seksualni odnosi tokom odmora postali skoro nemogui. Jedine destinacije koje malo
izvlae posao su one koje imaju jaku homoseksualnu klijentelu, kao Krf ili Ibica.
Vrlo si obavetena o tom problemu, rekoh iznenaeno.
To je normalno, radim u turizmu. Nasmejala se: I to je jedna od konstanti organizovanih
putovanja: vrlo se malo govori o svom profesionalnom ivotu. To je jedno od pravila igre: u
potpunosti prihvatiti ono to organizatori zovu 'zadovoljstvo otkrivanja'. Preutno, uesnici se
saglaavaju da izbegavaju ozbiljne teme, kao to su posao ili seks.
Gde radi?
U Novim granicama.
Znai, putovala si slubeno? Da napie izvetaj, ili neto slino?
Ne, bila sam stvarno na odmoru. Imam veliki popust, naravno, ali koristila sam svoj godinji
odmor. Ve pet godina radim tamo, i prvi put putujem s njima.
Spremajui salatu od paradajza s mocarelom, Valeri mi je priala o tome ta radi. U martu 1990,
tri meseca pre mature, poela je da razmilja ta e da radi sa diplomom i, uopte, sa svojim
ivotom. Uz mnogo muka, njen stariji brat uspeo je da se upie na geoloki fakultet u Nansiju, i
upravo je bio diplomirao. Njegova karijera trebalo je da zapone negde u rudnicima ili na naftnim

46

Bosnaunited

platformama, u svakom sluaju veoma daleko od Francuske. On je imao strast za putovanjima. I ona
je imala tu strast, manje-vie. Tako je na kraju odluila da se upie u Viu turistiku kolu.
Intelektualni napor koji su zahtevale duge studije nije smatrala primerenim svojoj prirodi.
Bila je to greka, i nije joj dugo trebalo da se u to uveri. Nivo nastave u Vioj turistikoj koli bio
je suvie nizak, polagala je sve ispite bez ikakvog napora, i normalno je bilo da oekuje diplomu i ne
razmiljajui o njoj. Paralelno, upisala se na seminar koji joj je omoguavao da stekne diplomu u
rangu univerzitetske, na studijama knjievnosti i humanistikih nauka. Kad je dobila diplomu Vie
turistike kole, upisala se na postdiplomske studije na sociologiji. I tamo se brzo razoarala. Oblast
je bila interesantna, istraivakih zadataka mnogo, ali predloeni metodi rada, izloene teorije, inili
su joj se smeno pojednostavljeni: sve je smrdelo na ideologiju, povrnost i amaterizam
Odustala je od svega ne saekavi kraj godine, ne stekavi svedoanstvo, i nala posao agenta
na alteru u poslovnici Kuoni u Renu. Dve nedelje kasnije, u trenutku kad je nameravala da iznajmi
garsonjeru, postala je svesna upala je u zamku: od sada pa nadalje bila je u svetu zaposlenih.
Ostala je godinu dana u agenciji Kuoni u Renu, gde se pokazala kao vrlo uspena prodavaica
aranmana. Nije bilo teko, priala je, dovoljno je malo popriati sa klijentima, zainteresovati se
za njih. To je vrlo retko nai ljude koji se interesuju za druge. Direkcija joj je predloila mesto
asistenta na pravljenju i ugovaranju aranmana u parikom seditu firme. Trebalo je da uestvuje u
osmiljavanju krunih tura, u predlaganju marruta i poseta, u ugovaranju cena s hotelijerima i
lokalnim operaterima. I na tom poslu e uglavnom dobro snala. est meseci kasnije javila se na
oglas Novih granica, u kojem se nudilo mesto istog ranga. Tada je njena karijera stvarno uzletela.
Stavili su je u ekipu an-Iva Frooa, mladog diplomca sa Trgovake akademije, koji o turizmu nije
znao skoro nita. Odmah je pokazao da je ceni, ukazao joj poverenje; iako joj je, teorijski, bio ef,
niim nije ograniavao njenu inicijativu.
Ono to je dobro u radu sa an-Ivom jeste to to je on ambiciozan i za mene. Svaki put kad je
trebalo pregovarati o nekoj promociji ili poveanju plate, to je on vodio. Sad je direktor ponuda za
ceo svet on je supervizor svih tura; a ja sam jo uvek njegova asistentkinja.
Mora da si dobro plaena.
etrdeset hiljada franaka meseno. U stvari, sad treba raunati u evrima. Malo vie od est
hiljada evra.
Pogledao sam Valeri iznenaeno. Nisam to oekivao, rekoh joj.
To je zato to me nikad nisi video u klasinom kostimu.
Ima i kostim?
On ne slui bogzna emu, radim uglavnom koristei telefon. Ali ako zatreba, onda da! mogu da
obuem i klasian kostim. Imam ak i pojas za arape. Isprobaemo to jednom, ako hoe.
Tada sam shvatio, sa slatkom nevericom, da u i dalje viati Valeri i da emo, najverovatnije,
biti sreni. Bila je, ipak, suvie neoekivana ta radost, poeleo sam da plaem, trebalo je da
promenim temu.
Kakav je taj an-Iv?
Normalan. Oenjen, dvoje dece. Radi strano mnogo, nosi predmete kui preko vikenda. Sve u
svemu, normalan mlad direktor, uglavnom inteligentan i, uglavnom, ambiciozan; ali simpatian je,
nije teak ovek. Dobro se slaem s njim.
Ne znam zato, ali zadovoljan sam to si bogata. Zapravo, to nema nikakvog znaaja, ali mi ini
zadovoljstvo.
Tano je da sam uspela, imam dobru platu; ali plaam porez 40 odsto, i dajem za kiriju deset
hiljada franaka meseno. Nisam sigurna da sam se ba tako dobro snala: ako moji poslovni rezultati
ponu da opadaju, nee se ustruavati da me otpuste; to se ve desilo drugima. Kad bih tamo imala

47

Bosnaunited

akcije, onda, da bila bih stvarno bogata. U poetku su Nove granice nudile samo iste letove;
postale su zatim najvaniji francuski turistiki operater zahvaljujui novoj koncepciji i povoljnom
odnosu kvalitet-cena u aranmanima koje su nudile; i to velikim delom zahvaljujui naem radu,
an-Ivovom i mom. Za deset godina se vrednost preduzea uveala dvadeset puta; poto ak Majo
jo uvek ima 30 odsto uea, mogu rei da je stvorio bogatstvo zahvaljujui i meni.
Jesi ga nekad srela?!
Vie puta; ne svia mi se. Spolja to je katoliki demagog, smean sa svojim arenim
kravatama i skuterom; u osnovi on je jedno licemerno i bezoseajno ubre. Pred Boi, an-Iva je
zvao jedan lovac na visoko kvalifikovane kadrove; trebalo je da se nae s njim ovih dana, i trebalo bi
da sad ve neto vie zna; obeala sam da u mu se javiti im se vratim.
Zovi ga onda, to je vano.
Da Kao da je malo oklevala, seanje na Zaka Majoa ju je oneraspoloilo. I moj ivot je vaan.
U stvari, ja bih da opet vodimo ljubav.
Ne znam da li e uspeti da mi se odmah digne.
Onda me lii. To e mi prijati.
Ustala je, skinula gaice, smestila se udobno na kanabe. Kleknuo sam ispred nje, lagano
razmaknuo njene velike usne i poeo da joj jezikom lagano dodirujem klitoris. Jae promrmljala
je. Stavio sam joj prst u mar, prineo usta i obuhvatio njima klitoris, vaui ga neno usnama. O,
to, rekla je. Jo! Moji poljupci su postali snaniji. Svrila je najednom, kad to nisam oekivao, uz
snaan drhtaj celog tela.
Doi pored mene Seo sam na kanabe. Sklupala se uz mene, spustila glavu na moje butine.
Kad sam te pitala ta to Tajlananke imaju to mi nemamo, nisi mi odgovorio; samo si mi pokazao
intervju direktora neke agencije za brano posredovanje.
To to je on priao, tano je: ima mnogo mukaraca koji se pribojavaju modernih ena, jer oni
ele samo nenu suprugu koja bi vodila domainstvo i bavila se decom. Tako neto nije sasvim
nestalo, ali je na Zapadu postalo nemogue ostvariti slinu elju: zbog toga se mnogi ene
Azijatkinjama.
U redu razmiljala je jedan trenutak. Ali ti nisi takav; lepo vidim da ti nimalo ne smeta to
ja imam odgovoran posao, visoku platu; nemam utisak da te to plai. Meutim, uprljos tome otiao
si u salpn za masau umesto da pokua da me zbari. To je ono to ne razumem. ta imaju te
devojke tamo? Da li stvarno vode ljubav bolje od nas?
Glas joj je lako zadrhtao pri ovim reima; bio sam zaista dirnut, trebalo mi je vie od minuta da
uspem da joj odgovorim: Valeri, rekoh konano, ja nikad nisam sreo osobu koja vodi ljubav tako
dobro kao ti; ono to doivljavam od sino, gotovo je neverovatno. Uutao sam naas, pre nego to
u dodati: Ti ne moe da shvati, ali ti si stvarno izuzetak. Danas su zaista retke ene koje uivaju, i
koje ele da drugima prue uivanje. Zavesti enu koju ne poznaje, tucati se s njom to je zaista
postalo izvor ponienja i problema. Kad se imaju u vidu dosadni razgovori koje treba podnositi da bi
se neka enska odvukla u krevet, a da ona, u veini sluajeva, donosi razoaranje kao ljubavnica, pa
te onda gnjavi svojim problemima, pria o svom bivem tipu dajui ti usput utisak da nisi sasvim
na visini i da jo obavezno treba provesti s njom ostatak noi onda je razumljivo zato ljudi,
elei da potede sebe mnogih problema, plaaju tu malu sumu. im dodu neke godine i iskustvo,
ovek radije izbegava ljubav; mnogo mu je jednostavnije da ode negde i potrai kurvu. Zapravo, ne
kurvu na Zapadu, to nije vredno truda, to su ljudske olupine, i, u svakom sluaju, ne tokom godine,
jer Zapadnjaci preterano rade. Zakljuak: najvei broj njih nita ne preduzima, a poneki, s vremena
na vreme, plate sebi malo seksualnog turizma. A i to se deava u najboljem sluaju: otii kod neke
kurve, znai, jo uvek, odravati neki meuljudski kontakt. Ima ih koji smatraju da je najlakev da se
prikljue na Internet. Ili da gledaju pornie. im kita izbljuje svoj mali mlaz, ovek je sasvim miran.

48

Bosnaunited

Shvatam, ree ona, posle dueg utanja. Shvatam ta hoe da kae. A zar ne misli da se
ljudi i ene mogu promeniti?
Ne verujem da se stvari mogu vratiti unazad, to ne. Ono to e se, verovatno, dalje deavati
jeste da e ene postajati sve slinije mukarcima; one sada jo uvek veoma dre do zavoenja, dok
se mukarcima jebe da zavode, oni hoe pre svega da tucaju. Zavoenje interesuje samo poneke od
njih, one koji imaju dosadan profesionalni ivot, i nemaju druga interesovanja u ivotu. Sto se ene
budu vie posveivale karijeri, to e i same pre shvatiti da je mnogo jednostavnije platiti tucanje; i
one e se okrenuti seksualnom turizmu. ene mogu da se prilagode svim mukim vrednostima;
ponekad im je teko, ali one to mogu da urade, istorija je to dokazala.
Znai, uopteno govorei, uglavnom je loe krenulo.
Vrlo loe potvrdio sam sa mranim zadovoljstvom.
Znai, mi smo imali sreu.
Ja sam imao sreu da tebe sretnem, da.
I ja, ree ona, gledajui me u oi. i ja sam imala sreu. Ljudi koje poznajem prava su
katastrofa, ne postoji vie nijedan koji veruje u ljubavne veze; zato prave cirkus priama o
prijateljstvu, o meusobnom pomaganju, ukratko, o svim zavrzlamama koje nikoga ni na ta ne
obavezuju. Ja sam bila stigla dotle da vie nisam mogla da podnesem re prijateljstvo, ona me
stvarno ini bolesnom. Ili, uzmimo drugi sluaj, ljude koji se venaju, koji se okue to je mogue
pre, i koji zatim ne misle ni na ta drugo sem na karijeru. Ti nisi taj sluaj, naravno; ali, odmah sam
znala i da mi nikada nee priati o prijateljstvu, da nee biti toliko vulgaran. Odmah sam se
ponadala da emo spavati zajedno, i da e se desiti neto vrlo snano; ali moglo je i da se nita ne
desi, i to je ak bilo verovatnije. Tu je prekinula, uzdahnuvi. Dobro, dodade rezignirano, ipak u
sada da pozovem an-Iva.
Ja sam se oblaio u sobi dok je ona telefonirala. Da, jako dobar odmor uo sam. Malo posle,
uzviknula je: Koliko?! Kad sam se vratio u sobu, dra la je slualicu u ruci, delovala je zamiljeno;
jo se nije bila obukla.
an-Iv se video s tipom iz kabineta za transfer kadrova, ree. Predloili su mu sto dvadeset
hiljada franaka meseno. Spremni su da zaposle i mene; po njegovoj proceni, mogli bismo ii do
osamdeset hiljada. On sutra ujutro ima sastanak na kojem e razgovarati o poslu.
I gde bi radila?
U odseku za razonodu, u Aurori.
Je l' to znaajna firma?
Svakako, to je najvea svetska hotelska grupacija.
Shvatiti ponaanje potroaa kako biste ga nadmudrili, predloiti mu pravi proizvod u pravom
trenutku, ali, pre svega, ubediti ga da je predloeni proizvod usaglaen s njegovim potrebama eto
o emu sanjaju sva preduzea.
an-Luj Barma, O emu sanjaju preduzea
an-Iv se probudi u pet ujutro, baci pogled na enu koja je jo spavala. Proveo je jedan smrdljiv
vikend kod svojih roditelja njegova ena nije podnosila selo. Nikola, njegov desetogodinji sin,
takode je mrzeo Loare: nije mogao da ponese svoj kompjuter, a nije voleo ni dedu i babu, tvrdio je
da neprijatno miriu. Tano je da je otac stario, sve vie zaputao imanje, nije se vie interesovao
ak ni za svoje zeeve. Jedina koja je bila zadovoljna tokom ovih vikenda bila je njegova ki,
Anelika: u svojoj treoj godini jo uvek je umela da se oduevljava kravama i kokokama; ali ovoga
puta bila je bolesna, vei deo noi provela je plaui i cvilei. im su se vratili, posle troasovnog
saobraajnog zakrenja, Odri je odluila da izae s prijateljima. On je sebi pripremio smrznutu
hranu, gledajui istovremeno neki ameriki mediokritetski film koji je govorio o serijskom ubici-

49

Bosnaunited

autisti; scenario je, izgleda, inspirisan stvarnim dogaajem: ovek je bio prvi mentalni bolesnik koji
je pogubljen u Nebraski, posle vie od ezdeset godina. Sin nije hteo da veera, odmah se bacio na
Total Annihilation, ili moda Mortal Kombat II on ih je meao. S vremena na vreme, ulazio je u
kerkinu sobu, da smiri njeno urlanje. Zaspala je oko osam; Odri se jo nije bila vratila.
Dobro je to se ipak vrati, govorio je sebi pripremajui ekspreso kafu, zasad. Advokatska
kancelarija za koju je radila imala je za klijente Liberation i Le Monde; ona je poela da poseuje
novinarske krugove, televizijske voditelje, politiare. esto su izlazili, ponekad na vrlo bizarna
mesta. Jednom prilikom, dok je prelistavao neku njenu knjigu, iz nje je ispala vizit-karta jednog
fetiistikog bara. an-Iv je sumnjao da ona spava s nekim drugim, s vremena na vreme; u svakom
sluaju, njih dvoje nisu vie spavali zajedno. Najudnije je bilo to on nije imao ljubavnih avantura.
Bio je svestan, meutim, da je lep: plavokos, s plavim oima, kao kod Amerikanaca; pravo govorei,
on i nije imao volje da iskoristi prilike koje su mu se pruale mada je to bivalo sasvim retko: radio
je dvanaest do etrnaest sati dnevno, a na tako odgovornim poslovima kojima se bavio, ne sree se
ba mnogo ena. Naravno, bila je tu Valeri; ali on nikada nije ni pomislio da je posmatra drukije
nego kao koleginicu. Bilo bi interesantno promeniti ugao gledanja, ali znao je da to moe ostati samo
sanjarenje: radi sa Valeri ve pet godina i u toj oblasti stvari se dogode odmah, ili se ne dese nikada.
Veoma je cenio Valeri, njenu zauujuu sposobnost organizacije, njenu nepogreivu memoriju;
znao je da bez nje ne bi stigao dovde, ili bar ne ovako brzo. A danas je trebalo da napravi odluujui
korak. Oprao je zube, briljivo se obrijao, izabrao klasino odelo. Zatim je gurnuo vrata kerkine
sobe: spavala je, plava kao i on, u svojoj piamici sa tampanim piliima.
Peke je otiao do teretane Republika, koja se otvarala u sedam; stanovao je u Ulici Fobur di
Tampl,u prilino otmenom kraju, koji je mrzeo. Njegov sastanak u seditu Grupacije Aurora bio je
tek u deset sati. Jednom bi se, bar, Odri mogla pozabaviti oblaenjem dece i odvesti sina u kolu.
Znao je da e zato veeras, kad se vrati kui, mirno odsluati pola sata prebacivanja; stupajui dalje
po vlanom trotoaru, izmeu praznih kutija i otpadaka, postajao je svestan da ga to ni na koji nain
ne dodiruje. Postao je takoe svestan, prvi put ovako jasno, da je njegov brak greka. Ovakva vrsta
osveivanja, znao je to, prethodi razvodu za dve do tri godine u proeku; to ipak nije odluka koja se
lako donosi.
Visoki crnac dobacio mu je jedno ,,U formi, efe? ne ba ubedljivo. Pruio mu je pretplatnu
kartu, uzeo pekir klimnuvi glavom. Kad je upoznao Odri, imao je samo dvadeset tri godine. Dve
godine kasnije bili su u braku, delom mada ne samo zato to je bila trudna. Bila je lepa,
elegantna, dobro se oblaila i umela je da bude seksi, po potrebi. Uz to, bila je puna ideja. Primena
amerike pravnike procedure u Francuskoj za nju nije bila znak regresije ve, naprotiv, napredak
ka boljoj zatiti graana i ka vie linih sloboda. Bila je u stanju da iznese prilian broj argumenata o
toj temi, upravo se vratila s obuke u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Ukratko, bila ga je zasenila.
udno je to, primeti sad, kako je uvek imao potrebu da ga ene intelektualno impresioniraju.
Prvo je radio pola sata na starmasteru, na razliitim nivoima, zatim je dvadesetak puta
preplivao bazen. U sauni, praznoj u to doba dana, lepo se opustio i iskoristio to vreme da u mislima
ponovi sve to zna o Grupi Aurora. Drutvo Novotel-SIEH osnovali su, krajem 1966. godine, erar
Pelison i Pol Dibril, prvi diplomac Visoke tehnike kole, drugi samouk, iskljuivo kapitalom koji
su pozajmili od porodice i prijatelja. U avgustu 1967. prvi Novotel otvorio je svoja vrata u Lilu; on je
ve posedovao sve karakteristike koje sada ine identitet celoga lanca: visoka kategorizacija soba,
smetaj na periferiji gradova tanije, na trasama autoputeva, u nivou poslednjeg izlaska s puta
prema naselju, zavidan komfor, za to vreme. Novotel je bio jedan od prvih lanaca koji je uvek, uz
svaku sobu, nudio kupatilo. Uspeh kod poslovne klijentele doao je odmah: 1972. godine lanac je
brojao ve trideset pet hotela. Sledilo je zatim osnivanje Ibisa, 1973. godine; preuzimanje Mercura
1975. i Sofitela 1985. godine. Paralelno s tim, Grupa je poela, oprezno, da razgranava posao u
domenu restoraterskih usluga - kupljen je lanac Courtpaille i International, grupacija Zaka Borela, s
veoma vrstim pozicijama u sektoru pansionskih restorana. Godine 1985. drutvo je promenilo ime,

50

Bosnaunited

transformisalo se u Aurom. Zatim je, 1985, stvorena Formula 1, prvi hotel bez personala, i jedan od
najveih uspeha u istoriji hotelijerstva. Ve dobro ukotvljeno u Africi i na Srednjem istoku, Drutvo
je kroilo i u Aziju, i stvorilo sopstveni centar za obuku kadrova Akademiju Aurora. Godine 1990.
kupovina Motela 6, sa njegovih est stotina pedeset zgrada, uzdigla je Grupaciju do prvih redova u
svetu; potom je usledilo uspeno preuzimanje kontrole nad delom akcija Wagons Lits, 1991. godine.
Sve ove kupovine mnogo su kotale, i Aurora je 1993. godine doivela krizu: akcionari su procenili
da su zaduivanja bila previsoka, od planirane kupovine lanca Meridien se odustalo: Zahvaljujui
ustupanju nekih poslova i ozdravljenju Europcara i Udruenja kazina, u vlasnitvu Lisijena Barijera
situacija se poboljala ve poetkom 1995. U januaru 1997. Pol Dibril i erar Pelison povukli su se
sa mesta predsedavajuih, upravljanje grupacijom bilo je povereno an-Liku Espitalijeu, diplomcu
ENA (Nacionalne administrativne kole), koga su ekonomski asopisi, usput, opisivali kao
atipinog. Ona dvojica su ipak ostali lanovi Nadzornog odbora. Tranzicija je bila uspena i krajem
2000. Grupacija je potvrdila svoj status svetskog lidera, istakavi jo ubedljivije svoju prednost u
odnosu na Mariott i Hyatt koji su se nali na drugom i treem mestu. Medu prvih deset hotelskih
lanaca u svetu, bilo je devet amerikih i jedan francuski Grupa Aurora.
an-Iv je parkirao kola u devet i po na parkingu centrale Grupacije, u Evriju. Napravio je
nekoliko koraka, da se opusti, na ledenom vazduhu, ekajui da dode vreme sastanka. Tano u deset
uveli su ga u kancelariju Erika Legena, izvrnog potpredsednika Odseka za hotelijerstvo, lana
uprave. Ovaj ovek, svreni student Visoke tehnike kole i diplomac Stenford univerziteta, imao je
oko etrdeset pet godina. Visok, jak, plave kose i plavih oiju, liio je pomalo na an-Iva, sa desetak
godina vie, i sa vie samouverenosti u stavu.
Predsednik Espitalije e vas primiti za etvrt sata, zapoe on. ,,U meuvremenu, ja u vam
objasniti zato ste ovde. Pre dva meseca smo otkupili lanac Eldorador od Grupacije Jet Tours. To je
mali lanac od dvanaestak hotelaklubova sagraenih na plaama, od Magreba i crne Afrike, do
Antila.
On je u gubicima, ini mi se.
Ne vie od sektora u celini, naglo se nasmejao. U stvari, da, ipak neto vie od sektora u
celini. Da kaem otvoreno, cena je bila razumna, a bilo je i drugih zainteresovanih grupacija. Jo
uvek nemali broj ljudi u profesiji smatra da e trite ponovo ivnuti. Tano je da u ovom trenutku
Club Mediterane jedini ubira ar; mi smo, da vam kaem u poverenju, zapravo pomiljali da
preuzmemo kontrolu nad delom akcija Cluba. Ali taj zalogaj je suvie veliki, akcionari nas ne bi u
tome pratili. A, sem toga, to ne bi bilo sasvim prijateljski u odnosu na Filipa Burginjona, koji je jedan
od naih bivih slubenika. Ovog puta mu je osmeh bio pomalo nameten, kao da je hteo da naglasi
da je re moda, ali ne i sigurno - o ali. Ukratko, nastavio je, ono to vam predlaemo je da
preuzmete rukovoenje lancem klubova Eldorador. Va zadatak e, prirodno, biti da brzo
uspostavite ravnoteu, zatim da ostvarite dobit.
To nije lak zadatak.
Mi smo toga svesni; smatramo da je visina predloenih primanja dovoljno atraktivna. Da ne
govorimo o mogunostima za napredovanje u okviru Grupacije, koje su ogromne: mi smo prisutni u
sto etrdeset dve zemlje, zapoljavamo vie od sto trideset hiljada ljudi. Sem toga, veina naih
visokih slubenika postaju, vrlo brzo, akcionari Grupacije: to je sistem u koji mi imamo poverenje;
pripremio sam vam beleku o tome, s nekim brojanim podacima.
Trebalo bi i da raspolaem preciznijim informacijama o situaciji u tom lancu hotela.
Razumljivo, dau vam odmah detaljan izvetaj. To nije bila isto taktika kupovina, mi zaista
verujemo u mogunost da jedna takva struktura bude uspena: geografski poloaj objekata je dobar,
njihovo opte stanje odlino, potrebno je vrlo malo adaptacija, spolja. Tako se bar meni ini, mada
ja nemam iskustva u oblasti turistikog hotelijerstva. Radiemo, naravno, u dogovoru, ali o svim
vanim pitanjima vi ete sami donositi odluke. Ako elite da se nekog objekta otarasite, ili da kupite

51

Bosnaunited

neki drugi, na vama je da donesete konanu odluku. Tako se radi kod nas, u Aurori.
Razmislio je nekoliko trenutaka pre nego to e nastaviti: Naravno, vi niste sluajno ovde.
Vau karijeru u Novim granicama pratile su nae slube vrlo paljivo; moe se ak rei da ste vi
tamo zasnovali kolu. Niste se trudili da sistematski idete na najnie cene, niti na najbolje uslove:
svaki put ste se vezivali za prihvadjive cene, za klijentelu koja trai odreen nivo usluga; to je tano
ona filozofija koju mi sledimo, u svakome od lanaca nae grupacije. I, ono to je jako vano,
uestvovali ste u stvaranju jedne marke, koja je jasno prepoznatljiva; mi u Aurori to jo uvek nismo
uradili.
Telefon je zazvonio u Legenovoj kancelariji. Razgovarao je veoma kratko. Ustao je, otpratio
an-Iva du hodnika poploanog kockama be boje. Kancelarija an-Lika Espitalijea bila je ogromna,
dugaka najmanje dvadeset metara; na levoj strani nalazio se kancelarijski sto sa petnaestak stolica.
Espitalije je ustao kad su uli, doekao ih s osmehom. Bio je to omalen ovek, dosta mlad sigurno
nije bio stariji od etrdeset pet godina malo proredene kose na elu, udno skromnog izgleda,
skoro skruen, kao da je hteo da ironijom proprati znaaj svoga poloaja. Treba biti oprezan,
mislio je an-Iv; diplomci s Nacionalne administrativne kole esto su takvi, neguju taj prividni
humor, da bi se na kraju pokazalo da je bio laan. Seli su u fotelje oko niskog stoia koji se nalazio
ispred njegovog pisaeg stola. Espitalije ga je dugo promatrao sa onim udnim, stidljivim osmehom
na licu, pre nego to e uzeti re.
Ja se veoma divim Zaku Majou, rekao je najzad. On je stvorio veoma lepo preduzee, vrlo
originalno, istinski vredno. Kad to kaem a ne elim da igram ulogu ptice zloslutnice ja mislim da
francuski turistiki operateri treba da se pripreme za izuzetno teak period. Ono to predstoji a to
je neizbeno i, po mome miljenju, samo su meseci u pitanju jeste ubacivanje britanskih i
nemakih tur-operatera na nae trite. Oni raspolau dva do tri puta veom finansijskom moi, i
predlau ture jeftinije za 20 do 30 odsto, uz nivo usluga slian naima, ili ak bolji. Konkurencija e
biti jaka, izuzetno jaka. Da budem sasvim precizan, bie tu mrtvih. Neu da kaem da e se Novim
granicama to dogoditi; to je grupa koja ima veoma jak identitet, vrlo privrene akcionare, ona moe
opstati. Ali, u svakom sluaju, godine koje dolaze bie teke za sve.
Mi u Aurori te probleme nemamo, nastavio je lako uzdahnuvi. Mi smo nesporni svetski lider
u oblasti poslovnog hotelijerstva, a to je prilino stabilno trite, dok smo vrlo slabo ukljueni u
domen turistikog i pansionskog hotelijerstva, koje je prilino nestalno, osetljivije na ekonomska i
politika kolebanja.
Upravo zato, ubaci se an-Iv, prilino sam iznenaen vaom kupovinom. Bio sam uveren da
je prioritetna linija vaeg razvoja i dalje poslovno hotelijerstvo, naroito u Aziji.
To ostaje naa prioritetna linija, odgovori mirno Espitalije. Samo u Kini, na primer,
mogunosti u oblasti privrednog hotelijerstva su izvanredne. Mi imamo iskustvo, imamo znanje:
zamislite koncept kao Ibis ili Formula 1, razvijen na nivou ove zemlje Pri tome kako da vam
objasnim? Razmiljao je trenutak, pogledao u tavanicu, pa u konferencijski sto sa svoje desne
strane, pre nego to e ponovo usredsrediti pogled na an-Iva: Jiurora je jedno diskretno
preduzee, ree konano. Pol Dibril je esto ponavljao da je jedina tajna uspeha na tritu stii na
vreme. Na vreme, to znai ne suvie rano: retki su inovatori koji lino izvlae korist od svojih
pronalazaka to je pria o Apple protiv Microsofta. Ali to takoe znai da ne treba stii ni suvie
kasno. I tu nas je posluila naa diskrecija. Ako se razvijate u senci, ne talasajui, dok se vai
konkurenti prenu i poele da dou na vae mesto na vrhu, vi ste ve potpuno zaokruili svoju
teritoriju, stekli ste odluujuu konkurentsku prednost. Nivo nae popularnosti nije na nivou naeg
stvarnog znaaja; dobrim delom, to je posledica naeg svesnog izbora.
Vremena su se promenila, nastavio je posle novog predaha. Sada svi znaju da smo mi broj
jedan u svetu. Od ovog trenutka postaje nepotrebno i ak opasno da se igra na kartu preterane
diskrecije. Jedna grupacija Aurorinog znaaja ima obavezu, prema sebi, da stvori odgovarajuu sliku

52

Bosnaunited

u javnosti. Privredno hotelijerstvo je veoma siguran posao koji garantuje visoke i redovne prihode.
Ali to nije, kako da kaem, suvie fun. Retko se pria o poslovnim putovanjima, niko i ne nalazi
zadovoljstvo u tome da o njima pria. Da bi se stvorila pozitivna slika kod iroke publike, postoje
dve mogunosti: organizovanje putovanja, ili hoteli klupskog tipa. Organizovanje turistikih
putovanja je veoma daleko od naeg osnovnog posla; meutim, tu postoje veoma zdrave firme koje
su spremne da promene vlasnike, i malo je nedostajalo da se uputimo tim pravcem. A onda se
ukazala prilika s Eldoradorom, i odluili smo da je iskoristimo.
Upravo pokuavam da shvatim vae ciljeve, ukljui se an-Iv. Da li vi vei znaaj pridajete
rezultatima ili imidu?
To je sloeno pitanje, Espitalije je oklevao, lagano se promekoljio na stolici. Problem Aurore
je u tome to ona ima vrlo razuen akcionarski sastav. To je, uostalom, 1994. i prouzrokovalo
glasine o tome da e se deo akcija prodati na berzi; a sad vam mogu rei, nastavio je, odmahnuvi
odluno rukom, da te prie uopte nisu bile osnovane. Jo manje e to biti sada; nae zaduivanje je
na nuli, i nijedna svetska grupacija, ak ni izvan sektora hotelijerstva, nema dovoljno veliki rast da bi
se bacila u ovu vrstu posla. Ono to je tano, jeste da mi, za razliku od Novih granica na primer,
nemamo koherentno akcionarsko telo. Pol Dubril i Zerar Pelison bili su, u osnovi, manje kapitalisti
nego preduzetnici i to vrlo dobri preduzetnici, po mom miljenju, meu najveim preduzetnicima
ovoga veka. Ali oni se nisu trudili da sauvaju linu kontrolu nad akcijama svog preduzea; to je ono
to nas danas stavlja u delikatnu poziciju. I vi i ja znamo da je ponekad nuno pristati na odricanje
od prestia da bi se, strateki, ojaao poloaj firme i izbegli kratkoroni finansijski udari. Znamo i to
da je ponekad nuno podravati, privremeno, neki sektor koji ima deficit zato to trite nije zrelo,
ili prolazi kroz privremenu krizu. To akcionari nove generacije sve tee i tee prihvataju: teorija o
brzom isplaivanju investicija nainila je uasne tete u mentalitetu ljudi.
Diskretno je digao ruku uoivi da se an-Iv sprema da prigovori. Pazite, naglasi on, nai
akcionari ipak nisu budale. Oni vrlo dobro znaju da lanac kao to je Eldorador, u trenutnim
okolnostima, nee biti u mogunosti da uspostavi ravnoteu ve prve godine, verovatno ni za dve
godine. Ali, poev od tree godine oni e ozbiljno analizirati poslovne rezultate, i nee im dugo
trebati da izvuku sopstvene zakljuke. Od toga trenutka, ak i ako je va projekat izvanredan, ak i
ako bude nudio ogromne mogunosti, ja neu nita moi da uinim.
Nastupilo je due utanje. Legen je bio nepomian, nisko je oborio glavu. Espitalije je stavio
prst na bradu, lako zamiljen. Shvatam, ree konano an-Iv. Posle nekoliko sekundi, mirno je
dodao: Dau vam odgovor za tri dana.
Veoma esto bio sam s Valeri tokom naredna dva meseca. Zapravo, s izuzetkom jednog vikenda
koji je provelav kod roditelja, viali smo se, mislim, svakog dana. an-Iv je odluio da prihvati
predlog Grupe Aurora; ona je odluila da krene za njim. Prva primedba koju je imala, seam se toga,
bila je: Prei u u kategoriju za oporezivanje od 60 odsto. I zaista, njena plata skoila je sa
etrdeset na sedamdeset pet hiljada franaka meseno; kad se odbije porez, sve deluje manje
spektakularno. Znala je da je ekaju ogromni napori im se ukljui u rad, poetkom marta. U to
vreme je u Novim granicama sve teklo po planu: njih dvoje najavili su ostavke, mirno su predali
poslove svojim naslednicima. Savetovao sam Valeri da tedi, da napravi plan tednje, ili neto slino;
ali u stvari nismo o tome mnogo razmiljali. Prolee je kasnilo, mada to uopte nije bilo ni na koji
nain vano. Kasnije, kad se budem seao tog srenog perioda sa Valeri o kojem sam,
paradoksalno, sauvao tako malo uspomena rei u da ovek definitivno nije stvoren za sreu. Da
bi zaista stekao praktine uslove za sreu, ovek bi, bez sumnje, morao da se transformie da se
transformie fiziki. S ime se moe uporediti Bog? Najpre, svakako, sa enskom vaginom, ali moda
i s isparenjima u amamu. U svakom sluaju, s neim u emu duh potpuno gubi mo zato to je telo
zasieno zadovoljstvom i uivanjem, i zato to je nastalo potpuno spokojstvo. Sad mi se ini da je
sasvim sigurno da duh i nije roen, da tek trai da se rodi, da e njegovo raanje biti teko, da smo
mi o njemu do sada imali samo nedovoljnu, i pogrenu predstavu. Kad sam dovodio Valeri do

53

Bosnaunited

orgazma, kad sam oseao njeno telo kako podrhtava pod mojim, imao sam ponekad utisak,
neodreen ali neodoljiv, da stupam na jedan potpuno drukiji nivo svesti, na kojem je sve zlo
nestalo. U tim trenucima, koji su bili bezvremeni i, praktino, izvan svakog kretanja, kad je moje telo
teilo jedino uivanju, oseao sam se kao Bog, od kojeg zavise i smiraji i oluje. To su bili trenuci
iskonske radosti bespogovorne, savrene.
Druga radost koju mi je pruala Valeri dolazila je od njene izuzetne nenosti i prirodne
dobrote. Ponekad, kad bi joj se radni dani oduili a postajali su, kako su meseci prolazili, sve dui i
dui oseao sam kako je napeta, nervno iscrpljena. Ipak, nikada se nije okrenula protiv mene,
nikada nije imala izlive besa, nikada nije imala neku od onih nepredvidljivih nervnih kriza, koje
ponekad zaposlene ene ine tako nesnosnim, tako patetinim. Ja nisam ambiciozna, Miel, rekla
bi mi ponekad. S tobom se dobro oseam, uverena sam da si ti ovek mog ivota; u sutini, ne
traim nita drugo. Ali to nije mogue: treba da traim vie. Uhvaena sam u sistem koji mi ne
donosi nita znaajno i za koji od poetka znam da je beskoristan; ali ne vidim kako da iz njega
umaknem. Trebalo bi, jednom, da odvojim vremena za razmiljanje; ali ne znam kako se uopte
moe nai vremena za razmiljanje.
Sto se mene tie, radio sam sve manje i manje; zapravo, otaljavao sam svoj posao u
najbukvalnijem smislu. Vraao sam se kui na vreme da pogledam Pitanja za ampiona, da kupim
neto za veeru, spavao sam sad svake noi kod Valeri. Zaudo, Mari-an kao da nije ozbiljno
shvatala opadanje moje profesionalne priljenosti. Istina, ona je toliko volela svoj posao da je bila
sasvim spremna da prihvati i nove obaveze. Ono to je, pre svega, oekivala od mene, bilo je da
budem dobar pema njoj i bio sam dobar svih tih nedelja, bio sam ljubazan i tih. Ogrlica od korala,
koju sam joj doneo sa Tajlanda, mnogo joj se dopala, nosila ju je svakog dana. Radei na
dokumentaciji za izlobe, ponekad bi me gledala na neuobiajen nain, teko razumljiv. Jednog
februarskog jutra seam se vrlo dobro, bilo je to na moj roendan rekla mi je otvoreno:
Promenio si se, Miel. Nisam ba sigurna, ali deluje sreno.
Bila je u pravu; bio sam srean, seam se. Naravno, postoje uvek i razne druge stvari, itava
serija nereivih problema, pad i smrt, takoe. Pa ipak, seajui se tih nekoliko meseci mogu da
kaem: znam da srea postoji.
an-Iv, meutim, nije bio srean, to je bilo oigledno. Seam se da smo jednom veerali, nas
troje, u nekom italijanskom restoranu, preciznije venecijanskom, u svakom sluaju, u neemu
veoma ik. Jasno mu je bilo da emo se Valeri i ja uskoro vratiti kui da se tucamo, i da emo se
tucati iz ljubavi. Nisam tano znao ta da mu kaem, a ono to je on imao da kae, bilo je suvie
oigledno, suvie jasno. Po svemu je bilo jasno da ga ena ne voli; ona verovatno nikad nikoga nije ni
volela, i to je bilo jasno. Jednostavno, nije imao sree. Nije to tako komplikovano kao to se pria:
ljudski odnosi esto jesu nereivi, ali vrlo retko komplikovani. Sada je, naravno, trebalo da se
razvede; nije bilo lako, ali trebalo je to uiniti. ta sam drugo mogao da mu kaem? Predmet je bio
zakljuen pre nego to smo pojeli antipasti.
Zatim su njih dvoje priali o svojoj profesionalnoj budunosti u okviru Aurore; ve su imali
ideje, razmisijali o pravcima obnove Eldoradora. Bili su inteligentni, struni, priznati u svom
poslovnom okruenju; ali nisu imali pravo na greku. Jedan poraz na novom mestu ne bi znaio
kraj njihove karijere: an-Iv je imao trideset pet godina, Valeri dvadeset osam pruie im se i
druga ansa, mada se u profesiji nee zaboraviti taj prvi pogrean korak, morali bi ponovo da krenu
gotovo iz poetka. U drutvu u kojem ivimo, osnovnu motivaciju za posao ini plota ili, uopteno
govorei, finansijske prednosti posla; drutveni presti, poast koju odreena funkcija nosi,
zauzimaju odnedavno manje znaajno mesto. Postojao je, meutim, razraen sistem fiskalne
raspodele, koji je omoguavao da opstanu i oni beskorisni, nestruni i kodljivi kojima sam, u neku
ruku, i ja sam pripadao. Ziveli smo, da rezimiram, u meovitoj privredi, koja se lagano okretala
prema izraenom liberalizmu, koja je savladala, malo-pomalo, predrasude protiv pozajmica s
visokim kamatama i, uopteno govorei, protiv novca jo uvek uoljive u zemljama s jakom

54

Bosnaunited

katolikom tradicijom. Njih dvoje nee izvui nikakav stvarni profit iz ove evolucije. Neki mladi
diplomci Trgovake akademije, mnogo mlai od an-Iva, poneki jo studenti bacali su se odmah u
berzanske spekulacije, i ne pomiljajui da potrae stalan posao s platom. Imali su kompjutere
povezane s Internetom i sofisticirane programe za praenje trita. Veoma esto okupljali su se u
klubovima i tada odluivali o svim znaajnim ulaganjima. Ziveli su sa svojim kompjuterima,
ukljuenim dvadeset etiri sata dnevno, nisu ni pomiljali na odlazak na odmor. Njihov cilj, cilj svih
njih, bio je izuzetno prost: postati milijarder pre nego to napuni trideset godina.
an-Iv i Valeri pripadali su prelaznoj generaciji, kojoj je jo uvek bilo teko da zamisli svoju
karijeru van preduzea ili, eventualno, javnog sektora. Neto stariji od njih, ja sam bio otprilike u
slinoj situaciji.
Bili smo, sve troje, zarobljeni u drutvenom sistemu kao insekt u komadu smole; nije nam
preostajala ni najmanja mogunost da istupimo iz njega.
Prvog marta ujutro, Valeri i an-Iv preuzeli su zvanino svoje funkcije u Grupi Aurora. Ve za
etvrti mart planiran je sastanak s najvanijim rukovodiocima koji su radili na projektu Eldorador.
Upravni odbor firme naruio je, od Profila, veoma poznatog centra za sociologiju ponaanja,
istraivaku studiju o budunosti klubova za odmor.
Ulazei prvi put u salu za sastanke na 23. spratu, an-Iv je oseao da je, ipak, impresioniran.
Bilo je tu dvadesetak osoba koje su u Aurori imale nekoliko godina staa vie od njega; sada je
njemu dato da upravlja tom grupom. Valeri je sela tik uz njega, s leve strane. Proveo je vikend
prouavajui predmet; znao je imena, tane funkcije, profesionalnu prolost svake osobe za tim
stolom; pa ipak, nije mogao da savlada snano oseanje straha. Sivkasti dan dizao se nad
problematinim predgraima Esona. Kad su Pol Dibril i erar Pelison odluili da direkciju sagrade u
Evriju, raunali su, pre svega, na jeftino zemljite, na blizinu junog kraka autoputa i aerodroma
Orli; u to vreme ovo je bilo mirno predgrae. Danas, susedne optine belee najvii porast
delinkvencije u Francuskoj. Svake nedelje deavaju se napadi na autobuse, na andarmerijska
vozila, vatrogasna kola; nije vie bilo mogue utvrditi taan broj napada i kraa; prema nekim
procenama, da bi se dobio realan broj, trebalo je podnete prijave mnoiti sa pet. Lokale i preduzea
obezbeivale su, dvadeset etiri asa dnevno, ekipe naoruanih uvara. Jedna interna beleka
preporuivala je da se izbegava javni prevoz posle izvesnih sati. Za zaposlene koji su morali da rade
due a koji nisu imali svoja kola, Aurora je ugovorila snienu tarifu sa taksi prevoznikom.
Kada je stigao Lindzi Lagarig, sociolog-biheviorista, an-Iv je imao utisak da se naao na
poznatom terenu. Tip je imao oko trideset godina, proelavo elo, kosu svezanu u repi; nosio je
trenerku Adidas, majicu Prada, Nike patike, iznoene; zapravo, liio je u svemu na sociologa
ponaanja. Poeo je time to im je podelio vrlo tanke fascikle, u kojima su bili grafiki prikazi sa
strelicama i krugovima; njegova tana ostala je prazna. Prva stranica u fascikli bila je fotokopija
jednog teksta iz Nouvel Observateura, tanije uvodnik iz dodatka o godinjim odmorima, pod
naslovom Otputovati na nov nain.
,,U godini 2000, poeo je Lagarig, itajui tekst naglas, masovni turizam je odiveo svoje. Sad
se mata o putovanju kao o individualnom doivljaju, ali uz odreene etike obzire. Taj pasus,
kojim je poinjao uvodnik, njemu se inio sutinskim za definisanje promena u biu turizma. Brbljao
je nekoliko minuta o toj temi, zatim pozvao prisutne da usmere panju na sledeu reenicu: U
godini 2000. postavlja se pitanje turizma koji potuje Druge. eleli bismo da, dobro opremljeni, ne
putujemo samo zarad egoistikog zadovoljstva, ve i da bismo izrazili neku vrstu solidarnosti s
drugima.
Koliko su platili ovom tipu za studiju? zapitao je an-Iv diskretno Valeri.
Sto pedeset hiljada franaka.
Ne mogu da verujem Da li e ta budala stvarno da nam ita tekst iz Nouvel obsa?
Lindzi Lagarig je nastavljao da neodreeno parafrazira izraze iz teksta, zatim je proitao trei

55

Bosnaunited

pasus, smeno naglaenim tonom: U 2000. godini, uzvikivao je on, ljudi ele da budu nomadi.
Putuje se vozom, ili krstari rekama i okeanima: u eri velikih brzina, otkrivaju se uivanja sporosti.
ovek e najpre da se izgubi u beskrajnoj tiini pustinje, a zatim e, bez postepenog prelaska, otii
da zaroni u vrevu velikih gradova. Ali uvek s istom strau Etika, individualni doivljaj,
solidarnost, strast: kljune rei, po njegovom miljenju, bile su, eto, izgovorene. U tom promenjenom
kontekstu nije trebalo nikoga da udi to sistem klubova za odmor zasnovan na usamljenikom
zatvaranju u sebe, i na ujednaavanju svih potreba i elja prate nepredvidivi problemi. Vreme
preplanulih turista definitivno je prolo: ono to savremeni ovek eli da pronae na godinjem
odmoru jeste ponovna autentinost, otkrivanje, oseanje da se neto deli s drugima. Sire gledano,
Fordov model turizma, koji karakteriu famozna 4S: Sea, Sand, Sun and Sex, odiveo je svoje. Kao
to su ubedljivo pokazali radovi Mikija i Brauna, cela profesija trebalo bi ve sad da se priprema da
planira svoje aktivnosti iz postfordovske perspektive.
Sociolog ponaanja vladao je materijom, mogao je ovako da tera satima. Izvinite prekinuo
ga je an-Iv, glasom u kojem se oseala nervoza.
Da? sociolog ponaanja uputi mu oaravajui osmeh.
Ja sam siguran da su svi oko ovog stola, bez izuzetka, svesni da sistem klubova za odmor
prolazi kroz tekoe, u ovom trenutku. Ono to od vas traimo nije da nam u beskraj opisujete
karakteristike problema; trebalo bi da pokuate, makar provizorno, da naznaite skicu nekog
reenja.
Lindzi Lagarig ostao je zaprepaen; ni u snu nije bio predvideo slinu primedbu. Ja
verujem promucao je konano, verujem da je, da bi se reio neki problem, vano i da se on
identifikuje, da se stekne neka predstava o njegovim uzrocima. Jo jedna prazna frazetina, pomisli
besno an-Iv; ne samo prazna, ve u ovom sluaju i lana. Uzroci su, oigledno, bili deo optih
drutvenih kretanja, i nije bilo u njihovoj moi da ih promene. Pitanje je kako se prilagoditi. Ova
budala nije, po svoj prilici, o tome imala nikakvu ideju.
Ono to nam vi govorite je, najgrublje reeno, nastavi an-Iv, da je sistem klubova za odmor
prevazien.
Ne, ne, nikako sociolog biheviorista poeo je da gubi tlo. Ja verujem prosto verujem da
treba razmiljati
Pa zato te plaaju, kretenu? dobaci an-Iv poluglasno, pre nego to e uzvratiti, da ga svi
uju:
,,E, pa, pokuaemo da razmislimo. Zahvaljujem vam, gospodine Lagarig, na saoptenju; mislim
da nam danas vie neete biti potrebni. Predlaem da prekinemo sastanak na desetak minuta, koliko
da popijemo olju kafe.
Ljutit, sociolog ponaanja kupio je svoje dijagrame. Kad je sastanak nastavljen, an-Iv je
poredao svoje beleke i uzeo re:
Izmeu 1993. i 1997. godine Club Mediteranie, to znate, proao je kroz najozbiljniju krizu u
svojoj istoriji. Konkurenti i imitatori su se namnoili, preuzeli su, zdravo za gotovo, sve to
predstavlja sutinu Cluba, istovremeno znatno snizivi cene; poseta Clubu vrtoglavo je opadala.
Kako su ipak uspeli da poprave situaciju? Prosto: i oni su snizili cene. Ali nisu ih snizili do nivoa
konkurencije, znali su da imaju prednosti: prvenstvo, reputaciju, imid; znali su da klijentela moe
da prihvati izvesnu razliku u cenama koje su oni snizili, zavisno od destinacije i uvaavajui
briljiva istraivanja, izmeu 20 i 30 odsto da bi uivala u autentinosti formule Club Med, u njenoj
originalnoj verziji, u neku ruku. To je prva linija promiljanja na koju vas upuujem kao na zadatak u
toku narednih nedelja: ima li mesta, na tritu klubova za odmor, za neku formulu razliitu od one
koju daje Club Mediteranee? I ako ima, moemo li ve sad da oznaimo njene konture, da steknemo
ideju o ciljnoj grupi? To nije jednostavno pitanje.

56

Bosnaunited

Ja dolazim, nastavio je, verovatno to svi ve znate, iz Novih granica. I mi smo, mada to nije
najpoznatiji sektor aktivnosti firme, stvorili klubove za odmor
- Paladinci. Gotovo u isto vreme kad i Club Miditerane, i mi smo s ovom formulom zapali u
tekoe. Zato? Zato to smo bili prvi francuski turistiki operater. Poto otkriju lepote zemlje, nai
korisnici bi, najee, poeleli da produe boravak u letovalitima. Nae ture prati glas, uostalom
opravdan, da su ponekad teke, da trae dobru fiziku kondiciju. Poto su se, u neku ruku, tekom
mukom izborili za svoj 'orden putnika', nai klijenti su uglavnom zadovoljni kad mogu da se nau u
koi obinog turiste. Poneseni uspehom ove formule, odluili smo da u veinu programa direktno
ukljuimo i produeni boravak u letovalitima to je omoguavalo da se dobije celovitija kataloka
ponuda: dan u letovalitu, vi to znate, kota mnogo manje nego dan na putovanju. U takvim
okolnostima bilo nam je, oigledno, najjednostavnije da se opredelimo za sopstvene hotele. To je
druga linija razmiljanja koju vam predlaem: mogue je da spas klubova za odmor ide preko tenje
saradnje s organizatorima turistikih putovanja. I tu treba da pokaete matovitost, da se ne
ograniavate prilikama koje sad karakteriu francusko trite. Predlaem vam da istraite neku
novu oblast; moda bismo neto mogli dobiti saradnjom sa velikim putnikim agencijama Severne
Evrope.
Posle sastanka, jedna ena od tridesetak godina, plavua lepukastog lica, prie an-Ivu. Zvala
se Mariliz Lefransoa, bila je direktor sektora za odnose sa javnou. Htela bih da znate da mi se jako
dopala vaa intervencija, ree ona. Bila je neophodna. Mislim da ste uspeli da opet motiviete
ljude. Sad su svi svesni da postoji neko ko upravlja, sad e se stvarno moi prionuti na posao.
Nije bilo lako, toga su brzo postali svesni. Najvei broj britanskih turistikih operatera, o
nemakim da i ne govorimo, ve je imao svoje sopstvene klubove za odmor, i nisu imali nikakvog
interesa da se udruuju s nekom drugom grupacijom. Svi kontakti koji su preduzeti u tom pravcu,
propali su. S druge strane, Club Mediteranee je, izgleda, bio pronaao dobru, standardnu, konanu
formulu poslovanja klubova za odmor; od vremena kad su oni stvoreni pa do danas, nijedan
konkurent nije bio u stanju da predloi neku stvarnu novinu.
Valeri je dola na jednu ideju dve nedelje kasnije. Bilo je skoro deset uvee; pila je okoladu pre
nego to e otii kui, zavaljena u fotelji za an-Ivovim pisaim stolom. Bili su oboje iscrpljeni, radili
su ceo dan na finansijskom bilansu klubova.
Zapravo, uzdahnula je ona, moda greimo to insistiramo na odvajanju krunih tura od
programa boravka u jednom mestu.
ta hoe da kae?
Seti se, u Novim granicama, ak i ako nije bilo predvien boravak u letovalitu, kad bi se dobio
neki dan predaha na plai, usred ture, on je uvek veoma rado prihvatan. A ljudi su se najee alili
upravo na to to neprestano moraju da menjaju hotele. U stvari, ono to bi trebalo uraditi jeste
kombinovati, naizmenino, ekskurzije s boravkom na plai: jedan dan ekskurzija, jedan dan odmor, i
tako stalno, s povratkom u isti hotel svako vee, ili svako drugo vee, posle due ekskurzije, ali bez
obaveze da se stalno pakuju koferi, i da se oslobaa soba.
Klubovi ve nude ekskurzije; nisam siguran da e to ii tako dobro kao to se tebi ini.
Da, ali one su dodatak programu, a Francuzi mrze 'dodatke'. Sem toga, za dodatne programe
potrebno je prijaviti se na licu mesta, a ljudi oklevaju, premiljaju se, ne uspevaju da izaberu, i
konano ne odu nikuda. Oni, u principu, vole otkria, ali pod uslovom da budu poteeni bilo kakvog
napora izbora; a iznad svega, oboavaju frazu 'sve uraunato'.
an-Iv je razmiljao jedan kratak trenutak. Zna da nije glupo to to predlae, ree konano.
tavie, trebalo bi s tim da krenemo to pre, ve od ovog leta, mislim: mogao bi se postojeem
boravku prikljuiti plan dopunskog provoda. To bi se moglo zvati Eldorador otkria, neto u tom
smislu.

57

Bosnaunited

an-Iv se konsultovao sa Legenom, pre nego to je krenuo u operaciju; vrlo brzo je shvatio da
on ni na koji nain ne eli da zauzme stav, ni u jednom ni u drugom smislu. To je vaa odgovornost,
rekao je skromno Legen. Sluajui Valeri kako mi pria o svome radu, shvatio sam da nemam
nikakvu predstavu o svetu rukovodeih kadrova. Tandem koji su formirali ona i an-Iv bio je ve
sam po sebi izuzetan. U normalnim prilikama, priala mi je Valeri, on bi kao asistentkinju imao
devojku koja bi sanjala samo o tome da zauzme njegovo mesto. To otvara prostor za komplikovane
raunice u preduzeu: ponekad se korist moe izvui i iz neuspeha i propasti, pod uslovom da
odgovornost moe da se prebaci na nekog drugog. U konkretnom sluaju, njih dvoje su radili u
prilino zdravoj klimi: niko, unutar grupe, nije imao elju da zauzme njihovo mesto veina
rukovodeih ljudi smatrala je da je kupovina Eldoradora greka.
Do kraja meseca esto je radila s Mariliz Lefransoa. Katalozi za letnje odmore morali su,
bezuslovno, biti gotovi do kraja aprila, bio je to poslednji rok, ako nisu ve i zakasnili. Odmah je
shvatila da je saradnja Jet Toursa sa klubovima bila apsolutno alosna. Godinji odmor u
klubovima Eldorador, to je neto nalik onim arobnim trenucima u Africi kad vruina poinje da
poputa i kad se celo selo okupi oko drveta u centru, da slua prie mudrih staraca, ree ona anIvu. Iskreno, uspeva li da poveruje u to? Uza sve one fotografije zabavljaa koje dovode ko zna
otkuda, da skau u vazduh u svojim kanarinacutim odorama To je stvarno kojetarija.
A slogan S Eldoradorom ivi snanije? Kako ti se ini?
Ne znam ta da mislim o tome.
Za propagandu obinog kluba je suvie kasno, katalozi su ve podeljeni. Ono to je izvesno
jeste da emo s katalogom Eldorador otkria morati poeti od nule.
Ono to po mom miljenju treba uraditi, ubaci se Mariliz, jeste: ujediniti skromnost i luksuz:
aj od nane usred pustinje, ali na skupocenim ilimima
Da-a-a, arobni trenuci, primeti an-Iv umorno. Ne zaboravite da unesete u katalog, uz slike,
potpis 'arobni trenuci'; zaudo, to uvek prolazi. Dobro, ostavljam vas, vraam se svojim fiksnim
trokovima
Nema sumnje da je njemu bio zapao najnezahvalniji deo posla. Valeri je toga bila svesna. Ona
sama nije znala gotovo nita o upravljanju hotelima, imala je o tome samo nejasne predstave iz Vie
turistike kole. Edvard Jang, vlasnik hotela-restorana sa tri zvezdice, smatra da je njegova dunost
da to bolje zadovolji svoje goste; on neprestano smilja novine koje bi odgovarale njihovim
potrebama. Iz iskustva zna da doruak predstavlja vaan momenat, bitan za uspostavljanje
ravnotee u ishrani tokom celog dana, i da doruak odluujue doprinosi stvaranju imida hotela.
Ovo je bila tema ispisana na tabli prilikom ispitivanja, na prvoj godini. Navodni Edvard Jang sproveo
je anketu meu svojim gostima, vodei posebno rauna o socijalnoj strukturi korisnika (samci,
parovi, porodica). Trebalo je analizirati anketu, izraunati Khi 2; ispit se zavravao pitanjem: Da li je,
na osnovu navedenog, porodina situacija kriterijum kojim se objanjava konzumacija sveeg voa
za dorukom ?
Prelistavajui svoje papire uspela je da pronae i temu iz kole koja je odgovarala sadanjoj
situaciji. Upravo ste imenovani za rukovodioca marketinga u internacionalnoj upravi Grupe 'Juna
Amerika'. Ona je nedavno kupila hotelrestoran 'Antili', sa etiri zvezdice i sa sto deset soba, koji se
nalazi u Gvadelupi, okrenut ka moru. Sagraen 1988. a renoviran 1996. godine, hotel sad ima
ozbiljne probleme. Zapravo, popunjenost kapaciteta iznosi samo 45 odsto, u proeku, to je daleko
ispod praga rentabilnosti. Dobila je tada ocenu 18/20, to se moglo smatrati uspehom. U to vreme,
prisetila se, sve joj je to izgledalo samo kao neka pria, ak ne ni mnogo uverljiva. Nije mogla da
zamisli sebe kao direktora marketinga Grupe Juna Amerika, niti bilo ega drugog. Bila je to igra,
intelektualna igra, ni mnogo zanimljiva ni preterano teka. A sad, vie se nisu igrali; ili zapravo jesu
ali igrali su se svojim karijerama.
Vraala se s posla toliko iscrpljena da nije imala snage ni da vodimo ljubav, jedva ako je mogla

58

Bosnaunited

da mi sisa; zaspala bi negde napola, s mojim organom u ustima. Ulazio sam u nju, obino ujutro, po
buenju. Orgazmi su joj bili slabiji, uzdraniji, kao prigueni zavesom umora; i mislim da sam je
voleo sve vie.
Krajem aprila katalozi su bili odtampani i distribuirani u pet hiljada putnikih agencija u
gotovo celoj francuskoj mrei. Od tada pa nadalje, trebalo se baviti organizacijom izleta, kako bi sve
bilo spremno prvog jula. Usmena reklama igra ogromnu ulogu kad je re o ovakvoj vrsti novog
proizvoda: jedan otkazan izlet, ili loe organizovan, mogao bi da znai mnogo izgubljenih klijenata.
Odluili su da ne investiraju u veliku propagandnu kampanju. Zaudo, an-Iv, mada je bio strunjak
za marketing, veoma je malo verovao u reklamu. To moe da se iskoristi da se iskrivi slika, a mi
nismo u toj fazi, govorio je on. U ovom asu je najvanije da na proizvod uinimo uverljivim.
Investirali su, meutim, izuzetno mnogo u informacije namenjene putnikim agencijama; od
najveeg je znaaja bilo da novi proizvod, brzo i spontano, ponu da nude slubenici na alterima.
Time se posebno bavila Valeri, ona je dobro poznavala tu sredinu. Prisetila se argumenata CAP /
SON / CAS, koje je nauila da primenjuje jo tokom studija (osnovne karakteristike prednosti
dokazi / sigurnost novina / komfor novac privlanost); setila se i realnosti, mnogo prostije.
Najvei broj prodavaica aranmana bile su vrlo mlade osobe, mahom tek izale iz turistike kole;
trebalo im je, pre svega, govoriti jezikom koji im je bio poznat. Razgovarajui s nekima od tih
devojaka, shvatila je da se Barmina tipologija jo uvek predaje u kolama (kupac-tehniar:
usredsreen na proizvod, osetljiv na njegov kvantitativni aspekt i na novinu koju on sadri; kupacvernik: ima slepo poverenje u prodavca jer o proizvodu ne zna mnogo; kupacsauesnik: rado igra na
kartu dodirnih taaka koje bi mogao imati s prodavcem, ukoliko ovaj ume da uspostavi dobru
komunikaciju s njim; kupac-profiter: on je manipulator ija se strategija sastoji u tome da direktno
upozna dobavljaa, kako bi iz toga izvukao maksimum pogodnosti; iskusni kupac: posveuje panju
prodavcu, koga potuje, kao i ponuenom proizvodu, svestan je svojih potreba, s njim se lako
komunicira. Valeri je bila pet-est godina starija od tih devojaka; uzdigla se s nivoa na kojem su one
sad bile, i postigla profesionalni uspeh o kojem najvei broj njih nije smeo ni da sanja. Upuivale su
joj zadivljene, pomalo glupave poglede.
Imao sam sad kljueve njenog stana; po pravilu, tu sam je ekao uvee, itao sam Kurs
pozitivne filosofije Ogista Konta. Sviao mi se taj dosadan i gust tekst; esto sam itao istu stranicu
tri-etiri puta zaredom. Trebalo mi je skoro tri nedelje da zavrim peto poglavlje, Preliminarna
razmatranja o spontanom prirodnom redu ljudskih drutava. Zaista, bila mi je neophodna teorija
koja bi mi pomogla da shvatim svoju drutvenu poziciju.
Preterano radi, Valeri rekao sam joj jedne majske veeri, dok se odmarala, sklupana na
kanabeu u salonu. To bar neemu treba da poslui.
Trebalo bi da ostavlja novac na stranu, inae e on, ovako ili onako, otii na gluposti. Sloila
se sa mnom. Sutradan ujutro uzela je dvoasovnu pauzu i otili smo u Credit Agricole, blizu Por
d'Orleana, da otvorimo zajedniki raun. Potpisala mi je ovlaenje i zatim sam ja ponovo otiao, dva
dana kasnije, u banku, da razgovaram sa savetnikom. Odluio sam da ostavljamo na stranu dvadeset
hiljada franaka meseno, od njene plate pola u program osiguranja, drugu polovinu u program
stambene tednje. Sad sam skoro sve vreme bio kod nje, nije vie imalo nikakvog smisla da
zadravam svoj stan.
Ona sama mi je to rekla, poetkom juna. Vodili smo ljubav, najvei deo popodneva: umotani u
arave, pravili smo duge pauze; zatim me ona dirkala, ili mi je puila, ja sam ponovo ulazio u nju; ni
jedno ni drugo nismo svravali, svaki put kad bi me pipnula, lako bi mi se podigao, a njena vagina je
stalno bila vlana. Bilo joj je dobro, video sam to, smirenost joj je bila u pogledu. Oko devet
predloila je da odemo na veeru u italijanski restoran, u blizini parka Monsuri. Jo se nije bilo
sasvim smrklo, bilo je veoma prijatno. Trebalo je posle da svratim do svog stana, ako hou, kao
obino, da odem na posao sa kravatom i u odelu. Kelner nam je doneo dva koktela specijalitet
kue.

59

Bosnaunited

Zna ta, Miel rekla mi je kad se on udaljio, mogao bi da se preseli kod mene. Ne verujem
da je potrebno da jo dugo igramo komediju nezavisnosti. Ili, ako hoe, moemo da zajedniki
iznajmimo stan.
Da, u izvesnom smislu, to mi se vie svialo; recimo da sam tako imao ubedljiviji utisak o
novom poetku. Tanije govorei, o poetku uopte, kad sam ja u pitanju; konano, ali ni s njom nije
bilo drugaije. Covek se navikne na izolovanost i na nezavisnost; to, naravno, nije dobra navika. A
ako sam hteo da doivim neto to lii na porodini ivot, sad je oigledno bio trenutak za to. Bile su
mi poznate, naravno, i nepovoljne strane ove prie; znao sam da elja bre splanjava u
svakodnevnom ivotu para. Ali ona nestaje u svakom sluaju, to je zakon ivljenja. I moda je tada
mogue ostvariti neki drugi tip zajednice mnogo osoba je bilo uvereno da je tako. Te veeri,
meutim, moja elja za Valeri bila je daleko od toga da splasne. Pre nego to smo se rastali, poljubio
sam je u usta: iroko je rastvorila usne, preputajui se sasvim poljupcu. Uvukao sam ruke u njenu
trenerku, u gaice, poloio dlanove na njenu zadnjicu. Odmakla je lice od mog, osmotrila levo-desno:
ulica je bila sasvim pusta. Klekla je na trotoar, otvorila mi lic, uzela kitu u usta. Naslonio sam se na
metalnu ogradu parka: bio sam gotov da svrim. Sklonila je usne i nastavila da me drai s dva prsta,
uvlaei mi pri tom drugu ruku u pantalone, da miluje muda. Zatvorila je oi, ja sam joj svrio po
licu. U tom trenutku sam pomislio da e briznuti u pla; ali ipak nije, zadovoljila se time da polie
spermu koja joj se slivala niz obraze.
Ve sutradan ujutro bacio sam se na oglase; trebalo je potraiti neto u junim delovima grada,
zbog Valerinog posla. Nedelju dana kasnije naao sam: bio je to veliki etvorosoban stan, na
tridesetom spratu kule Opal, blizu kapije Soazi. Nikad ranije nisam iz stana imao lep pogled na Pariz;
nisam ga ba ni traio, istinu govorei. U trenutku kad sam se preseljavao, shvatio sam da mi nije
stalo ni do ega to se nalazilo u mom stanu. Mogao sam zbog toga osetiti radost, neto nalik
pijanstvu od nezavisnosti; bio sam, meutim, gotovo uplaen. Ziveo sam znai, etrdeset godina a
nisam imao nikakav lini odnos prema bilo kojoj stvari. Imao sam, sve u svemu, dva odela, koja sam
nosio zavisno od prilike. Knjige, da, imao sam knjige; ali njih sam lako mogao ponovo da kupim,
nijedna od njih nije predstavljala nita ni retko ni dragoceno. Mnoge ene nale su se na mom
ivotnom putu, a ni od jedne nisam sauvao ni sliku ni pismo. Nisam, tavie, imao ni svojih slika: o
tome kakav sam bio u petnaestoj, dvadesetoj ili tridesetoj godini nisam imao nikakvo seanje.
Nisam imao nita zaista lino ni meu papirima: ceo moj identitet nalazio se u nekoliko
dokumenata, koje je bilo lako sloiti u kartonsku fasciklu uobiajenog formata. Pogreno je tvrditi
da su ljudska bia jedinstvena, da nose neku nezamenljivu posebnost: kad sam ja u pitanju, ni na
koji nain nisam uoavao ni traga od takve posebnosti. Svi se mi, najee uzaludno, upinjemo da
razlikujemo individualne sudbine, karaktere. Ukratko, ideja o posebnosti ljudske linosti jeste
pompezna besmislica. Covek se sea sopstvenog ivota, napisao je negde Sopenhauer, tek neto vie
nego romana koji je nekad u prolosti proitao. Da, to je to: tek neto vie.
U drugoj polovini juna Valeri je opet imala uasno mnogo posla; problem u poslovanju sa
velikim brojem zemalja istovremeno, predstavljaju vremenske razlike, a zbog tih vremenskih
razlika ovek bi praktino morao da bude aktivan dvadeset etiri sata dnevno. Bivalo je sve toplije,
leto je obeavalo da e biti divno, ali u tom trenutku nismo ba mnogo uivali u njemu. Posle posla, s
posebnim zadovoljstvom svraao sam kod brae Tang, pokuavao da se i sam bavim azijskom
kuhinjom. Ali, pokazalo se da je to suvie komplikovano za mene: trebalo je utvrditi pravi
uravnoteeni odnos sastojaka, na poseban nain seckati povre podrazumevalo je to gotovo
drugaiji mentalni sklop. Bacio sam se, zato, na italijansku kuhinju, meni ipak dostupniju. Nikada ne
bih poverovao da u, u ivotu, jednog dana otkriti zadovoljstvo u kuvanju. Ljubav oveka posveuje.
U pedesetoj lekciji iz sociologije Ogist Kont pobija onu udnu metafiziku zabludu, prema
kojoj porodicu odreuje tip drutva. Zasnovana, uglavnom, na privrenosti i zahvalnosti, pie on,
porodina zajednica je predodreena da direktno zadovoljava, samim svojim postojanjem, celinu
naih instinktivnih potreba, nezavisno od bilo kakve pomisli o aktivnoj i stalnoj saradnji s

60

Bosnaunited

odreenim ciljem, osim ako za cilj nema svoje sopstveno utemeljenje. Ako, na alost, usaglaavanje
poslova postane jedini smisao veze, porodina zajednica nuno pokazuje tendenciju da se
degenerie u obinu asocijaciju, a esto joj, ak, i ne treba dugo da se sutinski razbije. U kancelariji
sam i dalje nastojao da radim to je manje mogue; morao sam, ipak, da organizujem dve ili tri
vane izlobe; iz ostaloga sam se izvukao bez veih tekoa. Nije posebno teko raditi u kancelariji:
dovoljno je biti pomalo pedantan, brzo donositi odluke, i drati ih se. Ja sam veoma rano shvatio da
nije obavezno doneti najbolju odluku, da je najee dovoljno doneti bilo kakvu odluku pod
uslovom da se to uini brzo, ukoliko se radi u javnom sektoru. Eliminisao sam, tako, neke umetnike
projekte, prihvatao druge, rukovodio sam se, pri tome, nedovoljno jasnim kriterijumima, nije mi se
desilo nijednom za deset godina da traim dodatnu informaciju, i zbog toga, uglavnom, nisam
oseao nikakvo kajanje. U sutini, nisam mnogo cenio savremenu umetnost. Veina umetnika koje
sam poznavao, ponaala se kao da su pravi preduzetnici: paljivo su pratili nove pravce, onda hitali
da zauzmu pozicije. Kao i preduzetnici, izlazili su masovno iz istih kola, tancovani u istom kalupu.
Bilo je, ipak, i razlika: u domenu umetnosti, nagrada za inovaciju bila je znaajnija nego u drugim
oblastima; sem toga, umetnici su najee funkcionisali organizovano, u oporima ili mreama., za
razliku od preduzetnika usamljenih bia okruenih neprijateljima-akcionarima, uvek spremnim da
ih napuste, i rukovodiocima, uvek spremnim da ih izdaju. Veoma retko sam u umetnikim dosijeima,
kojima sam se bavio, osetio postojanje prave unutranje potrebe. Krajem juna postavljena je izloba
Bertrana Bredana, koju sam, od samog poetka, svesrdno podravao na ogromno iznenaenje
Mari-an, naviknute na moju ravnodunu popustljivost, koja je, uz to, gajila veliku odbojnost prema
umetnikim delima toga tipa. Nije ovo bio mlad umetnik, u doslovnom smislu rei, imao je ve
etrdeset tri godine i psihiki je bio, uglavnom, istroen veoma nalik na pesnika-alkoholiara u
filmu Zandarm iz Sen-Tropea. Postao je poznat posebno po tome to je ostavljao meso da se ucrvlja
u gaicama mladih ena, ili to je u svom sopstvenom izmetu gajio muve, koje je zatim putao u
galerije. Nikad nije imao mnogo uspeha, nije pripadao pravim klanovima, i uporno se drao trash
struje, pomalo demodirane. Oseao sam kod njega izvesnu autentinost mada je, moda, to prosto
bila autentinost neuspeha. Nije mi delovao sasvim uravnoteeno. Njegov poslednji projekat bio je,
uz to, gori nego prethodni ili bolji, zavisi kako se gleda. Napravio je videozapis o sudbini leeva
onih ljudi koji pristaju da posle svoje smrti zavetaju telo nauci to znai, na primer, da mogu da
poslue kao materijal za vebe disekcije u medicinskim kolama. Nekoliko studenata medicine,
normalno obuenih, trebalo je da se pomea s publikom i da povremeno pokazuju odseenu ruku, ili
oi izvaene iz duplji u principu, trebalo je da prave ale koje, kako se pria, studenti medicine
oboavaju. Pogreio sam to sam na otvaranje izlobe poveo Valeri, izmodenu posle napornog
radnog dana. Bio sam iznenaen kad sam utvrdio da se skupilo prilino sveta, meu njima i vie
znaajnih osoba: da li je to bio poetak perioda milosti za Bertrana Bredana? Posle pola sata Valeri
je bilo dosta, zamolila me je da krenemo. Jedan od studenata medicine tada je stao pred nju drei
na dlanu odseen kurac, sa jajima koja su jo bila oiviena dlakama. Okrenula je glavu s gaenjem,
povukla me ka izlazu. Sklonili smo se u kafi Bobur.
Pola sata kasnije tamo upade Bertran Bredan, u pratnji dve-tri ribe, koje sam poznavao, i jo
nekih ljudi, prepoznao sam direktora odseka za podrku stvaralatvu iz Fonda za depozite i
konsignacije. Smestili su se za susedni sto; nije mi bilo druge nego da odem da se pozdravim s njima.
Bredan je bio oigledno zadovoljan to me vidi injenica je da sam mu dao ozbiljnu podrku za
veeranju izlobu. Razgovor se oduio, Valeri mi se pridruila za stolom. Ne znam vie ko je
predloio da odemo na au pia u Bar-bar, verovatno sam Bredan. Pogreio sam to sam
prihvatio poziv. Najvei broj svingerskih klubova, koji su pokuali da, jednom nedeljno, ukljue u
svoj zabavni program sado/mazo vee, propali su. Naprotiv, Bar-bar, koji se od poetka opredelio
iskljuivo za sado/mazohistiku praksu, ne traei pri tom, na ulazu, striktan dresh-code osim
nekih izuzetnih veeri nije gubio posetioce od trenutka otvaranja. Prema onome to sam uo,
sado/mazo milje bio je prilino specifian, sastavljen od ljudi koje uopte nisu interesovali obini
seksualni odnosi, i koji su se, prema tome, uasavali odlaska u klubove sa klasinim grupnim

61

Bosnaunited

seksom.
Pored ulaza, ena od nekih pedesetak godina, lutkastog lica, vezana lisicama, zavezanih usta,
vrtela se u kavezu. Primetio sam, zagledavi je, da je okovana: lanci na nogama bili su joj privezani
za stranice kaveza metalnim lancima; na sebi je od odee imala samo korset od crnog skaja, iz kojeg
su visile njene velike otromboljene grudi. Bila je to, kako su pravila tog mesta nalagala, robinja koju
je njen gospodar nudio na prodaju tokom cele veeri. Nije se inilo da joj je previe zabavno,
primetio sam da se okree tamo-amo pokuavajui da sakrije guzove, prilino zahvaene celulitom;
ali to nije bilo mogue, kavez je bio otvoren sa sve etiri strane. Moda je to radila da bi zaradila za
ivot, znao sam da neko moe iznajmiti sebe kao robinju za hiljadu do dve hiljade franaka za vee.
Imao sam utisak da je to neka nia inovnica, telefonistkinja na centrali Socijalnog osiguranja, koja
je ovo radila da bi sastavila kraj s krajem u mesecu.
Bio je jo samo jedan slobodan sto, blizu ulaza u prvu salu za muenje. Tek to smo seli, jedan
ova, nalik na inovnika, potpuno elav, velikog stomaka, u odelu s prslukom, proe, vezan lancem, a
gospodarica mu je bila crnkinja gole zadnjice. Kad je stigla do naeg stola, zastala je, naredila mu da
se skine do pojasa. On je posluao. Izvukla je iz tane metalne tipaljke; on je imao sise prilino
debele i nabubrele za jednog mukarca. Zakaila je tipaljke o njegove bradavice, koje su bile
izduene i crvene. Napravio je bolnu grimasu. Ona ga ponovo cimnu lancem: spustio se
etvoronoke i poeo nespretno da puzi za njom; nabori na stomaku tresli su mu se, olovnobledi pri
priguenom svetlu. Naruio sam viski, Valeri sok od pomorande. Pogled joj je bio uporno sputen
na sto, nije gledala ta se deava okolo, nije uestvovala ni u razgovoru. Marori i Zeraldin, dve
devojke koje sam upoznao u Direkciji likovnih umetnosti, bile su, naprotiv, veoma uzbuene.
Smerno je, veeras je veoma smerno, brundao je Bredan, razoaran. Objasnio nam je zatim da,
nekih veeri, klijenti putaju da im se zabijaju igle u monice ili u vrak uda; jednom je ak video
nekog tipa kome je ukrotiteljka kletima iupala nokat. Valeri je poskoila od gaenja.
Ja to smatram apsolutno odvratnim, ree ona, ne mogavi vie da se uzdrava.
Zato odvratno? protestovala je Zeraldin. Od trenutka kad postoji slobodan pristanak
uesnika, ja ne vidim nikakav problem. To je ugovor, i to je sve.
Ne verujem da se moe slobodno pristati na poniavanje i patnju. A ak i kad bi to bio sluaj,
ipak mi se ne ini dovoljno jakim razlogom za uivanje u patnji.
Valeri je bila zaista iznervirana, ekao sam trenutak da skrenem razgovor na izraelskopalestinski sukob; onda sam shvatio da me uopte nije briga za miljenje tih devojaka; ak i ako
budu prestale da se javljaju, to e mi zapravo smanjiti optereenje na poslu. Da, ti ljudi se i meni
pomalo gade, potvrdio sam i ja. i vi mi se gadite isto tako, dodao sam tihim glasom.
eraldin nije ula, ili se pravila da nije ula. Ako sam ja punoletna osoba koja daje pristanak,
nastavila je ona, i ako se moja fantazija svodi na patnju, na istraivanje mazohistike dimenzije
moje seksualnosti, ne vidim u ime ega bi me iko smeo spreavati u tome. ivimo u demokratiji. I
ona se nervirala, oseao sam da e se vrlo brzo pozvati na ljudska prava. Na re demokratija, Bredan
joj dobaci jedan lako prezriv pogled; onda se obratio Valeri: Imate pravo, rekao je sumorno, to je
apsolutno odvratno. Kad vidim nekog da pristaje da mu upaju nokte kletima, a da zatim bude
popisan i da jede izmet svog muitelja, nalazim da je to odvratno. Ali, upravo je odvratna strana
ljudskog bia ono to mene interesuje.
Posle nekoliko sekundi, Valeri s mukom upita: Zato?
Ne znam, odgovori prosto Bredan. Ne verujem u ukleti deo u oveku, zato to ne verujem ni
u kakav oblik prokletstva, ni blagoslova, uostalom. Ali imam utisak da, pribliavajui se patnji i
surovosti, gospodarenju i ropstvu, dodirujemo sutinu, intimnu prirodu seksualnosti. Vi u to ne
verujete? obraao se sada meni. Ne, zapravo nisam verovao. Surovost je neto vrlo iskonsko u
ljudskom biu, nalazimo je kod najprimitivnijih naroda: ve u prvim plemenskim ratovima
pobednici su se brinuli da potede ivote nekih svojih zarobljenika, kako bi ih kasnije stavljali na

62

Bosnaunited

uasne muke. Ova tendencija se ponavljala, postala konstanta u istoriji, odrala se, netaknuta, do
naih dana: im bi se nekim spoljnim ili graanskim ratom pokuale ponititi svakodnevne moralne
norme, nala bi se ljudska bia i to bez obzira na rasu, etniku pripadnost i kulturu spremna da
se prepuste uivanjima u zverstvima i zloinima. To se potvrivalo stalno, bespogovorno, ali nije
imalo nikakve veze sa seksualnim zadovoljstvom takoe praiskonskim, takoe vrlo jakim
instinktom. Ukratko, nisam se slagao s njim, ali bio sam svestan, kao obino, da je diskusija
uzaludna.
Hajde da napravimo krug ree Bredan poto je ispio pivo. Poao sam za njim, u pratnji
ostalih, u prvu salu za muenje. Bio je to podrum sa svodovima, otro kamenje je izbijalo iz zidova.
Ambijentalna muzika sastojala se od izuzetno dramatinih akorda na orguljama, preko kojih su se
uli krici prokletih dua. Ugledao sam ogromne zvunike, uokolo su projektori bacali crvenu
svetlost, maske i sprave za muenje visile su na kukama opremanje prostorije moralo je kotati
itavo bogatstvo. Pod jednim baldahinom je neki elav i skeletski mrav tip bio postavljen
etvoronoke, noge su mu bile ukletene u neke drvene mengele koje su ga odizale pedesetak
santimetara od poda, ruke su mu se drale na lisicama, sputenim s tavanice. Ukrotiteljka u
izmama i s rukavicama, obuena u crni lasteks, obilazila je oko njega, naoruana biem sa tankim
zupcima u koje je bilo ugraeno neto svetlucavo, kao drago kamenje. Najpre mu je dugo bievala
zadnjicu, irokim snanim udarcima; tip nam je bio okrenut licem, potpuno nag, i isputao je bolne
urlike. Mala grupa okupila se oko ovog para. Ona mora da je na drugom nivou proaputa mi
Bredan. Nivo jedan je kad se muitelj zaustavi na pojavu prve krvi. Ukrotiteljka sad obie oko
oveka, stade da pretura po svojoj tanici prikaenoj oko struka, izvadi iz nje nekoliko udica i
zabode ih u njegove monice; malo krvi se pojavi na povrini u vidu sjajnih perlica. Zatim, neto
nenije, poe da mu biuje genitalije. To je bila ba granina situacija: ako bi se koji od zubaca nekim
sluajem zakaio za udicu, koa na monicama mogla je sasvim da se razdere. Valeri okrete glavu,
stisnu se uz mene. Hajdemo, ree preklinjuim glasom, hajdemo, objasniu ti. Vratili smo se u
bar; ostali su bili toliko zaneti prizorom da nisu obratili nikakvu panju na nas. ena koja biuje
onog tipa ree mi poluglasno, prepoznala sam je. Videla sam je samo jednom, ali sam sigurna da
je to ona To je Odri, an-Ivova ena.
Odmah zatim otili smo. U taksiju, Valeri je bila kao zgromljena, nepomina. utala je i u liftu,
sve do stana. Tek kad smo zatvorili vrata, okrenula se ka meni:
Miel, da li smatra da sam suvie konvencionalna?
Ne. I ja se onoga uasavam.
Ja razumem da postoje delati: od toga mi je muka, ali znam da postoje i ljudi koji oseaju
zadovoljstvo da mue druge; ono to ne mogu da razumem, jeste postojanje rtava. Ne uspevam da
shvatim da jedno ljudsko bie moe doi do toga da vie voli patnju od uivanja. Ne znam, trebalo bi
ih prevaspitavati, voleti ih, nauiti ih ta je to zadovoljstvo.
Slegao sam ramenima, kao da sam hteo da kaem da tema nadilazi moje moi a to se deavalo
u skoro svim prilikama u mom ivotu. Stvari koje ljudi ine, one koje pristaju da podnose nita se
iz toga nije moglo izvui, nikakav opti zakljuak, nikakav smisao. Svlaio sam se utke. Valeri je sela
na krevet pored mene. Oseao sam da je napeta, da je i dalje mui ova tema.
Ono to me u svemu ovome plai, nastavila je, jeste injenica da nema nikakvog fizikog
kontakta. Svi nose rukavice, koriste sprave. Nikada se koa ne dodiruje, nema nikada nijednog
poljupca, dodira, milovanja. Za mene je sve to upravo suprotno od seksualnosti.
Bila je u pravu, mada pretpostavljam da sledbenici sado/mazo pristupa smatraju svoja iskustva
apoteozom seksualnosti, njenim vrhunskim izrazom: svako je ostajao zatvoren u svojoj koi,
potpuno preputen svom oseanju da je jedinstveno ljudsko bie; bio je to, prosto jedan od naina
gledanja na stvari. U svakom sluaju, sigurno je da broj ovakvih mesta stalno raste. Veoma sam lako
mogao da zamislim da ih poseuju devojke kao Zeraldin i Marori, na primer, dok mi je, meutim,

63

Bosnaunited

bilo teko da zamislim da su njih dve sposobne za preputanje, neophodno za penetraciju, to jest za
bilo kakav seksualni odnos.
Prostije je to nego to se misli, rekao sam na kraju. Postoji seksualnost ljudi koji se vole i
seksualnost ljudi koji se ne vole. Kad vie ne postoji mogunost identifikacije s drugim, jedino to
preostaje je patnja i surovost.
Valeri se privila uza me. ivimo u udnom svetu, ree ona. U izvesnom smislu, ostala je edna,
zatiena od realnosti svojim stalnim obavezama, koje joj ostavljaju taman toliko vremena da obavi
kupovine, da se odmori, i da ponovo krene. Dodala je: Ne svia mi se svet u kojem ivimo.
Tri velike elje potroaa otkrilo nam je nae istraivanje: elju za sigurnou, elju za
nenou, elju za lepim.
Tridesetog juna stigli su izvetaji putnikih agencija o broju rezervacija. Bili su izvanredni.
Program Eldorador otkria pokazao se uspenim, odmah je dao bolje rezultate od dotadanje
formule Eldorador koja je, s druge strane, i dalje beleila pad. Valeri je odluila da uzme nedelju
dana odmora; otili smo kod njenih roditelja u Sen-Ke-Portrije. Oseao sam se malo matorim za
ulogu verenika koga predstavljaju porodici: ipak sam imao trinaest godina vie od nje, i prvi put se
nalazio u slinoj situaciji. Voz se zaustavio u Sen-Brijeu, njen otac nas je ekao na stanici. Neno je
poljubio kerku, dugo je grlio, videlo se da mu je nedostajala. Malo si smrala, rekao joj je. Zatim se
okrenuo meni, pruio mi ruku, ne zagledajui me suvie. I on je bio pomalo uplaen, verujem: znao
je da radim u Ministarstvu kulture dok je on bio samo seljak. Majka joj je bila mnogo priljivija, dugo
me ispitivala kako ivim, ta radim, kako provodim slobodno vreme. Konano, pokazalo se da sve
nije bilo toliko teko: Valeri je bila tu; s vremena na vreme odgovarala je umesto mene, razmenjivali
smo poglede razumevanja. Nisam uspevao da zamislim kako bih se ja ponaao u takvoj situaciji, kad
bih imao decu, jednog dana; mnogo ta nisam uspevao da zamislim o budunosti.
Veera je bila pravi praznini obed, s jastogom, jagnjeim butom, sirevima, kolaima s
jagodama i kafom. Bio sam sklon da u tome vidim znak prihvatanja, i?ko sam, naravno, znao da je
jelovnik pripremljen unapred. Valeri je vodila glavnu re, priala uglavnom o svom novom poslu o
kome sam ja znao skoro sve. Pogled mi je lutao po zavesama, ukrasnim sitnicama, porodinim
fotografijama u ramovima. Bio sam u porodici, bilo je to dirljivo i pomalo zastraujue.
Valeri je insistirala da spavamo u sobi koja je bila njena kad je bila devojica. Bolje bi bilo da
uzmete gostinsku sobu, protestovala je majka, bie vam pretesno. Tano je da je krevet bio malo
uzak, ali ja sam se, razmiui Valerine gaice i milujui joj zatim klitoris, silno uzbudio pri pomisli da
je ona tu spavala kad je imala trinaest-etrnaest godina. Izgubljene godine, rekoh sebi. Kleknuo sam
pored kreveta, svukao joj sasvim gaice, okrenuo je ka sebi. Zatvorila je vaginu krajem mog uda.
Pravio sam se da ulazim i da se povlaim, po nekoliko santimetara, sitnim brzim pokretima, steui
joj istovremeno dojke dlanovima. Svrila je uz priguen krik, zatim prsla u smeh: Moji roditelji jo
ne spavaju, ree. Ponovo sam uao u nju, jae, da sad i ja svrim. Gledala je ta radim, sjajnih oiju, i
pritisla mi ruku na usta ba u trenutku kad sam svrio u njoj, mumlajui promuklo.
Neto kasnije radoznalo sam zagledao nametaj u sobi. Odmah iznad Ruiaste biblioteke, na
jednoj polici, stajale su male sveske, briljivo umotane. O, to, ree ona, to sam pisala kad sam
imala deset-dvanaest godina. Moe da pogleda. To je neto o Klubu petorice.
ta ti je to?
Neobjavljene prie o Klubu petorice, ja sam ih napisala.
Izvukao sam sveie: bili su tu Klub petorice u svemiru, Klub petorice u Kanadi Odjednom
sam zamislio malu matovitu devojicu, uglavnom usamljenu, koju nikada neu upoznati.
U danima koji su sledili, nismo radili nita posebno, sem to smo ili na plau. Vreme je bilo
lepo ali voda je bila suvie hladna da bismo se due kupali. Valeri je satima ostajala ispruena na
suncu; polako je dolazila sebi: protekla tri meseca bila su najtea u njenom radnom veku. Jedne

64

Bosnaunited

veeri, tri dana po dolasku, zapoeo sam priu o tome. Bilo je to u Oceanic baru, poto smo upravo
naruili koktele.
Imae, verujem, manje posla sad kad je projekat uspeno lansiran
U prvo vreme, da, pomalo zbunjeno se osmehnula. Ali, vrlo brzo treba ponuditi neto novo.
Zato? Zato se ne stane na ovome?
Zato to je takva igra. Kad bi an-Iv bio tu, on bi ti rekao da je to princip kapitalizma: ako ne
ide napred, mrtav si. Osim ako nisi stekao zaista odluujuu prednost nad konkurentima: u tom
sluaju moe da predahne nekoliko godina; ali mi jo nismo dotle stigli. Princip Eldorador otkria
je dobar, to je genijalna ideja, lukava ako hoe, ali to nije nita novo, ve samo dobro dozirana
meavina dva ranija koncepta. To i nije bilo komplikovano napraviti; ono to je bilo mnogo tee,
jeste da se projekat postavi na noge u tako kratkom roku. Ali ja sam sigurna da su, na primer, Nove
granice u stanju da izbace konkurentsku ponudu ve sledeeg leta. Ako hoemo da sauvamo
prednost, moraemo ponovo da unosimo novine.
I to se nikad nee zavriti?
Ne verujem, Miel. Ja sam dobro plaena, unutar sistema koji poznajem: prihvatila sam pravila
igre.
Mora da sam delovao sumorno; obgrlila me je oko vrata. 'Ajde da jedemo rekla je. Moji
roditelji nas ekaju.
Vratili smo se u Pariz u nedelju uvee. Ve u ponedeljak ujutro Valeri i an-Iv imali su sastanak
sa Erikom Legenom. Zeleo je da im prenese zadovoljstvo Grupacije zbog prvih rezultata u njihovoj
akciji oporavljanja Eldoradora. Jednoglasno, upravni odbor odluio je da im dodeli nagradu u vidu
akcija firme to je bio pravi izuzetak kad je re o kadrovima koji su manje od godinu dana u kui.
Uvee, sve troje smo izali na veeru u marokanski restoran u Ulici Ekol. an-Iv je bio loe
obrijan, glava mu se klatila i kao da je bio pomalo naduven. Mislim da je poeo da pije, rekla mi je
Valeri u taksiju. Proveo je uasan odmor sa enom i decom na ostrvu Re. Trebalo je da tamo ostane
petnaest dana, ali se vratio ve prve nedelje. Rekao mi je da zaista nije vie mogao da podnosi
prijatelje svoje ene.
Zaista, videlo se da mu nije sve potaman: nije ni pipnuo tain, naruio je za sebe samo vino. Tu
smo, dobacio je podrugljivim tonom, poinjemo da pecamo veliku ribu. Zavrteo je glavom, iskapio
svoju au vina. Izvinite me, rekao je skrueno, ne bi trebalo ovako da govorim. Poloio je na sto
ruke; one su lagano podrhtavale, ekao je: drhtavica se smirila, malo-pomalo. Onda je pogledao
Valeri u oi.
Zna li ta se desilo sa Mariliz?
Mariliz Lefransoa? Ne, nisam je videla. Da nije bolesna?
Nije bolesna, ne. Provela je tri dana u bolnici pod sedativima; ali nije bolesna. Bila je
napadnuta i silovana, dok se vraala s posla, u vozu za Pariz, prole srede.
Mariliz se vratila na posao sledeeg ponedeljka. Po svemu sudei, bila je nervno uzdrmana;
pokreti su joj bili usporeni, gotovo mehaniki. Jednostavo, isuvie jednostavno je priala o svom
doivljaju; nije delovalo prirodno. Njen ton je bio neutralan, lice bezizraajno i ukoeno kao da
automatski ponavlja svoj iskaz. Izlazei s posla u 22.15 odluila je da uhvati voz u 22.21, mislei da
e tako stii bre nego da eka taksi. Tri etvrtine mesta u vagonu bilo je prazno. Pribliila su joj se
etiri tipa, odmah su poeli da je vreaju. Prema onome to se od nje moglo saznati, bili su
karipskog izgleda. Pokuala je da razgovara, da se ali s njima; u zamenu za taj pokuaj, dobila je
nekoliko amara, od kojih se gotovo onesvestila. Zatim su se bacili na nju, dvojica su je oborila na
pod. Poeli su da prodiru u nju, bez milosti, u sve otvore. Svaki put kad bi pokuala da vikne,
dobijala je udarac pesnicom, ili novi par amara. To je trajalo veoma dugo, voz se zaustavljao
nekoliko puta: putnici su silazili, bojaljivo menjali vagone. Kad su se zasitili, tipovi su nastavili da se

65

Bosnaunited

iivljavaju i da je vreaju, nazivali je kurvom i kuroderkom. Na kraju, u vagonu nije ostao vie niko.
Zavrili su tako to su pljuvali i piali po njoj, stojei u krugu oko nje, zatim su je utirali nogama,
napola gurnuli pod klupu, a onda mirno izali na stanici Lion.
Prvi putnici popeli su se dva minuta kasnije i obavestili policiju, koja je odmah stigla. Komesar
policije nije bio suvie iznenaen: po njemu, moglo se rei da je imala sree. Cesto se deavalo da,
poto iskoriste devojku, takvi tipovi zavre time to joj u vaginu ili u mar zabiju ipku s ekserima.
Ta linija voza bila je poznata kao veoma opasna.
Jedna interna beleka podsetila je zaposlene na uobiajene mere opreza i podvukla da im taksi
uvek stoji na raspolaganju, ukoliko moraju da rade do kasno, a da trokove u celini snosi preduzee.
Patrola uvara koji su obezbeivali prostorije i parking bila je pojaana.
Te veeri je an-Iv dopratio Valeri, jer su njena kola bila na opravci. U trenutku kad je naputao
kancelariju, bacio je pogled, kroz prozor, na haotian pejza sastavljen od privatnih kua, trnih
centara, solitera. Daleko na horizontu, smog je zalazak sunca obojio neobinim ljubiastim i zelenim
tonovima. udno je to, ree on, evo nas ovde, u preduzeu, kao teglea marva, dobro hranjeni. A
napolju su svuda grabljivice, divlji ivot. Jednom sam bio u Sao Paolu, tamo je ova evolucija
dovedena do kraja, nastavio je. To vie nije grad, to je neka vrsta urbanizovanog prostora koja se
protee unedogled, sa favelama, dinovskim poslovnim zgradama, luksuznim rezidencijama koje
uvaju straari, do zuba naoruani. Tu ivi vie od dvadeset miliona stanovnika, od kojih su mnogi
roeni, iveli i umrli a da nikada nisu napustili granice svoje teritorije. Tamo su ulice veoma opasne,
ak i kad se ovek vozi kolima: vrlo lako mogu ga napasti na semaforu, kad je crveno, moe kakva
banda na motorima krenuti u lov na njega one najbolje opremljene imaju mitraljeze i minobacae.
Da bi se kretali, poslovni ljudi i bogatai koriste gotovo iskljuivo helikoptere; heliodromi postoje na
krovovima svih banaka i rezidencijalnih zgrada. Dole, na du naputena ulica, preputena je
siromanima ili gangsterima.
Skreui na juni autoput, dodao je tihim glasom: Mue me neke sumnje, u ovom trenutku. Sve
manje verujem u vanost sveta koji upravo gradimo.
Nekoliko dana kasnije ponovila se slina scena. Poto se parkirao ispred zgrade u Aveniji Soazi,
an-Iv je pripalio cigaretu, ostao zamiljen nekoliko trenutaka, zatim se okrenuo Valeri: Veoma
sam zabrinut, zbog Mariliz Lekari kau da moe da se vrati na posao i, istina, u izvesnom smislu
ona je normalna, nema nikakve krize. Ali ne pokazuje vie nikakvu inicijativu, kao da je
paralizovana. Svaki put kad treba neto da odlui, ona dolazi da me pita za savet; ako nema mene, u
stanju je da me eka satima a da pri tome ne mrdne ni malim prstom. Za jednog efe slube za
odnose s javnou, to nije dobro; ne moemo dalje ovako.
Nee valjda da je otpusti?
an-Iv ugasi cigaretu, zatim je dugo zamiljen gledao niz bulevar, zavaljen u kolima; rukama je
stezao volan. Izgledalo je da je pomalo uzbuen, izgubljen. Valeri opazi da su se i na njegovom odelu
poele pojavljivati mrlje.
Ne znam, uzdahnu on teko, na kraju. Nikad se jo nisam suoio s takvim problemom.
Otpustiti je to ne, bilo bi to gnusno; ali morae joj se nai drugi posao, na kome e manje morati
sama da odluuje, manje kontaktirati s ljudima. Sem toga, otkako joj se ono desilo, poela je da
pokazuje rasistike sklonosti. To je prirodno, moe se razumeti, ali u turizmu je to nedopustivo. U
reklamama, u katalozima, u svemu to se odnosi na propagandu i komunikacije, domoroci se po
pravilu predstavljaju kao topli, predusretljivi i otvoreni ljudi. Nema govora da se drugaije radi: to je
zaista profesionalna obaveza.
Sutradan je an-Iv o tome razgovarao sa Legenom, koji je bio mnogo manje sentimentalan, i
nedelju dana kasnije Mariliz je bila prebaena u raunovodstvo, da zameni jednu slubenicu koja je
upravo otila u penziju. Trebalo je naijtiovog efa slube za odnose s javnou Eldoradom. an-Iv i
Valeri su zajedno razgovarali sa kandidatima. Poto su sasluali njih desetak, otili su na ruak u

66

Bosnaunited

restoran firme, da popriaju o tome.

Mislim da treba da uzmemo Nuredina, ree Valeri. On stvarno ima neverovatan talenat, i ve
je radio na mnogo razliitih projekata. ,
Da, on jeste najbolji; ali, meni se ini da je skoro preterano talentovan za ovaj posao. Ne mogu
ba da ga zamislim u slubi za odnose s javnou turistike agencije. Pre bi odgovarao nekom
uglednijem mestu, vie umetnikom. Ovde e se dosaivati, i nee ostati. A osim toga, poreklom je
Magrebljanin, to moe stvoriti probleme. Da bi se privukli ljudi, treba koristiti to vie kliea o
arapskim zemljama: gostoprimljvost, aj od nane, fantazije, beduini Primetio sam da ti tosovi loe
prolaze kad ih nude Magrebljani; u stvari, oni esto teko podnose ovakvu sliku o arapskim
zemljama.
Rasna diskriminacija prilikom zapoljavanja primeti Valeri zlobno.
To ti je idiotski! an-Iv je gotovo zapenuio; otkako se vratio s odmora bio je, oigledno,
suvie napet, poinjao je da gubi smisao za humor. Svi tako rade! nastavio je, preglasno; ljudi za
susednim stolom su se okrenuli. Poreklo ljudi ini deo njihove linosti, o tome treba voditi rauna,
oigledno. Na primer, ja bih bez oklevanja uzeo nekog tunianskog ili marokanskog emigranta ak
i ako je u ovu zemlju doao mnogo posle Nuredina za pregovore s lokalnim dobavljaima. Ti ljudi
imaju dvostruku pripadnost, to ih ini jakima, sagovornika odmah uhvate u lai. Sem toga, oni stiu
s imidom nekog ko je uspeo u Francuskoj, ljudi to unapred cene, imaju utisak da ne mogu biti
prevareni. Najbolji pregovarai koje sam imao, uvek su bili ljudi sa dvostrukom pripadnou i
poreklom. Ali sad, za ovo mesto, radije bih da uzmemo Brigitu.
Dankinju?
Da. Sto se tie samog posla, i ona je veoma darovita. I zaista je pravi antirasista mislim da je u
vezi s nekim Jamajaninom, a priori je krajnje oduevljena svime to je egzotino. Nema nameru da
raa decu, zasad. Ukratko, mislim da je ona prava osoba.
Moda je postojao i neki drugi razlog: Valeri se uverila u to nekoliko dana kasnije uoivi kako
Brigit stavlja ruku na an-Ivovo rame. Da, u pravu si, priznao joj je on, pored automata za kafu,
moj dosije postaje sve gori, sad mu se moe dodati i seksualno uznemiravanje Jeste, to se desilo
dva-tri puta, ali nee ii dalje od toga; uostalom, ona ima deka. Valeri prelete pogledom preko
njega. Trebalo bi da se oia, zaista se zapustio u poslednje vreme. Ne prebacujem ti nita ree
ona. Kad je posao u pitanju, nije se promenio nagore: jo uvek je imao veoma tane procene ljudi i
situacija, finu intuiciju za finansijske aranmane, ali sve vie lii na nesrenog oveka, na olupinu.
Poelo je iitavanje upitnika o utiscima klijenata; procenat vraenih upitnika bio je veliki
zahvaljujui nagradnoj igri u kojoj je prvih pedeset ispitanika moglo da dobije nedelju dana
besplatnog odmora. Na prvi pogled, razloge za loe ocene Eldorador nove formule, bilo je teko
otkriti. Klijenti su bili zadovoljni smetajem i lokacijom, zadovoljni ishranom, zadovoljni
aktivnostima i predloenim sportovima; uprkos tome, neznatan je bio broj onih koji bi se ponovo
opredelili za ovaj aranman.
Sluajno, Valeri je naletela na lanak u Tourisme Hebdo, koji je analizirao nove vrednosti do
kojih dre potroai. Autor se pozivao na model Holbruka i Hirmana, koji poiva na emocijama koje
potroa ulae kad je re o nekom proizvodu ili usluzi; svi ovi zakljuci nisu ponudili nita posebno
novo. Novi potroai bili su opisani kao slabije predvidljivi, zainteresovani za razne stvari, skloniji
zabavi, spremni da se angauju na humanitarnom planu. Oni vie ne troe da bi se pokazali, ve da
bi dali dokaza o svojoj umerenosti: jeli su uravnoteeno, vodili rauna o zdravlju; plaili se pomalo
drugih ljudi, i budunosti Zahtevali su pravo na nevernost, iz radoznalosti, iz podraavanja; a
davali su prednost onome to je solidno, trajno, autentino. Izraavali su i neke etike zahteve: vie
solidarnosti i slino. Sve to bilo je ve napisano i proitano stotinu puta, psiholozi i sociolozi
ponaanja ponavljali su iste rei iz teksta u tekst, iz jednog asopisa u drugi. Sve to oni su,uostalom,
ve uzeli u obzir. Naselja Eldorador bila su sagraena od tradicionalnih materijala, u duhu lokalne

67

Bosnaunited

arhitekture. Ishrana u restoranima sa samousluivanjem bila je uravnoteena, velika panja

posveivana je morskim plodovima, vou, kritskom nainu ishrane. Meu predloenim aktivnostima
nalazila se joga, sofrologija 6, taj-iuan. Aurora je bila potpisnik povelje o etikom turizmu i redovno
je davala priloge za World Wildlife Fund WWF. Nita od svega toga izgleda nije bilo dovoljno da
sprei pad. Ja sam prosto uveren da ljudi lau, rekao je an-Iv poto je proitao, po drugi put,
izvetaj o upitnicima s ocenama klijenata. Oni izjavljuju da su zadovoljni, zaokruuju svaki put
odgovor 'dobro', ali u stvari su se dosaivali tokom celog odmora, a oseaju se krivima da to
priznaju. Na kraju u prodati sve klubove koji ne mogu da se prilagode formuli Otkria i uveu
paket aktivnih odmora: dodau formulu 4x4, vonje mongolfijeom, meui u pustinji, krstarenje
'butrima' arapskim jedrilicama, ronjenje, kajak na brzim vodama, sve to
Nismo mi jedini u tom manevarskom prostoru.
Ne sloio se on obeshrabreno.
Trebalo bi da pokuamo da provedemo nedelju dana u nekom klubu, inkognito, bez
odreenog cilja. Prosto da uhvatimo atmosferu.
Tano to! an-Iv se naglo uspravio u svojoj fotelji, dohvatio sveanj upitnika. Treba pogledati
one koji imaju najgore rezultate. Brzo je prelistavao stranice. erba i Monastiri, to je katastrofa,
moramo napustiti Tunis. Tamo je suvie izgraeno, konkurencija je spremna da snizi cene do
neverovatnog nivoa; imajui u vidu nau poziciju, to nikada neemo moi da pratimo.
Ima li ve ponude za kupovinu?
udno, ali Neckermann je zainteresovan. Oni ele da se bace na klijentelu iz bivih istonih
zemalja: eke, Maarske, Poljske vrlo nizak nivo, ali Kota Brava je prosto prezasiena. Interesuje
ih i na klub u Agadiru, predlau razumnu cenu. U prilinom sam iskuenju da ga ustupim: uprkos
tome to je na jugu Maroka, Agadir ne uspeva da se 'odlepi'; vidim da ljudi vie vole Marake.
Marake je ba nikakav.
Znam to udno je, meutim, da Sarm-el-Seik uopte ne ide, a raspolae pravim adutima:
najlepe koralno podvodno tle na svetu, etnje po Sinajskoj pustinji
Tano, ali to je u Egiptu.
Pa ta?
Po mom miljenju, niko nije zaboravio atentat u Luksoru, 1997. godine. Ipak je tu bilo pedeset
osmoro mrtvih. Jedina ansa da uspemo da prodamo arm-el-eik jeste da sklonimo oznaku Egipat.
I ta da stavimo umesto nje?
Ne znam, Crveno more, na primer.
OK, Crveno more, ako ti kae. Pribeleio je, pa opet poeo da prelistava papire. Afrika dobro
ide. udno, Kuba belei loe rezultate. Meutim, u modi je kubanska muzika, latinski ambijent i
slino. San Domingo, na primer, ne prazni se. Prouavao je opis kubanskog kluba: Hotel u
Gvadalavaki je nedavno sagraen, po trinim cenama. Ni suvie sportski, ni suvie porodian. U
neobuzdanom ritmu salse, proivite magiju kubanskih noi A prihodi su pali za 15 odsto. Mislim
da bi se moralo otii i videti na licu mesta bilo tamo, bilo u Egipat.
Idemo kuda ti kae, an-Iv, odgovori ona umorno. U svakom sluaju, prijae ti da putuje
bez ene.
Avgust u Parizu: dani su bili vreli i ak zaguljivi, ali se toplo vreme nije odralo dola je oluja i
u roku od dva dana sasvim je zahladnelo. Zatim se opet vratilo sunce, stub u termometru i stopa
zagaenosti poeli su ponovo da rastu. Pridavao sam tome, istinu govorei, samo povran znaaj.

Sofrologija tehnika kojom se ovek ui da postigne harmonian razvoj linosti tako to potiskuje bolna oseanja i
fizike bolove (prim prev.).
6

68

Bosnaunited

Odrekao sam se poseta peep-shotuu otkako sam upoznao Valeri; takoe sam se bio odrekao, i to pre
mnogo godina, tzv. gradske avanture. Pariz za mene nikada nije bio praznik, nisam video nikakvog
razloga da to sad postane. Meutim, pre deset-petnaest godina, kad sam poeo da radim u
Ministarstvu kulture, poseivao sam sve nezaobilazne none klubove i barove. Nisam znao o emu
da priam, oseao sam da uopte nisam u stanju ni da zapodenem razgovor s bilo kim; nisam znao
ak ni da igram. Zbog svih tih okolnosti postao sam alkoholiar. Alkohol me nikada nije izneverio, ni
u jednom trenutku mog ivota; bio mi je, naprotiv, stalna potpora. Posle dvanaestak din-tonika ak
mi se deavalo, ponekad u stvari prilino retko, sve u svemu, etiri ili pet puta da prikupim
energiju neophodnu da ubedim neku enu da poe u krevet sa mnom. Rezultat je, po pravilu, bio
razoaravajui: nije mogao da mi se digne i ja bih zaspao posle nekoliko minuta. Neto kasnije otkrio
sam da postoji vijagra; natapanje u alkoholu mnogo je smetalo njenoj efikasnosti, ali poveanjem
doze moglo se ipak neto postii. U svakom sluaju, bilo je to klanje vola za pola kile mesa. Pre
Valeri, ja, u stvari, nisam sreo nijednu devojku koja bi uopte mogla da se primakne tajlandskim
prostitutkama; ili moda jesam, kad sam bio veoma mlad: s devojkama od esnaest-sedamnaest
godina mogao sam jo i da osetim neto. Ali u kulturnim krugovima koje sam poseivao, to je bila,
otvoreno govorei, katastrofa. Devojke iz tih krugova nisu se uopte interesovale za seks, ve
iskljuivo za zavoenje: a to zavoenje bilo je elitistiko, otkaeno, tre zavoenje, nimalo erotsko, u
stvari. U krevetu su bile bukvalno nesposobne za bilo ta. Ili im je bilo potrebno fantaziranje, itava
gomila bljutavih i kierskih scenarija, ije mi je i samo spominjanje bilo odvratno. Svialo im se da
priamo o seksu, to je izvesno, i to je ak bila glavna tema njihovih razgovora; ali nije bilo u njima ni
trunke prave senzualne naivnosti. Ni mukarci nisu vredeli vie. To je, u svakom sluaju, francuska
tendencija: da se pria o seksu u svakoj prilici a da se nikada nita ne uradi; to je poinjalo ozbiljno
da mi smeta.
Sve moe da se desi u ivotu, a jo ee moe da se ne desi nita. Ovoga puta, ipak, u mom
ivotu neto se desilo: naao sam ljubavnicu i ona me je inila srenim. Mesec avgust je za nas bio
vrlo miran. Espitalije, Legen i, uopte, svi efovi Aurore otili su na odmor. Valeri i an-Iv su se
sloili da kljune odluke donesu posle boravka na Kubi, poetkom septembra. Nastupio je pravi
odmor, period mira. an-Iv se oseao malo bolje. Konano je odluio da potrai kurve, saoptila mi
je Valeri. Trebalo je to ve odavno da uini. Sad manje pije, mirniji je.
Meutim, koliko me seanje slui, kurve ne pruaju neko posebno uivanje.
Da, ali ovo je drugaije, ovo su devojke koje se nude preko Interneta. Prilino mlade, esto
studentkinje. Opredeljuju se za malo muterija, biraju ih, ne rade to iskljuivo zbog novca. Konano,
on sam kae da nije tako loe. Ako hoe, probaemo jednog dana. Neka biseksualna cura za nas
dvoje, znam da to popaljuje mukarce; a i ja, u stvari, volim devojke.
Nismo to radili toga leta; meutim, sama injenica da mi je to predloila, strano me je
uzbuivala. Ba imam sree. Valeri je znala razliite trikove da odri elju u mukarcu, ne u
potpunosti, naravno, to nije mogue, ali, recimo, da je odrava na nivou dovoljnom da se ljubav vodi
s vremena na vreme, dok svemu ne dode kraj. Poznavanje tih stvari, iskreno govorei, nije nita
posebno, toliko je lako, toliko smeno lako; ali ona je volela to da radi, uivala je u tome, radovala se
kad vidi kako se elja rada u mom pogledu. Cesto bi, u restoranu, vraajui se iz toaleta, stavila na
sto svoje gaice, koje je tamo skinula. I tada joj je priinjavalo ogromno zadovoljstvo da spusti ruku
meu moje noge, da uiva u mojoj erekciji. Ponekad mi je otkopavala lic i drkala mi, pod
stolnjakom. Isto tako, ujutro bi me budila puei mi, i pruajui mi olju kafe pre nego to e da
prihvati spermu usnama; oseao sam tada vrtoglave zanose zahvalnosti i slasti. Znala je, takoe, da
se zaustavi ba kad bi mi dolo da svrim, i mogla je tako da me dri satima, na ivici. Ziveo sam u
sreditu jedne igre, jedine igre koja preostaje odraslima; prolazio sam kroz univerzum elja i kroz
neograniene trenutke uivanja.
Krajem avgusta, agent za prodaju nekretnina iz Serbura telefonirao je da mi javi kako je naao
kupca za oevu kuu. Tip je eleo da malo spustim cenu, ali bio je spreman da mi plati u keu.

69

Bosnaunited

Odmah sam prihvatio. Vrlo brzo raspolagau, znai, sa neto vie od milion franaka. Radio sam u
tom trenutku na pripremi jedne izlobe-performansa; zamisao je bila da se ive abe putaju na
karte za igranje, rasporeene u ograenom prostoru poploanom mozaikom na nekima od ovih
ploa bie ugravirana imena znaajnih istorijskih linosti, kao to su Direr, Ajntajn, ili Mikelanelo.
Iz osnovnog budeta trebalo je kupiti karte za igranje, a trebalo ih je menjati vrlo esto; nuno je
bilo, takoe, s vremena na vreme promeniti abe. Umetnik je eleo, bar kad je u pitanju prvo
izlaganje, u Parizu, da mu se nabave karte za tarot; a kad se krene po provinciji, bio je spreman da se
zadovolji i obinim kartama. Odluio sam da otputujem na nedelju dana na Kubu, sa an-Ivom i
Valeri, poetkom septembra. Hteo sam da sam platim svoje putovanje, ali mi ona ree da e se sve
srediti u okviru firme.
Neu vam smetati u poslu, obeao sam.
Neemo mi stvarno raditi, ponaaemo se kao obini turisti. Neemo raditi takorei nita, ali
to je ono najvanije: pokuaemo da vidimo ta se tamo deava, zato nema pravog klupskog
ambijenta, zato se ljudi s odmora ne vraaju oduevljeni. Nee nam nimalo smetati: moe nam
biti ak vrlo koristan.
Uli smo u avion za Santjago de Kuba u petak, petog septembra, rano popodne. an-Iv nije
uspeo da ubedi samog sebe da pode bez lap-topa, ali izgledao je odmorno u svetloplavoj polo-majici,
spreman da uiva u godinjem odmoru. Malo posle uzletanja, Valeri stavi ruku na moju butinu i
opusti se, sklopljenih oiju. Ne brinem, nai emo ve neto, rekla mi je kad smo poli.
Put od aerodroma trajao je dva i po sata. Prvi negativan poen, primeti Valeri, trebalo bi
videti postoji li let za Holgen. Ispred nas u autobusu, dve siune gospode od nekih ezdesetak
godina, sa trajno onduliranim sedim kosama i ve-plavim prelivom, pijukale su bez prestanka,
ukazujui jedna drugoj na interesantne detalje u okolini: ljude koji seku eernu trsku, orluinu koja
lebdi nad ravnicom, dva vola koja se vraaju s pae Izgleda da su odluile da se interesuju za sve;
ovako suve i izdrljive, pomislio sam, one nee biti laki klijenti. I zaista, kad je poela raspodela
soba, pijukava gospoda A insistirala je uporno da dobije sobu do sobe pijukave gospoe B. Ta vrsta
zahteva nije bila predviena, slubenik na recepciji nije nita razumeo, trebalo je pozvati upravnika.
Taj je imao tridesetak godina, ovnovsku facu, jogunast izraz, zabrinute bore brazdale su njegovo
usko elo; u stvari, veoma je liio na Nagija. Mirna, prvo, rekao je kad su mu izloili problem,
mirna, prvo, moja mala gospo. Za veeras nije mogue, ali sutra imamo odlaske, promeniemo
sobu.
Nosa prtljaga poveo nas je do naeg bungalova, preko plae; ukljuio rashladni ureaj i
povukao se s dolarom napojnice. Pa, eto ree Valeri sedajui na krevet. Veera je trebalo da bude
servirana kao hladan bife. Bio je to aranman u koji je sve uraunato, ukljuujui grickalice i koktele.
Diskoteka je bila otvorena od 23 sata. Moglo se doplatiti za masau i za none asove tenisa. Cilj
turistikih agencija je da ljude uine srenima, po odreenoj ceni, u odreenom periodu. Zadatak
moe biti lak, isto tako i nemogu zavisno od prirode ljudi, predloenih ponuda i drugih inilaca.
Valeri skide pantalone i koulju. Ja sam se ispruio na drugom krevetu. Izvori stalnog zadovoljstva,
uvek na raspolaganju zato postoje polni organi. Bog, koji je stvorio nau nesreu, koji nas je
nainio smrtnima, tatima i okrutnima, predvideo je, isto tako, ovu vrstu slabe kompenzacije. Kad ne
bi bilo, s vremena na vreme, malo seksa, u emu bi se sastojao ivot? Neprekidna borba s ukoenim
zglobovima, s karijesom koji se stvara. Sve to je tako nezanimljivo kolagen od kojeg se miii gre,
mikrobi u desnima. Valeri je sada rairila butine iznad mojih usta. Nosila je vrlo male tanga gae, od
ljubiaste ipke. Razmakao sam tkaninu i ovlaio prste da joj milujem velike usne. Ona je, pak,
raskopala moje pantalone i zgrabila mi ud rukama. Poela je da mi gladi muda lagano, bez urbe. U
tom trenutku opazio sam jednu sobaricu koja je istila pesak s terase. Zavese su bile razvuene,
staklena vrata irom otvorena. Uhvativi moj pogled, devojka je prsnula u smeh. Valeri se uspravila,
dala joj znak da prie. Ova je ostala na mestu, oklevajui, oslonjena na svoju metlu. Valeri je onda
ustala, pola k njoj i pruila joj ruke. im ju je uvela unutra, poela je da otkopava dugmad na

70

Bosnaunited

njenoj bluzi. Devojka nije nosila nita ispod, sem belih pamunih gaica; mogla je imati dvadesetak
godina, telo joj je bilo tamnomrke boje, skoro crne, imala je male vrste grudi i veoma lepo
oblikovanu zadnjicu. Valeri je navukla zavese; onda sam i ja ustao. Devojka se zvala Margarita.
Valeri joj je uzela ruku i stavila je na moj ud. Ona je opet prsla u smeh, ali je poela da mi ga drka.
Valeri je brzo skinula grudnjak i gaice, legla na krevet i poela da se miluje. Margarita je oklevala
jo trenutak, onda je i sama skinula gaice i klekla meu Valerine butine. Najpre joj je gledala ribu,
milovala je rukama, potom je primakla usta i poela da je lie. Valeri je stavila ruku na Margaritinu
glavu, da je vodi, nastavljajui istovremeno da mi drka drugom rukom. Osetio sam da u da svrim;
odmakao sam se i otiao da potraim prezervativ u torbici za toaletu. Bio sam toliko uzbuen da
sam ga jedva pronaao i zatim natakao; vid mi je bio sasvim zamuen. Zadnjica male crnkinje
talasala se u ritmu kako se ona sputala i dizala sa Valerinog pubisa. Uao sam u nju najednom,
vagina joj je bila iroko otvorena, kao neki plod. Slabo je zastenjala, podigla zadnjicu ka meni. Poeo
sam da etam tamo-amo u njoj, pomalo bez ritma, u glavi mi se vrtelo, telo su mi preplavili drhtaji
zadovoljstva. No je padala, nije se skoro nita vie videlo u sobi. Kao da je dolazilo iz velike daljine,
iz nekog drugog sveta, uo sam Valerino stenjanje, koje je postajalo sve jae. Gnjeio sam rukama
Margaritinu zadnjicu, ulazio sve dublje u nju, vie nisam ni pokuavao da se uzdravam. U asu kad
je Valeri kriknula, i ja sam svrio. Sekundu-dve imao sam utisak da sam potpuno bez teine, da
lebdim u atmosferi. Zatim se oseaj teine povratio, u istom trenutku osetio sam da sam potpuno
iscrpljen. Bacio sam se na krevet, u zagrljaj njihovih ruku.
Malo kasnije, nejasno sam nazreo Margaritu koja se oblaila, i Valeri kako pretura po tani da
joj neto da. Poljubile su se na pragu, napolju je bilo potpuno mrano. Dala sam joj etrdeset
dolara ree Valeri ispruivi se pored mene. To je cena koju plaaju Zapadnjaci. Za nju je to
mesena plata. Upalila je stonu lampu. Siluete su promicale, nazirale se kao u pozoritu senki, na
zavesama; uo se amor razgovora. Poloio sam joj ruku na rame:
Bilo je dobro rekao sam gotovo s nevericom. Stvarno je bilo dobro.
Da, bila je senzualna, ta devojka. I mene je fino lizala.
udna je cena seksa nastavio sam, oklevajui. Imam utisak da to ne zavisi mnogo od naina
ivota u zemlji. Naravno, zavisno od zemlje, dobijaju se potpuno razliite stvari, ali osnovna cena je
skoro uvek ista: cena koju su Zapadnjaci spremni da plate.
Veruje li ti u ono to se zove ekonomija ponude?
Nemam pojma zatresao sam glavom. Nikada nita nisam razumeo u vezi sa ekonomijom; to
je kod mene prava crna rupa.
Bio sam veoma gladan, ali restoran se otvarao tek u osam. Popio sam tri pinacolade u baru,
prisustvovao programu koji su animatori izvodili uz aperitiv. Oseanje telesnog uivanja lagano se
topilo, pomalo sam bio odlepio: iz daleka mi se inilo da svi zabavljai lie na Nagija. Zapravo nisu,
bilo ih je mladih, ali svi su imali neto neobino: obrijanu lobanju, kozju bradicu ili pleteniice.
Isputali su neverovatne krike, s vremena na vreme doepali bi se neke osobe iz publike i terali je da
se popne na scenu. Sreom, bio sam dovoljno udaljen da bih bio ozbiljno ugroen.
Gazda bara bio je prilino alosna pojava, nije sluio tako rei niemu: svaki put kad bih neto
zatraio, zadovoljio bi se time da me prepusti, jednim prezrivim pokretom ruke, svome osoblju; liio
je pomalo na nekog biveg toreadora, s oiljcima i malo zaobljenim stomaiem, ali drao ga je pod
kontrolom. ute kupae gae veoma su jasno ocrtavale njegove polne organe; bio je dobro
opremljen i drao je do toga da se to zna. Dok sam se vraao za sto, nakon to sam dobio, uz izuzetan
napor, svoj etvrti koktel, video sam tog oveka kako se pribliava susednom stolu, za kojim je bila
buna grupa pedesetogodinjakinja iz Kvebeka. Ve sam ih primetio pri dolasku: bile su, sve,
nabijene i izdrljive, na njima su se isticala zubala i salo, govorile su neverovatno glasno; oveku nije
bilo nimalo teko da shvati da su odavno pokopale mueve. Oseao sam da se ne bi dobro proveo
neko ko bi se ugurao ispred njih u redu u samousluzi, ili zgrabio iniju s kornfleksom koju su one

71

Bosnaunited

oacovale. Kad se bivi lepotan pribliio njihovom stolu, doekale su ga zaljubljenim pogledima, i
skoro da su ponovo postale ene. On je krenuo da se epuri pred njima, istiui svoju opscenost
pokretima kao da neto nosi; pa podie, ak nekoliko puta, a sve preko svojih gaa, pri emu se
inilo da hoe sam sebe da uveri u materijalnost svoje trodelne alatke. Pedesetogodinjakinje iz
Kvebeka oduevljavalo je ovo najavljivano druenje; njihova stara, istroena tela jo uvek su oseala
potrebu za suncem i zadovoljstvom. Dobro je igrao svoju ulogu, obraao im se, tihim glasom, na uvo,
nazivajui ih, u kubanskom maniru, mi corazon, ili mi amor. Nita se vie od toga nee desiti, bilo je
izvesno, on se prosto zadovoljavao time da izaziva poslednje drhtaje ostarelih vagina; ali i to e
moda biti dovoljno da ene steknu utisak kako su provele izvanredan odmor, i da preporue klub
svojim prijateljicama. Poeo sam tada da sklapam scenario jednog socio-pornografskog filma koji bi
se zvao Razulareni matorci. Na sceni su dve bande, one operiu po klubovima za odmor; jedna je
sastavljena od italijanskih matoraca, druga od matorki iz Kvebeka. Svaka banda je bila naoruana
nunakama ili zailjenim komadima stakla, i silovali su gole i preplanule maloletnike. I prirodno, na
kraju su se svi nali na jednom jedrenjaku Cluba Mediteranee; lanovi posade su brzo
onesposobljeni pa jedan za drugim silovani, da bi ih potom preko palube pobacale matorke opijene
krvlju. Film se zavravao velikim grupnjakom matoraca, dok je brod, koji se otkaio od sidrita,
plovio pravo ka Junom polu.
Valeri mi se konano pridruila: bila se naminkala, nosila je kratku i providnu belu haljinu;
ponovo sam osetio poudu. Nali smo an-Iva pored ved-, skog stola u trpezariji. Izgledao je
oputeno, skoro uspavano, ovla nam je izneo svoje prve utiske. Soba nije bila loa, zabava pomalo
napadna; bio je smeten neposredno pored zvunika, to je bilo gotovo neizdrivo. Klopa nije nita
posebno, dodao je gledajui s ogorenjem pare kuvane piletine. Pa ipak, svi su se sluili obilato, i
to u nekoliko navrata, naroito matorci bili su zauujue prodrljivi, ovek bi poverovao da su
poslepodne proveli troei se u nautikim sportovima, ili u odbojci na pesku. Jedu, samo jedu,
prokomentarisao je an-Iv s rezignacijom. A ta bi drugo i radili?
Posle veere bila je priredba na kojoj se ponovo zahtevalo uee publike. Jedna ena od nekih
pedesetak godina bacila se na karioka-interpretaciju Sejline pesme Bang-bang. Bilo je to prilino
smelo s njene strane, usledilo je nekoliko aplauza. U celini, ou su izvodili uglavnom zabavljai. anIv je bio gotov da zaspi, Valeri je mirno pijuckala koktel. Pogledao sam za susedni sto: inilo se da se
ljudi prilino dosauju ali su utivo pljeskali na kraju svake take. Pomislio sam kako uzroke
opadanja interesovanja za klubove za odmor nije teko shvatiti; skoro da su boli oi. Klijentela je
najveim delom bila sastavljena od matoraca, ili od zrelih osoba izvesnih godina, a ekipa zabavljaa
se na sve naine upinjala da im podari veselost koja se od njih vie nije mogla oekivati, u najmanju
ruku ne u tom obliku. I Valeri, i an-Iv, pa i ja, u izvesnom smislu, imali smo neke odgovornosti u
stvarnom ivotu; bili smo ozbiljni, uvaavani inovnici, okupirani manjim ili veim problemima ne
mislim samo na poreze, zdravstvene tegobe, i slino. Veina ljudi koji su sedeli za ovim stolovima
bila je u istom poloaju: bilo je tu direktora preduzea, lekara, ili penzionera koji su se nekada bavili
istim poslovima. Nisam razumeo kako su se zabavljai mogli nadati da emo se mi s oduevljenjem
prepustiti kontakt soareima, ili ansonjerskim rimama. Nisam video kako bismo u naim godinama,
i u okolnostima u kojima ivimo, uspeli da sauvamo smisao za ludorije. Sve u svemu, njihova
animacija bila je osmiljena za one sa manje od etrnaest godina.
Pokuao sam da deo svojih razmiljanja prenesem Valeri, ali je zabavlja opet poeo da pria,
drao je mikrofon suvie blizu usta, to je stvaralo nepodnoljivu buku. Ovoga puta upustio se u
improvizaciju inspirisanu komiarom Lagafom, ili moda Loranom Bafijem; bilo ta da je posredi,
hodao je po sceni s perajima na nogama, a pratila ga je devojka preruena u pingvina, koja se
kikotala na sve to on izgovori. Predstava se zavrila plesom u klubu, uz crazy signs; nekoliko osoba
iz prvog reda ustalo je i tromo se kretalo tamo-amo. an-Iv, pored mene, muio se da ne zeva.
,,'Oemo da napravimo krug po diskoteci? predloio je.
Tamo je bilo pedesetak osoba, ali zabavljai su bili jedini koji su plesali. DJ je meao,

72

Bosnaunited

naizmenino, ritmove tehno i salsa. Konano se nekoliko parova srednjih godina oprobalo u salsi.
Zabavlja sa perajima prolazio je podijumom izmeu parova, pljeskajui i urlajui: Caliente!
Caliente! Imao sam utisak da vie smeta nego to zabavlja. Smestio sam se za bar i naruio
pinacoladu. Posle dva koktela, Valeri me gurnula laktom pokazujui na an-Iva. Mislim da moemo
da ga ostavimo proaputala mi je na uvo. On je tada priao sa jednom veoma lepom devojkom, od
nekih tridesetak godina, verovatno Italijankom. Sedeli su rame uz rame, sasvim jedno uz drugo,
gotovo lice uz lice.
No je bila vrela, vlana. Valeri me uzela za ruku. Ritam diskoteke se utiao; sad se ulo samo
cvranje toki-vokija, uvari su patrolirali unutar imanja. Obiavi bazen krenuli smo ukoso, u pravcu
okeana. Plaa je bila pusta. Talasi su lagano lizali pesak, na nekoliko metara od nas; nije se uo
nikakav drugi zvuk. Kad smo doli u bungalov, svukao sam se i legao ekajui Valeri. Ona je oprala
zube, takode se svukla i spustila pored mene. Privukao sam njeno golo telo. Stavio sam joj jednu
ruku na grudi, drugu na stomak. Bilo je tako slatko.
Kad sam se probudio, bio sam sam u krevetu, i oseao blagi bol u glavi. Ustao sam teturajui se,
zapalio cigaretu; posle nekoliko dimova oseao sam se malo bolje. Navukao sam pantalone, izaao
na terasu koja je bila pokrivena peskom mora da je vetar duvao tokom noi. Tek to se bilo
razdanilo; nebo kao da je bilo oblano. Preao sam nekoliko metara u pravcu okeana i ugledao
Valeri. Zaranjala je pravo u talase, plivala pravei nekoliko kraul-zamaha, ustajala, ponovo se bacala.
Zastao sam puckajui cigaretu; vetar je bio prilino sve, oklevao sam da joj se pridruim.
Okrenula se, ugledala me, doviknula: 'Ajde, dodi! maui mi rukom. U tom trenutku se sunce
probilo izmeu dva oblaka, obasjalo je spreda. Svetlost joj je pala na grudi i kukove, svetlucala u
peni u njenoj kosi, na stidnim dlakama. Ostao sam nepomian, nekoliko sekundi, postajui svestan
da ovaj prizor nikada neu zaboraviti, da e to biti jedna od slika koje ovek vidi kako promiu, bar
tako kau, u onih nekoliko sekundi koje prethode smrti.
Pikavac mi je pekao prste; bacio sam ga u pesak, skinuo se i krenuo u more. Voda je bila svea,
veoma slana. Jedna sunana traka blistala je na povrini, tekla pravo ka horizontu; udahnuo sam i
zaronio u sunce.
Kasnije, uvijeni u pekire, pratili smo kako se dan die nad okeanom. Oblaci su se malo-pomalo
rasturili, sjajne povrine postajale sve ire. Ponekad, ujutro, sve u ivotu izgleda veoma prosto.
Valeri je odbacila pekir, izloila telo suncu. Nemam nikakvu elju da se obuem rekla je.
Makar neto, minimalno usudio sam se. Jedna ptica je kruila osmatrajui povrinu vode.
Volim da plivam, volim da vodim ljubav rekla mi je. Ali ne volim da pleem, ne umem da se
veselim i zato sam uvek mrzela soare. Da li je to normalno?
Oklevao sam pre nego to u joj odgovoriti. Ne znam, rekao sam konano. Znam samo da sam
i ja isti.
Nije bilo mnogo sveta oko stolova za dorukom, ali an-Iv je ve bio tu, s kafom i cigaretom u
ruci. Nije bio obrijan, ostavljao je utisak da je loe spavao; lako nam je mahnuo rukom. Seli smo
naspram njega.
Dakle, je l' dobro prolo s Italijankom? pitala je Valeri razbijajui kuvano jaje.
Ne ba, ne preterano. Poela je da mi pria kako radi u marketingu, kako ima probleme sa
dekom, da je zbog toga sama na odmoru. Smuilo mi se, otiao sam na spavanje.
Trebalo bi da pokua sa sobaricama
On se neodreeno nasmejao, zgnjeio opuak u pepeljari.
ta emo danas? upitao sam. Zapravo, hou da kaem ovo bi trebalo da bude boravak koji
e nam doneti otkria.
A, da an-Iv napravi umornu grimasu. Ali samo donekle. Hou rei, nismo imali vremena
da sve precizno isplaniramo. Sad prvi put radim u nekoj socijalistikoj zemlji; ini se da je sve

73

Bosnaunited

prilino komplikovano i da se, u socijalistikim zemljama, stvari utanaavaju u poslednjem trenutku.

Poslepodne ima neki tos sa delfinima Pribrao se, pokuao da objasni. Ako sam dobro razumeo,
to je ou s delfinima, a posle moe da se pliva s njima. Pretpostavljam da im se treba popeti na lea
ili tako neto.
A, da znam, upade Valeri. To su gluposti. Svi veruju da su delfini veoma ljupki, prijateljski
raspoloeni sisari, itd. U stvari, to je netano, oni su organizovani u veoma hijerarhizovane grupe, sa
jednim mujakom koji dominira. I zapravo su agresivni: esto se meu sobom bore na smrt. Jedini
put kad sam pokuala da plivam s delfinima, ujela me jedna enka.
Lepo, lepo an-Iv rairi ruke u znak da odustaje. Kako bilo da bilo, poslepodne ima delfina,
za one kojima se to svia. Sutra i prekosutra pravimo dvodnevni izlet u Barakoa; to ne bi trebalo da
bude loe, bar se nadam. A posle razmiljao je trenutak, posle, to je sve. A, da, poslednjeg dana,
pre nego to krenemo na avion, bie i ruak sa specijalitetima od jastoga i poseta groblju Santjago.
Nakon ove izjave vladala je tiina nekoliko sekundi. Da, nastavi an-Iv neraspoloeno,
mislim da je ova destinacija malo zeznuta.
Osim toga, nastavio je posle kraeg razmiljanja, imam utisak da se ni u klubu sve ne odvija
kako treba. Jue, u diskoteci, nisam imao utisak da se formiraju parovi, ak ni meu mladima.
Ponovo je utao neko vreme. Ecco zakljuio je uz rezignirani pokret rukom.
Imao je pravo sociolog, ree zamiljeno Valeri.
Koji sociolog?
Lagarig. Sociolog ponaanja. Imao je pravo kad je rekao da smo daleko od epohe dobro
preplanulih.
an-Iv ispi kafu, ogoreno zatrese glavom. Stvarno, ree on s gaenjem, nikad ne bih
poverovao da u jednog dana doi dotle da oseam nostalgiju za vremenom preplanulih.
Da bismo stigli do plae, morali smo izdrati nalet nekolicine prodavaa besmislenih lokalnih
rukotvorina; ipak, sve je dobro prolo: nisu bili ni previe brojni ni suvie nasrtljivi, lako smo ih se
otresli osmehom ili izvinjavajuim pokretom ruke. Tokom dana Kubanci su imali pravo da ulaze na
klupsku plau. Nisu imali bogzna ta da ponude niti da prodaju, objasnila mi je Valeri, ali
pokuavaju, ine ono to mogu. Oigledno, u ovoj zemlji niko nije mogao da ivi samo od plate. Nita
nije stvarno funkcionisalo: nedostajalo je benzina za motore, rezervnih delova za maine otuda taj
utisak agrarne utopije koji se sticao kad se prolazilo kroz sela: seljaci oru volovima, voze se na
taljigama A, u stvari, nije u pitanju nikakva utopija, niti ekoloka politika; bila je to realnost zemlje
koja nije mogla da se odri u industrijskom dobu. Kuba je jo kojekako i uspevala da izveze poneki
poljoprivredni proizvod, kao to su kafa, kakao, eerna trska; ali industrijska proizvodnja je
praktino bila na nuli. Teko je bilo nai i najosnovniji proizvod iroke potronje sapun, papir,
hemijsku olovku. Jedine dobro opremljene radnje bile su one s uvoznom robom, gde se moralo
plaati u dolarima. Kubanci su, znai, preivljavali zahvaljujui dodatnim aktivnostima vezanim za
turizam. Najpovlaeniji su bili oni koji su bili zaposleni u turistikoj privredi; svi ostali su, na razne
naine, pokuavali da dolare pribave sporednim uslugama, ili vercom.
Ispruio sam se na pesku, razmiljajui. Ljudi i ene tamne koe, koji su se vrzmali izmeu
klupa s turistima, videli su nas iskljuivo kao novanike na nogama, nije tu trebalo imati nikakvih
iluzija; ali tako je bilo u svim zemljama treeg sveta. Ono to je ipak specifino za Kubu, jesu
zapanjujue tekoe vezane za industrijsku proizvodnju. Ja sam, istina, bio apsolutno
nekompetentan da o tome sudim. Bio sam savreno prilagoen informatikoj eri, to znai da sam
znao o svemu pomalo, ni o emu konkretno. Valeri i an-Iv su, kao i ja, znali da upotrebe samo
informacije i kapital; njih dvoje su to radili inteligentno i struno, ja vie rutinski i inovniki. Ali
nijedno od nas troje, i nijedna osoba koju sam poznavao ne bi bila u stanju da, u sluaju blokade
neke strane sile, na primer, osigura ponovno pokretanje industrijske proizvodnje. Nismo imali ni
osnovne pojmove o topljenju metala, proizvodnji delova, termikom oblikovanju plastinih masa.

74

Bosnaunited

Da ne govorim o novijim proizvodima, kao to su optika vlakna ili mikroprocesori. Ziveli smo u
svetu sastavljenom od predmeta ije su proizvoenje, mogunosti i nain korienja nama bili
potpuno strani. Bacio sam pogled unaokolo, uplaen ovom spoznajom: pored mene je bio jedan
pekir, naoari za sunce, krema za sunanje, knjiga Milana Kundere u depnom izdanju. Papir,
pamuk, staklo: sofisticirane maine, sloeni sistemi proizvodnje. Valerin kupai kostim, na primer,
nisam bio u stanju da shvatim kako se on proizvodi; bio je sastavljen od 80 procenata lasteksa i 20
procenata poliuretana. Uvukao sam dva prsta u njen brushalter: ispod prepleta industrijskih
vlakana oseao sam ivu kou. Uvukao sam prste jo dublje, osetio kako se bradavice stvrdnjavaju.
Bilo je to neto to sam mogao da radim, to sam znao da radim. Sunce je malo-pomalo postalo
nepodnoljivo. Kad smo uli u vodu, Valeri je skinula donji deo kostima. Obavila je noge oko mog
struka i ispruila se na lea, plutajui na povrini. Vagina joj je ve bila rastvorena. Meko sam uao u
nju, ulazei i izlazei, u ritmu kretanja talasa. Izvukao sam ga pre nego to u svriti. Zatim smo
izali da se suimo na suncu.
Pored nas je proao jedan par, visok crnac i devojka izrazito bele koe, nervoznog lica, veoma
kratke kose, koja je neprekidno priala gledajui ga, i smejui se veoma glasno. Bila je oigledno
Amerikanka, moda novinarka New York Timesa, ili nekog drugog lista. Neto dalje, dva visoka
plavuana, pomalo gojazni, s nazalnim izgovorom, smejala su se i alila sa dvema prekrasnim
devojkama bakarne koe. U stvari, kad se pogleda malo paljivije, nisu bili tako retki meoviti parovi
na ovoj plai.
Nemaju pravo da ih uvode u hotel, ree Valeri pratei moj pogled. U oblinjem selu ima soba
za izdavanje.
Mislio sam da Amerikanci nemaju pristup na Kubu.
U principu nemaju; ali dolaze preko Kanade ili Meksika. Oni su zapravo besni to su izgubili
Kubu. Mogu da ih razumem ree ona zamiljeno. Ako postoji neka zemlja na svetu kojoj je
potreban seksualni turizam, onda je to Amerika. U ovom trenutku sve amerike firme su blokirane,
apsolutno nemaju pravo da ovde investiraju. Ipak, ova zemlja e ponovo postati kapitalistika, to je
samo pitanje vremena; za sada je prostor slobodan za Evropljane, zbog toga Aurora nema nameru
da odustane iako je klub u tekoama: sad je trenutak da se stekne prednost nad konkurencijom.
Kuba je naa jedinstvena ansa u zoni Antili-Karibi.
E, da nastavila je, posle kraeg utanja. Ovako se govori u mom profesionalnom
okruenju u svetu globalne ekonomije.
Minibus za Barakoa polazio je u osam sati ujutro; u njemu je bilo petnaestak osoba. Oni su ve
imali priliku da upoznaju to mesto i nisu tedeli pohvale za program s delfinima. Oduevljenje
penzionera (bili su u veini), dvoje ortofonista, koji su zajedno provodili odmor, i jednog
studentskog para izraavalo se, prirodno, neto razliitim leksikim obrascima, ali svi su bili
saglasni: to je jedinstveno iskustvo.
Zatim je poeo razgovor o karakteristikama kluba. Bacio sam pogled na an-Iva: sedeo je sam,
na sredini autobusa, notes i penkalo odloio je na sedite pored sebe. Zavaljen, poluzatvorenih oiju,
koncentrisao se da uhvati celinu razgovora. U ovim okolnostima, raunao je, mogao bi doi do
ogromnog broja utisaka i korisnih zapaanja.
Izgledalo je da je, i kad je o klubu re, postignut konsenzus meu prisutnima. Zabavljai su
jednoglasno proglaeni simpatinima ali je program bio neinteresantan. Sobe su bile dobre, sem
onih koje su se nalazile blizu razglasa, suvie bunog. Sto se tie hrane, ona, konano, nije bila nita
posebno.
Nijedna od prisutnih osoba nije uestvovala u aktivnostima koje trae razmrdavanje miia u
vebama aerobika, u uenju salse, ali ni u uenju panskog. Na kraju, najbolja je bila plaa, pre svega
zato to je mirna. Animacija i ozvuenje ocenjeni uglavnom kao suvini, zapisao je an-Iv u svoj
notes.

75

Bosnaunited

Bungalovi su, po optem priznanju, dobri, posebno zato to su udaljeni od diskoteke. Sledei
put u traiti samo bungalov! odluno je izjavljivao jedan krupan penzioner, u punoj snazi svojih
godina, oigledno naviknut da komanduje; i zaista, ceo radni vek proveo je u komercijalnom sektoru
bordolekih vina. Dvoje studenata bilo jev istog miljenja. Diskoteka nepotrebna, zapisao je an-Iv,
seajui se s tugom svih investicija koje su uzaludno uloene.
Posle ravanja u Kajo Setiji, put je postajao sve gori. Bilo je tu rupaga i pukotina, ponekad po
sredini kolovoza. ofer je morao da pravi slalome bez prestanka, mi smo se tresli na seditima,
bacani levo-desno. Ljudi su reagovali povicima i smehom. U redu je, ovo je dobar sastav, apnula
mi je Valeri. To je ono to je dobro u turama otkria-, mogu im se nametnuti najodvratniji uslovi, za
njih je to deo avanture. Ovde je zapravo napravljena greka: za jedan ovakav put normalno bi bilo
ponuditi program 4x4.
Neto malo ispred Moa, ofer je naglo skrenuo udesno da bi izbegao jednu ogromnu rupu;
vozilo se blago zanelo, da bi se zaustavilo tek u jednom jarku. ofer je tu dao gas do daske. Tokovi
su poeli da tonu u tamnomrko blato, minibus je ostao nepokretan; on je bio uporan, jo nekoliko
puta dodao gas, bez rezultata. Dobro ree vinarski trgovac veselo sklapajui ruke, valja nam sii
da se pogura.
Izali smo iz vozila. Pred nama se prostirala ogromna ravnica, pokrivena ispucanim, mrkim
blatom, vrlo nezdravog izgleda. Bare ustajale vode, gotovo crne boje, bile su oiviene suvim
pranjavim rastinjem. Sasvim u dnu horizonta, ogromna tamna ciglana dominirala je pejzaom;
njena dva dimnjaka bljuvala su gust dim. Iz ciglane su izlazile ogromne cevi, napola zarale, koje su
se pruale, u izlomljenoj liniji i bez jasne svrhe, posred ravnice. Malo nie, metalni pano s kojeg je e
Gevara podsticao radnike na revolucionarni razvoj proizvodnih snaga, takoe je ve poinjao da ra.
Atmosfera je bila zasiena nezdravim zadahom, koji kao da se dizao iz samog blata, pre nego iz
barutine.
Udarna rupa nije bila previe duboka, minubus je lako pokrenut zahvaljujui naim udruenim
naporima. Svi se brzo popee unutra, estitajui jedni drugima. Ruali smo neto kasnije u restoranu
gde su slueni morski plodovi. an-Iv je razgledao svoju belenicu, zabrinutog izraza; nije ni pipnuo
jelo.
to se tie formule odmor-otkria, zakljuio je posle dueg razmiljanja, ini mi se da je
dobro postavljena. Ali kad je u pitanju formula klupski odmor, stvarno ne vidim ta se tu moe
uiniti.
Valeri ga je mirno pratila pijuckajui ledenu kafu; izgledala je kao da je se to savreno ne tie.
Oigledno, nastavio je on, neophodno je da otpustimo zabavljaku grupu: to e smanjiti
izdatak za plate.
To bi bilo dobro, da.
Da nije malo radikalno, kao mera? zapitao se.
Ne brini za to. U svakom sluaju, animator u klubu za odmor nije zanimanje za mlade. To ih
ini glupima i lenjima to ne vodi niemu. Kasnije mogu da postanu jedino upravitelji ovakvog
'sela' ili televizijski animatori.
Dobro Znai, smanjujem izdatak za plate; uzgred, oni i nisu ba mnogo plaeni. udilo bi me
da ovo uini da postanemo konkurentni u odnosu na nemake klubove. Ipak, napraviu veeras
simulaciju na kompjuteru, mada ne verujem suvie u taj metod.
Ona je uinila pokret kao da se slae s tim, neto kao: Samo ti simuliraj, to ne moe da
nakodi. Malo me iznenadila u tom trenutku, nalazio sam da je udnovato cool. Tano je da smo se
esto tucali, a tucanje, nema sumnje, smiruje i relativizuje probleme. an-Iv je, opet, izgleda izgarao
od elje da se baci na svoj lap-top; zapitao sam se ak nee li moda zatraiti od ofera da mu ga
odmah izvadi iz gepeka. Ne brini, nai e se neko reenje rekla je Valeri na kraju, tapui ga

76

Bosnaunited

prijateljski po ramenu. Kao da ga je to nakratko umirilo, mirno se spustio na svoje mesto u

minibusu.
Tokom poslednjeg dela puta putnici su priali iskljuivo o Barakoa, naem krajnjem odreditu;
izgledalo je kao da ve sve znaju o tom gradu: 28. oktobra 1492. godine Kristifor Kolumbo bacio je
sidro u zalivu iji ga je savreno kruan oblik zadivio. Jedan od najlepih prizora koji se mogu
videti, zapisao je u svom brodskom dnevniku. Taj kraj su tada nastanjivali samo Indijanci Tainosi.
Godine 1511. Dijego Velaskez osnovao je grad Barakoa; bio je to prvi panski grad u Americi. Tokom
vie od etiri stolea, poto je bio pristupaan samo brodovima, grad je ostao izolovan od ostatka
ostrva. Tek 1963, gradnjom vijadukta La Farola, omoguena mu je veza sa putem za Gvantanamo.
Stigli smo neto malo posle tri; grad se pruao du zaliva, koji je zaista formirao skoro pravilan
krug. Zadovoljstvo je bilo sveopte, i izraavano je zadivljenim uzvicima. Konano, pristalice
formule putovanja-otkria trae, pre svega ostalog, potvrdu onoga to su mogli da proitaju u
svojim vodiima. Barakoa, sa svojom skromnom zvezdicom u Mislenu, nije mogao da ih razoara.
Hotel El Castillo, smeten u staroj panskoj tvravi, dominirao je gradom. Gledan odozgo, grad je bio
prekrasan; mada, zapravo, nita drugaiji od veine gradova. U stvari, nije bio nita posebno, sa
svojim umalim stambenim blokovima, crnkastosive boje, toliko sumornim da su se inili
nenastanjenim. Odluio sam da ostanem kraj bazena,kao i Valeri. U odmaralitu je bilo tridesetak
soba, sve popunjene turistima iz Seveme Evrope, koji kao da su svi ovde doli iz jednog istog
razloga. Primetio sam najpre dve Engleskinje, od nekih etrdesetak godina, dosta zatvorene; jedna
od njih je nosila naoari. S njima su bila dvojica meleza bezbrinog izgleda, od oko dvadeset pet
godina, najvie. Izgledalo je da se >ni oseaju prijatno: priali su i alili se s debeljucama, drali ih za
ruku, hvatali oko struka. Ja bih bio nesposoban za tu vrstu posla; pitao sam se da oni ne znaju neki
trik, na ta, ili na koga su mogli misliti u asu kad je trebalo stimulisati erekciju. U jednom trenutku
Engleskinje su se povukle u svoje sobe, dok su momci nastavili da razgovaraju pored bazena; da sam
se stvarno interesovao za oveanstvo, mogao bih sad zapodenuti razgovor, pokuati da o onome
saznam neto vie. Na kraju krajeva, moda je bilo dovoljno pravilno drkati, erekcija, bez sumnje,
moe doi kao rezultat isto mehanike radnje: biografi prostitutki mogli bi mi verovatno dati
objanjenja o ovome, ali pri sebi sam imao samo Raspravu o pozitivnom duhu. Dok sam prelistavao
poglavlje s podnaslovom Populaciona politika, koja je uvek i drutvena, mora postati, pre svega,
moralna, spazio sam jednu Nemicu; bila je ba onakva kakva, zamiljamo, Nemica treba da bude:
duga plava kosa, plave oi, dopadljivo i vrsto telo, velike grudi. Taj fiziki tip je vrlo privlaan:
problem je samo to privlanost ne traje dugo, im se prede trideseta, moraju se tu preduzeti
dodatni radovi: liposukcija, silikoni, zatezanje; meutim, zasad je sve jo dobro, bila je istinski
uzbudljiva, njen kavaljer ima sree. Pitao sam se da li ona plaa isto koliko i Engleskinje, da li postoji
jedinstvena tarifa i za mukarce i za ene; i tu bi opet trebalo istraivati, propitivati. Bilo je to ve
suvie zamorno za mene, odluio sam da se popnem u svoju sobu. Poruio sam koktel, pijuckao sam
lagano na balkonu. Valeri se sunala, kvasila se s vremena na vreme u bazenu; kad sam hteo da
uem, da se opruim, video sam da je zapoela razgovor s Nemicom.
Oko est se popela da me potrai. Ja sam bio zaspao na polovini svoje knjige. Skinula je kupai
kostim, istuirala se i dola k meni, uvijena u pekir; kosa joj je bila pomalo vlana.
Rei e sad da je to moja opsesija, ali pitala sam Nemicu ta to crnci imaju to belci nemaju.
Istina je zapanjujua: bele ene vie vole da spavaju s Afrikancima, beli ljudi s Azijatkinjama. Moram
da saznam zato, to je vano za moj posao.
Ima i belaca koji vole crnkinje,, primetio sam.
To je redi sluaj; seksualni turizam je mnogo manje razvijen u Africi nego u Aziji. Turizam
uopte, iskreno reeno.
ta ti je odgovorila?
Klasina pria: crnci su oputeni, muevni, imaju dara za uivanje; znaju da se zabavljaju a da

77

Bosnaunited

ne izgube glavu, s njima nema problema.

Odgovor mlade Nemice bio je svakako banalan, ali je ipak naznaavao konture jedne adekvatne
teorije: u sutini, belci su bili inhibirani crnci, koji su hteli da pronau izgubljenu seksualnu
nevinost. Oigledno, time se nije mogla objasniti misteriozna privlanost koju imaju azijske ene,
kao ni seksualni presti koji su uivali, prema svim svedoenjima, belci u crnoj Africi. Poeo sam
tada da sklapam osnove jedne komplikovane i, uostalom, sumnjive teorije: ukratko, belci su eleli da
pocrne i da naue plesove crnaca; crnci su prieljkivali da posvetle kou i da isprave kosu.
Celokupno oveanstvo instinktivno tei ka meanju, sveoptem stapanju, a to se ini najee
pomou elementarnog sredstva, kao to je seksualnost. Jedini koji je, meutim, taj proces doterao do
kraja, bio je Majki Dekson: on vie nije ni crn ni beo, ni mlad ni star; nije ak, u izvesnom smislu, ni
mukarac ni ena. Niko ne moe da stvarno zamisli njegov intimni ivot; shvativi koje su prosene
karakteristike oveanstva, on se dosetio kako da ih prevlada. Eto zato se on mogao smatrati
zvezdom i, ak, najveom u stvarnosti, prvom zvezdom u svetskoj istoriji. Svi ostali Rudolf
Valentino, Greta Garbo, Marlen Ditrih, Merilin Monro, Dejms Din, Hemfri Bogart mogli su najvie
biti smatrani talentovanim umetnicima, oni su samo podraavali ljudske sudbine, davali im
estetizovanu formu; Majki Dekson je prvi pokuao da ode korak dalje.
Bila je to zavodljiva teorija, i Valeri me s panjom sluala; ja sam, meutim, nisam bio u nju
stvarno ubeen. Da li je iz toga trebalo zakljuiti da e prvi cyborg, prva osoba koja bude prihvatila
da joj se u mozak ugrade elementi vetake inteligencije, postati odmah, samim tim, i zvezda?
Verovatno, da; ali to nije imalo bogzna kakve veze s naom temom. Majki Dekson mogao je da bude
zvezda kol'ko 'oe, on svakako nije bio seksualni simbol. Ukoliko se eli masovno turistiko
pomeranje, kojim bi se isplatila ogromna investiranja, treba se ve ovog trena okrenuti
elementarnijim silama privlaenja.
Malo kasnije, an-Iv i ostali iz grupe vratili su se iz obilaska grada. Lokalni istorijski muzej bio
je uglavnom posveen obiajima Tainosa, prvih stanovnika regiona. Izgleda da su oni vodili miran
ivot, koji se sastojao od zemljoradnje i lova; sukoba sa susednim plemenima gotovo da nije bilo;
Spanci su bez ikakvih tekoa mogli da istrebe ta bia, slabo pripremljena za borbu. Danas od njih
vie nita nije ostalo, sem nekoliko neznatnih genetskih odlika u fizikom izgledu pojedinaca;
njihova kultura se izgubila, moglo bi se ak rei da uopte nije ni postojala. Na nekim crteima koje
su nacrtali svetenici, pokuavajui esto uzalud da domorocima priblie poruke Jevanelja,
Tainosi su prikazani kako oru, ili kako se bave pripremanjem hrane oko ognjita; ene golih grudi
dojile su decu. Sve to odavalo je utisak ako ne raja, ono bar usporene istorije; dolazak Spanaca
osetno je ubrzao stvari. Posle klasinih sukoba izmeu kolonijalnih sila, koje su tu nekada imale
premo, Kuba je postala nezavisna 1898, da bi odmah zatim prela pod ameriku dominaciju.
Poetkom 1959, posle viegodinjeg graanskog rata, revolucionarne snage koje je vodio Fidel
Kastro nadvladale su regularnu armiju primoravi Batistu da pobegne. Zbog podele na dva bloka,
koja je tada nametnuta elom svetu, Kuba je ubrzo morala da se priblii sovjetskom bloku, i uvede
reim marksistikog tipa. Lien logistike podrke posle pada Sovjetskog Saveza, ovaj reim je
danas na izdisaju. Valeri je navukla kratku suknju, sa prorezom sa strane, i kratak gornji deo od crne
ipke; imali smo vremena da popijemo koktel pre veere.
Svi su se bili okupili oko bazena i posmatrali sunce kako zalazi nad zalivom. U blizini obale,
olupinu nekog teretnjaka lagano je hvatala ra. Drugi brodovi, manji, plutali su na vodi, gotovo
nepomini; sve to je raalo snano oseanje naputenosti. Sa gradskih ulica, tamo odozdo, nisu
dopirali nikakvi glasovi; nekoliko kandelabara palilo se oklevajui. Za an-Ivovim stolom bio je neki
ovek od ezdesetak godina, mravog i iznurenog lica, sirotinjskog izgleda; i drugi, znatno i mladi,
od trideset godina najvie, u kome sam prepoznao upravnika hotela. Primetio sam ga nekoliko puta
tokom popodneva, kako se nervozno vrti izmeu sttilova trei od jednog do drugog, da bi proverio
da jliau svi poslueni; na licu mu je bio izraz stalne zabrinutosti, bez veze sa bilo kakvim stvarnim
uzrokom, Aftttevi nas kako prilazimo, ivahno je ustao, privukao i&ve stolice, dozvao kelnera,

78

Bosnaunited

proverio da li nam je ovaj totimah priao; zatim se uputio ka kuhinji. Stariji ovek j,ssa svoje strane,
bacao razoarane poglede na bazen, ina jparove koji su se smetali za stolove, i, po svemu sudei, na
svet u celini. Siroti kubanski narod izgovorio je posle dueg utanja. Nemaju vie nita da
prodaju, sem svojih tela. an-Iv nam je objasnio da on ivi odmah tu, u blizini, i da je otac upravnika
hotela. Uestvovao je u revoluciji, pre vie od etrdeset godina, bio je u prvim redovima onih koji su
se pridruili kastristikoj pobuni. Posle rata, radio je u fabrici nikla u Moi prvo kao radnik, onda
kao predradnik, i konano, poto su ga poslali na univerzitet, kao inenjer. Upravo njegov status
heroja revolucije omoguio je njegovom sinu da dobije znaajno mesto u turistikoj privredi.
Promaili smo, rekao je muklim glasom, i zasluili smo poraz. Imali smo izuzetne
rukovodioce, izvanredne ljude, idealiste, koji su dobro domovine stavljali iznad linih interesa.
Seam se commandante Ce Gevare onog dana kad je doao da otvori fabriku za preradu kakaoa u
naem gradu; i sad vidim njegovo lice, hrabro, poteno. Niko nikada nije mogao da kae da se
commandante obogatio, da je izvukao kakvu korist ni za sebe ni za svoju porodicu. To nije bio
sluaj ni sa Kamilom Sjenfuegosom, ni sa jednim od naih revolucionarnih voda, pa ni sa Fidelom;
Fidel voli mo, to je izvesno, eli da sve dri na oku, ali i on je nekoristoljubiv, nema grandiozna
imanja, ni raune u vajcarskoj. Dakle, e je bio tu, otvorio je fabriku, odrao govor u kojem je
pozvao kubanski narod da dobije i mirnu bitku, u proizvodnji, posle oruane bitke u borbi za
nezavisnost; bilo je to malo pre nego to e otii u Kongo. Mi smo zaista mogli da dobijemo tu bitku.
Ovo ovde je bogat kraj, zemlja je plodna i, kad se obilno zaliva, sve raste po elji: lcafa, kakao,
eerna trska, svakovrsno egzotino voe. Nedra zemlje prepuna su nikla. Imali smo najmoderniju
fabriku okolade, sagraenu uz rusku pomo. Posle est meseci, proizvodnja je opala za polovinu:
svi radnici krali su okoladu, sirovu ili u tablama, nosili je porodicama, prodavali strancima. A isto je
bilo u svim drugim fabrikama, u celoj zemlji. Kad nisu uspevali da togod ukradu, radnici su radili
loe, ostavljali posao, stalno bili bolesni, odsustvovali zbog najbeznaajnijih povoda. Proveo sam
godine pokuavajui da im objasnim, da ih uverim da se malo vie potrude u interesu zemlje:
doiveo sam samo razoaranje i poraz.
Zautao je; ostatak dana lebdeo je iznad Junkve, planine sa misteriozno zaseenim vrhom, u
obliku stola, koji je dominirao iznad breuljaka i koji je, davno, onako silno impresionirao Kristifora
Kolumba. Zveckanje pribora za jelo doprlo je iz trpezarije. ta je to to moe da natera ljudska bia
da obavljaju dosadne i mune poslove? To mi se sad uinilo kao jedino politiko pitanje koje vredi
postaviti. Svedoenje starog radnika bilo je optuujue, nemilosrdno: po njegovom miljenju, to je
bila jedino potreba za novcem; u svakom sluaju, revolucija je doivela poraz u stvaranju novog
oveka, koji bi bio spreman da radi za dobrobit svih. Stoga je, kao i sva drutva, i kubansko drutvo
bilo samo marljivo pripremljena obmana, doneta s ciljem da se nekima omogui da izbegnu dosadne
i mune poslove. Poto obmana nije uspela, niko vie nije bio lakoveran, nikog vie nije odravala
nada da e jednog dana uivati u zajednikom radu. Rezultat toga je bio da nita vie nije
funkcionisalo, niko nije radio niti bilo ta proizvodio, i kubansko drutvo je postalo neposobno da
osigura preivljavanje svojih pripadnika.
Izletnici su poustajali, poli ka stolovima. Oajniki sam smiljao neto optimistino da kaem
starcu, neku poruku neodreene nade; ali ne, nita se nije moglo nai; ba kao to je on gorko
predoseao, Kuba e uskoro ponovo postati kapitalistika i od revolucionarnih nadanja, koja su jo
mogla iveti u njemu, nee ostati nita osim oseanja poraza, beskorisnosti i sramote. Njegov
primer niko nee ni pamtiti s potovanjem, niti slediti, on e za budue generacije moda biti i
predmet gaenja. Ispada da se borio, zatim radio, celog svog ivota, grubo reeno nizata.
Tokom obroka poprilino sam pio, i na kraju bio dobro nacvrckan. Valeri me je gledala s
blagom zabrinutou. Igraice salse pripremale su se za nastup, odevene u plisirane suknje,
raznobojne pripijene kostime. Smestili smo se na terasi. Znao sam ta otprilike elim da kaem anIvu, samo nisam bio siguran da je momenat dobro odabran. Oseao sam da je pomalo smeten, ali
ipak oputen. Poruio sam svoj poslednji koktel, zapalio cigaru pre nego to u mu se obratiti.

79

Bosnaunited

eli li stvarno da nae novu formulu koja bi omoguila da se spasu hoteli klupskog tipa?
Naravno, zbog toga sam ovde.
Predloi onda jedan klub gde ljudi mogu da se tucaju. To je, pre svega ostalog, ono to im
nedostaje. Da na godinjim odmorima nemaju male avanture, odlazili bi nezadovoljni. Oni se ne
usuuju da to priznaju, moda nisu ni svesni toga; ali, sledei put, promenie agenciju.
Mogu oni da se tucaju, ak je sve napravljeno da bi ih na to podsticalo, to i jeste princip kluba;
a zato to ne rade, pojma nemam.
Odbacio sam ovu primedbu jednim pokretom ruke. Ni ja ne znam zato je tako, ali nije to
problem; ne vredi sad istraivati uzroke nekog fenomena, ak i ako pretpostavimo da pojava ima
nekog smisla. Moralo se sigurno dogoditi neto zbog ega Zapadnjaci vie ne uspevaju da spavaju
zajedno. Moda je to u vezi sa narcizmom, s prejakim oseanjem individualnosti, sa kultom uspeha,
nije vano. injenica je da posle dvadeset pete ili tridesete godine ljudi imaju mnogo muke da
steknu nova seksualna poznanstva a, istovremeno, za tim stalno oseaju potrebu, i ta potreba vrlo
sporo iezava. Tako oni provode trideset godina svog ivota, gotovo celo svoje zrelo doba, u stanju
stalne oskudice.
Usred alkoholiarskog nalivanja, neposredno pre nego to poblesavi, ovek ponekad prolazi
kroz trenutke najotrije lucidnosti. Opadanje seksualnosti na Zapadu je, bez sumnje krupan
socioloki fenomen, koji je uzaludno objanjavati tim i tim individualnim psiholoim faktorom;
obraajui se an-Ivu postao sam, meutim, svestan da je upravo on savreni primer za moju tezu, i
to je bilo vrlo neprijatno. Ne samo to vie nije jebao, to vie nije imao vremena da to pokuava, ve
nije imao ni stvarne elje za tim. I to je bilo jo gore, oseao je kako mu se taj vitalni gubitak
utiskuje u telo, poinjao je da oko sebe iri zadah smrti. Ipak, primetio je posle dueg oklevanja,
uo sam da svingerski klubovi imaju izvesnog uspeha.
Ne, upravo to se sve manje i manje trai. Mnogo se takvih klubova otvara ali se vrlo brzo i
zatvaraju, jer nema klijenata. Zapravo, postoje samo dva kluba koja su se odrala u Parizu, Kris i
Manu i 2+2, pa i oni su puni samo subotom uvee: za grad od deset miliona stanovnika to je malo,
i mnogo manje nego poetkom devedesetih godina. Svingerski klubovi su simpatini kao formula, ali
su sve vie demodirani, zato to ljudi vie ne ele bilo ta da razmenjuju, to ne odgovara modernom
mentalitetu. Po mom miljenju, razmena parova danas ima ansi da preivi koliko je ansi imao
auto-stop sedamdesetih. Jedino to stvarno odgovara duhu ovog vremena je sado/mazo. U tom
trenutku Valeri me je preplaeno pogledala i utnula me u cevanicu. To me je iznenadilo, trebalo mi
je nekoliko sekundi da shvatim: ne, oigledno, neu priati o Odri; uputio sam joj mali umirujui
znak glavom. an-Iv nije primetio ovaj prekid.
Znai, nastavio sam, s jedne strane ima vie miliona Zapadnjaka koji poseduju sve to ele,
osim to vie ne uspevaju da nadu seksualno zadovoljstvo: oni ga trae, trae ga bez prestanka, ali
ne nalaze nita, i zbog toga su nezadovoljni, do sri. S druge strane, ima vie milijardi pojedinaca
koji nemaju nita, koji crkavaju od gladi, koji umiru mladi, koji ive u odvratnim uslovima i koji
nemaju vie nita da prodaju i sem svog tela i svoje neoteene seksualnosti. To je prosto, zaista
prosto da se razume: to je idealna situacija za razmenjivanje. Lova koja se tu moe pokupiti je skoro
nezamisliva: vie nego u informatici, vie nego u biotehnologiji, vie nego u industriji medija; nema
nijedne privredne grane koja bi se s time mogla porediti.
an-Iv nije nita odgovorio; u tom trenutku orkestar krenu s prvom melodijom. Igraice su bile
lepe i nasmejane, njihove plisirane suknje su se vrtele, obilato otkrivajui preplanule butine;
savreno su ilustrovale moje izlaganje. Mislio sam da i nee nita rei, da e prosto progutati tu
ideju. Meutim, pet minuta kasnije, on je prihvatio temu:
Na muslimanske zemlje nikako ne bi mogao da se primeni taj tvoj sistem
Nema problema, njih prepusti Eldorador otkriima. Moe ak da se opredeli za jo tvrdu

80

Bosnaunited

formulu, uz trekking 7 i ekoloka iskustva, neto kao survivor, preivljavanje, u krajnjoj meri, to bi
mogao da nazove Eldorador avantura: to e se dobro prodavati u Francuskoj i u anglosaksonskim
zemljama. Naprotiv, klubovi sa seksi orijentacijom mogli bi dobro ii u mediteranskim zemljama i u
Nemakoj.
Ovaj put se iskreno nasmejao: Trebalo je da pree u svet biznisa rekao mi je poluozbiljno.
Ima ideja
Da, ideja U glavi mi se pomalo vrtelo, nisam vie uspevao da razaznajem igraice; ispio sam
koktel, naiskap. Imam ideje, moda, ali sam nesposoban da i zaronim u eksploatacionu raunicu, da
napravim predraune budeta. Ideje svakako imam.
Ne seam se ba dobro nastavka te veeri, mora biti da sam zaspao. Kad sam se probudio,
nalazio sam se u svom krevetu; Valeri, ispruena gola pored mene, ravnomerno je disala. Probudio
sam je pokrenuvi se da dohvatim cigarete.
Bio si dobro natreskan sino.
Da, ali ono to sam rekao an-Ivu bilo je ozbiljno.
ini mi se da je on to tako i prihvatio. Milovala mi je trbuh vrhovima prstiju. Sem toga,
verujem da si u pravu. Sa seksualnim slobodama na Zapadu je svreno.
Zna li zato?
Ne oklevala je, zatim je ponovila, ne, pravo govorei, zaista ne znam.
Zapalio sam cigaretu, zavalio se na jastuke i rekao: Sisaj mi ga. Pogledala me iznenaeno, ali
je spustila ruku na moja muda, primakla usne. Eto! uzviknuo sam trijumfalno. Prekinula je,
iznenaeno me pogledavi. Vidi, rekao sam ti: 'Sisaj mi ga!' i ti mi sisa. A priori, a nisi imala elju.
Dobro, nisam ovoga trenutka, ali to mi ini zadovoljstvo.
Ba to je ono to zauuje kod tebe: ti voli da priinjava zadovoljstvo. Ponuditi svoje telo kao
predmet naslade, priinjavati besplatno zadovoljstvo: eto ta Zapadnjaci vie ne umeju da rade. Oni
su potpuno izgubili smisao da nekom neto daruju. Daba im to se trude, oni vie nikada nee
uspeti da seks osete kao neto prirodno. Ne samo to se stide sopstvenog tela, koje nije na visini
porno standarda, ve, iz istih razloga, ne oseaju pravu privlanost ni prema telu drugog. Nemogue
je da se ljubav vodi bez izvesnog podavanja, bez prihvatanja, makar privremeno, izvesnog stanja
zavisnosti i slabosti. Sentimentalni zanos i seksualna opsesija imaju isto poreklo, oboje proistiu iz
deliminog zaboravljanja sebe samog; to nije oblast u kojoj se neko moe dokazati a da pri tom ne
izgubi sebe. Mi smo postali hladni, racionalni, izuzetno svesni svojih pojedinanih egzistencija i
svojih prava; elimo da, pre svega, izbegnemo otuenje i zavisnost; s druge strane, opsednuti smo
zdravljem i higijenom: to nisu ba idealni uslovi za voenje ljubavi. U taki u kojoj se nalazimo,
profesionalizacija seksualnosti na Zapadu je postala neizbena. Naravno, postoji i sadomazohizam.
To je isto cerebralni univerzum, sa preciznim pravilima, uz prethodni sporazum. Mazohisti su
zainteresovani samo za svoje sopstvene osete, oni pokuavaju da vide dokle mogu ii u bolu, pomalo
kao sportisti koji idu do krajnjih granica. Sadisti su neto drugo, mada i oni, u svakom sluaju, idu
to je mogue dalje. Oni imaju elju za unitenjem: kad bi mogli da ranjavaju ili ubijaju, oni bi to i
radili.
Nemam elju ak ni da mislim na to, ree ona zadrhtavi, to mi se stvarno gadi.
Zato to si ti ostala seksualno animalna. Ti si normalna, u stvari, ne lii mnogo na ene iz
zapadnog sveta. Organizovani sado/mazo, sa svojim pravilima, privlai samo kultivisane, cerebralne
ljude, za koje je seks izgubio svaku privlanost. Za sve ostale postoji vie od jednog reenja: porno
proizvodi, seks sa profesionalkama, i ukoliko se eli pravi seks zemlje treeg sveta.
Dobro nasmeila se. Mogu li ipak nastaviti da ti sisam?
7

Trekking (engl.) planinarenje po slabo prohodnim predelima (prim. prev.).

81

Bosnaunited

Zabacio sam se na jastuke i prepustio. Bio sam maglovito svestan, u tom trenutku, da sam
izmislio neto na ekonomskom planu; bio sam siguran da sam u pravu, procenjivao sam da
potencijalna klijentela moe biti osamdeset odsto odraslih Zapadnjaka, ali znao sam i da je ljudima,
zaudo, ponekad teko da prihvate jednostavne ideje.
Dorukovali smo na terasi, pored bazena. Ba kad sam dovravao kafu, spazih an-Iva kako
izlazi iz sobe u drutvu neke devojke, u kojoj sam prepoznao jednu od sinonih igraica. Bila je to
visoka crnkinja, dugakih i vitkih nogu, koja nije mogla imati vie od dvadeset godina. Njemu je u
jednom trenutku bilo neprijatno, zatim je krenuo ka naem stolu i, s poluosmehom na licu,
predstavio nam Andelinu.
Razmiljao sam o tvojoj ideji, rekao je bez okolienja. Ono to me malo plai jeste reakcija
feministkinja.
Bie i ena meu klijentima, dobaci Valeri.
Misli?
O, da, ak sam sigurna ree ona pomalo ironino. Pogledaj samo oko sebe.
On baci pogled na stolove oko bazena: i stvarno, bilo je tu ne tako malo samih ena, kojima su
drutvo pravili Kubanci bilo ih je skoro isto koliko i usamljenih mukaraca u slinoj situaciji.
Upitao je Andelinu neto na panskom, onda nam preveo njen odgovor:
Ve tri godine, otkako je postala jinetera, ona ima najvie italijanskih i panskih muterija, i
misli da je to zato to je crnkinja; Nemci i Anglosaksonci se zadovoljavaju devojkama latinskog tipa,
za njih je ve to dovoljno egzotino. Ima mnogo prijatelja jineterosa oni imaju veinom engleske i
amerike klijentkinje, s izuzetkom poneke Nemice.
Progutao je gutljaj kafe, razmiljao trenutak:
Kako emo nazvati klub? Treba nam neto jasno izazovno, sasvim razliito od Eldorador
avanture, ali ipak ne suvie izriito.
Mislila sam na Eldorador Afrodita, ree Valeri.
Afrodita ponavljao je tu re zamiljeno. To nije loe; zvui manje vulgarno od 'Venus'.
Erotino, kultivisano, pomalo egzotino; da, veoma mi se svia.
Sat kasnije otputovali smo u Gvardalavaku. Na nekoliko metara ispred autobusa, an-Iv se
oprostio od jinetere; delovao je pomalo tuno. Kad se popeo u vozilo, primetio sam da studentski
par baca na njega neprijateljske poglede; trgovac vinom, naprotiv, drao se kao da ga se to uopte ne
tie.
Povratak je bio prilino sumoran. Naravno, ekalo nas je jo ronjenje, vee karioka, gaanje iz
luka; miii su nam se zamarali, zatim smo se oputali, san je brzo dolazio. Nije mi nita ostalo u
seanju na poslednje dane boravka, osim da je jastog bio kao od gume, a groblje koje smo posetili
razoaravaj ue. Bio je tu, meutim, grob Hozea Martija, oca domovine, pesnika, politiara,
polemiara, mislioca. Na jednom bareljefu bio je predstavljen s velikim brkovima. Njegov sarkofag,
posut cveem, nalazio se na dnu krune rake, na ijim su stranama bile ugravirane njegove
najpoznatije misli o nacionalnoj nezavisnosti, o otporu tiraniji, o oseanju pravde. Uprkos tome,
nije se imao utisak da njegov duh ivi nad tim mestom; jadni ovek bio je, prosto reeno, potpuno
mrtav. Kad ovo kaem, ne mislim da je bio neki antipatian mrtvac; neko bi ak poeleo da ga
upozna, bio spreman da podvrgne ironiji njegov ozbiljni, pomalo uskogrudi humanizam; ali to nije
bilo mogue, on se, po svemu sudei, sasvim ukopao u prolost. Da li bi mogao ponovo ustati,
naelektrisati zemlju, povesti je ka novom duhovnom napretku? Nije se moglo zamisliti nita slino.
Sve u svemu, bio je to prizor jednog tunog poraza, a takva su, uostalom, sva republikanska groblja.
Bio je to, sve u svemu, pomalo zbunjujui zakljuak da su katolici jedini u stanju da smrt obelee na
najprimereniji nain. Sredstva kojima se koriste da bi smrt uinili velianstvenom i dirljivom,
sastoje se jednostavno u tome da se ona negira neubedljivim argumentima, dodue. Ovde su, u

82

Bosnaunited

odsustvu vaskrslog Hrista, bile iskoriene nimfe, obanice, neto malo ogoljenih zadnjica. Bilo kako
bilo, nije se moglo zamisliti da se siroti Hoze Marti sad provodi na rajskim poljima; sticao se, mnogo
vie, utisak da se zaglibio u pepelu vene dosade.
Malo smo spavali u avionu. Sutradan po povratku sastali smo se u an-Ivovoj kancelariji. U
seanju na taj dan ostala mi je samo atmosfera vesele arolije, dosta udne i retke u tom ogromnom
pustom zdanju. Tri hiljade osoba radilo je u njemu tokom sedmice, a te subote bilo nas je samo troje,
izuzimajui ekipu uvara. Sasvim blizu zgrade, na poploanom platou trgovinskog centra Evri,
obraunavale su se dve suparnike bande, napadajui se uzajamno mesarskim noevima, palicama
za bezbol i bombama sa sumpornom kiselinom; uvee je prebrojano sedmoro mrtvih, meu kojima
dvoje prolaznika i jedan pripadnik slube bezbednosti. Dogaaj je naveliko komentarisan na radiju i
na nacionalnoj televiziji; ali u onom trenutku mi nita o tome nismo znali. U stanju pomalo irealnog
uzbuenja, pravili smo programsku platformu za podelu sveta. Ideje koje sam iznosio mogle bi,
moda, za posledicu imati investiranje miliona franaka, ili zapoljavanje stotina ljudi; za mene je to
bilo zaista novo i omamljujue. Gotovo sam buncao celo to poslepodne, ali an-Iv me je sluao
paljivo. Bio je ubeen, poverio se kasnije Valeri, da u eksplodirati ako pokuaju da me zauzdaju,
mada, istinu govorei, ja sam unosio kreativnu notu a njemu je preostajalo da odluuje; eto kako je
on gledao na stvar.
Sluaj arapskih zemalja bio je brzo reen. Imajui u vidu njihovu bezumnu religiju, bilo kakva
aktivnost seksualnog tipa odmah je iskljuena. Turisti koji bi se opredelili za te zemlje imali su se
zadovoljiti sumnjivim avanturistikim doivljajima. U svakom sluaju, an-Iv je odluio da proda
Agadir, Monastir i erbu, suvie gubitnika odredita. Ostale su tamo dve destinacije koje su
eventualno mogle biti svrstane u rubriku avantura. Tako bi korisnici godinjeg odmora u
Marakeu mogli malo jahati kamile, a oni u Sarm-el-eiku mogli bi posmatrati crvene ribice, ili
praviti izlete po Sinaju, do mesta sa samogoruim grmom, tamo gde je Mojsije odlepio, prema
slikovitom opisu jednog Egipanina koga sam upoznao pre tri godine, tokom izleta na felukama 8 po
Dolini kraljeva. Naravno! uzvikivao je on u zanosu, postoji tamo impresivna gomila kamenja Ali
od toga do zakljuka o jednom jedinstvenom Bogu! Izgledalo je da taj ovek, inteligentan i esto
zabavan, gaji simpatije prema meni, bez sumnje zato to sam bio jedini Francuz u grupi, a on je, iz
neodreenih, kulturnih ili sentimentalnih razloga, negovao neku staru strast iskreno govorei,
uglavnom teorijsku prema Francuskoj. Izabravi me za predmet svog zanimanja, on je i bukvalno
spasavao moj odmor. Imao je pedesetak godina, uvek besprekorno odeven, izrazito maslinastog
tena, s briima. Po zanimanju biohemiar, emigrirao je u Englesku posle zavrenih studija, i
briljantno uspeo u oblasti genetskog inenjeringa. Dok je bio u poseti svojoj rodnoj zemlji, prema
kojoj, tvrdio je, gaji netaknuta oseanja, nalazio je, meutim, samo veoma teke rei da bi opisao
islam. Egipani nisu bili Arapi! iznad svega mu je bilo stalo da me u to ubedi. Kad samo pomislim
ta je ova zemlja sve izumela!tt uzvikivao je obuhvatajui irokim pokretom ruke dolinu Nila.
Arhitekturu, astronomiju, matematiku, agrikulturu, medicinu (Malo je preterivao, ali bio je to
Istonjak, i bilo mu je potrebno da me to pre ubedi.) Otkako se pojavio islam nita. Apsolutno
intelektualno nitavilo, totalna praznina. Postali smo zemlja valjivih prosjaka. Prosjaci puni vaiju,
eto ta smo mi. Olo, olo! (Odbio je, besnim pokretom, nekolicinu klinaca koji su prili da isprose
neki novi.) Treba da se setite, cher monsieur (govorio je teno pet jezika: francuski, nemaki,
engleski, panski, ruski), da je islam roen usred pustinje, meu korpionima, kamilama i divljim
zverima svake fele. Znate li kako ja zovem muslimane? Bednici iz Sahare. Eto jedinog naziva koji
zasluuju! Verujete li vi da bi se islam mogao roditi u nekoj ovako divnoj oblasti (ponovo je pokazao
na dolinu Nila, s istinskim ushienjem). Ne, monsieur. Islam se mogao roditi samo u glupavoj
pustinji, meu prljavim beduinima, koji nemaju ta drugo da rade izvinite me na izrazu! sem da
guze svoje kamile. Sto se jedna religija vie pribliava monoteizmu razmislite dobro o tome, cher
8

Feluka vrsta brodia na Nilu (prim. prev.).

83

Bosnaunited

monsieur to je nehumanija i okrutnija; a islam, u poreenju sa svim ostalim religijama, namee

najradikalniji monoteizam. Od svoga nastanka on je obeleen neprekidnim nizom osvajakih ratova
i masovnih ubistava; sve dok on bude postojao, sloga nee moi vladati u svetu. Nikad, tavie, na
muslimanskoj zemlji, inteligencija i talenat nee nai svoje mesto; ako je i bilo arapskih
matematiara, pesnika, naunika, to je bilo onda kad su izgubili veru. Ve pri prvom itanju Kurana
nemogue je ne biti zateen bednim okvirom tautologije koja karakterie ovo delo: 'Nema drugog
Boga do samog Boga', itd. Sa tim, sloiete se, ne moe se otii daleko. Daleko od toga da predstavlja
pokuaj apstrakcije, kao to se esto uje, prelazak na monoteizam je samo put ka zaglupljivanju.
Primetiete da se katolianstvo, suptilna religija, koju ja potujem, brzo udaljila od monoteizma koji
mu je nametala poetna doktrina. Preko dogme o Trojstvu, kulta Device i svetaca, preko priznavanja
uloge paklenih sila i zadivljujuih slika anela, katolianstvo je, malo-pomalo, obnovilo autentini
politeizam; samo pod tim okolnostima ono je moglo prekriti zemlju bezbrojnim umetnikim
divotama. Jedan jedini bog! Kakva besmislica! Kakva nehumana i zloinaka besmislica! Jedan
kameni bog, cher monsieur, krvoloni i ljubomorni bog koji nije trebalo nikada da pree granice
Sinaja. Koliko je naa egipatska religija, kad se samo pomisli, bila dublja, humanija i mudrija A
nae ene! Kako su nae ene bile lepe! Setite se Kleopatre, koja je oarala velikog Cezara. A gledajte
ta je danas ostalo (Pokazao je na dve zabraene ene koje su se s mukom kretale prtei zaveljaje
s robom.) Kamare. Kamare bezoblinog sala koje se krije pod krpetinama. im se udaju, one misle
samo na to kako e da jedu i ire se, ire, ire (Lice mu se nabralo u izraajnu grimasu & la Luj de
Fin.) Ne, verujte mi, dragi gospodine, pustinja raa samo neuravnoteene tipove i kretene. U vaoj
plemenitoj zapadnoj kulturi, koju potujem, moete li da mi nabrojite one koje je privlaila pustinja?
Jedino pedere, avanturiste i podlace. Kao to je onaj smeni pukovnik Lorens, dekadentni
homoseksualac, patetini pozer. Kao va odvratni Anri de Monfred, spreman na sve kompromise,
beskrupulozni vercer. Nita veliko ni otmeno, nita plemenito ni zdravo; nita to bi moglo
unaprediti oveanstvo, niti ga izdii iznad njega samog.
Dobro, avantura u Egiptu zakljuio je sumorno an-Iv. Izvinjavao se to prekida moje
pripovedanje, ali trebalo je prei na sluaj Kenije. Teak sluaj. U iskuenju sam da je ukljuim pod
odrednicu Avantura, predloio je nakon razgledanja svoje dokumentacije.
To je teta, uzdahnula je Valeri, ene u Keniji su dobre.
Kako ti to zna?
U stvari, ne samo u Keniji, u Africi uopte.
Da, ali ena ima svuda. U Keniji ipak ima i nosoroge, zebe, gnue, slonove i bivole. Ja
predlaem da stavimo Senegal i Obalu Slonovae u program Afrodita, a da Keniju ostavimo pod
naznakom Avantura. Povrh svega, to je biva engleska kolonija, a to je lo erotski imid; to se tie
avanture, u redu je.
Dobro miriu ene iz Obale Slonovae dodao sam sanjarski.
ta hoe time da kae?
Da miriu na seks.
Da mahinalno je grickao svoj marker. To bi moglo nai mesta na reklamnoj poruci: 'Obala
Slonovae, obala mirisa'. S oznojenom devojkom, pomalo razuzdanom, ode venom u panj 9 na
ilustraciji. Treba to pribeleiti.
J goli robovi proeti mirisima Bodlerovi stihovi, ija su prava sad prela u javno vlasnitvo.
To nee proi.
Pretpostavljam.
Ostale afrike zemlje predstavljale su manji problem. S Afrikancima, uostalom, primetio je
9

arena pamuna tkanina koju afrike ene obavijaju oko struka, umesto suknje (prim. prev.).

84

Bosnaunited

an-Iv, nikada nema problema. Oni se tucaju i besplatno; treba samo pripremiti dovoljno
prezervativa u klubovima, to je sve; kad je zatita u pitanju, oni su ponekad malo tvrdoglavi.
Podvukao je dva puta predvideti prezervative u svom notesu.
Sluaj Tenerife nas je zaokupljao jo manje vremena. Ta destinacija je davala prosene
rezultate, ali je bila, po recima an-Iva, strateki vana za anglosaksonsko trite. Pod avanturu se
lako mogao podvesti uspon na vrh Teide i izlet hidrogliserom u Lanzarot. Hotelska struktura bila je
korektna, ulivala je poverenje.
Doli smo tako do dva kluba koji bi trebalo da predstavljaju glavne adute lanca: Boka ika u
San Domingu, i Gvardalavaka na Kubi. Mogli bismo predvideti king sie krevete, predlagala je
Valeri. Odobreno, odgovorio je odmah an-Iv. Privatni dakuzi u apartmanima, predloio sam ja.
Ne, odluio je on, ostaemo na prosenom standardu. Sve je trebalo da tee prirodno, bez
ustezanja i sumnje; ostalo je da se s lokalnim seoskim upraviteljima razgovara o ujednaavanju
tarife lokalne prostitucije.
Napravili smo kratku pauzu za ruak. U istom tom trenutku, na manje od kilometar od nas, dva
maloletnika iz naselja Kurtilijer razbijala su glavu jednom ezdesetogodinjaku, bezbol palicom. Za
predjelo sam naruio skue u belom vinu.
Da li ste planirali neto za Tajland? upitao sam.
Da, imamo jedan hotel u izgradnji, u Krabi. To je nova pomodna destinacija, odmah posle
Fikea. Mogli bi se ubrzati radovi, da sve bude spremno prvog januara: bilo bi dobro da se tamo
napravi velika sveana promocija.
Posvetili smo celo poslepodne razmatranju razliitih novih elemenata, da se omogui to bolje
funkcionisanje klubova Afrodita. Centralna taka, naravno, bila je dozvola pristupa lokalnim
prostitutkama, mukim i enskim. Nije bilo govora, u ovim planovima, o angaovanju dece; najbolje
bi svakako bilo da se ulazak u klubove i zabrani osobama mladim od esnaest godina. Otroumna
zamisao, koju je predloila Valeri, sastojala se u tome da se kao osnovna tarifa u katalogu navede
cena sobe za jednu osobu, a da se odobrava popust od deset odsto na sobe koje dele parovi: time se,
najkrae reeno, naglavake okretao uobiajeni nain prezentacije. ini mi se da sam ja predloio da
se obavezno istakne i politika gay friendly i da se proire glasine kako se poseta homoseksualaca
klubovima poveala za dvadeset odsto: ovakva vrsta informacije bila je, u principu, dovoljna da oni
zaista ponu da dolaze. Na osmiljavanju kljunog slogana u reklamnoj kampanji zadrali smo se
mnogo due. an-Iv je pronaao osnovnu, efikasnu formulu: Odmor je zato da se rasturi; ali na
kraju sam ja pobrao lovorike sa: Eldorador Afrodita zato to ima pravo na ljubavno uivanje.
Otkad je NATO intervenisao na Kosovu, pravo je postalo kljuni izraz, objasnio mi je an-Iv,
polualjivo; ali to je u sutini bilo ozbiljno, sam je upravo proitao o tome jedan tekst u Strategies.
Sve skoranje reklamne kampanje, koje su bile zasnovane na temi pravo, postigle su uspeh: pravo
na novinu, pravo na posebnost Pravo na uivanje, zakljuio je on tuno. Bila je to nova tema. Poeli
smo da oseamo umor; on nas je odvezao do 2+2 pre nego to je krenuo kui. Bila je subota vee,
mnogo ljudi unutra. Upoznali smo simpatian crnaki par: ona je bila bolniarka, on bubnjar u dez
orkestru dobro mu je ilo, redovno je snimao diskove. Treba priznati da je mnogo radio na tehnici,
bez prestanka, tako rei. Tu nema tajne rekao sam ja glupavo; zaudo, on mi je odobrio: izrekao
sam, iako to nisam nameravao, duboku istinu. Tajna je u tome to nema tajne, ponavljao mi je on
uvereno. Ispili smo po pie i poli u sobe. On je predloio Valeri dvostruku penetraciju. Pristala je,
pod uslovom da ja budem taj koji e je sodomisati sanjom se moralo postupati neno, a ja sam
znao kako. Zerom je pristao, ispruio se preko kreveta. Nikol ga je drakala, da mu odri erekciju,
zatim mu je navukla prezervativ. Ja sam zavrnuo Valerinu suknju do struka; nije nosila nita ispod
nje. Jednim jedinim pokretom dokopala je Zeromov rep, zatim je legla preko njega. Rairio sam joj
guzove, malo ih podmazao, zatim poeo da je guzim lakim paljivim ubodima. U asu kad se moj
vrak potpuno uvukao, osetio sam kako joj se steu miii oko mara. Ostao sam nepomian na as,

85

Bosnaunited

malo je falilo da svrim. Kroz nekoliko sekundi uvukao sam ga dublje. Kad sam bio unutra do pola,
ona je poela da se kree napred-nazad, trljajui svoj pubis o Zeromov. Nisam morao nita vie da
inim: poela je da isputa duge, modulisane uzdahe, dupe joj se sasvim otvorilo, uao sam u nju do
korena, bilo je kao da klizim niz strmu ravan, poela je da svrava, zaudo brzo. Zatim je ostala
nepomina, zadihana, srena. To nije bio, po svoj prilici, najintenzivniji trenutak, objanjavala mi je
neto kasnije; ali kad sve ide kako treba, postoji jedan asak u kojem se dva uivanja stapaju u
jedno, i to je bilo neto veoma slatko, i neodoljivo, kao neka sveopta toplota.
Nikol je neprestano masturbirala gledajui nas, postala je ve vrlo uspaljena, i odmah je zauzela
Valerino mesto. Imao sam tek toliko vremena da promenim prezervativ. Sa mnom moe slobodno
ii dokle hoe, apnula mi je na uvo, ja volim kad me snano tucaju u dupe. To sam i uradio,
zatvarajui oi da pokuam da se koncentriem na ist fiziki oseaj. Sve se odvijalo lako, bio sam
prijatno iznenaen sopstvenom izdrljivou. I ona je svrila veoma brzo, uz glasne, promukle krike.
Zatim su Valeri i Nikol klekle, da nam pue, dok smo mi avrljali. Zerom jo uvek ide na turneje,
priao mi je, ali mu se to sve manje dopada. Starei, osea sve vie potrebu da ostane kod kue, da se
bavi porodicom imali su dvoje dece - i da sam za sebe uiva u bubnjevima. Priao mi je tada i o
novom ritmikom sistemu, od 4/3 i od 7/9; ruku na srce, nisam ga neto posebno razumeo. Usred
jedne reenice iznenaeno je uzviknuo, oi su mu se iskolaile: svrio je odjednom, snano
izbacujui spermu u Valerina usta. Ah, dobila ga je, rekao je smejui se, dobila ga je. I ja sam
oseao da neu jo dugo izdrati: Nikol je imala sasvim poseban jezik, irok i mek, kremast; lizala mi
je lagano, erekcija je bila neizbena. Dao sam znak Valeri da se primakne, objasnio sam Nikol ta
elim: trebalo je prosto da sklopi usne oko mog vrka, da ostane tako nepokretna dok mi Valeri
bude drkala i lizala mi muda. Klimnula je glavom i zaklopila oi, oekujui pranjenje. Valeri je
odmah prionula, prsti su joj bili ivahni i nervozni, ponovo je bila u punoj formi. Rairio sam ruke i
noge to sam vie mogao, zatvorio oi. Uivanje je raslo naglo, kao da su munje preletale, zatim je
sve eksplodiralo ba pre nego to sam svrio Nikol u usta. Skoro da sam na trenutak bio pred nekom
vrstom modanog udara, svetlucave take sevale su mi ispod kapaka, neto kasnije sam shvatio da
sam se skoro onesvestio. S mukom sam otvorio oi. Nikol je jo uvek drala kraj mog repa u ustima.
Valeri mi je obavila ruku oko vrata, izraz lica bio joj je nean i tajanstven istovremeno; rekla mi je da
sam izuzetno snano urlikao.
Malo kasnije oni su krenuli da nas otprate do kue. U kolima je Nikol ponovo dobila jaku elju.
Izvukla je sise iz korseta, zadigla suknju i ispruila se na zadnjem seditu, poloivi glavu na moje
butine. Drakao sam je polako, siguran u sebe; dobro sam kontrolisao svoja ula, oseao sam kako
joj bradavice postaju krute a vagina vlana. Miris njene pice ispunio je cela kola. Zerom je vozio
obazrivo, zaustavljao se na crvenom svetlu; kroz prozore sam nazirao svetlosti Konkorda, Obelisk,
zatim most Aleksandra III, Invalide. Oseao sam se dobro, smiren ali jo pomalo aktivan. Svrila je
otprilike u visini Trga Italija. Rastali smo se nakon to smo izmenjali telefonske brojeve.
an-Iv je, pak, imao lak napad tuge kad nas je ostavio i parkirao se na Aveniji Republike.
Uzbuenje koje ga je dralo tokom dana, splasnulo je; znao je da je Odri odsutna, ali, istinu govorei,
tome se zapravo radovao. Sree se s njom, nakratko, sutra ujutro, pre nego to ona ode da vozi
rolere; otkako su se vratili s odmora, spavali su u odvojenim sobama.
Zato da se vraa? Zavalio se na seditu, pomislio da potrai neku stanicu na radiju, pa se
uzdrao. Mladi ljudi su prolazili avenijom u grupama, momci i devojke; izgledalo je da se zabavljaju,
u najmanju ruku: razdragano su urlali. Neki od njih imali su konzerve s pivom. Mogao bi da izae,
umea se meu njih, moda izazove tuu; mogao bi da uradi mnogo toga. Vratie se kui, najzad.
Voleo je svoju kerku, u izvesnom smislu, bar je tako pretpostavljao; oseao je prema njoj neto
organsko, i potencijalno krvno. Prema sinu nije oseao nita slino. U stvari, on moda i nije njegov;
oenio se Odri uz vrlo mrave dokaze o oinstvu. Prema eni je, meutim, oseao samo prezir i
gaenje; suvie gaenja, voleo bi da doe do nivoa ravnodunosti. Moda je upravo to ekao da bi se
razveo da doe u stadijum ravnodunosti; sad je jo uvek suvie snano oseao da ona mora da

86

Bosnaunited

plati. Ja u biti taj koji e platiti, u stvari rekao je odjednom sebi, s gorinom. Ona e dobiti decu i
doepae se visoke alimentacije. Osim ako on ne pokua da dobije decu, da se izbori za njih; ali ne,
zakljuio je, nije vredno truda. Vrlo vano i za Aneliku. Samom e mu biti bolje, mogao bi pokuati
da pone ivot iznova, to se svodi manje-vie na to da nae neku drugu ensku. Optereenoj s dvoje
klinaca, njoj e biti gore, kurvetini. Uteila ga pomisao da bi joj i on sam teko mogao smisliti neto
gore, i da e ona, kad se svedu svi rauni, biti ta koja e ispatati zbog razvoda. Nije vie onako lepa
kao kad ju je upoznao; imala je stila, moderno se oblaila, ali, poto je poznavao njeno telo, znao je
da je ve na nizbrdici. A i njena advokatska karijera bila je daleko od toga da tee onako briljantno
kao to je sama predstavljala drugima; i predvidao je da joj nee nimalo odgovarati to e morati da
uva decu. Ljudi vuku za sobom svoje potomstvo kao uasan teret koji spreava i najmanji njihov
pokret, i koji ih zaista, na kraju, najee ubija. Revanirae joj se on kasnije, u trenutku, pomislio je,
kad mu to, verovatno, vie uopte nee biti vano. Jo nekoliko minuta, parkiran na ivinjaku sada
ve prazne avenije, uvebavao je ravnodunost.
Brige su se ponovo i nenadano svalile na njega im je proao kroz vrata svog stana. Joana,
bebisiterka, izvrnuta na kanabeu, gledala je satelitsku televiziju. Mrzeo je tu mlitavu pubertetlijku,
besmisleno groove; svaki put kad bi je video, imao je elju da joj lupi nekoliko amara, dok ne uspe
da promeni izraz njene odvratne, natmurene i blazirane njuke. Bila je kerka jedne Odrine
prijateljice.
Kako je? zaurlao je. Ona je nonalantno klimnula glavom. Moe li malo da utia? Ona je
oima traila daljinski upravlja. Izbezumljen, ugasio je televizor; dobacila mu je uvreden pogled.
A deca, je l'sve dobro prolo? nastavio je da urla, iako nije bilo vie nikakve galame u stanu.
Je-e-e, mislim da spavaju, povukla se, pomalo uplaena.
Popeo se na sprat, gurnuo vrata sinovljeve sobe. Nikola ga je rasejano pogledao, zatim se
ponovo zadubio u svoj Tomb Raider. Anelika je spavala, stisnutih pesnica. Siao je, pomalo smiren.
Jeste li joj pomogli da se okupa?
Je-e-e, nisam, zaboravila sam.
Preao je u kuhinju, nasuo sebi au vode. Ruke su mu se tresle. Na radnoj ploi spazio je tuak
za meso. Nekoliko amara nije dovoljno za Joanu; najbolje bi bilo da joj se razbije lobanja udarcem
tuka. Neko vreme se ak poigravao tom idejom; misli su se preplitale u njegovom mozgu, loe
kontrolisane. S uasom je u predsoblju primetio da mu je tuak u ruci. Spustio ga je na stoi,
potraio u novaniku novac za taksi za bebisiterku. Uzela ga je mumlajui neto to je liilo na
zahvaljivanje. Zalupio je za njom vrata u nastupu nekontrolisanog besa; tresak je odjeknuo u elom
stanu. Neto oigledno nije timalo u njegovom ivotu. U salonu je bife bio prazan. Odri vie nije bila
u stanju ni time da se bavi. Pri pomisli na nju proeo ga je drhtaj mrnje iji ga je intenzitet
iznenadio. U kuhinji je pronaao bocu naetog ruma; i to je sad moglo da proe. U svojoj sobi,
naizmenino je okretao brojeve tri devojke koje je upoznao preko Interneta: svaki put je naletao na
sekretaricu. Mora da su izale, da e tucaju za svoj raun. Tano je da su bile seksi, simpatine,
elegantne; ipak, kotale su ga dve hiljade franaka za vee; na dugi rok to je poniavajue. Kako je
samo mogao doi dotle? Morao bi da izlazi, da nae prijatelje, da se malo manje posveuje poslu.
Ponovo je razmiljao o klubu Afrodita, i prvi put postao svestan da ideja moda nee proi kod
njegovih poslodavaca; vladalo je prilino nepovoljno raspoloenje prema seksualnom turizmu, u
Francuskoj, u tom trenutku; oigledno, mogao je da pokua da Legenu predstavi neto ublaenu
verziju projekta; Espitalije se, meutim, nee dati obmanuti, oseao je kod njega neku opasnu
finou. Ipak, ima li drugog izbora? Preturajui po fiokama svog pisaeg stola pronaao je povelju
Aurore, koju su pre deset godina sastavili osnivai, i izloili je u svim hotelima grupacije: Duh
Aurore je umetnost umenosti da se podjednako koriste tradicija i modernost, imaginacija i
humanizam, kako bi se dostigao odreeni vid izuzetnosti. Ljudima i enama iz Aurore na
raspolaganju stoji jedinstveno kulturno dobro: umetnost gostoprimstva. Oni poznaju rituale i

87

Bosnaunited

obiaje koji ivot pretvaraju u umetnost ivljenja, a najjednostavniju uslugu u trenutak koji se
pamti. To je zanat, to je umetnost: to je talenat. Stvoriti najbolje, da bi se delilo s drugima; povezati
se preko gostoprimstva s onim to je sutinsko; izmisliti prostore zadovoljstva: eto ta od Aurore
ini miris Francuske, koji se iri svetom. Odjednom je postao svestan da bi ova odurna govorancija
mogla vrlo lepo da se primeni i na lanac dobro organizovanih bordela; postojala je moda jo jedna
karta na koju bi se moglo zaigrati s nemakim turistikim operaterima. Protivno svakom rezonu,
neki Nemci i dalje misle da je Francuska zemlja galanterije i ljubavnog umea. Ako bi neki veliki
nemaki tur-operater pristao da klubove Afrodita ukljui u svoj katalog, bili bi zabeleeni odluujui
poeni; niko u profesiji dotle jo nije stigao. Stupio je ve u razgovore sa Neckermannom, radi
prodaje klubova u Magrebu; ali bio je tu i TUI, koji je odbio njihove prve ponude jer su tada bile
upisane na dnu lestvice; moda e biti zainteresovani za novi ciljni projekat.
Odmah u ponedeljak ujutro krenuo je da uspostavi prve kontakte. Srea ga je obilato posluila:
Gotfrid Rempke, predsednik uprave TUI, dolazio je sledeeg meseca na nekoliko dana u Francusku;
mogao bi im tada posvetiti vreme u trajanju jednog ruka. U meuvremenu, ako budu uspeli da
osnove projekta bace na papir, on e to sa zadovoljstvom prouiti. an-Iv je uao u Valerinu
kancelariju da joj saopti novost, i ona se prosto oduzela, ostala bez rei. Kad je re o godinjim
poslovnim rezultatima, TUI je teila dvadeset pet milijardi franaka, tri puta vie od Neckermanna,
est puta vie od Novih granica: bio je to najvei svetski tur-operater.
Ostatak sedmice proveli su u konkretizovanju to je mogue kompletnijeg spiska argumenata.
Finansijski gledano, projekat nije zahtevao znatnija ulaganja: nekoliko izmena u opremi klubova, i,
svakako, obnavljanje dekoracija u njima, kako bi se dao to erotskiji ton; dosta brzo su se sloili
oko naziva turizam larma koji bi trebalo da bude korien u svim dokumentima preduzea.
Najvanije je bilo to to se moglo oekivati znaajno smanjenje fiksnih taksi: vie sportskih
aktivnosti i klubova za decu, vee plate za kolovane vaspitaice, za uitelje jedrenja, streliarstva,
aerobika, ronjenja, kao i za strunjake za ikebani?
Posle prve simulacije na kompjuteru, an-Iv je shvatio, s nevericom, da e, raunajui tu sve
amortizacije, godinji trokovi klubova biti manji za dvadeset pet procenata od sadanjih. Tri puta je
ponavljao raunicu, svaki put je rezultat bio isti. Bilo je to utoliko okantnije zato to je nameravao
da predloi, u katalokim tarifama, trokove boravka za dvadeset pet odsto vie od norme u toj
kategoriji to e rei da je hteo, en gros, da se izjednai s prosenom cenom Cluba Mediteranee.
Indeks profitabilnosti skoio bi, time, za 50 procenata. Tvoj deko je genije kazao je Valeri kad je
dola da mu se pridrui u kancelariji.
Atmosfera u preduzeu bila je pomalo udna tih dana. Prolonedeljni sukobi na platou Evrija
nisu bili nita neuobiajeno; ipak, krajnji bilans sedmoro mrtvih ostavio je muan utisak. Mnogi
zaposleni, naroito oni koji su najdue tu, stanovali su u neposrednoj bizini preduzea. Oni su u
poetku iveli u pravougaonim barakama koje su se pojavile na gradilitu u isto vreme kad je poela
izgradnja upravne zgrade; zatim su se, gotovo svi, zaduivali da bi mogli da sagrade sopstveni
paviljon. alim ih, rekla mi je Valeri, iskreno ih alim. Njihov san, svih njih, jeste da se nastane
negde u provinciji, u nekom mirnom kraju; ali ne mogu to da uine sad, odmah, bilo bi to preveliko
smanjenje osnovice za penziju. Priala sam s telefonistkinjom: ona ima tri godine do penzije. San joj
je da kupi kuu u Dordonji; rodom je iz tog kraja. Ali tamo je sad mnogo Engleza, cene su postale
astronomske, ak i u nekoj bednoj selendri. A, s druge strane, cene njihovih paviljona su pale, svi sad
znaju da je ova etvrt opasna, moi e prilikom prodaje da dobiju tek treinu realne vrednosti.
Ono to me takode iznenadilo je atmosfera u sekretarijatu na drugom spratu. Ula sam u
njihovu kancelariju u pola est, da dam da se otkuca jedna beleka; sve sekretarice bile su na
Internetu. Objasnile su mi da, odnedavno, tako obavljaju kupovine, sigurnije je: vrate se s posla,
zabarikadiraju se u kui i ekaju da im se isporui roba.
Ni tokom narednih sedmica psihoza se nije smanjivala, ak je pokazivala tendenciju porasta.

88

Bosnaunited

Sada se u novinama jednako prialo o profesorima izbodenim noevima, o silovanim nastavnicama,

o vatrogasnim kolima napadnutim molotovljevim koktelima, o hendikepiranim osobama koje su
izbaene kroz prozor voza samo zato to su popreko pogledale vodu neke bande. Le Figaro je sebi
ba dao oduka itajui ga svakodnevno ovek je sticao utisak da se neizbeno kreemo ka
graanskom ratu. Istina, ulazilo se u predizborni period, a tema sigurnost graana je, izgleda,
jedina bila u stanju da zabrine Lionela Zospena. inilo se neverovatnim4 u svakom sluaju, da bi
Francuzi ponovo glasali za Zaka iraka: on ima zaista suvie glup izgled, to je poelo da predstavlja
atak na imid zemlje. Kad god bi videli tu visoku benu kako obilazi kakvu poljoprivrednu zadrugu, ili
kako prisustvuje skupu efova drava, ljudi bi se zastideli, bilo im je neprijatno zbog njega. Levica,
definitivno nesposobna da zaustavi porast nasilja, drala se dobro: iz stratekih razloga glumila je
nezainteresovanost, slagala se da su statistiki pokazatelji loi, veoma loi, pozivala da se treba
uvati od bilo kakve politike zloupotrebe teme, podseala da desnica, u svoje vreme, nije radila
nita bolje. Pojavio se, u svemu, samo mali nesklad smeni uvodnik izvesnog aka Atalija. Po
njemu, nasilje mladih iz predgraa bilo je poziv za pomo. Luksuzni izlozi Hala i Jelisejskih polja
predstavljaju, pisao je on, opsceno razmetanje, iz pozicije njihove bede. Ipak, nije, po njemu,
trebalo smetnuti s uma da je predgrae i mozaik naroda i ra sa koji su doli, sa svojim tradicijama i
svojim verovanjima, da iskuju nove kulture, i da ponovo osmisle umetnost zajednikog ivljenja.
Valeri mi je dobacila zauen pogled; bilo je to prvi put da sam prsnuo u smeh itajui L' Express.
Ako hoe da bude izabran, rekao sam pruajui joj lanak, ospen mora ovoga da uutka, bar
do drugog kruga.
Oigledno, poinje da se interesuje za strategiju izbora.
Uprkos svemu, i ja sam se zabrinuo. Valeri je ponovo radila do kasno uvee, retko se deavalo
da kui doe pre devet; bilo bi moda bolje da kupi neko oruje. Imao sam vezu, brata jednog
umetnika iju sam izlobu organizovao pre dve godine. Taj nije sasvim pripadao svetu kriminala,
samo je uestvovao u nekoliko sumnjivih akcija. Bio je to zapravo pronalaza, neka vrsta svatara.
Tu skoro, tvrdio je svom bratu da je pronaao nain za pravljenje linih karata, a one, zna se, vae za
dokumenta koja se ne mogu falsifikovati.
Nema govora, odgovorila mi je na to Valeri. Ne rizikujem nita: danju nikada ne naputam
zgradu preduzea, uvee se uvek vraam kolima, bez obzira na to koliko je sati.
Ali tu su semafori.
Izmeu sedita Aurore i skretanja na autoput ima samo jedan semafor. Zatim izlazim na Port
d'Itali i odmah sam kod kue. Na kraj nije opasan.
To je bilo tano; u naoj Kineskoj etvrti, iskreno govorei, bilo je izuzetno malo napada i
silovanja. Nisam znao kako im to uspeva: da li imaju sopstveni sistem kontrole? U svakom sluaju,
odredili su nam poziciju im smo se doselili: bar dvadesetak osoba nas je redovno pozdravljalo. Bilo
je retko da Evropljani dou da ive ovde, bili smo istinska manjina u zgradi.
Povremeno su, rukom ispisani oglasi, kineskim znacima, izgleda pozivali na neke skupove, ili
proslave; ali kakve skupove? kakve proslave? Moe se godinama iveti meu Kinezima a da se
nikada ne pojmi nita o njihovom nainu ivota.
Pozvao sam, ipak, svoju vezu koja mi je obeala da e se raspitati, i nazvala me, zaista, dva dana
kasnije. Mogao bih da dobijem ozbiljnu utoku, u vrlo dobrom stanju, za dve hiljade franaka; cena je
ukljuivala i znatnu rezervu municije. Treba ga samo redovno istiti da se sprei da zariba u
trenutku kad je najpotrebniji. Ponovo sam to pomenuo Valeri, i ona je ^ponovo odbila. Ne bih
mogla, rekla je, ne bih imala snage da pucam.
ak ni da si u smrtnoj opasnosti? Odmahnula je glavom. Ne ponovila je, to ne mogu.
Nisam insistirao. Kad sam bila mala, rekla mi je malo posle, nisam bila u stanju da ubijem ni pile.
Istina, nisam ni ja; ali mukarcu je to, mislim, ipak lake.

89

Bosnaunited

Za sebe se, zaudo, nisam plaio. Istina, imao sam malo kontakta sa varvarskim hordama, osim
sluajno i povremeno, kad bih, tokom pauze za ruak, odlazio da napravim krug po centru Hale, gde
su diskretno rasporeene snage bezbednosti (jedinice republikanske garde, policajci u civilu, uvari
koje je najmilo udruenje trgovaca) teorijski iskljuivale svaku opasnost. Kretao sam se, dakle, kroz
umirujuu topografiju uniformi. U odsustvu snaga reda, znao sam to, predstavljao bih lak plen, iako
ne previe interesantan: moja odea, tipina za prosenog inovnika, nije niim privlaila panju.
Sam, pak, nisam oseao nikakvu simpatiju za te mlade iz opasnih klasa: nisam ih razumeo i nisam se
ni trudio da ih razumem; nisam imao nimalo razumevanja ni za njihove predrasude niti za njihove
vrednosti. Ja lino ne bih mrdnuo malim prstom da nabavim Rolex, Nike, ili BMW Z3; nikada nisam
uspeo da otkrijem ni najmanju razliku iz meu markiranog proizvoda i lanjaka. U oima drugih
ljudi, oigledno, nisam bio u pravu. Bio sam toga svestan: moja pozicija je bila manjinska, i, prema
tome, pogrena. Morala bi da postoji razlika izmeu koulje Yves Saint Laurent i drugih koulja,
izmeu mokasina Gucci i mokasina Andre. Ja sam bio jedini koji nije shvatao tu razliku; bio je to moj
nedostatak, na koji se nisam mogao osloniti da bih osudio ostale. Trai li se od slepca da bude
strunjak za nadrealistiko slikarstvo? Zbog mog slepila, svakako nevoljnog, samog sebe iskljuio
sam iz jedne ive ljudske realnosti, dovoljno snane da dovede i do zloina. Ti mladi su, sledei svoje
poludivlje instinkte, slutili, bez ikakve sumnje, prisustvo lepote; njihova elja bila je za pohvalu, i
savreno usaglaena sa drutvenim normama.
Kad, meutim, dobrov razmislim, morao sam doi na to da su Valeri i Mari an, jedine dve
enske osobe ije je prisustvo iole postojano u mom ivotu, ispoljavale totalnu nezainteresovanost
za bluze Kenzo i za tane Prada; u svakodnevnom ivotu, koliko je to meni bilo poznato, one su
kupovale ne gledajui na marku. an-Iv, osoba s najveom platom koju sam poznavao, opredeljivao
se iskljuivo za polo-koulje Lacoste; ali on je to inio u neku ruku mahinalno, po navici, ak i ne
proveravajui da li je njegovu omiljenu firmu pretekao, po uvenju, neki noviji rival. Neke inovnice
Ministarstva kulture koje sam poznavao iz vienja (ako se tako moe rei, jer sam zaboravljao,
redovno, izmeu dva naa susreta, njihovo ime, funkciju, ak i lik) kupovale su kreatorsku odeu; ali
u pitanju su bili, po pravilu, mladi i nepoznati kreatori, koji su se prodavali u samo jednom butiku u
Parizu, a bio sam uveren da se ne bi ustezale da ih napuste kad bi oni postigli neki vei uspeh.
Mo Nike, Adidasa, Armania, Vuitton bila je pri tome nesporna; mogao sam za to nai
konkretan dokaz, ako bi bilo potrebno, im bih prelistao Le Figaro i njegov dodatak boje lososa. 10 Ali
ko je, zapravo, osim mladih iz predgraa, doprinosio uspehu ovih marki? Mora da su u tom smislu
postojali itavi slojevi drutva, koji su za mene ostajali nepoznati; osim ako se nije radilo o neem
mnogo banalnijem o bogatim skorojeviima iz treeg sveta. Malo sam putovao, malo toga doiveo,
i postajalo mi je sve jasnije da mnogo ta ne razumem o modernom svetu.
Dvadeset sedmog septembra odran je sastanak jedanaestorice upravnika naselja Eldorador,
koji su za tu priliku doli u Evri. Bio je to uobiajen skup, odravao se svake godine u isto vreme, s
ciljem da se svede bilans letnjih rezultata i da se razmotri kakva poboljanja treba uneti. U etiri
preostala naselja - u onima koja su prela pod odrednicu Afrodita upravnici naselja trebalo je da
budu spremni da otpuste polovinu personala.
Valeri nije prisustvovala ovom skupu, imala je sastanak s predstavnikom Italtrava, da mu izloi
novi projekat. Italijansko trite bilo je mnogo usitnjenije nego ono u Severnoj Evropi: ltaltrav bio je
moda najvei italijanski turistiki operater, ali njegova finansijska mo predstavljala je tek deseti
deo snage TUI; sporazum s njima mogao bi ipak predstavljati dobitak vane klijentele.
Vratila se sa sastanka oko devetnaest sati. an-Iv je bio sam u svojoj kancelariji; skup se upravo
zavrio.
Kako su reagovali?
10

Ekonomski dodatak (prim. prev.).

90

Bosnaunited

Loe. Razumem ih, uostalom; mora biti da oseaju da su i oni sami u pitanju.
Ima li nameru da promeni upravnike naselja?
Ovo je nov projekat; najbolje je pokrenuti ga s novim ekipama.
Glas mu je bio sasvim miran. Valeri ga je iznenaeno pogledala: u poslednje vreme, stekao je
sigurnost i grubost.
Siguran sam, sad, da emo pobediti. Tokom podnevne pauze pozvao sam na stranu upravnika
naselja Boka Cika, u San Domingu. Hteo sam da budem naisto: hteo sam da saznam kako mu
uspeva da ima stalni procenat popunjenosti, 90 odsto, bez obzira na godinje doba. Vrdao je,
delovao vrlo zbunjeno, priao mi neto o timskom radu. Na kraju sam ga otvoreno upitao da li
doputa da se devojke penju u sobe gostiju; bilo mi je stvarno teko da od njega izvuem priznanje,
bojao se sankcija. Morao sam da ga uverim da mi to ne smeta, da, naprotiv, smatram da je njegova
inicijativa interesantna. Tada je priznao: on smatra da je idiotski da klijenti idu i iznajmljuju sobe na
dva kilometra od hotela, uz rizik da budu i opljakani, dok na licu mesta, meutim, imaju sav
komfor. Odobrio sam mu i obeao mu da e sauvati svoje mesto upravnika naselja, ak i ako bude
jedini.
No je padala; upalio je lampu na radnom stolu, utao jedan trenutak.
Sto se ostalih tie, nastavio je, nimalo ih ne alim. Svi imaju gotovo isti profil. To su bivi
dravni inovnici, uli su u posao u pravo vreme, imali su sve enske koje su poeleli a da nikada
nisu morali ni prstom da mrdnu, i umislili su da, postavi upravnici naselja, mogu da se do penzije
izleavaju na suncu. Njihovo vreme je prolo, i utoliko gore po njih. Sad su mi potrebni pravi
profesionalci.
Valeri je prekrstila noge i gledala ga utei. A kako je protekao tvoj sastanak s ltaltravom?
O, u redu je, nema problema. Odmah je shvatio ta podrazumevam pod 'turizmom arma', ak
je pokuao da mi se nabacuje To je ono to je dobro kod Italijana, bar su predvidljivi. Na kraju mi
je obeao da e ubeleiti klubove u svoj katalog, ali rekao mi je i da ne gajim mnogo iluzija: Italtrav
je veliko preduzee pre svega zato to je konglomerat mnogih specijalizovanih putnikih agencija;
sama po sebi, firma nema neki jak identitet. On, u stvari, radi pomalo kao distributer: moemo se
upisati na njegovu listu, ali na nama jeda sami stvorimo ime na tritu.
A Spanija, kako tu stojimo?
Postoje dobri kontakti sa Marsanom. To je neto slino, osim to su oni ambiciozniji, od pre
nekog vremena pokuavaju da se uvrste u Francuskoj. ak sam se pribojavala da e nam biti
konkurencija svojim ponudama, ali nisu smatraju da se mi dopunjavamo.
Razmiljala je asak pre nego to e nastaviti:
A ta emo s Francuskom?
Jo uvek ne znam Moda je to idiotski, ali stvarno se bojim kampanje moralistike tampe.
Naravno, moemo napraviti studiju trita, testirati ceo koncept
Ti nikada nisi verovao u te stvari.
Ne, istina je U stvari, u iskuenju sam da pokuam s minimalnim konceptom u Francuskoj,
iskljuivo preko mree Auroretour; s oglasima u revijama usmerenim ka vrlo specijalizovanoj
publici, tipa italaca FHM ili Odjeka savane. Ali, u prvo vreme, treba stvarno igrati na Severnu
Evropu.
Sastanak sa Gotfridom Rempkeom bio je zakazan za naredni petak. Vee uoi toga, Valeri je
stavila relaksirajuu masku, legla veoma rano. Kad sam se probudio, u osam, ve je bila spremna.
Rezultat je bio zadivljujui: imala je crni kostim, veoma kratku suknju koja je boanstveno obavijala
njenu zadnjicu; ispod jakne je obukla kouljicu od ljubiaste ipke, strukiranu i providnu na
pojedinim mestima, preko purpurnocrvenog grudnjaka vonderbra, koji je obilato otkrivao njene

91

Bosnaunited

grudi. Kad je sela na ivicu kreveta ugledao sam crne arape, tamnije nijansirane ka vrhu, koje su se
drale na pojasu. Usne je iscrtala tamnocrvenim karminom, pomalo ljubiastim, a kosu je uvila u
pundu.
Jali li? upitala je pomalo vragolasto.
Pali opasno. ene su, ipak uzdahnuo sam.
To je moja uobiajena zavodnika odea. Obukla sam je pomalo i zbog tebe; znala sam da e ti
se dopasti.
Re-erotizovanje preduzea, promumlao sam. Ona mi je pruila olju kafe.
Dok nije pola, nisam radio nita drugo osim to sam je gledao kako ustaje pa opet seda. Nije to
bilo nito posebno, ako hoete; sve je, konano, bilo sasvim jednostavno, ali je palilo, nije bilo
sumnje. Prekrstila je noge: tamna traka se pojavila pri vrhu butina, podvlaei kontrast na izuzetno
finom najlonu. Prekrstila ih je jo vie: crna ipkana traka otkrila se sasvim gore, pa onda drai za
arape na pojasu, bela gola koa, poetak zadnjice. Sastavila je noge: sve je opet nestalo. Nadnela se
nad sto: oseao sam kako joj grudi drhte pod tkaninom. Mogao bih tako provesti sate. Bilo je to lako,
nevino, beskonano blagodatno uivanje, isto nasluivanje sree
Trebalo je da se sve troje nadu u trinaest sati, u restoranu Le Divellec, u Univerzitetskoj ulici;
an-Iv i Valeri stigli su pet minuta ranije.
Kako emo poeti razgovor? zabrinula se Valeri izlazei iz taksija.
Pa, evo, ti e mu rei da hoemo da otvorimo bordel za vabe an-Iv je napravio umornu
grimasu. Ne brini, ne brini, on e sam postaviti pitanja.
Gotfrid Rempke stigao je u trinaest sati, tano. im je uao u restoran, im je predao kaput
vrataru, znali su da je to on. Nabijeno i vrsto telo, otvoren pogled, energian stisak ruke: sve je u
njemu odisalo neusiljenou i dinamizmom, odgovarao je savreno slici koja se moe imati o
velikom efu, ili jo tanije o nemakom velikom efu.
Mogue je bilo zamisliti ga kako kree u novi dan s oduevljenjem, kako se u skoku die iz
kreveta, pola sata vozi sobni bicikl, pre nego to krene u svoju kancelariju, u svom mercedesu, koji
bleti, nov-novcijat, slua usput ekonomske informacije. Savreno izgleda ovaj tip progundao je
an-Iv, diui se, sav pretvoren u osmeh, da ga pozdravi.
Prvih deset minuta gospodin Rempke nije zapravo priao ni o emu drugom sem o kuhinji.
Pokazalo se da dobro poznaje Francusku, njenu kulturu, njene restorane; imao je ak i kuu u
Provansi. Savreno, ovee, savreno mislio je an-Iv zagledajui svoj konsome od kampa sa
kurasaom. Rock and roll, Gotty, dodao je u sebi, sputajui kaiicu u jelo. Valeri je bila veoma
paljiva: sluala je usredsreeno, oi su joj svetlucale kao da je oarana. Zelela je da zna gde tano u
Provansi, da li ima vremena da esto ide tamo, itd. Ona sama poruila je rakove na aru, sa sosom od
ribizla.
Vidite, ree on, traei rei, mi dobro znamo da je 'turizam arma' (pomalo je zapeo na ovom
izrazu) jedna od osnovnih motivacija naih zemljaka na letovanju u inostranstvu, i razumemo ih
uostalom, jer, postoji li neki slai nain da se putuje? Meutim, i to je prilino udno, nijedna vea
turistika grupacija se nije, do sada, ozbiljnije pozabavila ovim pitanjem da zanemarimo nekoliko
pokuaja, uostalom sasvim nedovoljnih, usmerenih ka homoseksualnoj klijenteli. U sutini, ma kako
to zauujue moglo biti, imamo posla s devianski istim tritem.
O tome se i radi ja mislim da upravo mentaliteti moraju da evoluiraju upao je an-Iv,
shvatajui istovremeno da je izgovorio glupost. S obe strane Rajne dodao je bedno. Rempke mu
je uputio hladan pogled, kao da se pita ne podsmeva li mu se ovaj u lice; an-Iv ponovo zabode nos u
tanjir, obeavajui u sebi da e utati do kraja obeda. Nasuprot tome, Valeri se zadivljujue snalazila.
Nemojmo prebacivati francuske probleme u Nemaku rekla je prekrtajui noge bezazlenim
pokretom. Rempke prenese svu svoju panju na nju.

92

Bosnaunited

Nai zemljaci, nastavio je, prinueni su, zato, da se oslanjaju sami na sebe, predajui se esto
posrednicima sumnjivog potenja. Uopteno govorei, ovaj sektor karakterie najvei stepen
amaterizma to predstavlja ogroman minus za dobit profesije u celini. Kelner donese peenog
San-Pjera sa mladim smokvama.
Va projekat nastavi on, poto je bacio pogled na svoj tanjir, interesuje nas zato to
predstavlja stvarnu promenu u odnosu na tradicionalnu usmerenost klubova za odmor. Ono to je
mogla biti formula prikladna poetkom sedamdesetih godina, vie ne odgovara oekivanjima
savremenih potroaa. Uspostavljanje odnosa izmeu ljudskih bia na Zapadu postaje sve tee
zbog ega, naravno, mi svi alimo nastavi on usmerivi nov pogled na Valeri, koja je sastavila
noge smeei se.
Kad sam se vratio iz kancelarije, u est i petnaest, ona je ve bila kod kue. Trgao sam se
iznenaeno: mislim da se tako neto desilo prvi put od poetka naeg zajednikog ivota. Sedela je u
dnu kanabea, jo uvek u kostimu, malo razmaknutih nogu. S oima u oblacima, kao da je sanjarila o
nekim srenim i nenim stvarima. Nisam to znao u tom trenutku, ali prisustvovao sam neemu to
bi odgovaralo orgazmu na profesionalnom planu.
Je l' dobro prolo? pitao sam je.
Vie nego dobro. Vratila sam se odmah posle ruka, i ne svrativi u kancelariju: nisam videla
ta bih jo imala da radim ove nedelje. Ne samo da je zainteresovan za projekat, ve ima nameru da
od njega napravi jedan od svojih kljunih proizvoda, ve ove zimske sezone. Spreman je da finansira
izdavanje kataloga i reklamnu kampanju specijalno namenjenu nemakoj klijenteli. Misli da moe
da popuni, on sam, kapacitete svih postojeih klubova; pitao nas je ak da li imamo i neke druge
projekte u realizaciji. Jedina stvar koju eli zauzvrat je ekskluzivnost na svom tritu u Nemakoj,
Austriji, Svajcarskoj i Beneluksu; zna ak i to da smo u kontaktu s Neckermannom.
Rezervisala sam ovaj vikend u centru za talasoterapiju u Dinaru, dodala je. Mislim da mi je to
potrebno. Moemo da skoknemo i do mojih roditelja.
Voz je krenuo sa stanice Monparnas sat kasnije. Prilino brzo, kako su kilometri prolazili,
nakupljena tenzija je nestajala i Valeri je ponovo postala normalna, to e rei seksipilna i vesela.
Poslednje stambene zgrade u velikom predgradu nestajale su u daljini; TGV 11 se pribliavao svojoj
maksimalnoj brzini pre nego to e ui u ravnicu oko Irpoa. Ostatak dana, kao jedna crvenkasta,
gotovo neodredljiva nijansa, lebdeo je u pravcu zapada, iznad tamne mase itnih silosa. Bili smo u
vagonu prve klase, preureenom u niz polukupea; na stolovima koji su razdvajali sedita, male ute
lampe ve su bile upaljene. S druge strane prolaza jedna ena od nekih etrdesetak godina, vrlo ik,
vrlo otmena, prva klasa, plave kose skupljene u pundu, prelistavala je Figaroov dodatak za ene
Madame Figaro. I ja sam kupio te iste novine i pokuavao sam, bez veeg uspeha, da se
zainteresujem za njegov losos dodatak. Od pre nekoliko godina razvio sam teoriju da je mogue
protumaiti svet i razumeti njegovu evoluciju ako se u novinama ostavi po strani sve to vue na
politike aktuelnosti, od stranica drutvo do kulture; smatrao sam da je mogue stvoriti
ispravnu sliku istorijskih kretanja jedino ako se itaju ekonomske i berzanske informacije.
Ograniavao sam se, prema tome, na svakodnevno itanje losos Figaroovog dodatka, ponekad
dopunjenog jo odbojnijim publikacijama, kao to su Les Echos ili La Tribine Desfosses. Do sada je
moja teza jo stajala pod sumnjom. Bilo je, zapravo, sasvim mogue da se istorijski vane
informacije kriju u tim izdanjima odmerenog tona, i u njihovim kolonama brojki; ali i obratno je
takoe moglo biti istina. Jedini jasan zakljuak do kojeg sam doao, bio je da je, sasvim izvesno,
ekonomija strano dosadna. Diui pogled s jednog kratkog teksta koji je pokuavao da analizira
pad rezultata u Nikei, primerio sam da je Valeri poela da prekrta i skuplja noge; preko lica joj je
prelazio poluosmeh. Silazak u pakao za berzu u Milanu, itao sam dalje, pre nego to u odloiti
novine. Odjednom sam imao erekciju shvativi da je ona pronala nain da skine gaice. Dola je i
11

Brzi voz (prim. prev.).

93

Bosnaunited

sela pored mene, pribila se sasvim. Skinula je jaknu kostima i prebacila je preko mojih kolena. Brzo
sam pogledao nadesno: naa susetka kao da je i dalje bila zadubljena u svoj asopis, tanije, u tekst o
zimskim batama. Nosila je kostim s vrlo uskom suknjom, crne arape; prilino je liila na, to bi se
reklo, uzbudljivu burzujku. Uvlaei ruku ispod svog rairenog rublja, Valeri je spustila dlan na moj
lic; imao sam na sebi samo tanke pamune pantalone; no se bila sasvim spustila. Zavalio sam se na
sedite, uvukao joj ruku pod bluzu. Smiui grudnjak obuhvatio sam joj dojku desnom rukom i
poeo da nadraujem bradavicu palcem i kaiprstom. Negde u visini Mana ona je otkopala moj lic.
Pokreti su joj sad bili sasvim odreeni, bio sam siguran da naa susetka ne gubi iz vida nita od
naih igrarija. Po mom miljenju, nemogue je ostati imun na masturbaciju koju vri zaista umena
ruka. Malo pre Rena, izbacio sam seme, ne uspevi da zadrim prigueni krik. Morau da oistim
kostim ree mirno Valeri. Susetka baci pogled prema nama, ne skrivajui da je to zabavlja.
Bilo mi je ipak malo neprijatno na stanici Sen-Malo, kad sam zakljuio da se i ona penje u
autobus koji vozi u talaso-centar; ali Valeri to nimalo nije smetalo: zapodenula je razgovor s njom, o
razliitim terapijama. Ja nikada nisam jasno razlikovao vrednosti blatnih kupatila, tueva s
mlaznicama i umotavanja u alge; sutradan, zadovoljio sam se uglavnom brkanjem u bazenu. Plutao
sam izvrnut na leima, neodreeno svestan postojanja podvodnih struja koje bi trebalo da masiraju
lea. Valeri mi se pridrui. Naa susetka iz voza izjavi ona sva uzbuena, pridruila mi se u
dakuziju. Primio sam tu informaciju ne reagujui. Sad je sasvim sama u sauni, dodade ona.
Odmah sam krenuo za njom, uvivi se u pekir. Blizu ulaza u saunu skinuo sam kupae gae; moja
erekcija bila je vidljiva pod frotirskom tkaninom. Uao sam sa Valeri, pustio je da ode napred kroz
paru tako gustu da se nije videlo dalje od dva metra. Atmosfera je bila prezasiena veoma jakim
mirisom eukaliptusa, skoro opojnim. Zastao sam nepomino u beliastom vrelom nitavilu, zatim
sam uo stenjanje koje je dolazilo iz dna sale. Odvezao sam pojas na penjoaru, krenuo napred; kapi
znoja su se ve obrazovale na mojoj koi. Kleei pred enom, dlanova poloenih na njenu zadnjicu,
Valeri joj je lizala ribu. Bila je to zaista veoma lepa ena, sa silikonskim grudima savreno okruglog
oblika, skladnim licem, irokim i senzualnim usnama. Bez iznenaenja je skrenula pogled na mene,
zatim sklopila ruku oko mog uda. Pribliio sam se jo, proao iza nje i stao da joj milujem grudi,
trljajui istovremeno kitu o njenu zadnjicu. Rairila je butine i nagnula se napred, oslanjajui se o
zid. Valeri je potraila po depu svog penjoara, pruila mi prezervativ; drugom rukom je nastavila
da draka enin klitoris. Uao sam u nju odjednom, ve je bila sasvim otvorena; savila se jo vie
napred. Iao sam tamo-amo u trenutku kad sam osetio Valerinu ruku kako mi se uvlai meu butine,
da bi se zatim zatvorila oko mojih jaja. Ponovo je primakla usne da lie eninu vaginu; sa svakim
pokretom uvlaenja i izvlaenja oseao sam kako mi kurac klizi niz njen jezik. Oajniki sam stezao
karline miie u trenutku kad je ena svrila uz duge radosne krike, zatim sam se polako izvukao.
Bio sam sav u znoju, po elom telu, ubrzano sam disao, i protiv svoje volje, osetio sam vrtoglavicu i
seo na klupu. Oblak pare i dalje se talasao u atmosferi. Zauo sam zvuk poljupca, podigao glavu: njih
dve su bile zagrljene, vrsto pripijene grudima.
Vodili smo ljubav i malo kasnije, krajem popodneva, zatim jo jednom uvee, pa ponovo
sutradan ujutro. Ova grozniavost bila je pomalo neuobiajena; oboje smo bili svesni da ulazimo u
teak period, kad e Valeri ponovo otupeti od posla, od problema, od rauna. Nebo je bilo plavo, bez
ijedne mrlje, vreme skoro blago; bio je to nesumnjivo jedan od poslednjih lepih vikenda pre jeseni.
Poto smo vodili ljubav u nedelju ujutro, otili smo u dugu etnju obalom. Iznenaeno sam
posmatrao neoklasine, pomalo ki, zgrade hotela. Kad smo stigli do kraja plae, seli smo na stenu.
Pretpostavljam da je bio vaan taj sastanak s Nemcem, rekao sam. Pretpostavljam da je to i
poetak novog takmienja.'
Ovo je poslednji put, Miel. Ako nam uspe ovaj potez, biemo mirni za dugo vremena.
Dobacio sam joj pogled pun neverice i pomalo tuan. Nisam ba verovao u ovu vrstu
argumenata, to me pomalo podsealo na neke istorijske dogaaje, s izjavama politiara o ratu kojeg
nee biti, i koji je trebalo zatim da dovede do konaog mira.

94

Bosnaunited

Sama si mi objasnila, rekao sam neno, da je kapitalizam u svojoj sutini stanje neprestanog
rata, stalne borbe koja se nikada ne moe okonati.
To je tano, sloila se bez oklevanja, ali ne moraju obavezno jedni isti da se bore.
Jedan galeb je uzleteo, dosegao visinu, ustremio se ka okeanu. Bili smo skoro sami na tom kraju
plae. Dinar je oigledno mirna banja, bar u ovo doba godine. Jedan labrador je priao, doao da nas
onjui, zatim nastavio svojim putem; nisam primetio njegove gospodare.
Tvrdim ti, insistirala je, ako bude ilo dobro, kao to se nadamo, mogao bi se isti koncept
primeniti u mnogo zemalja. Samo u Latinskoj Americi, recimo, postoje mogunosti u Brazilu,
Venecueli, Kostariki. Mogu se otvoriti klubovi i drugde u Kamerunu, u Mozambiku, na
Madagaskaru, na Sejelima. U Aziji takode, ukazuju se odmah mogunosti: Kina, Vijetnam,
Kamboda. Za dve ili tri godine moemo postati nesporna referenca; i niko se nee usuditi da
investira na istom tritu ovoga puta emo je konano imati, tu nau konkurentsku prednost.
Nisam odgovorio nita, nisam znao ta da joj odgovorim; konano, ja sam stajao iza ove ideje.
Plima je rasla, brazde su se stvarale u pesku, umirale pred naim nogama.
Sem toga, nastavila je, ovoga puta emo traiti zaista veliki akcionarski paket. Ako uspeh
dode, nee moi da nas odbiju. A kad je neko akcionar, on se vie ne bije: drugi se onda bore umesto
njega.
Zaustavila se, gledala me, neodluna. Bilo je tano to to je govorila, sledilo je izvesnu logiku.
Vetar je poeo da se die; osetio sam glad. Hrana u hotelu bila je izvrsna: bilo je morskih plodova
savrene sveine, ribljih jela, sonih i finih. Vraali smo se hodajui po
Ja imam para rekao sam iznenada, ne treba zaboraviti da imam para. Ostala je nepokretna
i gledala me iznenaena; i sam sam se zaudio to sam izgovorio te rei.
Znam dobro da danas niko nee da ivi kao izdravana osoba, nastavio sam, malo zbunjen,
ali nita nas ne obavezuje da radimo ono to rade svi ostali.
Pogledala me mirno u oi. Kad bude dobio novac od kue, sve u svemu, to e biti najvie tri
miliona franaka, rekla je.
Da, neto manje.
To nije dovoljno; ne sasvim. Potreban je i jedan mali dodatak. Nainila je jo nekoliko koraka,
utala jedan dugi trenutak. Imaj poverenja u mene rekla je u momentu kad smo stupali na
verandu restorana.
Posle obroka, pre nego to emo krenuti na stanicu, svratili smo do Valerinih roditelja. Ona e
opet imati mnogo posla, objanjavala im je; nee verovatno moi da dode pre Boia. Njen otac
posmatrao ju je s rezigniranim osmehom. Dobra je to kerka, rekoh sebi, nena i paljiva ki; bila je
takoe senzualna ljubavnica, koja je volela milovanje, i bila odvana; bie ona verovatno, ako se
desi, mudra i nena majka. Stopala su joj od istog zlata, noge su joj stubovi jerusalimskog hrama.
Nastavio sam da se pitam ta sam, uistinu, uradio da zasluim enu kao Valeri. Verovatno nita.
Sticaj okolnosti, rekao sam u sebi, samo to konstatujem; pristupajui empirijski, dobronamerno
konstatujem, i ne mogu da inim nita drugo sem da konstatujem.
Krajem oktobra umro je an-Ivov otac. Odri je odbila da ode s njim na pogreb; on je to
uostalom i oekivao, pitao je samo reda radi. Pogreb je trebalo da bude jednostavan: on je bio
jedinac, imao je neto malo familije, skoro nimalo pravih prijatelja. Njegov otac e imati pravo na
kratku posmrtnu beleku u biltenu bivih uenika Visoke tehniko-agronomske kole, i to e biti
sve, putanja e se zatvoriti; u poslednje vreme on se nije viao praktino ni sa kim. an-Iv nije do
kraja razumeo ta ga je navelo da se povue u penziju i preseli u ovaj beznaajan kraj, ruralan u
najgorem smislu te rei, za koji ni na koji nain nije bio vezan. Bez sumnje, bio je to poslednji trag
onog mazohizma koji ga je pratio, manje-vie, tokom itavog ivota. Posle briljantnih studija utonuo
je u bezbojnu karijeru inenjera tehnologije prerade prehrambenih proizvoda. Iako je oduvek

95

Bosnaunited

sanjao da ima devojicu, namerno se ograniio na samo jedno dete da bi mu, tvrdio je, dao najbolje
obrazovanje; ovaj argument nije stajao, uvek je dobro zaraivao. Imao se utisak da se na svoju enu
vie bio navikao nego to ju je voleo; bio je moda ponosan na profesionalne uspehe svog sina, ali,
istinu govorei injenica je da o tome nikada nije priao. Nije imao ni hobi, ni stvarnu razbibrigu,
ako se zanemari gajenje zeeva i reavanje ukrtenih rei u listu La Republique du Centre-Ouest.
Bez sumnje je pogreno pretpostavljati da sve ivo krije u sebi neku tajnu strast, deo neke tajne,
neto luckasto; da je an-Ivov otac trebalo da izrazi svoja najintimnija ubedenja, o istinskom smislu
koji ivot ima, po njegovom miljenju, on bi najverovatnije mogao iskazati samo lako razoaranje.
Zbog toga se njegova omiljena izreka, ona koje se an-Iv seao kao reenice koju je najee
izgovarao, koja je najbolje sintetizovala njegovo iskustvo o ljudskoj sudbini, ograniavala na dve
rei: Stari se.
Njegova majka pokazala se razumno oaloenom nakon svega, bio je to, ipak, njen ivotni
saputnik ne delujui pri tome stvarno potreseno. Mnogo je propao prokomentarisala je ona.
Uzroci smrti bili su toliko neodreeni da se moglo govoriti o optem zamoru, kao i o
obeshrabrenosti. Nije mu se vie nita mililo dodala je jo majka. To gotovo da je bilo njeno
posmrtno slovo.
Odsustvo Odri bilo je, naravno, primeeno, ali majka se uzdrala, tokom ceremonije, da to stavi
do znanja. Veera je bila sasvim jednostavna konano, ona nikada nije bila dobra kuvarica. Znao je
vrlo dobro da e pokrenuti ovu temu, u nekom trenutku. Imajui u vidu okolnosti, bilo je dosta teko
da se ona izbegne ukljuivanjem televizora, na primer, kao to je obino radio. Majka je pokupila
sudove, zatim je sela naspram njega, laktovima se oslonivi o sto.
I, kako je s tvojom enom?
Ne najbolje objanjavao je nekoliko minuta, utapajui se postepeno u svoju sopstvenu
nevolju; na kraju je nagovestio da namerava da se razvede. Njegova majka, znao je, mrzi Odri,
optuivala ju je da je liava unuica; to uostalom nije bilo netano, mada ni de9& nisu bila mnogo
eljna da je obilaze. Pod drugaijim okolnostima, tano je, oni bi se i na to navikli, bar Anelika, u
njenom sluaju jo nije bilo sasvim kasno. Ali to bi zaista bile druge okolnosti, neki drugi ivot, sve
te stvari bilo je teko sad razmatrati. an-Iv podie pogled i zaustavi ga na licu svoje majke, na
njenoj prosedoj pundi, strogim crtama lica: bilo je teko osetiti poriv nenosti ili simpatija prema toj
eni; koliko god njegovo seanje sezalo u prolost, ona nikada nije stvarno bila sklona nenostima;
bilo je isto tako teko zamisliti je u ulozi senzualne i raspusne ljubavnice. Odjednom je postao
svestan da je njegov otac, verovatno, morao biti skenjan itavog svog ivota. Osetio je straan ok,
ruke su mu grevito stegnule ivicu stola: ovoga puta sve je ve nepopravljivo, suvie konano. Sad
ve potpuno oajan, pokuao je da se priseti nekog trenutka kad je video oca oputenog, veselog,
iskreno srenog to ivi. Bilo je to moda jednom, kad je on imao pet godina i kad je otac pokuavao
da mu pokae kako funkcionie neka mehanika igraka. Da, njegov otac je voleo mehaniku, iskreno
ju je voleo seao se njegovog razoaranja onoga dana kad mu je saoptio da e se upisati na
ekonomiju bilo je to moda dovoljno, uprkos svemu, da mu ispuni ivot.
Sutradan je na brzinu obiao batu, koja mu je bila, iskreno govorei, prilino strana, koja nije
budila nijedno seanje iz detinjstva. Zeevi su se nervozno vrteli u kavezima, jo nisu bili
nahranjeni: majka e ih odmah prodati, nije volela da se bavi njima. U osnovi, oni su bili najvei
gubitnici u ovom sluaju, jedine stvarne rtve smrti. an-Iv uze dak sa zrnevljem, baci aku u
reetkasti valov; u spomen na svog oca mogao je bar toliko da uini.
Krenuo je rano, ba pred emisiju Miela Drikera, ali to nije spreilo da upadne, ispred
Fontenbloa, u uasnu saobraajnu guvu. Vrteo je stanice na radiju, na kraju ga je ugasio. S vremena
na vreme talas automobila napredovao bi po nekoliko metara; ulo se samo brundanje motora,
udarac poneke usamljene kine kapi o oferajbnu. Duhom se uklapao u ovu melanholinu
prazninu. Jedina pozitivna strana vikenda, mislio je, jeste ta da ne mora da gleda Joanu; konano je

96

Bosnaunited

najurio tu bebisiterku. Novu, Euharistiju, preporuila mu je jedna susetka: bila je to devojka rodom
iz Dahomeja, ozbiljna, koja je dobro uila u koli; u petnaestoj godini ve je bila u zavrnom razredu.
Htela je da postane lekar, moda pedijatar; u svakom sluaju, umela je dobro s decom. Uspela je da
odvue Nikolu od video-igara i da ga poalje u krevet pre deset sati to an-Iv nikada nije bio
postigao. Bila je paljiva prema Aneliki hranila ju je, kupala, igrala se s njom; po svemu sudei,
mala ju je ve oboavala.
Stigao je kui u deset i po, iscrpljen od putovanja; Odri je otila, inilo mu se da je tako rekla, u
Milano za vikend; uhvatie avion sutra ujutro, otii e direktno na posao. Razvod e ipak usporiti
tempo njenog ivota, mislio je sa zlobnim zadovoljstvom; bilo je sasvim razumljivo to ona odlae
trenutak rasprave o toj temi. Nije ila, meutim, dotle da se pretvara kako su joj se vratila oseanja,
naleti nenosti; bio je to neto to joj se moglo raunati kao plus.
Euharistija se bila smestila na kanabeu, itala je ivot, nain upotrebe ora Pereka, depno
izdanje; sve je bilo u redu. Prihvatila je sok od pomorande; on je sebi nasuo konjak. U principu, kad
bi se vratio kui, ona bi mu priala o provedenom danu, ta su zajedno radili; to je trajalo nekoliko
minuta, onda bi otila. I ovoga puta je ponovila to isto; sipajui sebi drugi konjak, shvatio je da je
uopte nije sluao. Umro mi je otac rekao je u trenutku kad je toga postao svestan. Euharistija se
naglo zaustavila, pogledala ga neodluno; nije znala kako da reaguje; u svakom sluaju, uspeo je da
privue njenu panju. Moji roditelji nisu bili sreni zajedno nastavio je, a ova druga primedba
bila je jo gora: kao da je potirala njegovo postojanje, liavala ga na izvestan nain prava na ivot.
Bio je plod jedne nesrene veze, loeg spoja, plod neega za ta bi najbolje bilo da nije ni postojalo.
Pogledao je zabrinuto oko sebe: za nekoliko meseci, najvie, napustie ovaj stan, nee vie nikada
videti ni ove zavese, ni ovaj nametaj; sve kao da se ve ofucalo, izgubilo postojanost. Mogao bi isto
ovako stajati u salonu neke velike radnje, nakon zatvaranja, ili na nekoj slici iz kataloga, u prostoru
to, u svakom sluaju, ne postoji istinski. Ustao je posrui, pribliio se Euharistiji, stegao snano u
naruje telo mlade devojke. Zavukao je ruku pod njen pulover: koa joj je bila iva, stvarna.
Odjednom se pribrao i ukoio, postien. Ona je, meutim, prestala da se otima. Pogledao ju je pravo
u oi, zatim je poljubio u usta. Odgovorila je na njegov poljubac, svojim jezikom dohvatila njegov.
Uvukao je ruku jo vie pod njen pulover, sve do grudi.
Vodili su ljubav bez ijedne rei, tu u sobi; ona se svukla brzo, a zatim, kleei na krevetu, ekala
da je uzme. Kad su oboje svrili, ostali su tako jo nekoliko minuta, ne progovarajui ni rei, a i posle
su izbegavali da razgovaraju o tome. Ona mu je ponovo opisala kako je protekao dan, ta je radila s
decom; zatim mu je rekla da ne moe ostati da prespava.
Ponovo su radili to, vie puta, zapravo svaki put kad je ona dolazila, tokom nedelja koje su
sledile. On je, uglavnom, uveravao sebe da bi ona trebalo da pokrene pitanje ispravnosti njihovih
odnosa konano, imala je samo petnaest godina, i mogao bi joj, u krajnjoj liniji, biti otac. Ali ona
izgleda nije uopte bila sklona da stvari posmatra iz tog ugla. Iz kog ugla, onda? Na kraju je shvatio,
preplavljen emocijama i zahvalnou: njen ugao gledanja je bio, prosto, ugao uivanja. Brak ga je,
izvesno, bio izbacio iz koloseka, uinio da izgubi oslonac u stvarnosti: prosto je bio zaboravio da
neke ene, u nekim sluajevima, vode ljubav radi uivanja. Nije bio prvi Euharistijin mukarac, ve je
imala jednog deka prole godine, nekog tipa iz zavrnog razreda, koga je zatim izgubila iz vida;
ipak, bilo je nekih stvari za koje ona nije znala, na primer za felaciju. Prvi put se uzdrao, ustruavao
se da joj svri u ustima; ali ubrzo je primetio da ona to voli, ili bolje rei, da je zabavlja da osea kako
se njegova sperma izliva. U osnovi, nije mu bilo nimalo teko da je dovede do orgazma; on je, pak,
silno uivao oseajui u svom naruju to vrsto i gipko telo. Bila je inteligentna, radoznala;
interesovala se za njegov posao i postavljala mu brojna pitanja imala je gotovo sve to je
nedostajalo Odri. Svet velikih preduzea bio je za nju nepoznat svet, egzotian, ije je obiaje elela
da upozna; sva ova pitanja ona ne bi postavljala svom ocu on, u svakom sluaju, i ne bi mogao na
njih da odgovori jer je radio u dravnoj bolnici. Sve u svemu, njihova veza, govorio je sebi sa udnim
oseanjem oputenosti, bila je uravnoteena veza. Bila je ipak srea to nije imao kerku toga

97

Bosnaunited

uzrasta: u ponekom trenutku, teko mu je bilo da shvati kako a naroito, zato bi se izbegavao
incest.
Tri nedelje posle njihovog prvog doivljaja, Euharistija mu je saoptila da je upoznala nekog
deka; u takvim okolnostima najbolje je bilo sve prekinuti, jer bi se stvari iskomplikovale. Izgledao
je zbog toga toliko oaloen da je sledei put predloila da mu pui. Nije video, iskreno govorei,
zbog ega je to manje komplikovano, ali on je uglavnom zaboravio oseanja koja je imao u
petnaestoj godini. Razgovarali bi dugo, o svemu pomalo, po njegovom povratku kui. Uvele je ona
odluivala kad je trenutak: skidala bi se do pojasa, putala da joj miluje grudi, zatim se on naslanjao
na zid a ona bi kleknula ispred njega. Znala je sasvim tano, po njegovom stenjanju, da odgodi
trenutak kad e da svri. Tada bi sklanjala lice; mekim preciznim pokretima usmeravala bi njegov
mlaz, ponekad na svoje grudi, ponekad ka ustima. U tim trenucima imala je izraz radosti, skoro
detinje; priseajui se, potom, toga, govorio je sebi, meianholino, da je ona tek na poetku svog
ljubavnog ivota, da e usreiti jo mnoge ljubavnike; njihovi putevi su se ukrstili, to je sve, a to je
ve bila srea.
Druge subote, u trenutku kad je Euharistija, poluzatvorenih oiju i iroko otvorenih usta,
ponovo poela da mu drka s oduevljenjem, odjednom je ugledao svog sina, bolje rei glavu svog
sina, na vratima salona. Zadrhtao je, skrenuo pogled; kad je ponovo okrenuo glavu, dete je bilo
nestalo. Euharistija nita nije primetila; uvukla je ruku meu njegove butine, neno mu stisnula jaja.
Imao je u tom trenutku udan oseaj potpune nepokretnosti. Pred njim se iznenada otkrio orsokak.
Jaz izmeu generacija bio je veliki, vezivanje nije imalo nikakvog smisla. Navukao je Euharistijine
usne na svoj organ. Ne znajui sebi samom da objasni zato je tako, znao je da je to poslednji put, i
oseao je potrebu za njenim usnama. im je sklopila usne, on je poeo da svrava, vie puta, gurajui
kurac do dna njenog grla, dok su mu kroz telo prolazili drhtaji. Ona je onda podigla oi k njemu; on
je drao ruku na devojinoj glavi. Zadrala je njegov organ u ustima jo dva-tri minuta, prelazei
lagano jezikom preko vrka, sklopljenih oiju. Malo pre nego to se spremila da ide, rekao joj je da to
vie nee ponoviti. Nije tano znao zato; ako njegov sin bude priao, to e mu sigurno naneti tetu
tokom brakorazvodne parnice; ali bilo je tu i neto drugo, to nije uspevao da objasni. Sve ovo mi je
ispriao nedelju dana kasnije, tonom prilino munog samooptuivanja, molei me da nita ne
kaem Valeri. Malo me gnjavio, istinu govorei, nisam apsolutno video u emu je problem; iz iste
utivosti pravio sam se ipak da me to interesuje, da odmeravam za i protiv, mada mi apsolutno nije
bio uverljiv njegov poloaj, oseao sam se pomalo kao u nekoj emisiji koju vodi Mirej Dima.
Na profesionalnom planu sve je, naprotiv, ilo dobro, to mi je saoptio s oseanjem
zadovoljstva. Jedini problem bi mogao da se pojavi za nekoliko nedelja u vezi s klubom na Tajlandu:
da bi se odgovorilo oekivanjima potroaa na toj destinaciji, trebalo je, bez ikakve sumnje,
predvideti makar jedan bar s hostesama i jedan salon za masau, a to je bilo prilino teko smestiti u
okvire hotelskih predrauna. Telefonirao je Gotfridu Rempkeu. ef TUI brzo je naao reenje: imao
je partnera na licu mesta, nekog kineskog preduzimaa, nastanjenog u Fukeu, koji bi mogao da se
pozabavi izgradnjom kompleksa za zabavu u neposrednoj blizini hotela. Vlasnik nemake agencije
bio je, po svemu sudei, dobro raspoloen stvari su se oigledno dobro razvijale. Poetkom
novembra, an-Iv je dobio primerak kataloga namenjenog nemakom tritu; oni ne rade u
rukavicama, shvatio je to odmah. Na svim fotografijama bile su lokalne lepotice golih grudi, nosile su
minijaturni string ili providne suknje; bilo da su fotografisane na plai ili u sobi, one su se
zavodniki smeile, prelazile jezikom preko usana; bilo je gotovo nemogue ne shvatiti o emu je
re. Slian tos, rekao je on Valeri, nikada ne bi proao u Francuskoj. Bilo je udno konstatovati,
razlagao je dalje, da je to se vie pribliavamo Evropi, to ideja o federaciji evropskih drava
postaje snanija sve uoljivije nepostojanje bilo kakvog ujednaavanja u domenu zakonodavstva i
obiaja. Dok je, recimo, prostitucija bila ozvaniena u Holandiji i Nemakoj, i imala zakonski
regulisan status, u Francuskoj je rastao broj onih koji su traili njeno ukidanje, ak i sankcije protiv
klijenata, kao to se to radi u vedskoj. Valeri ga je iznenaeno posmatrala: bio je udan u tom

98

Bosnaunited

trenutku, sve ee se bacao u neproduktivne meditacije, bez jasnog povoda. Ona sama radila je bez
zaustavljanja; metodino, s nekom vrstom hladne odlunosti; vrlo esto je donosila odluke i ne
konsultujui ga. Nije, meutim, bila naviknuta na to, i ponekad sam oseao da je izgubljena, da
okleva; direkcija firme nije intervenisala, ostavljali su joj potpunu inicijativu. Oni ekaju, to je sve,
ekaju da vide da li emo uspeti ili emo skrhati vrat, poverila mi se jednog dana, s uzdranim
besom. Bila je u pravu, to je bilo oigledno, nisam mogao da joj protivreim igra je bila tako
organizovana.
Ja sam nisam video nikakvu prepreku tome da seksualnost postane deo trine ekonomije. Bilo
je mnogo naina da se dobije novac, potenih ili nepotenih, osmiljenih ili, naprotiv, fiziki grubih.
Novac se mogao stei pomou inteligencije, talenta, snage ili hrabrosti, pa i lepote; moglo se doi do
njega i nekim banalnim srenim sluajem. Najee bi vam novac dolazio nasledem, kao to je bio
moj sluaj. Problem je u tom sluaju bivao prebaen na prethodnu generaciju. Razliiti ljudi su na
raznolike naine doli do ovozemaljskog bogatstva: bivi vrhunski sportisti, gangsteri, umetnici,
manekeni, glumci; veliki broj preduzimaa i vetih finansijera; poneki tehniar, takode, i, rede,
poneki pronalaza. Novac se ponekad sticao mehaniki, prostom akumulacijom; ili, naprotiv,
kakvim smelim potezom koji je bivao krunisan uspehom. Sve ovo nije imalo nikakvog smisla, bio je
to samo znak velike raznovrsnosti. Nasuprot tome, kriterijumi seksualnog izbora bili su vie nego
jednostavni: svodili su se na mladost i na fiziku lepotu. Ove karakteristike su imale, naravno, svoju
cenu, ali ne preveliku. Situacija je bila bitno drugaija u minulim vekovima, u doba kad je
seksualnost, u sutini, ipak bila vezana za reprodukciju. Da bi se sauvale genetske vrednosti vrste,
oveanstvo je moralo najvie rauna da vodi o kriterijumima kao to su zdravlje, snaga, mladost,
fizika izdrljivost a lepota je bila samo praktina sinteza svega ovoga. Danas se injenino stanje
promenilo, lepota je postala najvia vrednost, ali lepota koja se moe unoviti, narcisoidna.
Ako bi, konano, lepota morala da postane deo sektora dobara za razmenu, najbolje reenje
bilo bi, bez sumnje, da se u pomo pozove novac, taj univerzalni posrednik, koji je ve omoguio da
se obezbedi precizna protivvrednost za inteligenciju, talenat, tehniko umee; koji je ve pomogao
da se osigura savrena standardizacija stavova, ukusa, naina ivota. Suprotno od aristokrata,
bogatai uopte ne pretenduju da su prirodno razliiti od ostatka stanovnitva; oni pretenduju samo
na to da budu najbogatiji. Po svojoj prirodi apstraktan, novac je pojam u kojem nikakvog znaaja
nema ni rasa, ni fiziki izgled, ni starost, ni inteligencija, niti bilo kakva izuzetnost nita drugo, u
stvari, sem novca samog. Nai evropski preci naporno su radili, tokom mnogih vekova najpre su
nastojali da osvoje, zatim da promene svet i, u izvesnoj meri, u tome su uspeli. Uinili su to
zahvaljujui ekonomskim interesima, ljubavi prema poslu, ali i zato to su duboko verovali u
superiornost svoje civilizacije: izmislili su snove, progres, utopiju, budunost. Upravo je svest o
civilizatorskoj misiji prosto izvetrila, tokom XX veka. Evropljani, bar neki meu njima, nastavili su
da rade, ponekad vrlo naporno, ali to ine iz interesa, ili usled neurotine privrenosti svom poslu;
naivna svest o njihovom, ljudskom pravu da gospodare svetom i da usmeravaju njegovu istoriju,
nestala je. Rezultat ukupnih napora je da je Evropa i dalje ostala bogat kontinent; ali kvalitete kao
to su inteligencija i ostraenost, koje su ispoljavali moji preci, ja sam, oigledno, izgubio. Kao
imuan Evropljanin, mogao bih u drugim zemljama dobiti, po najnioj ceni, hranu, uslugu i enu.
Kao dekadentni Evropljanin, svestan blizine svoje smrti, i budui potpuno utopljen u egoizam,
nisam video nikakvog razloga da se toga liavam. Bio sam, meutim, svestan da takva situacija nije
odriva, da su ljudi kao ja nesposobni da osiguraju preivljavanje drutva, i da, prosto reeno, ne
zasluuju da ive. Usledie mutacije, ve su se i desile, mada ja nisam uspevao da osetim da se one
zaista tiu i mene. Moja jedina autentina motivacija bila je izvui se iz ove kloake to je bre
mogue. Ceo novembar bio je hladan, gadan; nisam vie itao ni Ogista Konta u poslednje vreme.
Moja glavna razonoda, u
Valerinom odsustvu, postala je posmatranje kretanja oblaka, kroz prozorsko staklo. Ogromna
jata voraka sabirala bi se, krajem popodneva, iznad Zantija, iscrtavajui po nebu kose ravni i

99

Bosnaunited

spirale; bio sam prilino sklon tome da im dajem poseban smisao, da ih tumaim kao najavu neke
apokalipse.
Jedne veeri, izlazei sa posla, sreo sam Lionela; nisam ga video od zavretka krune ture Tajski
tropi, pre gotovo godinu dana. Meutim, prepoznao sam ga odmah. Bio sam pomalo iznenaen to
je na mene ostavio tako jak utisak; ne seam se da sam u ono vreme uopte i razmenio neku re s
njim.
Sve je u redu, rekao mi je. Veliki tampon od gaze prekrivao mu je desno oko. Imao je nesreu na
radnom mestu, neto je eksplodiralo; ali bie u redu, leili su ga na vreme, povratie mu se pedeset
odsto sposobnosti vida na tom oku. Pozvao sam ga da popijemo neto u jednom kafiu u blizini Pale
Roajala. Pitao sam se da li bih, pod slinim okolnostima, isto tako lako prepoznao i Robera, Zozijan,
ostale lanove grupe; verovatno bih. Bila je to pomalo obespokojavajua misao: moje seanje se
punilo, neprestano, informacijama koje su bile skoro sasvim nepotrebne. Kao ljudsko bie, bio sam
posebno osposobljen za prepoznavanje i skladitenje likova drugih ljudskih bia. Nita oveku nije
korisnije od samog oveka. Razlog zbog kojega sam pozvao Lionela nije mi bio sasvim jasan;
razgovor e zapinjati, nema sumnje. Da bih odrao konverzaciju, upitao sam da li je imao prilike da
ponovo ode na Tajland. Ne, i to ne zato to nije imao elju, ve zato to je, naalost, putovanje
prilino skupo. Da li je viao druge saputnike? Ne, nikoga. Onda sam mu rekao da sam se ja naao s
Valeri, koje se moda sea, i da smo doli do toga da ivimo zajedno. Izgledalo je kao da se
obradovao to je uo tu vest; u svakom sluaju, ostavili smo na njega dobar utisak. On nije imao
prilike da esto putuje, rekao mi je, i onaj odmor na Tajlandu bio je jedna od njegovih najlepih
uspomena, uopte. Poela je da me osvaja njegova jednostavnost, njegova naivna elja za sreom.
Tada sam napravio neto to, kad danas o tome razmiljam, dolazim u iskuenje da nazovem dobrim
delom. Ja nisam dobar, u celini gledano, to nije odlika mog karaktera. Sve to je u vezi sa humanim,
gadi mi se; prema sudbini drugih sam obino ravnoduan, ne seam se da sam ikada imao bilo
kakvo oseanje solidarnosti. Uprkos svemu tome ja sam, te veeri, objanjavao Lionelu da Valeri
radi u turizmu, da se njena firma sprema da otvori novi klub u Krabiju i da bih mogao lako da mu
obezbedim sedmodnevni boravak sa popustom od pedeset odsto. Bila je to, oigledno, potpuna
izmiljotina, ali ve sam doneo odluku da mu sam platim razliku. Moda sam, na izvestan nain, hteo
da se napravim vaan, mada mi se ini da sam osetio, prosto, iskrenu elju da mu opet omoguim,
makar jo samo nedelju dana u ivotu, da doivi zadovoljstvo u strunim rukama mladih tajlandskih
prostitutki.
Kad sam Valeri ispiao o ovom susretu, pogledala me je gotovo sa zaprepaenjem; ona lino
nije sauvala nikakvo seanje na Lionela. Upravo to i jeste bio problem ovog momka: nije on bio lo
tip, ali nije imao nikakvu linost bio je suvie uzdran, suvie ponizan, teko je bilo sauvati bilo
kakvo seanje na njega. Dobro, rekla je, ako ti to ini zadovoljstvo; uostalom, nee biti potrebno
da plati ni pedeset odsto; htela sam to da ti kaem, imau pozivnice za inauguracionu nedelju, koja
pada prvog januara. Nazvao sam Lionela sutradan da mu javim da e njegov boravak biti besplatan;
ovo je bilo suvie, nije bio u stanju da poveruje, imao sam ne malo muke da ga ubedim da prihvati.
Istog dana primio sam jednu mladu umetnicu dola je da mi predstavi svoje radove. Zvala se
Sandra Ekstovojan, ili neto slino tome, prezime u svakom sluaju nisam uspeo da zapamtim; da
sam joj ja bio agent, savetovao bih joj da uzme ime Sandra Holidej. Bila je to sasvim mlada devojka, u
pantalonama i majici, prilino obina, okruglastog lica, kratke kovrdave kose; upravo je zavrila
slikarsku akademiju u Kaenu. Radila je iskljuivo na svom telu, objasnila mi je; gledao sam je
zabrinuto dok je otvarala torbu. Nadao sam se da nee iz nje izvui fotografije estetske operacije
svojih ukljeva, ili neeg slinog, bilo mi je pomalo dosta svih slinih pria. Ali ne, pruila mi je samo
razglednicu koju je sama osmislila: otisci njene ribe umoene u razliite slikarske boje. Izabrao sam
jednu tirkiznu i jednu boje lavande; gotovo sam zaalio to nisam poneo fotografije svoje kite da ih
razmenim. Bilo je vrlo simpatino, sve ovo, ali, ako me seanje slui, Iv Klajn je ve realizovao sline
stvari, pre vie od etrdeset godina. Bie mi teko da branim njen projekat. Naravno, naravno,

100

Bosnaunited

saglasila se ona, trebalo je sve ovo shvatiti kao stilsku vebu. Tada je izvukla iz kartonske ambalae
jedan sloeniji rad dva toka nejednake veliine povezana tankom gumenom trakom; jedna ruica
omoguavala je pokretanje sistema. Gumena traka bila je prekrivena malim plastinim izboinama,
uglavnom piramidalnog oblika. Pokrenuo sam ruicu, spustio prst na traku u pokretu; to je
proizvelo trljanje, nimalo neprijatno. To su odlivci mog klitorisa, objasnila je devojka; odmah sam
povukao prst. Napravila sam fotografije pomou endoskopa, u trenutku erekcije, zatim sam sve
ubacila u kompjuter. Uz pomo kompjuterskog programa 3D rekonstituisala sam zapreminu, sve
sam modelovala na ray-tracingu, i dostavila podatke u fabriku. Stekao sam utisak da u njenom
pristupu dominira iskljuivo tehniki nain razmiljanja. Ponovo sam pokrenuo ruicu, sasvim
mahinalno. ovek ima elju da dodiruje, a? nastavila je zadovoljno. Nameravam da to poveem s
otpornikom koji bi omoguio paljenje sijalice. ta vi mislite? Ja nisam bio za to, inilo mi se da bi
moglo nakoditi jednostavnosti koncepta. Za jednu savremenu umetnicu, ta devojka je bila prilino
simpatina; dobio sam elju da joj predloim da napravimo urku jedno vee, bio sam siguran da bi
se dobro sloila s Valeri. Meutim, shvatio sam odmah da bi, u mom poloaju, to lako moglo da se
podvede pod seksualno uznemiravanje; posmatrao sam njen predmet obeshrabreno. Znate, rekao
sam joj, ja se bavim uglavnom finansijskim aspektom projekata. to se tie estetskog aspekta, bilo
bi bolje da zakaete sastanak sa gospoicom Diri. Pribeleio sam joj na vizit-karti ime i broj lokala
Mari-an; konano, ona bi trebalo da je kompetentnija u pitanjima klitorisa. Devojka kao da se
pomalo zbunila, ali mi je dala, ipak, malu kesicu punu plastinih piramidica. Evo vam nekoliko
odlivaka, rekla je, napravili su ih mnogo u fabrici. Zahvalio sam joj, otpratio je do slubenog ulaza.
Pre nego to u je tu ostaviti, upitao sam je da li su odlivci u prirodnoj veliini. Naravno, rekla je, to i
jeste sastavni deo njene zamisli.
Te iste veeri paljivo sam zagledao Valerin klitoris. Nisam tome nikad poklanjao veu panju;
kad bih je milovao ili lizao, to je bilo u funkciji jedne globalne sheme, zapamtio sam poloaj, uglove,
ritam pokreta koje treba prihvatiti. Ali sad sam ba ispitivao, veoma dugo, mali organ koji je
drhtuljio pred mojim oima. ta to radi? upitala me je zaueno, nakon to je mirno leala dobrih
pet minuta, rairenih nogu. Ovo je umetniki pristup, rekao sam umirujui potezom jezika njenu
nestrpljivost. U devojinom odlivku nedostajali su, oigledno, i ukus i miris; ali inae, slinost je bila
nesporna. Kad sam zavrio ispitivanje, razmaknuo sam obema rukama Valerine usne i lizao joj
klitoris sitnim, preciznim potezima jezika. Da li je moda ekanje pojaalo njenu elju? Ili precizniji i
paljiviji potezi mog jezika? Bilo kako bilo, svrila je gotovo odmah. U sutini, rekao sam sebi, ta
Sandra je dobra umetnica; njen rad je navodio na to da se baci nov pogled na svet.
Ve poetkom decembra bilo je jasno da e klubovi Afrodita postati pravi hit, i to, verovatno,
istorijski. Novembar je tradicionalno, u turistikoj privredi, najtei mesec. U oktobru se jo i dogodi
poneki zakasneli, vansezonski polazak; u decembru, period praznika preuzima tafetu; ali retki su,
veoma retki, oni koji pomiljaju da na odmor odu u novembru, osim nekih pametnih i krepkih
matoraca. Prvi rezultati koji su se odnosili na klubove u celini, bili su odlini: formula je postigla
neposredan uspeh, moglo se ak govoriti o navali gostiju. Veerao sam sa an-Ivom i Valeri te veeri
kad su stigli prvi pokazatelji; on me gledao zaprepaeno toliko su rezultati bili iznad njegovih
oekivanja: za ceo mesec indeks popunjenosti kluba prelazio je 95 procenata, bez obzira na
odredite. Da, seks rekao sam zbunjeno. Ljudima je potreban seks, samo se ne usuuju da to
priznaju. Sve ovo je navodilo na razmiljanje, zahtevalo utanje. Kelner nam poslui antipasti.
Inauguracija Krabija bie ipak neto posebno, nastavio je an-Iv. Rempke mi je telefonirao, sve je
bilo bukirano jo pre tri nedelje. Sto je jo bolje, u medijima o tome nema nita, ni retka. Diskretan
uspeh, istovremeno masovan i strogo poverljiv: tano ono to se trailo.
On je najzad odluio da iznajmi sebi garsonjeru i da napusti enu; kljueve e dobiti tek prvog
januara, ali bilo mu je ve bolje, oseao sam kako je ve oputeniji. Bio je relativno mlad, lep i zaista
bogat: sve to ne omoguuje, samo po sebi, da se dobro ivi, shvatio sam to, pomalo zbunjen, ali
pomae, u najmanju ruku, da se probudi elja kod drugih. Nisam uvek uspevao da razumem njegovu

101

Bosnaunited

ambiciju, estinu koju je unosio da bi uspeo u karijeri. To nije bilo zbog novca, ne verujem: plaao je
visoke poreze i nije imao nikakvu sklonost ka luksuzu. Nije to bilo ni zbog odanosti preduzeu, niti,
uoptenije gledano, zbog altruizma: teko se u razvoju turizma mogao pronai ekvivalent za kakvu
plemenitu akciju. Njegova ambicija, koja je postojala sama po sebi, nije se mogla objasniti nikakvim
drugim razlogom: ona se, bez sumnje, pre mogla shvatiti kao elja da se neto izgradi nego kao
potreba za vlau, ili izraz takmiarskog duha nisam ga nikada uo da pria o karijeri svojih
nekadanjih kolega sa Trgovake akademije, i ne verujem da se time uopte bavio. U pitanju je bila,
ukratko, motivacija vredna potovanja, ona ista kojom se objanjava razvoj ljudske civilizacije.
Drutvena nagrada koja mu je dodeljena sastojala se u velikoj plati; u nekim drugim reimima ona
bi se materijalizovala kroz neku otmenu titulu, kroz privilegije kakve su davane pripadnicima
komunistike nomenklature; ali nemam utisak da bi to kod njega mnogo ta promenilo. U stvari,
an-Iv je radio zato to je voleo rad; bilo je to u isti mah misteriozno i kristalno jasno.
Petnaestog decembra, dve nedelje pre inauguracije, dobio je uznemirujui telefonski poziv iz
TUI. Jedan nemaki turista bio je otet, zajedno sa mladom tajlandskom devojkom koja ga je pratila;
to se desilo u Hai Jai, na krajnjem jugu zemlje. Lokalna policija je dobila konfuznu poruku, napisanu
na neemu nalik engleskom, u kojoj nije bio formulisan nikakav zahtev; naglaavano je samo da e
dvoje mladih ljudi biti pogubljeni zbog ponaanja suprotnog islamskom zakonu.
Od pre nekoliko meseci stvarno je zapaena aktivnost islamskih grupa, koje je podravala
Libija, u graninoj zoni s Malezijom; ali sad su prvi put napali ljude.
Osamnaestog decembra, goli i unakaeni leevi to dvoje mladih ljudi izbaeni su iz jednog
kamioneta, nasred glavnog gradskog trga. Devojka je bila kamenovana, na nju su se bili okomili s
neshvadjivom estinom; koa joj je sva popucala, telo joj je bilo pretvoreno u ogroman otok. Nemac
je bio zaklan i kastriran, penis i testisi bili su mu gurnuti u usta. Ovaj put je celokupna nemaka
tampa prenela informaciju, bilo je i nekoliko kratkih beleki u novinama u Francuskoj. Novine su
odluile da ne objavljuju fotografije rtava, ali su one brzo postale dostupne na redovnim sajtovima
na Internetu. an-Iv je svakodnevno telefonirao u TUI: za sada situacija nije alarmantna; bilo je malo
otkazivanja, ljudi su se drali svojih planova za godinje odmore. Rastao je broj umirujuih izjava,
koje je davao tajlandski premijer: radilo se verovatno o izolovanoj akciji, svi poznati teroristiki
pokreti osudili su otmicu i ubistva.
im smo stigli u Bangkok, meutim, osetio sam izvesnu napetost, naroito u etvrti Sukhumvit,
gde je odsedao najvei broj obinih turista sa Srednjeg istoka. Dolazili su najvie iz Turske ili iz
Egipta, ali ponekad i iz mnogo tvrih muslimanskih zemalja, kao to su Saudijska Arabija ili
Pakistan. Dok bismo etali ulicama, oseao sam kako im se upuuju neprijateljski pogledi. Na ulazu u
nekoliko barova s hostesama video sam natpise No muslims here; vlasnik jediiog bara u Patpongu
ak je eksplicitno objasnio svoj stav istiui sledeu poruku, kaligrafski ispisanu: We respect your
Muslim faith: we don't want you to drink whisky and enjoy Thai girls. 12 Jadnici nisu, meutim, bili
krivi ni za ta, bilo je ak jasno da bi u sluaju atentata oni bili prvi na meti. Tokom svoje prve posete
Tajlandu bio sam iznenaen prisustvom graana iz arapskih zemalja; dolazili su upravo iz istih
razloga iz kojih i Zapadnjaci, inilo se da se bacaju u razvrat sa jo vie oduevljenja. esto su se, u
hotelskim barovima, mogli videti s flaom viskija ve u deset sati ujutro; i bili su prvi pri otvaranju
salona za masau. U oiglednom razlazu s islamskim zakonom, oseali su se verovatno krivima, a u
principu su bili vrlo utivi i armantni.
Bangkok je bio jo uvek onako isto zagaen, buan, onemoguavao disanje; ja sam ga, meutim,
doiveo s istim zadovoljstvom. an-Iv je imao dva-tri sastanka s bankarima, ili u nekom
ministarstvu, pratio sam sve to sasvim povrno i izdaleka. Dva dana kasnije saoptio nam je da su
razgovori bili veoma uspeni: lokalne vlasti bile su pokrenute, spremne na sve samo da privuku i
12

Mi potujemo vau muslimansku veru: ne elimo da vi pijete viski i uivate sa tajlandskim devojkama (prim.
prev.).

102

Bosnaunited

najmanju zapadnu investiciju. Ve nekoliko godina Tajlandu nije uspevalo da izae iz krize, berza i
moneta bile su na najniem nivou, javni dug je dostigao sedamdeset procenata unutranjeg bruto
proizvoda. Toliko su u eovnima da vie nisu ni korumpirani ree nam an-Iv. Morao sam malo
da podmaem, ali jedva, gotovo nita u odnosu na ono kako se radilo pre pet godina.
Ujutro 31. decembra seli smo u avion za Krabi. Izlazei iz minibusa naleteo sam na Lionela, koji
je bio stigao prethodnog dana. Bio je oduevljen, kazao mi je, apsolutno oduevljen; bilo mi je malo
teko da progutam plimu njegovog zahvaljivanja. Ali, prilazei svom bungalovu bio sam takoe
zaprepaen lepotom pejzaa. Plaa je bila ogromna, netaknuta, pesak fin, kao puder. Nakon
nekoliko desetina metara okean je prelazio iz azurnoplayog u tirkizno, iz tirkiznog u smaragdno.
Ogromni krenjaki grebeni, pokriveni tamnozelenim umama, izranjali su iz vode, daleko na
horizontu, i gubili se u svetlosti, dajui zalivu neku nestvarnu, kosmiku irinu.
Da nije ovde snimana Plaa} upitala me Valeri.
Ne, mislim da je to bilo u Koh Fi Fi, ali nisam gledao film.
Po njenom miljenju, nisam time neto naroito izgubio; osim pejzaa, nita drugo nije bilo
nimalo zanimljivo. Ja sam se maglovito seao knjige koja je govorila o mladim turistima s rancima na
leima, koji tragaju za devianskim ostrvom; jedini orijentir koji su imali bila je karta nekog starog
putnika-lutalice, nacrtana pre nego to se on ubio u jednom bednom hotelu u Kao Sen Roadu. Prvo
su otili u Koh Samui, suvie turistiko mesto; odatle su se doepali jednog ostrva u blizini, ali bilo je
tu previe sveta za njihov ukus. Najzad su, potplativi nekog mornara, uspeli da se iskrcaju na jedno
ostrvo u prirodnom rezervatu, znai, u principu, nedostupno. Tada su poele nevolje. Prvo poglavlje
knjige savreno je ilustrovalo prokletstvo turiste opsednutog luakim traganjem za neturistikim mestom, ijem diskreditovanju doprinosi samo njegovo prisustvo, pa je tako prinuen
da ide stalno dalje, s namerom koju sopstvena realizacija ini uzaludnom. Ovakva situacija bez nade,
slina onoj iz prie o oveku koji je hteo da pobegne od svoje senke, bila je dobro poznata u
turistikim krugovima, objasnila mi je Valeri: iskazano sociolokim terminima, ona je opisivana kao
paradoks double bind.
Turisti koji su odabrali Eldorador Afroditu u Krabiju, nisu, u svakom sluaju, liili na nekoga ko
bi mogao da podlegne paradoksu double bind; iako je plaa bila ogromna, oni su se svi smestili na
jednom mestu. Po onome to sam uspeo da vidim, liili su upravo na oekivanu klijentelu:
osamdeset odsto Nemaca, deset odsto Italijana, pet odsto panaca i pet odsto Francuza. Istinsko
iznenaenje: bilo je tu mnogo parova. Prilino je jasno bilo da su u pitanju takozvani slobodo umni
parovi, kakvi su se lako mogli nai i na Kap Dandu: veina ena imala je silikonski doterane grudi,
mnoge su nosile lani oko struka ili oko lanka na nozi. Zapazio sam takoe da se skoro svi kupaju
goli. Sve to uglavnom je ulivalo poverenje: s takvim ljudima nikad nema problema. Za razliku od
mesta za koje se kae da u njemu vlada turistiki duh, letovalite gde borave parovi spremni za
seksualno razmenjivanje partnera, i koje je na ceni tek kad je poseta u njemu velika, u sutini je
mesto bez paradoksa. U svetu u kojem se najvei luksuz sastoji u tome da se dobije mogunost da se
izbegnu drugi, dobroudna drutvenost nemakih buruja koji razmenjuju seksualne partnere,
predstavljala je neku vrstu posebno suptilne subverzije, rekao sam Valeri dok je skidala prslue i
gaice. Tek to am se i ja skinuo, shvatio sam, malo posramljen, da mi je skoio, pa sam legao na
stomak, pored nje. Ona je rairila butine spokojno izlaui svoju ribu suncu. Nekoliko metara od nas,
s desne strane, bila je grupa Nemica; one su oigledno raspravljale o nekom tekstu iz Spiegela. Jedna
od njih bila je dole obrijana, vrlo lepo joj se video prorez, tanak i prav. Volim ovakve pikice ree
mi Valeri tiho, to rada elju da se uvue prst. I ja sam voleo to isto; s nae leve strane bio je par
Spanaca, i ena je, suprotno prvoj susetki, imala stidne dlake vrlo guste, kovrdave i crne; dopadalo
mi se i to. U trenutku kad se ispruila, bacio sam pogled na njene velike usne, debele i mesnate. Bila
je to mlada ena, ne starija od dvadeset pet godina, ali imala je teke grudi, sa irokim istaknutim
krugovima oko bradavica. 'Ajde, okreni se na lea, ree mi Valeri na uvo. Posluao sam, zatvorivi
oi, kao da injenica da sam nita ne vidim menja znaenje ovog ina. Oseao sam kitu kako mi se

103

Bosnaunited

uspravlja, vrak kako izlazi iz svog zatitnog omotaa od koe. Minut potom prestao sam da
razmiljam, koncentrisao sam se samo na oseaje: suneva toplota na sluzokoi bila je izuzet no
prijatna. Nisam otvorio oi ni onda kad sam osetio kako mlaz ulja za sunanje klizi niz moje grudi,
zatim niz stomak. Valerini prsti su se kretali brzo me dodirujui. Miris kokosovog oraha irio se
okolo. U asu kad je poela da mi stavlja ulje na ud, otvorio sam oi: kleala je pored mene, licem
okrenuta panjolki, koja se pridigla na laktove da gleda. Zabacio sam glavu unazad, zagledao se
netremice u plavetnilo neba. Valeri mi je poloila dlan na muda, uvukla kaiprst u mar; drugom
rukom je nastavljala da mi ravnomerno drka. Okrenuvi glavu nalevo, spazio sam kako se panjolka
bavi kitom svog mua; ponovo sam vratio pogled na aurno nebo. Kad sam zauo korake na pesku
kako se pribliavaju, ponovo sam zamurio. Najpre se uo zvuk poljubaca, zatim aputanje. Nisam
vie znao koliko ruku i prstiju se preplie i miluje mi ud; zvuk odbijanja talasa o obalu bio je vrlo
nean.
Posle plae otili smo da obiemo centar za zabavu; vee je padalo, arene svetlosne reklame
go-go barova palile su se, jedna za drugom. Bilo je desetak barova na krunom trgu, a uokviravali su
ogroman salon za masau. Pred ulazom sretosmo an-Iva u pratnji devojke odevene u dugaku
haljinu; imala je velike grudi i svetlu kou, i vie je liila na Kineskinju.
Je I' dobro unutra? upitala je Valeri.
udno je: pomalo ki, ali stvarno luksuzno. Tu su fontane, tropsko rastinje, kaskade; postavili
su ak i statue grkih boginja.
Smestili smo se na duboko kanabe, pokriveno zlatnim nitima, a onda izabrali dve devojke.
Masaa je bila jako prijatna, voda topla, teni sapun uklanjao je sve tragove ulja za sunanje s nae
koe. Devojke su se kretale ljupko, koristile su se sisama da nam nasapunjaju unutranjost butina;
Valeri je odmah poela da stenje. Ja sam, i ovoga puta, ostao zadivljen bogatstvom erogenih zona
kod ene. Poto smo se osuili, preli samo na veliki okrugli krevet, okruen ogledalima, gotovo do
plafona. Jedna od devojaka je lizala Valeri, dovodei je lako do orgazma; druga je meni milovala jaja i
drakala me svojim usnama. U asu kad je osetila da u da svrim, Valeri je dala devojkama znak da
se jo vie primaknu: dok mi je prva lizala testise, druga je ljubila Valeri u usta: svrio sam na
njihove poluspojene usne.
Zvanice na doeku Nove godine bili su pre svega Tajlandani, uglavnom vezani za lokalnu
turistiku privredu. Nijedan direktor Aurore nije doao; gazda TUI takode nije mogao da se napree,
ali poslao je jednog od svojih potinjenih; ovaj oigledno nije imao nikakav uticaj ali je bio
oduevljen sreom koja ga je zadesila. Bife je bio izvanredan, sastavljen od tajlandske i kineske
kuhinje. Bilo je tu i sitnog krckavog vijetnamskog peciva, nem, sa bosiokom i limunom, krofni od
vodenog ladolea, karija od raia sa kokosovim mlekom, zatim sote od pirina sa kau orahom i
bademom, patka u kiselo-slatkom sosu, koja se topi u ustima, neverovatno ukusna. Za ovu priliku
uvezena su francuska vina. Nekoliko minuta sam askao s Lionelom, koji kao da je plivao u srei. Bio
je u pratnji jedne prekrasne devojke, rodom iz Siang Maja, koja se zvala Kim. Upoznao ju je jo prve
veeri u jednom toples baru, i od tada su stalno zajedno; pratio ju je oima punim oboavanja. Dobro
sam shvatao kako je ovo delikatno stvorenje, skoro irealno neno, moglo zavesti ovog velikog
pomalo zdepastog klipana, mada uopte nisam mogao da zamislim kako bi on naao slinu devojku
u svojoj zemlji. Pravi su blagoslov te male tajlandske kurve, rekoh sebi; dar neba, nita manje od
toga. Kim je govorila malo francuski. Bila je jednom u Parizu, oduevljavao se Lionel; sestra joj se
udala za Francuza.
A, tako? raspitivao sam se; A ta on radi?
Lekar malo se smrknuo. Oigledno, sa mnom ne bi imala takav stil ivota.
Ti ima siguran posao primetio sam s optimizmom. Svi Tajlandani sanjaju da postanu
inovnici.
Pogledao me, malo sumnjiavo. Bilo je to, meutim, tako: javna sluba imala je za Tajlanane

104

Bosnaunited

zauujuu privlanost. Istina je i da su na Tajlandu inovnici krajnje korumpirani: oni ne samo to

imaju sigurno zaposlenje, ve su uz to i bogati. Mogu da imaju sve. E, pa, elim ti dobru no
dodao sam kreui ka baru. Zahvaljujem rekao je pocrvenevi. Nisam shvatao ta me je navelo, u
tom trenutku, da izigravam oveka koji poznaje ivot; oigledno, stario sam. Ipak sam imao i neke
sumnje u pogledu te devojke: Tajlananke sa severa su po pravilu veoma lepe, ali deava se da su
malo suvie svesne toga. Provode sve vreme gledajui se u ogledalu, sasvim sigurne da njihova
lepota, sama po sebi, predstavlja glavni ekonomski ulog, i tako postaju kapriciozne i beskorisne
osobe. S druge strane, za razliku od svake zapadnjake mace, Kim nije bila u stanju da shvati da je
Lionel smean naivko. Osnovni kriterijumi za fiziku lepotu su: mladost, odsustvo fizikih mana i
opta usaglaenost s normama vrste; oni su, naravno, univerzalni. Dodatne kriterijume, neprecizne i
relativne, tee je mogla da proceni devojka koja potie iz druge kulture. Za Lionela je egzotinost
bila dobar izbor, verovatno i jedini. Najzad, rekoh sebi, uinio bih sve to znam kad bih mogao da
mu pomognem.
S aom Sent-Estefa u ruci seo sam na jednu klupu da gledam zvezde. Godinu 2002. obeleie
ulazak Francuske u evropsku monetarnu uniju, izmeu ostalog: bie tu i Mundijal, predsedniki
izbori, razni medijski dogaaji od najireg znaaja. Stenoviti vrhovi u zalivu bili su osvetljeni
meseinom; znao sam da e u pono biti vatromet. Nekoliko minuta kasnije Valeri je dola da sedne
pored mene. Zagrlio sam je, spustio glavu na njeno rame; jedva sam nazirao crte njenog lica, ali
prepoznavao sam miris, strukturu koe. U asu kad se prva raketa rasprsla, uoio sam da ima zelenu
haljinu, pomalo providnu, onu istu koju je nosila i pre godinu dana, prilikom doeka Nove godine u
Koh Fi Fi; ispunilo me je udno oseanje u trenutku kad je prislonila usne na moje kao da se sruio
ceo svetski poredak. udno: dobio sam drugu ansu a da to nisam zasluio, ni najmanje na svetu.
Vrlo se retko u ivotu dobije druga ansa; to je suprotno svim zakonima. Snano sam je stegao u
naruje, obuzet iznenadnom eljom da zaplaem.
Ako ljubav ne moe da dominira, kako bi duh nadvladao i^ Sva praktina nadmo pripada
aktivnosti.
Ogist Kont
Brod je klizio kroz tirkizni beskraj, i nisam morao da brinem o redosledu poteza. Poli smo
rano ka Koh Maji, prolazili pored koralnih hridi i ogromnih krenjakih vrhova. Neke od tih hridi
imale su oblik prstena, moglo se prii centralnoj laguni jedino kroz uzak prolaz izdubljen u steni. U
unutranjosti malih ostrva voda je bila nepomina, smaragdnozelena. Krmano je zaustavio motor.
Valeri me je pogledala, ostali smo tako ne govorei, ne miui se trenuci potpune tiine.
Odvezao nas je na ostrvo Koh Maja, u zaliv zaklonjen visokim kamenim liticama. Plaa od
stotinak metara protezala se du stena, uska i krivudava. Sunce je visoko odskoilo, bilo je ve
jedanaest sati. Kormilar je ponovo upalio motor i izgubio se u pravcu Krabija; trebalo je da dode po
nas krajem poslepodneva. im je napustio zaliv, brujanje motora je potpuno utihnulo.
Osim u seksualnom inu, malo je trenutaka u ivotu u kojima telo uiva u jednostavnoj srei to
ivi, ispunjeno radou zbog proste injenice da se nalazi na ovom svetu; moj dan, tog prvog
januara, bio je ceo ispunjen takvim trenucima. Nemam nijednu drugu uspomenu osim te
ispunjenosti. Verovatno smo se kupali, valjda smo se grejali na suncu, i vodili ljubav. Ne verujem da
smo priali, niti istraivali ostrvo. Seam se Valerinog mirisa, ukusa soli koja se suila na njenom
seksu; seam se da sam zaspao na njoj, da su me probudili njeni drhtaji.
Brod je po nas doao u pet. Na terasi hotela koji je dominirao elom plaom, naruio sam
campari, a Valeri Maj Taj. Krenjaki vrhovi bili su skoro crveni u narandastoj svetlosti. Poslednji
kupai su se vraali, s pekirima preko ruke. Na nekoliko metara od obale, uronjen u mlaku vodu,
jedan par je vodio ljubav. Zraci sunca na zalasku padali su na pozlaeni krov jedne pagode. U mirnoj
atmosferi zvono je zazvonilo nekoliko puta. Budistiki je obiaj, kad se izvri neko dobroinstvo ili
delo za pohvalu, da se taj in obelei zvonjavom zvona sa hrama; to je vesela religija, u njoj ima

105

Bosnaunited

mesta i za ljudska svedoenja o dobroinstvima.

Miel, ree Valeri posle dueg utanja, i gledajui meu oi, elela bih da ostanem ovde.
ta ti to znai?
Da ostanem ovde zauvek. Razmiljala sam o tome poslepodne, u povratku: to je mogue.
Dovoljno e biti da me imenuju za upravnika naselja. Imam diplomu i ispunjavam sve neophodne
uslove.
Gledao sam je ne govorei nita; stavila je ruku na moju.
Trebalo bi samo da ti pristane da ostavi svoj posao. Da li bi hteo?
Da. Trebalo mi je manje od jedne sekunde da odgovorim, bez trunke sumnje i oklevanja;
nikad nisam imao da donesem tako laku odluku.
Ugledali smo an-Iva ba kad je izlazio iz salona za masau. Valeri mu je mahnula, doao je da
sedne za na sto; ona mu je izloila svoju nameru.
Pa, rekao je, oklevajui, pretpostavljam da se to moe urediti. Oigledno, Aurora e biti malo
iznenaena, jer to to trai je degradacija. Plata e ti biti u najmanju ruku prepolovljena; nee biti
mogue da se uradi drukije, zbog odnosa prema ostalima.
Znam, rekla je, i nije me briga.
Pogledao ju je ponovo, klimajui glavom iznenaeno. Ako je to tvoj izbor dodao je, ako je to
ono to eli Posle svega, kad se malo sredio, rekao je: Ja rukovodim Eldoradorom; imam pravo
da imenujem upravnika naselja kako ja hou.
Znai, slae se?
Da Da, ne mogu te spreiti.
udno je to oseanje kad shvata da ti se ivot pomerio iz osnova; dovoljno je da ostane gde si,
da nita ne radi, i da osea kako te neto lagano izbacuje iz prethodnog stanja. Sve vreme obroka
bio sam utljiv, zamiljen, u toj meri da se Valeri zabrinula.
Jesi li siguran da je to ono to hoe? upitala me. Jesi siguran da nee aliti za Francuskom?
Ne, nimalo neu aliti.
Ovde nema razonode, nema kulturnih zbivanja.
Bio sam toga svestan; kad god sam imao prilike da o tome razmiljam, kultura mi se inila kao
nuna kompenzacija za nesree u naim ivotima. Mogla bi se, moda, zamisliti drugaija vrsta
kulture, vezana za proslave i poeziju, koja bi se razvijala u stanju sree; nisam bio u to ba siguran,
inilo mi se da je to prilino teorijsko razmiljanje, koje nije moglo imati nikakvog znaaja za mene.
Ima TV5, rekao sam nemarno. Ona se nasmeila; TV5 je, ipak, najgori televizijski kanal na
svetu, to je bilo poznato. Jesi li siguran da se nee dosaivati? insistirala je ona.
Ja sam u ivotu upoznao patnju, pritiske, strah; nikada nisam upoznao dosadu. Nisam imao
nita protiv veitog, budalastog ponavljanja jednog istog. Naravno, nisam imao iluizija da mogu
dotle stii; znao sam da je nesrea istrajna, da je lukava i uporna; ali bila je to, u svakom sluaju,
perspektiva koja me nije nimalo brinula. Kao dete, mogao sam da provedem sate brojei listove
deteline na livadi, i mada nikad, tokom dugih godina traenja, nisam naao detelinu sa etiri lista;
nisam zbog toga oseao nikakvo razoaranje, niti gorinu. Istinu govorei, mogao sam isto tako da
brojim i vlati trave: sve te stabljike deteline, sa svoja tri lista, izgledale su mi vazda identine, vazda
divne. Jednog dana, u dvanaestoj godini, popeo sam se na vrh jednog elektrinog stuba, na planini.
Sve vreme dok sam se peo, nisam nijednom pogledao u svoje noge. Kad sam stigao na vrh, na
platformu, izgledalo mi je da e biti jako komplikovano i opasno da siem. Planinski lanci su se
pruali u nedogled, krunisani veitim snegom. Bilo bi mnogo jednostavnije ostati tamo gde sam se
naao, ili skoiti. Zadrala me, na kraju, pomisao da u se razbiti; ali, inae, mislim da bih veno

106

Bosnaunited

mogao da uivam u svom slobodnom letu.

Sutradan sam se upoznao s Andreasom, Nemcem koji ovde ivi ve desetak godina. On je
prevodilac, objanjavao mi je, to mu je omoguavalo da radi sam, za svoj raun. Odlazio je u
Nemaku jednom godinje, u vreme Sajma knjiga u Frankfurtu; kad mu je bilo potrebno neko
obavetenje, pitao je preko Interneta. Pruila mu se prilika da prevede nekoliko amerikih
bestselera, meu njima Firmu, to mu je obezbeivalo asna primanja; a ivot i nije tako skup u
ovom kraju. Do sada, skoro uopte nije bilo turista, njemu je bilo udno da vidi kako se najednom
iskrcavaju svi ti njegovi zemljaci; primio je novost bez oduevljenja, ali i bez stvarnog
nezadovoljstva. Njegove veze sa Nemakom postale su vrlo razreene iako ga je posao obavezivao
da stalno koristi jezik. Oenio se Tajlandankom koju je upoznao u salonu za masau, sad imaju dvoje
dece.
Je l'ovde lako dobiti ovaj decu?a upitao sam ga. Imao sam utisak da postavljam neko
neprilino pitanje, otprilike kao da sam pitao da li je lako nabaviti psa. Iskreno govorei, oduvek sam
oseao izvesnu odbojnost prema sasvim maloj deci; koliko sam ja o tome znao, bila su to mala runa
udovita koja piaju nekontrolisano i isputaju nepodnoljive urlike; pomisao da i sam imam jedno
takvo, nije mi nikada padala na pamet. Ali znao sam da ih najvei broj parova napravi; nisam znao
da li su zbog toga i zadovoljni; u svakom sluaju, nisu se usuivali da se ale. U osnovi, rekao sam
sebi, bacajui pogled uokolo, po turistikom naselju, na ovako irokom prostoru o tome bi se moda
moglo i razmiljati: etala bi se izmeu bungalova, igrala se komadima drveta, ili ve ne znam ime.
Prema Andreasovim recima, bilo je posebno lako ovde gajiti decu; postoji kola u Krabiju,
moglo se do nje stii ak i peke. A tajska deca bila su veoma razliita od evropske, mnogo manje
udljiva i tvrdoglava. Gajila su prema svojim roditeljima potovanje blisko oboavanju to im je
dolazilo prirodno, bio je to deo njihove kulture. Kad bi odlazio da poseti svoju sestru u Diseldorfu,
on je bivao bukvalno zaplaen ponaanjem svojih sestria.
Bio sam samo dopola ubeen u funkcionisanje ovog kulturnog proimanja; sebi sam rekao, da
bih se umirio, kako Valeri ima tek dvadeset osam godina, a ene, u principu, to hvata oko trideset
pete; ali konano, da! ako bude trebalo, imau dete s njom: znao sam da e joj ta ideja pasti na
pamet, to je bilo neizbeno. Nakon svega, dete je kao neka mala ivotinja istina, sa tendencijom da
postane zloesta; recimo da je to neto kao mali majmun. To bi moglo imati ak i prednosti, rekoh
sebi, moda bih mogao da ga nauim da igra igricu Hiljadu prepreka. Gajio sam istinsku strast za
igru Hiljadu prepreka, strast koja je u principu bila neutaena; kome bih jo mogao predloiti da
odigramo po partiju? Svakako ne kolegama s posla; ne ni umetnicima koji su dolazili da mi izloe
svoje projekte. Andreasu, moda? Brzo sam ga ocenio pogledom: ne, nije liio na tu vrstu, to znai
da je imao ozbiljan izgled, inteligentan; bilo je to poznanstvo koje bi trebalo negovati.
Vi nameravate da se nastanite definitivno? upitao me.
Da, definitivno.
Najbolje je tako gledati na stvari, odgovorio je odmahujui glavom. Vrlo je teko napustiti
Tajland; ja znam da bih, kad bi mi se to danas desilo, imao mnogo muke da se oporavim.
Dani su prolazili strahovitom brzinom; trebalo je da otputujemo petog januara. Vee uoi toga
dana nali smo se sa an-Ivom u centralnom restoranu. Lionel je odbio poziv; hteo je da ide da vidi
Kim kako plee. Volim da je gledam kad igra skoro naga pred mukarcima, rekao nam je, znajui
pri tom da u je kasnije ja jedini imati. an-Iv ga je gledao kako se udaljava. Napreduje ovaj
inovnik plinske kompanije primetio je, sarkastino. Otkriva perverzije.
Nemoj mu se podsmevati, protestovala je Valeri. Konano shvatam ta si ti naao u njemu,
rekla je obraajui mi se, dirljiv je to momak. U svakom sluaju, sigurna sam da je proveo
izvanredan odmor.
Vee je padalo; svetla su se palila u selima rasutim du zaliva. Poslednji zrak sunca osvetljavao
je pozlaeni krov pagode. Od trenutka kad mu je Valeri saoptila svoju odluku, an-Iv nije o njoj vie

107

Bosnaunited

govorio. Saekao je ovu veeru da to uini; poruio je flau vina.

Nedostajae mi rekao je. Nita vie nee biti isto. Radili smo zajedno vie od pet godina.
Dobro je ilo, nikad nismo imali ozbiljan sukob. Bez tebe, u svakom sluaju, ne bih uspeo. Govorio je
sve tie, kao za sebe samoga; no se sasvim spustila. Sad, nastavio je on, moemo ve razvijati
formulu. Jedna od najpogodnijih zemalja je Brazil. Razmiljao sam ponovo i o Keni ji: idealno bi bilo
da se otvori klub negde u unutranjosti zemlje, rezervisan za safari, a da se klub na plai prepusti
Afroditi. Druga izvesna mogunost je Vijetnam.
Ne plai se konkurencije? upitao sam.
Ne postoji nikakav rizik. Ameriki lanci nee se nikada usuditi da se upuste u ovo, puritanski
pokret je mnogo jai u Sjedinjenim Dravama. Ono ega sam se malo plaio, jeste reakcija francuske
tampe; ali, do sada, nita se nije desilo, mada moramo rei i to da imamo uglavnom strane klijente;
u Nemakoj i Italiji mnogo su pomirljiviji kad je o ovoj temi re.
Postae glavni svetski svodnik
Svodnik, ne! protestovao je. Ne uzimamo nita od zarade devojaka; putamo ih da rade, i to
je sve.
A sem toga, sve je posebno i odvojeno, intervenisala je Valeri; one nisu, strogo gledano,
osoblje hotela.
U stvari, da ree an-Iv, oklevajui. Ovde je to odvojeno;, ali uo sam da se u San Domingu
konobarice prilino lako penju.
One to rade svojom voljom.
Ah, da, to je najmanje to se moe rei.
Dobro Valeri napravi pomirljiv gest. Ne daj da te zezaju licemeri. Ti si tu, ti predstavlja
osnovu, sa svojom snalaljivou. Aurora to si ti.
Kelner donese pota od limunovca. Za susednim stolom bilo je Nemaca i Italijana kojima je
drutvo pravila jedna Tajlandanka, zatim nekoliko nemakih parova. Sve to je ivelo zajedno, u
punoj saglasnosti, bez vidljivih problema, u klimi koju je karakterisalo opte zadovoljstvo; posao
upravnika turistikog sela bie sasvim lak.
Vi znai ostajete ovde nastavi an-Iv; oigledno mu je bilo teko da poveruje u to. To je
stvarno iznenaujue! U izvesnom smislu, razumem, ali udno je da neko odbija da zaradi jo
novca.
Vie novca da bi se radilo s njim ta? odsee jasno Valeri. Da kupim Pradine cipele? Da
odem na vikend u Budimpetu? Da jedem bele tartufe u sezoni? Zaradila sam mnogo para, ne
uspevam vie ni da se setim ta sam s njima uradila: nema sumnje, mora da sam ih potroila na
budalatine tog tipa. Da li ti zna ta radi sa svojim novcem?
Pa razmiljao je. Zapravo, verujem da ga je, dosad, troila uglavnom Odri.
Odri je idiot, uzvrati ona nemilosrdno. Sreom, razvee se. To je najpametnija odluka koju
si ikada doneo.
Tano je, u osnovi ona jeste veliki idiot odgovori on bez ustruavanja. Ti si, ipak, veoma
udna devojka, Valeri.
Nisam udna ja, ve je takav svet oko mene. Da li ti stvarno eli da kupi kabriolet ferari? Ili
vikend-kuu u Dovilu, koja e biti, u svakom sluaju, poharana? Da radi devedeset sati nedeljno, sve
do ezdesete godine? Da daje polovinu plate za porez, od kojeg se finansiraju vojne operacije na
Kosovu, ili planovi spaavanja predgraa? Ovde je dobro; ima svega to je potrebno za ivot. Jedina
stvar koju moe da ti ponudi zapadni svet su markirani proizvodi. Ako veruje u markirane
proizvode, onda moe da ostane na Zapadu; ako ne, na Tajlandu ima izvanrednih falsifikata.
udan je ipak tvoj stav; godinama si radila u okvirima zapadnog drutva, ne verujui nikada u

108

Bosnaunited

njegove vrednosti.
Ja sam grabljivica, odgovorila je ona mirno. Mala, ljupka grabljivica, moje potrebe nisu
velike; ali ako sam do sada tamo radila, bilo je to samo za lovu: sad hou da ponem da ivim. Ono
to ja ne razumem su drugi: ta tebe, na primer, spreava da doe da ivi ovde? Moe bez
problema da se oeni Tajlanankom; one su lepe, ljupke, dobro vode ljubav; ima ih koje ak govore
i francuski.
Pa ponovo je oklevao. Zasad vie volim da menjam ensku svako vee.
Proi e te to. U svakom sluaju, nita te ne spreava da svraa u salone za masau i kad se
oeni oni i postoje zbog toga.
Znam. Mislim U osnovi mislim da mi je uvek bilo teko da donesem znaajne odluke u
ivotu.
Pomalo u neprilici, okrenuo se na moju stranu: A ti, Miel, ta e ti da radi ovde?
Odgovor najblii istini bio bi bez sumnje neto nalik na nita! Ali uvek je teko objasniti tu
vrstu elje nekome ko je aktivan. Kuhinja odgovorila je Valeri umesto mene. Okrenuo sam se k
njoj, iznenaen. Da, da, bila je uporna, primetila sam, to te hvata s vremena na vreme, ima
prolazne kreativne napade u toj oblasti. To pada ba fino, ja kuvanje ne volim, sigurna sam da e se
ti baciti na to.
Zahvatio sam kaiicom pilei kari sa zelenim papriicama; stvarno, moglo bi se razmisliti o
neemu slinom sa mangom. an-Iv je vrteo glavom, zamiljen. Gledao sam Valeri: bila je to dobra
grabljivica, inteligentnija i upornija od mene; a izabrala je da sa mnom deli svoju jazbinu. Moglo bi
se pretpostaviti da drutva poivaju, ako ne ba na zajednikoj volji, a ono bar na konsenzusu
ponekad definisanom kao meki konsenzus, u zapadnim demokratijama, iz pera uvodniara u
novinama s jasno odreenim politikim pozicijama. Poto sam lino bio dosta mek po
temperamentu, nisam uinio nita da promenim taj konsenzus. Ideja o optoj volji bila mi je manje
uverljiva. Prema Imanuelu Kantu, ljudsko dostojanstvo sastoji se u neprihvatanju potinjenosti
zakonima, sem u meri u kojoj se sam ovek moe smatrati tvorcem zakona. Nikada mi jedna tako
smena izmiljotina ne bi pala na pamet. Ne samo to nikada nisam glasao, ve nisam nikada ni
smatrao da se izbori sutinski razlikuju od odlinog televizijskog oua tu su moji omiljeni izvoai
bili, zapravo, politikolozi; Zerom Zafe, posebno bacao me je u zanos. Biti politiki lider uvek mi je
to izgledalo teko zanimanje, tehniko i iscrpi ju j ue; rado sam prihvatao da svaku svoju politiku
volju prenesem na druge. U mladosti sam poznavao aktiviste koji su drali da je nuno naterati
drutvo da evoluira u tom ili tom pravcu; nisam oseao prema njima ni simpatiju ni potovanje. ak
sam, postepeno, nauio da ih se klonim: nain na koji su se zanimali za optu stvar i razmiljali o
drutvu kao da su ga oni ve preuzeli imao je u sebi neto sumnjivo. S ta sam ja imao, sa svoje
strane, da zamerim Zapadu? Nita posebno, ali nisam bio ni posebno vezan za njega (i sve manje
sam uspevao da shvatim da se moe biti vezan za jednu ideju, za zemlju, za bilo ta en general, osim
za neku osobu). ivot je bio skup na Zapadu, bilo je hladno, prostitucija je tamo bila loeg kvaliteta.
Bilo je teko puiti na javnim mestima, skoro nemogue kupiti lekove ili drogu; radilo se mnogo, bilo
je kola i buke, a bezbednosti na javnim mestima gotovo da nije bilo. Sve u svemu, to je stvaralo niz
nepogodnosti. Postao sam odjednom svestan da sam drutvo u kojem sam iveo smatrao gotovo za
neko prirodno okruenje kao, recimo, savanu, ili dunglu na ije zakone sam morao da se
privikavam. Ideja da postanem deo tog okruenja nikad mi nije proletela kroz glavu; bilo je to kao
atrofija, kod mene, kao neki nedostatak. Nije bilo izvesno da bi drutvo moglo jo dugo preivljavati
s osobama mog tipa; ali ja sam mogao preiveti s jednom enom, vezati se za nju, pokuati da je
usreim. U trenutku kad sam ponovo bacio pogled pun zahvalnosti na Valeri, zauo sam, s desne
strane, neto kao kljocanje. Razaznao sam tada buku motora koja je dolazila s mora, naglo
prekinutu. Sasvim napred, na terasi, jedna visoka plava ena ustala je vritei. Odjeknuo je prvi rafal,
kratak prasak. Ona se okrenula k nama, prinosei ruke licu: jedan metak joj je proao kroz oko,

109

Bosnaunited

njegova duplja bila je sad samo krvava rupa; zatim se sruila beumno. Tada sam ugledao napadae,
tri oveka sa turbanima koji su brzo nadirali prema nama, s mitraljezima u rukama. Odjeknuo je i
drugi rafal, neto dui; zvuk posuda i slomljenog stakla pomeao se sa bolnim kricima. Tokom
nekoliko sekundi, mora da sam bio potpuno paralisan: retki su bili oni koji su pomislili da potrae
spas pod stolom. Pored mene, an-Iv kratko jauknu: bio je pogoen u ruku. A tada ugledah Valeri
kako lagano klizi sa stolice i svaljuje se na pod. Pritrao sam i obavio ruke oko nje. Od tog trenutka,
nisam vie nita video. Mitraljeski rafali su se sustizali u tiini koju je presecala samo lomljava
stakla; inilo mi se da to traje beskrajno dugo. Miris baruta bio je veoma jak. Zatim ponovo nastupi
tiina. Tek tada sam video da mi je leva ruka oblivena krvlju; Valeri je morala biti pogoena u grudi
ili u vrat. Svetiljka pored nas bila je unitena, zavladala je skoro potpuna pomrina. an-Iv, svaljen
na metar od mene, pokuao je da se podigne, i zajeao. U tom trenutku, iz pravca centra za razonodu
zaula se strahovita eksplozija, koja je presekla prostor i dugo odjekivala zalivom. Imao sam najpre
utisak da su mi bubne opne prsle; meutim, nekoliko sekundi kasnije, usred zagluenja, razabrao
sam mnotvo uasnutih krikova, stvarnih urlika prokletnika u paklu.
Pomo je stigla posle deset minuta, doli su iz Krabija; najpre su krenuli ka centru za razonodu.
Bomba je eksplodirala usred Crazy Lips, najveeg bara, u vreme najvee posete; bila je sakrivena u
sportskoj torbi ostavljenoj kraj prilazne staze. Bila je to naprava rune proizvodnje, ali vrlo mona,
na bazi dinamita, sa satnim mehanizmom; torba je bila puna rafova i eksera. Usled siline eksplozije,
zidovi od lake cigle, koji su delili bar od drugih graevina, bili su prosto oduvani; neki od metalnih
nosaa na kojima se drala konstrukcija, popustili su pod snagom udarca, krov je pretio da se srui.
Prva stvar koju su spasioci uradili, suoivi se sa irinom katastrofe, bila je da zovu dodatnu pomo.
Pred ulazom u bar jedna igraica je puzila po zemlji, ruke su joj bile odseene u visini laktova. Kraj
nje je nemaki turista sedeo u gomili uta, pridravajui creva koja su mu ispadala iz stomaka;
njegova ena leala je pored njega, otvorenih grudi, poluotkinutih dojki U unutranjosti bara
nakupio se crnkasti dim; pod je bio klizav, preliven krvlju koja je liptala iz ljudskih tela i otkinutih
organa. Mnogi su u agoniji, bez ruku ili nogu, pokuavali da se odvuku do izlaza, ostavljajui iza sebe
krvavi trag. rafovi i ekseri su se zabadali u oi, upali ake, kidali lica. Pojedina ljudska tela su se i
bukvalno rasprsla iznutra, udovi i utrobe bili su rasuti po podu, na prostoru od nekoliko metara.
Kad su spasioci stigli na terasu, ja sam jo uvek drao Valeri u naruju; telo joj je bilo mlako.
Nekoliko metara od mene, neka ena je leala na podu, a njeno lice, obliveno krvlju, bilo je
naikano komadima stakla. Mnogi su ostali kao da sede na svojim stolicama, iroko otvorenih usta,
nepokretni u smrti. Viknuo sam u pravcu spasilaca: dvojica bolniara su odmah prila, prihvatila
paljivo Valeri, stavili su je na nosila. Pokuao sam da ustanem, i odmah pao unazad; glava mi je
lupila o tle. uo sam, tada kako neko, vrlo diskretno, kae na francuskom: Mrtva je.

110

Bosnaunited

Trei deo

PATAJA BI
Bilo je to prvi put, posle dugo vremena, da se budim sam. Bolnica u Krabiju bila je mala svetla
zgrada; jedan lekar je doao da me obie oko podneva. Bio je Francuz, pripadao je Lekarima sveta;
organizacija je stigla na lice mesta sutradan po atentatu. Imao je tridesetak godina, bio malo
pogrbljen, zabrinutog izraza. Rekao mi je da sam spavao tri dana. U stvari, niste stvarno spavali,
rekao je. Povremeno ste bili budni, priali smo s vama u nekoliko mahova; ali ovo je prvi put da
uspevamo da uspostavimo kontakt. Uspostavimo kontakt, rekoh sebi. Rekao mi je jo da je bilans
atentata bio uasan: u ovom trenutku zna se za sedamnaest mrtvih; bio je to atentat s najvie rtava
koji se ikada dogodio u Aziji. Nekolicina ranjenih jo uvek je u vrlo kritinom stanju, smatra se da je
nemogue sada ih prebaciti dalje. Lionel je bio meu njima. Obe noge su mu otkinute, pare metala
raznelo mu je trbunu duplju; njegove anse da preivi bile su skoro zanemarljive. Ostali teki
ranjenici bili su prebaeni u Bumrungrad bolnicu, u Bangkoku. an-Iv je bio samo lako pogoen,
nadlakticu mu je probio metak; mogli su ga leiti u mestu. Meni nita nije falilo, nisam imao ni
ogrebotinu. Sto se tie vae prijateljice, zakljuio je doktor, njeno telo je ve prebaeno u
Francusku. Zvao sam roditelje telefonom: bie sahranjena u Bretanji.
Zautao je; oekivao je, verovatno, da neto kaem. Posmatrao me krajikom oka; delovao je
sve zabrinutije.
Oko podneva pojavi se jedna bolniarka s posluavnikom; odnela ga je sat kasnije; rekla mi je
da moram da ponem da jedem, da je to neophodno.
an-Iv je doao da me obie, takoe oko podneva. I on me posmatrao nekako udno, malo
iskosa. Priao mi je najvie o Lionelu; on je umirao, samo su sati bili u pitanju. Stalno je traio Kim.
Ona je bila, udom, potpuno netaknuta, ali izgleda da se brzo uteila; etajui se ulicama Krabija,
sino, an-Iv ju je video u naruju nekog Engleza. Nita o tome nije rekao Lionelu, mada on, u
svakom sluaju, nije liio na nekoga ko bi sebi stvarao velike iluzije ve je imao veliku sreu to ju
je upoznao, izjavio je. udno, rekao je an-Iv, on deluje sreno.
U asu kad je naputao moju sobu, shvatio sam da nisam izgovorio nijednu re. Oseao sam da
neto nije u redu, ali to je bilo krajnje nejasno oseanje, koje je teko izraziti. inilo mi se da je
najbolje da utim i saekam da ljudi oko mene shvate svoju greku; to je bio lo trenutak kroz koji je
trebalo proi.
Pre nego to e izai, an-Iv je bacio jo jedan pogled na mene, zatim je obeshrabreno zavrteo
glavom. Izgleda, to mi je ispriao posle, da sam priao mnogo, zapravo bez prestanka, kad god bi me
ostavili samog u sobi; im bi neko uao, ja bih zautao.
Nekoliko dana kasnije prebacili su nas sve u Bumrungrad bolnicu, ambulantnim avionom.
Nisam dobro shvatao razloge ovog prebacivanja; mislim da se pre svega radilo o tome da se
omogui policiji da nas ispituje. Lionel je umro uoi tog dana; prolazei hodnikom bacio sam pogled
na njegov le, uvijen u pokrov.
Tajlandski policajci doli su u pratnji jednog ataea iz ambasade, koji je igrao ulogu prevodioca;
nisam, naalost, mogao mnogo da im kaem. Pitanje koje ih je, izgleda, opsedalo, bilo je da li su
napadai bili azijskog ili arapskog tipa. Dobro sam shvatao njihovu zabrinutost: bilo je neophodno
da saznaju da li se neka medunarodna teroristika mrea uvukla na Tajland ili su imali posla s

111

Bosnaunited

malezijskim separatistima; ali ja sam jedino mogao da im ponavljam da se sve desilo strano brzo,
da sam zapazio jedino siluete; koliko sam ja o tome mogao da znam, ti ljudi su mogli pripadati
malajskoj rasi.
Zatim su tu bili Amerikanci, koji su pripadali, pretpostavljam, CIA-i. Oni su se izraavali grubo,
neprijatnim tonom, imao sam utisak da sam i ja sam osumnjien. Nisu smatrali za potrebno ni da
povedu prevodioca, tako da mi je smisao njihovih pitanja u glavnim crtama promakao. Pred kraj su
mi pokazali seriju fotografija, koje je trebalo da predstavljaju meunarodne teroriste; nisam
prepoznao nijednog od tih ljudi.
S vremena na vreme, an-Iv je dolazio da me obie, sedao je na ivicu kreveta, kraj mojih nogu.
Bio sam svestan njegovog prisustva, postajao sam tada malo napetiji. Jednog jutra, tri dana posle
naeg dolaska, pruio mi je tanak sveanj listova: bile su to fotokopije tekstova iz novina. Direkcija
Aurore mi je ovo poslala faksom sino, dodao je, oni nemaju nikakav komentar.
Prvi tekst, izvuen iz Nouvel Observateura, naslovljen sa Veoma specijalan klub, iao je preko
cele dve strane, pun detalja, ilustrovan fotografijom izvuenom iz nemakog reklamnog prospekta.
Novinar je, bez uvijanja, optuivao Grupu Aurora to promovie seksualni turizam, i dodavao da se,
u takvim okolnostima, moe razumeti reakcija muslimana. an-Klod Gijbo posvetio je uvodnik istoj
temi. Upitan telefonom za miljenje, an-Lik Espitalije je izjavio: Grupa Aurora, potpisnik svetske
povelje o etikom turizmu, ne moe ni na koji nain biti odgovorna za takva zastranjivanja;
odgovorni e biti kanjeni. Dosije je dopunjen tekstom Izabele Alonzo u Journal du dimanche,
otrim ali slabo dokumentovanim, pod naslovom Povratak ropstvu; Fransoaz iru preuzela je ovaj
izraz u svojoj nedeljnoj belenici u Expressu: Imajui u vidu stotine hiljada ukaljanih, ponienih
ena, pretvorenih u robinje, ima li ikakvu teinu, alosno je ovo rei, smrt nekolicine jadnika?
Atentat u Krabiju imao je, naravno, ogromnog odjeka. Liberation je na prvoj strani objavio
fotografiju preivelih koji su vraeni u zemlju, prilikom njihovog dolaska na aerodrom Roasi, uz
naslov: Dvoline rtve. U svom uvodniku, erom Dipi je napadao tajlandsku vladu zbog njene
tolerancije prema prostituciji i trgovini drogom, kao i zbog njenih uzastopnih propusta u procesu
demokratizacije. Paris Match je, sa svoje strane, pod naslovom Klanica u Krabiju, objavljivao
kompletnu priu o noi uasa. Uspeli su da nabave i fotografije, iskreno reeno dosta loeg kvaliteta
crno-bele fotokopije, dobijene faksom, to je moglo predstavljati bilo ta, jedva su se i razaznavala
ljudska tela. Paralelno s tim objavili su ispovest jednog seksualnog turiste, koji nije imao nikakve
veze s prethodnim sluajem bio je to slobodnjak, vrljao je uglavnom po Filipinima. ak Sirak je
odmah dao izjavu u kojoj je, izraavajui svoje uasavanje zbog atentata, osuivao neprihvatljivo
ponaanje nekih naih zemljaka u inostranstvu. Reagujui, u nastavku, Lionel ospen je podseao
na postojanje zakonskih normi koje kanjavaju seksualni turizam, ak i ako se on sprovodi meu
odraslima. Naredni tekstovi u Le Figarou i Le Mondeu postavljali su pitanje sredstava za borbu
protiv ove poasti, i stava koji treba da zauzme meunarodna zajednica.
Sledeih dana, an-Iv je pokuao da dobije Gotfrida Rempkea telefonom; konano je i uspeo.
Gazdi TUI bilo je ao, iskreno ao, ali nije mogao nita da uini. Kao turistiko odredite, Tajland je, u
svakom sluaju, izgubljen za vie desetina godina. Osim toga, francuske polemike imale su izvesnog
odjeka u Nemakoj; miljenja su tamo, istina, bila vie podeljena, ali vei deo javnosti osudio je,
uprkos svemu, seksualni turizam; u takvim okolnostima, on bi se radije povukao iz projekta.
Kao to nisam razumeo razlog mog prebacivanja u Bangkok, nisam nita bolje razumeo ni
razloge mog povratka u Pariz. Osoblje bolnice me nije posebno blagonaklono gledalo, smatrali su,
bez sumnje, da sam suvie inertan; ak i u bolnici, sve do samrtnike postelje, ovek je osuen da
igra komediju. Ono to bolniko osoblje ceni jeste da vidi kod bolesnika izvestan otpor, nedisciplinu,
koju ono onda mora dovijanjem da slomi, za dobro bolesnika, naravno. Ja nisam ispoljavao nita
nalik tome. Mogli su me prevrnuti na bok radi injekcije, i vratiti se tri sata kasnije: bio sam u
potpuno istom poloaju. No uoi odlaska snano sam se lupio o vrata, traei put do toaleta, u
bolnikom hodniku. Ujutro mi je lice bilo obliveno krvlju, rasekao sam arkadu; trebalo me oistiti,

112

Bosnaunited

previti. Nije mi bilo palo na pamet da zovem bolniarku; u stvari, nisam apsolutno nita ni osetio.
Let je predstavljao vremenski prazan prostor; izgubio sam ak i naviku da puim. Pred
pokretnom trakom za podizanje prtljaga, rukovao sam se sa an-Ivom; zatim sam se taksijem
odvezao do Avenije Soazi.
Odmah sam bio svestan da ne ide, da uopte nee ii. Nisam ni raspakovao kofer. Proao sam
kroz stan, sa plastinom kesom, kupei sve Valerine slike koje sam mogao nai. Najvie ih je bilo
snimljeno kod njenih roditelja u Bretanji, na plai ili u vrtu. Bilo je tu i nekoliko erotskih slika, koje
sam napravio u stanu: voleo sam da je gledam kad masturbira, imala je tada jedan lep pokret.
Seo sam na kanabe i okrenuo broj za hitne sluajeve radi dvadeset etiri sata dnevno koji su
mi dali. Bila je to neka vrsta krizne stanice, stvorene specijalno za staranje o preivelima u atentatu.
Nalazila se u paviljonu bolnice Sveta Ana.
Veina ljudi koji su traili da ih prime, bili su zaista u jadnom stanju: uprkos ogromnim dozama
sredstava za umirenje, imali su komare cele noi, jednako praene urlanjem, kricima straha,
plaem. Kad sam se s njima mimoilazio u hodnicima, ostajao sam zaprepaen njihovim zgrenim,
izludenim licima; izgledali su bukvalno nagrizani strahom. I taj strah, rekao sam sebi, nestae tek
kad nestane i njihov ivot.
Ja lino oseao sam samo strahoviti umor. Ustajao sam, u principu, samo da popijem olju
neskafe, ili da gricnem neki biskvit; obroci nisu bili obavezni, kao ni terapija. Podneo sam, meutim,
seriju pregleda, a tri dana po dolasku imao sam susret sa psihijatrom; ispitivanja su otkrila
izuzetno smanjeno reaktiviranje. Nita me nije bolelo, ali sam zaista oseao da sam se smanjio;
smanjio sam se ak ispod praga mogueg. Pitao me ta nameravam da radim. Odgovorio sam: Da
ekam! Pokazao sam se razumno optimistinim; izjavljivao sam mu da e sva ova tuga proi, da u
opet nai sreu, ali da treba jo ekati. Nije mi izgledao sasvim ubeen. Bio je to ovek pedesetih
godina, punog i veselog lica, potpuno osav.
Posle nedelju dana prebacili su me u novu psihijatrijsku bolnicu, na dui boravak ovog puta.
Trebalo je da tamo ostanem neto due od tri meseca. Na svoje ogromno iznenaenje, tu je bio isti
psihijatar. To ne treba da me iznenauje, rekao mi je on; ovde je, zapravo, zaposlen. Pomo rtvama
atentata samo je privremena misija, za ta se, u stvari, bio specijalizovao ve je uestvovao u radu
stanice oformljene posle atentata u brzom vozu na liniji Sen Miel.
On se nije izraavao ba kao tipian psihijatar, tako da je, zapravo, sve bilo podnoljivo. Seam
se da mi je govorio da treba da se oslobodim privrenosti, reklo bi se neki budistiki govor.
Osloboditi se ega? Po prirodi nestabilan, ja sam se bio vezao za neto prolazno, u skladu sa svojom
prirodom sve to nije zasluivalo poseban komentar. Da je u mojoj prirodi bilo neeg trajnog,
nastavljao sam da bih odrao razgovor, vezao bih se za neke vene stvari. Izgleda da je njegov metod
dobro funkcionisao s onim preivelima iz atentata koje je progonio strah od sakaenja i smrti. Te
patnje vam ne pripadaju, one nisu stvarno vae; fantomi prolaze kroz va duh, govorio je on
ljudima; i ljudi su na kraju poinjali da mu veruju.
Ne znam kad sam poeo da bivam svestan situacije; do toga je, u svakom sluaju, dolo kroz
pomraenje. Bilo je dugih trenutaka zapravo, ima ih jo uvek kad Valeri uopte nije bila mrtva. U
poetku sam mogao da ih produavam po elji, bez najmanje muke. Seam se prvog trenutka kad mi
je to postalo teko, kad sam istinski osetio teinu realnosti; bilo je to upravo nakon an-Ivove
posete. Bio je to teak susret, bilo je uspomena koje sam teko mogao da potisnem; i nisam traio od
njega da me ponovo poseti.
Poseta Mari-an, naprotiv, delovala je na mene jako dobro. Nije rekla nita posebno, malo mi je
priala o ambijentu na poslu; odmah sam joj kazao da nemam nameru da se tamo vraam, da u
iveti u Krabiju. Sloila se, ne komentariui nita. Ne brini, rekao sam joj, bie u redu. Pogledala
me s nemim saueem; mislim ak, ma koliko udno bilo, da mi je i poverovala.
Poseta Valerinih roditelja bila je svakako najmunija; psihijatar im je, mora biti, objasnio da

113

Bosnaunited

prolazim kroz fazu negiranja stvarnosti, tako da je Valerina majka plakala tokom cele posete; ni
otac nije izgledao kao da se najbolje snalazi u ovome. Bili su doli da srede neke praktine detalje, da
mi donesu kofer sa mojim linim stvarima. to se tie stana u XIII arondismanu, pretpostavljali su da
ne elim da ga zadrim. Naravno, naravno, rekao sam, videemo kasnije; u tom trenutku je Valerina
majka ponovo briznula u pla.
ivot protie lako unutar neke institucije, ljudske potrebe su tamo, u osnovi, zadovoljene.
Ponovo sam otkrio Pitanja za ampiona, bila je to jedina emisija koju sam gledao, vesti me uopte
nisu interesovale. Mnogi u sanatorijumu provodili su po ceo dan pred televizorom. Ja za to nisam
mnogo mario. Moja zamisao je bila da e se, ako ostanem smiren, ako izbegavam, to je vie mogue,
da razmiljam, sve srediti samo od sebe.
Jednog aprilskog jutra saznao sam da su se stvari zaista sredile, i da u moi uskoro da izaem.
To mi se uinilo kao izvor novih komplikacija: trebalo je da naem sobu u hotelu, da stvorim
neutralan ivotni prostor. Treba stvari gledati s njihove dobre strane, rekao sam jednoj bolniarki.
Bila je vrlo iznenaena, bilo je to prvi put da joj uputim neku re.
Protiv negiranja realnosti, objasnio mi je psihijatar tokom naeg poslednjeg razgovora, nema
preciznog leka; to nije sasvim poremeaj u raspoloenju, ve u predstavi. Razlog to me je drao u
bolnici sve ovo vreme, bio je, pre svega, to se plaio pokuaja samoubistva ona su dosta esta u
sluaju kad se naglo vrati svest; ali sada sam van opasnosti. A, lepo, rekao sam, ba lepo!
Nedelju dana po izlasku iz bolnice, seo sam u avion za Bangkok. Nisam imao precizne planove.
Da imamo idealnu prirodu, mogli bismo se zadovoljiti prosto kretanjem sunca. Godinja doba su bila
suvie jasno podeljena u Parizu, i to je bio razlog uzmuvanosti, nervoze. U Bangkoku, sunce se dizalo
u est sati, zalazilo takoe u est; u meuvremenu, prevaljivalo je svoju, stalno istu, putanju.
Postojao je verovatno i period monsuna, ali ja tome, do sada, nisam prisustvovao. Postojala je i
guva u gradu, ali njene razloge nisam do kraja shvatao; radilo se, zapravo, o nekoj vrsti prirodnog
stanja. Ovi ljudi, bez svake sumnje, imaju neku sudbinu, ivot u meri koju je odreivao nivo njihovih
primanja; ali, mogli su, isto tako, biti i stado lemura.
Smestio sam se u Amari Boulevard; hotel su zaposedali uglavnom japanski poslovni ljudi. Tamo
smo odseli, poslednji put, ja, Valeri i an-Iv; to nije bila dobra ideja. Dva dana kasnije preselio sam se
u Grace hotel; bio je udaljen samo nekoliko desetina metara, ali je atmosfera bila osetno razliita.
Bilo je to bez sumnje poslednje mesto u Bangkoku gde su se jo mogli nai arapski seksualni turisti.
Ranije su se bukvalno unjali uza zidove, a sad su prosto ostajali zatvoreni u hotelu, koji je
raspolagao diskotekom i sopstvenim salonom za masau. Neki od njih su se mogli sresti jo samo u
susednim uliicama, gde je bilo prodavaa evapa, ali van toga vie nigde. Primetio sam da sam se,
i ne elei to, pribliio Bumrungrad bolnici.
Covek sigurno moe ostati u ivotu hranjen jednostavno eljom za osvetom; mnogo ljudi je
ivelo tako. Islam je unitio moj ivot, i islam je svakako bio neto to sam mogao da mrzim;
narednih dana trudio sam se da oseam mrnju prema muslimanima. Uspevao sam prilino dobro, i
poeo sam ponovo da pratim svetske vesti. Svaki put kad bih uo da su neki palestinski terorista, ili
neko palestinsko dete, ili trudna palestinska ena ubijeni metkom, u pojasu Gaze, oseao sam kako
drhtim od oduevljenja to je, eto, jedan musliman manje na svetu. Da, moglo se tako iveti.
Jedne veeri, u hotelskom kafe-baru jedan jordanski bankar zapodenuo je razgovor sa mnom.
Prirodno ljubazan, insistirao je da mi plati pivo; moda je poela teko da mu pada prinudna
izolovanost u hotelu. Ja razumem te ljude, shvatite, ne mogu ih zbog toga mrzeti, rekao mi je.
Mora se rei da smo dobili ta smo traili. Ovo nije zemlja islama, ovde nema potrebe da se plaaju
stotine miliona da bi se finansirala gradnja damije. Ne raunajui atentate, naravno. Uoivi da ga
paljivo sluam, naruio je i drugo pivo, i dodatno se osmelio. Problem muslimana, govorio mi je,
jeste u tome to je raj, koji obeava Prorok, ve postojao ovde dole: postoje mesta na ovom svetu
gde raspoloive i lascivne devojke pleu zbog zadovoljstva mukaraca, gde se moe opijati nektarom

114

Bosnaunited

i istovremeno sluati muzika nebeskih tonova: bilo je dvadesetak takvih mesta u krugu od pet
stotina metara oko ovog hotela. Ta mesta su lako dostupna, da bi se u njih ulo nije bilo potrebno
ispuniti sedam muslimanskih verskih obaveza, niti poi u sveti rat; bilo je dovoljno platiti nekoliko
dolara. Nije bilo potrebno ni putovati da bi se sve to upoznalo; dovoljno je imati satelitsku antenu.
Za njega nije bilo nikakve sumnje: muslimanski sistem je bio osuen, kapitalizam e nadjaati. Ve
sad mladi Arapi misle samo na seks i kako da troe. Dabe oni ponekad tvrde suprotno, njihov tajni
san je da se utope u ameriki model: agresivnost nekih meu njima nije nita drugo do znak
nemone ljubomore; sreom, sve su brojniji oni koji javno okreu lea islamu. On sam nije imao
sree, sad je ve star ovek, i bio je prinuen da ceo svoj ivot ureduje prema religiji koju je mrzeo. I
ja sam bio pomalo u slinoj situaciji: doi e sigurno jednom dan kad e svet biti osloboen islama;
ali, za mene, bie suvie kasno. Ja, zapravo, vie nisam ni imao ivot; imao sam ivot samo nekoliko
meseci; nije ni to tako loe, mnogi nemaju ni toliko. Odsustvo elje za ivotom, na alost, nije
dovoljno da bi se javila i elja za smru.
Video sam ga sutradan, ba pred njegov povratak u Aman; trebae da saeka godinu dana pre
nego to opet bude mogao da se vrati. Bio sam zadovoljan to odlazi, oseao sam da bi inae ponovo
hteo da razgovara sa mnom, a ta mogunost mi je stvarala pomalo glavobolju: bilo mi je jako teko,
sad, da podnosim intelektualne razmene miljenja; nisam vie uopte imao elje da razumem svet,
ak ni da ga upoznam. Na kratak razgovor, meutim, ostavio je na mene dubok utisak: on me
zapravo, od prve, ubedio da islam mora biti osuen; im se o tome razmiljalo, to je moralo biti
oevidno. Ova jednostavna misao dovoljna je bila, za mene, da razveje mrnju. Ponovo sam prestao
da se interesujem za vesti.
Bangkok je sasvim slian svakom normalnom gradu: u njemu se eta mnogo poslovnih ljudi,
mnogo je turista na organizovanim putovanjima. Dve nedelje kasnije, seo sam u autobus za Pataju.
Tako je moralo da se zavri, rekao sam sebi ulazei u autobus; zatim sam primetio da je to lano
zakljuivanje, da u ovom sluaju nema nikakve predodredenosti. Mogao sam, isto tako, ostatak
svojih dana provesti sa Valeri na Tajlandu, u Bretanji, ili bilo gde drugde. Stariti i inae nije posebno
zabavno, ali stariti sam, to je gore od svega.
im sam spustio kofer na pranjavo tlo autobuske stanice, osetio sam da sam stigao na kraj
svog puta. Jedan stari narkoman, nalik kosturu, duge sede kose, sa velikim guterom koji mu je leao
na ramenu, prosio je kraj rotacionih vrata. Dao sam mu sto bahta da popije pivo u Heidelberg
Hofu, ba preko puta. Nemaki pederi, brkati i trbuasti, epurili su se u cvetnim kouljama. Blizu
njih, tri ruske maloletnice, u krajnjem stadijumu prostituisanja, uvijale su se sluajui ghettoblaster. Previjale su se i bukvalno valjale po trgu, odvratne male sisaice. Za samo nekoliko minuta
hoda ulicama grada, susreo sam impresivno arenilo ljudskih vrsta: repere s vokmenima, holandske
marginalce, sajber-pankere sa crvenom kosom, austrijske drolje nakiene persingom. Ne postoji
vie nita posle Pataje, to je neka vrsta kloake, zavrni slivnik u koji se izliva sav otpad zapadnjake
neuroze. Bilo da je neko homoseksualac, heteroseksualac ili oboje u isti mah, Pataja za sve njih
predstavlja mesto poslednje anse, posle kojeg preostaje samo odricanje od svake elje. Hoteli se
normalno razlikuju po komforu i po nivou cena, ali i po nacionalnosti svoje klijentele. Postoje ovde
dve velike zajednice, Nemci i Amerikanci (meu koje se, verovatno, provlae i Australijanci, to jest
Novozelanani). Moe se takoe nai ne tako malo Rusa, oni se prepoznaju po seljakom izgledu i
gangsterskom ponaanju. Postoji ak ceo jedan objekat namenjen Francuzima, nazvan Ma maison:
hotel nema vie od dvanaestak soba, ali restoran je vrlo popularan. Ziveo sam u njemu nedelju dana,
pre nego to sam shvatio da nisam posebno vezan ni za andujete 13 ni za ablje batake; da mogu da
ivim ne pratei utakmice francuskog prvenstva preko satelita i bez svakodnevnog prelistavanja
stranica za kulturu u Mondeu. U svakom sluaju, valjalo je potraiti dugoroniji smetaj. Normalno
trajanje turistike vize je na Tajlandu samo mesec dana; ali, da bi se dobilo produenje, dovoljno je
13

Vrsta kobasice (prim. prev.).

115

Bosnaunited

prei granicu. Vie agencija u Pataji nude jednodnevni aller-retour do kambodanske granice. Posle
troasovne vonje minibusom eka se u redu sat-dva, pred graninom postajom; rua se u restoranu
sa samoposluivanjem na kambodanskom tlu (cena ruka uraunata je u aranman, kao i bakii za
carinike); zatim se ide nazad. Najvei broj rezidenata tako radi svakog meseca, ve godinama; to je
mnogo jednostavnije nego ekati na boravinu vizu.
U Pataju se ne dolazi da se obnovi ivot, ve da se on okona pod prihvatljivim okolnostima. Ili
bar, ako bih se hteo grubo izraziti, da se napravi pauza, duga pauza, koja bi mogla biti i konana. To
su izrazi koje je koristio jedan homoseksualac, od nekih pedesetak godina, koga sam upoznao u
jednom irskom pabu; najvei deo radnog veka proveo je kao meter u utoj tampi, i uspeo da utedi
neto novca. Deset godina kasnije, zakljuio je da se stvari kreu loe po njega: izlazio je redovno u
none klubove, one iste u koje je zalazio godinama, ali sve ee se vraao kui kratkih rukava.
Naravno, jo uvek je bio u stanju da plaa; ali kad je ve trebalo doi na to, vie je voleo da plaa
Azijatima. Izvinjavao se zbog ove napomene, nadao se da u njoj ne vidim nikakvu rasistiku
konotaciju. Ne, ne, naravno, shvatio sam: manje je poniavajue da se plati osobi koja ne lii ni na
jednu od onih koje je mogao da zavede u prolosti, koja u vama ne budi nikakvu uspomenu. Ako
seksualnost ve mora da se plaa, onda je dobro da ona bude, u izvesnoj meri, neizdiferencirana.
Kao to svi znaju, jedna od prvih stvari koja se oseti u prisustvu predstavnika druge rase jeste
upravo ta neizdiferenciranost, to oseanje da su, fiziki gledano, skoro svi ljudi druge rase slini. Taj
efekat nestaje posle nekoliko meseci boravka meu njima, i to je teta, jer on vie odgovara
realnosti: ljudska bia, u osnovi, strano lie jedna na druge. Mogu se, naravno, razlikovati mujaci i
enke; mogu se, takoe, ako se to eli, razlikovati starosne kategorije; ali svaka dublja razlika potie
iz neke vrste pedanterije, to je sigurno posledica amotinje. Osoba u amotinji uoava razlike,
stvara hijerarhiju vrednosti, i to postaje njena osobena crta. Prema Hainsonu i Roulinsu, razvoj
sistema hijerarhijske dominacije u okviru ivotinjskih zajednica ne odgovara nikakvoj praktinoj
nunosti, nijednoj selektivnoj prednosti; on predstavlja prosto jedan od naina borbe protiv
ubitane amotinje ivota u goloj prirodi.
I tako, bivi meter je okonavao mirno svoj ivot pedera, kupujui sebi lepukaste, vitke i
miiave deake tamnog tena. Jednom godinje, odlazio je u Francusku da obie porodicu i
nekolicinu prijatelja. Njegov seksualni ivot manje je uzbudljiv nego to ja mogu da pretpostavim,
rekao mi je; izlazi u provod jednom ili dvaput nedeljno, ne vie. Ve je esta godina kako se nastanio
u Pataji; obilje raznovrsnih seksualnih mogunosti, uzbudljivih i jeftinih, izazivalo je, zaudo,
splanjavanje elje. Svaki put kad izae, siguran je da moe naguziti nekog od tih divnih dekia i
puiti im, a da e mu ovaj, sa svoje strane, drkati sa mnogo oseajnosti i vetine. Potpuno umiren u
tom pogledu, on je zato mnogo bolje pripremao svoje izlaske, koristio se njima umereno. Shvatio
sam da je on zamiljao da sam utonuo u erotska uzbuenja prvih nedelja boravka, da je u meni
video svoj heteroseksualni pandan. Uzdrao sam se od razuveravanja. Ponaao se prijateljski,
insistirao da on plaa pivo, dao mi nekoliko adresa stanova koji se mogu iznajmiti na dui period.
Predstavlja mu zadovoljstvo da pria s Francuzom, rekao mi je; veinom se okupljaju oko restorana
Ma maison; to su uglavnom heteroseksualci, konzervativci i falokrati, bivi kolonisti ili vojnici. Ako
bih se nastanio u Pataji, mogli bismo uvee zajedno izlaziti, bez ikakvih obaveza, prirodno; ostavio
mi je broj svog mobilnog telefona. Primio sam to k znanju, svestan, istovremeno, da ga nikada neu
zvati. Bio je simpatian, prijatan, ak interesantan, ako hoete; ali ja prosto vie nisam imao nikakve
volje za ljudskim kontaktima.
Iznajmio sam sobu u Naklua Roadu, malo po strani od gradske guve. Imala je rashladni ureaj,
friider, tu, jedan krevet i jo nekoliko komada nametaja; kirija je bila tri hiljade bahta meseno
neto malo vie od pet stotina franaka. Poslao sam novu adresu svojoj banci, zatim napisao pismo sa
ostavkom Ministarstvu kulture.
Nije mi preostajalo mnogo toga da uradim u ivotu, uopte Kupio sam vie araka papira
21x29,7 da pokuam da unesem neto reda u delove svog ivota. To je neto to bi ljudi ee

116

Bosnaunited

trebalo da odrade, pre nego to umru. udno je bilo misliti kako ima mnogo ljudskih bia koja
proive ceo ivot ne ostavivi iza sebe ni najmanji komentar, ni najmanju beleku, ni najmanju
primedbu. Ne zato to bi ti komentari, te kritike, te primedbe mogli biti namenjeni nekome, ili imati
bilo kakav smisao; nekako je, ini mi se, ipak, bolje da, pri svoenju rauna, budu napravljeni.
est meseci kasnije, jo uvek sam u sobi u Naklua Roadu; i kao da sam skoro zavrio svoj posao.
Valeri mi nedostaje. Da sam sluajno imao nameru, zapoinjui pisanje ovih stranica, da umanjim
oseanje gubitka, ili da ga uinim podnoljivijim, mogao bih sad biti konano uveren u svoj poraz;
odsustvo Valeri nikada mi nije donosilo ovoliko patnje.
Poetkom treeg meseca mog boravka ovde, konano sam odluio da ponovo krenem u salone
za masau i barove s hostesama. Ideja me a priori nije oduevljavala, bojao sam se da u doiveti
potpuni fijasko. Ipak, uspeo je da mi se digne, pa ak i da ejakulira, ali vie nikada nisam doiveo
zadovoljstvo. Nije to bila krivica devojaka, bile su one isto vete, isto nene; ali ja kao da sam bio bez
oseaja. Pomalo iz principa, nastavio sam da odlazim u salone za masau jednom nedeljno; a onda
sam odluio da prekinem. Bio je to, ipak, neki ljudski kontakt, eto smetnje! Mada vie nisam verovao
u zadovoljstvo koje bih ja osetio, moglo bi se desiti da devojka svri, utoliko pre to mi je
neosetljivost mog organa omoguavala da izdrim satima, ako se ne bih potrudio da prekinem ovo
gimnasticiranje. Mogao sam doi i dotle da poelim uivanje, to je predstavljalo izazov; a ja vie
nisam eleo da doivim bilo kakav izazov. Moj ivot je bio ispranjena forma; bilo je poeljno da
tako i ostane. Da sam pustio da strast obuzme moje telo, bol bi doao brzo za njom.
Moja knjiga se blii kraju. Sve ee, sada, preleim najvei deo dana. Ponekad ujutro pustim
rashladni ureaj, ugasim ga uvee, a izmeu ove dve radnje ne desi se apsolutno nita. Navikao sam
se na romorenje aparata, mada mi je u poetku smetalo; ali, navikao sam se i na vruinu; ne dajem,
stvarno, prednost bilo emu.
Ve odavno sam prestao da kupujem francuske novine; pretpostavljam da su u ovom trenutku
ve odrani predsedniki izbori. Ministar kulture, po svaku cenu, mora da nastavi svoj poao. Moda
Mari-an jo misli na mene, s vremena na vreme, bar dok pravi budet za izlobe; nisam ni
pokuavao da stupim u vezu s njom. Ne znam vie ni ta je sa an-Ivom; posle otkaza u Aurori,
morao je, pretpo, stavljam, karijeru nastaviti na mnogo niem poloaju i, verovatno, u nekom
drugom sektoru, ne u turizmu.
Kad se ljubavni ivot okona, ivot u celini postaje neto konvencionalno i nametnuto.
Zadrava se ljudska forma, uobiajeno ponaanje, neka vrsta strukture; ali srce, kako se to kae, vie
ne uestvuje.
Skuteri se sputaju niz Naklua Road, diui oblak praine. Ve je podne. Prostitutke stiu s
periferije grada, idu na svoja radna mesta u barove u centru.
Ne verujem da u danas izlaziti. Moda tek predvee, da progutam supu u nekoj od baraka na
raskrsnici.
I kad se ovek odrekne ivota, poslednji ljudski kontakti koji mu preostaju su oni koje ima s
trgovcima. U mom sluaju, oni se ograniavaju na nekoliko rei izgovorenih na engleskom. Ne
govorim tajlandski, to podie oko mene nesnosnu i munu prepreku. Sva je prilika da nikada neu
stvarno upoznati Aziju, mada to, uostalom, i nema nikakvog znaaja. Moe se iveti u svetu a da se
on ne shvati, dovoljno je moi iz njega dobiti hranu, milovanja i ljubav. U Pataji su hrana i milovanja
jeftini, prema zapadnim, pa ak i prema azijskim kriterijumima. Sto se ljubavi tie, teko mi je da o
njoj govorim Sada sam ubeen u ovo: za mene je Valeri bila srean izuzetak. Pripadala je onim
osobama koje su u stanju da posvete svoj ivot neijoj srei, da od toga naprave, doslovno, svoj cilj.
Taj fenomen je u biti misterija. U njemu lee srea, jednostavnost, radost; ali ja jo uvek ne znam ni
kako, ni zato se on deava. A ako nisam shvatio ljubav, emu bi mi sluilo da sam razumeo sve
ostalo?
Do kraja ivota u ostati dete Evrope, briga i stida; nemam nikakvu poruku nade, za bilo koga.

117

Bosnaunited

Prema Zapadu ne oseam mrnju, najvie ogroman prezir. Znam samo da, takvi kakvi smo, smrdimo
na egoizam, mazohizam i smrt. Stvorili smo sistem u kojem je postalo prosto nemogue iveti; i, uz
to, nastavljamo da ga izvozimo.
Vee se sputa, arene girlande pale se u izlozima pivnice. Nemaki matorci se smetaju,
sputaju dlanove na butine svojih mladih pratilja. Vie nego ijedan drugi narod oni poznaju brigu i
stid, oseaju potrebu za nenim telom, za mekom koom, beskrajno sveom. Vie nego ijedan drugi
narod, oni poznaju elju za sopstvenim unitenjem. Kod njih se retko sree ona pragmatina i
zadovoljna vulgarnost anglosaksonskih seksualnih turista, onaj stil da bez prestanka uporeuju ono
to dobijaju s cenama. Retko je takode kod njih da rade gimnastiku, da odravaju sopstveno telo.
Uglavnom jedu previe, piju mnogo piva, nagomilavaju salo; veina e ih brzo umreti. Cesto su
prijateljski raspoloeni, vole da se ale, da priaju viceve; ipak, njihovo drutvo je optereujue i
tuno.
Smrt sam sad shvatio; ne verujem da e me boleti. Upoznao sam mrnju, prezir, opadanje snage
i jo mnogo toga; spoznao sam ak i trenutke ljubavi. Nita moje nee me nadiveti, i ne zasluujem
da me ita nadivi; ja sam jedna prosena individua, u svim aspektima.
Zamiljam, ne znam zato, da u umreti usred noi, i oseam laku zabrinutost pri pomisli na
patnju koja e pratiti odvajanje od tela. Teko mi je da predstavim prestanak ivota kao neto
savreno bezbolno i nesvesno; znam naravno da greim, ali uprkos tome teko mi je da sebe u to
ubedim.
Starosedeoci e me pronai nekoliko dana potom, moda i pre; u ovakvoj klimi leevi poinju
brzo da zaudaraju. Nee znati ta da urade sa mnom, obratie se verovatno ambasadi Francuske.
Daleko od toga da sam neki siromaak, moj predmet e se lako obraditi. Ostae sigurno ne tako malo
novca na mom raunu; ne znam ko e ga naslediti, bez sumnje drava, ili neki daleki roaci.
Za razliku od drugih azijskih naroda, Tajlandani ne veruju u duhove i pokazuju malo
interesovanja za sudbinu leeva; uglavnom ih pokopavaju direktno, u zajedniku raku. Poto nisam
ostavio precizne instrukcije, isto e se desiti i sa mnom. Bie konstatovana smrt, precrtae jednu
rubriku u kartoteci o broju stanovnika, daleko odavde, u Francuskoj. Nekolicina ulinih prodavaa,
naviklih da me vide u kraju, zavrtee glavom. Moj stan e biti izdat novom rezidentu. Zaboravie me.
Zaboravie me brzo.

118