Mainski fakultet

Univerziteta u Beogradu
Inenjerstvo biotehnikih sistema
Predmet: Osnove pojava prenoenja i tehnike suenja
Kandidat:

Projektni zadatak
Projektovati kombinovanu ciklonsku, indirektnu suaru za definisani materijal,.treset
usitnjen..
Polazni podaci:
Kapacitet suare:
- po osuenom materijalu.................................................
Vlanost materijala po suvoj osnovi:
- na ulazu u komoru za suenje .........................................
- na izlazu iz komore za suenje.........................................
Temperatura materijala:
- na ulazu u komoru za suenje
- na izlazu iz komore za suenje...........
Stanje vazduha i agensa suenja:
- na ulazu u greja:
- temperatura okoline...............................................
- relativna vlanost okoline.......................................
- na ulazu u komoru za predsuenje i komoru za suenje:
- temperatura agensa suenja:
- na ulazu u komoru za predsuenje.............

2 0,83kg / s ,
m
u1 50% ,
u 2 23% ,

m1 0 o C
m 2 70 o C
t o 15o C
o 60% ,

t as1 p 160 o C ,

- na ulazu u komoru za suenje.

t as1 175o C
- na izlazu iz komore za suenje:
t as2 70 o C ,
- temperatura agensa suenje...............
Specifini toplotni kapacitet:
- apsolutno suvog materijala.. ...................................... casm 1,96kJ /( kgasm K ) ,
Projektni zadatak treba da sadri:
1. Proraun materijalnog i toplotnog bilansa,
2. Prikaz procesa u x - h dijagramu,
3. Definisanje osnovnih dimenzija i parametara reenja,

U Beogradu
26.11.2015.

Zadatak izdao
..........................................
Prof. dr Dragan Markovi

Proraun kombinovanih suara

Najperspektivnije za suenje materijala koji tee odaju vlagu su kombinovane
suare, u kojima se proces suenja ostvaruje pri jednakim hidrodinamikim reimima,
to omoguava znatno ubrzanje procesa. Vlani materijali sa slobodnom i vezanom
vlagom imaju veliku poetnu vlanost i naroito izraena adheziono koheziona svojstva.
U ovim sluejevima prvi stepen suenja mora da obezbedi promenu strukture, to se
ostvaruje u cilindrinim komorama sa brzohodnim mealicama pri poveanim brzinama
agensa suenja, pri uslovima odnoenja predsuenog materijala u reimu pneumatskog
transporta u drugi stepen, komoru za dosuivanje. Specifinosti procesa prorauna
kombinovanih aerofontanskih i ciklonskih suara je u tome to se u njima proces
suenja disperznih materijala odvija ne u jednoj komori za suenje , ve u dve
postavljene u nizu. Pri tome ukupni protok agensa suenja prolazi samo kroz drugu
komoru, dok u prvu ulazi samo deo agensa suenja.
Pri proraunu kombinovanih , kao i drugih suara, usvajaju se kapacitet po
osuenom materijalu m2 ; poetna i krajnja relativna vlanost materijala y1 i y2;
temperatura t0 i relativna vlanost spoljnjeg vazduha 0, poetna temperatura materijala
koji se sui m1; poetna temperatura agensa suenja na ulazu u suaru kroz prvi kanal,
predsuenje, tas1 i kroz drugi tas1; temperatura agensa suenja tas2 na izlazu iz suare.
11.1. Proraun kombinovanih ciklonskih suara
U sastav suare ulaze predsuiva (prvi stepen suenja) i ciklonska komora za
dosuivanje, drugi stepen suenja, sl.11.1.1. Koriste se za suenje

Sl. 11.1. Kombinovana ciklonska suara

1. bunker za vlaan materijal; 2. komora za predsuenje; 3. komora za
suenje; 4. ciklon; 5. baterija ciklona; 6. mokri centrifugalni skruber;
7. sektorski sistem za zatvaranje; 8. ciklon komora za suenje 9.
filter; 10. ventilator; 11. razmenjiva toplote na paru; 12. filter; 13.
ventilator; 14. razmenjiva toplote na paru.

materijala visoke vlanosti, pora dimenzija do 0,6 nm i koji sadre slobodnu i vezanu
vlagu.
Radna zapremina komore ciklona, kombinovane ciklonske suare, se moe
odrediti iz izraza (m3):
Vk

mw
qw

(11.6)

gde je qw - specifino optereenje zapremine suare isparenom vlagom, ija vrednost

se kree u granicama 20 do 50 kg/(m2 h); ovaj pokazatelj se odredjuje eksperimentalno
u laboratorijskim ili poluindustrijskim uslovima.
Prenik komore (m) je:

Dk 0,7373 Vk .

(11.7)

Prenik predsuivaa (prvog stepena suenja ), (m) je:

Dp=0,5 Dk.

(11.8)

Brzina agensa suenja u gornjem delu predsuivaa (m/s) :

vasp = (2 do 3) vlsr ,

(11.9)

gde je vlsr brzina lebdenja estica materijala maksimalnog prenika, dmax.

Brzina lebdenja se odredjuje prema izrazima (9.1) i (9.3), za parametre agensa
suenja na izlazu iz suare.
Uzimajui u obzir, da je relativna vlanost agensa suenja, koji izlazi iz
predsuivaa., blizu stanja zasienja 0 1, apsolutna vlanost se moe odrediti prema
izrazu:
x2 0,622

pd
,
p pd

(11.10)

gde je p apsolutni pritisak u predsuivau; pds parcijalni pritisak suvozasiene pare.

Temperatura agensa suenja na izlazu iz predsuivaa t'as2 , pri suenju
materijala visoke vlanosti sa povrinskom vlagom , moe se uzeti da je jednaka
temperaturi adijabatskog zasienja agensa suenja t'aswt, poetne temperature t'as1 i
apsolutne vlanosti xas1.
Ako se sui materijal male poetne vlanost ( y1 20 %), znatna koliina vlage
se nalazi u vezanom stanju, pa e parametri agensa suenja, koji izlazi iz predsuivaa

biti drugaiji. Ne unosei znaajniju greku u dalji proraun , mogue je za ovaj sluaj ,
uzeti da je t'as2 t'aswt+(10 do 15oC).
Gustina agensa suenja na izlazu iz predsuivaa je:
1 x2
215,5
.
273 t2 0,622 x2

2
as

(11.11)

Maseni protok agensa suenja u predsuivau , preraunat na apsolutno suvi

vazduh (kg/h) je:
L

2.
D p vas as
2

(11.12)

Tanija vrednost koeficijenta (kg/h) je:

.
L

(11.13)

Maseni protok apsolutno suvog agensa suenja u drugom kanalu suare (kg/h)
je:
L L L.

(11.14)

Gustina agensa suenja na ulazu u suaru kroz drugi kanal je:

1
as

1 xas1
215,5
.
273 t as 1 0,622 xas 1

(11.15)

Zapreminski protok agensa suenja, vazduha, na ulazu u komoru ciklona kroz

drugi kanal je:

L
Vas 1
.
1
as

(11.16)

Zapreminski protok agensa suenja u komori ciklona kroz prvi kanal je:

Vas 2

L
.
2
as

(11.17)

Dimenzije otvora za uvodjenje agensa suenja u ciklonsku komoru kroz prvi i

drugi kanal se odredjuju na osnovu zapreminskih protoka agensa suenja V
as2 iVas1 iz
uslova da je srednja brzina agensa suenja u granicama od 15 do 25 m/s.

Gustina agensa suenja na izlazu iz komore ciklona je:

2
as

215,5
1 xas2
273 tas2 0,622 xas2

(11.18)
Zapreminski protok agensa suenja na izlazu iz komore ciklona (m3/s) je:

Vas 2

L
2
as

Prenik izlazne cevi komore za suenje se definie iz uslova da brzina agensa

suenja u istoj bude u granicama od 15 do 25 m/s.
U tabeli 4.3., su dati opis i karakteristike nekih tipova suara.
Tabela 4.3. Opis i karakteristike nekih tipova suara
Naziv i princip rada

Opis

Oblast primene

Komornesuare, s
prirodnom
i
prinudnom
cirkulacijom agensa
suenja(zagrejan
vazduh ili smea
vazduha okoline i
produkata
sagorevanja).

Suare
priodinog
dejstva, reima rada.
Osnovni
deo
je
pravougaona
komora, unutar koje
na vagonetima ili na
drugim
sredstvima
se
postavlja
materijal,
ostajui
nepokrtetan u toku
procesa suenja.
Suare
polukontinualnog
reima
rada.
Osnovni
deo
je
izduena
komora,
unutar
koje
se
materijal koji se sui
pomera
kroz
odreene vremeske
intervale
u
podunom pravcu.
Suare
sa
kontinualnim
reimom rada. U
osnovi se sastoje od
komore, unutar koje
se materijal kree na

Male
koliine
drveta(daske), voe,
povre,
perploa,
cigla,
keramiki
proizvodi, izolacione
ploe
i
razliiti
vlaknasti materijali:
lana, slame konoplje,
itd..

Tunelske
ili
koridorne suare sa
vagonetima, u kojima
je mogue ostvariti
razliite
varijante
procesa suenja, u
veini sluajeva se
primenjuje
recirkulacija agensa
suenja.
Trakaste suare,. U
svojstvu
agensa
suenja u veini
sluajeva koristi se
zagrejan
vazduh.
Vietrakaste suare

Reim suenja i
osnovni pokazatelji
Temperatura agensa
suenja 60 250 0C.
Specifina potronja
toplote q=5900
10500 kJ/kgW.

Suenje
veih
koliina
materijala,
navedenih u delu
komorne suare.

Temperatura agensa
suenja 60 300 0C.
Specifina potronja
toplote q=5000
8400kJ/kgW

Suenje
pamuka,
vune, predivo, slame
lana
i
konoplje,
povra i voa, aja i
palidrvca i razliitih
sitno
komadnih

Temperatura agensa
suenja 70 170 0C.
Specifina potronja
toplote q=5000
7500kJ/kgW.
Potronja elektrine

obezbeuju
veu jednoj ili nekoliko materijala.
ravnomernost
traka, sa razliitim
suenja materijala. smerom kretanja.

Konvejerne suare Suare

sa
kontinualnim
reimom rada. U
osnovi se sastoje od
komore, unutar koje
se materijal kree na
noseem konvejeru.
Petljaste suare
Suare
sa
kontinualnim
reimom rada. U
osnovi se sastoje od
komore, unutar koje
se materijal u vidu
petlje
kree
na
noseem konvejeru.
ahtne suare, se Suare
sa
izvode: sa slobodnim kontinualnim
i
usporenim reimom
rada.
kretanjem materijala Sastoje
se
iz
i
sa
kretanjem vertikalne
komore,
materijala u ahtu ahta, u kojoj se pod
kao kontinuum.
dejstvom sile tee
kree materijal koji
se sui, prostrujavan
agensom suenja.

Suenje
lakiranih
metalnih proizvoda,
lakiranih proizvoda
od
perploe,
suenje kalupa za
livenje, jezgara itd..

Doboaste suare

Suenje
komadnih
materijala,
uglja,
peska, gline, krea,
rude,
sporednih
proizvoda u industriji
piva i eera i drugih
materijala.

Suare
sa
kontinualnim
reimom rada. Imaju
horizontalni
ili
nagnuti, cilindrinog
ili konusnog oblika
bubanj, koji se obre
sa 0,5 do 8 min-1. Za
vreme obrtanja bub
nja unutar njega se
premeta
i
istovremeno
mea

energije
do
50
kWh/tW. Optereenje
jedinice
povrine
trake
u
jedinici
vremena sa vlagom,
kgW/(m2,h)
Temperatura agensa
suenja 120 300
0
C.
Specifina
potronja
toplote
q=5000

8400kJ/kgW

Suenje
razliitih Vidi tabelu x
tkanina, papira i
materijala u obliku
paste.

Suenje soli, rude,

gline,
zrnastih
kultura:
(penica,
ra, ovas), povra,
rezanaca
eerne
repe i tome slinih
materijala, (tabela )

Vreme suenja za
komore
sa
slobodnim kretanjem
materijala
se
odreuje
sekundama, a za
komore
sa
usporenim kretanjem
materijala
ak
nekoliko
asova.
Specifina potronja
toplote q=5000
6700kJ/kgW.
Temperatura agensa
suenja 600 650
0
C.
Temperatura
materijala ne vie od
70 80 0C.
Optereenje jedinice
zapremine komore
za suenje u jedinici
vremena sa vlagom,
50 150 kgW/(m3,h).
Specifina potronja
toplote q=3800

materijal koji se sui.

Cevne
suare..Za
bolju popunjenost i
meanje materijala
unutar
cevi
se
postavljaju
razliiti
dodaci.

Suara
je
sa
kontinualnim
reimom rada. Ona
ima nagnuti bubanj
koji se obre, u ije
dance su ugraene
cevi
(unutranjeg
prenika 100 119
mm), koje se spolja
zagrevaju parom. U
tim cevima se kree
materijal koji se sui.

Senje
mrkog,
kamenog
uglja
i
drugih
komadnih
materijala.

Pneumatska suara Suara

je
sa
kontinualnim
reimom rada. U
vertikalnoj
cevi
obavlja se suenje
usitnjenih materijala
u
struji
agensa
suenja.
Suare
sa Suara
je
sa
rasprivanjem
kontinualnim
materijala,
reimom
rada.
Rasprivanje tenog
materijala
se
ostvaruje
pomou
dizni
ili
brzo
rotirajuih diskova,
koji su postavljeni u
komoru za suenje.

Izdvajanje slobodne
vlage iz drobljenog
uglja,
seckanog
treseta,
iseckane
trave i lia povra i
nekih
kristalnih
materijala.

5000kJ/kgW.
Potronja elektrine
energije je 5 7
kWh/tW
Pritisak pare je 1,5
do
3
bar.
Optereenje jedinice
zapremine komore
za suenje u jedinici
vremena sa vlagom,
2 4,5
kgW/(m3,h).
Specifina potronja
toplote q=3150
6700kJ/kgW.
Potronja elektrine
energije je 12 15
kWh/tW
Brzina
strujanja
agensa suenja u
komori za suenje
pneumatsko cevne
suare je od 15 do
40
m/s.
Vreme
suenja je od 1 2 s.

Suenje mleka, jaja Optereenje radne

ili razliitih tenih komore
vlagom
rastvora.
zavisi
od
temperature agensa
suenja i svojstva
tenosti. Primer:
Pri tas1 =130 150
0
C.,
- 2 - 4 kgW/(m3,h).
Pri tas1 =300 400
0
C.,
- 8 - 12 kgW/(m3,h).
Pri tas1 =500 700
0
C.,
- 15 - 25 kgW/(m3,h).

U tabeli 4.4., su dati parametri suenja nekih materijala

Tabela 4.4. Parametri suenja nekih materijala

Materijal

Natrijum
bikarbonat
Kalijum hlorid
Amonijana
alitra
Flotacioni pirit
Kaptaks,
merkartobenz
tijazol
Trotil
Mineralne boje,
ultramarin,
mineralni
pigment
Materijal
za
nametaj
Tkanine
pre
gumiranja
Cigla, opeka
Keramiki
proizvodi
Kameni ugalj
Mrki ugalj
Treset
Papir
Tkanina
Vuna
Koa
Krompir
Zrno
Proizvodi
od
testa, makaroni
Voe
Povre
Presovan
eer
Krv
Mleko
Belance
od
jaja

Oblik, stanje, Granina

sirovog
temperatura
materijala
agensa
suenja, tas1,
o
C
Kristalni
80 - 90

Poetna
relativna
vlanost, %

Krajnja
relativna
vlanost, %

78

0,10

Kristalni
Kristalni

600 - 800
70

15
3

1,00
0,25

Sipkast
Pasta

350 - 100
60 - 70

10
40

0,50
1,00

Kristalni
Pasta

65 -68
100

5-7
50

0,05
4

Daske

70 - 80

36 - 60

10 12

Kristal

100 - 120

0,5

Pasta
Pasta

80 - 120
60 - 250

20 - 25
9 - 32

63
0

Komadi
Komadi
Komadi
Traka
Traka
Traka
Traka
Komadi
Zrno
Pasta

80 - 90
80 - 90
350 - 400
70 - 100
70
60
30 - 50
115 - 70
45
50

16
53
85 - 90
54 - 60
33 - 50
33 - 40
50 - 75
75
21 - 33
28

12
15
22 26
12,5 20
13 17
14,5
13 20
8 12
16
4,75

Raznorodno
Raznorodno
Komadi

50 - 70
50 - 70
70

80 - 90
85 - 90
85 - 90

9,1 3,3
13,8 15
13,8 - 15

Tenost
Tenost
Tenost

40
40 - 80
70 - 100

50 - 80
88
85

12
1,0 5
16 18

umance
jaja
Sapun
Lan

od Tenost
Pasta
Stablo

70 - 100

37,5

3,5 4

60
50

33 - 50
70

10 20
16,5 20

U tabeli 4.5., su dati podaci za relativnu ravnotenu vlanost materijala u

zavisnosti od relativne vlanosti okoline , za temperaturu od 25oC
Tabela 4.5., Podaci za relativnu ravnotenu vlanost materijala u zavisnost
i od relativne vlanosti okoline , %, za temperaturu od 25oC.
Materijal
Papir za
pisanje
Drvo
Zrno,
penice,
rai, ovsa
Koa
Koks
Lanena
tkanina
Brano
Duvan
(za
cigarete)
Pamuna
tkanina
Jabuke
Aktivni
ugalj
Celuloza

10 %
3,0

15%
-

20%
4,2

30%
5,2

40%
6,2

50%
7,2

60%
8,3

70%
9,9

80%
11,9

90%
14,2

3,0
-

4,55

4,4
-

5,9
6,3

7,6
-

9,3
7,9

11,3
-

14,0
9,5

17,5
-

22,0
12,2

5,0
1,9

8,5

11,2

13,6

16,0

18,3

20,6

24,0

29,2

2,9

3,6

4,3

5,1

6,1

7,0

8,4

10,2

2,6
5,4

4,1
8,6

5,3
11,0

6,5
13,3

8,0
16,0

9,9
19,5

12,4
25,0

15,4
33,5

19,1
50,0

2,6

3,7

4,4

5,2

5,9

6,8

8,1

10,0

14,3

9,5

22,8
22,8

11,0
28,3

18,0
-

25,0
30,0

40,0
-

60,0
32,7

3,55

5,8

6,3

7,8

10,5

U tabeli 4.6., su dati podaci za koeficijent prenosa materije (vlage) za neke

materijale.
Tabela 4.6. Podaci za koeficijent prenosa materije (vlage) za neke
materijale.
Materijal

Temperatura, Apsolutna Koeficijent

o
C
vlanost, prenosa
%
materije,

Termogradijentni
koeficijent,

Drvo
Zrno penice, sloj
Zrno penice, sloj

40
5 30
5 30

10
16,5
15,8

0,18
-

10 ,1 / K
2

u 10 m / h
5

1,0
0,270
0,336

argarepa
Krompir sirovi
Kvarcni pesak
Penino brano
Penino brano
Raano brano
Raano brano
Raano brano
Kaolin
Glina,

40
45
45
32
28
41
41
43
45
20

215
280
5
13,8
16,3
16,2
15,8
14,6
10
12

76
95
70
25
29
30
30
24
11,0
4,0

0,285
0,410
0,12
0,028
0,045
0,065
0,070
0,048
0,11
-

20

0,9

0,92

20

10

1,9

0,40

45
45

30
45

0,001
0,026

0,03
0,12

220 280kg / m 3

Mineralna

vata, 20

220 280kg / m 3

Azbestno
cementne

ploe,

390kg / m 3

Penino testo
Penino testo

Projektovanje i proraun postrojenja za suenje

Osnovni zahtevi pri projektovanju suara su maksimalni intenzitet procesa
suenja uz minimalnu potronju goriva i ouvanje kvaliteta materijala koji se sui. U
projektnom zadatku moraju biti dati ili treba odrediti: tip suare, vrsta materijala koji se
sui i interval promene vlanosti materijala u procesu suenja, reim suenja ,
paramateri okoline i agensa suenja i gorivo koje se koristi za dobijanje agensa
suenja. Za svaki materijal koji se sui neophodno je odrediti racionalni nain i
optimalni reim suenja.
Naini prorauna razliitih postrojenja za suenje
Proraun postrojenja za suenje se sastoji u sledeem: na osnovu zahtevanog
kapaciteta (proizvodnosti) sastavlja se materijalni bilans suare i odredjuje koliina
isparene vlage po zonama; sastavlja se toplotni bilans i nalazi se neophodna koliina
toplote, potronja goriva, pare, agensa suenja itd.; odredjuje se neophodna povrina
za razmenu toplote i materije, obezbedjujui zadati kapacitet, proizvodnost, suare;
prema veliini povrine za razmenu toplote i materije nalaze se dimenzije komore za
suenje i odredjuje neophodan broj suara; na osnovu rezultata prorauna, definie se
racionalni nain suenja i optimalna konstrukcija suare.
a. Materijalni bilans suare.
Koliina, protok, vlage koja ispari u procesu suenja u jedinici vremena, (kg/h) je :
y y2
(4.2)
mw m2 1
,
100 y1
gde su: y1 i y2 respektivno poetna i krajnja relativna vlanost materijala u procesu
suenja,%.
asovni kapacitet suare, protok, po vlanom materijalu je:

1 m
2 m
w .
m

(4.3)

U procesu suenja protok apsolutno suvog materijala se ne menja, ukoliko nema

odnoenja estica ili drugih gubitaka materijala, i definisan je izrazom:
masm m1

100 y1
100 y 2
,
m2
100
100
'

odakle je :
1 m
2
m

100 y 2

'

100 y1

'

(4.4)

Apsolutne vlanosti materijala, sadraji vlage, (kgw / kgasm) definisane su

izrazima:
'
y1
- poetna: u1
,
(4.5)
;
100 y1
- krajnja: u 2
4.2.

y2

'

100 y 2

(4.6)

Toplotni bilans suare

Za isparavanje vlage i obavljanje zajedno sa procesom suenja drugih termikih

procesa, materijalu je neophodno dovesti toplotu. Toplota se moe dovesti na razliite
naine, u zavisnosti od naina suenja. Ako je na osnovu eksperimentalnih podataka
poznat reim procesa suenja, iz toplotnog bilansa je mogue odrediti potrebn toplotni
fluks za suenje i potronju goriva, elektrine energije, pare. Da bi se odredila
potronja toplotnog fluksa u postrojenjima za suenje sastavlja se toplotni bilans
komore za suenje. Za stacionarne procese jednaina toplotnog bilansa karakterie
jednakost izmedju koliine toplote (tolpotnog fluksa), koja ulazi u komoru za suenje i
koliine toplote (toplotnog fluksa), koja izlazi iz komore za suenje. Zbirni toplotni fluks u
suari je:

Q Qi Qm Q0 ,

(4.7)

gde je: Qi i Qm respektivno toplotni fluksevi neophodni za isparavanje i zagrevanje

materijala; Q i Q respektivno toplotni fluksevi koji se gube u okolinu kroz granine
0

ias

povrine i odnose sa izradjenim agensom suenja;

Za suare sa kontinualnim reimom rada rauna se potrebna koliina toplote u
jedinici vremena, za suare sa periodinim reimom rada, potrebna koliina toplote za
jedan ciklus suenja.
Toplota fluks (J / s) neophodan za:
w ro c pd t as 2 cw m1 ,[kJ/s]
- isparavanje vode je: Qi = m
gde je: tas2 temperatura izradjenog agensa suenja, oC; m1 - poetna temperatura
materijala,oC.
Toplotni (J/s) fluks potreban za zagrevanje materijala je :

2 cm 2 m 2 m1 ,
Qm m

(4.9)

gde je m 2 - temperatura materijala posle procesa suenja,oC; cm2 specifini toplotni

kapacitet osuenog materijala, J/ (kg K).

Specifini toplotni kapacitet osuenog materijala se definie izrazom:

cm 2

100 y 2 ' y 2 '

c asm
100 c w , [J/ (kg K)]
100

(4.10)

gde je cmas specifini toplotni kapacitet apsolutno suvog materijala, J/(kg K);
ct - specifini toplotni kapacitet tenosti koja isparava, J/(kg K).
Specifina potronja toplote za zagrevanje materijala je definisana izrazom:

qm

Qm m2 cm 2 m 2 m1
.

mw
mw

[kJ/kg]

(4.11)

Pre odredjivanja maksimalne povrine suare mogue je priblino usvojiti u zavisnosti

od vlanosti materijala vrednost specifinih gubitaka toplote u okolinu qo =125 do 420
kJ po 1 kg izdvojene vlage (manju vrednost treba uzeti za vlanije materijale), pa je :

w . [kJ/s] Usvojitiqo =300kJ/s

Qo qo m
Toplotni fluks u izradjenom agensu suenja je:

(4.13)

Qias L has2 ,

(4.14)

gde je has2 entalpija izradjenog agensa suenja za tas2 i xas2; L- protok suvog vazduha,
kg/s.
Pri proraunu suara esto treba uzeti dodatnu vrednost protoka vazduha Li , koji
ulazi u suaru kroz otvor za punjenje i druge procepe. Obino se uzima da je:

Li 0,1 L.

4.3.

Odredjivanje protoka agensa suenja

Pri konvektivnom suenju protok gasovitog agensa suenja se definie na

osnovu toplotnog bilansa suare.Toplotni fluks koji se dovodi u komoru za suenje
agensom suenja je:

Q L h

as1

gde je has1entalpijaagensasuenja na ulazu u suaru.

Na osnovu izraza (4.7) i (4.13) , dobija se protok agensa suenja (kg/s):

Q Qm Qo
Q .
L i

has1 has2
has1 has2

(4.15)

Vrednosti entalpija agensa suenja na ulazu i izlazu iz komore za suenje se

odredjuju na sledei nain.
Prvo se usvajaju, definiu, parametri okolnog vazduha (temperatura to i relativna
vlanost o), koji ulazi u razmenjiva toplote postrojenja za suenje. Na osnovu ovih
parametara odredjuje se apsolutna vlanost vazduha xo(kgw/kgL)prema izrazu:
xo= 0,622

o p( t )
.
pb o p( t )
0

[kgw/kgL]

(4.16)

gde je pb barometarski pritisak; p ( t 0 ) pritisak suvozasiene vodene pare pri

temperaturi to.
X0=Xas1
Entalpija spoljnjeg vazduha je:
ho=cpv . to + ( ro +cpd . to) xo , [kJ/kg]

cpv=cpl

(4.17)

gde je cpv i cpd, respektivno specifini toplotni kapaciteti apsolutno suvog vazduha i pare
pri to ; ro toplota promene faze na temperaturi od 0 oC.

Entalpija pare:

hd = r0 + cpd t as 1 [kJ/kg]
Uzimajui da se apsolutna vlanost vazduha u procesu zagrevanja u
razmenjivau toplote ne menja, xo = xas1, (sluaj procesa suenja sa indirektnim
zagrevanjem), entalpija zagrejanog vazduha na ulazu u suaru pri temperaturi t1 je:
has1 = cpassr1tas1 + xas1( ro + cpdsr1tas1),

[kJ/kg]

(4.18)

gde je cpassr1 i cpdsr1 respektivno specifini toplotni kapaciteti apsolutno suvog vazduha
i pare pri srednjoj temperaturi tas1,0sr=0,5 (tas1 + to).
Usvojiti: cpassr1=1kJ/kgK, cpdsr1=1.87kJ/kgK
Unutranji bilans suare je:
= cwm1 ( qm +Qo).
cw = 4.187kJ/kgw K - specifini toplotni kapacitet tenosti koja isparava

(4.19)

Entalpijaagensasuenja, kojiizlaziizsuare, zatemperaturutas2,je:

has2 =

c p assr2 t as2 xas1 has1 ro c pdsr2 t as2

ro c pdsr2 t as2

(4.20)

gde je cpassr2 i cpdsr2 respektivnospecifinitoplotnikapacitetiapsolutnosuvogvazduha i

pare zasrednjutemperaturutas2,1sr=0,5(tas1 + tas2).
cpassr2=1kJ/kgK, cpdsr2=1.87 kJ/kgK
Ako se uzme u obzir da se vrednostispecifinihtoplotnihkapacitetimalomenjaju u
zavisnostiodtemperaturezatas1 200 oC, mogue je bezveegrekeuzeti da je :
cpassr2 cpassr1 cpassr
i

cpdsr2 cpdsr1 cpdsr .

Na osnovuvrednostientalpijahas1 i has2premaizrazu (4.15), mogue

odreditimaseniprotokagensasuenja L.
Specifinapotronjaagensasuenja, (kgL/kgw), kojiulazi u suaru je:

L
.
mw

je

(4.21)

Apsolutnavlanostagensasuenja na izlazuiz suare je:

x as2 xas1

mw
.
L Li

(4.22)

Li = 0.1 + L
Srednji zapreminski protok agensa suenja u suari ( u m 3/s) je: definisan
izrazom:

L Li 1 xassr
Vsr

(4.23)

assr

xassr =

xas 1 + xas 2
2

gde je xassr i assr respektivno apsolutna vlanost i gustina agensa suenja za srednju
temperaturu tas2,1sr =0,5(tas1 + tas2).
Iz jednaine stanja idealnog gasa p V = R T sledi:

p
1
= = L
R t sr V
t as 1 + t as 2
2
Iz tablica za termodinamiku pri t sr = nalazimo da je p = bar
p = bar 105 = Pa;R = 273J/kgK;
assr = L 1 + xassr
t sr =

Specifina potronja toplote:

=

+ + 0
=
[ ]

Pri proraunu bilo koje suare kao polazni podaci su: m2 - asovni protok,
kapacitet suare, po osuenom materijalu; y1 i y2 poetna i krajnja relativna vlanost
materijala; m1 poetna temperatura materijala; max maksimalno dozvoljena
temeperatura materijala na kraju procesa suenja; t0 i 0 temperatura i relativna
vlanost spoljnjeg vazduha, koji ulazi u sistem grejanja suare; tas1 temperatura
agensa suenja na ulazu u suaru; tas2 temperatura agensa suenja na izlazu iz
suare. Osim ovih podataka, u zavisnosti od konkretnog tipa suare, potrebne su i
dodatni podaci.
U tabeli 4.3., su dati opis i karakteristike nekih tipova suara.
Tabela 4.3. Opis i karakteristike nekih tipova suara
Naziv i princip rada

Opis

Oblast primene

Komornesuare, s
prirodnom
i
prinudnom
cirkulacijom agensa
suenja(zagrejan
vazduh ili smea
vazduha okoline i
produkata
sagorevanja).

Suare
priodinog
dejstva, reima rada.
Osnovni
deo
je
pravougaona
komora, unutar koje
na vagonetima ili na
drugim
sredstvima
se
postavlja
materijal,
ostajui
nepokrtetan u toku
procesa suenja.
Suare
polukontinualnog
reima
rada.
Osnovni
deo
je

Male
koliine
drveta(daske), voe,
povre,
perploa,
cigla,
keramiki
proizvodi, izolacione
ploe
i
razliiti
vlaknasti materijali:
lana, slame konoplje,
itd..

Tunelske
ili
koridorne suare sa
vagonetima, u kojima
je mogue ostvariti

Suenje
veih
koliina
materijala,
navedenih u delu
komorne suare.

Reim suenja i
osnovni pokazatelji
Temperatura agensa
suenja 60 250 0C.
Specifina potronja
toplote q=5900
10500 kJ/kgW.

Temperatura agensa
suenja 60 300 0C.
Specifina potronja
toplote q=5000

razliite
varijante
procesa suenja, u
veini sluajeva se
primenjuje
recirkulacija agensa
suenja.
Trakaste suare,. U
svojstvu
agensa
suenja u veini
sluajeva koristi se
zagrejan
vazduh.
Vietrakaste suare
obezbeuju
veu
ravnomernost
suenja materijala.

izduena
komora,
unutar
koje
se
materijal koji se sui
pomera
kroz
odreene vremeske
intervale
u
podunom pravcu.
Suare
sa
kontinualnim
reimom rada. U
osnovi se sastoje od
komore, unutar koje
se materijal kree na
jednoj ili nekoliko
traka, sa razliitim
smerom kretanja.

Konvejerne suare Suare

sa
kontinualnim
reimom rada. U
osnovi se sastoje od
komore, unutar koje
se materijal kree na
noseem konvejeru.
Petljaste suare
Suare
sa
kontinualnim
reimom rada. U
osnovi se sastoje od
komore, unutar koje
se materijal u vidu
petlje
kree
na
noseem konvejeru.
ahtne suare, se Suare
sa
izvode: sa slobodnim kontinualnim
i
usporenim reimom
rada.
kretanjem materijala Sastoje
se
iz
i
sa
kretanjem vertikalne
komore,
materijala u ahtu ahta, u kojoj se pod
kao kontinuum.
dejstvom sile tee
kree materijal koji
se sui, prostrujavan
agensom suenja.

8400kJ/kgW

Suenje
pamuka,
vune, predivo, slame
lana
i
konoplje,
povra i voa, aja i
palidrvca i razliitih
sitno
komadnih
materijala.

Suenje
lakiranih
metalnih proizvoda,
lakiranih proizvoda
od
perploe,
suenje kalupa za
livenje, jezgara itd..

Temperatura agensa
suenja 70 170 0C.
Specifina potronja
toplote q=5000
7500kJ/kgW.
Potronja elektrine
energije
do
50
kWh/tW. Optereenje
jedinice
povrine
trake
u
jedinici
vremena sa vlagom,
kgW/(m2,h)
Temperatura agensa
suenja 120 300
0
C.
Specifina
potronja
toplote
q=5000

8400kJ/kgW

Suenje
razliitih Vidi tabelu x
tkanina, papira i
materijala u obliku
paste.

Suenje soli, rude,

gline,
zrnastih
kultura:
(penica,
ra, ovas), povra,
rezanaca
eerne
repe i tome slinih
materijala, (tabela )

Vreme suenja za
komore
sa
slobodnim kretanjem
materijala
se
odreuje
sekundama, a za
komore
sa
usporenim kretanjem
materijala
ak
nekoliko
asova.
Specifina potronja
toplote q=5000

Doboaste suare

Suare
sa
kontinualnim
reimom rada. Imaju
horizontalni
ili
nagnuti, cilindrinog
ili konusnog oblika
bubanj, koji se obre
sa 0,5 do 8 min-1. Za
vreme obrtanja bub
nja unutar njega se
premeta
i
istovremeno
mea
materijal koji se sui.

Suenje
komadnih
materijala,
uglja,
peska, gline, krea,
rude,
sporednih
proizvoda u industriji
piva i eera i drugih
materijala.

Cevne
suare..Za
bolju popunjenost i
meanje materijala
unutar
cevi
se
postavljaju
razliiti
dodaci.

Suara
je
sa
kontinualnim
reimom rada. Ona
ima nagnuti bubanj
koji se obre, u ije
dance su ugraene
cevi
(unutranjeg
prenika 100 119
mm), koje se spolja
zagrevaju parom. U
tim cevima se kree
materijal koji se sui.

Senje
mrkog,
kamenog
uglja
i
drugih
komadnih
materijala.

Pneumatska suara Suara

je
sa
kontinualnim
reimom rada. U
vertikalnoj
cevi
obavlja se suenje
usitnjenih materijala
u
struji
agensa
suenja.
Suare
sa Suara
je
sa
rasprivanjem
kontinualnim
materijala,
reimom
rada.
Rasprivanje tenog
materijala
se
ostvaruje
pomou
dizni
ili
brzo

Izdvajanje slobodne
vlage iz drobljenog
uglja,
seckanog
treseta,
iseckane
trave i lia povra i
nekih
kristalnih
materijala.

6700kJ/kgW.
Temperatura agensa
suenja 600 650
0
C.
Temperatura
materijala ne vie od
70 80 0C.
Optereenje jedinice
zapremine komore
za suenje u jedinici
vremena sa vlagom,
50 150 kgW/(m3,h).
Specifina potronja
toplote q=3800
5000kJ/kgW.
Potronja elektrine
energije je 5 7
kWh/tW
Pritisak pare je 1,5
do
3
bar.
Optereenje jedinice
zapremine komore
za suenje u jedinici
vremena sa vlagom,
2 4,5
kgW/(m3,h).
Specifina potronja
toplote q=3150
6700kJ/kgW.
Potronja elektrine
energije je 12 15
kWh/tW
Brzina
strujanja
agensa suenja u
komori za suenje
pneumatsko cevne
suare je od 15 do
40
m/s.
Vreme
suenja je od 1 2 s.

Suenje mleka, jaja Optereenje radne

ili razliitih tenih komore
vlagom
rastvora.
zavisi
od
temperature agensa
suenja i svojstva
tenosti. Primer:
Pri tas1 =130 150

rotirajuih diskova,
koji su postavljeni u
komoru za suenje.

C.,
- 2 - 4 kgW/(m3,h).
Pri tas1 =300 400
0
C.,
- 8 - 12 kgW/(m3,h).
Pri tas1 =500 700
0
C.,
- 15 - 25 kgW/(m3,h).

U tabeli 4.4., su dati parametri suenja nekih materijala

Tabela 4.4. Parametri suenja nekih materijala
Materijal

Natrijum
bikarbonat
Kalijum hlorid
Amonijana
alitra
Flotacioni pirit
Kaptaks,
merkartobenz
tijazol
Trotil
Mineralne boje,
ultramarin,
mineralni
pigment
Materijal
za
nametaj
Tkanine
pre
gumiranja
Cigla, opeka
Keramiki
proizvodi
Kameni ugalj
Mrki ugalj
Treset
Papir
Tkanina
Vuna
Koa

Oblik, stanje, Granina

sirovog
temperatura
materijala
agensa
suenja, tas1,
o
C
Kristalni
80 - 90

Poetna
relativna
vlanost, %

Krajnja
relativna
vlanost, %

78

0,10

Kristalni
Kristalni

600 - 800
70

15
3

1,00
0,25

Sipkast
Pasta

350 - 100
60 - 70

10
40

0,50
1,00

Kristalni
Pasta

65 -68
100

5-7
50

0,05
4

Daske

70 - 80

36 - 60

10 12

Kristal

100 - 120

0,5

Pasta
Pasta

80 - 120
60 - 250

20 - 25
9 - 32

63
0

Komadi
Komadi
Komadi
Traka
Traka
Traka
Traka

80 - 90
80 - 90
350 - 400
70 - 100
70
60
30 - 50

16
53
85 - 90
54 - 60
33 - 50
33 - 40
50 - 75

12
15
22 26
12,5 20
13 17
14,5
13 20

Krompir
Zrno
Proizvodi
od
testa, makaroni
Voe
Povre
Presovan
eer
Krv
Mleko
Belance
od
jaja
umance
od
jaja
Sapun
Lan

Komadi
Zrno
Pasta

115 - 70
45
50

75
21 - 33
28

8 12
16
4,75

Raznorodno
Raznorodno
Komadi

50 - 70
50 - 70
70

80 - 90
85 - 90
85 - 90

9,1 3,3
13,8 15
13,8 - 15

Tenost
Tenost
Tenost

40
40 - 80
70 - 100

50 - 80
88
85

12
1,0 5
16 18

Tenost

70 - 100

37,5

3,5 4

Pasta
Stablo

60
50

33 - 50
70

10 20
16,5 20

U tabeli 4.5., su dati podaci za relativnu ravnotenu vlanost materijala u

zavisnosti od relativne vlanosti okoline , za temperaturu od 25oC
Tabela 4.5., Podaci za relativnu ravnotenu vlanost materijala u zavisnost
i od relativne vlanosti okoline , %, za temperaturu od 25oC.
Materijal
Papir za
pisanje
Drvo
Zrno,
penice,
rai, ovsa
Koa
Koks
Lanena
tkanina
Brano
Duvan
(za
cigarete)
Pamuna
tkanina
Jabuke
Aktivni
ugalj
Celuloza

10 %
3,0

15%
-

20%
4,2

30%
5,2

40%
6,2

50%
7,2

60%
8,3

70%
9,9

80%
11,9

90%
14,2

3,0
-

4,55

4,4
-

5,9
6,3

7,6
-

9,3
7,9

11,3
-

14,0
9,5

17,5
-

22,0
12,2

5,0
1,9

8,5

11,2

13,6

16,0

18,3

20,6

24,0

29,2

2,9

3,6

4,3

5,1

6,1

7,0

8,4

10,2

2,6
5,4

4,1
8,6

5,3
11,0

6,5
13,3

8,0
16,0

9,9
19,5

12,4
25,0

15,4
33,5

19,1
50,0

2,6

3,7

4,4

5,2

5,9

6,8

8,1

10,0

14,3

9,5

22,8
22,8

11,0
28,3

18,0
-

25,0
30,0

40,0
-

60,0
32,7

3,55

5,8

6,3

7,8

10,5

U tabeli 4.6., su dati podaci za koeficijent prenosa materije (vlage) za neke

materijale.
Tabela 4.6. Podaci za koeficijent prenosa materije (vlage) za neke
materijale.
Materijal

Temperatura, Apsolutna Koeficijent

o
C
vlanost, prenosa
%
materije,

Termogradijentni
koeficijent,

Drvo
Zrno penice, sloj
Zrno penice, sloj
argarepa
Krompir sirovi
Kvarcni pesak
Penino brano
Penino brano
Raano brano
Raano brano
Raano brano
Kaolin
Glina,

40
5 30
5 30
40
45
45
32
28
41
41
43
45
20

10 ,1 / K
2

u 10 m / h
5

10
16,5
15,8
215
280
5
13,8
16,3
16,2
15,8
14,6
10
12

0,18
76
95
70
25
29
30
30
24
11,0
4,0

1,0
0,270
0,336
0,285
0,410
0,12
0,028
0,045
0,065
0,070
0,048
0,11
-

20

0,9

0,92

20

10

1,9

0,40

45
45

30
45

0,001
0,026

0,03
0,12

220 280kg / m 3

Mineralna

vata, 20

220 280kg / m 3

Azbestno
cementne

ploe,

390kg / m 3

Penino testo
Penino testo