Вы находитесь на странице: 1из 2

Medijski kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava

uslovljena podsticajima masovnih medija na kriminalitet kao motiv


umetnikog stvaralatva.
Teorija i struna javnost - ukazuju na znaajne efekte raznovrsnosti
MEDIJSKE STIMULACIJE kriminalne orijentacije, kako potencijalnih
izvrilaca krivinih dela, tako i linosti sa razvijenom kriminalnom
karijerom i na odsustvo potrebnih vidova drutvene reakcije.
Oni polaze od optih sociolokih formi uticaja na moral, kulturu i vrednosti
kroz komercijalizaciju sadraja, do specifinosti koje utiu na mlade (pojave
agresivnosti i nasilnikih delikata).
Najznaajniji nain zloupotrebe medija je u sprezi privatnih medija i
ekonomskih, dravnih i partijskih centara moi. To je skladan mehanizam
biznisa, politike i medija s ciljem da se dominira informativnim prostorom,
odnosno da se pojaaju socijalni naboji, kompromituju neistomiljenici i
zaustavi demokratizacija drutva.
Usled toga, u kriminolokom smislu, masovni mediji su u mogunosti da
trajno uobliavaju svest - ISPIRANJEM MOZGA - , kao sredstvom
ideoloke i politike manipulacije, kod drutvenih slojeva.
Filmski i televizijski programi, zabavni i drugi mediji imaju gotovo
neogranienu slobodu u izraavaju i u stanju su da podstaknu najnie
instikte i modele identifikacije i oponaanja poznatih u teorijama socijalnog
uenja
LUIS ALVIN DEJ: smatra da najvei deo medijskih sadraja dovodi u
pitanje drutvene norme. Posle medijskih predstava, razliitih oblika nasilja i
delikventnih radnji gledalac stie utisak da se zloin isplati, jer prolazi
nekanjeno.
NAI AUTORI: smatraju medije najvanijim faktorima kriminalnih

podsticaja. Ne pridaje se isti znaaj svim sredstvima masovnih medija i


komunikacije na gledaoce i itaoce.
Najpoznatija sredstva masovnijh medija su: